КОТЛЕНИК ПЕТР0ГРАФСК0-ГЕ0Ј10ШКА СТУДИЈА С А 5 ПРОФИЈ1А У ТЕКСТУ, 1 ГЕОЛОШКОМ КАРТОМ И 8 МИКРО- ФОТОГРАФИЈА НА КРАЈУ КЊИГЕ ТЕЗА ЈОВАНА ТОМИЋА примљено ЗА докторски испит философског факултета универзитета у БКОГРАДУ 26. МАРТА 1926. ГОД., ПРЕМА РЕФЕРАТУ ЧЛАНОВА ИСПИТНЕ КОМИСИЈЕ Г.Г. САВЕ УРОШЕВИЋА ре д о в н о г п ро ф е с о ра у н ш је р з и т е т а и Д - р а ВЈ1АДИМИР A К. ПЕТКОВИЋА ре д о в н о г п р о ф е с о ра у н и в е р з и т е т а . ББОГРАД- ЗБМУН ГРАФИЧКИ ЗАВОД „МАКАРИЈЕ“ А. Д. 1926 КОТЛЕНИК ПЕТРОГРАФСКО-ГЕОЛОШКА СТУДИЈА СА 5 ПРОФИЛА У ТЕКСТУ, 1 ГЕОЛОШКОМ КАРТОМ И 8 МИКРО-- ФОТОГРАФИЈА НА КРАЈУ КЊИГЕ ТЕЗА ЈОВАНА ТОМИЋА ПРИМЉЕНО ЗА ДОКТОРСКП ПСПИТ ФИЛОСОФСКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ 26. МАРТА 1926. ГОД., ПРЕМА РЕФЕРАТУ ЧЛАНОВА ИСПИТНЕ КОМИСИЈЕ Г.Г. САВВ УРОШЕВИЋА ре д о в н о г п ро ф е с о ра у н и в е р з н т е т а и Д -р а ВЈ1АДИМИРА К. ПЕТКОВИЋА ре д о в н о г п ро ф е с о ра у н и в е р з п т е т а . ББОГРАД- ЗБМУН ГРАФИЧКИ ЗАВОД „МАКАРИЈЕ“ А. Д. 1926 Предговор. Главни je иредмет ове расправе етудија вулканских стена са Котленика. Као асистент професора Минералогије и Петро- графије, Г. С. Урошевића, обратио сам нарочиту пажњу на про- учавање наших вулканских терена. Због овога изабрао сам Ко- тленик као полазну тачку, нешто на основу претходних радова Г. Ј. М. Жујовића, a нешто и због тога, што овај може да по- служи врло згодно као база за будућа проучавања осталих бли- жих и даљих вулканских терена и за постављање материјалних и хронолошких веза међу њима. Котленик, y својим географским границама, није само са- грађен од вулканских етена, већ и од седиментних творевина, иоред нешто мало серпентина, због чега ће, уз главни лред- мет ове расираве, бити изложени и резултати студија ових терена. Пошто je једна еруптивна стена проучена потпуно тек онда, када ce, поред начина појављивања на терену и микро- скопске анализе, испита и хемиски састав њен, то сам уз остале одредбе дао y овоме раду и општи хемиски састав за неколико главних типова. На основу тих хемиских података могао сам да применим на ове типове наших стена тумачења о магматич- кој природи и да им одредим место y квантитативној клаеи- фикацији американских петрографа (с редакцијом М. A. Lac­ roix). Овој студији приложена je и геолошка карта проученог терена, y размери 1:100.000. Топографска подлога je рђава, због чега иовлачење граница појединих геолошких ф ормација/ није могло бити изведено с оном тачношћу, која би одговарал/ детаљном проматрању терена. ; Литолошки материјал, који сам прикупио y екскурзијама по Котленику, проучио сам једним делом y Минералошкој Ла- бораторији професора М. A. Lacroix y Паризу, a другим де- лом y Минералошко-Петрографском Заводу иашег Универзи- тета. Г. I . A. Lacroix и С. L рошевићу веома сам захвалан на драгоценим саветима и упутима, којима сам ce користио за време овога рада. Помињем за захвалношћу да сам добротом Г. Вл. К. Петко- вића, професора Геологије, знатним делом материјално пот- помогнут за извођење екскурзија из буџета заизраду Детаљне Геолошке Карте наше земље. САДРЖАЈ Сграна Предговор ' Географски положај и геолошки састав котленика Формације ире ерупције ............................................................................... 2 Вулканске формације....................................................................................... 2 Формације после ерунције .......................................................................... 2 П алеозоик ................................................................................................ ·’ Мезозоик (Креда) Терцијар .................................................................................................... Серпентин ........................................................................................... * ' Вулканске ст ене................................................................................... 2 ' Морфолошко paaeukc и физичке особине битних и споредмих састојика 22 Промене котленичких андезита и дацита y току ерупција и про- пилитизација ....................................................................................... ■>- Д а ц и т и ................................................................................... ................. ·'*1 I. Дацити богати к ва р ц о м ................................................. 40 A. Дацит с фенокристалиим кварцом ........................................ 40 а. Дадит с хорнблендом ............................................................................... 40 0. Дацит с хорнблендом и биотитом — лампрофирске фације . . . 41 e. Дациг с биотптом као иредоминантним бојенпм састојком.......... 47 1. 0 биотитом и хораблендом ..................................................................... 48 2. С биотитом, хорнблендом и пнроксеном ........................................... 49 3. С биотитом и пироксеном ..................................................................... 51 Б. Дацит ликродиоритске фације................................................. 52 a. С микролитним кварцом ......................................................................... 53 о. С фенокристалним и микролитним кварцом ................................... 54 B. Микродиорит с кварцом .............................................................. 58 a. 0 хорнблендом и биотитом..................................................................... 60 о. С нироксеном и хорнблендом................................................................. 61 II. Дацити сиромашни кварцом .................................... 64 А. Дацит с фенокристалним кварцол ........................................ 64 а. 0 хорнблендом и биотитом..................................................................... 64 б. С хорнблендом, биотитом, пироксеном................................................ 65 Б. Дацит с пироксенским венцем око кварца .......................... 70 a. С хииерстеном и аугитом.......................................................................... 71 o. 0 ппроксеном, биотитом, хорнблендом ................................................ 72 Ђ. Дацит с песилптним кварцом ................................................. 75 а. Само с песилитним кварцом .................................................................. 77 q. С песилитиим и фенокриеталним кварцом ....................................... 82 Отрана Андезити ................................................................................................ 84 Â. Андезит с пироксеном .................................................................. 86 а. Андезит с хпперстеном............................................................................... 86 đ: ‘Андезит с хиперстеном и аугитом......................................................... 89 в. Андезит с хиперстеном и аугптом базалтске фације ...................... 95 Б. Андезит с хорнблендом и пироксеном .................................... 96 В. Андезит с хорнблендом, пироксеном, биотитом ............... 102 Г. Андезит с хорнблендом и биотитом .................................... 105 Базалт .......................................................................... .. · · , ............... 111 Хемиски сасшав неколиких котленичких стена и њихо- еа хелшско-минералошка класификоција ..................... 112 Закључан .......................................... 124 Географски положај и геолош ки састав Котленика Котленички масив, y ширем смислу речи, саграђен je од једног низа вулканских, купастих, брда, правца СЗ-ЈИ, која ce налазе y средишној области Србије, a заузимају троугаони про- стор између Западне Мораве, реке Груже и Бресничке Реке. Ове реке теку дуж дубоких превоја, који јаено издвајају Ко- тленик од осталих суседних планина, услед чега овај представ- ља засебан топографски објекат. Међутим, са геолошког гледишта Котленик чини целину са Рудником1, са којим има скоро исти геолошки састав и припада истој планинској групи, коју Г. Ј. Цвијић назива Шумадиским Планинама и уврш- ћује их y прелазну зону Родопске Масе1 2. Серија котленичких брда почиње, од самога ушћа Реке Груже y Моразу, Шумаричком Косом, после које ce надовезују идући ка СЗ: Камиџора, Чемерница, Борча, Савина Стопа, Кра- љица, Збеговиште, Клупе, Андрина Коса, Блато, Велике Ли- ваде, Папрадин До, Градине, Орлови, Црни Врх, Пила, Каме- нита Коса. Ова последња ce спушта преко Даниловог Осоја и Томашевца до превоја Бумбаревог Брда. Поменута брда граде главни гребен Котленика, за који ce везује, почевши од Црнога Врха, преко Церја, друга група вул- канских брда, која ce налази између реке Груже и Рибежа, као што je: Липов Врх, Велики и Мали Врх (Вршчић), Голо Брдо. Ова група има исти правац као и главни гребен Котленика. Највиши врх јесте Црни Врх, који je висок 768 м., a висина осталих брда креће ce између ове цифре и 316 м. Све воде које ce сливају са Котленика припадају сливу Западне Мораве: једне ce непосредно уливају y њу, друге y 1 Ha основу радова f·. Ј. М. Жујовића. 2 Геоморфологија, књ. I, ст. 238, Београд 1924. 2реку Гружу, a незнатан део силази y Бресничку Реку,- Многе од ових текућица сељаци називају рекама, али највећим де- лом онесупотоци,који за време лета потпуно пресуше. Издаљег излагања видеће ce да je Котленик вулкански масив саграђен y главном од вулканских стена и њихових конгломерата и бре- ча, те отуда представља сиромашан хидрографски центар. Главни удео y саставу Котленика имају вулканске стене из серије дацито-андезитских стена, много незнатнију серпен- тин, a подређеног су значаја и седиментне стене. По времену, када су ce стварале, могу ce разликовати: 1. Формације створене пре ерупција; 2. Вулканс-ке формације; 3. Формације створене после ерупција. Формације преерупције. — Овдетреба уврстити «ер- пентин, серију аргилошиста, кречњаке и серију флишоликих пешчара са интеркалацијама лапораца илапоровитих кречњака. У погледу геолошке старости ових седиментних стена врло je тешко рећи нешто иоуздано, јер, према досадањим испити- вањима, није нађено y њима никаквих фосилних трагова. Вероватно je да аргилошисте треба сматрати као најста- рији терен Котленика и за сада их ставити y Палеозоик, док ce не буду нашли сигурни подаци на основу којих би ce де- финитивно одредила њихова старост. Није искључено да сеизвр- тиила y току Палеозоика и формирање перидотитских стена, од којих je постао котленички серпентин. Мезозоик je представљен кречњацима и серијом флишоли- ких пешчара. Ове творевине уврстио сам y кретацејску форма- цију. Тријас и Јура нису константовани на Котленику. Вулканске формације. — Ерупције на Котленикупо- челе су ce вршити иошто je завршено стварање флишолошких пешчара. Ове су ерупције дале y главном, данашњу грађу и об- лик ове планине. Експлозивна моћ вулканске акције била je изванредно силна, због тога вулканске стене највећим делом улазе y састав врло моћних вулканских пројекција (конгломе- рата, бреча и туфова). Формације после ерупције. — Најзад, када je завр- шена еруптивна фаза, отпочело je депоновање слатководних тво- ревина млађег Терцијара: разне глине, пескови, шљункови. Отицањем језера које je плавилОј y извесним моментима, и сам гребен Котленика, из кога су вирили као острва само највиши 3врхови, формирали су ce данашњи хидрографски елементи: Гру- жа ii Западна Морава, са својим притокама. Овим je завршена конструктивна фаза Котленика, после ч'ега je наступио период деструкције који још и данас траје. 1. Профил Котленика од долине Западне Мораве до области Груже. 1, палеозојски аргилошисти; 2, кретацејски кречњаци; 3, избачени вулкански материјал (конглонирати, брече) са жицама дацито-дацитоидних стена; 4, терцијарне глине и пескови. Палеозоик. Аргилошисти. — А. Викенел, први даје кратак опис ста- ријих седиментних стена око Котленика и вели: »Од Честинског Хана пут иде малом терасом са које слази до обале реке Груже; на овој ce виде глинци и једри лискуновити кречњак; слојеви иду од С 25°Ика Ј. 25° 3. — КодВитковца су глинци силифико- вани на додиру са огњеном масом«.1. Аргилошисте први спомење Г. Ј. М. Жујовић1 2: »Вулканске •стене пробиле су ce кроз кретацејски терен, с-астављен највише од шкрљаетих глинаца, a нешто и од једрих кречњака. Код Гу- беревца ce глинац претворио y прави аргилошист, старога ха- ■битуса.« Детаљним проматрањем на терену утврдио сам да ce нрави аргилошисти налазе и на другим местима и да све шнриљасте глинце треба сматрати као аргилошисте старога хабитуса. На ово указује и микроскопска студија ових стена узетих са разних места. 1 A. Viquesnel ; Journal d’un voyage dans la Turque d’Europe. Mem, de la Soc. geol, de France. T. V, f. I. 2 Теологија Србије, књ. I. стр. 83, 1893. Аргилошисти су распрострањенн y гружанском делу Ко- тленику, где граде један појас различите ширине. Они су ма- хом покривени млађим Терцијаром. Понајчешће само су от- кривени y дубоким јаругама и потоцима, који ce сливају y Гру- жу. На северу овај појас полази од варошице Кнића, па ce προ- теже на југ до села Печенога, управо до Саковића Потока. О к о л и н а К н и ћ а —На Виноградима аргилошисти су откривени y једној јарузи, која силази y реку Рибеж. Ови арги- лошисти ce одаикују шкриљавом с-труктуром, црном бојом, и особином да ce цепају y танке плоче, различите дебљине и ши- рине. Слојевити су и слојеви им падају ка ЈЗ., под углом од 65°.. Исто тако, ова формација откривена je на левој страни доњег тока покока Кремењаче, на месту где ce улива поточић Слатина. Овде je октривена површинска партија аргилошиста, због чега су сиве боје, јако поломљени и филитичног хабитуса. — У Три- вуначком потоку серија аргилошиста je јаче откривена; ту ce виде између слојева правих аргилошиста интерстратификовани танки банци лискуновитог, ситнозрног пешчара, који y ствари представ.ља клаетичнију фацију аргилошиста. Ова je серија близу кречњака, али je терен између њих покривен твореви- нама млађегТерцијара, због чега ce не може посматрати дирек- тан додир, на основу кога бн ce могао известити тачан однос из- међу ових двеју формација. У овом потоку аргилошисти ce пру- жају ЈИ-СЗ, a падају ЈЗ, под углом од 60°; слојеви кречњака код Кнића падају ка И. Јужније одавде, y потоку Витковачи, који ce улива y Ри~ беж код гробља села Грабовца, налази ce такође једна моћна серија аргилошиста. У горњем току овога потока, y једном од десних кракова, откривена je мала партија аргилошиста, преко које делимично лежи избачени вулкански материјал, y коне ce налазе поред комада вулканских стена и комади аргилошиста. У овоме аргилошисту виде ce интеркалисани танки банци (деб- љине З ем.) лискуновитог пешчара. Слојеви ce пружају И-3, a падају ка С под углом од 60°. Идући даље низ Витковачу наста- је вулкански избачени материјал. У средњем току понова ce јав- ља једна велика партија аргилошиста, која ce иротеже све до грабовачког гробља, одакле почињу глине и пескови млађег Терцијара. Ова партија садржи такође песковите банке, нешто знатније моћности од горњих. Овде сам на многим местима ме- рио пружање и пад слојева. У главном правац пружања je СИ-ЈЗ, са падом на ЈИ, под углом који варира д 38° од 43°. На једном месту, где семогу посматрати слабо убраниелојеви,поток просеца једну антиклиналу. О к о л и на Ћ у к о в ц а . — Југоисточни део овога села ле- жп на аргилошистима црне боје, са банцима песковито ли- скуновитих шкриљаца. Лако ce цепају y танке плоче; пробијенн су еруптивним жицама. Идући уз Гружу после аргилошиста наетају вулканске творевине, a y потоку Ташевцу понова ce по- јављују аргилошисти. У околини села Ћуковца, нарочито y оном делу према Гружи, аргилошисти су откривени y виду изо- лованих партија. О к о л и н а П а ј с и ј е в и ћ а . — На десној обали Груже, недалеко од сеоске крчме, налази ce поток Плоча, y чијем je до- h>qm току, близу ушћа, откривена једна партија аргилошиста. Ови су на површини јако поломљени, уз то још и распаднути. Y њима ce налази један танак банак (неколико сантиметара дебљине) црног кречњака. Једним су делом силификовани, под утицајем вулканске масе. Местимично су слојеви и овде слабо убрани ,иначе благо падају ка ЈИ. У Кумбаревом Потоку једна већа партија аргилошиста je ограђена вулканским творе- впнама. Они су овде једри, црне боје, цепају ce на танке табле, различите ширине и дебљине. Слојеви им падају ка ЈИ, п од углом од 20°. Остаје да укажем још на једну партију аргилошиста y око- лини Пајсијевића, y доњем току потока Котлењаче, где су пробијени са више жица вулканских стена из серије дацита. На једном месту види ce јасно контакт аргилошиста и еруп- тивне масе. Овде су аргилошисти само здробљени, без других промена које би могла да изазове вулканска маса ; типски су, без интеркалација песковитих банака, и делом су покривени избаченим вулканским материјалом. О к о л и н а Г у б е р е в ц а. — Просецањем новог државног пута откривена je једна моћна серија аргилошиста y непо- средној близини механе. Они су овде y знатној мери полом- чгени распаднути, местимично и убрани. Главни им јеправац пружања ССИ-ЈЈЗ, a падају ка ИЈИ под углом од 60°. На Де- бељаку, испод механе, поред оваквог правца и пада слојева, откривени су и такви слојеви који y главном задржавају пра- ' вац пружања, a падају ка И., под истим углом. Ова je дисло- кација од локалног значаја. У доњем току потока Каљевца, који ce улива y Гружу код губеревачке механе, аргилошисти су пробијени врло дебелим 6жицама дацитних стена (таквих жица нашао сам 7). Близу ушћа потока y Гружу, на контакту еруптивне масе и аргило- шиста, не примећује ce никаква промена, али y колико ce иде на више уз поток утицај инјектованих маса осећа ce јаче, нарочито онде где су жице чешће. Аргилошисти по- стају чвршћи, јако силификовани, тешко ce ломе под ударом чекића, неправилног су прелома, са оштрим ивицама; претво- рени су y рожнасту стену, корнитског хабитуса. Контакт арги- лошиста и еруптивне масе и овде није јаеан, јер су ce стене јако распале због присуства пирита y њима. Само код седме жице може ce јасно посматрати контакт, где ce види да су аргилоши- сти здробљени, бречијасти, уз то и силификовани. У овом потоку аргилошисти имају променљив правац и пад слојева: близу ушћа потока y Гружу имају правац пружажа С-Ј, a падају врло стрмо ка И.; после друге жице пружају ce ССЗ-ЈЈИ, a нагнути су према ЗЈЗ, под углом од 20°; после треће ИСИ-ЗЈЗ, падају ка ССЗ, под углом од 18°. У Мињуши Нотоку аргилошисти ce јављају y средњем и доњем току. У доњем току нису промењени, a y средњем су ме- ханички промењени, јер су под притиском здробљени y ситне комаде, који су накнадно цехментовани кречњачком материјом. Нространство овако здробљених аргилошиста je незнатно и они ускоро прелазе y нормалне аргилошисте, који ce губе, идући низ поток, испод наслага млађег Терцијара. Доњим и средњим током поток Бојана (Конопљиште, Пе- рила) просеца моћну серију аргилошиста, a горњим током je удубљен y вулканском избаченом материјалу. Главни je пра- вац слојева ССИ-ЈЈЗ, са падом ка ИЈИ под углом од 33°.