fcjU%T99i и Bo.
БИВЛИОТЕИЛ ЈУЖНОСПОВЕНОКОГ ФИЛОЛОГА 3
ДАНИЛО В. ВУШОВИЋ
ПРИЛОЗИ ПРОУЧАВАЊУ
ЊЕГОШЕВА ЈЕЗИКА
Примљено као теза за доктирски испит у седнпци Савета Фидозофског 
факултета Универзтета у Београду 27 децембрч 1929 год., по реферату 
чланова Испитног одбора, редотних професора Универзитета, г. г.:
П. Поповића 
д-р А. Белића 
д-р Ст. Куљбакина 
д-р X. Барића
БЕОГРАД
Графички уметнички вавод „Планета*, Тел. 6-61, Ускочка 8
1930
...
...
...
...
Прилози проучавању Његошева језика
У В О Д 1
Његошева су дела већином писана народним језиком, и то 
оним дијалектом каквим се говори у Црној Гори. Најкарактери- 
стичнија су у том правцу, поред његових песама испеваних „на 
народну“, његова два најбоља дела Горски вијенац и Шћепан Мали. 
У тим делима обично увек налазимо — и у фонетици, и у морфо- 
логији, и у синтакси — особине црногорских дијалеката. Извесни 
туђи елементи које налазимо у тим делима, поглавито турски и та- 
лијански, обични су и у говорима у Црној Гори. Али у делима 
Његошевим често налазимо и русизме. Његош је као свештено лице 
(а знао је добро и руски језик2) уносио у своја дела црквене од- 
носно руске речи, нарочито при изношењу својих филозофских 
погледа. Отуда је и разумљиво што највише руског (црквеног)
Ј) Петар II Петровић-Његош рођен је у селу Његушима (Црна Гора) 1813 r. 
Још у његовој дванаестој години узео га је код себе његов стриц владика Петар 1 
да га школује у Цетињском манастиру, одакле га је ускоро послао на школовање 
у Савински манастир у Боку Которску. Од 1827—1830 г. био мује на Цетињу учи- 
тељ Сима Милутиновић, који му је и омилио књигу и поезију и „увео га у зрачне 
просторе“, како сам Његош каже. После смрти његова стрица 1831 r. Његош по- 
стаје архимандрит и прими владавину над Црном Гором. Завладичен је у Петро- 
граду 1833 г. Као владар много се бринуо о уређењу и благостању своје земље 
(подизао је школе, установио судове, радио путове и др.). Путовао је државним 
послом у Русију 1837 г., а у Беч 1846 г. Оболео је врло рано и умро на Цетињу 
1851 г. О животу и раду Његошеву в. опширно у студијама: М. Решетара (пред 
говор „Горском вијенцу* девето издање, Београд 1928 г.), П. А. Ловрова (Петрљ II 
Петровичг-НЊгошт., Москва 1887 г.), П. Поповића (Млади Његош, Из књижевности 
111, Београд 1928 г. стр. 81—98).
Ђ Поред рускога Његош је добро знао талијански и француски језик.
2 Д. Вушовић
елемента налазимо у његову религиозно-филозофском спеву „Луча 
микрокозма1 и још неким омањим мисаоним песмама („Мисао“, 
„Филозоф, астроном и поета“ и др.).
Његош је много читао и наше песнике свога доба, нарочито 
С. Милутиновића и Л. Мушицког. Мушицког је нарочито волео, 
па је под његовим утицајем написао и неколико ода. Утицај се 
његов опажа и на језику у неким ранијим Његошевим песмама, на- 
рочито у „Слободијади." Честа употреба у том делу гломазних 
придевских сложеница (вјенценосне главе, вјештобојни Црногорци 
идр.) и других ненародних кованица дошла је само утицајем књи- 
жевног језика Л. Мушицког. Интересантно је да је на Његоша 
утицај његова учитеља С. Милутиновића у дикцији и језику нео- 
сетан1, иако знамо да је идејно на њега много утицао. С обзиром 
на поменуте чињенице, ја сам и покушао у овом раду да изнесем 
само најважније црте Његошева језика и да их по могућству осве- 
тлим и с гледишта црногорских дијалеката.
Издање Њ егошевих дела. Његошева су дела појединачно 
више пута издавана (сам „Горски вијенац" доживео је досад на 
српскохрватском језику двадесет девет издања). Но, целокупна 
Његошева дела издата су први пут 1926—1927 год. у две књиге, 
у редакцији М. Решетара. У првој се књизи налазе три најбоља 
Његошева дела: „Горски вијенац”, „Луча микрокозма" и „Шћепан 
Мали“. Издавач је, наравно, своје издање приредио по првим из- 
дањима поменутих дела.
1. Горски вијенац је први пут издат старом ортографијом у 
Бечу 1847 године од самог Његоша. Издање је доста добро. Си- 
тније правописне грешке и интерпункцију, која је код Његоша у 
свим делима врло слаба, Решетар је у свом издању исправио. Али 
ја се не бих увек сложио с Решетаром у транскрипцији појединих 
облика. Писање Његошево од ка’ (м. откако) у примерима:
Од ка’ нешто међу собом главе (стих 472),
Од ка’ паћи вјеру прихватисмо (ст. 880) и сл., Решетар тран- 
скрибује са отка’ (м. отка), мислећи да је то место облика откад 
(Он то изрично и каже у свом предговору „Горског вијенца“, в. 
издање IX, стр. 47).* 2
’) Дикција је у поезији Милутиновића врло заплетена и неразумљива, а језик 
је често ради стиха сакаћен.
2) Овај облик Решетар тако транскрибује у свим Његошевим делима. Исп. у 
„Шћепану": Не би никад ошка' људи памте (2, 648), у „Мањим песмама": Отка’ 
Петар собом се закраљи. стр. 8. и сл.
Прилози проучавању Његошева језика 3
Напоменућу да није требало ни у облик сагрешења (ст. 198) 
уносити замену % са је, већ га тако оставити, као што је и учи- 
њено саоблицима: прегорети (1281),грешкика (807), грехове(807) и др.
2. И Луча микрокозма, написана 1845 г. а издата у Београду 
исте године од Љ. Ненадовића, унесена је у ово издање без већих 
исправака. Наравно да је старији начин писања (иобожносћу, про- 
chy, млечшехЂ и сл.) доведен на садањи правопис. Ипак ћу напо- 
менути, да је требало облике од глагола npehu: иређем (стр. 15 bis) 
иређе (79) тако оставити, пошто се у црног. дијалектима тако обично 
изговарају, а не писати их: ир’јеђем, ир’јеђе.
Није требало у стиху: сви ледови два иротивне пола (стр. 56) 
облик иротивне замењивати обликом иротивна, пошто таког сла- 
гања придевских речи уз бројеве има Његош доста често. Изли- 
шно је било и у стиху: треск ће његов испитат ужасни (стр. 60), 
руски облик треск замењивати нашим трјесак и тако створити 
неправилан стих (једнаестерац) поред осталих правилних. Његош 
има и иначе у „Ј1учи“ много руских речи, па није требало ни овај 
облик исправљати.
3. UlheuaH Мали је написан 1847 год., а издао га је први пут 
А. Стојковић у Трсту 1851 г. (али је штампан у Загребу). Ово је 
једино Његошево дело, које је за његова живота (али без његова 
допуштења) штампано Вуковом ортографијом1. Издање је Стојко- 
вићево доста слабо. Грешака у правопису и језику има пуно, а 
да ли су све биле и у рукопису Његошеву, то не знамо, пошто 
нам аутограф „Шћепана“ није сачуван.
а) Велика је недоследност у писању великих слова.
Поред писања великим словом: Срби, Србу, Руси, налазимо и: 
нјемче, турци, тураках (али и Турци). И придеви су од ових име- 
ница писани већином великим словом: Русински, Русинскијем, Руски, 
Србски, Црногорски, Турски (поред обичнијих примера турски). Ве- 
ликим су словом обично писане и заједничке именице као: Цар, 
Царица, Султан, Паша, Владика, Патрика, Патријарх, Сердар 
и др. Тако налазимо великим писменом написане и неке придеве 
уз заједничке именице: Велика Царица, Царској глави, Царској кући, 
Божју вољу и др. Све је ове и овакве неједнакости Решетар у
’) Вредно је овде напоменути да је Његош штампао 1834 год „Пустињака 
цетињског“ и „Лијек јарости турске“ старом ортографијом, али без т> и б . Ве- 
роватно је да је то учинио из пажње према Вуку, који је био његов гост на Це- 
тињу 1833 год. Исп. к томе чланак П. Поповића „Млади Његош* (Из Књижевно- 
сти III, стр. 92).
4 Д. Вушовић
свом издању удесио према данашњем начину писања. Вероватно 
је написано грешком: Лазином м. лазином у стиху: Ту Лазином 
непрегледном на све стране Турчин паде (1,387).
б) У Стојковићеву издању „Шћепана Малог“ налазимо тран- 
скрибоване речи: Нјегуш (у лицима), Силјет (1,279), нјеном (3,19). 
Сигурно је да је Његош у рукопису за њ односно љ писао в и л  
испред t ,  што је и навело издавача да погрешно транскрибује 
поменуте речи. Решетар је у свом издању наведене облике испра- 
вио, али је задржао облик Н’јемче (Добро Нјемче, сјутра ћемо 
видјет 1,281), иако би било исправније Нземче, како се и у ди- 
јалекту чује.
Није требало ни облике: посље, најиосље исправљати у: 
иосл’је, најиосл’је, већ или их тако оставити (јер се често тако и 
чују) или их исправити како се најчешће изговарају: иошље, нај- 
иошље.
в) Поред наведених и других ситних исправака, Решетар је 
каткада исправљао и текст „Шћепана М_алог“. Ја мислим да је 
у томе понекад грешио. Тако у сгиховима:
За свијет га нико већ иначе 
Зват не смије до Шћепане Мали (3,318), 
где дијалекатски израз за свијет значи: нипошто, ни ио коју цену 
и сл., Решетар је изменио у: на свијет.... и тиме наведеним стихо- 
вима дао сасвим друго значење.
У стиху: Кунем ви се паћи вјером турском (5,85), није тре- 
бало замењивати заменички облик ви (вам) обликом ти, јер Мехмет- 
паша то говори свима што су на окупу, а не само једном лицу. 
У стиховима: Књаз би њега смио изгубити,
Затворит га не смје у тамницу (4,907—8), аориски 
облик смје у Решетаровом је издању без потребе означен обли- 
ком см’је као презент.
У стиховима: Брат рођени брата трудно 
Мога наћи и познати,
Које чудо бјеше чудно
Ту љешина наслагати’ — аориски облик мдга означен 
је као облик прошастог придева мога (могао), тј. узет је перфе- 
кат место аориста.
Погрешан стих Стојковићева издања : „У ирестолу лавру Не- 
мањића", који према Решетаровој исправци гласи: „У ирестолу
Прилози проучавању Његошева језика 5
лстре Немањића" (3, 40), логичније је исправљен у издању Српске 
књиж. задруге: „У арестону лавру НемањићаС’
4. Овде ћу навести неколико .случајева из „Шћепана Малог*, 
које је, по мом мишљењу, било потребно исправити и дати им 
логичније значење. Тако у стиховима:
Но вежите неслик с неприликом (тј. Шћепана и цар- 
Грдну главу на труп нејакашни; ску круну)
Да ли на нас неће посрнути (1,101—3) — очигледно 
је да у последњем стиху место израза на нас треба да стоји на нос, 
јер иначе нема смисла. Напоменућу да је Његош чешће употре- 
бљавао такав израз, на пр.: Но је грдно на нос посрнуо (4,235); Да 
се на нос у море побију (2,525) и сл.
Требало је уклонити и нелогичност у стиховима:
Докле живи све стариј’ млађега 
Више главе држи и поштује
Обичај је такав у свијету (4,908—10). У Годишњици 
Н. Чупика I Св. Вуловић је то изменио према логичном смислу: 
„Докле живи све старијег млађи...,“ а према тој измени и Задру- 
гино издање.
У стиховима: Узвијали Турци и Млечићи,
Облаче се са свакоје стране,
Узјарила браћа православна
Около нас на четири стране (1,28—31) — потпуно је 
јасно да је требало облик облаче се исправити у облачи се (у фи- 
гуративном значењу: прети опасност).
У стиху: Нисам знао нити марим знаги (2,775), требало је 
нисам раздвојити у : ни сам тј. нити сам...
Слична је грешка учињена и у стиховима:
Ето каже, честити валису,
Што је ваша вјера наопака (2,810), где место ето 
треба да стоји: е то, тј.: баш то (тако је и у Задругином издању). 
У стиховима: И Ликова кулу Раша
Хоће Турчин да обара (3,707 Решетарово издање), 
требало је да место облика Ликова стоји Иликова, јер је Раша 
био Иликов, а не Ликов (а погрешком је у првом издању штам-
') Ваља овде напоменути да је од свих досадањих издања „Шћепана Малог“ 
издање Срп. књиж. задруге најбоље и најкритичније рађено. Многе од грешака 
које овде наводим тамо нећемо наћи.
6 Д. Вушовић
пано: И ликова...). У Кучима и данас постоји породица Иликовићи. 
В. Спом. С. К. Академије XI (исп. белешке С. К. 3. 65, стр. 61).
У другој књизи Његошевих дела изашла је Слободијада 
и остале мање песме Његошеве.
4. Слободијада је написана 1835 год., а прво је њено из- 
дање изашло у Земуну 1854 г., које је приредио Љ. П. Ненадо- 
вић по рукопису што је добио од Његоша. Ваља овде напоме- 
нути да постоји и један рукописни примерак Слободијаде у 
Петроградској публичној библиотеци, који је написао Вук Врче- 
вић. П. Лавров је (в. Петрњ II Петровичњ Нћгошг, Москва 1887 г. 
стр. 236—41) упоредио тај рукопис са панчевачким издањем „Сло- 
бодијаде" (а не с издањем Ненадовића, како каже Решетар. Исп. 
предговор Његошевих дела, књ. II) и нашао је неколико разлика 
у тексту.
Решетар је за своје издање, поред Ненадовићева издања, 
имао при руци и поменути опис Лаврова и њиме се послужио.
Сматрајући да је бољи и аутентичнији рукописни текст, унео 
је у своје издање скоро све оне оазлике што их је Лавров изнео1. 
Тих разлика има више и Решетар их је све навео испод текста у 
свом издању. Међутим, ја бих на више места оставио варијанту 
издања Ненадовића као бољу и логичнију2. Да бих то показао 
навешћу овде само неколика примера. Тако у стиховима (Решета- 
рова издања):
У њих (у кола) с крилма коње преже,
Да наредно сјест му буде,
У војена мучна кола (стр. 13) — код Ненадовића 
стоји место мучна облик лучна (тј. сјајна) што је боље и логичније. 
И у стиховима:
Јаук мајке, плач ђетета,
Глас иодаде Црногорцма,
Да их Турци преварише (стр. 46) — место облика 
иодаде логичнија је Ненадовићева варијанта: доиаде. *)
') Напоменули смо, међутим, да тај рукопис није аутограф Његошев, већ 
препис Врчевићев, где је могао сам преписивач исправљати текст, и где су, како 
каже Лавров, често испуштани поједини стихови, које је Његош доцније допуњавао 
и исправљао.
*) Ваља напоменути да је ипак и Решетар узео на неколико места варијанту 
Ненадовићева издања: на војницма (Лавров: на војнииим) стр. 70, вама (Л. нама) 
стр. 37, храбра војско (Л. војска) стр. 37, исламизма (Л. исманизма) стр. 29.
Прилози проучавању Његошева језика 7
Решетар је исправио и многе ситније грешке које се налазе 
у издању Ненадовића (а којих у опису Лаврова нема). Ту су нај- 
чешће облици са погрешном заменом ћ вокалом е (м. је), на пр.: 
одрешите (стр. 4), требит (5), истребљаше (5), истребљају (7), 
истреби (16), растрезнила{ 16), ирекомерну (27), увредила (51), стре- 
ле (7,8), светлост (30), колену (172) и др. Но, међутим, облике: 
преваром (32), иревари (40), иређе (30, 31), излећу (50), иролећу (50), 
није требало ни исправљати (у ир’јеваром и сл.), пошто се тако у 
Црној Гори често и чују.
Код Решетара налазимо и неколико примера погрешне и не- 
потребне исправке текста. Тако у стиховима (у Ненадовићеву из- 
дању): Друге војске ками ледни
С тога боја крвавога
Тад утече и спасе се (стр. 76) — где је дијалекатски 
израз ками ледни, са значењем врло мало и сл., код Решетара 
замењен са : кам иједни, што слабо има смисла.
У стиховима: Чадорове и хатове
С барјацима поклонише (стр. 93), правилан облик 
с барјацима Решетар је заменио обликом са барјацма...
У стиховима: О богиње пјеснопјења,...
Сјајну зраку барем малу 
У мој ума храм претавни
Отправите и бјесните (стр. 177) — облик бјесните 
стоји дијалекатски м. бљесните (тј. блесните) и Решетар га је по- 
грешно схватио и означио са б’јесните.
У стиховима: Него умне наше силе
С пријеваром окренимо (стр. 36) — није било по- 
требно место „умне наше силеи стављати „умне мисли наше“.
Не могу се, најзад, ни с тим сложити, да у стиховима: 
Постељом им бјеше слатко
Њежна трава и цвијеће (стр. 24) — облик слатко стоји 
грешком место слатком, већ ту имамо мало необичнији ред речи 
■•(што је чешће код Његоша), а облик „слатко“ (иако удаљен) атри- 
бут је именици „цвијеће“.
5. У другу књигу Његошевих дела, поред Његошевих мањих 
песама које су покупљене из разних наших старих часописа и ли- 
стова („Шумадинке“, „Босанске виле“, „Гласа Црногорца“ и др.), 
ушле су и његове мање збирке песама: Пустињак цетињски, Лијек 
јарости турске, обадве штампане на Цетињу 1834 год., и Кула
8 Д. Вушовић
Ђуршиића и Чардак Алексићи први пут издата у Бечу 1850 год. 
У ову је књигу ушло и пет песама које је Његош испевао на 
народну још у раној својој младости.1 Те је песме објавио С. Ми- 
лутиновић у Пјеванији (с напоменом да су ТБегошеве) одакле су 
и узете2. Јасно је да је у тим песмама Милутиновић исправљао 
Његошев језик. Тако налазимо речи: онди, ончас, лашно, иомишли 
и ДР-> којих код Његоша иначе нема, а које налазимо често у не- 
ким делима С. Милутиновића (исп. то у Дики црногорској).
6. Његош је издао и збирку' народних песама под насловом. 
Огледало српско (Београд, 1845 год.). Већ сам напоменуо да се у 
овој збирци налази и једна Његошева песма (Вој на Мартиниће} 
која је пре била изашла у Милутиновићевој Пјеванији. Неки сма- 
тРаЈУ (Св. Вуловић, Медаковић и др.) да у Огледалу сриском има. 
више песама које је сам Његош испевао. Лавров у свом делу о 
Његошу (в. стр. 288—289), бавећи се тим питањем, закључује пО' 
неким стиховима да би могле бити и. Његошеве песме оне под. 
~бројем: 4, 5, 8, 19, 24, 54 и 57 или ако су ,ry основи својој на:- 
родне Његош их је ипак прерадио на своју руку (стр. 293) .^ И1 
за мене је потпуно јасно да извесно „мајсторисање“ у неким пе- 
смама и поједине језичке црте (исн. русизме: совјет, отечество и 
сл., п. 31) може бити само Његошево, а не народно.
7. Преписка Његошева изашла је у Његошевој сиоменицш 
(Цетиње, 1926 год.). Ваља напоменути да нису ту означена она( 
писма која је Његош писао својом руком (јер је многа писао и. 
његов секретар), што је свакако требало учинити.
Наиомена. Материјал је за овај рад узиман: из Горског ви~ 
јениа (означен са В) од 1847 године; из Шћепана Малог (означен 
са Ш) од 1851 год.; из Луче микрокозма (означена са Л) од. 
1845 год., из Мањих песама (означене са МП) издање Српске 
књижевне задруге, 1912 год., и само понешто из Огледала српског
') Мање песме Његошеве штампала је први пут Срп. књиж. задруга 1912 
!од. у 141 књизи свога издања под насловом Мањеиесме. И у овом је издању (како 
се то каже и У предговору) задржан исти ред песама, само је на крају додато ш 
нешто мало прозе Његошеве („Житије Мрђена Несретниковића“ и „Сан на Божић“) 
и неколико песама „за које неки мисле да су владичине.“
) Једну од тих песама („Бој на Мартиниће") издао Је НБегош у Огледалу 
сриском (Београд 1845, стр. 433—436).
) Решетар („Мање песме“ предгов. стр. XIV) сматра да је тешко закључити 
„које су међу овим пјесмама владичине (ако их има !), јер знамо, како је он вјешто. 
умио да погоди тон црногорскијех народнијех пјесама и његова времена/
Прилози проучавању Његошева језика 9
(означено са О) од 1845 год. и Његошевих писама из Споменице 
(означена са Сп)1.
ЛИТЕРА ТУРА
При изради овог рада највише сам се послужио овом ли- 
тературом:
А. Белић, О употреби времена у српскохрватском језику (Јужно- 
словенски филолог, књ. VI, Београд 1926—27, стр. 102—132);
А. Белић, О постанку српскохрватских глаголских облика 
нећу, ку и сл. (Глас С. К. А. СХП (1924), стр. 1—18);
А. Белић, Прилози историји словенских језика (Јужнослов. 
■филолог, књ. IV, Београд 1924, стр. 1—28);
А. Белић, Српскохрватски језик (литографисана предавања, Бе- 
оград 1923 — 26 г.);
Р. Budmani, Dubrovački dijalekat, kako se sada govori (Rad J. A., 
iknj. 65 (1883), str. 155—180);
Ђ. Даничић, Српска синтакса, Београд 1858 г.;
П. А. ЛавровЂ, Петрњ II ПетровичЂ-НКгошЂ, Москва 1887 г.;
Т. Maretić, Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga književ- 
noga jezika, Zagreb, 1899 g.;
T. Maretić, Veznici u slovenskijem jezicima (Rad J. A., knj 91 
str. 1—81);
T. Maretić, Metrika narodnih naših pjesama (Rad J. A., knj., 168 
str. 1—112 и knj. 170. str. 76—200);
A. Musić, Rečenice s konjukcijom ,,da“ u hrvatskom jeziku (Rad 
J. A., knj. 142 (1900), str. 1-125);
П. Поповић, Млади Његош (Из књижевности III Беогпал 
1*927 г.);
М. Решетар, Живот и рад П. П. Његоша (иредговор „Гор- 
ском вијенцу", Београд 1928 г.);
М. Решетар, Рукопис „Горског вијенца“ („Стражилово“ 1892), 
стр. 265 и Дела П. П. Његоша, Београд 1926 г. стр. 338—355);
М. Rešetar, Der štokavische Dialekt, Wien 1907;
M. Šrepel, Analogija u sintaksi gramatičkih padeža latinskoga i 
hrvatskoga jezika (Rad J. A., knj. 102 (1890), str. 1—29).
') За примере из „Горског вијенца“ и „Шћепана Малог” арапским бројевима 
<су означани стихови (у „Шћепану Малом“ у заградама од 1—5 и чинови), а у 
<осталим делима бројевима су означене стране.
Ф О Н Е Т И К А
ВОКАЛИ
§ 1. Глас В. Добро је познато да у јужном дијалекту по- 
стоји већа сложеност гласовних односа који су створени разли- 
читим заменама старог гласа "b у различитим положајима речи. Овде 
ћу у овом одељку навести све иоле карактеристичније случајеве у 
том правцу, а о вези кратког 'b са појединим сугласницима в 
њиховим изменама, рећи ћу нешто у одељку о сугласницима.
Пре свега ћу навести неколико случајева где имамо (као и 
У дрн. н. песмама) дуљење кратког Е  тј. место једносложног је  
узето је двосложно uje, што није особина народног говора у Црној 
Гори. Ваља напоменути да су обично случајеви тог дуљења иза 
лабијала в и б. Тако имамо у облицима глагола видети:
У њих данас овдје видијесмо. В 113,
Кад међу се цара видијесмо. Ш (1) 318,
На наша ћеш дјела видијети. Ш (1) 322,
Би сад дјеца могла видијети. Ш (4) 904,
На скоро ће Турци видијети. Ш (5) 284,
Колико смо јада видијели. Ш (1) 644; у другим речима:
Скупи мрачну завијесу. С 106,
Побиједа одержана. С 28,
Многобројне побиједе. С 71Т
§ 2. У неким речима и у црногорском дијалекту може бити 
двојака замена "b: је  или ије. Наравно да таквих дублета има и 
код Његоша: сњежна В 1868, МП 186 и: снијежан МП 130, сни- 
јежном Ј1 18, одсјече Ш (1) 435 и: одсијече О 250, ођело С 112 
и: одијело С 57. То исто имамо и код прилога за време на -л%-:
9 У неким босанским дијалектима може се чути дуљење кратког "b у сличним. 
примерима, али код Његоша то имамо, несумњиво, стиха ради.
Прилози проучавању Његошева језика 11
посље Ш (3) 62, најиосље Ш (2) 268, Ш (3) 202 и: иослије В 2386, 
иослијед В 1661, најиослијед Ш (3) 274, С 55 и сл.
§ 3. Двојака замена 'ћ може бити и у префиксу np'fe-, Поред 
примера са -аје-: иријекрст В 2439, иријекором В 1052, иријева- 
ром С 36, иријеварни МП 34, иријеђи МП 17, иријеђоше О 93, 
иријешао О 71 и др., имамо их и са -је- (односно е иза p): 
иреварне Ј1 6, иређем Л 15, иређе Л 79.
Разумљиво је да се употреба оваквих (дужих или краћих) 
облика подешава према потреби метра.
§ 4. Кратко t  у положају иза гласа р обично даје е, на пр.: 
сагрешење В 119, грешника В 807, креиости МП 5, креиост С 
99, зазрет Ш (5) 435, изгоре В 2785 и др. Али често налазимо и 
примере са -је: изгорјети В 2215, изгорјесмо В 2604, изгорјеше 
Ш (3) 722, С 73, изгорјет МП 4, ирегорјет МП 3, изгорје С 
47, сагорје МП 217, старјешине С 138, старјешинство С 25, 
горје МП 20, иогрјешку Л 57, Корјенићах МП 82, Корјенића МП 
83, Корјенићима С 87, свирјеиости Л 55. Пошто се скоро у свим 
горњим примерима не налази је у истом слогу са гласом р, већ у 
наредном, то се тамо лако могло оно и задржати; с друге стране ти 
се примери и подржавају од сродних речи са заменом дугог "fe.
§ 5. Кад се 'fe налазило испред о или ј  (или ђ и љ у којима 
се ј  садржи), онда је оно, као што је познато, у јужном дијалекту 
прелазило у и, пошто се у тим случајевима редуцирала, од- 
носно претворила у ј, отворенија његова дифтоншка компонента. 
Примера за то има доста: дио В 1543, цио Ш (1) 226, ио В 2431, 
смије се Ш (1) 127, 128; заиовиђети Сп 53, ириђе В 2243, 543, 
Ш (1) 22, Ш (2) 39, С 59, најириђе В 2587, иоириђе Ш (2) 11. На- 
поменућу да је у последњим речима обична замена ■fe и са -је 
(-uje): заиовијеђено је Сп 121, иређе В 653, Ш (4) 320, 344 и сл.
И у другим случајевима има каткад отступања, нарочито у 
прошастом придеву м. рода, што је, несумњиво, дошло утицајем 
обл. жен. рода, на пр.: жељео Ш предг., Л 47, 49, С 164, сјео 
С 107, смјео Ш (1) 240, разумјео Сп 121. Необичнији су примери: 
бјељегу В 1101, засјејана Л 73, смјејућ МП 122, смјеј (то ка- 
зати) МП 195, смјеј се (појавити) МП 192.
§ 6, У јужном се дијалекту може наћи известан број речи у 
којима је "fe замењено вокалом е. И у Његошевим делима има 
више таквих случајева који каткада могу бити и књишког порекла. 
Забележио сам неколико примера.
12 Д. Вушовић
а) : леб О 157, леба В 1667 (врло често у Ц. Г.), целива 
В 2680, целивамо С 89, целцвају Ш (1) 572, цесарову С 49, утеци- 
ште О 493 (bis), разлежу се В 281, иолећу С 51, излећу С 51, тело 
МП 163, бјелегу Ш (1) 423 (и бјељегу В 1101, МП 17), светлост Л 27;
б) код прилога за место на -д-fe; овде В 615, 1253, 1494, 2541 
ш  (3) 83, Л 27 (bis), овден О 178, овдена Ш (2) 702, одавде Л 27 
(3 пут), онде В 613, Л 29, ондена В 1359, Ш (3) 346 (али је већи- 
ном: овђе В 113, овдјена Ш (2) 723, негђе В 1715, овдје Л 4, овђен 
С 31, нигђе Ш (2) 440 итд.).
Исто је тако е (од b) било и у прилошким облицима : свуд 
В 1537, 1358, штогод В 1511, 2242, ђегод С 138 и сл., које је, 
пошто је схваћено као покретни вокал, могло и отпасти. Али cv 
ипак чешћи облици: ђегође С 13, куђе О 175, свуђе С 182; ђегођ 
В 1335, когођ В 669, штогођ В 870, С 44 и сл.
в) Вероватно под утицајем одречне речце не имамо увек при- 
мере: неки, нешто, неколико и сл. Облици пак: њешто МП 184, 
њеки Сп 156, њеколико Сп 71, 83, усамљени су, те иако се понегде 
говоре у Ц. Гори (у Црмници), ипак сумњам да су црта Њего- 
шева језика.
§ 7. Наиомена. Напоменућу овде да у облицима: живити Л 
74, Сп 116, хотит Сп 131, засврбили В 819, вокал и није добивен 
фонетски од b, већ морфолошки, вероватно, према парт. м. рода 
на -о (живио, хотио — хтио и сл.).
