UNIVERZITET U BEOGRADU
FILOZOFSKI FAKULTET
Miljana R. Milojević
PROŠIRENA KOGNICIJA
doktorska disertacija
Beograd, 2013
UNIVERSITY OF BELGRADE
FACULTY OF PHILOSOPHY
Miljana R. Milojević
EXTENDED COGNITION
Doctoral Dissertation
Belgrade, 2013
Mentor
dr Vojislav Božičković, redovni profesor
Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
Članovi komisije
dr Vojislav Božičković, redovni profesor
Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
dr Slobodan Perović, docent
Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
dr Sven Walter, redovni profesor
Institut za kognitivnu nauku Univerziteta u Osnabruku
Datum odbrane:______________
Mentoru, prof. dr Vojislavu Božičkoviću, zahvaljujem se na posvećenom vremenu,
dugogodišnjoj nesebičnoj podršci, stručnim savetima tokom pisanja
ove disertacije i prijateljstvu.
Dr Slobodanu Peroviću zahvaljujem se na istinskom razumevanju, podršci i dragocenim
komentarima i razgovorima koji su se ticali ove disertacije.
Posebnu zahvalnost dugujem i prof. dr Svenu Walteru koji me je podsticao da istrajem u
bavljenju ovom temom i čija mi je pomoć u pisanju ove disertacije bila neprocenjiva.
Takođe, želela bih da se zahvalim svim članovima Odeljenja za filozofiju Filozofskog
fakulteta na svesrdnoj pomoći, razumevanju i bezuslovnoj podršci.
Hvala i članovima Instituta za kognitivnu nauku u Osnabruku na gostoprimstvu i
pomoći prilikom dva istraživačka boravka pod supervizijom prof. dr Svena Waltera.
Na kraju, ovu disertaciju želim da posvetim svojoj porodici, majci Danki, ocu Radivoju i
sestri Milici, kao i mom Andriji. Oni su me uvek podržavali dubokim razumevanjem,
neizmernom verom i bezuslovnom ljubavlju, na čemu im najiskrenije zahvaljujem.
PROŠIRENA KOGNICIJA
Rezime
Glavni cilj ovog istraživanja јeste razvoj jednog održivog okvira za
kompjutacione modele proširene kognicije (ProKog) koji bi bio kompatibilan sa
glavnim pretpostavkama standardne kognitivne nauke. Primarna motivacija za
ostvarenje ovog cilja je neosnovanost tvrdnje da je ProKog suštinski različita od
standardnog pristupa kogniciji, koju mnogi autori u debati o proširenju kognicije
implicitno ili eksplicitno zastupaju. Ovakav stav prema odnosu ProKog i standardne
kognitivne nauke vodi negativnoj percepciji ProKog kao teze koja protivreči mnogim
tvrdnjama i rezultatima dobijenim u oblasti kognitivne nauke. Ukoliko uspemo da
pokažemo da ProKog, ili barem neke njene verzije, dele paradigmu sa standardnim
pristupom ona se može usvojiti kao prirodni nastavak rada u standardnoj kognitivnoj
nauci i kao korisno heurističko oruđe koje bi vodilo današnje istraživanje kognicije
preko granica ljudske lobanje. Širi cilj kojim ćemo se voditi je istraživanje granica
proširenja kognicije, vrsta realizatora kognitivnih fenomena i, najvažnije,  pokušaćemo
da procenimo i uporedimo različite vrste epistemoloških i ontoloških tvrdnji u prilog
proširenju kognicije kao i njihove međusobne odnose. Ovim pitanjima ćemo pristupiti
iz perspektive filozofije kognitivne nauke.
Započećemo istraživanje sa nekoliko istorijskih naznaka o samom rođenju
kognitivne nauke, što će nam pomoći da odredimo predmet kognitivne nauke kao
istraživanje procesa koji uzrokuju inteligentno ponašanje i mehanizama koji stoje u
njihovoj osnovi. Ovo će nam, zauzvrat, obezbediti opravdanje da odbacimo one pristupe
ProKog koji za svoj predmet postavljaju neke druge kognitivne fenomene. Nakon ovih
uvodnih napomena nastavićemo sa osnovnim postulatima situiranih pristupa kogniciji, i
identifikovaćemo nekoliko različitih pravaca mišljenja koji su vodili ovakvim
shvatanjima. Ovo će nam omogućiti da razumemo različite motive i razloge za
opravdanje ProKog, kao i za tvrđenja da je ova teza radikalna i kontroverzna.
U drugom poglavlju ćemo usmeriti pažnju na pitanje “Šta se tvrdi hipotezom
proširene kognicije i kako je možemo opravdati?” Kako bismo odgovrili na ovo pitanje
uvešćemo demarkaciju između mnogovrsnih verzija ProKog i upoznaćemo se sa
„argumentom pariteta“, najpoznatijim i preovlađujućim argumentom u prilog ProKog.
Uvođenje razmatranja o paritetu proširenih i tradicionalno prepoznatih kognitivnih
procesa i ideje o višestrukoj realizabilnosti dovešće nas do pitanja o odnosu
funkcionalizma i ProKog. Pažljivim ispitivanjem njihove višestruke povezanosti i četiri
argumenta protiv ProKog koji kritikuju njene funkcionalističke aspekte, doći ćemo do
bitne revizije argumenta pariteta i njegove uloge, kao i do specifičnog shvatanja „prvog
talasa“ ProKog (onih verzija ProKog koje se temelje na argumentu pariteta) i njenih
tvrdnji. Argument pariteta i principa pariteta, na kojem se sam argument zasniva, biće
reinterpretirani na način koji omogućava da se odgovori na sve argumente koji su
upućeni protiv ProKog, a koji je porede sa tradicionalno shvaćenim funkcionalizmom.
Ovo će za rezultat imati posebnu interpretaciju „prvog talasa“ ProKog kao
„funkcionalno proširene kognicije“ koja se oslanja na posebnu vrstu teorije kognicije.
Trećem poglavlje će započeti sa ponovnim promišljanjem argumenta pariteta
koji će biti shvaćen kao argument protiv „belega kognitivnosti“ umesto kao argument u
prilog ProKog, za koji je potrebna dodatna podrška. Nastavićemo sa poređenjem
„prvog“ i „drugog talasa“ (tj. onih verzija ProKog koje se osnivaju na principu
komplementarnosti) ProKog i uporedićemo implikacije integracionističkog argumenta i
argumenta pariteta u prilog ProKog kako bismo zaključili da je bilo koja vrsta oštrog
razdvajanja ova dva stanovišta neopravdano i da ona mogu da se udruže kako bi
formirala mnogo jaču odbranu ProKog. Ova razmatranja će biti osnažena razlozima za
posmatranje kognitivnih procesa kao entiteta koji tvore „naučnu vrstu“ koju
identifikujemo odgovarajućim snopom sovjstava i skiciranjem jedne moguće teorije
kognicije. Rezultat trećeg poglavlja će biti formulacija unapređenog argumenta u prilog
ProKog koji će biti osnovan na skiciranoj teoriji kognicije i reinterpretiranim principom
pariteta, kao i integracionističkim shvatanjem uloge kulture i evolucije u formiranju
kognitivnih procesa. Ispitivanjem nekoliko kompjutacijskih gledišta o proširenju
kognicije utvrdićemo njihovu kompatibilnost sa ponuđenim argumentom.
U četvrtom poglavlju ćemo ispitati još jedan opšti argument protiv
kompjutacione ProKog, argument u prilog anti-reprezentacionalizma koji nastaje u
okrilju dinamičkih pristupa kogniciji. Dinamički pristup i anti-reprezentacionalizam
suprotstavićemo sa našom kompjutacionom verzijom ProKog kako bismo pokazali da
argumenti u prilog anti-reprezentacionalizma, ili argumenti protiv kompjutaciono-
reprezentacionalističkih modela kognicije, ne pogađaju metu jer pružaju objašnjenja
kognitivnih fenomena na različitom nivou od kompjutacionih opisa. Takođe, uvešćemo
pojam analogne kompjutacije u trećem poglavlju koji će nam omogućiti da direktno
odgovorima na neke argumente koji insistiraju na tome da kompjutacionizam
pretpostavlja simboličke reprezentacije i uskladištene programe. Na kraju ovog
poglavlja kratko ćemo se osvrnuti na nekoliko podela vrsta reprezentacija kako bismo
odredili jednu vrstu reprezentacija kao pogodnu za izražavanje reprezentacionalističke
ProKog.
Zaključićemo sa utvrđivanjem položaja kompjutaciono i funkcionalno
proširene kognicije kao korisnog heurističkog oruđa u kognitivnoj nauci i teze koja
može izvršiti znatan uticaj na određene debate u oblasti epistemologije i semantike.
Takođe, ponudićemo i ujedinjujuće stanovište koje pomiruje pristupe ProKog koji su
osnovani na paritetu proširenih i standardnih kognitivnih procesa, njihovoj
komplementarnosti i dinamičkoj teoriji sistema, što će, zauzvrat, pružiti mnogo jaču
podršku osnovnim ontološkim tvrdnjama proširene kognicije.
Ključne reči: Proširena kognicija, kompjutacionizam, princip pariteta, funkcionalizam,
analogne kompjutacije, distribuirane reprezentacije, dinamicizam, evolucija, kulturni
artefakti
Naučna oblast: Filozofija
Uža naučna oblast: Filozofija duha
UDK broj: 13
EXTENDED COGNITION
Abstract
The overall aim of this dissertation will be to develop a sustainable
framework for computational models of Extended Cognition (ExCog), which would be
compatible with main assumptions of standard cognitive science. The main motivation
for pursuing this goal is an unwarranted claim that ExCog is deeply different from the
standard approach to cognition that many authors implicitely or explicitely advocate,
and which leads to negative perception of ExCog as a thesis that contradicts many of the
statements made and results gathered in standard cognitive science. If we succeed in
showing that ExCog, or at least some of its versions, can be seen as sharing a paradigm
of standard approach, it could be endorsed as a continuation of the work done in
cognitive science and a helpful heuristic device in leading the current investigation of
cognition across the borders of human skull. A wider goal is to explore the limits of
cognitive extension and the kinds and types of the realizers of cognitive extension, and,
most importantly, to assess and compare different types of epistemological and
ontological claims about extended cognition and their interrelationship. We are going to
approach these questions from the perspective of philosophy of cognitive science.
We will begin with some historical notes on the birth of cognitive science,
which will help us determine the subject matter of cognitive science as processes that
cause intelligent behaviour and mechanisms that realise them. This, in turn, will justify
us in rejecting those approaches to ExCog which take a different subject matter for their
investigation. After these introductory notes we shall proceed with basic tenants of
Situated approaches to cognition, and identify several lines of thinking which preceded
these approaches. This will make us understand different motives and reasons for
making claims about cognitive extension, as well the claims about radical, and
controversial status of ExCog.
In the second chapter we will be mostly focused on the question “What is
claimed by ExCog and how can we defend it?” In order to answer this question we are
going to demarcate between many versions of ExCog and introduce a reader with the
Parity argument, most prominent argument in favour of ExCog. The introduction of
parity considerations and the idea of multiple realisability will bring in the question
about the relation between functionalism and ExCog. By carefully examining of their
different connections and four types of argument against ExCog based on functionalism,
we will come to an important reconsideration of the Parity argument and its role, as well
to a specific understanding of the “first wave” ExCog (i.e. versions of ExCog based on
Parity argument) and its claims. Parity argument and Parity principle, on which the
argument is based, are going to be read in a way that answers all of the arguments
against ExCog that compared it to traditional functionalism. This will, in turn, result in a
special interpretation of “first wave” ExCog as “functionally extended cognition” which
relies on a specific kind of theory of cognition.
Third chapter will start with reexamination of the Parity argument which will
turn out to be an argument against mark of the cognitive and not an argument in favour
of ExCog, which needs further support. We shall continue with comparison of “first
wave” and “second wave” (i.e. vesrions of ExCog based on complementarity principle)
approaches and compare implications of parity and integrationist arguments in favour of
ExCog to conclude that any kind of strong separation of these two views is unjustified,
and that they can be combined to form a much stronger claim for extension of cognition.
These considerations will be coupled with reasons to regard cognitive processes as
forming a “scientific kind” identified by a suitable property cluster and one possible
theory of cognition will be sketched. Result of the third chapter will be a formulation of
a better argument in favour of ExCog based on outlined theory of cognition supported
by reinterpreted Parity principle and integrationist account for counting parts of the
environment as constitutive. By examining several computational accounts about
cognitive extension we shall determine their compatibility with a proposed argument.
In the fourth chapter we look at one more general argument against
computational ExCog and that is anti-representational argument which stems from
dynamical views on cognition. We shall contrast dynamical approaches, and their anti-
representationalism with our computational version of ExCog to show that arguments
for anti-representationalism, or arguments against computational-representational
models of cognition, do not hit the target as they are explaining cognition on different
level than computational descriptions. Also we will introduce a notion of analog
computation in chapter three which will allow us to directly answer some of the
arguments which insist that computationalism assumes symbolic representations and
stored programs. At the end of the chapter we are going to briefly consider a question
about what kinds of representations are suitable for Extended views.
We shall conclude with positioning of computational functionally extended
cognition as a useful heuristic device in cognitive science and a thesis which can
influence some of the debates in epistemology and semantics. Also, we will offer a
reconciliatory view on the relation between parity, complementarity, and dynamical
systems theory based approaches to ExCog, which will, in turn, provide a much stronger
support for basic ontological claims of Extended Cognition.
Keywords: Extended Cognition, computationalism, Parity principle, functionalism,
analog computation, distributed representation, dynamicism, evolution, cultural artifacts
Scientific field: Philosophy
Scientific subfield: Philosophy of Mind
UDC number: 13
Spisak skraćenica
AI veštačka inteligencija (eng. artificial intelligence)
DFD distribuirana funkcionalna dekompozicija
DST teorija dinamičkih sistema
GOFAI dobra stara veštačka inteligencija (eng. good old fashioned
artificial intelligence)
GSS greška poistovećivanja sprege i sklopa
HPC homeostatičko grupisanje svojstava (eng. homeostatic property
clustering)
KTU kompjutacijska teorija uma
NM neuronska mreža
PDP paralelno distribuirano procesiranje
PK princip komplementarnosti
PP princip pariteta
ProKog proširena kognicija
RNMKV rekurentna neuronska mreža u kontinuiranom vremenu
SKN standardna kognitivna nauka
SSS spoljašnje simboličko skladište
Sadržaj
Uvod..............................................................................................................1
1. Istorijski kontekst u kojem se rađa hipoteza o proširenoj
kogniciji......................................................................................................11
1.1. Rođenje kognitivne nauke – odgovor na bihejviorizam...............12
1.2. Kompjutaciona teorija uma i prvi potresi.....................................19
1.3. Situirana kognicija........................................................................25
1.4. Prethodnici situiranog stanovišta.................................................31
2. Kauzalne sprege, argument pariteta i funkcionalizam..............39
2.1. Mnoštvo (varijacija) i nekolicina (argumenata)...........................44
2.2. Opasnost od greške poistovećivanja sprege i sklopa...................53
2.3. Argument pariteta.........................................................................59
2.4. Veza između ProKog i funkcionalizma........................................65
2.4.1. Četiri funkcionalistička argumenta koja ugrožavaju
ProKog ili princip pariteta.........................................................66
2.4.2. Oto, Inga i igranje Tetris..................................................71
2.4.3. Različite vrste funkcionalizma.........................................73
2.4.4. Neuralni šovinizam..........................................................76
2.4.5. Jedan mogući prigovor – ako je kognicija utelovljena
trebalo bi da ima jedinstvenu fizičku realizaciju.......................78
2.4.6. Može li funkcionalizam da povlači
proširenu kogniciju?..................................................................80
2.4.7. Da li je proširena kognicija zaista apsurdna?..................82
2.5. Funkcionalno proširena kognicija................................................85
3. Pomirenje prvog i drugog talasa ProKog – kompjutaciono
proširenje integrisanih procesa.............................................................92
3.1. Revidirani argument pariteta........................................................95
3.2. Ponovno promišljanje podele između prvog i drugog talasa
proširene kognicije............................................................................102
3.3. Prirodne vrste, šarolike skupine i naučne vrste..........................114
3.4. Teorija snopa svojstava kao kandidat za teoriju kognicije.........121
3.5. Slučaj kognitivnog proširenja – “kognicija u divljini” Edvina
Hačinsa..............................................................................................128
3.6. Široki kompjutacionizam, animirani vid i robot Herbert...........139
3.7. Pojam kompjutacije – analogne vs. digitalne kompjutacije.......148
4. Da li kognitivni dinamicizam ugrožava kognitivni
kompjutacionizam?................................................................................159
4.1. Motivacija za dinamačko shvatanje kognicije – Suzana Harli i
distinkcija između sadržajanosilaca..................................................160
4.2. Šta bi mogla da bude kognicija ako nije kompjutacija?.............166
4.3. Argumenti za anti-reprezentacionalizam....................................173
4.4. Vrste reprezentacija....................................................................188
Zaključna razmatranja.........................................................................198
Literatura..................................................................................................206
Indeks imena i pojmova.......................................................................222
Spisak slika..............................................................................................230
Biografija autora.....................................................................................231
1Uvod
“Filozofija neuronauke može izgledati kao neobičan poduhvat.
Šta bi filozof uopšte mogao da doda onome što sama neuronauka tvrdi, osim
na nekom veoma apstraktnom nivou, daleko udaljenom od empirijskih
podataka i interesa naučnika? U jednom trenutku samo duboko udahnete,
prepoznate metodološka pitanja i hrabro kročite napred, podstaknuti prostom
filozofskom radoznalošću i opštim uzbuđenjem u današnjoj neuronauci.”
 (Susan L. Hurley 2000: 561)
Ovo su bile reči Suzane Harli napisane na početku odgovora na komentare
upućene njenoj knjizi Consciousness in Action. Mi se upravo susrećemo sa veoma
sličnim pitanjem. Šta je to čime bi filozof mogao da doprinese onome što psiholog,
lingvista ili neuronaučnik ima da kaže o kogniciji? Na osnovu čega i sa kojim
autoritetom bi filozof mogao da tvrdi bilo šta supstancijalno o kogniciji koja je
empirijski fenomen? Na koji način hipoteza o proširenju kognicije, kao teza o prirodi
kognicije, može biti dobro utemeljena filozofskim razmatranjima? Drugim rečima, koje
je mesto filozofije u kognitivnoj nauci i kakva pitanja ona može legitimno da postavlja u
njenim okvirima? Pitanje o odnosu filozofije i kognitivne nauke je samo po sebi
predmet filozofskog istraživanja. Zbog toga se ovim pitanjem nećemo baviti na detaljan
način, već ćemo se na njega osvrnuti u onoj meri koja će nam biti dovoljna da
rekontruišemo odnos između ove dve discipline tako da nam se ukaže jasan pravac
našeg daljeg istraživanja. Ispravno razumevanje ovog odnosa će nas sprečiti da ishitreno
2donosimo različite sudove i istovremeno će nas snabdeti korisnim okvirom u kojem
možemo da postavljamo valjana filozofska pitanja. Neretko su zablude o ispravnom
mestu filozofa u debati o prirodi kognicije vodile ispraznom filozofskom spekulisanju
bez istinske filozofske vrednosti i bez posledica koje bi pomogle napretku kognitivne
nauke.
Odnos filozofije i kognitivne nauke
Filozofija je bila i još uvek jeste jedna od glavnih disciplina koja se bavi
pitanjem “Šta je kognicija i kako ju je najbolje objasniti?” Glavni razlog za ovakvu
vodeću ulogu filozofije u jednoj naučnoj disciplini je mlado doba kognitivne nauke i
nepostojanje odgovora na pitanje šta je njen odgovarajući eksplanandum. Sam odnos
između filozofije i kognitivne nauke je moguće konceptualizovati na sinhroničan, ali
takođe i na dijahroničan način. Ovo je moguće jer filozofija i kognitivna nauka zajedno
napreduju i isprepletane su na mnogo različitih načina, ali su istovremeno raznovrsne
filozofske ideje i debate omogućile začetak kognitivne nauke uopšte. Već je skoro
uobičajena pretpostavka da je filozofsko mišljenje bilo u korenu začetka mnogih nauka i
da većina nauka potiče od filozofskih hipoteza koje su vremenom zadobile metodološki
struktuiran tretman i eksperimentalnu potvrdu njihovih postuliranih ontologija. Tako je
na sličan način filozofija pružila i nekoliko neophodnih pojmova za osnivanje discipline
čiji je glavni predmet istraživanje kognicije. Rene Dekart je u sedamnaestom veku
razvio pojam duha kao supstancije suštinski različite od tela koji je omogućio modernu
formulaciju problema odnosa duha i tela; Lajbnic je izumeo binarni kod koji je osnova
savremenih računarskih uređaja; Frege je aksiomatizovao iskaznu i predikatsku logiku
drugog reda u svom Begriffsschriftu iz 1879. godine što je omogućilo stvaranje
računarskih programa, formalizaciju lingvističkih teorija i unapređenje veštačke
inteligencije (AI1); Fodor je (Fodor 1975, 1987) rodonačelnik kompjutacijske teorije
duha, a zajedno sa Patnamom (Putnam 1963) je formulisao funkcionalizam koji je
izvršio značajan uticaj na kognitivnu psihologiju; Serl (Searle 1980) je uveo distinkciju
između jake i slabe AI, dok je Hogland (Haugeland 1985) identifikovao odlike GOFAI2
1 Zbog odomaćene upotrebe engleske skaraćenice “AI” (eng. artificial intelligence) koristićemo se njome
umesto slabo prihvaćene domaće skraćenice “VI”
2 Skraćenica je pozajmljena iz engleskog jezika i dolazi od „good old-fashioned artificial intelligence“
(vidi prethodnu napomenu).
3(“dobre stare veštačke inteligencije”) – ovo je samo nekoliko primera filozofskih
pojmova i teorija koji stoje u pozadini savremenog istraživanja mentalnih i kognitivnih
stanja, mehanizama i procesa.
Međutim, pored ovog minulog rada na stvaranju različitih pojmova u
filozofiji uopšte, skorašnja podela rada u samoj filozofiji dovela je do stvaranja mnogih
grana filozofije koje na različite načine mogu da pomognu razvitku kognitivne nauke.
Kao što je Timoti van Gelder (Timothy van Gelder 1998) uočio, filozofi se bave
kognitivnom naukom milenijumima, ali su danas različite teme i problemi koji se tiču
ovog predmeta podeljeni među različitim disciplinama kao što su filozofija duha,
filozofija jezika, metafizika, epistemologija, logika i filozofija nauke. Baveći se ovim
pitanjima filozof igra raznolike uloge, on je “pionir, građevinski inspektor, zen monah,
kartograf, arhivar, navijač i zanovetalo” (Van Gelder 1998: 117). Dok igra ove uloge
filozof je zainteresovan za obilje tema koje sežu od formalne semantike sve do pojma
reprezentacija, od prirode emocija do svesti i percepcije, od pojma racionalnosti do
eksplanatornih modela i tako dalje. Ipak, uprkos, ili baš zahvaljujući ovakvoj
specijalizaciji, kao što Endrju Bruk (Andrew Brook) primećuje, “filozofija nikada nije
zauzela stabilno mesto u kognitivnoj nauci i vrlo malo istraživača u kognitivnoj nauci
koji nemaju filozofsko obrazovanje ima jasnu ideju čime je ona doprinela niti čime
treba da doprinese” (Brook 2009: 216). Iz ovih razloga moramo sasvim jasno da
predstavimo naše namere kada prilazimo pitanjima koja se tiču kognicije. Raznolikost
filozofskih pristupa nauci o kogniciji dovela je do filozofskih radova koji kombinuju, a
potom pogrešno poistovećuju i mešaju različite perspsektive što je vodilo neispravnoj
argumentaciji i lažnim zaključcima. Jedan od primera ovakvih pogrešnih zaključivanja
je i neretko argumentovanje koje počiva na eksplanatornim modelima, a pretenduje na
ontološke zaključke, ili koje je zasnovano na bihejvioralnom nivou opisa, a koje
neopravdano vodi zaključcima o prirodi pozadinskih mehanizama.
Ovo je dovoljan razlog da uvedemo razliku između onoga što Bruk naziva
“filozofijom u kognitivnoj nauci” i “filozofijom kognitivne nauke”. Prva bi trebalo da se
bavi, barem mi tako tvrdimo, s dva različita pitanja – šta je eksplanandum kognitivne
nauke i šta je njen eksplanans, drugim rečima, pitanjem šta je kognicija i kako ju je
najbolje objasniti, dok potonja ispituje metodološko rezonovanje u različitim
4disciplinama kognitivne nauke (ona je meta-istraživanje kognicije, koje možemo
podeliti na više specijalizovanih grana kao što su filozofija neuronauke, filzofija AI,
filzofija kognitivne nauke uopšte itd.). Tako o filozofiji kognitivne nauke možemo da
mislimo kao o posebnoj diciplini filozofije nauke, dok filozofiju u kognitivnoj nauci
možemo da shvatimo kao posebnu vrstu filozofije duha, jezika i metafizike. Stoga,
filozofija je istovremeno u intrinsičnoj i ekstrinsičnoj vezi sa kognitivnom naukom.
Prisutna je u kognitivnoj nauci kao njen integralni deo, ali takođe predstavlja i naknadnu
refleksiju o domenu ove posebne discipline. U tom smislu filozofija kognicije je
poduhvat da se odgovori na teška pitanja “Šta je kognicija?”, “Šta je priroda kognitivnih
procesa?”, “Koje vrste objašnjenja bi trebalo da koristimo u kognitivnoj nauci?”, “Šta je
priroda percepcije?”, “Kakav je karakter fenomenalnog iskustva?”, “Šta je svest?”, “Šta
su kompjutacije?”, “Šta je priroda reprezentacija?”, “Šta su emocije?”, ali istovremeno i
da se kritikuju i preoblikuju neke od centralnih pretpostavki koje vladaju određenim
oblastima kognitivne nauke, kao i da se ispitaju implikacije različitih stanovišta o
pojmovima dejstvenosti, slobode volje, racionalnosti, ontologije duha, prirode
interakcija između kognitivnog subjekta i okoline i mnogih drugih.
Teza o proširenju kognicije i njena radikalnost
Skorašnji doprinosi ovom polju koje je pružila kako filozofija u kognitivnoj
nauci tako i filozofija kognitivne nauke dovele su do pojave hipoteze o proširenju
kognicije (ProKog). Ovom tezom se odvažno tvrdi da ponekad delovi okoline delimično
konstituišu kognitivne procese. Ona, stoga, predstavlja filozofski kritički osvrt na neke
od uobičajenih pretpostavki kognitivne nauke, kao što je neuralna baza kognicije, te se
za nju obično smatra da prkosi nekim dobro utemeljenim pojmovima koji se tiču
mentalnih i kognitivnih fenomena. Iz ovih razloga, ProKog je bila spremno dočekana u
filozofskoj zajednici kao radikalna filozofska hipoteza koja osporava same temelje
kognitivne nauke. Mnogi autori su upotrebili termin “radikalna” kako bi opisali karakter
ove hipoteze.
Adams i Aizava (Adams, Aizawa) su upotrebili reč “radikalno” ni manje ni
više do četrnaest puta u njihovom članku “The bounds of Cognition” (Granice
kognicije) iz 2001. godine gde kritikuju hipotezu o kognitivnom proširenju. Navodimo
5samo dva primera:
“Mesto gde se on (Denet) radikalno razilazi od zdravog razuma je u njegovom
mišljenju da kada se koriste oruđa kognicija postaje “transkranijalni” ili “ekstrakranijalni”
proces.” (Ibid: 44)
“Donald tvrdi da ovi “egzogrami” (koje treba suprotstaviti Lešlijevim
“engramima”) tvore veliki memorijski prostor koji je radikalno izmenio arhitekturu
ljudske kognicije.” (Ibid: 45)
Vilijam Remzi (William Ramsey) opisuje hipotezu proširene kognicije kao hipotezu
koja ima radikalne posledice na mnogobrojne oblasti filozofije.
“Endi Klark i Dejvid Čalmers (Andy Clark, David Chalmers) su 1998 objavili esej
u časopisu Analysis pod naslovom "The Extended Mind" u kojem su predložili i pokušali
da odbrane jednu radikalnu tvrdnju.” (Ramsey 2010: internet)
“EMH3 bi bila dramatično odstupanje od naše trenutne perspektive i imala bi
radikalne nove posledice na naše pojmove o tome šta su mentalno, jezički sistemi,
razumevanje, itd.” (Ramsey 2010: internet)
Rob Rupert (Rob Rupert), jedan od najglasnijih kritičara ove hipoteze, vidi je kao
poslednji korak u radikalizaciji postojećih pristupa kognitivnim fenomenima:
“Uronjeno stanovište je radikalno na sebi svojstven način, jer preporučuje
nedvosmisleno različit pristup ispitivanju ljudske kognicije... Prošireno gledište pruža
najradikalniji pogled od ova tri situirana pristupa.” (Rupert 2009: 5-7)
Ipak i mnogi zastupnici ove teze opisuju svoje istraživanje kao radikalno razilaženje od
nekih ustanovljenih osnovnih pojmova kognitivne nauke i filozofije duha.
“Odgovarajući projekat za novi milenijum je radikalna rekonfiguracija naše slike o
ljudskoj racionalnosti.” (Clark 2001: 121)
“Računarska kola ljudske kognicije pružaju se kako unutar tako i van naših glava,
kroz proširene mreže na načine koji radikalno transformišu prostor ljudske misli i
3 Skraćeno od „Extended Mind Hypothesis“ ili „hipoteza proširenog duha“.
6razumevanja.” (Clark 2001: 137)
“Takve vizije su ideju eksternalizma odvele poslednjih godina u mnogo
radikalnijem smeru (na primer, Menary 2007a; Wilson, Clark 2008; Craver, Wilson
2007; Chemero, Silberstein 2008 ; Clark 2008 ).” (Wilson 2010: 170)
“Stvari sam postavio tako što ExC4 smatram vrstom radikalizacije utelovljeno-
uronjenog stanovišta (cf. Wheeler, Clark 2008).” (Wheeler 2010: 266)
“… zabrana protiv uvećavanja truda preko granica nužnosti, kada su njen domet i
snaga ispravno shvaćeni, sugeriše veoma radikalno stanovište o prirodi kognitivnih
procesa. Ovo stanovište ja nazivam envajronmentalizmom … pozicijom mnogo
radikalnijom čak i od bihejviorizma.” (Rowlands 2004: 21-22)
Postoji neprebrojivo mnogo citata koji su slični ovima i koji opisuju
proširenu kogniciju kao radikalnu, kako u pozitivnom tako i u negativnom smislu.
Sasvim  je izvesno da na prvi pogled misao da neživi delovi okoline tvore delove naših
kognitivnih procesa zvuči radikalno, pa možda čak i apsurdno, ali kada je u pitanju
ProKog mnogo se toga bitnog nalazi dublje ispod površine. Zbog toga bi trebalo da
razlikujemo više različitih upotreba termina “radikalno” kako bismo ponovo procenili
tvrdnju o radikalnosti hipoteze koju ispitujemo i njenom razilaženju od standardne
kognitivne nauke. “Radikalno” se javlja u različitim kontekstima u navedenim
tvrdnjama, ono se ili odnosi na samu hipotezu kao radikalni oblik eksternalizma ili novi
radikalni pristup kogniciji, ili se upotrebljava za opis novih oblika kognitivnih procesa
koji bi se javili kao posledica zauzimanja “proširene” perspektive. Ove tvrdnje bi
trebalo jasno razdvajati, što često nije slučaj, jer dok bi nam usvajanje “proširene”
perspektive omogućilo prepoznavanje mnogo novih radikalno drugačijih formi
kognitivnih procesa, sama ova perspektiva ne mora biti novi radikalni pristup – što bi
značilo pristup sa novim metodološkim i eksplanatornim pretpostavkama. Mi ćemo
pokušati da branimo tvrdnju da je ProKog u nekim svojim varijacijama samo
konsekventna primena tradicionalnih pojmova koji se tiču kognicije i koja za posledicu
ima  prepoznavanje novih i uzbudljivih oblika procesa kao kognitivnih. To jest, nema
potrebe za radikalnom promenom eksplanatornih modela i vrsta objašnjenja kako bismo
4 Skraćeno od eng. „Extended Cognition“ ili „proširena kognicija“.
7došli do proširenih explananda. Međutim, kako bismo ispitali ove tvrdnje o drastičnom
karakteru proširene kognicije moramo početi sa odgovorom na pitanje šta sačinjava
domen kognitivne nauke, kako je nastala i koje su njene osnovne pretpostavke. Takođe,
moraćemo da odredimo pravo mesto već pomenute situirane kognicije kao šire oblasti u
kojoj se i ProKog javlja.
Glavni cilj ovog istraživanja će biti razvoj jednog održivog okvira za
kompjutacijske modele proširene kognicije, koji bi bio kompatibilan sa standardnom
kognitivnom naukom. Primarna motivacija za ostvarenje ovog cilja je, po našem
mišljenju, neosnovanost tvrdnje da je ProKog suštinski različita od standardnog pristupa
kogniciji koju mnogi autori u debati o proširenju kognicije implicitno ili eksplicitno
zastupaju. Ovakav stav prema odnosu ProKog i standardne kognitivne nauke vodi
negativnoj percepciji ProKog kao teze koja protivreči većini rezultata dobijenih u
oblasti kognitivne nauke. Ukoliko uspemo da pokažemo da ProKog, ili barem neke
njene verzije, dele paradigmu sa standardnim pristupom ona se može usvojiti kao
prirodni nastavak rada u standardnoj kognitivnoj nauci i kao korisno heurističko oruđe
koje bi vodilo današnje istraživanje kognicije preko granica ljudske lobanje. Širi cilj
kojim ćemo se voditi je istraživanje granica proširenja kognicije, vrsta realizatora
kognitivnih fenomena i, najvažnije,  pokušaćemo da procenimo i uporedimo različite
vrste epistemoloških i ontoloških tvrdnji u prilog proširenju kognicije kao i njihove
međusobne odnose.
Ovim pitanjima ćemo pristupiti iz perspektive filozofije kognitivne nauke, ili
preciznije iz perspektive filozofije kognitivne filozofije. Ovde kognitivnu filozofiju
treba identifikovati sa „filozofijom u kognitivnoj nauci“ koja se bavi pružanjem
pozitivnih odgovora na pitanje „Šta je kognicija?“. Analiziraćemo i proceniti validnost
ovih odgovora ispitujući strukturu ponuđenih argumenata i relacija između
epistemoloških i ontoloških tvrdnji koje su iznesene u debati o proširenoj kogniciji. U
Van Gelderovoj terminologiji igraćemo ulogu građevinskog inspektora i kartografa, a
možda i onu zanovetala, pre nego ulogu pionira. Ipak, za razliku od normalnog
građevinskog inspektora nećemo biti naoružani knjigom propisa i mernim
instrumentima, već ćemo morati da se oslonimo na intuicijske pumpe, unutrašnje
konzistencije i zdravorazumske plauzibilnosti u obavljanju našeg posla. Ovo svakako
8nije pozicija na kojoj bi nam neko pozavideo. Međutim, ispitivanjem i ponovnim
prosuđivanjem ove novonastale paradigme, moći ćemo da dođemo do boljeg
razumevanja toga šta ovo “proširivanje slike” u kognitivnoj nauci znači i na koji način
možemo imati koristi od njega, što je samo po sebi odličan rezultat.
Pregled sadržaja po poglavljima
U prvom poglavlju ćemo se baviti jednim brojem pitanja koja počinju sa
rečju “zašto” – “Zašto uopšte govorimo o kogniciji?”, “Zašto filozofi govore o
kogniciji ili proširenoj kogniciji?” itd. Započećemo istraživanje sa nekoliko istorijskih
naznaka o samom rođenju kognitivne nauke, što će nam pomoći da odredimo predmet
kognitivne nauke kao istraživanje procesa koji uzrokuju inteligentno ponašanje i
mehanizama koji stoje u njihovoj osnovi. Ovo će nam, zauzvrat, obezbediti opravdanje
da odbacimo one pristupe proširenoj kogniciji koji za svoj predmet postavljaju neke
druge fenomene (na primer, dinamički pristupi se često usredsređuju na ponašanje pre
nego na mehanizme koji ga uzrokuju, te ih stoga možemo videti kao korak unazad ka
bihejviorizmu u istraživanju kognicije). Nakon ovih uvodnih napomena nastavićemo sa
osnovnim postulatima situiranih pristupa kogniciji, i identifikovaćemo nekoliko
različitih pravaca mišljenja koji su vodili ovakvim shvatanjima. Ovo će nam omogućiti
da razumemo različite motive i razloge za opravdanje teze o kognitivnom proširenju,
kao i za tvrđenja da je ova teza radikalna i kontroverzna.
U drugom poglavlju ćemo biti fokusirani uglavnom na pitanje “Šta se tvrdi
hipotezom proširene kognicije i kako je možemo opravdati?” Kako bismo odgovrili na
ovo pitanje upoznaćemo se sa „argumentom pariteta“, najpoznatijim i preovlađujućim
argumentom u prilog proširenje kognicije. Uvođenje razmatranja o paritetu proširenih i
tradicionalno prepoznatih kognitivnih procesa i ideje o višestrukoj realizabilnosti
dovešće nas do pitanja o odnosu funkcionalizma i ProKog. Pažljivim ispitivanjem
njihove višestruke povezanosti doći ćemo do bitne revizije argumenta pariteta i njegove
uloge, kao i do specifičnog shvatanja „prvog talasa“5 ProKog i njenih tvrdnji. Argument
pariteta i principa pariteta, na kojem se sam argument zasniva, biće reinterpretirani na
način koji omogućava da se odgovori na sve argumente koji su upućeni protiv ProKog,
5 Za razumevanje razlike između “prvog” i “drugog talasa” proširene kognicije videti Sutton 2010.
9a koji je porede sa tradicionalno shvaćenim funkcionalizmom. Ovo će za rezultat imati
posebnu interpretaciju „prvog talasa“ ProKog kao „funkcionalno proširene kognicije“
koja se oslanja na posebnu vrstu teorije kognicije.
U trećem poglavlju ćemo pokušati da damo odgovor na pitanje kako
možemo plauzibilno da zastupamo tezu o proširenju kognicije pod velom
kompjutacijske paradigme. Počećemo sa ponovnim promišljanjem argumenta pariteta
koji će biti shvaćen kao argument protiv „belega kognitivnosti“ umesto kao argument u
prilog ProKog, za koji je potrebna dodatna podrška. Nastavićemo sa poređenjem
„prvog“ i „drugog talasa“ ProKog i uporedićemo implikacije integracionističkog
argumenta i argumenta pariteta u prilog ProKog kako bismo zaključili da je oštro
razdvajanje ova dva stanovišta neopravdano i da ona mogu da se udruže kako bi
formirala mnogo jaču odbranu ProKog. Ova razmatranja će biti osnažena pružanjem
razloga za posmatranje kognitivnih procesa kao entiteta koji tvore „naučnu vrstu“ koju
identifikujemo odgovarajućim snopom sovjstava i skiciranjem jedne moguće teorije
kognicije. Rezultat trećeg poglavlja će biti formulacija unapređenog argumenta u prilog
ProKog koji će biti osnovan na skiciranoj teoriji kognicije i reinterpretiranim principom
pariteta, kao i integracionističkim shvatanjem uloge kulture i evolucije u formiranju
kognitivnih procesa. Ispitivanjem nekoliko kompjutacijskih gledišta o proširenju
kognicije utvrdićemo njihovu kompatibilnost sa ponuđenim argumentom.
U četvrtom poglavlju ćemo se okrenuti pitanju dokle smo stigli sa našim
ispitivanjem ili koja je pozicija ponuđenog shvatanja ProKog u širem domenu
kognitivne nauke i drugih verzija ProKog. Kako bismo pravilno odredili položaj
kompjutacione ProKog u odnosu na druge modele kognicije ispitaćemo još jedan opšti
argument protiv nje, argument u prilog anti-reprezentacionalizma koji nastaje u okrilju
dinamičkih pristupa kogniciji, a koji je inkompatibilan sa kompjutacijskim modelom.
Suprotstavićemo dinamički pristup i anti-reprezentacionalizam sa našom
kompjutacijskom verzijom ProKog kako bismo pokazali da argumenti u prilog anti-
reprezentacionalizma, ili argumenti protiv kompjutacijsko-reprezentacionalističkih
modela kognicije, ne pogađaju metu jer pružaju objašnjenja kognitivnih fenomena na
različitom nivou od kompjutacijskih opisa. Takođe, uvešćemo pojam analogne
kompjutacije u trećem poglavlju koji će nam omogućiti da direktno odgovorima na neke
10
argumente koji insistiraju na tome da kompjutacionizam pretpostavlja simboličke
reprezentacije i uskladištene programe. Na kraju ovog poglavlja kratko ćemo se osvrnuti
na nekoliko podela vrsta reprezentacija kako bismo odredili jednu vrstu reprezentacija
kao pogodnu za izražavanje reprezentacionalističke ProKog. Zaključićemo sa
utvrđivanjem položaja kompjutaciono i funkcionalno proširene kognicije kao korisnog
heurističkog oruđa u kognitivnoj nauci i teze koja može izvršiti znatan uticaj na
određene debate u oblasti epistemologije i semantike.
11
1
Istorijski kontekst
u kojem se rađa hipoteza o proširenoj kogniciji
Na početku se susrećemo sa četiri jednako važna pitanja:
1. Zašto uopšte razgovaramo o kognitivnim procesima i šta su oni?,
2. Zašto filozofi o njima govore?
3. Zašto se za ProKog smatra da je radikalan pogled na kogniciju i u suprotnosti sa
onim što se danas karakteriše kao standardna kognitivna nauka? i
4. Zašto bismo trebali da usvojimo stanovište o kognitivnom proširenju?
Odgovori na sva četiri pitanja su duboko isprepletani i možemo ih delimično rasvetliti
kratkim istraživanjem istorije kognitivne nauke. Krajnji cilj ovog rada jeste upravo
odgovaranje na ova pitanja, posebno 3. i 4., tako da će se potpuniji odgovori na ova
pitanja pojaviti tek sa napredovanjem ove knjige. Značaj istorije razvoja kognitivne
nauke za razumevanje pravog mesta hipoteze o proširenju kognicije u širem
filozofskom i naučnom kontekstu je često zanemaren u debati o ProKogu. Bez
odgovarajućeg razumevanja problema koji su bili zaslužni za utemeljenje same
discipline za proučavanje kognicije ProKog može da izgleda kao izraz kaprica određene
grupe filozofa koja testira zdravorazumske intuicije o našim kognitivnim
sposobnostima. Ne dešava se retko da se filozofske teme izvitopere u veoma tehnička
područja, gde se filozofski angažman svodi u potpunosti na potragu i eliminaciju
inkonzistentnosti bez bilo kakve uočljive primene rezultata ove aktivnosti u drugim
12
disciplinama ili naukama. Ipak, filozofsku aktivnost u oblasti kognitivne nauke trebalo
bi da posmatramo kao suštinsku i iznad svega konstruktivnu od samih začetaka ove
discipline pa sve do danas. Značaj filozofskog delovanja u ovoj oblasti možemo lako da
prepoznamo ukoliko priznamo netrivijalnost našeg prvog pitanja. Kognitivna nauka je
mlada disciplina koja se zanima još neistraženim terenom – “sticanjem i upotrebom
znanja” (Collins & Smith 1988: 1), i počiva na doprinosima mnogih različitih disciplina
– kognitivne psihologije, lingvistike, neuronauke, računarske nauke (veštačke
inteligencije), antropologije i filozofije. Ipak, uprkos tome što je prošla polovina veka u
naporima ovih nekoliko disciplina da pruže odgovore na pitanja o zakonitostima koje
vladaju u sticanju i upotrebi znanja, još uvek se pitanje “Šta je kognicija?” postavlja na
naučnim konferencijama i u naučnim radovima širom sveta.
Stoga, uvođenje hipoteze o proširenju kognicije nije bio kapric nekolicine
filozofa, iako se nekada tako posmatra, već je plod procesa koji je započeo mnogo ranije
u nekoliko disciplina. Može se reći da je sama hipoteza ćerka Zapadnih mislilaca koji su
stvarali u oblasti filozofije, ali takođe i u humanističkim, prirodnim i društvenim
naukama. Napravićemo kratki pregled istorije mišljenja koje je prethodilo i koje je utrlo
put današnjim zastupnicima teze o proširenju kognicije, ili onima koji veruju da je
kognicija duboko utelovljena i uronjena u okolinu. Posebnu pažnji ćemo posvetiti
rođenju kognitivne nauke i potonjoj reakciji zastupnika situirane kognicije na njene
standardne postulate. Ovaj pregled neće biti izlaganje gledišta koje ProKog zajednica
eksplicitno zastupa. On je pre kratak podsetnik na različite teorije koje su uticale na
stvaranje ove hipoteze i na koja stanovišta i autore iz prošlosti treba da se osvrnemo
kako bismo unapredili i istančali naše trenutne pretpostavke.
1.1. Rođenje kognitivne nauke – odgovor na bihejviorizam
Često se primećuje, možda i prečesto, da je ProKog antikartezijanska teza
koja izrasta iz nezadovoljstva njenom glavnom doktrinom. Dok je istina da je ProKog
antikartezijanska teza ova tvrdnja nam i ne otkriva baš mnogo. Ona možda čak dosta
toga i prikriva i preterano pojednostavljuje ideju koja je u osnovi ProKoga. Oni koji su
filozofski obrazovani veoma će teško prethodnu primedbu o antikartezijanizmu
13
ProKoga prihvatiti kao informativnu činjenicu. Ako je čitamo van konteksta u izolaciji
čini se da sugeriše da je svo naše mišljenje o našim umovima i kognitivnim stanjima do
rođenja ove teze bilo na neki način kartezijansko. Međutim, istorija filozofije duha,
psihologije, AI programa, biologije, a posebno ona društvenih nauka nam pruža
drugačiju sliku. Samo u dvadesetom veku je postojalo mnoštvo antikartezijanskih
hipoteza i teorija, a zastupnici ProKoga su samo najnoviji zagovornici
antikartezijanstva.
Gledišta Rene Dekarta i njegovih sledbenika uveliko su oblikovala način na
koji smo nastavili da mislimo o prirodi kognitivnog subjekta i o granicama našeg
saznanja. Postuliranje dve sasvim razdvojene supstancije – misleće, koju je nazvao res
cogitans i protežne, res extensa – duboko je uticalo na naše razumevanje subjektivnosti i
odnosa sa svetom. Podignuta je barijera između “unutarnjeg” i “spoljašnjeg”, a
izvesnost je rezervisana samo za transparentne sadržaje našeg duha, dok je svet ostao sa
druge strane podignute granice. Dekart je čuveno argumentisao da nikada ne mogu biti
ni u šta siguran osim u sadržaje svojih misli i da nikada ne mogu znati da li me zli
demon zavarava u pogledu činjenica koje se dešavaju u spoljašnjem svetu. Može se reći
da nas je ubedljivost Dekartovih argumenata zaključala duboko u unutrašnjost naših
glava i da je veći deo istorije filozofije počevši od sedamnaestog veka bio proces
ponovnog zadobijanja sveta. Materijalizam ili fizikalizam su bili direktna reakcija na
dekartovski dualizam, semantički eksternalizam je odbacio povlašćeni položaj prvog
lica kada su u pitanju sadržaji naših mentalnih stanja, eksternalizam u epistemologiji je
počeo da posmatra epistemičko opravdanje kao zavisno od faktora koji su spoljašnji
saznajnom subjektu. ProKog kao antikartezijansko stanovište može biti viđen kao
sledeći korak u odbacivanju kartezijanizma u fizikalističkim okvirima. Fizikalizam je
porekao dualizam supstanci i identifikovao mentalno sa fizičkim, a ProKog poriče
preostali dualizam “unutrašnje” i “spoljašnje” materijalne supstancije. Fizikalističko
stanovište nam je omogućilo da mentalno i kognitivno razumemo kao realizovano
unutar naših lobanja u moždanoj materiji, dok nas ProKog vodi još jedan korak dalje
govoreći da su ponekad konstitutivni delovi naših mentalnih i kognitivnih procesa izvan
granica lobanje i kože.
14
Stoga, iako je tačno da ProKog može biti okarakterisan kao antikartezijansko
stanovište, bilo bi mnogo informativnije da ga uporedimo sa nekim od njegovih skorijih
prethodnika, što se retko čini.6 Istorija sukoba između kartezijanskih i antikartezijanskih
stanovišta nije podeljena u dva savršeno oponirajuća dela, ona je pre istorija
isprepletanih i razgranatih puteva. U slučaju ProKoga ono što se čini mnogo
interesantnijim od direktnog sukoba sa kartezijanskim stanovištima je činjenica da su
zastupnici ProKoga, mada takođe i oni koji su bili naklonjeni drugim situiranim
stanovištima, snažno reagovali na internalističke teorije duha koje su same bile reakcija
na snažno antikartezijansko stanovište – bihejviorizam. ProKog je bio reakcija na
tadašnje uobičajeno mišljenje da mehanizmi koji stoje u pozadini inteligentnog
ponašanja moraju biti internalizovani na neki način. Dok je samo ovo stanovište bilo
rezultat kontrarevolucije u mišljenju o mentalnim i kognitivnim procesima. Dekartovo
rezonovanje o prirodi duha nas je ostavilo u poziciji usamljenog mislioca. Epistemički
povlašćeni položaj u pogledu našeg sopstvenog uma doveo nas je u mrak po pitanju
tuđih umova. Sa druge strane ono nas je privlačilo i kao zdravorazumsko stanovište jer
je postuliralo da su nam naši sopstveni umovi transparentni, što smo intuitivno shvatali
kao istinito, i stoga moraju biti u potpunosti interne prirode. Nakon uspona pozitivizma
na početku dvadesetog veka i principa verifikacije7 kao semantičkog i metodološkog
naučnog pravila, bihejviorizam u psihologiji i filozofiji je bio gotovo neizbežan.
Preovlađujuće teorijsko mišljenje je bilo da ne možemo smisleno govoriti o stanjima
koje možemo pristupiti samo na privatan način, jer ne bismo imali zajedničke
kriterijume za upotrebu takvog jezika. Drugim rečima, ne postoji metod verifikacije za
tvrdnje koje se tiču naših unutrašnjih stanja koja su nedostupna za treće lice.
Argumentisalo se da smisleni jezik o mentalnim stanjima mora biti javno dostupan, i da,
stoga, mentalno mora da se svede na javno opažljivo ponašanje. Ovo stanovište je u
filozofiji najsnažnije zastupao Gilber Rajl (Gilbert Ryle) koji je oštro osudio sliku
6 Odlični radovi o prethodnicima ProKoga mogu se naći u priručniku urednika Robinsa i Ajdedea
(Robins, Aydede) pod nazivom Situated cognition (poglavlja 1 i 2), ali takođe i u člancima Vilsona i
Klarka (Wilson, Clark). Mi ćemo pomenuti samo neke od njih kako bismo ProKog stavili u istorijski
kontekst.
7 Princip verifikacije u svojoj najširoj formulaciji tvrdi da rečenice imaju smisao samo ukoliko su
proverljive, ili drugim rečima, ako postoji način, metod, barem u principu za utvrđivanje njene istinotosti
ili lažnosti. Osnove ovog principa mogu se naći u radovima empirista poput Loka, Hjuma i Maha, iako je
njegova savremena verzija u jakoj vezi sa pokretom logičkog pozitivizma i povezuje se sa Vitgenštajnom,
Ejerom, Šlikom i drugima. Temeljno istraživanje verifikacionizma može se naći u C. J. Misak (1995).
15
prema kojoj je duh supstancijalno različit od tela. U The concept of mind Rajl piše o
kartezijanskoj doktrini na sledeći način:
“Ja ću često o njoj govoriti, s namernom uvredljivošću, kao o “dogmi Duha iz mašine”.
Nadam se da ću dokazati da je ona u potpunosti lažna, i da nije lažna u detaljima već u
principu. Ona nije samo kolekcija pojedinačnih pogrešaka. Ona je jedna velika greška i to
greška jedne posebne vrste. Ona je, naime, kategorijalna greška. Ona predstavlja činjenice
mentalnog života kao da one pripadaju jednom logičkom tipu ili kategoriji (ili nizu tipova
ili kategorija), kada one zapravo pripadaju drugom.” (Ryle 2009, prvi put objavljeno
1949: 5-6)
Kartezijansko stanovište koje je svoje uporište našlo u introspekciji kao sposobnosti
koja nas vodi neposrednom i nepogrešivom saznanju sadržaja naših mentalnih stanja,
navelo nas je da razdvojimo sa jedne strane inteligentno ponašanje, a sa druge mentalne
procese. Takođe, sadržaji tuđih mentalnih stanja ostali su nam zauvek nedostupni.
Nezadovoljstvo ovakvom pozicijom, pre svega u psihologiji, dovelo je do rođenja
bihejviorizma koji se čuveno pripisuje Votsonu (Watson) i Skineru (Skinner). Oni su bili
mišljenja da psiholog treba da posveti svoju pažnju samo evidentnom javno dostupnom
ponašanju svojih subjekata, kao i da treba da napusti kao evidenciju neproverljiva i
sumnjiva svedočanstva o mentalnim stanjima iz prvog lica. Ovi psiholozi su sami bili
pod uticajem Pavlova i drugih eksperimentalnih psihologa i započeli su revluciju sa
ciljem da od psihologije naprave nauku o javno proverljivim činjenicama. Ono
neopažljivo, unutrašnja stanja, ostavljeno je carstvu spekulacije. Ono “unutrašnje” koje
je bilo dostupno samo putem introspekcije bilo je nešto neuhvatljivo, nepodobno za
naučni tretman. Treba, ipak, primetiti da bihejvioristički program nije izbrisao
unutrašnja stanja iz oblasti kliničke ili socijalne psihologije, iako se od
eksperimentalnog psihologa, posebno od onog sa američkog tla, očekivalo da poštuje
bihejvioristički projekat.
Moderna kognitivna psihologija i kognitivna nauka bile su potom u celosti
izgrađene na nezadovoljstvu izazvanom takvim bihejviorističkim pogledom na
mentalno. Pre svega, jer je privilegovana uloga mislećeg subjekta bila izgubljena i
smatralo se da ona mora da bude rehabilitovana. “Kao što je Čomski primetio, definisati
psihologiju kao nauku o ponašanju je kao da definišete fiziku kao nauku o čitanju
16
mernih instrumenata” (Miller 2003: 142). Gledište o mentalnom koje ga je posmatralo
kroz prizmu nadražaja i odgovora bilo je nezadovoljavajuće iz mnogo razloga. Zato je
rezultat intenzivne reakcije na njega bio da se sada svaki antikartezijanski poduhvat
smatra za pokušaj obnove starog i radikalnog bihejviorističkog pristupa. Različite
analize (poput teorije informacija Kloda Elvuda Šenona [Claude Elwood Shannon])
koje su bile kompatibilne sa “nadražaj-odgovor” slikom mentalnog pružale su
matematičke probabilističke modele ponašanja, ali nisu objašnjavale razloge niti
mehanizme koji su bili odgovorni za proizvodnju takvog ponašanja. Ovo je jedan od
razloga, istorijski razlog, zašto su kasniji pokušaji da se kognicija modeluje kao
situirana bili spremno dočekani kao radikalni i nepoželjni – jer su bili viđeni kao
regresiju ka starom i nevoljenom bihejviorizmu. Svi su se plašili povratka “zlog
bihejvioriste” (kako ga je Fodor nazvao, 1985: 2) koji je voleo “čiste tavane i pustinjske
pejsaže”. Vilijam Klensi primećuje (William Clancey 2009: 14) da su osnivači projekta
AI pedesetih godina prošlog veka, ali takođe i Njuel (Newell) i Sajmon (Simon), Minski
(Minsky) i drugi, formulisali svoja shvatanja u eksplicitnom kontrastu sa
bihejviorističkom paradigmom. Ovo je, takođe, bio slučaj i sa Džordžom Milerom
(George Miller), “ocem” kognitivne nauke, koji usled mnogobrojnih pokušaja nije
uspeo da pruži čisto bihejviorističku teoriju o govoru i slušanju kao osnovama za
razumevanje jezika i komunikacije.
Ono što se danas smatra klasičnom ili standardnom kognitivnom naukom počelo
je da se razvija tek pedesetih godina prošlog veka sa nastankom ideje da ljudski um
funkcioniše slično kao digitalni računari koji su bili konstruisani između 1940 i 19458, a
suprotnosti sa bihejviorističkim projektom. Postojala su barem četiri međusobno
povezana puta koja su vodila njenom konačnom utemeljenju sedamdesetih godina
dvadesetog veka. Sedamdesete godine uzimamo kao početnu tačku u razvoju kognitivne
nauke jer se tada odigravaju događaji presudni za njeno formiranje – to je bilo vreme
“kada je formirano Društvo za kognitivnu nauku i kada je sa radom otpočeo časopis
Kognitivna nauka” (Thagard 2007: internet), i kada je pokrenut “Specijalni program za
kognitivnu nauku” Sloun fondacije (Sloan foundation). Četiri puta koja su omogućila
8 Z3 je napravljen 1941 i bio je Tjuring potpun (eng. Turing complete), Atanasoff–Berry računar 1942,
Colossus 1943, Harvard Mark I 1944, ENIAC je bio prvi računar opšte namene i bio je konstruisan 1946,
dok su od 1948 do 1949 bili izgrađeni SSEM, EDSAC i EDVAC prema arhitekturi uskladistenog
programa (eng. stored-program architecture).
17
njeno utemeljenje bila su: 1) izum programabilnih računara, 2) uspon kognitivne
psihologije i modela obrade informacija9 3) razvoj programa AI (uglavnom na
Tehnološkom institutu u Masačusecu – MIT) i 4) rođenje kompjutacijske teorije uma
koju su razvili Hilari Patnam (Hillary Putnam) i Džeri Fodor (Jerry Fodor) u filozofiji.
Takođe, prekretnica se odvijala i u oblasti lingvistike sa Čomskijevom idejom da
postoje gramatička pravila koja upravljaju formiranjem lingvističkih izraza, a
istovremeno se utemeljivala i neuronauka. “Unutrašnje” je još jedanput postalo predmet
istraživanja psihologije i filozofije, ali ovaj put svi su se postarali da ponovo ne naprave
introspekcijsku grešku. Stoga, unutrašnja stanja nisu bila definisana kao svesna stanja
dostupna putem introspekcije, već kao mehanizmi koji posreduju između inputa i
autputa ili nadražaj-odgovor relacije i tako je termin “kognicija” stupio na scenu. U
svom članku napisanom 2003 Miler kaže “još uvek smo bili neodlučni u korišćenju
termina kao što je ‘mentalizam’ kako bismo opisali ono čime smo se bavili, pa smo
umesto toga govorili o kogniciji” (Miller 2003: 142). U kognitivnoj psihologiji
inteligencija je bila objašnjavana uz pomoć Fon Nojmanove računarske arhitekture i
opisivana kao procesor koji izvršava uskladištene programe, a početni koraci u AI su
“bili u velikoj meri odvojeni od sociologije i antropologije, a začeci situirane kognicije
u etologiji su bili uveliko ignorisani” (Clancey 2009: 15). Takođe, čitav pokret je zavisio
od formalizacije pojma algoritma10 i kompjutacije, arhitekture uskladištenog programa i
razvoja formalizama – metoda predstavljanja i implementacije kognitivnih procesa. Sva
tri duguju svoje postojanje Alanu Tjuringu (Alan Turing), koji je stvorio ideju
“univerzalne računske mašine” u članku “On Computable Numbers, with an
Application to the Entscheidungsproblem11” dok je boravio u Kembridžu (1936) koja je
danas bolje poznata kao Univerzalna Tjuringova mašina12, Džonu fon Nojmanu (John
9 Donald Brodbent (Donald Broadbent) je bio jedan od začetnika kognitivne psihologije i prvi psiholog
koji je upotrebio metaforu o obradi informacija koja je postala paradigma potonjeg istraživanja.
10 Teorija algoritma ili izračunljivih funkcija omogućila je računarsku nauku.
11 Entscheidungsproblem je problem odlučivanja za predikatski račun koji je predstavio Hilbert. “Pod
Entscheidungsproblemom za sistem simboličke logike se ovde podrazumeva problem da se pronađe
efektivni metod kojim bi, ako je dat bilo koji izraz Q u notaciji sistema, bilo moguće odrediti da li je ili
nije Q dokazivo u tom sistemu” (Church 1936b: 41.) Još je Lajbnic pokušao da pronađe opšti postupak za
utvrđivanje istinitosti matematičkih iskaza. Za ovu svrhu želeo je da konstruiše mašinu koja bi
manipulisala simbolima na takav način koji bi utvrđivao istinitost iskaza. Na ovaj problem Čerč i Tjuring
su nezavisno jedan od drugog odgovorili negativno (videti Ognjanović, Krdžavac 2004).
12 Alonzo Čerč (Alonzo Church) je došao do veoma slične koncpecije u isto vreme (1936), mada je
Tjuringovo ime postalo tešnje povezano sa idejom univerzalne računske mašine koja bi bila u mogućnosti
da implementira svaku efektivnu ili mehaničku računsku operaciju – što je poznato kao Čerč-Tjuringova
teza.
18
von Neumann), koji je opisao računarsku arhitekturu koja je omogućila lako
reprogramiranje (1945) i inspirisao input-autput “sendvič model” uma i Njuelu i
Sajmonu koji su ljudsko mišljenje shvatili kao manipulaciju simbolima i ponudili
formalizam “sredstvo-svrha analize” ili rešavanja problema njihovom podelom na
podciljeve13 (1956; 1958; 1961; 1976).
Godine 1978. napisan je izveštaj za Sloun fondaciju, kojim je bilo preporučeno
šest disciplina – psihologija, lingvistika, računarska nauka, filozofija, neuronauka i
antropologija – za učestvovanje u “Programu kognitivna nauka” kojim bi bilo
obezbeđeno finansiranje za unapređenje komunikacije između ovih disciplina. Izveštaj
je pratio niz konferencija koje su bile organizovane oko ideje da se formira jedno novo
interdisciplinarno istraživanje. “Ono što je ovo polje istraživanja oživelo je bio
zajednički istraživački cilj: otkriti reprezentacione i kompjutacione sposobnosti uma i
njihove strukturne i funkcionalne predstave u mozgu” (Gardner 1985: 36) koje su
trebale da zamene stara unutrašnja mentalna stanja. Svaka od ovih disciplina je već
imala dovoljno rezultata na ovome polju, ali je bila potrebna bolja komunikacija između
njih.
Na slici (slika 1) ponekad
nazivanoj “kognitivni šestougao”, a
skorije i “Gardnerov šestougao”
koja se nalazila i u originalnom
izveštaju za Sloun fondaciju, ali bez
slabih veza predstavljenih
isprekidanim linijama, vidimo
predstavljene relacije između ovih
šest disciplina: jedanaest je tada već
postojalo dok je četiri tek trebalo bolje ustanoviti. Psihologija, lingvistika i računarska
13 U razumevanju ljudskog inteligentnog ponašanja Sajmon je eksplicitno napustio čovekovu okolinu, ali
je takođe o pamćenju mislio da više pripada okolini nego “mislećem čoveku” (Simon 1969). Ovo ga je
odvelo ka veoma restriktivnom shvatanju inteligentnog sistema. Hogland piše: “Sajmon može slobodno
da odvrati svoju pažnju ne samo od peščanih dina i kamenčića, već i od ljudskog znanja, kulture, tela i
sveta, kako bi se fokusirao na kriptoaritmetičke i besmislene slogove – sve kako bi podržao stanovište
prema kojem ljudski “sistem za obradu informacija” (suštinski jedan glorifikovani centralni procesor)
mora biti serijski i prilično jednostavan. Kao rezultat on je toliko toga odsekao od pravog čoveka da ono
što je ostalo neverovatno liči na mrava.” (1998: 210)
Slika 1 (Gardner 1985)
19
nauka (AI) su viđene kao osnovne discipline dok su filozofija, antropologija i
neuronauka percipirane kao prateće discipline.
1.2. Kompjutaciona teorija uma i prvi potresi na polju kognitivne nauke
Ideje koje su formirane oko moćnog pojma univerzalne računske mašine
koja može da izvrši svaki algoritam uskoro su omogućile pojavu Kompjutacione teorije
uma (KTU). Patnam i Fodor su smatrali ne samo da je ljudski um podložan
kompjutacionom modelovanju, već da je on pravi računski uređaj baš kao digitalni
računar. Patnam u “Brains and Behaviour” (1963) napada bihejviorizam kao
neadekvatan za pružanje kriterijuma za identifikovanje određenih “mentalnih stanja”.
Mi možemo reći da je neko u stanju bola, na primer, merenjem njegovih moždanih
talasa čak i onda kada on ne ispoljava nikakvo ponašanje karakteristično za bolna stanja.
Rečenice koje izražavaju da je neko u odgovarajućem moždanom stanju bi i dalje bile
proverljive (a bihejviorizam je nastao upravo iz potrebe za verifikacijom i iz
nezadovoljstva sa introspekcijom kao psihološkom metodom), ali daleko plauzibilnije
od reduktivističkih bihejviorističkih tvrdnji o mentalnom. Umesto da gledamo direktno
ka inteligentnom ponašanju kao definišućem za mentalno treba da gledamo u procese i
mehanizme koji ga utemeljuju. Mišljenje je onda, prema KTU, samo izvršavanje
algoritama u Tjuringovom i Čerčovom smislu. KTU je dalje pretpostavljala da su
kompjutacije kao stvarne operacije uma, izvršavane nad unutrašnjim reprezentacijama
ili predstavama, baš kao što digitalni računar računa nad uskladištenim simbolima.
Reprezentacionalizam u teoriji uma je takođe pretpostavljao da intencionalna mentalna
stanja imaju reprezentacije kao svoje objekte. Drugim rečima, kada kognitivni subjekt,
na primer, veruje nešto on je povezan na poseban “verujući način” sa reprezentacijom ili
predstavom sadržaja svog sopstvenog verovanja. Ove reprezentacije su simboličkog
karaktera i osim što poseduju semantičke odlike – činjenicom da su reprezentacije
određenog semantičkog sadržaja, one takođe imaju i sintaktičke karakteristike koje
omogućavaju formalno procesiranje ili obradu. Stoga, sa pretpostavkom da postoje
mentalni entiteti poput simboličkih reprezentacija sa odgovarajućim sintaktičkim
svojstvima i idejom mišljenja kao računanja ili vršenja kompjutacija, popločan je put ka
20
teoriji da su kognitivni procesi algoritamski procesi koji omogućavaju reprezentacijske
transformacije simboličkog materijala. Jedna predstava se uzima kao ulaz ili input za
sistem, a potom se njome manipuliše u skladu sa nekim specifikovanim pravilom kako
bi bila transformisana u reprezentacijski izlaz ili autput. Reprezentacijska teorija uma je
bila posledica razumevanja inteligencije i kognicije kao sposobnosti bavljenja
smislenim i, suprotno percepciji, onim što nije prisutno. Najbolji kandidat za nosioca
smisla koji može da stoji umesto nečeg drugog bila je reprezentacija ili predstava.
Upotrebom predstava slobodni smo da se u mislima zabavljamo i da maštamo o
svakojakim misterijama života koje nam trenutno nisu prisutne.
Fodor je bio najpoznatiji zastupnik ovog stanovišta, koje je bilo spremno
dočekano u oblasti kognitivne psihologije. Međutim, čak iako je veći deo Fodorovog
opusa bio baziran na odbrani KTU (najistaknutije u Language of thought i
Psychosemantics), u Uvodu svoje knjige iz 2000. godine The Mind Doesn't Work That
Way: The Scope and Limits of Computational Psychology on govori da iako je KTU
“daleko najbolja teorija kognicije koju imamo; zapravo, jedina koju imamo a koja
zaslužuje ozbiljan tretman... Ja svakako ne pretpostavljam da bi ona mogla da se odnosi
na više od samo jednog delića kompletne i zadovoljavajuće kognitivne psihologije”.
Fodorovo ograničenje važenja KTU izranja iz njegovog stanovišta da samo modularni
procesi mogu uspešno da se modeliraju kao algoritamski procesi, dok je za
kompleksnije ne-modularne sisteme KTU najverovatnije samo mali fragment
eksplanatorne priče.14 Za Fodora su barem opažajni mehanizmi modularni dok je
skeptičan po pitanju hipoteze da je um “masivno modularan” koja tvrdi da je um
modularn “uzduž i popreko”15 i iz ovog razloga ograničava KTU na već spomenute
mehanizme. Interesantno je da je KTU vrlo često shvatana kao pristup koji je, upravo
suprotno onome što je Fodor smatrao, odgovarajući za više kognitivne sposobnosti koje
14 Pojam modularnosti uveo je Fodor 1983. godine. Kognitivni sistem je modularan ako poseduje
nekoliko posebnih odlika među kojima je najvažnija “informacijska enkapsulacija”. Preostale odlike su:
specifičnost domena, obavezno funkcionisanje, ograničena centralna dostupnost, brzo procesiranje, plitki
autput, fiksna neuralna arhitektura, karakteristični obrazac raspada, karakterističan ontogenetski tempo i
sekvencioniranje. Enkapsulacija ili učaurenje može da objasni nezavisnost opažanja od verovanja i
sudova koja je upečatljiva u slučaju iluzija u opažanju. Bez obzira na količinu informacija koju imamo o
jednakoj dužini linija one iz Miler Lajerove iluzije će nam uvek izgledati kao da su različitih veličina.
15 Dan Sperber (Dan Sperber) brani ideju masivne modularnosti u svom članku iz 1994, a u toj ideji ga
prate mnogi autori među kojima su i Kozmidis i Tubi (Cosmides & Tooby), Pinker (Pinker), Beret
(Barrett) i drugi.
21
se koriste strukturama koje su slične onim jezičkim kao što su upotreba jezika, svesno
mišljenje, kategorizacija i sl., a ne za procese nižeg nivoa kakvi su opažajni procesi.
Tako, umesto da posmatramo Marovu (David Marr) teoriju vida (1982) kao
iznenađujuću (Horst 2011, internet), trebalo bi da je posmatramo kao očekivanu. Naime,
Mar je pokazao, svojom troslojnom analizom viđenja16, da um sprovodi simboličko
procesiranje vođeno pravilima na sasvim osnovnim nivoima opažanja i različitim
nivoima ćelija vizuelnog sistema. Opet, ovakvo shvatanje primene KTU na
jednostavnije kognitivne nivoe otvorilo je put za prepoznavanje nesvesnih i infrasvesnih
simbola i algoritama.
U svakom slučaju KTU je bespogovorno jedan od osnovnih temelja
standardne ili klasične kognitivne nauke (SKN) i često je dovođena u vezu sa
paradigmom obrade informacija koja je dominirala kognitivnom psihologijom17.
Takođe, ona je zaslužna za pripisivanje kompjutacijsko-reprezentacionalističkog
stanovišta SKN. Ipak, uprkos mladom dobu kako KTU tako i kognitivne nauke obe su
do danas već pretrpele nekoliko potresa. Prvi od ovih udara nastao je kada se na sceni
pojavio konekcionistički model kognicije sredinom osamdesetih godina prošlog veka.
Konekcionizam ili “paralelno distribuirano procesiranje” (PDP) je način
modelovanja veštačkih mreža, često nazivanih neuronskim mrežama (NM)18. Ove
veštačke mreže su se smatrale modelima moždanih funkcija i postojala je nada da ćemo
stvaranjem sofisticiranih i uspešnih neuronskih mreža koje imitiraju snopove moždanih
neurona uspeti da otkrijemo tajne funkcionisanja našeg mozga. Do pojave neuronskih
mreža i modela paralelnog procesiranja kognitivna nauka nas je dovela do stanovišta da
neuroni nekako računaju i da reprezentacije moraju biti uskladištene u nekim njihovim
formacijama, a takođe uobičajeno gledište je bilo i da procesiranje ili obrada treba biti
sekvencijalna, a ne paralelna. Rumelhart i MekKleland (1986) su nam pružili shvatanje
kako da koristimo PDP u simuliranju neuralnih procesa. Postoji mnoštvo eksperimenata
16 Mar je razlikovao tri nivoa analize kognitivnih fenomena: računski ili kompjutacijski, algoritamski i
implementacijski nivo.
17 KTU i teoriju obrade informacija ne treba poistovećivati i njihovom razlikom ćemo se još pozabaviti u
daljem tekstu.
18 Na engleskom jeziku javljaju se dva naziva „neural networks“ i „neural nets“, nažalost, srpski jezik ne
može adekvatno da izrazi ovu razliku, ali sa druge strane poseduje reč „mreža“ koja pokriva oba aspekta
dva engleska izaza i ujedno označava povezanost ili umreženost i mrežu kao predmet kojim se nešto
hvata.
22
koji pokazuju da su različite NM bile uspešno modelirane i da su ispoljile sposobnost
čitanja (poznati NETtalk Sejnovskog i Rozenberga iz 1986 [Sejnowski, Rosenberg]), da
su detektovale različite oblike, pa i lica (posebno uspešne NM istrenirane su u
istraživačkoj grupi Jirgena Šmidhubera [Jürgen Schmidhuber]), prepoznavale
gramatičke strukture (Rumelhartova i MekKlelandova mreža koja je predviđala prošlo
vreme glagola engleskog jezika) i mnogi drugi. Svi ovi uspešni konekcionistički modeli
su obećavali da će i inteligentno ponašanje u celini moći da se struktuira uz pomoć
PDP-a. Takođe, kako MekKleland primećuje “jedan od razloga zašto su PDP modeli
tako privlačni je njihova očigledna ‘fiziološka’ aroma: Čini se da su oni mnogo bliži
fiziologiji mozga od ostalih modela obrade informacija“ (1986a: 10). Bez obzira na ovo,
i dalje je diskutabilno da li uspesi u simuliranju različitih kognitivnih veština nosi bilo
kakve posledice za teoriju ljudskog ili životinjskog uma. Neki autori nas upozoravaju da
je nazivanje veštačkih mreža “neuronskim” “zapravo varljivo jer su konekcionističke
mreže obično značajno različite od neuroloških sistema” (Berkeley, online). Neki, kao
Pićinini (Piccinini), sa druge strane, ne oklevaju da mozak identifikuju sa PDP
sistemima: “Mozgovi su, naravno, neuronske mreže. Preciznije, postoji ubedljivo
svedočanstvo da nervni sistemi sprovode obradu informacija, kognitivne funkcije i
funkcije kontrole primarno na osnovu aktivnosti neuronskih mreža” (2008: 311). Stoga,
glavno pitanje je to da li konekcionističke mreže samo simuliraju inteligentno ponašanje
čoveka, koristeći arhitekturu drugačiju od one koja se nalazi u mozgu, ili one takođe
razotkrivaju istinsku prirodu bioloških kognitivnih procesa uz pomoć uspešnih
simulacija.
Postoji nekoliko razloga zašto bismo prihvatili kasnije mišljenje ili zašto
bismo prihvatili konekcionizam kao validnu teoriju ljudske kognicije. Ako se izuzmu
svi uspesi u simuliranju inteligentnog ponašanja na nekim osnovnim nivoima bazičnih
kognitivnih sposobnosti, i njegovu “fiziološku aromu”, konekcionizam poseduje bolju
eksplanatornu moć za objašnjavanje nekih odlika ljudskog ponašanja od drugih
tradicionalnih pristupa obrada informacija. U tom smislu nije samo slučaj da su
konekcionističke mreže sposobne da verno imitiraju rezultate ljudskog rešavanja nekih
kognitivnih zadataka, već one, takođe, verno predstavljaju i posredujuće korake koji su
potrebni za ispunjenje datog zadatka. Zbog toga su neke od osobina ljudskog rešavanja
problema lako objašnjive u konekcionizmu, a iznenađujuće u kompjutacijskoj teoriji
23
uma. Na primer, već je 1965 De Hrot (De Groot) otkrio fenomen grupisanja (eng.
chunking) kod vrhunskih igrača šaha. Naime, primećeno je, i eksperimentalno
potvrđeno, da eksperti u šahu imaju sposobnost da zapamte i ponovo zauzmu iste
pozicije šahovskim figurama na gotovo savršen način. Ova sposobnost je pripisana
procesu “grupisanja”, ili povezivanju više objekata u jedinstvenu celinu kako bi bili
zapamćeni kao jedinstven predmet, a ne sposobnosti da se istovremeno zapamti više
šahovskih figura od uobičajenih sedam jedinica kratkoročne memorije. Na taj način
prema teoriji grupisanja šahovski eksperti nisu sposobni da zapamte više figura od
amatera, već su veštiji u posmatranju većih grupa figura kao individualnih jedinica za
pamćenje. U svojim radovima iz 1973. godine  “Perception in Chess” i “The mind’s eye
in chess” Čejs (Chase) i Sajmon opisuju dodatne ekperimentalne rezultate o razlikama
između eksperata i amatera kao iznenađujuće. Na osnovu dobijenih rezultata oni kao
najvažniji proces u igranju šaha identifikuju neposredno vizuelno procesiranje, a ne
potonje logičko-deduktivno mišljenje (1973: 461) što nije bilo očekivano od
“računarskog uređaja” kakav je ljudski mozak. Oni izveštavaju: “u izvesnoj meri nas je
iznenadio značaj ovih vizuelnih svojstava i, u sprezi sa ovim, bili smo iznenađeni koliko
igrači malo koriste mogućnost napada” (1973: 469), umesto toga oni su bili
usredsređeni na odbranu “bitnih” grupacija šahovskih figura koristeći druge
odgovarajuće konstelacije figura koje su prepoznavali zahvaljujući njihovim
specifičnim obrascima. Šahovski majstori su jednostavno veoma dobri u prepoznavanju
obrazaca, a ne u izvođenju dugih lanaca zaključivanja. Međutim, ono što je bilo
iznenađujuće za Čejsa i Sajmona koji su dolazili iz pozadine u kojoj je vladala KTU,
bilo je očekivano za Hjuberta Drajfusa (Hubert Dreyfus) koji je kritikovao manipulaciju
simbolima kao održivi model ljudskog uma u svojoj čuvenoj knjizi What Computers
Can’t Do (1972), ali takođe i za zastupnike konekcionizma koji su zastupali drugačiju
vrstu kompjutacija. Dok je Drajfus argumentovao da ljudsko ekspertsko znanje ne može
biti redukovano na sleđenje pravila i kompjutacijske algoritme, već je ono vrsta veštine
sa kojom ekspert intuitivno i instinktivno zna šta da učini, konekcionista je imao
objašnjenje zašto je to tako. Drajfus je na svesno korišćenje pravila i računanje poteza
gledao kao na znak laičke prakse, a konekcionista je razumeo tu razliku između laika i
eksperta kao razliku u količini treninga koji su imali u prepoznavanju različitih
obrazaca.  Čak i kada vršimo kalkulacije na papiru, što je paradigma računanja ili
24
vršenja kompjutacija, mi koristimo takve simbole i tehnike koje su osmišljene na takav
način da nam pomognu da prepoznamo različite obrasce i da očekujemo odgovarajuće
rezultate.