Овде су аргилошисти јако промењени под утицајем интрузивних вулканских маса, које ce јављају y облику дебелих жица и ве- ликих једноставних мас-а. Зона промењеног аргилошиста je ов- де већа од свих до сада поменутих. Местимично, y контакту са интрузивном масом, и овде ce виде здробљени, бречијасти и си- лификовани аргилошист. Behe партије промењег аргилошиета имају хабитус корнитски, врло су тврди, неправилног прелома, али показују извесну слојевитост. Кад имају пукотине, y овима ce види пирит, халкопирит, ситни кристали кварца. Поред тога> пиритом je каткад импрегнисана цела маса стене. Јаче нагоми-* лавање пиритских маса, y облику дебљих и тањих жица, нала- лази ce на контакту промењених аргилошиста и интру- зивних вукланских маса. У доњем току потока Бојане преовгЈД- 7ђују непромењени аргилошисти и од њих je еастављено Голо Брдо, које ее налази близу ушћа овога покока y Гружу. О к о л и н а В и т к о в ц а . — У атару овога села испитао сам више потока, где владају исте литолошке прилике као и y потоцима атара села Губеревца, т. ј. налазио сам нормалне и промењене аргилошисте, пробијене еруптивним жицама. По- менућу само Витковачу Реку (Кулина Поток). Највећим делом свога тока ова река протиче кроз вулкански терен, који ce спу- шта скоро до ушћа y Гружу, док ce аргилошисти јављају спо- радично. Може ce рећи, да серију аргилошиста овде представ- љају две партије, ограничене еруптивним масама: једна ce налази y доњем току, a друга y средњем. У доњем току аргилошисти нису променули свој хабитус; y средњем они су промењени на исти начин као y претходним потоцима. Промењени аргилоши- сти и овде су упрскани пиритом, нарочито y контакту са еруп- тивном масом, где ce јављају и танке жице овога минерала. * Из претходног описа формације аргилошиста види ce да ар- гилошисти заузимају знатно пространство наКотленик y и то по- главито на падинама које ce спуштају y долину реке Гружеи Ри- бежа, затим да супробејени многобројним жицама дацитних стена (дацитп микродиоритске фације и микродиорити) и да су y до- диру с њима промењени. y рожнасту, црну, стену к о р н и τ­ ο к о г х а б и т у с а , или пак само механички здробљени и претворени y аргилошистну бречу. Што ce пак тиче моћности ове серије, нијемогуће дати тач- нијих података, јер нисам нашао иодлогу овом терену. Само, на основу профила на државном путу Крагујевац-Краљево, као и на основу профила који су откривени, y већ поменутим, потоцима, може ce рећи, да серија аргелошиста има врло ве- лику моћност. Готово ce y целој овој серији налазе интерстратификовани танки банци лискуновито-глиновитог пешчара, a y Пајсијевпћу један танак банак црног кречњака. 0>‘;ч Г. Ј. М. Жујовић сматра да су котленички а р г и л о ш т ^ Х '' које назива шкриљастим глинцима, и кречњаци цејске старости. Пошто нема никаквих фосилних трагојјза y ■ > ч аргилошистима и y кречњацима, ово би мишљење требал(\ ут-. l врдити подацима: да ли кречњаци леже конкордантно прбфвуО " аргилошиста и да ли постоји фацијални прелазни терен изме- _.И--· ђу њих. 8Да бих допринео ка питању старости серије аргилошиста, и да ли ови чине једну стратиграфску целину са кречњацима код Кнића, ja сам извршио ироматрања y два маха y овој обла- сти. Као што сам већ рекао, фосилних трагова нисам нашао ни y једном од ова два терена, a утврдио сам да аргилошисти код Кнића y близини кречњака падају, y главном, ка ЈЗ., док креч- њаци ка И., што ce може објаснити тиме да кречњаци леже дис- кордантно преко аргилошиста. Затим, аргилошисти показују ме- стимично знаке слабог убирања. Овасеместаненалазедиректно уз еруптив, те ce према томе може сматрати да су аргилошис- ти били нешто убрани и поремећени пре ерупцијенаКотленику, a можда и пре формирања кречњака. На извесним местима њи- хови су слојеви поремећени и y току саме ерупције. Најзад, серија аргилошиста има литолошки хабитус старога терена. Због тога сматрам да аргилошисти не чине исту стратиграфску целину са кречњацима, које сам уврстио y доњокретацејске, већ да су знатно старији од ових и да вероватно припадају Па- леозоиску, те према томе би представљали најстарији терен на Котленику. Мезозоик (Креда) Седименти кретацејске старости не заузимају велико прос- транство на Котленику; налазе ce код варошице Кнића, y се- верном делу Котленика, и на јужној падини y поморавском делу. Представљени су к р е ч њ а ц и м а и п е ш ч a р и м а- флишоликог хабитуса. Кречњаци. — О к о л и н а К н и ћ а . — Брдо Главица, које ce налази наисточном делу ове варошице,саграђено je од кречња- ка. У једномкаменолому, поредпута Кнић-Крагујевац, откривени су масивни кречњаци, прилично кристаласти, са нејасном сло- јевитошћу, руменкасте боје. Даље, испод сеоског гробља, пре- лазе y лапоровите кречњаке са јасном слојевитошћу. Слојеви ce пружају С—J, a падају каИ, под углом од 30°. Као што je напред речено ови кречњаци леже дискордантно преко арги- лошиста. Нисам нашао фосиле на основу којих би ce могла одре- дити тачна старост книћких кречњака. На неколико киломе- 'гара одавде ка СИ., код Драгобраће, налазе ce кречњаци за К0Је СУ Још Ами Буе и А. Викенел утврдили да припадају кре- тацејској формацији, што je доцнијим истраживањима Г. Ј. М. 92. Профил главице код Кнића. i, палеозојски аргилошисти; 2, кретацејски кречњаци; 3, избачени вулкански материјал; 4, терцијарни пескови π глине. Жујовића1 потврђено. Њихов je статиграфски положај тачније одређен и стављени су y доњу Креду. Како изгледа да су креч- њаци код Кнића литолошки слични са оним из Драгобраће, то сматрам да и ове треба ставити y кретацејску формацију и то y доњу Креду, вероватно ургонске фације. О к о л и н a Л a ђ е в ц а. — Кречњаци ce налазе овде на обема странама Лађевачке Реке. Од њих je, на десној страни, -саграђено брдо Клик и Срдаков Врх; на левој страни реке, ниски брег Прљуша. На Клику i i Срдаковом Врху кречњаци су једри, меети- мично кристаласти, руменкасте боје, y извесним партијама нешто мало лапоровити. У потоку Суваји показују извесну слојевитоет, са правцем пружања слојева И-3 и скоро верти- калним падом према Ј. Прљуша je од мермера, који местимично прелази y кри- сталаст кречњак. Овај je мермер, y главном, беле боје, али ce y њему налазе и партије с неправилним браздама, црвенкасте боје. Не показује слојевитост и не садржи фосила. Појава кречњака y друштву са мермером компликује више проблем старости ових творевина, него што je био случај са кречњацима код Кнића. Општи кристалинитет лађевачких кречњака, нарочито оног са Прљуше, даје донекле повода да их можда треба сматрати за старије од кретацејске формације. Али како за сада нема довољно разлога за овакво мишљење, ■το их сматрам да су исте старости као и они из Кнића. Пешчари. — О к о л и н а С и р ч е . — Кад ce пође од ушћаМи- хаиловог Потока y Шиндру идући узводно, прелази ce преко 1 Ор. cit., књ. I. стр. 77. 10 промењеног серпетина, изнад кога лежи моћна серија, јасно стра- тифификованих, пешчара, флшшолоког хабитуса, са банцима ла- пора и лапоровитих пешчара. У основи ове серије лежи нејасно стратификована бреча, са комадима серпентина, која неосетно прелази y нормални пешчар. У доњем току потока слојеви имају правац пружања ЈИ-СЗ, a падју ка СИ., под углом од. 45°. У средњем току овај ce правац мења y толико, што ce сло- јеви пружају ИЈИ-ЗСЗ, a падају скоро y истом иравцу, под. углом од 21°. Ова промзла y правцу пружања и пада проузро- кована je једном раселином од локалног значаја. Серије пешчара завршава ce са неколико банака, глинаца,. црвене и плаве боје, изнад којих леже конкордантно банци до- ломитског кречњака. Најзад, скоро y врху потока, ове седи- ментне серије нестаје и настаје избачени вулкански материјал, y коме ce налази један распаднути андезит са громуљицама. калцедона. Кошинг 3 *У е 3. Профил Михајловог Потока. 1, серпентин ; 2, флишолики пешчари с банцима лапораца^ 3, глинци црвене и плаве боје; 4, доломитски кречњак; 5, из- бачени вулкански материјал (конгломерити, брече). У Шиндри Потоку, недалеко од Михаиловог Потока, по- ред јако опалисаног серпентина, јавља ce, y контакгу с да- цитском масом, понова серија пешчара с лапоровитим бан~ цима. У доњим партијама ова je серија крупнијег зрна, a y горњим je лапоровитија, слична појава као и y Михаиловом Потоку. Пукотине y овом пешчару често су обложене пирнтои., јјЛ ' - 11 a местимично и сама je маса стене ипрегнисана овим минера- лом. Овде ce слојеви, y главном, пружају И-3, a падају ка Cr иод углом од 25°, самалим екретања правца пружања СИ-ЈЗ и падом ка G3. Идући даље уз поток појављује ce понова серпентин, који ce губи y горњем току, где ce налазе пешчари с банцима лапоровитог кречњака. Даље није било могуће пра- тити серију услед тога што je терен неприступачан, али сам y потоку нашао комаде од исто онаквог доломитског кречњака,ко- јим ce завршава серија пешчара y Михаиловом Потоку, што значи да и овде имамо идентичну седиментну серију. У најви- шем току потока су вулканске брече и конгломерати. Најзад, на путу из Шиндре Потока за засеок Гајчани, може ce посматрати следећи профил: y подлози je серпентин, преко њега леже пешчари са једним банком кречњака, знатне деб- л>ине, преко ових су руменкасти лапорци, свакако идентични са глинцима из Михаиловог Потока. Ови лапорци имају пра~ вац пружања С-Ј, и благо падају ка 3. Серија пешчара губи ce даље идући ка западу поморавс·- ком падином Котленика, али завршни банак доломитског креч- њака откривен je y Милочајској Реци, после чега ce понова губи испод наслага млађег Терцијара, стим да ce опет појавн изнад серпентина код Цветака и y Цветачкој Реци. О к о л и н а Л а ђ е в ц а . — Лађевачка Река највећим де- дом дуби своје корито y седиментном терену, који ce, y глав- ном састоји од иешчара, лапора, лапоровитог пешчара. Ове стене имајухјасну стратификацију, са правцем пружања сло- јева ССИ-ЈЈЗ и падом ка ЗСЗ, под углом од 35°. Једним делом серија пешчара лежи преко једрог кречњака, a преко ове леже брече, састављене од кречњака, пешчара и песковитог лапора, Ове наслаге налазе ce идући узводно пре појаве једрог креч- њака, a тако иста и после кречњака, што указује да постоји ра- седнут терен дуж једног раседа, који je омогућио да ce појави кречњак и ако je био покривен моћном серијом пешчара н лапора. Свакако -ce и овде серија пешчара завршава банком доло- митског кречњака, од кога ce налазе комади y потоку. По своме литолошком саставу и хабитусу пешчари из Лађевца су једнаки са пешчарима из Сирче, јер ce и једни и други састоје из кварца, лискуна, са нешто мало врло ситних комада старијих стена (гнај, серпентин), a цемент je ! 12 Ли/ifl 660 м и 4. Профил уз Лађевачку Реку. 1, кретацејски кречњаци; 2, флишолики пешчари; 3, взбаче- ни вулкански материјал; 4, глине и брече млађег терцијара. * Није могуће тачно одредити старост флишоликих пеш- чара са интеркалацијама лапораца и лапоровитих кречњак, јер y њиманисам нашао фосилних трагова. Поуздано je το да y Сирчи леже на еерпентину, a y Лађевцу на једрим креч- њацима, које за сада сматрам као доњокретацејске. По томе еу пешчари млађи од кречњака и серпентина. За одребу ста- рОсти ових наслага од интерееа je да ce утврди, да ли кречњаци и пешчари припадају једном истом стратиграфском одељку. Како пешчари показују флишолик хабитус, као извесни доњо- кретацејски пешчари y околини Београда1, то сматрам да ои било оправдано да ce ове творевине на Котленику ставе y доњу Креду, тим пре што преко њих леже вулканске творевине, на којима су наталожене млађе терцијарне наслаге с фосилима. Одредба старости серије флишоликих пешчара на Котле- нику од великог je значаја, јер би ce према томе могло одре- дити тачније време вулканске ерупције, која ce догодила после формирања флишоликих пешчара, a пре наслага млађег Тер- цијера (Плиоцен)-. Терцијар. Терцијарне творевине на Котленику први je запазио Г. Ј. М. Жујовић1 2. Он за њих вели: „Западну страну Котленика прати један појас Терцијара, y коме су трагови лигнита нахо- ђени код Милочаја, Цветака, Лађевца, Тавника и Бреснице. 1 Вл. К . Петкови.% : Историска Геологија, књ. I, стр. 297, 1925. 2 Ор. cit., књ. I, стр. 84. Најмоћнији слој лигнита (до 3 мет.) лежи y атару Тавника. Са слојевима лигнита y овом поморавском Терцијару измешани су елојеви глине, лапора и жугог пеока.” Доцније Г. П. Павловић3 потврђује опажања Г. Ј. М. Жу- јовића и даље наводи, да je y долини потока Вољавче, између атара бресничког и тавничког посматрао три жице литнита са међуслојевима глине чији слојеви падају готово на запад (управо ЗЈЗ), под углом од 70°, и да цела ова серија лежи на вулканским стенама. У погледу фаунистичком поред нових ти- пова, доминирају и многи сродни са далматинеким и хрвате- ким из меланопсидних седимената. Помиње једну глатку Proso- sthenia, Lyamnaea, Bithinia, Melanoides, из групе Mel. Pilari Neum. sp. Терцијарни седименти на Котленику састоје ce од разли- читих глина, глинаца, лапора, пескова и шљункова. Глиновите наслаге. — У ове наслаге уврстио сам све гли- не, глинце, лапоре, глиновите пескове, које, y главном, чине терцијарни омотач вулканског масива Котленика. У кориту Милочајске Реке, a y селу Милочају, откривени су на знатном пространству глиновити слојеви са више сло- јева лигнита, од којих један je дебео око 2м. Ове наслаге су илавкасте боје, слојевите, садрже пирита и богате су фосилима, међу којима ce налази, поред, осталих: Мelania из груие Mel. Escheri, Congeria sp., Unio sp. Слојеви ce пружају ССЗ-ЈЈИ, a падају ка ЈЈЗ, под углом од 30°. На неколико метара изнад корита реке, где ce спа- јају два крака Милочајеке Реке, испољени су банци доломитс- ког кречњака (моћности 1,60м.) какав ce налази y Сирчи као завршни слој серије пешчара. Овај je кречњак, под утицајем вулканске акције,јакоиспуцао,уследчегаселакотроши,под уда- ром чекића, на ситне комаде, и по спољашњим хабитусу под- сећа на печени креч. Његови ce слојеви пружају СЗ-ЈИ, a rta- дају ка СИ, под углом од 72°. Дакле, имају скоро супротан пад слојевима глине, која лежи дискордантно преко ових креч- t b c L K c t . Даље, ка западу глиновит ce терен шири. У атару села Тавника представљен je глинама и глинцима, y којима ce, мес- тимично, налазе сочиваете интеркалације трошног пешчара, 3 О Меланопсидним Лапорима и сродним творевинама на Балкан- ■ском Полуострву, Београд 1901. 13 14 5. Профил уз Милочајску Реку. 1, доломитски кречљак; 2, вулканске брече и конгломерати ; 3, глине и лапори са Melania из групе М. Escheri. •сасвим дргог хабитуса него што je флишолоки пешчар из Сирче u Лађевца. На Бајевцу налазе ce жућкасте и црвенкасте глине са рђаво очуваним фосилима (Melanoides и др.) Село Јавник почива на плавим глинама, које ce могу посматрати најооље y реци Вољавчи, дуж којих ce налазе на многим местима угље- нисане глине и танки банци лигнита. Исте наслаге могу ce проматрати на Бадовини, са банцима црне угљенисане глине. На граници ових наслага и и избаченог вулканског материјала, види ce да глиновите наслаге леже преко вулканских творевина. У превоју Бумбаревог Брда терцијарни терен je представ- љен песковитим глинама и песковима. Овакве творевине от- кривене су још и y доњем току Владичинца Потока и на прос- тору између села Гунцати pi брда Крша, где ce поред глинови- тих пескова и глина налази једна мала партија шљункова, по- главито састављена од вулканских стена. Плаве глине најзад јављају ce понова y потоку Креме- њачи код Кнића. Поред тога и средњи део Кнића почива на дерцијарним наслагама, a ове пак леже преко вулканских тво- ревина. Од Кнића терцијарне наслаге ce спуштају y реку Ри- беж, a одатле y Гружу, где су представљене глинама, које леже преко аргилошиста и вулканских творевина. Код гуоеревачке школе копан je бунар, дубине 8м., y глинама са фрагментима пужева и шкољака. Ш љункови. — Распрострањени су на јужној падини Котленика, почев од Камиџоре па ce протежу до првих кућа еела Милочаја. На њима су изграђена села: Сирча, Опланић, 15 Поповић. Од првих кућа милочајских, идући на запад ка Ми- -лочајској Реци и даље, шљункови престају, a на место њих ce појављују глиновите наслаге. Једна мања партија шљункова налази ce северозападно од Чемернице, a на превоју где су Чубрићеве куће. Ови су на већој висини него остали, услед чега представљају трагове једног вишег нивоа језера, y коме <;у депоноване ове творевине. У долини Груже налази ce та- кође једна партија изолованих шљункова, измеђ\ с-ела Пече- нога и Милавчића, где je од њих саграђено Коково Брдо. Шљунжови ce састоје од кварцита различите боје, серпен- тина и од нешто мало облутака вулканских стена. (Највећи проценат има облутака кварцита, после њих долазе облуци серпентина, y најмањој количини заступљене су вулканске стене.) Код Слатине (Опланић) y једном делу шљункова je ире доминантни елеменат серпентин, a на Коковом Биду, поред ос- талих поменутих стена, учествује и аргилошист, y знатној количини. У области Сирче, Сирчанске Реке, као и на осталим мес- тима, y шљунковима ce виде овде онде банци пескова, сочивас- тог облика, каткад укрштени, те подсећају на формације флувијатилног порекла. Моћност шљунков? je ввло велика: y Сирчанској Реци њихова дебљина варлра између 20 и 40м., a негде л више.Код сирчанске школе копан јебунар y дубини од 18,50м.;на овој дубини и испод ње су само шљунковите наслаге. У Петрином Потоку, који ce улива y Мораву код сирчане- ке школе, види ce овакав профил, оздо навише: 1. Вулкански материјал, 2. Глине и песковите глине, 3. Шљункови. Иста појава запажа ce y Сирчанској Реци, y Трговшшшм Потоку, и на многим другим местима, што указује да шљунко- вмте i i глиновите наслаге леже свуда преко вулканских тво- ревина. Код Опланића, на ободу једног брега (састављеног од шљункова) и моравске долине, ископан je бунар y дубини од 21м. Профил бунара je следећи, озго на ниже: 1. Културни слој са глином, дебљине око 9м.; рецентне творевине Западне Мораве. 