§ 8. У понеким случајевима налазимо и секундарну замену t  
(-је- -Цје-). То долази обично по аналогији. Тако имамо при- 
мере: иросвјештење С 2, иросвјештења МП 94, вероватно према 
примеру свјетлост и сл. Кореново дуго и у примеру иокријева Л 8, 
могло је доћи према облицима: снијева, лијева и сл.
§ 9. Познато је да се у јужном дијалекту често замењује 
именички суфикс -ир суфиксом -ијер (иутијер, водијер, косијер, инџи- 
лијер и сл.), веровагно, под утицајем именица талијанског језика 
на -iere (catideliere и сл.). Такав би код Његоша био само пример 
талијера Сп 59, 114, иначе је увек: иутир В 2617, официри С 191, 
(и офицери С 191), инжинира Сп 51.
§ 10. Други вокали. О осталим вокалима код Његоша немам 
шга нарочито рећи. Напоменућу то да се може наћи већи број
') Многи од тих примера могли би бити, услед рђавог издања, и ортографске 
грешке. Ја бих рекао да то имамо у прим.: сшрела С 7, дрема С 52, сшрелом 
МП 107, одреишше С 4, време В 22, Л 30, 31, грех Ш (1) 536, млеком В. 637, 
слеаом Ш (1) 848, колевка Л 4, првенцима Ш (I) 366 и др.
Прилози проучавању Његошева језика 13
речи у којима су стари сугласници ђ и ђ замењени вокалом е од- 
носно вокалом о. Иако се по каткад чује и у дијалекту (воздух, 
вошитати и сл.), несумњиво је да их је Нзегош непосредно узео 
из црквеног (руског) језика. Сетимо се овде да је Вук у таквим 
случајевима увек замењивао поменуте гласове вокалом а и тиме 
је ге речи прилагођавао духу фонетике српског језика (исп. тачка 
м. гочка и сл.). Да наведем неколико таквих речи;
а) са е: чест В 2317 (и част С 60, 63), честно В 2333, нече- 
стива Л 70, бесконечне С 160, отечество С 6 (и отачаство С 1, 
МП 101), величество Л 24 и др.;
б) са о: точка Л 8, љубов С 118, 161 (и љубав Л 38), — 
нарочито у преф. сђ-: состав В 2501, собратски Ш (4) 19, созда 
МП 46, совршенство Л 26, соиутници Л 70, сочињава Л 3, 20, сочи- 
нила Л 25 (и сачиниле Ш (5) 51) итд.; у преф. вђ-: воздух Л 25, 
28, С 131, воздухом Ш (4) 28, воздушна Л 39, воздушном МП 45, 
воскрсење В 2351, воскреснуо Л 43, вообразих Л 26, воображеније 
Л 21 итд. Али има примера и са а: ваистину В 2448,васкрснула 
В 2352, васирсне МП 186.
§ 12. Наиомена. У примерима: сотијем С 157, со тим С 57, 
вокал о дооивен је из примера као с оволико и сл., пошто је схва- 
ћено као да припада предлогу.
§ 13. Из црквеног језика биће узете и речи у којима стари 
назал а иза непчаника ч прелази у а: начала Л 47, началниче С 
122, началнике О 163. Ови се облици могу чути и у обичном говору.
§ 14. Непостојаност и покретност вокала. Познато је 
да вишесложне речи обично задржавају непостојаност вокала а. 
Примери су тако обични да их не треба наводити. Овде ћу 
само навести неке необичније случајеве где је то непостојано а 
развијено. Тако налазимо: игумна В 2680, игумне В 2231, 2263, 
2470, 2725, Ш (1) 116, Ш (3) 300 (поред облика: игуману В 2547, 
игумане В 2361, Ш (4) 794), аманта Ш (4) 775 (ном. аманат 
В 194). Навешћу овде и мало необичније примере са вокалом а у 
префиксу, напр.: сакуи Ш (1) 139, сакуиу Ш (1) 135, сакуиио Ш (1) 
173, одаби (војску) С 74, саломе Ш (5) 525, саломише В 1146; сакривио 
Ш (4) 809, обазнао Сп 90, сатвар В 2410, сатварају Л 12, савршити 
С 124, саплести МП 95 и сл.
') Напоменућу и овде да глагол сарши обично као сложен гл. има инфини- 
'тивну основу као глагол мрели  са g ( t) : уагријеши В 2397, ympuiem Ш (1) 724. 
ушрије Ш (1) 207, сшарије Ш (1) 203, сашријеше В 209, зашрије В 289 итд.
14 Д. Вушовић
§ 15. Случајеви са покретним вокалом а најчешће се јављају 
код предлога и прилога. Тако налазимо а у предлозима:уза себе 
В 1238, проза село С 160, нада мном В 39, ода шта Ш (4) 704
ода зла Ш (1) 423, спрама сунцу В 154, ароза сву МП 6 и сл.; у
прилозима: оаета В 741, 1231, Ш (2) 297 Ш (3) 197, јоаета МП
76, кудгода МП 45, одмаха Ш (2) 216, Ш (4) 215, МП 39, или са
другим партикулама: ондена В 1359, тадера В 2001 и сл.1.
Најзгодније ми је да овде наведем и неколико примера (при- 
лога и свеза) са покретним вокалом е: веће Ш (1) 33, Л 9, С 40, 
73, теке С 41, 201, Л 22, О 14, В 824, каде С 122 (bis), 211, исп. и 
пр.: јоште В 1671, Ш (1) 640, 310, Ш (2) 429, јере Ш (1) 289, ере 
В 2533, годе Ш (4) 159, 223, 519, Ш (5) 472, В 506, гође С 13, свуђе 
С 182 и сл.
§ 16. Сажимање вокала. Сажимање се у већини наших дијале- 
ката обично врши према другом вокалу. Али као и у црногор- 
ском дијалекту налазимо и код Његоша већином обрнут случај, 
тј. сажимање према првом вокалу. Узећемо неколико случајева. 
Вокали а -f- о обично су сажети у а, на пр. у парт. на -ао: доша 
В 425, 514, обука В 701, развија В 746, размишљава В 506, иову- 
кова В 507, вјерова Ш (1) 427, река Ш (4) 749 итд.; у другим 
речима: аоса В 507, Ш (2) 466 кота В 1894, иааага Ш (3) 752, ка 
В 466, 529, Ш (1) 116, 212, отка В 473, 880, када (као да) Ш (1) 
554, 556, ано (а оно) В 1505, Ш (4) 81, ааца (паоца-палаца) МГ1 25. 
Каткад код Шегоша бива сажимање и према вокалу о што није 
особина црногорског дијалекта : мого Ш (4) 412, одговарб Ш (4) 464,. 
иосло С 55, кб Л 19* 2.
Напоменућу да је сажимање према првом вокалу и у приме- 
рима: тено (те оно) В 91, ђено (ђе оно) В 156, чдче В 1403.
У осталим случајевима које сам забележио (где је често и 
проклитика спојена са идућом речју) или је сажимање према задњем 
вокалу, на пр.: нако (но ако) В 645, 1152, Ш (2) 554, иас В 355, иасу 
355, 2318, стећу (стојећу) С 151, — или су у примерима сажета два 
иста вокала, на пр.: досим (до+осим) Ш (2) 265, МП 59, 60, 62, 
О 74 дако (да ако) В 2171, мајде (ма ајде) Ш (4) 416, О 395.
') О партикулама в. у морфалогији § 160.
2) Не треба разумети да Његош увек сажима вокале а и о. Вероватно је да 
би било више несажетих случајева. Често ћемо наћи облике као: издао В 381, обрљао 
В 382, казао В 406, дошао Ш (4) 515, знавао Ш (3) 514, вјеровао Ш (4) 416, као 
В 406, аапагао Ш (3) 730 и сл.
Прилози проучавању Његошева језика 15
§ 17. Губљење и уметање вокала. Често се чује и у обичном 
говору да поједине речи губе свој крајњи вокал. Нема сумње да 
ће се у стиху наћи и више таквих случајева.
а) Поред обичних примера: ал’ В 33, да л' В 1914, ја л ’ МП 
35, 62 и сл., најчешће је губљење вокала на крају у облицима им- 
ператива: држ’ В 1832, С 41, излаз’ В 1789, не заборав’ В 1790, бјеж’ 
В 1564, тур’ МП 26, жеж’ МП 14 итд., па и у л. плурала: не остав’- 
те В 1848, omeop’me се Ш (1) 10 скуп'те МП 14.
б) Вокал о обично је изгубљен у прилозима за време на 
- колђ, -тол\> (докле, одакле, дотле и сл.). Ређе се могу наћи и 
облици који задржавају тај вокал, на пр.: отоле С 16, дотоле Ш (1) 
458, дотолен С 175. То имамо и у прилошком облику коље (у дијал.: 
није ми коље =  немам времена и сл.). Исп. код Његоша: Не би, 
коље турској војсци, тражит мосте и бродове. С 173, — Не би 
коље шанац бранит. С 132.
Напоменућу овде да каткад у поменутим облицима место о 
имамо вокал а или е: отале МП 215, отеле Ш (4) 105.
в) Губљење вокала имамо и у речима: чојка (човјека-чојека) 
В 977, Л 7, чојку Л 8; Оздрнићи (Озринићи) МП 83, вако (овако) 0  212.
Најзад да наведем и пример Зевес (м. Зевс) МП 200, где је 
вокал е према рускоме Зевесг.
КОНСОНАНТИ
х
§ 18. Док су многи наши дијалекти потпуно изгубили глас х, 
дотле је у једном (североисточном) делу Црне Горе његов изговор 
доста добро очуван. Вук га је, као што је познато, и нашао у тим 
крајевима и у Дубровнику и унео га у књижевни језик као саставни 
део наше ортографије. Али одмах овде морам напоменути да се и 
тамо чују примери где се тај глас не изговара.
И у том је правцу Његошев језик добро задржао локални 
карактер, иако се може каткад констатовати и књишки утицај. 
Поред обичних примера са гласом х, које и данашњи књижевни 
језик употребљава (хоћу. . . ,  xumamu и сл.), Његош каткад упо- 
требљава и старије облике, а) придева и заменица: лагахне МП 
12, О 196, малехно О 219 танахна МП 213, О 215, њихна МП 11, 
њихне О 196, б) у турским речима: џехенем (м. обичнијег џенем 
од арап. džehenem =  пакао) МП 26, зохор (збр) МП 7, кахвам 
МП 11, хала О 453, хендек О 194, сехратлије О 196 (погрешно 
м. серхатлије од тур. serhadly).
16 Д. Вушовић
§ 19. Има случајева да је Његош употребљавао X и онде 
где му није место, на пр.: увехнути МП 107, увехнуше МП 167, 
увехнуо МП 109, увехли МП 51, неувехле С 16, неувехлог МП 106, 
хрђава МП 35, кахур (исп. тур. gjaur од арап. ćafir) МП 15, каху- 
рима МП 14, хеглен (тур. eglendže) О 254, хараискијем С 107, ха- 
гинога МП 35, халајем (перс. alaj) С 72. Глас х  у неким од ових 
примера могао је доћи по аналогији, а у последњим се речима 
могао развити и преко аспирираног почетног вокала који се често 
чује на почетку турских речи1.
§ 20. Навешћу и неколико примера где се глас jc губи, и то 
у свим положајима речи.
а) У почетку: рана В 1440, ране В 1442, рањаху В 1665, 
ришћанскога В 1981, Ш (1) 101, рена В 1238, оће В 233, 857, 1765, 
оли (*хоћ ли — хоћеш ли) В 797, Ш (4) 644, ол’ Ш (1) 809, оћемо 
С 42, ладит МП 84, итро МП 80, пта МП 81, одит С 92, брде 
Ш (1) 841, оризонт Ј1 12, оризонту МП 121; армонију Л 16, 
артију С 41, аљинах В 2226, аљином С 19, аберњача МП 74, 
анџара О 454.
б) У средини речи: саморана В 110, довати МП 25, ари- 
фатише С 23, крају МП 215, џебеана Ш (3) 714, тиога МП 213, 
њиове В 1204, њиовијех С 51, њиовијем С 70, њиов Сп 83.
в) На крају речи: од вр Ш 113, међу њи (њих) В 2508, С 23, 
тисућа мртви (мртвих) Ш (3) 620, рана љути (љутих) С 91, дјела 
славни С 98, из иетније жилах Ш (3) 55.
§ 21. Ваља овде напоменути да нисам нашао код Нзегоша ни 
један пример, где би глас х на крају речи прелазио у к или г, 
иако тога има у црногорским дијалектима.
Ф
§ 22. Каткада глас в у почетку речи, добивајући јачу нијансу 
фрикативности, прелази у ф. Тако се у црногорским говорима 
могу чути примери као: фелуд, фрба, фуга, ф'егд (и фетак) и сл. 
Код Његоша сам нашао само примере : фиска В 2560, Ш (1) 192, 
зафискаше С72, које је аноматопоетског порекла, фриштијаху В 1746.
§ 23. Исто тако и на крају речи, губећи своју звучност, глас 
в прелази у ф, на пр.: иротиф Сп 82, лаф Сп 93, лафи В 259, 
лафу В посв. Пред фрикативним h — ф је појмљиво: Тифћани Сп 
127, Тифћанин Сп 130.
‘) Исп. у арап. речима : ’араб, 'ареб (Арап)
Прилози проучавању Његошева језика 17
§ 24. У речима са групом сугласн. хв-, фрикативна се ар- 
тикулација звука х пренела на потоњи сугласник (в), те смо тако 
и добили фрикативно ф : фала В 1674, фална С 1, фалит С 11, 
фатат С 114, фатате С 122, иофатасмо С 23, иофаташе С 23, 
иофаћају С 175.
§ 25. Ређи су случајеви да глас ф пређе у e. Забележио сам 
само: Муставе С 125 и филозовски Ш (4) 51.
л
§ 26. На крају слога глас л  прелази у о. Каткад налазимо 
отступања по аналогији: ирестол В 236, Ш (3) 679, 701, иредјел 
В 908, С 84, дјел МП 56, бијел С 19 и сл., или у туђим речима 
које су ушле у наш језик као такве после прелаза л  у о : титул 
Ш (2) 780, вал Л 47, шал В 2386, шелал МП 7 и сл. Интересантно 
је да каткад и код таквих речи налазимо место л  вокал о, што је 
вероватно, Његошева творевина (према примерима на -л и -о 
ирестб и ирестол, дпо и дјел и сл.), на пр.: иаиагао Ш (3) 730, иа- 
иага Ш (3) 752, вицеконсуо Ш (1) 791, титуо Ш (2) 784.
§ 27. Секундарни сугласници. У овом ћу одељку навести слу- 
чајеве са уметањем и додавањем појединих сугласника. Појав те 
врсте може бити морфолошке и гласовне природе. У првом се слу- 
чају секундарни сугласник јавља или по аналогији или народним 
етимологисањем. Да наведем за то неколико случајева.
а) У средини речи у примерима: Оздрнићи МП 38, оздрнићки 
МП 38, глас д је развијен гласовним путем. У присвојним при- 
девима: русинскога Ш (1) 164, русинскијем Ш (1) 54, румелински 
Ш (1) 164, Ш (8) 825, румелинскоме Ш (1) 627, иерсинскога Ш (1) 
770, кривошински Сп 65, кириџински О 169, имамо, несумњиво, 
образовање према присвојним придевима са основом на -н- \ шума- 
дински (од Шумадинац), далматински и сл. И у туђим речима: 
тирјанин В 617, тирјанству В 618, тирјанина С 51, Настрадин 
МП 10, сејџада (арап. sedžade) МП 87, тамбор МП 18 (bis), там- 
бора МП 20, такође имамо уметање сугласника по аналогији или 
народним етимологисањем.
б) На крају речи: иријед В 327, 381, 1128, иослијед В 381, 
1640, Ш (1) 108, најиред (најпре) С 204. Вероватно и овде имамо 
утицај аналогије. Глас је д могао доћи из облика као: наиријед 
(напред), иотљедњи и сл. Овде би ишли и примери: ланих В 1296. 
ономланих Ш (5) 426, где је х можда дошло према облицима гени- 
тива плурала.
18 Д. Вушовић
§ 28. Навешћу овде још неколико примера секундарних су- 
гласника, добивених гласовним путем. Познато је да се често 
иза палаталних вокала е и и, или испред њих, развија прелазни 
звук i, који може прећи и у пун глас ј. Забележио сам код Hbe- 
гоша такве примере: цијо Ш (2) 499, 528, Ш (3) 631, судијо Ш (3) 
290, кријо Ш (2) 245, (па отуда и стајајо О 115), окејан МП 
43, окејана МП 44, 93, окејани С 126 осамнајест МП 179, двајест 
С 107. На сличан начин је добивено ј  и у примерима1: јоиет МП 
26, 63, С 134, јоиета МП 76, јема О 41, једа О 176 и сл.
§ 29. Има случајева да у речи и вокал и, обично иза ког 
другог вокала, редуцирањем своје дужине прелази у глас ј, на пр.: 
Мијајла (Мијаила) МП 36, Мијајле О 396. То чешће налазимо у 
одречним облицима глагола имати. Поред обичнијих облика: не- 
мам, немаш.. . ,  немамо и сл. (који су образовани у прасл. јез. сажи- 
мањем: не има — н^ма), код Његоша налазимо и нове формације: 
нејмам (неимам — неимам) Ш (4) 648, нејма Ш (2) 24, 319, 380, 
440, 605, С 211, нејмају Ш (5) 49, нејмаше Ш (4) 708, МП 21.
§ 30. Наиомена. Ваља напоменути да може бити и обрнут 
случај, тј. да се сугласник ј  вокализује, ако је то за стих потребно, 
на пр.: аиване (м. ајване) Ш (5) 540, тајину (тајну) Ш (1) 564, тајине 
Ш (3) 6271 2, Ареи (Ареј) В. посв.
§ 31. Редукција сугласника. Већ сам напред навео случајеве 
губљења сугласника х. Овде ћу навести остале примере редукције 
сугласника у свим положајима речи.
И у почетку речи каткада може бити изгубљен сугласник. 
Има крајева у Црној Гори (Грахово, Бањани), где се глас ј  испред 
палатала е обично губи (есам, еси.., есмо.., есенас и сл.). Таквих 
се случајева може наћи и код Његоша: едно В 2680, ере В 1954, 
2157, Ш (3) 653, ели Сп 55, ер В 2163, ек (јек) МП 85, едне Сп 125, 
едногласно Сп 116, ербо Сп 130.
§ 32. Експлозивни сугласник и изгубљен је на почетку у ре- 
чима: тииа В 2573, тице В 772, тицу Ш (4) 751, 755, шеница Ш 
(4) 470, шенице В 2647, шеницом В 2441.
§ 33. Да наведем и два примера губљења сугласника в испред 
л: лашку (влашку) МП 34, лаке (влаке) О 94 fbis). Слични се при- 
мери могу чути и у околини Цетиња: Ладо (Владо), ладика (вла-
1) Исп. на пр. везу: и i оаеш је дошао и сл., одакле се може развити: и јоаеш. . .
2) У горњем примеру глас ј  јесекундаран (ташне).
Прилози проучавању Његошева језика 19
дика), лас (власт) и сл. Напоменућу овде да се в радо губи и у 
Зети испред гласа л  (љ): лера (вера), леровати, лереник и сл.1
§ 34. Најзад ћу напоменути и то, да је и у примерима Чево 
В 1733, Чева Ш (3) 116, Чеву В (1) 357 и др. напочетку изгубљен 
сугласник к (исп. Кчева С 74, Кчево С 122; у лат. спом. Cucceva, 
и Cuccevi).
§ 35. За средину речи забележио сам већи број сугласничке 
редукције. Навешћу најпре случајеве губљења сугласника ј.
Пошто је тај консонант, као што смо видели, испред пала- 
талних вокала, или иза њих, слабе артикулације и претставља пре- 
лазни звук, он се могао лако и изгубити у тим случајевима.
Такво губљене налазимо у примерима : мое В 1919, твое В 
1921, твоега В 1827, кое В 135, свое В 1066, 1368, боеве В 1638, 
наедох В 1673, чуем В 656, чуе В 670, исиоем В 2090, задаем В 
2396, брое В 1772, требуе В 1023, царуе В 649, задржае В 2257, 
кажуе В 2131, ратуе В 2503, 2504, 2506; Баиие В 1696, краичници 
В 312, издаице В 215 и сл. Несумњиво је да има већи број таквих 
примера и са задржавањем консонанта /, на пр.: ратује В 2502, даје 
В 2680, 2507, кажује В 2415, које В 2680, којешта В 2565 и др.
§ 36. Примери као: божа О 205, ооже МП 4, божу МП 39, 
О 22, божом Ш (1) 622, Сп 50, голубе очи С 103, јаганче месо 
МП 194 (поред обичнијег: божја, божје и сл.), образовани су, не- 
сумњиво, према облицима у м. роду: божи Ш (4) 746, вражи Ш 
(3) 366, Ш (5) 95 и сл., којих је употреба врло обична.
§ 37 Експлозивни сугласник д испред других сугласника често 
се губи. То обично налазимо у префиксима, на пр.: окинути (м. отки- 
нути) В 1596, окинуће (м. откинуће) С 87, окинуте (м. откинуте) 
С 97, окинули (м. откинули) МП 76, окоса (м. откоса, gen. pl.) О 
190 (да ли овде имамо гласовни или морфолошки појав не можемо 
знати, услед малог броја примера), обрану (м. одбрану) МП 56, 
обранимо (м. одбранимо) О 475, нагледа (м. надгледа) В 711, очу- 
иати (м. отчупати), В 2305, иочињеној (м. потчињеној) Сп 56; 
пожижати (м. поджижати) С 122, освуђ (м. отсвуђ) МП 3, озваше 
се (м. одзваше се) С 145, — па и у слободној употреби : ми смо 
(дошли) о чобана (м. 6д чобана) С 88.
§ 38. Сугласник се д губи и пред наставком -cmeo, на пр.: љуство 
МП 94, 95, 99, љуства МП 206, љуством МП 92.
§ 39. Наиомена. Иако се у нашем језику гласови га и д губе 
ако се нађу између сибиланта с и з и носног н, код Његоша ипак
1) Исп. чланак С. Вулетића, „Бр. коло“ 1903 г. стр. 187.
20 Д. Вушовић
налазимо (према етимолошком писању): устне В 1866, наустницаО 
454, вјестник С 203, вјестници С 17, врстније С 85, 48, крстно В 
2480, честно В 2333, праздно В 1923, Л 57, ираздника В 1446,, 
2632. Исто тако налазимо примере где је сугласник т задржан и 
испред африкате ц: отца С 19, смртца С 3, светца С 10, 31.
§ 40. Најзад ћу напоменути да се код Његоша увек губи 
сугласник с из наставка ски ако се налази иза основе на сугласник 
ћ: ћеклићки В 727, 2608, озрнићки В 717, нишићко Ш (1) 714,. 
нишићкијем О 137.
§ 41. На крају речи сугласничке групе : -ст, -зд, -шт, -жд, 
обично код Његоша задржавају крајњи сугласник, што није осо- 
бина дијалеката у Црној Гори, на пр.: милост В 776, 2360, иријекрст 
В 2439, шест С 161, двадест-тридест В 2539 ; грозд В 1593, 1598, 
јошт В 1988, 2024, невјешт В 2495, навлашт Сп 96, вожд Ш (1) 
374 и сл. Врло су ретки примери да се у тим случајевима губи 
сугласник : час (част) МП 102, шеснаес МП 24, још  В 563, Ш (4) 
671, МП 15.
§ 42. Особина је црногорских дијалеката да крајње ј  у 2’ 
л. синг. императива губе. То каткад налазимо и код Његоша : да” 
(м. дај) В 2061, ирочита’ (прочитај) В 2061, исирича’ (испричај) В 
2242, тиска’ В 1453, влада’ (владај) МП 200, сабира’ О 222, што 
се пренело и на множину: дочека’мо (дочекајмо) С 99, uuma’me га 
МП 48, вјенча’те С 92, да'те С 97.
§ 43. Напоменућу и то да поред облика јуче и озго, са изгуб- 
љеним крајњим сугласником р (вероватно под утицајем партикуле 
р), имамо и старије облике јучер В 2285, озгор МП 194.
§ 44. Једначење сугласника. Позната је особина нашег језика, 
да се сугласници различни по звучности, ако су у непосредној 
близини, једначе међу собом. То је, наравно, обично и код Његоша 
и примера за то не треба много наводити: сриску В 22, бритку В 
367, мушку В 139, оикладу В 101, откуие В 340, истраге В 133 и сл.
§ 45. Једначење се сугласника врши не само у засебним ре- 
чима већ и у вези речи у реченици. То каткад имамо и код 
Његоша код неких предлога, на пр.: з друге Ш (1) 380, з Богом 
Ш (1) 551, з Бајом Ш (1) 652, з даровима Ш (2) 304, з брего- 
вима Ш (3) 348, з громовима Ш (3) 350, з гроба Ш (3) 737, з гро- 
хотом Ш (3) 794, з границе Ш (4) 223, 458, з гором Ш (4) 9, 
з браћом Ш (4) 349, з дружином Ш (4) 676, з душе Ш (5) 23, 
з бистрима Ш (5) 28, з дивана Ш (5) 61, з другим Ш (5) 462;
Прилози проучавању Његошева језика 21
збок папагала Ш (3) 730, ис штапа Ш (3) 633, ис ирста Ш (1) 
745, бес преваре Ш (1) 575.
Ја верујем да и код предлога од имамо у следећим приме- 
рима тако једначење сугласника, а не употребу његове старије 
форме от, на пр.: от тридесет Ш (1) 356, от каква Ш (1) 608, от 
Скадра Ш (1) 706, от камена Ш (2) 51, от турске Ш (2) 61 от 
Травника Ш (1) 684, от како МП 15 (исп. од олова Ш (1) 611, 
од мора Ш (1) 588 и сл.).
§ 46. Једначење сугласника може бити и по начину и месту 
њихове артикулације. Познато је да је у примерима као: шћаше 
В 344, шће В 60, шћери В 487, МП 92, шћерца С 93 и сл. комби- 
нован и један и- други начин једначења.
§ 47. Често се у црногорским говорима не мења сибилант с 
испред сугласника љ и њ добивених најновијим јатовањем. То 
код Његоша налазимо доста често: сљедоват В 643, сљедује В 
623, сљедујући Л 14, сљеиота Л 44, сљеиоће Ш (3) 209, насљедни- 
ка С 125, Сп 84, наиосљедак С 193, иосље Ш (3) 62, најиосље Ш
(2) 202, 206, Ш (3) 22, сњежна В 1868, МП 86, 186, сњегови МП 93. 
Заоележио сам само пример асимилације у том правцу: шљемеВ 
1710, 1590.
0 48. Немењање сугласника с испред старог љ н њ каткад се чује 
и у дијалекту, што је, несумњиво, новога порекла. Тако имамо код 
Његоша примере: мисљасте В 1136, мисљаше Л 65, стијесњени Ш
(3) 140, стијесњене Ш (1) 141 (начињено према мислити и др.).
§ 49. Испред меких сугласника ћ и ђ сибиланти с и зобично 
прелазе у ш и ж (Шћеиан, шћер, шћети, чешће, гвожђе и др.). Но 
код Његоша и у таквим случајевима каткад наилазимо на старији 
гласовни ред: чесће Л 36, извјесћено Сп 100, јаросћу Л 12, 63, С 
187, бесмртносћу Л 13, мудросћу Л 15, свјетлосћу Л 16, 20, ’на- 
глосћу Л 19, живосћу Л 50, довољносћу Л 38, зависћу Л 45, власћу 
Л 51, љутосћу Л 62, 67, храбросћу С 29, иреглосћу С 50, гнозђем 
С 190; па и: несћаше В 1479, несћедоше С 73. Овакве облике у 
дијалекту ја нисам могао чути и мислим да је на овакво писање 
њихово увек утицало размишљање о њима и сећање пишчево на 
сличне облике са с односно з (на пр.: често, јарост, гвозден и сл.).
§ 50. Једначење може бити извршено и према првом су- 
гласнику. Тако је у примерима : срећњи Ш (3) 396, срећњега Ш (2) 
668, Ш (3) 79, кућњи Ш (2) 13 — сугласник н измењен под ути- 
цајем претходног гласа ћ (али налазимо и примере: срећно Ш (1) 
245, најсрећни Ш (2) 770, несрећној Л 13).
22 Д. Вушовић
§ 50a. Чешће се дешава да сугласници међусобним додиром 
мењају место своје артикулациј-е. Најобичније су измене у том 
правцу код носних сугласника. Тако усненосно м испред: ш, ч, џ 
прелази у зубноносно н: иантим МП 11, иантивијека Ш (1) 754, 
иоденчио се Сп 83, канџија (исп. турски kamdži) В 844.
§ 51. Слично горњим случајевима и билабијални сугласник и(б) 
испред с, ш, т, д, к мења начин образовања (постоје лабиодентални) 
прелазећи у e : aeca МП 23 (bis), хавса МП 24, авсу МП 23, хавсе 
МП 24, уливсио се МП 26, всима (псима) МП 58, все (псе) МП 193 
љевши МП 25, љевше МП 101, С 145, 203\ невтунска С 179, Авдија 
(исп. арапско ’abd i— роб) О 266, клувка В 1197, овколили МП 83.
§ 52. Напослетку да овде наведем и неколико примера у ко- 
јима сугласник н иза г прелази у њ као и другим говорима нашим 
гњиједзо В 710, 1733, гњијезда С 29, 46, гњијезде се Л 7, гњијев Л 
44, 45, 46, гњевом Л 43 (али и: гнијездо Ш (5) 159).
§ 53. Дисимилација сугласника. Код два сугласника непо- 
средне близине и истог начина артикулације каткад бива разједна- 
чавање, тако да само један од њих задржи стари начин образовања. 