Nezavisno od konačnog odgovora na pitanje da li NM repliciraju ljudske
kognitivne procese, konekcionizam je viđen kao pretnja standardnoj kognitivnoj nauci
kao potencijalna alternativa kompjutacijsko-reprezentacionalnom viđenju kognicije.
Ovo je bila posledica specifične strukture NM koja nije nedvosmisleno posedovala kako
kompjutacijske tako ni reprezentacijske odlike. Naime, NM su sastavljene od određenog
broja jedinica (eng. units) koje su međusobno povezane različitim težinama (eng.
weights) odnosno različitom snagom veze. Postoje tri vrste jedinica: ulazne ili input
jedinice (analogne senzornim neuronima), skrivene jedinice (ostali neuroni) i izlazne ili
autput jedinice (analogne motornim neuronima). U NM ne postoji očita ili eksplicitna
manipulacija simbolima, umesto toga, operacije u NM se izvršavaju nad aktivacijskim
obrascima tako da nema posebnih simboličkih reprezentacijskih entiteta u samom
procesu. Takođe, nepostojanje programa koji bi se izvršavao u mreži sugeriše da NM
nema ni strukturu računara. Pićinini (2007) uokviruje dilemu da li NM treba posmatrati
kao da poseduju kompjutacionu strukturu ili ne tako što razlikuje tri inkonzistentne
tvrdnje: “(1) (Paradigmatski) konekcionistički sistem vrši kompjutacije. (2) Vršenje
kompjutacija zahteva
izvršavanje programa.
(3) Konekcionistički
sistemi ne izvršavaju
programe” (2007: 31),
što nas vodi tome da ili
promenimo naše
shvatanje kompjutacija
ili da poreknemo
računski ili
kompjutacijski status
konekcionističkim mrežama.
Odgovor na pitanje “Da li konekcionistički sistemi računaju?” nije jednoznačan. Neki
Slika 2
Model neuronske mreže (Berkeley 1997)
25
kao što su Čerčland (Churchland), Sejnovski, Kamins (Cummins), Rumelhart, Behtel
(Bechtel) itd., bi rekli da su konekcionistički sistemi računski sistemi koji su superiorni
u objašnjavanju kognitivnog funkcionisanja u odnosu na standardne računske sisteme;
drugi bi porekli da su ovi sistemi uopšte računskog tipa kao što su Fodor i Piljišin
(Pylyshyn); neki bi se, opet, složili sa poslednjom tvrdnjom da konekcionistički sistemi
ne vrše kompjutacije ali bi porekli tvrdnju da mozgovi uopšte računaju poput Horgana
(Horgan) i Tienson (Tienson), Edelman (Edelman), Friman (Freeman) itd. (videti
Piccinini 2008: 312). Pokušaji da se već utemeljena kompjutacijska teorija uma pomiri
sa PDP modelima iznedrili su bogatu literaturu u kojoj je pokušano da se reprezentacije
i kompjutacije definišu i objasne na takav način koji bi bio pogodan i za mreže sa
distribuiranim procesiranjem. Kompjutacije su redefinisane tako da ne zahtevaju
uskladištene programe, a reprezentacije su pored diskretnog dobile i distribuirani oblik.
1.3. Situirana kognicija
Nakon prvih potresa i pokušaja da se pomire kompjutacijsko gledište i NM
modeli još jedan pretendent za pružanje pravog objašnjenja kognicije se pojavio u žiži
interesovanja – teorija dinamičkih sistema. U isto vreme, to jest tokom devedesetih
godina dvadesetog veka, stvoren je jak pokret ka situiranoj kogniciji. Ova dva stanovišta
– situirano i dinamičko – koja su se ticala kognicije zajedno su jačala i višestruko su se
isprepletala. Njihova povezanost je nastala zahvaljujući tome što su situirana stanovišta
naglašavala značaj okoline i tela u oblikovanju kognitivnih procesa, dok je dinamicizam
nudio eksplanatorni model toga kako se ova sprega ili sprezanje (eng. coupling) između
kognitivnog subjekta i okoline odvija. Među onima koji su se protivili već klasičnom
kompjutacijskom modelu kognicije izdvajao se Timoti van Gelder koji je svojim radom
iz  1995 postavio pitanje “Šta bi kognicija mogla da bude, ako nije kompjutacija?”
(“What might cognition be, if not computation?”). Nasuprot konekcionističkom
modelovanju koje je uglavnom bilo zainteresovano za subpersonalne neuronske
mehanizme koji nisu bili jasno odredljivi kao kompjutacijski ili reprezentacijski, i zbog
toga lišeni jednoznačne interpetacije prema kojoj bi bili ili u skladu ili u suprotnosti sa
klasičnim viđenjem kognitivnih procesa, dinamicizam je bio formiran u direktnoj
26
opoziciji prema kompjutacijskoj teoriji uma i smatrao je da su kognitivni procesi
proizvod dinamičkog sprezanja u kojem nema diskretnih niti sekvencijalnih delova koji
bi mogli da služe kao delovi pretpostavljenih algoritama. Spajanje situiranih gledišta sa
dinamičkim kognitivnim objašnjenjima vodilo je zaključku da su sama situirana
stanovišta u kontradikciji sa kompjutacijskom paradigmom, a najradikalnije od
situiranih gledišta – ProKog – proglašeno je za najradikalniju alternativu standardnoj
kognitivnoj nauci. “Pristup kogniciji kao simboličkom procesiranju bio je dominantan
kako u psihologiji tako i u obrazovanju. On je tek u skorije vreme doveden u pitanje
situiranim pristupom koji se bazira na svakodnevnom ponašanju ‘običnih ljudi’” (Bredo
1994: 23) Ovakvih citata je mnogo, iako je ovakav zaključak o odnosu situirane
kognicije, dinamicizma i standardne kognitivne nauke sasvim pogrešan, barem kada
“situiranu kogniciju” shvatimo kao nešto što je mnogo manje kontroverzno od onoga
što se najčešće pretpostavlja pri ovakvom rezonovanju.
Prema našem mišljenju niti su situirana stanovišta u obavezi da prihvate
dinamicističku poziciju niti ProKog treba videti kao oštro suprotstavljenu standardnoj
kognitivnoj nauci. Istina je da su situirana stanovišta kompatibilna sa dinamicizmom, i
da su se i jedni i drugi pojavili u otprilike isto vreme, međutim, oni opisuju kognitivne
fenomene na sasvim različitim nivoima i mogu biti potpuno nezavisno motivisani.
Štaviše, pružićemo argumentaciju prema kojoj su situirana stanovišta odredište dva
razdvojena i sukobljena puta. Jedan od njih je utemeljen teorijom dinamičkih sistema,
dok je drugi plod proširivanja i dosledne primene već uspostavljenog kompjutacijskog
pristupa. Ova činjenica, o dvostrukoj motivaciji situiranih pristupa, često nije
prepoznata, jer su situirana gledišta i dinamicizam nastali gotovo u isto vreme i pri tom
bili sasvim kompatibilni. Ipak, ovo neprepoznavanje dovelo je do nezgodnog
zamagljivanja granice između ova dva nezavisna stanovišta, a česta upotreba termina
jedne teorije u drugoj svakako nije pomogla da se situacija razreši. Pojmovi popout
“spregnutosti” (eng. coupling), “povratne sprege” (eng. feedback loop), “uronjenosti”
(eng. embeddedness), “utelovljenosti” (eng. embodiment), “jakih zavisnosti” itd., često
su korišćeni na obe strane zahvaljujući čemu je stvoren utisak da su oni deo jedne iste
paradigme.
Opet, sam naziv “situirana kognicija” je upotrebljavan neodređeno i
27
dvosmisleno – ponekad je korišćen kako bi se označio pristup kogniciji koji je u
suprotnosti sa standardnom kognitivnom naukom tj. njenim simboličkim pristupom,
ponekad je izjednačen po značenju sa “utelovljenom kognicijom”, ponekad je
upotrebljavan kako bi se izdvojio ekološki pristup kognitivnim fenomenima (za pregled
situiranih stanovišta videti Aydede, Murat 2009). Značenje koje ćemo mi usvojiti za
ovaj termin se iscrpljuje u tome da “situiranu kogniciju” treba da posmatramo kao širi
termin koji pokriva nekoliko gledišta o kogniciji koja ističu da kognicija ne može
ispravno da se razume ili opiše kao nešto izolovano od kulturne, društvene i fizičke
sredine i kao nešto što se odvija isključivo u ljudskim glavama potpuno nezavisno od
ostatka tela kognitivnog subjekta. Ono što je od velike važnosti je razdvajanje uže i šire
upotrebe ovog termina, jer tvrdnja da kognicija zavisi od okoline nije sama po sebi
uopšte kontroverzna. Istraživači koji rade pod paradigmom SKN svakako ne bi olako
odbacili ideju da kognicija nastaje i da se razvija u društvenoj i fizičkoj okolini. Tako,
dok je u užem smislu situirana kogniticija ona “koja se odvija u kontekstu inputa i
autputa koji su relevantni za posebne zadatke” (Wilson M. 2002: 626), šire značenje
ovog termina je da je kognicija uopšte pre svega situirana u užem smislu tog termina.
Drugim rečima, uži smisao “situirane kognicije” nije nimalo kontroverzan. Sigurno se
ne bi našla nijedna osoba koja bi imala potrebu da poriče da u nekim  kognitivnim
zadacima akcija i percepcija igraju značajnu ulogu u oblikovanju inputa i autputa za
kognitivno procesiranje, a da okolina i kulturno okruženje uopšte omogućuju odvijanje
kognitivnih procesa. Takozvana “onlajn” ili “aktivna” kognicija je sveprisutni fenomen.
Kada pokušavamo da nađemo mesto za knjigu na polici koja je već puna, samo gledanje
u policu nam neće mnogo pomoći u rešavanju ovog zadatka. Ono što ćemo u tom
slučaju preduzeti je fizičko manipulisanje okolinom. Izmenićemo postojeći raspored
tako da napravimo mesta za našu pridošlicu. Međutim, u širem smislu “situirana
kognicija” predstavlja stanovište prema kojem je glavni modus naše kognitivne
aktivnosti upravo “aktivna” kognicija, što se potom potkrepljuje metafizičkim i
evolucionističkim tvrdnjama. Ovim se još tvrdi da je naša “oflajn” ili “autonomna”
kognitivna aktivnost poput predstavljanja prošlih događaja, sanjarenja, upotrebe jezika,
planiranja i tsl. većim delom sekundarnog tipa u poređenju sa kognicijom koja je
okrenuta akciji u okolini. Stoga, situiranom kognicijom se ne tvrdi da smo isprva
sposobni za “oflajn” kogniciju koju potom prenosimo i na okolinu, već naprotiv da nas
28
je borba za preživljavanjem u okolini osposobila za obavljanje kognitivnih operacija
koje su odvojene od okoline19.
Čak iako je zgodno suprotstavljati se eksplanatornom modelu SKN ne bi li
dodatno podržali situirano stanovište, ono nije a priori inkompatibilno sa
kompjutacijsko-reprezentacijskim modelom kognicije. U skladu sa našom definicijom
možemo da razlikujemo tri situirana pristupa – utelovljeni (eng. embodied), uronjeni
(eng. embedded) i prošireni (eng. extended)20. Ono što unosi razliku među ovim
stanovištima je njihov stav prema položaju tela i okoline u kognitivnoj aktivnosti. Iako
sva tri stanovišta prepoznaju vitalnu ulogu okoline (utelovljeni i prošireni pristup) i tela
(posebno utelovljeni pristup) u formiranju kognitivnih procesa oni se ne slažu po pitanju
tačne uloge koju oni imaju u objašnjenju kognicije. Drugim rečima, zastupnici
utelovljenog i uronjenog pristupa se ne obavezuju eksplicitno na ontološku tvrdnju da
ovi telesni i okolinski faktori ulaze u sklop procesa na koje utiču. Stoga, različita
situirana stanovišta zastupaju različite teze o povezanosti između kognitivnog
procesiranja i delova tela i okoline kognitivnog subjekta. Dok prema uronjenim i
utelovljenim stanovištima ova relacija nije ništa više od relacije zavisnosti, zastupnici
ProKoga idu dalje i smatraju da je ova veza konstitutivna i da ponekad delovi tela i/ili
okoline delimično konstituišu kognitivne sisteme ili procese21. Ipak, uronjena i
utelovljena stanovišta ne mogu biti precizno definisana jer uglavnom funkcionišu kao
19 Barsalu (Barsalou 1999) objašnjava takvu promenu perspektive u shvatanju razumevanja jezika.
Umesto da posmatramo pamćenje kao njegovu primarnu funkciju, razumevanje jezika je najbolje shvatiti
kao “spremanje delatnika na situiranu akciju” (Ibid.: 61). Prvi model opisuje jezičko razumevanje kao “1.
Unos reči ... kroz fonemsko i grafemsko procesiranje. 2. Predstave reči se prevode u amodalne sintaktičke
strukture i amodalne semantičke iskaze.  3. Sintaktičke strukture i semantički iskazi se kombinuju ... “
(Ibid.: 62). Drugi model drugačije gleda na fenomen razumevanja jer uključuje biološku perspektivu na
evoluciju. Barsalu priznaje da je pamćenje centralno za razumevanje ali da je ova činjenica posledica
“evolucione istorije, posebnih pritisaka na formiranje vrste, neuralnih mehanizama i karakteristika tela”
(Ibid.: 77). Razumevanje je pre svega proces koji uključuje različite predmete, upotrebu oruđa,
kolaboraciju sa ostalim delatnicima i koji je distribuiran i suštinski priprema delatnika za situiranu akciju.
Kognitivno procesiranje je pod velikim pritiskom potreba koje nastaju u procesu društvene koordinacije.
Inspiraciju za ovakvo viđenje razumevanja jezika Barsalu nalazi u radu Glenberga i Robertsona (2000) na
indeksiranju u procesu razumevanja verbalnih instrukcija i Rotovom (Roth) radu (1999) na distribuciji
reprezentacija u razumevanju naučnih teorija.
20 Termini “uronjeno” i “utelovljeno” onako kako se javljaju u kontekstu kognitivne nauke duguju svoje
značenje Hoglandu (Haugeland) koji ih je uveo svojim člankom “Mind Embodied and Embedded” . Ovaj
članak je predstavljen na više konferencija početkom devedesetih godina dvadesetog veka i izvršio je
veliki uticaj na formiranje situiranog pokreta, a zvanično je objavljen 1998. Sa druge strane termin
“proširena kognicija” uvode Klark i Čalmers 1998 (Clark, Chalmers). Sva tri pristupa zajedno se često
nazivaju “tri E”, jer sva tri naziva počinju slovom “e” na engleskom jeziku.
21 Za sličnu podelu situiranih stanovišta videti Walter 2010a.
29
vrsta paradigme i ne predstavljaju tačno formulisane teorije. Ona često naglašavaju
različite aspekte okolinskih i telesnih zavisnosti kognitivnih procesa. Bez obzira na to
možemo sa sigurnošću reći da je teza o kognitivnoj uronjenosti obično shvatana kao
eksplanatorni ekvivalent ProKog samo bez ontoloških obaveza koje se tiču spoljašnjih
realizatora kognicije (videti Rupert 2009), dok je utelovljena paradigma obično snažno
povezana sa teorijom dinamičkih sistema kao alternativom reprezentacionalno-
kompjutacijskom klasičnom viđenju kognicije (Chemero 2009). Ovo nas dovodi bliže
odgovoru zašto je ProKog često smatrana radikalnom tezom. Ona je najradikalnije od
situiranih stanovišta koja su zajedno pozicionirana kao alternativno stanovište u odnosu
na standardno. Međutim, umesto da SKN i situirana stanovišta vidimo kao
suprotstavljena na nivou objašnjenja šta je kognicija, trebalo bi da ih razlikujemo prema
ulozi koju okolina, prema njima, igra u razumevanju kognitivnih procesa. Naime, u
poređenju SKN i situirane kognicije, ova dva stanovišta ne treba uzeti kao
eksplanatorne tvrdnje – SKN kao eksplanatornu paradigmu, prema kojoj je kogniciju
najbolje opisati kao da poseduje kompjutacionu strukturu, a situirana stanovišta kao ona
koja tvrde da je kognicija najbolje opisana putem dinamičke spregnutosti subjekta i
okoline. Iako se ovo ponekad i čini, mi smatramo da je to pogrešno i predlažemo da se
njihovo pravo razlikovanje sadrži u njihovom različitom shvatanju okoline:
- SKN vidi okolinu samo kao izvor inputa koji je pomoću kognitivnih
procesa transformisan u odgovarajući autput.
- Uronjena i utelovljena stanovišta vide kognitivne procese kao visoko
zavisne od okolinskih i telesnih faktora.
- ProKog, napokon, identifikuje delove okoline kao konstitutivne delove
kognitivnih procesa.
ProKog čini poslednji korak u zbližavanju kognicije i okoline i pita se zašto ne bismo
smatrali okolinu konstitutivnom za kogniciju ukoliko već uočavamo da je ona izuzetno
važna u unapređenju i tansformaciji kognitivnih procesa. Takođe, trebalo bi da budemo
veoma pažljivi kada su u pitanju eksplanatorne pretpostavke ovih stanovišta i da ih
podelimo na dve različite vrste situiranih stanovišta – ona koja izrastaju iz tradicije
dinamičkih sistema i ona koja nisu bila zadovoljena izolacijom kognitivnog subjekta u
SKN ali koja u isto vreme prihvataju kompjutacijsko-reprezentacionalnu paradigmu.
30
Situirana stanovišta ne moraju da se obavežu ni na jedan eksplanatorni model a priori.
Na primer, ProKog je stanovište o realizatorima ili bazi supervenijencije kognitivnih
procesa koje je nezavisno od eksplanatornog modela kognicije. Čak iako, na prvi
pogled, modeli koji odbacuju kompjutacijsko-reprezentacionalni model bolje
odgovaraju stanovištu prema kojem se kognitivni procesi proširuju u okolinu, jer ne
moramo da postuliramo sumnjive spoljašnje reprezentacije, kompatibilnost ProKog sa
različitim modelima kognicije tek treba da bude precizno ustanovljena.
Situirana stanovišta vide kogniciju kao:
Da zavisi ili da je
delimično konstituisana
delovima okoline ili tela
Objašnjava se
Zavisi od tela Zavisi od tela i
okoline
U njen sklop ulaze i
delovi okoline i
delovi tela
Teorijom dinamičkih
sistema
Dinamički
utelovljena
Dinamički uronjena Dinamički
proširena
Kompjutaciono-
reprezentacionalnim
modelom
Kompjutaciono
utelovljena
Kompjutaciono
uronjena
Kompjutaciono
proširena
Slika 3
Mi ćemo našu pažnju usmeriti na poslednju varijantu situiranih stanovišta – ProKog
koji usvaja kompjutacijski eksplanatorni model.
Takođe, bitno je primetiti da većina ovih stanovišta smatra da kognitivni
procesi konstituišu posebnu vrstu, koja ima poseban skup svojstava koji je definiše,
odgovarajući model i tip objašnjenja koji joj najbolje odgovara. Dinamički i
kompjutacijski modeli nisu viđeni kao da opisuju različite vrste procesa, već svi oni
tvrde da modeliraju i objašnjavaju “kogniciju” i da dodaju nešto značajno priči o tome
“šta je kognicija”. Stoga, ova podela mora da se razlikuje od teorije “dvojnih procesa”22,
22 Detaljna izlaganja o teoriji dvojnih kognitivnih procesa koja se primenjuje kako na opšte tako i na
posebne kognitivne sposobnosti videti Barbey & Sloman 2007; Kahneman & Frederick 2002; Evans
2008; Stanovich 2004; Samuels 2009.
31
kojom se tvrdi da se kognitivni procesi ili kognitivni sistemi dele na dve podvrste koje
ispoljavaju različita svojstva. Ove dve podvrste se obično razdvajaju pomoću dva skupa
svojstava grupisanih u dva snopa (Samuels 2009) i grubo se mogu podeliti na procese
koji se mogu i različito opisivati – dinamičkim i kompjutacijskim modelima. Zbog toga
stanovište dvojnih procesa treba strogo odeliti od podele koju smo uveli. Kada se Van
Gelder pita “Šta bi kognicija mogla da bude ako nije kompjutacija?” (1995) i kada pruži
kao odgovor dinamicističku alternativu, on se ne pita o prirodi nekih posebnih
kognitivnih procesa, već o kogniciji uopšte. Na našem istraživačkom putovanju
pratićemo ovakvu liniju razmišljanja – da smo na neki način obavezani da pokušamo da
predmet kognitivne nauke tretiramo kao distinktivnu celinu, čak iako ga je moguće dalje
pojmovno razdeljivati.
1.4. Prethodnici situiranog stanovišta
Prethodnika situiranih stanovišta ima, možda, začuđujuće mnogo. Oni dolaze iz
različitih naučnih oblasti, ali takođe i iz same istorije filozofije. Ideje i pojmovi poput
„opšte teorije sistema“, „dinamičke teorije sistema“, „kolektivne psihologije“,
„afordansi“, „kulturnih artefakata“, „podupiranja“ (eng. scaffolding), „rasterećivanja“
(eng. off-loading“), „proširenog fenotipa“, „proširenog organizma“, „povratnih sprega“
su samo neki od primera novog i odvažnog dvadesetovekovnog mišljenja koje je
omogućilo pojavu ProKog. Oni su obezbedili neophodna pojmovna oruđa za
uokviravanje novih ideja o kogniciji (podupiranje, dinamicizam, povratne sprege itd.),
ali su takođe pripremili teren za napuštanje
starih granica između kože i okoline
(prošireni fenotip, prošireni organizam itd.).
Biolog Karl Ludvig fon Bertalanfi
(Karl Ludwig von Bertalanffy) je zasnovao
opštu teoriju sistema (OTS) koja je
osmišljena kao opis samoregulisanih sistema
sa kompleksnim interakcijama između
sopstvenih delova. OTS je primenljiva na Slika 4 (Von Bertalanffy 1968)
32
mnoge druge discipline (ekonomiju, društvene nauke, kibernetiku, robotiku itd.) pored
biologije gde je korišćena za objašnjenje i modelovanje individualnog rasta. Ona je
naglašavala dinamiku takvih sistema, emergenciju svojstava višeg reda, važnost
povratnih sprega u samoregulaciji i načelno je preferirala holizam u odnosu na
redukcionizam. Pored OTS evoluiralo je i “sistemsko mišljenje” koje je primenjivalo
OTS na različite situacije. Perspektiva u istraživanju različitih fenomena se pomerila na
istraživanje čitavih sistema onakvih kakvi se javljaju u prirodi i na interakciju njihovih
delova u okviru sistema. Nije bilo potrebno da prođe mnogo vremena pre nego što je
prepoznato da sistemsko mišljenje može da bude plodonosno u proučavanju kognicije,
posebno u objašnjavanju funkcionisanja kognitivnih sposobnosti kao što su učenje,
upotreba jezika, konceptualizacija, rešavanje problema i donošenje odluka. Stoga, neki
od prethodnika ProKog su fon Bertalanfi u biologiji (1950), Varela i Maturana u
biologiji i neuronauci, koji su poznati po pojmu autopojetike (1972), Bejtson (Bateson)
u antropologiji i kibernetici sa knjigom Ecology of the mind (1972), Vigotski (Vygotsky
1978) i Gibson (1979) u psihologiji, gde je prvi zaslužan za pružanje jednog shvatanja
kulturno-istorijske psihologije, a drugi za uspostavljanje ekološke psihologije koja se
fokusira na pojam afordansi, Damasio u neuronauci kada su u pitanju emocije,
racionalnost i biologija i mnogi drugi.
Drugu grupu prethodnika ProKog identifikuje Robert Vilson (Robert Wilson
2005; 2004 poglavlje 11). Ovaj skup predaka je formiran oko pojma grupnog uma koji
se javlja u društvenim naukama kao i u biologiji. Vilson razdvaja dve opšte tradicije u
shvatanju uma kao grupnog fenomena: kolektivnu psihologiju i superorganizam. Prvu
su predvodili Ipolit Ten, Gabrijel Tard, Emil Dirkem, Emil Zola i drugi, i bila je
uglavnom ispunjena istoričarima, sociolozima i romanopiscima. Kolektivnom
psihologijom, koja je izgrađena na pretpostavci postojanja grupnog uma, dominirali su
pojam “gomile” i uvidi u njenu posebnu psihologiju različitu od one koja je bila
primenljiva na pojedinca. Gomila je bila viđena kao iracionalna, nekontrolisana i
uglavnom emocionalna, što je bilo u suprotnosti sa pojedincem kojeg su krasile
suprotne karakteristike. Ipak, neki autori su uvideli i dobre strane kolektivnog ili
grupnog uma. Dirkem u svom radu našu pažnju usmerava na pozitivne aspekte
kolektivne psihologije, na sposobnost grupe da izvrši zadatke koje pojedinac ne bi
mogao da reši, na sposobnost stvaranja grupnih razloga itd. Sa druge strane, tradicija
33
“superorganizma” je tradicija koja se javlja u okrilju istorije biologije kada je primećeno
da je neko životinjsko i biljno ponašanje moguće najbolje opisati tek na grupnom nivou
uz pomoć pojma grupnih adaptacija.
U tradiciji grupnog uma postoje i dve opšte tvrdnje o grupnom karakteru
kognicije: prva iznosi da postoji kognicija na grupnom nivou (gde je ljudsko donošenje
odluka u grupi viđeno kao ponašanje pčela u košnici), dok se druga može nazvati
“tezom društvene manifestacije” i kojom se ukazuje da je kognicija svojstvo pojedinca
ali da postoje neki procesi koji mogu da se izvrše samo ukoliko je pojedinac integrisan u
društveni kontekst.23 Upravo je ova druga tvrdnja nasleđena, a potom i branjena u debati
o ProKog. Hipoteza o proširenju kognicije se, stoga, nalazi između individualističkih i
kolektivnih pristupa i preuzima individualistički stav kada kogniciju posmatra kao
svojstvo pojedinca, ali u kolektivističkom duhu prepoznaje da ona kao njegova
aktivnost prevazilazi granice njegove glave i tela.
Na kraju bi trebalo da posvetimo pažnju filozofskim stanovištima i autorima
koji su prethodili nastanku ProKog pokreta. Najistaknutija figura u debati o ProKog,
Endi Klark (Andy Clark), odaje poštovanje autorima poput Martina Hajdegera, koji je u
Biću i vremenu (1927) uveo pojam ljudske egzistencije i mišljenja kao neodvojivih i
duboko povezanih sa svetom i telom – gde biti znači već biti-u-svetu, Morisu Merlo-
Pontiju i njegovoj Strukturi ponašanja (1942), Lavu Vigotskom, Maturani i Vareli, ali
takođe i Polu Čerčlandu (Paul Churchland), Danijelu Denetu (Daniel Dennett), Timotiju
van Gelderu (Timothy van Gelder) i mnogim drugima.
Jedna od osnovnih misli koja se nalazi u pozadini ideje o proširenju kognicije je
lepo izražena u citatu Boa Dalbuma (Bo Dahlbom) i Larsa-Erika Janlerta (Lars-Erik
Janlert), a koji navodi Denet: “Kao što ne možete mnogo toga da postignete u
stolarskom zanatu koristeći se samo golim rukama, isto tako nema mnogo vrsta
mišljenja koje možete da obavite koristeći se samo golim mozgom” (Dennett 1997:
134). U Kinds of Minds Denet pravi razliku između različitih vrsta bića koja imaju
različite vrste inteligencije. Po njegovom mišljenju, postoje Darvinijanci, Skinerijanci,
23 Teza društvene manifestacije biće u novom obliku predstavljena u okvirima „drugog talasa“ ProKog, a
možemo je naći i kod Hačinsa kojeg možemo videti kao neposrednu preteču ProKog (videti Poglavlje 3,
posebno odeljke 3.2. i 3.5.).
34
Poperijanci i Gregorijanci (sve vrste ovih bića su nazvane prema jednom uticajnom
naučniku ili filozofu – Čarlsu Darvinu, B. F. Skineru, Karlu Poperu i Ričardu
Gregoriju). U ideji evolucije i odlika inteligencije ovih bića ponovo možemo da pratimo
isti ples između internalističkih i eksternalističkih shvatanja kognicije. Skinerijanska
bića rešavaju probleme direktno delajući u okolini što ih čini vrlo ranjivim na pogreške
koje ih direktno pogađaju. Poperijanci prave unutrašnje kopije okoline koje im
omogućavaju da “u glavi” ponove plan za rešavanje zadatka i da tako bezbedno
predvide greške u svojoj glavi. I napokon, Gregorijanci stvaraju oruđa u svojoj okolin i
u svojim glavama (kao što su reči, viruelne mape, prostorne predstave vremena – npr.
ponedeljak je levo od utorka i sl.) što im omogućava da “konstruišu još suptilnije
generatore poteza i da ih uspešno testiraju” (Dennett 1997: 100, distinkcije između
stvorenja nalaze se na 1997: 87-101). Ključna poenta koju Denet želi da načini u svojoj
knjizi je ta da naša superiorna ljudska inteligencija nije takva zahvaljujući veličini našeg
mozga, već zbog naše navike da vršimo kognitivno rasterećenje ili “oflouding” na
okolinu “gde sijaset periferalija koje smo konstruisali može da uskladišti, obradi i
ponovno predstavi naša značenja, racionalizujući, unapređujući i štiteći transformacijske
procese koji jesu naše mišljenje” (Dennett 1997: 134).
Vredno je napomenuti, takođe, da postoji jedan broj autora koji je umesto u
prilog proširenja kognicije argumentisao u prilog proširenja različitih tradicionalnih
entiteta u biologiji. Najpoznatiji među njima su Ričard Dokins (Richard Dawkins) i
argument u prilog proširenog fenotipa (1982), i Skot Tarner (Scott J. Turner) i njegovo
shvatanje proširenog organizma (2000). Dokins počinje od uobičajene definicije
fenotipa kao manifestovanih katakteristika jednog organizma koje su proizvedene
ekspresijom gena i okolinom. Na osnovu takvog razumevanja fenotipa, Dokins
razmišlja u sledećem pravcu – ako za fenotipske odlike smatramo ne samo veoma bliske
efekte ekspresije gena, poput proizvodnje različitih proteina, već i udaljene posledice
kao što su boja očiju ili boja kože, onda smo udaljeni samo jedan korak od
prepoznavanja, na primer, različitih životinjskih artefakata kao delova njihovih
proširenih fenotipa. Povezujući korak između gena i životinjskih oruđa ipak zavisi od
našeg prihvatanja verovanja da ponašanje može da bude genetski determinisano
(Dawkins 1982/1999: 198). Međutim, ukoliko prihvatimo da su neka životinjska
ponašanja genetski kodirana onda i neki proizvodi takvih ponašanja mogu biti shvaćeni
35
kao posledice ekspresije određenih gena. Onda, takođe, nije samo slučaj da su takvi
proizvodi određenih ponašanja puke posledice genetske ekspresije, već oni igraju i
sličnu ulogu kao tradicionalno prepoznati fenotipski atributi. Moguće je izložiti
argument prema kojem bi važilo da ako je funkcionalna uloga fenotipskih odlika da
omoguće replikaciju gena jednog organizma, onda svaka fizička odlika koja bi mogla da
se korelira u jakom smislu sa posebnom ekspresijom gena i koja pomaže opstanak
nosilaca gena (to jest, organizma) treba da se smatra delom fenotipa ovog organizma.
Paukova mreža bi mogla da se posmatra kao proširenje predatorskih organa ukoliko
različite idiosinkratične šare paukovih mreža mogu da se koreliraju sa različitim
genima. Stoga, prošireni fenotip nije konvencionalno vezan za jedno posebno telo, već
umesto toga referira na sve efekte gena na svet iako ga je “prikladno ograničiti na
slučajeve gde ovi efekti, pozitivno ili negativno, utiču na šanse za opstanak ovog gena“
(Dawkins 1982/1999: 286).
Razlika između oklopa jedne krabe, kućice tularaša i
paukove mreže je proizvoljna ukoliko usmerimo pažnju na
njihovo funkcionisanje i efikasnost. Prema Dokinsovom
mišljenju gledanje na delove okoline kao na delove
fenotipskih odlika jednog organizma je kao kada uvidimo
drugu stranu Nekerove kocke (vidi sliku 5), iako “Nekerova
kocka ima tendenciju da se ponovo vrati na početnu
orijentaciju i da potom nastavi da se naizmenično menja” (Dawkins 1982/1999: 251).
On nas poziva da pojedinačan organizam ne prihvatimo kao neupitnu jedinicu života,
čak iako se on može posmatrati kao poseban i prikladan nivo njegove deskripcije.
Upravo ovakva vrsta antišovinističkog razmišljanja o delovima okoline kao predmetima
koji igraju važnu biološku ili kognitivnu ulogu prisutno je i u debati o ProKog24.
Sa druge strane, koliko god je bilo neobično priznati da fenotipske odlike ne
prebivaju samo u telu jedinke, Tarnerova tvrdnja o proširenom organizmu mora zvučati
čak apsurdno nekome ko je osetljivijeg sluha. Tarner čini još jedan korak u smeru koji
je Dokins zacrtao. Umesto gledanja na paukove mreže, jame kišnih glista i “pevajuće
24 Neki autori argumentuju u prilog ProKog uz pomoć teze o proširenom fenotipu, za pregled i kritiku
ovakve argumentacije videti Schulz 2013.
Slika 5 (Wikipedia,
Necker cube)
36
jazbine” rovaca kao na ispoljavanje fenotipskih karakteristika pojedinačnog organizma,
on primećuje da ih treba smatrati delovima samog tog organizma (ovi primeri proširenih
organizama detaljno su
opisani u poglavljima 7, 8 i 10
Turner 2000). Sam Tarner ne
smatra da je razlika između
Dokinsovog i njegovog
pristupa supstancijalna i
smatra da predstavlja samo
promenu perspektive od
evolucione biologije ka fiziologiji (Turner 2000: 2). Ipak, ova promena gledišta na
biološko proširenje organizma u okolinu nije samo jednostavan dodatak na staru priču i
pre je slučaj da fiziološka perspektiva upotpunjuje i zaokružuje evolucionističku priču o
proširenom fenotipu (Ibid. 33). Preuzimanjem izazova da opiše raznolike izgrađene
životinjske strukture kao žive delove njihovih organizama, on se fokusira na dva
elementa: “energetske tokove koji napajaju fiziologiju, bilo da oni dolaze iznutra ili
spolja u odnosu na organizam; i tipove ‘spoljašnjih organa’ i ‘spoljašnjih organskih
sistema’ koji su sposobni da manipulišu ovim tokovima energije i da unaprede
fiziološko funkcionisanje” (Ibid.). U fiziološkom smislu paukova mreža postaje njegova
pluća umesto njegovih predatorskih organa, a jama kišne gliste postaje njen “pomoćni
bubreg” umesto njene kuće.
Možemo da razlikujemo dva opšta tipa argumenata u prilog proširenja živih
organizama u okolinu – teleološki, pojedinačna ekspresija gena utiče na okolinu na
takav način koji omogućava replikaciju nosioca ovog gena i argument sprege, gde su
vitalni tokovi energije za opstanak organizma jedino zamislivi ako u obzir uzmemo
spoljašnje organe kao delove šireg organskog sistema. Slični argumenti će preovlađivati
i u debati o proširenju kognicije – evolucionistički, gde će se prošireni procesi
posmatrati kao ekonomizacija potrošnje energije koja je potebna za ispunjavanje
kognitivnih zadataka i argumenti sprege, sa naglaskom na informacijske tokove pre
nego na tokove energije.
Slika 6
Različiti tipovi kućica tularaša
(http://www.cals.ncsu.edu)
37
Do sada smo argumentisali da nije samo duga tradicija internalizma u shvatanju
uma, reflektovana u istoriji epistemološkog, semantičkog i kognitivnog internalizma, ta
na koju su reagovali zastupnici ProKog, već i mnogo mlađe forme internalizma koje su
se javile sa Tjuringovom koncepcijom univerzalnog računara i fon Nojmanovom
arhitekturom računara, a koje su same bile reakcije na “neprirodne” zaključke
bihejviorizma da je mentalno svodivo na javno ponašanje. Hipoteza o proširenju
kognicije je potom rođena kao deo šireg pokreta u kognitivnoj nauci poznat pod
nazivom “situirana kognicija”, koji smo podelili na dve glavne grane. Jedna koja vodi
poreklo iz dvadesetovekovne ideje sistemskog mišljenja i teorije dinamičkih sistema i
druga koja izrasta iz nezadovoljstva sa internalističkim zaključcima kompjutacijske
teorije. Mi ćemo uglavnom pratiti ovu drugu liniju i pokušaje da se proširi
preovlađujuća slika uma koja prihvata pretpostavku da je kognicija vrsta manipulacije
simbola i da su predmet kognitivne nauke procesi odgovorni za proizvodnju
inteligentnog ponašanja.
Ipak, veoma je bitno primetiti da našu pažnju ne usmeravamo na stanovišta
simboličke  manipulacije i samo na one tvrdnje koje se eksplicitno tiču kognitivnih
procesa ili mehanizama iz čisto istorijskih razloga. Drugim rečima, mi nećemo pratiti
kompjutacijusku liniju razumevanja samo zbog toga što je standardna, već pre zbog
drugog razloga koji ga je i načinio standardnim. Iako i dinamičko i kompjutacijsko
stanovište pružaju vrste kognitivnih objašnjenja i oba stanovišta mogu da se koriste za
argumentisanje u prilog kognitivnog proširenja, ne slažemo se sa pretpostavkom da ona
pružaju objašnjenja istih fenomena. Kompjutacijska ili gledišta koja se fokusiraju na
obradu podataka bave se kognitivnim procesima, dok su dinamička shvatanja usmerena
na to kako se kognitivni sistemi ponašaju pod datim uslovima. Dinamička objašnjenja
su, stoga, objašnjenja ponašanja u vremenu koje se odigrava kada su odgovarajući
delovi sistema spregnuti zajedno. Takođe, dinamička stanovišta proširene kognicije
obično za svoj predmet imaju proširenje sistema, koji može lako da ne zadovolji tvrdnju
da se kognicija proširuje. Razlog ovome je što svojstva često nisu i svojstva delova tog
sistema i prošireni kognitivni sistemi ne moraju da sadrže i proširene kognitivne
procese. Adams i Aizava (Adams, Aizawa) smatraju da nas činjenica da postoji prošireni
kognitivni sistem ne opravdava u tvrđenju da se i sama kognicija proširuje, a svoju
tvrdnju potkrepljuju primerima. Jednom ilustracijom oni nas pozivaju da primetimo da
38
je jedno ljudsko biće kognitivni sistem i onda primećuju “ljudski palac je deo tog
čoveka, a time i deo kognitivnog sistema, i tako već imamo opravdanje hipoteze o
proširenju, ili barem utelovljenju, kognitivnog sistema”, ipak, svakako, ne bismo bili
voljni da palac nazovemo kognitivnom ekstenzijom (2008: 106-107). Dinamički pristup
obično smatra međusobne uticaje tela, okoline i mozga konstitutivnim za njihovu
spregnutost i zbog toga ih smatra delovima proširenih kognitivnih sistema. Ipak, samo
postojanje sprega i jednačine koje ih opisuju nisu dovoljne kako bi se delovi takvog
sistema smatrali kognitivnim.
Sada ćemo se okrenuti neodložnom pitanju “Šta se uopšte tačno tvrdi
hipotezom o proširenju kognicije?” Već smo videli da se slične tvrdnje o proširenju
mogu naći kod Deneta, Dokinsa i Tarnera, koji su počinjali sa poznatim pojmovima i
definicijama uma, fenotipa i organizma i primenili ih na širi domen koji uključuje
delove okoline. Međutim, kako možemo argumentisati u prilog ProKog i šta tačno
želimo da kažemo kada tvrdimo da se kognicija proširuje?
39
2
Kauzalne sprege, argument pariteta
i funkcionalizam
“Proširena kognicija” je nesumnjivo neobičan par reči. Nakon gotovo dvadeset godina
debate o njenoj mogućnosti i plauzibilnosti, još uvek nije sasvim jasno šta se
podrazumeva pod njima. Do sada smo se uverili u to šta je njena osnovna pretpostavka
ta da se “ponekad kognitivni procesi proširuju u okolinu” – ali smo još uvek daleko od
izvesnoti kada su u pitanju njena preciznija određenja. Naučili smo da je ona hipoteza o
prirodi kognicije, te da pretpostavlja fizikalizam, mada je mnogo radikalnija od danas
uobičajenog pomeranja istraživanja kognicije u okvire prirodnih nauka i osporavanja
kartezijanskih pretpostavki o dualizmu između duha i tela. Fizikalizam, kao suprotnost
dualizmu supstancija kartezijanskog tipa, sada je široko prihvaćena teza i danas
mentalne pojave istražujemo na isti način kao i druge fizičke događaje. Mi verujemo da
je “siva masa” fizički temelj svih mentalnih i kognitivnih procesa, te da oni stupaju u
uzročne interakcije s ostatkom sveta na neposredan i netajanstven način. Takođe, svesni
smo snažnog uticaja okoline na način na koji razmišljamo o njoj, na koji je percipiramo
i na koji delujemo na nju. Ali kakav razlog imamo da tvrdimo da delovi okoline i našeg
neneuronskog tela tvore, u najrobusnijem smislu reči “tvoriti”, procese koji su
tradicionalno prepoznati kao kognitivni? Takođe, u kom tačnom smislu možemo
govoriti o ovim delovima okoline kao konstitutivnim za kognitivne procese?
Mi znamo za mnogo slučajeva kada okolina pruža doprinos našem
40
kognitivnom ponašanju. Ovi primeri su brojni i dobro poznati u kognitivnoj psihologiji.
- Kada rešavamo matematičke probleme više nego često koristimo olovku
i papir, ili neke druge vrste računskih uređaja. Za relativno jednostavne
matematičke zadatke kao što je, na primer, deljenje redovno koristimo
tehnike kao što je beleženje brojeva na papir i njihovo zapisivanje prema
određenom redu. To nam pomaže da veliki deo kognitivnog tereta
prenesemo na našu okolinu. Stalno pamćenje posrednih koraka može se
preneti na papir koje nam pomaže da vizuelno pratimo međurezultate.
Nadalje, argumentovano je da je “sposobnost za mentalno množenje
izvedena iz naše sposobnosti da množenje s olovkom i papirom”, a ne
obrnuto (McClelland 1986b: 46), što dodatno naglašava ulogu
spoljašnjih simbola i okoline u nekim kognitivnim procesima.
- Ako bi naše biološko pamćenje bilo oštećeno mi bismo koristili
beležnice, kako analogne tako i digitalne, za skladištenje sadržaja naših
verovanja, želja, htenja itd. Ova spoljašnja skladišta, takođe, možemo
koristiti kako bismo uvećali našu prirodnu memoriju. Ideja o
“egzogramima” (termin je uveo Donald 1991) kao suprotstavljenih
“engramima” (Lashley 1950) razvijena je u radu Merlina Donalda koji ih
shvata kao pojedinačne unose u “spoljašnja simbolička skladišta” ili SSS
(Donald 1991: 314)25, koji ovom razlikom ukazuje na činjenicu da
pamćenje nije u potpunosti unutrašnja stvar.
- Naš telesni oblik i njegov potencijal za delovanje utiče na percepciju
prostora. Uspeh u lociranju objekata zavisi, na primer, od toga na kojoj
osi oni leže u odnosu na naše telo, lociranje objekata duž ose koja se
proteže sa zadnje ka prednjoj strani našeg tela je lakše od lociranja
objekata koji se nalaze na “levo-desno” osi, zbog većeg potencijala za
dejstvovanje u “napred-nazad” situacijama i nedostatka telesnih naznaka
25 Jedna od osnovnih Donaldovih ideja (posebno razvijena u Origins of of the modern mind 1991, i A
mind so rare 2001) bila je da evolucija ljudskog uma nije vođena ljudskom upotrebom oruđa, već
porastom u memorijskim potrebama koje su nastale razvojem društvenih grupa. “Moderni ljudski um” je
složena celina koja se sastoji od dva dela - mozga i kulture. Kognitivna evolucija i uspon simboličkog
razmišljanja usko su povezani s evolucijom kulture od epizodne do mimetičke (1991: 162-201), od
mimetičke do mitske (ibid.: 201-269), a zatim do teoretske kulture i stvaranje spoljašnjih simboličkih
skladišta (Ibid.: 269-360).
41
u “levo-desno” slučajevima (Barsalou 2008: 625; Franklin & Tversky
1990). Opažanje “afordansi” ili “pogodnosti” (Gibson 1979), s druge
strane, uvek zavisi od naših telesnih odlika. Stolicu opažamo kao nešto
što omogućuje sedenje, ali samo utoliko što smo sposobni za sedenje.
Kada bismo imali telo jedne foke ili kita, nailazak na stolicu nakon
napornog radnog dana ne bi stavio osmeh na naše lice26.
- Takođe, neke stabilne promene koje unosimo u okolinu povratno deluju
na naše kognitivne sposobnosti. Na primer, deca predstavljaju brojeve, ili
tačnije brojčanosti, iznad tri ili četiri samo aproksimativno27 (Kaufman et
al. 1949; De Cruz 2008), što je pokazano eksperimentalnim studijama,
međutim ljudi vremenom razvijaju, za razliku od drugih životinja,
sposobnost da predstavljaju tačne brojeve i ovo može biti objašnjeno
ljudskom upotrebom spoljašnjih simbola. Upotrebom simbola za brojeve
parijetalni sistemi čoveka prolaze kroz ozbiljne transformacije koje
omogućavaju precizno predstavljanje brojeva (Piazza 2009: 261).
- Postoje jaki dokazi da je drugačija percepcija matematičkih problema, pa
čak i različiti obrasci moždanih aktivacija tokom rešavanja matematičkih
zadataka, posledica različitih tehnika računanja u različitim kulturama.
Helen de Kruz kaže: "Abakus i štapovi za brojanje su sastavni i
ireducibilni delovi matematičke kognicije, koji omogućavaju hibridne
moduse mišljenja u kojima su unutrašnji i spoljašnji resursi čvrsto
isprepletani”28 (2008: 483, za interpretaciju uloge kulture u matematičkoj
26 Gibsonov veliki doprinos nije bio u isticanju da mi o stolici razmišljamo kao “pogodnoj za sedenje”,
već u uvidu da pri susretu sa stolicom mi nju percipiramo kao pogodnu za sedenje, a ne zaključujemo da
možemo sesti na nju. U opažanju je primarno ono što je od važnosti za životinju, što ima evolucijsku
vrednost. Jednostavne opažajne karakteristike su samo sekundarne.
27 Mali skupovi nekih predmeta, do četiri predmeta, podložni su “subitizovanju” (Kaufman et al. 1949) –
tačnom suđenju o broju njihovih članova (čak i bez upotrebe simboličkih reprezentacija, na primer, četiri
predmeta su odmah procenjena kao veća po broju od tri predmeta), dok je broj članova većih skupova
samo aproksimativno određen.
28 Abakus je bio uobičajena naprava za računanje koja se koristila u antičkoj Grčkoj, dok je sistem
štapova za računanje (eng. counting rods, vidi sliku 6) razvijen u kineskoj Han dinastiji prevashodno za
računanje poreza. Iako su štapovi za računanje omogućavali simultano rešavanje linearnih jednačina, oni
nisu bili pogodni za izražavanje opštih matematičkih pravila i korišćeni su za rešavanje konkretnih
matematičkih problema, što objašnjeava kasniju dominaciju evropske algebre (De Cruz 2007: 6). Sa
druge strane, česta upotreba abakusa za računanje u Kini i Japanu objašnjava uspešnost u savladavanju
izračunavanja sa velikm brojevima (u glavi) u kojem postoji značajna aktivacija premotornog korteksa
(koje označava simuliranje pomeranja kuglica abakusa).
42
kogniciji videti takođe Pica, Dehaene, Spelke and Izard 2008; Menary
2007a, 2013)
Slika 7 (Encyclopedia Britannica 2006)
- Lakof i Džonson (Lakoff, Johnson 1980; 1999) tvrde da je kategorizacija
uglavnom nesvestan proces koji se odvija u svim životinjama, čak i kada
ameba klasifikuje predmete u jestive i nejestive. Svaki put kada se ulazna
informacija prenosi manjim brojem neurona u odnosu na broj ćelija koje
su primile signal, mi kategorizujemo. Kategorizacija je, dakle, posledica
toga što smo neuronska bića, ili utelovljena bića (1999: 16-21). Pojmovi
su, s druge strane, neuronske strukture koje omogućavaju rasuđivanje o
kategorijama, i prema Lakofovom i Džonsonovom mišljenju mnogo su u
bližoj vezi sa senzornomotornim sistemom mozga nego što smo to isprva
mislili. Pojmovi o bojama, osnovni pojmovi i pojmovi prostornih odnosa
su utelovljeni pojmovi (na primer, pojmovi za boje su oblikovani ne
samo prema talasnoj dužini svetlosti, već i prema tri vrste očnih čepića ili
kupastih ćelija), mada je prema njihovom mišljenju veliki broj naših
pojmova uopšte metaforički izveden iz naših telesnih pojmova i čulnog
iskustva29.
29 “Levo” i “desno” su zavisni od asimetrije našeg tela, dok je na primer zamišljanje relacije “više” kao
“veće visine” povezano sa našim svakodnevnim iskustvom. Primeri ovog drugog su “cene su skočile” ili
“dnevnice su sada povišene” gde je “korespondencija između kvantiteta i okomitosti plod korelacija iz
svakodnevnog iskustva, kao što je sipanje vode u čašu i gledanje kako se nivo vode povišava” (Lakoff
43
Neki od ovih primera pokazuju kako obično koristimo delove okoline u
rešavanju kognitivnih problema (matematičko deljenje), kako zamenjujemo neke
unutrašnje mehanizme sa spoljašnjim mehanizmima koji su odgovorni za realizaciju
nekih kognitivnih sposobnosti (skladištenje informacija ili pamćenje), kako su neke
pojedine kognitivne sposobnosti oblikovane našim telom i okolinom (vizuelna
percepcija), i kako urođene kognitivne sposobnosti možemo transformisati promenom
našeg okruženja (spoljašnji simboli). U svim tim slučajevima okolina je omogućila ili
izmenila neki oblik našeg kognitivnog funkcionisanja. Ipak, preostaje pitanje zašto
bismo ove okolinske faktore posmatrali kao netrivijalne konstitutivne delove
kognitivnih sistema ili procesa? Zašto bi trebalo podržati ovu “nečuvenu” i “ludu” ideju,
kako je Adams i Aizava nazivaju u predgovoru svoje knjige The bounds of cognition
(2008: vii, xii)? Zašto bismo ove mozak-telo-okolina zavisnosti trebalo da posmatramo
kao građevinske blokove kognicije, a ne samo kao korišćenje oruđa i nekonstitutivno
uparivanje? U davanju odgovora na ova pitanja prisetićemo se da je glavni credo
ProKog da se “ponekad kognitivni procesi proširuju na okolinu”:
- ontološka tvrdnja, tvrdnja o tome koje vrste stvari su delovi kognitivnih procesa,
a ne samo epistemološka ili eksplanatorna tvrdnja o tome kako je najbolje opisati
ili spoznati kognitivne procese. Kao što je već prikazano, ona je kompatibilna s
različitim objašnjenjima i modelima kognicije (vidi odjeljak 1.3).
- To je tvrdnja o odnosu okoline i spoznajnog subjekta. Za razliku od pogleda
SKN na ulogu okoline kao na puki resurs inputa i mesto isporučenja autputa, i
shvatanja utelovljenog i uronjenog pristupa gde kognicija zavisi od okoline,
ProKog tvrdi da okolina netrivijalno konstituiše kognitivne procese (videti odeljak
1.3).
- I takođe, treba primetiti da je ona teza o nekim i aktuelnim kognitivnim
procesima. Ona nije tvrdnja o svim kognitivnim procesima, ali takođe nije ni teza
o samo zamislivim procesima.
and Johnson 1999: 47).
44
2.1. Mnoštvo (varijacija) i nekolicina (argumenata)
U prvom poglavlju (odeljak 1.3.), istakli smo nekoliko vrsta situirane
kognicije. Ako ostajemo samo pri primerima telesne i okolinske zavisnosti, nećemo biti
u stanju da pružimo odgovor na pitanje zašto bismo računali ove spoljne činioce kao
konstitutivne, a ne samo kao uzročno relevantne spoljašnje faktore. Drugim rečima,
imali bismo iste razloge za odbranu uronjene ili utelovljene pozicije, kao i za prošireni
pristup. Ili, ne bismo bili u mogućnosti da podržimo tvrdnju o konstituciji nasuprot
tvrdnji o zavisnosti, jer navedeni primeri govore samo protiv stanovišta da je uloga
okoline na nivou pukog inputa i autputa i ne mogu da odluče između dva ekstremnija
stanovišta. Zašto bi onda trebalo da izaberemo najradikalniji opciju? Pre nego što
počnemo da odgovaramo na ovo pitanje treba ukazati na još jednu bitnu stvar. Literatura
o proširenoj kogniciji ispunjena je primerima koji pokazuju zavisnosti između mozga,
tela i okoline, međutim primeri sami po sebi nisu dovoljni za opravdanje ontološke teze
o proširenju kognicije. Ono što nas može usmeriti u pravcu jedne određene ontologije je
“uokviravanje” ovih primera, a ne “sirovi” empirijski podaci. Kao što je Kvajn (Quine)
čuveno pokazao da su ontologije zavisne od jezika. I premda ne moramo prihvatiti
Kvajnovo ekstremno stanovište nedokučivosti referencije i ozbiljnog ontološkog
relativizma (vidi Quine 1960, 1969), prema kojem ne možemo zamisliti nijedan objekat
nezavisno od svakog jezika, mi verujemo da ontologije složenih entiteta uveliko zavise
od teorija koje ih impliciraju. Mnogi naučni radovi i knjige na temu ProKog se temelje
na “empirijskom” pisanju - nabrajajući i tumačeći primere afordansi, senzornomotornih
kontingencija, kulturnih artefakata i spoljnih simbola, za kojim sledi kratka tvrdnja da ti
primeri pokazuju da se kognicija može proširiti. Ipak, svedočanstvo koje se navodi nije
dovoljno za postizanje postavljenog cilja, jer nam nije ponuđena teorija koja bi podržala
ove primere, niti za to potrebni argumenti. Mi ćemo krenuti drugačijim putem i
koristićemo navedene primere samo onda kada su nam apsolutno potrebni i
usredsredićemo se na argumentaciju koja bi mogla da nas uveri da je teza o proširenju
superiorna u odnosu na ostale situirane pristupe. Ono što je zanimljivo je da u prilog ove
hipoteze nema puno pravih argumenata. Možemo razlikovati možda samo dva takva
argumenta: argument pariteta i integracionistički argument. S druge strane, postoje
45
mnogobrojne verzije hipoteze u pitanju, možda čak i prekobrojne. Pitanjem ove
raznolikosti ćemo se sada samo ukratko pozabaviti, kao i mogućim podelama tih
varijacija.
Koje sve vrste ProKog postoje?
Danas postoji veliki broj verzija hipoteze koju su inicijalno razvili Endi
Klark i Dejvid Čalmers (Andy Clark, David Chalmers 1998). Ove verzije mogu biti
suštinski različite i čak međusobno isključive. Neke od njih zauzimaju suprotna
stanovišta povodom pitanja kompjutacionalnosti kognicije (Klark, Vilson, Viler
[Wheeler] protiv Čemera [Chemero], van Geldera [van Gelder]30), funkcionalizma
(Klark, Viler protiv Šapira [Shapiro], Sprevaka [Sprevak]31), prirode reprezentacija
(različita shvatanja formata reprezentacija: simboličke ili distribuirane32), strukture
entiteta koji se proširuju (sistemi, procesi ili stanja33), eksplanatornih implikacija
(ProKog ima ozbiljne posledice na kognitivnu nauku ili nema uopšte nikakvih posledica
na takvo istraživanje34) i tako dalje. Ipak, sve ove posebne teze dele istu ključnu
pretpostavku da se kognicija ponekad proširuje na telo i okolinu. Svi ovi različiti pristupi
30 Klark (Clark & Chalmers 1998; Clark 2001; 2003; 2005; 2008; 2010), Vilson (1994; 2001; 2004;
2010), Viler (Wheeler & Clark 2008; Wheeler 2010) i neki drugi autori naglašavaju važnost shvatanja
kognitivnih procesa kao računskih procesa odakle nastavljaju da objasne kompatibilnost
kompjutacionalnosti i kognitivnog proširenja. Sa druge strane autori poput Čemera (Chemero 2008;
2011), i van Geldera (1995; 1998) pokušavaju da dokažu da činjenica da je kognicija proširena implicira
da je ona nekompjutacijske i nereprezentacijske prirode jer je najbolje opisiva kao nesekvencijalno
procesiranje koje se odvija u dinamički spregnutim sistemima koji ne implementiraju računanje, tj.
kompjutacije, u tradicionalnom smislu.
31 Veći deo ovog poglavlja će se baviti pitanjem da li je ProKog vrsta funkcionalizma ili ne. Dok Klark
(2008) i Viler (2010) vide ProKog kao funkcionalističku teoriju kognicije, Šapiro (2004) iSprevak (2009)
pokušavaju da dokažu da pretpostavljanje jake veze između funkcionalizma i ProKog dovodi do različitih
vrsta apsurdnosti.
32 Zavisno od toga kakvo stanovište o reprezentacijskim strukturama usvojimo isti kognitivni procesi će
moći da se opišu kao da u sebi sadrže reprezentacije kao njihove integralne delove ili kao da su suštinski
anti-reprezentacijski. Na primer, ako ne prihvatimo da su distribuirane reprezentacije u pravom smislu
reprezentacije, onda ćemo morati da odgovorimo na neke argumente protiv reprezentacionalizma, a koji
govore u prilog nepostojanja simboličkih reprezentacija.
33 Neki autori, poput Roba Ruperta (2009), govore o kognitivnim sistemima kao proširenim, dok neki
drugi autori govore o proširenju kognitivnih procesa ili stanja. Različita stanovišta povodom predmeta
proširenja ćemo posmatrati kao međusobno neuporediva jer su usmerena na različite entitete. Štaviše, one
varijacije ProKog koje se eksplicitno odnose na kognitivne procese ćemo posmatrati kao teorijski važnije
jer ćemo kognitivne procese odrediti kao ispravan predmet istraživanja kognitivne nauke.
34 Rupertov glavni argument protiv usvajanja ProKog (2004; 2009; 2013) nije baziran na njenoj
neplauzibilnosti, već na njenoj eksplanatornoj irelevantnosti. Prema njegovom mišljenju, postuliranje
proširenih nosilaca kognicije ne dodaje ništa hipotezi da kognicija zavisi od okolinskih činioca. Klark
(2001, 2008), Roulands (Rowlands 2004) i Vilson (2004) se ne slažu sa ovakvim mišljenjem i
argumentuju da usvajanje ProKog perspektive radikalno transformiše našu staru sliku kognicije i donosi
nova objašnjenja starih fenomena u prvi plan.
46
se javljaju pod jednim jedinim nazivom “Proširena kognicija”, i zbog toga nije sasvim
jasno šta sve neko podrazumeva kada izjavljuje da je zastupnik ProKog. Unekoliko je
zagonetno kako je moguće tvrditi toliko različitih stavova sa jednim istim ciljem –
pokazati da se kognicija ponekad zaista proširuje. Pojmovni haos koji vlada debatom o
proširenju kognicije već neko vreme je rezultat činjenice da nije preduzet nikakav
ozbiljniji rad na uspostavljanju pojmovnih temelja različitih ProKog hipoteza. One su
sve označene istom etiketom, koja tako sakriva njihovu raznoliku prirodu. Ipak, sa druge
strane, nije svaka ponuđena distinkcija između ovih različitih verzija jednaka po svojoj
vrednosti i korisnosti. U nekim slučajevima, uvedene razlike, po našem mišljenju, ne
razdeljuju fenomene na odgovarajućim mestima ili su prikazane kao značajnije nego što
zapravo jesu. Drugim rečima, nije samo sasvim nejasno šta to detaljnije i određenije
znači da se kognicija proširuje (jer postoji toliko raznih verzija hipoteze), već je isto tako
nejasno kako klasifikovati ovaj niz hipoteza jer ne postoje jasni kriterijumi koji nam
govore što je presudno u razlikovanju teorija kognicije.
Da li bi trebalo da napravimo klasifikaciju prema njihovim matematičkim
modelima? Ili možda u skladu s njihovim vrstama objašnjenja? Ili prema vrstama
predmeta koje opisuju, ili prema njihovim tvrdnjama o ulozi reprezentacija? Ili bi trebalo
da ponudimo što više klasifikacije prema svim zamislivim kriterijumima? Nepostojanje
jedne priznate klasifikacije je znak za dublji i osnovniji problem – a to je činjenica da mi
ni ne znamo kako bi teorija kognicije uopšte trebalo da izgleda. Da li bi ova teorija
trebalo da nam kaže koja vrsta entiteta su kognitivni procesi (materijalni, neutralni,
prošireni itd.) ili kakvim se zakonima pokoravaju, ili kakvi su modeli najprikladniji za
njihovo opisivanje? Ili još opštije da li bi trebalo da se usredsredimo na vrstu explanansa
ili na vrstu explananda teorije? Naš odgovor će biti da su neke klasifikacije bolje od
drugih i da neke predložene distinkcije nisu naučno opravdane.
Moguće podele
Jedna od popularnih distinkcija je već spomenuta. To je razlika između
“prvog talasa” i “drugog talasa” ProKog koju je uveo Saton (Sutton 2010). Ova dva
pristupa su razdvojena na temelju različitih argumenata koji se nude u prilog njihove
podrške. Argumenti u pitanju su već navedeni argument pariteta i integracionistički
47
argument. Pretpostavka koja je ovde usvojena je da ti argumenti podrazumevaju
različita stanovišta o onome što procese čini kognitivnim. Dok se prvi talas ProKog
oslanja na princip pariteta i korespondentni argument, drugi talas se temelji na
principu komplementarnosti (Sutton 2010: 193-194). Menari (Menary) uokviruje
ovu razliku na sličan način i drugi talas ProKog naziva integracionističkim, u
suprotnosti sa prvim talasom za koji smatra da se odnosi samo na kauzalne
interakcije koje nisu transformativne (Menary 2010: 228-229). Razlika između ove
dve vrste ProKog prvenstveno je viđena kao razlika u motivaciji - gde je motivacija
prvog talasa u uviđanju pariteta između unutrašnjih i proširenih procesa, drugi talas
je motivisan uvidom da su prošireni procesi zapravo unutrašnji procesi koji su
upotpunjeni ili komplementirani delovima okoline. Oni su obično prikazani kao da
su izraz različitih tvrdnji. Integracija mozga i okoline se uzima kao “prosta činjenica
koja sledi iz našeg utelovljenja” (Ibid.: 229), a ne kao naknadno uzročno uparivanje
posebnog moždanog sistema s okolinom na osnovu uzročnih interakcija, koje se
obično pripisuje prvom talasu mišljenja.
Osim toga, zagovornici ove podele imaju tendenciju da ove dve različito
motivisane vrste ProKog predstave kao da su u tenziji i da raspravljaju o dve bitno
različite vrste proširenih fenomena. Prvi talas je predstavljen kao da tvrdi da su samo
oni procesi koji su sasvim slični internim procesima prošireni, dok predstavnici
drugog talasa tvrde da insistiranjem na kontributivnoj, transformativnoj i
integrativnoj ulozi okoline prevazilaze stanovište prvog talasa i uzimaju u obzir
samo komplementarne procese kao proširene. Ipak, mi ćemo insistirati na tome da
ova podela nije fundamentalna. Iako, ona može naglasiti različite aspekte proširenih
procesa, ova dva pristupa nisu isključiva i njihovo razlikovanje nam neće pomoći u
rešavanju konceptualnog haosa u debati o ProKog (vidjeti dio 3.2). Kao što su i sami
zagovornici ove razlike već primetili, ova dva pristupa jesu možda u napetosti, ali su
i međusobno povezani i “postoje jasni dokazi da obe ove linije misli postoje u
Klarkovom radu kao i u drugoj skorašnjoj literaturi o proširenoj kogniciji” (Sutton
2010: 194). Dakle, mi ćemo ovu distinkciju tretirati kao sekundarnu, mada ćemo
njenu neosnovanost detaljno istražiti tek u trećem poglavlju.
Još jedna moguća podela je između dva gledišta koja su motivisala
48
istraživanje situirane kognicije. Prvo, posmatra kognitivne procese kao višestruko
realizabilne, koje ponekad instanciraju mehanizmi koji nadilaze granice kože i
lobanje, dok drugo, ističe ulogu utelovljenja ili posebne telesne građe za emergenciju
kognitivnih procesa. Primer koji bi odgovarao prvoj liniji razmišljanja je primer
upotrebe “olovke i papira”, gde su kalkulacije koje bi mogle da se obave u glavi ili
na kalkulatoru, zapravo instancirane čovekom, olovkom i papirom. Nasuprot tome,
Lakof i Džonson su pokušali da pokažu da nije bilo koja fizička realizacija, već sam
aktuelan oblik našeg tijela odgovoran za stvaranje pojmova koje obično koristimo.
Endi Klark u svojom radu iz 2007. godine obraća pažnju na ovu razliku i formuliše
dve priče koje su dovele do formiranja utelovljenog, uronjenog i proširenog pristupa.
On kaže:
“Prva tvrdnja je da aspekti tela i okoline mogu, ponekad, da budu istinski delovi širih
mehanizama čija stanja i ukupni operativni profil određuju (ili minimalno, pomažu u
određenju) naša mentalna stanja i svojstva. Nju nazivam Pričom Šireg Mehanizma.
Druga tvrdnja je da specifični detalji ljudskog utelovljenja čine poseban i (u smislu
koji će biti kasnije istražen) nezanemariv doprinos našim mentalnim stanjima i
svojstvima. Nju nazivam Pričom Posebnog Doprinosa” (Clark 2007b: 41)
Iako ove dve priče na prvi pogled izgledaju inkonzistentno, one su zapravo sasvim
kompatibilne. Odnos između njih će biti detaljnije razmotren u odeljku koji će se
baviti antifunkcionalističkim argumentom o “jedinstvenoj realizaciji”.
Ipak, pored ove dve grube podele, navešćemo jednu od retkih
klasifikacija tipova tvrdnji koje se mogu naći u debati o situiranoj kogniciji, a koju
pruža Margaret Vilson (Margaret Wilson) u “Six views of embodied cognition”35.
Ona izdvaja šest teza o kogniciji koje su često povezane sa onim što ona naziva
“utelovljenom kognicijom” i upozorava nas da ih treba pažljivo razdvojiti jer su one
sasvim nezavisne suprotno onome kako se obično shvataju. Prema njenom mišljenju
treba razdvajati sledeće tvrdnje:
35 “Utelovljeno” u naslovu rada Margaret Vilson upotrebljeno je u širem smislu od onog koji smo mu mi
dali. Ovo se jasno vidi u kratkom opisu utelovljene kognicije koji ona pruža: “Stanovište o utelovljenoj
kogniciji, koje je danas sve prisutnije, smatra da su kognitivni procesi duboko ukorenjeni u telesnim
interakcijama sa svetom” (2002: 625), i u klasifikaciji koja je usledila, a koja sadrži tvrdnje koje bismo mi
pripisali takođe i uronjenim i proširenim gledištima na kogniciju.
49
“1. Kognicija je situirana [prema utelovljenom stanovištu]. ...
2. Kognicija funkcioniše pod vremenskim ograničenjima. ...
3. Mi kognitivni teret prenosimo na okolinu (“oflouding”). ...
4. Okolina je deo kognitivnog sistema. ...
5. Kognicija je za delovanje. ...
6. “Oflajn” ili “autonomna” kognicija je telesno utemeljena.”
(Wilson M. 2002: 626)
Prema našem mišljenju, kao što je to već predstavljeno, proširena i utelovljena
stanovišta su uvek situirana po definiciji, pa je (1) u našem okviru analitički tačno.
Ona računaju na činjenicu uronjenosti organizma u situaciju, na njegovu telesnu i
spoljašnju lokalizaciju, što znači da je kognitivni agent uvek uključen u opažanje i
delanje. Što se tiče ostalih distinkcija, slažemo se da one govore nešto odelito i
nezavisno jedne od drugih, ali se ne slažemo sa tim da nas one vode boljem
razumevanju kognicije tako što bi identifikovale fundamentalne razlike. Uglavnom
zbog toga što su one načinjene na različitim nivoima opisa. Vremenska ograničenja u
kojima se kognicija odvija (2) i njena “dejstvenost” (5) povezani su sa njenom
situiranošću i naglašavaju “onlajn” ili “aktivni” karakter kognitivnih procesa koji se
ne odnosi na sve kognitivne procese, tako da se (2) i (5) mogu posmatrati kao da su
tvrdnje o utelovljenoj kogniciji sa ograničenim domenom. Stanovište da je okolina
deo kognitivnih sistema (4) je, opet, tvrdnja o prirodi kognitivnih sistema, a ne o
kognitivnim procesima koje smo izdvojili kao pravi predmet teorije kognicije. U tom
smislu (4) ne mora da implicira tezu o proširenju kognicije niti da bude suštinska
tvrdnja o kogniciji, jer svojstva kognitivnih sistema ne moraju da budu svojstva
kognitivnih procesa36. Dok je priroda kognitivnog rasterećenja na okolinu (3) u vezi
samo sa pojedinim kognitivnim sposobnostima kao što je epizodno pamćenje, tako
da je i (3) ograničenog domena i ne govori ništa o tome šta je suštinski za kogniciju.
Na kraju, opaska o telesnom utelovljenju kognicije (6) je previše specifična da bi bila
tretirana kao opšte stanovište o prirodi autonomne kognicije, drugim rečima, bilo bi
previše odvažno smatrati sve autonomne kognitivne procese telesno utemeljenim.
36 Videti posebno sledeći odeljak, gde će biti razjašnjeno zašto svojstva kognitivnih sistema ne moraju biti
svojstva kognitivnih procesa, pa ni kognicije same.
50
Ove distinkcije nećemo, dakle, smatrati fundamentalnim jer nam ne
pružaju podelu suštinski različitih vrsta ProKog, ali ih možemo koristiti kao
indikatore u daljem istraživanju koji otkrivaju različite aspekte relevantne za
proširenje kognicije. Ipak, za razliku od podele na prvi i drugi talas, višestruko
ostvarive i duboko utelovljene kognicije i šestostruke podele Vilsonove, postoji još
jedna podela koja nam pruža bolje motivisanu deobu ProKog stanovišta. To je već
predložena “tri puta dva” matrica koja koristi dva kriterijuma demarkacije: tip
eksplanatornog modela i relaciju zavisnosti odnosno konstitucije između mozga
kognitivnog subjekta i njegove okoline.
Dve eksplanatorne priče se podudaraju s dve vrste istorijske motivacije za
ProKog, pojavom opšte teorije sistema i nezadovoljstvom suženom primenom
modela obrade podataka koja podrazumeva kompjutacijsku teoriju uma. U skladu s
ovim motivacijama smo razlikovali dve najšire vrste situiranih pristupa kogniciji
(vidi odeljak 1.3). Ove dve linije misli razvile su se u dva modela - jedan koji
kogniciju tretira kao kognitivne dinamičke procese i koje modeluje oruđima DTS i
drugi koji primenjuje klasični kompjutacijski okvir na proširene kognitivne
fenomene. Ipak, osim njihovih posebnih simboličkih izraza (diferencijalne jednačine
i kompjutacijski algoritmi) jedan je od glavnih razloga da ih smatramo za suštinski
različite je da su oni u stvari, kada pažljivije pogledamo, usmereni na različite
kognitivne fenomene što, na primer, nije slučaj sa prvim i drugim talasom ProKog.
Dok kompjutacionisti pokušavaju da prošire klasični model kognicije na proširene
procese i time se usredsređuju na procese koji stoje u osnovi inteligentnog
ponašanja, pristalice dinamičkog ili sistemskog pristupa obraćaju pažnju uglavnom
na samo ponašanje koje je uzrokovano odgovarajućim kognitivnim mehanizmima i,
sa druge strane na fizičke i dinamičke karakteristike konkretnih kognitivnih
mehanizama (na primer, spregu između frekvencija neurona ukoliko ih zamislimo
kao oscilatore). Dakle, njihova objašnjenja su usmerena na ponašanje čitavih
kognitivnih sistema ili na ponašanje određenih mehanizama i zbog toga, čini nam se,
promašuju pravi nivo opisa koji nam može dati kriterijume kognitivnosti. Ako se
prisetimo, kao glavni zadatak kognitivne nauke odredili smo otkrivanje i opisivanje
procesa i uzročnih dejstava mehanizama koji uzrokuju inteligentno ponašanje, čime
smo se opredelili da našu pažnju usmerimo na one pristupe koji neguju tu tradiciju.
51
Istraživanje dubljih razlika između ove dve pozicije istražićemo u četvrtom
poglavlju. Iz ovih razloga, i ranije navedenih, ograničićemo se na našu šestostruku
podelu situiranih pristupa koja se usredsređuje na eksplanatorne modele kognicije,
čime nam omogućava da odlučimo kakva je priroda odnosa ovih posebnih verzija sa
SKN.
Da li je “inaktivizam”37 vrsta ProKog?
Pre nego što nastavimo dalje sa ispitivanjem ProKog osećamo da smo
dužni da kratko odgovorimo na pitanje o odnosu proširene kognicije i “inaktivizma”.
Neki autori smatraju da je “inaktivizam” vrsta ProKog teze tvrdeći da su delovi
okoline konstitutivni delovi opažanja. Najistaknutiji zagovornici “inaktivizma” danas
su Noe (Noë 2004), O'Regan (2001) i Tompson (Thompson 2007), mada se osnovne
ideje, prema našem mišljenju, mogu naći već kod Barklija (Berkeley 1709), Huserla
(Husserl 1913) i Mekeja (Mackay 1967). Razlog da “sprovodilački” um smatramo
“proširenim” može se naći u projektu “inaktivista” da preoblikuju naš pogled na
percepciju, pogotovo vizuelnu percepciju, kao bitno zavisnu od delovanja, a u skladu
s time zavisnu i od naših tela i okoline u kojoj se aktivnost odvija. Umesto da
analiziraju naše vizuelne percepcije kao statični prikaz okoline izgrađen na osnovu
pasivnog stimulusa iz naših vizuelnih čulnih organa, ovi autori tvrde da je veliki deo
informacija koje se prenose takvim opažajima stvoren zahvaljujući našim iskustvima
našeg delovanja u svetu. U svojoj teoriji vida Barkli istražuje naš opažaj udaljenosti
kao pre svega “sud koji je utemeljen na iskustvu, a ne na čulnosti” (1907: paragraf
3.). On nastavlja da
“Gledanjem u neki predmet ja opažam određenu vidljivu figuru i boju, sa izvesnim
stepenom nejasnosti i drugih okolnosti, koje me na osnovu onoga što sam prethodno
posmatrao određuju u tome da mislim da ako se pomerim unapred toliko i toliko
koraka ili milja, ja ću biti aficiran sa takvim i takvim idejama dodira: tako da, strogo
govoreći, ja niti vidim samu razdaljinu, niti bilo šta što bih smatrao da se nalazi na
određenoj udaljenosti.” (Ibid.: paragraph 45)
37 Zbog specifičnosti engleskog termina „enactivism“ koji je uveden kao tehnički termin, odlučili smo se
da ga ne prevodimo već da ga fonetski transkribujemo. Engleska reč „enact“ znači „odglumiti“,
„odigrati“, „sprovoditi“.
52
Ova povezanost vizuelne percepcije i taktilnih očekivanja temelji se, dakle, na
dosadašnjim iskustvima, a tek zajedno čine ideju o udaljenosti koja se ne može
sadržati u samom opažaju (Berkeley 1709/1732). Slično se tako i Huserl (1913) pita
kako možemo osećati da postoji i zadnja strana objekta kad vidimo samo njegovu
prednju stranu i nastavlja u pravcu razvijanja svog shvatanja fenomenološke
prisutnosti. Dakle, vizuelna percepcija nadilazi osiromašeni stimulus zahvaljujući
anticipacijama budućih iskustava i podražaja koje, opet, zavise od naših dejstava u
svetu (Mackey 1967). Savremeni pogled na “delovanje u opažanju”38 (Noë 2004)
ovaj perceptivni fenomen stavlja u okvire jedne posebne vrste znanja. Kako bismo
opažali objekte kao objekte u prostoru i vremenu mi moramo imati odgovarajuće
znanje o senzorno-motornim kontingencijama. Postojanje ovih kontingencija zavisi
od naših telesnih aktivnosti, jer da bismo mogli da opazimo određeni oblik, kao što
je na primer lopta, mi moramo znati kako se izgled tog oblika menja u skladu s
našim pokretima, a da bismo to znali morali smo imati odgovarajuće iskustvo takvih
pokreta. Međutim, na ovom mestu se nalazi tačka rastanka između ProKog i
inaktivizma. Dok ProKog insistira na telesnoj manipulaciji okoline i time zaslužuje i
svoj alternativni naziv “aktivni eksternalizam”, baš kao što i inaktivizam insistira na
akciji kao preduslovu za opažanje, shvatanje uloga tih akcija u ovim hipotezama je
sasvim drugačiji. Kako bih video loptu kao loptu ja moram da imam znanje o
senzorno-motornim kongingencijama što je unutrašnji akt. Činjenica da to znanje
može biti različite vrste od propozicionalnog znanja i mnogo bliže sposobnosti po
svojoj prirodi (Noë 2004: 114) ne doprinosi mnogo ovoj priči, jer nas dovodi samo
do teze o zavisnosti okoline i kognitivnih subjekata. Čak i ako moramo biti aktivni u
okolini kako bismo oformili bazu percepcija ni to nam nije dovoljno za zaključak da
je delanje konstitutivni deo opažanja. Ja sada mogu da opažam bez ikakvog
delovanja na temelju mojih dosadašnjih aktivnosti. Moja sposobnost da percipiram
zavisi od tih akcija, ali ih ne čini konstitutivnim za moje sadašnje opažanje. Slično
tome, moja sposobnost da, na primer, otvorim flašu sa pampurom zavisi od mog
“znanja kako” se otvara flaša koje sam stekla kroz određenu praksu. Međutim, ja ne
bih bila spremna da kažem da su ove radnje koje sam morala da preduzmem kako
bih stekla ovo “znanje kako” konstitutivne za moje otvaranje flaše. S druge strane,
38 Eng. „action in perception“.
53
ProKog obuhvata upravo one slučajeve u kojima se i sami postupci i delovi okoline,
koji funkcionišu kao skladišta informacija, računaju kao sami delovi kognitivnih
procesa39.