2. Шљункови истог хабитуса и састава као шљункови код Сирче, дебљине око 2 м. 16 3. Плаве песковите глине са пиритом, дебљине око 10м. Ове последње глине садрже рђаво очуване остатке шко- љака и ипужева; индентичне су са глиновитим наслагама код Милочаја. На Слатини (горњи ток Биниског Потока) преко еерпен- тиске масе леже шљункови, ситнозрни, доста чврсто цементо- вани, те подсећају на конгломерат. У горњем току Биниског Потока наишао сам на следећи профил, оздо навише: 1. Банци црвених глинаца, крчњачког лапора и ситнозр- ног конгломерата. 2. Шљункови који y нижим партијама прелазе y конгло- мерат. * Из предходног ce види да je Терцијар на Котленику пред- стављен двема врстама наслага: глиновите творевине, и шљун- кови и пескови. Код Милочаја шљункови поступно прелазе y глиновите творевине, постајући ситнији, са честим интерка- лацијама пескова, глиновитих лапора и глина. Старости су горње миоценске или доњоплиоцонске; упра- во одговарају меланопсидним лапорима ; на многим меетима садрже слојеве лигнита. Ове наслаге су слатководног порекла: творевине језера, чији je ниво допирао до знатних висина, a мма трагова да je плавило местимично и сам гребен планине. Глинеса Мelania из групе MelaniaEscheri, Mer. депонованесу пре шљункова, a после формирања вулканског масива Котленика. Серпентин. Појављивање серпентина на Котленику Г. Ј. М. Жујовић1 опомиње овим речима: »Западну страну Котленика прати једна громада серпентина«. Ако ce баци поглед на геолошку карту која прати овај рад, видеће ce да ce серпентин, y облику три острва, налази на јужној и југозападнај страни Котленика, y атарима села Сирче, Опланића, и Цветака. Код Сирче серпентинска маса заузим· простор исмеђу Трговишког Потока и Шиндре; y атару Опла- нића откривен je на месту званом Слатина; најзад, код Цве- така налази ce, одмах изнад села, на путу који води преко Ја- њића Врха y горњи део села Лађевца. G и р ч a . —- Овде ce налази највећа серпетинска маса Кот- леника. Њена je ободска зона јако измењена, нарочито y до- диру са вулканском формацијом. Тако, y Шиндри Потоку, серпентин je једним делом претворен y опалску масу, зелен- касте и црвене боје, y којој ce кадкад ртлазе шупљине са гро- иуљичавим калцедоном, a на ушћу Михаиловог Потока y Шиндру проткан je многобројним жицама опала, калцедона, приткастог кварца. Ове жице су различите дебљине (2 до 15 см) У једној од њих нашао оам ситне кристале призматичног квар- ца (најдужи 5 мм.), који су махом груписани тако, да су по не- колико кристала удружена међусобно y мале групе или пак чине веће друзе. Кристали кварца су бистри и потпуно без- бојни, те припадају варијетету х и а л и н с к о г к в a р д а. Из ове зоне прелази ce, идући ка крајњем ободу, y зону тако промењеног серпентина, да je од првобитне стене остала само једна лака, силицијска, шупљикава маса, црвене боје. Шупљике су испуњене једном земљастом лимонитско-калцит- •ком масом, која je понајчешће испрана атмосферском водом. 1 Ор. cit. књ. I, стр. 84. 18 0 п л a н и ћ. — Серпентинока маса код овог села знатно je мања од оне код Сирче. Откривена je y горњем току Биниског ГТотока, који ce назива Слатина. Ова маса нема свежих пар- тија, јер и најсвежији комади представљају иструлели серпен- тин под утицајем атмосферских агенаса. Највећим делом серпентин je претворен y шупљикаву еи- лициско-лимонитеку стену, која може бити јаче или слаоије богата опалом и калцедоном. Кадкад су извесни комади обло- шени једном кором шупљикавог доломита, и y том случају стена je искључиво састављена од силицијских продуката. > зони овог промењеног серпентина налази ce једна, једра, доломи- тична стена, зеленкасте боје, са растуреним овде онде гру- пама коцкастог пирита и грудвицама маркасита. Уз то још садржи шупљине и пукотине са кристалним кварцом. Овај кварц илијебистар и безбојан, х и ј а л ин с к и квард; или љубичасто обојен а м е т и с т , или пак жућкаст, г в о ж ђ е в и т и к в а р ц најзад, може имати лепу ружичасту боју,р у ж и ч а с т к в а рц. y микроскопу ова зеленкаста стена показује зрнасту струк- туру, a састоји ce од кристалних индивидуаиз групе калцита, које врло много подсећају на индивидуе секундарног порекла. Стена je свакако продукат крајње промене серпеитина y кароонатс- ку масу. — У загрејаној хлороводоничној киселини лако ce раствара, што указује да je доломитичне природе. У контактној зони промењеног серпентина и вулканске стене (дацит са песилитним кварцом), ова je, готово сва, претво- рена y црвенкасту силицијску стену, са пукотинама обложе- ним громуљичавим калцедоном, плавкасте боје. Ц в е т к е . — Овде je серпентин откривен на незнатном пространству, и представља наЈмаже острво серпетинско на Котленику. Нема свежих партија, делом je алтерисан, a делом претворен y гаупљикаву силицијско-лимонитску масу. * Серпентиске су масе на Котленику, по оооду, који je ре- довно y додиру са вулканским стенама или са избаченим вул- канским материјалом, иретворене, потпуно или више или мање, y силицијске продукте, или су проткане многобројним жицама опала, калцедона, кристалног кварца. Крајњи продукат про- мене серпентина јесте форљшрање шупљикаве силицијско-ли- монитске стене. Уз то, код Опланића, y промењеној зони, пос- тоји једна карбонатска маса, са пиритом и маркаситом. 19 Од интереса je да ce објасни ова врста промене серпентина. Појав да ce редовно промењена зона налази y додиру са вул- канским творевинама, указује да ову промену ваља приписати утицају агенаса, чије порекло треба тражити y појави вулканс- ке акције на Котленику, поред обичног дејства воде када je активност предњих агенаса престала. Сличну промену серпентина, дејством једне солфатаре, проучио je М. A. Lacroix1 y долини Сисаки, на неколико ки- лометара источно од улаза Коринтског Залива. Солфатара сто- ји y вези са трахитском масом, која ce налази близу ове долине. Гасови ове солфатаре саетоје ce од водене паре, сумпорводоника ii угљене киселине. За ову промену поред осталога иоменути аутор вели:»Ј1ако je умикроскопу пратити декомпозицију сер- пентина, његови кристални продукти исчезавају постепено и замењују ce опалом; често ce ствара путем конкреција квард м калцедон, који могу потпуно да замене опал.« Кад ce упореди трансформација коривског серпентина са трансформацијом котленичког серпентина, y додиру са вул- канским продуктима, може ce закључити да постоји извесна аналогија између ове две појаве. Због чега промену котленич- ког серпентина ваља приписати дејству фумарола, које су пос- тојале за време вулканске акцвје на Котленику. Не само транс- формације серпентина, већ и промене које су претрпеле и в ј л - канске стене говоре да су постојале фумароле, чији су гасови садржавали водену пару, сумпорводоник, вероватно, и угљену киселину. Свежи комади серпентина су затворено зелене боје, кадкад -ca врло танким жицама влакнастог хризотила. У микроскопу показују замршено мрежасту и окцасту структуру серпентина који je постао од перидотита, богатог оливином. Као споредни састојци налазе ce пикотит и магнетит. Пикотит ce јавља y ин- дивидуама неправилне контуре, различитих димензија. Ми кроскопски сам испитао више примерака свежег серпентина, од којих неки не показују вшпе никакве трагове минералних врста некадање стене од које су постале; цела маса сас.тоји ce од минералне супстанце антигоритске групе. Неколико прп- мерака серпентина из Трговишког Потока садрже још и оста- така од оливина и незнатних трагова једног ромбичног i i С. R. Ас. Sc. 1897. Paris. 2 * 20 пироксена, чије су кристалне индивидуе потпуно или де- лимично епигенисане y једноставну фиброзну антигоритску супстанцу (бастит). Првма сввму може ce закључити да котле- нички серпентин води порекло од перидотита са пироксеном који je, y главном, био састављен од оливина, a пироксен je био споредни састојак. Вулканске стене. Поводом говора о литолошком саставу котленичког вул- канског масиза, наглашено je да главну грађу његову чине вулканске стене. Као што ће ce видети из даљег излагања, ове највећим делом улазе y састав, раздробљеног, избаченог вул- канског материјала (конгломерати, брече, туфови), a ређе ce појављују y облику консолидованих маса на месту. Консолидоване масе на месту налазе ce већином, испод избаченог вулканскога материјала, y дубоким јаругама и по- ■тоцима, a нарочито су запажене на падинама које ce спуштају У долину доње Груже, где већма, y облику жица, пробијају ар- гилошисте. Исто тако честе су жице и y избаченом вулканском материјалу. Раздробљени и вулканом избачени материјал састоји ce од блокова i i комада,различитих димензија и облика, који су ве- зани међусобно туфозним цементом. Ретки су изоловани бло- кови и врло je вероватно да je већи део ових издвојен дејством текућих вода. Велико пространство и моћност овога материјала на Кот- ленику указује да je ерупција била y главном експлозивног карактера. Г. Ј. М. Жујовић2) џрви je проучио извесан број вулкан- ских стена са Котленика и међу њима издвојио je даците, тра- хиандезите, андезите и лабрадорите. У току екскурзија по Котленику прикуиио сам велики број стена са различитих места, које сам проучио минералош- к о м методом, a неке од њих и хемиско-минералашком. На ос- нову резултата добивених оваквом студијом издвојио сам међу њима серију дацита, еерију андезита, и један базалт. 2 Геологија Србије, књ. II, 1900. 22 Даљу минералошку поделу котленичке серије андезита i-r дацита на разне вариетете и типове, као што ће ce видети из даљег излагања, извршио сам на основу оних дата, које ми je прушила микроскопска студија ових стена. Морфолошко развиће и физичке особине битних и споредних састојака. K в a р ц. — Најчешћи саетојакувеликом броју котленичких стена, y којима je заступљен y разним облицима и разној ко- личини. Због тога игра врло важну улогу y минеролошкој кла- сификацији ових стена. Јавља ce y следећим облицима: 1 . — Као састојак прве генерације y зрнима, различите Beb личине, (најкрупније индивидуе достижу до 5 мм. y дијамет- ру), са нејасним кристалним облицима. Обично je безбојан, кадкад врло бистар. У микроскопу танки пресеци ретко но- казују да постоје индивидуе бипиримидалног облика, већ, у већини случајева, имају неправилне кристалне конту- ре, и више или мање су кородоване. Овакви фенокристали кварца заступљени су y свима нормалним дацитима. У да- цитима микродиоритске фације, фенокристалп кварца, готово увек су окружени једним венцом спужвастог кварца, који je постао на рачун кварцне индивидуе око које ce налази, a под~ ceha на тридимит. 2. Као еастојак прве генерације, али y ситним фенокрис- талнимзрнима,која су окружена једним венцем пироксена (сл. 1.) 3. Као састојак друге генерације y облику микролита,, кадкад, ако су ситни, са врло јасним контурама ромооедарс- ког облика р (100), е х/2 (221). (сл. 2. и 3.). Напротив, y колико ce димензије микролита повећавају, y толико више контуре пос- тају нејасније и јављају ce микролити y облику округлих зр- наца или y облику ситних епужвастих маса. 4. Као песелитни (глобуларни) кварц, који je расут свуда по основној маси и уз то понајчешће везан за ободе крупних индивидуа плагиокласа. Заклапа ситне микролите плагио- класа, хиперстена, магнетита и нешто мало стакласте материје- (сл. 4.. К в а р ц с a п и р о к с е н с к и м в е н ц е м јавља ce y стенама, које сам уврстио y групу дацита сиромашних квар- цом, издвојивши их као засебан вариетет, даците с пирок- сенском венцем око кварца. Ове стене ce по минералошкоЈ коиституцији приближују андезитима. У њима je кварц уни- формно распоређен по целој маси. Од бојених састојака садр- же или само пироксена, или пироксена, хорнбленде и биотита. Ове стене налазе ce y атару села Кнића,Опланића, Пајсијевића, где су y непосредној близини нормалних дацита или y друштву с њима. Поред дацита чија су сва зрна кварца окружена пироксенсшш венцем, налази ce уПајсијевићу (Кумбаревац Поток) једандацит y коме постоји зрна кварца без венца и зрна с венцем који je до- душе сав претворен y калцитску материју, без трагова приморди- јалног пироксена. Зрна са венцем знатно су мањих димензија од зрна без овога. I. S. Diller1 и I. P. Iddings2 констатовали cy базалте ca кварцом с пироксенским венцем y областима Западне Аме- рике: Калифорнија (Cinder Cone), Нови Мексико (Tevvan Моп- tain), Аризона (Santa Maria Basin), Невада {Eurêka), Колора- до (Еек Head Creek, Crescent, Whit Head Peaks, Camel Mountain). I. P. Iddings сматра, a њему ce придружује и I. S. Diller да je кристализација кварца y базалтима извршена y дубини из растопа, захваљујући промени температуре и притиска, и ми- нерализаторском. дејству водене паре, коју je апсорбовала магма. Присуство кварца y американским базалтима М. A. Lacroix1 23 сматрао je као састојак странога порекла. Али проучивши сте- не са Антилских острва, међу којима je нашао и базалте с кварцом, променио je своје мишљење и сложио ce с мишље- шем американских петрографа4. Котленичке стене које садрже кварца с пироксенским венцем нису базалти, већ дацити који би по својој минералош- кој конституцији припали андезитима, кад не би садржавале овогакварца, поштосу y опште базичнијеод нормалних дацита. Нрисуство оваквог кварца y њима не може ce сматрати да je странога порекла, већ ce његов постанак мора објаснити као што I. P. Iddings објашњава присуство кварца y американ- 1 Amer. Journ. of. Sc., X X X III, 45-19, 1887 : Bull. U. S. Geol. Sur- vey, № 79, 24-29, 1891. 2 Amer. Journ. of. Sc., X Y X V I, 209-213, 1888; Bull. U. S. Geol. Survey, № 66, 16-30, 1890; Mont. XX. U. S. Geol. Surv., 893, 1893, p l. IV, fig. 1. 3 Les Enclaves des Roches Volcaniques, p. 46-48, Maeon 1893. 4 Montagne Pelée et ses Eruptions, p. 578, 1904. 24 ским базалтима, a М. A. Lacroix y базалтима АнтилскихОстрва, Према томе кварц y котленичким стенама ове врсте искриста- лисао je из раетопљене магме y дубини, услед промене темпе- ратуре и притиска, и минерализаторског дејства водене паре. Дакле, он je последица услова кристализације, који нису били исти за време искристалисања кварца са условима који су владали за време дефинитивне фазе кристализације стене. Да еу заиета промењени услови y току кристализације ових кот- леничких стена, може ce као доказ узети и појав, што су y њима хорнбленда и биотит магматички резорбовани, a ситна зрна кварца потпуно преминералисала y игличаст сплет аугитских кристала, и што ce налазе и такви дацити, y којима има фено- кристала кварца са и без пироксенског венца. Котленичке стене y којима je излучен кварц с пирокеенс- ким венцем дају још један податак, да кварц са оваким венцем не мора бити странога порекла y стени, већ да да ce може фор- мирати директно из магме. Исто тако да може постојати и j стенама без оливина. М и к р о л и т н и к в a р ц с ромбоедарским облицима р (100), е 1/2(221) заступљен je, углавном, y дацитима ми- кродиоритске фације и једном делу микродирита. Стене са оваквим кварцом компактне су, само je тип из Ђуковца шупљикавог хабитуса. Компактни типови, поред осталога, садрже још и пирита. Примерак стене из Ћуковца има хипокристаласту основну масу, богату стакластом материјом, y којој ce налазе много- бројне индивидуе ромбоедарског кварца, с врло јасним крие- талним контурама; са фенокристалима кварца, плагиокласа, биотита и хорнбленде. Налази ce као једноставна камена маса y бречасто-конгломератичном материјалу (подсећа на дајк). Потребно je да истакнем да ce y Ћуковцу, y каменолому Т а- ш е в a ц, налази дацит са ромбоедарским кварцом y основ- ној маси, a недалеко одавде, y општинском каменолому, дацит без оваквога кварца y основној маси. Ове стене имају исти хабитус и припадају истој каменој маси. Компактни типови показују јачи кристалинитет оеновне масе, која може бити y извесним случајевима и холокриста- ласта. Микролитни кварц налази ce y њима с јасним конту- рама,али y многим случајевима преовлађује кварц с нејасним кристалним контурама, понајчешће песелитног облика. Изве- сни типови ових стена садрже кварца cajio y облику микролита, 25 док други имају поред овога и фенокристални кварц; остали -су нм састојци махом исти: плагиоклос, хорнбленда, биотит. Формирање андезита с кварцом ромбоедарског облика y •основној маси пратио je М. A. Lacroix5 за време еруиције на Мон- лањ Пеле, где су ce стварале ове стене y једној доми на повр- ппгаи, a испод очрвсле коре. Могу бити семикристаласте или чак холокристаласте, са разним структурним типовима какви су већ познати y риолитима, микрогранулитима, и најзад y хо- локристаластим дацетима из лаколита (Monts Henry, Esterei). 'Овај аутор приписује кристализацију оваквога кварца утицају водене паре и сматра »да за кристализацију кварца из еруп- •тивне магме није потребна велика дубина, и да ce услови при- ‘тиска, који изгледа да су неопходни, да би водена пара могла играти улогу минерализатора, могу остварити и близу повр- шине, као што je случај y доми Монтаљ ГГеле, y маси једне киселе стене на путу изливања.« Начин појављивања котленичких стена с кварцом y ос- новној маси сличан je с начином појављивања стена доме Монтањ Пеле, пошто ce котленичке стене јављају y облику моћних жица y аргилошистима и већих маса, консолидованих на месту, y бречијасто-конгломератичном материјалу. У овом погледу нарочито ce истиче Ћуковачко Брдо, које има облик једне доме, састављене од избаченог вулканског материјала; тде ce појављује једноставна камена маса, окружена овим материалом. Овде ce још, као што je напред поменуто, налазе дацити са и без кварца y основној маси, аналого појави на доми Монтањ Пеле, где су ce стварали андезити са и без кварца y ■основној маси. Према томе, кристализацију м и к р о л и т н о г к в а р - Ц а, р о м б о е д a р с к о г о б л и к a, y котленичким сте- нама треба приписати минерализаторском д е ј с т в у во- д е н е π a р e, a код типова који садрже и пирита још и д е ј с т в у с у м п о р в о д о н и ч н и х ф у м а р о л а . П е е и л и т д и (г л о б y л a р н и) к в a р ц ce јавља y -стенама које сам назвао дацитима с песилитним кварцом. По- ред овога кварца ове стене садрже још: плагиокласа, хиперсте- на, аугита; или пак плагиокласа, хорнбленде, иироксена, са или без биотита. Најзад, могу садржавати још и фенекристал- л о г кварца. 5 С. R. Ас. Sc., t. C X X X V III, р. 752, 1907 Paris. 