Забележио сам у том правцу неколико примера, гдегрупа сугласника 
мн прелази ум л  и вн: млого С 44, млоге МП 24, 121, 122, Млетке В 
677, 1507, 1517, Млетаках В 1400, Млеткама В 1529, гувно В 1209, 
гувну В 562, тавнице В 389, 1497, тавне С 2, тавницу В 484, ловне 
(ломне) МП 13, обравница О 233. Напротив, асимилацију имамо у 
примеру мнаду (клањају се мнаду сунцу Ш (3) 571).
§ 54. Дисимилацијом смо добили и сугласничку групу -тњ- од 
-ћњ- у примерима: иомотњик Л 44, иомотњика МП 55, несретњик 
Л 45, 44, сретња МП 122, сретњу МП 58, сретњо МП 192 ире- 
сретња Л 36, иресретње Л 4, иресретњу МП 199.
§ 55. Дисимилација може бити и у даљним слоговима речи. 
На тај смо начин и добили примере као: џефердан (м. џефердар) 
С 23 (bis), џефердани С 20, телар (м. телал) МП 6, теларе МП 18 и сл.
§ 56. Друге сугласничке измене у средини речи. Већ 
смо напред видели да се често у речи мења један од двају су- 
гласника, ако се налазе у непосредној близини. Видели смо и то 
да су те промене биле скоро увек условљене и изазване једним 
од дотичних сугласника. Интересантан је и појав, који је добро 1
1 И У рукопису „Горског вијенца“ у ст. 560 стајало је најпре љевше, а у ст. 
1239 овшоку, па је то после исправљено у љепше и оишоку. (Исп. Опис рукописа 
„Горског вијенца” од М. Решетара, „Сшражилово* за 1892 г. и дела П. П. Његоша 
књ. I, Београд 1926 г. стр. 338—47).
Прилози проучавању Његошева језика 23
познат црногорским дијалектима, да се иза билабијалног и и б, 
денталнолабијалног в и носноусненог м сугласник љ мен>а у ј. То 
код Његоша налазимо врло често: иросиију Ш (1) 209, скуијени 
Ш (4) 328, окуијај Ш (5) 240, куијено МП 49, заклоијена МП 35, 
окуијате С 68, иоијачкали МП 167, ијачке О 172 (bis), ијачку МП 
167, с нестријењем С 116; љубјаше МП 210, 115, дробјаху Л 36 
Пивјанина Ш (5) 515, Граховјане Сп 130, uocmaejamu Сп 55; сло- 
мјени Л 56, изломјена Л 56, сломјене Л 36, сломјеним МП 107, 
ломјава МП 17, изломјене В 2736, чамју Ш (4) 35, грмјава С 136* 
иомамјен С 162, мјаше {мњаше, дисим. *мљаше) С 105, лакомјаче 
{лакомњаче, дисим. *лакомљаче) МП 198.
У свим горњим примерима промена је извршена у сугласничким 
групама: иљ, бљ, вљ и мљ које су добивене јотовањем у прасло- 
венском језику. Али то имамо и у случајевима добивеним новим 
јотовањем од суфикса -вје, на пр.: коија МП 206, труијем С 82, 
труија Ш (3) 363; славољубје Л 57, славољубја МП 126, родо- 
љубјем МП 107, робје В 304, Ш (1) 631, Ш (5) 475, робјем Ш (3) 
562, С 10; здравје Ш (4) 53, јавје В 2332, крвју Ш (3) 512, дивје 
С 136, дивјачне В 243, дивјачности МП 96, љубавју Ш (4) 16, 
живје В 1303, поред коиља и сл. (в. § 57).
Прелаз гласа љ у горњим случајевима показује да је његова 
промена условљена самим његовим положајем у речи, тј. само ако 
се налази иза лабијала (док у другим положајима речи остаје неиз- 
мењен; исп. овде љ = ј  у икавским говорима и у примерима: 
људи =  јуди, љут =  јут и сл.). Тај факат нас наводи да поменути 
појав доведемо у везу са најновијим јотовањем (од -fe) сугласника 
и, б, в и м у црногорским дијалектима (исп. § 60.).
Познато је да у Црној Гори налазимо поред примера ијесма, 
бјелоћа, ejepa, мјесец и сл. и јотоване примере: иљесма, бљелоћа, 
вљера, мљесец и сл. Сама напоредна употреба тих речи (с једне 
стране са иј, бј, вј и мј, а с друге са иљ, бљ, вљ и мљ) утицала 
је те смо и у речима са старим иљ, бљ, вљ и мљ добили пј, бј, 
ej и мј (пјувати, пребјен, ставја, сломјен и сл.). Да је то тако по- 
казује нам и тај факат, што неке стране (талијанске) речи са иј 
добивају у дијалекту и иљ (обрнуто горњим случајевима), на пр.: 
поред ијат имамо и иљат (т. piatto), ијаца и иљаца (т. piazza).
§ 57. Ваља такође напоменути, што је према датом тумачењу 
природно, да често налазимо и примере без промене поменутих 
сугласничких група, на пр.: скуиљаху В 1535, иросииље Ш (1) 441,
24 Д. Вушовић
избљувала В 53, аозивље Ш (4) 119, називљу Ш (5) 103; робље В 
351, 451, дивље В 7546, коиља Л 56, коиље Ш (1) 94 итд.
§ 58. Забележио сам у неколико случајева метатезе: оздгор 
В 1241, цклена (*тсклена, исп. стаклена) С 92, цклене МП 90, 103, 
цленовидну С 100, цкленијема С 47, сујма (сумја >  сумља >  сумња) 
С 138, О 177, барјак Ш (2) 194, барјактару В 1137, свега Ш (1) 
342, свемогући Л 34, сав (увек), али према црквеном и : всемогућа 
С 213, всемогућом С 7.
§ 59. Најзад ћу навести неколико примера немењања непчаних 
сугласника к и г испред палатала и, што би се ретко чуло у црно- 
горским дијалектима, на пр.: књиги МП 33, стоки С 108, јеки С 207, 
војски С 37, битки Л 59, сјенки Ш (3) 882, боги МП 192, 206, не- 
слоги С 100.
§ 60. Најновије јотовањ е. Познато је да се у јужном дија- 
лекту сугласници л и н у вези с кратким ћ увек јотују (љето, 
хљеб, њедра, сњежна и сл.). У црногорским дијалектима је јотовање 
готово увек извршено и код сугласника ш и д. Но код Његоша 
у тим случајевима имамо често и нејотоване примере, што у мно- 
гоме може бити књишки утицај. Тако поред обичнијих примера: 
ћескота В 1425, ћешкоте Ш (2)671, ућерасте В 1172, шћели Ш (1) 
819, ћера Ш (5) 432, ћерају Л 12, улећела Л 14, излећела Л 14; 
ђед В 1584, ђетињити В 1640, ођести се В 2035, Ш (3)216, неђеље 
В 2107, виђеше В 1599, овђе В 113 итд., налазимо и: тјескоти Ш
(4) 65, тјелохранитељи В 2527, т/елесине В 1025, утјеха Л 21 ; 
дјеца Ш (4) 904, д/ецу Ш (5) 264, видјели Ш (5) 69 вид/еше Ш (1) 
281, под/ела Ш (4) 671, дЈела Ш (1) 322, овдге Л 4, овдјена Ш (2) 
723 и др. У Црној Гори се често јотују од T и лабијали: м, в, 
и, б (мљечна, вљечит, иљесна, бљеличаст и сл.). Нашао сам код 
Његоша у том правцу само пример иљеном МП 177.
§ 61. Сугласничке групе. Најпре ћу овде навести примере 
где у речима место старе јотоване сугласничке групе сга имамо 
шћ уместо шга: иушћаШЛ2\2, 213, смјешћене Ш (4) 225, оарашћам 
Ш (2) 823, кршћењу В 306, кршћено В 1041, кршћаху Ш (2) 733, 
закршћеним В 586, некршћена В 423, ирекршћени В 2461.
Нема сумње да горњи примери не претстављају продужење 
старих облика, већ су наново образовани по аналогији облика 
(имперфекта, трпног придева и итеративних глаголских облика) 
глагола са основом на га (исп. млатити-млаћах-млаћен, мутити- 
мућах-мућен и сл.).
§ 62. Стара сугласничка група ст задржана је без промене 
у примерима: остоа В 1931, Ш (4) 231, остро В 2304, остроме С
Прилози проучавању Његошева језика 25
20, изострише С 196, изострила В 2306, остротом В 884, ирегрст 
Ш (3) 25 (исп. руско zopcmb и сл.).
§ 63. Одмах ћу овде навести и примере са сугласничком гру- 
пом шт место обичније ст: коштурницу В 1226, јаштребу МП 76; у 
туђим речима: каштигам Сп 132, каштигани Сп 98. У глаголским 
облицима: иуштите В 194, Ш (3) 29, уиушти В 1824, иоиушти 
Ш (4) 609, имамо шга, вероватно, по аналогији (исп. иуштен, 
иуштах и сл.).
§ 64. Често сугласничка група -тск- (-дск-) прелази у -цк-: 
брацке В 702, брацку МП 101, брцки МП 38, 39, 75, 76, Сп 47, 103 
(и са наново унесеним д\ брдцки МП 73, брдцкога Сп 49), сармацко 
МП 48, свјецке МП 98, грацкијех МП 20, љуцке МП 92, љуцкога 
МП 98, љуцкоме Сп 141, госиоцку Сп 47.
§ 65. Групу -цк- имамо каткад и место -ћск-: никшицкоме С 
167, никшицки Сп 94: -ћск- >  -цск- >  -цк-.
§ 66. Стара сугласничка група кт од гт у средини речи остаје 
без измене у примерима: дрктим В 1360, дркти В 2188, дркташе 
В 1507, дрктећи, дрктећој Ш (3) 765.
§ 67. Да наведем на послетку и случајеве кад хћ у почетку 
речи (код облика гл. хтети) гласи кћ: кће В 1051, 2600, С 52, 
116, кћех Ш (1) 232, кћели С 73, кћела Сп 57.
М О Р Ф О Л О Г И Ј А
ИМЕНИЦЕ
§ 68. Именице рат, дтрбв и степен јављају се код Његоша 
(као и у црногорским дијалектима) као именице женског рода. Тако 
поред примера по I промени: без рата Ш (4)355, судба наша ompoea 
је чаша Л 22, степен највећи Л 39, 55, налазимо и примере по IV 
промени: без рати Ш (3) 322, неће рати Ш (3) 727, од рати С 
109, МП 13, 203, из чаше отрови В 2496, степен највећу Л 64 (bis).
§ 69. Именице власи и Млеци код Његоша су увек у жен- 
ском роду и мењају са по III промени: бјеле власе просуо В 587, 
за свјетле власе Л 28, запалила власе МП 111, сиједих власах МП 
115, нек се Млетке вежу Ш (1) 839, да ће остат Млетке са Ру- 
сијом Ш (1) 786, по Млеткама В 1444, у Млеткама В 1525.
§ 70. Место обичнијих именичких облика: дсвета, недаћа, 
завеса, слобдда, имамо каткад у истом значењу и облике по IV 
промени: освет С 37, 55, недаћ Ш (2) 241, завјес МП 92, слобод 
МП 39, што налазимо и у народном говору.
Именица веће (вијеће) јавља се и у мушком роду као вијећ: 
мудри вијећ С 18, и у женском као вијећа: данашњу вијећу В 79.
§ 71. Често имамо случајеве да се место обичнијег именичког 
облика мушког рода јављају и облици женског рода на -а. По- 
требно је овде напоменути и то да ти облици нису увек ду- 
блети (јер каткад имају извесне разлике у значењу). Да наведем 
неколико таквих именица: зрака сјајна Л 12 (bis), зраку МП 92. 
бездну кипећу Л 12, 26, бездне хладне Л 68 (и: бездан Ш (4) 807), 
царство мраке Л 36, мракама Л 36, 77, зла поразо! Л 79, зла 
иредсказо! Л 79, сан забораве Л 13 (па и: несрећној заборави Л 13).
§ 72. Именице: камен, грмен, кремен, аламен имају и краће 
облике: кам В 848, 1944, Ш (4) 506, МП 4, грм В 1089, МП 185, 
крем МП 85, С 196, илам В 2771, иламови В 80. Чешће се јавља
Прилози проучавању Његошева језика 27
у прилошком облику и стари облик номинатива ками Ш (3) 418, 
МП 84, С 76.
§ 72a. Каткада глаголске именице на -ње, образоване од трп- 
ног придева имају неумекшан крајњи сугласник основе, несум- 
њиво, према облицима презента, аориста и сл.: молење Л 44, 
МП 199, хулење Л 70, хулења Л 52, ухилење Л 59, дијелење МП 
83, дозволење Ш (4) 784, сажалење МП 178, летење МП 99, чуде- 
њем МП 47.
§ 73. Његош често употребљава према црквеном (руском) је- 
зику глаголске именице на -ије (м. на -ње или -he): иознаније В 
619, страданије В 634, посланије Ш (4) 125, спасеније Ш (5) 448, му- 
ченије Ш (1) 509, званије Л 8, 9, зданије МП 178, пјеније Л 30, уче- 
није С 2, зачетије Л 13, С. 16, 81, бесмртије С 16, арошенија Л 
47, иреданија Ш (4) 5 и сл. Али су обичнији облици на -ње: добро- 
вање В 348, надање В 135, молење Л 44, МП 199, дијелење МП 83, 
вјеровања Ш (1) 214, странствовања Ш (1) 228 итд.
§ 74. Могу се чути и у говорном језику именички облици 
на -he(-tbje) као: божје даће МП 200, разбиће Турака Ш (3) 1, иокла- 
ће Ш (2) 365, иросуће крви С 128, иридобиће С 24, исп. и: имуће 
Ш (1) 181, тренуће С 173, 184 (и тренућ С 173).
75. Није на одмет да наведем овде и неколико апстрактних 
именица на -ост које су доста ретке у обичном говору: ка- 
квост МП 126, каквости МП 94. каквостима МП 178, љутост Ш 
(2) 790, МП 191, С 27 (bis), јадост МП 100, тврдост С 20, миле- 
ност МП 178, нељеиост Сп 125. Такво је образовање и за кон- 
кретан појам у примерима: иоврхност земна Л 78 (исп. р. поверхноств), 
светост (у зн. светиња) МП 128.
§ 76. Обичније је много образовање апстрактних именица на 
-ло. Тако налазимо и код Његоша примере: губавило Ш (2) 145, 
опачило Ш (3) 813, иодобило МП 85, махнитило МП 202.
§ 77. Да наведем овде и неке именице на -ота које су доста 
обичне у црногорском дијалекту: eucoma МП 43 (у дијал. и низо- 
md), бистрота МП 45, краснота МП 99.
§ 78. Именице славуј и мрав имају облик и на ља (-ja): слав- 
ља В 1294 (исп. у р. соловеи-соловвл) мравја МП 175 (у р. мура- 
веи-мураввч, у Ц. Гори и: мраваљ-мравља). Облик мравља се често 
налази и код дубровачких песника (Ветранића и др.); налази се и 
у словеначком језику.
§ 79. Најзад да наведем за именице казна и иесма и старије 
облике: казан (ст. сл. клзпк) МП 111 и ијесна (ст. сл. ггкснк) В 292, 
Ш (3) 693.
Д. Вушовић28
§ 80. Падежни облици у једнини. Од именице дан имамо у 
генитиву облик по основи на i (са уметком -ев-) дневи: тога стра- 
шнога днева С 212, од тога дневи МП 191, не чекаше дневи од 
удара О 382, до Ђурђева дневи Сп 130. Именица небо има гени- 
тив с проширеном основом консонантом с у примеру: до небеса 
престолодржнога Л 10. Напоменућу да се у црногорским дијалектима 
каткад могу наћи с таквим проширењем и примери номинатива; 
исп. пр. чудесо (м. чудо) Решетар, Der štok. D. стр. 172.
§ 81. Именица господ, као иудијалекту, често има у вокативу 
стари облик госаоди В 2653, Ш (3) 13, 14, Л 24. Именице на -ар 
имају у вокативу наставак -е и -у: господаре Ш (1) 226, 484, МП 
4, О 20, сердаре В 1016, Ш 71) 102, — и: господару В 2585, сер- 
дару В 2049. Забележио сам с вокативом на -у и примере: дико 
и поносу С 164, штиту С 36, цвијету МП 109. Да наведем овде 
и стари вокативни облик, свакако из црквеног јез., од именице 
душа: душе изгубљена! Л 47.
§ 82. У инструменталу именица иут има и старији облик пу- 
тем Ш (3) 817, поред чешћег путом В 1016, Ш (1) 645, Ш (2) 372, 
С 16. Од именица на -ар имамо и у овом падежу двојаке наставке: 
-ем и -ом: царем Ш (1) 737, госиодарем Сп 47 и чешће: царом 
Ш (1) 67, Ш (2) 381, Сп 47, 48, сердаром Ш (3) 843 и сл. Име- 
ница дан има у инструменталу облик по основи на i (са уметком 
-ев) дневи: бога славим и дневи и ноћи Ш (4) 75, гријеш ноћи ка 
и дневи МП 8, — и с наставком -љу: дневљу С 68. Ваља овде на- 
поменути да именице са променом основе на i могу примити по 
аналогији и наставак -ом: смрћом МП 16, помоћом Ш (2) 519.
§ 83. Множина. Од именица мушког рода Његош често упо- 
требљава краће облике (тј. без уметка -ов или -ев) и онде где 
то не бисмо очекивали (бар не према народном говору у Ц. Гори). 
Нема сумње да је то у већини случајева изазвао метар. Да наве- 
дем неколико необичнијих примера: цари В 200, Ш (1) 371, вјетри 
В 2505, лафи В 259, длани В 819, громи Ш (1) 21, боји Ш (2) 705, 
друми Ш (2) 711, брати (браћа) О 475, дари Ш (1) 53, Ш (3) 
516, Ш (4) 185, гласи В 2585, краљи Ш (2) 736, спужи Ш (2) 736. 
Наравно да краће облике налазимо и у косим падежима. Тако 
имамо у генитиву; царах Ш (5) 558, В 1081, тоиах С 1851; у 
акузативу: духе Л 17, краје В 1631, после В 452, маче С 17, сти-
1 Интересантно је да у црногорским дијалектима од именица: аласш, сноа и 
још можда неке, генптив плурала је уз бројеве обично: пласта. сноаа, док иначе 
имају увек дуже облике: аластова, снопова.
Прилози проучавању Његошева језика 29
хе С 1, своде С 121, топе С 122; у инструменгалу: над царима 
Ш (2) 225, роима Л 34.
§ 84. Супротно горњим случајевима имамо и мало необичније 
примере с наставком -oeu (-еви). Али ваља напоменути да се те врсте 
дужи облици радо употребљавају и у црногорским дијалектима. Тако 
има код Његоша: витежеви МП 8, иретковах Ш (4) 179, зубовах 
В 2306, трудове Ш (1) 473, јеленове С 203, бадњакове О 20.
§ 85. Позната је особина црногорских говора^ да у генитиву 
плурала имају наставак -ах (-пх), где је сугласник х могао доћи 
према придевском наставку -пх (~uiex). То обично налазимо и код 
Његоша, на пр.: бињишах В 1, руках В 34, ногах В 99, иутах В 
140, 142, зромовах В 152, крилах Л 11, зраках Л 11, небесах Л 11, 
јунаках Ш (1) 12, данах Ш (1) 49, момаках Ш (1) 125, громовах 
МП 42, С 17 и: очих В 897, 1989, Л 13, људих МП 102, С 204, 
ћудих МП 102. стварих МП 47.1
Од именице гдст забележио сам облик генитива гостах 
МП 108.
§ 86. Сгари генитив без наставка -а могао бибити у примерима 
као : тридесет тисућ Ш (3) 576, седам стотин С 50, девет стотин 
С 110, пошто се слични примери могу чути и у обичном говору.
§ 87. У дативу именица мушког рода каткад налазимо 
наставак -ма место обичнијег -има: вјешта бојма С 16, метне 
Турцма С 16, каза Црногорцма С 17, прискочила витезма С 90.
§ 88. Ређе се нађе од именица женског рода у дативу и на- 
ставак -ам: слугам даде С 133, мојим снахам и јетрвам О 434, 
што не постоји у народном говору.
§ 89. У акузативу сам забележио и старији облик гости: чврсти 
кости за јуначке гости Ш (1) 581, поред новијег госте: за горске 
се госте не приправља’ В 1159.
§ 90. У инструменталу плурала, поред обичног наставка -има 
налазимо код именица сва три рода, као и у дијалекту, и наставак 
-ма: слабостма смо привезани В 770, под кључевма В 240, пред 
кавурма'  UJ (5) 171, пред војницма С 18, с Турцма В 546, С 21, с 
главарма С 25, са мачевма С 14, са шаторма С 134, познатога 
бојма С 188, с крилма С 11, с устма С 9, с дусма МП 127.
§ 91.|Код именица женског рода каткад налазимо у инстру- 
менталу и стари дативни наставак -ам: одоље им мишцам Ш(3)
9 Ређе се код Његоша нађу и облици генититива без х, што је лако могло 
доћи и грешком, на пр.: аута, књига, ухода, крајева Шћ. предг., дана Ш (4) 572, 
матица Ш (4) 569, дјела С 98, аогледа Л 13.
30 Д. Вушовић
481, с равнинам 111(4) 864, жестокијем минам МП 5, цвјета лучам 
свјештенијем Л 9, с надеждам С 88.
§ 92. Иако се у Црној Гори често чују у локативу облици 
генитива на -ах (no ибљах, по горах и сл.), ипак их код Његоша 
налазимо врло ретко. Забележио сам само ове примере: о ратиштах 
МП 212, по села(х) МП 164, по Бањанах О 14, по гранах О 458.
§ 93. Вредно је навести и неколико облика старијег локатива 
на -и: на небеси Л 17, на рамени (глава) МП 37, у волови Сп 114, 
у иослови Сп 54.
§ 94. Наиомена. Ваља још приметити да неке именице средњег 
рода у инструменталу и локативу плурала место наставка -има имају 
наставак као именице женског рода (на -а) -ама, на пр.: с писмама 
Ш(1) 512, у сунцама Л 15, у божествама Л 15, у људствама С 
191. Ја мислим да су ови облици образовани према облицима у 
руском језику (исп. писвмами, солнцамг, божествамЂ и сл.).
ЗАМЕНИЦЕ
§ 95. Личне заменице. У дативу сингулара место облика 
теби, себи нашао сам дијалекатску употребу у примерима: тебе 
се клањам Ш(3) 392, вјенац тебе сплести. МП 104, к себе прима 
С 5, и ставише себе вождом, сина Ченгић паше С 68.
§ 96. У дативу се плурала често код Његоша јављају дија- 
лекатски енклитични облици: ни В 190, 282, 283, 337, 448, 657, 935, 
111(1) 638, Ш(3) 696; ви В 188, 864, 941, Ш(1) 127, 128, Ш(3) 295, 
386, 3421
§ 97. И у акузативу плурала поред обичних енклитичних 
облика нас, вас налазимо и облике: не Ш(15) 393, ве Ш(1) 124.
§ 98. Показне заменице. Облици показних заменица: тај, овај, 
онај каткад гласе: та, ови, они, на пр.: md луди В 2735, та свијет 
В 2425, та поса Ш(2) 466, та ферман МП 13, та сахат С 75; ови 
свијет МП 98, 184, ови бој С 98, ови случај С 118, они час В 1692.2
§ 99. Поред обичних облика показне заменице за количину: 
оволики, толики, онолики и сл., каткад налазимо и облике са 
редукцијом: овлика Ш (5) 403, овлике Ш (2) 831, и прилошке 
облике: овлико Ш(2) 136, толко МП 196.
§ 100. Ређе налазимо и оваке облике показних заменица за 
каквоћу: такови Ш (1) 475, Ш (3) 307, Ш (4) 51, таковому 1
1 Облици: нами Ш(1) 598, вами Ш(4) 594, С 127, вероватно ће бити унесени 
од издавача Његошевих.
‘2 Мислим да Његошев није облик ончас МП 3, 17.
Прилози проучавању Његошева језика 31
Сп 53, онаковому В 1973; и у неодређеном и одречном облику: 
некакова МП 98, накакове Сп 53.
§ 101. Ретко кад код Његоша упитно-релативна заменица ко 
гласи и тко МП 111, О 26, и у одречном облику никто С 161 
и нитко Сп 47.
§ 102. Од заменице uimo, поред обичног генитивног облика 
чега, налазимо и облик чеса В 857, Ш (2) 322, 319. Тако имамо и 
неодређене облике: којечеса Ш (3) 719, нечеса Ш (3) 81 (исп. и 
придевске облике: нечесова В 818, Ш (1) 407, нечесове В 2104).
§ 103. Поред облика замен. сав (никад дијалекатски вас) имамо 
и црквени облик вес МП 8 (и всјех МП 47). Необичан је облик у 
локатаву свом (м. свем): у свом свјету Ш (5) 559.
§ 104. Наиомена. Датив сингулара код заменица женског рода 
каткад је са партикулом зи, на пр.: њојзи В 813, 1956, његовојзи 
В 410, својојзи Ш (1) 403. Напоменућу овде да се у црногорским 
дијалектима (у Цеклину) могу чути и заменички облици као: мпзи 
(ми), впзи (ви), онпзи (они).
ПРИДЕВИ
§ 105. Најпре ћу навести неколико придевских сложеница 
које Његош доста често употребљава, обично у својим првим 
радовима, а нарочито у „Слободијади". Нема сумње да се у томе 
огледа утицај језика Л. Мушицког (исп. пр. из његових ода: красно- 
upocmu, буквонеукусни, крвожедни и др.)1 кога је Његош радо читао 
и подражавао. Тако налазимо и код Његоша придевске сложе- 
нице (чији је последњи део образован од глаголског општег 
дела), где имамо
а) у првом делу придев (прилог): кривосудне Венеције 
С 54, брзотечни источник С 16, брзотечни океан С 48, брзо- 
течне газове С 31, брзотечни Татарин С 68, брзотечна кола 
С 11, црнотечна врела С 56, мутнотечни вали С 126, стрмо- 
гледне литице С 78, брзолетна зрна С 92, цкленовидна круна 
С 95, стрмотечну ријеку МП 114, гордевидне планине С 
56. и сл.;
б) у првом делу именица: страховидни око С 49, змијо- 
видни џефердани С 20, крвовидно трупје С 24, крволитни данак 
С 22, крволитни боји С 54, огњеносно оружје С 73, бојеносна 
искра С 82, митроносни владика С 77, јадоносна магла С 90,. 1
1 Сјени Доситеја Обрадовића, ст. 8, 28, 37.
32 Д. Вушовнћ
троносни Призрен С 106, градоносни облак В 759,громоносна 
кола С 11, злоносни полет С 113, смртоносни мачеви С 24, 
месоједне тице С 24, јунакородни Медун С 108, цареродна 
Вијена С 70, крвосиини бој С 135, кололетни дим С 135, 
громометног величаства, иламеносииној колесници МП 111. 
Није тешко видети да је у овим сложеницама заступљено 
више падежа, а најчешће акузатив, где је обично увек однос по- 
следњег (глаголског) дела према првом (именичком), као однос 
предиката према објекту (исп. смртоносни мачеви =  мачеви који 
носе смрт и сл.).
§ 106. Нађу се каткад примери да је језичка анализа раздво- 
јила сложеницу на делове, узимајући место њеног именичког дела 
на о самостални падеж, на пр.: крвљу течни {м. крвотечни) потоци 
С 3, крвљу илатне слободе С 127. Као што се види, у овим при- 
мерима је однос раздвојених делова остао исти као и у сложеници. 
Интересантно је да налазимо и самосталне облике (вероватно, обра- 
зоване према последњем делу придевске сложенице) као: јечни 
(исп. многдјечни и сл.) бубњи С 107, угледаше војску гредну (која 
греде) С 169, крично јато С 30, звечне пушке С 199, џебехане 
Турцма ходне С 136.
§ 107. Особина је црногорског дијалекта да неки придеви 
сложене деклинације место наставка -ни (који је тамо обичнији: 
народни, древни и сл.) имају и умекшано -њи. Таквих облика има 
и код Његоша: народњи Ш (1) 477, народња В 2317, С 203, 
Ш (2) 213, народњега Ш (4) 697, народње В 88, Ш (2) 238, народњу 
Ш (4) 384, доевњег МП 53, заиадњега С 198.
§ 108. Ваља овде навести и дијалекатске облике придева са 
неумекшаним сугласником н од основе испред наставка -ски: це- 
тински Ш (4) 570, цетинскога Ш (4) 438, В 2384, лански В. 86 ђе- 
тински Ш(1) 165, требински Сп 92.
§ 109. Као и у дијалекту налазимо и код Његоша место 
обичнијег наставка -ив наставак -ae у примерима: лажав Ш (2) 283, 
508, лажавога Ш (5) 507, 518, лажаву С 48.
§ 110. Необична је у говорном језику употреба придева са 
наставком -ов (-ев) као у примерима: челикова сабља С 152, чели- 
кове споне попуцаше Ш (1)401, брилијантови прстен Сп 87, ускр- 
сова јаја В 860, ћуд лисичју а зечево срце Ш (3) 801. Нема сумње 
да је ово код Његоша образовано у неким случајевима према 
сличним примерима у руском језику (исп. у руск. брил1антовое 
ожерелве и сл.)
Прилози проучавању Његошева језика 33
§ 111. Познато је да неки придеви за појачавање свог зна- 
чења узимају још и придевски наставак -ан. То имамо каткад и 
код Његоша: аунан Ш (2) 420, пунану Ш (2) 127, ситани С 49, 
ситана Ш (2) 204.
§ 112. Ваља навести и неколико придева (облика старогтрпног 
придева садашњег времена) које је Његош узео из црквеног језика: 
невидимом руком Ш (1) 567, невидимом снагом С 57, један невредим 
оста, Л 50, шар движими Л 76, ланцем невидимим МП 46, свему ви- 
димоме МП 47, стварих видимијех МП 47, на зовомом мјесту Сп 83, 
богом бранимо гнијездо Ш (3) 130, рај мнимиђе праоци живе МП 62.