Sada kada smo, koliko toliko, raščistili teren, usmerićemo našu pažnju na
odnos tvrdnji o kauzalnim zavisnostima između kognitivnog subjekta i okoline i
glavnih tvrdnji ProKog, kao i na argument pariteta. Istražićemo grešku
poistovećivanja sprege i sklopa i ponudićemo argument pariteta kao način za njeno
izbegavanje. Potom ćemo detaljno istražiti pravu ulogu argumenta pariteta i njegov
odnos sa integracionističkim argumentom koji su uobičajeno, kao što smo to već
napomenuli, viđeni kao da podržavaju različite varijacije ProKog. Kako bismo uspeli
u ovom zadatku posvetićemo se analizi funkcionalizma kao jednog od glavnih
motivatora za “prošireno” shvatanje i analiziraćemo prirodu bliskog odnosa
funkcionalizma i ProKog.
2.2. Opasnost od greške poistovećivanja sprege i sklopa
Vratili smo se pitanju zašto bismo slučajeve zavisnosti između mozga, tela i
okoline ili interakcije “sive materije” i neorganske materije smatrali slučajevima tvorbe
ili konstitucije proširenih kognitivnih procesa. Na koji način bi uvid u to da olovka i
papir upotpunjuju našu sposobnost računanja bio zanimljiv uvid? To smo znali i ranije.
Kakva naučno i filozofski relevantna priča može stajati u pozadini te činjenice? Zašto bi
ponekad trebalo da smatramo da su “motorička ponašanja instrumenti procesiranja
podataka ili da su spoljašnje okolinske strukture skladišta informacija i instrumenti
kodiranja” (Clark 2007a)? Kako možemo plauzibilno da tvrdimo da su primeri koje smo
nabrojali (uvod drugog poglavlja) primeri nečega što je više od puke uzročne
zavisnosti? Ili drugim rečima, kako možemo izbeći zabludu poistovećivanja sprege i
sklopa (Adams & Aizawa 2008: poglavlje 6)?
39 Za detaljnu kritiku poistovećivanja inaktivizma i hipoteze o proširenju uma videti Rowlands 2009a.
Viler (2008) takođe argumentuje da inaktivizam i ProKog moraju da se razdvoje, ali je njegov argument
baziran na analizi pojma autopojetike koji Tompson koristi u odbrani inaktivizma, pa je stoga ograničen
samo na neke vrste inaktivizma.
54
U Bounds of cognition (Granicama kognicije) Adams i Aizava napadaju
zagovornike proširene kognicije i optužuju ih za pravljenje greške poistovećivanja
sprege i sklopa (GSS)40. Njihova zabrinutost se poklapa s našom brigom koju smo
predstavili malo ranije kao problem koji se javlja zbog “previše primera, a premalo
argumenata”. Naime, oni navode niz primera u kojima zagovornici ProKog pokušavaju
da predstave postojanje uzročnih interakcija između mozga i nemoždane materije kako
bi argumentovali u prilog kognitivnog proširenja, a onda zaključuju da su takvi
argumenti loši jer dokazuju previše. Primeri u literaturi su mnogobrojni i Adams i
Aizava izdvajaju desetak slučajeva “jednostavnih za citiranje”, kako sami kažu, a koji se
nalaze u skorašnjim radovima i knjigama o ProKog. Jedan od primera koji predstavljaju
je Vilsonova analiza igre “Rush Hour” (vreme gužve na ulicama, prim. prev.) iz
Boundaries of the Mind (Granice uma, prim. prev.)41:
“Mi rešavamo problem tako što stalno gledamo nazad u tablu i pokušavamo da shvatimo
koje će nas sekvence poteza približiti našem cilju, svo vreme koristeći strukturu okoline
kroz kontinuiranu interakciju s njom. Mi gledamo, mi mislimo, mi se krećemo. Međutim,
razmišljanje, kognitivni deo rešavanja problema, nije šćućureno daleko u našoj
unutrašnjosti, uglavljeno između gledanja i kretanja, već je razvijeno i omogućeno kroz
ove interakcije s tablom.” (Wilson 2004: 194; Adams & Aizawa 2008: 93)
I Hoglandovo razumevanje putanje kretanja mrava iz njegovog čuvenog članka “Mind
Embodied and Embedded”, koji nije bio objavljen sve do 1998. godine u knjizi eseja
Having Thought, iako je bio predstavljen mnogo puta ranije:
“Ukoliko . . . postoji stalna i bliska sprega između mrava i reljefa površine plaže, i ako je
ova sprega ključna za određivanje stvarne putanje kretanja, onda, za svrhe razumevanja
ove putanje, mrav i plaža moraju da se posmatraju pre kao inetgrisana jedinica nego kao
par odvojenih komponenti. Ovo je najjednostaviji arhetip onoga što podrazumevam pod
intimnošću.” (Haugeland 1998: 217; Adams, Aizawa 2008: 90)
Adams i Aizava optužuju pristalice ProKog za izvođenje određenog “poteza”, što bi
značilo da oni primećuju uzročne zavisnosti i potom zaključuju da one konstituišu
40 Adams i Aizava su ovaj argument protiv ProKog prvobitno formulisali u njihovom radu iz 2001.
godine, ali ga mnogo detaljnije istražuju u njihovoj knjizi iz 2008. godine.
41 “Rush Hour” je društvena igra koja se igra na tabli a koja je nastala u Japanu 1970-tih godina. Ova igra
je postala izuzetno popularna u SAD tokom 1990-tih godina.
55
proširene kognitivne procese (Adams, Aizawa 2008: 91). Prema njihovim rečima oni
prave “duge opise kauzalnih veza između mozga i okoline koji su praćeni potezom koji
vodi stanovištu da ove kauzalne sprege konstituišu delove kognitivnog procesa” (Ibid.:
96). Bez obzira na to koji su termini korišćeni: “kauzalnost”, “konstitucija”, “sprega”,
“manipulacija” ili “integracija”, “potez” koji sledi, zaključak da se kognicija proširuje je
neizbežno neopravdan. Oni takođe priznaju da ukoliko bi ovi primeri bili dati samo kao
ilustracija ProKog stanovišta oni ne bi predstavljali nikakav problem, ali Adams i
Aizava dalje argumentuju da ovi primeri nisu pruženi samo kao puka ilustracija već i
kao demonstracija ProKog42. Adams i Aizava su vrlo oprezni u svojim tvrdnjama i
razlikovanju argumenata u prilog proširenih sistema i proširenih procesa, i priznaju da
bi se složili s postojanjem proširenih kognitivnih sistema kao relativno
neproblematičnih, jer ono ne bi imalo za logičku posledicu postojanje proširenih
kognitivnih procesa. Ipak, upitno je, da li zagovornici ProKog zaista pokušavaju da
argumentuju u prilog ProKog ovim primerima i kakve posledice to ima za samu
plauzibilnost ProKog.
Suprotno onome što Adams i Aizava tvrde mi ćemo argumentovati za sasvim
drugačiji stav. Mi se slažemo da je “potez” neopravdan. Na kraju krajeva, dati primeri
su podložni različitim interpretacijama. Ako se samo prisetimo, uloga okruženja u
kognitivnom procesiranju može da se shvati na barem tri načina:
- SKN vidi okolinu samo kao izvor inputa koji je pomoću kognitivnih
procesa transformisan u odgovarajući autput.
- Uronjena i utelovljena stanovišta vide kognitivne procese kao visoko
zavisne od okolinskih i telesnih faktora.
- ProKog, napokon, identifikuje delove okoline kao konstitutivne delove
kognitivnih procesa43.
Verovatno bi svi navedeni primeri mogli da budu interpretirani prema svakom od ovih
pojedinačnih pravaca mišljenja. Opažanje “spoljašnjih simbola” u Vilsonovoj igri na
42 Prema Adamsu i Aizavi to bi značilo argumentisati u prilog proširenih kognitivnih procesa a ne samo u
prilog proširenih kognitivnih sistema (2008: poglavlje 7).
43 Ovo je, naravno, vrlo grub pregled toga kako ovi različiti pristupi kogniciji vide ulogu okoline. On ne
implicira, ni u kom smislu, da, na primer, predstavnici ProKog ne prihvataju da okolina u nekim
procesima igra samo ulogu resursa inputa.
56
tabli bi mogli da budu kodirani “u glavi” i onda interno procesirani u skladu sa
tradicionalnim načinom mišljenja kognitivne nauke. Ili bi razmišljanje o sledećem
potezu moglo da se interpretira kao snažno zavisno od eksternalizovanih simbola koji
nisu interno kodirani ali koji i dalje nisu ni delovi kognitivnih procesa u pravom smislu.
Stoga, mi se slažemo da ukazivanje na bogate interakcije između našeg unutrašnjeg
sistema i okoline nije dovoljno za dokazivanje proširenja kognicije. Ipak, ne slažemo se
da su ovi primeri korišćeni za direktnu argumentaciju u prilog ProKog, a čak i ako jesu,
to nije učinjeno na osnovu kauzalnih interakcija. Iz tog razloga, pokušaćemo sada da
ukažemo na drugačiji kontekst u kojem se ovi primeri zapravo javljaju od onog koji
Adams i Aizava navode. Argumentacija u prilog ProKog u konkretnim slučajevima,
nažalost, često biva zamagljena i deluje kao da se argumentiše na osnovu primera koji
su slični navedenima. Ipak, naš posao će biti da najbolje argumente, i pretpostavke na
kojima oni počivaju, izvedemo na videlo kako bi ih detaljno analizirali i kako bi bolje
učvrstili poziciju ProKog.
Na navedenom mestu Vilson je zapravo pravio razliku između dva načina na
koje možemo rešiti isti zadatak u igranju “Rush Hour” igre – kognitivnim
rasterećivanjem na okolinu (kao što je opisano u primeru) i interno, unutrašnjim
predstavljanjem pozicija na tabli. Drugim rečima, isti zadatak se može rešiti
iskorišćavanjem okoline kao reprezentacijske strukture ili kodiranjem svih informacija u
našu internu memoriju. Uzročne interakcije između table za igru i mozga nisu presudne
za tvrđenje konstitutivne veze između njih, Vilsonova tvrdnja je radije bila da
“reprezentacijski pogled na kogniciju ne mora nužno da bude individualistički” (Wilson
2004: 183) ako uzmemo u obzir delove sveta kao reprezentacionalne. Ako se složimo u
tome da je najbolji opis kognicije dat putem kompjutaciono-reprezentacionalnog
modela, Vilson tvrdi da u tom slučaju neke spoljašnje odlike ovoga sveta treba smatrati
delovima kognitivnih kompjutacijskih procesa. “Reprezentacija nije samo oblik
kodiranja, već mnogo opštije, oblik informacijske eksploatacije kojeg je kodiranje samo
jedan poseban slučaj” (Ibid.). Dakle, argument se kretao u pravcu pokazivanja da
možemo imati dva različita kompjutacijska modela rešavanja istog zadatka, jedan u
potpunosti internalizovan i drugi delimično eksternalizovan, od kojih je drugi
kognitivno ekonomičniji jer ne zahteva nepotrebno veliku količinu kodiranja. Na ovome
mestu ne možemo da idemo u pojedinosti o Vilsonove argumentacije u prilog ProKog
57
(iako ćemo to učiniti kasnije u odeljku o “širokom kompjutacionizmu”). Ovde smo
samo pokušali da pokažemo da može da postoji drugačije čitanje Vilsonove citirane
tvrdnje. Činjenica je da postoji ozbiljna količina uzročnih interakcija između table i
igrača u slučaju igranja društvene igre, ali nije priroda uzročne sprege ta koja nam
opravdava tvrdnju o proširenju kognicije, već je to  određena kompjutacijska struktura
koja stoji u osnovi procesa igranja igre. Kada bi samo uzročna zavisnost bila dovoljna
za iznošenje konstitutivnih tvrdnji, onda bi i sunčevi zraci i sam vazduh koji dišemo bili
sastavni deo naše celokupne kognitivne aktivnosti, zajedno sa svim vrstama bioloških
procesa od cirkulacije krvi do sinteze enzima. Slična reinterpretacija može da se pruži i
za Hoglandov primer kojom bi se pokazalo da on ne pokušava da dokaže tezu o
proširenju kognicije navođenjem kauzalnih sprega već da samo ilustruje prošireno
stanovište44.
U redu, ali neko može reći da su ovo bila samo dva primera, šta ako neki autori
zaista prave GSS, čak i ako to nije slučaj sa Vilsonom i Hoglandom? GSS će se pre
pojaviti u onim ProKog varijacijama koje se oslanjaju na dinamičko shvatanje
kognicije, jer su njihovi argumenti bazirani na jakim dinamičkim spregama45. Međutim,
čak iako neki autori zaista i čine GSS, to ne znači da oni nemaju nijedan drugi argument
u prilog kognitivnog proširenja. Drugim rečima, čak iako pristalice ProKog ponekad i
čine GSS ovo i dalje ne znači da je ProKog lažna teza, niti čak, neopravdana teza jer i
44 Hoglandov rad iz 1998. godine je svakako bio pionirski poduhvat u debati o ProKog. On se pojavio
početkom devedesetih godina, a sa njim je Hogland nameravao da svrgne poslednje ostatke
kartezijanizma u kojim su razlike između mentalnog i telesnog, semantike i sintakse, prostora razloga i
prostora uzroka još uvek postojale (1998: 208). On je pokušao da, umesto uz pomoć razdvajanja mozga,
tela i sveta, povezanost uma i okoline objasni pomoću pojma “intimnosti”. Kako bi nas upoznao s
pojmom “intimnosti”, Hogland je odlučio da skicira neke od misli koje su već izneli Bruks (Brooks),
Gibson, Drajfus (Dreyfus), Sajmon (Simon) i drugi, a koje su se ticale ideje sistema sastavljenog od
mozga, tela i sveta. Svrha ovih primera bila je, prema Hoglandovim rečima: “da se ove naizgled sasvim
različite ideje, od koji nijedna nije sasvim nova,  prikažu kao da konvergiraju oko teme intimnosti na
način koji ih sve skupa rasvjetljuje i podržava." (Ibid.: 209) . Jedan od tih primera namenjenih za
rasvetljavanje “intimnosti” je i Sajmonov opis složene putanje kretanja mrava po plaži. “Ako je
posmatramo kao geometrijski lik, putanja mrava je nepravilna, složena i teško ju je opisati. Ipak, njena
složenost je zapravo složenost površine plaže, a ne složenost koja se nalazi u mravu.” (Simon 1969/81,
63-64) Tumačenje prirode ove putanje koje je dao sam Sajmon razlikuje se od Hoglandovog, Sajmon je i
dalje bio pri stavu da ponašanje kognitivnog agenta uvek treba opisivati samo s obzirom na unutrašnje
procese, dok je Hogland video čitav “sistem ponašanja” kao prikladnu jedinicu opisa. U svakom slučaju,
Hogland je ovaj primer naveo kao ilustraciju i rasvetljenje, a ne kao argument u prilog proširenja, takođe
primer je dat kao primer proširenog sistema a ne proširenog procesa.
45 Ovim pitanjem ćemo se baviti detaljnije u četvrtom poglavlju.
58
dalje postoje, barem se tako nadamo, drugi argumenti koji mogu da posluže za odbranu
ove teze. Ovaj deo o argumentu Adamsa i Aizave možemo zaključiti sa nekoliko misli.
I. Argument Adamsa i Aizave (ili ukazivanje na činjenicu da pristalice ProKog
čine GSS) ne može biti argument protiv ProKog. Takav argument bi imao sledeću
formu:
a) Neki autori argumentuju u prilog ProKog uz pomoć pravljenja “poteza”46.
b) Pravljenje “poteza” znači činjenje GSS i time davanje lažnog argumenta.
c) ProKog je lažna.
Ovo svakako ne bi bio valjan argument, jer sadrži čak dve logičke greške. Prva je
greška kompozicije, jer na osnovu toga što neki autori prave grešku zaključuje se o
opštem važenju ProKog. Druga je, pak, neformalna greška i tiče se nemogućnosti da
date premise podrže ponuđeni zaključak. Čak i kada bi premise bile ojačane u njemu ne
bi moglo da se tvrdi ništa više od neosnovanosti ProKog, jer lažnost jedne teze ne može
da sledi isključivo iz neosnovanosti argumentacije koja se pruža njoj u prilog. Stoga,
ukazivanje na GSS ne može biti dovoljno za argumentaciju protiv ProKog.
II. Takođe, njihov argument je primenljiv na mnogo manji broj primera od onog
koji oni originalno predlažu. Mi možemo reći da se barem Vilson ne oslanja isključivo
na kauzalne zavisnosti kada pruža argumente u prilog ProKog i citat koji Adams i
Aizava navode je dat samo kao ilustracija proširenog pamćenja i nije mu namera bila da
ovu vrstu proširenja ujedno i dokazuje. Drugim rečima, premisa a) ima još uži opseg od
onog koji joj je dodeljen gde je “neki” zapravo bilo prećutno korišćeno kao mnogi.
III. Ovaj argument bi mogao da bude efikasan kao argument protiv
plauzibilnosti ili zasnovanosti (a ne kao argument za lažnost) ProKog, čime bismo
izbegli drugu grešku koju prva formulacija argumenta sadrži, ali samo pod uslovom da
nema drugih uspešnih argumenata u prilog ProKog47. Tada bi argument izgledao ovako:
46 “Potez” smo definisali kao korak koji se čini od uočavanja kauzalnih zavisnosti do zaključivanja da one
konstituišu proširene kognitivne procese.
47 Svesni ovog prigovora Adams i Aizava razmatraju i druge argumente u prilog ProKog, posebno
argument pariteta.
59
a) Neki autori argumentuju u prilog ProKog uz pomoć pravljenja “poteza”.
b) Pravljenje “poteza” znači činjenje GSS i time davanje lažnog argumenta.
d) Pravljenje “poteza” je najbolji argument koji postoji u prilog ProKog i nema
drugih plauzibilnih argumenata za ProKog.
e) ProKog je neosnovana.
Argument ovako postaje valjan, ali i dalje nije zdrav jer jedna njegova premisa nije
tačna, premisa d). Na našu sreću, postoje bolji argumenti za ProKog kojima ćemo se
uskoro pozabaviti tako da možemo da odbacimo d) i da smatramo zaključak argumenta
ne dokazanim.
IV. Bez obzira na neuspešnost ovog argumenta da nedvosmisleno ukaže na
lažnost ili neosnovanost ProKog, on nas upozorava da budemo obazrivi kada
argumentujemo u prilog ProKog. Moramo da pružimo bolji argument za ProKog od
pukog nabrajanja primera koje su psiholozi, koji uglavnom rade pod paradigmom
uronjene kognicije, pažljivo prikupili. Takođe, on ukazuje na vrlo važnu činjenicu –
postojanje uzročnih zavisnosti, pa čak i dobrih objašnjenja kognitivnih fenomena koja
se oslanjaju na spoljašnje faktore nisu dovoljni za tvrđenje jakih ontoloških stavova
kakav je i taj da se kognitivni procesi proširuju.
2.3. Argument pariteta
Ono što nam je do sada jasno je da primeri jakih kauzalnih zavisnosti između
mozga, tela i sveta nisu dovoljni kako bi se uspešno odbranila teza o ProKog. Kako
bismo opravdali tako snažnu tvrdnju, koja prevazilazi pojmove utelovljenja i
uronjenosti kognicije moraćemo da pružimo bolje argumente. Stoga, nakon što smo
stvorili dovoljno napetosti u iščekivanju takvog argumenta, počinjemo sa ispitivanjem
argumenta pariteta, njegove uloge i njegovih posledica.
Argument u prilog savremene verzije48 ProKog koji je pokrenuo lavinu
48 Kao što smo već videli prethodnika ProKog je mnogo, među njima su Djui, Hajdeger, Merlo-Ponti i dr.
60
burnih reakcija originalno su izložili Klark i Čalmers u njihovom seminalnom članku
“The Extended Mind”. Ovaj argument je kasnije nazvan argumentom pariteta (eng. “the
parity argument”) jer je bio zasnovan na uviđanju pariteta između unutrašnjih i
proširenih kognitivnih procesa. Ovaj argument je izvorno formulisan sa izostavljenom
drugom premisom (g), tako da je afirmacija antecedensa iz (f) opravdana kasnije u
njihovom radu upotrebom dva primera proširenih kognitivnih stanja i procesa:
f) “Ukoliko, dok se suočavamo sa nekim zadatkom, deo sveta funkcioniše kao
proces koji, da je obavljen u glavi, ne bismo oklevali da odredimo kao deo
kognitivnog procesa, onda taj deo sveta (tako tvrdimo) jeste deo kognitivnog
procesa”” (Clark & Chalmers 1998/2008:222) - “Princip pariteta”
g) Slučaj spoljašnjeg (ili delimično spoljašnjeg) procesa koji funkcioniše kao
proces koji da je bio izvršen u glavi ne bismo oklevali da nazovemo
kognitivnim procesom (vidi Clark & Chalmers 1998/2008:220-221, 226-230).
h) “Kognitivni procesi nisu (svi) u glavi!“ (Clark & Chalmers 1998/2008:222) –
Ključna tvrdnja ProKog.
Čak iako zaključak ovog argumenta može da se smatra neobičnim, čudnim i preteranim,
morali bismo da se složimo da nema ničega čudnog ili neobičnog u načinu na koji smo
došli do njega. Kao što Šapiro duhovito primećuje, ova vrsta argumenta se koristi od
pamtiveka, a “možda se najpoznatiji argument pariteta tiče jedne patke: Ako nešto hoda
kao patka, kvače kao patka i leti kao patka, onda je to – patka” (2010:182). Ovaj
argument funkcioniše tako što se oslanja na naše intuicije o tome i) šta treba smatrati
kognitivnim (“ne bismo oklevali da odredimo...“) i ii ) šta bi trebalo smatrati funkcionalno
sličnim (“ako, ... , deo sveta funkcioniše kao ... “), što posledično omogućuje, neki će
misliti, pomalo nezgodan zaključak o kognitivnom proširenju. Možemo primetiti da u
ovoj priči ima previše intuicija a premalo teorije, ipak, pozivanje na naše intuicije ne
treba smatrati kao posebno slabu tačku ovog argumenta. Ovo je posledica toga što,
nažalost, ne postoji prihvaćena teorija o tome šta čini kognitivne procese kognitivnim,
tako da je oslanjanje na intuicije sve što u ovom slučaju i imamo. I iz tog razloga, ne
postoje a priori razlozi za odbacivanje delova okoline kao delova kognitivnih procesa.
Treba napomenuti da je ovaj argument zamišljen kao podrška najrazličitijim
među filozofima, a Bertalanfi, Maturana i Varela, Bejtson, Gibson i dr. među naučnicima.
61
vrstama kognitivnih proširenja. To se može videti u samom obliku argumenta koji ima
neograničen domen – šta god bi se kategorizovalo kao kognitivni proces da je izvršeno
u glavi, jeste kognitivni proces. On je takođe potpuno nezavisan od bilo koje posebne
teorije o tome šta kognitivni procesi tipično jesu. Iz ovih razloga on se može primeniti
zajedno sa svakom posebnom teorijom kao svojevrsno mentalno oruđe čija je svrha da
nas oslobodi od naših ograničenih predrasuda o prirodi kognicije. Kako bi ovu tvrdnju o
kognitivnom proširenju učinili prijemčivijom ova dva autora nam pružaju dva primera u
kojima delove okoline kognitivnog subjekta predstavljaju kao sastavne delove njegovih
kognitivnih procesa i verovanja. Jedan od tih primera opisuje rotaciju figura u igri Tetris
potpomognutu telom i okolinom kao slučaj rešavanja problema (eng. problem-solving),
a drugi uvodi poznati slučaj Inge i Otoa koji boluje od Alchajmerove bolesti i koji
koristi svesku kao svoje dugoročno pamćenje. Primer sa igrom Tetrisa je inspirisan
analizom Kirša i Malja (Kirsh, Maglio) koji su ispitivali na koji način se odvija rotacija
“zoida” u igri Tetrisa, i njihovim uvidom da postoji razlika između pragmatičkih i
epistemičkih akcija (Kirsh i Maglio 1994, Clark 1998a, Clark i Chalmers 1998).
Pragmatičke radnje su one radnje koje preduzimamo kako bi postigli neki fizički cilj,
dok su, prema njima, epistemičke radnje takve radnje kojima menjamo svet na takav
način da u isto vreme menjamo i problem s kojim smo trenutno suočeni. Kirš i Maljo
pišu: “epistemičke radnje – fizičke aktivnosti koje mentalne kompjutacije čine
jednostavnijim, bržim i pouzdanijim – su spoljašnje aktivnosti koje agent vrši kako bi
promenio vlastito kompjutacijsko stanje” (1994: 513-514). Mi smo obično epistemički
aktivni kako bismo pojednostavili mentalne zadatke koji su pred nama. “U takvim
slučajevima, mi i dalje delujemo na svet, ali promene koje vršimo na njemu su vođene
našim sopstvenim kompjutacijskim potrebama i potrebama nastalim u obradi
informacija” (Clark 1998a: 64). Ipak, pre nego što budemo analizirali ove primere
trebalo bi da se osvrnemo na razliku između kognitivnog proširenja i proširenja uma.
Kognicija se obično shvata kao širi pojam, uključujući najrazličitije vrste
kognitivne obrade ili procesiranja. Iako, popis svega onoga što se može računati kao
vrsta kognitivnog procesa ili sposobnosti nije stvar naučnog konsenzusa, možemo da
nabrojimo neke od njih koje nisu predmet većeg spora, to su: pamćenje, kategorizacija,
konceptualizacija, pažnja, rešavanje problema, proizvodnja jezika, razumevanje jezika i
donošenje odluka. Takođe, moramo da primetimo da podela između kognitivnog i
62
mentalnog nije stroga podela. To je zapravo razdvajanje dva domena dve različite
discipline, naime, kognitivne nauke i filozofije duha koji se u nekim slučajevima mogu
preplitati. Dakle, ono što filozof duha ima na umu kada govori o mentalnom jesu
mentalna stanja u “pravom smislu” kao što su verovanja, želje, iskustva itd. I on je
pretežno zainteresovan za ona stanja koja su se u kartezijanskoj tradiciji smatrala bitno
različitim od fizičkih stanja. U skladu sa ovim on ne obraća previše pažnje na one
mehanizme koji se mogu nekontroverzno objasniti pomoću pojmova fizike, bez obzira
na njihovu funkciju u kognitivnom ponašanju, a koji su često predmet istraživanja u
kognitivnoj nauci, i fokusiran je na svesna i intencionalna stanja (o detaljnijoj razlici
između kognitivnog i mentalnog vidi i odeljak 2.4.2).
Važno je napomenuti da u svom seminalnom radu Klark i Čalmers
razmatraju obe vrste proširenja, kognitivnu i mentalnu, i da su savršeno svesni njihovih
osobenosti. Međutim, kako je debata o “proširenju” napredovala, vremenom je podela
između ove dve vrste proširenja postala donekle nejasna i zamagljena, a argumenti u
prilog jedne od njih su se često koristili za odbranu druge, bez objašnjenja u kom smislu
ih treba posmatrati kao ekvivalentne. U odbranu kognitivnog proširenja Klark i Čalmers
rekonstruišu scenario koji su predstavili Kirš i Maljo (1994)49 kako bi nam pokazali
koju bi vrstu procesa u ljudskom rešavanju problema trebalo da posmatramo kao
kognitivnu prema principu pariteta. Scenario je sledeći:
“(1) Osoba sedi ispred ekrana računara na kojem su prikazane slike različitih
dvodimenzionalnih geometrijskih oblika i zamoljena je da odgovori na pitanja koja se
tiču potencijalnog slaganja takvih oblika sa prikazanim “otvorima”. Kako bi procenila
njihovo slaganje osoba mora mentalno da rotira ove oblike kako bi ih dovela u ravan sa
otvorom.
(2) Osoba sedi ispred sličnog ekrana, ali ovaj put može da izabere da li će fizički rotirati
sliku na ekranu, pritiskajući dugme za rotaciju, ili će mentalno rotirati sliku kao u
49 Dejvid Kirš (David Kirsh) je jedan od najpoznatijih pristalica situiranog stanovišta. Radeći na
osnovama kognitivne nauke, veštačke inteligencije i situirane kognicije, on je primarno bio zainteresovan
za pitanje kako ljudi izlaze na kraj sa kompleksnim kognitivnim zadacima. Osim za već pomenutu
distinkciju između epistemičkih i pragmatičkih radnji, Kirš je takođe bio zainteresovan za ulogu
gestikuliranja u mišljenju (1995), interakciju između čoveka i računara (2001) i ulogu eksternih
reprezentacija (2010).
63
prethodnom zadatku. Možemo takođe pretpostaviti, sa dobrim razlogom, da će brzina
rotacije biti veća pri fizičkom rotiranju.
(3) Jednog dana u sajberpank budućnosti, osoba sedi ispred sličnog ekrana. Međutim,
ovaj ispitanik ima pomoć neuralnog implanta koji može da izvrši operaciju rotacije
jednako brzo kao i računar iz prethodnog primera. Ovaj akter i dalje mora da izabere
koji će interni resurs da koristi (implant ili staru dobru mentalnu rotaciju), jer je svaki od
ovih resursa u različitoj vezi s pažnjom i drugim istovremenim moždanim
aktivnostima.” (Clark & Chalmers 1998: 7)
Nakon što smo upoznati sa
ove tri različite vrste rešenja istog
problema, naime, rotiranja oblika u
svrhu njegovog upoređivanja sa
odgovarajućim otvorom, mi smo
pozvani da primetimo nekoliko
odnosa sličnosti između njih. Reklo
bi se da je prvi slučaj nesumnjivo
slučaj kognitivnog procesa, da je
treći sličan prvom, a drugi deli
kompjutacionu strukturu sa trećim.
Tvrdi se da ne postoji razlog zašto bi
drugi slučaj tretirali drugačije od
prvog. Sugestija je da se jedina
razlika između njih sastoji u
različitim granicama realizatora tih
kognitivnih procesa, u prvom slučaju
one se lepo uklapaju u granice kože i
lobanje, dok se u drugom slučaju ta
granica seli u okolinu kognitivnog objekta.
Premeštanjem fokusa sa kognitivnog proširenja na proširenje samog uma
bićemo upoznati sa drugim primerom, svakako najcitiranijim u literaturi o kognitivnom
proširenju. Glavni akteri ovog scenarija su Inga, koja je zdrav kognitivni subjekt, i Oto,
Slika 8
Oblici u igri Tetris ili “zoidovi”
(http://www.colinfahey.com/tetris/)
64
koji boluje od Alchajmerove bolesti i sa sobom stalno nosi svesku u koju zapisuje svaki
podatak vredan pamćenja. Oboje žive u Nju Jorku i oboje uživaju u savremenoj
umetnosti. Jednog dana i Inga i Oto su nezavisno čuli da je u Momi50 otvorena nova
izložba i u skladu sa svojim artističkim preferencijama poželeli su da je posete. Kako bi
ispunili ovu svoju želju potrebno im je da posavetuju svoje pamćenje kako bi pronašli
podatak o Mominoj adresi. Dok Inga kao zdrav kognitivni subjekt koristi svoje biološko
pamćenje za pristup svojim starim verovanjima, Oto koji je pogođen Alchajmerovom
bolešću mora da konsultuje svoju beležnicu kako bi povratio slične informacije.
Scenario zatim direktno primenjuje princip pariteta: “jer u relevantnim aspektima ovi
slučajevi su u potpunosti analogni: beležnica za Otoa igra istu ulogu koju pamćenje igra
za Ingu” (Clark & Chalmers 1998: 227). Ne postoji a priori razlog zbog kojeg bismo
odbacili hipotezu da su informacije pohranjene u Otovoj beležnici instancijacije Otovih
dispozicionalnih verovanja. “Mi rado objašnjavamo Ingino delovanje putem njene
okurentne želje da poseti muzej i njenog trajnog verovanja51 da se muzej nalazi na 53.
ulici i trebalo bi da jednako rado objasnimo i Otovo delovanje na isti način” (Ibid.).
Direktna primena principa pariteta u ovom scenariju je verovatno glavni razlog zašto je
izvršio tako veliki uticaj na debatu o ProKog. Takođe, važno je napomenuti da je Otovo
korišćenje spoljašnje memorije, ili bilo koga drugog ko je oboleo od Alchajmerove
bolesti, slučaj preduzimanja epistemičke akcije. Uspeh u svakodnevnom funkcionisanju
ovih pacijenata “čini se, leži u meri u kojoj se ovi pojedinci oslanjaju na visoko
strukturirana okruženja koja stvaraju, a potom i nastanjuju” (Clark 1998a: 66).
Tvrdi se da je uloga koju beležnica ima u Otovom kognitivnom ponašanju
ista kao i uloga biološke memorije u Inginom slučaju, tako da ne postoji a priori razlog
za odbacivanje hipoteze da su informacije uskladištene u Otovom notesu slučajevi
Otovih dispozicionalnih verovanja. Ova vrsta razmišljanja zasnovana na principu
pariteta, ipak, rađa sledeću brigu: da “princip pariteta naglašava funkcionalni
izomorfizam između unutrašnjih i spoljašnjih procesa i stanja” (Sutton 2010:195, za
upotrebu izraza “funkcionalni izomorfizam” u ovom kontekstu videti takođe Clark
50 “MoMA“ je naziv muzeja savremene umetnosti u Nju Jorku i predstavlja skraćenicu od „museum of
modern art“.
51 Eng. „standing belief“ kao suprotnost okurentnom verovanju.
65
1998a: 218)52 i da izgradnja argumenta na funkcionalnim sličnostima ProKog čini samo
prerušenom verzijom funkcionalizma. Ako su prošireni kognitivni procesi samo oni
procesi koji se delimično odvijaju u okolini i koji su funkcionalno izomorfni sa
unutrašnjim procesima koji su nedvosmisleno prepoznati kao kognitivni, kakva je
razlika između funkcionalizma i ProKog? Takođe, ako suštinske razlike i nema, koliko
bismo liberalnu ili slabu verziju funkcionalizma morali da zastupamo kako bismo
opravdali ProKog? I na kraju da li bi sam funkcionalista želeo da pristane na takvu vrstu
funkcionalizma i gde bi to pozicioniralo ProKog hipotezu?
2.4. Veza između ProKog i funkcionalizma
Iako ProKog i funkcionalizam dele neke zajedničke pretpostavke ProKog se
ne može redukovati na funckionalizam, niti je slučaj da funkcionalizam jednostavno
povlači ProKog. Mnogo je autora primetilo da funkcionalizam i ProKog imaju više od
jednog zajedničkog činioca (vidi, na primer, Rupert 2004, 2009; Menary 2007a, Clark
2008; Adams & Aizawa 2008; Wheeler 2010, Walter 2010b, Sutton 2010; Drayson
2010). Neki od njih tvrde da je ProKog poseban oblik “proširenog funkcionalizma”
(Clark 2008; Wheeler 2010), a neki od njih čak zastupaju stanovište da je ProKog samo
posledica radikalnog oblika “funkcionalizma uloga” (Sprevak 2009). Ipak, izuzetno je
važno da se funkcionalizam i ProKog precizno razdvoje, ukoliko želimo da hipotezu o
proširenju kognicije posmatramo kao nezavisnu i filozofski zanimljivu tezu. Kako
bismo razdvojili uobičajene oblike funkcionalizma od ProKog, istražićemo četiri vrste
argumenata koji dovode u pitanje plauzibilnost ProKog tako što je porede sa
tradicionalno definisanim funkcionalizmom.
52 Saton (Sutton) razlikuje dve vrste hipoteze ProKog: “prvi talas” koji je baziran na principu pariteta i
“drugi talas” koji je baziran na principu komplementarnosti koji ne naglašava sličnost već
komplementarnost spoljašnjih i unutrašnjih procesa. Mi ćemo se u ovom poglavlju isključivo fokusirati
na “prvi talas” ProKog kada budemo poredili ProKog i funkcionalizam.
66
2.4.1. Četiri funkcionalistička argumenta koja ugrožavaju ProKog ili
princip pariteta
Postoji nekoliko tipova argumenata koji se mogu pronaći u skorašnjoj literaturi o
ProKog, a čiji je cilj da opovrgnu ili samu tezu o proširenju kognicije ili princip pariteta
(PP) na osnovu njihove veze sa funkcionalizmom. Možemo razlučiti barem četiri
njihove vrste. Pri tom svaki od njih deli pretpostavku da je PP jedan oblik
funkcionalističke teze odakle dolaze do različitih zaključaka koji se tiču plauzibilnosti
ProKog koja je zasnovana na principu pariteta.53
I Antifunkcionalistički argumenti
Robert Rupert je svakako jedan od najistaknutijih kritičara ProKog. On uočava izuzetno
snažnu funkcionalističku nastrojenost kod pristalica ProKog koja je zasnovana na
njihovom usvajanju PP. Međutim, umesto da ovu vezu sa funkcionalizmom vidi kao
nezavisnu podršku ProKog on tvrdi da zbog toga što prošireni procesi ne zadovoljavaju
uobičajeno shvaćene funkcionalne uloge ona mora biti opravdana nezavisno od
funkcionalizma i PP (2004: 422-426; 2009: 90-96).
F1) Prošireni procesi ne zadovoljavaju odgovarajuće funkcionalne uloge
unutrašnjih kognitivnih procesa koje su definisane u običnom jeziku ili u nauci
(za primere vidi).
F2) Nijedna vrsta funkcionalizma (zdravorazumska ili naučna) ne povlači
važenje ProKog (Rupert 2009:92-93).
F3) PP i argument pariteta ne mogu biti efikasni kao argument za podršku
ProKog ako su zasnovani na funkcionalizmu.
Drugim rečima on poriče premisu g) argumenta pariteta tradicionalnim
funkcionalističkim čitanjem “funkcioniše kao” koje se javlja u toj premisi. Za
opravdanje F1) Rupert navodi niz primera koji treba da pokažu da ni najbolji kandidati
za aktuelne slučajeve ProKog ne zadovoljavaju odgovarajuće funkcionalne uloge, jer su
53 Argumenti koji su predstavljeni su slobodnije uobličeni za svrhe ovog rada.
67
one preusko definisane. Slične primere možemo naći i kod Adamsa i Aizave (2001:54-
56, 2008:135-141), Ruperta (2004, 2009), Satona (2010:196-198) i drugih. Ruper, na
primer, tako kaže: “Zdravorazumsko shvatanje pamćenja isključuje mogućnost da ono
bude viđeno pogledom njegovog imaoca (to jest, isključuje njegovo svojstvo da bude
uzrok opažajnog, nasuprot imaginativnog, stanja.)” (Rupert 2004: 422), što zauzvrat
isključuje Otovu beležnicu kao izvor njegovog pamćenja54.
II Argument jedinstvene realizacije
Ovu vrstu argumenta pronalazimo kod Šapira (Shapiro 2004:172-175). On je, takođe,
osmišljen da ugrozi PP i funckionalističke odlike ProKog, ali ne i samu tezu o
proširenju kognicije ukoliko pronađemo način kako da argumentujemo za nju bez
pozivanja na PP. Šapirova teza je da:
F4) ProKog je vrsta teze o utelovljenju kognicije,
F5) Teza o utelovljenju implicira da kognitivni procesi snažno i suštinski zavise
od njihovih telesnih i okolinskih realizatora (kognitivni procesi su ono što jesu
zahvaljujući fizičkim odlikama njihovih realizatora).
F6) Utelovljeni, pa samim tim ni prošireni, kognitivni procesi ne mogu
biti višetruko realizovani.
F7) Višestruka realizabilnost ne može biti efikasna u podržavanju
ProKog.
F8) PP ne može biti korišćen za podršku ProKog.
Šapiro smatra da je obestelovljenje uma, koje funkcionalizam pretpostavlja, dovoljan
razlog da pristalica proširenja kognicije napusti funkcionalističko shvatanje prema
kojem je um samo program koji je moguće izvršiti na različitim mašinama. On ovakvo
shvatanje vidi kao poslednje ostatke dogme duha iz mašine o kojoj Rajl govori u The
54 Ovom argumentu i primerima u njegovu korist vratićemo se u odeljku 2.4.6.
68
Concpet of Mind. Kognitivni procesi ne mogu biti specifikovani nezavisno od njihovih
fizičkih svojstava i, stoga, ne mogu biti funkcionalistički definisani.55
III Argumenti trivijalnosti
Ova vrsta argumentacije je opisana ili korišćena u radovima Vilera (Wheeler 2010),
Sprevaka (Sprevak 2009) i Valtera (Walter 2010). Suprotno Rupertovom argumentu koji
pokazuje da ProKog ne može biti logička posledica funkcionalizma niti PP, oni
primećuju da čak i kada bi ProKog bila teza koju podržava funkcionalizam, a
posledično i princip pariteta, ProKog bi postala trivijalna.
F9) Ako bi funkcionalizam (bilo koja njegova znana verzija) povlačio ProKog,
onda bi ProKog postala filozofski nezanimljiva i predstavljala bi najverovatnije
samo “fusnotu Patnamove ideje” (Vilerov izraz 2010).
F10) Ako (PP i “postoji delimično spoljašnji proces koji funkcioniše kao
unutrašnji kognitivni proces”), onda ProKog.
F11) PP je samo jedan oblik funkcionalizma (plus neka razmatranja o paritetu
koja nemaju argumentativnu snagu; videti Walter 2010b).
F12) Ako (funkcionalizam i “postoji delimično spoljašnji proces koji
funkcioniše kao unutrašnji kognitivni proces”), onda ProKog.
F13) ProKog je trivijalna.
Valter takođe argumentuje da kako bismo odredili odgovarajuće funkcionalne uloge
koje bi bile na dovoljno opštem nivou kako bi mogle da budu zadovoljene kako
unutrašnjim tako i proširenim procesima mi bismo već morali da znamo šta je “beleg
kognitivnosti”56. Ovo bi PP učinilo potpuno neefikasnim jer kada bismo znali šta čini
55 “Tvrdnja da je um višestruko realizabilan sugeriše da ne postoje fizička svojstva koja su nužna za
pojavu uma. Tvrdnja da su umovi i tela nezavisni, da svojstva uma mogu biti istraživana izolovano od
onih tela, sugeriše da je um poput stanara neke kuće.” (Shapiro 2004:227)
56 Osnovni argument Adamsa i Aizave protiv ProKog zahteva definisanje “belega kognitivnosti” (2001,
2008). Oni smatraju da kako bismo identifikovali bilo koji proces kao kognitivan mi moramo da znamo
šta je beleg ili znak kognitivnog, a njihov predlog je da je to “neizvedeni sadržaj” koji nije prisutan u
proširenim procesima.
69
neki kognitivni proces kognitivnim onda bismo mogli direktno da argumentujemo u
prilog ProKog. Stoga, ili je ProKog trivijalna ili je logička posledica funkcionalizma
koji počiva na posebnom pojmu kognicije koji bi argument pariteta učinio sasvim
redundantnim. U svakom slučaju, PP nije princip koji daje potrebnu podršku hipotezi o
proširenju.
IV Argumenti apsurdnosti
Sprevak je formulisao argument (2009) koji je izazvao veliku pažnju među pristalicama
i protivnicima proširene kognicije. On je otišao još jedan korak dalje u raspravi protiv
ProKog i tvrdio da bi funkcionalizam koji bi uopšte mogao da povlači ProKog bio
toliko radikalan da bi i sama ProKog postala sasvim apsurdna teza. Obrazac argumenta
počiva na jednostavnoj relaciji tranzitivnost, njime se tvrdi da:
F14) Ako postoji verzija funkcionalizma koja povlači ProKog ona mora da
podrži “marsovsku intuiciju”57.
F15) Ako funkcionalizam podržava marsovsku intuiciju on će se ispostaviti kao
suviše radikalan.
F16) Funkcionalizam koji podržava ProKog je suviše radikalan (gotovo
apsurdan), kao i sama ProKog.
Kako bi se pokazao da je F15) istinito Sprevak koristi kontroverzan primer koji opisuje
Marsovca koji u glavi sadrži program koji računa datume prema Majanskom kalendaru.
Iz ovog primera i osnovnih pretpostavki Sprevak zaključuje da bi ProKog morala da
prihvati svaki proces koji bi mogao da se odigra u marsovskoj glavi kao kognitivan
proces što dovodi do preteranog proširenja i apsurdnosti.
Međutim, postoji i drugi argument sa sličnim zaključkom o apsurdnim
konsekvencama ProKog koji se obično naziva “kognitivnim balonom”58 ili “prelivanje
57 Intuiciju da bi i Marsovcima, to jest bićima koja su fizički različita od nas, trebalo da pripisujemo
kognitivna i mentalna stanja ako igraju iste funkcionalne uloge kao i naša tipična mentalna i kognitivna
stanja, bez obzira na to što ova stanja nisu identično realizovana kao naša. Drugim rečima,
funkcionalizam u pitanju identifikuje mentalna i kognitivna stanja sa svojstvima višeg reda.
58 Eng. „cognitive bloat“ što doslovno znači „kognitivna naduvenost“.
70
kognicije”59 – “Ovi nazivi sasvim odgovaraju ružnoći ovog stanovišta, ali ne i njegovoj
radikalnoj prirodi” (Adamas & Aizawa 2001: 57, vidi i Sutton 2010; Menary 2013) – ili
“preuveličavanje uma”60 (Allen-Hermanson 2012). Ovaj argument je vrsta argumenta
“klizavog terena” (eng. slippery slope) gde funkcionalne uloge postaju sve opštije malo
po malo u svakom koraku, slično kao u Sprevakovom argumentu ali bez pomoći
marsovske intuicije, kako bi na kraju postale preširoke i prelake za zadovoljenje.
F17) Otova beležnica funkcioniše kao biološka memorija i treba je smatrati
kognitivnom na osnovu argumenta pariteta.
F18) Enciklopedije i Google funkcionišu kao Otova beležnica i treba ih smatrati
delovima kognitivnih procesa na osnovu argumenta pariteta.
.
.
.
F19) Argument pariteta vodi u “pankognitivizam”, što ga čini apsurdnim.
Na osnovu iznesenih argumenata možemo da zaključimo da izgleda da smo
u bezizlaznoj i neodbranjivoj poziciji ukoliko želimo da zadržimo argument pariteta kao
efikasan argument u prilog ProKog. Dok argumenti tipa I i II, “anti-funkcionalistički”
koji pokazuje da prošireni kognitivni procesi ne zadovoljavaju odgovarajuće
funkcionalne uloge i „argument jedinstvene realizacije“ koji odbacuje višetruku
realizabilnost, pokazuju da ne možemo koristiti funkcionalizam (niti PP) kako bismo
opravdali ili efikasno argumentovali u korist ProKog, III i IV vrsta argumenata,
“argument trivijalnosti” koji tvrdi da je ProKog trivijalna ukoliko sledi iz
funkcionalizma i “argument apsurdnosti” koji pokazuje da pod pretpostavkom
funkcionalizma prošireni procesi postaju previše prošireni, pokušavaju da dokažu da
ukoliko pretpostavimo funkcionalizam (ili PP) u odbrani ProKog, ovo ima katastrofalne
posledice za nezavisan i plauzibilan položaj ProKog. Dakle, i tvrđenje i negiranje da je
ProKog logička posledica funkcionalizma se odražava negativno na samu ProKog.
Tvrđenje jake veze između ProKog i funkcionalizma nas suočava sa mnoštvom
protivargumenata, a njeno negiranje vodi neosnovanosti teze jer moramo napustiti
59 Eng. „cognitive ooze“.
60 Eng. „superdupersizing of the mind“.
71
argument pariteta. Izgleda kao da izlaza iz ove situacije nema: ako su funkcionalne
uloge definisane previše fino kao u I tipu argumenta onda ne možemo naći
odgovarajućeg kandidata za proširene realizatore, ako su definisane previše grubo kao u
IV tipu argumenta onda je ProKog apsurdna, a ako su funkcionalne uloge baš potaman
da ih prošireni procesi zadovolje kao u III tipu argumenta onda je ProKog jednostavno
trivijalna.61
Možemo se naći u iskušenju da napustimo PP i da afirmišemo ProKog na
nefunkcionalistički način. To bi nam omogućilo da izbegnemo sva četiri navedena
argumenta odjednom. Ali mi smatramo da to nije ni jedini način, niti najbolji način za
odgovaranje na ove protivargumente, jer je argument pariteta jedan od najboljih
argumenata koji su ponuđeni za odbranu ProKog i njegovo napuštanje bi znatno
oslabilo poziciju pristalica proširenja. Izlaz, koji bi bio u skladu sa “prvim talasom”
ProKog, mogao bi biti u eksplicitnom formulisanju vrste funkcionalizma koji bi ujedno
pružio podršku ProKog, ali koji bi bio dovoljno različit od svih tipičnih oblika
funkcionalizma koji trenutno vode trivijalnosti teze. Novodefinisana vrsta
funkcionalizma, dakle, treba da osigura da ProKog sledi iz njega, a ne iz uobičajeno
pretpostavljenih vrsta funkcionalizma. Klarkova odbrana ProKog (Clark 2008) od
argumenata prvog i drugog tipa (antifunkcionalistički i argument jedinstvene realizacije)
formulisanjem “proširenog funkcionalizma” je deo ovakve strategije. Ova strategija
mora biti pažljivo izneta i upotpunjena kako bi se pokazalo da ona može uspešno da se
primeni i na preostale tipove protivargumenata. Ipak, prvo moramo razjasniti šta tačno
tvrde PP i uobičajene vrste funkcionalizma.
2.4.2 Oto, Inga i igranje Tetrisa
Vratimo se na prvobitne primere koje Klark i Čalmers nude kao podršku
drugoj premisi (g) argumenta pariteta (“Slučaj spoljašnjeg [ili delimično spoljašnjeg]
procesa koji funkcioniše kao proces koji da je bio izvršen u glavi ne bismo oklevali da
nazovemo kognitivnim procesom”). Na taj način ćemo videti kakve su tačno funkcionalne
61 Izlaz iz ove situacije može biti negiranje pretpostavke da ProKog svoju potporu dobija iz argumenta
pariteta već na neki drugi način, ali za sada želimo da pokušamo da odbranimo “prvi talas” ProKog koji je
baziran na princpiu koji su definisali Klark i Čalmers.
72
uloge bile potrebne za netrivijalnu tvrdnju o kognitivnom proširenju. Klark i Čalmers
imaju dve vrste proširenja u vidu, jedno se naziva kognitivnim, a drugo proširenjem
uma, kao što smo to već i videli. Razlika između ova dva proširenja je ilustrovana
putem primera. Primer za proširenje uma koristi paradigmatsko mentalno stanje
(dispozicionalno verovanje koje je pohranjeno u Otovoj svesci), što bi značilo stanje
koje ima svesna ili intencionalna svojstva, dok je za ilustraciju proširene kognicije
korišćen primer kognitivnog procesa. Zanimljivo je da je u debati o proširenju vrlo brzo
ispoljena tendencija da se govori skoro isključivo o kognitivnom proširenju, a ne i o
mentalnom proširenje. Razlog napuštanja ove druge vrste proširenja je verovatno u
tome što proširenje uma može da implicira da i svesna stanja mogu da se proširuju, što
je izuzetno kontroverzna stvar. Stoga, današnja upotreba termina “ProKog” se obično
iscprljuje u pokrivanje svih, kako mentalnih i tako i kognitivnih, proširenja sa
izuzetkom svesnih stanja.
U skladu sa ovim, jedan od načina da se odgovori na funkcionalističke
argumente protiv ProKog, koje smo naveli ranije, bi bio da se ukaže na razliku između
proširene kognicije i proširenog uma. Pošto je funkcionalizam teorija o mentalnom, a ne
o kognitivnom, on bi trebalo da se primenjuje samo na tezu o proširenju uma.
Kognitivni procesi koje proučava kognitivna nauka su mehanizmi koji se nalaze u
osnovi mentalnih fenomena koje priznaje folk psihologija, a nisu nužno sami ovi
fenomeni. Njih opisuje kognitivni psiholog kao aktivnosti obrade informacija. Ukoliko
prihvatimo razliku između mentalnih fenomeni koji su najčešće koncipirani kao
mentalna stanja, i kognitivnih fenomena koje prepoznajemo kao kognitivne procese
moramo prepoznati još jednu razliku, a to je razlika između konstituenata uma i
konstituenata kognicije. Razlika između mentalnih stanja i informacijskih stanja nad
kojima kognitivni procesi operišu je da stanja koja predstavljanju delove kognitivnih
procesa ne moraju da budu svesno dostupna niti pojmovno strukturirana za razliku od
istinskih mentalnih stanja. Prema tome, “kognitivno” treba shvatiti kao širi pojam od
“mentalnog”, koji uključuje i mnoga izolovana stanja i operacije koje zdravorazumska
psihologija ne bi prepoznala kao mentalna stanja. Takvi su, na primer, Čomskijeva
(Chomsky) gramatika ili perceptivni procesi sa nižih nivoa. Kao što Drejson (Drayson
2010) s pravom primećuje, mnogi autori u debati o ProKog ne prave razliku između
kognitivnog i mentalnog proširenja, a ovaj uvid može da se proširi i da obuhvati i
73
razliku između procesa i stanja koja se takođe često previđa. Ipak, umesto da u
potpunosti odbacimo argumente protiv ProKog na osnovu njene navodne jake veze sa
funkcionalizmom kao u potpunosti promašene na osnovu razlikovanja kognitivnih i
mentalnih stanja, te različitog domena ove dve teze, mi ćemo interpretirati
funkcionalizam što liberalnije kako bismo u njega uključili ne samo tradicionalno
definisana mentalna stanja, već i procese kao što su pamćenje i mentalna rotacija.
Takođe, Oto-Inga slučaj nećemo odbaciti kao primer kognitivnog proširenja jer se
odnosi na tipično mentalno stanje, već ćemo ga zamisliti kao poseban slučaj ProKog
koji takođe može da funkcioniše i kao primer proširenog uma. Mi ćemo ga zamisliti kao
slučaj proširenog pamćenja koje kao svoj prošireni deo ima dispozicionalna verovanja
kao informacijska stanja. Ono što Oto-Inga slučaj čini i slučajem mentalnog proširenja
je činjenica da u njemu istinsko mentalno stanje predstavlja deo proširenog kognitivnog
procesa. Primere kognitivnih i mentalnih proširenja posmatraćemo kao da
pretpostavljaju isti pojam funkcije, i sada ćemo ispitati na kakve se tačno funkcije
funkcionalizam i da li postoje neke kontradiktorne pretpostavke koje ProKog i
funkcionalizam podrazumevaju.
2.4.3 Različite vrste funkcionalizma
Funkcionalizam kao teorija mentalnog se javila kao odgovor na teoriju identiteta
mentalnog i fizičkog, koja je identifikovala tipove mentalnih stanja sa tipovima fizičkih
stanja, a zahvaljujući različitim uvidima o strukturi mentalnog. Teorija identiteta se
suočavala sa prigovorom distinktivnih svojstava,62 a takođe nije bila kompatibilna sa
pretpostavkom da bića različita od ljudi mogu imati ista mentalna stanja kao i oni, jer bi
ova stanja bila fizički različita od mentalnih stanja instanciranih u ljudskim bićima.
Patnamovi i Fodorovi uvidi da um može biti opisan kao posebna vrsta Tjuringove
mašine i da mentalna stanja mogu biti definisana funkcionalnim ulogama koje ona
igraju, otvorili su vrata preko potrebnoj neutralnoj analizi mentalnih termina
(Armstrong, Lewis) koja bi omogućila odgovor na argument o različitim svojstvima koji
62 Argument distinktivnih svojstava (eng. distinct properties argument) tvrdi da izražavanje identiteta
mentalnih i fizičkih stanja korišćenjem mentalističkih i fizikalnih termina uvodi suštinski različita
svojstva kojima se vrši identifikovanje jednog te istog stanja kao mentalnog, odnosno fizičkog.
74
bi bio kompatibilan sa fizikalizmom i koja bi omogućila koherentno shvatanje
višestruke realizabilnosti mentalnog63.
Funkcionalizam je primenljiv kako na iskustvena tako i na intencionalna stanja,
ali ćemo se mi fokusirati na potonja jer smo domen ProKog već suzili na stanja i
procese koji ne iziskuju svesnost. Stoga, ako se zapitamo šta su, na primer, verovanja –
ona su stanja koja su uzrokovana odgovarajućim opažanjima i drugim verovanjima
putem inferencijalnih veza i koje zajedno sa odgovarajućim željama uzrokuje izvesnu
vrstu ponašanja (videti Levin 2009). Funkcionalne uloge su definisane uz pomoć
uobičajene zdravorazumske i naučne prakse kojom se identifikuju mentalna stanja, što
znači da su ona izdvojena na makro posmatračkom planu. Funkcije o kojima govorimo
nisu neke skrivene funkcije na neuralnom nivou, već funkcije koje povezuju ljudsko
opažanje sa delovanjem ili senzorne stimuluse sa ponašanjem i jedna sa drugim
mentalnim stanjima. Na isti način kao što to, čini se na prvi pogled, čine i funkcije na
koje se pozivaju primeri u prilog ProKog.64 Ipak, tek treba da utvrdimo da li ProKog i
funkcionalizam koriste funkcije u iste svrhe u svojim objašnjenjima, što ćemo sada i
učiniti.
Možemo grubo razlikovati dve glavne vrste funkcionalizma:
i) metafizički funckionalizam koji je zainteresovan za pitanje šta su mentalna
stanja poput bolova ili verovanja i
j) analitički funkcionalizam koji cilja samo na semantičku analizu jezika koji
koristi mentalne termine.65
63 Umesto da jednostavno tvrdi da, na primer – stimulacija C vlakana = biti u stanju bola – čime bi uveo
problem kako da odgovori na različitost fenomenalnog svojstva kojim identifikujemo stanje “biti u bolu”
koje je sasvim jasno duboko različito od čisto objektivnog svojstva “imati stimulisana C-vlakna” kojima
identifikujemo isto stanje, funkcionalista tvrdi da koje god stanje zadovoljava odgovarajuću funkcionalnu
ulogu jeste mentalno stanje koje tražimo bez ikakvog pozivanja na specifično mentalne termine. Inicijalna
ideja je bila, prema tome, kako identifikovati jedan tip fizičkih stanja koja igraju određenu ulogu u našem
mentalnom životu, a da pri tom ne referiramo na specifično mentalna svojstva koja spoznajemo iz
perspektive prvog lica.
64 Ukoliko se pitate da li je moguće dati funkcionalističko objašnjenje dispozicionalnog verovanja kakvo
se javlja u primeru sa Otoom i Ingom, jer ne možemo odrediti poseban neposredan uzrok takvog
verovanja, ovo dispozicionalno verovanje možemo definisati na sledeći način “Verovanje da će
izvršavanje radnje A voditi događaju ili stanju stvari E, zajedno sa željom za E i sa nedostatkom
poništavajuće suprotne želje, tipično će uzrokovati nameru da se učini A” (Schwitzgebel 2011).
65 Analitički funkcionalizam naslednik je analitičkog bihejviorizma Gilberta Rajla i dele pretpostavku da
75
Samo (i) može smisleno da se dovede u vezu sa ProKog, te ćemo stoga (j)
ostaviti po strani. Našu pažnju ćemo usmeriti na funkcionalizam koji želi da odgovori
na pitanje šta je bol ili šta je verovanje, a ne na potanje šta “bol” ili “verovanje” znače,
jer je i ProKog zainteresovana za pitanje šta konstituiše kogniciju, a ne šta određeni
kognitivni termini znače. Na pitanje “Šta je verovanje?” postoje dva tipična
funkcionalistička odgovora. Prema jednom od njih pojedinačno verovanje, na primer, je
koji god entitet zadovoljava odgovarajuću funkcionalnu ulogu, dok je prema drugom
ovo verovanje zapravo svojstvo višeg reda koje je definisano relevantnom
funckionalnom ulogom.66
Prvi tip funkcionalističkih teorija uma je istovremeno i njihov najstariji oblik i
možemo ga pronaći u ranim delima Luisa (Lewis 1966) i Armstronga (Armstrong
1968), ali takođe i u radu Smarta (Smart 1959) i Šumejkera (Shoemaker 1984). Ovaj tip
funkcionalizma je najčešće nazivan specifikacijskim ili ispunjavalačkim (eng. filler
functionalism; ovaj naziv uvodi McLaughlin 2006) funkcionalizmom i njegove glavne
teze su odbacivanje višestruke realizabilnosti i identifikovanje mentalnih stanja sa
fizičkim stanjima koja zadovoljavaju odgovarajuće funkcionalne uloge bez pozivanja na
mentalna svojstva u procesu njihove identifikacije. Teoretičari specifikacijskog
funkcionalizma dele ontologiju sa teoretičarima psiho-fizičkog identiteta i iako su u
poziciji da uspešno odgovore na argument različitih vrsta svojstava, oni su u jednako
nezavidnom položaju kao i teoretičari identiteta kada bi bili upitani – “Zar ne bismo
trebalo da prihvatimo da i bića koja imaju drugačiju fizičku realizaciju od nas mogu
imati iste tipove mentalnih stanja ukoliko ta stanja igraju iste funkcionalne uloge u
njihovom ponašanju?” Specifikacijski funkcionalista, stoga, onemogućava zadovoljenje
takozvane marsovske intuicije – intuicije da, na primer, i silicijumski Marsovci mogu da
osećaju bol ukoliko bi bili nastrojeni da kukaju i jauču posle jakog uboda ili udarca, ili
da imaju verovanje o lokaciji muzeja ako bi bili skloni da se kreću u njegovom pravcu
nakon što bi čuli da je u njemu otvorena izložba njihovog omiljenog umetnika.
mentalne termine treba analizirati kao termine čije se značenje iscrpljuje u opisima koji se daju iz
perspektive trećeg lica.
66 Za ove dve vrste funkcionalizma postoje i različite terminološke distinkcije, sa jedne strane možemo da
pronađemo “funkcionalizam realizatora”, “funkcionalnu teoriju specifikacije” ili “ispunjavalački
funkcionalizam”, dok na drugoj strani možemo da se susretnemo sa “funckionalizmom uloga”,
“psihofunkcionalizmom” ili “teorijom identiteta funkcionalnih stanja”.
76
2.4.4. Neuralni šovinizam
Blok (Block 1996) naziva specifikacijski funkcionalizam “šovinističkim“ jer je
ograničen samo na jedan tip realizatora, što je već na prvi pogled arbitrarno. Međutim,
specifikacijski funkcionalizam nije bio sasvim nesvestan ovog prigovora kao što bi se
moglo pomisliti, ali je bio primarno preokupiran željom da ne dopusti prevelik broj
neobičnih i čudnih fizičkih stanja koja bi možda mogla da zadovolje previše liberalno
definisane funkcionalne uloge. Uplašen da bi funkcionalizam mogao da otvori vrata
mentalnim stanjima koja bi bila svojina čitavih društvenih grupa, čudnih životinja ili još
čudnijih Marsovaca, specifikacijski funkcionalista je bio motivisan da identifikuje
upravo ona mentalna stanja koja se mogu naći kod ljudi. Njegov plan je preuzet iz
prirodnih nauka – početi sa teorijom i iz nje izvesti teorijske entitete putem njihovih
funkcionalnih uloga. Nažalost, kako se ispostavilo, psihološka teorija nije bila dovoljna
da nas dovede do jedinstveno funkcionalno opisanih neuralnih stanja i bila joj je
potrebna podrška fiziologije ljudskog mozga. Ovo je put koji predlaže Lajkan (Lycan
1987), međutim njime se ponovo odbacuje vrlo važna intuicija koju većina nas deli, a to
je da bismo trebali mnogim biološkim bićima različitim od nas da pripišemo mentalna
stanja.
Interesantna činjenica (koincidencija?) je da i Klark i Čalmers nazivaju
standardno shvatanje u kognitivnoj nauci “šovinističkim” i nude ProKog za njegovo
izlečenje. Šovinizam koji se javlja u specifikacijskom funkcionalizmu i onaj koji se
pojavljuje u SKN čine se kao da predstavljaju slučajeve iste vrste. I jedan i drugi
obraćaju svu svoju pažnju na posebnu vrstu materije, to jest na posebne realizatore
određenih deskripcija. Oni počinju sa pretpostavkom da su mentalna stanja ili kognitivni
procesi instancirani u glavi, potom pružaju funkcionalistički ili kompjutacijski opis ne
bi li izbegli referiranje na specifična mentalna ili kognitivna svojstva a onda “šteluju”
ove opise na takav način da im odgovaraju samo intrakranijalno realizovana stanja i
procesi. Dok je specifikacijski funkcionalizam napušten uglavnom pre više decenija,
neuralni šovinizam se u kognitivnoj nauci zadržao nešto duže što se posebno ogleda u
razvitku neuronauke. Čini se da je kognitivna nauka još uvek zarobljena slikom gde
samo neuroni imaju sposobnost da izvršavaju kognitivne zadatke koji su funkcionalno i
kompjutacijski definisani. Sa druge strane na ProKog bismo trebalo da gledamo kao na
77
više zainteresovanu, na isti način kao što je to i funkcionalizam uloga, za svojstva višeg
reda i različite, posebno spoljašnje, realizatore tih svojstava višeg reda. Ponekad su ovi
realizatori sačinjeni od sive materije, ponekad sadrže poluge i zupčanike, a ponekad su
bazirani na silicijumu. Zbog toga ProKog treba da igra ulogu vođe kognitivnog
naučnika u širenju vidika kada su u pitanju realizatori kognitivnih procesa. Čak iako je
funkcionalistička eksplanatorna teorija kognicije bila inspirisana konkretnim
realizatorima, naime, ljudskim mozgom i njegovim funkcijama, kognitivni naučnik bi
trebalo bolje da prouči tako definisane uloge i da promisli da li bi one mogle da budu
zadovoljene drugačijim realizatorima, pa čak i onim koji se proširuju van garanica
ljudskog tela.
Na osnovu do sada iznetog možemo zaključiti da funkcionalne uloge
funkcionalizma koje su široko definisane uz pomoć input-autput relacije mogu da budu
identifikovane sa “funkcioniše kao” PP-a. Kognitivni proces procenjivanja slaganja
odgovarajućeg oblika sa odgovarajućim otvorom u zadatku rotacije lika nalazi se
između shvatanja zadatka i izvršenja akcije. Kako bi se zadatak izvršio slika oblika
mora da se rotira, a kognitivni agent može da reši ovaj problem bilo mentalnom
rotacijom slike, bilo rotirajući sliku na samom ekranu. Oba slučaja su slučajevi
kognitivnog procesiranja, koji su na sličan način struktuirani ali izvršeni u različitom
medijumu. Ovo je još jasnije u slučaju Otoa i Inge, gde Otova beležnica i Ingina
biološka memorija igraju iste uloge u procesu pamćenja. Takođe, čini se da Oto ima isto
dispozicionalno verovanje, uskladišteno u njegovoj beležnici, da bi izvršenje radnje A
vodilo događaju ili stanju stvari E, jer ukoliko ne bi bilo suprotne poništavajuće želje
ono bi tipično uzrokovalo nameru da se izvrši A (videti Schwitzgebel 2011). Ipak, na
našem putu odbacili smo nekoliko vrsta funkcionalizama koje vide ulogu funkcionalnog
izomorfizma na drugačiji način od ProKog. Analitički funkcionalizam i specifikacijski
funkcionalizam su okarakterisani kao nepogodni kandidati za funkcionalizam koji se
koristi u argumentima protiv plauzibilnosti ProKog, dok je funckionalizam uloga
identifikovan kao najpogodniji kandidat za funkcionalizam koji podržava princip
pariteta.
78
2.4.5. Jedan mogući prigovor – ako je kognicija utelovljena trebalo bi da
ima jedinstvenu fizičku realizaciju
Kada malo promislimo može se učiniti vrlo neobičnim da o ProKog, tezi o
nosiocima ili relizatorima kognicije, razmišljamo kao da je bliža funkcionalizmu uloga
nego specifikacijskom funkcionalizmu, koji je na sličan način zainteresovan za
realizatore svojstava višeg reda. Na kraju krajeva, glavna teza ProKog je da “Kognitivni
procesi nisu (svi) u glavi!” (Clark & Chalmers 1998/2008:222). Ukoliko bismo zauzeli
drugačiju perspektivu prema ProKog i usmerili pažnju na tvrdnje o utelovljenju i
uronjenosti kognicije možda bismo došli i do drugačijih zaključaka o odnosu ProKog i
funkcionalizma, kao što je to Leri Šapiro učinio, a čiji je rad usmeren na
evolucionističku psihologiju, višestruku realizabilnost i utelovljenu kogniciju. Naime, u
njegovoj knjizi The Mind Incarnate i “Embodied Cognition Research Programme”67
Šapiro shvata tezu o utelovljenju kognicije, a posledično i ProKog, kao sukobljenu sa
funkcionalizmom i standardnom kognitivnom naukom. Njihovo stanovište prema kojem
je kognitivne procese moguće apstraktno definisati putem funkcionalnih uloga ili
kompjutacijskih algoritama u suprotnosti je sa gledištem da je kognicija duboko
“inkarnirana”. Prema njegovom mišljenju, zavisnost kognicije od tela i okolinskih
činioca je dovoljan razlog zašto ona ne može biti nezavisna od njene tipične realizacije.
Njegova argumentacija može biti sažeta u sledeći modus tolendo tollens:
F17) Ako su kognitivni procesi višestruko realizabilni onda ih je moguće
odeliti od njihovih posebnih realizatora i apstraktno definisati.
F18) Kognitivni procesi duboko zavise od tela u kojem su inkarnirani i
stoga su neodvojivi od njega.
F19) Zaključujemo da kognitivni procesi nisu višestruko realizabilni.
Kao što smo već videli F19) zajedno sa osnovnim pretpostavkama o PP čine PP
neefikasnim u argumentaciji koja treba da podrži ProKog. PP podrazumeva da jedan isti
proces može biti realizovan i u glavi i delimično spoljašnjim realizatorima, te stoga
67 Šapiro utelovljenu kogniciju shvata kao višu kategoriju čija je posebna instanca proširena kognicija.
Videti Embodied Cognition, posebno poglavlje 3 “Conceptions of Embodiment”.
79
pretpostavlja višestruku realizabilnost. Ovakvu vrstu argumentacije smo nazvali drugim
tipom funkcionalističkih argumenata protiv ProKog ili “argumentom jedinstvene
realizacije”. Kako bi ojačao svoju tvrdnju o utelovljenju kognicije (premisa F18) Šapiro
koristi veći broj primera zavisnosti koje postoje između mozga, tela i okoline. Na
primer, on argumentuje da vizuelna percepcija nije samo poboljšana ili olakšana
telesnim pokretima, već da je konstituisana telesnim pokretima (Noë 2004); tu je i
Balardovo (Ballard) istraživanje kognitivnog rasterećenja na okolinu i drugih oblika
utelovljene kognicije (za čuveni animiranog vida videti Ballard et al. 1997:731; Ballard
et al. 1995; odeljak 3.6 ovog rada); Lakofovo i Džonsonovo novo shvatanje metafora i
njihovog kreiranja (Lakoff & Johnson 1999) itd. U svrhu davanja još jednog primera
utelovljenja Šapiro o ulozi tela u auditivnoj percepciji piše:
 “Uopšte, veća razdaljina između ušiju pruža veću auditivnu
oštrinu. Ali isto tako važna je i gustina materije između ušiju, jer će
se zvuci različitih frekvencija ponašati drugačije kada putuju kroz
dati medijum. Auditivni sistem u svom procesiranju poseduje
činjenice o udaljenosti ušiju i gustini glave, ali ne na način koji
zahteva njihovu simboličku reprezentaciju. Uopšte nema potrebe
da se udaljenost između ušiju predstavlja, jer je udaljenost sama - a
ne njeno predstavljanje – ona koja stvara mogućnost veće auditivne
oštrine” (Shapiro 2007:340).
Upravo su ovakvi primeri na samom početku i
motivisali formulaciju ProKog. Mnogi okolinski i telesni činioci nisu tu samo da
potpomognu kogniciju već je delimično i konstituišu u doslovnom smislu. Da li to znači
da smo mi već zaboravili na ključnu ulogu telesne realizacije za emergenciju kognicije?
Da li smo potpuno zapostavili uvid da je “bestelesni um” besmislen termin? Um nije
samo softver koji može biti implementiran na različitom hardveru. Um ne može biti
apstrahovan na takav način i definisan bez pozivanja na posebne realizatore.
Funkcionalna objašnjenja izostavljaju vrlo bitan detalj – specifičnu mašinu koja
uokviruje i ukalupljuje procese koje pokreće. Međutim, da li mi zaista možemo da iz
zavisnosti mozga, tela i okoline zaključimo da je nemoguće apstrahovati kognitivne
procese u bilo kom obliku? Endi Klark smatra da je ovaj zaključak pogrešan i
Slika 9
Sferično biće ne bi
razvilo pojmove kao što
su „levo“ i „desno“
(http://etc.usf.edu)
80
upozorava nas da “funkcionalne, kompjutacijske i pristupe umu koji ga vide kao sistem
obrade podataka ne smatramo za demone koji proždiru meso” (Clark 2008: 202).
Trebalo bi da uzmemo u obzir veće organizovane celine kao odgovarajuće za proces
apstrakcije. Premisa F18) je tačna utoliko što tvrdi da kognitivni procesi zavise od
njihovih realizatora, ali iz ovog iskaza je nemoguće zaključiti da isti tip procesa,
kompjutacijski definisan, mora biti realizovan uvek na isti način i u istoj materiji. Ista
kompjutacijska struktura može biti realizovana u različitim telima u različitim
okolinama i da opisuje iste kognitivne procese u pogledu njihove formalne strukture.
Zavisnost kognitivnih procesa od materije u kojoj su instancirani nije dovoljna da nam
obezbedi zaključak da posebna vrsta materije mora da bude povezana sa istim tipom
kognitivnih procesa. Klark nam nudi strategiju koju prepoznaje u Balardovom radu i
naziva je “distribuirana funkcionalna dekompozicija” (DFD) koja predstavlja način
“razumevanja sposobnosti i kapaciteta uveličanih mehanizama ... putem identifikovanja
protoka i transformacija energije, informacija i, gde je to moguće, reprezentacija” (Clark
2008: 14). Tako, na primer, u slučaju ponovnog preuzimanja infromacija iz okoline
možemo imati različite uloge koje igraju moždana memorija, pokreti oka i pokreti
glave, koje su zajedno izmešane na fleksibilan način (videti Clark 2008: 201; Ballard et
al. 1997: 732). “Inkarnacija” uma nije dovoljna da obezbedi zaključak o jedinstvenoj
realizaciji, u istom smislu u kojem posebna fizička realizacija mentalnog stanja nije
dovoljna kako bi se argumentisalo protiv funkcionalizma. Nije samo slučaj da uvek
postoji nivo na kojem je moguće apstraktno opisati neki proces ili mehanizam, već se
čini da je nivo DFD informativan nivo deskripcije. Stoga, funkcionalizam i višestruku
realizabilnost ne treba posmatrati kao inkompatibilne sa utelovljenom ili proširenom
kognicijom.
2.4.6. Može li funkcionalizam da povlači proširenu kogniciju?
Okrenimo se sada preostalim prigovorima ProKog koji je povezuju sa
funkcionalizmom uloga koji deli najviše sličnosti sa ProKog. Rupert (2004, 2009) vidi
PP kao da uvodi na scenu prepoznatljivu funkcionalističku nit u argumentaciju
zasnovanu na njemu. Ipak, on zaključuje da bi PP bio neefikasan kao osnova
81
funkcionalističke argumentacije u prilog ProKog (Rupert 2004:422-426; 2009:90-96).
Ovaj argument smo nazvali prvim tipom funkcionalističkih argumenata protiv ProKog
ili “anti-funkcionalističkim” argumentom. Za razliku od Šapira koji ne smatra da
funkcionalizam ugrožava ProKog kao tezu o utelovljenju i da bez obzira na njegovu
moguću uspešnost u primeni na ProKog on zanemaruje inkarnaciju uma, Rupert
dokazuje da ne postoji funkcionalistička teorija koja bi uspešno obuhvatila
eksternalizovane procese kao mentalne ili kognitivne procese. Prema njegovom
mišljenju mi bismo trebalo da se okrenemo drugoj vrsti argumentacije, možda Šapirovoj
pozitivnoj argumentaciji, ukoliko želimo da zaštitimo ProKog i da potpuno zaboravimo
na PP i argument pariteta.  Na sličan način, Saton (2010) primećuje da argumentisanje u
prilog proširenja kognitivnih procesa na osnovu principa komplementarnosti umesto na
osnovu PP izbegava prigovore koji su usmereni protiv “prvog talasa” ProKog. Kako bi
došao do ove vrste negativnih zaključaka Rupert razmatra “zdravorazumsku” i
“naučnu” vrstu metafizičkog funkcionalizma uloga. Sa jedne strane zdravorazumski
funkcionalizam pokušava da remzifikuje rečenice običnog jezika, a koje se tiču
mentalnog i da identifikuje relevantne funkcionalne uloge putem identifikacije
zdravorazumskih pojmova koji se odnose na mentalna stanja. Sa druge strane,
psihofunkcionalizam počinje od naučne, a ne narodne, psihologije u određivanju
funkcionalnih uloga predmetnih stanja i procesa. Prema Rupertovom stanovištu ni jedan
ni drugi funkcionalizam ne bi mogao da obuhvati stanja ili procese koji su delimično
eksterno realizovani, iz prostog razloga jer ovi entiteti nisu ni zdravorazumski ni naučno
prepoznati kao mentalni niti kognitivni! Adams i Aizava izdvajaju sličnu poentu i tvrde
da prošireni procesi ne zadovoljavaju mnoge različite uloge koje “obični” kognitivni
procesi igraju. Biološko pamćenje igra mnoge uloge koje Otova beležnica ignoriše.
Biološko pamćenje je “prajmovano”68, podložno je efektu bliskosti u vremenu69,
kratkoročno pamćenje je ograničeno na pet do devet čestica pamćenja itd., dok Otovo
pamćenje ne pati ni od jednog od ovih nedostataka. Sve što možemo da zaključimo iz
68 Prajming ili priprema (eng. priming) je efekat implicitnog pamćenja gde prethodni stimulus utiče na
odgovor na sledeći stimulus. Ovaj efekat može biti i pozitivan i negativan, su smislu uticaja na brzinu
procesiranja nadolazećeg stimulusa. Vrsta prajmovanja je mnogo pojmovno, perceptivno, asocijativno itd.
a jedan od najpoznatijih slučajeva je kako ponavljanje dovodi do njegovog pozitivnog efekta kada, na
primer, kupimo žute pantalone, a onda primećujemo kako mnogo ljudi nosi žute pantalone.
69 Eng. recency effect je efekat pamćenja koji čini da najbolje pamtimo one stvari koje smo najskorije, na
primer, čuli. Kada slušamo dug spisak reči zahvaljujući ovom efektu bolje ćemo zapamtiti reči koje su
bile na kraju spiska nego one koje su bile u njegovoj sredini.