26 По минералошком саставу котленички дацити са песелит- ним кварцом, нарочито типови са пироксеном, слични су ан- дезитима Монтањ Пеле, y којима je константован овај кварц.. Ове стене налазе ce на Котленику y облику блокова и комада„ различите величине, y избаченом вулканском материјалу. На свима примерцима ових стена виде ce фелдспати заму- ћени и бели, или пак обложени једном танком кором од опалске материје. Микроскопом ce може констатовати да су базичне· зоне плагиокласа претворене y опал, a понекад претворена je· цела индивидуа y ову аморфну минералну супстанцу. Кристалисање песилитног кварца y котленичким стенама извршено je под истим условима као и y стенама Монтањ lie­ ne, где су ове биле пројектоване y усијаном стању за време- ерупције, y облику блокова различитих димензија. Без сумње- да су и котленичке степе биле избачене y загрејаном стању, по- што их налазимо као састојке избаченог вулканског матери- ала. Како М. A. Lacroix сматра да je кристалисање песилитног· кварца устенама Монтаљ Пеле извршено под утицајем водене· паре на већ загрејану масу, то јебезсумњеи кристалисањеовога кварца y котленичким стенама извршено на исти начин. Опа- лисање плагиокласа y овим последњим компликују y толико феномен, што ce поред дејства водене паре показује још и интер- венција сумпорводоничних гасова. Ф е л д с п а т и . - Ова je минерална група представљена у котленичким стенама серијом плагиокласа; ортоклас je одсутан. Фенокристали су плагиокласи обично неколико милиме- тра дугачки, али y неким дацицитима достижу дужину преко једнор савтиметара. Њихови су кристади највећим делом спљо- штени по g1 (010), a издужени y правцу вертикалне осе, или под, једнако развејени y правцу вертикалне осе и клинодијагонале;, са пљоснима које ce обично сретају кристалним индивидуама плагиокласа ефузивних стена [р (001), g1 (010), m(110), t (HO), a1 (101), и др). Са близнацима албитским, карлсбадским, перикли- нским, бавеношким. Врло су честе индивидуе које показују y исто време албитско и карлсбадско ближење. Микролити могу бити изометрички развијени, a најчешће су спљоштени по g1 (010). У свима стенама плагиокласи показују зонарну структуру,. често са врло оштрим границама између поједихих зона. Ба зичност не расте код свих индивидуа од периферије ка центру,, већ ce врло често наизменично ређају киселе и базичне зоне^ 27 Има индивидуа које не показују никакав правилан однос y ра~ спореду зона. На слици 6 види ce да базична зона, претво- рена y опал, не заузима средишни део индивидуе, већ ce налази близу периферије. Код плагиокласа зонарног склопа, на једној истој индиви- дуи заступљено je по неколико чланова плагиокласне серије. Обично je заступљен плагиоклас који, према микроскопским одредбама, садржи измећу 39% An., и 69% An., што значи да фелдспати y котленичким стенама садрже пременљиву коли- чину анортита. Како фенокристали плагиокласа y свима овим стенама имају зонарну структуру, a микролити једне исте стене припадају различитим члановимаплагиокласнесерије, то je врло тешко одредити, микроскопском методом, која врста плагио- класа преовлађује y стени. Тачније индикације о стању фелдспата y једној афанит- ној стени даје в и р т y е л н и ф е л д с п a т,1 из кога ce изра- чунава с р е д њ и ф е л д с п а т . Овај последњи je y котлепич- ким стенама следећи: y базалту, са 23% An.; y андезиту с хорнблендом и хиперстеном, са 47% An.; y дациту с хорнблен- дом и биотитом, са 50% An.; y дациту с кварцом с пироксен- ским венцели, са 39% An.; y дациту ,с иесилитним кварцом, са 52% An. У фелдспатима ових стена готово редовно налазе ce закло- пљене стакласте инклузије, које понекад имају јасне призма тичне контуре са гасним мехуром. Понајчешће, пак, фелдеиат- ске индивидуе су прожете стакластом материјом y облику сит- них тачака, распоређених по целој маси, услед чега, танки пре- сеци ових индивидуа, показују с и т а с т у с т р у к т у р у . A индивидуе проткане стакластом материјом y облику круп- них призматичних инклузија, пок-азују м р е ж а с т у с т р у к - т y р у. (Netzartige Durchwachsung, Stucture en cassette). Најзад, фелдспати y котленичким стенама заклапају ir ситне кристале биотита, хорнбленде, иироксена, апатита, цир- кона. Изванредно су реткп потпуно свежи плагиокласи y овим стенама, највећим делом базичне зоне су им претворене y опал, a има случаја где су целе идивидуе иретворене y ову супстанцу. Под утицајем атмосферилија, нарочито дуж пукотиница, прет- ворени су y калцит, a y стенама с пиритом, y дамурит, и као- лин. 1 Фелдспат добивен рачуном и з хемиске анализе стена. 2 8 Х о р н б л е н д а . - Један од најчешћих феромагнезијских еиликата који улазе y оастав котленичких стена, a притоммного пута карактеристичан еастојак, јесте хорнбленда. Заступљена je y фенокристалима, a y извесним типовима, поред ових, међу микролитима. Њени кристали су јако издужени y правцу вер- тикалне осе; најдужи je 1 см. У главном са плоснима: rn (110), gi (010), #(100),р (001) ft Va (Ш ). Врло су чести хемитропски близанци по h1 (100), са две или више индивидуа. Боја и поли- хроизам варира према томе, да ли ce налази y стени свежој или промењеној, a исто тако варира и угао помрачења и бирефрак- ција. Кад je стена свежа, онда je хорибленда зелене боје, са нормалном бирефракцијом и обичним углом помрачења; ако je оксидисана, онда je црвене боје или кестењасто-мрка са јачим полихроизмом, већом бирефракцијом, врло малим угло помрачења, кадкад О3, и врло често показује зонаран распоред боја (сл. 5). Полихроизам хорнбленде y котленичким стенама: Обична: n g пт — загаси — - жуто то зелена зеленкаста Пр ---- бледо жућкаста Оксидисана: загасито црвена загасито жута жута. Између ова два типа полихризма постоје многи прелази, јер ce на Котленику налазе стене оксидисане y разним ступ-1 њевима. Од инклузија садржи врло ситна врна магнетита и још ситније стакласте инклузије; a заклапа y неким примерцима ситне кристале фелдспата и пироксена. У стенама које садрже хорнбленду и пироксен, ова ce два минерала удружују међусобио, на начин о коме ће бити речи приликом описа пироксена. Кадкад [хорбенда н пироксен су песилитски прорасли. Затим, хорнбленда и био- тит ce удружују тако, да je пљосан р (001) биотита прилеп- љена за цепљивост хорнбленде, па било да je биотит исто- времено формиран са хорнблендом, или да je формиран на њен рачун. Ретке су индивидуе хорнбленде, које нису претрпеле ма ка- кву промену. Поред тога што je оксидисана, највећи број индивн- дуа јеоивичен једном зономмагнетичкематерије,у којој ce, поред ситних зрна магнетита, налазе и ситне индивидуе аугита. Кад- кад je кородована основном масом и ова ce увлачи танким п·- 29 јасима дубоко y њу. У стенама које су претрпеле y знатној ме- ри промену под утицајем сумпорводоничних гасова, хорнблен' да je претворена y фиброзни и колоидни опал. Најзад, није редак случај да ce y котленичким стенама сре- та и таква хорнбленда, која je више или мање преминералисала y аугит и магнетит, што je наступило дејством температура и вулканске магне. Ситни кристали аугита и зрна магнетита ори- јентисани су као и хорнбленда; кадкад још су помешани са фелд- спатима, неправилно распоређеним по маси. Има случаја да je цела индивидуа хорнбленде трансформисана y један агрегат. офитске структуре, који ce саетоји од магнетита, пироксена (аугит, хиперстен), плагиокласа. Обично ce овако трансформа- ција вршила почев од спољашне зоне индивидуе, a y једном да- циту из Пајсијевића извршила ce почев од унутрашњег дела> па ce ширила ка спољашнем ободу; језгро индивидуе претво- рено je y ситнепризматичне кристала аугита и плагиокласа,ори- јентисаних на исти начин као и хорнбленда од које су поетали. Око ових налази ce зона примардијалне хорнбленде, чији je о~ бод оперважен магнетском материјом. На рачун хорнбленде може ce формирати и биотит, који y том случају, заузима језгро индивидуе, око њега je, y виду прстена, феддспат, a ово све je обухваћено ос.татком хорнбленде„ Дејством атмосферилијахорнбленда je претворена y хлорит делимично или потпуно, затим y калцит, сидерит, гвожђевиту материју; кварц, епидот. Када y стенама ,које садрже пирита,, хорнбледна није претворена y хлорит, онда je деколорисана и има мању бирефракцију од обичне хорбленде. Б иотит. — Овај je минерал, с малим изузетком, сталнипра- тилац хорнбленде y котленичким стенама, a понекад игра уло- гу карактеристичног састојка. Јавља ce y облику хексагонал- них ламела, спљоштених по р (001). Биотит je, y главном, са- етојак лрве генерације, a y дацитима лампрофирске фације- јавља ce и као микролит. У шупљикавим стенама, нарочито y дадитима из Ћуковца„ биотит je механички деформисан извијен и покидан, што долази услед експлозије гасних мехурова, које je ова магма, y знатној количини, садржавала. Боја, полихроизам и бирефракција ва- рнрају као код хорнбленде, пошто je и овај минерал, y многим стенама, јаче или слабије окидисан. Од инклузија биотит садржи y котленичким стенама танк®- призмице апатита, ситна зрна циркона, кадкад и стаклаетих 30 инклузиЈа. Iloimjчешће заклапа ситне кристало плагиокласа, a понекад и хорбленду. Као што су ретки примерци са свежом хорнблендом, исто такав je случај и са биотихом. Овај je више или мање рао паднут, под утицајем атмосферилија, или трансформисан дејством температуре и гасова. У великом броју котленичких етена оивичен je магнетитским ободом, y коме ce налази и покоји ситан кристал аугита. Кад су зрна магнетита слепљена међусобно, онда нема аугита. Ако je стена јако оксидисапа, онда су ситне индивидуе биотита, слично хорнбленди, потпуно претворене y магнетску материју, a крупне индивидуе оперва- жене или пробијене једним сплетом магнетитске материје, која je y многим сучајима претворена y хематит. Оксидисани биотит показује често зонаран распоред боја као и хорнбленда. Ова минерална врста може још и да преминералише, делимично или потпуно, (чест случај код дацита сиромашних кварцом) y један агрегат магнетита, фелдспата (ортокласа), пироксена, зеленог •спинела и неогеног биотита. У распаднутим котленичким стенама под утицајем атмо- сверилија биотит je делимично претворен y хлорит (пенин), каткад цела je индивидуа исчезла и на место ње остао магнетит, ткалцит, кварц, епидот. Х и п е р с т е н . ■— Представља карактеристичан феромаг- незијски састојак y андезитима са пироксеном; андезитима с хиперстеном и хорнбледном ; затим, y дацитима с песилитним кварцом и дацитима с пироксенеким венцем око кварца. Но поред овога заступљен je и y другим вариететима котле- ничких дацита и андезита. Кристали хиперстена су призматични, са пљоснима оипи- рамида и дома; y већини случајева јако издужени y правцу вер- тикалне осе. У погледу оптичком показује нормалне особине, с TOM разликом што нису полихроични. У неким котленичким стенама (андезити базалтске фације )виде ce близанци no a1 (101), са две или више индивидуа. Кад je y стени заступљен поред хиперстена и аугит, ова ■ce два минерала,скоро редовно,удружују тако да пљосан р (100) једнога коинсидира са пљосни g1 (010) другога;понајчешће je хи- перстен заклопљен аугитом (сл. 7). Час хиперстен чини глав- ну масуиндивидуе, ааугит јеразвијенсамо поободу; час, пак, првн може бити сведен само на једну узану ламелу, a остатак индиви- дуе заузима аугит. У извесним стенама ова два минерала граде 31 зрнасте сегрегације, те ce и на тај начин удружују. Хиперстен ce такође удружује и са хорнблендом, на исти начин као са аугитом; обично језгро индивидуе заувима хиперетен, или ce, пак, y хиперстену налазе ламеле хорнбленде. Хиперстен садржи крупније или еитније индивидуе маг- нетита, стакластих инклузија, и ситне призмице апатита. Често ce претвара y бастит, који, y извесним стенама, има велику бирефракцију, услед оксида гвожђа, те даподсећа на хлорит (рипидолит); затим ређе y талк. У оксидисаним сте- нама ситније индивидуе добијају руменкасту боју и по ободу магнетитску материју; a y стенама промењеним под утицајем еумпорводоничниï гасова кадкад je хиперстен претварен y опал. A y г и т. - Ова je минерална врста стални пратилац хиперс- тена y котленичким стенама, изузетно представља каракте- ристан феромагнезијски састојак. Кристали аугита немају ве- ликих димензија. Најкрупнији су дугачки 3-4 мм.; нису јако издужени y правцу вертикалне осе, и шири су од хиперсте- нових кристала. На њима су развијене плосни, које ce обично сретају на кристалима аугита y вулканским стенама: т (100),А1 < 100),g1(010),61/2( 111 ). Врло су чести хемитропски близанци по h1 (100) са две или више индивидуа. Није полихроничан; показује обичануглао помрачења.Сиромашнији je инклузијамаод хиперс- тена, али садржи као овај врло ситна зрна магнетита, ситне призмице апатита, и стакласте инклузије. Као што ce аугит удружује са хиперстеном,на исти начин ce удружујеи са хорн- блендом. Под утицајем атмосверилија претвара ce y бастит и калцитску материју; y оксидисаним стенама ситне индивидуе постаЈЈг руменкасте и добијају по ободу магнетитску материју. Поред индивидуа које су искристалисале из растопљене магме, иостоје y извесним стенама игличасти кристали аугита, који су ce форнирали y шупљинама путем а у т о п н е у м а т о л и з е , a налазе ce и такви који су постали на рачун кварца. 0 л i i в и н. — Не игра важну улогу y котленичким стенама, јер ce налази, поред других феромагнезијских састојака, је- дино y базалту из Гунцата, где je заступљен y знатној коли- чини, највећим делом y облику зрна неправилне контуре. Ве- лики број индивидуа оливина, нарочито крупније, претворе- це су потпуно y жуто-неранџасти б о в л и н г и т (идингсит), фиброзне структуре. 32 М а г н е т и т . — Заступљен je y котленичким стенама међу састојцима прве генерације као и међу микролитима. Ретке су индивидуе с правилним октаедарским контурама. Овог минерала обично има y већој количини y конпактним стенама и оним које су богате бојеним састојцима. Поред магнетита примордиалног y овим етенама створен je магнетит и на рачун. феромагнезијских састојака. Овај други магнетит, кадкад и онај примордиални, прет- вара ce y хематит (мартит). А п а т и т ce налази скоро y свима котленичким стенама,, y облику призматичних индивидуа, слободних или заклопље- них y другим минералним врстама. Ц и р к о н je ређи састојак од апатита. Заступљен je y врло ситним зрнима, која су понајчешће заклопљена као инклузије y другим минералним врстама. Ретке су инди- видуе с јасним кристалним контурама; само ce y једном примерку стене виде крупније индивидуе него обично и ове· су призматичног облика са бипирамидалним пљоснима. Поред поменутих минералних врста, y котленичким сте- нама, јављају ce, као творевине секундарног порекла, још и ове врсте: т ридими т , к а л ц е д о н , опал, епидот, х л о р и т , бастит, талк , б о в л иг и нт , к а л ц и т , сидерит, ' х е м а т ит , г в о ж ђ е в и т а м а т е р и ј а (лимонит), пирит . Промене котленичких андезита и дацита y току ерупције и пропилитизација. Највећи број вулканских стена са Катленика није свеж., већ je, поред обичног распадања под утицајем атмосверилија, претрпео y току ерупције следеће промене: а ) П р о м е н а п у т е м о к с и д а ц и ј е . — Многобројни ти~ пови андезита и дацита показују затворену, скоро црну, боју, или су обојени црвено. Мада затворена боја може доћи и од великог богатства бојених састојака, ипак, y већини случајева, на котленичким стенама долази отуда што су бојени састојци,. a нарочито хорнбленда и биотит, делимитно или потпуно прет- ворени y црну магнетитску материју. Овакву врсту транс- формације феромагнезијских силиката М. A. Lacroix1 je про- учио на стенама Монтањ Пеле и приписује ју дејетву високе 1. Ор. cit, р. 531. 33 температуре, што ce најзад врло лако може извести и y лаба- раторији, кад ce један комад греје до црвеног усијања. Котле- ничке стене, чији су бојени саетојци, делимично или потпуно, нретворени y магнетитску материју, налазе ce y блоковима различитих димензија, од којих су сада састављене вулканс- кв брече и конгломерати. Они су били избачени као усијана масе за време ерупције на Котленику, те ce промена бојених састојака y њима мора приписати такође високој температури. У стеиама црвене боје (roches rubéfiées), које су махом трахитског хабитуса или чак туфозног, примордлални магне- тит i i магнетит који je постао трансформацијом феромагнезиј- ских састојака, претворени су више или мање y хематит. Ова врста оксидације треба да je извршена по М.А. Lacroix услед интервенције водене паре, више или мање киселе, на већ за- грејану масу. Црвено обојене стене на Котленику налазе ce поглавито као састојци избаченог вулканског материјала, нарочито y области села Гунцата. Њихов начин појављивања поклапа ce са појавом оваквих стена на планини Монтањ Пеле. Поред ових промена, y црвено оксидисаним стенама, зе- лена je хорнбленда претворена y црвену или затворену црвену, са већом бирефракцијом, јачим полихроизмом и врло малим углом помрачења, који je кадкад 0°. Чест je случај да je обод једног кристала хорнбленде обојен светлијом црвеном бојом, a унутрашњи део затворено црвеном. Овај ce појав y микрос- копу манифестује зонарним распоредом боје. У стенама које садрже поред хорнбленде и биатита, a јако су оксидисане, биотит je на исти начин трансформисан као и хорнбленда. Претварање зелене харбленде y црвену извршпо je С. Sneider2 грејући обичну хорбленду до усијања y воденој пари; М. Belowsky3 извео je исту трансформацију грејући обичну хорнбленду просто y платинској тегли. У току студије стена са Монтањ Пеле М. A. Lacroix4 поновио je процес Беловскога и добио je исте резултате. На основу ових огледа мора ce за- кључити да je хорнбленда, исто као и биотит, y котленичким оксидисаним стенама трансформисана дејством температуре н прегрејане водене паре. Ова два фактора свакако су, y ве- 2. Zeitsch. für Kristall., 1891, X V III, st. 580. 3. Neus Jahrb . furM ih., 1891, I, st. 291. 4. Op. cit. p. 532. 34 ћини случајева, дејствовала y исто време. Врло ce често y једној истој стени са Котленика срета хорбленда и биотит јед- ним делом оксидисани, a другим делом претворени y хмагне- титску материју. Кад има хиперстена y овим стенама, он je кадкад румен- касте боје, уз то ситне индивидуе су оквирене магнетитом У извесним типовима с-тена, танки пресеци хиперстена· показују да постоје на једној истој индивидуи две зоне, одвојене једним узаним прстеном магнетитске супстанце. Спо- љашња je зона узана, и код свих индивидуа, које показују овај појав, претворена je y бастит, због чега није било могуће утврдити, да ли ce она оптички разликује од унутрашње, као. што je утврдио М.