§ 113. Код Његоша налазимо, као што је то обично у јужном 
дијалекту, поједине падеже придева са краћим и дужим настав- 
цима. Тако у инструменталу сингулара мушког и средњег рода 
поред честих примера са наст. -им: -свијетлим гробом В посв., 
закршћеним пићем В 567, царским утоком Ш (1) 224, божественим 
електризмом Л 16 и др., налазимо често и примере са наст,-ијем* 
ђавољијем трагом В 557, умнијем сјеменом В 750, силнијем пашом 
Ш (1) 707, ускијем каналом Л. 47 и сл.
§ 114. У генитиву плурала код Његоша су обичнији у упо- 
треби дужи облици с наст. -ијех: страшнијех В 152, дивнијех 
В 275, зрелијех В 1818, светијех Ш (2) 626, свијетлијех Л 31» 
бесмртнијех С 103, Л 15, -гвозденијех В 1988, турскијех В 1998, 
стамболскијех Ш (1) 213, грубијех Ш (1) 213, узанијех Ш (4) 875 
итд. Ређе налазимо облике на -их: дивних В 2636, иуних Ш (1) 
356, бесмртних Л 30, заробљених Л 51, сјеверних Л 55, коло- 
витних Л 15, играјућих Л 15.
§ 115. И у дативу, инструменталу и локативу плурала, поред 
облика са наставком -им (-има): за слободу иадшим јунацима Ш 
(1) 18; с бистрима очима Ш (1) 28; у иравилним колима Л 15 и 
др., обични су исто тако и примери с наст. -ијем (-ијема): вијек 
се протегнуо храбријема јунацима Ш (1) 449, он ће ера бити 
страшна људскијема кољенима В. посв., с очима бистријема Ш 
(1) 119, с клетијем Турцима Ш (4) 344, са бојима честијема С 
122, по горама крвавијем С 83 и др.
§ 116. Компарација придева. Компаративни наставак -ији 
каткад је сажет у п: волп је В 1619, 2336, Ш (3) 443, Ш (4) 523, 
најсрећнп Ш (2) 108, најжесточп С 108, најсрећнпх Ш (2) 770, нај- 
славнпх Ш (2) 770, најстрашнпм В 1811.
§ 117. Каткада се на готове компаративне облике наново до- 
даје компаративни наставак, на пр.: жешћија С 75, лакшија С 83,. 
иолакшије Ш (1) 483.
34 Д. Вушовић
§ 118. Необичнији су компаративни облици као: грдња (м. 
грђа) Ш (5) 443, 444, МП 197, страшње (м. страшније) С 185, 
лашње (м. ласније) С 2051.
§ 119. Познато јб да у народним песмама придевски пре- 
фикс ире- може имати значење прилога много, врло и сл. То на- 
лазимо и код Његоша:
Е презгодна глава бјеше. В 1938,
Бјеше једна кућа иревелика. В 1459,
Те иреблизу напуштише Турке. МП 161,
Од Црнице препитоме. С 148 и сл. Отуда имамо тај 
префикс и у именици, на пр.: нагрдиће красну главу, ирекрвници. 
В 1950.
БРОЈЕВИ
§ 120. У овом ћу одељку навести само неколико необичнијих 
облика код бројева. Облик броја четири гласи и са редукцијом во- 
кала: четир Л 20, О 23, Сп 51 (bis) и четри Сп 54.
§ 121. Поред облика двЈеста В 1342, МП 19 (и: четириста 
С 74, 75, МП 10) налазимо и старији облик двојине двјести В 879, 
С 73.
§ 122. Особина је неких црногорских дијалеката да за збир- 
не бројеве од ч е т и р и  п а н а  д а љ е  имају облик на -еро: 
четверо, uemepo, шестеро итд. То налазимо и код Његоша: че~ 
тверо постах Ш (2) 452, седмеро Брдах МП 13.
§ 123. Каткад је за бројне придеве (прилоге): двдструк, трд- 
струк и сл. узет у првом делу сложенице облик збирног броја 
двоје, троје (према облицима: четворострук, иеторострук и сл.): 
двојеструка веза Ш (1) 21, двојеструке мисли МП 201, двојеглава 
Височица С 108, тројеструке редове С 211.
§ 124. Ваља навести и дијалекатске облике бројних прилога: 
триш (од старијег тришт, — исп. и дваш од двашти у Ak. Rj.) 
МП 198, четириш (четирпиут) МП 198.
§ 125. У црногорским говорима је врло обична употреба 
бројних именица на -ина као: иетина, шестина итд. То налазимо 
и код Његоша: по шестину у један (гроб) копамо В 2719, па из- 
нађи око десетине (људи) Ш (1) 80, којих у све није више од 
десетине било Ш (1) 426; и на -иња: а ти више у њима про- 
ричеш но којимудраго десетиња В 1723, десетињи главе откидоше 
МП 80, и с иетињом војеводах С 142.
1 Од облика ласан поред лашње налазимо и ласније С 32, 127.
Прилози проучавању Његошева језика 35
ГЛАГОЛИ
§ 126. Код Његоша се често налазе облици трајних (итера- 
тивних) глагола образовани, вероватно, дуљењем основног глагол- 
ског вокала, што није особина црногорских дијалеката. Тако нала- 
зимо облике: претрчају (м. претрчавају) Ш (3) 379, да истрчеш 
хата В 1809, очишћају (очишћавају) МП 208, очишћали МП 208, 
обожају (обожавају) МП 187, осветљају (осветљавају) МП 93, 
освјетљати С 39, окићају С 88. окиће С 163, окићај МП 50, при- 
нуђа ме МП 111, окружа ме МП 114, очекаше С 26, иродужа се 
С 75, 116, иодбуњаше С 16, иодчињати се С 5, иокорати се С 5, 
обесмрћа С 3, захваљам ти Ш (1) 471, Сп 129, очекаху С 130, не 
лишај (не лишавај) МП 206.
§ 127. Његош често употребљава и дијалекатске облике ите- 
ративних глагола изведених,
а) наст. -ова или -ева: честитовати С 114, заиитовати В 
2585, иовукова В 507, иримовали МП 206, завидује МП 54, мино- 
ваху (мињиваху) С 143, кажеваше С 8, кажева Ш (4) 358;
б) наставком -ава: иуштават В 2530, доиуштава Ш (2) 800, 
сиуштавају се Л 20, сиуштавах се В 1169, размтиљава В 506, 
помишљава Л 42, занимава Л 17, 18, ирисвојава Ш (1) 341, изво- 
љава Ш (1) 341 oupoutmaeaj МП 4, иружаваху С 51, знавао Ш (3) 
514, знава С 37 (исп. и знавање Ш (2) 769); угађава МП 207.
в) наставком -uea: клонивати се С 165, сиоменива се МП 113. 
задојива се С 124, иобивали су их МП 205.
§ 128. Каткад се за образовање неких трајних (итерагивних) 
глагола узима основа презента основног глагола: каживат В 2110, 
каживати С 6, кажујем Ш (3) 737, кажује В 335, 10оЗ, 2131, ка- 
жева Ш (4) 358, иредскажујућ Ш (1) 382; ирииашују В 2360.
§ 129. У облике глагола бацпти-бацати место сугласника ц 
унесено је ч из облика трпног придева, те отуда имамо: бачши 
МП 94, бачих О 452, одбачио МП 196, бачали МП 76, 208, бачале 
МП 107.
§ 130. Према инфинитивима са основом на сугласник с, а 
у презенту са сугл. д (на пр. бости, бодем) начињени су и 
облици: изисти (изићи) Ш (1) 159, С 122, Сп 50, изист Ш (4) 
408, обисти (обићи) Ш (4)8 67 (и: обисти — обидем, у значењу 
прббати В 2371).
§ 131. П резент. Глаголи заклињати и вејати који имају 
обично облике: заклињем, ви јем .... имају каткад и старе облике: 
заклинам те МП 61, заклина се С 93, вија се Ш (1) 464.
36 Д. Вушовић
§ 132. Супротно изнесеним случајевима, од глагола гађати, 
поред обичнијих облика: гађа В 2765, 2773, гађају В 138, Ш (4) 
886 разгађа В 508, погађа В 508, налазимо и обликуга^еш В 1016; 
од глагола набрајати: набраје (бројанице) В 1214.
§ 132a. Код глагола: аомагати, иуцати имамо и облике: 
иомагају (очи) Ш (1) 37, иуче (пушка) С 50, иучу В 1120, 1838, 2756 
(и иуцају В 2565).
§ 133. Чешће имамо и облике презента глагола III промене 
(Лескинове) са јотованим крајњим сугласником основе: узимље В 
2060 Ш (4) 31, називљу В 690, називљу Ш (5) 108, иозивље Ш(4)119, 
иозивљу Ш (4) 111, иииљу С 149, иочеиље С 32, колебље се Л 75 
(исп. и: колеба се В 2512), колебљу се В 2514, Л 52, сииље С 156, 
185, иросииље Ш (1) 441, С 183, иросииљу Ш (1) 209, С 73, надимљу се 
Л 63.
§ 134. Супротно наведени примерима налазимо и облике пре- 
зента: окретају Ш (3) 455, растезају В 522, кликтају С 21, on- 
тезају МП 200.
§ 135. Према глаголима типа давати-дајем образовани су и 
презенатски облици као: иружајеш В 2388, иружаје Л 20, закоиа- 
јеш МП 56, задржаје В 2257, ирскаје МП 176, цркају МП 134.
§ 136. Да наведем напослетку још неке презенатске облике. 
Тако имамо од глагола задћш«1, одћши: задијеш С 209, одије С 
112; од сложених глагола са гнати увек: иодженем В 2250, раз- 
жене га С 76, дожене га Сп 47, ужене јој В 845 и сл., од бити : 
биде МП 58 (са и из инф.).
§ 137. Облици старог конјуктива мож и ој (*xoh) налазе се по 
каткад у Његошевим делима у значењу „можеш“ и „хоћеш“.
Мож ли знати, оче игумане В 2218, Не мож чути МП 121, 
Мож ме ружит Ш (2) 575, мож виђет В 1226; Оли челе хватат у 
капицу В 497, Оли сада дозиват Маџаре Ш (4) 644. У примеру: Xoai 
ли мени дати вјеру тврду О 135, — сугласник је т могао овде 
доћи из дијалекатских облика 3. л. презента: хоте, неше, које ређе 
налазимо код Његоша: хоте нама село изгорјети МП 30, хоте 
О 20, 156, 434.
§ 138. Најзад ваља овде истаћи да је све оно што сам из- 
нео о презенту код Његоша, — особина и црногорских говора.
§ 139. Императив. Већ сам раније напомињао (в. § 17a) 
да се у императиву каткада губи вокал и као: иомоз В 179,
1 Исп. пр.: Немој брате гађеш сиротињу О 249; у дијалекту је обичније зађесши.
Прилози проучавању Његошева језика 37
остав В 301, излаз В 1789, бјеж В 1564, довед С 10; у мно- 
жини: отвортс се Ш (1) 10, осшавте В 1840 итд. Наводио сам 
(в. § 42) такође и облике са изгубљеним консонантом ј  као: оШва- 
ра’ В 836, чиша’ В 840, да’ В 2061, исирича’ В 2242, тиска’ В 1453, 
чека’ С 121; у множини: дочека’мо С 99, измјеи/а’те С 123, да’те 
С 97 и сл.
§ 140. Добро су познати црногорским говорима стари импе- 
ративни облици: виђ (виђи) и јеђ (јеђи). Код Његоша сам само 
нашао: виђ С 4 и виђи В 1, 66, Ш (1) 91 (bis).
§ 141. Према облицима императива: даји, иродаји (исп. пр.: 
ародајите крсте и кандила О 17) и сл. образован је и императивни 
ненародни облик торжествуји (скачи у вис торжествуји МП 48).
§ 142. Да наведем овде и дијалекатске облике императива 
као: притезај МП 18, помагај МП 4. ouuhaj МП 50.
§ 143. Аорист. Аориски облици од глагола моћи гласе код 
Његоша увек: могах Ш (1) 734, мога Ш (1) 457, Ш (3) 368, С 123, 
могаше В 1529; од гл. видети поред обичнијих облика: виђех В 
1980, Ш (!) 433, МП 63, виђесмо Ш (4) 511, виђеше В 1599 нала- 
зимо и дијалекатски облик виђох Ш (8)592; од глаг. хтети имамо 
краће и дуже облике: хће В 264, кћех Ш (1) 232, кће Б 1051, С 
52, 116, 146, 158, шће В 60, шћесте В 868, шћеше Ш (2) 466, 
и: и/ћеде Ш (1) 298, шћедоше Ш (3) 737. Исто то налазимо и од 
гл. стати: стах С 93, ста В 1387, С 6 и стаде В 1466, 1567. 
Према овим облицима образован је и облик у 3 пл. довеше (м. 
доведоше) С 150.
§ 144. У неким црногорским говорима (око Цетиња) аориски 
облици од глагола сложених са ићи каткада гласе: пдх (пођох), 
ддх (дођох), пдше (пођоше) и сл. Такве облике понекад налазимо 
и код Његоша: оше (одоше) МП 28, дои/е (дођоше) МГТ 3, 76, О 
21, noiue (пођоше) МГ1 12.
§ 145. Аориски облици од глагола сложених са нести\ код 
Његоша гласе: занесох Ш (3) 540, донесоше Ш (1) 87, понесосмо 
Ш (1) 670. Ни једанпут нисам забележио дијалекатске облике 
донијех, дднијесмо и сл. Од глагола изићи забележио сама аористе: 
изидох В 1633, изиде В 2582 (никад: изиђох .. .).
§ 146. И мперфекат. Необично је у нашем језику да глаголи 
IV (Лескинове) промене образују имперфекат наставком -ија- место 1
1 У Црној Гори се облик нести не чује веН имамо увек облике: донијети, 
однијети и сл. образоване према аористу: донијех, однијех.
38 Д. Вушовић
насгавком -а- од основе са умекшаним крајњим консонантом. Маретић 
за примере: звечијаше н. п. I 42, вртитијаху н. прип. 1231 каже 
да су погрешни и необични. Међутим у црногорским дијалек- 
тима се такви облици често могу чути, па је природно што их 
имамо и код Његоша1 2 з, на пр.: желијах Ш (3) 397, желијасмо 
Ш (4) 691, сједијаше Л 66. грмијаше В 1469, С 95, Л 21,Ш (3) 44, 
грмијаху В 1745, треитијаху С 161, фриштијаху В 1746 и сл.
§ 147. Каткад неки имперфекатски облици глагола IV промене 
образовани наставком -а- не умекшавају крајњи основни сугласник, 
те према возаху В 1461, имамо и: улазаху Л 36, аролазаху Л 46.
§ 148. Поред обичних облика од глагола бити: бјеше В 1459, 
1405, 1531, бјесмо В 1343, бјссте С 49, бјеху В 1422, 1423, 1456, 
1457 итд. (само сам забележио дуже облике: бијах Ш (1) 516, бијасмо 
МП 31) налазимо каткад и облике: бјах МП 6, бјаху С 47, О 161. 
Овакви се облици могу чути у јужним крајевима Црне Горе.Нала- 
зимо их често и код Љубише (Исп. из Прич. В. Дојчевћа:1: бјах 
47, 65, 68, 69, бјасмо 82, бјаху 88, 108, итд.).
§ 149. Ф утур. Сем обичне употребе краће форме футура, 
где се на инфинитивну основу додају енклитични облици глагола 
хтети (бићу, нагрдике, затријепе и др.), имамо каткад употребљен 
и дужи футурски облик: бити he В 2408, срссти ће Ш (4) 224, 
остати he Ш (3) 160, аогинут he Ш (3) 159, ослачат he Ш (5) 
228, иотуцат he Ш (5) 285, даши he МП 10, чинит ћемо Ш (4) 
441, чути heme С 86 (bis).
§ 150. Ређи су случајеви да глаголи са инфинитивом на -hu, 
поред обичног дужег футурског облика (uoinehu he, uahu ћемо и 
сл.), имају и краћи: ephy тебе О 84, дићемо се (дићи ћемо се) 
Ш (4) 215.
§ 151. ГТартидипи. Облици прилога времена садашњег обично 
су на -hu (цијучући В 124, ирезирући В 247, кријући В 774 и др.), 
али их има (вероватно стиха ради) и краћих на -h: играјућ се В 117, 
грабећ В 122, Л 18, иредскажујућ Ш (1) 382, upyh Ш (2) 281.4 Ве- 
роватно стиха ради налазимо неправилно образован облик: раздва- 
jyhu (м. оаздвајајући) В 2121, као и од перфективног глагола се- 
тпти се: cjemehu се (м. cjehajyhu се) С 163.
1 Gram. i stilistika, стр 262.
- Често и код Љубише налазимо такве облике (Исп. Причања Вука Дојче- 
вића, С. књижевна задруга 81: желијах 32, сједијаше 95 и сл.).
з Издање Срп. књиж. задруге.
1 Маретић је у Вуковим делима нашао само пример стеруП, н. п. 1,613 (исп. 
Gram. i stil. стр. 640).
Прилози проучавању Његошева језика 39
§ 152. У Његошевим делима наилазимо каткад и на старије 
облике прилога времена прошлог, али само у придевском значењу 
(узете из црквеног или руског језика): падишм јунацима Ш (1) 19, 
иадшој С 3, иогиишима Ш (3) 76, иогитие С 78, иогиишијех С 67, 
95, иогиишу О 436, иогиишега С 68, изнемогша С 3, поникше искре 
С 8, непривикши Сп 77. Од нових облика у придевском значењу 
забележио сам само пример: блеснувшом искром С 26.
§ 153. Сложени глаголи од гпнути поред обичнијих облика 
прошастог придева: иогинуо В 1296, 1305, иогинули В 1515 и сл. 
имају и дијалекатске облике: иогибло Ш (3) 115, 121, изгибла 
С 1441, образоване према облицима оних свршених глагола који 
имају промену и по 1 и по II врсти (Лескиновој); дпгао и дпгнуо 
(према дпћи и дпгнути), udo и иаднуо и сл.
§ 154. Од глагола хтети поред облика прошастог придева: 
хтио В 1157, стио С 67, шћео МП 105, гићели Ш (2) 374, кћели 
Сп 822, налазимо и контаминоване облике: охтио МП 206 (bis), 
ошћела В 2670, С 115 где је почетно о узето из презенатске 
основе.
§ 155. Познато је да прошасти придеви од свршених непре- 
лазних глагола могу имаги и придевску употребу: излежало право 
МП 84, не увехле вјенце МП 104, засиале ноге С 149, ојађела кула 
В 2785'. Необично је што имамо придевско значење тог парти- 
ципа и од трајног глагола у примеру: Расли цвјете, дивото ју- 
начка МП 84.
§ 156. У трпном придеву код стожених глагола од нести 
основни сугласник с често је, по аналогији, замењен сугласником 
ш (према нбшен, доношен и сл.), на пр.: ирснешена В 1858, за- 
нешен Л 18, занешено МП 44, нанешене О 25, ионешена Сп 67.
§ 157. Према руском језику, од глагола надути налазимо 
облике прошастог придева образоване од презенатске основе: 
надмена војска С 115, надменој Венецији С 121.
§ 158. Напоменућу најзад да смо према облицима бпјен, впјен 
(савпјен) и сл. добили и облик нсчујене (м. нечувене) Ш (3) 125, као 
што имамо и обрнут случај у примеру оиивени (м. оиијени) Л. 32.
1) У црногорском дијалекту постоји и иманица погибао — иогибли,
-) У писмима Његошевим налазимо и облнкс.хотио Сп 72, хошјели Сп 70, 131. 
з) Облике ојађелп-ла-ло често налазиио у н. п. од гл. ојадиши, али образованн 
према трпном придеву ојађен-а-о, тако и обл. учињели (м. учинили) С 116, оиаљели 
(м. оиалили) МП 31.
40 Д. Вушовић
ПРИЛОЗИ
§ 159. Овде ћу само навести неколико прилошких облика, 
иако сам неке од њих већ раније спомињао.
а) За начин: ками (у зн. слабо, рђаво и сл.: тек да стеку да 
се ками ране В 1422); лпсто (у зн. брзо: сва је (војска) лисшо на 
ноге скочила МП 18); зафајду1 (у зн. залуду: да пребројим пр- 
стима за фајду В 2239, ал’ за фајду — прах их не прихвати МП 60, 
ал’ Французу све за фајду С 191); навлаштито (у зн. намерно: 
навлашшито нас је сатворио Л 49. У дијалекту се обично чује 
облик навлаш(т) и налаш у истом значењу, исп. у ст. сл. обл. 
кдаштк =  властит); ионаособ (сваки нашом ионаособ муком Л 7).
Поред обичнијих прилошких облика : неирестано С 59, бесире- 
стано МП 87 налазимо и облике: неирестана С 59, бесирестана2 
Ш (3) 488, С 48, 197, О 167; озбпља (озбиља сам војску покупио 
С 153); кровом (у зн. тајно: он ме кровом у кућу намјести Ш (1) 
248); пјешком (неки пјешком, а неки на крила. Л 30). У Црној се 
Гори чују још и облици: ајеше, пјешке и ијешки); смпром (у зн. 
мирно: да сједите посад смиром С 149); наоиослом (у зн. како ea- 
ља: тад би ствари наоиослом ишле Ш (2) 117). Истог су значења 
и дијалекатски облици: наоиосло и наоиослен.
б) За време: npuje Ш (1) 750, ариђе В 543, Ш (2) 183, иоириђе 
Ш (2) 11, иређе В 653, Ш (4) 310, 344; ланих В 1296, ономланих 
Ш (5) 426, иосад С 149, иоскора С 9, умах (бдмах) 4С 5, готова
(гдтово) В 1996, иодна (пбдне) Ш (4) 101, О 440; иотље — у дија-
лекту је обично временско значење иосле, ређе је у значењу при- 
лога сем, осим: У Турака нема ни оружја, иотље дуге бритве о 
појасу. О 169; часом- часом (у зн. каткад: Часом поје, игра, ве- 
сели се, часом плаче, кука јадикује МП 94. Исп. и код Вука: ча- 
сом ведро, а часом облачно. н. пословице 189, живот му је часом 
пун, а часом празан. 238).
§ 160. Прилозима су каткад додате познате партикуле. Тако 
налазимо парт. -н, -на: отолен В 3734, Ш (1) 302, 713, отлен С 
16, доклен В 78, 644, С 209, већен МП 24, ондена В 1359, тудијена 
С 57, -р, -ра : тадар С 9, тадер О 29, досадер С 25, О 29, туђер
О 50, 55, такођер Сп 71, тадера С 120; -ке: данаске С 47. 1
1) Погрешно је овај облик транскрибовати: за фајду. 
г) Погрешно је транскрибовано без ирестана
С И Н Т А К С А
ПАДЕЖИ
§ 161. Номинатив. Позната је особина нашег језика да се уз 
глагол oumu, и све оне који показују бивање (постати, остати и сл.), 
употребљава предикативно и номинатив и инструментал (исп. пр.: 
Остала сам удовица млада. н. пј. 1,742 и: Размисли се може ли 
и како, Црногорац другојачи бити и остати аравим Црногорцем. 
Ш (3) 150—53). Ову особину имају и још неки глаголи са рефлек- 
сивном заменицом „с<?“ којих је значење блиско значењу глагола 
бивања. Навешћу овде из Његоша неколико номинативних облика 
(инструменталне облике в. у §217 и 218) који стоје као резултат 
радње уз глаголе: градити се, назваши се, прометнути се:
А како се градите вјештице? В 2135,
Називљу се цареви синови. В 690,
Тисућу се људи на свијету 
Називају вуци и лавови. III (4) 852,
Соломуни да се прометнуо. Ш (4) 743.
§ 162. Да наведем и неколико случајева морфолошке употребе 
вокатива место номинатива. Такве случајеве имамо обично код име- 
ница мушког рода, пошто оне често имају у вокативу више сло- 
гова него у номинативу:
А ђе био Драшко Поповићу? В 1384,
А жени се Суљо барјактаре. В 1757,
Кад то виђе босански везире. Ш (2) 412,
Које носи паша Карамане. Ш (5) 514,
Марковићу Лазо с јатаганом
Одсјече је (главу) волу ораћему. Ш (1) 434—35 итд.
Необичнији су и ређи облици кад уз именицу не стоји каква 
реч као њен атрибут:
42 Д. Вушовић
Да је главом царе како каже. Ш (3) 254,
За њу царе знава није. С 37,
А кад Вуче с војском удри. С 19 и др.
Несумњиво је да смо све горње и сличне облике добили стиха 
ради, а облик је вокатива узет место номинатива, вероватно, према 
једнакости тих падежа код именица средњег, а често и мушког и 
женског рода. И рекао бих да неки научници1 погрешно мисле 
да ту употребу није изазвао метар, јер бисмо је иначе и у прозном 
језику очекивали. И зато треба овде напоменути да у таквим случа- 
јевима немамо увек употребљен ни прави морфолошки облик во- 
катива. Ако је на пример потребан за стих само један слог, онда 
у том случају именица уз коју стоји атрибут остаје морфолошки 
у номинативу (ако није у стиху нарочита инверзија), а само њен 
атрибут добива проширени, тј. вокативни облик. Т оседалако  ви- 
дети по акценту у оним примерима код којих је акценат номина- 
тива и вокатива различит, исп. пр.: А жени се Суљо барјактаре и 
сл., где облик Суљо има номинативни (узлазни) акценат11.
§ 163. Стиха ради се узима и номинативни облик м. вока- 
тива, на пр.:
Ти бјеж’, варвар, с свјета брже! МП 51,
Сви питају: „Махмут калиф, ђе си! МП 66 
Славо, дико и поносу,
А аотоњи стид и бруко! С 164, исп. у нар. песмама: 
Бог т’ убио, Дојчин Петре, варадински бан! 1, 456, 
Ој ти, Јано, бисер мој!  1 ,  344 и др.
§ 164. Генитив. Од многобројних генитивних значења на- 
вешћу овде само најкарактеристичније примере 1вегове употребе 
код Његоша. Као што је познато, у нашем се језику присвајање 
исказује обично каквим присвојним придевом. Но од имена састав- 
љених од две речи које се не могу обухватити једним придев- 
ским обликом имамо обично употребљен посесивни генитив. Код 
Његоша, у неким (ранијим) делима, имамо мало необичнијих при- 
мера, где је и од једне речи (именице) употребљен посесивни *
') М. Šrepel, Rađ СП, 8.
-) Под „атрибутом" овде треба схватити и презиме.
:i) Интересантно је навести и неке случајеве где м. номинатнва, ради попуне 
стиха, имамо употребљено презиме и у генитпву, а име остаје у номинативу:
Но га гледа Kapaiiuha Мимо О 395,
За Смаилом Абдул Зечевића 
За Абдулом Усеин Аиића. О 459.
Прилози проучавању Његошева језика 43
генитив, иако бисмо тамо очекивали употребу присвојног придева. 
Нема сумње да је то код Његоша употребљавано, у већини слу- 
чајева, стиха ради:
Јер на земљу ударите,
За помоћи Москве краљу. С 38,
Ваша дрска рука, ријеч 
Мене иаше вјенац даше. С 70.
Нит’(ћу) Османа име држат
Врховнијем над мојијем. С 148, али тако имамо и: 
Глас владике к боју звани. С 141,
На Ситнице мост дођиге. С 39,
На гиздави мост Ситнице. С 39.
А Вијена славом хучна 
Сад отире сузах токе. МП 89,
§ 165. Аблативно значење генитива Његош каткад не обеле- 
жава предлогом, што би данас било необично. То често налазимо 
уз компаративе где се обележава да нешто има од чега бољу или 
већу особину:
Нађено је драже негубљена. В 777,
Љетиа сунца, зоре и мјесеца. В 924,
Развеза је боља слабе свезе. Ш (4) 831,
Већ би свијет црњи иакла{ био. Ш (4) 239,
Он (Бог) је cmapuj' начела и конца. Л 47,
Михаиле, подобни ми чином,
Али духом много нижи мене. Л 47,
Да ти рану ту душевну,
Смрти тежу извидамо. С 167,
Ал’ слободу главе дражу. С 205,
Ал’ је овђе он силниј’ икога. МП 206.
Употреба генитива без предлога уз компаратив особина је 
нашег старог језика. Такве примере налазимо врло често код ду- 
бровачких песника, исп. прим.:
Силна вихра јачи и бржи. Гунд. Осм. 5, 90, 
Сунчанице, сунца дража. И. Ђорђић, пјес. разл. 23 и др.
Али, наравно, и Његош чешће употребљава овакве примере 
са предлогом од:
Очи горе живје од иламена. В 1301,
Чело јој је љеаше од месеца. В 1304 и др.
‘) Овај иример није сигуран, јер у првом издању етоји написано пака.
44 Д. Вушовић
§ 166. Није обично да испред генитива материје не стоји 
предлог од. Код Његоша сам нашао само један такав пример: 
Грло јој је чиста филдиша. В 1869. '
Такве примере налазимо и код других писаца:
Држак му је дрва шимширова. С. Милутиновић, Об. 55, 
Наруктце куиовних чипака. Р. Катанчић, Fructus 66 и др. 
§ 167. Уз медијалне глаголе као: ироћи се, стидети се, бојати 
се, плашити се и сл., поред случајева где је обично генитив сам, 
без предлога од, довољан да обележи аблативно значење, као у 
примерима:
Да се прође таквијех послова. Ш (1) 140,
Стиде се лудости. Ш (2) 523,
Не бојим се клетве ни другога В 2400,
Они су се мене уплашили. Ш(1) 388;— има их и са 
предлогом испред генитива што унеколико појачава аблативно 
значење тог падежа:
Од напасти да нам се прођете. Ш (2) 360,
Но се прођи од Бјелопавлића. О 199,
Не бојим се од вражјега кота. В 529,
Но се бојим од зла домаћега. В 531,
Шго се стидиш од те иаралаже! Ш (1) 336,
Да се Турци од мене не плаше. Ш (1) 329.