82
ovih uvida je da funkcionalne uloge “običnog funkcionalizma” i one koje su nam
potrebne za odbranu ProKog moraju biti prilično različite.
Za sada možemo da garantujemo da su funkcionalne uloge “običnog
funkcionalizma” previše fino određene kako bi ih zadovoljili prošireni procesi.
Međutim, šta bi se desilo ako bismo pronašli odgovarajući nivo apstrakcije za
funkcionalne uloge koje bi mogli da zadovolje kako unutrašnji tako i prošireni procesi?
Možda smo trenutno previše šovinistički nastrojeni kada mentalne i kognitivne procese
opisujemo funkcionalno. Pa, nažalost, tada bismo se suočili sa najmanje dva
protivprimera: “argumentom trivijalnosti” i “argumentom apsurdnosti” (treći i četvrti tip
funkcionalističkih argumenata protiv ProKog). Njima će se tvrditi da ProKog nije ništa
više do obični funkcionalizam ili da je funkcionalizam koji je povlači toliko permisivan
da je čini apsurdnom.  Takođe, može biti argumentisano (Walter 2010b) da fiksiranje
nivoa opštosti odgovarajućih funkcionalnih uloga mora da bude zavisno od prethodne
pretpostavke šta je bitno ili suštinski za kognitivne procese da bi se smatrali uopšte
kognitivnim, što nas vodi nazad zahtevom Adamsa i Aizave da moramo znati šta je
“beleg kognitivnosti” ili šta je kognicija kako bismo uopšte bili u poziciji da pitamo gde
je kognicija. Prvo ćemo se osvrnuti na “argument apsurdnosti” (Sprevak 2009) a onda
ćemo se na kraju kratko vratiti i “argumentu trivijalnosti” i posebno na argument o
“kognitivnom balonu”.
2.4.7. Da li je proširena kognicija zaista apsurdna?
Sprevakovim argumentom se vrlo detaljno bave Viler (Wheeler 2010) i Drejson
(Drayson 2010), a mi ćemo se njime nakratko pozabaviti jer postavlja pitanje da li
prihvatanje marsovkse intuicije, koja opravdava višestruku realizabilnost, vodi ka
previše liberalnoj ProKog. Sprevak je bio svestan razlike između raznih vrsta
funkcionalizama i svoj glavni argument usmerava protiv onih vrsta funkcionalističkih
teorija koje čuvaju marsovksu intuiciju, to jest, protiv funkcionalizma uloga.
Funkcionalne uloge moraju biti definisane dovoljno široko kako bi uključile i
marsovsku i ljudsku psihologiju čak iako su one u izvestnom stepenu različite. Prema
njegovom mišljenju, ukoliko želimo da sačuvamo marsovksu intuiciju, ProKog će biti
83
jednostavno implicirana funkcionalizmom jer će nivo opštosti na kojem su definisane
funkcionalne uloge biti dovoljno širok da obuhvati i slučajeve proširenih procesa. Ovo
je upravo suprotno stanovište onom koje Rupert zagovara. Ako nas ne zanimaju previše
fine razlike između, na primer, marsovskog i ljudskog pamćenja, i spremni smo da
smatramo marsovsku memoriju koja ne pati od posledica negativnog transfera ili
ograničenja kratkoročne memorije itd., onda bismo i sistem koji tvore Oto i njegova
beležnica trebalo da prosuđujemo kao kognitivan na isti način. Sprevak ide čak i dalje i
pokušava da pokaže, uvođenjem nekoliko marsovskih scenarija svaki put opisujući sve
„čudnije“ Marsovce, da funkcionalizam koji zadržava marsovsku intuiciju vodi do
neplauzibilne verzije funkcionalizma i ProKog, toliko radikalnih da niko ne bi želeo da
ih brani.
U konačnom scenariju, koji je osmišljen tako da ima devastirajuće posledice,
Sprevak nas poziva da:
“zamislimo da moj kućni računar ima program za izračunavanje datuma prema
majanskom kalendaru 5000 godina u budućnost. Činjenica je takođe, da ja nikada
nisam pokrenuo taj program ... Ipak,
ako bih želeo da upoznam majanski
kalendar i ako bih istražio resurse
mog računara, ovaj program bi mi
omogućio da pronađem odgovore na
moja pitanja vrlo lako i brzo. Prema
funkcionalističkom argumentu koji
smo izneli, ja posedujem mentalni
proces koji računa datume prema
majanskom kalendaru. Opravdanje
ove tvrdnje: mogli bismo da
zamislimo Marsovca sa unutrašnjim
kognitivnim procesom koji
izračunava datume majanskog kalendara koristeći isti algoritam. ... Marsovac
možda nikada nije koristio ovaj kognitivni proces; on može čak da ne bude
svestan da poseduje ovaj kognitivni proces.” (Sprevak 2009:517).
Slika 10
Majanski kalendar (http://baktun.org)
84
Dakle, prema Sprevakovom mišljenju ukoliko smo spremni da prihvatimo marsovska
mentalna stanja onda bi isto tako trebalo da budemo spremni da prihvatimo i proširene
kognitivne procese i to ne neku posebnu vrstu procesa tesno spregnutih sistema koje
čine mozak, telo i okolina, već sve procese koje bismo mogli da zamislimo da se
odigravaju u marsovskoj glavi, kao što je korišćenje programa na našem računaru za
koji smo jedva znali da postoji. Ako takva posledica zaista sledi iz prihvatanja
marsovske intuicije, onda su i funkcionalizam i ProKog previše radikalni da bi ih
smatrali plauzibilnim teorijama uma i kognicije i morali bismo na osnovu različitih
psihologija da odreknemo Marsovcima posedovanje mentalnih stanja.
Viler piše da nas Sprevak poziva da „na osnovu snage principa pariteta“
(2010:20) prihvatimo distribuirani sistem čovek-računar kao kognitivan, a onda odatle
izvodi anti-ProKog zaključke. “Ovo je prilično ubedljivo. Gde su onda stvari krenule
naopako?“ (Ibid). Ono gde su stvari krenule naopako je mesto na kojem Sprevak
dopušta da se neki proces smatra kognitivnim samo na osnovu toga što ga možemo
zamisliti kao da se odvija u marsovskoj glavi, što je prilično različito od onoga što se
tipično podrazumeva pod marsovskom intuicijom. Sprevak je preformulisao marsovksu
intuiciju na takav način da ona garantuje kognitivnost procesa samo na osnovu „u-
glavnosti“ (eng. “in-the-headness”) kako je Viler naziva, a činjenica da je nešto
obavljeno u glavi ne može i ne treba da bude dovoljna kako bismo neki proces nazvali
kognitivnim ili mentalnim (a ni nužna). Postoje mnogi procesi koji se obavljaju u glavi
a koje ne bismo nazvali kognitivnim, na primer, procesi koji održavaju telesne
mehanizme kao što su cirkulacija krvi ili transport kiseonika, a sa druge strane,
Marsovci uopšte ne moraju imati glave dok bi i dalje mogli da poseduju kognitivne
procese. Stoga, samo pod uslovom da smo spremni da prihvatimo tako liberalnu verziju
funkcionalizma možemo izvesti anti-funkcionalističke i anti-ProKog zaključke.
Razlika između funkcionalizma, Sprevakovog funkcionalizma i ProKog s
obzirom na njihovu modalnost i domen mogu se izložiti na sledeći način:
k) Funkcionalizam koji podržava marsovsku intuiciju tvrdi – ako je
nešto izvršeno u ljudskoj glavi i smatramo ga mentalnim, onda ako ono
može biti izvršeno na funkcionalno izomorfan način u marsovkoj glavi
85
(ili odgovarajućem delu tela), čak drugačije realizovano onda ćemo ga
smatrati mentalnim.
 l) ProKog tvrdi – ako je nešto izvršeno na barem delimično
eksternalizovan način i kada bi bilo izvršeno na funkcionalno izomorfan
način u ljudskoj glavi mi bismo ga nazvali kognitivnim, onda je ono
kognitivno.
m) Sprevakov funkcionalizam tvrdi – ako je nešto izvršeno na barem
delimično eksternalizovan način i kada bi bilo izvršeno na funkcionalno
izomorfan način u marsovskoj glavi mi bismo ga nazvali kognitivnim,
onda je ono kognitivno.
Jasno je da Sprevakov funkcionalizam kombinuje odlike i funkcionalizma uloga
i ProKog, ali i da dodaje jedan bitno različit uslov, naime, poznavanje nepostojeće
marsovkse psihologije. Takođe, možemo da razlikujemo i modalnu snagu
funkcionalizma i ProKog, jer dok funkcionalizam počiva na teoriji mentalnog kao nama
datog, ProKog je spremna da računa i još neopisane procese kao kognitivne.
Funkcionalizam je zavistan od psihološke teorije ljudskih mentalnih stanja kakva jesu,
dok ProKog referira na ono što bi moglo da bude opisano kao kognitivno kada bi bilo
izvršeno u glavi iako ne mora da bude aktuelno realizovano u njoj. Zaključak koji do
sada možemo izvesti je da ProKog ne sme da zavisi od funkcionalizma koji suviše fino
definiše funkcionalne uloge, ali da isto tako ne može da dobije svoju snagu ni iz previše
opšte definisanih funkcionalnih uloga koje se oslanjaju na uslov izvršenja u glavi.
2.5. Funkcionalno proširena kognicija
Na kraju, kako bi izbegla prigovore o trivijalnosti, neosnovanosti i apsurdnosti
ProKog mora da pretpostavi drugačije definisane funckionalne uloge koje su u jakoj
vezi sa strukturama procesiranja informacija, a ne sa makro kauzalnim ulogama. Svi
pomenuti funkcionalistički argument protiv ProKog pretpostavljaju da je “funkcioniše
kao” principa pariteta isto ono “funkcioniše kao” koje se javlja u funkcionalizmu uloga,
86
koji smo identifikovali kao najpogodniji za poređenje sa ProKog, a onda zaključuju da
ova identifikacija ima negativne posledice po ProKog. Nasuprot ovakvom shvatanju,
smatramo da je “funkcioniše kao” PP-a drugačije vrste od onog tradicionalnog
funkcionalizma. Funkcionalne uloge koje su bitne u određenju procesa kao kognitivnog
su uloge koje oni igraju u transformaciji i transferu informacija. Na primer, način ili
pouzdanost sa kojom se informacije transferuju iz senzornog u kratkoročno pamćenje
mogu biti bitniji za određenje kognicije od tipičnih uzroka koji izazivaju stanja koja
imaju odgovarajuće bihejvioralne posledice (na primer, da sedanje na rajsnadlu uzrokuje
stanje koje ima za posledicu jaukanje, što predstavlja tipičan funkcionalistički opis
bola). Međutim, ponekad ovaj “informacijski” funkcionalni izomorfizam koji stoji u
osnovi kognitivnih procesa, omogućava pojavu nečega što može ličiti na tradicionalni
funkcionalni izomorfizam, kao što je to bio slučaj sa Ingom i Otoom, koji onda može da
bude greškom smatran glavnim motivatorom funkcionalističke nastrojenosti ProKog.
ProKog uopšte ne bi trebalo da se bavi funkcionalnim sličnostima pojedinačnih vrsta
mentalnih stanja, niti fino funkcionalno definisanim kognitivnim procesima, već
“grubim sistemskim ulogama” (Clark 2008:96, videti takođe poglavlje 5 i odeljak 6.3).
“Ono što se računa su načini na koje informacije vode rasuđivanja … i ponašanje”
(Ibid.).
Ono što čini Otov slučaj slučajem proširenog pamćenja je činjenica da
informacije koje se nalaze u njegovoj beležnici igraju istu ulogu u Otovom kognitivnom
i javnom ponašanju kao što to čine informacije uskladištene u biološkoj memoriji.
Ovakvo shvatanje odgovarajućih funkcionalnih uloga nam omogućava da odgovorimo i
na argument “kognitivnog balona”. Informacije sačuvane u Otovoj svesci igraju uloge
koje informacije sačuvane na internetu ili u enciklopedijama ne igraju. Informacija koja
se nalazi u enciklopediji obično nije dospela u ovo “dugoročno pamćenje” prošavši kroz
naše senzorno i kratkoročno pamćenje, niti smo mi tipično u mogućnosti da bilo gde i u
svakom momentu ponovo dođemo do informacije koja je pohranjena u njoj jer je obično
ne nosimo unaokolo sa nama. Možda je najbolji opis toga kako ove uloge mogu biti
definisane, pružen baš u originalnom Klarkovom i Čalmersovom radu kada razmatraju
ograničenja koja se moraju nametnuti kognitivnom proširenju, to jest, kada razmatraju
problem kognitivnog balona i zašto, na primer, pretraživač Gugl ne bismo računali kao
slučaj pamćenja za razliku od Otove beležnice. Oni tom prilikom kažu da ne postoji
87
standardizovan odgovor na taj problem ali da bi u Otovom slučaju trebalo da obratimo
pažnju na sledeće:
“Prvo, beležnica je konstanta u Otovom životu – u slučajevima u kojim bi informacije iz
beležnice bile relevantne, on bi veoma retko preuzeo neku radnju, a da je prethodno ne
konsultuje. Drugo, informacije iz beležnice su direktno dostupne bez ikakve teškoće.
Treće, nakon povraćaja informacije iz beležnice on je automatski prihvata…” (Clark &
Chalmers 1998:231)
U Being there Klark naglašava istu poentu:
“Ipak, verovatno, tek kada su uslovi slični ovima zadovoljeni  možemo plauzibilno da
argumentujemo u prilog proširenja moralno osetljivih pojmova sopstva, uma i
dejstvenosti tako da uključe u sebe i aspekte sveta koji leže van granica kože. Stoga, samo
kada je veza između korisnika i oruđa tako bliska i intimna kao ona između pauka i
mreže, granice sopstva – a ne samo one kompjutacija i široko shvaćenih kognitivnih
procesa – prete da se proguraju u sam svet.” (Clark 1998: 217)
“Funkcioniše kao”, stoga, treba tražiti na ovom nivou deskripcije, a ne na nivou
funkcionalnih sličnosti pojedinačnih procesa za kojima je tragao funkcionalizam.
Možemo, prema tome, razlikovati dve široke klase tipova funkcionalnih uloga koje su
relevantne u slučaju Otoa i njegove spoljašnje memorije. Informacija koja je
uskladištena u njegovoj beležnici igra istu funckionalnu ulogu kao dispozicionalno
verovanje zdravog kognitivnog subjekta, jer:
n) ona igra istu kauzalnu ulogu u Otovim radnjama kao i biološko verovanje u
radnjama zdravog kognitivnog subjekta. Ako Oto želi da prisustvuje izložbi on će
konsultovati svoju beležnicu ne bi li povratio informaciju o adresi izložbe i ne bi li
se ponašao dalje u skladu sa tom informacijom. Ili zato što je ova
o) informacija konstantno dostupna, direktno dostupna, automatski usvojena po
njenom povraćaju i zato što je u jednom trenutku pre skladištenja bila svesno
usvojena (videti Clark & Chalmers 1998: 231, Clark 2008: 79)
88
Mi zastupamo gledište prema kojem su funkcionalne uloge tipa o) one koje su
relevantne za princip pariteta. Ovo je razlog zašto Rupertov argument i argumenti
trivijalnosti ne pogađaju metu. Na nivou usko definisanih funkcionalnih uloga Otova
beležnica i informacije uskladištene u njoj ne zadovoljavaju odgovarajuće funckionalne
uloge koje biološka memorija igra; prema zdravorazumskom stanovištu, na primer, ove
informacije nisu dostupne pri introspekciji već su dostupne perceptivno, a kada su u
pitanju naučno definisane funkcionalne uloge Otova proširena ne ispoljava, na primer,
efekat učestalosti ili efekat negativnog transfera. Sa druge strane rešenje nije u “širenju”
funkcionalnih uloga koje zdrav razum ili nauka prepoznaju kako to zahteva argument
trivijalnosti. Opet, ako funkcionalne uloge definišemo preširoko one omogućavaju
neintuitivne slučajeve proširene kognicije kakav je slučaj sistema spojenog od čoveka,
računara i programiranog majanskog kalendara. Rešenje je u usmeravanju pažnje na
uloge koje informacije igraju u njihovom transferu i transformacijama u kognitivnim
sistemima. Funkcionalne uloge koje smo naveli pod o) takođe su poznate pod nazivom
“uslovi poverenja i tesne veze” (eng. “conditions of trust-and-glue”) (videti Clark i
Chalmers 1998; Adams and Aizawa 2008; Allen-Hermanson 2012) i takođe potencijalno
mogu da pate od sličnih problema kao i funkcionalističke uloge, u najvećoj meri jer se
fokusiraju na pojedinačni slučaj kognitivnog procesa, ali barem ilustruju na kojem nivou
bismo trebalo da tragamo za odgovarajućim ulogama i zbog toga smo govorili o “tipu”
o) uloga.
Setimo se naše početne pozicije. Pristalica ProKog, koji je ujedno i pristalica
njene odbrane putem prihvatanja principa pariteta, bio je optužen uz pomoć nekoliko
argumenata da uvođenje funkcionalistički motivisanog PP kao opravdanja ProKog ili
nema nikakvu argumentativnu snagu, prvi i drugi tip funkcionalističkih argumenata
(odeljak 2.4.1), ili da je u skladu sa tim ProKog samo trivijalna posledica
funkcionalizma, treći tip argumenta, ili da je čak radikalna posledica usvajanja
funkcionalizma, četvrti tip argumenta. Naša strategija je bila da ukažemo da
pretpostavljene verzije funkcionalizama ili vrsta funkcionalnih uloga u argumentima
protiv ProKog i/ili PP nisu nužno one koje sam PP podrazumeva. U njenu odbranu
tvrdili smo da je moguće definisati verziju PP i funkcionalizma koji su dovoljno različiti
od uobičajenih vrsta funkcionalizama, a koji podržavaju i opravdavaju ProKog i koji
mogu da odgovore ne sve argumente koje smo predstavili u ovom poglavlju. Kako
89
bismo ovo utvrdili počeli smo sa različitim vrstama funkcionalizama i nastavili putem
ispitivanja različitih argumenata protiv ProKog.
Sada možemo da zaključimo da ProKog ne mora da bude trivijalna teza jer nije
implicirana nijednim uobičajenim oblikom funkcionalizma. Scenario sa majanskim
kalendarom, ili argument apsurdnosti, kao i argument o “kognitivnom balonu”
odbacujemo jer takvi slučajevi ne zadovoljavaju informacijske funkcionalne uloge.
Uvođenjem “informacijskog” funkcionalizma mi možemo da objasnimo zašto ne bismo
trebalo da brinemo o funkcionalnim razlikama između proširenih i unutrašnjih procesa
kao u slučaju Otoa i Inge i time smo odbacili i “anti-funckionalistički argument”.
Naravno, zadržavajući PP i funkcionalističku nastrojenost ProKog ,direktno smo
odgovorili i na argument “jedinstvene realizacije”. Na neki način mi se slažemo sa svim
navedenim komentatorima ProKog. Mi prihvatamo da slučajevi kognitivnog proširenja
ne mogu uvek da zadovolje funkcionalne uloge koje definiše tradicionalni
funkcionalizam uloga, takođe mi prihvatamo da telo i okolina imaju formativnu ulogu u
formiranju kognitivnih procesa; a takođe se slažemo i sa tim da bi ProKog bila trivijalna
ako bi je povlačila bilo koja uobičajena verzija funkcionalizma, kao i da bi bila
apsurdna ako bi se obavezivala na “Sprevakov funkcionalizam”. Bez obzira na to, mi ne
zaključujemo da ProKog mora da napusti PP i funkcionalizam kao njenu podršku.
Naprotiv, mi zagovaramo novu perspektivu na funkcionalnu nastrojenost ProKog i
tvrdimo da je tumačenje ProKog kao slučaja tradicionalnog funkcionalizma stvar
ozbiljne zablude.
Insistiranjem na ovoj posebnoj vrsti funkcionalizma i funkcionalnih uloga
pogodnih za “prošireni” ili “informacijski” funkcionalizam, mi se obavezujemo na slabo
definisani beleg kognitivnosti. Mi se priklanjamo pretpostavci da ono što čini neki
proces kognitivnim jeste njegova funkcija u procesiranju informacija koja je omogućena
izvesnom kompjutacionom strukturom. Kognitivni proces nije bilo koji proces koji se
ostvaruje spregom između okoline i tradicionalno shvaćenog kognitivnog subjekta.  U
tom smislu Valter je u pravu kada insistira da nam je potreban beleg kognitivnosti kako
bismo odredili potrebnu vrstu funkcija za operacionalnosti principa pariteta, ali ne
moramo u potpunosti odbaciti princip pariteta. Princip pariteta nam zapravo govori da
ovo obavezivanje na posebnu vrstu funkcije kao suštinsku za identifikovanje
90
kognitivnih procesa nije obavezivanje na posebno mistično esencijalno svojstvo koje
određuje sve i samo kognitivne procese. Naš beleg kognitivnosti je slično liberalan kao i
originalni funkcionalistički credo da nije vrsta materija ona koje izvesno stanje čini
mentalnim, već njegova funkcija. On nas obavezuje na stanovište da je upravo
funkcionalna struktura ono što treba da bude presudno u određivanju  kognitivnosti
procesa, ali bez preciznog određivanja kako tačno ova struktura mora da bude
instancirana. Ona će biti drugačija za različite vrste procesa i kognitivna nauka bi
trebalo da nam pokaže kakvog su tačno oblika ove strukture. Ovakvo shvatanje nas
poziva na znatnu reviziju principa pariteta i argumenta pariteta. Njihova uloga i
nameravana svrha moraju da budu bitno izmenjene i ovo može da se predstavi kao
velika mana našeg stanovišta.
Ukratko, predloženo stanovište ima veliku broj vrlina ali isto tako ono sa sobom
nosi  i niz problema koji zahtevaju rešenje.
Vrline funkcionalno proširene kognicije su:
V1. Prihvatanje prvog tipa argumenata (“anti-funkcionalističkih”) i tvrđenje da
ProKog nije logička posledica bilo koje tradicionalne vrste funkcionalizma. Ovime
se direktno odbacuje optužba za trivijalnost ProKog.
V2. Odbacivanje drugog tipa argumentata (“jedinstvene realizacije”) prihvatanjem
višestruke realizabilnosti.
V3. Odgovaranje na treći tip argumenata (“argument trivijalnosti”) usmeravanjem
pažnje na funkcionalne uloge “tipa o”.
V4. Odbacivanje četvrtog tipa argumenata (“argumenti apsurdnosti”) na osnovu
nepostojećeg funkcionalnog izomorfizma “tipa o” između tipičnog ljudskog
kognitivnog procesiranja i onog sistema Marsovac+kompjuterski program, ili
između čoveka i čoveka+Gugl sistema.
V5. Zadržavanje funkcionalističkih intuicija i podržavanje postojećeg progresa
standardne kognitivne nauke insistiranjem na “informacijskim” funkcionalnim
ulogama.
Nažalost, odbrana ovakvog položaja donosi sa sobom i nekoliko problema:
91
P1. Mi nemamo potpunu teoriju onoga šta bi bile odgovarajuće funkcionalne uloge,
što ne bi bio slučaj ako bismo prihvatili funkcionalizam kao našu teoriju
“funkcioniše kao” princip pariteta.
P2. Ovo takođe znači da argument pariteta ne može da bude argument za ProKog,
već samo argument protiv jakog belega kognitivnosti. Kako bismo argumentisali u
prilog ProKog potrebna nam je i premisa o tome koje funkcije su kognitivne
funkcije.
P3. Za sada smo samo neprecizno i široko definisali funkcionalne uloge “tipa o”
koje su podložne sličnim protivargumentima kao i funkcionalne uloge “tipa n”.
Ovi problemi su svakako vrlo ozbiljni, ali mi ne mislimo da su i fatalni. Posebno je
problematična činjenica da je argument pariteta svrgnut sa trona najboljeg argumenta u
prilog ProKog. Korišćenjem argumenta pariteta ne možemo da ustanovimo ni za jedan
proces da li je on kognitivan ili ne sve dok ne budemo imali u isto vreme i teoriju
kognitivnosti. Izgleda da ovo čini PP i argument pariteta potpuno redundantnim i
nepotrebnim. Ali nasuprot ovome, mi želimo da zasnujemo PP kao tvrdnju koja nas
opskrbljuje dvema važnim činjenicama: kognitivno je najbolje opisivo pomoću
relacionih svojstava ili putem funkcija koje zadovoljava (a ne intrinsičnim svojstvima
delova mozga) i zato što nije neko neuralno svojstvo to koje određuje nešto kao
kognitivno ono je višestruko realizabilno i može da se proširuje u okolinu pod
odgovarajućim uslovima.
92
3
Pomirenje prvog i drugog talasa ProKog
kompjutaciono proširenje integrisanih procesa
U drugom poglavlju bavili smo se pitanjem “Šta se tvrdi hipotezom o proširenju
kognicije?”. Napravili smo razliku između dinamičkih i kompjutacijskih situiranih
stanovišta i između prvog i drugog talasa ProKog, koje su motivisane sa dva različita
principa: principom pariteta i principom komplementarnosti. Našu pažnju usmerili smo
na one varijacije ProKog koje zastupaju kompjutacijski model kognicije i time se
ograničili na one teze koje se bave proširenjem kognitivnih procesa, a ne proširenjem
kognitivnih sistema. U ovom smislu okrenuli smo se onim vrstama ProKog varijanti
koje nastavljaju tradiciju SKN u viđenju kognitivnih procesa kao procesa u kojima se
reprezentacije transformišu pomoću kompjutacijskih procesa. Takođe, razdvojili smo i
dva argumenta koja se nalaze u literaturi o ProKog i čija je namera da ovu tezu
opravdaju, to su: argument pariteta i integracionistički argument. Predstavili smo ih kao
načine da se izbegne greška poistovećivanja sprege i sklopa, ili kao argumente koji nam
pružaju razloge za verovanje da prošireni kognitivni procesi nisu samo slučajevi
kontingentnih uzročnih zavisnosti između unutrašnjih kognitivnih procesa i okoline.
Nastavljajući ovim putem počeli smo sa preispitivanjem prvog talasa ProKog, koji se
pojavio na sceni pre integracionističkih shvatanja, a koji se oslanja na pretpostavku da
ako prošireni procesi “funkcionišu kao” unutrašnji kognitivni procesi onda treba da ih
smatramo kognitivnim. Na ovome mestu smo naišli i na prvu prepreku, naime,
uvođenjem funkcionalnog izomorfizma između unutrašnjih i proširenih procesa suočeni
smo sa pitanjem “Kakva je prava priroda veze između funkcionalizma i ProKog?”. U
našim zaključnim razmatranjima sugerisali smo da ProKog ne može da dobije podršku
93
od funkcionalističke teorije uma i da mora da se osloni na, barem, rudimentarnu teoriju
kognicije. Ovo nas je, nažalost, ostavilo na poziciji na kojoj nemamo dovoljno dobar
argument za ProKog, jer nam nedostaje teorija o onome šta uopšte treba smatrati
kognitivnim.
Umesto da u potpunosti napustimo prvi talas argumentacije za ProKog,
nameravamo da argumentišemo da princip pariteta i argument pariteta treba da budu
revidirani i spojeni zajedno sa integracionističkim shvatanjem. Kako bismo u našoj
nameri i uspeli počećemo sa analizom šta bi ova revizija tačno podrazumevala, a odatle
ćemo nastaviti sa stavljanjem u pitanje uobičajenog mišljenja da se prvi i drugi talas
mišljenja o ProKog suštinski sukobljavaju. Integraciju procesa ćemo, napokon, smatrati
preduslovom za dalju argumentaciju koja će biti osnovana na tvrdnjama pariteta i
rudimentarnoj teoriji kognicije. Drugim rečima, mi ćemo snažno da povežemo dva
distinkitvna argumenta za ProKog u jedan, uz pomoć argumentacije da nam jedan od
njih pruža plauzibilno objašnjenje zašto bismo jedan prošireni proces uopšte smatrali
jedinstvenim procesom, a ne kao događaj koji konstituišu različiti entiteti koji su blisko
vezani, dok nam drugi pruža razloge da ovaj proces smatramo kognitivnim. Samo ovako
združeni ovi argumenti mogu da pruže punu podršku hipotezi o proširenju kognicije
zajedno sa jednom teorijom kognicije. Već smo pomenuli da nam nedostaje konsenzus
kada je u pitanju priroda kognicije, a sada galantno uvodimo pomoću jedne takve
teorije, kako možemo da opravdamo ovaj naš potez? Pa, mi i dalje verujemo da ne
postoji jedinstvena teorija kognicije, ali smatramo da postoji veći broj pokušaja da se
takva teorija formuliše i neki od tih pokušaja su bolji, a neki gori. Ako ovo ne bi bio
slučaj kognitivna nauka bi bila nemoguć poduhvat, jer bi joj u potpunosti nedostajao
predmet istraživanja. Naše mišljenje je da je najbolje mesto za pronalaženje takve
teorije u okrilju naučne prakse i eksperimenata koji su usmereni na posebne uslove koji
moraju biti zadovoljeni kako bismo bili u stanju da procenimo poseban kognitivni
proces. Ovakve eksperimente i uslove je, opet, najbolje potražiti u sferi komparativne
psihologije koja se pita da li u posebnim slučajevima možemo govoriti o kogniciji kod
životinja. U našoj potrazi izdvojićemo jednu moguću teoriju kognicije, ali što je još
važnije izdvojićemo poseban tip teorija kognicije za koje smatramo da su adekvatnije od
drugih.
94
Kao predlog tipa teorije kognicije ponudićemo teoriju snopa svojstava (eng.
property cluster). Ovaj tip teorije ćemo izdvojiti jer se nalazi između dva ekstremnija
stanovišta koja smatraju da je kognicija i) prirodna vrsta koju identifikujemo
esencijalnim svojstvom (“belegom kognitivnosti”), ili sa druge strane ii) šarolika
skupina (eng. motley crew) raznovrsnih procesa koji ne konstituišu vrstu u pravom
smislu te reči. On je takođe blizak naučnoj praksi koja osmišljava veliki broj
eksperimenata kako bi se utvrdilo da li neki pojedinačan proces može biti kategorizovan
kao posebna vrsta kognitivnog procesa, čime se podrazumeva da je kognitivnost odlika
svih kognitivnih procesa, što je na strani esencijalističkog stanovišta, ali da različite
vrste kognitivnih procesa mogu da ispoljavaju različita svojstva, što je na strani
stanovišta da je kognicija “šarolika skupina”. Ukoliko želimo da argumentujemo u
prilog ProKog mi bismo trebalo, barem je to naše mišljenje, da usvojimo neko od ovih
srednjih stanovišta koja preuzimaju ono najbolje od graničnih teorija. Razlog tome je
što za esencijalističko stanovište nema mnogo izgleda da će uspeti da obuhvati toliko
različitih realizatora ili nosilaca kognicije koji su potrebni za odbranu ProKog, dok se
viđenje kognicije kao samo jedne šarolike skupine suočava sa problemom jer ne može
da pruži odgovor na pitanje kako je onda kognitivna nauka uopšte moguća (videti
Walter & Kästner 2012). Naše stanovište je da princip pariteta sam sugeriše upravo
ovakvu teoriju kognicije što čini i deo našeg revidiranog pogleda na princip pariteta. PP
tvrdi da unifikacija kognitivnih fenomena treba da se odigra na funkcionalnom nivou
(“funkcioniše kao” se nudi kao kriterijum demarkacije), a ne na nivou intrinsičnih
svojstava kognitivnih mehanizama. Stoga, se priklanjamo stanovištu koje takođe
zastupaju Valter i Kestner70 da možemo imati konzistentno shvatanje kognicije koje nije
u obavezi da pruži skup esencijalnih svojstava prirodne vrste, već koje definiše
kogniciju kroz niz nužnih i dovoljnih uslova koji definišu vrstu drugog tipa, vrstu koja
je bliža vrsti artefakata, na primer (2012: 19). Slično stanovište71, izgleda, možemo naći
i kod Klarka koji kaže:
“Čak i ako “kućne audio sisteme” odbacujemo kao vrstu predmeta jedinstvene nauke,
70 Mada se ne slažemo sa daljim određenjem takve teorije (vidi Walter & Kästner 2012 i odeljke 3.3 i 3.4
ovog rada).
71 Za razlike između našeg i Klarkovog stanovišta videti, takođe, odeljke 3.3 i 3.4. Mi smatramo da je
ipak potrebno zadovoljiti više posebnih uslova kako bi mogli da govorimo o vrsti pogodnoj za naučno
istraživanje.
95
ovaj naziv svakako imenuje koherentnu i podesnu temu istraživanja ... ono što se meni
čini je da se razlike između spoljašnjih spregnutih (posmatranih kao kognitivnih) procesa
i čisto unutrašnjih neće ispostaviti većim od onih između različitih unutrašnjih procesa.
Ipak sve dok svi ovi procesi čine delove fleksibilnih sistema i sistema kontrole osetljivih
na promenu infromacija za bića koja su sposobna da rasuđuju, osećaju i iskušavaju svet
(možemo reći za “osećajne informatore”) ova šarolika skupina mehanizama će imati
nešto bitno zajedničko. To može biti mnogo manje od onoga što se očekuje od jedne
prirodne vrste. Ali pa šta?” (Clark 2010: 51)
Na kraju ćemo se okrenuti pitanju da li imamo dovoljno razloga da verujemo u
kognitivno proširenje na osnovu uslovne prirode argumenata koje ćemo ponuditi u
njenu odbranu.
3.1. Revidirani princip pariteta
Došli smo do zaključka da argument pariteta ne može da odigra ulogu
argumenta za ProKog. Do istog zaključka je došlo još nekoliko autora među kojima je i
Valter (2010b; Walter & Kästner 2012) koji postavlja pitanje kako uopšte možemo
početi sa odgovaranjem na pitanje “Gde je kognicija?” ako prethodno nismo odgovorili
na pitanje “Šta je kognicija?”. Svakako, izgleda da je bilo previše za očekivati od jednog
jedinog argumenta da će uspeti da dokaže da su neki delovi okoline kao stvar činjenice
kognitivni tout court ,a da pri tom uopšte nemamo prihvaćenu teoriju kognicije. Ipak,
suprotno Valteru, mi verujemo da princip pariteta nije sasvim redundantan i da nam
može pružiti razloge da verujemo kako tvrdnja o proširenju kognicije može da se smatra
plauzibilnom72. Kao što smo već primetili njime se zastupa stanovište o višestrukoj
realizabilnosti, njime se argumentuje protiv neuralnog šovinizma i on sugeriše da
ispravna teorija kognicije treba da se formuliše na nivou funkcionalnih svojstava.
Prihvatanjem ovog principa se, dakle, obavezujemo na ove tri tvrdnje. Kao posledica
ovoga argument pariteta bi trebalo posmatrati kao argument protiv “belega
kognitivnosti” ili kao argument protiv držanja da je kognicija prirodna vrsta.
Istovremeno princip pariteta podržava stanovište da postoji “nešto bitno zajedničko” na
72 Kako bismo dokazali da je ProKog i dalje u igri kao koherentna teza o prirodi kognicije, u sledećem
poglavlju ćemo posvetiti posebnu pažnju pitanju kakva vrsta argumenata je pogodna za pružanje
ontoloških zaključaka kakva je ključna pretpostavka ProKog.
96
funkcionalnom nivou opisa kognitivnih mehanizama. Strogo govoreći princip pariteta i
njemu pripadajući argument i nisu pravi argumenti već ono što Saton naziva “talasom”
“delimično zbog toga jer se ne kvalifikuje kao argument za EM73” (Sutton 2008: 193).
Uloga principa pariteta je da promeni našu perspektivu, da nam pomogne da vidimo i
drugu stranu Nekerove kocke, i da nam pruži razloge da verujemo da kognicija može
biti proširena.
Može izgledati kao prava misterija zašto je toliko autora od argumenta pariteta
očekivalo dokaz da postoje stvarni slučajevi proširenih procesa, da čak ni sam Klark nije
kasnije odstupio od ove ideje. Na kraju krajeva, argument pariteta je uvek i tretiran kao
argument za ProKog. Ipak, ovo nije savršena misterija ako se samo setimo filozofovih
uobičajenih namera da bude što bliže matematičaru i njegovoj sposobnosti da pruža
dokaze u carstvu apstraktnih entiteta. Nažalost, u carstvu prirodne nauke, filozof retko
kada može pružiti pravi dokaz, a najviše što može da učini je da savetuje, pojmovno
analizira, sudi o validnosti date argumentacije i da upravlja dalje istraživanje u
odgovarajućem pravcu. Drugim rečima, on je mnogo češće “građevinski inspektor” i
“kartograf” nego što je “pionir” ili “mašina za dokazivanje”. Stoga, otkriće ovih
problema: hitna potreba za revizijom PP-a i za davanjem okvira jedne teorije kognicije
kako bi se pružili bolji argumenti u prilog ProKog, treba da posmatramo kao dovoljno
vredne rezultate. Ipak odbijanje statusa ontološkog argumenta, argumentu pariteta
takođe unosi novu perspektivu i shvatanje zašto su neki autori bili spremni da priznaju
trivijalnost ProKog i njenu jaku vezu sa funkcionalizmom i da prihvate sve loše
posledice takvog gledišta. Jer da Klark i Viler nisu tragali za dokazom oni skoro sigurno
ne bi bili spremni da tako lako prihvate tezu da ProKog jeste samo jedan oblik
tradicionalnog funkcionalizma. U prilog opravdanju ovakvog shvatanja Klark pokušava
direktno da odgovori na “anti-funkcionalističke” primedbe da funkcionalne uloge
bioloških i proširenih procesa nisu iste, pa na prigovor da je, na primer, Otova beležnica
“krhka i nestalna” odgovara da “primećujemo da i biološko pamćenje može biti
oštećeno neuralnom traumom i da (nasuprot ovom mišljenju) i Oto može da se posmatra
kao da refleksivno štiti beležnicu od gubitka i štete kao prilično krhke biološke udove i
organe” (Clark 2005: 3). Ovakva odbrana argumenta pariteta, kojom se insistira na
73 Skraćeno od „Extended Mind“ – prošireni um.
97
funkcionalnom izomorfizmu „funkcionalističkog tipa“ vodi teškoćama da se definišu
funkcionalne uloge na odgovarajućem nivou i posledično trivijalnosti teze. Međutim,
Kalrkovo i Vilerovo prihvatanje trivijalnosti vidimo kao promišljenu odluku koja je
doneta nad nezgodnim izborom: ili napustiti argument pariteta kao argument za ProKog
ili prihvatiti neki od zaključaka “funkcionalističkih argumenata” protiv ProKog.74
Ukoliko želimo da zadržimo proklamovani status argumenta pariteta, a da izbegnemo
zaključke da je ProKog apsurdna ili lažna teza, prihvatanje da je ProKog vrsta
tradicionalnog funkcionalizma se čini kao najbolji izbor. Argument pariteta može da
bude iskpuljen za još neko vreme, a što je još važnije, ProKog može da dobije preko
potrebnu podršku od već dobro ustanovljenog funkcionalizma. Dokaz bi bio tu, samo bi
nam bio potreban prošireni proces sa odgovarajućim funkcionalnim ulogama i to bi bilo
sasvim dovoljno da ga proglasimo kognitivnim. Ipak, možemo osetiti izvesnu tenziju u
Klarkovom radu koji istovremeno govori kako o funkcionalnim ulogama tradicionalnog
funkcionalizma kada odgovara na “anti-funkcionalističke” argumente, tako i o “grubim
sistemskim ulogama”, opštim funkcijama koje igraju informacije, “funkcionalnoj
nastrojenosti” itd. (Clark 2008: poglavlje 5).
Međutim, iz razloga koje smo ranije naveli, smatramo da je ovo pogrešna
perspektiva. ProKog ne može biti opravdana funkcionalizmom, jer nemamo načina da
nearbitrarno utvrdimo opštost funkcionalnih uloga bez teorija kognicije. Kada bismo
čak uspeli da sačuvamo argument pariteta kao argument za ProKog pružajući
odgovarajuće funkcionalne uloge i dalje smatramo da ProKog ne bi bila logička
posledica tradicionalnog funkcionalizma iz najmanje dva razloga: ProKog i
funkcionalizam su teorije o različitim fenomenima (mentalnim i kognitivnim) i
funkcionalizam se oslanja na već datu teoriju potpuno definisanih fenomena, dok je
ProKog teza čiji je cilj da odredi nove fenomene sa kojima se suočavamo kao
kognitivne.
Poslednju napomenu možemo lepo da ilustrujemo ako se prisetimo primera igre Tetrisa.
74 Ovu disjunkciju opravdavamo verovanjem da je strategija koju smo ponudili jedina moguća strategija
koja odgovara na sve argumente, a koja i dalje zadržava funkcionalističku nastrojenost, ali sa posledicom
revizije argumenta pariteta. Funkcionalistički argumenti, kada se sagledaju zajedno, ne dozvoljavaju
upotrebu nijednog oblika tradicionalnog funkcionalizma u odbrani ProKog, tako da je jedini izlaz u
uvođenju potpuno nove vrste funkcionalizma.
98
“(1) Osoba sedi ispred ekrana računara na kojem su prikazane slike različitih
dvodimenzionalnih geometrijskih oblika i zamoljena je da odgovori na pitanja koja se
tiču potencijalnog slaganja takvih oblika sa prikazanim “otvorima”. Kako bi procenila
njihovo slaganje osoba mora mentalno da rotira ove oblike kako bi ih dovela u ravan sa
otvorom.
(2) Osoba sedi ispred sličnog ekrana, ali ovaj put može da izabere da li će fizički rotirati
sliku na ekranu, pritiskajući dugme za rotaciju, ili će mentalno rotirati sliku kao u
prethodnom zadatku. Možemo takođe pretpostaviti, sa dobrim razlogom, da će brzina
rotacije biti veća pri fizičkom rotiranju.
(3) Jednog dana u sajberpank budućnosti, osoba sedi ispred sličnog ekrana. Međutim,
ovaj ispitanik ima pomoć neuralnog implanta koji može da izvrši operaciju rotacije
jednako brzo kao i računar iz prethodnog primera. Ovaj akter i dalje mora da izabere
koji će interni resurs da koristi (implant ili staru dobru mentalnu rotaciju), jer je svaki od
ovih resursa u različitoj vezi s pažnjom i drugim istovremenim moždanim
aktivnostima.” (Clark & Chalmers 1998: 7)
Upitajmo se sada na osnovu čega  smatramo da je drugi slučaj, slučaj kognitivnog
procesiranja? Koji unutrašnji proces je funkcionalno izomorfan sa njim? Rečeno nam je
da drugi slučaj treba tretirati kao kognitivan jer je sličan trećem, koji je kognitivan jer je
sličan prvom. Ipak, ne može biti slučaj da drugi primer smatramo kognitivnim samo na
osnovu sličnosti. Jednostavna tranzitivnost ovde ne može da nam pomogne, jer sličnost
između prvog i trećeg slučaja nije ista kao sličnost između drugog i trećeg slučaja. Ovo
je razlog zašto se sličnost per se ne smatra tranzitivnom relacijom. Čak, iako ja ličim na
svog oca, a moja rođaka liči na mene, ovo ne znači da je ona izgleda slično mome ocu,
jer sličnosti koje su u pitanju nisu istog tipa. Prva vrsta sličnosti ili pariteta u slučaju
rotacije zoidova je osnovana na neposrednosti pristupa i unutrašnjoj prirodi procesa koji
su uključeni u rotaciju, dok je druga sličnost osnovana na kompjutacionoj strukturi ovih
procesa. Međutim, zar nije trebalo da govorimo o funkcionalnoj sličnosti između
unutrašnjeg i proširenog procesa? I zašto uopšte govorimo o trećem slučaju, primeru sa
neuralnim implantom? Upravo zato, što slučajevi proširene kognicije obično i nisu
instancijacije procesa koji su izomorfni sa stvarnim unutrašnjim procesima, već samo sa
potencijalnim unutrašnjim procesima kakav je navedeni slučaj sa neuralnim implantom.
Stoga, funkcionalni izomorfizam postoji između drugog i trećeg slučaja. Ipak na osnovu
99
čega mi zasnivamo tvrdnju da je ovaj treći slučaj kognitivan? Sigurno to ne činimo na
osnovu toga što je izvršen u glavi. Cirkulacija krvi nije kognitivan proces, zar ne?
Možda su SKN i neuronauka smatrale da je “obavljen u glavi” nužan uslov kognicije ali
svakako niko nije smatrao da je ovo i dovoljan uslov kognicije. Stoga, ono što čini
slučaj sa neuralnim implantom kognitivnim ne može biti njegovo izvršenje u glavi već
njegova funkcionalna struktura. I ovde nastaje problem za tradicionalnog funkcionalistu
– sa kojim je procesom neuralni implant funkcionalno izomorfan? On je dovoljno
različit od slučaja normalne unutrašnje rotacije, drugim rečima, tradicionalne
funkcionalne uloge prvog i trećeg slučaja su dovoljno različite kao što to pokazuje i
Rupert. Ovo nas vraća i učvršćuje u tvrdnji da moramo imati barem rudimentarnu
teoriju kognicije kako bismo rotaciju uz pomoć neuralnog implanta smatrali
kognitivnim procesom. Ova teorija kognicije ne može biti identična klasičnom
funkcionalizmu jer kao što slučaj igranja Tetrisa pokazuje postoje prošireni procesi koji
nisu nikad bili isključivo unutrašnje realizovani, a funkcionalizam zavisi od opisa
aktuelno prepoznatih unutrašnjih mentalnih stanja.
Delimično spoljašnja rotacija iz drugog primera potpomaže postojeće unutrašnje
procese na takav način koji ih
suštinski menja. Posledica ovoga je
da je fizički potpomognuta rotacija,
isto kao i mentalna rotacija
potpomognuta neuralnim
implantom, superiorna u odnosu na
normalan mentalni proces rotacije.
Ukoliko fizički rotiramo
odgovarajući zoid radnja kojom
slažemo zoid sa odgovarajućim
praznim mestom je oko tri puta
brža nego kada se služimo samo
mentalnom rotacijom. Radnje koje
izvršavamo tokom ispunjavanja
ovog zadatka nisu samo tu da
Slika 11
Model epistemičke radnje
(Kirsh and Maglio 1994)
100
omoguće poslednji korak uklapanja zoida, već one istovremeno i unapređuju proces
sparivanja zoida i praznih mesta transformisanjem inferencijalnih procesa u perceptivne.
Takođe, preuranjenom rotacijom (kada se zoid tek pojavljuje na gornjoj granici ekrana)
možemo da unapredimo proces identifikovanja oblika zoida kojih je konačno mnogo
(videti sliku 7). Ove radnje nisu pažljivo planirane i ne dolaze nakon izvršenja internih
kompjutacija, tako da procesiranje nije sekvencijalno i ove akcije prodiru u ostale
kognitivne korake (vidi sliku 11). Ova vrsta radnji koja je zaslužna za pravljenje
promena u samom agentu pre nego u samoj okolini, a zbog ostvarenja nekog fizičkog
cilja nazvali smo “epistemičkim radnjama”. Kirš i Maljo primećuju sledeće:
“Početnik u igri šaha obično otkriva da ima koristi od toga ako fizički pomera šahovske
figure dok razmišlja o mogućim posledicama. Zašto je ovo slučaj? Iz perspektive
problemskog prostora75 ova radnja se čini sasvim suvišnom. Ona ne može materijalno
da izmeni trenutne izbore i razmatranja. Ipak, kao što i znamo, fizičkim menjanjem
table, pre nego prostim zamišljanjem pomeranja figure, početnik uspeva da lakše
pronađe odgovore, kontra-poteze i da prepozna pozicije” (Kirsh and Maglio 1994: 545)
Sve ovo je omogućeno izmenom kompjutacione strukture, to jest prenošenjem dela
kognitivnog procesiranja na okolinu.
Stoga, ne možemo govoriti o klasičnom izomorfizmu između unutrašnjih i
delimično spoljašnjih procesa gde tipično počinjemo od stvarnih internih procesa koje
onda poredimo sa spoljašnjim. Svakako, u nekim slučajevima možemo imati i takve
fino uklapajuće funkcionalne uloge između unutrašnjih i proširenih procesa – primer sa
Otoom i Ingom je sasvim blizu takvog izomorfizma – ali takve slučajeve bismo trebalo
da posmatramo pre kao izuzetke, a ne kao pravilo. Mnogo je veća verovatnoća da
prošireni kognitivni procesi neće imati funkcionalno izomorfnog duplikata realizovanog
isključivo u moždanoj materiji. Proširene procese ćemo tipično identifikovati kao
kognitivne putem opšte funkcionalne sličnosti sa ostalim kognitivnim procesima. Tako
da je funkcionalizam koji predlažemo, usmeren na opšte funkcionalne odlike i u ovom
75 Eng. „problem-space“, mentalna reprezentacija posebnog problema sa mogućim fazama rešenja. Njuel
definiše princip problemskog prostora na sledeći način: “Racionalna aktivnost koju ljudi preduzimaju pri
rešavanju problema može biti opisana uz pomoć (1) skupa saznajnih stanja, (2) operatora koji menjaju
jedno stanje u drugo, (3) ograničenja u primeni operatora i (4) kontrolnog znanja za odlučivanje koji
operator će upotrebiti sledeći.”
101
smislu uopšte i ne predstavlja funkcionalističku teoriju koje su uobičajeno posvećene
definisanju pojedinačnih tipova određenih stanja i procesa putem njihovih distinktivnih
kauzalnih ili funkcionalnih uloga. U tom smislu on je bolje opisan kao ispravka viđenja
da je kognicija prirodna vrsta definisana jedinstvenim svojstvom ili “belegom
kognitivnosti”. Bez obzira na ovo, mi smo naše stanovište provizorno nazvali
funkcionalizmom, i to jer podržava mišljenje prema kojem je za određenje nečega kao
kognitivnog bitnije kakva funkcionalna i relaciona svojstva poseduje od njegovih
intrinsičnih ili fizičkih svojstava. Predlog koji smo odredili kao nezadovoljavajući je da
se funkcionalna svojstva informacijskog procesiranja određuju prema pojedinačnim
slučajevima koji nude Klark i Čalmers. Ove uloge smo naveli kao funkcionalne uloge o)
tipa i one su u slučaju pamćenja zahtevale stalnu raspoloživost informacija, njihovu
direktnu dostupnost, automatsko usvajanje informacija nakon povraćaja i svesno
prihvatanje informacija u jednom trenutku pre pohranjivanja. Iako su nas one usmerile u
opšte odgovarajućem smeru one bi bile podložne istim prigovorima kao i tradicionalno
definisane funkcionalne uloge. Neki prošireni procesi ih ne bi u postpunosti ispoljavali,
a  zadovoljavanje samo nekih odo njih ne bi bilo dovoljno za pravljenje konstitutivnih
tvrdnji. U tom smislu, ove uloge nisu ni nužne ni dovoljne za kogniciju, već su samo
zajedno dovoljne što ih čini kontingentnim i arbitrarnim za kogniciju uopšte. U odeljku
3.4 ćemo ponuditi jedan mogući spisak ovakvih funkcionalnih uloga kao suštinski deo
teorije snopa svojstava kognicije.
Možemo zaključiti da argument pariteta ne može biti korišćen kao argument za
ProKog, da se oslanja na vrlo specifičnu vrstu funkcionalizma i da je klauzula kojom se
zahteva zbivanje “u glavi” argumenta pariteta precenjena i vodi u mnoge zablude.
Previše puta je76 ovo “da je izvršen u glavi” principa pariteta naglašavano kao ključna
tačka argumenta pariteta. Međutim, prema našem mišljenju, uloga ove klauzule je bila
samo da pokrene naše inuticije u pravom smeru. Argument pariteta bi imao istu
argumentativnu snagu i bez pozivanja na “izvršen u glavi” klauzulu, jer glavna linija
argumenta počiva na “funkcioniše kao” kognitivni proces klauzuli. Čini se da je jedina
poenta “izvršen u glavi” uslova bio da nas probudi iz našeg “neuralno šovinističkog
dremeža”. Ili drugim rečima, PP-om se tvrdi samo to da kada smo suočeni sa delimično
76 Sprevakov argument apsurdnosti je svakako najteži slučaj ove vrste. Uskoro ćemo se pozabaviti sličnim
pogrešnim interpretacijama Satona i Menarija.
102
eksterno realizovanim procesom i samo je njegova spoljašnja priroda ta koja nas
sprečava da ga nazovemo kognitivnim, onda treba da ispravimo naš sud jer je
neosnovan. Podršku za ovakvo čitanje PP-a možemo naći u Klarkovoj knjizi iz 2008.
godine gde tvrdi da je “princip pariteta najbolje shvaćen kao zahtev da bioeksterne
doprinose, procenjujemo onom istom vrstom nepristrasne vizije koju bismo upotrebili u
procenjivanju nama nepoznate neuronske organizacije”, a tome dodajemo da on takođe
ukazuje na vrstu zadovoljavajuće teorije kognicije. Ipak, pošto smo trenutno lišeni
glavnog argumenta u prilog ProKog kako možemo i dalje očekivati opravdanje ove
teze? Mi mislimo da će jednu od glavnih uloga u tom opravdanju igrati princip
komplementarnosti i integracionističko shvatanje.
3.2. Ponovno promišljanje razlike između prvog i drugog talasa proširene
kognicije
Princip pariteta i princip komplementarnosti su obično posmatrani kao da
podržavaju distinktivne varijacije ProKog (Menary 2007a, 2007b, 2010a, 2012, 2013;
Sutton 2006, 2010; Kirchhoff 2012, 2013; Cash 2013). Iako nije direktno
argumentovano da su oni kontradiktorni principi ili da su u oštrom sukobu, veoma je
često tvrđeno da oni konstituišu “dva talasa” ProKog, gde se izrazom “talas” ukazivalo
na široko definisani pravac u argumentaciji i različite fenomene na koje se odnose. Naš
cilj će biti da diskreditujemo takve tvrdnje kojima se implicira da ova dva pristupa
divergiraju i konstituišu različite vrste ProKog, u smislu da se odnose na različite vrste
proširenih kognitivnih procesa. Kako bismo olakšali ovaj proces diskreditacije mi smo
izdvojili tri načina, ili tri koraka, na koje je pokušano da se ova dva talasa razdvoje.
- Prvi i najvažniji se odnosi na stanovište prema kojem se principi, na kojima se
ova dva talasa osnivaju, odnose na duboko različite slučajeve i da se koriste za
argumentaciju u prilog podrške proširenja različitih vrsta kognitivnih procesa,
onih koji su izomorfni sa unutrašnjim procesima i one koji su od njih različiti.
- Drugi korak je najčešće korišćen kako bi se pokazalo da je drugi talas
superiorniji u odnosu na prvi, jer izbegava GSS, “kognitivni balon” i može
103
konzistentno da prihvati tvrdnju da se unutrašnji i prošireni procesi
funkcionalno razlikuju.
- Poslednji korak, na kraju, naglašava različite odlike proširenih procesa koje
podržava drugi talas kako bi se ojačala njegova pozicija, sa posebnim fokusom
na dijahronični nasuprot sinhroničnom karakteru prvog talasa.
Prvi talas, princip pariteta i argument pariteta su, dakle, viđeni kao da podržavaju
proširenje onih procesa koji su statično opisani kao funkcionalno izomorfni sa
unutrašnjim procesima, dok su drugi talas, princip komplemetarnosti i argument o
integraciji viđeni kao da zastupaju stanovište o proširenju onih procesa koji bitno
menjaju i nadopunjuju unutrašnje procese na osnovu čega i dobijaju status proširenih
kognitivnih procesa. Suprotno ovome, mi želimo da pokažemo da se oba principa, onaj
pariteta i princip komplementarnosti, i oba argumenta osnovana na ovim principima,
pariteta i integracionistički, jednako odnose na iste proširene procese, ali da se
fokusiraju na različite aspekte ovih procesa. Umesto posebnog izlaganja i analize PK i
integracionističkog argumenta, sa njima ćemo se bliže upoznati upravo kroz
komparaciju drugog i prvog talasa. Naše mišljenje je da su ovi principi komplementarni
i da tek zajedno tvore jači argument u prilog ProKog. Napokon,  želimo da motivišemo
PP kao princip o ispravnoj vrsti teorije kognicije, kao što je već objašnjeno, dok princip
komplementarnosti (PK) vidimo kao tezu o posebnoj vrsti integracije procesa. PK nam
govori kada nešto treba da posmatramo kao jedinstveni proces, a PP na osnovu čega
možemo da ga smatramo kognitivnim.
Ujedinjenje ova dva principa je izuzetno važno jer nakon revizije PP naši izgledi
za opravdanje ProKog su skoro iščezli i čini se da nas ova revizija vraća na poziciju u
kojoj imamo samo puke primere bez leka da prevaziđemo GSS. Ipak javlja se nova nada
da je pravi princip za prevazilaženje GSS princip komplementarnosti koji bi trebalo da
nam pruži kriterijume integracije ili, drugim rečima, kriterijume zahvaljujući kojima
možemo da govorimo o sklopu, a ne samo o sprezi. Dok su namere PP-a bile da pruži
kriterijum kognitivnosti proširenih procesa njemu je nedostajao odgovor na prethodno
pitanje zašto bismo takve procese uopšte posmatrali integrisanim jedinstvenim
procesima. Ovo je i razlog zašto su argumenti protiv ProKog, a bazirani na GSS, bili
uglavnom upereni protiv onih stanovišta koja su bila deklarisana kao prvi talas i koja
104
nisu imala spreman odgovor na pitanje o prirodi same konstitucije. Stoga, mi
zagovaramo zajedničku primenu ova dva principa i da su paradigmatski slučajevi prvog
talasa koji su eksplicitno branjeni kao prošireni kognitivni procesi na osnovu PP-a – kao
što je to bio slučaj sa igrom Tetrisa – već bili čisti primeri integrisanih ili
komplementarnih proširenih procesa.
Različitost procesa – prvi stepen separacije
Zašto se uopšte smatralo da se prvi i drugi talas ProKog odnose na različite vrste
proširenih procesa i zašto se smatralo da su zasnovani na različitim motivacijama?
Odgovor leži u čestom, potpunom i temeljnom pogrešnom tumačenju PP-a kao principa
koji insistira na izomorfizmu aktuelnih unutrašnjih kognitivnih procesa i kandidata za
proširene procese. Posledica ovoga je bila da se prvi talas ProKog interpretirao kao da
tvrdi da su prošireni procesi samo oni procesi koji su funkcionalno identični, u smislu
tradicionalnog funkcionalizma, poznatim unutrašnjim kognitivnim procesima, dok je
drugi talas, onda, bio rezervisan za one procese koji nadopunjuju i poboljšavaju
unutrašnje kognitivne procese čime su funkcionalno različiti od njih. I zaista, zar nisu
ovakvi procesi koji doprinose našem kognitivnom boljitku zaslužili da se smatraju
kognitivnim, možda i pre nego oni za koje već postoje unutrašnji pandani? Ovakvo
pogrešno tumačenje prvog talasa usledilo je iz dve netačne interpretacije: a)
razumevanja “funkcioniše kao” po analogiji sa tradicionalnim funkcionalnim ulogama77
i b) pogrešnog razumevanja modalnosti “izvršen u glavi” klauzule. Jedan primer ovakve
direktne zablude može se naći u radu Menarija (Menary 2012) koji o PP-u govori na
sledeći način:
“ako su spoljašnji procesi funkcionalno ekvivalentni (iako fizički različiti) unutrašnjim
procesima i kada bi bili izvršeni u glavi, onda bismo ih nazvali kognitivnim i onda ovi
spoljašnji procesi proširuju naše kognitivne sposobnosti; ovo se obično naziva principom
pariteta.” (2012: 151, podvukao autor M.M.)
Slično piše i Saton:
77 Ovom greškom smo se detaljno bavili u drugom poglavlju.
105
“Prvi talas EM se zasniva na principu pariteta (Clark and Chalmers 1998, preštampano u
ovom zborniku): kognitivna stanja i procesi se proširuju preko granica mozga i u
(spoljašnji) svet kada relevantni delovi sveta funkcionišu na isti način kao i nesumnjivo
kognitivni procesi u glavi” (2010: 194, podvukao autor M.M.)
Ako se prisetimo PP-a njime se uopšte ne tvrdi da mora postojati aktuelni unutrašnji
proces koji je “funkcionalno ekvivalentan” proširenim procesima, zahteva se samo
mogućnost da ga kao takvog, unutrašnjeg, zamislimo (a funkcija zamislivosti unutrašnje
realizacije je samo da ukaže na to da spoljni karakter procesa ne treba da nas spreči u
pridavanju statusa kognitivnosti):
“Ukoliko, dok se suočavamo sa nekim zadatkom, deo sveta funkcioniše kao proces koji,
da je obavljen u glavi, ne bismo oklevali da odredimo kao deo kognitivnog procesa, onda
taj deo sveta (tako tvrdimo) jeste deo kognitivnog procesa” (Clark & Chalmers
1998/2008:222, podvukao autor M.M.)
Klarkovo sopstveno nezadovoljstvo “stalnim pogrešnim tumačenjem” PP-a je uglavnom
usmereno na insistiranje ovih autora da komparativni proces ima svojstvo “izvršen u
glavi” ili onime što smo nazvali pogrešnim tumačenjem (b). U vezi sa tim on kaže
“paritet nije o tome da se spoljašnje ponaša baš kao i ljudski-specifično unutrašnje. Već
je pre o jednakosti šansi: izbegavanju ishitrenog suda osnovanog samo na prostornoj
lokaciji” (2008: 114). Takvo pogrešno tumačenje je proizvelo “princip pariteta” koji nije
mogao da obuhvati mnoge interesantne slučajeve proširenih procesa i koji je na sličan
način postao šovinistički kao i stanovište protiv kojeg su se Klark i Čalmers originalno
pobunili, jer insistira na “pounutrašnjenju” proširenih procesa na funkcionalnom nivou.
Kao što smo već videli većina proširenih procesa ne igra iste funkcionalne uloge kao
unutrašnji procesi (Adams i Aizava dokazuju da čak ni Oto-Inga slučaj nije slučaj
funkcionalnog izmorfizma, i da, na primer, Otova memorija nema mnoge odlike
biološke kao što su efekat učestalosti, ograničenja kratkoročne memorije itd. [2008:
140]). Tako da ukoliko bismo želeli da podržimo slučajeve proširenja koji “ne imitiraju i
ne repliciraju” (Sutton 2010: 194) unutrašnje procese morali bismo da usvojimo drugi
princip – princip komplementarnosti, kako bismo pokrili kako slučajeve funkcionalne
ekvivalencije tako i procese koji su funkcionalno drugačiji od unutrašnjih. Principom
komplementarnosti se tvrdi da:
106
“različite komponente čitavog (trajnog ili privremenog) sistema mogu da igraju sasvim
različite uloge i da imaju različita svojstva dok su spregnute kako bi kolektivno i
komplementarno doprinosile fleksibilnom mišljenju i delanju. Tako “egzogrami” mogu
biti radikalno drugačiji od engrama čak i kada su kooptirani u iste svrhe” (Sutton 2010:
194)
Menari u svom integracionističkom shvatanju insistira i na važnosti “kognitivnih
praksi” (Menary 2007a, 2010a, 2012, 2013) “kojima manipulišemo oruđem,
reprezentacijama i drugim stvarima u kognitivne svrhe” (2013: 6). Prema njegovom
mišljenju takve prakse telesne manipulacije informacijama sa kognitivnom svrhom
upravo jesu konstitutivne za kognitivne procese. Naglasak na praksi i dinamičkom
karakteru kognicije bi onda trebalo da budu kontrastirani sa navodnom “zaleđenom u
vremenu” i predmetno orijentisanom prirodom ProKog prvog talasa.
Drugi talas je superioran – drugi stepen separacije
Dublje razdvajanje između ove dve veštački oformljene vrste ProKog može da se
nađe u radovima Menarija i Satona koji istrajavaju u mišljenju da je drugi talas ProKog
bolje zasnovan nego prvi talas i da je otporniji na GSS, “argument kognitivnog balona”
(videti funkcionalistički argument IV) i argument o funkcionalnoj različitosti (videti
funkcionalistički argument I) (Sutton 2006, 2010; Menary 2007, 2010a, 2012, 2013). U
svom radu iz 2013. godine Menari razlikuje tri vrste kognitivnog proširenja, ili kako
kaže “tri načina” na koje kognicija može biti proširena. Prva dva grubo odgovaraju
prvom i drugom talasu dok treći način obuhvata tezu o “distribuiranoj kogniciji”78.
“Prvi je, kako sam ga nazvao, proširenje artefaktima. Ovo je ideja prema kojoj artefakti,
kakva je Otova beležnica, postaju komponente naših kognitivnih sistema, zbog uloge koju
igraju u našim kognitivnim životima (Menary 2012). Drugi je osnovan na ideji prakse i
enkulturacije. Prema ovom mišljenju (Menary 2007, 2010, 2012) kognicija je proširena
praksama (koje su često u formi manipulacije lokalnom okolinom). Još jedan način na
koji um može biti proširen je kroz kolaborativnu ili grupnu kogniciju (Theiner, Allen and
Goldstone 2010).” (Menary 2013: 18)
78 Distribuiranu kogniciju je najčuvenije zastupao Ed Hačins (Ed Hutchins 1995). Dok je ona nesumnjivo
blisko povezana sa ProKog, ona se obično posebno razmatra jer se njome zastupa stanovište prema kojem
je kognicija distribuirana između različitih članova jedne društvene grupe, dok ProKog zastupa tezu o
proširenju procesa jedinstvenog kognitivnog subjekta u okolinu.
107
Dalje identifikujući prvi talas ProKog sa proširenjem putem artefakata on još više
degradira kognitivno proširenje osnovan na principu pariteta. Ne samo da se za njega
smatra da je obavezano na tradicionalni funkcionalizam, funkcionalnu ekvivalenciju,
već se takođe ograničava na proširenje artefaktima. Tako redefinisan prvi talas je zaista
ranjiv na sve navedene argumente kao što smo to videli u drugom poglavlju, a drugi
talas će se onda i pokazati kao superioran. Kao dodatno svedočanstvo da Menari ima
ovako suženo viđenje prvog talasa očituje se i u njegovom radu iz 2012. godine kada
razliku između “proširenja putem artefakata” i “proširenja enkulturacijom” uokviruje
kao razliku između kauzalnog sprezanja i aktivne manipulacije informacijama koje su
javno dostupne. On potom nastavlja da je “proširenje putem artefakata” branjeno PP-om
i da na taj način ono predstavlja “vrstu proširenog funkcionalizma” koji insistira na
funkcionalnoj ekvivalenciji unutrašnjih i proširenih procesa (Menary 2012: 148).
Ukoliko je do sada bilo sumnje, ovo sasvim jasno pokazuje da Menari identifikuje
“proširenje artefaktima” sa prvim, a “proširenje enkulturacijom” sa drugim talasom
ProKog. Nakon ovakvog degradiranja prvog talasa i Menari (2012, 2013) i Saton (2010)
predstavljaju “drugu vrstu” kognitivnog proširenja kao onu koja je imuna na GSS i
druge argumente bazirane na komparaciji ProKog sa funkcionalizmom. U tom smislu
ona bi trebalo da bude u mogućnosti da odgovori na prigovor o funkcionalnoj
različitosti između, na primer, Donaldovih egzograma i engrama koja je prema
mišljenju nekih (Adams and Aizawa 2001, 2008; Sutton 2010: 202) ugrožavala ProKog
i da zaustavi kognitivno naduvavanje jer ona ima odgovor zašto svi kauzalno spregnuti
procesi u isto vreme nisu i integrisani procesi. Međutim, kao što smo već pokazali
većina ovih optužbi nema dovoljno osnova. Prvi talas može uspešno da se izbori sa
funkcionalističkim argumentima, a ograničiti ga na proširenje artefaktima je nesmotreno
i ishitreno, s obzirom da već originalni primer koji uključuje rotaciju u Tetrisu svakako
nije slučaj takvog proširenja, već je bliži onome što Menari naziva proširenje praksom.
Oni zauzimaju različite perspektive – treći stepen separacije
Ako prethodne primedbe nisu bile dovoljne da potpuno razdvoje dva talasa,
integracionisti navode još nekoliko odlika koje se primenjuju na njihov pristup ali ne i
na prvi talas. Oni uvode značaj istorije, evolucije, konstrukcije kognitivnih niša,
plastičnost mozga, dinamičke sprege i dijahroničku perspektivu. Na kraju oni dodaju da
108
prvi talas ne uzima u obzir nijednu od ovih pretpostavki. Međutim, ovo je samo
preterana simplifikacija. Ako prvi talas uzmemo kao izolovan i definisan isključivo PP-
om, isto kao kada bismo drugi talas smatrali definisanim isključivo PK-om, ni jedan ni
drugi nam ništa ne bi rekli o kontekstu u kojem proširenje kognicije nastaje. Namera
PP-a i argumenta pariteta nije bila da nam pokaže kako su prošireni procesi nastali i
zašto, već da nam kažu pod kojim uslovima neki poseban proces možemo nazvati
kognitivnim. Ovaj proces je mogao da se proširi na okolinu baš zato što je mozak
fundamentalno plastičan i adaptivan i stoga pogodan za korišćenje spoljašnjih pomagala
i reprezentacija kako bi se njegovo funkcionisanje optimizovalo. Kultura je svakako
izuzetno značajan faktor, jer ona neguje i replicira sve artefakte koji su se pokazali
korisnim u našim spoljnim aktivnostima. Na sličan način nema ničega u samoj prirodi
komplementacije kao forme odnosa između procesa što ukazuje na enkulturaciju i
istoriju, a teza komplemetarnosti je opet teza o tome kada pojedinačni proces treba da
posmatramo kao kognitivan. Sve ove dodatne istorijske i dinamičke odlike nisu uslovi
za ProKog, već pre odlike konteksta kojima možemo objasniti zašto postoji toliko
proširenih procesa. Oni svakako ne mogu razdvojiti dve vrste proširivanja. U tom
smislu naglašavanje dijahroničkog karaktera nije deo argumenta za ProKog i za
proširenje specifičnih procesa, već deo objašnjenja geneze ProKog i zato ga ne treba
shvatiti kao određujuću karakteristiku pojedinih proširenih procesa. On se može
primeniti na sve procese, kako one koji se proširuju artefaktima, tako i na one koji se
proširuju praksama, pa i na one koji se proširuju na grupe.
Postoje takođe autori koji veruju da postoji još jedan novi talas u ProKog koji
nazivaju “trećim talasom” (Saton govori o takvoj mogućnosti 2006, videti takođe
Kirchhoff 2012, 2013; Cash 2013). Treći talas bi se razlikovao od prva dva time što
tvrdi da su prošireni procesi oni koji imaju transformativnu ulogu koja se ostvaruje
eksploatacijom okoline. Prošireni procesi su oni u kojima se okolina koristi na takav
način da postojeći unutrašnji procesi postaju transformisani i tipično poboljšani. Tako da
se razlika između tri talasa naglašava time što se tvrdi da je prvi talas ograničen na
procese koji su isti kao unutrašnji, drugi na procese koji su njima komplementarni, a
treći na one procese koji su suštinski transformisani aktivnim delovanjem u okolini.
Kako ne bismo ulazili ponovo u objašnjenje zašto je ovakvo razdvajanje pogrešno
uputićemo čitaoce na pogrešnu interpretaciju PP-a koja je izložena u odeljku 3.1.
109
Ukratko, ono što navodno razdvaja dva glavna talasa ProKog je to što je prvi
talas obavezan na:
- funkcionalnu ekvivalenciju između proširenih i unutrašnjih procesa, sinhronu
perspektivu, proširenje putem artefakata i ne uzimanje u obzir kognitivnih praksi i uloge
kulture i evolucije u svojoj argumentaciji.
Drugi talas je definisan fokusiranjem na:
- komplementarnost procesa koji su funkcionalno drugačiji od unutrašnjih
procesa, dijahrononičku perspektivu i računanje na “kognitivne prakse” kao
konstitutivne za proširene procese, kao i na viđenje evolucije i kulture kao bitnih faktora
u formiranju kognicije.
Neko nas može optužiti da u svojoj kritici nismo izložili “integracionistički
argument” dok smo to učinili sa argumentom pariteta. Na to odgovaramo da ne postoji
poseban argument koji bismo nazvali tim imenom, što je i razlog za to što
integracionisti sopstvenu poziciju nazivaju talasom, već da postoji navođenje niza
razloga koji se pozivaju na sve nabrojane karakteristike proširenih procesa drugog talasa
kako bi se opravdala teza o njihovom proširenju. Takvo je, na primer, pozivanje na
“kognitivne prakse” kojima bi egzogrami postali jedinice pamćenja i opravdanje takvog
shvatanja pomoću evolutivnih i kulturnih faktora koji su omogućili memorijsko
rasterećenje na okolinu stvarajući, na primer, pogodne spoljašnje reprezentacije i
simbole potrebne za takvu praksu. Sa druge strane, moramo biti pošteni i da priznamo
da je takođe upitno kakve su tačno bile prvobitne namere izražene PP-om, posebno kada
je u pitanju domen njegove primene. Čak i sam Klark 1998. godine, doduše još pre
precizne eksplikacije PP-a u “The Extended Mind”, u odgovoru na pitanja postavljena
na simpozijumu povodom njegove knjige Being There kaže da je funkcionalni
izomorfizam pre dovoljan, a ne i nužan uslov za ProKog (1998b: 99). Upravo na ovoj
izjavi Saton zasniva svoj argument da mora biti i drugih dovoljnih uslova za nazivanje
jednog procesa kognitivnim (Sutton 2006), a komplementarnost je, potom, viđena kao
jedan takav kandidat. Takođe, Klarkovo definisanje funkcionalne nastrojenosti ProKog
na dva načina, jednom u opštem smislu sistemskih uloga i drugi put na nivou
pojedinačnih procesa u funkcionalističkom duhu, nije nikako bilo od pomoći za bolje
110
razumevanje odnosa unutrašnjih i proširenih procesa koji bi bio kompatibilan sa PP. Sve
ovo vodilo je i pogrešnom tumačenju principa pariteta i jakom povezivanju prvog talasa
ProKog sa funkcionalizmom.
Bez obzira na ove zamerke samom Klarku (a pogotovo što su one usmerene
uglavnom na njegove vrlo stare spise) mi smo uvereni u ispravnost naše eksplicitno
revidirane verzije PP-a kao univerzalnog principa o vrsti pogodne teorije kognicije i kao
antišovinističkog principa. Takođe, postoje još neke indikacije da je posebna “teorija”
koju Klark koristi u zasnivanju ProKog stari model informacijskog procesiranja ili
obrade podataka (iako se on može koristiti samo kao nepotpuna teorija kognitivnog jer
nas vodi samo nužnim uslovima), a ne tradicionalni funkcionalizam. Ono što je, pak,
najznačajnije je da tako reinterpretiran PP i argument pariteta mogu vrlo uspešno da
odgovore na argumente “funkcionalnih različitosti” (ili “anti-funkcionalistički argument
tipa I) i na argument “kognitivnog balona” (ili drugi tip “argumenta apsurdnosti” tipa
IV) tako da teza o superiornosti drugog talasa skoro potpuno gubi svoju snagu. Pored
ovoga, takođe, nema ni razloga za mišljenje da je inegracionistički pristup primenljiv na
drugačije slučajeve PoKog ukoliko zastupa istu teoriju kognicije ili se barem sa njom u
načelu slaže, što bi trebalo da bude slučaj79. Na konkretnim primerima80 je sasvim jasno
da je Klark kroz argument pariteta zastupao proširenje procesa koji se tipično opisuju
kao integracionistički, tako da ni teza o različitosti procesa nema dovoljno podrške.
“Slučaj Tetris” ne može biti objašnjen funkcionalnim izomorfizmom između proširenog
i unutrašnjeg procesa. Nema ni veće potvrde za ovo od uvođenja “neuralnog implanta”
koji bi “nadopunio” unutrašnji proces na takav način da taj nadopunjeni,
komplementirani proces postane funkcionalno izomorfan sa proširenim procesom
pronalaženja odgovarajućeg mesta za padajuće blokove. U tom pogledu možemo reći da
razlika “istost/različitost” ne funkcioniše u razdvajanju dva talasa. U “Pressing the
Flesh” Klark piše da “prošireni funkcionalni sistemi”81 mogu da uključuju motorička
ponašanja kao instrumente procesiranja i strukture iz okoline kao instrumente za
skladištenje i kodiranje” (2007b: 14), čime eksplicitno tvrdi da funkcionalni model koji
79 “Kognitivni proces je neka aktivnost koja omogućava postizanje kognitivnog uspeha, kakvo je
pamćenje nečega ili percipiranje nečega. Neko može ove procese da razume kao kompjutacione, to jest
kao izvršenje instrukcija ili kao sprovođenje matematičkih operacija u skladu sa nekim algoritmom”
(Menary 2012: 150)
80 Najupečatljiviji je, verovatno, primer rotacije figura u Tetrisu naveden u „The Extended Mind“.
81 „Prošireni funkcionalni sistemi“ se smatraju funkcionalnim sistemima na osnovu argumenta pariteta.
111
je rezervisan za prvi talas ProKog može da se primeni i na telesne prakse. Naravno, čak
je i slučaj sa dragim Otoom slučaj “kognitivne prakse” u smislu koji im Menari pridaje
ili, drugim rečima, slučaj telesne manipulacije informacijama sa kognitivnom svrhom
koja je konstitutivna za njegovo pamćenje82. Stoga, mi se ne slažemo ni sa razdvajanjem
proširenja putem artefakata i proširenja putem praksi, jer su ona blisko povezana, a
često i identična, a svakako ne počivaju na različitim argumentima.
Široki i uski integracionizam
Kako bismo odgovorili na poslednju optužbu da prvi talas ne uzima u obzir
kulturalne i evolucione faktore i da, stoga, zauzima drugačiju, sinhroničku, perspektivu
prvo bi trebalo da razlikujemo nekoliko tvrdnji koje zastupaju integracionisti i da
uokvirimo njihovo stanovište u dva vida: široki i uski integracionizam. Sa jedne strane,
oni argumentuju da procese koji su komplementarni unutrašnjim kognitivnim procesima
treba posmatrati kao kognitivne jer uključuju u sebe kognitivne prakse. Samo u ovom
uskom smislu je moguće sukobiti integracioniste sa zastupnicima prvog talasa, ali samo
pod uslovom pogrešne intepretacije PP-a i argumenta pariteta. Ako integracionizam
uzmemo kao širu tvrdnju onda on naglašava i evolucione i kulturalne uslove kao
istorijski relevantne u integraciji spoljašnjih artefakata i kulturnih praksi u kognitivne
procese. Dalje možemo izdvojiti i dve različite uloge ovih uvida.
- Prvo, evolucija i postojanje kulture mogu služiti kao objašnjenje zašto
uopšte postoje prošireni procesi.