А. Lacroix на андезитима са хиперстеном Монтањ Пеле. б ј П р о м е н а под у т и ц а ј е м с у м п о р в о д о н и ч - н i i х ф y м a р о л а. — Као што Le ce видети из детаљног описа појединих петрографских типова са Котленика, велики број ових je, вишеилимање, измењен под утицајем сумпорводонич них фумарола. Најбољи пример за ову врсту промене јесу ан- дезити са хиперстеном, на јужној падини Мале Борче, који су, делимично или потпуно, измењени тако да ce више не распоз- нају првобитни састојци y њима. Кад су стене само нападнуте сумпорводоничним фумаро- лама, онда добијају тамну боју, плагиокласи постану бели и мутни, или су само обложени једном белом опалском навлаком. Формирањем ове навлаке око фелдспатских индивидуа no-, чиње алтерација, која ce y многим случајевима на томе и за- држава. Пошто су плагиокласи котленичких стена зонарног скло- па, то ce y микроскопу види да су им прво базичне зоне напад- нуте и претворене y опал. Ако je процес опалисања изведен. y јачој мери, онда je цела индивидуа претворена y опал, када обнчно г.уби и свој кристални облик. Али y неким случаје- вима ипак ce може распознати кристална контура фелдспата.. Дејство ових фумарола, као што je случај са андзитом из Мале Борче, не осећа ce само на фелдспатима, већ je и основиа маса, јаче или слабије, претворена y опалску материју. У мно- гим стенама из других локалности, који су биле под утицајем оваквих фумарола, поред фелдспата, претворени су делимично y опал још и хорнбленда и хиперстен. Најзад, кад je дејство фумарола било врло интензивно, онда je цекокугша маса стене 35 фелдспати. бојени еастојци, основна маса) иретворена у' белу, лаку и порозну, опалску масу, која je потпуно заменилапр- вобитну етену. На овај начин je изведена трансформације ан- дезита са хиперстеном на Кошинама, код Мале Борче, где има- мо место нормалне отене опалску масу, која но евоме хабитусу подсећа на креду за писање, y којој ce, микроскопом .поред опала, види још и врло ситна зрна кварца. На овом месту ce може посматрати поступна трансформација андезита y опал- ску материју, где ce налазе прелазни типови почев од скоро нетакнуте стене, па до типова који супотпуно претворени y опал. Ову врсту трансформације М. A. Lacroix проучио je такође на стенама Монтањ Пеле, где ce поред стена чији су фелдспати делимично претворени y опал, налазе и такве које су потпуно претворене y ову материју. Пошто je овом приликом утврђено, да je оваква трансформација, за време вулканске акције на Мартинику, извршена под утицајем сумпорводоничних фума- рола, то држим да треба и процес делимично опалисања, a исто тако i i целокупне масе стене са Котлеиика, приписати дејетву сумпорводоничних фумарола, које су постојале са време вул- канске акције на овој планини. П р ο п и л i i т и с a њ е. — Извесне вулканске стене, које су распрострањене на падинама Котленика y области доње Груже (Губеревац, Витковац, Витановац) садрже пирита. Овај минерал ce налази y њима y облику ситних кристала (обично неправилне контуре), или испуњује узане пукотинице. У партијама где je извршено јаче нагомилавање ове минералне супстанце стена je, под утицајем атмосферилија и кисеоника из ваздуха, јако распаднута, a кадкад претворена y глину, y овом случају крајњи продукат распадања. Стене које су импрегнисане пиритом, a нису распаднуте под утицајем спољашњих агенаса, имају зелену боју, компакт- не су i i тешко ce ломе под ударом чекића, a макроскопски из- гледају врло свеже. У микроскопу сам проучио многобројне примерке ових стена. Оне идгају махом јаче или слабије холокристаласту ос- новну масу, испуњену, микролитима кварца, a припадају, y главном, дацитима микродиоритске фације или микродиори- тима. Хорнбленда и биотит су делимично или потпуно, прет- ворена y хлорит; аугит и хиперстен, кад их има, y такловиту материју и бастит. Плагиокласи су испуцани н дамуритисани. з 36 Кад има фенокристала кварца, онда су ови оивичени једиим: венцем спушвастог кварца. Микроекопска студија оваквих котленичких стена ука- зује да ова врста алтерације отоји y тесној вези оа присуством пирита y њима н да их не треба сматрати као засебну врсту стена — пропилите — већ као продукат једне врсте алтера- цкје услед приеуства пирита Дацити. Г. Ј. М. Жујовић први je констатовао даците на Котлени- тку, од којих je описао прнмерке из Гунцата, Кнића, и Пајси- јевића.1 ^ серију дацита уврстио сам све оне котленичке стене, које садрже, поред бојених еастојака, плагиокласа и кварца. Фенокристали плагиокласа скоро су увек зонарног склопа, a кварц je јавља y облику обичних фенокристала, или микролита или пак y облику песилитног (глобуларног) кварца. Дацити су, y главном, распрострањени y северном и ис- точном делу Котленика, али ce налазе и по осталим деловима мас-ива, већма као саставни елеменат вулканом избаченог ма- теријала. Међу њима влада разноврсност y погледу минера- лошког састава као и y погледу етруктурном. У опште узев- ши, квантитативно има много више дацита на Котленику него ■андезита. Највише ce налазе y блоковима τι крупицама различитих димензија, затим y облику жица различитих дебљина, и нај- зад као једноставне масе консолидоване на месту. Котленички дацити имају двојаки хабитус, једни су шуп- •љикави, равави под руком, трахитног хабитуса, a други су компактни с неправилним преломом. Различите су боје, што' завнси на првом месту од тога, да ли садрже већу или мању количину бојених састојака. Боја зависи и од тога, y каквом ■су стању бојени еастојци: ако су претворени y хлорит, онда имамо зелене стене (микродиорити, дацити микродиоритске фације); ако су оксидисани,онда стене добијају црвену боју;кад су магнетитисани, онда су затворено-слве. Иначе шупљикави ттшови са свежим бојеним еастојцима имају отворено сиву боју. С т р у к т у р а . — Кристалинитет основне масе код дацита -много више варира, него што je случај код андезита. Тако 1 Геологија Србије (Еруптивне Стене), кн>. II, 1900. 38 иото и квантитиван однос између основне масе и фенокристала може бити променљив: има типова који су сиромашни фено- кристалима a богати основном масом, и типова y којима већи део стене заузимају фенокристали, a мањи део основна маса* Различити типови основне маое: 1. О с н о в н а м а с а с к о р о с в а с т а к л а с т а , са нешто мало микролита плагиокласа и пирокоена; или са микро- литима плагиокласа и биотита, са или без хорнбленде. Изу- зетно, микролити плагиокласа су оријентисани y истом ирав- цу и спљоштени по g1 (010); иначе су без нарбчите ориентације и скоро изометрички развијени. 2. 0 с н о в н a м a с a б о г a т a м и к р a л и т и м a п л а - г i i о к л a с а, сиљоштених по g 1 (100) и ориентисаних y истом: правцу — флуидална структура. Поред ових заступљени су i i микролити хорнбленде и биотита. Кристалинитет основне. масе може да ce развије до таквог ступња, да стакласта мате- рија остане y минималној количнни или да сасвим исчезне. 3. 0 с н о в н a м a с a с п е с и л и т н и м ( г л о б у - л а р н и ) к в а р ц о м , који ce јавља y облику гнезда, раз- мештених по целој мас.и. Садржајем оваквога кварца основна маса добија карактер п е с и л и т н е с т р у к т у р е . 4. О с н о в н a м a с a с м и к р о л и т и м а р о м б о- е д а р с к о г к в а р ц а , са већом или мањом количином стакласте материје, a микролити кварца могу да имају јаче- или слабије изражене кристалне контуре р (100), е1/2 (221). Поред, кварца налазе ce и микролити фелдспата. На рачун стакласте масе могу ce развити y већем мноштву микролити кварца са мање или више јасним кристалним кро- јем, или, пак, спужвасти (сличан песилитном) кварц сам за себе, или заједно са првим, те ce натај начин неосетно прелази y пети варијетет структуре основне масе. 5. О с н о в н а м а с а х о л о к р и с т а л а с т а , обра- зована y главном, од зрнастог (гранулитног) пли спужвастог кварца и од нешто мало плагиогласа (сл. 8). Димензије кварца y последњем типу структуре варнрају знатно, тако да имамо основну масу са врло ситним криста- лима кварца, и са зрнима која достижу величину више ед 1 мм. Према томе стена може да сачува јасан карактер пор- фирске структуре, или да постане микрозрнаста y таком. ступњу, да ce врло много приближава зрнастој структури (сл. 8)„ 39 М и н е р а о л о ш к ïr с a с т a в. -— У еастав котленичких дацита улазе ове минералне врсте: кварц, пдагиоклас, биотпт, хорнбленда, хиперстен, аугит, магнетит, циркон, апатит. Нак- надно су формирани: тридимит, епидот, хлорит, бастит, талк, калцит, сидерит, хематит, пирит. К л а с и ф и к а ц и ,ј а. — При минералошкој класификацији дацитних стена са Котленика на првом месту мора ce узетп y обзир кварц, који je застугхљен y нејаднаким количинама и y различитим облицима; после тога долазе бојени састојци и структура стене. Оваква je класификација најприроднија, јер њу изискује скуп свих појава проучених y овим стенама.1 На основу ова три фактора, који играју неједнаку улогу, развр- стао сам све дацитне стене на следећи начин: I. Дацити богати кварцом. А) Дацити с фенокристалима кварца. а) с хорнблендои. б) с хорнблендом u биотитом — дацити лампрофирске фације. в) с биотитом као предоминантним бојеним састојком. 1. с биотитом и хорнблендом. 2. с биотитом, хврнблендом, пироксеном. 3. с биотитом и пироксеном. Б) Дацити микродиоритске фације. а) с кварцом caivso y основној маси. б) с кварцом из обе фазе консолидације, 6) Микродиорити с кварцом. а) с хорнблендом и биотитом. б) с пироксеном и хорнблендом. Н. Дацити сиромашни кварцом. А) Дацити с фенокристалним кварцом. а) с хорнблендом и биотитом. б) с хорнблендом, биотитом. пироксеном. 1 Г. Ј. М. Ж ујовић разликовао je међу овим стенама амфибол-даците и аугит-даците. У прве je ставио примерке из Кнића и Пајсијевића, a y друге примерак из Гунцати. 40 Б) Дацити с пироксенским венцем око квзрца. а) с хиперстеном и аугитом. б) с пироксеном, биотитом, хорнблендом. В) Дацити с песелитним кварцом. а) само с леселитним кварцом. б) с леселитним и фенокристалним кварцом. Но и ако омо дали овакву шему, ипак ови различити ти- нови, готово y свима случајевима, прелазе неосетно једни y друге, пошто између њих постоје прелазни типови како y ми- нералошком тако и y структурном погледу. Тако, на пример, између дацита микродиоритске фације и микродиорита, који ce y главном структурно разликују, постоје такви прелазни типови, да je особито тешко определити ce y даном моменту, да ли да ce једна стена стави y даците микродиоритске фације или y микродиорите. Факт да постоје прелазни типови између појединих ва- риетета андезита и дацита указује да y целокупној серији котленичких вулканских стена влада известан континуитет y погледу минералошког састава и y погледу структурном. Међу овим стенама изузетно су ретки свежи примерци, јер сувишеилимањетрансформисане процесом оксидације и опали- сања; a под утицајем спољних атенаса распаднуте су јаче или слабије. Микродиорити и дацити микродиоритске фације пропилитисани су. I. Дацити богати кварцом. А) Дацити с фенокристалним кварцом. а) Дацит с хорнблендом. G и р ч а. — Лева страна Шиндре Потока, испод Збего- вишта. — Стена компактна, плаве боје, са крупним кристали- ма фелдспата и кварца. Јавља ce као једноставна маса на месту и y облику блокова, различите величине, y избаченом вул- канском материалу, који je овде готово иекључиво састав- љен од ове стене. Основна маса садржи још стакласте материје, али je врло богата микролитима фелдспата, који немају једностав- ну оријентацију да би јој дали карактер флуидалне етруктуре* 41 што указује да лава- није -била y веднком покрету за време друге фазе консолидације. Фенокристали : кварц, нлагиоклас, хорнбленда, с нез- натном количином биотита. Кварц ce јавља y крупним фенокристалима, понајвише неправилнаг облика, јако кородованим. Иввесне индивидуе локазују скоро бипирамидални облик. Поред оваквог кварца местимично c'e налазе, y основној маси, и сверолити кварца, a постоје и групе грубих притчица од исте минералне врсте. Крупни фенокристали плагиокла са су врло свежи и јако зонартти. Неке индивидуе имају по ободу један замућен појас, врло фине ситасте структуре, што je последица процеса опали- •саша. Заклапају стакласте инклузије, правоугаоног пресека, a крупне индивидуе, поред ових инклузија, заклапају и ситне кристале биотита. Припадају олигокласу, олигоклас-андезину ■еа 39 °/0 An. Базичне зоне припадају лабрадору са 56 °/0 An. Хорнбленда je обична, мрко зелене боје. И ако je скоро једини бојени састојак, ипак je заступљења y с-итним фенокрис- талпма, и то y знатно мањој количини од плагиокласа и кварца. Биотит je или заклошвен y фелдспатима или ce јавља y засебним, ситним, индивидуама, но и ове су врло ретке y стени. Местимично y основној маси налази ce фиброзни хлорит. Поред поменутих минералних врста, ова стена садржи ма гнетита, y знатној количини, делом y крупним зрнима не- правилног облика, a понајвр1ше y облику врло ситних зрпаца упрсканих по основној мастт. Затворену боју стене ваља при- лисати великом присуству магнетита. Апатита има, такође, доета, y ситним призматичним кристалима. Ова je стена од нарочитог интереса за област Котленика, јер представља једини варијетет дацита, y коме, поред хорн- бленде, готово нема других феромагнезијеких састојака. При- суство биотита je тако незнатно да не игра скоро никакву улогу y минералошком саставу њеном. б) Дацит с хорнблендом и биотитом — лампрофирске фације. Овде сам уврстио све оне даците који садрже хорнбленде и биотита, као састојке обе фазе консолидације. То су стене различито обојене: пепељаво сиве, затворено сиве, црвене. Обично су трахмтног хабитуса, a изузетно су једре. Ga видљи- вим кристалима кварца (најкрупнији око 4 мм.), плагиокласа <1-2 см дужине), хорнбленде (до 5 мм.) биотита (1 до 3 мм.). 42 У главном ce налазе као блонови, крупице, комади, разли- читих димензија, који улазе y састав избаченог вулканског материјала; ретке су веће једноставне масе на месту. У већини примерака овог вариетета основна маса пока- зује знатан кристалинитет (хиалопилитска, пилотакситна); ређи су представници чија основна маса садржи знатну ко- личину стакласте материје. Микролити су обично оријентп- сани y истом правцу, те дају основној маси флуидалну струк- туру. Како je оваква структура остварена y изливима вулкан* скемагме,где јемаса била y кретању, то овај појав указује да-су ове стене биле консолидоване y облику излива, па су одатле- исчупане, као крупни или ситни блокови и комади, и као таквн ушли y састав избаченог вулканског матерлала. Међу свима дацитима најбогатији су бојеним састојцима дацити лампрофирске фације из Гунцата, где ce налазе типски представници овога варијетета. Главни je бојени састојак хорн- бленда, али y доста случајева биотит ce налази y истој пропор- цији као и хорнбленда. Ове стене су већма претрпеле процес оксидације, због чега ce ретко налазе свежи комади. Њихово je главно распрострањење y атару села Гунцати, али ce налазе још и y овим местима: Милочај, Сирча, Тав- ник, Ћуковац. Г y н ц a т и. — Потоци: Владичинац, Зјајевац, Шапа. —^ Од дацита лампрофирске фације y главном je састављен саа избачени вуклански материјал y овим потоцпма, као и терен између њих; местимично ce виде, y маломе, и једноставне масе на месту од ових стена. Највећим делом су обојене црвено, ако су им јаче оксидисани феромагнезијски састојци; но има тп- пова код којих су ови састојци слабије оксидисани или пот- пуно нетакнути, и онда имају пепељаво сиву боју. Шупљикаве су, трахитног хабитуса, с. крупним кристалима фелдспата и кварца, те ce по томе лако разликују од осталих стена иетог вариетета из других локалности. Основна je маса знатног кристалинитета и понајчешће ja хиалопилитска или чак пилотакситна, али има типова који показују знатно богатство стакласте материје y основној маси, која обично има флуидалну структуру. Поред микролита пла- гиокласа заступљени су и микролити хорнбленде и биотита., Фенокристали: кварц, плагиоклас, хорнбленда, биотит., са или без пироксена. 43 Кварца има много, те се'може рећи да je стена врло богата овом минералном врстом. Затупљен je фенокристалима непра,- вплне контуре, кадкад јако кородованим,али ce јасно види. да je било индивидуа бипирамидалног облика. Зрна су разли- чите величине, најкруинија имају y пречнику до 5 мм. Плагиокласи су најкруштији састојци y стени. Неке ии- дивидуе достижу скоро до 2 cm. y дужини. Најчешће су спљош- тене по g1 (010) са близанцима албитским, или je на једној исг тој индивидуи удружено албитско и карлсбадско ближњење, или пак албитско и периклинско. (Овако удружени близанци нису ретки ни y свима осталим вулканским стенама Котлени,- ка.) Базичне зоне припадају лабрадору, киселије андезину и андезинлабрадору. Кристали хорнбленде достижу дужину од 1 см. Ови су из дужени y правцу вертикалне осе,са близанцима по A1(100). већини случајева овај састојак je оксидисан, некад слабије не- кад јаче, због чега je веће бирефракције од обичне хорнбленде, нарочито ако je процес оксидације био интензивнији. Код не- ких индивидуа процес оксидације није био подједегако јак по целој индивидуи кристала, што ce на танким пресецима y микроскопу манифестује зонартгш распоредом боја. Биотит je заступљен кристалним индивидуама хексаго- налног облика, од којих најкрупнији достижу 4 мм. y преч- нику. И он je, као хорнбленда, y већини случајева оксидисан; са зонарнпм распоредом боја. Најзад, поред хорнбленде и биотита налазе ce y стени ау-- гит ii хиперстен, оба y незнатној количини. Сви типови дацита лампрофирске фације из Гунцата не садрже пироксена, већ има и таквих који једино садрже од бојених састојака хорнбленду и биотит. У једном примерку из Зјајевца Потока аугит са хорнблендом облаже стране једне шупљине, y облику приткастих кристалних индивидуа, оријентисаних y правцу средишта шупљине. Стварање оваквог аугита и хорнбленде· извршено je y стени путем пнеуматолизе. Споредни састојци: циркон, са кристалним контурама y стени из Зјајевца, y другим пак, y облику ситних зрнаца; маг- нетит; апатит. Дацити лампрофирске фације из Гунцата разликују ce од осталих стена овога вариетета из других локалности по томе ,што су врло богати бојеним састојцима. Овом особином наро- чито ce истичу примерци из Зјајевца и Шапе, који представ.