§ 168. И уз глагол желети може да стоји генитив (м. обич- 
нијег акузатива), јер се може схвагити као извор жеље:
Жељела му кућа мушке главе. В 2420; исп. овде и пр.: 
Жалије му снахин вјенац било,
Него главу свог сина Андрије. В 1299, где имамо 
акуз. као и уз гл. жалити; али такође и:
Жалије му војводе Уроша 
Но обадва да изгуби сина,
Жалије му војводе Уроша 
Но сву земљу што је изгубио,
Жалије му војводе Уроша
Него очи да је изгубио. В 576—81.
§ 169. Познато је да иза речи које показују количину, а на- 
рочито иза прилога за количину, долази партитивни генигив: 
Зубовах је туште изострила,
Роговах је туште зашиљила. В. 2036—37 и др.
У примеру: Ту измиље некаквога аука,
То ни у сан никад доћ не може В 1545—46, имамо
Прилози проучавању Његошева језика 45
партитивни генитив зато што је и ту психолошки схваћена коли- 
чина: много, сила и сл. и тај је пример потпуно правилан и у на- 
родном духу1
§ 170. Треба напоменути да уз облике глагола стати, ста- 
јати (стаде, стоји, стани, стане) који означавају неко бивање, 
код Његоша не долази, као обично, генитив (исп. у н. п.: Стоји 
звека дробнијех ђердана. 3, 18, Отаде јека бијела Стамбола. 2, 66 
и сл.), већ акузатив. Исп. пр.: Стани смијех везирске риџале. III (2) 
409 и др. (в. пр. у § 202).
§ 171. Врло је обична црта нашег језика да уз негацију до- 
лази генитив, нарочиго уз прелазне глаголе (објективни генитив). 
И највероватније је да се овај генитив може најпре узети као пар- 
титивни, тј. да се нешто негира до минимума, па према томе не- 
гира се потпуно и у целини. Да наведем у том правцу само неко- 
лико примера:
Нека свати не буде планине. В 1852,
Да крвава ooja не чинимо. Ш (2) 55,
А све жене дјецу унијеле
Која боја бити не могаху. Ш (3) 558,
Петар се смије и не хоће дара примити. Ш (3) 609, 
Него Марко не обрати главе МП 87.
У пр.: Да је бјеше Србин уграбио,
Ако хоћах главе обратити. В 489, генитив је дошао 
зато што имамо психолошки негативну реченицу (ако хоћах =  
нипошто не шћах, тј. не бих). Забележио сам и примере негативне 
реченице где је употребљен и акузатив и генитив:
Мајка чедо наћ не може,
Нит’ љубавник љубавнице. МП 117;
Немој који пушку опалити,
Док не пукне мога џефердара. О 96.
§ 172. И уз глаголе у медијалном облику може сгајати ге- 
нитив после негације м. номинатива (субјективни генетив):
Краја им се прегледат не може. Ш (4) 864,
Да се незнани стана ни трага 
Од невјерна домаћега врага. В 2605-6,
У ове се горе нигда није 
Овакога младета дизало. В 1983-4.
§ 173. Још су необичнији примери таквог генитива од показне 
заменице то: *)
*) Исп. Даничпћеву Сннтаксу, стр. 93.
46 Д. Вушовнћ
Па се тога код нас не догађа. Ш (5) 535,
То се у нас доживљети неће...
Тога горе трпјети не могу. Ш (1) 817-8,
Да му шога у царству не бива. Ш (5) 574. Ово је 
обичио и у руском језику, исп.: Зтого у наст> не случаетсн и сл.
§ 174. Генитив после негације долази, иако ређе, и у без- 
личним реченицама. Такви се примери налазе, не само у народним 
песмама, већ и у народном говору јужног дијалекта. Код Његоша 
сам забележио примере:
У кућу му аушке не' висило. В 2418,
Не утече ока ни свједока. В 2597,
Њему дана не .свиће бијела. Ш (2) 290,
Да слободне главе више,
Не подраста ни јавља се. С 120,
Немој који пушку опалити,
Док не пукне мога џефердара. О 96.
У њу неће кокота појати. В 1702, (где је појати 
схваћано без предмета, тј. непрелазно).
§ 175. Не само у негативним већ и у афирмативним рече- 
ницама налазимо често генитив место акузатива. Нема сумње 
да је то обично стиха ради, пошто у обичном говору не постоји. 
А припаши мача свијетлога,
А у руке узми џефердара. В 2040-41,
Дићемо се одмаха на Турке,
С.њима ћемо боја учинити. Ш (4) 215-6,
Бранит себе и војнике 
И Рагузе главна града. С 183,
А да може извадити ножа,
Још којега изгубити шћаше. О 119.
Од горњих случајева треба разликовати пример:
Видите ли онога кадије? В 1906, где имамо ген. ме- 
сто акуз. према именицама м. рода за жива бића, — а у примеру: 
Који живе докле сунца грије. В 78, имамо обичан темпорални генитив 
који често срећемо и у н. п. иза глагола трајати, mehu и сл.; исп.: 
Мријет неће док свијета траје. В 1047,
Ти ћеш живјет док Турчина траје. Ш (2) 228,
Докле тече сунца и месеца. н. п. 2, 43 и сл.
§ 176. Предлоаи с генитивом. Предлог од. Каткад нала- 
зимо код Његоша употребу предлога од туђег (талијанског) по- 
рекла. То најчешће налазимо испред посесивног генитива:
Прилози проучавашу Његошева језика 47
Капетан сам од царева града. В 369,
И остали врховни главари 
Од народа храброг ирногорског. Ш (1) 344, 
Сераскјеру од шурске ордије. Ш (2) 61; па и у 
примерима: На олтар се од иркве попеше. В 1325,
Око града од Кошора. С 54,
Да he име од побједе
Паст на нашу силну војску. С 128,
Според града од Новога. С 191.
§ 177. Ређе налазимо примере предлога од с генитивом м. 
предлога о с локативом такође, романског порекла:
Што би река, и ка ти се свиђа,
Од фермана, што не допануо. МП 8,
Причај штогод, Драшко, од Млешаках. В 1400, 
Проводећи разговоре 
Од Biimeiumea и храбрости. С 106.
§ 178. Предлог до. Ако глаголска радња долази до нечега, 
а не дотиче се њега, онда то може бити схваћено као изузето од 
ње, и тада предлог до стоји у значењу предлога оси.ч:
Нико не зна до нас ђе је оно. В 2142,
И бог знаде до тебе самога,
Је ли ико ту жив претекао. В 2740-41,
Нејма цара до једнога цара. Ш (1) 26,
А они су листом празноруки,
Сви до тога рускога принципа. Ш (4) 563.
§ 179. Пошто се за изузимање употребљавају и прилози: 
већ, осим и сл., то до често има и ту функцију:
Што је ово до вражје суђење. Ш (3) 506,
Шта би свијет био до mpnuja. Ш (5) 80,
А да што је народ до трпија. Ш (5) 32,
Те грдобе и тијех грдилах,
До ја  нико вообразит не зна. Л 36.
§ 180. Предлог око. Како има примера где се предлогом око 
показује радња око нечега:
Око њега руке не превијах,
Свагда бјеше као огледало. В 2804 — то можемо 
имати (иако ретко) и примере интересовања за нешто:
Није, брате, ништа међу нама,
Но му нешто око снахе зборим. В 1262-63.
§ 181. Ваља овде напоменути да Његош има доста често
48 Д. Вушовпћ
(обично у прози) и облик около: Дођоше поглавице турске, 
около седам осам, и посједаше с Црногорцима. В 713; Пушке 
пУДаЈУ уз поље, пјевају људи, има их около сто и педесет. В 1755; 
Народ се чуди његову послу и сав се окупи около њега. В 2647; 
Црногорци, који су на искуп около грамате, сви проспу огањ. 
Ш (4) 358, Монах дрхтећи и обзирући се около себе, вади из 
штита шиш. Ш (3) 632 итд.
§ 182. Предлог с. Овај предлог у аблативној употреби може 
имати развијена различита значења. Тако из меснога значења раз- 
вило се и значење начина-
Ја бих, браћо, с општег договора,
Да главаре браће истурчене 
Дозовемо на општему скупу. В 678-80,
Ми смо дошли с оашсаег договора 
Сераскјеру од турске ордије. Ш (2) 60-1,
Иду к њему с отитсг договора. Л 52,
Ви ме сада с нова расцарите. Ш (1) 421.
§ 183. Извор глаголске радње може бити схваћен као њен 
узрок, те зато предлог с често има и узрочно значење:
А с чеса се то мало свадисте. В 356,
Те ти удри недаћ у харему 
С Роксолане куга на султане. Ш (2) 241-2,
Муке с муке и зову се муке. Ш (3) 219,
Да вас Турци са нас коре. С 73.
§ 184. Забележио сам и један пример где предлог с стоји у 
временском значењу (дужег трајања) м. предлога од:
С ђетињства сам у двору поднивљен. Ш(3) 172, (исп. 
сличну употребу у руском језику: Сђ дљтства живу зд"ћсн и сл.
л§ 185. Предлог осим. Од старог облика (исп. и ст. сл.
ск-fcHč) добивено је у нашем језику више различитих предлошких 
и прилошких облика. 1ако и код Hberouia можемо наћи облике: 
сјем, и сложене: осим, досим. Забележио сам неколико при- 
мера њихове предлошке употребе у обичном значењу изузимања: 
Сјем остале војске паде,
Ускоковић Станко витез. С 190,
Сјем Азије, ђе им је гњијездо. В 19,
А о томе нико и не сања
Осим тебе и друга твојега. Ш (1) 179,
Који нема тора ни обора,
Ни другога блага и имућа,
Прилози проучавању Његошева језика 49
Досим струке и оружја сјајна. О 74,
Заблешгаше очи од брзине,
Те не могу ништа видијети
До сим врха високог Ловћена. МП 62.
§ 186. Облик досим јавља се и у прилошком значењу, напр.; 
Да се прође сваких договора,
Досим са мном царевим већилом. Ш (2) 265,
Глас ничему чут не могу умну 
Досим вјетру ђе трепеће листе. МП 59,
Виђет ништа . . .
Досим нешто како маче риђе. МП 60.
§ 187. Предлози-. дно, крај. Ови се предлози налазе доста 
често код Његоша сложени као: додно, одно, садно; скрај, искрај, 
открај, украј. Навешћу за то само неколико случајева:
Од Мрамора додно Поточинах 
Четрнајест откидоше главах. МП 81,
Од дно Гарча до дно Лисца. С 132,
А може ли ђаво са дно аакла
Црњи бити него Црногорци. Ш (2) 617,
Са дно Чева до на врх Једношах. Ш (3) 116,
Гоне Турке до дно Граховога. О 39;
Скрај огњевах Црногорац (отрча). С 200,
Да утече ноћу искрај мене. Ш (5) 493,
Искрај свога Диздар Јакуп-аге. О 93,
Од крај Бара до поља Грахова. О 163,
Што је друга хала украј њега. О 453.
§ 188. Предлог у. Употребу предлога у каткада налазимо 
архаистички и тамо где би данас била обичнија употреба пред- 
лога код, на пр.:
А све лажа и клето пањкање,
У  тебе нас јесте омразило. Ш (1) 14—15,
Тад задоби плату у принцииа,
На годину стотину цекина. В 1393-94 и др. Нема 
сумње да су горњи случајеви схваћени у обичном значењу при- 
падања, што налазимо и у примеру:
Бог велики и његова сила:
У њиву му сјеме скаменио,
У  жене му ђецу скаменио. В 2411.
§ 189. Предлог за. Мало је необично да предлог за стоји 
уз генитив (м. уз акузатив) кад је нешто нечему намењено; несум-
50 Д. Вушовнћ
њиво је да за преузима у том случају, заједно са значењем, и 
конструкцију предлога ради:
Досадни смо и својојзи кући
Толи да смо цару за дивана. Ш (2) 396,
Не давши му до оне токе које су биле Баја Пив- 
јанина и нешто мало новаца за иута. Ш (5) 523.
§ 190. Навешћу овде и неколико предлога компаративног 
карактера, тј. уз које долази аблативни генитив за поређење. Узмимо 
најпре предлог ближе који задржаве конструкцију уз близу:
Ви сте ближе бога и чудесах. В 2230,
Какав олтар ближе неба стоји. В 933.
Напоменућу да и уз придевски компаративни облик ближи, 
уз који бисмо данас очекивали датив, налазимо код Његоша 
употребу генитива:
Ми смо Срби ближи рати 
Него мира у три пута. С 209.
§ 191. Вредно је овде навести и неколико примера где пред- 
лози: upoh, сироћу и сирам имају опречно, непријатељско значење, 
те зато стоје са генегивом као предлог иротив:
Први они барјак развијаше
Проћ Турчина оиштега крвника. Ш (4) 182,
Ал’ му upoh нас ништа неће 
То служити ни помоћи. С 159,
Да готови буду поћи
Кад им рече upoh нахијах. С 167,
Шта ће јадан кахур учинити 
Cupohy тебе и све твоје силе. МП 15,
Ја сам могу сирам једнога стати,
А с оваким храбријем народом
Не бојим се никога до Бога. Ш (4) 400-2,
Али опет око пење
Мармонт, Дука и Лористон
Сирам славенске двије војске. С 191,
Капетани истурише 
Осам хиљад своје војске 
На Грахово сирама Цуцах 
И на Сливље сирам Пјеишвца. С 163.
§ 191. Употреба предлога сирам (спрама) у стављању чега 
насупрот чему (према чему) има конструкцију предлога иротив:
Прилози проучавању Његошеваи језка 51
То је божја рука начинила,
А људска је слаба сарама божјс. Ш (2) 542,
Спрам овога све моје погрешке
Малене су, видјет са не могу. Ш (3) 190-1,
Румелија сарама Анадола 
Ка да ставиш на гувно тевсију,
А Босна је сарама Румелије
Ка да ставиш сахан на тевсију. Ш (5) 590-3,
Спрам кагана лонци што су,
То су краљи сарам султана,
А кавури сарам нас то су. Ш (5) 601 3.
Исто то имамо и у сложеном облику насирама:
А Турска је насарама Русије
Како сахан мали на тевсију. Ш (5) 598-99.
§ 193. Предлог између. Сем примера са предлогом између 
у обичном значењу налазимо и предлошке облике као: помеђу, 
намеђу:
Помеђу њих топи и кумбаре. О 19,
Паде туре намеђу бојева. О 385.
§ 194. Предлог поради. Овај се предлог налази код Његоша 
само у каузалном значењу:
И Новака аоради халака. В 2662,
Проказала је дужника поради 33 талијера. Сп 66. Необичнији 
је пример: Не имајући одговора на моје писмо од 5. ов. м. за 
аоради Кате Голубове. Сп 84 (исп. заради у сл. значењу).
§ 195. Напослетку да наведем и сложене предлоге: саоред, 
усаоред, нааоред:
А саоред њих руски солдат. С 190,
Саоред града од Новога. С 191,
Бајко паде саоред унуке мртве. В 1962,
Иде Новак успоред овацах. О 120,
Иде Гашо насаоред овацах. О 137; 
исареко: Са Московом исареко ceujema. Ш (4) 589,
Кутузова исареко Дунаја. МП 12.
§ 196. Датив. Каткад се и код Његоша може наћи примера 
за иосесивни датив у слободној употреби:
Тијесна су врата уљанику. В 1169,
Но хајдуци паши говораху
Аман, пашо, Босни господаре. МП 23,
Који иде по ћуди госаоду. Ш (3) 23.
52 Д. Вушовић
§ 197. Уз инфинитив доста ретко стоји датив (као логички 
подмет у реченици):
Кажу, нејма смрти без суђења,
Ма је лако и суђењу доћи,
Ђе се смуте онакве гомиле. Ш (3) 89-91;
Живјет му је док је мени драго,
И опета ђетињски лудује. Ш (2) 297-8.
§ 198. Употреба етичког датива код Његоша је врло честа. 
Навешћу за то само неколико примера:
Сав их народ гледа куд одоше,
А они ти стубе те уз цркву. В 1322-3,
Два ти лава претрчају 
Разбојиште сустопице. Ш (3) 379-80,
Чујете ли ако бога знате 
У што ти је очи уковао. Ш (3) 196-7,
Ту ми смртна, џефердарска 
Разнијеше зрна пашу. С 90,
Ту ми турском пјешцу, хатли 
Подрастоше у мах крила. С 103 и др.
§ 199. Предлози уз датив. Навешћу овде само неколико 
примера мало необичније употребе предлога к у преносном смислу, 
где се њиме не обележава правац кретања, већ се показује: или неко 
стање које постоји с обзиром на нешто, према нечему или нека 
намена нечему, (где би данас била обичја употреба предлога пре- 
ма или акузатива с предл. sa):
На наша ћеш дјела видијети:
Нашу љубав к твојој иарској глави,
Нашу љубав к mtsojoj иарској куки. Ш (2) 222-25,
Међу ссбом сина држе
Готовога к ариваћењу
Славенскога скиптра, вјенца. МП 53,
Тврди ступе цркве прађедовске 
Важни к дјелма ползе отачаске. МП 55,
Које к боју и крвљењу (војнике)
Налазаше за способне. С 97,
Кад војводе гласом топа 
Глас владике к боју звани 
Разумјеше и зачуше. С 191.
§ 200. Забележио сам код Његоша само један пример, где 
предлог противу стоји уз датив: Каква је средства противу LUke-
Прилози проучавању Његошева језика 53
пану употребљавала (Порга), то се види из рапортах тадашњега 
посланика млетачкога. Ш (предговор).
§ 201. Акузатив. ЧешНе се глаголи тужити и плакати упо- 
требљавају прелазно у зиачењу глагола жалити и оплакивати. У 
том случају имамо уза њих објекат у акузативу; на пр.:
Тужи млада ђевера Андрију,
Мила сина Милоњића бана. В 19941 
Не илач’, мајко, дилбер Фашиму.
Удата је, не укопата. В 1855-56.
Не плачимо куће ни љубовце. МП 23.
Гвој rne огац илаче и жалосна мајка. МП 115,
Плаче Батрић Живка Ђуровића,
Плаче Батрић Јанка и Г'рујицу. О 503.
§ 202. Већ сам раније напоменуо (в. § 170) да уз облике гла- 
гола cmamu и cmajamu код ВБегоша долази увек акузатив. То је 
обично и у црногорским дијалектима. У том случају имамо предмет 
у логичкој функцији подмета цео обухваћен глаголском рад- 
'њом; исп. примере:
Фиска стоји младе убојнике. В 2560,
Стаде писка јадне калуђере 
И црковне ароче служитељс. Ш (1) 503-31,
Стани смијех везирске риџале. Ш (2) 409,
Стаде звека бедем и каиију. МП 75,
. Стоји цика мало и велико. О. 237.
§ 203. Нарочиге је врсте облик акузатива и уз показне заме- 
нице исти и тај, употребљен место обичнијег темпоралног генитива, 
иако се обележава потпуно одмерено време:
Све исти дан довршише. Ш (3) 577,
Желим и Вас са осталим члановима комисије тај исти дан 
видјети. Сп. 113,
Зар мишљаше турска сила,
Да ће тај дан проћи ласно. С 133.
§ 204. Ваља овде напоменути да именица иут (у зн. foi), кат- 
када стоји са својим атрибутом у акузативу где би обичнији био 
генитив :
Он помисли да је неке иуте 
Од зла тога освободио се. Л 6,
Које ш њима учинисмо (бојеве)
1 Исп. овде и непрелазно: Тужи млада за срце уједа. В 1301.
54 Д. Вушсжић
Са Русима нашом браћом 
А и сами неке путс. С 196.
§ 205. Предлози с акузативом. Навешћу неколико слу- 
чајева употребе предлога уз акузатив који су мало необичнији или 
по облику или по свом значењу. УзеНу најпре аредлог ароз.
Овај предлог, добивен контаминацијом предлога: (старијег) ирез 
(исп. у дијал.: уарездан и ирездан — сваки други дан и сл.) и кроз, 
често се налази код Жегоша у истој употреби у којој је и пред- 
лог кроз у основном значењу:
Па је носе ироз градске улице. В 1419,
Те га ружи и ароз уста плаче. Ш (2) 27,
Два убио једног ароз другога. МП 83,
Проз ордију турску многу. С 90,
Проз срчане наше жиле. С 165,
Проз сва гњезда цриогорска. С 133,
Проза село Мариашиће. С 160.
§ 206. Његош употребљава и црквени облик чрез. Њиме се 
обележава:
а) средство помоћу кога нешто бива:
Бог из тебе само бегенише
Чрсз пророка са земљом владати. В 918,
б) узрок: Ако боли вас подруга грдна
Која паде на свијетло име
Чрез ништавца овог самозванца. Ш (4) 435,
в) правац1: Нека они чрез јудол илачевну (пренесу). Л 73,
И пренесу чрез јудол алачевну. Л 77.
§ 207. Забележио сам код Његоша и један пример употребе 
предлошког облика крез (у значењу предлога кроз) који ја нисам 
чуо у црногорском говору:
Те му Турке бију крез аргате. О 480.1 2 
§ 208. ГЈредлог ао. Необична је употреба овог предлога уз 
акузатив за место или правац простирања где бисмо у савременом 
језику имали или локатив или акузатив с предлогом на:
На литице ваше непрегледне,
Које су се свуда накапиле,
По границе Дужда млетачкога. Ш (1) 593-5,
Ставите их ио границе 
Од Грахова до Гусиња. С 169.
1 У Синтакси Даничића примера у овом значењу нема.
2 Предлог крез постоји и у словеначком јез., нсп. р. скрезв.
Слични се примери могу чуги, иако ређе, и у црногорском 
дијалекту: Растурио сијено ао оне долине (Дуга); Пуштио овце 
ио иодине (Дуга) и сл. Овакву употребу предлога ио налазимо и 
код старих далматинских и дубровачких писаца: Марулића, И. Гун- 
дулића, И. Ђорђића и др. Исп. и у ст. сл. јез.: Блчдљтк плгаукк! 
н тржси пс м-кста. Остр. Мат. 27, 7.
§ 209. Предлог за. Употреба предлога за уз акузатив да по- 
каже неку намену није необична у нашем језику. Код Његоша сам 
забележио примере:
Ђе Софија за коњушку служи. В 2279,
Овде мјеста ни живљења нејма 
За човјека нако за ђавола. Ш (2) 554 и сл.
Интересантнији је пример у том значењу:
Ја сам снио што нијесам нигда 
Мило ми је за моје оружје. В 2381.
§ 210. Није обично да уз глагол иомислити место предлога 
на стоји предлог за (свакако под утицајем конструкције уз глаголе 
cemumu се, оиоменути се и сл.):
Сав претрнем да их бог убије,
Кад помислим за оно страшило. В 1484.
§. 211. Најзгодније ми је овде навести и неколико примера 
дијалекатске употребе акузагива уз глаголе мировања (м. инструмен- 
тала односно локатива) уз предлоге у, на, над, под, међу:
Све ћу ти их затворит у кућу,
Па у живи огањ изгорјети. В 2214—15,
У његове пребивам сараје. Ш (1) 665;
Аљинах је на небеса доста. В 2226,
Коло на веље гувно поје. В 1209 
Дим је црни лега над Бајиие. В 2579;
Најгоре им пак бјеху тамнице,
Под дворове ђе дужде стојаше. В 1474—75,
А ево му облик под Маине Ш (1) 184;
Једна сламка међу вихорове. В 35,
Све слободно зборити можете,
Како да сте међу Црногорце. Ш (2) 47,
Како ти је међу Црногорце. Ш (3) 666.
§ 212. И нструментал. Није обично у савременом језику да 
уз глаголе: смејати се, брукати се, ругати се долази инструментал. 
Такве примере налазимо код Његоша:
Прилози проучавању Његошева језика 55
56 Д. ВушовиН
Но ко знаде тим се збором смије. Ш (5) 579,
Ко се може овијем смијати. Ш (5) 580,
Јер су собом рођени јунаци,
Јер се смрку смију и ругају. Ш (2) 680—81,
Што се старцем једнијем брукате. Ш (3) 294. 
и адноминално: Нека знате каква је иодруга
Нашом мајком црквом православном.1 МП 5.
§ 213. Ретка је примена инструментала уз глаголе који син- 
таксички стоје у пасивној употреби, а кад је уза њих лице које 
се схвата више као извор радње. Код Његоша налазимо неколико 
таквих случајева, можда и према руском језику:
Да им Турци покор плате 
Ћуирилићем учињени. III (3) 582,
Да освете крв очевах 
Црногорцем проливену. С 68,
Стијесњени врагом и ђаволом. Ш (3) 141,
Иван чашом наздрави освете 
Светим пићем Вогом закршћеним. В 585 — 6.1 2 
§ 214. Забележио сам само један пример инструментала од 
релативне заменице који кад се она односи на лице:
О висока неба кћери !
Којом вјечносг види човјек. С 1, што значи: помоћу 
које, захваљујући којој или сл., дакле, даље развијено узрочно 
значење.
Још је необичнији такав инструментал од личне заменице:
Ја сам душе твоје помрачене
Зрака сјајна огња бесмртнога
Мном се сјећаш шта си изгубио. Л 12. ■
§ 215. Врло често инструментал значи и начин вршења радње. 
Необичнији су примери с таквим значењем:
Војска станом бјеше пала
Близу града од Новога. С 181, — или:
И занешен не чујах ангела,
Но треиетом свјет свјетовах гледах. Л 18,
Падни раја плачем око мене. Ш (2) 274. У последња
1 Исп. овде и социјативну форму:
Да се грдна брука не rnouja 
С лијеаијем нашијем народом. Ш (4) 516—17.
2 У последшем примеру облик инструментала може бити схваћен и као сред- 
ство. Исп. пр.: Задојен ђаволом (тј. ђавољим особинама) и др.
Прилози проучавању Његошева језика 57
два примера данас ои била могућа једино социјативна форма. Исп. 
°пет код Његоша: Падни пред њу с плачем и с молбамаЖХ 61.
§ 216. Инструментал за место (просекутив) у нашем језику 
обично долази уз глаголе кретања. Код Његоша сам забележио је- 
дан пример и уз глагол мировања:
Која (војска) бјеше мјестом сјела (м. по месту) 
Кудијен ће кренут Турци. С 134.
§ 217. Већ је напред напоменуто (в. § 161) да уз глаголе: бити, 
иостати, остати, као природна допуна долази врло често и ин- 
струментал. Да наведем неколико примера:
Он ће другим бити Скендербегом. Ш (3) 608,
Те би Србин данас Србом био. В 220; —
Постељом им бјеше слатко 
Њежна трава и цвијеће. С 24;
Постадоше лафи ратарима. В 259,
Боље им је умријет јуначки,
Нег плијеном постати душману. МП 213;
Топал паша робом оста. Ш (3) 622,
Размисли се може ли и како
Црногорац другојачи бити
И остати иравим Црногорием. Ш (3) 149—51.
Поред номинатива имамо инструментал и уз глаголе: звати (се), 
назвати (се), казати (се), прометнути (ce):
Што ви код вас ноћу називате. Л 31,
И назва се Шћепаном малијем. Ш (3) 316,
Те се звати Србином не хоће. Ш (4) 323,
Да се кажем царем русинскијем. Ш (1) 738,
Живином се сваком промећемо. В 2146,
Да бисмо се сољу прометнули. О 34.
§ 218. Уз глаголе : учинити, поставити, иознавати, уз које 
стоји објекат у акузативу, прирочна је допуна увек код Његоша 
у инструменталу:
Лава робом да учини. Ш (3) 615,
Момчад тада њега пашом 
Поставише, начинише. С 68.
Припознаје Мустафу султана
Најјачијем царем на свијету. Ш (2) 79—8 i .
§ 219. Ређи су случајеви код Његоша да инструментал стоји 
уз глаголе који иначе не траже као своју допуну ни номинатив ни 
акузатив:
58 Д. Вушовић
Женско мачем не сједите 
Beh га робом доведите. С 97,
Четврти му робом служи. С 210,
Жене робјем Турци поведоше. Ш (2) 562, 
Скендер-бег је срца Обилића,
Ал’ умрије тужним изгнаником. В 32,
Паде Милош, чудо витезовах,
Жертвом на трон бича свијетскога. В 237—8,
Да их даром витешкијем 
У стамболске руке дамо. С 97,
Џебехану и зах и р у ...,
Што потпором војсци ходи. С 200.
Иако инструментал има у овим и сл. примерима исто значење 
као и инструментал у примерима у §§217 и 218, гј. једначи се са 
субјектом односно објектом у реченици, ипак је инструментал до- 
био у тим реченицама значење начина, те се и може заменити 
свугде номинативом односно акузативом, уз прилог за начин као. 
Отуда је, несумњиво, и дошло да се може и таква конструкција 
заменити инструменталом; на пр.:
Мрким вуком по пољу са вију 
Своме кнезу да добију славе. МГ1 214,
Да горимо свијећом, залуду —
Исправит се никад не можемо. Ш (3) 154—5.
§ 220. Иако у горњим примерима инструментал има значење 
начина, он се може схватити и са значењем намене:
Онда њине мајке гужне 
И осталу женску чељад 
Војска роиством собом узе. С 52.
§ 221. Предлози с инструменталом. Предлог с. Пред- 
лог се с каткада код Његоша употребљава и уз инсгрументал за 
оруђе, Та је особина доста позната јужном дијалекту, а несумњиво 
је дошла утицајем талијанског језика. Тако сам забележио примере: 
Бог из тебе само бегенише 
Чрез пророка си земљом владати. В 918,
Царска купа да с њом цар напија. Ш (1) 65,
Бог је мени очи даровао
Те са њима видим што су људи. Ш (2) 603,
А гоји се са невином крвљу. Ш (3) 512,
И треба га одмаха казнити 
С вјеишлима са срамопшом смрку. Ш (4) 885,
Прнлози проучавању Његошева језика 59
Мучи вило стале ти с каменом. МП 823 
Који вјенце цвјетне плету 
С којијема окићају 
Аврорино бистро чело. С 88.