- I drugo, evolucione odlike, kao što je posedovanje “ispravne funkcije”,
mogu biti korišćene kao dodatni uslov za smatranje određenog procesa
kognitivnim.
Nijedna od ovih tvrdnji nije u konfliktu sa usko definisanim prvim talasom83 i obe mogu
da nadopune uske tvrdnje o proširenju, komplementarističku i paritetsku, koje se
82 Menari u želji da odbaci sve slučajeve prvog talasa kao neintegracionističke, ne bi li zasnovao svoju
tezu, čak i slučaj rotacije zoida i epistemičku radnju koja je uključena u izvršenje ovog zadatka naziva
pukim “svaljivanjem informacija” (eng. “information dumping”, Menary 2012: 150), što je u najmanju
ruku nepravedno kada se uzme u obzir neverovatna sličnost između “epistemičkih radnji” Kirša i Malja i
Menarijevih “kognitivnih praksi”.
83 Treba primetiti da je prvi talas samo tako i definisan. Njemu se ne priznaju tvrdnje koje se tiču nastanka
i evolucije proširenih procesa, već se određuje samo kao tvrdnja o formi proširenih kognitivnih procesa.
112
fokusiraju na oblik i formu procesa koji se smatraju kognitivnim i time formulišu
operacionalne kriterijume kognitvnosti proširenih procesa84 (istost vs. funkcionalna
različitost, artefaktsko vs. proširenje kognitivnim praksama). Samo kada bi evolucioni i
kulturalni faktori bili ujedno i konstitutivni za određene kognitivne procese ove
evolucionističke tvrdnje bi bile na odgovarajućem nivou opisa kako bi se sukobile sa
predloženim uskim tvrdnjama. Dok je veoma verovatno istinito da okolinski i
evolucioni faktori utiču na stvaranje posebnih oblika kognitivnih sposobnosti i procesa,
teško bismo pristali na tvrdnju da kišne šume Amazonije konstituišu kognitivne
sposobnosti domorodaca Južne Amerike.
Obe vrste evolucionističkih tvrdnji možemo naći i kod Klarka. Princip koji
Klark u Microcognition (1989) koristi da objasni zašto postoje eksterna skladišta
informacija i zašto manipulišemo okolinom kako bismo odgovorili na kognitivne
zadatke on naziva “principom 007”. Šapiro (2010) ovaj princip interpretira kao da pruža
podršku tezi uronjenosti kognicije kao preduslovu za tvrdnju o proširenju, a ne kao
princip o proširenju. Klarkov princip “007” tvrdi da “generalno, razvijena bića neće ni
skladištiti ni procesirati infromacije na zahtevne i skupe načine kada su u mogućnosti da
iskoriste strukture iz okoline i operacije nad njima kao zgodne zamene za operacije
obrade informacija. To jest, znaj samo onoliko koliko moraš da znaš da bi obavio
određeni zadatak” (1989: 64; videti takođe Clark 1998a: 46; Wilson and Clark 2008;
Shapiro 2010: 401). Još opštiji princip, sličnog cilja, može se naći kod Roulandsa: “Ako
je nužno za organizam da bude sposoban da izvede određeni adaptivni zadatak T, onda
je diferencijalno selektivno nepogodno za taj organizam da razvija unutrašnje
mehanizme dovoljne za izvođenje T kada je moguće za taj organizam da izvede T
putem kombinovanja internih mehanizama i manipulacije spoljašnjom okolinom”
(Rowlands 1999: 80; Shapiro 2010: 402). Na takve načine, opisane kod Klarka i
Roulandsa, odnosno pozivanjem na selektivne mehanizme evolucije mi možemo da
bolje razumemo zašto uopšte postoje prošireni procesi85 ili, da budemo precizniji, zašto
postoji tako bliska kolaboracija između kognitivnog subjekta i njegove okoline, bez
84 Koji zavise od prethodnog shvatanja kognitivnosti „normalnih“ unutrašnjih procesa. Mi počinjemo u
oba slučaja od opšte priznatih kognitivnih slučajeva, a proširene procese proglašavamo kognitivnim na
osnovu njihove forme i odnosa sa unutrašnjim procesima.
85 Šapiro bi rekao da ovako zasnivamo objašnjenje uronjenosti ili duboke zavisnosti kognicije od okoline,
koja je prvi korak ka proširenju kognicije.
113
obzira na funkcionalnu strukturu ovih procesa i argumenata za njihovu kognitivnost. U
ovoj evolucionističkoj priči kultura bi trebalo da bude viđena kao poseban slučaj
razvijenih vrsta artefakata i praksi koje koristimo za sopstvenu kognitivnu korist.
Menari kulturne artefakte i prakse shvata kao proizvode kulturne evolucije koja je
mnogo brža u svom napretku od biološke evolucije i koja omogućava konstruisanje
kognitivnih niša. Klark definiše kognitivne niše kao “fizičke strukture koje su izgradile
životinje i koje transformišu jedan ili više problemskih prostora86 na načine koji (kada
su uspešni) pomažu mišljenju i rasuđivanju” (2006a: 370). Kognitivne prakse koje
koriste kulturne artefakte tako postaju delovi kulturnog nasleđa koje oblikuje naše
načine mišljenja. Integracionistički pristup onda “objašnjava kako smo razvili društveno
proširene umove i zašto su naši umovi prošireni praksama sada i ovde” (Menary 2013:
12).
S druge strane, mnogo je interesantnija tvrdnja da evoluciju možemo koristiti
kako bismo argumentisali za ProKog87.
Alen-Hermanson (Allen-Hermanson 2012)
primećuje da Klark koristi jednu vrstu
teleološke teorije kako bi dodatno ograničio
uslove pod kojima se kauzalna interakcija
smatra konstitutivnom kako bi izbegao
“kognitivni balon”. U Supersizing the Mind
Klark odbacuje elemente koji samo puko
utiču na kognitivno procesiranje, kao što je
recimo muzika koja svira u pozadini dok
radimo, kao kognitivne na osnovu toga što
oni “nisu deo (niti čak nus-pojava ili
arhitektonski ukras88) ikakvog sistema koji
86 Za objašnjenje pojma problemskog prostora (eng. problem-space) pogledati fusnotu 75.
87 Prva evolucionistička teza tiče se samo objašnjenja geneze proširenih procesa i može se koristiti za
argumentaciju u prilog uronjenosti kognicije.
88 Upotrebljeni izraz je eng. „spandrel“, koji doslovno označava ukras u renesansnoj arhitekturi koji je
spajao lukove. Ovaj izraz je 1979. godine ušao u evolucionističku biologiju kroz rad Levontina i Gulda
(Lewontin, Gould) „The Spandrels of San Marco and the Panglossian Paradigm: A Critique of the
Adaptationist Programme”, kojim su označili one fenotipske karakteristike koje su nus proizvod evolucije
nekih drugih fenotipskih karakteristika.
Slika 12
Izgradnja niša
(http://lalandlab.st-andrews.ac.uk)
114
je selektovan ili održavan zbog podrške boljoj kogniciji” (Clark 2008: 130, takođe
Allen-Hermanson 2012: 10). Muzika koju čujem može uticati na brzinu mog pisanja, ali
ona nije deo kognitivnog procesiranja jer nije deo sistema koji se održava zbog boljeg
korišćenja kognicije. Ovde su selekcija i održavanje sistema sa ispravnom funkcijom
(eng. proper function) “bolje kognicije” korišćeni kao nužni uslovi kognicije. Ipak, da li
je teleologija ta koja utvrđuje da li konkretan eksterni faktor smatramo kognitivnim ili
ne? Pa, nije. Ovu ulogu igra sprezanje, a ispravno funkcionisanje je odlika bioloških
sistema sa kojim je poseban deo sveta spregnut kako bi zajedno tvorili širi sistem.
Možemo zamisliti mnogo novih praksi koje bismo uzeli u obzir kao kognitivne ali koje
nisu evloluirale niti su održavane zbog bolje kognicije. Menari, s druge strane, pravi
sledeću distinkciju: “Postoji bitna razlika između razumevanja kulturnih artefakata
(oruđa, reprezentacija itd.) kao statičnih nosioca i njihovog razumevanja kao aktivnih
komponenti uronjenih u dinamičke obrasce kulturnih praksi” kojim, čini se, želi da
naglasi da je enkulturacija preduslov za posmatranje određenih praksi i artefakata kao
kognitivnih.
Možemo zaključiti da se kao uske tvrdnje prvi i drugi talas ne nadmeću kao
suprotstavljene tvrdnje, štaviše prvi talas pokriva obe postulirane vrste proširenih
kognitivnih procesa. Međutim, ukoliko integracionizam uzmemo kao široku tvrdnju,
onda ga pre svega treba posmatrati kao komplementarnu tezu koja pruža
evolucionistička objašnjenja zašto je kognicija proširena. Takođe, razumevanjem
kognicije kao biološki i kulturno evoluirane prihvatamo još neke razloge da verujemo
da su prakse u kojima se koriste kulturni artefakti proširene jer je njima kognitivno
procesiranje transformisano na takav način da upotreba ovih artefakata vodi optimizaciji
posebnih vrsta rešavanja problema.
3.3. Prirodne vrste, šarolike skupine i naučne vrste
Do sada smo došli do nekoliko zaključaka. Prvi talas usmeren na klasično
viđenje kognicije kao informacijske obrade omogućene kompjutacionim strukturama, a
koji argumentiše u prilog proširenja koristeći princip pariteta ne treba da se smatra
vrstom tradicionalnog funkcionalizma. Ono jeste funkcionalističko stanovište ali veoma
115
opšte vrste koje dozvoljava dovoljno velike razlike između unutrašnjih i proširenih
procesa. U tom smislu ono i nije u sukobu sa integracionističkim stanovištem, kako se
obično tvrdi, jer nije suprotno tvrdnjama da su prošireni procesi oni koji nadopunjuju
unutrašnje kognitivne procese upotrebom kulturnih artefakata i upražnjavanjem
kognitivnih praksi. Štaviše, prvi talas je savršeno kompatibilan sa ovakvim stanovištem
i dodatno je obogaćen „širokim integracionističkim“ pretpostavkama, posebno kada je u
pitanju objašnjenje nastanka proširenih procesa. Od širokog integracionizma prvi talas
može da preuzme shvatanje emergencije proširenih procesa kao proizvoda biološke i
kulturne evolucije koje su kontinualne i koje su vođene sve većom ekonomizacijom
kognitivnih procesa. Proizvodnja oruđa i reprezentacija, koje potpomažu kognitivno
funkcionisanje, ispunjenjem svoje ispravne funkcije omogućavaju svoju reprodukciju
jer istovremeno omogućavaju opstanak njihovog proizvođača. Pošto ona tipično ne
predstavljaju fenotipske karakteristike ona nisu deo biološke, već kulturne evolucije.
Takođe, kulturna evolucija nadomešćuje biološku jer urođene sposobnosti nije moguće
menjati tako brzo kako bi zadovoljile nove potrebe u rešavanju zadataka koji nastaju sa
kompleksnim društvenim odnosima. Stoga, kognitivne prakse kojima se manipuliše
okolinom i kojima koristimo kulturne artefakte postaju integralni delovi kognitivnog
ponašanja. Uspešne kognitivne prakse opstaju kroz kulturu jer njihova uspešnost
garantuje njihovu replikaciju.
Međutim, argumentisanjem u prilog tako permisivnog shvatanja kognicije mi još
uvek nismo u potpunosti odgovorili na pretnju kognitivnog balona i GSS. Mi smo
obećali da ćemo skicirati barem okvir jedne teorije kognicije koja je potrebna za igranje
uloge “slabog belega kognitivnosti” koji smo sugerisali reinterpretacijom PP. Tada smo
se složili da ova teorija treba da ima oblik “funkcionalne” teorije, ili drugim rečima da
ona treba da se usmeri na relaciona svojstva i vrste uloga koje kognitivni procesi
uobičajeno igraju. Ovakva teorija bi morala da omogući višestruku realizabilnost i
liberalno shvatanje kognicije kao vrste. To bi istovremeno značilo da se njenim
prihvatanjem rastajemo od pretpostavke da je kognicija prirodna vrsta izdvojena
esencijalnim svojstvom ili “belegom kognitivnosti”, ali da se u isto vreme ne slažemo sa
stanovištem prema kojem je kognicija samo “šarolika skupina” različitih vrsta procesa
koji dolaze pod isti krovni pojam (eng. umbrella concept). Ovo su svojstva koja želimo
od naše teorije ali njenu mogućnost tek moramo da zasnujemo, jer se mnogi ne bi složili
116
da je moguće dati takvu teoriju koja bi bila naučno relevantna i koja bi mogla da pruža
dobra predviđanja, a da istovremeno ne pretpostavlja da se bavi prirodnom vrstom.
Zbog toga sada počinjemo sa ispitivanjem mogućnosti jedne koherentne naučno
relevantne teorije koja bi se bavila vrstom koja se nalazi između one prirodne i puke
“šarolike skupine”. Ukoliko ovakva teorija ne bi bila moguća onda moramo napustiti
prvi talas ProKog u potpunosti.
Adams i Aizava su verovatno najbliži tome da tvrde da je kognicija prirodna
vrsta, mada oni ovo stanovište niti zastupaju niti odbacuju eksplicitno89. U Bounds of
Cognition, oni zapravo, zauzimaju eksplicitno ambivalentan stav prema ovom pitanju:
“Za naše trenutne svrhe, mi smo indiferentni između opisivanja kognitivnih procesa
pomoću zakona i prirodnih vrsti i njihovog opisivanja pomoću aktivnosti i entiteta.
Prema tome koji od ova dva načina budu izgledali u tom trenutku prirodni, mi ćemo se
prebacivati sa jednog na drugi” (2008: 62-63). Bez obzira na ovu njihovu postuliranu
indiferentnost, kada ova dvojica autora pokušavaju da postave demarkacionu liniju
između kognitivnog i nekognitivnog, oni prate naučnu metodologiju koja se primenjuje
u istraživanju prirodnih vrsta. Njihova potraga za “belegom kognitivnosti” i njihovi
napadi na pristalice ProKog koje takav znak ne definišu, su samo druga strana njihovih
napada da je jedina alternativa ovom stanovištu zastupanje “šarolike skupine” raznih
kognitivnih procesa. Prema njima, ukoliko ne pretpostavimo da kognicija ima neku
jedinstvenu odliku koja je razdvaja od svega ostalog na ovome svetu, onda zapravo
moramo da se pomirimo sa time da je ona samo nasumični skup raznovrsnih procesa,
mehanizama, sposobnosti, sistema i stanja koje slučajno obeležavamo jednim imenom –
što je svakako nedopustivo. Ovo je posebno evidentno u njihovom optuživanju Frensisa
Bekona za neuspeh u pronalaženju “forme toplote” koju je on identifikovao kao
“molekularne vibracije” koje su ono zajedničko svih toplih stvari, jer stvari koje
osećamo kao tople ne konstituišu prirodnu vrstu. Oni kažu “Bekon je očito nameravao
da prirodu rastavi po njenim šavovima, ali prosto se ispostavilo da, kao stvar
kontingentne empirijske činjenice, stvari koje se čine toplim ili proizvode senzaciju
toplote, ne konstituišu prirodnu vrstu. Zraci Sunca, meteori, toplota od trenja, telesna
toplota i tako dalje, jednostavno nemaju zajednički uzrok ili isti osnovni mehanizam”
89 U ličnoj konverzaciji Aizava potvrđuje da je kogniciju verovatno najbolje videti kao prirodnu vrstu.
117
(2008: 58). Odavde oni nastavljaju tvrdnjom da su različite “toplote” predmet različitih
nauka i da, na primer, “toplota od raspadanja spada u biologiju” (Ibid.) Stoga, njihov
rezon je da zato što ne postoji prirodna vrsta koja podržava svojstvo “čini se toplim” ne
može postojati ni nauka “toplih stvari”. Ovaj argument nas u najmanju ruku duboko
začuđava. Da li je Bekon zaista podbacio? Mi smatramo da je došao do neverovatno
dobrih rezultata i da postoji nauka koja se bavi toplotom uopšte i da joj je ime
termodinamika90. Istina je da on nije pronašao posebnu vrstu materije sa specifičnom
mikrostrukturalnom konfiguracijom, ali nauka se ne zanima uvek za uredne prirodne
vrste91. Sasvim neubedljivo, Adams i Aizava su nastavili da tragaju za osnovnim
mehanizmom, zakonima i prirodnom vrstom koja bi ih instancirala. Ukoliko insistiramo
na stanovištu da kognicija mora konstituisati prirodnu vrstu kako bi uopšte bila pogodna
za naučno istraživanje onda već na osnovu a priori razloga možemo odbaciti hipotezu o
proširenju kognicije, jer šansa da prošireni procesi konstituišu takvu vrstu je gotovo
ravna nuli, pogotovo ako prirodnu vrstu shvatimo usko kao određenu izvesnom
mikrostrukturalnom konfiguracijom. Prošireni procesi su previše raznoliki da bi delili
zajedničku mikrostrukturalnu konfiguraciju, te da bi tvorili prirodnu vrstu. S druge
strane, podstaknuti pretpostavkom da su dobre naučne indukcije omogućene isključivo
postojanjem prirodne vrste koja stoji u osnovi istraživanja (Adams & Aizawa 2008;
Rupert 2004, za viđenje kognicije kao prirodne vrste videti i Rupert 2013), Adams i
Aizava su definisali beleg kognitivnosti kao neizvedeni reprezentacionalni sadržaj, za
koji se slučajno ispostavilo da je kontingentno isključivo neuralno realizovan. Ovakvo
razmišljanje vratilo nas je šovinizmu koji su Klark i Čalmers želeli da izbegnu, jer su
prirodne vrste, na kraju krajeva, materijalne vrste i nisu funkcije višeg reda.
Potraga za prirodnom vrstom, ili barem nečim sličnim, je proizvod
identifikovanja naučnog predmeta sa realizujućim svojstvima i fizičkim instancijacijama
svojstava višeg reda, pre nego sa samim ovim svojstvima višeg reda. Ovo se očituje i u
žalbi Adamsa i Aizave da pristalice ProKog veruju da kognitivni procesi mogu da budu
sačinjeni od različitih vrsta podprocesa, a onda kao primere ovoga počinju da nabrajaju
vrste stvari koje komplementiraju “kognitivni aparatus” kao što su “kazaljke sunčevog
90 Kripke je upravo došao do suprotnih zaključaka od Adamsa i Aizave i tvrdio da je iskaz “Toplota je
kretanje molekula” nužan iskaz. Čak iako je način na koji otkrivamo toplotu kontingentan – osećanjem
toplote, toplota je nužno ono što jeste – molekularno kretanje (1971).
91 Ili prirodne vrste nisu uvek vrste materije kao što je i sugerisano u prethodnoj fusnoti.
118
sata, analogni satovi, digitalni satovi, peščani satovi, upozoravajuća svetla,
upozoravajući zvukovi, lepljive poruke, ... , animirani gifovi, matematičke jednačine,
...” (Adams & Aizawa 2010: 32), i onda zaključuju da ovakva šarolika skupina ne može
biti predmet teorije. Ali ovo je nesmotreno mešanje dva nivoa entiteta koji mogu biti
predmet naučnog istraživanja, ono što na jednom nivou izgleda kao nasumična skupina,
na drugom tvori vrstu. Nauka može da se bavi vrstama materijalnih stvari, ali isto tako
može da se bavi i funkcionalno definisanim procesima. Postoje nauke koje svoj predmet
biraju prema vrstama tvari i njenoj organizaciji – grane hemije, grane biologije i optika
bi bili primeri nauka takve vrste, ali mnoge nauke su primarno zainteresovane za vrste
procesa koji su realizovani najrazličitijim oblicima stvari – statistika, termodinamika
itd., a onda imamo i nauke koje uopšte nisu zainteresovane za bilo kakve materijalne
stvari kakve su matematika i logika92. Konceptualizacija vrsta, a posebno vrsta
relevantnih za naučno istraživanje, može biti izvršena na mnogo različitih nivoa i vrlo je
retko slučaj da smo u poziciji da identifikujemo “prirodnu vrstu” (retki izuzeci su
hemijski elementi i biološke vrste) putem intrinsičnih strukturnih svojstava kakav je
atomski broj zlata ili genetski kod zebre.
Argument Adamsa i Aizave protiv ProKog koja ne izdvaja suštinsko svojstvo
kognicije može, onda, da se sumira ovako:
 PV1)  Nauka koja ne počiva na izučavanju prirodne vrste nije nauka jer joj ne
preostaje jedinstven predmet izučavanja već samo “šarolika skupina” fenomena.
PV2) Pristalice ProKog ne uspevaju da izdvoje suštinsko svojstvo kognicije koje
bi se odnosilo i na proširene procese.
PV3) Stoga, ProKog nema izgleda da bude deo prave nauke o kogniciji, jer njeni
postulirani entiteti ne konstituišu prirodnu vrstu.
Ako se uzme u obzir ovaj argument i prethodno izlaganje, da li kognicija može
biti podesan predmet naučnog istraživanja ako ne konstituiše prirodnu vrstu? Mi
92 Čak i kada bismo hteli da posmatramo kognitivnu nauku kao “posebnu nauku” ili nauku koja je
reducibilna na fiziku, postoje shvatanja koja dozvoljavaju višestruko realizabilne vrste ili vrste definisane
na višim nivoima funkcionalne organizacije. Ove vrste nisu bilo kakve vrste već ono što Bojd i Milikan
nazivaju “istorijskim vrstama” (Boyd 1991, 1999; Millikan 1999, videti takođe i sledeću fusnotu).
119
mislimo da može i smatramo da je zaključak PV3) pogrešan. Pretpostavka PV1) je
neosnovana, jer nemamo dovoljno razloga da argumentišemo da smo zbog toga što
nismo pronašli esencijalno svojstvo neke vrste stvari osuđeni da takav fenomen
smatramo samo pukom “šarolikom skupinom”. Između prirodne vrste i “šarolike
skupine” mogu postojati i drugi nivoi organizacije pogodni za naučno istraživanje. Ova
šarolikost, o kojoj Adams i Aizava govore, postoji na fizičkom nivou (upravo zato jer
nema mikrostrukturalnog ili esencijalnog svojstva stvari koja je u pitanju), ali i dalje
postoji mnogo načina na koje možemo da ujedinimo ovaj predmet na višem nivou
konceptualizacije. Već smo predstavili primer “kućnog audio sistema” koji nam je
pokazao da postoje različite vrste stvari koje mogu biti pogodne za istraživanje.
Međutim, ima mnogo interesantnijih slučajeva gde sasvim raznolike vrste stvari imaju
veoma sličnu funkcionalnu organizaciju i koje mogu predstavljati validni predmet jedne
nauke.
Jedan ovakav primer je i naučno priznati proces u kojem čestice, ili individualni
elementi, imaju težnju da se
grupišu zajedno usled difuzije.
Ovaj proces se naziva “agregacija
ograničena difuzijom” (eng.
diffusion-limited aggregation,
skraćeno “DLA”) i prepoznat je u
najrazličitijim fizičkim sistemima:
ljudskim plućima, mrazu na
glatkim površinama, talozima
minerala itd. Postoji i zajednički
rezultat ovih procesa koji se naziva “Braunovo drvo” (slika 13) koje predstavlja jedan
razgranati fraktal. Ovaj rezultat je proizveden zbog specifičnog kretanja čestica –
takozvanog Braunovog kretanja – koje se nakon dodira slepljuju jedna uz drugu (videti
Witten, T. A. i Sander, L. M. 1983; Theiner, Allen and Goldstone 2010). Adams i
Aizava bi, prema njihovim definicijama, morali da kažu da entiteti koji ispoljavaju
takvu vrstu grupisanja pod odgovarajučim uslovima nemaju ništa drugo zajedničko i da
takvi procesi onda ne mogu biti predmet nauke. Ipak, suprotno njihovom mišljenju
karakteristike Braunovog drveta i DLA jesu predmet naučnog istraživanja i pokazali su
Slika 13
Braunovo drvo (http://en.wikipedia.org)
120
se korisnim u predviđanju ponašanja takvih čestica i njihovih grupa. Drugim rečima,
trebalo bi da odbacimo brigu da nepostojanje prirodne vrste implicira lošu nauku i
nemogućnost dobrih predikacija. Tajner, Alen i Goldstoun (Theiner, Allen and
Goldstone) ukazuju na činjenicu da “induktivne moći grupisanja zajedno naizgled
različitih sistema ne bi trebalo da nas iznenade ako zavirimo u literaturu o sistemima
koji su sačinjeni od najrazličitijih materijala koji ispoljavaju iste obrasce organizacije”
(2010: 382). Kauzalne regularnosti se ne odvijaju samo na bazičnom nivou koji
konstituišu prirodne vrste, već mogu da se manifestuju i na višim nivoima funkcionalne
organizacije. Međutim, iako u procesima agregacije koja je ograničena difuzijom
učestvuju vrlo različite stvari one nisu grupisane jednostavno kao, na primer, stvari koje
izdvajamo pojmom “stvari na mom stolu” ili “plave čarape koje se nalaze u tvojoj
fioci”, one, ipak, učestvuju u jedinstvenoj “vrsnosti”. Ali kako možemo definisati ovu
“vrsnost”? Kakva je njena priroda? Ipak, čini nam se da pojam “kućni audio sistem” i
“agregacija ograničenom difuzijom” ne označavaju iste vrste i da te vrste nisu jednako
pogodne za naučno istraživanje.
Valter i Kestner se u svom radu iz 2012. godine pitaju kakve bi vrste mogao biti
pojam “kognicija” i nude nekoliko mogućnosti. Mi smo već razmotrili mogućnost da se
“kognicija” odnosi na prirodnu vrstu tako da se njome više nećemo baviti. Ali za razliku
od autora kao što su Adams i Aizava, koji smatraju da su nam preostale samo još
“šarolike skupine”, opravdano je misliti da termini koji referiraju na naučne vrste
zapravo izražavaju “nominalne vrste”, “pojmove snopa” (eng. cluster concepts) ili
“porodične pojmove” (Ibid.: 25-27). Nominalna vrsta bi bila vrsta stvari koja može da
zadovolji izvesnu “definiciju koja specifikuje formu, funkciju ili poreklo objekta
referencije odgovarajućeg pojma” (Ibid.). Pojmovi snopa su pojmovi koji denotiraju
klase stvari koje zadovoljavaju dovoljan broj uslova koji definišu pojam. Takav bi bio,
na primer, pojam “metala” koji grupiše mnoge prirodne vrste prema njihovim
manifestujućim svojstvima kao što su: električna provodljivost, kovnost, provodljivost
toplote itd. Na kraju, porodični pojam je inspirisan Vitgenštajnovim pojmom porodične
sličnosti, što bi značilo da su stvari koje potpadaju pod jedan porodični pojam slične
između sebe, ali neke od njih nemaju ništa zajedničko sa nekim drugim članovima takve
klase. Vitgenštajn je ovo ilustrovao na primeru jezičkih igara i igara uopšte kada kaže:
“društvene igre na tabli, kartaške igre, igre loptom, Olimpijske igre i tako dalje. Šta je
121
svima njima zajedničko? ... sličnosti se samo prišunjaju i onda nestanu” (Wittgenstein
1953: §66). Sve ove tri mogućnosti se nalaze između prirodnih vrsta i “šarolikih
skupina”. Kao što smo već argumentisali, mi verujemo da je PP princip koji sugeriše
upravo ovo – “kognicija” nije termin koji označava prirodnu vrstu i to ne treba da nas
brine. Kognicija treba da se identifikuje funkcionalnim svojstvima kognitivnih procesa,
mada i dalje moramo da odlučimo da li će to biti jedinstvena funkcija koja je izražena
nominalnom suštinom ili nekoliko funkcionalnih uloga ili funkcionalnih svojstava koji
formiraju pojam snopa ili porodični pojam. Mi ćemo sada ponuditi jedan mogući
odgovor i on će biti druge vrste ili, možda preciznije, kombinacija prve i druge opcije.
3.4. Teorija snopa svojstava kao kandidat za teoriju kognicije
Šta su snopovi93 (eng. cluster)? I šta su snopovi ili klasteri svojstava? Danas
klasteri dolaze u svim zamislivim oblicima i vidovima. Postoje klasteri zvezda,
globularni klasteri, klasteri kanceroznih ćelija, “klaster glavobolje”, zimski klasteri,
genetski klasteri, klasteri podataka, tonski klasteri itd. “Klaster” ili “snop” denotira čitav
klaster ili snop drugih termina. Zašto je “klaster” tako potentan termin? Upravo zato što
nam pokazuje da postoji način za grupisanje stvari u jednu grupu bez jakih ontoloških
obaveza. Mada postoje grupe stvari koje ne dele ništa više od prostorno-vremenskih
koordinata, postoje druge vrste stvari ili svojstava koje se pojavljuju zajedno ili koje
ispoljavaju “klasterovanje” ali da u isto vreme nismo svesni razloga zašto se ovo
grupisanje događa. Ovako grupisane stvari obično ispoljavaju slično ponašanje ili se,
ako su u pitanju svojstva, odnose na iste stvari, a da uzorci ovog ponašanja nama nisu
transparentni. Snopovi ili klasteri svojstava su takve grupe, a ne puke kolekcije, koje
uključuju svojstva koja tipično kovariraju. Ukoliko otkrijemo prisustvo jednog svojstva
iz takvog klastera postojaće tendencija da se pojave i ostala svojstva tog klastera. Ipak,
između takvih svojstava obično nema kauzalnih niti logičkih veza već ih ujedinjuje
njihova uobičajena koinstancijacija. Ali “zašto svojstva formiraju klastere? Neka vrsta
objašnjenja nam je potrebna; i jedna veoma uobičajena strategija je postuliranje
93 Za eng. termin „cluster“ koristićemo dva termina srpskog jezika kao sinonimne „snop“, koji se u
srpskoj literaturi koristi u filozofiji jezika da označi „cluster theory“ ili teoriju snopa kao posebnu
deskriptivističku teoriju značenja, i „klaster“ koji se odomaćio u drugim granama nauke.
122
mehanizama koji stoje u njihovoj osnovi i objašnjavaju kovarijaciju” (Samuels 2009: 4).
Kao što Semjuels primećuje ovo je zaključivanje na najbolje objašnjenje ili abdukcija
koja se koristi u opravdanju jednog posebnog stanovišta o posebnom tipu vrsta koje se
naziva “vrste određene homeostatičkim snopovima svojstava” (eng. “Homeostatic
Property Cluster Kinds”, Boyd 1991). Ovo stanovište je potaknuto mišljenjem da ako
pronađemo stabilan skup svojstava sigurno postoji i određena osnovna vrsta koja je
odgovorna za ovu stabilnost. Neki, kao što je Bojd, smatraju da su takve vrste, zapravo,
prirodne vrste. Za naše svrhe mi ne moramo da se obavežemo na ovakvo gledište i da
tvrdimo da je prirodna vrsta ona koja objašnjava grupisanje svojstava, i možemo da
zastupamo manje kontroverznu tvrdnju da se u osnovi grupisanja nalazi barem “naučna
vrsta” ili vrsta stvari koja je relevantna za naučno istraživanje i koja može pružiti dobru
osnovu za izvođenje induktivnih zaključaka jer ispoljava stabilno ponašanje. Treba
primetiti da čak i ako nazovemo vrstu koja ispoljava homeostatičko grupisanje
svojstava (eng. homeostatic property clustering ili skraćeno HPC) prirodnom vrstom,
ovo ne činimo zahvaljujući njenim esencijalnim svojstvima i takva vrsta može biti
višetruko realizabilna (slično shvatanje prirodnih ili istorijskih vrsta se može naći i kod
Millikan 1999, videti takođe Bojdov komentar istog rada iz 1999)94. Na taj način,
zastupajući da kognicija konstituiše istorijsku, višestruko relizabilnu vrstu koja
ispoljava homeostatičko grupisanje svojstva, možemo da izbegnemo neuralni šovinizam
koji je posledica traženja intrinsičnog svojstva posebne vrste tvari.
Teorija snopa svojstava kao teorija kognicije je posebno popularna u teorijama
“dvostrukih procesa”. Ove teorije izoluju dve vrste kognitivnih procesa koje imaju
različita svojstva i koji su tipično razlikovani kao implicitni ili nesvesni procesi i kao
eksplicitni ili svesni kognitivni procesi. Ovakva demarkacija između dva distinktivna
tipa kognitivnih procesa i mehanizama se pojavila sedamdesetih godina prošlog veka od
kada je nastavila da se razvija do današnjih dana. Teorije dvostrukih procesa (eng. dual-
process theories) su se pokazale izuzetno plodonosnim u objašnjavanju mnogih
različitih kognitivnih fenomena, od kojih su samo neki učenje, donošenje odluka,
94 Za razmatranje mogućnosti, o kojoj ne možemo ništa sada detaljnije reći, nauke koja je o višetruko
realizabilnim vrstama videti Millikan 1999 i Boyd 1999. Posebne vrste koje dozvoljavaju konstruisanje
uspešne nauke o njima ali koje ne poseduju suštinska svojstva jesu istorijske vrste, baš kakve su i
psihološke i kognitivne vrste (a takođe i biološke vrste i neke vrste artefakata), koje opstaju kao takve
zbog istorijskih veza između njihovih članova, a ne zato što dele intrinsična svojstva. Ovakvo viđenje
posebnih nauka je duboko različito od preovlađujućeg stanovišta koje je zastupao Fodor (1974).
123
deduktivno rezonovanje i društveno suđenje. Autori koji se bave jednom od ovih vrsta
kognitivnih fenomena bi onda ekstrapolirali dva skupa svojstava koja se javljaju na
implicitnom i eksplicitnom nivou funkcionisanja ovih kognitivnih sposobnosti. Najbolji
rezultati teorije dvostrukih procesa mogu se naći upravo u onim njenim primenama gde
se ona ograničava na jedan tip kognitivnog procesiranja, mada se danas javlja potreba
da se uz njenu pomoć pruži i opšte shvatanje kognicije (videti Stanovich 2004, Evans
2008, Samuels 2009). Ipak, interesantno je primetiti da iako su ovakve posebne teorije
dvostrukih procesa mladog doba, neki od elemenata ovakvog tipa teorije se mogu naći
mnogo ranije u istoriji, jer oni nastaju sa stvaranjem pojma nesvesne kognicije koja je
bila, u doslovnom smislu, nezamisliva za Dekarta. Već je Lajbnic razgraničavao
različite stepene opažanja od nesvesnog ili jedva svesnog do apercepcije (1714),
Helholc (Helmholtz) je postulirao nesvesno zaključivanje i stoga uveo nesvesne procese
(1867), a Džejms (James) je “modernizovao” pojam nesvesnih procesa uvođenjen
pojma navike kao procesa koji je automatizovan ponavljanjem i koji oslobađa svest za
obavljanje drugih zadataka (1890)95. Međutim, treba imati u vidu da teorija dvostrukih
procesa, pogotovo ona koja ima intenciju da se primeni na kogniciju uopšte, ima
izuzetno jak cilj, a to je da identifikuje dva sistema koja su zaslužna za ispoljavanje dva
tipa svojstava, a ne samo da napravi spisak distinktivnih svojstava pogodnih za
opisivanje kognicije. Tako, kada se primećuje da, na primer, pri donošenju odluka
postoje dva procesa jedan koji je brz, automatski i nesvesan, a da postoji i onaj drugi
kojim svesno i polako promišljamo kojim putem da krenemo, teoretičar dvostrukih
procesa smatra da mora postojati osnovnija podela dve vrste mehanizama koje možemo
identifikovati uz pomoć dva opšta klastera svojstava.
Jedno takvo shvatanje opšte dualnosti možemo naći kod Semjuelsa (2009) koji
razlikuje dva sistema koja se nalaze u osnovi ispoljavanja dve grupe svojstava
procesiranja koja imaju tendenciju “klasterovanja”: S1 i S2 (Ibid.: 3).
95 Za potpuniji pregled istorije teorija dvostrukih procesa videti Frankish, Keith & Evans, Jonathan St B.
T. 2009.
124
S1 S2
Asocijativno Vođeno pravilima
Heurističko Analitičko
Paralelno Serijsko
Automatsko Kontrolisano
Nesvesno Svesno
Malih zahteva za kognitivne Visokih zahteva
kapacitete za kognitivne kapacitete
Relativno brzo Relativno sporo
Kontekstualizovano Dekontekstualizovano
Evoluciono staro Evoluciono novo
Zajedničko raznim vrstama Jedinstveno ljudsko
Dve grupe svojstava procesiranja ukazuju na postojanje dva sistema. Prema teoriji
dvostrukih procesa prvi sistem, S1, je dominantni sistem. On funkcioniše kao osnovni
ili “difolt” sistem koji se može naći i u drugim biološkim vrstama osim čoveka. Drugi
sistem, ili druga vrsta procesa je skorašnji dodatak kognitivnom funkcionisanju i veoma
je zahtevan, zbog toga i spor, sekvencijalan i jedinstven za ljude. Postoji mnogo pitanja
koja su još uvek bez odgovora, a koja se tiču odnosa ove dve vrste procesa i prirode
sistema koji ih instanciraju. Da li postoje samo dva sistema, više sistema oba tipa ili više
sistema S1 tipa i jedan sistem S2 tipa? Takođe, ovakvo razdvajanje rađa pitanje da li bi
trebalo da posmatramo samo procese instancirane sistemom S2 kognitivnim procesima i
da li su procesi tipa S1 samo asocijativni čak i ako su aktivni u mnogim kognitivnim
zadacima (kao što je procena rizika, učenje itd.)96.
Teorija dualnih procesa nam pruža neke dobre rezultate, međutim, naše pitanje
je bilo usmereno na to šta je kognicija, a ne kakve vrste kognitivnog postoje. Ova teorija
nam pruža zasnovanu podelu, mada smo mogli doći i do finijih distinkcija i do podela,
na primer, prema različitim kognitivnim sposobnostima. Ipak, razmatranje ove teorije
nije bilo uzalud. Ono nas dovodi do skice stanovišta kojim možemo da izdvojimo jednu
96 Pitanje “prave” prirode asocijativnih procesa je posebno važno u oblasti komparativne psihologije koja
izučava mentalne procese ne-ljudskih životnja. Za informativnu raspravu o ovom pitanju videti članak
Kolina Alena (Colin Allen 2006) “Transitive inference in animals: Reasoning or conditioned
associations?”; takođe i Baknera (Buckner 2011).
125
vrstu navođenjem grupe svojstava koja tipično kovariraju. Međutim, mi želimo da se
pozabavimo jednim korakom koji prethodi ovim podelama i pitamo se kako da
ograničimo veoma široke koncepcije kognicije koje nas možda snabdevaju nužnim ali
ne i dovoljnim uslovima kognicije. Takvi pojmovi kognicije nas dovode do ideja
procesiranja informacija ili manipulacije simbolima vođene pravilima ili proizvodnje
fleksibilnog ponašanja. Ali iako nam ove koncepcije govore nešto jako bitno o
kognitivnim procesima one nisu dovoljne da u potpunosti odrede kogniciju. Na primer,
obrada podataka ili informacijsko procesiranje, kako su opisani teorijom informacija i
koji se često nude kao opis kognitivnog (koji duguju svoje postojanje Klodu Šenonu
[Claude E. Shanon]) mogu jednako biti pogodni opisi računara, evolucionih procesa,
neurobioloških procesa itd., koji ne moraju svi biti kognitivni čak i ako predstavljaju
odgovarajuću transformaciju informacija. Čak i Roulandsov kandidat za nominalnu
suštinu kognicije koji definiše kognitivni proces kao proces koji “uključuje procesiranje
informacija koje ima ispravnu funkciju da učini dostupnim, putem reprezentacionalnih
stanja, bilo subjektu kojem pripada bilo narednoj operaciji, informaciju koja je
prethodno bila nedostupna” (Walter & Kastner 2012: 21; Rowlands 2009b: 8), teži da
bude previše liberalan i da dozvoljava da bude zadovoljen procesima koji su obično
posmatrani kao ne-kognitivni, kakvi su računarski procesi manipualcije
informacijama97. Takođe, iz navedenih razloga koja se tiču razmatranja prirode naučnih
vrsta, smatramo da određenje putem klastera svojstava ima znatnu prednost u odnosu na
stanovište koje vrste izdvaja nominalnom suštinom, jer drugi postupak može biti samo
veštački konstrukt koji dolazi do pogodne definicije koju zadovoljavaju željeni entiteti.
Nominalno možemo odrediti i “kućni audio sistem” kao vrstu, ali to ne znači da će nam
ona pružiti dobru osnovu za dalje naučno istraživanje. Stoga, mi ove definicije vidimo
samo kao nužne uslove kognicije. Pošto smo se obavezali na mišljenje da se ovako
(nominalno) određeni nužni uslovi mogu ograničiti odgovarajućom teorijom klastera
svojstva neko nam može postaviti sledeće pitanje – “Da li imamo dovoljno razloga da
verujemo da možemo pronaći takvu grupu svojstava koja će razdvojiti kognitivne od
97Ako se prigovori da računari nisu subjekti, onda se na ovaj prigovor mora odgovoriti da subjektivnost
ovde mora da bude necirkularno definisana bez pozivanja na kognitivna stanja i procese. Pošto ne
smatramo da pojam subjekta ovde može da odigra odlučujuću ulogu demarkacije, jer bi definicija postala
cirkularna, ovaj pojam ne uzimamo u obzir pri proceni Roulandsove definicije.
126
nekognitivnih procesa uopšte?” Možda su kognitivni procesi, na kraju krajeva, samo
“šarolika skupina” i njihova svojstva ne formiraju klaster.
Jedan pozitivan odgovor na ova pitanja možemo pronaći kod Kamerona Baknera
(Cameron Buckner [u štampi]) koji predlaže metod obrnutog inženjeringa kako bismo
došli do odgovarajućeg klastera. Pogledajmo šta komparativni psiholozi rade kada
odlučuju da li neki proces spada u kategoriju „kognitivnog“, kakvu vrstu eksperimenata
predlažu, ekstrapolirajmo svojstva za kojim tragaju i pogledajmo da li ova svojstva
formiraju klaster i da li ukazuju na podležeću vrstu prema HPC. Bakner je veoma
optimističan u pogledu izgleda ovakvog projekta i mi ćemo podeliti taj optimizam sa
njim utoliko što verujemo da je moguća ovakva vrsta teorije kognicije, čak iako
konkretno dobijeni kriterijumi, još uvek, možda nisu sasvim adekvatni. Metodološke
prednosti ovakvog pristupa u odnosu na bihejvioralne pristupe ili pristupe bazirane na
modelima u pružanju kriterijuma kognitivnosti su u tome što nam njegovi rezultati ne
daju samo odgovore na pitanje “šta kognicija omogućava agentima u njihovom delanju,
već i na koji način im to omogućava” (Ibid.: 3) u suprotnosti sa čisto bihejvioralnim
pristupom. Opet, on nije ni tako nejasan po pitanju kriterijuma kao “visoko apstraktni
pristupi bazirani na modelima (koji) ne pružaju dovoljno dobro vođstvo u tome kako
empirijski da procenimo prisustvo kognicije” (Ibid.). Mi se nećemo upuštati u detaljno
izlaganje takve teorije, već ćemo samo nabrojati ponuđena svojstva kako bismo ga
ilustrovali. Osam ponuđenih svojstava su funkcionalna svojstva kognitivnih procesa
koja ograničavaju široko definisan kompjutaciono-reprezentacionalni model kognicije.
Ona su:
C1. Osetljivost na kontekst – drugačije reagovanje na isti stimulus u različitim
kontekstima.
C2. Brzina – brzi skokovi u učenju su indikatori uvida i kognitivnog rešavanja
problema pre nego pukog uslovljavanja putem pokušaja i grešaka.
C3. Formacija klasa – sposobnost za formiranje klasa objekata putem
kriterijuma članstva, a ne putem perceptivnih slučajnosti.
C4. Apstraktno učenje – savladavanje apstraktnih relacija.
C5. Multi-modalnost – integracija podražaja koji dolaze iz različitih čula.
127
C6. Inhibicija – sposobnost inhibiranja kognitivnih strategija zbog promene
uslova.
C7. Monotonička integracija – sposobnost za upotrebu monotoničkih
dimenzija u rešavanju zadataka.
C8. Proizvodnja očekivanja i monitoring – u pogledu regularnosti u okolini.
(Buckner, u štampi: 11-21)
Preostalo pitanje je da li ova svojstva mogu da se posmatraju kao svojstva jedinstvene
vrste i da li su obično zajedno manifestovana. Bakner odgovara da inteligentno
ponašanje jeste proizvedeno posebnom vrstom procesa koja operiše nad “posebnom
vrstom reprezentacija – reprezentacijama koje su potencijalno osetljive na kontekst,
konfiguralne, apstraktne, multi-modalne, visoko plastične i osetljive na perceptivno
svedočanstvo”, čime ujedinjuje ova posebno navedena svojstva (Buckner forthcoming:
22).
Nažalost, krajnji odgovor da li delovi okoline mogu da učestvuju u ovako
određenim procesima je empirijska stvar i moramo je prepustiti eksperimentalnim
psiholozima, jer je i teorija koju smo ponudili empirijska teorija. Najbolje što sada
možemo učiniti je da utvrdimo da li prošireni procesi mogu načelno da zadovolje
pojmovne zahteve i kriterijume, to jest, da li mogu biti opisani i kategorizovani na način
koji je kompatibilan sa opštim shvatanjem koje smo prihvatili da je kognicija
kompjutaciona manipulacija reprezentacija. Takođe, moramo se vratiti pitanju prirode
sprege i pitanju kriterijuma integracije, odnosno pitanju – “Kada možemo reći da je
okolina integrisana u procese koji funkcionišu kao kognitivni zato što operišu nad
posebnom vrstom fleksibilnih reprezentacija u proizvođenju inteligentnog fleksibilnog
ponašanja?” Drugim rečima, vratićemo se udruživanju funkcionalističkog principa
pariteta i integracionističkog principa kako bismo zadovoljili opšti model kognicije kao
funkcionalno određene i kako bismo opravdali posmatranje proširenih procesa kao
integrisanih procesa. Ovde će nam dobro poslužiti Vilsonovo shvatanje prema kojem
sprega između okoline i unutrašnjih procesa u proširenim procesima mora biti
“funkcionalno plodonosna, integrativna sprega” (Wilson 2010 14, 15, 19; Theiner,
Allen, Goldstone 2010: 390-391), koje kombinuje ono što smo nazvali argumentom
pariteta i argumentom integracije, jer funkciju uzima kao određujuću za kognitivnost, a
128
integraciju kao preduslov za prosuđivanje kognitivnosti. Dakle, pre nego što predamo
proširene procese psihologu na krajnju proveru, moramo biti pažljivi da ne počinimo
GSS, a u tome ćemo uspeti ako u obzir uzmemo i integracionističke i funkcionalističke
principe. Ovo možemo učiniti tako što ćemo se voditi uslovima za funkcionalnu dobit i
integrativno sprezanje koje možemo pronaći kod Vilsona, a koji su u potpunom skladu
sa svime što smo do sada izložili:
- Sprega se postiže kroz pouzdanu razmenu informacija putem pouzdanih
kauzalnih veza i jača je od puke korelacije.
- Sprezanje formira integrisane celine ili sisteme kada njihovi elementi
deluju kao jedinstvena kauzalna celina. Integracija je jača od sprezanja i
nastaje sa udruživanjem delova i aktivnosti.
- Funkcionalna dobit se postiže kada integracija rezultira u unapređenju
funkcija ili u novim funkcijama u poređenju sa onim koje su realizovane
pojedinačnim integrisanim elementima. (Wilson 2010: 20; Theiner,
Allen, Goldstone 2010: 390-391).
3.5. Slučaj kognitivnog proširenja – “kognicija u divljini” Edvina Hačinsa
Zahvaljujući zaključcima do kojih smo do sada došli, možemo da ponudimo
novi argument za proširenu kogniciju:
PK1. Kognitivni procesi se razlikuju od nekognitivnih njihovim funkcionalnim
svojstvima, ili klasterom svojstava koji ispoljava izvesnu stabilnosti i time ukazuje
na postojanje vrste u njihovoj osnovi koja je pogodna za naučno istraživanje.98
PK2. Opšti model kognitivnih procesa je kompjutaciono-reprezentacionalni, a
klaster svojstava koji ukazuje na kogniciju kao vrstu može da se ujedini u opštu
funkciju kognitivnih procesa kao onih koji operišu nad “posebnom vrstom
reprezentacija – reprezentacijama koje su potencijalno osetljive na kontekst,
konfiguralne, apstraktne, multi-modalne, visoko plastične i osetljive na perceptivno
98 Prva premisa je posledica revizije PP i identifikacije naučnih vrsta putem HPC-a.
129
svedočanstvo” (Buckner forthcoming: 22).99
PK3. Kako bismo neke elemente smatrali konstitutivnim za procese koji
manifestuju izvesna svojstva ili odgovarajuću funkciju, ti elementi moraju da budu u
sprezi sa ostalim elementima ili sistemom na funkcionalno plodonosan i integrativan
način.100
PK4. Postoje telesni i okolinski elementi koji su na funkcionalno plodonosan način
spregnuti sa drugim telesnim i neuralnim elementima tako da formiraju procese koji
manifestuju opštu kognitivnu funkciju ili veći broj svojstava iz klastera koji je
definisan teorijom kognicije.
PK5. Postoje prošireni kognitivni procesi.
Ovim argumentom zadržavamo funkcionalnu nastrojenost originalnog
argumenta pariteta ali ga u isto vreme nadopunjujemo integracionističkim stanovištem i
posebnom teorijom kognicije. Kako bismo našu odbranu proširene kognicije učinili još
jačom napravićemo pregled najboljih kandidata koje možemo naći u literaturi o ProKog.
Jedan od njih je Hačinsovo istraživanje distribuirane i proširene kognicije. Iako je
Hačins najpoznatiji upravo po njegovom argumentu za kogniciju koja se proteže preko
čitavih grupa kognitivnih subjekata, za koju se obično smatra različitom od proširene
kognicije i koja se naziva distribuiranom, Hačins takođe pruža i razvijeno viđenje
proširenja kognicije putem artefakata što je paradigmatičan slučaj ProKog. Njegovo
shvatanje proširenja i distribucije kognicije dolazi pre onog formulisanog u radu Klarka
i Čalmersa i jedno je od shvatanja koja su inspirisala formulaciju ProKog na eksplicitan
način.
Edvin Hačins (Edwin Hutchins), koji je ujedno bio i kognitivni psiholog i
kognitivni antropolog, iskoristio je vreme koje je proveo na brodu Američke mornarice,
kao i svoja zapažanja koja je prikupio boraveći na navigacionom mostu, kako bi
99 Druga premisa počiva na posebnom shvatanju teorije kognicije kao teorije svojstava koja formiraju
klaster.
100 Treća premisa počiva na integracionističkom principu da je za integraciju potrebno da novi elementi na
odgovarajući način komplementiraju funkcije do tada nezavisnih elemenata i da time zajedno grade nove
procese, odnosno nove funkcije.
130
formulisao tezu o distribuiranoj kogniciji, koja je uključivala i argumente o proširenju
kognicije takođe. Prema njegovom mišljenju, mornaričko osoblje u procesu navigacije
velikog broda konstituiše grupu sa jednistvenim kognitivnim svojstvima (Hutchins
1995; poglavlja 4, 5 i 9). On time brani tezu prema kojoj je legitimno pripisivati
različita kognitivna svojstva nekoj grupi, štaviše, neka od ovih kognitivnih svojstava ne
bi mogla biti pripisana nijednom pojedinačnom članu te grupe. U tom smislu formiranje
grupe kognitivnih subjekata je funkcionalno plodonosno za emergenciju novih
kognitivnih procesa. Grupa je, u svojoj celini, sposobna da reši različite kognitivne
zadatke koje nijedan pojedinac ne bi mogao da reši u izolaciji. Jedan od najvećih
Hačinsovih doprinosa debati o ProKog je ponovno promišljanje standardnog modela
kognicije i pružanje jednog shvatanja prema kojem su kognicija i kultura delovi jednog
većeg sistema (Hutchins 1995: 353).
Iz ovih razloga počećemo argumentacijom kojom se pokazuje da
kompjutaciono-reprezentacionalni standardni model kognicije ili model procesiranja
simbola počiva na grešci koja se sastoji u neprepoznavanju kognicije kao kulturnog
procesa, a onda ćemo nastaviti primerima navigacije broda koji odslikavaju odlike
distribuirane i proširene kognicije. Hačins vidi samu kulturu kao proces koji je usko
isprepletan sa kognitivnim procesiranjem koje nije uvek isključivo unutrašnje već se
često proširuje izvan granica pojedinačnih ljudskih umova. U skladu sa Hačinsovom
slikom odnosa kulture i kognicije, one nisu oštro odeljene i njihove relacije su vrlo
kompleksne, što je verovatno jedan od razloga zašto on na nekoliko mesta tvrdi da su
“kognicija i kultura delovi većeg sistema” (Ibid.: 353), a na drugima da je “kognicija
deo kulturnog procesa” (Ibid.: 374, 280, 353, 354), da bi na kraju rekao kako je “kultura
ljudski kognitivni proces” (Ibid.: 354). Zaboravljanje i zapostavljanje kulture i
utelovljenja ljudskog kognitivnog subjekta zaslužno je za nastanak iskrivljene slike
ljudske kognicije koje je napokon rezultirala u neuralnom šovinizmu. Hačins
ingeniozno opisuje standardni kompjutaciono-reprezentacionalni model kognicije kao
posledicu prevođenja već distribuirane i proširene kognicije u model računarskog
funkcionisanja i predstavljanja kognicije kao unutrašnjeg kognitivnog procesiranja.
Naime, on počinje sa “zvaničnom istorijom kognitivne nauke” i citira Herberta Sajmona
i Krega Kaplana (Craig Kaplan) (1989) koji su tvrdili da je “računar napravljen prema
ljudskom liku” i konstatuje da je poreklo modernog reprezentacionalizma ukorenjeno u
131
Dekartovom učenju o mislećoj susptanciji koja se u potpunosti svodi na formiranje i
korišćenje simboličkih reprezentacija ili “ideja” (Hutchins 1995: 356, 357). Ova slika je
kasnije bila ojačana i razvijena u radovima Kanta i Fregea i konačno uobličena sa
usponom formalizovane logike. Stvari koje nastanjuju um su viđene kao simboličke
reprezentacionalne strukture baš kao one koje nastanjuju okolinu. Nakon poduzimanja
ovih odlučnih koraka teren je bio spreman za nastupanje teze da su računari modelovani
po uzoru na kognitivnu arhitekturu ljudskog uma i da je sam ljudski um samo jedna
vrsta računara. Binarna struktura modernih računara lepo se uklapala sa otkrićem da
neuroni mogu biti viđeni kao instancijacija ove strukture jer su promene njihovih stanja
bile definisane putem prisustva ili odsustva njihove aktivacije. Tjuringova univerzalna
mašina je bila samo poslednji delić slagalice koji je spojio zajedno računare i ljudske
umove realizovane u njihovim glavama. Ono što je posebno omogućilo rađanje ideje da
računari mogu biti inteligentni (Pylyshyn 1984) je bila demonstracija potencijalne
plastičnosti računarskog ponašanja koja je bila posledica uvida da je “moguće izmisliti
jednu pojedinačnu mašinu koja bi mogla da se koristi za izračunavanje svake
izračunljive sekvence” (Tjuring “On computable numbers...” u Davis 1965: 127). Na
kraju, plodovi ovih uvida su se pojavili u formulaciji onoga što Džon Hogland naziva
GOFAI – “good old fashioned artificial inteligence” ili dobra stara veštačka
inteligencija (Haugeland 1985), čiji su prvi zastupnici bili Herbert Sajmon i Alen Njuel
koji su radili da formalizaciji ljudskih sposobnosti za rešavanje problema i koji su
ljudsku kogniciju videli kao instancijaciju Tjuringove univerzalne mašine (Newell and
Simon 1956, 1958, 1961, 1976, videti i Newell 1990). Njihov rad je krunisan sa
Logičkim teoretičarem i Opštom mašinom za rešavanje problema (Logic theory
machine i General problem solver) koji su predstavljali dva veoma važna AI programa.
Opšte mišljenje je bilo da je ljudski um fizički sistem koji sadrži simbole kao fizičke
entitete koji su kombinovani u fizičkim strukturama nad kojima može da operiše više
različitih procesa, kako bi ovi i slični novi simboli mogli da budu proizvedeni,
modifikovani, reprodukovani ili unušteni. Jedna simbolička struktura može biti
manipulisana i transformisana u drugu simboličku strukturu u skladu sa input-autput
modelom.
Međutim, dok Hačins nije poricao da se kognicija odvija kao rezultat
formalnih manipulacija on izražava svoje nezadovoljstvo sa slikom prema kojoj su
132
reprezentacije u kognitivnom procesiranju potpuno interne i koja kogniciju zatvara u
granice ljudske glave. “Mnoge od njih [reprezentacije] su u kulturno konstituisanoj
materijalnoj okolini koju intendanti dele i proizvode jedni za druge” (Hutchins 1995:
360). Ono što je bilo pogrešno u slici koju su ponudili predstavnici GOFAI i klasičnog
kompjutaciono-reprezentacionalnog modela kognicije je što je kognitivni subjekt bio
lišen njegovih očiju, ušiju, ruku i njegove okoline. Bilo je pretpostavljeno da ono što
nekoga čini sposobnim za inteligentno ponašanje jeste samo primena pravila na
fiksirane strukture, apstrahovano od tela i okoline u kojima se ova primena pravila
odvija. Funkcionalizam i kompjutacionizam kao teorije uma su potpuno apstrahovane
od stvarnih uslova u kojima se kognicija odvija, a zajedno sa idejom o univerzalnoj
računskoj mašini dovele su do mišljenja da takva mašina “opšta mašina za rešavanje
problema” postoji u ljudskoj glavi. Ono što je promaklo ovom uvidu je da svojstva koja
se javljaju iz interakcije čoveka i simbola iz okoline nisu ista ona svojstva koja odlikuju
samog čoveka. Delovanje u okolini i korišćenje oruđa i reprezentacija koji se mogu naći
u okolini nisu zaslužni samo za augmentaciju ljudskih kognitivnih sposobnosti već ih
oni ujedno i duboko transformišu. Iako je možak izuzetno moćna mašina on je u sprezi
sa okolinom u njegovom svakodnevnom funkcionisanju i tek zajedno oni pružaju bazu
supervenijencije za pojavu kognicije. Stoga, priča je sledeća – pretpostavka da su
računari konstruisani prema liku čoveka je pogrešna, računari su napravljeni prema liku
čoveka koji je u sprezi sa okolinom, a onda je pokušano da se ljudska kognicija
modeluje kao da je unutrašnje realizovana u skladu sa kompjutacionim modelom
funkcionisanja računara. “Arhitektura fizičkog sistema simbola nije model kognicije
individue. To je model funkcionisanja društvenokulturnog sistema iz kojeg je čovek
delatnik odstranjen” (Ibid.: 363). Delanje i opažanje su postali samo periheralije
kognicije kao nešto njoj spoljašnje, zajedno sa emocijama, kulturom, kontekstom i
čitavim senzorno-motornim sistemom, jer iako se počelo od spoljašnjih simbola kao
primarnih (kao otkrivenih regularnosti u svetu, koje su kasnije transformisane u sisteme
simbola) njihovom selidbom u unutrašnjost ljudske glave ukinula se potreba za telom i
okolinom u kognitivnom procesiranju ljudskih bića.
Sada bi bilo dobro da ove snažne tvrdnje o prirodi kognicije potkrepimo sa
nekoliko primera koji su dati u Hačinsovoj knjizi. Tvrdnja o istinskoj distribuciji i
proširenju kognicije na okolinske karakteristike, oruđa i druge ljude uglavnom je
133
zasnovana na uvidu da procesi koji nastaju u interakcijama između ljudi i okoline jesu
sasvim različiti od onih koji su izvršeni u potpunosti u unutrašnjosti ljudske glave.
Kognicija u tehnološki razvijenom svetu nije, stoga, efikasnija jer smo postali pametniji
od primitivnog čoveka, već je takva jer se širi sistem koji uključuje ljude i njihovu
kulturu, naime, kulturne artefakte, promenio i evoluirao. Ova teza je u skladu sa
stanovištem integracionista koji insistiraju da pored biološke evolucije moramo uzeti i
kulturnu evoluciju koja je mnogo brža od biološke kao bitan faktor u razvoju i
formiranju kognicije. Kako je Hačinsov glavni zadatak bio da pokaže da kognicija nije
samo plod uticaja kulture i društva već da ona jeste kulturni proces, on počinje sa
detaljnim ispitivanjem procesa koji se odvijaju u navigaciji broda i kao jedinicu
kognitivnog sistema uzima čitav navigacijski tim. Pošto u ispunjenju ovog svog zadatka
Hačins usvaja tradicionalnu kompjutaciono-reprezentacionalnu paradigmu, ali u novoj
formi, on takođe mora da pronađe i odgovarajući pojam kompjutacije. Kao što je već
pomenuto, reprezentacionalna stanja u kognitivnim procesima nisu samo unutrašnja
reprezentacionalna stanja, a ona takođe ne moraju biti ni simbolička. Zbog ovakvih
pretpostavki kompjutacije će biti shvaćene kao realizovane “kreacijom, transformacijom
i propagacijom reprezentacionalnih stanja kroz reprezentacionalne medijume” (Ibid. str.
Xvi, 49, 117, 118, 119, 130, 131, 135, 154, 170, 230, 308, 315). Na primer, pri
obeležavanju pozicije broda u odnosu prema njegovoj okolini i plotovanja njegove
pozicije na karti postoji više od jednog reprezentacionalnog medijuma kroz koje se
reprezentacije pozicije broda propagiraju. U tom procesu analogne reprezentacije će biti
konvertovane u digitalne i obrnuto. Prenos analognih reprezentacija kartice žirokompasa
u digitalne reprezentacije pomoću čitanja odgovarajuće skale omogućava da se
informacija lako dalje prenosi pomoću govora. Računanjem čitavog navigacionog tima
zajedno sa odgovarajućim delovima okoline kao jedinstven kognitivni i kompjutacioni
sistem u kojem je kognicija distribuirana kroz društvenu mrežu, razni grafikoni,
dijagrami i sl. postaju unutrašnje reprezentacije takvog sistema. Takav pogled na
reprezentacije je u skladu sa “potencijalno osetljivim na kontekst, konfiguralnim,
apstraktnim, multi-modelnim i visoko plastičnim” reprezentacijama kognitivnog
procesiranja.
Hačins opisuje veći broj različitih kognitivnih zadataka rešavanja problema
jednog navigacionog tima, ali ćemo se mi usmeriti na samo jedan od njih u cilju
134
ilustracije Hačinsove distribuirane i proširene kompjutacione kognicije. Ovo će biti
vrsta problema poznata pod nazivom “razdaljina-brzina-vreme” problem. Ovaj problem
se sastoji u određivanju brzine broda izražene u nautičkim miljama po satu ako su date
dve fiksne pozicije broda koje fiksira ploter i ako je dato vreme koje je proteklo između
ova dva fiksiranja koje se obično dešava na tri minuta. Postoje najmanje “četiri načina
za rešavanje razdaljina-brzina-vreme problema” (Hutchins 1995: 147).
“Stanje 1 Izvršitelj zadatka ima
sledeće resurse: papir i olovku,
znanje algebre, znanje aritmetike,
znanje da jedna nautička milja ima
2000 jarda, a jedan sat 60 minuta i
znanje da je razdaljina jednaka
brzini pomnoženoj sa proteklim
vremenom (D=RT101).
Stanje 2 Izvršitelj zadatka ima iste
resurse kao u stanju 1, osim što
umesto olovke i papira on ima
džepni kalkulator sa četiri osnovne
matematičke funkcije.
Stanje 3 Izvršitelj zadatka ima ili nomogram sa tri skale ili nautički kružni
logaritmar, i znanje potrebno za korišćenje onog oruđa koje mu je pri ruci.
Stanje 4 Izvršitelj zadatka nema nikakve materijalne instrumente, ali zna
kako da koristi ono što navigatori nazivaju ‘pravilom tri minuta’“ (Ibid.:
148).
U sva četiri slučaja izvršitelj zadatka koristi instrumente koji su mu na raspolaganju i
uspešno rešava problem. U prvom slučaju on uz pomoć poznate formule na papiru
računa brzinu broda, u drugom ne koristi interne resurse za računanje već prema znanoj
formuli ukucava date brojeve u džepni kalkulator, u trećem ne koristi nikakvu formulu
101 „D“ stoji za eng. distance, „R“ za rate, a „T“ za time.
Slika 14
Nomogram sa tri skale i nautički kružni
logaritmar (Hutchins 1995)
135
već za rešenje zadatka koristi odgovarajući instrument, a u četvrtom u glavi izračunava
brzinu uz pomoć pravila tri-minuta. Različiti načini za rešavanje jednog istog zadatka bi
trebali da nam saopšte kako upotreba različitih alata i instrumenata menja kognitivne
procese koji su uključeni u njegovo rešavanje. Tradicionalno je upotreba oruđa viđena
kao da ima samo augmentativni efekat na naše kognitivno procesiranje. Spoljašnja
memorija, ako je uopšte i priznata kao memorija, je viđena kao da poboljšava našu
prirodnu sposobnost pamćenja. Instrumenti poput kalkulatora su tu samo da bi
unapredili naše veštine računanja. Međutim, Hačins ide mnogo dalje od ovih tvrdnji o
augmentaciji i intepretira ove primere kao slučajeve novih kognitivnih procesa koji ne
bi mogli biti realizovani samo u moždanoj tvari. Ako pogledamo pažljivije stanje 1 i
stanje 2, iako su ona slična prema njihovim kompjutacijskim koracima ona su i dalje
duboko različita. Dok u slučaju sa olovkom i papirom mi moramo da imamo pristojno
poznavanje aritmetike i u rešavanju zadatka moramo da proizvedemo tačne simbole na
papiru i da izvršimo niz kalkulacija sa jednom cifrom, u slučaju sa kalkulatorom iako
moramo da imamo poznavanje aritmetike potrebno je samo da tačno unesemo numerale
u kalkulator i da pročitamo rezultat (na taj način je umanjena mogućnost greške). U
trećem slučaju, naše poznavanje aritmemtike ne mora da bude tako temeljno kao u
prvom i drugom slučaju. Rešavanje zadatka se oslanja na fizičku strukturu artefakata
koji se koriste koji dalje ograničavaju mogućnost greške eliminisanjem brojnih koraka
kalkulacija jer se zadatak izvršava ispravnim spajanjem različitih položaja naprave.
Četvrti slučaj se razlikuje od trećeg jer se koristi “unutrašnjim artefaktom” (Ibid.: 152),
čuvenim navigatorskim pravilom tri minuta, gde navigator transformiše udaljenost u
brizinu. Reprezentacije koje se koriste u ovim različitim načinima za rešavanje istog
zadatka su u različitim medijumima i zahtevaju različite algoritme transformacija. U
svim slučajevima kognitivni procesi se protežu preko granica tela i u okolinu. Ukoliko
posmatramo ove primere na nivou inicijalnog inputa i autputa u vidu traženog rezultata
oni svi imaju istu kompjutacionu strukturu, tako izvršenja zadatka u kasnijim
slučajevima izgledaju samo kao nadopunjena i poboljšana izvršenja istog zadatka u
ranijim slučajevima. Međutim, ukoliko ovaj kompleksan zadatak vidimo kao da zahteva
mobilizaciju većeg broja kognitivnih sposobnosti, postaće jasno da je organizacija ovih
različitih sposobnosti u rešavanju ovog zadatka na različite načine uvek različita i da
nijedna od ovih posebnih sposobnosti nije ni u kom vidu augmentovana. Izvršitelj
136
zadatka iz trećeg slučaja nema bolju sposobnost računanja, jer on u rešavanju zadatka
skoro da uopšte ne koristi računanje, već se oslanja na svoju sposobnost vizuelnog
upoređivanja. Različiti kognitivni procesi omogućeni su upotrebom različitih artefakata,
pa čak i računanje “napamet” zavisi od prethodnog učenja eksternih simbola za brojeve.
Setimo se samo Balardove distribuirane funkcionalne dekompozicije (DFD) kao
strategije za razumevanje sposobnosti uveličanih ili proširenih sistema (Clark 2008: 13-
14). Sve dok ostajemo na previše apstraktnom nivou opisa ne možemo da uočimo
značaj utelovljenosti i uronjenosti kognicije. Do sličnih zaključaka, dakle, dolazi i
Hačins.
Primeri u Hačinsovoj knjizi su brojni i uglavnom uključuju više članova
navigacijskog tima u rešavanju posebnih kognitivnih zadataka kao što je, na primer,
obeležavanje pozicije broda. Tada svaki član tima izvršava jedan deo zadatka ali na
takav način da tek doprinosom svih članova može da se dođe do željenog rezultata koji
je plod novog kognitivnog procesa. Hačins kaže: “Sistem koji formira navigacijski tim
može da se shvati kao kompjutaciona mašina čija društvena organizacija jeste njena
kompjutaciona arhitektura.” Međutim, sa navedenim primerima rešavanja jedinstvenog
kognitivnog zadatka uz pomoć upotrebe različitih oruđa sasvim je jasno da Hačins osim
distribucije kognicije među više individua, po kojoj je najpoznatiji u literaturi, takođe
govori o kogniciji koja je distribuirana između pojedinca i različitih artefakata. Dve
različite vrste distribucije lepo se uklapaju u distinkciju koju smo uveli u odeljku 1.4
između “kognicije na grupnom nivou” i “društvene manifestacije kognicije” (Wilson
2004, 2005) gde druga od njih postaje predmet hipoteze o proširenju kognicije. I jedna i
druga smatraju društveni kontekst odgovornim za formiranje kognicije, ali je potonja
tvrdnja manje kontroverzna i ne tvrdi da društvene grupe konstituišu kognitivne sisteme,
već da one omogućavaju formiranje različitih novih kognitivnih procesa. Društveni
kontekst pruža okvir za integraciju okoline i kognitivnog subjekta time što uvodi
kognitivne prakse, kulturne artefakte, konstrukciju niša i stabilne sisteme spoljašnjih
reprezentacija.
Konstitutivna teze kako distributivne tako i proširene kognicije fundamentalno
se zasniva na funkcionalnoj dobiti. U slučaju grupne kognicije ili manifestacije
kognitivnih svojstava koja pripadaju čitavim grupama pri učenju ili rešavanju problema,
137
ova grupna kognitivna svojstva se razlikuju od individualnih kognitivnih svojstava u
istom smislu u kojem se od njih razlikuju i kognitivna svojstva procesa u kojima se
služimo oruđima i artefaktima, ali ona se od individualnih razlikuju i zbog određene
društvene organizacije (Hutchins 1995: 225). Stoga, svojstva koja emergiraju iz grupnih
interakcija su dvostruko različita od onih koja se pripisuju usamljenom misliocu. Osim
efekata manipulacije oruđima postoje i posledice na kognitivno procesiranje koje su
jedinstvene za distribuciju kognicije na društvene grupe. Neki od ovih efekata mogu biti
opisani kao pozitivni, dok neki od njih imaju posledice koje mogu biti viđene kao da
oštećuju ili unazađuju kognitivne sposobnosti. Neke od prednosti društveno
distribuirane kognicije mogu biti dekompozicija procesiranja koja ima direktan
pozitivan uticaj na težinu pojedinih kompjutacija. Ako se problemi podele na više
manjih problema i dodele različitim društvenim podgrupama, izvršitelji zadatka mogu
da rade paralelno što podiže efikasnost čitave grupe koja radi na istom problemu.
Dekompozicija problema takođe omogućava da jedan izvršitelj posveti više pažnje
nekim važnim detaljima za izvršenje zadatka. Hačins takođe citira Čandrasekarana
(Chandrasekaran 1981) koji primećuje da distribucija kognicije “poboljšava šanse za
finu degradaciju”. Drugim rečima, kada delovi sistema zakažu, ukoliko je ovaj sistem
distribuiran on će lakše izaći na kraj sa ovim problemom nego individualni sistem. Još
jedno svojstvo kognicije društvene grupe je da bolja u adaptiranju novonastalim
promenama. Stoga, dekompozija je ta koja unosi dodatnu fleksibilnost u kognitivno
procesiranje grupe. Slično se može primeniti i na proširenu kogniciju gde je deo
kognitivnog tereta prenet na odgovarajuće delove okoline koji mogu da odlože
degradaciju sistema.
Ipak, takođe, postoje i loše strane distribucije. Jedna od njih je identifikacija
greške u sistemu koja je otežana zbog prirode komunikacije koja nije direktna već
filtrirana i transformisana između različitih elemenata sistema (Hutchins 1995: 227).
Propagiranje različitih reprezentacionalnih stanja kroz različite medijume i njihovo
transformisanje u simbolički jezik takođe stvara više šansi za pravljenje greške. Ovakav
negativan efekat može da nastane i pri proširenju kognicije, jer, na primer, direktan
pristup informacijama introspekcijom je zamenjen perceptivnim procesima koji su
podložniji grešci. To jest, neposredan pristup unutrašnjim neuralnim reprezentacijama je
zamenjen posrednim prisupom spoljašnjim reprezentacionalnim strukturama kao u
138
primeru sa Otoom. Još jedan interesantan efekat distribucije kognitivnog rada je da
donošenje odluka postaje podložnije predrasudama i njihovim posledicama. U
simulacijama društvenih mreža primećeno je da ako je jedan pojedinac naklonjen jednoj
vrsti rešenja, u grupi u kojoj i drugi misle na sličan način kao i on, on će biti sklon da
donese svoj sud mnogo brže nego kada bi bio van takve grupe. U sistemu koji sadrži
više ovakvih podgrupa ovo ima posledicu da različiti delovi sistema brže donose odluke
ali, interesantno, nisu skloni promeni mišljenja. Na taj način sistem dolazi u
nekoherentno stanje u kojem sadrži različite interpretacije i razrešenja istog problema i
nema izgleda da dođe u stanje koherencije (Hutchins 1995: 252-262).
Hačinsovo shvatanje distribucije i proširenja kognicije daje nam razloga da
verujemo da uzimanje u obzir društvenih i kulturalnih faktora pomaže razumevanju
kognicije. Kulturni artefakti i prakse postaju integrisani putem jakih veza formiranih
propagacijom reprezentacija kroz različite medijume. Takvi integrisani procesi imaju
transkranijalne elemente koji su funkcionalno plodonosni, ili drugačije rečeno, takvi da
potpomažu emergenciju novih kognitivnih procesa koji su karakterisani novim
kognitivnim svojstvima. Integracija ili kauzalno sprezanje je, opet, potpomognuto
uronjenošću kognitivnog subjekta u okolinu i njegovim interakcijama sa njom putem
konstrukcija niša i stvaranjem kulture. Jednu veliku zaslugu dugujemo Hačinsu, a to je
razumevanje funkcionalne dobiti u vrednosno neutralnim terminima, jer dobit o kojoj je
reč može biti i pozitivna i negativna. Za integraciju je bitnija transformacija procesa i
izmena konkretnih funkcija kod novih kognitivnih procesa od toga da oni postaju bolji,
brži, fleksibilniji, tačniji itd. Kao što smo videli, u odeljku 3.2 kada smo razmatrali
različite evolucionističke pretpostavke o razvitku kognicije, proširenje se može
posmatrati kao rezultat biološke i kulturne evolucije koja vodi unapređenju kognicije, a
time i do korišćenja kognitivnih praksi i artefakata u rasterećenju unutrašnjeg
procesiranja i poboljšanju postojećih kognitivnih resursa, ali stvaranje novih proširenih
ili distribuiranih procesa ne mora uvek biti poboljšanje u odnosu na prethodno stanje.
Opšti trend, možda, jeste unapređenje kognicije, ali kriterijum integracije nije samo
unapređenje, već izmena procesa koja rađa nova kognitivna svojstva.
3.6. Široki kompjutacionizam, animirani vid i robot Herbert
Hačinsov program društveno distribuirane i proširene kognicije ima neke
139
sličnosti sa viđenjem ProKog Roberta Vilsona. Štaviše, Vilson predstavlja Hačinsovo
istraživanje kao egemplifikaciju sopstvene teorije (Wilson 2004: 173). U svom radu iz
1995. godine koji nosi naslov “Wide computationalism” Vilson izlaže argumentaciju
prema kojoj kognitivni procesi mogu da budu, a nekada i jesu delovi širokih
kompjutacionih sistema, to jest, sistema koji “nisu u potpunosti instancirani ni u jednoj
pojedinačnoj individui” (Wilson 1994: 352). Vilson je uglavnom bio zainteresovan za
slučajeve u kojima su oruđa i eksterni simboli korišćeni u kognitivnom procesiranju.
Možemo reći, stoga, da se i Hačins i Vilson fokusiraju na kompjutaciono proširene
procese koji su transformisani upotrebom oruđa, artefakata i spoljašnjih reprezentacija –
najistaknutiji primer u Vilsonovom radu je upotreba olovke i papira, dok smo u
Hačinsovom delu susretali primere upotrebe grafikona, mapa i sličnih oruđa u rešavanju
kognitivnih zadataka. Razlike između Hačinsovog i Vilsonovog shvatanja proširene
kognicije je u njihovim shvatanjima kompjutacija, koja ne moraju biti inkompatibilna.
Hačins kompjutacije shvata na idiosinkratičan način “kreacije, transformacije i
propagacije reprezentacionalnih stanja kroz reprezentacionalne medijume” (Hutchins
1995: Xvi, 49, 117, 118, 119, 130, 131, 135, 154, 170, 230, 308, 315), čime se fokusira
na različite medijume u koje su reprezentacije uronjene. Ovakvo shvatanje je u skladu
sa određenjem reprezentacija kao fleksibilnih, zavisnih od konteksta, multi-modalnih
itd. koje zbog ovih svojih karakteristika omogućavaju fleksibilnost u ponašanju. U isto
vreme ono uvodi pojam kompjutacije koji i sam zavisi od različitosti medijuma što čini
ovaj pojam duboko opterećen teorijom. Vilson koristi manje kontroverzan pojam
kompjutacionalnosti prema kojem su “psihološka stanja kompjutacijska samo ukoliko
su deo primenjenog formalnog sistema” (Wilson 1994: 357). Važno je da primetimo da
je Vilson u svojem shvatanju kognicije uglavnom zainteresovan za formalna svojstva
sistema koja su ne-semantička i ne-fizička i da se on fokusira na čistu kompjutacijsku
strukturu bez teoretisanja o reprezentacijama i njihovoj prirodi. Koraci koje on pravi
kako bi odbranio tvrdnju da su kognitivni sistemi često široki kompjutacioni sistemi, to
jest, da implementirani formalni sistemi mogu biti dovoljno široki da obuhvate i neke
odlike okoline jesu a) opisivanje pojma formalnosti koji bi mogao da podrži i
kognitivne procese koji uključuju spoljašnja stanja i b) odgovaranje na prigovor da
spoljašnja stanja koja učestvuju u takvim procesima i dalje mogu da budu unutrašnje
reprezentovana i da navodni široki sistemi ipak nisu na kraju krajeva široki. Ovaj
140
prigovor ličini na skeptički prigovor koji je zasnovan na reprezentacionalističkoj teoriji
opažanja da nikada ne možemo biti sigurni da zaista opažamo spoljašnji svet. Slično,
kako možemo biti sigurni da, pod uslovom postajojanja spoljašnjih struktura,
kompjutacije koje vršimo primenjujemo na spoljašnje strukture, a ne na njihove
unutrašnje pandane.