* 44 љају такве типове, код којих бојени саетојци постоје скоро y истој количини као и безбојни, услед чега бн могли припасти мезократним типовима дацита. Поред нормалних типова овога варијетета y Потоку Зја- јевцу налази ce и таква стена, чији je кристалинитет основне масе врло слаб, с крупним микролитима фелдспата, биотита, санештомало хорнбленде. Стена, уопште, садржи већу количину биотита но хорнбленде. Хиперстен je изражен у. крупним крис- талима, издуженим јако y правцу вертикалне осе. Димензије жикролита поступно расту ка фенокристалима, и већим су де- лом ориентисани y истом правцу. У Владичинцу Потоку, међу осталим типовима дацита лам- лрофирске фације, налази ce и такав тии, који ce јавља y круп- ним блоковима, трахитног хабитуса, са врло крупним крие- ■галимо фелдспата. Основна je маса врло сиромашна микроли- тима хорнбленде и биотита, по чему ce разликује од нормал- ног дацита лампрофирске фације. М и л о ч а ј . —- Милочајска Река. — Стена црвене боје, нешто мало једрија него стене из Гунцата, са ситним фенокрис- талима фелдспада и кварца. Комади од ње налазе ce y избаче- ном вулканском материјалу. Основна je маса богата микролитима. Микролити бојених еастојака претворени су y магнетитску материју, те ce виде еамо микроколити фелдспата, оријентисани y истом правцу. Фенокристали: кварц, плагиоклас, хорнбленда, биотит. Кварц je представљен крулним и ситним зрнима, јако ре- зорбованим и због тога врло неправилне контуре. Плагиокласи припадају, y главном, врсти олигоклас-ан- дезина и андезина, базичне зоне лабрадору. Релативно су све- жи и нису опалисани. Хорнбленда представља главни бојени састојак y стени. Већи део њених индивидуа претворен je y магнетитску мате- рију, поред које ce јавља увек и једна изотронска маса (опал). Јако je полихроична и њен ce полихроизам креће y интезивно црвеним бојама, што je случај код свих оксидисаних котленич- ких стена. На извесним индивидуама само je обод претворен y магнетитску материју, која ce састоји од врло ситних зрнаца магнетита; остали део индивидуе ишаран je магнетитом y облику краћих и дужих црта, и ове граде разне плетове, илн ce међусобно тако секу да граде мрежу од ромбова. 45 Биотит je такође, јако оксидиеан, интезивно je црвене бо- је, π претворен je вшпе нли мање y магнетитску материју. Споредни еастојци: магнетит, примордиалног и секундар- ног порекла, који распадајући ce даје хематит; циркон, y сит- ним зрнима; апатит. Ова je стена јаче оксидисана од оних из Гунцата, a све овакве стене представљају, било да припадају серији андезита или серији дацита, типске оксидисане стене (roches rubéfiées). С и р ч а. — Трговишки Поток. — Стена отворено сиве 6ojef трахитског хабитуса; налази ce y избаченом вулканском мате- ријалу. Основна je маса богата крупним микролитима фелдспата, са нешто мало микролита хорнбленде и биотита; хиалопилит- ске структуре. Микролити су плагиокласа спљоштени по (010) и већим су делом различито оријентисани. Фенокристали: кварц, плагиоклас, хорнбленда, биотит. Кварц je застунљен ситним фенокристалним зрнима, не- правилног облика, кадкад јако кородованим. Нема га y великој количини као код типова из Гунцата. Плагиокласи припадају врсти андезина, базичне зоне ла- брадору са 65% An. Њихови су кристали свежи и садрже мало стакластих инклузија и покоји ситан кристал биотита. Хорнбленда je обична, зелене боје, није оксидисана. Њене су кристалне индивидуе издужене y правцу вертикалне осе, a достижу дужину до 3 мм. Извесне индивидуе показују ближе- њење по h1 (100), што je нормалан појав код свих хорнбленда y дацитима лампрофирске фације. На неким базним пресецима ове минералне врсте види ce да језгро заузима биотит, око кога ce налази једна зона од фелдспата и остатка хорнбленде. Честе су асоцијације биотита и хорнбленде, на једној истој кристалној индивидуи; биотит je слепљен еа хорнблендом по р (001). Најзад, један број индивидуа хорнбленде претворен je y изотропску материју (опал). И ако je већи број индивидуа хорнбленде свеж, налазе ce и такве које су делимично или потпуно претворене y хлорит, врло ниске бирефракције. Неке су пак индивидуе окружене хематитом, јасно црвене боје. Овај je лојав везан за оне партије y стени, y којима ce налазе веће шупљинице и пукотине, a ове су кадкад обложене сверолитима калцедона. Биотит je свежији од хорнбленде, не показује никаквих нарочитих особина, изузев што заклаиа ситне кристале фелд- 46 спата, призматичног облика. Заступљен je y подједнаким ко- личинама са хорнблендом. Споредни састојци: магнетит, циркон, апатит. Дацити лампрофирске фације из Сирче разликују ce од типског представника овога раријетета по томе, што не пока- зују велико богатство бојених састојака, као ни кварца. T a в н и к. — Каменита Коса. — Стена затворено-сиве боје, трахитског хабитуса; налази ce y комадима различите ве- личине y избаченом вулканском материјалу. Основна je маса богата стакластом материјом, притом де- лом опалисана, и садржи микролите: фелдспата, хорнбленде и врло мало биотита. Микролита хорнбленде има скоро више од микролита фелдспата. Фенокристали: кварц, плагиоклас, хорнбленда, оиотит, са нешто мало хиперстена. Кварц je заступљен y зрнима неправилног облика, као и' y осталим стенама овога вариетета. Плагиокласи су свежи, припадају махом андезину, a оа- зичне зоне лабрадору. Сиромашни су стакластим инклузијама. Хорнбленде и биотита има y великој количини, што даје стени затворену 6ojy. Ове минералне врсте су оксидисане и и мају зонаран распоред боја. Хорнбленда показује обичне бли- занце по h1 (100) и удружују ce са хиперстеном, који je заступ- љен y незнатној количини. Споредни састојци: магнетит, циркон, апатит. Ова стена спада y типове најбогатије бојеним састојцима. Ћ у к о в а ц . — Ћуковачко Брдо (Липов Врх, општински каменолом). — Стена сиво-пепељаве боје, трахитског, скоро ту- фозног, хабитаса; са ситнијим фенокристалима фелдспата и биотита, него код типова из Гунцата. Минералошки и структурно ова je стена једнака са оном из Сирче (Трговишки Поток), истога варијетета; разликује ce од ње y толико што садржи већу количину кварца. Фенокри- стали су јако поломљени или извијени (биотит и хорноленда), те стога местимично стена има изглед кластичне структуре. Фенокристали: квард, плагиоклас, хорбленда, биотит. Кварц ce јавља y зрнима, махом сасвим неправилног обли- ка, јако резорбованим, али међу њима ce налазе такве и инди- видуе које имају скоро бипирамидални облик. 47 Плагиокласи су представљени, већим делом, свежим ин- днвидуама, a мањи број je делимично претворен y опал. На неким пресецима ce види да извесне индивидуе заклапају ситне крис.тале хорнбленде и биотита, поред стаклас.тих инклузија. Припадају врсти олигоклас-андезина, андезина, a базичне зоне припадају лабрадору. Хорнбленда je зелена, са обичним кристалним индивиду- ама и са хемитропском близанцима по h1 (100). Биотит je такође непромењен, јако механички деформисан и има га y подједнакој количини са хорнблендом. Као и хорн- ■бленда заклања ситне кристале фелдспата. Споредни састојтди: магнетит, апатит, циркон. в) Дацит с биотитом, као предоглинантним бојеним састојком. Дацити y којима je биотит предоминантан бојени састојак лгогу садржавати као једине бојене састојке биотит и хорнблен- ду или биотит, хорнбленду и пироксен: или само биотит и пи- роксен. Према овоме међу овим стенама могу ce разликовати следећи типови: 1. с биотитом и хорнблендом. 2. с биотитом, пароксеном и хорнблендом. 3. с биотитом и пироксеном. Дацити С биотитом и хорнблендом, имају исти квалитати- ван минералошки састав као и дацити лампрофирске фације. Разликују ce међутим: што je биотит главни бојени састојак, док y дацитима лампрофирске фације хорнбленда je предоми- нантни бојени састојак; што биотит и хорнбленда нису заступ- љени међу микролитима, као што je случај y дацитима лампро- ■фнрске фације; најзад што јеи кристалинитет основне масе ма- н.и, ii y неким je случајевима скоро витрофирске структуре. Ове стене налазе ce као блокови, различитих димензија, y избаченом вулканском материјалу, y атару села Гунцата и Милочаја. Сиве су боје, и голим ce оком y њима види кварц, фелдс- пат и биотит y једној сивој, компактној или шупљикавој, основ- ној маси. У даците с биотитом, хорнблендом, пироксеном и y да- цнте с биотитом и пироксеном уврстио сам само типове из Пајсијевића: (Врлетница, и потоци: Плоча, Кумбаревац, Ко- тлењача). У овим стенама такође преовлађује биотит над дру- тим састојцима. Компактне су, сиве или руменкасте боје, са вид- 48 љивим фенокристалима кварца, фелдспата и биотита. Налазе- ce y великим једноставним масама на месту, и од њих je , y глав- ном, саграђено брдо Врлетница и терен кроз који пролазе ио- менути потоци. Општа je карактеристика овога дацита из Пајсијевића y y томе, што je биотит главни бојени саетојак a стена je сиро- машна фенокристалима. Основна маса показује различити кри- сталинитет; може бити врло богата микролитима, понекад то- лико богата да je саграђена само од њих, са врло незнатном ко- личином стакласте материје; и обрнуто, може бити сиромашна микролитима, a богата стакластом материјом. Феромагнезиј- ски састојци су више или мање магнетитисани^ и претворени y гвожђевиту и y калцитску материју, тако да y већини случајева. Hiije могуће утврдити њихов индентитет. 1. Тип с биотитом и хорнблендом. Г y н ц a т и. — Владичинац Поток. — Овде ce, поред да~ цита лампрофирске фације, налази и овај дацит, као саставни елеменат избаченог вулканског материјала. Сиве je боје, често са врло крупним фенокристалима фелдспата. Једна од ових сте- на показује паралелан распоред бојених састојака, услед чега даје утисак да има гнајсолику структуру. Све су трахитног ха- битуса. Основна je маса стакласта, са врло незнатним кристали- нитетом. У стени са паралелним распоредом бојених састојака богата je микролитима плагиокласа, те ce по томе разликује од осталих стена овога вариетета. Фенокристали: кварц, плагиоклас, биотит, хорнбленда. Квард je представљен зрнима, различите величине, резор- бованим исто као y дацитима лампрофирске фације. Плагиокласи су махом свежи, типске зонарне етруктуре. Припадају врсти олигоклас-андезина и андезина. Биотит ce јавља y крупним кристалним индивидуама, свеж je ix заступљен je y знатној количини. Хорнбленде има мање од биотита, зелене je боје, са близан- цима по h1 (100). Споредни састојци: магнетит, циркон, апатит. М i i л о ч a ј. — Милочајска Река, испод Градине. — Стена je сиве боје; налази ce y избаченом вулканском мате- ријалу. 49 Основна je маса врло сиромашна микролитима, и y колико их има они су врло ситни. Фенокристали: кварц, плагиоклас, биотит, хорнбленда. Крупно зрневље кварца показује неправилан облик. Ова стена има мање кварца него нормаЛни типови овога вариетета. Плагиокласи су већим делом представљени андезином, a базичне зоне лабрадором. Биотит ce јавља y крупним фенокристалима, свеж je и за- клапа ситне кристале фелдспата и апатита. Хорнбленда je зелена, извесне су индивидуе претворене y изотропску масу (опал). Удружује са биотитом, на начин који je већ описан. Споредни састојци: магнетит, циркон, апатит. 2. Тип с биотитом, аугитом, хорнблендом. П а ј с и ј е в и ћ . — Превој Врлетница, потоци: Плоча, Котлењача. — Међу дацитима из Пајсијевића чији су бојени састојци промењени путем магматичне ресорпције, па затим распаднути под утицајем спољашних агенаса, налазе ce и стене са Врлетнице и из Плоче Потока,али y овима ce, поред кварца и фелдспата, са сигурношћу може утврдити присуство биотита и аугита, a по врло рђавим остацима и присуство хорнбленде. Ове су стене сиромашне фенокристалима, a богате основном масом, која садржи знатну количину стакласте материје, с мало микролита; уз то je девитржфикована, с ретким и врло ситним гнездима песилитнога кварца. Кварц je заступљен y знатној количини, y зрнима разли- чите величине и неправилног облика, као и y осталим дацитима са Котленика. Извесна зрна, нарочито ситнија, по периферији су окружена венцем спужвастог кварца, који подсећа на три- димит, формиран по ободу зрна кварца y комаду пешчара, који je био изложен високој температури, за време чожар y St. Pierre y току ерупције Мотнањ Пеле1. Плагиокласи су, y главном, непромењени; изузетно су неке индивидуе опалисане по ободу. Заклапају ситне стакласте инклузије и по који кристал биотита. Ирипадају врсти андези- на, a базичне зоне лабрадору. Биотпт je иредстављен крупним фенокристалима, јако je измењен под утицајем магматичке ресорпције. Предоминан- 1 A. Lacroix: ор. cit, стр. 623, T. X X V II, fig. 4. 4 50 тан je бојени састојак y стени.Претвара ce y хлорит знатне би- рефракције, услед присуства гвожђевите материје. Хорнбленда je потпуно распаднута y гвожђевиту, кал- цитску и хлоритску материју, понајчешће интимно измешане међу собом. Врло еу ретке индивидуе са остатцима првобитне минералне материје. Једна од ових стена садржи најкрупније индивидуе цир- кона од свих котленичких стена, са јасним призматичним и би- пирамидалним пљоснима. Апатит ce, такође, јавља y крупним зрнима; тримидит y танким хексагоналним лискама; магнетит, као ситна и крупна зрна неправилног облика. Као продукат распадања јавља ce, y знатној количини,кал- цит y лепим сверолитима и неправилним масама. У потоку Котлењачи налази ce, као једноставна маса на месту, један дацит који несумњиво треба уврстити y овај вари- етет. Стена je плаво-црвене боје, са крупним зрнима кварца и плагиокласа y компактној основној маси. Микроскопом ce види да je стена јако распаднута и да су њени бојени састојци или магнетисани или претворени y гвож- ђевиту и калцитску материју. Од свих састојака стене једино ce распознаје плагиоклас, кварц, и по који пресек биотита. Од бојених састојака, поред биотита, ова je стена садржавала још и хорнбленду и пироксен, али су од њих остали само рђави тра- гови. И ова je стена сиромашна фенокристалима, a богата основ- ном масом, која може садржавати већуили мању количину ста- класте материје. У потоку Кумбаревцу, недалеко од пајеијевићске суднице, y близини аргилошпста налази ce такође дацит, који je свакако индентичан с претходним из потока Котлењаче. Стена je за- творено плаве боје, с крупним кристалима кварца и плагио- класа y врло једрој основној маси. Микроскопом ce види да су сви бојени састојци магнети- тисани, али на основу кристалних контура може ce закључити да je y стени било биотита, хорнбленде и мало пироксена. 0- сновна je маса знатног кристалинитета, флуидалне структуре. Од интереса je истаћи да ce y овој стени налазе две врсте фенокристала кварца; једна зрна имају пироксенски венац, додуше сав калцификован, a друга су без њега. Овај појав ука- зује да су свакако постојале y току консолидације магме, две фазе кристализације кварца. Једна фаза дала je кварц, који 5ί je одмах после, свога формирања, вероватно на већој дубини, ■био изложен високој температури, услед које je, уз припомоћ -оеновне масе, на ободу настало преминералисање y аугит; за време друге фазе формирао ce кварц без пироксенског венца. 3. Тии с биошишом и иироксеном. У горњем току потока Котлењаче, a на висини крајних ку- ћа Пајоијевића, налази ce ова стена, y облику једноставне масе на месту. Она je сиво-беле боје, компактна, с видљивим зрнима кварца, фелдспата, лискама биотита. Основна je маса скоро холокристаласта, с приткастим, круп- ним, микролитима фелдспата, оријентисаних y правцу кретања масе за време кристализације стене. Круноћа микролита и њихова ориентација y истом смислу, чини да структура основне масе јако подсећа на трахитску структуру. Уз то je још прот- кана гвожђевитом и калцитском материјом, секундарног по- рекла. Ова je стена сиромашнија фенокристалима него тип дацита •с биотитом, хорнблендом и гшроксеном из исте локалности. Фенокристали: кварц, плагиоклас, биотит, аугит. Кварц ce јавља y крупним зрнима (до 5 мм. y пречнику), по- најчешће заобљеним, но има зрна која показују тенденцију за бипирамидално формирање. Неке су индивидуе јако резорбо- ване i i основна ce маса увлачи y њих y виду апофиза. Фенокристали плагиокласа показују многобројне пуко- тине, дуж којих ce врше распадање y калцит. Притом je изве- сан број индивидуа, нарочито крупније, по ободу оперважен једном зоном стопљеног плагиокласа, што указује да су инди- видуе плагиокласа биле изложене вишој температури, после евога формирања. Припадају врсти олигоклас-андезина, нај- базичније зоне лабрадору. Биотит je главни бојени састојак; заступљен je y великој количини. Више или мање je претворен y магнетитску мате- рију и распаднут под утицајем спољашних агенаса. Извесне cj индивидуе потпуно претворене y гвожђевиту материју, хлорш^-(.;л^;^,Јууч^ _ ______ „ mn„ - „ n r тс/чјл г .п м л sÎt/Îx' s ' ;··>Κ.