§ 222. Има случајева да се код Његоша привидно предлог 
с изоставља испред социјатива, напр.:
Срамота је пошла срамотњаком. Ш (2) 177,
Не враћам се силовитом војском. Ш (2) 189,
Онда везир својом војском
Без обратка бјежат поче. С 109, , ,
Узех собом робја неколико. Ш (5) 485,
Војска ропством собом узе., С 52,
Рат водити сваким непрестано. Ш (2) 677,
Свијетом се не познајем добро. Ш (5) 584. Забележио 
сам такав један пример и у прози: Носе шенице измијешате зрнима 
шиичанима, налите вином и медом. В 2647. Несумњиво је да у 
овим случајевима социјатива имамо почетно с (з) дуго, постало 
спајањем два с (с својом — својом).
§ 223. Као и у црногорским дијалектима налазимо код Његоша 
уз инструментал и предлог су, али само уз заменички облик чим:1 
Су чим ћете изаћ пред Милоша 
И пред друге српске вигезове. В 76—7,
Наша земља су чим се дичила
До слободом и до прибјежиштем. Ш (1) 140—1,
Нек нам кажу су чим је раздражен 
Небожитељ Аполон високи. МП 194,
Су чиме нас гођ задијеш 
На све смо ти свако доба 
Одговорит ми готови. С 209.
§ 224. Наиомена. Вредно је овде напоменути да се су у црно- 
горским говорима налази у слободној употреби обично и уз бројеве 
и прилоге за количину (мало, колико и др.). Навешћу за то из 
Његоша само неколико примера:
Виђи врага су седам бињишах,
Су два мача а су двије круне. В 1—2,
Соко Бајо су тридест змајевах 
Мријет неће док свијета траје. В 1046—7,
1 У црногорским дијалектима су се каткад чује и уз инструментал бројних 
именица као: су двојицом, су петином, су десеаишом, na и: су неколицином и сл.
60 Д. Вушовић
Сједи Данил вожд јуначки, су тридесет поглавицах.
[Ш (3) 384,
На ватри га су сто робах клети Турци изгореше. Ш (3) 480, 
Су четрдест другах пођу поклонит се вољи паше Ш (3) 773, 
Но се соко у Варну затвара 
Су тридесет хиљадах Арапах. МП 21,
Стаде браниг града од Москова 
Су грацкијех хиљаду тоиовах. МП 21,
А и ја ћу одовуда 
Су толико другах доћи. С 39,
Њих је оно помамило,
Што не двапут повратише,
Су помало моје војске. С 153.
Нема сумње да је ово нов појав у нашем језику и да је 
предлог су могао бити добивен само из сложених речи с префик- 
сом су-. Напоредна употреба примера (са истим значењем) као: 
сукратити и скратити, сукобити се и скобити се, суарок и cupoh 
(исп. и ироћ), супрасна (свиња) и сирасна, суждребна и саждребна, 
сувремен и савремен, сувише и савшие и сл. учинила је те је пре- 
фикс су- схваћен са истим значењем као и префикс с (са). Пошто 
је употреба префикса с и са (као и већине других) обична и у 
слободној употреби то је и префикс су (према њима) могао бити 
тако употребљен.
Али сад настаје питање зашто се предлог су везао готово 
само уз наведене и сличне прилошке изразе.
Видели смо из горњих примера да имамо увек уз бројеве и 
прилоге (за меру или количину) генитив имена (односно дуални 
облик који је схваћен као генитив): су два мача, су седам бињи- 
шах, су толико војске и сл.1; па како уз генитив може бити упо- 
требљен и месни предлог с (са), то се могла осетити потреба и за 
морфолошком диференцијацијом тих израза, те је, за разлику од 
генитивног значења, њихово социјативно значење обележено и 
морфолошки (предлогом су), и поред тога што је синтаксички њи- 
хова употреба била доста јасна.2
1 То се унек замишља н у примерима где генитив није исказан: А су колико 
си, вели он, дошао (друга)? и сл.
- У црногорским дијалектима место прилошког сшога (иа пр.: Он је стога по- 
бјегао, јер се бојао) употребљава се често н облик сушога (којн је новијег датума), 
опет по мом мишљењу, да се тдј прилошки облик и м о р ф о ло ш к и  разликује од 
предл. с уз замен. генитив сиога (на np. Скини се с тога дрвета и сл., никад 
су шога...).
При.чозм проучанању Његошева језика 61
§ 225. Необично је да уз предлоге: међу, под, пред стоји 
инструментал, иако се глаголима означава извесно кретање. У Ц. 
Г. у народном говору то би се регко чуло (и то само код мало 
писменијих), док су, напротив, врло обични случајеви употребе аку- 
затива и уз гл. мировања (в. § 211) тако да је то гамо „постало 
скоро правило“. Исп. о томе Вукове примедбе, н. пј. I (1891) предг. 
XL1X и стр. 21. Код Његоша имамо:
Ер ти често идеш међу њима. В 2208,
Изведоше међу народом Ника Ђурова. Ш (1) 161, 
Владика Сава дође међу народом. Ш (1) 122, Оду главари у 
собу к Шћепану и воде га мсђу народом. Ш (1) 193, Излази 
међу Црногорцима. Ш (4) 116,
Враг унесе сабљу међу њима. Ш (2) 651,1 
Хајте к мени под мојим ша пором. В 1099,
Не мари ме врћи аод гомилом. Ш (1) 747,
И доведи мене под шатором. Ш (2) 125,
Уводи их под сераскјеровим шатором Ш (4) 1, 
Доведе два тагарина пред Шћеааном. Ш (1) 628.
§ 226. Локатив. За овај ћу падеж навести само неколико 
случајева употребљених уз глаголе извесног кретања, што опет 
није народна црта (исп. § 225), а код Његоша је то могло доћи, 
у већини случајева, и стиха ради. Тако имамо примере
а) уз предлог у:
Те на хата у рају полеће. В 1784,
Кад сам доша у своме народу. Ш (1) 311,
И угнао воду у ушима. Ш (2) 232,
Те му удри недаћ у харему. Ш (2) 241;
б) уз предлог на :
Ако мислиш на томе гледаги,
То се у нас доживљети неће. Ш (1) 184—85,
1 Пошто предлог међу иде с акузативом и инструменталом, а како се и упо- 
треба тих падежа често код Његоша меша, то имамо и овакве примере:
Све једнако продужаше (ватра),
Међу куле и Турцима. С 75,
Ка невјеста много стидна
Међу кшиом и свашове
Кад захваља на здравице. С 110,
Ал' му силу божанствену
Вјечно скрнти, угасити
Међу Млешке и Сшамболом. С 117.
62  Д. Вушовнћ
Да се враћаш на тноме престолу. Ш (1) 670,
Да на њему с војском ударите. III (4) 210,
; Паде на њем клетва бесчастија. В 2342,
Ко би на њсм (писму) мога отписати. Ш (4) 655;
в) уз предлог о:
Радшта ћемо разбијати главу 
О стијени овој крвавојзи. Ш (2) 476-7,
Тиранства се вихорови 
О брежуљку слободноме . . .
Иемилосно луди ломе. III (3) 352-4.
§ 227. Најзад да овде наведем примере где и предлози низ и 
за стоје уз заменички облик локатива њем:
Кад погледам поље и ливаду
Ал’ народа низ њем много иде. МП 63,
Крик јутарњи са мунаре 
И небеса за њем маре. Ш (5) 610,
Мићуновић пружи шал те сви за њем рукама ухва- 
тише В 2386. Нема сумње да је ово необично, а дошло је, веро- 
ватно, према употреби предлога на, у и сл. с акузативом и 
локативом и мешању тих падежа без обзира да ли глагол значи 
кретање или мировање (в. § 225 и 226).
УПОТРЕБА ЗАМЕНИЦА
§ 228. Личне заменице. Познато је да се акценатски облици 
личних заменица употребљавају обично онда кад је на њима 
сила говора:
У meoe је моје спасеније,
А у мене твоја срећа сјајна. Ш (1) 216-17,
Благо нама, наше сунце сјајно. Ш (1) 315,
Правда ви је што је вама драго. Ш (3) 336,
Благо њему и његовој души. Ш (4) 799, и др.
§ 229. Пун заменички облик може бити употребљен и стиха 
ради. То Имамо у примерима:
Ере ти се ја све бојим, синко,
Да ће meoe Турци изгубити. В 2532-33,
Свагда носим рена уза себе. В 1238,
А он књиге уза себе нема. В 2193.
Забележио сам и један случај где заменички облик ux стоји 
(према руском језику) место облика њих (њихов):
Прилози проучавању Његошева језнка 6 3
Цар над царма и да и их (њихов) јеси. МП 66. Исп.
у н. п. Но их (њихову) сестру сунце проси. 1, 229,
У примеру: Њу (пушку) покрај се и пружим се лећи. МП 58, 
енклитично се уз предлог покрај употребљено је према пр.: на се, 
за се, преда се и сл.
§ 230. Кад је лична заменица субјекат у реченици, па се по- 
навља у односу према себи, онда код Његоша долази увек облик 
повратне заменице себе, на пр.:
Ти издао пријед и послијед . . .
Заробио себс у туђина. В 384-5,
Већ теготни оков физически 
Збаци с себе, освободи га се! Л 14,,,
Онда везир с својом војском 
Без обратка бјежат поче. С 109,
Лијечимо себе и остале Ш (5) 43 и др.1
§ 131. Присвојне заменице. Врло често налазимо код ста- 
ријих писаца употребљен генигив личне заменице 3 л. место об- 
лика присвојних заменице његов, њен, њихов. Тих се случајева може 
наћи и у Његошевим делима (нарочито у ,,Слободијади“), али нису 
народног, већ књишког каракгера. Да наведем за то неколико 
примера;
а) м. заменице њен-а-о:
Тадар су ми три везира 
Од ње боја проплакали. С 9,
Сви волимо изгинути 
Но ње име изгубити. С 15,
Које ће јој очи црне 
И ње срце ишчупати. С 20,
Докле траје Венеције,
Ње врховни трон и владе. С 54,
Од ње збра и ње силе
Куд пролази земља дрхти. С 61,
Други Босни војеродној 
И Травнику ње властнику. С 121,
Нашој мишци поклонише 
У витешку ње невољу. С 139,
По ње јеки би се рекло. С 207,
1 У црногорским дијалектима су доста обични и примери као: Лијечимо нас 
и бстале; поведи га са тобом и сл.
64 Д. Вушовић
Beh словенску главу брже 
Послушали по ње вољи. С 215,1
б) м. замен. њсгок:
Ко њег’ главу недостојну 
Увјенчава и окиће. С 163.
в) м. замен. њихов-а-о:
Хоће братску крв да свете 
И разуру њих домовах. Ш (3) 573,
Њих јунаштва казат фална,
Од несташа српског царства. С 1,
И планина једна другој 
Њих гласове предаваше. С 17,
Оштре маче повадише 
Њих врхове смртоносне 
Црној земљи обратише. С 24,
Огласите турској војсци,
Да се главар њих врховни,
Облачио и кренуо. С 106,
Нјиног оца, бранитеља,
Уздижника њих имена. МП 40,
Француска се њих јунаштвом 
Сва забуни храбра војска. С 190.
§ 232. Облици присвојних заменица: мој, твој, његов стоје и 
место заменице за сва лица сиој када се нарочито истичу:
А ја мичем све на моју душу. В 2621,
Противнике гоним моје. С 152;
Излаз’ к нама часа не почаси 
На твојега крилата халата;
Не заборав сабље и миждрака 
И твојега бича пакленога. В 1790—94,
И он мисли у његовој глави,
Да ми ништа слано не једемо. Ш (1) 115,
Поп Стефан с његовим братом Ђуром. Сп 56.
§ 233. Када је неко име у једној реченици логички или гра- 
матички подмет, па се јавља и даље у реченицама у зависном па- 
дежу, тада се уза њ не употребљава заменица ceoj. Али код при- 
морских писаца, под утицајем талијанског језика, доста често наи- 
лазимо и на такву употребу. Такве сам примере нашао и код НЗегоша:
1 У рукопису „Горског вијенца“ стих 509 најпре је, гласио: Ње невол,а какр 
ме бољела, што је доцније исправљено у: Та невоља . . .
Прилози проучавању Његошева језнка 65
Да му врага онога однесу
Милиј’ му је него своја душа. Ш (4) 785—86,
Како дође бијелу Одесу,
Ту га флота своја сусретнула. МП 18,
Док је свога рода и порода,
Да не дајеш паре ни динара. О 498.
§ 224. Упитно-односне заменице. Заменице који, какав 
или чесов имају каткада значење неодређених заменица неки, не- 
што, некакав (макакав):
Укрешите који, да пушимо! В 954,
Дану причај који што сте дошли. В 2093,
Такови су синови природе
Којим њежност, којим излишности. Ш (4)51—2,
Ове је године порта отоманска које у одијелу, које 
у новцу, које у житу и разним стварима, више од сто тисућах 
талијерах потрошила. МП 156.
Отправљен је ради истраживања каквих руда. Сп 85, —
Били икад Отмановић силни
Онолику силу отправио
На чесову лажу и скитача. Ш (3) 255—57.
§ 235. Особина је црногорских дијалеката да заменица какав 
у упитним реченицама може имати позитивне нијансе придева до- 
бар, леп, наочит и сл. Такво је значење и код Његоша у примерима: 
А бјеше ли какав, аманати. В 1625,
Бјеху ли им какве куће, Драшко. В 1423.
§ 236. Употреба релативне заменице чији у црногорским је 
дијалектима обична (и може се односити и у једнини и множини 
на лица сва три рода. Исп. пр.: то је жена чије сам дијете видио, 
. . жене чију сам ђецу срио, . . .  дијет.е чију сам капу нашао и сл.). 
Необично је што код Његоша место те заменице налазимо увек 
у употреби генитивни облик релативне заменице који, па и кад се 
она односи на имена мушког рода у једнини што може бити и 
утицајем руског језика, на np.: Ја шах, којега је диплома на вр- 
ховну власт подписата блистателним именом обладател^а од два ди- 
јела свијета, и којега је халифска патента украшена великољепним 
титулом обладатеља од два мора. Ш (2) иза 770. Отуда се каткад 
јављају и извесне нејасности у тексту :
Фердинанда цара млада,
Дунај славу кога гласећ 
Са весељем хучно иде. МП 90,
66 Д. ВушовиН
Ономе л’ се та противи...
Којега се крепкој вољи 
Посидона страшно царство 
Покорило и предало. С 8,
И њему се подсмјехиват 
Од којег се мача остра 
Тресе свијег подунавски. С 21 
Думан пашо, крјепка мишцо,
Турства славо, перјанице,
Којега је још прађеде 
Мач Османов припасао 
Којега је племе храбро 
Божествена кћер Јунона 
Својим млеком задојила. С 281 
Другој вожда знатна даде
Мићуновић силна Вука 1
Којега се мача Турци
Ка’ огњена грома боје. С 18.
§ 237. Место ооичне \шотребе прилога за количину колико 
(неколико) са генитивом плурала (колико имаш синова и сл.) у цр- 
ногорским дијалектима се врло често употребљава неодређени вид 
заменице колика (колике) и сл. са облицима као уз бојеве од 2—-4, 
без обзира на колики се број помишља. Код Његоша имамо то 
увек, на пр.:
Колика му брата осгадоше. В 2011,
Да пребројим зрна из пушаках,
Колика ти токе изломише. В 2811-12,
Броје колика иута која одјекне. В 138,
Колика су мртва и рањена. Ш (3) 96,
Колика си љета избројио. Ш (4) 46,
Са његова неколика друга. О 203,
Само неколика главара остадоше. В 2217.
УПОТРЕБА ПРИДЕВА
§ 238. Супстанивизирање придева је у нашем језику врло по- 
знат појав. Обично у тим случајевима налазимо облике одређеног 
вида. Тако код Tberoiua имамо примере:
Како су им неки од старијех
9 У овом је примеру помешано директно и индиректно исказивање.
Прилози проучИвању Његошева језика 07
Оградили nerije воденицу. В 830-31, !!
Свемогуки на трон сједијаше. Л 34,
Да вјечнога попиреш законе. Л 12,
Влижи паде, а даљни остаде. Ш (5) 156,
Да смртнога нигда ухо
Наше име чуло није. С 128 и сл.
$ 239. Ређе се у том смислу може употребити и неодређени 
вид придева:
С његове he стране више
Мртва пасти, крви с’ просут’. С 159,
Колика су мртва и рањена. Ш (3) 96.
Овај појав, да и облик неодређеног вида замењује именицу, 
потпуно је разумљив кад се има на уму да је скоро несгало ра- 
злике у функцији одређеног и неодређеног вида и да је њихова 
употреба формална. Тог мешања имамо често и код Његоша. Исп. 
примере одређеног м. неодређеног вида:
Од вазда су Срби народ храбри. Ш (4) 314,
А ја знадем један (начин) доста лаки. Ш (2) 368, 
и примере са неодређеним м. одређеног вида:
А владику тога луда 
Жива нредај у рукама 
Једренскога главна паше. С 125 
Онда диван робовидни 
Властелину своме грозну 
. Ниским гласом одговара. С 114 и сл.
§ 240. Познато је да се обично у народном језику придеви на 
-ски употребљавају у одређеном виду. Код Његоша има примера 
где се у зависним падежима они јављају и у  неодређеном облику: 
Трећу даде Лекићу спахији,
А четвргу сиушку Смаилаги. МП 79,
Бој чињаху, заметаху
Око мртва турска меса. С 24,
Крену везир с војском турском 
Ка ће Кчеву црногорску. С 130,
Од пушчана и топовска 
Дима густа, кололетна,
Нити једна нити друга,
Знаше војска када мрче. С 135,
Еол роди својом силом 
Из влажнога океанска
68 Д. Вушовић
Њедра облак мраком мутни. С 146,
Против мишце и оружја 
Рјешителног српска гњезда. С 69.
Оста остру мачу сриску. С 174,
Од персиска оштра мача. С 87,
Од витегика јуришања. С 172,
Заклат млада вјенценосца српска. МП 64.
Код везирска горда стана. С 107.
§ 241. Придеви као: малп, давнп, главнп, иушчанп, који се 
употребљавају у номинативу у одређеном виду, у зависним паде- 
жима каткада имају код Његоша и неодређени облик:
Даје храбру војсковођи 
Од Заљути села мала. С 140,
Док се с војском састанемо 
Млетачкога двора давна. С 116,
А владику тога луда 
Жива предај у рукама 
Једренскога главна паше. С 125,
Од иушчана и топовска 
Дима густа кололетна. С 135,
Како дође под шатором 
Романскога главна паше. С 132.
§ 242. Ређи су и необичнији случајеви да се од присвојног 
придева на -ов употреби одређени облик у независном падежу.1 
Сулејмане, Орканови сине. Ш (2) 203,
Ти везире, царсви већиле. Ш (2) 394.
УПОТРЕБА БРОЈЕВА.
§ 243. Број један може имати у реченици више различитих 
значења. Необичнија му је употреба, кад је наглашен, у значењу 
придевског облика једини, на пр.:
Она једна може таму 
Пред свијетом ту очистит’,
Она једна може право 
Оружију нашем дати. С 164,
Свуд испод нас муње сијевају,
1 Познато је да се од придева на -ов, -ин у зависним падежима чпсто 
употребљава и одређени вид; исп.:
11a изнађи око десетине,
Те су. били у Петровом граду. Ш (1) 81-2,
Праунука Петровога. МП 48,
Прилози проучавању Његошева језика
А нас једне само сунце грије. В 166-68,
Једноме је све покорно мени 
У просторе и за просторима. Л 35.
Исп. овде и обрнуто:
Кунем ти се вером и ћитапом,
Ту делије ни једине није (м. ни једне). МП 11.
§ 244. Код Tberouia се број један доста често употребљава 
онако како се неодређени ;члан употребљава у страним језицима. 
Али у многим таквим случајевима тај број има и значење истицања, 
те зато може значити потиуно, само и сл., на пр.:
Отпремит’ се право пут Стамбола,
Ради гласа једнога празнога. Ш (2) 37-67,
Ко је икад на свијет дочека,
А од ђеце једне распуштене,
Штогод друго до вјечите муке. Ш (3) 337-8.
§ 245. Бројем један истиче се значење именице уз коју стоји 
и у примерима:
Ко је слијеп, један пустињаче! Ш (2) 792,
Што будалиш, једна Бошњачино! Ш (2) 827,
Грдни један скитач безобразни. Ш (4) 767 и сл.
§ 246. Није необична ни употреба броја један у значењу не- 
одређене заменице ма који (ма какав), на пр.:
Ту љубави чисте братске није,
К°ЈУ један човек из пакости
Би могао собом претргнути. Ш (4) 900,
Ја сам каза што мени требује 
И без шта се повратити нећу 
Ни за једно благо на свијету. Ш (2) 304-6, 
или у значењу заменице неки:
Ми имамо једну траву за то. В 2136 
Но понавља оно што ђе чује,
Како једна прекоморска тица. В 2572-3.
§ 247. Употреба облика збирних бројева у множини: двбји-а-е, 
трбји-а-е... (исп. двбји бпанци, двоја кбла, трбје виле и др.) у 
Црној Гори није позната, већ се у тим случајевима као и уз збирне 
именице употребљава облик двоје с генитивом плурала, на пр.: 
двбје бианака, двбје гаћа, двбје сватова, трбје чараиа и сл. То 
налазимо и код Његоша:
Часне двоје иостах да постите. В 861,
Већ је троје појало ијевацах В 2567,|
70 Д. Вушовић
Једном послах двоје слијеиацах. О 59,
Могу пребит двоје слијеиацах. О 60;
Заспим под лист и осјенку букве 
Више троје б’јелијех оваца. МП 58,
Убило ме троје синџирлијах. МП 31.
§ 248. Напоменућу најзад да уз збирне именице каткада 
етоји и прости број:
Имаш дома десет унучади. В 2212.
Те ја скупи иедесет момчади. В 2749.
УПОТРЕБА ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА
§ 249. Нашао сам код Његоша необичнијих примера употребе 
глаголског вида. Тако место облика перфективног глагола обући 
често имамо облике имперфективног глагола облачити:
Ту измиље некаквога пука...
Облачили прње и јачине. В 1559,
Горда се је душа сатанина 
Облачила у хаљину црну. Л 41,
Он (ад) једини у простору св’јетлом 
У црну је облачен порфиру. Л 20,
Огласите турској војсци,
Да се главар њих врховни 
У порфиру браноносну
Облачио и кренуо. С 1061 *У. Исто тако налазимо 
перфективни облик м. имперфективног и у примеру:
За тебе ћу послат поклисаре,
Да се враћаш на твоме престолу. Ш (3) 659-702.
1 Сличне примере налазимо и у прози (код Љубише): „Уљегосмо у једну 
одају облачену са свакоје стране мраморнијем плочама". Припов. 89, изд. Срп. 
књижевне задруге. „Кад Панто навлачи ново рухо, спази да му је..“ ор. cit. 109.
'2 У примерима: Тек домаће нападнемо Турке
Свој својега никад иушшаш неће. В 534,
Тек се њини иушташе крдови 
Збучаше се ка имање на со. Ш (5) 368-9,
Како мога вјероват Турцима,
Тере им се на вјеру опушша. В 2001, глагол аушшаши има 
перфективно значење (у дијалекту: иуштати—иуштам, за разлику од импер- 
фективног глагола: иуштати—иуштам).
У примерима пак: Благо теби, Амзо барјактаре,
Кад си први барјак развијао. Ш (2) 193-4,
Први они барјак развијаше Ш (4) 180, — облици разви- 
јао, развијаше, биће, мислим, од перфективног глагола развијаши, а не од импер- 
фективног развпјаши.
Прилози проучавању Његошева језика 71
§ 250. Ређе може бити и обрнутих случајева, да облик пер- 
фективног глагола стоји онде где би се очекивао облик импер- 
фективног:
Међу вам је и наћи га хоћу,
Да ћу стати овдје три године. Ш (2) 326-7, исп. у н. п.
Ту је трудна чета иочинула,
Починула три бијели дана. IV. 531.
§ 251. Познато је да има глагола који се употребљавају 
и са рефлексивним заменичким обликом се и без њега (молити и 
молити се, мислити и мислити се и др.). Навешћу овде само 
неколико необичнијих примера без „се“:
Бјела брада вије до појаса. В 588,
Што је ово неколико доба,
Те су наше горе умучале,
Не разлежу ратнијем клицима. В 279-81,
Јер су својим иривикли горама. Ш (2) 762,
Нек громови турски оре. Ш (1) 820,
Па одмаха сви главари 
Разлећеше ка орлови. С 61.
§ 252. Није обично да се глаголи ионосити се и десити се 
употребе транзитивно, без „се“:
Да храм вјечни бесмртија 
С њима ките и ионосе. С 16,
Турци спремни на зло црногорско,
Зна се зашто, кад десе прилику. Ш (1) 760.
§ 253. Најзад ћу навести примере у којима не бисмо очеки- 
вали рефлексивну форму глагола:
Да се навјек с лица земље,
Нзино име не изамре. МП 105,
Да се њима шире буде. С 192.
§ 254. За употребу времена забележио сам само неколико 
интересантнијих примера.
Аорист. Аориске облике ТБегош врло често употребљава. 
Навешћу овде само неке случајеве аориста у модалној употре- 
би. Тако имамо аорист у кондиционалним реченицама место по- 
тенцијала:
А та рука ви можете бити,
1 Трајање радње у оваквим и сл. случајевима увек је обележено појединим 
речима или изразима (Исп. у горњим прим.: три године ,три дана).
72 Д. Вушовић
Ако знасте и ако шћедосте. Ш (4) 264-5,
Ако ли нас вјероват не шћеше,
Нека раде што је њима драго. Ш (2) 465-6.
Ако л’ не кће Венеција 
То крваво дјело с нама 
Дијелити по наполи,
Прођимо се дизат војску. С 116,
Али боја још немојте 
Са Србима пожижати,
Ако мога војска твоја
Проћ без њега икојако. С 112.
Без муке се пјесна не испоја,
Без муке се сабља не сакова. В 604-5 (тј. да није 
било муке не би се песма испевала.. .).
§ 255. Аорист каткада у реченици стоји и место обичнијег 
футура егзактног или презента:
Кад ме жена пита ђе сам био,
Казаћу јој да сам со сијао;
Куку њојзи ако не вјерова. В 814-16,
Црногорци ако вјероваше,
Тај се поса о лакојзи сврши. Ш (2) 465-6,
Ако дигнух моје јаничаре,
Сву ћу твоју земљу покорити. МП 2.
Такви су и ови примери без свезе ако:
Не шћесте ли послушат Батрића ...
У крв ће нам вјере запливати. В 865,
Не смути ли, бабо, Црногорце . . .
Све ћу ти их (синове) затворит у кућу,
Па у живи огањ изгорјети. В 2210.
§ 256. Аорист стоји у значењу футура у примерима r 
Тек домаће нападнемо Турке,
Свој својега никад пуштат неће —
Разлучи се земља на племена. В 532-35,
Него јуриш, ако ме чујете,
Јер ми Турци однијеше главу. МП 31.
§ 257. Разумљиво је да се у Његошевим многобројним из- 
рекама находи и гномички аорист. Да наведем само неколико 
примера:
Старо дрво сломи не исирави! В801,
Не сложи се бајрам са божићем, —
Прилози проучавању Његошева језика 73
Је л’ овако, браћо Црногорци? В 867-8,
Мртву главу не диже из гроба,
Ни ирекова бистра џефердара ! В 2814-5.
§ 258. Императив. Познато је да се за 3 л. императива 
употребљава у појединим изразима скамењени облик 3 л. старог 
оптатива. Забележио сам код Његоша неколико таквих случајева: 
Удри за крст за образ јуначки,
Ко гођ паше свијетло оружје. В 668-9,
Помози Бог, јуначки народе. Ш (3) 162,
Највиши ви буди празник 
Свјетли двадест пети јунја. МП 48,
Сваки коњик иритезај колане. МП 18,
Стид те буди Србином се звати. МП 64.
§ 259. Ваља овде напоменути да оптативни облик буди, као 
и у дијалекту, узима каткад у зависним реченицама значење свезе 
(макар, кад, пошто), на пр.:
И ја нешто видим са очима,
Буди оно што је сваком јавно. Ш (3) 525-6,
Да се други науче зборити
Буди ондје ђе су јачи Турци. Ш (2) 841-2,
И помислих кад од њега пођох,
Дајбуди ћу повест доста праха. В 1659-60.
Ма буд ли сам ја игумне слијеп,
Ка толики свијет ослијепи? Ш (1) 116-17,
Буд’ ли мисле за мир Црногорци,
Радшта к мени спремили нијесу 
Двадест тридест својијех главарах. Ш (2) 110-12, 
Буди ли се ти тако проричеш 
Мишљаху ли у свијет за кога. В 1501-2.
§ 260. Навешћу посебно овде и случајеве употребе импера- 
тива уз заменицу који (неки) у значењу оптативних облика, на пр.: 
Дану иричај који што сте дошли. В 2093,1 
Немој који грозда откинути. В 1596,
Ал’ невјере немој који,
Што на мене помислити. С 39,
А нама се немој који,
Што бојати и бринути. С 44.
1 Исп. прим. — Укрешите који да пушимо. В. 994. и сл.
74 Д. Вушовић
§ 261. Поменућу и обичну употребу историског императива којз 
је код Његоша врло честа и од перфективних и имперфективних 
глагола. Довољно је да за то наведем само ова два места:
Кад се шћаше ођест куд да иде,
Па обуци оне пусте токе,
Шал црвени свежи око главе,
А иани му перчин низ рамена,
Двије пушке метни за појасом,
А ирииаши мача о појасу,
А у руке узми џефердара. В 2035-41,
Бјеше ми се снаха помамила,. . .
Свуд је води по манастирима 
И чита’ јој масла и бденија,
Куми врага у све манастире 
Да остави снаху Анђелију,
Куми врага — ништа не помаже!
Те ја узми троструку канџију 
Ужени јој у месо кошуљу, —
Враг утече некуд без обзира. В 839-46.