Vilson smatra da ako postoji kompjutacioni/formalni opis koji uključuje
tranzicije od okoline kognitivnog subjekta do njegovih mentalnih stanja onda ovaj
kompjutaciono opisani proces može da bude okarakterisan kao “široka kompjutacija”
(Ibid.: 353). Paradigmatičan slučaj takvih “kauzalnih tranzicija” je proces vršenja
kalkulacija u kojem koristimo olovku i papir (McClelland 1986b: 46), mada Vilson
često navodi i procese vizuelne percepcije kao procese koji mogu imati “široko
kompjutacijske” opise.
Standardni kompjutacionizam:
Množenje se vrši upotrebom isključivo
unutrašnjih simbola. Posledično,
kompjutacije su unutrašnje i čitav
sistem se završava na granicama ljudske
lobanje.
“1. Kodiraj spoljašnji svet..
2. Modeluj kompjutacije između
isključivo unutrašnjih reprezentacija.
3. Objasni ponašanje, na osnovu
autputa iz drugog koraka.”
Široki kompjutacionizam:
Množenje se vrši upotrebom unutrašnjih
i spoljašnjih simbola što konstituiše
široki kompjutacioni sistem.
“1. Identifikuj reprezentacionalne ili
informacione forme – bilo u glavi ili
van nje – koje konstituišu relevantni
kompjutacioni sistem.
2. Modeluj kompjutacije između ovih
reprezentacija.
3. Samo ponašanje može biti deo
širokog kompjutacionog sistema.”
Slika 15, Standardni i široki kompjutacionizam (Wilson 2004)
141
Vilson, koji argumentiše kako u prilog širokog kompjutacionizma tako i protiv
internalističkog prigovora da relevantna stanja u kognitivnim procesima jesu samo ona
stanja koja su unutršanje realizovana (reprezentacije spoljašnjih stanja), objašnjava da
pojam formalnosti koji internalisti koriste mora da bude revidiran. On primećuje da
internalisti osnivaju svoje stavove na specifičnom shvatanju formalnosti i
kompjutacionalnosti koji povlače ispravnost internalizma koji se tiče realizatora
kognicije. On rekonstruiše individualistički argument i predlaže da napustimo drugu
premisu ovog argumenta:
“(1) Kognitivna psihologija taksonomički individuira mentalna stanja i procese
samo qua kompjutacijskih stanja i procesa.
(2) Kompjutacijska stanja i procesi koje instancira individua superveniraju nad
intrinsičnim, fizičkim stanjima te individue.
Stoga, (3) Kognitivna psihologija individuira samo ona stanja i procese koji
superveniraju nad instrinsičnim, fizičkim stanjima individue koja instancira ta
stanja i procese.”
Tradicionalni kompjutacionista smatra da kognicija mora biti formalna i da se
kompjputacije vrše nad formalnim svojstvima mentalnih stanja. Potom, on pretpostavlja
da formalna svojstva mentalnih stanja moraju biti intrinsična svojstva ovih stanja, što je
potkrepljeno Fodorovom argumentacijom iz njegove knjige Representations objavljene
1981. godine. U toj knjizi (posebno u poglavlju "Methodological Solipsism Considered
as a Research Strategy in Cognitive Psychology") Fodor brani pretpostavku da formalna
svojstva simbola koja se koriste u relevantnim kognitivnim i mentalnim kompjutacijama
jesu instrinsična svojstva mentalnih stanja, naime, njihov oblik i veličina. Postuliranjem
ovakve vrste “uslova formalnosti” Fodor otvara vrata argumentima u prilog
intrakranijalizma. Vilson ocenjuje Fodorov “uslov formalnosti” kao neadekvatan i kao
da pretpostavlja previše. Formalnost ne bi trebalo da pretpostavlja bilo kakva fizička
svojstva simbola, fizičke karakteristike formalnih sistema treba da budu potpuno
arbitrarne u odnosu na njihovu kompjutacionu strukturu. Sam pojam formalnosti. Kako
je korišćen u logici i drugim simboličkim disciplinama, je utemeljen na svojstvima
formalnih sistema koja u principu mogu biti realizovana na mnogo različitih načina. Ne
142
može biti a priori razloga da se pretpostavi da samo unutrašnja stanja mogu imati
odgovarajuću formalnu strukturu za kognitivne kompjutacije. Tako, da je
pretpostavljanje da samo unutrašnja ili neuralna stanja, zahvaljujući njihovoj specifičnoj
formi, jesu pogodna za kognitivne operacije jeste pogrešno na osnovu neosnovane
tvrdnje da je upravo fizički oblik (oblik koji formira klaster neurona, na primer) taj koji
omogućava kompjutacije. Ono što je jedino istinito je da je specifična forma neophodna
za instancijaciju kompjutacijskih procesa, a ne i da to mora biti forma neuronskih
klastera kako je to postulirano drugom premisom “individualističkog argumenta”. U
skladu sa ovakvim rezonovanjem možemo odgovoriti na prigovor da su spoljašnje
strukture zapravo unutrašnje reprezentovane i da se kompjutacije izvršavaju nad
unutrašnjim stanjima. Pretpostavljanje da se u slučaju u kojem koristimo olovku i papir
odvija internalizacija koja omogućava kompjutacije je, naravno, moguća ali
redundantna. Nema potreba za “duplim” reprezentacijama. Dovoljno je da postoje
odgovarajuće reprezentacije, u ovom slučaju simboli za brojeve, u okolini i nad kojima
kognitivni kompjutacioni procesi mogu da operišu direktno. Dakle, argument o
internalizaciji spoljašnjih reprezentacija kao argument protiv širokog kompjutacionizma
može da se preforumliše tako da dobije oblik poznatog skeptičkog scenarija. Kao što je
reprezentacionalistička teorija opažanja prema kojoj nikada direktno ne opažamo
predmete spoljašnje našem duhu omogućila hipotezu da možda nikada nismo u
stvarnom kontaktu sa spoljašnjim svetom, tako je pojam formalnosti koji nas je
obavezao na pretpostavljanje da su podesna formalna svojstva za kompjutacije samo
intrinsična fizička svojstva našeg neuralnog sistema omogućio prigovor da se
kompjutacije moraju vršiti nad unutrašnjim stanjima. Skeptik kaže da nas možda zli
demon vara i da nam spoljašnji svet u potpunosti izmiče, dok individualista kaže da je
moguće da su kompjutacije uvek vršene nad unutrašnjim stanjima koja predstavljaju
spoljašnje strukture i da je uloga delova sveta samo u pružanju sadržaja naših
unutrašnjih reprezentacija. Ipak, iako je ova mogućnost otvorena, ona je samo
mogućnost, a ne nužna istina. Takođe, ukoliko možemo dati konzistentan opis
spoljašnjih reprezentacija sa podesnim formalnim svojstvima za kompjutacijsko
delovanje nad njima, bilo bi nepotrebno i redundantno postulirati dva nivoa
reprezentacija umesto jednog. Opet, mi smo daleko od pravog argumenta koji bi išao u
prilog proširenja kognitivnih procesa, ali imamo još jedan razlog više da ovu hipotezu
143
vidimo kao plauzibilniju nego što nam se na prvi pogled činila.
U svojoj knjizi iz 2004. godine Boundaries of the Mind Vilson razlikuje
taksonomički od lokacionog eksternalizma, gde se taksonomički eksternalizam bavi
načinima na koje individuiramo mentalna stanja, a lokacioni eksternalizam samim
lokacijama ovih stanja. Taksonomički eksternalizam se javlja najčešće u dve varijante –
kao eksternalizam sadržaja Patnama i Burdža (Burge) prema kojem se individuiranje
intencionalnih mentalnih stanja vrši anti-individualistički i kao eksternalizam
fenomenalnih stanja koji je opisan kod Dreckea (Dretske 1996) i Noe i Harli (Noë &
Hurley 2003)102. Nakon uvođenja ove distinkcije Vilson nastavlja da “situirana
kognicija, uronjena kognicija, distribuirana kognicija, improvizacijska kognicija – mogu
da se razumeju u odnosu na pozivanje na bilo koji od ovih ili na oba oblika ovih
eksternalizama”, ali da će on “argumentisati da ovakva shvatanja kognicije postuliraju
široke kompjutacione sisteme, i da su stoga obavezani na ideju da je kognicija
lokaciono eksternalistička” (Wilson 2004: 174). Kako bi podržao svoje stanovište o
širokom kompjutacionizmu on se posebno oslanja na reinterpretaciju već pominjane
Marove teorije vida kao posebne vrste lokacionog eksternalizma i identifikuje tri
paradigmatična primera širokih kompjutacionih sistema ili stanovišta koja su
kompatibilna sa širokim kompjutacionizmom – Hačinsov pokušaj da pokaže da
tehnologija nije samo instrument koji pomaže i augmentuje kognitivne sposobnosti
pojedinca, već da ona transformiše okolinu i stvara reprezentacionalni prostor čime
postaje delimični konstituent kognitivnih kompjutacionih procesa; “animirani vid”
Dejne Balarda (Dana Ballard), prema čijoj tezi vid nije samo pasivno opažanje, već
kompleksna aktivnost; i stanovište Rodnija Bruksa da je “svet svoj najbolji model” koje
je proizvod njegovog rada u robotici i pokušaja da kreira “Stvorenja” koja bi
funkcionisala tako što bi manipulisala samim odlikama okoline u svojim aktivnostima,
umesto da ih kodiraju i da interno manipulišu njihovim unutrašnjim reprezentacijama.
Mi smo već u glavnim crtama videli kako Hačins argumentuje u prilog distribucije i
proširenja kognicije, na primeru rešavanja problema izračunavanja brzine broda
korišćenjem različitih artefakata. Spoljašnje reprezentacije su te koje omogućavaju
102 Postoji i drugačije terminološko uobličenje ove distinkcije između taksonomičkog i lokacionog
eksternalizma koje možemo naći kod Suzane Harli koja ih naziva “kako” i “šta” eksternalizmima (Hurley
2010).
144
rasterećenje kognitivnog tereta na okolinu i dekompoziciju kognitivnog zadatka, dok su
kompjutacije viđene kao propagacija reprezentacija kroz reprezentacionalne medijume.
Glavni argument je baziran na funkcionalnoj dobiti, koja je neutralno određena, a pod
kojom se pretpostavlja da je novi implementirani proces takav da ne postoji njegov
unutrašnji pandan (funkcionalni “dodatak” može biti i pozitivan i negativan).
Funkcionalna dobit je tako razdvojena od normativne tvrdnje da evolucija uvek vodi
unapređenju i definisana je kao izmena funkcije, a ne kao nužno unapređenje i
augmentacija postojećih unutrašnjih procesa. Takođe, “izmena” treba da se uzme
uslovno i nevremenski, jer se njome ne pretpostavlja da distribuiranom ili proširenom
procesu uvek mora da prethodi unutrašnji proces koji se onda menja, već se naglašava
da takav proces nije jednostavno funkcionalna kopija unutrašnjeg koji bi mogao da se
odvija na isti način i u glavi. Ako bi to bio slučaj ne bismo imali dovoljno razloga da
argumentujemo u prilog distribucije ili proširenja, jer bi uvek isti proces mogao
jednostavnije da se odigra samo u glavi kognitivnog subjekta.
Animirani vid103
Drugačija vrsta istraživanja koja je dovela do sličnih rezultata koji se tiču
proširivanja kompjutacionih sistema dolazi iz oblasti računarske nauke. Jedno od
najubedljivijih objašnjenja “ofloudinga” i “strategija minimalnog pamćenja” (Ballard et
al. 1997: 732), pa stoga i korišćenja okoline kao ispunjene korisnim reprezentacijama,
daje Dejna Balard uvođenjem pojma “deiktičkog pokazivanja” (eng. “deictic pointing”).
Ovo stanovište najbolje je ilustrovano čuvenim primerom rešavanja jednog vizuelnog
zadatka. U svrhu ilustracije mi smo zamoljeni da razmislimo na koji bismo način rešili
problem predstavljen na slici 15. U gornjem levom uglu kompjuterskog ekrana
formirana je figura sastavljana od pravougaonika istog oblika a različitih boja. Zadatak
koji treba ispuniti sastoji se u vernoj reprodukciji ovog oblika u “radnom prostoru” koji
se nalazi u donjem levom uglu. Kako bi sastavili odgovarajući oblik u radnom prostoru
potrebno je “dovući” odgovarajuće delove, tj. blokove, iz polja sa “resursima” koje se
nalazi u gornjem desnom uglu. Nakon kratkog razmišljanja o tome kako bismo rešili
ovaj zadatak većina nas bi spremno rekla nešto slično ovome: “Pa lako, prvo bih
pogledala u sliku figure, zapamtila boju i poziciju jednog bloka, pogledala u polje sa
103 Eng. animate vision
145
resursima, pronašla blok odgovarajuće boje i stavila ga na odgovarajuće mesto u
radnom prostoru. Potom bih ovu radnju ponovila za svaki blok dok ne bih u potpunosti
sastavila zadati oblik”. Zar ne? Ovo je ono što mislimo da se događa kada rešavamo
ovakve zadatke. To je čak i ono što su istraživači u oblasti “obestelovljene” AI mislili
da se događa i zašto su rani roboti poput Šejkija (Shakey) bili izgrađeni sa sistemima za
planiranje koji podsećaju na ovaj opisani (videti Clark 2008: 12; detaljan opis Šejkija
može da se nađe u Nilsonu [Nilsson 2010: 162-175]). Međutim, ono što se u stvarnosti
dešava je prilično drugačije. Balard et al. su pratili očne sakade učesnika u eksperimentu
u kojem su “istinski“ rešavali ovaj zadatak. Oni su primetili da očni pokreti nisu bili
usmereni prema modelu samo pre nego što bi ispitanici izabrali odgovarajući blok iz
polja sa resursima, već da su se njihove oči pomerale u pravcu zadate figure i nakon
ovog izbora. Nesvesne sakade usmerene ka zadatoj figuri objašnjene su hipotezom da
ispitanici istovremeno pamte samo jednu jedinicu informacije, ili poziciju ili boju bloka,
i da su, u tom smislu, reprezentacije “serijalizovane” (Ballard et al. 1997: 731). Ova
hipoteza je dalje potvrđena menjanjem boje blokova samog modela tokom eksperimenta
koje učesnici eksperimenta ne bi primećivali ukoliko bi gledali u drugom smeru u tom
Slika 16
Animirani vid (Clark 2008)
146
trenutku. Na primer, ispitanik bi već jednom pogledao u model, zatim bi pogledao u
polje sa resursima, stavio kursor miša na blok odgovarajuće boje, pogledao nazad ka
modelu koji se u međuvremenu izmenio da bi onda pomerio blok koji je “rezervisao”
kursorom na mesto koje zapravo odgovara izmenjenoj slici, a ne onoj koju je prvi put
video. Informacija nije kodirana već leži na ekranu. A kako uspevamo da izaberemo
pravu informaciju? Uz pomoć deiktičkog kodiranja koje se najčešće odvija fiksacijom,
gde “fiksacija može da se posmatra kao vezivanje vrednosti promenljive koja je
trenutno relevantna za zadatak” (Ballard et al. 1997: 734). Na isti način na koji je
objekat referencije demonstrativnog termina fiksiran pokazivanjem, relevantna
informacija za kompjutaciju je fiksirana “deiktičkim pokazivanjem”104 ili opažajnom
fiksacijom. Uloga percepcije i osećanja u ovoj vrsti rešavanja problema su uspešno
opisane kod Klarka: “Osećanje (eng. sensing) ovde funkcioniše kao konstantno
dostupan kanal koji proizvodi spregu između agenta i okoline, umesto da funkcioniše
kao vrsta ‘vela transdukcije’ kojim signali koji potiču iz sveta moraju da budu
konvertovani u perzistirajuće unutrašnje modele spoljašnjih scena” (Clark 2008: 15).
Ujedno i okolina i telo igraju ključne uloge u rešavanju zadatka koji je pred nama,
okolina tako što pruža stalne regularnosti, telo tako što se prilagođava (ovde mislimo na
pokrete oka i ruke) njihovom korišćenju (Wilson 2004: 177). Kodiranje ne mora da se
odigra u glavi, informacija može da bude kodirana u samoj okolini putem deiktičkog
kodiranja. Na taj način, deiktičko kodiranje postaje još jedan deo naše slagalice čijim
razrešenjem pokušavamo da razumemo plauzibilnost proširenog kognitivnog
procesiranja.
Robot Herbert
U Balardovom eksperimentu smo videli jasnu demonstraciju onoga što je Bruks
čuveno opisao mišlju da je “svet svoj najbolji model” (Brooks 1991: 15). Bruks je
postao poznat zahvaljujući razvoju robota, “stvorenja”, u kojem je koristio različit
pristup veštačkoj inteligenciji od onog za koji su zaslužni Njuel i Sajmon. Njegovi
roboti koriste “arhitekturu subsumpcije”, što znači da umesto da imaju sisteme koji su
104 Reč “deiksis” je gotovo sinonimna sa rečju “indeksičnost”, ali dok se prva često koristi u lingvistici,
druga se odomaćila u filozofiji, posebno filozofiji jezika. Obe se odnose na fenomen da je nekim izrazima
potrebna dodatna informacija iz okoline, na primer fiksiranje mesta ili vremena, kako bi im bio dodeljen
objekat referencije. Takvi izrazi su, nesumnjivo, “ovde”, “tamo”, “ja”, “on” itd.
147
podeljeni prema različitim funkcijama ili sposobnostima kao što su opažanje, donošenje
odluka itd., njihovi sistemi su podeljeni prema različitim aktivnostima koje izvršavaju
(videti Haugeland 1998: 218, Brooks 1991: 17-18). Rezultat ovakve podele sistema je u
tome što ovakvi roboti nemaju centar kontrole, nemaju model okoline koji se stalno
održava i ne postoji separacija perceptivnog, centralnog i aktuatorskog sistema (Brooks
1991: 17). Jedan sistem može biti dizajniran za aktivnost izbegavanja prepreka, drugi za
lutanje, treći za uklanjanje prepreka itd. Svaka od ovih aktivnosti je blisko povezana sa
okolinom, u smislu da je okolina jednako važna kao i unutrašnji elementi robota, i ona
je u interakciji sa robotom na neposredan nereprezentacionalan način, u smislu da nije
unutrašnje ponovno reprezentovana. Jedan od takvih robota nazvan je Herbert u čast
Herberta Sajmona i bio je napravljen tako da luta hodnicima instituta MIT i da u njima
izbegava prepreke na koje naiđe. Veći deo posla za koji se smatralo da mora biti
poveren reprezentacijama u takvim aktivnostima je zapravo bio poveren direktnoj
percepciji. Prema Hoglandu ovo svakako nije mana već sjajna vrlina jer je “teškoća sa
reprezentacijama ta da one, da bi bile dovoljno dobre, moraju da budu relativno potpune
i relativno sveže, a zadovoljenje obe ove karakteristike je vrlo skupo u dinamičkoj
okolini. Suprotno ovome, percepcija može da ostane, na sreću, ad hoc” (Haugeland
1998: 219). Bruksova arhitektura uspeva da ujedini percepciju, centralne procese, koji
su tradicionalno smatrani kognitivnim, i motoričko delanje u jedinstvenu celinu, tako
što ne pretpostavlja da je “dupli” posao reprezentovanja uopšte potreban.
Funkcionisanje u okolini njegovih robota omogućeno je direktnom vezom sa
spoljašnjim predmetima koji preko uticaja na unutrašnja stanja određuju i odgovarajući
motorički odgovor, gde unutrašnja stanja ne moraju da budu reprezentacionalne prirode.
Svi navedeni primeri pokazuju da su neki procesi najbolje modelovani kao široki
kompjutacioni sistemi. Oni nas obaveštavaju na koje načine možemo da stvaramo,
prepoznajemo i koristimo formalne strukture okoline. Umesto da kodiramo i
internalizujemo odlike okoline mi možemo da eksploatišemo okolinu ili kao “njen
najbolji model” ili da njome manipulišemo i da je transfromišemo tako da kodiramo
reprezentacije za kasniju upotrebu. Primeri koji su predstavljeni kao slučajevi širokih
kompjutacija, poput animiranog vida ili robota baziranih na ponašanju, mogu takođe da
budu reinterpretirani kao da uključuju neku vrstu unutrašnjeg predstavljanja. Moguće je
da možemo pružiti internalističko ili individualističko shvatanje takvih procesa i
148
ponašanja (mada je ovo teže u slučaju Bruksovih robota). Međutim, ovo bi skoro
neizbežno uvelo rasipničke oblike reprezentacija i kompjutacija što je u sukobu sa
principom “007” koji tvrdi da “generalno, razvijena bića neće ni skladištiti ni
procesirati infromacije na zahtevne i skupe načine kada su u mogućnosti da iskoriste
strukture iz okoline i operacije nad njima kao podesne zamene za operacije obrade
informacija. To jest, znaj samo onoliko koliko moraš da znaš da bi obavio određeni
zadatak” (Clark 1989: 64)
Počeli smo sa objašnjavanjem širokih kompjutacionih sistema i širokih
kompjutacionih procesa kao onih koji mogu imati kompjutacioni opis kakav je dat uz
dve Vilsonove ilustracije. Ova tvrdnja sama po sebi nam možda nije ulila dovoljno nade
u plauzibilnost i supstancijalnost kompjutacione priče kao opravdanja ili ubedljivog
opisa onotološke hipoteze kakva je ProKog. Ipak, potkrepljena primerima, koji nam
pokazuju primenu širokih strategija kod ljudi i veštačkih bića, i pojmovima “deiktičkog
kodiranja” i “arhitekture subsumpcije”, daje nam nove razloge da široki
kompjutacionizam posmatramo ne samo kao pogodan apstraktni opis, već i kao opis
koji indikuje postojanje pravih spoljašnjim reprezentacija. Zajedno sa širokim
integracionističkim shvatanjem i principom “007” tvrdnja o širokim kompjutacijama
dobija dodatno potkrpeljenje. Kao što smo već zaključili, puki modeli nisu dovoljni za
konstitutivne tvrdnje, ali kako bismo uopšte došli do zasnivanja konstitucije morali smo
da pokažemo da zaista može postojati funkcionalna dobit u integraciji mozga, tela i
okoline, i smatramo da su navedeni primeri doprineli priznavanju takve dobiti u nekim
kognitivnim procesima. Široki procesi su različiti od unutrašnjih i često ne mogu biti
rekreirani u ljudskim glavama bez većeg uvećanja naših trenutnih kognitivnih
sposobnosti koje posedujemo kao članovi biološke vrste.
3.7. Pojam kompjutacije – analogne vs. digitalne kompjutacije
Ne bi li zasnovali ovu tezu o širokom kompjutacionizmu kao okviru koji stoji u
osnovi proširenih procesa koji su kognitivni zahvaljujući njihovim funkcionalnim
svojstvima koja se odnose na obradu informacija koja pretpostavlja manipulaciju
fleksibilnim reprezentacijama, moramo da se osvrnemo na još jedan prigovor koji se
149
može uputiti ovom stanovištu. Pojam kompjutacionalnosti je ponekad povezivan sa
gledištem da kognicija nije samo regularna već da je ujedno i vođena pravilima
(Bennett 1989). Tako, iako bi se mnogi složili da spoljašnja stanja zajedno sa
tradicionalno shvaćenim kognitivnim subjektom mogu biti opisani ili modelovani kao
da poseduju odgovarajuću algoritamsku strukturu – kao što na takav način možemo
opisati, na primer, i kretanje planeta – ovo ne bi bilo dovoljno da obuhvati i misao, koja
prati kompjutaciono viđenje kognicije, da su ovi prošireni procesi takođe i vođeni
pravilima, a ne samo puko regularni. Čini se da tek treba da pokažemo da široki
kompjutacioni sistemi ispoljavaju takvo ponašanje. Drugim rečima, mogućnost davanja
kompjutacionog opisa kognitivnog sistema ili procesa nije po sebi filozofski
interesantno niti nam otkriva nešto bitno o kogniciji, kao što to čini tvrdnja da je takav
sistem ili proces vođen pravilima za kompjutacije i da je u tom smilu kompjutacijski.
Dakle, možemo razlikovati mogućnost da jedan sistem bude modelovan uz pomoć
kompjutacionih termina i shvatanja tog sistema kao računara koji implementira
određena računska pravila. U tom smislu, mi tek treba da pokažemo da široki
kompjutacioni sistemi konstituišu računare i da nisu samo opisivi kompjutacionim
terminima.
Dakle, kompjutacionalističkom tezom se tvrdi da su kognitivni sistemi vođeni
pravilima, što bi značilo da takvi sistemi izvršavaju programe koji kauzalno određuju
ponašanje sistema. Međutim, ovde bi trebalo da razdvojimo dve različite tvrdnje koje se
ovde zajedno iznose i da ih pojedinačno preispitamo. Naime:
a) Tvrdnju da postoji nešto što se naziva “vođenje pravilima” i da je ono
različito od regularnosti. Gde se možemo zapitati šta tačno znači “biti
vođen pravilima”? Da li to podrazumeva uskladištene programe i
njihovo izvršenje? Da li kompjutacioni sistem uopšte može da bude
instanciran bez uskladištenog programa? I sa druge strane,
b) Tvrdnju da je “biti vođen pravilima” suštinsko svojstvo
kompjutacionih sistema. Gde se možemo zapitati da li je vođenje
pravilima uopšte esencijalna odlika kompjutacionih kognitivnih
sistema?
150
a) Na prvi pogled široki kompjutacioni sistem smo nazvali kompjutacionim
samo zato što ga je bilo moguće opisati kao da ispoljava regularnosti za koje je moguće
pronaći odgovarajući algoritam ili kompjutacioni opis. Ovaj prigovor širokom
kompjutacionizmu Vilson pokušava da razreši tako što ponašanje vođeno pravilima
interpretira kao implementaciju programa koji su konstituisani putem određenih pravila,
a sposobnost implementacije programa kao izomorfizam između tranzicija među
fizičkim stanjima kompjutacionog sistema i tranzicija među stanjima programa105. Na
isti način na koji kućni računar, kao uski kompjutacioni sistem, implementira svoje
programe, široki kompjutacioni sistem implementira program pomoću svojih fizičkih
stanja koja se protežu preko mozga, tela i okoline kognitivnog subjekta. Program se,
takođe, posmatra kao da igra kauzalnu ulogu u ponašanju sistema (Wilson 1994: 360).
Na ovaj način, čini se da Vilson poštuje sugestiju da se vođenost pravilima objašnjava
putem izvršenja programa i da je u potpunosti sledi. Sa druge strane, njegova definicija
nam se ne čini sasvim ubedljivom i kao da izbegava ono na šta se ciljalo kada se uveo
pojam vođenja i njemu pripadajući pojam sleđenja pravila. Neubedljivost proističe iz
činjenice da ovakvo shvatanje ne objašnjava gde je program bio uskladišten pre
egzekucije. Pojam “sleđenja” pretpostavlja da ono što se sledi postoji prethodno i
nezavisno od onoga što ga sledi. Ipak, formalna struktura fizičke instancijacije širokog
kompjutacionog sistema igra dvostruku ulogu, ona je i implementirani program i
uskladišteni program, i ono što sledi i što se sledi. Ne postoji unapred uskladišten
program koji je izvršen kada mu je dat izvestan input, već su na određeni način sam
input i sam program kombinovani zajedno i tvore fizičku instancijaciju odgovarajuće
formalne strukture. Da li je ovo izvršenje programa u pravom smislu? Kada mislimo na
ponašanje vođeno pravilima mi mislimo na slučajeve kao što su, na primer, konstrukcija
rečenica koja je vođena skupom apstraktnih pravila koja određuju koja je rečenica
gramatički ispravna u datom jeziku. Otvoreno je pitanje da li postoji takvo sleđenje
pravila u slučaju računanja pomoću olovke i papira. Ipak, da li su ovo problemi koje
široki kompjutacionizam ne može da prevaziđe? Verovatno nisu.
105 “Fizički uređaj koji je sposoban za implementaciju datog programa je uređaj koji ima fizička stanja
konfigurisana na takav način da su tranzicije između tih stanja izomorfne tranzicijama između stanja koje
program specifikuje”. (Wilson 1994: 360)
151
Sistem koji je vođen pravilima ne mora da izvršava uskladišteni program!
Postoje definicije sleđenja pravila i vođenja pravilima koje ne pretpostavljaju
uskladištene programe niti uskladištena pravila. Jednu od njih daje i Džon Greko (John
Greco): “S-ova radnja je vođena pravilom R akko S ima dispoziciju da dela na način
specifikovan putem R i ova dispozicija je kauzalno uključena u S-ovo rađenje A”
(Greco 2010: 30). Ne mora biti pohranjenog programa u priči o sleđenju i vođenju.
Okolina zajedno sa moždanim stanjima uzrokuje kognitivno ponašanje putem njihove
formalne strukture. Pravilo koje vodi naše ponašanje, nije samo u našim glavama, već
se proširuje i u našu okolinu. Aktuelna fizička instancijacija, preciznije, njena formalna
struktura jeste program koji tražimo. Ono što pokreće naše ponašanje je upravo
konfiguracija naših moždanih stanja zajedno sa nekim stanjima okoline. Ukoliko nam
ovo zvuči čudno pogledajmo samo na trenutak nazad individualističku priču. Široki
sistemi nisu u lošijoj poziciji od sistema koji su ograničeni na mozak. Ukoliko sebi
postavimo pitanje gde se nalazi program koji mozak instancira, nećemo naći bolji
odgovor od onog da je instanciran u onim stanjima koja ga ujedno i izvršavaju. Ne
postoje dve stvari – program koji je uskladišten, a onda i njegova implementacija, već
samo jedna. Nema jedinstvenog centralnog procesora koji iz memorije pokreće
programe kojima transformiše input u odgovarajući autput, već fizička konfiguracija
neurona koja osigurava određeni obrazac aktivacije obezbeđuje implementaciju
određenog programa. Prema ovome, Vilsonova definicija sada izgleda mnogo bolje
kada kaže da je: “fizički uređaj koji je sposoban za implementaciju datog programa
uređaj koji ima fizička stanja konfigurisana na takav način da su tranzicije između tih
stanja izomorfne tranzicijama između stanja koje program specifikuje.” (Wilson 1994:
360). Ovo, stoga, nije idiosinkratično cirkularno određenje izvršenja programa kao što
se na prvi pogled čini. Stanovište da izvršenje programa ne zahteva nužno i postojanje
uskladištenog programa branili su Rot (Roth 2005), Kamins (Cummins 1983), Pićinini
(Piccinini 2008) i drugi, koji tvrde da “izvršenje programa zahteva samo delanje u
skladu sa programom” (Piccinini 2008: 3). Kamins čak odbacuje i kauzalnu moć
programa u kompjutacionom sistemu (Cummins 1983: 34), ali trenutno ne moramo ići
tako daleko.
152
Analogne vs. digitalne kompjutacije
Ipak, neko i dalje može istrjavati na tvrdnji da je za vođenje pravilima i sleđenje
pravila neophodno izvršenje uskladištenih programa i da dodatak da je fizički
izomorfizam sistema sa strukturom programa nedovoljna za zadovoljenje pojma
sleđenja pravila. Naše je mišljenje da je u slučaju kognicije, bilo unutrašnje realizovane
ili proširene, sasvim pogrešno zahtevati postojanje uskladištenog programa, kao da on
postoji, na primer, u jednom delu mozga, a da ga drugi deo izvršava što je slučaj sa
digitalnim računarima sa fon Nojmanovom arhitekturom. Kako bismo ojačali ovu našu
tvrdnju uvešćemo razliku između analognih i digitalnih kompjutacija i analognih i
digitalnih računara. Ljudi kao biološka bića, čiji su mozgovi sačinjeni od klastera
neurona, prema ovoj razlici, pokazaće se mnogo bližim analognim nego digitalnim
računarima koji ne moraju da poseduju posebno uskladištene programe i da ih
izvršavaju u centralnom procesoru. Razlika između ove dve vrste računara je retko
pravljena čak i u računarskoj nauci, a kompjutacionizam je oduvek bio povezivan sa
idejom Tjuringove mašine i, u skladu sa tim, sa digitalnim računarima i njihovim
arhitekturama i svojstvima. Pokušaćemo sada da ukratko prikažemo razliku između
digitalnih i analognih kompjutacija i dve tipične vrste računara koji ih instanciraju.
Kompjutacije u opštem smislu možemo da posmatramo kao “procesiranje nad
nosiocima sadržaja prema pravilima koja su osetljiva na određena svojstva nosioca”
(Piccinini, Bahar 2013: odeljak 2.1). Analogne kompjutacije se razlikuju od digitalnih
prema svojstvima nad kojima se vrše ove kompjutacije. Dok se digitalne kompjutacije
vrše nad diskretnim veličinama (a često i binarnim), analogne se vrše nad konitnuirano
varijabilnim veličinama. Računar, ili fizički kompjutacioni sistem, je sistem koji
implementira neku vrstu kompjutacija i koji, stoga, predstavlja jednu vrstu input-autput
sistema. Kognitivni kompjutacioni sistemi su pored ovoga tipično i funkcionalno
organizovani regulacioni sistemi za procesiranje informacija sa input-autput strukturom
(videti Piccinini, Bahar 2013: odeljak 1). Kako bi instancirao stanja kontinuirano
promenljivih veličina analogni računar obično zavisi od varijabilnih stanja sopstvenog
fizičkog medijuma – voltaže strujnog napona, pritiska fluida ili mehaničkog kretanja, u
zavisnosti od posebnog medijuma – koja korespondiraju sa veličinama koje se
pojavljuju u zadatku koji treba rešiti. Zbog toga se arhitektura analognih računara
značajno razlikuje od one digitalnih računara. Najjednostavniji analogni računari su
153
nomogrami i logaritmari, koje smo prikazali na slici 14. Ono što je, pak, za nas
najzanimljivije je da analognim računarima nisu potrebni programi uskladišteni u
memoriji i koji čekaju svoje izvršenje i više podsećaju na mašine toka podataka (eng.
data-flow machines) (videti
Ulmann 2013: internet).
Danas su ovi računari
uglavnom zaboravljeni,
iako su među nama još od
(najkasnije) prvog veka
pre nove ere, vremena
kada je mehanizam iz
Antikitere najverovatnije
izrađen. Ovaj mehanizam je napravljen kako bi računao
astronomske pozicije, i to je činio zahvaljujući svojim
pokretnim delovima koji bi se zaustavljali u poziciji koja daje rešenje. Zbog svoje
specifične arhitekture analogni računari su posebno pogodni za rešavanje diferencijalnih
jednačina i simulaciju dinamičkih sistema. Tvrdnja da mora postojati uskladišteni
program koji je izvršavan u kompjutacionom sistemu je, dakle, izrečena pod jednom
posebnom pretpostavkom da računari moraju biti digitalni računari, u kojima diskretni
simboli predstavljaju semantički sadržaj, a programi se izvršavaju prema uskladištenim
pravilima. Međutim, mnogo plauzibilnija hipoteza bi bila da mi jesmo računari i da
često jesmo i prošireni kompjutacioni sistemi, ali da smo nasuprot uobičajenom
mišljenju analogni računari.
Postavlja se pitanje, sada, zašto je u kognitivnoj nauci fokus bio na digitalnim,
nasuprot analognim kompjutacijama? Razloge za skoro potpuno zapostavljanje
analognog kompjutacionizma nalazimo u dve bitne činjenice: velikoj popularnosti
digitalnih kompjutacija koje su bile podržane kao oblik kognitivne aktivnosti sa više
strana, iz više različitih disciplina, i u činjenici da je analogne kompjutacije vrlo teško
modelovati jer se zbog kontinuiranih veličina susreću sa problemima poput preciznosti
podataka i njihovog očitavanja (videti Siegelmann, Sontag 1994: 335). Pretpostavci o
digitalnoj strukturi bioloških kognitivnih sistema, pored Tjuringovih, Njuelovih,
Slika 17
Dijagram mehanizma iz
Antikitere
(http://giahorary.wordpres
s.com)
Slika 18
Mehanizam iz Antikitere
(http://misfitsarchitecture.com)
154
Sajmonovih i fon Nojmanovih uvida, svakako je doprinela i matematička fomalizacija
MekKaloha i Pitsa (Warren McCulloch, Walter Pitts) iz “A Logical Calculus of the Ideas
Immanent in Nervous Activity” (1943), gde su čuveno izneli prvi matematički model
neuronske mreže koji je u skladu sa teorijom digitalne kompjutacije. S druge strane, iako je
više naučnika uvidelo da digitalni model nije odgovarajući za opisivanje kognicije, među
njima je bio i Lešli (poznat po uvođenju termina “engram”, 1958), pa i Rodžer Penrouz (u
popularnoj knjizi The Emperor’s New mind 1989), analogni kompjutacionizam nije doživeo
slavu digitalnog, pre svega, jer matematički modeli analognih kompjutacija nastaju mnogo
kasnije i mnogo se, potom, ređe koriste. Jedan model koji može poslužiti za formalizaciju
analognih kompjutacija možemo naći kod Bluma (Blum), Šuba (Shub) i Smejla (Smale)
(1989), koji pružaju matematički model kompjutacija nad realnim brojevima, a tu je i
Skausenov (Skousen) analogni model jezika, koji uspeva da obuhvati ponašanje vođeno
pravilima bez eksplicitnog predstavljanja pravila iz 1989. godine (videti takođe Brown
2001), kao i usavršeni model Zigelman i Zontag koji se direktno odnosi na neuronske
mreže fiksne strukture (1994). Oba razloga za zapostavljanje analognog
kompjutacionizma danas možemo da zanemarimo – digitalna teorija uma ili KTU,
susreće se sa dovoljno problema i prigovora106 da je ne možemo više smatrati posebno
popularnom, dok danas imamo i uspešne matematičke modele za analogne
kompjutacije. Dve prednosti koje analogni kompjutacionizam ima u odnosu na digitalni,
a koje želimo posebno da naglasimo, su:  plauzibilnija primena na fizičke sisteme, jer je
u njima teško raspoznati dve binarne ili diskretne vrednosti kada su blizu jedna druge i
neobavezivanje na uskladištene programe.
U tom smislu, naš mozak zajedno sa okolinom možemo posmatrati kao da ne
instancira samo jedan formalan sistem, već u zavisnosti preko kojih fizičkih stanja se
vrše odgovarajuće kauzalne tranzicije mi instanciramo konkretni program kojih je
verovatno izuzetno mnogo. U tom smislu mi smo veliki broj analognih računara koji
dele neke svoje komponente, od kojih su najvažnije neuralne mreže koje vrše
kompjutacije na analogan način. Zigelman i Zontag u svom modelu analognog
kompjutacionizma primenjenog na fiksne neuralne mreže, pretpostavljaju veliki broj
“jednostavnih procesora od kojih svaki računa skalarnu – realne-veličine a ne binarnu –
funkciju integrisanog inputa” (Siegelmann, Sontag 1994: 331). Obrasci aktivacije su
106 Nekima od ovih problema ćemo se tek baviti u narednom poglavlju.
155
programi koji su izvršeni u neuralnim mrežama i pomoću njih. Jedna neuronska
struktura u interakciji sa drugim sa njom povezanim strukturama zajedno sa okolinom
vrši kompjutacije aktivacijom i kauzalnim delovanjem koje se prenosi sa jednog dela na
drugi, a rezultat ove kompjutacije je stanje u koje dolaze odgovarajući delovi sistema. U
mehanizmu iz Antikitere to je pokazivač odgovarajuće pozicije na zvezdanoj mapi, u
kognitivnom sistemu to može biti aktivacija određenih struktura u motornom korteksu.
Ove pretpostavke vode i posebnom shvatanju reprezentacija koje su distribuirane tako
da se kompjutacije ne vrše na posebnim “celovitim” diskretnim reprezentacijama, već
na podsimboličkom nivou107.
KTU nije teorija kognicije
b) Vratimo se sada na drugu tvrdnju koja se tiče “vođenja pravilima” i pitanjima
– “Da li je tako važno da kompjutacioni sistem bude vođen pravilima a ne samo
regularan?” i “Zašto Fodor (1975) i Piljišin (1984), zajedno sa Horganom i Tiensonom i
drugima, usvajaju stanovište prema kojem je nužan uslov vršenja kompjutacija izvršenje
uskladištenog programa?” Mi smatramo da je poreklo prve pretpostavke u razumevanju
kompjutacione teorije uma ne samo kao modela, već kao teorije kognicije. Dok za
drugu pretpostavku smatramo da je nastala iz pogrešnog razumevanja kognitivnih
sistema kao digitalnih umesto kao analognih računara.
Fodor sasvim eksplicitno KTU posmatra kao teoriju kognicije, možemo se
prisetiti da on kaže za nju da je “daleko najbolja teorija kognicije koju imamo; doduše,
jedina koju imamo a da je vredna ozbiljnog razmatranja” (Fodor 2000: intro, naglasio
kurzivom autor M.M.). U ovom pogledu ako kompjutacionizam posmatramo kao da
treba da nam pruži celovitu priču o tome šta je kognicija (priču koja bi trebalo da nam
pruži nužne i dovoljne uslove kognicije) onda on mora da uključuje nešto više od pukih
regularnosti (regularnosti nisu dovoljan uslov kognicije!). Sa druge strane, mi ne
moramo da prihvatimo ovakvo shvatanje kompjutacionizma. Zapravo, mi smo sasvim
zadovoljni sa tim da kompjutacionizam posmatramo samo kao deo priče kao što smo to
pokušali da pokažemo u prethodnim poglavljima, tako da ne moramo da se osećamo
obaveznim da odgovorimo na ovaj izazov prema kojem moramo da dokažemo da su
107 Opis distribuiranih reprezentacija biće ponuđen u odeljku 4.4. “Vrste reprezentacija”.
156
kompjutacioni sistemi vođeni pravilima. Dodatni uslovi, pored mogućnosti
kompjutacionog modelovanja, mogu biti i neki drugi osim predloženog uslova “vođenja
pravila”. Ovaj uslov je, pre svega, uveden kako bismo kognitivni sistem posmatrali kao
računar a ne samo kao računski opisiv. Ipak, čak iako želimo da zadržimo svojstvo “biti
računar” kao suštinsko svojstvo kognicije možemo ga i drugačije definisati, npr. kao
input-autput regulacioni sistem koji je funkcionalno organizovan (Piccinini, Bahar
2013: odeljak 1), a ne putem eksplicitnog uslova za sleđenje pravila.
Stoga, možemo sada zaključiti, ako želimo da ostanemo pri vođenju pravilima
kao izvršenju uskladištenih programa onda treba da napustimo vođenje pravilima kao
nužni uslov za kogniciju. Ipak, mi i dalje možemo da koristimo kompjutacionizam kao
okvir za modele kognicije – i to analogni kompjutacionizam koji je sasvim u skladu sa
Vilsonovim shvatanjem širokih kompjutacionih sistema. Sa druge strane, možemo da
usvojimo predloženi pojam vođenja pravilima kao delanja u skladu sa pravilom i da ga
onda uključimo u našu eksplanatornu priču o kogniciji. U oba slučaja odbacujemo
stanovište prema kojem je ponašanje vođeno pravilima uzrokovano izvršenjem
uskladištenog programa. Rumelhart et al. nam daju još razloga da verujemo da u
kognitivnom procesiranju nema sleđenja pravila u onom smislu u kojem ga Fodor i
Piljišin zahtevaju. Pretpostavljanje internih reprezentacija kao diskretnih i mišljenja kao
operacija nad takvim entitetima nije bilo samo plod poistovećivanja “ljudskog računara”
sa digitalnim, već i razmišljanja da sistematičnost i logička priroda mišljenja ukazuju na
diskretne jedinice mišljenja i sleđenje pravila. Dakle, nije bio samo slučaj da je
dostupnost digitalnih modela jedina bila određujuća za posmatranje kognicije kao
operacija digitalnog računara, već i stanovište prema kojem je primarna funkcija
kognicije logičko i sistematično operisanje nad diskretnim simbolima. Rumelhart et al.
daju objašnjenje i ovih sposobnosti i odlika mišljenja koje ne mora da uključuje
diskretnost i vođenost pravilima (videti posebno odeljak 1.2). Radeći pod
konekcionističkom paradigmom, za koju smatramo da se izuzetno dobro uklapa sa
našim viđenjem analognog kompjutacionizma, oni postavljaju retoričko pitanje: “Ako
ljudski sistem obrade informacija sprovodi svoje kompjutacije tako što se ‘umiruje’ u
rešenju pre nego da primenjuje logičke operacije, kako su ljudi onda tako inteligentni?”
(1986: 44). Oni odgovaraju da naše sposobnosti da se bavimo matematikom ili da smo
dobri u rešavanju logičkih problema nisu posledica implementacije logičkih operacija,
157
već je naš uspeh u ovim oblastima postignut tako što smo “probleme koje želimo da
rešimo preobrazili u probleme koje umemo dobro da rešavamo” (Ibid.), a mi smo dobri
u prepoznavanju obrazaca, anticipaciji novih stanja i manipulaciji naše okoline (Ibid.:
44-48). Kao što je i Drajfus primetio, ekspertsko znanje je upravo suprotno od sleđenja
pravila koje je “znak početnika”108 (1972). U tom smislu, odbacivanje sleđenja pravila
kao modus operandi kognicije nije pogubno ni za objašnjenje najapstraktnijih
sposobnosti. One su omogućene preobražavanjem okoline na takav način da obezbedi
da našim analognim operacijama postignemo rezultate koji su tipični za digitalne
uređaje. Kreacijom eksternih simbola i tehnika njihove manipulacije, kao što je pisanje
brojeva na određeni način, potpisivanje međukoraka u množenju i sl. koji nam
omogućavaju da apstraktne probleme svedemo na upoređivanje obrazaca, mi uspevamo
da budemo uspešni u zadacima koji nisu bliski našoj izvornoj prirodi.
Ovo poglavlje završavamo u dosta optimističnijem raspoloženju nego što je to
bio slučaj sa prethodnim. U drugom poglavlju smo razmatrali argument pariteta i odnos
proširene kognicije i funkcionalizma što nas je dovelo do zaključka da se „princip
pariteta“ mora revidirati. Argument pariteta je izgubio položaj najboljeg argumenta u
prilog proširenoj kogniciji i ukazala se potreba da pružimo okvir jedne moguće teorije
kognicije. U trećem poglavlju smo nastavili putem funkcionalno proširene kognicije za
koju se ispostavilo da nije u sukobu sa integrativnim pristupom. „Prvi“ i „drugi“ talas
proširene kognicije, ili paritetni i integrativni pristup, su sada udruženi i zajedno kao
komplementarni principi pružaju jaču podršku proširenoj kogniciji. Revidirani više ne
predstavljaju sukobljene tvrdnje o proširenim procesima različitih formi, onih koji su
komplementarni sa unutrašnjim i koji su funkcionalno izomorfni sa unutrašnjim
kognitivnim procesima, već dve tvrdnje o prirodi kognicije i teoriji kognicije. Princip
pariteta je princip koji odbacuje mogućnost identifikovanja znaka ili belega
kognitivnosti i upućuje na funkcionalističko određenje kognicije, dok intergrativni
pristup sugeriše na koji način dolazi do integracije između okoline i bioloških resursa
kognitivnog subjekta.
108 Drajfus je odatle došao do anti-kompjutacionih zaključaka.
158
Odbacivanjem belega kognitivnosti, odbacili smo i mogućnost da je kognicija
prirodna vrsta izdvojena suštinskim svojstvom, što nas je poslalo na put ispitivanja da li
kognitivni procesi uopšte mogu konstituisati vrstu koja bi bila pogodna za naučno
istraživanje. Rezultat do kojeg smo došli je uspostavljanje kognicije kao „naučne vrste“
određene homeostatičkim snopom svojstava i nacrtom jedne moguće teorije kognicije.
Sve ovo dovelo nas je do reformulacije argumenta u prilog proširenja kognicije koji
sada uključuje kako funkcionalističke elemente, koji se ogledaju u funkcionalnim
svojstvima koja kognitivni procesi moraju da zadovoljavaju, tako i integrativne, koji se
odnose na način integracije koja mora nositi sa sobom „funkcionalnu dobit“. Kao opšti
model kognicije zadržali smo tradicionalni kompjutacijsko-reprezentacionalni model, a
kriterijume kognitivnosti smo odredili pomoću funkcionalnih svojstava koja formiraju
snop koji određuje kogniciju kao naučnu vrstu. Iz tih razloga smo kao reprezentativan
vid odbrane proširene kognicije izabrali Vilsonov kompjutacionizam koji je baziran na
primerima manipulacije okoline i oruđa u kojima su formirani široki računski sistemi.
Hačinsovi primeri distribuirane kognicije u rešavanju mornaričkih zadataka, Balardov
animirani vid i Bruksovo „stvorenje“ Herbert ukazuju na postojanje kognitivnih procesa
koji imaju kompjutacijsku strukturu ali koji se protežu u okolinu. Takvi procesi su
jedinstveni, ne možemo ih naći realizovane isključivo u moždanoj tvari, te stoga
ispoljavaju „funkcionalnu dobit“ od spoljašnjih elemenata koji ih tvore.
Poslednji problem kojim smo se bavili u ovom poglavlju je bilo pitanje prirode
kompjutacijskih sistema, koji prema Fodoru i Piljišinu moraju da se vladaju prema
pravilima, što bi značilo da izvršenje uskladištenog programa direktno utiče na njihovo
ponašanje. Široki kompjutacijski sistemi ne poseduju uskladištene programe čime je bio
ugrožen njihov status kao kompjutacijskih sistema u pravom smislu. Ipak, analizom
pojma sleđenja pravila i razlikom između analognih i digitalnih računara pružili smo
jedno plauzibilno objašnjenje na koji način se široki kompjutacijski sistemi ipak mogu
posmatrati kao da su vođeni pravilima iako ne poseduju uskladištene programe.
159
4
Da li kognitivni dinamicizam
ugrožava kognitivni kompjutacionizam?
Na početku ovog istraživanja teza o proširenju kognicije izgledala je kao filozofski
kapric kojim se dovode u pitanje postulati standardne kognitivne nauke. Ispitivanjem
istorije ideja koja je dovela do formulisanja ove hipoteze ukazali su nam se motivi i
teorijski razlozi koji su pružili utemeljenje za postavljanje pitanja o mestu realizatora
kognitivnih procesa. Slične teze pojavile su se u biološkim i evolucionističkim
teorijama, dok su se u samoj oblasti kognitivne nauke ukazala dva pravca koja su vodila
proširenju kognitivnih procesa na delove okoline tradicionalnog kognitivnog subjekta.
Jedan pravac vodio je uvođenju dinamičkog modela koji je u sukobu sa standardnim
sukobom tvrdio da kognitivne procese ne treba modelirati po principu kompjutacijsko-
reprezentacionalističkog pristupa jer to vodi isključenju telesnih i okolinskih elemenata
iz kognitivnih sistema. Drugi je, pak, smatrao da standardni model može da se primeni i
na proširene procese, pri tom zadržavajući osnovne pretpostavke o elementima
kognitivnih procesa. Do sada smo sledili ovaj drugi pravac smatrajući da je mogućnost
zadržavanja dosadašnjih rezultata kognitivne nauke, koja se razvijala pod standardnom
paradigmom, dovoljno dobar razlog da pokušamo da Prokog razvijemo kao
komplementarnu tezu standardnom pristupu koja nije u sukobu sa njim. Takođe, ovaj
pravac se vodio i tradicionalno shvaćenim ciljem kognitivne nauke, a to je objašnjenje
uzroka inteligentnog ponašanja, tj. procesa i mehanizama odgovornih za fleksibilno
ponašanje. Prvi problem sa kojim smo se suočili je pogrešno tumačenje takvog pristupa
160
kao tradicionalno funkcionalističkog pristupa koje je uvelo plejadu argumenata protiv
mogućnosti takvog zasnivanja proširene kognicije. U istraživanju mogućnosti
zasnivanja ovakve teze došli smo do reformulacije glavnih argumenata pruženih u njenu
odbranu i shvatanju da kognitivne procese treba funkcionalno odrediti preko jedne vrste
teorije snopa svojstava koja bi bila upotpunjena kulturnim i evolutivnim opravdanjem
integracije delova okoline u kognitivnom procesiranju. Široki kompjutacijski sistemi
koji instanciraju različite procese za rešavanje problema, percepciju, planiranje,
memoriju, itd. pokazali su se kao zadovoljavajući za odbranu teze o proširenju
kognicije.
Shvatanjem kompjutacijskih sistema kao analognih uređaja napokon smo
odstupili od standardnih pretpostavki, jer je tradicionalno viđenje bilo isključivo
okrenuto digitalnom kompjutacijskom modelu inspirisanom univerzalnom Tjuringovom
mašinom. Ovo ne vidimo kao problematičnu izmenu već kao znatno unapređenje jer nas
oslobađa nepremostivih problema koji su uvedeni “digitalizacijom” uma. Nepostojanje
uskladištenih programa nije više prepreka za kompjutacijsko modeliranje. Greška koju
je standardna kognitivna nauka napravila i filozofske teorije poput kompjutacijske
teorije uma i funkcionalizma posledica je onoga što Hačins opisuje kao prevođenje već
distribuirane i proširene kognicije u unutrašnji kompjutacioni model inspirisan idejom
univerzalnog računara. Sada nam je preostalo da ispitamo prigovore koji dolaze iz
teorije dinamičkih sistema kojima se tvrdi da kognicija ne uključuje reprezentacije i da
ne uključuje nikakve računske operacije.
4.1. Motivacija za dinamičko shvatanje kognicije – Suzana Harli i distinkcija
između sadržaja i nosilaca
Otprilike u isto vreme kada su Klark i Čalmers izložili svoju tezu o
proširenom umu i proširenoj kogniciji, Suzana Harli je na svoj način menjala sliku uma
u svojoj knjizi iz 1998. godine Consciousness in Action. Novu sliku uma oslikala je
uglavnom primenjujući sistemsko mišljenje na kogniciju. Ona je ukazivala na važnost
povratnih sprega između mozga i okoline, naglašavala dominaciju strukture dinamičkih
sistema, primetila fluidnost kognitivnih sistema (da oni ne moraju da imaju fiksiranu
161
fizičku realizaciju, već da mogu da menjaju svoj oblik) i, stoga, je pružila drugu vrstu
motivacije za prošireno stanovište. Dok je Klark u svojim ranim radovima o ProKog
osnivao svoje argumente u prilog ove hipoteze uglavnom na principu pariteta, Harli je
pošla drugačijim putem. Naime, u Consciousness in Action ona gradi svoju poziciju
“eksternalizma nosilaca” ispitujući razliku između mentalnih sadržaja i nosilaca
mentalnih stanja i kognitivnih procesa, što joj pruža razloge da dovede u pitanje
standardni model kognicije. Mi ćemo se složiti sa većim brojem njenih uvida koji se
tiču razdvajanja sadržaja i nosilaca i posledičnom distinkcijom između svojstava ovih
različitih nivoa, ali se nećemo složiti sa zaključcima koje Harli navodi u prilog
neadekvatnosti kompjutacijskog modela kognicije.
“Distinkcija između sadržaja i nosilaca” u vreme kada se Harli bavi njome
ne predstavlja ništa novo – Denet i Milikan su često naglašavali njen značaj u oblastima
filozofije jezika i duha (Dennett 1991a; Millikan 1991) – međutim, razmišljanje
Harlijeve o čestom mešanju ova dva nivoa baca novo svetlo na svojstva koja se mogu
pripisati ovim različitim nivoima. Zapravo, detaljno ispitujući često poistovećivanje
nivoa nosilaca sa nivoom sadržaja Harli će u isto vreme dovesti u pitanje i “sendvič
model” uma koji je po njoj posledica ovog poistovećivanja. Prema njenom mišljenju um
je tradicionalno shvaćen kao nadev jednog sendviča koji je okružen, kao kriškama
hleba, opažanjem i delanjem (Hurley 1998: 401), a ova slika ne odgovara mestu i ulozi
uma. Kada razmišljamo o mestu uma mi smo često zarobljeni slikom po kojoj je um
ono nešto između inputa i autputa. Um je sasvim razdvojen od sveta i mirno prima input
koji dolazi iz njega putem percepcije i vraća ga nazad kao autput kroz radnje tela koje
mu pripada. Ovakva slika je svakako inspirisana Dekartovim usamljenim mislećim
subjektom, ali takođe i mnogo mlađim analogijama koje su upoređivale ljudski um sa
Tjuringovom mašinom. Funkcionalistički opisi mentalnih stanja, kao bilo čega što
zadovoljava jednostavne uloge definisane uz pomoć senzornog inputa i motoričkog
autputa samo su dodatno ojačali ovakvu sliku uklještenog uma između pasivnog
opažanja i fizičkog delanja.
Harli nas poziva da malo pažljivije pogledamo kako se odvijaju interakcije
između uma i sveta i da primetimo kakav uticaj ima autput nazad na input te kakva je
njegova prava funkcionalna uloga. Ovo ne znači samo da treba da primetimo kako se
162
opažanje i njegov sadržaj transformišu usled motoričkog autputa koji menja okolinu i
tako utiče na input – kao što je promena vizuelnog polja usled kretanja – već da treba da
uzmemo u obzir i “neinstrumentalnu zavisnost opažajnog sadržaja od autputa” (Hurley
1998: 8). Takva vrsta zavisnoti je detaljno opisana u već pominjanoj knjizi Alva Noë
Action in perception. Na primer, jedna vrsta primera pokazuje da paralisani subjekt koji
pati od potpune paralize tela i očnih mišića može da iskusi slepilo ili pomeranje
vizuelnog polja čak iako je opažajni input konstantan usled njihove nepokretnosti. Noe
ovu pojavu interpretira kao neophodnost delanja za opažanje, bez iskušavanja promene
koja je omogućena kretanjem nema ni opažanja. Harli ovakve uvide, pak, uzima kao
potkrpeljenje argumenta da ljude treba da shvatimo kao “dinamičke singularnosti” koje
delaju u stalno promenljivom polju višestrukih povratnih sprega između inputa i autputa
koje se, stoga, širi u okolinu. Najinteresantniji delovi ove knjige, Consciousness in
Action, kojima dugujemo i najveću zahvalnosti, su oni koji ispituju predrasude prema
kojima subpersonalne mehanizme i procese, naime nosioce kognicije, tretiramo na isti
način kao i sadržaje mentalnih stanja na personalnom nivou. Oštrom demarkacijom
između subpersonalnog i personalnog nivoa Harli istovremeno jasno razdvaja i nivo
kauzalnih procesa i subpersonalnih mehanizama, koji nose sadržaj mentalnih stanja koji
se ispoljava na personalnom nivou. Mešanje i poistovećivanje između ovih nivoa i
pripisivanje svojstava mentalnih stanja konceptualizovanih na personalnom nivou
nosiocima ovih stanja vodilo je pogrešnim zaključcima koji se tiču lokacije
subpersonalnih mehanizama. Na primer, pretpostavka da nosioci moraju na suštinski i
intrinsičan način da poseduju sadržaje (što na primer Adams i Aizava čine), to jest
pridavanje svojstava mentalnih stanja njihovim nociocima, vodi shvatanju prema kojem
su nosioci nužno unutrašnja stanja jer je semantički sadržaj svojstvo koje se pravilno
može pripisati samo na personalnom nivou. Dok su mentalna stanja konceptualizovana
na personalnom nivou, jer kada se bavimo našim mislima, željama, nadanjima itd., mi
smo zainteresovani za agenta koji percipira i dela, mehanizmi koji nose njihove sadržaje
ne moraju da budu na ovaj način vezani za ličnost. Isti razlog, poistovećivanja između
subpersonalnih objašnjenja koja se tiču samih mehanizama koji stoje u osnovi
mentalnog i kognitivnog i objašnejnja sa personalnog nivoa, navodi nas da napravimo
još jednu grešku a to je pogrešno razumevanje kognitivne strukture jer se smatralo da
input-autput struktura sa subpersonalnog nivoa mehanizama mora da se reflektuje i na
163
personalnom nivou, čime su percepcija i akcija postali nezavisni i tek posredovani
kognicijom. “Na personalnom nivou, sopstvo ne viri iz mraka skriveno negde između
opažajnog inputa i bihejvioralnog autputa, već se pojavljuje na otvorenom, uronjeno i
utelovljeno u svetu.” (Hurley 1998: 3)
Zato ako pažljivo razlučimo personalni nivo sadržaja, misli, želja, svesti itd.
od subpersonalnog nivoa nosilaca sadržaja, nećemo imati više razloga da pretpostavimo
da ovi mehanizmi koji realizuju kogniciju moraju da budu interne prirode i moći ćemo
mirno da prihvatimo pretpostavku da se oni nekada proširuju van granica tela i da
delimično konstituišu proširenu kogniciju. Eksternalizam nosilaca i semantički
eksternalizam ili eksternalizam sadržaja su savim drugačije vrste. Dok prvi dovodi u
pitanje teoriju identiteta između moždanih stanja i mentalnih stanja, drugi je sasvim
kompatibilan sa njom. Ipak oni nisu sasvim odvojeni i pretpostavljanje jednog od njih
može imati posledice na drugi. Tako usvajanje eksternalizma nosilaca i “dinamičke
singularnosti” kognitivnog subjekta čini neke od pretpostavki eksternalizma sadržaja
sasvim besmislenim. Uvođenje “širokog sadržaja” semantičkih eksternalista, koji
uključuje delove okoline kao delove mentalnog ili lingvističkog sadržaja, bazirano je na
jednoj bitnoj pretpostavci. Ova pretpostavka je uvedena u često citiranom Patnamovom
misaonom eksperimentu sa Zemljom Bliznakinjom, kojim je trebalo pokazati da ne
možemo istovremeno smatrati istinitim da a) značenja određuju ekstenziju i da b)
značenja jesu “u glavi”. Drugim rečima, Patnam je nastojao da pokaže da sadržaj ne
može biti u potpunosti interne prirode ako treba da odredi o čemu su naše misli. Ono što
se ovim misaonim eksperimentom pretpostavilo je da je moguće imati fizičke duplikate
ljudi sa sasvim identičnim mentalnim stanjima, koji se nalaze u različitim sredinama.
Ovo je trebalo da pokaže da ista mentalna stanja mogu da budu usmerena na različite
predmete (osoba na Zemlji ima misao o vodi i ona se odnosi na H2O, dok osoba na
Bliznakinji ima istu misao ali ono što izgleda kao voda tamo je zapravo XYZ tako da su
sadržaji misli ili objekti o kojima su misli različiti). Međutim, kako bi se napravila ova
razlika između istosti mentalnih stanja i razlike u sadržajima pretpostavilo se da je
moguće imati fizičke duplikate sa identičnim mentalnim stanjima koji su uronjeni u dve
različite okoline. Ako su nosioci sadržaja delimično eksterno realizovani nema garancije
da je tako nešto uopšte moguće.
164
Na kraju, postavljanje pitanja o različitostima i lokacijama sadržaja, nosilaca
i njihovih granica, vodi nas odbacivanju stanovišta o strukturalnom izomorfizmu
između mentalnih stanja kao sadržaja i mentalnih stanja kao nosilaca. Naime, počevši
od činjenice o našim sadržajima misli, to jest, da oni pokazuju sistematičnost, koja
pretpostavlja kompozicionalnost i diskretnost elemenata, argumentovano je da
mehanizmi koji ih realizuju moraju imati korespondirajuću strukturu. Ovakvo mišljenje
navelo je Fodora da pretpostavi da su jedini mogući realizatori takve sistematičnosti
klasteri neurona koji odslikavaju ovu strukturu svojim oblikom i veličinom. Smatralo se
da ako emergentne kognitivne sposobnosti koje ispoljavaju takva svojstva,
sistematičnost, kompozicionalnost itd., onda i mehanizmi koji im stoje u osnovi treba da
poseduju ista ta svojstva. Argumentiše se da pošto kada razumem rečenicu “Milica voli
Milana” ja isto tako razumem i rečenicu “Milan voli Milicu”, onda zbog ove ispoljene
sistematičnosti ja moram posedovati i tri distinktivna pojma – “Milan”, “voli” i
“Milica” – i tri različita realizatora ovih pojmova. Nakon ovoga ukazuje se na činjenicu
da klasični kompjutacionizam ima već spreman model koji opisuje ovaj fenomen uz
pomoć postuliranih diskretnih, simboličkih reprezentacija, dok modeli poput, na primer,
konekcionizma, navodno, tek treba da pruže objašnjenje sistematičnosti. Ova prednost
kompjutacionizma se onda ističe i kao njegova jedina prednost, koja je ujedno osnovana
na pogrešnom razumevanju svojstava nosilaca i sadržaja mentalnog i kognitivnog.
Međutim, iako se slažemo da je tradicionalni kompjutacionizam bio
delimično motivisan i ovakvim razmišljanjima (videli smo da još neki motivatori mogu
da se nađu u karakteristikama Tjuringove mašine, nezadovoljstvu bihejviorizmom,
logičkom mišljenju, obradi informacija, manipulaciji reprezentacijama, funkcionalnom
karakteru kognicije, usmerenje na mehanizme kognicije itd.) ne slažemo se sa ocenom
da je kompjutaciono-reprezentacionalni model bio izabran samo zbog pravljenja greške
poistovećivanja subpersonalnog nivoa mehanizama i personalnog nivoa sadržaja. Na
osnovu, upravo ovakvog, pojednostavljivanja motivacije za kompjutacionizam, Harli
preuranjeno zaključuje da kada bismo uvideli da smo prednost kompjutacionizma
bazirali na jednoj grešci onda bismo napustili kopmjutacionalizam. Ukoliko je
kompjutacionizam bio u prednosti samo zbog svojih strukturalnih objašnjenja,
postuliranjem diskretnih reprezentacija koje omogućavaju sistematičnost, onda nema
razloga da ga više zastupamo i treba da pređemo u dinamicistički tabor koji ne pravi
165
pomenutu grešku. Teorija dinamičkih sistema primenjena na kogniciju može da objasni
uronjenost kognicije i da izbegne ozloglašeni “sendvič model” uma jer interne i eksterne
elemente tretira jednako konstitutivnim za kognitivni dinamički sistem. Uprošćeni
argument za dinamicizam, osnovan na nedostatnosti kompjutacionizma, bi prema
ovome glasio:
D1) Postoje dva osnovna modela kognicije – dinamički i kompjutacioni.
D2) Prednost kompjutacionog modela je u objašnjenju sistematičnosti putem
postuliranja diskretnih elemenata realizujućih mehanizama kognicije, dok je
prednost dinamičkog shvatanja u objašnjenju uronjenosti kognicije i
prevazilaženju “sendvič modela”.
D3) Za jedan od dva modela treba da se odlučimo na osnovu njihovih prednosti.
D4) Sistematičnost sadržaja misli nije direktno zavisna od oblika mehanizama koji
nose ove sadržaje, što se pokazuje razlikovanjem sadržaja i nosilaca misli. Ovo
čini prednost kompjutacionog modela prividnom.
D5) Treba izabrati dinamički model.
Međutim, ovaj argument ne pokazuje dovoljno razloga za biranje dinamicizma. On
zanemaruje činjenicu da navedena prednost kompjutacionizma nije njegova jedina
prednost, a takođe se pretpostavlja i da nema srednjeg rešenja između dva ponuđena
modela. Dakle, dok argument iz sistematičnosti jeste zaista nekada korišćen za odbranu
kompjutacijskog stanovišta, kao što je to slučaj kod Fodora u Language of thought, on
svakako nije jedini motiv za zastupanje kompjutacijskog modela. Takođe, odgovarajuća
vrsta kompjutacionizma, kao što smo već do sada nastojali da pokažemo, mogla bi da
ispolji sve one prednosti koje su pripisane dinamicizmu kao što su uronjenost kognicije
i prevazilaženje “sendvič modela”.
Dakle, mi, kao i Harli, odbacujemo sistematičnost kao dovoljno dobar razlog
za odbranu kompjutacionizma, ali za razliku od nje ne smatramo da zbog toga treba
napustiti kopmjutacionalizam uopšte, jer bi takvo odbacivanje moralo da se osniva na
nedovoljno dobrim razlozima kao što je pokazano navedenim argumentom. Prilikom
166
argumentisanja u prilog kompjutacionizma iz sistematičnosti napravljene su dve greške
a) pretpostavljeno je da je sistematičnost i logičnost primarna odlika naših misli (videli
smo da Rumelhart daje objašnjenje kako ovo mogu biti tek sekundarne odlike misli) i
pod ovom pretpostavkom napravljena je druga poistovećivanjem subpersonalnog i
personalnog nivoa da b) sistematičnost misli implicira sistematičnost realizatora. Obe
ove greške smatramo u bliskoj vezi sa poistovećivanjem arhitekture mišljenja sa fon
Nojmanovom arhitekturom računara. I smatramo da nam argumentacija Harlijeve protiv
b) omogućava da bolje zasnujemo našu verziju analognog kompjutacionizma koji ne
pretpostavlja ni a) ni b).
Sličnu argumentaciju za liberalnije shvatanje lokusa kognicije Harli ponavlja
u članku iz 1998. godine “Vehicles, Contents, Conceptual Structure, and Externalism”,
koji izlazi u istom broju časopisa Analysis kao i Klarkov i Čalmersov članak “The
Extende Mind”.
4.2. Šta bi mogla da bude kognicija ako nije kompjutacija?
Naslov ovog odeljka je ujedno i naslov Van Gelderovog značajnog članka u
kojem predlaže alternativno shvatanje kognicije, shvatanje koje ne pretpostavlja kao
standardna shvatanja postojanje diskretnih procesa koji se izvršavaju nad simboličkim
reprezentacijama. Njegov glavni argument za njegovo dinamičko shvatanje kognicije,
prema kojem su kognitivni procesi više nalik onima koji su instancirani u Vatovom
regulatoru nego onima Tjuringove mašine, počiva na temporalnom karakteru
kognitivnih procesa i njihovom “fluidnom karakteru” koji ne može biti obuhvaćen
sekvencijalnim, cikličnim, diskretnim modelima koji koriste pojmove kompjutacije i
reprezentacije u opisu kognitivnih fenomena. Slična razmišljanja i argumentacija u
prilog dinamicizma, a protiv kompjutacionizma kao okvira za modelovanje kognicije,
izneti su i u prvom poglavlju (Van Gelder, Port 1995: 1-43) zbornika radova o primeni
dinamičkih modela u kognitivnoj nauci koji su priredili Port i Van Gelder (Port, Van
Gelder 1995). Ovde Van Gelder i Port zaključuju da za opis i objašnjenja kontinuiteta
kognitivnog funkcionisanja, simultanog delovanja više podsistema, kompleksnosti
njihove interakcije koja emergira u vremenu, višetrukosti vremenskih skala, kao i
167
uključivanja tela i okoline dinamicizam pruža prirodni okvir, dok kompjutacioni pristup
ova svojstva kognicije “ili potpuno ignoriše ili ih uzima u obzir samo na nespretan, ad
hoc način” (Van Gelder, Port 1995: 18). Iako dinamički pristup možda nije u svojim
konkretnim primenama odmah viđen kao korisno oruđe za podržavanje ili čak
opravdanje tvrdnji da se kognitivni procesi ili sistemi ponekad netrivijalno proširuju u
okolinu, on to svakako postaje u delu Van Geldera. Dok su argumenti Suzane Harli
protiv kompjutacionizma pažljivije predstavljeni, u smislu da je ona pokušavala da
pokaže da pored kompjutacionih možda postoje neka bolja objašnjenja kognicije, Van
Gelder je žestoko argumentovao protiv kompjutacionizma na onotološkim osnovama, to
jest, on je zastupao mišljenje da u kognitivnim procesima ne postoje reprezentacije, a ne
samo da nam one nisu potrebne za objašnjenje kognitivnog ponašanja.
Prethodno bi trebalo ukratko da objasnimo šta je to teorija deinamičkih sistema
koju smo već više puta pominjali i na koji način ona može biti upotrebljena u
argumentaciji protiv kompjutacionizma. Teorija dinamičkih sistema (eng. dynamical
systems theory ili DST) je grana primenjene matematike koja je uspešno upotrebljavana
u različitim oblastima naučnog istraživanja, među kojima se našla i kognitivna nauka.
DST je primarno korišćena za opisivanje ponašanja dinamičkih sistema, ili sistema koji
se sastoje od komponenti koje su međusobno spregnute i čije ponašanje u vremenu
zavisi jedno od drugih. Dinamički karakter ovih sistema je potom opisan pomoću skupa
diferencijalnih jednačina koje opisuju ponašanje sistema kroz vreme, to jest, njegove
promene koje se dešavaju u skladu sa stanjima čitavog sistema. Zbog velikog uspeha u
ekonomičnom opisivanju takvih dinamičkih procesa, DST je postala nezamenljivo
metodološko oruđe u ispitivanju senzorno-motornih funkcija, pogotovo onih čoveka, i u
razvijanju robotičkih sistema koji bi više podsećali na primere biološke lokomocije u
Zemljinoj sredini u poređenju sa onim robotima koji su koristili klasičnu fon
Nojmanovu arhitekturu i koji moraju prethodno da kodiraju okolinu u kojoj će se
kretati. Pokreti robota, na primer, postaju fluidniji kada se okolina uzima kao
komponenta koja je u sprezi sa ostatkom sistema koji se kreće umesto da se uzima samo
kao arena u kojoj se ovo kretanje odvija. Ako se prisetimo mrava koji se kreće po plaži
sa početka drugog poglavlja, o kojem su Sajmon i Hogland pisali, on ne mora da ima
potpuni model plaže kako bi po njoj uspešno hodao (što je neophodno, na primer,
ASIMO robotu), jer plaža i mrav formiraju spregnuti sistem koji konstituiše putanju
168
kojom se mrav kreće. Nakon takve primene ove teorije bilo je samo stvar vremena kada
će ovo moćno oruđe biti upotreljeno za opisivanje sofisticiranijih kognitivnih sistema.
Upravo je Timoti van Gelder bio prvi koji je eksplicitno definisao kogniciju kao
dinamički sistem najbolje opisiv uz pomoć DST.
Dva su aspekta teorije dinamičkih sistema privukla pažnju pristalica ProKog.
Prvo, DST je dizajnirana da odgovori na posebne potrebe modelovanja jedne vrste
spregnutih sistema, što bi značilo da bi u načelu bilo moguće jedinstveno i ekonomično
opisati sistem koji se sastoji od spregnutih unutrašnjih komponenata, tela kognitivnog
subjekta i njegove okoline, što bi obezbedilo jaču vezu između ovih elemenata sada
novog spregnutog sistema. I drugo, posebna primena DST na kognitivne fenomene
mogla je da ih opiše bez pozivanja na reprezentacije kao posrednika između
kognitivnog subjekta i okoline. Reprezentacije kao unutrašnje “zamene” (eng. stand in)
za spoljašnje predmete predstavljale su poslednju prepreku u ponovnom spajanju
unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta koje je Dekart rastavio. Anti-reprezentacionalizam je u
isto vreme bio viđen i kao dobar odgovor na problem pronalaženja diskretnih
reprezentacionalnih struktura u neuronskom telu, koje su trebale da podrže perceptivne
modalnosti i sposobnosti subjekta da koristi i proizvodi jezik i da konceptualizuje, a koji
se prvi put pojavio sa usponom konekcionizma. Mislilo se ako uopšte nema diskretnih
struktura u mozgu onda ne može biti ni diskretnih reprezentacija uopšte, što je kao što
smo videli slučaj poistovećivanja svojstava subpersonalnog nivoa sa onima personalnog
nivoa.
Van Gelderovo dinamičko shvatanje kognicije najbolje je prikazano u sledećem
pasusu:
“Prema ovoj viziji, kognitivni sistem nije samo učaureni mozak; pre je, pošto su
nervni sistem, telo i okolina u stalnoj promeni i istovremeno utiču jedni na druge, pravi
kognitivni sistem jedinstveni ujedinjeni sistem koji obuhvata sva tri. Kognitivni sistem
nije u interakciji sa telom i spoljnom okolinom putem povremenih statičkih simboličkih
inputa i autputa; pre je slučaj da je o interakciji između unutrašnjeg i spoljašnjeg najbolje
misliti kao o sprezi, takvoj da oba skupa procesa kontinuirano utiču na pravac promene
onog drugog.” (Van Gelder 1995: 373)
169
Ovu viziju Van Gelder je ilustrovao poznatim primerom dinamičkog opisa
ponašanja Vatovog regulatora. I dok Van Gelder pruža plauzibilno objašnjenje zašto je
ponašanje regulatora bolje objašnjeno uz pomoć DST nego pomoću kompjutacionog
objašnjenja, argument zašto kogniciju treba da objašnjavamo uz pomoć DST ostaje na
vrlo apstraktnom nivou i insistiranju na temporalnom i “fluidnom” karakteru
kognitivnih procesa kojem ne odgovaraju statičke i diskretne reprezentacije
kompjutacionog modela kao ni kompjutacioni koraci koji mogu da se definišu bez
pozivanja na vreme koje je potrebno za njihovo izvršenje. Slične argumente koji
počivaju na promenljivom karakteru bioloških fizičkih struktura i vremenskim
ograničenjima kognicije pre Van Geldera pruža i Gordon Globus (Gordon Globus) u
“Towards a non-computational cognitive neuroscience” (1992). Takođe, Van Gelder
izvodi i, u najmanju ruku, sumnjive zaključke o ne postojanju reprezentacija u
kognitivnim procesima, koje osniva na analogiji sa Vatovim mehaničkim rešenjem
regulacije parne mašine, što ujedno predstavlja i osnov njegovog argumenta protiv
kompjutacionizma.
Analogija počinje sa objašnjenjem da je u rešavanju problema regulacije parne
mašine Vat koristio mehanička i dinamička svojstva jednog posebnog instrumenta
umesto da ovaj problem reši uz pomoć odgovarajućeg algoritma i računskog uređaja
koji koristi reprezentacije. Nakon izuma parne mašine i prenosnog sistema koji je
prevodio oscilatorne pokrete klipa motora
u kontinuirano kretanje zamajca, poslednji
problem koji je trebalo rešiti kako bi se
dobilo stabilno kontinuirano kretanje bilo
je kako postići jednoobraznu količinu
snage parne mašine koja nije imala
kontinuirani dotok goriva. Snaga motora i
proporcionalna brzina zamajca mogla je da
se reguliše pomoću prigušnog ventila koji
reguliše pritisak pare koja je proizvedena u
kotlu. Brzina zamajca je zavisna od
pritiska pare i može da bude direktno
podešena uz pomoć podešavanja pozicije prigušnog ventila. Ako bi nas neko pitao kako
Slika 19
Vatov regulator
(http://saudahmednizami.wordpress.com)
170
bismo rešili problem regulacije mogli bismo da ponudimo sledeći algoritam:
“1. Izmeriti brzinu zamajca. 2. Uporediti stvarnu brzinu sa željenom brzinom. 3.