··фелдспат, ситне кристале епидота, a има и такзих које с а м о / је ^ Д ције. ■ . . . - . /У ' ободу показују трагове, јаче или слабије, магматичне ресорд- ,„f, . . f''· Пироксен (аугит) je сав претворен y калцитску, сидеф^т- , нску i i гвожђевиту материју. Заступљен je y многој мањој коли- 52 чини од биотита и y ситнијим кристалним индивидуама. Поред: засебних индивидуа јављају ce y овој стени још и игличасти агрегати аугита, који су ce, врло вероватно, формирали на ра- чун еитних зрнаца кварца. Споредни састојци: магнетит, циркон, апатит, тридимит. Из исте локалности испитао сам још једну стену овога ва- ријетета, која ce разликује од осталих по томе, што садржи већу^ количину кварца и што основна маса непоказује велики крп- сталинитет, већ je богата стакластом материјом. Кварц je много јаче резорбован, са зрнима врло неправилне контуре. Пла- гиокласи немају много пукотнна, свежи су и не показују фе- номен топљења. Бојени су састојци промењени на исти начин као y претходној стени. Б) Дацити микродиоритске фације. Овим именом назвао сам дацитне стене које могу имати кварца или само y облику микролита или једновремено y об- лику фенокристала и микролита. Основна je маса само изузетно богата стакластом материјом, обично je испуњена микролити- ма кварца, са нешто мало плагиокласа. Микролитни кварц, може имати ромбоедарски облик, или бити неправилног крп- сталног облика, као што je песилитни кварц. У колико основна маса има мање стакласте материје, y толико ce ове стене прп- ближавају микродиритима с кварцом. Постоје типови за које- je врло тешко pehii, дали су дацити микродиоритске фације- или микродиорити. Ове су стене сиромашне бојеним састојцима. Они су заступ- љени биотитом и хорнблендом, који су, y већини случајева, ра- спаднути и претворени y хлорит и калцитску материју. Плагиокласи су зонарни, али услед распадања зонарност· није јасно изражена. Фенокристали кварца имају, скоро увек, по ободу венац од спужвастог кварца, који подсећа на тридимит. Сви дацити микродиоритске фације, изузев типа из Ћу- ковца, садрже пирита. Услед тога што су им бојени састојци претворени y хлорит, зелене су боје, сем примерка из Ћуковца, чији су бојени састој- ци још свежи i i стена je сиво пепељаве боје. Све су компактне,. само je тип из Ћуковца трахитског хабитуса. Налазе ce као једноставне масе на месту или y облику моћ- них жица, i i не улазе y састав избаченог вулканског материјала- Дацити микродиоритске фације нису свеже стене, изузев типа из Ћуковца, већ су пропилитисане, због чега су њихови -бојени састојци, y главном, хлоритисани, фенокристали кварца ииају венац с-пужвастог кварца; ниједан, дакле, састојак није ■дстао нетакнут. Како ове стене садрже или само микролитног кварца, или пак, истовремено фенокристалног и микролитног кварца, 'то сам их поделио на: а) Д a ц i i те м и к р о д и о р и т с к е ф a ц и j e с м п- к р о л и т н и м к в a р ц о м. б) Д а ц и т и м и к р о д и о р и с к е ф a ц и ј е с фе- н о к р и е т а л н и м и м и к р о л и т н и м к в а р ц о м. Испитани су примерци из Витановца, Витковца, Губерев- ца, Лесковца, Пајсијевића и Ћуковца. а) Дацит микродиоритске фадије с микролитним кварцем. Л е с к о в a ц. — Каљевац Поток. — Стена једра, зелене боје, пропилитисана. Пробија аргилошисте y облику моћних жида. Оеновна je маса врло сиромашна стакластом материјом и приближава ce јако холокристаластој структури. У њој су поглавито заступљени микролити кварца, са нешто мало ми- кролита фелдспата. Фенокристали: плагиоклас, биотит, хорнбленда. Микролитни кцарц je иредстављен индивидуама с јасним кристалним облицима р (100) и е1/2 (221). Али поред ових има индивидуа које су без кристалних облика и подсећају на песи- литни кварц (спужваст кварц). Плагиокласи су испуцани, дамуритисани, #дуж пукотина претворени y калцит. Припадају y главном андезину и лабра- дору. Од бојених састојака једни су претворени y хлорит (пенин), a други y калцит и хлорит. По кристалним контурама и по про- .дуктима рас.падања врло je вероватно да je стена садржавала биотита π хорнбленде. Спореднп састојци: магнетит, апатит, пирит. ‘ Г y б е р е в a ц. — Минуша Поток. — Једра стена, са вид- ■љпвим кристалима фелдспата и бојених састојака; зелене боје, прошглитисапа. Јавља ce као једноставна маса на месту. Основна маса садржи врло незнатну количину стакласте- материје, јер je испуњена микролитима кварца и с нешто мало микролита плагиокласа. И једни и други су ивомертичкп развијени, као y етени из Лесковца. Микролитни кварц може имати ромбоедарске облике или je без јасних кристалних контура, под видом писилитног квар- ца, y облику еитних крпица. Фенокристали: плагиоклас, хорнбленда, биотит. Стена je богата фенокристалима плагиокласа, и ови су ве- ћим делом дамуритисани. Припадају врсти андезина, базичне- зоне лабрадору. Хорнбленда je обична, зелена, са близанцима по h1 (100),. мало деколорисана; један број индивидуа je делимично или потпуно претворен y хлорит (пенин) и калцит. Биотит je свежији од хорнбленде, већма ce по оорду прет- вара y хлорит. Споредни састојци: магнетит, циркон, апатит, пирит, еии- дот као секундарни продукат. 6) Дацит микродиоритске фације с фенокристалним и микролитним кварцога. В и т a н о в a ц. — Беринац Поток. — Из овота потока: испитао сам више примерака стена које припадају овом вари- етету. Налазе ce као једноставне масе на месту, делом-по- кривене бречијасто-конгломератичним материјалом, кроз који местимично избијаЈу y облику жица. Двојако су ооојене, једне сл руменкасто-сиве или руменкасто-зелене, a друге су зелене ооје. Испитани примерци представљају једре стене,у којима ce окол виде крупне хексагоналие лиске биотита и танке призмпцс: хорнбленде. Основна je маса скоро холокристаласта, са незнатним ко личином стакласте материје. Микролити кварца и фелспата су изометрички развијени. У неким примерцима мирколити квар- ца су ситни, са јасним кристалним контурама a y другима je кварц крупнији и приближава ce песилитном облику. Према томе овде ce могу разликовати типови са ситним микролитхша кварца, y коме случају основна маса садржи више стакластс- материје, и типови са крупним микролитима нејасних кон- тура, када основна маса садржи сасвим мало стакласте ма- терије. Фенокристали: кварц, плагиоклас, биотит, хорнбленда. OD Кварц je y фенокристалима махом крупан, заобљен и ко- родован. Његове су индивидуе на ободу изресане спужвастим кварцом, као и y предходним типовима. Плагиокласи припадају врсти олигоклас-андезина и ан- дезину са 5 0 ° /0 An. Махом су дамуритисани, или ce претварају y калцит, ретке су свеже индивидуе. Садрже стакластих инклу- зија. Биотит je y ободској зони магматички резорбован, затим де- лимично или потпуно претворен y хлорит (пенин). У неким да- цитима ове врсте из овога потока биотит чини главни бојени састојак, a y неким хорнбленда. Хорнбленда ce јавља y кристалним индивидуама издуже- ним y правцу вертикалне осе, са близанцима по h1 (100 ). Већма je претворена y калцит и хлорит, a ретке су индивидуе свеже, када je мрко-зелена боје. Хлорит y овим стенама, y главном, замењује биотит и хорб- бленду, али међу њима има типова y којима je ова минерална супстанца, y облику сверолита, формирана дуж какве пукотп- нице или шупљине, чији je средишни део испуњен калцедоном. Овај je хлорит ниске бирефракције, свакако пенин. Споредни састојци: магнетит, циркон, апатит, пирит. Овај последњи претвара ce y лимонитску материју. У Мујинцу Потоку налази ce стена руменкасте боје, са крупним хексагоналним лискама биотита и кратким призми- цама хорбленде. Структурно и минеракошки индетична с преходном. В и т к о в a ц. — Орнички Поток. —h Стена сиво-зелене боје, јако распаднута, са белим фелдспатом, као јединим вид- љивим еастојком. Јавља ce y облику моћних жица које проби- јају аргилошисте. Ова ce стена веома приближава микродиоритима с квар- цом, јер je њена основна маса готово сва девитрификована и састављена од зрнаца кварца (гранулитног) и фелдспата изо- метрички развијеног, те ирема томе представља један јасно прелазни тип између дацита микроднритске фације и. микро- диорита. Бојени су састојци саевим промењени y хлорит и калцит, тако да нема никаквих трагова од њихове примордијалне мате- рије. Њих није било y великој количини, Фенокристали: кварц, плагиоклас, хорнбленда, биотит. 56 Фенокристални кварц je, y већини случајева, јако коро- дован; извесне индивидуе показују венац од спужвастог кварда. Плагиокласи су дамуритжеани, и претварају ce y калцит, припадају олигоклас-андезину и андезину. Споредни састојци: магнетит, циркон, апатит, пирит. Л е с к о в а ц . — Каљевац Поток. — Једра стена, зелена боје, са издуженим кристалима хорнбленде и кратким призми- цама белога фелдспата. Налази ce y једноставним масама и жи- цама које пробијају аргилошисте. Основна je маса истог кристалинитета као и код предход- них типова: састављена поглавито од кварца и врло мало ми- кролита фелдспата. Микролити кварца махом немају јасне кри- сталне контуре, већ ce јављају y облику ситних крпица (спуж- васт кварц). Фенокристали: кварц, плагиоклас, хорнбленда, и нешто мало биотит. Зрна кварца прве генерације већином су ситна, понајчешће неправилног облика, резорбована, по ободу имају венац епуж- вастог кварца. Плагиокласи су представљени крупним кристалним ин- дивидуама и стена je њима богата. Поломљени су, делимично опалисани, кадкад калцификовани. Припадају врсти андезина и андезин-лабрадора. Хорнбледна je главни бојени састојак y стени мрко-зелене боје, кристалне индивидуе су издуженеy правцу вертикалне осе, с близанцима по h1 (100). Знатно je свежија него код осталих типова овога вариетета. Показује зонарни распоред боја. Ра- спадајући ce даје хлорит и калцит. Биотита има мало, јавља ce y ситним фенокристалима, већином je свеж; неке индивидуе по ободу претварају ce y хлорит. Споредни састојци: магнетит, циркон, апатит, епидот, пирит. Ga истога места, из Каљевца Потока, испитао сам, међу осталим примерцима, и један који има основну масу с круп- ним микролитима кварца, због чега ce његова структура сас- вим приближава микрозрнастој, тако да ce ова стена може сматрати по структури као дацит микродиоритске фације и микродиорит. Присуство, пак, кварца y облику фенокристала, јасна порфирска структура и минимална количина стакласте материје y основној маси, чини да je пре треба сматрати као дацит микродиоритске фације него као микродиорит. Овај појав указује да структура може варирати не еамо на разним местима једног еруптивног масива,него чак и y јед- ној истој маси на врло кратком остојању, и да према томе структура не треба да служи при класификацији ових стена као један одглавнихфактора.Структурнимваријацијама од јас- не порфирске па до типске микрозрнасте одликују ce дацити микродиоритске фације и микродиорити из области доње Груже. Il a ј с и ј е в и h. — Поток Котлењача. — Стена je ком- пактна, затворено-плаве боје, с видљивим хексагоналним лис- кама биотита, и ситним кристалима фелдспата. Јавља ce y жи- цама које пробијају аргилошисте, или y једноставним масама на месту. Основна маса садржи много више стакласте материје од напред описаних типова овога варијетета, са врло ситним ми- кролитима ромбоедарског кварца, поред којих ce налази и микролити плагиокласа, спљоштених no g1 (010). Присуство веће количине стакласте материје y основној маси чини даците ми- кродиоритске фације из Пајсијевића прелазним типовима из- међу овог вариетета и нормалних дацита. Фенокристали: кварц, плагиоклас, биотит, хорнбленда. Фенокристални кварц je заступљен y облику зрна, раз- личитих димензија, резорбованих, услед чега су врло непра- вилног облика. Ситније индивидуе имају венац од спужвастог кварца. Плагиокласи су махом испуцани, дуж пукотина претвара- ју ce y калцит, дамуритисани, што je општа појава код свих ових стена. Припадају врсти андесина са 48% An., a базичне зоне лабрадору. Крупне индивидуе заклапају ситне кристале био- тита, y виду инклузија. Од бојених састојака биотит je заступљен као главни сае- 'тојак, по ободу je магнетитисан, и делимично претворен y хло- рит. Иначе je свеж и не показује трагове оксидације. Заклапа -ситне кристале плагиогласа. Хорнбленда je претворена y калцит п хлорит, a по ободу je магнетитисана. Споредни састојци: магнетит, циркон, апатит, пирит. Ћ у к о в а ц . — Изнад села (брдо Чукар), каменолом Ta шевац. — Стена je шупљикава, трахитног хабитуса, сиво-пе- 57 58 пељаве боје. Ио своме хабитусу и по боји на први ce поглед разликује од осталих дацита овог варијетета. Налази ce као једноставна маса на месту. Основна маса показује мањи кристалинитет него код свих осталих типова овога вариетета дацмта. У њој су распоређенн униформно ситни микролити кварца с јасним кристалним контурама облика р (100) и е1/2 (221). Ромбоедарски кварц кон- статовао je М. A. Lacroix y рецентним андезитима доме Монтањ. Пеле, који су консолидовали испод коре ове доме. Исто je тако R. Küch1 нашао овакав кварц y основној маси дацита из Ко- лумбије, нарочито y дацитима из Кумбане. Фенокристали: кварц, плагиоклас биотит, хорбленда. Кварц y облику фенокристала нема правилан облик, честа су крупна зрна јако разорбована. Стена je врло богата квар- цом, од кога су поједина зрна окружена зоном стопљеног кварца, y којој ce виде врло ситне иглице аугита. Плагиокл5си су врло свежи, много свежији, него y оста- лим стенама овога вариетета, с типском зонарном структу ром. Припадају врсти олигоклас-андезина, базичне зоне ла- брадору. Микролита плагиокласа има мало y основној маси и већином припадају киселим плагиогласима. Биотит je главни бојени састојак и заступљен je y знатној количини. Јавља ce y индивидуама различитих величина ; зак- лапа ситне кристале фелдспата и апатита. Свеж je и непро- мењен. Хорнбленде има врло мало и заступљена je y ситним фе- нокристалима, призматичног облика. Споредни састојци: магнетит, циркон, апатит. В) Микродиорити с кварцом. Међу котленичким дацитним стенама налазе ce и такве, чија je основна маса сва искристалисала, нема више стакласте- материје, те према томе представља тип холокристаласте ос- новне масе. Нормална структура ових стена јесте микрозр- наста, али кристалинитет основне масе, може да ce развије до таквог степена, да ce врло много приближава једној зрнастој структури. Како су y овим стенама поред бојених састојака заетуп- љени зонарни плагиокласи и кварц, то сам их назвао микро- 1 Die vulkanischen Gesteine der Republik Columbia, in: W. Reiss und. A Stubel : Geologiche Studien in der Republik Columbia, Berlin, 1892. 59 диоритима с кварцом y смислу схватања француских петро- графа. Међутим ове стене нису ништа друго доли холокриста- ласти типови дацита1. Микродиорити оа Котленика су затворено зелене боје, ком- пактни и y њнма ce голим оком не распознају поједини састој- ци, a кадкад ce виде танке жице пирита. Јављају ce y об- лику моћних жица које пробијају аргилошисте или као једноставне масе на месту. Не улазе y састав изоаченог вулкана материјала. Основна маса поглавито je састављена од зрна кварца, са нешто мало фелдспата. Димензије кварца јако варирају, од величине једне чиоде достижу величину нормалних фенокри- стала. Кад je. кварц ситан, онда има јасне кристалне контуре и стена има типску порфирску холокристаласту структуру. На- против, ако je кварц крупнији онда губи јасне кристалне кон~ туре и јавља ce обично y облику изометрички развијених зрна (гранулитски), y овом случају стена добија ^ такву структуру, која ce, y извесним случајевима, врло много приближава зр- насто-порфироидној структури. У извесном броју ових стена кварц je спужвастог облика, y виду ситних крпица, сличан песилитном кварцу. Котленички микродиорити, богатису кварцом, a сиромашни бојеним састојцима. Представљају минералне асоцијације кварца, плагиокласа, хорнбленде и биотита, или пак хорнб- ленде и пироксена. На основу бојених састојака издвојио сам: а. Микродирит с хорнблендом и биотитом б . Микродирит с хорнблендом и пироксеном. Ове стене, преко типова с хорнблендом и биотитом, не~ осетно прелазе y даците микродиоритске фације, a преко типова с хорнблендом и пироксеном y даците с песелитним кварцом. Микродиорити су на Котленику распрострањени само y области доње Груже, одакле сам испитао примерке из ових локалности: Витановац, Витковац, Губеревац. Све ове стене мање више су распаднуте, јер je присуство пиржта y њима учинило да ce створи средина y којој ce нису могли одржати пртшордиални састојци. Они су распаднути на 1 A. Michei-Levy (Bull. Serv. Carte G eoi. IX, Ho 57, 1897, p. 19J опи- cao je под именом е с т р е л и т један квардни микродиорит из Естерела (Француска) који садржи фенокристале кварца, зоиарног андезина, хорн- бленде. 60 исти начин као и y дацитима микродиритске фације, те према тсше и микродиорити су претрпели ироцес пропилитисања. а) Микроднорит с хорнблендом и биотитом. Г у б е р е в а ц . — Поток Минуша, Поток Бојана. — Сред- њим токовима ови потоци усечени су y микродиориту, који ce овде јавља као једноставна маса и као жице, велике моћности, y аргилошисту. Зелене je боје, једар и фино си- тнозрн. Овде ce налазе типски предстаници микродиорита на Котленику. Основна je маса холокристаласта, с крупним гранулит- ним кварцом. Неки примерци имају тако крупне кварцеве y основној маси, да им општа структура није више порфирска, већ ce приближава зрнастој диоритској структури. Представља минералну асоцијацију: кварца, плагиокласа, хорнбленде, биотита. Кварц ce јавља y облику зрна различите величине, често величине као y дубинским стенама. Потпуно je заменио стак- ласту материју y основној маси, на чији je рачун извршена његова кристализациј а. Плагиоклас je предстапљен крупним индивидуама, који ce по величини издваја од осталих састојака. Садржи стак- ластих инклузија; зонаран je, али не тако јасно као y осталим котленичким стенама. Припада врсти андезина и андезин- • табрадора. Дамуритисан je, дуж пукотина претвара ce y калцит. Бојени састојци, биотит и хорнбленда, нису свежи. Хорн- бленда je претворена y хлорит веће бирефракције него обично ^риподолит). Када није потпуно претворена y хлорит, њене су индивидуе мрко кестенасте боје и помрачују ce под малим углом. Крупне индивидуе. биотита махом су претворене y хлорит, еитније су свеже и имају исту боју као и хорнбленда. У незнатној количини јавља ce и аугит. Споредни састојци: магнетит, циркон, апатит, епидот, пирит. Микродиорит из потока Минуше одговара по своме мине- ралошком саставу естерелиту (A. Michel-Levy-a), a разли- кује ce од њега што je сиромашнији бојеним састојцима. В и т к о в а ц . — Поток. Кулина. — Микродирити y атару Витковца поглавито су откривени y овом потоку, где ce јав- 61 љаЈу као једноставне масе на месту или као дебеле жице пробијају аргилошисте. Боје су зеленкасто-сиве, једре масе. y којој ce јасно не распознају састојци. Упрскани су ппритом, који je још и често нагомилан дуж пукотина y стени. У микроскопу ce ове стене разликују од оних из Губерев- ца, што ce кварц y њима не јавља y облику зрна, већ je спуж- вастог, неправилног облика, понајчешће подсећа на песелитнн кварц. Због тога ce ови микродиорити приближавају да- дитима с песелитним кварцом. Но, поред оваквога кварца види ce и по које зрно гранулитнога кварца. Бојени су састојци заступљени y мањој количини него y микродиоритима из Губеревца. Представљају минералну асоцијацију: кварца, плагио- класа, хорнбленде, биотита. Кварц испуњује простор између ситних и крупних инди- видуа других састојака, различито ориентисаних; основне масе скоро нема, због чега стена доблја тип микрозрнасте струк- туре диоритског изгледа. Плагиокласи су дамуритисани и калцификовани; заклапају стакласте инклузије. Припадају y главнам врсти андезина. али има и олигокласа. Хорнбленда je махом сва претворена y хлорит, мале би- рефракције (пенин) или y калцит. Поред ових продуката рае- падања има остатака глиновито-колоидних. На извесним ин- дивидуама хорнбленде виде ce близнаци по ћ1 (100)- Биотит je већином претворен y хлорит, изузев ситних ин- дивидуа које могу бити и секундарног порекла. Споредни састојци: магнетит, циркон, апатит, пирит. б) Микродиорит с пироксеном и хорнблендом. В н т а н о в а ц 1. /— Шумарице. — Стена једра, затво- рено зелене, боје, скоро црне. Јавља ce као једниставна маса на месту испод избаченог вулканског материјала, a откри- вена je на државном путу Крагујевац—Краљево. Основна je маса холокристаласта; састоји ce од кварца, фелдспата и феромагнезијских састојака, знатним делом прет- ворених y хлорит. Кварц je двојако развијеи y основној масиг 1 Г. Ј. М. Ж ујовић описао je као микрогранулитни лабрадорит једну стену из Витановца, која ce слаже по опису с горњом, сматрајући да je кварц y њој секундарног порекла. 