Ови облици од перфективних глагола могли би се заменити 
перфективним презентом, док би облицима од имперфективних гла- 
гола, чини ми се, била обичнија замена аористом, иако ни то не би 
био њихов прави еквивалент. Вероватно да то долази отуда што 
су облици императива сачували овде још извесну нијансу модал- 
ности, зато се може употребити и патенцијал.
§ 262. Облик виђи поред императивног значења (Виђи слику,. 
а виђи прилику. Ш (1) 90) има и значење интерјекције, на пр.: 
Виђи врага су седам бињишах. В 1,
Виђи посла цара опакога,
Кога ђаво о свачему учи. В 66-7.
§ 263. Да наведем овде и један пример императива у конце- 
сивном значењу:
Половина главе изгубите,
Не оставте Косу у кавуре. В 1839-40.
§ 264. За изрицање слабије заповести употребљава се описнњ 
императив. Он може бити образован на више начина,
а) од императива неког глагола и инфинитива:
Вјеруј ово и смјеј ми казати. МП 195,
б) од императива неког глагола са императивом:
Но ходи га врзи на откупе. О 17,
>> s
Прилози проучавању Његошева језика 75
в) са свезом нека, да и презентом:
Нека будеш и царским утоком,
Ах несрећна цара раскруњена. Ш (1) 224-5,
Како ово на глас изустимо,
Да вратите војску свуколику. Ш (2) 83-4,
г) са појединим речцама (дану, ела):
Дану иричај, што се догодило. В 450,
Дану причај, господин сердаре. Ш (3) 784,
Дану, Вуче, што оно збораше. В 1259,
Ела узајми неколико. Сп 47.
§ 265. Напослетку да наведем и неколико примера где је 
императив изостављен, а може се по смислу погодити:
На ноге те, Турци соколови. МП 18,
На ноге се, моји соколови. МП 14,
На ноге се витезови. С ЗН,
Дану, Вуче, што оно збораше. В 1259.
§ 266. Ф утур. Облик помоћног глагола хтети може каткад 
футуру бити изостављен, ако је већ раније у реченици био по- 
енут, на пр.:
Протећи he крвава ријека,
Од нечисте крви агарјанске,
Оират Србу љагу са образа. Ш (1) 7-10,
Ко he свијет исправит леђима,
Ко л’ цијеле оиаметит људе. LLI (3) 534-5,
Ко he чете сакупљати, четовођа!
Ко л’ крајини бранит крило, братско крило! В 1929-30. 
§ 267. За футур се код Његоша метра ради употребљава и 
конструкција инфинитива са пуним обликом глагола хтети, на пр.: 
Ми хо^емо завр^и бојеве...
Турке ћемо навућ на границе. Ш (4) 331-2,
Чуј, Шћепане, што ти xohy pehu. Ш (3) 209,
С Турцима се хо^емо иоклати,
Ако ће нам сјеме утријети. В 2398-9,
Кукавице, xoheui ме иознати. МП 71 2.
1 Речце те и се у горњим примерима припадају изостављеним императ.. обли- 
цима (устанише, дигните се).
2 Горње примере треба разликовати од реченица конструјисаних са глаголом;
хтеши, на пр.: Наш честити девлет и падиша
Xohe имаш у својим рукама
Лажу ону те се царем зове. Ш (5) 464-6,
Скендер бегу ми смо помагали,
Арнаути то знаши не хоће. Ш (3) 302-3 и др.
76 Д. Вушовић
§ 268. Код Његоша и у модалним реченицама облици футура 
стоЈе у значењу потенцијала. Навешћу неколико таквих случајева 
С прилогом ка (како): Ј
Хајде са њом управ друмом 
Острошкијем, низ та брда,
/63 heui силом твојом изист 
На крваво србско Кчево. С 122,
Он обрати силну војску,
Ка ће доћи под барскијем 
Управ градом на крајину. С 124,
И отиде широм хитра (војска)
Ка he србска сва племена 
Оаколити, задушити. С 134.
§ 269. Код Његоша налазимо и употребу футура са свезом 
ако у концесивном значењу. Навешћу за то примере:
С Турцима се хоћемо поклати.
Ако ће нам сјеме утријети. В 2398-9,
Све ако he горе црногорске 
Трипут веће uopacm небесима,
Сакрити га мојој сили неће;
Сва ако ће ова силна војска 
 ^ ваше се горе укопати,
Три пута ће друга виша доћи. Ш (2) 328-33.
§ 270. Инфинитив. Врло се често у делима Његошевим на- 
инфинитив као глаголска допуна у значењу финалних и ек- 
икативних реченица. Узећу да наведем неколико ређих случајева: 
Зар се она дигла бити 
С сином неба, братом сунца. С 7,
О висока неба кћери . . . ,
Дај ми ијеват славна дјела. С 1,
Па најпрвом рече ићи 
Јаничарском бјесном полку. С 19,
И кад мрске Меке жерце 
Бјеше звати наредио. С 26,
Мене рече сјеђет пред пећином. МП 198,
Па нареди укоиат Радоја. МП 26,
Ако мога не осветиш сина,
Чинићу те на колац набити. МП 39.
Необичнији су случајеви инфинитива као допуне, са извесном
намерном нијансом, место којих би била обичнија копулативна ре- 
ченица: к
Прилози проучавању Његошева језика 77
Утруђено (море) истегне се лећи (м. и леже) Л 21, 
Њ у покрај се и иружим се леки. МП 58,
На росну се сјест иовалим траву. МП 39.
§ 271. Пошто експликативне реченице служе, у ствари, као 
објекат глагола главне реченице, разумљиво је што уз глаголе 
може стајати тако и експликативни инфинитив:
Напамет сам добро утврдио 
Летурђију, крстит и вјенчати. В 2086-7.
§ 272. Необичније је да експликативни инфинитив има значе- 
ње футура. Нашао сам само неколико таквих случајева:
Куну му се бит дружина вјерна 
Само своју ријеч да одржи. Л 53,
Ал’ се с пута не враћају,
Веће на мост управ иду 
Мишљаху их даље виђет. С 10,
Бога ми ћу поћи на Стијену,
Да знам своју изгубити главу. О 202.
Ја сам му одговорио сву могућу силу употребити 
да бих... Сп 102.
§ 273. Каткада код Његоша инфинитив стоји и у слобоцној 
употреби у значењу модалног футура, што налазимо и у народном 
говору, на пр.:
Тек домаће нападнемо Турке...
Разлучи се земља на племена,
Крвава се исклати племена,
Враг ђаволу доки у сватове,
Те свијећу српску угасити. В 533-7,
Кад данашњу премислим вијећу:
Исклати се браћа међу собом,
А крвници јаки и опаки 
Затријеће сјеме у одиву. В 79-83.
§ 274. Веза инфинитива с имперфекатским облицима глагола 
хтети, коју наш данашњи књижевни језик слабо познаје, код Ње- 
гоша је врло обична. Најчешће се та конструкција употребљава у 
кондиционалним реченицама и значи могућност; на пр.:
Траг по трагу мени погинуо,
Да је бјеше Србин уграбио
Ако хоках главе обратити. В 487-9,
Да једнога не би пријатеља...
78 Д. Вушовић
Свога дома већ не ћах гледати. В 1440-2,
Шћаше ли им вјера мила бити,
Да издижу мирно у Рудине. В 344-5,
Да не бјеше под оним именом,
Не шћаше се бојат од урока. В 1627-8,
Да уз цара сједијаше, мудра главо,
Шћаше царев везир бити, сестри тужној!
Да код краља сједијаше, мој младико,
Ђенерал му шћаше бити, моја ружо! В 1940-3,
Шта још чуда шћаше иорадити,
Да млад нама с хата не полеће. Ш (2) 206-7,
Многе л’ шћаше оцрнит влахиње
Да нам мало више поживова. Ш (2) 219-20.
§ 275. Значење претпостављене или допуштене могућности 
овог облика налазимо и изван кондиционала:
Најгоре им пак бјеху тавнице 
Под дворове ђе дужде стајаше...
Коњ хоћаше у њима цркнути,
Човјек пашће ту свезат не хћаше,
А камо ли чојка несретњега. В 1478-80,
Пут мене се поосмјехну принцип,
Распита ме за наше крајеве 
И шћах рећи, љуби Црногорце. В 1635-7,
Кад се шћаше ођест куд да иде,
Па обуци оне пусте токе... В 2035-6,
У хиљаду другијех пушаках
Познати га шћаше када пукне. В 2806-7.
§ 276. Ова конструкција значи још увек и намеру вршења 
(извршења) неке радње у прошлости, на пр.:
Хоћах убит једну кукавицу,
А жа ми је фишек оштетити. В 183-4,
Па ме сила, браћо, наћерала,
Те иомутит хоћах Црногорце. В 2216-17,
Хоћаху ме оженит Латинком,
Да с њом мрсим петке и сриједе. Ш (1) 230-1,
Тада паша на ноге скочио...
Ћаше дати да га укопају. МП 25,
Хајдуци му гроб копати сташе,
Рака ћаху плитко укопати. МП 27.
Прилози проучавању Његошева језика 79
§ 277. У Црној Гори је обична конструкција инфинитива уз 
аорист глагола имати, на пр.: имах умријети (у зн.: замало да не 
умрех), имах прескочити (замало да не прескочих) и сл. Забележио 
сам код Његоша само један такав пример:
Имах мртав паднут од смијеха. В 5049.
§ 278. Забележио сам код Његоша и неколико примера упо- 
требе предлога за с инфинитивом (према талијанском) место за- 
висне реченице са свезом да и презентом:
Само да сте цару на бјељегу 
За примити од мене дарове. В 1106,
А људске су доста силе слабе 
За изнаки оно чеса није. Ш (2)321-2,
Но је боље повратит Хризаду,
За угодит богу великоме. МП 198,
Јер на силу ударите 
Отмановић силна цара 
За помоћи Москве краљу. С 38.
§ 279. Партиципи. Често се код Његоша партицип презента 
мења, тј. употребљава се придевски, што је, несумњиво, код њега 
књишког порекла, на пр.:
Смије ви се мјесто на кому сте,
А камо ли вас љубеће срце. Ш (1) 127-8,
Све земље црничке налазеће се на граници Паштровићима 
пописане су. Сп 113.
У кипећу пламену пучину. Ј1 58,
У zopehy потонуше бездну. Л. 58,
Чист и пламте^ искреношћу. МП 51,
Наше сунце никад заходеће. МП 8,
Али опет у ppxmehoj руци
Кантар право мјерити не смије. Ш (3) 765-6 итд.
§ 280. Забележио сам неколико случајева промене овог пар- 
тиципа "(према руском или талијанском) и кад показују привреме- 
но својство нечега, дакле, са правим партиципским значењем:
Гледе силу страховиту 
К себ’ upyhy Црногорци. С 20,
Тад cuamhoj војсци јави 
Крик, лајање месоједне,
Ненаситне птице и пса. С 24,
Онда ти се одмах хитро
80 Д. Вушовић
За бјежећом војском другом 
Повратише у погању. С 103,
И модри се пламен огња
Од горећих тада кула
С крвљу турском сав угаси. С 74,
И аливућа крвљу поља 
Свуд осташе у рукама 
Османове ђеце хитре. С 114.
§ 281. Како партицип презента значи, у ствари, неразвијену 
реченицу, то се каткад дешава да место и зависне реченице имамо 
употребљен тај облик; на пример место каузалних реченица: 
Везири те вељи много памте,
Лијук крвцу с тобом се бијући 
И пред тобом у трку бјежећи. МП 85;
исп. овде и прим. из дијалекта (Никшић): Мокра је трава наодећи 
(падајући) киша и сл.
§ 282. Тако сам забележио и један пример да место условне 
реченице стоји партицип претерита: Ја ћу учинити да ту ствар 
точно исљеде, и иоказивши се, да је то било, кривци ће бити же- 
стоко кажњени. Сп 53.
За употребу глаголских придева не бих имао шта наро- 
чито рећи.
УПОТРЕБА СВЕЗА
§ 283. У овом ћу одељку навести оне случајеве употребе 
свеза код Његоша који се не слажу са данашњим књижевним је- 
зиком. Одмах ћу напоменути и то да се у свим тим случајевима 
огледају код Његоша црте црногорских дијалеката.
Свеза се али врло често јавља у дисјунктивном значењу, 
на пр.:
Ријечања били међу вама
Око робља ал' око другога. В 350-1,
Волиј' су ти кокош али јаје,
Него овна али груду сира. В 1678-9,
Хајте, људи, да што послујемо 
Али дома хајте да идемо. В 428-9,
Кажуј, бабо, рашта си лагала
А л’ на душу нашу под камење. В 2184-5,
Прилози проучавању Његошева језика g l
Сачувај ме, боже, губавила
Ал срамотна каква дволичија. Ш (2) 142-3 итд.
§ 284. У дисјунктивној употреби каткад имамо и свезу оли: 
Но помагај за бога милога 
Ол’ помагај ол' сам посијецај. МП 5,
Која ти је мука ол’ невоља,
Али ти се Мисир одметнуо 
Ол’ скадарски паша Бушатлија 
Оли ти је Москов заратио. МП 8,
Оли ћемо удрит на Меоца
Оли ћемо удрит на Лијешће. О 45.
§ 285. Кад се нешто ставља насупрот концесивној реченици, 
место свезе него иако има врло често адверзативно значење) била 
би обичнија свеза али, на пр.:
Али тице те су најслабије 
Лови свјетлост лисичијих очих,
Него орла кријући гледају. В 773-5,
Слабостма смо земљи привезани, —
Ништава је, него тврда веза. В 770-1.
§ 286. Овде ћу навести и неколико примера употребе свеза 
туђег порекла: ма (тал.), ема, ама (тур.). Нзихова је најобичнија 
употреба адверзативна, на пр.:
Ма нијесу сви сватови Турци,
Него има и Црногорацах. В 1759-60,
Вјерне слуге помјани, господи,
Владаоце, ма твоје робове. В 2654-5,
Ма ако смо за грјех прађедовски 
Закривили да се измучимо,
Ма нијесмо да се истражимо. Ш (1) 337-9; —
Не, сердару, још није покоља,
Ема би се могло догодити. В 2048-9;
Безимењак ово вама пише,
Безимењак, ама Србин прави. Ш (1) 573-4.
Ове свезе могу имати асеверативно и афективно значење, на пр.: 
Ема нећу, божја ви је вјера,
Више слушат оџе у Ћеклиће! В 941-2;
Ема што се друже с крвницима? В 1893.
§ 287. Да видимо затим употребу и још неких свеза. Узећу 
најпре свезу те која код Његоша, као и у црногорским дшалек-
82 Д. Вушовић
тима, има више значења. Њена копулативна употреба толико је 
обична да не треба наводити за то много примера:.
Хајте кући те га доведите. Ш (1) 181,
Пуштише га на слободу те оде кући Ш (1) 38 итд. 
§ 288. Ретко ова свеза има и каузално значење:
У први мах омесише добро,
Те побише војсци калаузе. О 476. Може се схватити 
каузално значење и у примеру:
Ти си нешто губав калуђере,
Те не желиш гасит но жарити. Ш (2) 140-1.
§ 289. Ретко се такође ова свеза јавља и у експликативном 
значењу:
Ако бог да и Мухамед светац 
Те то клето племе истражимо,
С тијем ћемо Брда устрашити. МП 79,
Да сам има бољег учитеља (сигурно је)
Те бих и ја данас боље чита. В. 2070-1; исп. за то 
лримере из црног. народних песама:
Ако бог да me ти здраво дођеш 
Нећу знати што ћу теби дати. IV 301,
Ако би ми бог и срећа дала
Те би градске плијенио овце. IV 417 и сл.
§ 290. Свеза me у релативној употреби је код Његоша врло 
обична. Навешћу само неколико примера:
Али тице me су најслабије,
Лови свјетлост лисичијих очих. В. 773-4,
Ја сам хајдук me гоним хајдуке. В 1191,
Чујте добро, наша браћо драга,
Те сте скоро у Русији били. Ш (1) 163-4,
Углава је да приспије војска 
О госпођи малој me зовете. Ш (1) 703-4,
Гледај, каже, на лијеву страну 
Те шар види онај поголеми 
Те пружаје црнокраке луче. Л 20 итд.
§ 291. Свеза me може имати и консекутивно значење, ако се 
зависна реченица схваги као последица радње у главној рече- 
ници, на пр.:
Сви градови што су данас турски 
Јесам ли их опсуо мраморјем,
Прилози проучавању Његошева језика 83
Те нијесу за људе градови
Но тавнице за невољне сужње. В. 386-9.
§ 292. У црногорским дијалектима ова свеза може имати и 
модално значење. Код Његоша сам такође нашао такве примере: 
Бјеше човјек me од средње руке. В 1626,
Ови свијет ништа друго није 
Осим једно me привиђеније. МП 98.
§ 293. Нааомена. Напоменућу овде да код Његоша нисам забе- 
лежио ни један пример употребе свезе me у вези са свезом да 
у финалним реченицама, иако је то у дијалекту обично; на пр.: 
Отишао је тамо me да му се не рече е се крије. Реци им нека 
дођу me да би нам помогли сађести сијено и сл. Исп. такве при- 
мере из народних песама:
Онда оста њина стара мајка,
Те да њија чедо у колевци. I 120,
Остави јој прозор на очима
Те да гледа ка бијелу двору. II 124,
Па потеже злаћена кубура 
Те да гађа у леђа јунака. III 185,
На његу се Туре загонило
Те да би му окинуло главу. IV 10’. Исп. с овим и 
употребу свезе еја (еда) у § 297.
§ 293a. Најзад свеза me има и значење истицања:
Прокле мати од невоље сина,
• Те кнегиња Иванбеговица. В 692-3,
Па га оно пашче Ћоровића 
Избезуми некако на братску,
Те срамотно црн му образ био. В 2003-5 
Какву штету себи урадисмо,
Те велику како ми се види. Ш (4) 685-6,
Силна хата ка горскога дива,
Некована и не објахана,
Те халата Арсланагић-аге. Ш (1) 212-14,
Бјеше робја све из једног села,
Те момака бјеше ваљастијех. Ш (5) 487-8; 
или у случајевима где се понавља оно што се истиче:
Горње примере из нлродних песама наводи Маретић у својој студнји Metriku 
narodnih naših pjesama (Rad 170, стр. 101) и погрешно мисли да је у њима свеза 
me „sarno zato, da bi se stih ispunio*.
84 Д. Вушовић
У стотину да пише куранах,
То не може те не може бити. Ш (2) 596-7,
Причање је души посластица, . ..
Па још какво те какво причање. Ш (2) 559-60.
§ 294. Свеза јер (ер). Ова свеза има код Његоша, поред 
каузалног, и архаично, експликативно значење. Њена је каузална 
употреба толико обична да за то није погребно наводити при- 
мере. Ево неколико примера за експликативну употребу:
Да л’ не видиш чисто Црногорце,
Јер су злијем трагом обрнули. Ш (1) 374-5,
Ја бих река ере су Татари. Ш (1) 640,
Кад нас почну корит Црногорци 
Ере смо им на образ пљунули,
Ми ћемо им поса обрнути. Ш (2) 455-7,
Да не речеш кад од мене пођеш 
Јер нијеси смио говорити. Ш (2) 566-7,
Та им лажа у пук не помага,
Те рекоше ере си умро. Ш (3) 653-4,
Да имају и да хоће дати,
Свак би река ере си подмлађен. Ш (5) 184-5,
Ако л’ реку ере они неће (дати девојку),
Ја ћу устат из куће је отет. МП 198,
Познадоше Црногорци
Јере (то) турска војска није. С 145,
А не знаду кукавице 
Јер је очи јошт њихове 
Ни виђелу сву нијесу. С 153,
Не би река јере су тридесет 
Но јере је стотина пунана. О 442,
Такви су ме гласи допанули,
Јере су се они завадили. О 230'.
§ 295. Свеза е (је). И ова се свеза јавља често у каузалној 
и експликативној употреби. Да наведем најпре неколико примера 
са каузалним значењем те свезе:
И да раји узду попритегнем,
Е је раја ка остала марва. В 1093,
Он је бољи е више уграби. В 1190, 1
1 Код дубровачких писаца ова свеза има и консекутивно значење. Исп. Rad 
ХС1, стр. 53-4: Толику чух милост, ер казат не знају; Славна Аркадијо, толи 
ми твоје добро сад драго је, ер при њем забивам добро исто ја моје и др.
Прилози проучавању Његошева језика 85
Мило им је кривоклетницима,
Е ми круну моју одузеше. Ш (1) 409-10,
Куни сердаре Вукота ти, е најбоље умијеш. В 2408; 
Жа Хоташу било Црногорце,
Је мишљаше да ће погинути. О 39,
Ако водиш овце на Риђицу,
Је Риђица нигда није сама,
Но прођите напријед овчари. О 389.
§ 296. Примери су ове свезе у експликативној употреби:
Кад виђели е их погрдише,
Скочи народ и би их побили. В 1610-11,
Је л’ истина е ово овако. В 2294,
Мишљах чисто мојега ми дина,
Е  патрика памет научио. Ш (2) 279-80,
Да му кажу е чобани
Желе к њему приступити. Cf 98,
Да свијету каже свему 
Е  он оне и презире. С 112.
§ 297. Напослетку ваља и то напоменути да се каткад код 
Његоша нађе место обичније свезе еда (најчешће уз потенцијал) 
и облик свезе еа (еја), на пр.:
Да им дамо вјеру до растанка,
Еја би се како обратили 
И крвави пламен угасили. В 681,
Да бисмо га како умолили,
Еја би ни хатар учинио,
Еја би ни како допуштио. О 14,
Што си ми се, побре, посрлио 
Еа су те Турци прекорили 
На несретну хару Мушовића. О 212.
§ 298. Свеза да. Сем разних значења у зависним реченицама, 
свеза да има и значење истицања. Узећу за то неколико примера: 
Ох до бога, аох до вијека,
Да чудно ли с главе погибосмо! В 1966-7,
Ја ти не бих предавао бира,
Да се питам зрно да ђавоље. В 2074-5,
Да грдно ли мене издадосте,
А да бисте од бога платили. МП 531. 1
1 Место да у оваквим и сл. случајевима у Ц. Г. се чује често и та.
86 Д. Вушовић
§ 299. Навешћу овде и неколико примера свезе да у конце- 
сивном значењу:
Кнеже Бојко, ти си нешто сјетан....
Него причај, да и није мило. В 1363-4,
Нема тога ко с’ не боји чега,
Да ничега, ано свога хлада. В 1504-5.1 
§ 300. Каткада је свеза да код Његоша и изостављена:
Кога зове уз ове главице . . .
Ја мним га је доиста дозвао. В 947-8,
Ја мним те је дочека лијепо. В 1653,
Ја мним нам се ругати нећете. Ш (2) 20.
§ 301. Свеза где. Врло је често код Његоша где (ђе) употре- 
бљено као свеза и то у модалном, експликативном, темпоралном, 
каузалном и релативном значењу. Да наведем за те случајеве по 
неки пример. У модално-експликативном значењу ( =  како):
Сто пугах сам овђена сједио,
Гледа јеком града стравичнога,
Ђе с’ пода мном јалове облаци В 157-9,
Сто путах сам гледао облаке,
Ђе из мора дођу на гомиле 
И прекриле сву ову планину. В 148-50 
§ 302. Свеза где обична је у експликативном значењу:
Кад је виђу ђе се смије млада
Свијет ми се око главе врти. В 1279-80,
Неки кажу да су га познали,
Ђе се с пушком испред двора шета. Ш (1) 377-8, 
Већ вас виђу под сјајним покровом, —
Част народност ђе је васкрснула 
И ђе олтар на исток окренут,
Ђе у њему чисти тамјан дими. В 2352-5,
Не враћам се силовитом војском
Да бих знао ђе ћу погинути. Ш (2) 190-1,
§ 303. Свеза где у каузалном значењу стоји у примерима:
1 У писмима Његошевим има случајева да је свеза да употребљена и кау- 
зално, на пр.: Много остајем обавезан, да сте изволели зауставити егере да не 
иду у Котор. Сп 80. — Налазим дужност благодарити Вам, да сте на моје проше- 
није имали доброту послати м и... Сп 9!. — Много ми је жао да не могу одгово- 
рити жељи вашега капитанта. Сп. 63. Нашао сам такав и један прим. у „Огледалу“: 
Ја не жалим да ћу погинути 
Ради вјере и закона свога. 19.
Прилози проучавању Његошева језика 87
Благо Андриј’ ђе је погинуо 
Дивне ли га очи оплакаше. В 1305-6,
Чудо ми је — свемогући рече —
Ђе ми у двор с вама није доша 
Друг вам чином једнаки Сатана. Л 41,
Турци су се посилили љуто
Ђе је умро владика Данило. О 124.
Исп. овде и пример:
Да је куга заминула,
Да сам јој се замолила,
Би ми сина разминула,
Ђе је мене један био. (Н. Шаулић: Тужбалице, ст. 247).
§ 304. Темпорално значење свезе где налазимо у примерима: 
Па с Турцима како који може,
А ја знадем ђе ми шаке падне. В 433-4,
Какво влаше, крмска потурице,
Ђе издајник бољи од витеза. В 376-7.
§ 305. Ређе свеза где стоји и у релативном значењу ( =  uimo): 
Чујем лелек ђе горе пролама. В 656,
Док ево ти једнога каваза
Ђе од паше за мене дошао. В 2197-8.
§ 306. Свеза тек (тур. порекла). Употребљава се код Ње- 
гоша у темпоралном, каузалном и ексклузивном значењу. Њена 
је употреба у темпоралном значењу толико обична да за то не 
треба наводити много примера (v значењу тек mmo):
Тек соколу прво перје никне,
Он не може више мировати. В 120-1,
Тек домаће нападнемо Турке
Свој својега нигда пуштат неће. В 532-3,
Теке њене свјетле зраке
Позна Петар дјелом знатни. С 141 итд.
§ 307. Много се ређе ова свеза јавља у каузалном значењу. 
Забележио сам у том смислу само ове примере:
Аљинах је на небеса доста,
Па бог даје коме какву хоће;
А мени је свакоја једнака,
Тек сам своје очи изгубио. В 2225-8 
Она није боља но пећина,
Теке није освештана црква. О 14.
88 Д. Вушовић
§ 308. Да наведем напослетку и неколико примера свезе metc 
у значењу изузимања (ексклузивном):
Ја hy ти ra поклонити, Вуче,
Тек ако ћеш да се окумимо. В 1037-8,
Шта те к људској вуче колијевци,. . .
Ђе прелести смртне свеколике 
Теке лице из глибине вире. Л 22,
Не смјеше се ни два уставити,. . .
Но сви поше куда који знаше...
Тек ја остах старац у Једрени,
И то рањен од козачке руке. МП 12,
Пипера ми није погинуло
Тек сте једно момче обранили. О 239.
НЕГАЦИЈА
§ 309. Узећу да наведем овде само неколико значајнијих слу- 
чајева негације. Обичај је у нашем језику да у негативним рече- 
ницама стоји и уз глагол негација. Код Нзегоша сам од тога за- 
бележио само један пример отступања:
Од пушчана и топовска 
Дима густа, кололетна,
Нити једна нити друга 
Знаше војска када мрче. С 135.
Слични случајеви негације могу се чешће чуги и у црногор- 
ским дијалектима, па зато ја и не сумњам да су народног порекла- 
и ови примери из Вука: нити закону јеврејскоме ни цркви ни ће- 
сару што сагријеших; знам јамачно, да ни смрт ни живот ни ви- 
сина ни дубина ни друга каква ствар може нас раздвојити; ни 
оцеви наши ни ми могасмо понијети.1
§ 310. Ако је број један, а,о истакнут у негативној реченици, 
онда се испред њега може изоставити одречна речца ни; на пр.г 
Ту тиранско срце једно 
Не остаде ни се каза. С 58,
Роб се један црногорски 
У држави нашој неће
Моћ сакрити ни примити. С 119; исп. то и код дру- 
гих писаца: Без ране нас не оста једнога (Б. Радичевић, П 2, 43).
1 Исп. Т. Маретић: Gramatika i stilistika, стр. 517. Маретић мисли да их је 
Вук при преводу оставио као у ст. сл. јез.
Прилози проучавању Његошева језика 89
§ 31L Замениде икакав, ико и прилог игде иза предлога 
£ез обично су код Његоша у негативном облику:
Сирак тужни без нигђе никога. В 73,
Сам се шеташ пољем без никога. В 515,
Самовољно без никаква зора. В 1785,
Човјек један без никакве силе. Ш (4) 391,
Moh he човјек ова два закона,. . .
Без никакве муке различиги. Ј1 75,
А камо л’ he мало Срба 
Без главара никаквога. С 48 
Попали их као муња,
Без никакве бојне муке. С 170 и сл.
§ 312. Ваља навести и неколико случајева где искључне свезе: 
шго, но, да, нако (тј. но +  ако) са негацијом, чине управо рече- 
нични смисао афирмативним (тј. д а т р е б а, п о с т о ј и, и м а и сл. 
£ а м о  оно што се том реченицом каже); на пр.:
Сва је Турска данас у Европу 
Ка стог сухе сламе ал’ сијена;
Не требује него смјела рука,
Да уњ метне ватру с једне стране,
Да се цио пепелом прометне. Ш (4) 262-6,
Нас не бјеше но тридесет стотинах. Ш (3) 103,
Није Петре но један у мајке. О 455.
Нема њему до шеснаест љетах. О 475,
А Рус не имаше него двјести хиљадах солдатах. Сп 47.
За појачавање значења ове конструкције може доћи при- 
лог само:
Он не бјеше но само настао,
Црногорца већ бјеше свакога 
Он готово претека јунаштвом. Б 1994-6,
Но весеље ово не трајало
Нако само мјесец и пол дана. О 28.
Употреба ове конструкције се налази каткад и у народним 
песмама из јужних крајева, а нарочито код приморских писаца (исп. 
Ak. Rj. 7, 843-4), и дошла је утицајем талијанског језика.