Ukoliko nema diskrepancije, vratiti se na korak 1. U suprotnom a. izmeriti trenutni
pritisak pare; b. izračunati željenu alteraciju u pritisku pare; c. izračunati neophodno
podešavanje prigušnog ventila. 4. Izvršiti podešavanje prigušnog ventila. Vratiti se na
korak 1.” (Van Gelder 1995: 348)
Međutim, umesto da daje kompjutaciono rešenje ovog
problema koje bi zahtevalo kompleksno i brzo
izračunavanje potrebnih vrednosti putem uređaja koji
bi bili povezani sa zamajcem i prigušnim ventilom,
Vat je osmislio centrifugalni regulator (slika 19),
vretenastu osovinu koja je povezana sa zamajcem
koja ima dva kraka sa tegovima koji bi se podizali
kako bi rotacija zamajca postajala sve brža što bi za
posledicu imalo mehaničko podešavanje prigušnog
ventila i oslobađanje akumulirane pare (kao što se to
može videti na slici 19). Ugao krakova, korespondira
sa brzinom zamajca i direktno utiče na ventil na način
koji dovodi do smanjenja brzine na željenu brzinu.
Ovo je primer sistema sa negativnom povratnom spregom, što znači da rezultat procesa
utiče na sam proces na takav način koji redukuje promene u sistemu. Ovo je razlog
zašto su sistemi sa negativnom povratnom spregom prilično stabilni. Takođe, Vatov
regulator bi mogao biti opisan kao jedan od prvih sistema automatske kontrole što bi
značilo da on instancira sistem kontrole kojem nije potrebna ljudska intervencija. Prvi
takav sistem je bio Ktesibijev vodeni sat ili klepsidra (što na starogrčkom znači
“kradljivac vode”) iz trećeg veka pre nove ere. Mnogo kasniji primer sistema
automatske kontrole je i regulator temperature Kornelijusa Drebela (Cornelius Drebbel
1572-1633) koji je korišćen za kontrolisanje stabilne temeprature inkubatora za piliće109
109 Drebel je bio vrlo produktivan holandski izumitelj koji je bio rođen 1572 u Alkmaru. On je izumeo
samo-regulišući inkubator 1624 koji je koristio termostat od žive. On je uključivao termoskop koji je bio
povezan sa prigušivačem koji bi pri visokim temperaturama redukovao snabdevanje peći kiseonikom.
Mair (Mayr) piše da je on bio prvi koji je izumeo sistem povratne sprege u modernoj Evropi nezavisno od
antičkih modela (Mayr 1970: 55). Služio je na dvoru Rudolfa II u Pragu u isto vreme kao i Johanes
Slika 20
Ktesibijeva klepsidra
(http://en.wikipedia.org)
171
(Mayr 1970: poglavlje VI). Matematička deskripcija takvih sistema omogućena je
upotrebom diferencijalnih nelinearnih jednačina, a prvi takav opis je onaj Maksvela
primenjen na ponašanje upravo Vatovog regulatora, iz 1868. godine. Matematički model
dinamičkog sprezanja, koje teži da sistem održava u stabilnom stanju, omogućio je
inženjering sistema automatske kontrole, koji su do tada bili samo plod pokušaja i
grešaka.
Van Gelderov argument u prilog tome da je dinamičko modelovanje
najpogodniji način modelovanja kognicije, ponovo se osniva (kao i argument Harlijeve)
na nezadovoljstvu Njuelovog i Sajmonovog kompjutacionog modela. Poseban fokus na
digitalnu prirodu kompjutacionalnih modela
može se videti i u sledećem citatu: “Pojmovni
resursi kompjutacionog pristupa, sa druge
strane [u odnosu na dinamicizam], su poznati
po opisivanju samo jedne kategorije stvari u
fizičkom univerzumu: digitalnih računara koje
je čovek napravio” (Van Gelder, Port 1995: 18).
Van Gelder u svom radu iz 1995. godine
ukratko opisuje tri modela – kompjutacijski,
dinamički i konekcionistički i odlučuje da je
drugi ispravan, jer je superioran u odnosu na preostala dva. Superioran je u odnosu na
kompjutacionizam jer ovaj drugi nerealistično postulira da je kognicija zaključana u
ljudskoj glavi i da se odnosi samo na simboličke reprezentacije bez ikakvih vremeskih
ograničenja. Jedan apstraktan algoritam, definisan bez uzimanja u obzir tela i okoline u
kojoj se kognicija odvija, može biti izvršen u principu i za jedan sekund i za dve godine.
Ipak, kognicija je podložna ograničenjima i bitno zavisi od vremena koje je na
raspolaganju pri rešavanju problema i fizičkih mogućnosti za njegovo rešavanje. Dok je
konekcionizam prema Van Gelderu samo podkategorija DST. Kognitivni sistem je
prema Van Gelderu, pak, spregnuti sistem mozga, tela i okoline koji je nesekvencijalan,
nestatički, fluidan i pod vremenskim pritiskom isto kao i Vatov regulator. Ako se u obzir
uzme sprega između ova tri elementa onda bi ovakav sistem trebalo modelovati isto
Kepler.
Slika 21
Drebelov inkubator
(http://137.148.142.85)
172
onako kako se modeluje i sistem automatske kontrole kakav je Vatov regulator –
diferencijalnim nelinearnim jednačinama, a ne sekvencijalnim algoritmima koji ne
opisuju dinamičku suštinu ovakvog sistema. Stoga, argument protiv kompjutacionizma
(nemogućnost zahvatanja temporalnosti kognicije, uvođenje sekvencijalnosti, ne
obuhvatanje okoline i tela na integralan način itd.) postaje argument u prilog
dinamicizma, ali samo uslovno u skladu sa pretpostavkom da je dinamicizam jedina
alternativa.
Ipak, mi smo pokušali da pokažemo da kompjutacionizam ne mora da bude
ograničen na Sajmon-Njuelovo stanovište. Možemo zastupati manje restriktivan
analogni kompjutacionizam koji bi podrazumevao drugačiji arhitekturu. Ovako shvaćen
kompjutacionizam ne mora da se obaveže ni na jednu “lošu” stranu standardnog
kompjutacionizma jer ne mora da postulira diskretne tranzicije i sam već pretpostavlja
duboku vezu između mozga, okoline i tela koji zajedno konstituišu instancijaciju
njegovih programa. Opšta zamerka protiv svake vrste kompjutacionizma, koja se osniva
na primedbi da kompjutacionizam apstrahuje od vremenskih ograničenja, a koju
upućuju Globus (1992), Van Gelder (1995) i Port (Van Gelder, Port 1995), ne uspeva u
svojoj nameri jer ne govore ništa o prirodi stvarnih kompjutacija, već samo o njihovom
opisu (videti Piccinini i Bahar 2013: odeljak 4.2.2). Apstraktan komjutacioni opis ne
uzima u obzir vreme samo ako je definisan bez eksplicitnog uvođenja vremenske skale,
a to je retko slučaj, svaki dobar kompjutacioni opis će uključiti u sebe i specifikovanje
vremena u kojem se kompjutacije vrše. Takođe, za razliku od sistema automatske
kontrole koji se baziraju na negativnim povratnim spregama poput Vatovog regulatora,
analogni računari su mnogo fleksibilniji. Sistemi automatske kontrole teže da dođu u
jedno određeno željeno stanje – to je ujedno i njihova svrha, dok kognicija nije ništa
nalik tome. Kognicija je zadužena za proizvodnju fleksibilnog ponašanja, a fleksibilnost
je zagarantovana višestrukošću programa koji su instancirani i kompjutacijskom
strukturom čija je svrha transformacija inputa i promenljivim karakterom fizičkih
delova širokih kompjutacionih sistema. U tom smislu, sistem automatske kontrole
kakav je Vatov regulator, a koji je i osnovni primer na kojem Van Gelder zasniva svoje
dinamičko shvatanje kognicije, teško će uspeti da zadovolji potrebe onoga što Tid
Rokvel (Teed Rockwell) naziva “fluktuirajućim poljem” uma (Rockwell 2010).
173
Uprkos svemu ovome, Van Gelderov argument protiv kompjutacionizma se ne
zaustavlja ovde. Dinamicizam neće na kraju biti predstavljen kao puka alternativa
kompjutacionizmu, već će on u svojoj argumentaciji doći do mnogo jačih zaključaka o
prirodi kognicije. Van Gelder primećuje da reprezentacije, kompjutacije, sekvencijalne i
ciklične operacije koje predstavljaju svojstva računskog uređaja koji bi rešio Vatov
problem regulacije nisu ujedno i svojstva ponašanja centrifugalnog regulatora.
Ponašanje regulatora je najbolje opisati upotrebom Maksvelovih jednačina koje se ne
pozivaju na reprezentacije već samo na numeričke vrednosti. Iz ovih zapažanja on
zaključuje da je kognicija anti-reprezentacionalna.
4.3. Argumenti za anti-reprezentacionalizam
Do sada smo pokazali da su dinamicistički argumenti protiv kompjutacionizma
bazirani na negativnim tvrdnjama koje se odnose na Njuel-Sajmonov kompjutacioni
model. I Harli i Van Gelder ukazuju na činjenicu da je kognicija uronjena u okolinu i da
“sendvič model” uma mora biti pogrešan. Utelovljena kognicija koja je pririsnuta
vremenskim ograničenjima nije instancirana u centralnom procesoru Tjuringove vrste, a
sistematičnost misli ne mora da bude korelirana sa odgovarajućim strukturama na
subpersonalnom nivou. Mi se slažemo sa svim ovim zaključcima, ali se ne slažemo da
je dinamicizam nužno najbolji naćin da razumemo šta je kognicija. U odlučivanju
između različitih modela kognicije ne može biti reductio ad absurdum argumenata.
Ukoliko jedan od njih nije pogodan druga alternativa nije automatski ispravna, jer
postoji potencijalno mnogo alternativa. Naravno, ukoliko aktuelno postoje samo dve,
smatraćemo jednu od njih bolje potkrepljenom, ali problem sa argumentacijom u prilog
dinamicizma je da se ona fokusira samo na jednu posebnu interpretaciju
kompjutacionizma a može ih biti više. Mi takođe verujemo da Njuelov i Sajmonov
“sistem fizičkih simbola” nije adekvatan za opisivanje kognitivnih procesa, ali postoji
više različitih stanovišta o kompjutacionalnosti koja nisu u obavezi da usvoje
pretpostavke o apstraktnoj prirodi kompjutacionih sistema.
Osim direktne argumentacije protiv kompjutacionizma kao neodgovarajućeg
modela za opisivanje kognicije dinamicisti argumentuju protiv njega i kroz pozivanje na
174
anti-reprezentacionalizam. Oni često iznose dve anti-reprezentacionalističke tvrdnje: a)
dinamička antireprezentacionalna objašnjenja su najpogodnija za objašnjenje kognicije
(posledično, nema razloga za uvođenjem reprezentacija i pružanje kompjutacijskog
objašnjenja kognicije) i b) kognicija ne sadrži reprezentacije. Sada ćemo se posvetiti
drugoj od ovih tvrdnji.
Van Gelder ne argumentuje samo da nam reprezentacije nisu potrebne u
opisivanju kognitivnih procesa, već, takođe, smatra da u kognitivnim sistemima uopšte
nema reprezentacija. Štaviše, on koristi prvu tvrdnju a) kako bi argumentovao za tvrdnju
b), on kaže: “koristan kriterijum za reprezentacije – pouzdan način za utvrđivanje da li
ih jedan sistem sadrži ili ne – jeste u odgovoru na pitanje da li postoji bilo kakva
eksplanatorna korist u opisivanju jednog sistema koristeći se reprezentacijama” (Ibid.:
352). Ovime on poistovećuju epistemološku tvrdnju (a) sa ontološkom tvrdnjom (b) ili,
drugim rečima, on stapa dve moguće vrste anti-reprezentacionalizma u jednu. “Prvo,
neko može iznositi tvrdnju o prirodi kognitivnih sistema, naime, da ništa u njima nije
reprezentacija ... metafizičku tvrdnju. Drugo, neko može iznositi tvrdnju da naša
najbolja objašnjenja kognitivnih sistema ne moraju da uključuju reprezentacije. Nju ću
zvati epistemološkom tvrdnjom” (Chemero 2009: 67). Neispravno je argumentisati od
eksplanatornih ili epistemoloških ka metafizičkim ili ontološkim tvrdnjama. One su
nezavisne i jedna od njih može biti istinita bez druge. Ono što je još interesantnije je da
je sasvim plauzibilno, a verovatno i najracionalnije, Vatov regulator videti kao da sadrži
reprezentacije u ontološkom smislu, iako ih, možda, ne moramo koristiti u objašnjenju
njegovog ponašanja. Ono što pod ovim mislimo je da ugao krakova na kojima se nalaze
tegovi reprezentuje brzinu zamajca. Ovakvo viđenje ugla krakova regulatora je sasvim u
skladu sa tradicionalnim teleološkim viđenjem reprezentacija koje proizvodi jedan deo
sistema da bi ih konzumirao drugi deo sistema110 (Millikan 1984, 1989). Na primer,
pčela koja izvodi ples “mrdanja” je proizvođač reprezentacije – posebnih pokreta pčele
– a pčele koje lete u pravcu meda su konzumenti ove reprezentacije. One uspevaju u
pronalaženju meda zahvaljujući ovoj reprezentaciji111, na sličan način prigušni ventil
110 Teleološko viđenje reprezentacija se fokusira pre na konzumenta nego na proizvođača reprezentacija,
jer mapiranje reprezentacija i njihovog sadržaja omogućava ispravno funkcionisanje konzumenta.
Najbitnije je, dakle, šta je za njega odgovarajući sadržaj i na koji način ga on koristi.
111 Takođe, bitno je primetiti da prema stanovištu Milikanove informacija koju nosi sama reprezentacija
nije bitna. Ono što je bitno je funkcija. Reprezentacije ne moraju pouzdano da kovariraju, ali one moraju
175
ispunjava svoju ispravnu funkciju otpuštanja pritiska jer ugao krakova predstavlja
brzinu zamajca (ukoliko to ne bi bio slučaj zamajac ne bi mogao da funkcioniše
ispravno). Spoljašnje reprezentacije, tako, obično stoje između dva bića, dok unutrašnje
reprezentacije stoje između dva dela sistema ili između dva podsistema. U slučaju
regulatora bilo bi neobično poricati da ugao krakova predstavlja brzinu, dok sa druge
strane ne moramo da koristimo ovu reprezentaciju u našem objašnjenju ponašanja
regulatora. Ipak, ima nekih koji bi osporavali da je ugao krakova reprezentacija čak i u
ontološkom smislu, na osnovu njegove “neodvojivosti” od brzine zamajca sa kojom je
stalno povezan, te na kratko moramo da se osvrnemo na taj mogući prigovor.
Naime, Hogland u “Representational Genera” (1991) uvodi jedan poseban uslov
koji reprezentacije moraju da ispune i to je mogućnost njihovog postojanja bez
pouzdanog prisustva (eng. reliable presence) onoga što je reprezentovano. Ovaj
Hoglandov uslov Endi Klark interpretira kao mogućnost “odvojivosti” (eng.
decouplability), to jest, kao mogućnost da reprezentacije utiču na ponašanje sistema i u
onim situacijama kada ono što je reprezentovano nije prisutno (Clark 1998: 144).
Smatra se da kada reprezentacija ne bi zadovoljavala ovaj uslov i kada bi bila u stalnom
kauzalnom kontaktu sa objektom koji je izaziva ona bi bila samo puka “prezentacija”. U
Being There (1998: 145) Klark argumentuje u prilog tvrdnji da “odvojivost” nije nužan
uslov reprezentacionalnosti na osnovu primera koji se temelji na jednog posebnoj
sposobnosti pacova. Naime, pacovi poseduju grupu neurona zaslužnih za prenos
informacija o položaju glave pacova. Iako ovi neuroni ne mogu biti odvojeni od
proprioceptivnih signala koji dolaze iz tela pacova mi ne bismo oklevali da stanja ovih
neurona nazovemo reprezentacionalnim. Mada osim potpunog odbacivanja
“odvojivosti” možemo da usvojimo distinkciju koju koriste Klark (1997) i Graš (Grush
2004) a koja razlikuje dve vrste odvojivosti: slabu, koja zahteva samo mogućnost
odvajanja od stimulusa i ponašanje reprezentacija kao da su odvojive, i jaku, koja
insistira na aktualnom odsustvu reprezentovanog, i da smatramo da je slaba odvojivost
dovoljna. Da li ugao krakova na Vatovom regulatoru možemo da smatramo odvojivim?
Mi smatramo da možemo i to, pre svega, zbog teleološke teorije sadržaja. Kada bismo
vretenastu osovinu odvojili od zamajca i njome manipulisali na neki drugi način,
da budu nadležne za ispravno fukcionisanje konzumenta reprezentacije.
176
krakovi koji su na nju povezani bi i dalje reprezentovali brzinu, jer bi prigušni ventil
“podešavao” pritisak pare prema njihovom uglu. Tada može doći do pogrešne
reprezentacije, da ugao krakova ne odgovara brzini zamajca, ali isto tako mi možemo
umetnuti mehanizam koji će podešavati ugao krakova na odgovarajući način bez
direktne kauzalne veze sa brzinom zamajca. Opet, ugao krakova ne reprezentuje brzinu
zamajca zbog njihove kauzalne veze, već zbog toga što prigušni ventil uopšte
funkcioniše i reguliše pritisak pare zahvaljujući određenom položaju krakova.
Ukoliko prihvatimo ovakvo stanovište o reprezentacijama možemo biti
epistemološki anti-reprezentacionalisti, a da u isto vreme budemo metafizički
reprezentacionalisti (videti Chemero 2009: 72). Prema Čemerovom stanovištu debata
između reprezentacionalista i dinamicista u kognitivnoj nauci analogna je onoj između
atomista (npr. Bolcmana [Boltzmann]) i fenomenalista (npr. Maha [Mach]) u teorijskoj
fizici s početka dvadesetog veka. Ne-atomistička fizika je bila zavisna od činjenica
(mogla je da poboljša rezultate samo sprovođenjem novih eksperimenata) dok je
atomistička fizika bila bolji vodič otkrića. Postuliranjem postojanja atoma došlo se do
mnogih korisnih predviđanja koja bi bila nemoguća bez ove pretpostavke. Ovo bi samo
po sebi mogao da bude dovoljan razlog za postuliranje postojanja reprezentacija prema
liberalnom teleološkom shvatanju reprezentacija, jer bi ono potencijalno moglo da ubrza
naučni progres.
Ali šta je sa prvom tvrdnjom a) da su dinamička ne-reprezentacionalna
objašnjenja bolja za razumevanje kognicije? Primetili smo da je argumentisanje od
istine a) ka istini b) neosnovano i da b) ne možemo da zasnujemo na nekim jačim
razlozima. Ali da li a) uopšte može da bude plauzibilno odbranjeno i upotrebljeno kao
argument protiv kompjutacionizma. Prema našem mišljenju postoje tri međusobno
povezana problema za dinamički epistemološki anti-reprezentacionalizam. Prvo, može
se dogoditi da su dinamička objašnjenja na različitom nivou deskripcije od
kompjutacionih objašnjenja i da ova dva modela uopšte nisu u sukobu, što bi značilo da
prihvatanje dinamicizma ne može biti dovoljan razlog za odbacivanje
kompjutacionizma niti reprezentacionalizma. Drugo, primena dinamičkih objašnjenja je
trenutno vrlo ograničena što dovodi u pitanje misao da bi dinamicizam mogao da se
opšte primeni na sve kognitivne procese. I treće, dinamicisti često impliciraju da je
177
dinamicizam u konfliktu sa kompjutacionizmom na nivou teorije kognicije, u smislu da
dinamička rešenja otkrivaju više o pravoj prirodi kognicije. Mi smo skeptični povodom
mogućnosti da dinamička vrsta objašnjenja sa sobom nosi teoriju kognicije koja bi
mogla da se kontrastira sa kompjutacionizmom kao alternativnom teorijom.
Vrste objašnjenja – deduktivno-nomološka vs. mehanicistička objašnjenja
Dinamička i kompjutacijska objašnjenja su zapravo objašnjenja dva različita tipa
– jedno je objašnjenje sa “makro-nivoa”, nomološkog tipa, dok je drugo sa “mikro-
nivoa”, mehanicističkog tipa. Dok dinamička objašnjenja opisuju kognitivne fenomene
uz pomoć zakonolikih deskripcija, ona obično ne govore ništa o strukturi koja instancira
kognitivni sistem. Na taj način ona su u principu kompatibilna sa klasičnim
kompjutacijskim objašnjenjima koja se mogu konceptualizovati kao mehanicistička
objašnjenja struktura i mehanizama koji stoje u osnovi dinamičkog ponašanja
kognitivnih sistema. Ovakvo pomirenje dinamicizma i kompjutacionizma predložio je
Behtel (Bechtel 1998; Bechtel & Abrahamsen 2005), koji prepoznaje da neki
dinamicisti napuštaju normalnu praksu u kognitivnoj nauci, koja se sastoji u pružanju
mehanicističkih objašnjenja, i vraćaju se pružanju deduktivno-nomoloških
objašnjenja112. Ukoliko je ovo tačno, onda kompjutacionisti i dinamicisti mogu da
koegzistiraju u miru jer se njihova objašnjenja odnose na različite fenomene – zakone
kognitivnog ponašanja i mehanizme i procese koji uzrokuju takvo ponašanje. Na
samom početku mi smo, gotovo dogmatički, tvrdili da se nećemo baviti istraživanjem
dinamičke ProKog jer ona nema isti predmet istraživanja kao SKN – mehanizme i
procese koji stoje u osnovi inteligentnog ponašanja – a sada dolazimo da razumevanja
zašto je to tako. Korišćenjem različitog pristupa kogniciji, formulisanjem zakona prema
kojima se kognitivni sistemi ponašaju, dinamicista se ne fokusira uvek na strukture koje
su odgovorne za uzrokovanje takvog ponašanja. Mehanicistička objašnjenja, sa druge
strane, svoju pažnju usmeravaju na dekompoziciju i lokalizaciju. “Dekompozicija je
pretpostavljanje da celokupna aktivnost rezultuje iz izvršenja elementarnijih zadataka.
112 Behtel razlikuje dve vrste dinamicista, one koji usvajaju konekcionističke pretpostavke i one koji ih ne
prihvataju. Samo one dinamičke teorije kognicije koje ne prihvataju konekcionizam se fokusiraju na
deduktivno-nomološka objašnjenja, jer konekcionisti ipak pokušavaju da objasne kakva je vrsta
mehanizama odgovorna za proizvodnju inteligentnog ponašanja. Takođe, ako se uzme kao dato da
konekcionizam može da se zamisli kao stanovište koje prihvata reprezentacionalne kognitivne strukture,
konekcionistički dinamicizam ne mora da ima anti-reprezentacionalističke posledice.
178
Lokalizacija je pretpostavljanje da postoje komponente u sistemu koje izvršavaju ove
zadatke” (Bechtel 1998: 307). Kompjutaciona stanovišta teže da identifikuju upravo ova
dva aspekta kognitivnih procesa. Nezainteresovana za njih nalazimo deduktivno-
nomološka (D-N) objašnjenja koja predstavljaju veoma rašireno shvatanje naučnih
objašnjenja koje je vrlo blisko našim uobičajenim intuicijama o nauci i naučnoj
metodologiji. Ovu vrstu objašnjenja formalizovali su Karl Hempel (Carl Hempel) i Pol
Openhajm (Paul Oppenheim) kasnih četrdesetih godina prošlog veka (1948 [ponovo
odštampano u Essays iz 1965], Hempel 1965; diskusiju o D-N objašnjenjima videti u
Popper 1959, Nagel 1961). Ovo gledište vidi naučna objašnjenja kao dedukcije iz opštih
zakona i početnih uslova (to jest, premise o nekom posebnom stanju stvari) – ako se
pitamo zašto se voda jutros zamrzla na terasi, neko bi nam mogao objasniti da se voda
mrzne na temperaturi nižoj od 0 stepeni Celzijusa i da je jutros bila temperatura oko -5
stepeni i da se zbog toga voda zaledila. Međutim, pozivajući se na zakone u objašnjenju
ovakvo stanovište je jako zavisno od mogućnosti definicije prirodnih zakona koje je
predmet rasprava. Dakle, ukoliko primenu DST vidimo kao deduktivno-nomološki
eksplanatorni model kognicije onda pretpostavljamo da se kognitivni procesi odvijaju
prema nekom univerzalnom prirodnom zakonu koji je opisan uz pomoć diferencijalnih
matematičkih jednačina. Tada postoje dva moguća odnosa između dinamicizma i
kompjutacionizma u pogledu objašnjenja: oni mogu predstavljati dva razdvojena nivoa
objašnjenja i stoga da ne budu u konfliktu ili i jedan i drugi mogu davati objašnjenja
mehanicističkog tipa, gde bi se dinamicizam fokusirao na funkcionisanje neuralnih
mreža i sprega između neurona kao spregu između oscilatora, a kompjutacionizam na
šire strukture obrade informacija, što opet ne ukazuje na njihov mogući sukob. U ovom
drugom slučaju kompjutacionizam i dinamicizam ne bi bili u konfliktu iz dva razloga: i
jedan i drugi bi bili kompatibilni sa reprezentacionalizmom, jer bi ova vrsta
dinamicizma morala da prihvati konekcionističke postavke koje mogu biti
reinterpretirane u kompjutacionističkom žargonu, i bili bi usmereni na različite nivoe
mehanicističke organizacije.
Sada dolazimo do pitanja kakva dinamička objašnjenja kognicije uopšte postoje?
Da li ona identifikuju zakone pod koje potpada svo kognitivno ponašanje i da li
identifikuju neuralne mehanizme koji su odgovorni za kogniciju uopšte? Koliko uopšte
179
slučajeva ona zaista mogu da pokriju? Ovo nas dovodi do drugog problema koji smo
prepoznali, a to je domen dinamičkih objašnjenja.
Domen objašnjenja – primeri
Drugi problem koji se tiče dinamičkih objašnjenja, a koji je u vezi sa
pretenzijom istiskivanja kompjutacionizma kao alternativnog eksplanatornog modela,
jeste preovlađujuće mišljenje u kognitivnoj nauci da ova objašnjenja imaju vrlo usku
primenu. Kognitivni dinamicisti obično pružaju dinamička objašnjenja vrlo
jednostavnih zadataka. Kelzo (Kelso 1995), na primer, daje objašnjenje zašto pod
određenim frekvencijama uspevamo da pratimo ritam metronoma mrdanjem prstiju s
jedne strane na drugu a u drugim ne uspevamo pomoću objašnjenja ponašanja
spregnutih oscilatora. Van Leven (Van Leeuwen et. al 1997) je koristio diferencijalne
jednačine ne samo za opis, već i za upravljanje mehanizmom sličnom konekcionističkoj
mreži korišćenjem oscilirajućih homogenih jedinica. Smit i Telen (Smith and Thelen
1993), koje su pristupile ispitivanju motoričkog razvoja dece upotrebljavajući Kelzovu
metodologiju, razvile su poseban pristup istraživanja kognitivnog i lingvističkog
razvoja. U „modelu dinamičkog polja“ „greška privilegovanog mesta“ ili „a-ne-b
greška“113 je objašnjena putem ukazivanja na mešanje memorijskog i perceptivnog polja
i njihove interakcije u polju motornog planiranja koje su dinamičkog karaktera. U
objašnjenju pravljenja “a-ne-b greške” nisu korišćene reprezentacije i ponašanje je
modelovano matematičkim jednačinama sa isključivo numeričkim vrednostima. Ovakvi
primeri objašnjavanja posebnih zadataka koji se izvršavaju korišćenjem nižih
kognitivnih sposobnosti, nam ne daje mnogo nade da će isto ovakvo modelovanje
uroditi plodom u objašnjavanju viših kognitivnih procesa koji su “gladni reprezentacija”
a koji se odvijaju u ispoljavanju sposobnosti kakva je upotreba jezika ili donošenje
odluka. Ukoliko DST ne može da se upotrebi za objašnjavanje kognitivnih procesa
uopšte, dinamicizam i ukazivanje na anti-reprezentacionalizam ne mogu biti velika
113 Fenomen pod ovim nazivom otkrio je Žan Pijaže (Jean Piaget). Ovaj fenomen se ispoljava kod infanta
starih od 8-10 meseci. Kada se bebama u ovom dobu predoči igračka koja se potom sakrije ispod jedne od
dve kutije označene sa 'A' i 'B' one će ispravno tražiti igračku ispod odgovarajuće kutije. Međutim, ako je
igračka sakrivena ispod kutije 'B' nakon višestrukog sakrivanja igračke ispod kutije 'A' one će napraviti
grešku privilegovanog mesta i tražiće igračku ispod kutije 'A'. Otuda i naziv ‘A-ne-B greška’, jer infant
pogrešno traži igračku ispod kutije A umesto ispod kutije B, iako mu je predočeno gde se igračka nalazi
sakrivajući je pred njegovim očima.
180
pretnja kompjutacionom modelu kognicije jer se ova dva modela onda ne odnose na iste
vrste procesa (može biti slučaj da se, na primer, percepcija bolje objašnjava dinamičkim
modelom, a upotreba jezika kompjutacionim).
Ipak, ovakvo mišljenje da se dinamički modeli mogu odnositi samo na procese
nižeg nivoa kognicije i na primere graničnih slučajeva kognitivnih sposobnosti
uzdrmano je pojavom novog polja istraživanja gde se izvršavanje zadataka, koji su
tipično okarakterisani kao “gladni-reprezentacija”, opisuju pomoću
nereprezentacionalističkih oruđa DST. Ovakvi zadaci su tipično oni koji “uključuju
misli o vremenski ili prostorno udaljenim događajima i misli o potencijalnim ishodima
zamišljenih radnji” (Clark 1998a: 167). Istu sumnju izražavaju i Port i Van Gelder u
predgovoru Mind as Motion (1995) i sebi stavljaju u zadatak da pokažu da dinamički
modeli mogu da se primene i na više kognitivne procese a ne samo na “periferne ili niže
aspekte kognicije. Poslednjih godina javio se veliki broj pokušaja da se dinamički
modeluje donošenje odluka (na primer, McKinstry, Dale, & Spivey 2008), semantička
kategorizacija (na primer, Dale, Kehoe, & Spivey 2007), prepoznavanje izgovorenih
reči (Spivey, Grosjean, & Knoblich 2005), i druge “više” kognitivne sposobnosti. Jedan
takav pokušaj je, na primer, i onaj koji je opisan kod Haselagera (Haselager et al. 2003)
i Van Roja (van Rooij et al. 2002), gde je istraživan zadatak gladan reprezentacija koji
se sastojao u suđenju da li je zadati predmet, koji se nalazio na izvesnoj distanci,
moguće dohvatiti štapom koji je držan u ruci. Dužina štapa je bila podložna
manipulaciji u eksperimentu i od učesnika se tražilo da odgovore sa “da” ili sa “ne” na
pitanje da li mogu da dohvate određeni predmet sa štapom koji u tom trenutku drže u
ruci. Ponašanje učesnika, odnosno odgovaranje sa “da” ili sa “ne”, modelovano je
prema modelu “dva atraktora” u kojem su kao identifikovani atraktori bili sami
odgovori “da” i “ne” (za detalje pogledati Haselager et al. 2003, and van Rooij et al.
2002). Vršenjem ovog eksperimenta istraživači su došli do rezultata koji su bili uspešno
modelovani uz pomoć dinamičkog modela “dva atraktora” i bez standardnih
kompjutaciono-reprezentacionalnih pretpostavki. Model koji je korišćen je izražen
sledećom jednačinom:
V(x) = kx – ½x2 + ¼x4
181
gde x denotira skup mogućih stanja, k je kontrolni parametar koji određuje pravac i
nagib potencijalne funkcije, a potencijalna funkcija V(x) ima maksimalno dva atraktora
(za k=0, na primer, za određeno veće ili manje vrednosti k postoji samo jedan atraktor –
“da” ili “ne”). Odnos između parametra k i dužine štapa je određena kao:
k = ? + (Nno – Nyes)S
gde je ? linearno proporcionalno dužini štapa, Nno i Nyes su rastuće funkcije broja
akumulativnih ponavljanja “da” ili “ne”, a S predstavlja nekontrolisane faktore koji
utiču na ponašanje u izvršavanju zadatka. Jedan od rezultata bio je i prepoznavanje
sledećeg fenomena: “za dovoljno veliko S tranzicija od ‘da’ ka ‘ne’ se dešava na većoj
dužini štapa nego tranzicija od ‘ne’ ka ‘da’” (Haselager et al. 240). Ovakvo ponašanje
bilo bi mnogo teže objasniti odgovarajućim kompjutacionim modelom, jer ono ispoljava
tipične karakteristike dinamičkog sistema.
Međutim, moramo priznati da se ovakvi modeli fokusiraju na prilično specifične
odlike posebnih vrsta ponašanja. Kako bismo bili u poziciji da kontrastiramo dinamičke
modele sa kompjutacionim treba nam model koji bi pretendovao na opisivanje opštijih
karakteristika kognitivnog ponašanja. Obećanje ovakvog opšteg dinamičkog modela
nalazimo kod Bira (Beer 2003). Bir pruža detaljno dinamičko objašnjenje posebnog
slučaja “minimalnog kognitivnog ponašanja, najjednostavnijeg ponašanja koje budi
istinsko kognitivno interesovanje” (Beer 1996; 2003: 210). U ovom posebnom
istraživanju ponašanje modelovanog agenta je kontrolisano razvijenom rekurentnom
neuralnom mrežom u kontinuiranom vremenu (RNMKV), a agent je istreniran da
“hvata krugove” i “izbegava rombove” u svojoj okolini. Uspešno ponašanje u rešavanju
ovog zadatka pretpostavlja “vizuelnu” diskriminaciju između dva oblika koja bi obično
bila objašnjena u reprezentacionalističkim okvirima – na primer, agent se ponaša na
takav način da kada ima reprezentaciju okruglog oblika on će se pokrenuti da ga uhvati,
a ako ima reprezentaciju oblika romba on će se pomeriti tako da ga izbegne. Ako bi ovo
bio agent koji je sposoban za refleksiju on bi pre hvatanja okruglog objekta mogao da
pomisli “Ja imam reprezentaciju okruglog oblika, ja ću ga sada uhvatiti”. Međutim,
oruđa koja je Bir koristio u razvijanju svog agenta i objašnjenju njegovog ponašanja
dolaze iz oblasti DST i uspevaju da u potpunosti ispune svoju svrhu bez pozivanja na
182
reprezentacije ili odluke u pravom smislu, štaviše, proizvedeni model uopšte ne
pretpostavlja prostor u kojem bi reprezentacije mogle da budu uvedene. Rezultati do
kojih je Bir došao pokazali su da je najbolje istrenirani agent razvio jednu vrstu
kategoričke percepcije, da je “donošenje-odluka” bilo vremenski produženi ne-diskretni
događaj i da je diskriminatorno svojstvo koje je omogućilo donošenje odluke da se
predmet hvata ili izbegava bilo širina. Analiza agentovog ponašanja je prezentovana
pomoću instrumenata DST114, ali ono što je bitnije je da je ona pokazala da je ponašanje
ovog minimalno kognitivnog agenta bilo svojstvo spregnutog sistema koji su činili
“mozak”, “telo” i “okolina” i da nije bilo svojstvo neuralne mreže ili “mozga” i ostalih
faktora uzetih odvojeno. Reakcije modela su bile duboko zavisne od tela koje je bilo
pripisano agentu i okoline u kojoj je agent bio razvijen, u smislu da nije moglo da se
kaže da su njegova neuralna kola znala razliku između krugova i rombova, već da je
agent mogao da napravi razliku između njih samo kada je bio uronjen u okolinu sa
svojim posebnim telom. Takođe, agentovo opažanje nije moglo da se objasni kao
pasivna recepcija inputa iz okoline (netaknutih paketa novih informacija), već je
predstavljalo kompleksne međuodnose između postojećih unutrašnjih stanja koja su
utvrđivala kontekst opažajnog procesiranja i okolinskog inputa koji je bio posmatran
kao uticaj, “pertubacija”, na unutrašnja stanja i podležeće dinamičke zakone.
Ipak, sa tako malo detalja o modelu koji je Bir proizveo teško je odlučiti da li je
ponuđeni dinamički model RNMKV kontrolisanog agenta jedino objašnjenje njegovog
ponašanja ili za procese odgovorne za ovo ponašanje možemo koristiti i klasična
reprezentacionalna objašnjenja kako bismo došli do nekih drugih zanimljivih uvida. U
pomenutom članku Bir direktno obraća pažnju na mogućnost ovakvog prigovora. Prema
njegovom mišljenju motivacija koja stoji iza uvođenja reprezentacija u kognitivna
objašnjenja bila je bazirana na nemogućnosti čisto reaktivnih modela da objasne
reakcije koje se odvijaju u odstustvu direktnog uticaja iz okoline. Zato što reprezentacije
“zamenjuju” spoljašnje entitete, mislilo se, one mogu da odigraju njihovu ulogu kada su
oni sami odsutni. Pošto reprezentacije nose adekvatnu semantičku interpretaciju one
114 “Dinamika sprege je bila struktuirana kao par snopova koji su se uvrtali jedan oko drugog i ova dva
snopa su se odmotavala sa uvećanjem širine objekta. Objekti su hvatani kada god bi se ova dva snopa
sudarila na osi bilateralne simetrije. Ovi sudari su ležali u osnovi kategorijalne granice između krugova i
rombova, a takođe su proizvodili i anomalni vrhunac u performansama hvatanja. Ova struktura je takođe
predvidela dva dodatna anomalna vrha koji su nakon toga bili i opaženi.” Beer 2003: 235.
183
mogu biti i kauzalno efikasne u kognitivnim procesima umesto representanda. Suprotno
ovome, Bir smatra da ukoliko nešto drugo, manje kontroverzno, može da ispuni ovu
ulogu reprezentacija, naime, ukoliko neki drugi entitet može da omogući uronjenom
agentu da dela u okolini čak i kada nema direktnog stimulusa, onda treba da prihvatimo
ove nove entitete i da zaboravimo na naše prošle potrebe za reprezentacijama. On
kandidata za ovakve entitete nalazi u “unutrašnjim stanjima” agenta. Dovoljno je imati
unutrašnja stanja kako ne bismo bili čisto reaktivni agenti. Nažalost, ovo ne govori
mnogo o prirodi samih ovih stanja niti kako tačno ona doprinose kogniciji. Imanje
unutrašnjih stanja je svojstvo mnogih ne-kognitivnih sistema. Jedino što je sigurno je da
imanje unutrašnjih stanja omogućava agentu da ima različitu reakciju na senzorni
stimulus i da ima istu reakciju na različite senzorne stimuluse, jer ona mogu omogućiti
odgovarajuće transformacije. Ipak, ovakve karakteristike “unutršanjih stanja” ne mogu
da budu dovoljne za objašnjenje ponašanja koje uključuje i pamćenje objekta i delanje u
njegovom odsustvu kao da je tu, za koje su reprezentacije najpogodnije. Drugim rečima,
“unutrašnja stanja” možda jesu dovoljna da se objasni ne-reaktivnost sistema ali ona
nisu dovoljna da se objasne i druge karakteristike kognitivnih sistema. Čini se da je
ovakav Birov odgovor na reprezentacionalizam u kognitivnoj nauci uglavnom bio
motivisan rezultatima koje je sakupio, a koji su ukazali na to da u minimalno
kognitivnom modelu nije bilo diskretnih mehanizama ili realizatora onoga što bismo
nazvali reprezentacijama. Nije bilo entiteta koji bi korespondirali pojmovima o klasama
predmeta koje bi identifikovali u zadatku hvatanja krugova i izbegavanja rombova
(naime, pojmovima kruga ili romba). Kao što Bir kaže “Nismo našli nikakav dokaz da
postoje detektori krugova ili detektori ćoškova u okviru agentovog razvijenog nervnog
sistema ... Čini se da takođe nema nijednog nedvosmislenog neuralnog korelata
agentovoj ‘odluci’” (Beer 2003: 238.).
Ovakvom rezonovanju, koje od nepostojanja neuralnih korelata pojmovima
klasa ili odlukama u minimalno kognitivnom modelu zaključuje na nepotrebnost
reprezentacionalnih kognitivnih modela, možemo uputiti barem dva prigovora. Prvo,
kao što i sam Bir primećuje, ostaje otvoreno pitanje da li ovakve rezultate možemo
uopšte da generalizujemo čak i na slično ravijene agente koji su istrenirani za rešavanje
istog zadatka, a kamoli na svo kognitivno ponašanje inteligentnih aktera uopšte.  U
odeljku 1.2. pozabavili smo se pitanjem pod kojim uslovima možemo razložno da
184
pretpostavimo da uspešna simulacija kognitivnog procesa može biti pouzdan znak da
isti kognitivni proces u ljudima ima istu osnovnu strukturu kao i simularani proces.
Samo sa mogućnošću takvih generalizacija, od uspešne simulacije do zaključaka o
identičnosti struktura simuliranog i simulirajućeg procesa115, bismo bili u poziciji da
iznosimo tako jake anti-reprezentacionalističke tvrdnje.  Međutim, ono što je još važnije
je da nema kontradikcije između nepostojanja diskretnih neuralnih realizatora i
reprezentacionalizma, jer reprezentacionalizam nije obavezan ni na jednu posebnu
tvrdnju o karakteru realizatora. Nema potrebe za činjenjem greške koju je Harli
prepoznala kao pripisivanje atributa sa personalnog nivoa stanjima i procesima sa
subpersonalnog nivoa. Čak i ako subjektu sa odgovarajućim propozicionalnim stavom
pripišemo određenu diskretnu reprezentaciju, uopšte ne mora postojati diskretno stanje
koje realizuje ovu reprezentaciju. U ovom smislu, moguće je da diskretnu predstavu
koju agent ima realizuju distribuirani nosioci sadržaja.
Dakle, da li Birovo objašnjenje minimalnog kognitivnog ponašanja uspeva da
pokrene naše intuicije tamo gde drugi primeri dinamičkih objašnjenja nisu uspeli, poput
Kelzovog ili onog Smit i Telen? Da li je uslov minimalne kognicije dovoljan da
premosti jaz između mrdanja prstiju, “a-ne-b greške” ili specifičnih karakteristika
suđenja udaljenosti i opšteg dinamičkog određenja viših kognitivnih mogućnosti kao što
je upotreba jezika? Mislimo da verovatno nije. Sličnu sumnju izražava i Endi Klark u
odgovoru na Birov članak (2004). Ono što budi naše sumnje povodom mogućnosti
davanja opštijih dinamičkih kognitivnih objašnjenja su sami aspekti minimalnog
kognitivnog ponašanja koje Bir želi da naglasi; naime, nedostatak konceptualizacije i
znanja o razlici između oblika padajućih objekata, nedostatak posebne odluke koja
prethodi akciji i poseban karakter neizbežnosti procesa koji u ovom modelu zamenjuje
istinsko odlučivanje. Ove bihejvioralne odlike ne moraju da budu u koliziji sa
karakterom ljudskog ponašanja, mada bismo mi sigurno voleli da u objašnjenje ljudske
kognicije uvedemo i njihove suprotnosti. Kognicija zaista uključuje donošenje odluka i
maštanje o godišnjim odmorima koji zahtevaju konceptualizaciju i propozicionalno
znanje. Kao što Klark pronicljivo primećuje, postoje reflektivne sposobnosti koje su
izražene u ljudskom ponašanju, a koje su omogućene konceptualizacijom i donošenjem
115 Ovakav zaključak bi bio moguć samo ako bismo isključili višestruku realizabilnost kao bitno svojstvo
kognitivnih procesa.
185
odluka. Ono što je još bitnije primetiti je da ove karakteristike kognicije nisu samo
prisutne u rešavanju zadataka poput onog koji je opisan u Birovom istraživanju. U
takvim zadacima ipak može ostati upitno i stvar spora je šta je “prava” priroda takvog
ponašanja – dinamicisti bi rekli da takvo ponašanje, iako izgleda kao da je vođeno
reprezentacionalnim sadržajem, zapravo predstavlja posledicu kompleksne dinamike
između unutrašnjih stanja, tela i okoline, dok bi reprezentacionalisti objasnili isto
ponašanje uz pomoć konceptualizacije, propozicionalnog znanja i donošenja odluka koji
zahtevaju reprezentacije. Za razliku od ovih spornih slučajeva, ove karakteristike
možemo videti kao da krase procese koji mogu biti koegzistentni, i sasvim različitit, sa
procesima koji su dinamički opisani bez uvođenje reprezentacija. To jest, mi ponekad
jasno možemo da razdvojimo dva različita izvora vođstva našeg. Ovo je posebno
transparentno u slučajevima kada u vreme izvršavanja određene radnje već znamo da
njome pravimo grešku, ali bez obzira na to ne možemo da se oslobodimo pokreta koji
nas vode njenom stvarnom izvršenju. Na primer, opazimo da se na šporetu nalazi šerpa i
shvatamo da njene drške moraju biti vrele. Međutim, kada supa naprasno počne da kipi
mi odmah krećemo da uhvatimo šerpu ne bi li je sklonili sa ringle iako u istom trenutku
shvatamo da pravimo grešku i da ćemo se tako opeći. Iako istovremeno odlučujemo da
ne hvatamo šerpu mi to zapravo činimo suprotno našem znanju i odluci. Čini se da
“postoje dve niti u ispreplitanim lancima koji vode do prouzrokovanja akcije” i da je
“jedna od njih u jačoj vezi sa telesnom dinamikom, habituacijom i dugoročnim
učenjem, dok druga više zavisi od kratkoročnih stanja kontrole baziranoj na dostupnim
informacijama” (Clark 2003: 272). Isto kao u zadatku suđenja udaljenosti objekta,
sigurno postoje neuralne strukture odgovorne za mnoge idiosinkrazije u ponašanju kao
što je ona da se tranzicija od odgovora “da” ka odgovoru “ne” događa pri većoj dužini
štapa od obrnute tranzicije (Haselager et al. 240). Međutim, to i dalje ne znači da
dinamički model pruža kompletnu priču koja objašnjava kako uspevamo da sudimo o
udaljenosti i “dohvatljivosti” objekata. Dakle, moguće je da dinamički modeli mogu da
objasne samo funkcionisanje Semjuelsovog S1 sistema (Samuels 2009, odeljak 3.4).
Ako se prisetimo S1 sistem je osnovni kognitivni sistem koji možemo naći i kod drugih
vrsta životinja i odlikuju ga brzina, asocijativnost i mali zahtevi od kognitivnih
sposobnosti. Plauzibilno je da za objašnjenje ove vrste kognitivnih procesa i nije
potrebno uvođenje reprezentacija jer na ovom niovu i nemamo propozicionalne
186
strukture koje se javljaju tek u evolutivno mlađem sistemu S2.
Dakle, možemo da sumiramo da bi pretenzija dimanicizma na odbacivanje
reprezentacionalizam kao eksplanatornog modela kognicije uspela samo ako bi
dinamicizam plauzibilno mogao da se primeni na sve kognitivne procesa, dok ono što
smo izložili ukazuje na to da je ovakva mogućnost relativno mala. Slučajevi na koje su
dinamička objašnjenja primenjena su ili a) slučajevi nižih kognitivnih sposobnosti ili b)
opisi funkcionisanja “S1” sistema u ispoljavanju viših kognitivnih sposobnosti. U tom
smislu, oni ne pokrivaju prave slučajeve procesa koji su “gladni reprezentacija”. Iako se
dinamička objašnjenja mogu primeniti i na procesima donošenja odluka ili
kategorizacije koji su posmatrani kao tipični procesi “gladni reprezentacija”, oni se
primenjuju samo na njihove asocijativne, nepropozicionalne, kognitivno nezahtevne
aspekte.
Da li dinamička objašnjenja otkrivaju pravu prirodu kognicije?
Za pružanje pravog objašnjenja nije dovoljno izneti skup istinitih tvrdnji, skup
ovih tvrdnji treba takođe da ima određena svojstva. On mora da ujedini različite
fenomene koje objašnjava, ali takođe treba da pruži i jedan opis njihove specifične
prirode. Ako to imamo na umu kada tragamo za kognitivnim objašnjenjima, onda
moramo da tragamo za pravim objašnjenjima kognitivnog funkcionisanja, a ne samo za
deskriptivnim tvrdnjama koje bi trebalo da diferenciraju kognitivne fenomene kao
poseban ujedinjeni naučni domen. Mogući problem za dinamička objašnjenja sastoji se
u tome da ona objašnjavaju kogniciju na potpuno isti način na koji objašnjavaju i bilo
koji drugi dinamički sistem. Pri tom, ovde ne mislimo samo na tip objašnjenja, već i na
konkretna objašnjenja koja su po svom obliku sasvim identična (na primer, jednačina
V(x) = kx – ½x2 + ¼x4 se može koristiti u objašnjenju kognicije ali i nekog drugog
fizičkog sistema koji ispoljava težnju da dođe u jedno od dva stanja). Otvoreno je
pitanje da li mi zaista možemo da objasnimo šta je kognicija, ili šta je to specifično za
kognitivne procese, koristeći samo matematičke jednačine koje nam pružaju mogućnost
predviđanja budućih fizičkih stanja sistema bez ikakvih specifikacija realizatora tog
sistema, specifičnih karakterizacija itd. Da li je kognicija samo još jedan temporalni
fenomen poput kretanja klatna ili bi trebalo da uključimo još neko određenje kada
187
dajemo objašnjenja kognitivnih fenomena? Ukoliko pretpostavimo da dinamička
deduktivno nomološka objašnjenja objašnjavaju u pravom smislu i da ne daju samo
puke deskripcije onoga što se dešava pri kognitivnom procesiranju, onda ćemo morati
da pružimo dinamičko shvatanje koje ujedno ujedinjuje različite kognitivne fenomene i
ističe ono što je specifično za ovaj fizički domen. Dobra objašnejnja treba da ujedinjuju
na pravi način, ona treba da pruže specifično naučnu unifikaciju homogene grupe
fenomena. Zato moramo da se upitamo da li matematička i formalna objašnjenja mogu
da obave ovaj posao. Ona nam pre mogu pružiti samo model ali ne i teoriju. Čemero,
koji je sam pristalica dinamicizma, prepoznaje ovaj problem i priznaje da dinamičko
stanovište koje se odnosi na kogniciju ne može da služi kao teorija kognicije zbog svoje
instrumentalističke prirode (2009: 97).
DST, dakle, ujedinjuje previše jer isti model primenjuje na različite fenomene –
kognitivne procese, motorne funkcije (pogotovo razvoj hoda kod dece), oscilatore itd.
Ovo je slučaj zbog toga što će, naravno, sredstva za opisivanje fizičkih fenomena uvek
ličiti jedna na druge ukoliko se ograničimo na formalizovana matematička i logička
oruđa. Međutim, nelagoda koju osećamo povodom ovakvog eksplanatornog pristupa
rađa se kada se sama ova sredstva za izražavanje portebnih objašnjenja koriste kao sama
objašnjenja. Drugim rečima, ono što dobijamo od dinamičkih objašnjenja su samo
formalizacije, ili jedan tip matematičkih jednačina koje onda treba da posluže kao opis
prirode kognicije – priroda kognicije bi trebalo da bude obuhvaćena specifičnim tipom
jednačina ili mogućnošću da se formalizuje na takav način. Na primer, Lagranžove
(Lagrange) i Hamiltonove (Hamilton) jednačine i njihova primena na ne samo
mehaničke već i na elektromagnetske i termo-dinamičke sisteme korišćeni su kako bi se
pokazala mogućnost ujedinjujućeg shvatanja ovako različitih fizičkih fenomena. Takvo
dinamičko ujedinjenje sa eksplanatornim pretenzijama bi nas vodilo zaključku da
kognitivni sistemi mogu da budu klasifikovani u mnogo širu kategoriju. U tom smislu,
dinamicizam ne može da se takmiči sa kompjutacionizmom na nivou teorije kognicije.
Oni mogu biti viđeni samo kao dva moguća opisa kognitivnih fenomena, a njihov sukob
može biti samo na nivou toga koji je od ovih opisa ekonomičniji. Sa druge strane, mi
smo pokušali da pokažemo da kompjutacionizam pruža okvir u kojem može da se
ponudi jedna moguća teorija kognicije što mu obezbeđuje prednost u trci za pružanjem
boljeg objašnjenja kognicije.
188
Ovaj odeljak možemo da sumiramo sledećim mislima. Pretenzije dinamicizma i
epistemološkog anti-reprezentacionalizma na istiskivanje kompjutacionog modela
moraju da se ograniče. Dinamicizam i anti-reprezentacionalistička objašnjenja mogla bi
da se upotrebe protiv kompjutaciono-reprezentacionalističkog modela i njegovih
pretpostavki da kognitivni procesi sadrže reprezentacije samo ako bi se pokazalo da ona
mogu da se primene na opštu prirodu kognicije. Prvi razlog zbog kojeg smo izrazili
našu sumnju da je takvo istiskivanje moguće je bila priroda dinamičkih i
kompjutacionih objašnjenja, gde jedna mogu biti viđena kao deduktivno-nomološka, a
druga kao mehanicistička, čime se otklanja njihov sukob jer se prva odnose na
ponašanje sistema u vremenu, a druga na mehanizme odgovorne za njega. Nepostojanje
reprezentacija na jednom nivou ništa ne govori o njihovom nepostojanju na drugom
nivou. Drugo, čak iako bi dinamička objašnjenja poslužila za objašnjenje mehanizama
kognicije, to jest neuralnih mehanizama koji omogućavaju inteligentno ponašanje, ona
se tipično ograničavaju na slučajeve nižih kognitivnih sposobnosti ili asocijativnih
aspekata procesa viših kognitivnih sposobnosti. Što opet znači da anti-
reprezentacionalističke tvrdnje ne mogu da se primene na kogniciju uopšte. Na kraju,
ako bi sukob između dinamicizma i kompjutacionizma bio sukob na nivou teorija koje
otkrivaju pravu prirodu kognicije – u ovom slučaju dinamicizam otkriva da kognicija ne
uključuje reprezentacije dok kompjutacionizam tvrdi suprotno – onda bi dinamicizam
morao da pruži još nešto u svojim objašnjenjima osim matematičkog modela jer on
ujedinjuje previše i tako ne uspeva da izdvoji ono što je bitno za kogniciju.
4.4. Vrste reprezentacija
Nekoliko puta smo tvrdili da se slažemo sa većim delom dinamicističke kritike
Fodor-Njuel-Sajmonovog kompjutacionizma ali i dalje nismo ponudili drugačije
shvatanje reprezentacija koje bi moglo da zadovolji specifično shvatanje kompjutacija
primenjeno na proširene procese. Već smo odgovorili da kompjutacije ne moraju da se
vrše nad simboličkim diskretnim entitetima, jer kognitivni kompjutacijski sistemi nisu
digitalni već imaju analognu arhitekturu (njihovi inputi i autputi su kontinuirani i
promenljivi i nisu diskretni ili statični), međutim nismo mnogo rekli o prirodi niti formi
189
reprezentacija koje mogu da se koriste u takvim operacijama. Stoga, ukratko ćemo
pružiti jednu skicu kakva vrsta reprezentacija može biti instancirana u širokim
kompjutacionim sistemima.
U proširenim kognitivnim procesima nema simboličkih, diskretnih, lokalnih
reprezentacija
Dinamicisti i anti-reprezentacionalisti argumentišu da se simboličke, diskretne,
nezavisne od konteksta, modalne, “potpune”, “neosetljive na statistiku” reprezentacije
ne uklapaju u sliku kognicije koja naglašava značaj okolinskih faktora u kognitivnom
procesiranju (za pregled ovakvih stanovišta videti Wheeler 2005). Simboličke
reprezentacije ispoljavaju nekoliko svojstava koje ih čine nepogodnim za opisivanje
duboko utelovljene i uronjene kognicije. One manifestuju “lomljivost”116, jako su
propozicionalne117, ograničene su na jedan perceptivni modus118 i statistički su
neosetljive119 (Eliasmith 1997) što je inkompatibilno sa fleksibilnom prirodom proširene
kognicije. Ova “neželjena” svojstva simboličkih reprezentacija navela su pristalice
dinamičkog shvatanja (Van Gelder 1995; Chemero 2009; Beer 1996, 2003; Smith,
Thelen 1993) da argumentišu u prilog anti-reprezentacionalizma. Argument se bazirao
na pretpostavci da pošto nema takvih entiteta u kognitivnom procesiranju, ili nam nisu
potrebni za objašnjenje kognitivnog funkcionisanja, trebalo bi u potpunosti da
napustimo reprezentacionalizam. Međutim, umesto da u potpunosti napustimo
reprezentacionalizam možemo da zastupamo drugačiji reprezentacionalizam, ili reviziju
reprezentacionalizma umesto njegovu eliminaciju. Srećom, pored simboličkog,
lokalnog reprezentacionalizma javile su se i mnoge nove njegove vrste, koje su
omogućene novim uvidima o prirodi reprezentacije. Ovi uvidi su bili posebno
motivisani debatom koja se javila u okrilju konekcionizma, a koja je nastala
postavljanjem pitanja da li su neuralne mreže uopšte kompjutacijske strukture. Autori u
116 Kod simboličkih reprezentacija nema degradacije, one ili “rade” ili su “pokvarene” i “ne rade”.
Drugim rečima, one su previše krte. Ako je ovo tačno onda je teško objasniti, na primer, delimičan
povraćaj reprezentacionalnog sadržaja što predstavlja veoma čest događaj.
117 Jaka propozicionalnost reprezentacija ne može da zadovolji mnoga otkrića dobijena iz psiholoških
testova koji su bili bazirani na slikama. Fenomenalni pojmovi čini se, takođe, izbegavaju da se uklope u
jezičke strukture.
118 One ne mogu da sadrže više perceptivnih modusa što je neplauzibilno jer su naši pojmovi obično
kompleksniji i uključuju više od jedne modalnosti.
119 Statistička neosetljivost, ili neosnovanost na statističkim regularnostima, ne može da odgovori na
potrebe nižih nivoa percepcije.
190
ovoj debati su usmerili svoju pažnju na različite aspekte reprezentacija i danas
poznajemo pojmove distribuiranih, kontekst-zavisnih, statistički osetljivih, orijentisanih
ka akciji, ikoničkih, konfiguralnih, delimičnih i paralelno procesiranih reprezentacija.
Ipak, prvo bi trebalo da se podsetimo distinkcije između metafizičkih i
epistemoloških tvrdnji o reprezentacijama i da ih ponovo procenimo. Čemero smatra da
o reprezentacijama možemo da govorimo kao o konstitutivnim delovima kognitivnih
sistema ili procesa ili kao o oruđima za objašnjavanje kognitivnih procesa (Chemero
2009: 67). Na sličan način Behtel (Bechtel 1998) razlikuje dva moguća načina na koje
reprezentacije mogu biti povezane sa kognitivnim procesima. On kaže da reprezentacije
mogu da figuriraju u njima ili nad njima može da se operiše. Ova distinkcija može da se
korelira sa Čemerovom, gde “operisanje nad” može da se koristi za formiranje
eksplanatornih tvrdnji, dok “figuriraju u” može da se koristi u iznošenju metafizičkih
tvrdnji. Kada pružamo kompjutaciona mehanicistička objašnjenja mi tipično govorimo
o tome da se nad reprezentacijama operiše, dok i dinamička shvatanja mogu da budu
kompatibilna sa tvrdnjom da u kognitivnim sistemima figuriraju reprezentacije bez
obavezivanja na pretpostavku da se one moraju javiti i u objašnjenjima kognicije. Ovo
implicira da bi trebalo da izdvojimo dve grupe kriterijuma za pripadništvo klasi
reprezentacija. Prva grupa bi nam omogućila da identifikujemo entitete koji figuriraju u
procesima kao reprezentacije (na primer, neka vrsta teleološkog shvatanja koja se
fokusira na konzumente reprezentacija). Dok bi nam druga grupa kriterijuma obezbedila
skup formalnih svojstava neophodnih za vršenje kompjutacija. Za prvu se obično misli
da je liberalnija, dok bi druga grupa uslova bila restriktivnija, što je ujedno i u skladu sa
domenom epistemoloških i metafizičkih tvrdnji o reprezentacijama. Nešto može da
figurira u Vatovom regulatoru kao reprezentacija, ali ne mora da ima formalna svojstva
koja bi se smatrala podesnim za kompjutacijska objašnjenja, jer, na primer, nije
simboličke, diskretne, statičke prirode. Važno je primetiti da se oba skupa svojstava
odnose na svojstva reprezentacionalnih nosilaca, isti entitet može da zadovolji jedan
skup svojstava ali da ne zadovolji i drugi skup svojstava. Prisetimo se, takođe, i da su
formalna svojstva mentalnih reprezentacija, prema Fodorovom mišljenju, njihov oblik i
veličina. Sa druge strane, neki kao Van Gelder smatraju da pošto nema entiteta u
kognitivnim procesima koji zadovoljavaju drugi skup svojstava onda uopšte i ne treba
da smatramo da su ti entiteti uopšte reprezentacije – to jest, on smatra da je samo drugi
191
skup svojstava određujući za reprezentacije i da ne treba da razdvajamo ova dva nivoa.
Dakle,  prvi, kao što su Čemero i Behtel, usvajaju duple standarde za reprezentacije, dok
drugi, poput Van Geldera i Bira, imaju samo jedan. Ipak, i jedni i drugi insistiraju da
druga grupa uslova, ekplanatorna, treba da uključuje tradicionalni zahtev da
reprezentacije budu simboličke. Mi smatramo da ni jedni ni drugi nisu u pravu, a da
razdvajanje dve vrste reprezentacionalnih tvrdnji uvodi nepotrebnu konfuziju. Koja bi
korist bila od metafizičkih reprezentacija ako one nisu eksplanatorno upotrebljive? U
ovom smislu donekle se slažemo sa Van Gelderom, ali se i naše razmišljanje bitno
razlikuje od njegovog. Dok Van Gelder kaže da ako kogniciju ne objašnjavamo
reprezentacijama onda ni nema reprezentacija, a mi kažemo ako priznamo da postoje
reprezentacije onda one mogu poslužiti i za davanje reprezentacionalnog objašnjenja.
Van Gelder argumentuje od negativne epistemološke tvrdnje ka negativnoj metafizičkoj
tvrdnji, a mi smatramo da od pozitivne metafizičke tvrdnje možemo argumentisati ka
mogućnosti pozitivne epistemološke tvrdnje. Ako smo spremni da određene entitete
prepoznamo kao reprezentacije uopšte onda to činimo jer one vrše bitnu funkciju u
procesima i sistemu čiji su deo, a ako vrše bitnu funkciju onda funkcionisanje sistema
može da se objasni pozivanjem na njih. Ovo je posebno jasno ako usvojimo teleološku
definiciju koja se vrlo često koristi za izdvajanje reprezentacija u metafizičkom smislu
(to čini recimo i Bechtel 1998) i koja eksplicitno definiše reprezentacije prema funkciji
koju omogućavaju njihovom konzumentu. Ipak, glavni razlog zašto se ne slažemo sa
anti-reprezentacionalistima oba tipa je taj što i jedni i drugi prave opštu grešku i
pripisuju svojstva reprezentacionalnog sadržaja reprezentacionalnim nosiocima. Oni
smatraju da je za diskretan sadržaj potrebno da i nosioci reprezentacija budu diskretni i
kada ne pronađu ovakve strukture onda zaključuju da reprezentacionalizam mora biti
pogrešan. Ovakva vrsta greške objašnjena je detaljno kod Harli (Hurley 1998) koja
upozorava da sistematičnost na nivou sadržaja ne implicira sistematičnost i na nivou
kognitivnih mehanizama. Umesto da koristimo dve grupe kriterijuma za određenje
reprezentacija u metafizičkom i epistemološkom smislu, jednu vrstu kriterijuma ćemo
koristiti za određenje same prirode reprezentacija (npr. teleološka teorija nam govori
zašto neki entitet smatramo reprezentacijom), a drugi za njihovo bliže određenje,
odnosno, za određenje njihove strukture. Pri tom, nećemo krenuti od svojstava sadržaja
koja ćemo onda pripisati samim nosiocima tog sadržaja, već ćemo razmatrati moguća
192
svojstva reprezentacija kao nosilaca što će nas osloboditi misli da reprezentacije moraju
biti simboličke i diskretne.
Teleološka teorija reprezentacionalnog sadržaja nas udaljava od
poistovećivanja nivoa sadržaja i nosilaca i pruža nam kriterijum za reprezentacije
Pođimo onda od toga kako minimalno možemo odrediti reprezentacije i gde nas
to vodi. Kada je u pitanju pozitivno shvatanje reprezentacija, mi želimo, pre svega, da
zadržimo osnovnu definiciju reprezentacija kao entiteta koji “stoje umesto” nečeg
drugog. Ono što odbacujemo je shvatanje prema kojem one moraju da budu strukturno
izomorfne sa objektom koji označavaju ili sa sadržajem koji nose. Kada se pitamo na
osnovu koje relacije neka reprezentacija stoji umesto nečeg drugog mi se pitamo kako
neka reprezentacija dobija svoj sadržaj. Dakle, objašnjenje glavne funkcije
reprezentacija, da one stoje umesto nečega drugog, moramo da objasnimo na osnovu
određene teorije reprezentacionalnog sadržaja, to jest, tek na osnovu definisane relacije
između reprezentacije i reprezentovanog možemo uopšte govoriti o reprezentacijama.
Postoji nekoliko teorija o relaciji između reprezentacija i njihovog sadržaja, gde je
sadržaj viđen kao nešto ekstrinsično u odnosu na fizički oblik reprezentacije. Priroda
veze koja postoji između reprezentacije i njenog sadržaja može biti relacija: sličnosti
(ovakvu teoriju zastupaju, recimo, Hjum i Barkli), kauzalne veze (Fodor, Drecke
[Dretske]), evolucione istorije (Milikan) ili pojmovne uloge (Kvajn [Quine], Blok
[Block], Harman [Harman]) (videti Cummins 1989 za detaljnu diskusiju o ovim
različitim teorijama). Reprezentacija X stoji umesto Y jer mu je slična120, kauzalno je
povezana sa njim121, mehanizam koji je proizveo X je evoluciono odabran da indikuje
Y, X igra odgovarajuću funkcionalnu ulogu u okviru mreže drugih pojmova122. Za
relaciju “stajanja umesto” ili relaciju između reprezentacije i reprezentanda mi
preferiramo teleološku ili evolucionu vezu. Nešto ranije, na početku prethodnog odeljka
120 Teorije sličnosti su najprimitivnije i nije ni potrebno posebno naglašavati da one nisu adekvatne jer
jednostavno su suviše retki slučajevi da reprezentacija liči na svoj sadržaj.
121 Kauzalne teorije sadržaja se suočavaju sa dva međusobno povezana problema – one ne mogu da
objasne mogućnost pogrešnog predstavljanja, jer šta god uzrokuje određenu reprezentaciju ono je i njen
pravi sadržaj, a u slučaju da je ista reprezentacija uzrokovana dvama različitim predmetima, konjem i
kravom u mraku, mora se reći da ona reprezentuje konja ili kravu u mraku. One funkcionišu više kao
termostati nego kao prave mentalne reprezentacije. Kako bi oba problema bila rešena mora se pronaći
način da jedna reprezentacija bude uzrokovana nečim što ona ne reprezentuje.
122 Neke teorije pojmovne uloge mogu biti optužene za cirkularnost.
193
4.3., opisali smo neke od osnovnih postulata teleološke teorije mentalnog sadržaja kao
podesne za identifikovanje reprezentacija kao onih entiteta koji figuriraju u nekom
sistemu. Teleološke teorije (posebno videti Millikan 1984, 1989) lakše je upariti sa
drugim liberalnijim stanovištima o formatu reprezentacija, jer ovakve teorije ne
pretpostavljaju da reprezentacije nose značenja ili informativne sadržaje u nekom jačem
smislu kao svoja intrinsična svojstva. One su stvari ili događaji koji stoje umesto nečeg
drugog zato što omogućavaju svom konzumentu da se reprodukuje i evoluira
prepoznavanjem njihove relacije sa onim što označavaju. One su reprezentacije zbog
svoje funkcije, a ne zbog svog oblika i veličine ili informacije koju sadrže. Teleološka
teorija reprezentacionalnog sadržaja nam omogućava da potpuno razdvojimo format
sadržaja i reprezentacionalni format. Veza između njih je potpuno ekstrinsična i ne
implicira da oni na bilo koji način treba da budu slični ili izomorfni. Sa druge strane,
kauzalne ili kovarijacijske teorije i teorije sličnosti su pretpostavljale određeni nivo
izomorfizma između sadržaja i nosilaca.
Postoje reprezentacije koje nisu strukturalno izomorfne sa svojim sadržajem ni u
kom pogledu – distribuirane reprezentacije
Kada je u pitanju reprezentacionalna struktura, možemo izdvojiti dve vrste
oblika reprezentacija: simboličke i distribuirane reprezentacije, kako ih Elajasmit
razvrstava (1997), ili, možda preciznije, lokalne i distribuirane reprezentacije, kako ih
Hinton, MekKleland i Rumelhart klasifikuju (1986, posebno pogledati poglavlje 3).
Simboličke ili lokalne reprezentacije su tradicionalno prepoznate kao odgovarajući
reprezentacionalni format za kompjutacijske teorije uma i za shvatanje relacije “stajanja
umesto” kao designacijske ili simbolizacijske relacije kako ju je Njuel shvatao. One su
takođe tesno povezane sa Fodorovim LOT ili jezikom misli (eng. language of thought)
gde su sintaktička svojstva jezika, pojmova i reprezentacija u bliskoj vezi jedna sa
drugima. Hinton et al. definišu lokalne reprezentacije kao one fizičke strukture koje
odslikavaju strukturu znanja koje sadrže (Hinton et al. 1986: 77). Distinkcija između
simboličkih i distribuiranih reprezentacija nastala je u okvirima konekcionizma i postala
tema plodne rasprave u oblasti kognitivne nauke. Distribuirane reprezentacije su
nasuprot simboličkim “ne-lokalne” reprezentacije, gde je svaki objekat “reprezentovan
obrascem aktivnosti koji je distribuiran na veliki broj kompjutacionih elemenata, a svaki
194
kompjutacioni element je uključen u reprezentaciju većeg broja različitih objekata”
(Ibid.). Drugim rečima, elementi nad kojima se vrše računske operacije su
subsimbolički, jer sami za sebe ništa ne simbolizuju, te zbog toga distribuirane
reprezentacije kontrastiramo sa simboličkim, a istovremeno jedinica informacije je
distribuirana te ih zato kontrastiramo sa lokalnim.
Razlog za njihovo uvođenje je
bio taj što se ukazalo da ne
postoji uvek jedan-na-jedan
korespondencija između
sadržaja pojmova i nosilaca
sadržaja (videti takođe Hinton
et al. 1986: poglavlje 3).
Drugim rečima, simbolicizam
koji je postulirao diskretnu i
statičnu prirodu reprezentacija
nije mogao da se uklopi sa
plastičnošću i neuralnom
međupovezanošću mozga i
različitim svojstvima koje reprezentacije tipično ispoljavaju (postepenom degradacijom,
osetljiviošću na kontekst, multi-modalnošću itd.). Ipak, umesto da se kognitivna nauka
prikloni jednom od ova dva formata debata o tome da li treba usvojiti distribuirano ili
simboličko viđenje reprezentacija tekla je dugo duž sledećih linija – argumentovano je
da su simboličke reprezentacije nezaobilazne u modelovanju kognitivnih sposobnosti
višeg niova kao što su planiranje, logičko rezonovanje, upotreba jezika itd. (Fodor and
Pylyshyn 1988), dok je distribuirani model imao više da ponudi kada su bile u pitanju
sposobnosti nižeg reda kao što su kategorizacija, prepoznavanje obrazaca itd.
(Churchland and Sejnowski 1992). Razlog za ovakvo podeljeno stanovište i razdvajanje
dva domena bio je taj što ni distribuirane reprezentacije nisu bile imune od problema.
Fodor i MekLahlin argumentovali su protiv konekcionističkih distribuiranih
reprezentacija kao nezadovoljavajućih za objašnjenje sistematičnosti (eng.
sistematicity), koja prema njima zahteva posebnu strukturu konstituenata reprezentacija
Slika 22
Distribuirane reprezentacije
(McClelland et. al 1986)
195
(1990) i koja se ispoljava na višim nivoima kognicije. Međutim, sa druge strane, teorija
o distribuciji reprezentacija obećavala je da će pružiti opšte shvatanje reprezentacija jer
su one bile kompatibilnije ispitivanjima u neuronauci koja nije bila u mogućnosti da
otkrije lokalne reprezentacije u mozgu koje je postulirao simbolicizam (videti Eliasmith
1997). Takođe, kao što smo već videli argumentacija u prilog diskretnosti koja počiva
na sistematičnosti misli najčešće je slučaj pravljenja greške poistovećivanja svojstava
sadržaja i nosilaca. Mi nećemo ulaziti u detaljno ispitivanje ove debate koja bi sama po
sebi bila opsežan predmet nekog drugog istraživanja, već ćemo se samo fokusirati na
činjenicu da postoji plauzibilno shvatanje reprezentacija koje ne postulira fizičku
korespondenciju sadržaja i nosilaca. Vredno je pomenuti da strukturalnu organizaciju sa
pojmovnog ili jezičkog semantičkog nivoa i dalje možemo zadržati, ali sa obraćanjem
pažnje da ona ne mora da bude prekopirana i na nivou fizičke strukture reprezentacija.
Takođe, specifična fizička svojstva distribuiranih reprezentacija mogu obezbediti
ispoljavanje određenih emergentnih svojstava kao što su, na primer, automatska
generalizacija ili bolja prilagodljivost novim situacijama, a njihova fleksibilnost je i
razlog zašto smatramo da one mogu izbeći prigovore koje su uputili anti-
reprezentacionalisti. Simbolicizam nas je obavezao na mnoga svojstva reprezentacija
koja ne mogu biti prisutna u proširenim kognitivnim sistemima, ali distribuirano
shvatanje nam pruža nadu da kompjutacije mogu biti vršene preko struktura koje su
fleksibilne i promenljive. One ne moraju da leže u pamćenju kao statični entiteti i da
čekaju da se nad njima izvrše operacije. One ne moraju da budu eksplicitno
kompozicionalne, već samo implicitno kao što je argumentovao Smolenski (Smolensky
1990). Svojom distribucijom one mogu da odgovore na sve probleme sa kojima su se
suočavale simboličke reprezentacije: lomljivošću, propozicionalnošću, statističkom
neosetljivošću, jer one mogu postepeno da degradiraju, mogu da se primene na
percpetivne reprezentacije i mogu da budu proizvod statističkog inputa.
Ono što je možda najznačajnije za naše potrebe je što distribuirane
reprezentacije omogućavaju jednu posebnu vrstu arhitekture – arhitekturu semantičkih
pokazatelja (SPA – eng. semantic pointer achitecture). Koristeći ovakvu arhitekturu
Elajasmit et al. uspeli su u modelovanju funkcionalnog mozga koji koristi dva i po
miliona neurona i koji su nazvali SPAUN (Eliasmith 2012; Stewart et. al 2012). Budući
da su konstituenti nad kojima se vrše kompjutacije subsimbolički i predstavljaju samo
196
“delove” celovitih reprezentacija oni mogu da funkcionišu kao semantički pokazatelji.
Drugim rečima, više kognitivne sposobnosti omogućene su neuralnim reprezentacijama
koje nose samo delimični semantički sadržaj i koje ukazuju na “mesto” informacija.
Zahvaljujući distribuiranim reprezentacijama onda možemo povezati pojmove
indeksičnosti jezika, deiktičkog kodiranja i semantičkog pokazivanja. Određena
svojstva jezika i kognitivnog ponašanja mogu se posmatrati kao posledica specifičnog
reprezentacionalnog formata. Semantički pokazatelji bi načelno mogli da objasne na
koji način uspevamo deiktički da kodiramo informacije, kao što je to slučaj, na primer, u
animiranom vidu, gde je informacija kodirana u okolini. Sistemi spoljašnjih simbola,
takođe, omogućavaju transformaciju misli ulazeći u interakcije sa semantičkim
pokazateljima i ostalim subsimboličkim elementima nad kojima se vrše kompjutacije.
Dakle, umesto da se od simboličnosti jezika zaključuje na simboličnost misli i
komjutacionih elemenata kao što to čine Fodor, Piljišin i MekLahlin, simboličnost i
arbitrarnost jezičkog sistema može da se posmatra upravo kao pokazatelj da misao sama
nije takve prirode. Kao što Endi Klark kaže u “Material Symbol” jezik je simboličan i
arbitraran možda upravo zato što
“misao (ili pre, biološki osnovna misao) nije takva. Kompjutaciona vrednost javnog
sistema suštinski bez-kontekstnih, arbitrarnih simbola, leži, prema ovom suprotstavljenom
stanovištu, u načinu na koji takav sistem može da gura, vuče, uvrće, ubeđuje i napokon
sarađuje sa različitim nearbitrarnim, modalnim, osetljivim na kontekst biološkim
osnovnim kodovima” (Clark 2006: 295).
Reprezentacije mogu biti distribuirane i hibridne i da se sastoje od spoljašnjih i
unutrašnjih konstituenata koji na različite načine doprinose krajnjem sadržaju misli.
Najbitniji uvid na koji želimo da se oslonimo, na kraju, je da svi argumenti
protiv reprezentacionalizma primenjenog na sisteme koji su duboko utelovljeni i
uronjeni u okolini svoju argumentaciju grade na pretpostavci da takvi sistemi ne
instanciraju statičke, diskretne, simboličke reprezentacije. Dok je ta pretpostavka, prema
kojoj su reprezentacije nužno simboličke, osnovana na grešci kojom se pretpostavlja da
reprezentacionalni nosioci moraju da imitiraju strukturu sadržaja koji nose. Razvijene
teorije distribuiranih reprezentacija (na primer ona Hintona et. al 1986, ili Churchland
Sejnowski 1992) pokazuju kako je moguće koristiti strukture koje ne liče na svoje
197
sadržaje u rešavanju konkretnih zadataka. Sa pojmom analogne kompjutacije ova misao
postaje još plauzibilnija, jer su moždani sistem i prošireni kompjutacioni sistemi fizički
analogni uređaji koji vrše kompjutacije pomoću tranzicija između njihovih fizičkih
stanja prema programima koji su instancirani njihovom fizičkom strukturom. Ove
tranzicije su omogućene električnim funkcionisanjem neuralnih mreža i delovima
okoline koji su sa njima u povratnoj sprezi koja donosi funkcionalnu dobit procesima
koji su tako realizovani.