КОНГРУЕНЦИЈА
§ 313. И у овом ћу одељку само говориги о значајнијим 
случајевима конгруенције у Његошевим делима. Узећу најпре 
слагањ е у роду.
90 Д. Вушовић
Именице четово-ђа и слуга стоје и у сингулару као именице 
граматичког женског рода у примерима:
Истина је, наша четовођо. Ш (1) 549,
Тере своју слугу дозиваше. О 19.
§ 314. Али у множини именице овог типа поред употребе у 
граматичком женском роду, на пр.:
Ја се, вјерне слуге, надам,
Да ћемо их вјером божом 
На састанку домамити. С 36,
Војеводе вјеште боју. С 61,
Два Ченгића паше вјеште. С 61,
Двије главе са двје иаше. С 65,
Вино пили двије четобате. МП 73 итд., 
имамо чешће и случајеве њихове употребе и у мушком роду; на пр.: 
Зли  смо, оче, ми до бога слуге. Ш (4) 561, 
Занатлије никакви нијесу. Ш (8) 149,
Горди аге и кадије,
Покупише одијела 
Са Турака погипшијех. С 96,
Већ Ченгићи храбри паше,. . .
Сад на ноге устаниге. С 57,
Па почеше вјешти паше 
Разређиват турске војске. С 34,
Чујте, паше и бегови 
И војводе сви остали. С 35,
Сви му паше и главари,
Предузето мрско дјело 
Одобрише, похвалише. С 36,
Криви томе ви нијесте 
Већ владика ваш Данило 
И остали војсковође. С 80,
Онда храбри војеводе 
Повратише славородну 
Црногорско-српску воЈску. С 143,
Хајте брже, вјерни гласоноше,
У осјенку Пелејева сина,
Бризеиду за руку узмите. МП 208.
Посебно ћу навести примере уз број два:
Два владике и два патријарха. Ш (4) 545.
Три сердара и два воеводе. В 1044,
Прилози проучавању Његошева језика 91
Два војводе небесног војинства. Ј1 34,
Па два uauie двотуглије. С 34,
Три хиљаде погибоше 
И два иаше с Беглербегом. 64, 
или с атрибутом:
Ход се њихов уподобит може 
Хучну ходу два морска војводе. Л 35,
Дигоше се два вјерни војводе,
На зефирна полећеше крила. Л 52 итд.
§ 315. Интересантнији су у том правцу случајеви мешања 
природног и граматичког рода; наиме: број стоји у мушком, а 
атрибут, слажући се с именицом, у граматичком женском роду; на пр.: 
Легиони два вјерне војводе 
Забуњена погнаше Сатану. Л 58,
Онда војнство побиједоносно,
Предвођено с два своје војводе,
На нас силом непобједном удри. Л 58,
Тако дивно небесно војинство 
Два војводе своје спровођаше. Л 35.
§ 316. Врло је необичан пример где номен у предикату стоји 
у женском роду, а атрибут у мушком:
Већ бијесне турске војске 
Бјеху водит ирестануле 
Силни паше и везири. С 77.
§ 317. Слагање у броју. Уз колективну именицу госиода 
предикат може стајати у сингулару, на пр.:
Кад разумје Отмановић-царе,
Што му збори стамболска госиода. МП 10, или, одно- 
сећи се на психолошки схваћену множину, у плуралу:
Пјевају на балкону од велике собе у којој обједују госиода. 
Ш (5) 600.
§ 318. Уз именице: дружина и мнозина предикат стоји увек 
У плуралу:
Ал’ пред кућу не нађе дружину,
Он помишли да су му утекла. МП 35,
Сва дружина ником ионикоше. О 116,
Залуду се недружина друже. В 1887,
Мнозина плачу од жалости. Ш (3) 490.
§ 319. И колективна именица народ често може бити схваћена 
као множина (скуп појединаца), те зато, у погледу слагања преди-
92 Д. Вушовић
ката с њом, и имамо мешања у броју. Навешћу неколико примера 
где се један предикат слаже са граматичким, а други (обично даљи) 
са психолошким бројем (множином):
И сав народ на ноге устаде,
Часноме се крсту поклонише. В 1328-9,
Чуј, народе, не пототте се. В 1604,
И народ се сав окуии около њега, да гледају, шта 
хоће да ради. В 2647.
§ 320. И уз заменицу свак, према двојаком схватању, имамо 
предикате и у једнини и у множини, на пр.: Свак се ућутао и 
гледају, шта ће бити с Бајом и татарином. Ш (1) 652.
§ 321. Врло су ретки примери код Нзегоша да уз колективне 
именице на ад (момчад, јагњад,\ чељад и сл.) стоји предикат у је- 
днини. Забележио сам само Један такав пример:
Брж’ заповјед посла стидну 
У которска окружија,
Да се чељад црногорска 
По приморју сва пофата. С 49.
§ 322. Необично је што каткад уз бројеве од 2—4 атрибут 
уз именице мушког и средњег рода стоји у множини, а не у дво- 
јини, као именица уз коју се налази:
Како силни два везира 
Чуше гласе огњеносне. С 133,
Два витешки противника .. .
Све једнако продужаху. С 211,
Пошли једном још у старо доба 
Три-четири стариа црногорски. Ш (2) 400-1,
Вид ти такви два страшни војинства 
Представљаху на поља небесна. Л 55;
Исп. код М. Миљанова; Над њим су два његови ниски прија- 
теља. Међу њима два мршави јунака. Што су заједно ови два ју- 
нака били и сл.1
Исп. и прим. у црног. н п,:
Удрише се два добри јунака. IV 88,
Удрише се два кршни јунака. IV 317* 2.
§ 323. Исто тако налазимо атрибут у множини и уз именице 
мушког рода на -а:
' Целокупна дела Марка Миљанова, Српски писци, стр. 164, 169, 202.
2 Исп Маретић: Gramatika i stilistika стр. 406.
Прилози проучавању Његошева језика 93
Два вишњега вјернп војеводе 
Приправљају хитро легионе. Л 54,
Вечером се два војводе вјерни 
Представише творцу пред престолом. Л 59,
Приспје њима помоћ добра,
Два иииерски војеводе. С 108.
§ 324. Доста су обични примери да номен у предикату стоји 
у  мушком роду:
Ал су два три иорасли цвијета 
Из просуте крви црногорске. МП 65,
Пошли једном још у старо доба
Три четири старца црногорски. Ш (2) 400-1.
§ 325, Особина је црногорског дијалекта да често уз бројеве 
стоји именичка апозиција у акузативу плурала женског рода. Та- 
квих примера има и код Његоша:
Видиш ове иет стотин момчади. В 111,
Навртите те иет шест овновах В 1398,
Напишимо књиге на све стране 
У све наше двадесет племенах. Ш (1) 797-8,
Спрам које се све седам краљевах
Без престанка једнако кршћаху. Ш (2) 731-2,
Ту се хазне све седам краљевах. Ш (2) 741,
Све четири коња оседлајте. МП 37,
Узеше нам два топа огњене. МП 73,
Десетињи главе откидоше,
Оне десет љуто обранише. МП 80,
Сви ледови два иротивне пола. Л 56,
И тридесет и иет главах 
Посјечене донијеше. С 41,
Полећеше огњевито
На ириморске шест градовах С 179,
Све шест брже с крволићем 
На јуришу ухватише. С 179,
Да нијесте гори за јунаштво 
Од косовске до три побратима. О 124,
Загрмјеше топови на све десет градовах. Ш (Т) 820 
итд. Овакво се слагање, вероватно, прво Јавило само уз бројеве 
иет, шест, седам. . .  Ти су бројеви у нашем старом језику (исп. у 
ст. сл.) били збирне именице женског рода (основе на -i), те су 
придевске речи уз њих стајале обично у сингулару ж. рода (исп. 
прим. у ст. сл. принесе дроуглпж д талан т-к; се дроуглч1љ д талан'тт»
94 Д. Вушовић
приокр-кт-крх iл\и. Зогр. Мат. 25.20; i прискр-ктЕ дрсуглпк д талаи’т  к. 
Зогр. Мат. 25. 16.).
Остатке такве конгруенције налазимо у црногорским дија- 
лектима (Васојевићи и др.) у прим. као: Сву сам пет оваца заклао; 
Сву је седам брава продао и сл.; исп. и у н. п. Сву их десет под 
мач оборио; Ону осам браће твоје; На ноге се трећу десет момак’. 
(в. Бр. Коло 1902 г., стр. 138).
Али пошто су се те бројне именице психолошки могле схва- 
тити, не као „петица“ и сл. већ као множина (тј. имао се на уму 
њихов садржај), онда су и придевске речи уз њих биле у мно- 
жини (тј. м. сву пет... било је: све пет... и сл.). Доцније се то 
уопштило и пренело и на остале бројеве.
§ 326. Напоменућу напослетку да и уз бројеве од пет долази 
обичније предикат у множини:
Богу шућур двјести су година
Отка паћи вјеру прихватисмо. В 879-80,
Двадесет тридесет да ноћас ударе. . .
Што би шћели, то би учинили. В 2535-7,
Седамдесет ту у кули 
Поглавица остадоше. С 111,
И хиљаде четири се
За њим Срба напуштише. С 162,
Тридесет и пет погибоше 
Бранећи се око моста,
Тридест и пет ране љуте 
Од Тураках доиадоше. С 40,
У то двјести још бахнуше 
Дичне горе чобанинах. С 211,
Клањају се мнаду сунцу
Двје тисуће витезовах. Ш (3) 571,
Наше браће двадесет и шест 
Погибоше код шатора. Ш (3) 775,
Он кад водом ногу скваси 
Шест грозницах ухвате га. С 208,
Ту хиљаде бјеху невољниках,
Сви у љута гвожђа попутани. В. 1461-2,
Кад дођосмо на врх Поточинах,
Али сједе око триста другах. В 1347-8 итд.
§ 327. Ређи су много случајеви да предикат стоји у једнини: 
Дим те црни бјеше приклопио,
Сто хиљада аритисло Тураках. В 1744-5,
Прилози проучавању Његошева језика 95
И триста их рањенијех бјеше. МП 32,
Три cmomuue њих удари 
На Француза бојем славна. С 211.
§ 328. Да наведем и један пример где је — броју ближи пре- 
дикат у једнини, а даљи у множини: Одвоји се двије cmomuue мом- 
чади црногорске у ова кола и иочеше пјевати. Ш (2) 820.
§ 329. Слагање у лицу. Навешћу овде само неколико примера 
где се глагол зависне реченице не слаже са предикатом у главној 
реченици:
Да ли ово светковање није 
На кому си сабра Црногорце,
Да чистимо земљу од некрсти. Б 264-6,
Што се не хће у ланце везати 
То се збјежа у ове планине,
Да гинемо и крв проливамо. В 264-6,
Свак похита кано патријарху,
Да поуку од њега чујемо 
И примимо свете благославе. Ш (4) 491-3.
Јасно је да у горњим примерима имамо психолошки појав. 
Лице које је говорило унело је, у другом делу реченице, и себе 
у субјекат (отуда и предикат у 1 л. множине).
Нарочите је врсте пример:
Сунца нема, ал’ је зора бистра 
И плам зраках исток заиалиле. МП 59., — где је 
схваћено као субјекат зраке, а не илам.
РЕД РЕЧИ
§ 330. Несумњиво је да ће се увек у песничким делима на- 
ићи на мало необичнији распоред речи. Често писци за истицање 
узм^ т. зв. оказионални ред речи у реченици, а у песмама и стиха 
ради, те зато тамо и има више индивидуалног у том правцу. На- 
вешћу овде из Нзегоша само неколико интересантнијих случајева. 
Узећу најпре примере где су два субјекта у реченици раздвојена 
предикативним додатком:
Гостит ће се гавранови
Турским месом и вукови. Ш (1) 853-4.
Исто тако могу бити раздвојени и предикати:
Но ја хоћу чисто и открито,
Да се збори преда мном и твори. Ш (1) 334-5.
§ 331. Пошто придев и именица, у ствари, чине један појам,
96 Д. Вушовић
то је и необично да се они раздвајају каквом речју или изразом. Код 
Нзегоша сам забележио неколико случајева њиховог растављања: 
У кућу ми однекуд дођоше 
Два момчета те красна бјеличка. В 827-8,
А Богу је жертва најмилија
Поток крни кад провре тиранске. Ш (3) 160-1,
С тога су ме к теби оправили
Твоје вјерне које имаш слуге. Ш (3) 660-1,
Ту ми смртна, џефердарска 
Разнијеше зрна пашу. С 90,
Постељом им бјеше слатко 
Њежна трава и цвијеће. С 24,
Иликова кулу Раша
Хоће Турчин да обара. Ш (3) 707-8.
Интересантан је у том погледу овај пример :
Отидоше с вишом славом 
Но и једна до тадашња 
Са мегдана црногорска 
Војска дична, славна, хвална. С 174.
§ 332. Навешћу овде и један пример где имамо раздвајање 
именице и броја:
А код нас се саставит не хоће,
Два без ноћи дана никојако. Ш (4) 876-7,
§ 333. У зависној реченици могу бити поједини делови истак- 
нути и стављени испред свезе, на пр.:
Мало ли ти би крстове вјере 
Да истрчеш хата крилатога,
Дамаскију да крви напојиш. В 1807-9,
А Богу је жертва најмилија,
Поток крви кад провре тиранске. Ш (3) 160—1,
Он се мањи и од мрава чини
Не да, нико да га царем зове. Ш (8) 313-4,
Никад, старче, ја да те не виђу 
Да доходиш пред наше бродове. МП 192.
§ 334. Необично је кад се тако неки део зависне реченице 
нађе између делова главне реченице:
Свуд могаше из зида виђети
Ђе вираху ка миши из гњезда. В 1539 40.
§ 335. Дистрибутивни адверб no стоји између предлога и 
речи на коју се тај предлог односи:
97Прилози проучавању Његошева језика
Докле свако за ао грозд ухвати. В 1597,
Видјесте ли суда од два пића,
Али капе за по двије главе. В 792-3.
§ 336. Да наведем и један пример где одречна речца уз сло- 
жени глаголски облик стоји иза помоћног глагола:
Тице сваке брзолетне 
Што можете чут у свијет,
А и неке што је  свијет 
Нити чуо ни видио. С 205.
§ 337. Нарочито је интересантан ред речи у овим стиховима: 
Мртва труаја кроз гомиле
Све брат брата жељно тражи. Ш (3) 363-4 — где 
генитив мере (мртва трупја) стоји испред речи од које зависи, иако 
је уза њу предлог (м. кроз гомиле мртва трупја...).
§ 338. Забележио сам један пример, где предлог мимо стоји 
иза речи на коју се односи:
Ђе се силни полет мјери, међу прве ти си, Симо,
Трудно те је и зазрети, камо ли те проћи мимо. МП 171.
§ 339. Особина је црногорског говора да рефлексивна заме- 
ница „се“ стоји у реченицама испред свезе нека. То каткада нала- 
зимо и код Његоша:
Попе цуцки, да' им оно писмо, . . .
Па се с њиме нека разговоре. В 2051-3,
Пак се нека војске ваше 
Како чују бој огњени...
Све навише попримичу. С 118,
Па се нека и грехоте ставе. Сп 49.
Исп. код Марка Миљанова: Он се нека фали, а ви други 
Турци немате чим.3
КОНТАМИНАЦИЈА РЕЧЕНИЦА
§ 340. Овде ћу навести и једну реченицу које се склоп може 
објаснити само контаминацијом двеју реченица:
Зар на главу круну ставит шћаше,
Крвљу облитом свога благодјеја,
С њом се дичит и владалац звати. МП 64 (тј. схва- 
ћено је као да се рекло у првој реченици: зар главу круном окру- 
нити шћаше или сл.).
1 Целокупна дела Марка Миљанова, Српски писци, стр. 221.
98 Д. Вушовић
ЗАКЉУЧАК
Из досадашњег прегледа главнијих особина Његошева језика 
јасно се види да је његов језик, углавном, народни језик и то 
онакав каквим се говори у Црној Гори. Овде у овом закључку 
навешћу најважније појаве о којима сам раније говорио.
1. Замена ■fe је као и у јужном дијалекту: дуго fe је замењено 
са ије, а кратко fe са је  (или е иза р); fe испред о и ј  прелази у 
и (дио. сијати и сл.). Важнија су од тога отступања као у приме- 
рима: изгорјети, горје, старјешина и сл.; жељео, смјео и сл.; овде, 
онде, тело и др.
2. Вокале а и о налазимо често сажете у а, обично у обли- 
цима прошастог придева: доша, проша, иревеза и др.
3. Глас х често се код Његоша губи у свим положајима речи 
(рана, ладит, њиов, вр и сл.); али га чешће и пише, чак и у ста- 
ријим облицима као малахна, танахна и др. Употребљава га и 
онде где му није место: увехнути, хрђав, кахур и др.
4. Од гласовних појава важније је поменути и губљење су- 
гласника ј  испред или иза палатала и и е : издаице, Баице, твоега, 
чуем и др.; у императиву: да, исарича, дате и сл.
5. Једначење сугласника по звучности врши се не само у 
засебним речима већ и у вези речи у реченици: з друге, з Бајом, 
ис штаиа, бес иреваре, от камена и др.
6. Поред примера где се сугласник с не мења испред љ и њ 
(као и у дијалекту): сљедоваши, насљедник, сљеаота и сл., нала- 
зимо примере тог немењања, по угледању на поменуте примере, 
и испред старог љ и њ: стијесњени, мисљасте и др. Исто тако 
Његош каткад пише и: чесће, јаросћу, мудросћу и сл.
7. Чешће извесни сугласници у међусобном додиру мењају 
место своје артикулације. То бива најчешће код носних сугласни- 
ка,. на пр.: иантим, канџија, иодјенчити се и др. Сличне измене 
имамо и у примерима: aeca, уливсио се, вси (пси), љевши и сл.
8. Као и у црногорским дијалектима налазимо код Његоша 
примере где је иза лабијалних сугласника и, б, м и в глас љ изме- 
њен у ј:  скуијен, куијен, љубјаше, изломјена, Граховјани; коије, 
ообје, здравје и сл. (али налазимо и са љ: коиље, робље и др.).
Ово је дошло према напоредној употреби извршеног и неиз- 
вршеног јотовања одкратког fe; исп. мљесец и мјесец, иљена и 
ајена и др.
9. Његош чешће употребљава апстрактне именице образо- 
ване наставком -ост: каквост, тврдост, нељеиост и сл.; настав-
Пр.илози проучавању Његошева језика 99
ком -ота: висота, бистрота и сл.; наставком -ло: оаачило, подо- 
било, махнитило и др.
10. Образовање глаголских именица је често према руском 
(црквеном) језику: иознаније, страданије, зачетије и сл. Каткад се 
нађу (као и у дијалекту) облици на -ће: даће, разбиће, иросуће, ао- 
клаће и др.
11. Од именица мушког рода често су употребљени, метра 
ради, и краћи облици множине (без уметка -ов или -ев) као: 
громи, ooju, друми, краје, маче и сл. Али налазимо (као и у дија- 
лекту) и овакве облике: зубове, трудове, јеленове и сл.
12. У генитиву плурала је обично увек (као иу дијалекту) на- 
ставак -ах (~ux): ногах, иутах, зраках, небесах, људих, ћудих итд. 
(вероватно образовано према придевским облицима у генитиву 
плурала).
13. У дативу и инструменталу плурала налазе се и облици на 
-ма: бојма, Турцма, војницма, крилма итд.
14. У дативу плурала су врло обични (као и у дијалекту) ен- 
клитични заменички облици: ни (нам), ви (вам). Исто тако и у 
акузативу плурала, поред обичних облика нас и вас, налазимо и 
облике не и ee.
15. У неким Његошевим делима (нарочито у ,,Слободијади“) 
обичне су придевске сложенице, несумњиво образоване књишким 
утицајем, као: брзотечни, страховидни, стрмогледни, горевидни, 
бојеносни и др.
16. Његош употребљава дијалекатске облике итеративних гла- 
гола као: честитовати, заиатовати, иовуковати; — иуштавати, 
размишљавати, клонивати се и др. Али налазимо код њега и не- 
народске облике: окићати, окружати, иокорати се итд.
17. Према глаголима типа давати — дајем образовани су и 
дијалекатски облици презента: иружајеш, закоиајеш, задржаје, 
ирскаје и сл.
18. Особина је говора у Црној Гори да глаголи IV промене 
(Лескинове) имају често у имперфекту и наст. -uja-, И код Ње- 
гоша налазимо такве облике: желијах, сједијаше, грмијаше, треи- 
тијаху и сл.
19. Од прилога је важније поменути само неколико дијале- 
катских облика као: ками (у зн. рђаво), листо (брзо), зафајду (за- 
луду), смиром (мирно) и др.
20. Његош каткад уз аблативно значење генитива уз компара-
100 Д. Вушовић
тиве не употребљава предлог од. Нађено је драже негубљена, 
Развеза је боља слабе везе. Он је cmapuj’ начела и конца и др.
21. У неким (ранијим) Његошевим делима употребљава се 
посесивни генитив и од једне речи (именице) место обичнијег 
посесивног придева: За помоћи Москве краљу. На Ситнице мост 
дођите и др.
22. Врло је често употребљен уз негацију генитив, не само 
уз прелазне глаголе (Нека сваги не буде планине), већ и уз непре- 
лазне: Краја им се прегледат не може. Не утече ока ни свједока. 
Њему дана не свиће бијела итд. И у афирмативним реченицама 
налазимо стиха ради употребљен генитив м. акузатива: А припаши 
мача свијетла, а у руке узми цефердара и сл.
1:3. Важније је ломенути уз генитив и употребу: предлога 
осим (у значењу изузимања) који се јавља у неколико различитих 
облика (сјем, сим, досим): Сјем Азије ђе ми је гњијездо. Досим 
врха високог Ловћена. Досим струке и оружја сјајна (и прилошки: 
Досим са мном царевим већилом и др.); предлога за у значењу 
намене: Досадни смо и својојзи кући, толи да смо царуза дивана 
и др.; предлога upoh (спроћу) и сл. у опречном, непријатељском 
значењу: Проћ Турчина општега крвника. Сироћу тебе и све твоје 
силе и др.; предлога ближе: Ви сте ближе богах и чудесах и др.; 
предлога од испред посесивног генитива (према талијанском); Око 
града од Котора и сл. или место предлога о с локативом: Причај 
штогод, Драшко, од Млетаках и др.
24. Уз облике глагола ^стати, стајати имамо увек аку- 
затив, а не, као обично, генитив: Фиска стоји младе убојнике. Стаде 
писка јадне калујјере и др.
25. Каткад се предлог по налази уз акузатив као у прим.: 
Ставите их по границе и др., где би се пре очекивао локатив.
26. Уз глаголе у пасивној употреби ређе је употребљен (можда 
према руском) инструментал од лица које се схвата као вршилац 
радње: Да им Турци покор плате, Ђуприлићем учињени. Стије- 
сњени врагом и ђаволом и сл.
27. Врло јс често прирочна допуна у инструменталу, не само 
уз глаголе: бити, иостати, назвати и сл.: Он ће другим бити 
Скендербегом. Што ви код вас ноћу називате и др. (где може до- 
ћи као допуна и номинатив или акузатив), већ и уз неке глаголе уз 
које иначе никад не стоји допуна ни у номинативу ни у акузати- 
ву: Четврти му робом служи. Жене робјем Турци иоведоше и др., 
па и: Мрким вуком по пољу се вију и др.
Прилози проучавању Његошева језика 101
28. Уз заменички облик у инструменталу чим употребљен је 
каткад предлог су: Су чим ћете изаћ пред Милоша. Наша земља 
су чим се дичили и сл. Предлог су је чешће употребљен соција- 
тивно уз бројеве и прилоге за количину: Су два мача а су двије 
круне. Су иомало моје војске и сл. Облик су у оваквој слободној 
употреби дошао је, несумњиво, из сложених речи са префиксом 
су- (сумрак и др).
29. Необично је да предлози низ и за стоје уз замен. лока- 
тивни облик њем: Ал’ народа низ њем много иде. Сви за њем (шал) 
рукама ухватише и др. Ово је могло доћи према употреби пред- 
лога на, у  и др. с акузативом и локативом и према мешању тих 
падежа код Његоша.
30. Његош ређе употребљава (нарочито у „Слободијади") ме- 
сто облика присвојне заменице: његов, њен, њихов и генитив личне 
заменице 3 л.: Ко њег’ главу недостојну, увјенчава и окиће... Тадар 
су ми сви везири од ње боја проплакали. Да се главар њих врхо- 
вни... и др. Ово код Његоша није народна црта.
31. Место релативне заменице чији употребљава се увек гени- 
тивни облик заменице који, што није дијалекатска црта: Ферди- 
нанда цара млада, Дунај славу кога гласећ, са весељем хучно иде и др.
32. Од придева на -ски у зависним падежима налазимо и облике 
у неодређеном виду: Од иерсиска оштра мача. Око мртва турска 
меса итд. Исто тако и од придева мали, главни и сл. налазимо 
облике у неодређеном виду: Од Заљути села мала. Романскога 
главна паше.
33. Употреба збирних бројева у множини: двоји-а-е, троји-а-е 
није позната, већ имамо увек (као и у дијалекту) збирне бројеве двоје, 
троје... са генитивом плурала: Часне двоје иостах да постите. Већ 
је троје појало ијевацах и др.
34. Облик аориста у модалној употреби може стајати а) место 
потенцијала: А та рука ви можете бити, ако знасте и ако шћедосте 
и др.; б) место футура егзактног или историског презента: Ако ди- 
гнух моје јаничаре, сву ћу твоју земљу покорити и др.; в) место 
футура: Него јуриш, ако ме чујете, јер ми Турци однијеше главу и др.
35. Употреба историског императива врло је обична: Па обуци 
оне пусте токе, шал црвени свежи око главе, а иани му перчин 
низ рамена... итд.
36. У модалним реченицама облици се футура налазе и у зна- 
чењу потенцијала: И отиде широм хитра (војска), ка he срдска.^ 
сва племена оиколити, задушити и др.
102 Д. Вушовић
37. Често је инфинитив као глаголска допуна у значењу фи- 
налних и експликативних реченица: Зар се она дигла бити с си- 
ном неба, братом сунца. Па нареди укопат, Радоја. Куну му се бит 
дружина вјерна итд.
38. Инфинитив стоји и у слободној употреби у значењу мо- 
далног футура: Разлучи се земља на племена, крвава се исклати 
племена, враг ђаволу доћи у сватове, те свијећу српску угасити и др.
39. Конструкција имперфекатских облика глагола хтети и 
инфинитива је врло обична и значи а) могућност: Да не бјеше под 
оним именом не шћаше се бојат од урока и др.; б) намеру: Хоћах 
убит једну кукавицу, а жа ми је фишек оштетити и др.
40. Према талијанском језику налазимо и употребу инфини- 
тива с предлогом за (м. зависне реченице са свезом да): Само да 
сте цару на бјељегу, за иримити од мене дарове и др.
41. У дисјунктивном значењу налазимо свезу али: Волиј’ су 
ти кокош али јаје, него овна али груду сира и др. Исто тако и 
свезу оли: Но помагај за бога милога, ол' помагај о л’ сам по- 
сијецај итд.
42. Свезу те налазимо у више значења, а) у копулативном: 
Хајте кући те га доведите... ; б) у експликативном: Акг Бог да 
и Мухамед светац, те то клето племе истражимо, с тијем ћемо 
Брда устрашити.. . ;  в) у релативном: Ја сам ха-јдук те гоним хај- 
дуке.. . ;  г) у консекутивном: Јесам ли их (градове) опсуо мра- 
морјем, те нијесу за људе градови, но тавнице...;  д) у модалном: 
Бјеше човјек те о средње руке.. .; ђ) у асеверативном: Какву 
штету себи урадисмо, те велику, како ми се види.
43. Свеза јер стоји и у експликативном значењу: Ја бих река 
ере су Татари. Те рекоше ере си умро и др.
44. И свеза где употребљава се у више значења, а) у модал- 
ном: Сто путах сам гледао облаке ђе из мора дођу на гомиле...; 
б) у експликативном: Кад је виђу ђе се смије млада, свијет ми се 
око главе врти; в) у каузалном: Благо Андриј’ ђе]е погинуо, дивне 
ли га очи оплакаше.. . ;  г) у темпоралном: Какво влаше, крмска 
потурице, ђе издајник бољи од витеза; д) у релативном: Чујем лелек 
ђе горе пролама.
45. Иза предлога без заменице икакав, ико. . .  долазе увек у 
негативној форми: Самовољно без никаква зора. Сам се шеташ 
пољем без никога и др.
■ -• 46.. Икључне свезе него, но, д о ... са негацијом чине рече-
ннчпи сми-едб афирмативним: Не требује него смјела рука.. . ,  да
Л • '  <  t. : ' • . ‘_ fX /Ч. ,
103
се цио пепелом прометне. Нас не бјеше но тридест стотина и др. 
Ово је, несумњиво, добивено утицајем талијанског језика.
47. Чешће именице типа слуга, паша и сл. у множини стоје 
граматички и у мушком роду: Зли  смо, оче, ми до Бога слуге. 
Већ Ченгићи храбри паше... Два владике и два патријарха и др.; 
имамо и примере мешања атрибута у роду: Легиони два вјерне 
војводе. Предвођено с два своје војводе и др.
48. Уз бројеве од 2 4 атрибут именица мушког и средњег
рода стоји каткад у множини (а не у двојини): Два витешки про- 
тивника. Два војводе вјерни. Два страшни војинства и др.
49. Често именичка апозиција уз бројеве стоји у акузативу 
плурала женског рода: Видиш ове пет стотин момчади. Оне десет 
љуто обранише. На приморске шест градовах и др.
50. Распоред је речи у Ноегошевим делима каткада необични- 
ји. Истицања ради налазимо: раздвајање придева с>д именице (Два 
момчета те красна бјеличка и др.), стављање појединих делова 
зависне реченице испред свезе (Не да, нико да га царем зове и 
др.) и још друге случајеве инверзије у реченици.
I O
’/'i
''