198
Zaključna
razmatranja
Nakon pružanja mogućih odgovora na anti-reprezentacionalističke argumente protiv
ProKog koja prihvata kompjutacionističku paradigmu, preći ćemo na izlaganje
zaključnih razmatranja o položaju ovako razvijene verzije ProKog u širem okviru
filozofije i kognitivne nauke. Naš glavni cilj je bio da pokažemo da može postojati
plauzibilno kompjutacijsko shvatanje ProKog. Dok je naš drugi cilj, ne manje bitan, da
reinterpretiramo vezu između ProKog i SKN i međusobne veze različitih verzija
ProKog. Iako su zaključci povodom ovih pitanja već implicirani u onome što je do sada
izloženo, sada ćemo ih ukratko izložiti i u eksplicitnoj formi.
Smatramo da je citat iz Dejvidsonovog članka “Truth and Meaning”
odgovarajući za otpočinjanje kraja ovog ispitivanja – “Put do ove tačke je bio vijugav,
mada zaključak može prosto da se iznese” (1967: 311). Ako bi nas neko upitao nakon
ovog putovanja: “Da li ste dokazali van svake sumnje da postoje kompjutacioni
prošireni kognitivni procesi?” Morali bismo da mu odgovorimo: “Ne.” Međutim,
istovremeno mi bismo mogli da mu uzvratimo sledećim pitanjem: “Da li smo to uopšte
mogli da učinimo?” Mi mislimo da nismo. Argumentisanje za takve ontološke tvrdnje
uvek može biti samo uslovno i zavisno od teorije koju koristimo. I u tom smislu mi
prihvatamo instrumentalističku, mada pragmatičku poziciju. Tvrdnje o postojanju su
smislene, ali samo u pragmatičkom kontekstu, mi konceptualizujemo predmete kao
199
postojeće utoliko što njihove posledice imaju pragmatički uticaj. Možda i nije slučajnost
da su neki od prethodnika ProKog bili upravo Vilijam Džejms (William James, videti
Krueger 2006123) i Džon Djui (John Dewey, videti Rockwell 2005). Ovo istovremeno,
delimično pruža odgovor i na sledeće pitanje koje nam može biti upućeno: “Da li smo
napravili GSS na našem putu dokazivanja?” Pa, to zavisi. Tranzicija u zaključivanju od
sprege ka konstituciji je teorijska. Ukoliko postoji teorija koja prepoznaje izvesne
spregnute komponente kao da konstituišu vrstu na višem nivou onda možemo reći da je
takva sprega dovoljna za iznošenje konstitutivnih tvrdnji. Ovakvo gledište je, opet,
zavisno od posebnog viđenja vrsti. U Poglavlju 2 pokušali smo da pokažemo da nas
princip pariteta uči da kognicija nije prirodna vrsta i da nema belega kognitivnosti koji
bi bio u formi esencijalnog svojstva. U Poglavlju 3 pokušali smo da opravdamo
stanovište prema kojem mogu postojati naučno relevantne vrste koje su identifikovane
klasterom svojstava i funkcijama njihovih članova. Ukoliko prihvatimo ovakve
pretpostavke, onda je moguće govoriti o konstituciji procesa na osnovu postojanja
povratnih sprega između njihovih komponenata, ovakva tvrdnja ne bi bila moguća
ukoliko bismo insistirali na esencijalističkom određenju vrsta jer nas takvo gledište
obavezuje na vrste tvari pre nego na vrste struktura. Dalje smo utvrdili da nije sama
priroda sprege ili priroda komponenata ta koja čini proces kognitivnim, već funkcija
koju vrši. Zbog ovoga smo uveli zahtev da sprega komponenata u kognitivnim
procesima mora da ispoljava “funkcionalnu dobit” koju smo definisali na vrednosno
neutralan način. Funkcionalna dobit ne mora da poboljšava ili augmentuje proces, koji
bi bio izvršen na drugačiji način da nije bilo ovakve sprege, već je bitno da ona menja
proces na takav način da ne bi mogao postojati takav kakav jeste da sprege nije bilo. Na
kraju, ako je funkcija tako dobijenog procesa funkcija koju prepoznajemo kao
kognitivnu onda i takav proces treba da računamo kao kognitivan. Pri tom, pojam
“kognicija” ne funkcioniše samo kao krovni pojam ili, s druge strane, kao pojam koji
klasifikuje predmete prema njihovoj čisto, svakodnevno praktičnoj funkciji kao što je
pojam “kućnog audio sistema”, već referira na vrstu koja konstituiše dobru bazu za dalje
indukcije jer manifestuje klaster svojstava. U cilju zasnivanja ovakve teze o kogniciji i
mogućnosti pronalaženja odgovarajućih proširenih procesa koji bi ispunili ove uslove
kognitivnosti, naveli smo primere koje možemo naći kod Klarka, Hačinsa, Vilsona,
123 Kruger preuzima Džejmsov pojam “svesti kao selektivnog delanja” i pokušava da na njemu izgradi
argument za Prošireni um.
200
Balarda, Bruksa i drugih za koje smatramo da se mogu reintepretirati na način
kompatibilan onom koji je predložen. Na taj način smatramo da smo pružili neke dobre
razloge da određene široke kompjutacione procese računamo kao kognitivne, na osnovu
njihove funkcionalne dobiti koja proističe iz sprege njihovih komponenata i koja utiče
na potpuni funkcionalni opis takvih procesa.
Odnos ProKog i standardne kognitivne nauke
Zadržavajući kompjutaciono-reprezentacionalni model kognicije ostajemo pod
paradigmom SKN. Ovo ne znači da je ProKog automatska posledica SKN, jer iako
ostajući pod širokim okvirom jedne paradigme mi smo uveli nekoliko važnih izmena u
tradicionalno shvatanje kognicije. Ove izmene se prevashodno tiču uvođenja pojma
analogne kompjutacije i shvatanja reprezentacija kao distribuiranih reprezentacija koje
koriste “semantičko pokazivanje”. Unete izmene nisu dovoljne da ProKog učine
inkompatibilnom sa SKN jer su pojmovi kompjutacije i reprezentacije inače dosta
široko i liberalno korišćeni u opštoj praksi. Pićinini i Bahar, na primer, primećuju da
“mnogi kognitivni naučnici smatraju zdravorazumskim da kažu da je neuralna aktivnost
kompjutaciona i da kompjutacije objašnjavaju kogniciju. Međutim, oni se i dalje ne
slažu po pitanju tipa kompjutacija koje objašnjavaju kogniciju” (Piccinini, Bahar 2013:
454). Dakle, čak iako mnogi pretpostavljaju da kompjutacije moraju biti digitalne, a
reprezentacije simboličke, mi se ne moramo prikloniti ovakvom stanovištu kako bismo
ostali pod paradigmom kompjutacionizma. Ove posebne pretpostavke o prirodi
kompjutacija i reprezentacija su osnovane na prethodnom usvajanju Tjuringove ideje o
univerzalnoj računskoj mašini, Njuel i Sajmonovom modelu i grešci pripisivanja
personalnih svojstava subpersonalnim mehanizmima. Pri bližem ispitivanju postaje
jasno, ovakve kompjutacije i reprezentacije ne mogu biti primenjene uspešno čak ni na
unutrašnje kognitivne procese. Fodor sam primećuje da klasična KTU može da bude
primenjena samo na modularne sistema i da su kognitivni procesi retko tako učaureni,
specifičnog domena, determinisanih operacija, sa ograničenom centralnom dostupnošću,
brzog procesiranja, sa plitkim autputima i fiksiranom neuralnom arhitekturom.
Priznajemo da je prepoznavanje kognicije i ljudskog kognitivnog sistema kao
kompjutacionog, ili kao sistema koji transformiše input u željeni autput u cilju
inteligentnog ponašanja i rešavanja problema u okolini, bilo ispravno, ali odbacujemo
201
stanovište prema kojem su kognitivni sistemi digitalni računari instancirani u nekoj vrsti
centralnog procesora koji se nalazi unutar ljudske glave. Granice ulaska inputa i izlaska
autputa kognitivnog sistema su pogrešno identifikovane sa senzornim i motornim
organima naših bioloških tela, a slična greška učinjena je i sa identifikacijom
kompjutacione arhitekture i prirode kognitivnih programa. Ipak, smatramo da izmena
ovih centralnih pojmova ne vodi odbacivanju rezultata postignutih u SKN, jer su ovi
rezultati obično predstavljani u nešto apstraktnijem i širem okviru informacijskog
procesiranja. Iako paradigma procesiranja informacija postulira kompjutacionizam kako
bi zasnovala mogućnost transformacije informacija, ona ne mora da se ograniči na
naizgled najplauzibilniju verziju kompjutacionizma koja se obavezuje na digitalno-
simbolički model vršenja kompjutacija nad reprezentacijama. Kao što smo videli sva
svojstva koja se javljaju na nivou informacija ili propozicionalnog znanja, kao što su
sistematičnost, kompozicionalnost i sl. mogu da ostanu netaknuta iako ih odreknemo
mehanizmima koji su odgovorni za njihovu emergenciju na personalnom nivou.
Međusobni odnosi različitih verzija ProKog
Ipak, naše najveće postignuće je možda u tome što smo pokazali put kojim
veliki broj naizgled inkompatibilnih verzija ProKog mogu da se ujedine u jednu
koherentnu celinu. Počeli smo sa određenim brojem ProKog varijanti, od kojih su neke
bile funkcionalističke, neke reprezentacionalističke, neke opet integracionističke, a neke
dinamičke. One nisu bile uvedene kao da se bave različitim aspektima kognitivnog
proširenja već kao duboko sukobljene na nekom nivou deskripcije. Dve od najširih
distinkcija između ovih različitih ProKog varijanti, uvedene su sa pretpostavkom da
pružaju podele između sukobljenih i nezavisnih tvrdnji. Jedna je pružila distinkciju
između dinamičkih i kompjutacijskih modela ProKog, a druga je uvela razlikovanje
između dva talasa ProKog. Prva podela se nekada zamišlja kao da pruža dve nespojive
slike kognicije koje nastaju kao plod različitih motiva za ProKog – sliku centrifugalnog
regulatora i sliku Tjuringove mašine – insipirisane, redom, teorijom dinamičkih sistema
i kompjutacionom teorijom uma.
Na samom početku u širokim potezima smo oslikali stanovište prema kojem ove
dve slike nisu nužno sukobljene, već da se primenjuju na različite fenomene. Kako
202
bismo potkrepili ovu tvrdnju pokazali smo da se dinamička objašnjenja kognicije
usmeravaju ili na objašnjenje funkcionisanja neuralnih struktura i njihovog ponašanja
po modelu spregnutih oscilatora ili na opšte ponašanje kognitivnih sistema pružajući
deduktivno-nomološka objašnjenja. Iz ovih razloga smatramo da dinamička objašnjenja
mogu mirno da koegzistiraju sa kompjutacionim opisima kognitivnih procesa koji
opisuju kogniciju na nivou procesa i mehanizama odgovornih za inteligentno ponašanje.
Široki kompjutacioni sistem može sadržati dinamički spregnute neurone i dinamički
spregnute delove okoline, ali ga ovo ne lišava mogućnosti opisa prema kojem je on
kognitivan zato što instancira procese koji uključuju manipulaciju fleksibilnim,
konfiguralnim reprezentacijama osetljivim na kontekst. Ne smatramo da dinamicizam
može da pruži teoriju kognicije ili bilo kakvu vrstu supstancijalnije karakterizacije
kognicije, pre svega, zato što se na nivou predmeta svog istraživanja često ne uklapa u
projekat kognitivne nauke koja traga za uzrocima kognitivnog ponašanja, a, takođe, i
zato što je previše opšteg karaktera kao model. Sa druge strane, dinamička objašnjenja
su svakako korisna za istraživanje kognicije jer mogu da pruže objašnjenja posebnih
sprega i njihovog ponašanja koje mogu da imaju posledice na specifične karakteristike
kognitivnih procesa. Anti-reprezentacionalističke tvrdnje dinamicizma, takođe, ne
smatramo ugrožavajućim za kompjutacionističko shvatanje kognicije, jer su argumenti
za anti-reprezentacionalizam bazirani na primerima objašnjenja koji se ne nalaze na
odgovarajućem nivou opisa ili se odnose na previše usku klasu kognitivnih procesa
(niže kognitivne procese i difoltne procese teorije dvostrukih procesa). Takođe, anti-
reprezentacionalistički argumenti su uglavnom usmereni protiv postojanja simboličkih
reprezentacija, što ih ponovo čini ograničenim.
Kada je u pitanju bila podela na dva talasa kognicije, trudili smo se da pažljivo
interpretiramo njihove bazične tvrdnje kako bismo razotkrili lažnu pretpostavku o
njihovom sukobu na nivou strukturalnog odnosa proširenih procesa sa unutrašnjim
kognitivnim procesima. Pretpostavljalo se da prvi talas ProKog pruža argumente u
prilog proširenja procesa koji su funkcionalno izomorfni sa unutrašnjim procesima, a da
drugi talas argumentuje u prilog proširenja komplementarnih procesa koji se tako
razlikuju od unutrašnjih. Međutim, umesto da ih posmatramo kao dve teze o različitim
vrstama procesa, koje ne moraju da budu inkompatibilne, ali koje su u svakom slučaju
nezavisne, predložili smo njihovu identifikaciju u jednom širem okviru, a početno
203
razdvajanje prema sličnosti sa unutrašnjim procesima kao pogrešno. Prema ovom širem
okviru njihovog shvatanja prvi talas nam pruža uputstva za konstrukciju teorije
kognicije koja ne bi bila šovinistička i koja bi potencijalno uključila i proširene procese,
a drugi talas nam pruža razumevanje zašto uopšte postoje prošireni procesi ili, drugim
rečima, kako su delovi okoline postali kognitivno integrisani u ove procese. U tom
smislu dva talasa se ne sukobljavaju, ni na nivou njihovog odnosa prema unutrašnjim
kognitivnim procesima, niti u širem domenu prema kojem pružaju razloge za dve
komplementarne tvrdnje o vrsti teorije kognicije i načina integracije procesa.
Stoga, smatramo da nema razloga da uvodimo oštre podele ProKog varijacija
prema kojim su podeljena mišljenja u nekoj vrsti sukoba – reprezentacionalna sa anti-
reprezentacionalnim, prvi talas sa drugim talasom, kompjutacijski modeli sa
dinamičkim modelima – jer sve ove varijacije dodaju nešto bitno jedinstvenoj slici
proširenih kognitivnih procesa, koja je nastala devedesetih godina prošloga veka.
Nezadovoljstvo bihejviorizmom dovelo je do re-internalizacije mentalnog u formi
unutrašnjih mehanizama i do nastanka kognitivizma pedesetih godina dvadesetog veka.
Ipak, devedesetih godina, u različitim disciplinama i upotrebom različitih oruđa i
teorijskih instrumenata, grupe naučnika i filozofa počele su sa izgradnjom nove slike,
slike u kojoj um i kognicija nisu bili ograničeni kostima lobanje. Oni su se slagali sa
kognitivistima da je bihejviorizam pogrešio u potpunom izostavljanju uzroka ponašanja
koje su opisivali, ali su uzroke ovog ponašanja vratili nazad u svet. Mehanizmi
odgovorni za izražavanje kognitivnih sposobnosti su tada prošireni preko granica
ljudskog mesa. Danas, prema našem mišljenju, možemo da identifikujemo barem tri
komplementarna nekonfliktna poduhvata u ProKog – široki kompjutacionizam, koji je
najbolje upariti sa pojmovima analognih kompjutacija i distribuiranih reprezentacija,
integracionizam, koji objašnjava na koji način je okolina postala integrisana u
kognitivne procese putem evolucionih i kulturalnih procesa, i dinamicizam, koji
pokušava da formuliše univerzalne zakone ponašanja kognitivnih sistema i da pruži
objašnejnja ponašanja spregnutih neurona u okvirima konekcionizma.
Kakvu korist imamo od zastupanja ProKog?
Međutim, na kraju, ukoliko se složimo da pod uslovima koji su izloženi u
204
odeljku 3.5, kao deo revidiranog argumenta u prilog ProKog, ponekad možemo da
govorimo o proširenim kognitivnim procesima kakvu korist možemo imati od toga?
Neki, najčuvenije Rupert (2009), argumentišu da dodavanje konstitutivne, ontološke
tvrdnje stanovištu prema kojem je kognicija duboko zavisna od okoline, ili stanovištu
uronjene kognicije, ne može imati bilo kakave eksplanatorne posledice. Uronjenom i
proširenom kognicijom se, prema njegovom mišljenju, tvrdi isto u onom smislu koji
zanima nauku. Iz obe se izvode iste posledice i predviđanja, samo jedna od njih dodaje
da relacije između okoline i mozga nisu samo relacije zavisnosti već da su one
konstitutivne. Sa ovim zapažanjem se slažemo do izvesnog stepena, ali takođe
smatramo da usvajanje ProKog umesto uronjene kognicije može imati efekat Nekerove
kocke. Osnovni delovi sveta će ostati isti kao i relacije između njih bez obzira da li ih
mi posmatramo kao da konstituišu entitete na višem nivou organizacije ili ne. Međutim,
ukoliko ih ipak posmatramo kao jedinstvene mehanizme ili procese na višim nivoima,
ovo može imati sličan efekat koji je imalo postuliranje atoma kao uzroka fenomena.
Iako je kognitivna nauka uglavnom zainteresovana za funkcije, operacije i zakone, a ne
za specifične realizatore, mislimo da bi usvajanje hipoteze da su funkcionalno prošireni
široki kompjutacioni procesi instance kognitivne vrste, moglo da dovede do novih
naučnih predviđanja i da ubrza naučni progres. Stoga, čak iako je slučaj da Nekerova
kocka ima dva jednako vredna lica, oba nam nude jedinstvenu i novu perspektivu u
odnosu na ono drugo. Smatramo da se isto odnosi i na viđenje proširenih kognitivnih
procesa kao integrisanih procesa ili samo kao privremeno i nekonstitutivno spregnutih, s
tom razlikom što bi uključivanje proširenih procesa u klasu kognitivnih procesa značilo
istraživanje do sada nedovoljno ispitane strane Nekerove kocke i što nas njeno
ispitivanje tek može dovesti do novih otkrića.
Na kraju, želeli bismo da kažemo nešto o mogućoj vrednosti ProKog za druge
filozofske discipline. Čak iako ontološke tvrdnje ne moraju previše da interesuju
naučnike, one su uvek bile plodna tema filozofskih rasprava. Različite filozofske teorije
strogo zavise od ontoloških pretpostavki koje usvajaju eksplicitno ili samo implicitno.
Iz tog razloga, tvrđenje da je naše racionalno ponašanje uzrokovano procesima koji su
delimično spoljašnje realizovani može imati ozbiljne posledice na posebna filozofska
stanovišta. Jedna od takvih oblasti filozofije može biti filozofija jezika ili semantika.
Debata između internalista i eksternalista može da pretrpi uticaj hipoteze o proširenju
205
kognicije sa više strana. U odeljku 4.1. nagovestili smo da distinkcija između uskog i
širokog sadržaja može da izgubi svoju plauzibilnost pod pretpostavkom eksternih
realizatora naših misli. Uski sadržaj može da se ispostavi kao dosta širi ukoliko
mentalna stanja imaju široku bazu supervenijencije. Takođe, razumevanjem
racionalnosti kao uronjene u okolinu, nasuprot tradicionalnog shvatanja prema kojem
ona zavisi samo od unutrašnjih stanja i logičkih relacija između naših misli, i primene
takvog shvatanja na različite semantičke pojmove, granica razdvajanja internalističkih i
eksternalističkih shvatanja semantičkog sadržaja može biti pomerena ili čak ukinuta
(videti Milojevic 2011). Takođe, uvidi u prirodu “deiktičkog kodiranja” i “semantičkog
pokazivanja” mogu otkriti nove aspekte o prirodi indeksičnosti delova našeg jezika.
Naša sposobnost da ne kodiramo svaku relevantnu informaciju na unutrašnji način može
biti na odgovarajući način preneta na upotrebu indeksičkih termina. U oblasti
epistemologije ProKog, takođe, može da pruži nove uvide koji bi se reflektovali na
shvatanje uslova saznanja. Naime, Pričard (Pritchard 2010) ispituje baš takvu vrstu
uticaja ProKog na pojam intuicije sposobnosti – intuicije da istinito verovanje ne može
da se računa kao znanje ako nije proizvod kognitivne sposobnosti. Kognitivna
sposobnost je viđena, dakle, kao preduslov za znanje u tom smislu što ne bismo bili
nastrojeni da pripišemo znanje mozgu u posudi zato što iako on ima istinita verovanja i
ona su na pouzdan način implantirana u njega, on “sam nije odgovoran” za ova istinita
verovanja. Ukoliko izmenimo tradicionalnu pretpostavku da je kognitivna sposobnost u
potpunosti unutrašnje realizovana naše tvrdnje o pripisivanju znanja takođe mogu da se
promene u skladu sa ovim novim eksternalističkim shvatanjem kognitivne sposobnosti.
Nažalost, ponestaje nam prostora za opisivanje ovih interesantnih posledica
ProKog na posebne filozofske teze, tako da ćemo morati da ih prepustimo nekom
drugom detaljnom istraživanju. Stoga, završavamo sledećom mišlju: ProKog je
plauzibilna teza o kognitivnim procesima koja može da posluži kao plodan heuristički
instrument budućih naučnih poduhvata; ona takođe nosi značajne posledice za različita
filozofska stanovišta kao što su filozofija jezika i epistemologija. Predlažemo da se na
nju gleda kao na jedinstvenu sliku kognicije koja je delimično proširena u svet i čiji su
detalji raznobojni i raznoliki, a sastoje se od analognih kompjutacija, distribuiranih
reprezentacija, spregnutih oscilatora, kognitivnih niša i kulturnih artefakata.
206
LITERATURA
A
Allen-Hermanson, Sean (2012). Superdupersizing the mind: Extended cognition and the
persistence of cognitive bloat. Philosophical Studies 158 (1): 1-16.
Adams, Fred & Aizawa, Kenneth (2008/2010). The Bounds of Cognition. Blackwell.
Adams, Fred & Aizawa, Ken (2001). The Bounds of Cognition. Philosophical
Psychology 14 (1): 43-64.
Allen, Colin (2006). Transitive inference in animals: Reasoning or conditioned
associations? In Susan L. Hurley & Matthew Nudds (ur.), Rational Animals? Oxford
University Press.
Armstrong, David M. (1968). A Materialist Theory of the Mind. Routledge.
Aydede, Murat & Robbins, P. (ur.) (2009). The Cambridge Handbook of Situated
Cognition. Cambridge.
B
Ballard, D. H., Hayhoe, M. M., Pook, P. K., & Rao, R. P. N. (1997). Deictic codes for
the embodiment of cognition. Behavioral & Brain Sciences 20: 723-767.
Ballard, D. H. (1996). On the function of visual representation. U K. A. Akins (ur.),
Perception (str. 111-131). Oxford: Oxford University Press.
Ballard, D., Hayhoe, M., & Pelz, J. (1995). Memory representations in natural tasks.
Cognitive Neuroscience 7:66-80.
Barbey, A. K., & Sloman, S. A. (2007). Base-rate respect: From ecological validity to
dual processes. Behavioral and Brain Sciences 30: 241–297.
Barsalou, L. W. (2008). Grounded cognition. Annu. Rev. Psychol. 59:617–45.
Barsalou, L. W. (1999). Language comprehension: Archival memory or preparation for
situated action?. Discourse Processes 28: 61-80.
Bateson, Gregory (1972). Steps to an Ecology of Mind: Collected Essays in
Anthropology, Psychiatry, Evolution, and Epistemology. University Of Chicago Press
207
Bechtel, William & Abrahamsen, Adele (2005). Mechanistic explanation and the
nature-nurture controversy. Bulletin d'Histoire Et d'pistmologie Des Sciences de La
Vie 12:75-100.
Bechtel, William (1998). Dynamicists versus computationalists: Whither
mechanists? Behavioral and Brain Sciences 21 (5):629-629.
Beer, R.D. (2003). The dynamics of active categorical perception in an evolved model
agent (with commentary and response). Adaptive Behavior 11(4): 209-243.
Beer, R.D. (1996). Toward the evolution of dynamical neural networks
for minimally cognitive behavior. U P. Maes, M. Mataric, J. Meyer, J. Pollack and S.
Wilson (ur.), From animals to animats 4: Proceedings of the Fourth International
Conference on Simulation of Adaptive Behavior (str. 421-429). MIT Press.
Bennett, Jonathan (1989). Rationality. Indianapolis, Indiana: Hackett Publishing.
Berkeley, George (1709/1732) An Essay Towards a New Theory of Vision.
http://psychclassics.yorku.ca/Berkeley/vision.htm (preuzeto 10.05.2012)
Berkeley, Istvan S. N. (1997), What is connectionism?
http://www.ucs.louisiana.edu/~isb9112/dept/phil341/wisconn.html (preuzeto
12.01.2013)
Block, Ned (1996). What is Functionalism? U Donald M. Borchert (ur.), Encyclopedia
Of Philosophy. MacMillan.
Blum, L., M. Shub and S. Smale (1989). On a theory of computation and complexity
over the real numbers: NP completeness, recursive functions, and universal machines,
Bull. AMS 21: l-46.
Boyd, Richard (1999). Kinds, complexity and multiple realization: comments on
Millikan's ‘Historical Kinds and the Special Sciences’, Philosophical Studies, 95: 67–
98.
Boyd, Richard (1991). Realism, anti-foundationalism and the enthusiasm for natural
kinds. Dialectica 43 (1-2): 5-29
Bredo, E. (1994). Reconstructing educational psychology: Situated cognition and
Deweyian pragmatism. Educational Psychologist 29 (1): 23–35.
Brook, Andrew (2009), Philosophy in and philosophy of cognitive science. Topics in
Cognitive Science 1:2, pp. 216-30.
Brooks, Rodney (1991). Intelligence without reason. Artificial intelligence: critical
concepts 3
208
Brown, Bruce L. (2001). Toward a Psychological Analysis of the Sentence from the
Work of Lashley, Chomsky, Wundt, Polanyi, and Skousen's AML. Deseret Language
and Linguistics Society 27: 17-22.
Buckner, Cameron (u štampi). A Property Cluster Theory of Cognition. Philosophical
Psychology
Buckner, Cameron (2011). Two Approaches to the Distinction between Cognition and
'Mere Association'. International Journal for Comparative Psychology 24 (1):1-35.
C
Cash, Meson (2013), Cognition without borders: “Third wave” socially distributed
cognition and relational autonomy. Cognitive Systems Research. DOI:
http://dx.doi.org/10.1016/j.cogsys.2013.03.007
Chandrasekaran, B. (1981). Natural and social system metaphors for distributed
problem solving: Introduction to the issue. IEEE Transaction on Systems, Man, and
Cybernetics 11: 1-5.
Chemero, Anthony (2009), Radical Embodied Cognitive Science, MIT Press.
Chemero, A. And Silberstein, M. (2008). Defending Extended Cognition. U Love,
McRae, and Sloutsky (ur.), Proceedings of the 30th Annual Meeting of the Cognitive
Science Society, str. 129-134.
Church, Alonzo (1936). Correction to a note on the entscheidungsproblem. Journal of
Symbolic Logic 1 (3):101-102.
Church, Alonzo (1936). A note on the entscheidungsproblem. Journal of Symbolic
Logic 1 (1):40-41.
Churchland, Patricia S. & Sejnowski, Terrence J. (1989). Neural representation and
neural computation. U L. Nadel (ur.), Neural Connections, Mental Computations. MIT
Press.
Clancey, William (2009), Scientific antecedents of situated cognition. In Philip Robbins
and Murat Aydede (ur.), Cambridge Handbook of Situated Cognition. New York:
Cambridge University Press, (str. 11-34)
Clark, Andy & Chalmers, David J. (1998). The extended mind. Analysis 58 (1):7-19.
Clark, Andy (2010). Memento's revenge: the extended mind, extended. U Richard
Menary (ur.), The Extended Mind. MIT Press.
Clark, Andy (2008). Supersizing the Mind: Embodiment, Action, and Cognitive
Extension. Oxford University Press.
209
Clark, Andy (2007a). Curing cognitive hiccups: A defense of the extended
mind. Journal of Philosophy 104 (4):163-192.
Clark, Andy (2007b/2008). Pressing the flesh: A tension in the study of the embodied,
embedded mind? Philosophy and Phenomenological Research 76 (1): 37–59.
Clark, Andy (2006a). Language, embodiment, and the cognitive niche. Trends Cogn
Sci. 10(8):370-4.
Clark, Andy (2006b). Material symbols. Philosophical Psychology 19 (3):291-307.
Clark, Andy (2005). Intrinsic content, active memory, and the extended
mind. Analysis 65 (285):1-11.
Clark, Andy (2003). Forces, fields, and the role of knowledge in action. Adaptive
Behavior 11 (4):270-272.
Clark, Andy (2001). Reasons, robots and the extended mind. Mind and Language 16
(2):121-145.
Clark, Andy (1998a), Being There: Putting Brain, Body, and World Together Again.
Bradford Books.
Clark, Andy (1998b). Author’s Response: review symposium on Being There.
Metascience 7: 95-103
Clark, Andy (1997). The Dynamical Challenge. Cognitive Science 21: 461-480.
Clark, Andy (1989). Microcognition. MIT Press.
Collins, Allan & Smith, Edward E. (ur.) (1988). Readings in Cognitive Science, a
Perspective From Psychology and Artificial Intelligence. Morgan Kaufmann Publishers.
Craver, Carl F. & Wilson, Robert A. (2007). Realization. U P. Thagard (ur.), Handbook
of the Philosophy of Psychology and Cognitive Science. Elsevier.
Cummins, Robert C. (1983). The Nature of Psychological Explanation. MIT Press.
Cummins, Robert C. (1989). Meaning and Mental Representation. MIT Press.
D
Dale, R., Kehoe, C.E. & Spivey, M.J. (2007). Graded motor responses in the timecourse of
categorizing atypicalexemplars. Memory and Cognition 35: 15-28
Davidson, Donald (1967). Truth and meaning. Synthese 17 (1): 304-323.
210
Davis, Martin (ur.) (1965/2004). The Undecidable: Basic Papers on Undecidable
Propositions, Unsolvable Problems, and Computable Functions. Dover Publication.
Dawkins, Richard (1982/1999). The Extended Phenotype. Oxford: Oxford University
Press.
De Cruz, Helen (2008). An Extended Mind Perspective on Natural Number
Representation, Philosophical Psychology 21(4): 475-490.
De Cruz, Helen (2007). How does complex mathematical theory arise? Phylogenetic
and cultural origins of algebra. U C. Gershenson, D. Aerts, & B. Edmonds (ur.),
Worldviews, science and us: Philosophy and complexity (str. 338–351). London: World
Scientific.
Dennett, Daniel C. (1996). Kinds of Minds. New York: Basic Books.
Dennett, Daniel C. (1991). Consciousness Explained. Penguin.
Donald, Merlin (1991). Origins of the Modern Mind: Three Stages in the Evolution of
Culture and Cognition. Harvard University Press
Drayson, Zoe (2010). Extended cognition and the metaphysics of mind. Cognitive
Systems Research 11 (4):367-377.
Dretske, Fred (1996). Phenomenal externalism. Philosophical Issues 7.
Dreyfus, Hubert L. (1972). What Computers Can't Do. Harper and Row.
E
Eliasmith, C. (2012). How to build a brain: A neural architecture for biological
cognition. Oxford University Press, New York, NY.
Eliasmith, C. (1997) Structure without symbols: Providing a distributed account of
high-level cognition. Southern Society for Philosophy and Psychology. Conference
March, 1997. (preuzeto 16.09.2011)
http://www.arts.uwaterloo.ca/~celiasmi/Papers/SSPP.html
Evans, J. St. B. T. (2008). Dual-processing accounts of reasoning, judgment and social
cognition. Annual Review of Psychology 59: 255–278.
F
Fodor, Jerry A. (2000). The Mind Doesn't Work That Way, MIT Press.
211
Fodor, Jerry A. (1987). Psychosemantics, Cambridge, Mass.: Bradford Books.
Fodor, Jerry A. (1985). Precis of the modularity of mind. Behavioral and Brain
Sciences 8:1-5.
Fodor, Jerry A. (1983). The Modularity of Mind. Cambridge, MA: MIT Press.
Fodor, Jerry A. (1981). Representations: Philosophical Essays on the Foundations of
Cognitive Science. Mit Press.
Fodor, Jerry A. (1975). The Language of Thought, New York: Thomas Crowell.
Fodor, Jerry A. (1974). Special Sciences. Synthese 2: 97-115.
Fodor, Jerry A. & Pylyshyn, Zenon W. (1988). Connectionism and cognitive
architecture. Cognition 28:3-71.
Frankish, Keith and Evans, Jonathan St. B. T. (2009). The duality of mind: an historical
perspective. U Evans, Jonathan St. B. T. and Frankish, Keith (ur.) In Two Minds: Dual
Processes and Beyond. Oxford: Oxford University Press, str. 1–29.
Franklin, N. & Tversky, B. (1990). Searching imagined environments. Journal of
Experimental Psychology: General, 119: 63-76
Frege, Gottlob (1879). Begriffsschrift: eine der arithmetischen nachgebildete
Formelsprache des reinen Denkens. Halle.
G
Gardner, Howard (1985). The Mind’s New Science, Basic Books.
Gibson, J.J. (1979). The Ecological Approach to Visual Perception. Boston: Houghton
Mifflin.
Glenberg, Arthur M. and Robertson, David A. (2000), Symbol Grounding and Meaning:
A Comparison of High-Dimensional and Embodied Theories of Meaning. Journal of
Memory and Language 43: 379–401
Globus, Gordon G. (1992). Toward a noncomputational cognitive science. Journal of
Cognitive Neuroscience 4: 299-310.
Grush, Rick (2004). The emulation theory of representation: Motor control, imagery,
and perception. Behavioral And Brain Sciences 27 (3): 377-396.
H
212
Haselager, W.F.G., Bongers, R.M. & van Rooij, I. (2003). Cognitive science,
representations and dynamical systems theory. U W. Tschacher and J-P. Dauwalder (ur.)
The dynamical systems approach to cognition: Concepts and empirical paradigms
based on selforganization, embodiment, and coordination Dynamics. Studies of
Nonlinear Phenomena in Life Science - Vol. 10. (str. 229-242). Singapore: World
Scientific.
Haugeland, John (1998). Having Thought: Essays in the Metaphysics of Mind. Harvard
University Press.
Haugeland, J. (1991). Representational Genera. U Ramsey, W. Stich, S. and
Rummelhart, D. (ur.), Philosophy and Connectionist Theory.
Haugeland, John (1985). Artificial Intelligence: The Very Idea. Cambridge: Mit Press.
Helmholtz, H. von (1867/1962). Helmholtz’s treatise on physiological optics. (JPC
Southall, Trans. 3rd ed.) Dover Publications, New York.
Hempel, C., P. Oppenheim (1948). Studies in the Logic of Explanation. Philosophy of
Science 15: 135–175
Hempel, Carl (1965). Aspects of Scientific Explanation and Other Essays in the
Philosophy of Science, New York: Free Press.
Hinton, G. E., McClelland, J. L., & Rumelhart, D. E. (1986). Distributed
representations. PDP1, Chapter 3.
Horst, Steven (2011) “The Computational Theory of Mind”, The Stanford Encyclopedia
of Philosophy (Spring 2011 Edition), Edward N. Zalta (ed.), URL =
<http://plato.stanford.edu/archives/spr2011/entries/computational-mind/>.
Hurley, Susan L. (2010). Varieties of externalism. U R. Menary (ur.), The Extended
Mind. Ashgate.
Hurley, Susan L. (2000). Consciousness in Action: Clarifications, Mind and Language,
15(5): 556-561.
Hurley, Susan L. (1998). Consciousness in Action. Harvard University Press.
J
James, William (1890). The Principles of Psychology, 2 vols. Dover Publications 1950.
K
Kaufman, E.L., Lord, M.W., Reese, T.W., & Volkmann, J. (1949). The discrimination of
213
visual number. American Journal of Psychology 62 (4): 498–525
Kahneman, D., & Frederick, S. (2002). Representativeness revisited: Attribute
substitution in intuitive judgement. U T. Gilovich, D. Griffin, & D. Kahneman (ur.),
Heuristics and biases: The psychology of intuitive judgment (str. 49–81). Cambridge,
MA: Cambridge University Press
Kelso, J. A. S. (1995). Dynamic patterns: The self organization of brain and behavior.
Cambridge, MA: MIT Press.
Kirchhoff, Michael (2013). Extended cognition & constitution: Re-evaluating the
constitutive claim of extended cognition. Philosophical Psychology:1-26. DOI:
10.1080/09515089.2012.724394
Kirchhoff, Michael (2012). Extended cognition and fixed properties: steps to a third-
wave version of extended cognition. Phenomenology and the Cognitive Sciences 11
(2):287-308.
Kirsh, David, and Maglio, P. (1994). On Distinguishing Epistemic from Pragmatic
Action. Cognitive Science 18: 513-549.
Kirsh, D. (2010). Thinking with External Representations. AI and Society. Springer:
London, 25: 441–454.
Kirsh, D. (2001). The Context of Work. Human computer Interaction 16(2-4): 305-322
Kirsh, D. (1995). Complementary strategies: Why we use our hands when we think. U
Johanna D. Moore and Jill Fain Lehman (ur.)Proceedings of the Seventeenth Annual
Conference of the Cognitive Science Society. str. 212-217.
Kripke, Saul (1971). Identity and Necessity, U Identity and Individuation, M. K. Munitz
(ur.). New York: New York University Press. Ponovo štampano u Philosophical
Troubles. Collected Papers Vol. I, Oxford University Press.
L
Lakoff, G., & Johnson, M. (1999). Philosophy in the flesh: The embodied mind and its
challenge to western thought. New York: Basic Books.
Lakoff, G., & Johnson, M. (1980). Metaphors we live by. Chicago: University of
Chicago Press.
Lashley, Karl (1950). In search of the engram. Society of Experimental
Biology Symposium 4: 454–482.
Leibniz, Gottfried Wilhelm (1714). Monadology
214
Levin, Janet (2010). Functionalism, The Stanford Encyclopedia of Philosophy, Edward
N. Zalta (ed.), URL =
<http://plato.stanford.edu/archives/sum2010/entries/functionalism/>
Lewis, David (1966). An argument for the identity theory. Journal of Philosophy 63
(2):17-25.
Lycan, William G. (1987). Functionalism and essence. U W. G. Lycan (ur.),
Consciousness. MIT Press.
M
Marr, David (1982). Vision. Freeman.
Mayr, Otto (1970). The Origins of Feedback Control. Cambridge, MA: MIT Press.
McClelland, J. L., Rumelhart, D. E., & the PDP research group (1986). Parallel
distributed processing: Explorations in the microstructure of cognition. Volume
II. Cambridge, MA: MIT Press.
McClelland, J. L., Rumelhart, D. E., Hinton, G. E. (1986a) The Appeal of
Parallel Distributed Processing
Rumelhart, D. E., Smolensky, P., McClelland, J. L., Hinton, G. E. (1986b)
Schemata and Sequential Thought Processes in PDP Models
McCulloch, W. and Pitts, W. (1943). A logical calculus of the ideas immanent in
nervous activity. Bulletin of Mathematical Biophysics 7: 115 - 133.
Mclaughlin, Brian P. (2006). Is role-functionalism committed to epiphenomenalism?
Journal of Consciousness Studies 13 (1-2):39-66.
McKinstry, C., Dale, R., & Spivey, M. J. (2008). Actiondynamics reveal parallel
competition in decision making. Psychological Science 19(1), 22-4.
Menary, Richard (2013). Cognitive Integration, Enculturated Cognition and the Socially
Extended Mind. Cognitive Systems Research. doi:
http://dx.doi.org/10.1016/j.cogsys.2013.05.002
Menary, Richard (2012). Cognitive practices and cognitive character. Philosophical
Explorations 15 (2):147 - 164.
Menary, Richard (ur.) (2010). The Extended Mind. MIT Press.
Menary, Richard (2010a). The extended mind and cognitive integration. U Richard
Menary (ur.), The Extended Mind. MIT Press.
215
Menary, Richard (2007a). Cognitive Integration: Mind and Cognition Unbounded.
Palgrave Macmillan.
Menary, Richard (2007b). Writing As Thinking. Language Sciences 29: 621-632.
Merleau-Ponty, Maurice (1942/1963). La Structure du Comportement, Paris: Presses
Universitaires de France; The Structure of Behavior, A.L. Fisher (trans.), Boston:
Beacon Press.
Miller, George A. (2003). The cognitive revolution: a historical perspective. Trends
Cogn Sci, Vol. 7, No. 3: 141-144.
Millikan, Ruth G. (1999). Historical kinds and the "special sciences". Philosophical
Studies 95 (1-2):45-65.
Millikan, Ruth G. (1989). Biosemantics. Journal of Philosophy 86 (July): 281-97.
Millikan, Ruth G. (1984). Language, Thought and Other Biological Categories. MIT
Press.
Milojević, Miljana (2011). Nova shvatanja racionalnosti i semantika. Theoria 4/2011:
93-109.
Misak, C. J. (1995). Verificationism: Its History and Prospects. Routledge.
N
Nagel, E. (1961) The Structure of Science: Problems in the Logic of Scientific
Explanation, New York: Harcourt, Brace and World.
Newell, Allen; & Simon, H. A. (1976) Computer Science as Empirical Inquiry: Symbols
and Search. Communications of the ACM 19: 113-126.
Newell, Allen; & Simon, Herbert A. (1961), Computer Simulation of Human
Thinking. Science 134(3495) (22 December): 2011-2017.
Newell, Allen; Shaw, J.C.; & Simon, Herbert A. (1958), Elements of a Theory of
Human Problem Solving. Psychological Review65(3): 151-166.
Newell, Allen; & Simon, Herbert A. (1956), The Logic Theory Machine—A Complex
Information Processing System, IRE [now, IEEE] Transactions on Information
Theory 2(3) (September): 61-79.
Newell, A. (1990). Unified Theories of Cognition. Harvard University Press.
Cambridge, Massachusetts.
216
Nilsson, Nils (2010). The Quest for Artificial Intelligence: A History of Ideas and
Achievements. Cambridge University Press.
Noë, Alva (2004). Action in Perception. MIT Press.
Noë, Alva & Hurley, Susan L. (2003). The deferential brain in action. Trends in
Cognitive Sciences 7 (5):195-196.
O
O'Regan, J. Kevin (2001). What it is like to see: A sensorimotor theory of perceptual
experience. Synthese 129 (1):79-103.
P
Piazza, Manuela (2009). How Humans Count: Numerosity and the Parietal Cortex.
Neuroscientist June 2009 15: 261-273
Pica, P., Dehaene, S., Spelke, E., & Izard, V. (2008). Log or linear? Distinct intuitions of
the number scale in Western and Amazonian indigene cultures. Science 320
(5880):1217-1220.
Piccinini, Gualtiero & Bahar, Sonya (2013). Neural Computation and the Computational
Theory of Cognition. Cognitive Science 37 (3):453-488.
Piccinini, Gualtiero and Scarantino, Andrea (2011). Information processing,
computation, and cognition, J Biol Phys. 37(1): 1–38.
Piccinini, Gualtiero (2008). Some Neural Networks Compute, Others Don't. Neural
Networks 21 (2-3):311-321.
Piccinini, Gualtiero (2007). Connectionist computation. U Gualtiero Piccinini (ur.),
Proceedings of the 2007 International Joint Conference on Neural Networks.
Popper, Karl (1959). The Logic of Scientific Discovery, London: Hutchinson.
Pritchard, Duncan (2010). Cognitive ability and the extended cognition
thesis. Synthese 175:133-151.
Putnam, Hilary (1963). Brains and behavior. In Ronald J. Butler (ed.), Analytical
Philosophy: Second Series. Blackwell.
Pylyshyn, Zenon W. (1984). Computation and Cognition: Towards a Foundation for
Cognitive Science. MIT Press.
217
Q
Quine, W. V. O. (1969) Ontological Relativity and Other Essays. NY: Columbia
University Press.
Quine, W. V. O. (1960) Word and Object. Cambridge, MA: MIT Press.
R
Ramsey, William (2010). Review of Richard Menary (ur.), The Extended Mind. Notre
Dame Philosophical Reviews 2010 (12).
Rockwell, Teed (2010). Extended cognition and intrinsic properties. Philosophical
Psychology 23: 6, 741-757.
Roth, M. (2005). Program Execution in Connectionist Networks. Mind & Language 20:
448–467.
Roth, Wolff-Michael (1999). Discourse and agency in school science laboratories.
Discourse Processes 28 (1): 27-60.
Rowlands, Mark (2009a). Enactivism and the extended mind. Topoi 28 (1):53-62.
Rowlands, Mark (2009b). Extended cognition and the mark of the
cognitive. Philosophical Psychology 22 (1):1 – 19.
Rowlands, Mark (1999/2004). The Body in Mind: Understanding Cognitive Processes.
Cambridge University Press.
Rupert, Robert D. (2013). Memory, Natural Kinds, and Cognitive Extension; or,
Martians Don't Remember, and Cognitive Science Is Not about Cognition. Review of
Philosophy and Psychology 4 (1):25-47.
Rupert, Robert D. (2009). Cognitive Systems and the Extended Mind. OUP USA.
Rupert, Robert D. (2004). Challenges to the hypothesis of extended cognition. Journal
of Philosophy 101 (8):389-428.
Rumelhart, D. E., McClelland, J. L., & the PDP research group. (1986). Parallel
distributed processing: Explorations in the microstructure of
cognition. Volume I. Cambridge, MA: MIT Press.
Ryle, Gilbert (2009), The Concept of Mind, Routledge.
218
S
Samuels, Richard (2009). The Magical Number Two, Plus or Minus: Dual Process
Theory as a Theory of Cognitive Kinds. U Keith Frankish & Jonathan St B. T. Evans
(ur.), In Two Minds: Dual Processes and Beyond. Oxford University Press.
Schulz, Armin W. (2013). Overextension: the extended mind and arguments from
evolutionary biology. European Journal for Philosophy of Science 3 (2): 241-255.
Schwitzgebel, Eric (2011). Belief, The Stanford Encyclopedia of Philosophy, Edward N.
Zalta (ed.), URL = <http://plato.stanford.edu/archives/win2011/entries/belief/>.
Searle, John (1980). Minds, Brains and Programs. Behavioral and Brain Sciences 3 (3):
417-457.
Sejnowski, T., Rosenberg, C. (1986). NETtalk: A Parallel Network That Learns to Read
Aloud. (Technical Report JHU/EEC-86/01.) Baltimore, MD: Johns Hopkins University.
Shapiro, Lawrence A. (2010). Embodied Cognition. Routledge.
Shapiro, Lawrence A. (2007). The Embodied Cognition Research Programme,
Philosophy Compass 2/2:338–346.
Shapiro, Lawrence A. (2004). The Mind Incarnate. MIT Press.
Shoemaker, Sydney (1984). Some varieties of functionalism. U Identity, Cause, and
Mind, Oxford University Press, str. 261–286.
Siegelmann, H. T., Sontag, E. D. (1994) Analog computation via neural networks.
Theoret. Comput. Sci. Vol. 131 (2): 331-360.
Simon, Herbert A. (1969/81). The Sciences of the Artificial. Cambridge, MA: MIT
Press
Simon, H. A., & Kaplan, C. A. (1989). Foundations of Cognitive Science. U M. I.
Posner (ur.), Foundations of Cognitive Science. Cambridge MA: MIT Press.
Skousen, Royal (1989). Analogical Modeling of Language. Dordrecht: Kluwer
Academic Publishers.
Smart, J.J.C. (1959). Sensations and Brain Processes. Philosophical Review 68: 141-
156.
Smith, Linda B. & Thelen, Esther (1993). A Dynamic Systems Approach to
Development. MIT Press.
Spivey, M., Grosjean, M. & Knoblich, G. (2005).Continuous attraction toward
219
phonological competitors. Proceedings of the National Academy of Sciences 102(29),
10393-10398
Sperber, Dan (1994). The modularity of thought and the epidemiology of
representations. U L. A. Hirschfeld and S. A. Gelman (ur.), Mapping the Mind (str. 39–
67). Cambridge: Cambridge University Press.
Sprevak, Mark (2009). Extended Cognition and Functionalism. Journal of
Philosophy 106 (9): 503-527.
Stanovich, K. (2004). The Robot’s Rebellion: Finding Meaning in the Age of Darwin.
The University of Chicago Press.
Stewart, T. C., Choo, F.-X., Elliasmith, C. (2012). Spaun: A Perception-Cognition-
Action Model Using Spiking Neurons. (preuzeto 05.08.2013.)
http://mindmodeling.org/cogsci2012/papers/0184/paper0184.pdf
Sutton, John (2010). Exograms, interdisciplinarity and the cognitive life of things. U
Richard Menary (ur.), The Extended Mind. Mit Press.
Sutton, John (2006). Exograms and interdisciplinarity: History, the extended mind and
the civilizing process. U Richard Menary (ur.), The Extended Mind. Ashgate.
T
Thagard, Paul (2012). Cognitive Science. The Stanford Encyclopedia of
Philosophy (Fall 2012 Edition), Edward N. Zalta (ed.), URL =
<http://plato.stanford.edu/archives/fall2012/entries/cognitive-science/>.
Theiner, Allen and Goldstone (2010). Recognizing Group Cognition. Cognitive Systems
Research 11, 4: 378–395
Thompson, E. (2007). Mind in Life: Biology, Phenomenology and the Sciences of
the Mind. Cambridge, Mass: Harvard University Press.
Turing, Alan M. (1950). Computing machinery and intelligence. Mind 59 (October):
433-60.
Turing, Alan M. (1936). On Computable Numbers, with an Application to the
Entscheidungsproblem. Proceedings of the London Mathematical Society 42:230-265,
reprinted in M. Davis (1965/2004) The Undecidable: Basic Papers on Undecidable
Propositions, Unsolvable Problems, and Computable Functions. Dover Publication.
Turner, J. Scott (2000). The Extended Organism: The Physiology of Animal-Built
Structures. Harvard University Press.
220
U
Ulmann, Bernd (2013). High performance/low power computing based on the analog
computing paradigm (slajdovi, preuzeti 08.2013)
http://sigint.ccc.de/schedule/system/attachments/2017/original/sigint_2013_small.pdf
V
Van Gelder, Tim (1998). The roles of philosophy in cognitive science. Philosophical
Psychology 11 (2):117-36.
Van Gelder, Tim (1995). What might cognition be if not computation?. Journal of
Philosophy 92 (7):345-81.
Van Gelder, Tim & Port, Robert (ur.) (1995). Mind As Motion: Explorations in the
Dynamics of Cognition. MIT Press.
Van Leeuwen, C, Steyers, M., & Nooter, M. (1997). Stability and intermittency in
large-scale coupled oscillator models for perceptual segmentation. Journal of
Mathematical Psychology 41: 319-344.
Van Rooij, I., Bongers, R.M., & Haselager, W.F.G. (2002). A non-representational
approach to imagined action. Cognitive Science (26)3: 345-375.
Varela, Francisco & Maturana, Humberto (1972). Mechanism and biological
explanation. Philosophy of Science 39 (3): 378-382.
von Bertalanffy, Ludwig (1950). An outline of general system theory. British Journal
for the Philosophy of Science 1 (2):134-165.
von Neumann, John (1945). First Draft of a Report on the EDVAC, ponovo štampano u
Nancy Stern From ENIAC to UNIVAC: An Appraisal of the Eckert Mauchly Computers.
Digital Press, 1981.
Vygotsky, Lev, S. (1978). Mind in Society: the Development of Higher Psychological
Processes. Cambridge, MA: Harvard University Press.
W
Walter, Sven (2010a). Locked-in Syndrome, Bci, and a Confusion about Embodied,
Embedded, Extended, and Enacted Cognition. Neuroethics 3 (1).
Walter, Sven (2010b). Cognitive Extension: The Parity Argument, Functionalism, and
the Mark of the Cognitive. Synthese 177:285-300.
Walter, Sven & Kästner, Lena (2012). The where and what of cognition. Cognitive
221
Systems Research 13 (1): 12-23
Wheeler, Michael & Clark, Andy (2008). Culture, emodiment and genes: unravelling
the triple helix. Philosophical Transactions of the Royal Society B 363(1509): 3563-
3575.
Wheeler, Michael (2010). In defence of extended functionalism. U Richard Menary
(ur.), The Extended Mind. Mit Press.
Wheeler, Michael (2008). Autopoiesis, enactivism, and the extended mind. Artificial
Life XI 2008. http://alifexi.alife.org/papers/ALIFExi-abstracts-0079.pdf
Wheeler, Michael (2005). Reconstructing the Cognitive World Cambridge. MA: MIT
Press
Wilson, Margaret (2002). Six Views of Embodied Cognition. Psychonomic Bulletin &
Review 9 (4): 625–636.
Wilson, Robert A. (2010). Meaning Making and the Mind of the Externalist. U Richard
Menary (ur.), The Extended Mind. Mit Press.
Wilson, Robert A. (2005). Collective Memory, Group Minds, and the Extended Mind
Thesis. Cognitive Processing 6 (4).
Wilson, Robert A. (2004). Boundaries of the mind: the individual in the fragile
sciences: cognition. Cambridge University Press, New York.
Wilson, Robert A. (2001). Group-level cognition. Philos Sci 68 (2001 Suppl):S262–
S273.
Wilson, Robert A. (1994). Wide computationalism. Mind 103:351–372.
Wilson, Robert A. & Clark, Andy (2008). Situated cognition: Letting nature take its
course. U M. Aydede & P. Robbins (ur.), Cambridge Handbook of Situated Cognition.
Witten, T. A. and Sander, L. M. (1983). Diffusion-limited aggregation. Phys. Rev. B
27(9): 5686—5697
Wittgenstein, Ludwig (1953). Philosophical Investigations, G.E.M. Anscombe and R.
Rhees (eds.), G.E.M. Anscombe (trans.), Oxford: Blackwell.
222
INDEKS IMENA I POJMOVA
A
Adams (Adams, F.) 4, 37, 43, 53-58, 65,
67, 81, 82, 88, 105, 107, 116-120, 162
Afordanse 31, 32, 41, 44
Agregacija ograničena difuzijom (DLA)
119, 120
AI (veštačka inteligencija) 2, 4, 12, 13,
16, 17, 19, 62, 131, 145, 146
Aizava (Aizawa, K.) 4, 37, 43, 53-58,
65, 67, 81, 82, 88, 105, 107, 116-120,
162
Algoritam 17, 19, 20, 21, 23, 26, 50, 78,
83, 135, 149, 150, 169-172
Alen (Allen, C.) 106, 119, 120, 124,
127, 128
Alen-Hermanson (Allen-Hermanson,
S.) 70, 88, 113, 114
Analogna kompjutacija 9, 152-158, 160,
161, 166, 172, 176, 188, 197, 200, 203,
205
Animirani vid 79, 143, 144-146, 147,
158, 196
Argument pariteta (videti i Princip
pariteta) 8, 9, 44, 46, 53, 59-71, 81, 90,
91, 103, 95-102, 127, 129, 157
Armstrong (Armstrong, D. M.) 73, 75
Automatska kontrola 170-173
Autopojetika 32
B
Bahar (Bahar, S.) 152, 156, 172, 200
Bakner (Buckner, C.) 124, 126, 127,
129
Balard (Ballard, D.) 79, 80, 136, 143,
144, 145, 146, 158, 200
Barbi (Barbey, A. K.) 30
Barkli, Džordž (Berkeley, G.) 51, 52,
192
Barkli, Ištvan (Berkeley, I. S. N.) 22, 24
Barsalu (Barsalou, L. W.) 28, 41
Behtel (Bechtel, W.) 25, 177, 178, 190,
191
Bejtson (Bateson, G.) 32, 60
Bekon (Bacon, F.) 116, 117
Beleg kognitivnosti 9, 68, 82, 89-91, 94,
95, 101, 115-117, 157, 158, 199
slab beleg kognitivnosti 89-91,
115
Benet (Bennett, J.) 149
Bihejviorizam 6, 8, 12, 14-16, 19, 37,
74, 164, 203
Bir (Beer, R.) 181-185, 189
Blok (Block, N.) 76, 192
Blum (Blum, L.) 154
223
Bojd (Boyd, R.) 118, 122
Braunovo drvo 119
Braunovo kretanje 119
Bredo (Bredo, E.) 26
Bruk (Brook, A.) 3
Bruks (Brooks, R.) 57, 143, 146, 147,
148, 158, 200
Č
Čalmers (Chalmers, D. J.) 5, 45, 60, 61,
63, 64, 78, 87, 88, 98, 104, 105
Čandrasekaran (Chandrasekaran, B.)
137
Čemero (Chemero, A.) 6, 29, 45, 174,
176, 187, 189, 190, 191
Čerč (Church, A.) 17, 19
Čerčland (Churchland, P.) 25, 194, 196
Čomski (Chomsky, N.) 72
D
Dejl (Dale, R.) 180
Dejvis (Davis, M.) 131
Dekart (Descartes, R.) 2, 13, 14, 123,
131, 161, 168
Dekompozicija 80, 136, 137, 144
De Kruz (De Cruz, H.) 41
Denet (Dennett, D. C.) 5, 33, 34, 38,
161
Diferencijalne jednačine 50, 112, 153,
167, 171, 172, 178, 179
Digitalno 16, 19, 90, 118, 133, 152-158,
160, 171, 188, 200, 201
Dinamicizam 25, 26, 31, 164-167, 171-
173, 176-179, 185-189, 202, 203
Diskretnost 25, 26, 152-156, 164-166,
168, 169, 182-184, 188-192, 194-196
Distribuirana funkcionalna
dekompozicija (DFD) 80, 136
Distribuirana kognicija 106, 129, 130,
133, 136, 137, 138, 143, 144, 158, 160
Distribuirane reprezentacije 25, 45, 155,
184, 190, 193-196, 200, 203, 205
Dokins (Dawkins, R.) 34-36, 38
Donald (Donald, M.) 5, 17, 40, 107
Donošenje odluka 32, 33, 61, 123, 138,
147, 179, 180, 182, 184
Drajfus (Dreyfus, H. L.) 23, 57, 157
Drebelov inkubator 170, 171
Drecke (Dretske, F.) 143, 192
Drejson (Drayson, Z.) 65, 72, 82
Drugi talas ProKog 47, 50, 93, 102-114,
202, 203
E
Egzogrami 5, 40, 106, 107, 109
Eksternalizam
semantički 13, 143, 163, 204,
205
nosilaca, aktivni 6, 34, 52, 81,
143, 161, 163
Elajasmit (Eliasmith, C.) 189, 193, 195
Engrami 5, 40, 106, 107, 154
Enkapsulacija (učaurenje) 20, 168, 200
Envajronmentalizam 6
Epistemičke radnje (akcije) 61, 62, 64,
99, 100, 111
224
Epistemologija (epistemološki) 3, 7, 10,
13, 36, 43, 174, 176, 188, 190, 191, 205
Evans (Evans, J. St. B. T.) 30, 123
Evolucija 9, 27, 28, 34, 36, 40, 41, 78,
107, 109, 111-114, 115, 124, 125, 133,
138, 144, 159, 192, 203
F
Fenomenologija 52
Fenotip 34, 35, 113, 115
Fizikalizam 13, 39, 74
Fleksibilnost 80, 95, 106, 125, 127, 137,
138, 139, 148, 159, 172, 195, 202
Fodor (Fodor, J. A.) 2, 16, 17, 19, 20,
25, 73, 141, 155, 156, 158, 164, 165,
188, 190, 192, 193, 194, 196, 200
Frenkiš (Frankish, K.) 123
Frenklin (Franklin, N.) 41
Fon Bertalanfi (Von Bertalanffy, L.) 31,
32, 60
Fon Helmholc (Von Helmholtz, H.) 123
Fon Nojman (Von Neumann, J.) 17, 18,
37, 152, 154, 166, 167
Frege (Frege, G.) 2, 131
Funkcionalizam 2, 8, 9, 10, 45, 48, 53,
65-91, 96, 97, 99, 101, 104, 107, 110,
114, 132, 157, 160
naučni 66, 81
specifikacijski 75, 76, 78
uloga 65, 77, 78, 80, 82, 85
zdravorazumski 66, 81
analitički 74
metafizički 74, 81
Funkcionalna dobit 128, 138, 144, 148,
199, 200
Funkcionalni izomorfizam 64, 65, 77,
84, 85, 86, 89, 92, 97, 98, 99, 103, 105,
107, 110, 157, 202
G
Gardner (Gardner, H.) 18
Gibson (Gibson, J. J.) 32, 41, 57, 60
Glenberg (Glenberg, A.) 28
Globus (Globus, G.) 169, 172
GOFAI 2, 131, 132
Graš (Grush, R.) 175
Greška sprege i sklopa (GSS) 54, 57-59,
92, 102, 103, 106, 107, 115, 128, 199
Grupna kognicija 136
H
Hamilton (Hamilton, W. R.) 187
Harli (Hurley, S. L.) 1, 143, 160-167,
171, 173, 184, 191
Haselager (Haselager, W. F. G.) 180,
181, 185
Hempel (Hempel, C.) 178
Hinton (Hinton, G. E.) 193, 194, 196
Hogland (Haugeland, J.) 2, 18, 28, 54,
57, 131, 147, 167, 175
Homeostatičko grupisanje svojstava
(HPC) 122, 126, 128, 158
Horst (Horst, S.) 21
I
Informacijsko procesiranje (obrada
informacija) 17, 21, 22, 72, 112, 125,
225
148, 152, 156, 178
Integracionizam 9, 44, 46, 47, 53, 92,
93, 102, 103, 106, 107, 109, 110, 11,
113-115, 127-129, 133, 148, 201, 203
Intencionalnost 19, 62, 72, 74, 143
Introspekcija 15, 17, 19, 88, 137
Ispravna funkcija 111, 115, 125, 175
K
Kamins (Cummins, R. C.) 25, 151, 192
Kaneman (Kahneman, D.) 30
Kant (Kant, I.) 131
Kaplan (Kaplan, C.) 130
Kartezijanizam 12-16, 39, 57, 62
Kaufman (Kaufman, E. L.) 41
Kelzo (Kelso, J. A. S.) 179, 184
Kestner (Kästner, L.) 94, 95
Keš (Cash, M.) 102, 108
Kirčhof (Kirchhoff, M.) 102, 108
Kirš (Kirsh, D.) 61, 62, 100
Klark (Clark, A.) 5, 6, 33, 45, 48, 53,
60, 61, 63, 64, 65, 71, 78, 80, 86, 87,
88, 95, 96, 97, 98, 104, 105, 112, 114,
136, 145, 146, 148, 175, 180, 185, 196
Klaster 121, 123, 125, 126, 128, 129,
142, 152, 164, 199
Klensi (Clancey, W.) 16, 17
Kognitivni balon 69, 82, 86, 89, 102,
106, 110, 113, 115
Kognitivna nauka 1-9, 11, 12, 15, 16,
18, 19, 21, 26, 31, 37, 50, 56, 62, 72,
76, 90, 93, 94, 130, 159, 160, 167, 193,
194, 198, 200, 202, 204
Kognitivna niša 107, 113, 136, 138, 205
Kognitivna praksa 109, 111, 113, 115,
136
Kognitivno rasterećenje (oflouding) 31,
34, 49, 56, 79, 109, 138, 144
Kolins (Collins, A.) 12
Kompjutaciona arhitektura 17, 18, 22,
37, 131, 132, 136, 146, 147, 148, 152,
153, 166, 167, 172, 188, 195, 200, 201
Kompjutaciona teorija uma (KTU) 17,
19, 20-23, 25, 26, 37, 50, 132, 154, 155,
160, 193, 200, 201
Kompozicionalnost 164, 195, 201
Konekcionizam 21-25, 156, 164, 168,
171, 177, 178, 179, 189, 193, 194, 203
Krejver (Craver, C. F.) 6
Kripke (Kripke, S.) 117
Krovni pojam 115, 199
Ktesibijeva klepsidra 170
Kulturni artefakti 106, 107, 108, 112,
113, 114, 115, 133, 136, 138
Kulturna evolucija 113, 115, 138
Kvajn (Quine, W. V. O.) 44, 192
L
Lagranž (Lagrange, J. L.) 187
Lajbnic (Leibniz, G. W.) 2, 17, 123
Lajkan (Lycan, W. G.) 76
Lakof (Lakoff, G.) 42, 48, 79
Lešli (Lashley, K.) 5, 40, 154
Levin (Levin, J.) 74
Luis (Lewis, D.) 73, 75
226
M
Mair (Mayr, O.) 170
Maksvel (Maxwell, J. C.) 171, 173
Maljo (Maglio, P.) 61, 62, 99, 100
Mar (Marr, D.) 21
Marsovska intuicija 69, 70, 75, 82, 83,
84
Materijalizam 13
Mehanizam iz Antikitere 153, 155
MekKaloh (McCulloch, W.) 154
MekKleland (McClelland, J. L.) 21, 22,
40, 140, 193
MekKinstri (McKinstry, C.) 180
MekLahlin (McLaughlin, B. P.) 75, 194,
196
Memorija (videti Pamćenje takođe)
5, 23, 40, 56, 64, 70, 77, 80, 83, 86, 87,
88, 105, 109, 135, 151, 153, 160, 179
Menari (Menary, R.) 6, 42, 47, 65, 70,
101, 102, 104, 106, 107, 111, 113, 114
Mentalno stanje 3, 4, 13-19, 48, 62, 72-
77, 80, 81, 84, 85, 86, 99, 140, 141,
143, 161-164, 187, 190, 205
Merlo-Ponti (Merleau-Ponty, M.) 33, 59
Miler (Miller, G. A.) 16, 17, 20
Milikan (Millikan, R. G.) 118, 122, 161,
174, 192, 193
Misak (Misak, C. J.) 14
Modalnost 84, 104, 168
Multi-modalnost 126, 194
Modularnost 20, 200
N
Naučna vrsta 9, 114, 120, 122, 125, 158
Nautički logaritmar 134, 153
Navigacija 129, 130, 133, 136
Neizvedeni sadržaj 68, 117
Nejgel (Nagel, E.) 178
Nekerova kocka 35, 96, 204
Neuralni šovinizam 76, 95, 101, 122
Neuronske mreže 21, 22, 25, 154, 155,
168, 178, 181, 182, 189, 197
Neuronauka 1, 4, 12, 17, 18, 19, 32, 76,
99, 195
Nilson (Nilsson, N.) 145
Noe (Noë, A.) 51, 52, 79, 143, 162
Nomogram 134, 153
Nj
Njuel (Newell, A.) 16, 18, 100, 131,
146, 153, 171, 172, 173, 188, 193, 200
O
Objašnjenje 4, 6, 9, 25, 26, 28, 29, 30,
37, 43, 46, 50, 59, 79, 111, 114, 156,
157, 162, 164, 167, 169, 174, 176, 179,
182, 186, 202
deduktivno-nomološko 177,
178, 187, 202
mehanicističko 177, 178, 187,
190
Odvojivost 175
Oflouding (kognitivno rasterećenje) 31,
34, 49, 56, 79, 109, 138, 144
Opšta teorija sistema (OTS) 31, 32
227
O’Regan (O'Regan, J. K.) 51
Osetljivost na kontekst 126, 127, 128,
133, 139, 190, 194, 196, 202
Oto i Inga 64, 67, 70, 72, 77, 81, 83, 86,
87, 88, 96, 105, 106
P
Pamćenje (videti Memorija takođe) 23,
40, 43, 49, 58, 61, 64, 67, 73, 77, 81,
83, 86, 96, 101, 109, 111, 135, 144, 183,
195
Paralelno distribuirano procesiranje
(PDP) 21, 22, 25
Patnam (Putnam, H.) 2, 17, 19, 68, 73,
143, 163
Pavlov, I. 15
Penrouz (Penrose, R.) 154
Percepcija 3, 4, 20, 23, 27, 40, 41, 43,
51, 52, 72, 79, 88, 100, 123, 126-128,
137, 140, 146, 147, 160-163, 168, 179,
180, 182, 189
Pićinini (Piccinini, G.) 22, 24, 25, 151,
152, 156, 172, 200
Pijaže (Piaget, J.) 179
Pika (Pica, P.) 42
Piljišin (Pylyshyn, Z. W.) 25, 131, 155,
156, 158, 194, 196
Pits (Pitts, W.) 154
Pjaca (Piazza, M.) 41
Poper (Popper, K.) 33, 34, 178
Povratna sprega 26, 31, 170, 197
Pričard (Pritchard, D.) 205
Princip komplementarnosti (PK) 47, 81,
92, 102-106, 108, 109, 111, 157, 202
Princip pariteta (PP) (videti i Argument
pariteta) 9, 47, 59-71, 77, 81, 85, 88-
111, 127, 157, 161, 199
Prirodna vrsta 94, 95, 101, 114-122,
158, 199
Prošireni fenotip 31, 34, 35, 36, 38
Prošireni organizam 31, 34-36, 38
Prvi talas ProKog 8, 9, 19, 46, 47, 50,
71, 81, 92, 93, 96, 102-111, 114, 115,
116, 157, 201, 202, 203
R
Rajl (Ryle, G.) 14, 15, 67, 74
Realizacija 7, 13, 29, 30, 43, 48, 63, 71,
75-80, 81, 85, 94, 99, 102, 105, 117,
118, 128, 131, 141, 152, 159, 161, 163,
164, 183, 184, 197, 204, 205
argument jedinstvene realizacije
48, 67, 70, 71, 78-80, 89, 90
višestruka realizabilnost 8, 48,
67, 70, 74, 75, 78-80, 82, 90, 91, 95,
115, 122, 197, 204, 205
Rekurentna neuronska mreža u
kontinuiranom vremenu (RNMKV)
181, 182
Remzi (Ramsey, W.) 5
Reprezentacije
distribuirane 25, 45, 155, 184,
190, 193-196, 200, 203, 205
fleksibilne 127, 139, 148, 202
simboličke 10, 19, 45, 79, 131-
133, 164, 166, 171, 189-196, 200, 202
228
Robot 32, 138, 143, 145, 146-148, 167
Rokvel (Rockwell, T.) 172, 199
Rot (Roth, M.) 151
Rot (Roth, W.-M.) 28
Roulands (Rowlands, M.) 6, 45, 112,
125
Rumelhart (Rumelhart, D. E.) 21, 22,
25, 156, 166, 193
Rupert (Rupert, R. D.) 5, 29, 65-68, 80,
81, 83, 88, 99, 117, 204
S
Sadržaj 13, 15, 19, 40, 117, 142, 143,
153, 160, 161-165, 184, 185, 191, 192-
197, 205
Sajmon (Simon, H. A.) 16, 18, 23, 57,
131, 146, 147, 154, 167, 171, 172, 173,
188, 200
Saton (Sutton, J.) 46, 47, 64, 65, 67, 70,
81, 96, 101, 102, 104, 106-109
Sejnovski (Sejnowski, T.)
Sekvencijalnost
Semjuels (Samuels, R.)
Sendvič model kognicije
Serl (Searle, J.) 2
Simbol 18, 19, 20, 21, 23, 24, 26, 27,
37, 40, 41, 43, 44, 50, 56, 109, 125,
130-133, 135-142, 153, 155, 156, 157,
168, 173, 188, 189-196
Sistematičnost 156, 164-166, 173, 191,
194, 195, 201
Situirana kognicija 5, 7, 8, 12, 14, 16,
17, 25-31, 44, 48-51, 92, 143
Skausen (Skousen, R.) 154
Sloun fondacija 16, 18
Smart (Smart, J. J. C.) 75
Smejl (Smale, S.) 154
Smit (Smith, L. B.) 179, 184
Spajvi (Spivey, M.) 180
Sperber (Sperber, D.) 20
Sprega 25, 26, 29, 31, 32, 36-38, 50, 53-
55, 57, 84, 89, 92, 95, 106, 107, 114,
127-129, 146, 160, 162, 167-172, 178,
179, 199-205
Sprevak (Sprevak, M.) 45, 65, 68-70,
82-85, 88, 101
Stanovič (Stanovich, K.) 30, 123
Stvorenja (Bruksova) 143, 146, 158
Svest 3, 4, 123, 163, 199
Š
Šapiro (Shapiro, L. A.) 45, 60, 67, 68,
78, 79, 81, 112
Šarolika skupina 94, 95, 114, 115-121,
126
Šenon (Shannon, C. E.) 16, 125
Široki kompjutacionizam 57, 138-143,
147-151, 156, 158, 160, 172, 189, 200,
202-205
Štapovi za brojanje 41
Šub (Shub, M.) 154
Šulc (Schulz, A. W.) 35
Šumejker (Shoemaker, S.) 75
Švicgebel (Schwitzgebel, E.) 74, 77
T
229
Tagard (Thagard, P.) 16
Tajner (Theiner, G.) 106, 119, 120, 127,
128
Tarner (Turner, J. S.) 34-36, 38
Telen (Thelen, E.) 179, 184
Teleologija 36, 113, 114, 174-176, 190-
193
Teorija dvostrukih procesa 122-124,
202
Teorija snopa svojstava 9, 31, 94, 101,
121-122, 158, 160
Tetris 61, 63, 71, 97, 99, 104, 107, 110
Tjuring (Turing, A. M.) 17, 19, 37, 131,
153, 200
Tjuringova mašina 17, 37, 73, 131, 152,
160, 161, 164, 166, 173, 200, 201
Tompson (Thompson, E.) 51, 53
U
Upotreba jezika 21, 32, 179, 180, 184,
194
Uronjena kognicija 5, 6, 12, 26, 28, 29,
30, 43, 44, 48, 49, 55, 59, 78, 112, 114,
136, 138, 139, 143, 163, 165, 173, 182,
183, 189, 196, 204, 205
Utelovljena kognicija 6, 12, 26-30, 38,
42, 43, 44, 47-50, 55, 59, 67, 78-81,
130, 136, 163, 173, 189, 196
V
Valter (Walter, S.) 28, 65, 68, 82, 89, 94,
95, 120, 125
Van Gelder (Van Gelder, T.) 3, 7, 25, 31,
33, 45, 166-174, 180, 189-191
Van Leven (Van Leeuwen, C.) 179
Van Roj (Van Rooij, I.) 180
Varela (Varela, F.) 32, 60
Vatov regulator 166, 169-175, 190
Verovanje 19, 40, 61, 62, 64, 72, 73, 74,
75, 77, 87, 205
Veštačka inteligencija (AI) 2, 4, 12, 13,
16, 17, 19, 62, 131, 145, 146
Viten (Witten, T. A.) 119
Vitgenštajn (Wittgenstein, L.) 121
Z
Zigelman (Siegelmann, H. T.) 153, 154
Zontag (Sontag, E. D.) 153, 154
230
Spisak slika
Slika 1, “Gardnerov šestougao” ili “Kognitivni heksagon”, Gardner 1985
Slika 2,  Neuronska mreža, Berkeley 1997
Slika 3, Podela situiranih stanovišta, original
Slika 4, Opšta teorija sistema, Von Bertalanffy 1968
Slika 5, Nekerova kocka, Wikipedia, http://en.wikipedia.org/wiki/Necker_cube
Slika 6, Primeri kućica tularaša,
http://www.cals.ncsu.edu/course/ent425/library/compendium/trichoptera.html
Slika 7, Kineski štapovi za računanje, Encyclopedia Britannica 2006
Slika 8, “Tetramini” ili “zoidovi”, http://www.colinfahey.com/tetris/
Slika 9, Sferično biće, http://etc.usf.edu/clipart/4000/4069/sphere_1.htm
Slika 10, Majanski kalendar, http://baktun.org/maya-tales-history-
culture/index.php/2009/01/mayan-and-aztec-calendars/
Slika 11, Model epistemičke radnje, Kirsh and Maglio 1994
Slika 12, Izgradnja niša, http://lalandlab.st-
andrews.ac.uk/niche/Evolution.html
Slika 13, Braunovo drvo, http://en.wikipedia.org/wiki/Diffusion-
limited_aggregation
Slika 14, Nomogram sa tri skale i nautički kružni logaritmar, Hutchins 1995
Slika 15, Standardni i široki kompjutacionizam, Wilson 2004
Slika 16, Animirani vid, Clark 2008
Slika 17, Dijagram mehanizma iz Antikitere,
http://giahorary.wordpress.com/2011/11/16/antikythera-mechanism-charting-the-
eclipticmoons-nodes/
Slika 18, Mehanizam iz Antikitere,
http://misfitsarchitecture.com/2013/04/13/the-antikythera-mechanism/
Slika 19, Vatov regulator,
http://saudahmednizami.wordpress.com/projects/5th-semester/watt-governor/
Slika 20, Ktesibijeva klepsidra, http://en.wikipedia.org/wiki/Ctesibius
Slika 21, Drebelov inkubator, http://137.148.142.85/cactwiki/index.php5/Bir
Slika 22, Distribuirane reprezentacije, McClelland et. al 1986
231
BIOGRAFIJA  AUTORA
Miljana Milojević je rođena 1981. godine u Beogradu. Studije Filozofije počela je da
pohađa 2000. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Diplomirala je 2007. godine
sa ocenom 10 i temom diplomskog rada iz oblasti filozofije duha “Novi pogled na
epistemološki argument u prilog qualia”, kao i sa prosečnom ocenom tokom studija
9,61. Doktorske studije je upisala 2009. godine na istom odeljenju i položila sve ispite
sa prosečnom ocenom 9,80.
Miljana Milojević je 2009. godine zaposlena kao saradnik u nastavi na Odeljenju za
filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, a na istom Odeljenju je 2011. godine
unapređena u zvanje asistenta. Iste godine postala je i saradnik na projektu “Dinamički
sistemi u prirodi i društvu: filozofski i empirijski aspekti” Ministarstva prosvete, nauke i
tehnološkog razvoja. Učestvovala je na brojnim konferencijama u zemlji i inostranstvu i
objavila je više stručnih radova u naučnim časopisima. Kourednik je jednog zbornika
radova i prevodilac mnogobrojnih naučnih tekstova sa engleskog jezika.
Pohađala je i veći broj stručnih kurseva od kojih se izdvajaju letnja filozofska škola
“Conditionals” na CEU u Budimpešti i “Master class“ pod vođstvom profesora Dana
Sperbera na temu “Communication, Culture and Cognition” na Institutu Jean Nicod u
Parizu. Dobitnik je više stipendija od kojih se izdvajaju stipendija WUS-Austria za
jednomesečni boravak na Univerzitetu u Gracu, stipendija DAAD za dvomesečni
istraživački boravak na Institutu za kognitivne nauke u Osnabruku i stipendija vlade
Donje Saksonije za jednomesečni boravak na istom institutu.