62 V облпку зрна изометричких и местимично гранулитски в р у - писаних са фелдспатом, или ja нвправилног облика, оличан пе- силитоком, формиран око крупних индивЈ^цуа фелдспата. Ооа облика кварца су продукат друге фазе консолидације. y разним деловима исте камене масе кристалинитет оенов- не маое варира тако, да ce налазе и типови, којп садрже до- вољно сгакласте материје, да би ce могли уврстити y даците микродиоритске фације, са преимућством песелитног кварца y основној маси. Фенокристали: плагиоклас, хиперстен, хорнбленда. Плагиокласи припадају врсти андезин-лабрадора и лаб- брадора са 55°/0 An. Струкгуре су зонарне, садрже стакластих инлузија, делимично су дамуритисани и претварају ce y калцит. Хорнбленда je сва претворена y хлорит. Лако ce разли- кује од хиперстена, по кристалној форми и по томе што су мно- гобројна зрна магнетита распоређена по некадањој маси хорн- бленде, a нарочито груписана по ободској зони. Хиперстен ce претвара y једну фиброзну супстанцу, ве- лике бирефракције, која ce може сматрати као хлорит из гру- пе рипидолита. Није искључено да je ова фиброзна минерална супстанца један бастит са великом бирефракцијом услед при- суства знатне количине гвозденог оксида. Микроскоп, y овом случају, није довољан да одлучи питање. Споредни састојци: магнетит, апатит, циркон, пирит. Изнад државног пута, ближе Витановцу, отворен je ка- менолом y стени која je по минералошком саставу и структури једнака с претходном. Овде су бојени састојци мање рас- паднути; индивидуе непромењеног хиперстена су врло крупне, као ii индивидуе хорнбленде. У У Беринцу Потоку (каменолом) налази ce једна врста микродиорита, затворено-зелене боје, врло једар; a јавља ce као једноставна маса на месту. Уз микродиорит с хиперстеном из Шумарице треба ета- вити и ову стену из Беринца, због њеног минералошког састава и места појављивања, пошто са првим чини целину. Али ако би ce строго водило рачуна о присуству стакласте матерпје > основној маси ова ce стена неби могла ставити y типске ми- кродиорите, јер садржи врло малу количину етакласте мате- рије, која je, додуше, готово сва девитрификована. 63 Кварц je сасвим неправилног и неодређеног облика, при- •ближава ce песилитном кварцу, али није онакав као код типс- кнх дацита с песилитним кварцем. Не изоотаје ни песилитни кварц, али je заступљен ситним ембрионалним индивидуама. Због присуства оваквих облика кварца и структуре, сте- на представља прелазни тип између микродиорита, дацита микродиоритске фације и дацита с песилитним кварцом. Фенокристали: плагиоклас, пироксен, хорнбленда. Плагиокласи припадају андезин-лабрадору са 58°/0An. Фе- нокристали достижу знатне димензије, делимично су опалиса- ни; претварају ce y дамурит, a дуж пукотина y калцит. Бојени су састојци махом промењени и распаднути, те су већма од њих остали само скелети. Хорнбленда je мрко зелене боје, по ободу магнетитисана, •а неке су индивидуе потпуно претворене y ову материју. Нак- надно je претворена y хлорит. Пироксен je, такође, окружен магнетитском материјом, па затим претворен y калцит и бастит. Иако нема јасних трагова од пироксенске материје, по кристалним контурама и продук- тима распадања, вероватно je, да je y овој стени било хи- перстена и аугита. Споредни састојци: магнетит, апатит, пирит y знатној ко- личини. Г у б е р е в а ц . — Поток Минуша. — Стена затворено зе- лене боје, врло једра, налази ce као једноставна маса на месту. Основна je маса холокристаласта, састављена од ситних ромбоедарских микролита кварца, и ситних микролита пла- гпокласа, по чему ce разликује од типских микродирита, код којих су састојци друге фазе консолидације знатно већих ди- мензија. Фенокристали: плагиоклас, хиперстен, с нешто малб аугита. Плагиокласи су свежији него y осталим стенама ове врсте; припадају андезину, андезин-лабрадору и лабрадору са 55°/0An. Хиперс.тен je заступљен y ситним фенокристалима, који једва достижу средњу величину фелдспата. Највећим делом претворен je y бастит. Поред хиперстена види ce и по која сит- на индивидуа аугита. Биотита има врло мало и он je секундарног порекла. Споредни састојци: магнетит, циркон, апатит, пирит. 64 II. Дацити сиромашни кварцом. A) Дацити с фенокристалним кварцом. Овде сам уврстио све дацитне стене које садрже фенокрис- талног кварда y много мањој количини од нормалних дацита. Зрна кварца су неправилног облика и ионајчешће незнатне величине. Ове стене улазе y састав избаченог вулканског матери- јала, y облику крупица и блокова различитих величина; ретке- су једноставне масе на месту. Већма су компактне, но има и тлпова шупљикавог хабитуса. Обично су затворено-сиве боје; но могу бити слабије или јаче црвено обојене процесом ок- еидације. У већини случајева основна маса показује знатан криста- линитет, али има типова који од овога чине изузетак и има- ју основну масу сиромашну микролитима. Обично су бојени састојци ових стена јаче или слабије ок- сидисани и магматички резорбовани, a плагиокласи делимично опалисани. Од бојених састојака садрже хорнбленду и биотит или хорнбленду,биотит,пироксен.На основу овога издвојио сам међу овим дацитима: а) с хорнблендом и биотитом. б) с хорнблеидом, биотитом, пироксеном. а) Тип с хорнблендом и биотитом. С и р ч а. — Михајлов Поток. — Стена сиве боје, шупљи- кава, с крупним хексагоналним љуспицима биотита, танким, издуженим призмама хорнбленде и замућеним криоталима фелдспата. Налази ce y крупним блоковима, који су расејашг по горњем току овога потока. Основна je масе богата микролитима фелдспата, притом већим делом опалисана. Фенокристали: кварц, плагиоклас, хорнбленда, биотит. Кварца има мало и заступљен je y виду фенокристала, ја- јастог облика. Плагиокласи су зонарни, јако опалисани како фенокрис- тали тако и микролити. Припадају врсти андезина п андезин- лабрадора. 65 Хорнбленда je мрко зелена, јавља ce y крупним криста- лима са близанцима no h1 (100), каткад je оперважена магне- тнтском материјом или магматички резорбована. Биотит ое јавља такође y крупним фенокристалима; зак- лапа ситне кристале фелдспата, a по ободу магнетитисан. Споредни састојци: магнетит, апатит, циркон. На Нединој Њиви овај тип дацита представљен je ком- пактном стеном, црвене боје; налази ce y комадима, разли- чите величине, y избаченом вулканском материјалу. Основна je маса стакласта, врло сиромошна микролитима, јако девитрификована и проткана секундарним кварцом. Фенокристали: кварц, плагиоклас, хорнбленда, биотит. Кварц ce појављује двојако y стени: y облику фенокрис- талних зрна, која су ситнија од облчних фенокристала дру- гих котленичких дацита; и y облику песилитног, сверо- литног и микропегматитског кварца. Извесне су пукотинице пспуњене кварцом, око кога су формирани врло ситни микро- лити исте минералне материје. Најзад, овде онде виђају ce приткасти агрегати калцедона. Плагиокласи су једним делом свежи, другим делом су стопљени по ободу. Припадају врсти андезина, андезин-лаб- радора, базичне зоне лабрадору. Бојени су састојци оксидисани и магнетитисани. Тако je сва хорнбленда претворена y магнетитску материју; од био- тита су остали само скелети индивидуа, a ос-тало je претворено y магнетит. Споредни састојци: апатит, циркон, магнетит делимично претворен y хематит. 6) Тип с хорнблендом, биотитом, пироксеном. Т р г о в и ш т е. — Трговишки Поток. — Стена компакт- на, црвене боје, јако оксидисана, местимично црна, са ситним пегама од распаднуттог фелдспата. Налази ce као једностав- на маса на месту. Основна маса, испуњена врло ситним микролитима фелдс- пата, оријентисаних y правцу кретања лаве; показује знатан кристалинитет; упрскана je многобројним пегама магнетита, због чега има затворено сиву боју. Стена je сиромашна фе- нокрис-талима. Фенокристали: кварц, плагиоклас, биотит, хорнбленда, хиперетен. 5 6 6 Кварц ce јавља y крупним фенокристалима, али га има врло мало. Плагиокласи су, с обзиром на бојене саетојке, релативно свежи; делимично ce претварају y опал. Припадају врсти ан- дезина и андезин — лабрадора са 47°/0An; базичне су зоне од лабрадора. Бојени су састојци промењени толико да ce тешко рас- познају y микроскопу. Претворени су y магнетит и опалску материју. Хорнбленда je по ободу магматички резорбована, уз то и јако оксидисана. Ситније индивидуе претворене су потпуно y иагнетитску материју. Биотит je претрпео исте промене као и хорнбленда, понај- чешће од њега су остали само скелети. Хиперстенове индивидуе су махом свеже, a неке су претво- рене y бастит. Налазе ce и индивидуе које су потпуно проме- њене дејством оксидационог процеса. Споредни састојци: магнетит, циркон, апатит ; хематит се- кундарног порекла. Од овог вариетета дацита испитао сам више примерака из околлне Сирче. Сви су јако оксидиеани, због чега су неки до- били туфозан хабитус.Њихови бојени састојци еу интензивно ок- сидисани и већим делом претворени y магнетитску материју,. a ова y хематит, те стеие имају црвену боју. По остацима бојених састојака ове су стене истог минералошког сас- тава као и претходне, само ce неки примерци разликују y то- лико, што су богатији фенокристалима, нарочито, бојених сас- тојака. Махом ce налазе као блокови, али не изостају ни јед- ноставне масе на месту. К н xi ћ. — Вршчић. — Ово je брдо, y главном, саграђено од дацита ове врсте, који je представљен стенама двојаког ха- битуса: једне су местимично шупљикаве и отвореније боје, сиво црвенкасте, друге су компактне и затворхшје боје, скоро црне. Основна маса показује велихш кристалинитет, скоро je холокристаласта, али садржи још по мало етакласте материје. Поглавито je испуњена микролитима фелдспата, чије димен- зије варирају i i поступно прелазе y фенокристале. Фенокристали: кварц, плагиоклас, биотит, хорнбленда, гшроксен. 67 Кварц je неправилног облика. његова ce зрна виде овде онде y стени. Плагиокласи су знатно свежи, поједине су индивидуе врло «огате стакластим инклузијама. Припадају врсти андезина, •андезин-лабрадера са 47% An, базичне зоне лабрадору. Биотит je представљен крупним индивидуама, хексаго- налног облика. Заклапа ситне кррготале плагиокласа. Он je један од бојених састојака који je највише претрпео премене. Извесне су индивидуе потпуно магнетитисане, или пак јако маг- матички резорбоване, када ce на место једне индивидуе фо- мира агрегат магнетита, фелдспата, (неправилне контуре), пироксена, зеленог спинела, октаедарског облика, и неогеног ■биотита. Овај je процес магматичне ресорпције чест y вул- канским стенама, где ce врши под утицајем топлоте и дејства вулканске магме, a нарочито je запажен y еналогеним уклуп- цима. Хорнбленда je заступљена y готово истој количини као и ■бнотпт. Њене су индивидуе мањих димензија од биотитових, ■еа обичним кристалним облицима и близанцима по h1 (100). ПродеС магнетитисања извршен je и на хорнбленди. Све су ин- дивидуе окружене појасом магнетитске материје, a неке су и иотпуно претворенр y њу. Слабо je оксидисана и показује зонаран распоред боја. Један број индивидуа показује и преминерализацију y аугит, плагиоклас, магнетит. Овај ce процес, y овом случају, вршио почев од унутрашњег дела индивидуе, па ce ширио ка спољашњем, супротно обичној по- јави да ce преминералисање врши од спољашњег дела ка унутрашњем. Код извесних индивидуа само je средишни део лреминаралисао y аугит, плагиоклас и магнетит, чији су крис- тали оријентисани на исти начин као и хорнбленда од које су постали. Неке су индивидуе потпуно преминералисале y аг- регат аугита, плагиокласа и магнетита. Пироксен je заступљен аугитом и хиперстеном. Ове две минералне врсте нису претрпеле никакве промене, те су је- дини бојени састојци y стени који су свежи. Хиперстен ce јав- ља y незнатној количини, с кристалима издуженим y правцу вертикалне осе. Аугит je заступљен y много већој количини од хмперстена, али га има мање од биотита и хорнбленде. Само- ■сталне индивидуе показују близанце по h1 (100). Удружен je са хнперстеном на истој кристалној индивидуи. 5* 68 ΓΙο постанку пироксени су двојаки y овој стени; једнн еу постали пугем кристализације непосредно из магме, a други путем преминерализације хорнбленде или кварца. Процес и феномен ресорпције биотита и хорнбленде y овоЈ стени изведен je y великим размерама, иа ни кварц није остао поштеђен. Поједине индивидуе овога су еамо кородованз, a неке су преминералисане y кристалне сплетове аугита. Споредни састојци: магнетит, циркон, апатит. Минералошки састав ове стене и стање појединих састојака њених наводе на закључак, да je треба сматрати као продукат двају начина кристализације магме, који оу сваки за ce били ус- ловљени специјалним физичким условима. Први je омогућио стварање биотита и хорнбленде, после чега je настала промена и створила ce таква средина, y којој je било могуће искрис- талнсавање пироксена (нарочито хиперстена). У току другог начина кристализације магме извршена je магматична ре- сорпција биотити и хорнбленде, и преминерализација кварца.. Овај појав указује да ce физички услови кристализације једне магме могу мењати y току формирања једне исте стене, те су ce на тај начин створиле минералне асоцијације, за чија су кристалисања потребни разни физички услови. ГГромена ус- лова кристацизације y овом случају јеинтрателурског порекла, јер ce међу фенокристалима биотита и хорнбленде налазе и: индивидуе пироксена. П а ј с и ј е в и ћ . - Поток Котлењача. — Стена шупљикава, туфозног изгледа, сиво-плаве боје, са фелдспатима који су об- ложени опалском скрамом. Налази ce као једноставна маса на месту. Основна je маса богата стакластом материјом, садржи крупне микролите фелдспата, пироксена и амфибола, непра- вилно оријентисаних. Фенокристали: кварц, плагиоклас, биотит, хорнбленда^ хиперстен. Кварц je, заступљен y крупним зрнима, неправилне кон- туре, и има га врло мало y стенл. Плагиокласи су делом свежи и бистри, a делом показују лретварање базичних зона y опал. Базичне зоне заузимају или средишњи део индивидуе или макоји други. Припадају врсти андезина и андезин-лабрадора са 48% An. 6 9 - Биотит ce јавља y крупним хексагоналним индивидуама ή заклапа ситне кристале плагиокласа. На неким пресецима види ce да je механички деформисан. Хорнбленде има више од биотита; њени кристали достижу знатне димензије и издужени су y правцу вертикалне осе, са близанцима но h1(100). Често ce удружује са биотитом. Хиперстен je представљен издуженим призматичним ин- днвидуама, по ободу магнетитисаним; има га y малој количини. Споредни саетојци: магнетит, апатит, циркон. Ова je стена богата бојеним састојцима, a врло сиромашна кварцом. Бојени еастојци су заступљени скоро y истој коли- чини као и безбојни, због чега ce приближава андезитима, бо- татим бојеним састојцима. Г y н ц a т и. — Поток Шапа. — Стена компактна, затво- рено-сиве нли црвене боје услед оксидације бојених састоја- ка. Налази ce као једноставна маса на месту, y доњем току овога потока. Основна je маса знатног кристалинитета, с крупним ми- кролитима фелдсфата и бојених састојака. У једном примерку ове стене виде ce y основној маси, овде онде, ситна гнезда пе- •силитног кварца. Фенокристали: кварц, плагиоклас, хорнбленда, биотит, пнроксен. Кварц je заступљен y ситним фенокристалима и има га y стени врло мало. Плагиокласи су најкрупнији састојци, садрже стакластих инклузија, али исто тако заклапају и ситне кристале биотита и хорнбленде. Зонарни су као y свима осталим котленичким стенама. Базичне су им з.оне иретворене y опал. Припадају врсти андезина и андезин-лабрадора. Биотит je оксидисан, неке индивидуе су потпуно претво- рене y магнетит и фиброзну, изропску масу — опал. Хорнбленда je такође оксидисана и окружена магнетитс- ком материјом, после чега je претворена y хлорит. ' Хиперстена има доста, али знатно мање од биотита и хорн- бленде. Ретке су индивидуе свеже, иначе je претворен y бастит. Споредни састојци: магнетит, циркон, апатит, тридимит. У потоку Зјајевцу стена je такође компактна, затворене боје, скоро црна, a налази ce y крупним блоковима y избаче- :ном вулканском материјалу. 70 Основна je маса врло богата стакластом материјом, a си- ромашна микролитима. Фенокристали: кварц, плагиоклас, хорнбленда, биотит. пирокеен. Стена je богата фенокристалима, који не достижу димен- аије какве ce обично сретају y котленичким стенама. Прелаз од фенокристала ка микролитима je поступан и микролити еу крупнији, него y другим стенама овога типа. Кварца има врло мало, што je, y осталом, нормална по- јава y овим дацитима. Његова су зрна неправилне контуре, понајчешће су резорбована. Плагиокласи су знатно свежи, зо- нарни, садрже гасних инклузија. Припадају врсти олигоклас андезина, базичне зоне лабрадуру. Хорнбленда je претрпела процес магнетитисања; неке ин- дивидуе имају зонаран распоред боја. Удружује ce са хипер- стеном тако да ce њиховим индивидуама поклапају кристало- графске осе, те им пљосни р (001) стоје на истој равни. Биотит je свеж без трагова магматичке ресорпције и про- цеса магнетитисања; заступљен je y малој количини. Пока- зује близанце који ce y микроскоиу виде као хемитропске ла- меле. Удружује ce са хорнблендом по пљосни р (001). Ова je стена индентична, по своме минералошком саставу, са оном са Вршчића (Кнић),која такође припада овом варије- тету. Разликује ce од ње слабијим кристалинитетом основне масе, већим богаством фенокристала, и још по томе што хорнблен- да и биотит нису оксидисани и магнетитисани. Најзад, хорн- бленда ce удружује са биотитом и хиперстеном, што није слу- чај код стене са Вршчпћа. Б) Дацит с пироксенсккм венцам око кварца. У серији котленичких стена с кварцом извесан број ових садржи фенокристалног кварца, који je окружен једним вен- цем од ситних игличастих кристала пироксена (аугита), због чега сам их назвао горњим именом. Овај je кварц униформно распоређен по целој маси стене. Код ових дацита зацажа ce сиромаштво y фенокристалима, већих димензија, a поједини типови y опште не садрже фенокристале нормалне величине. У већини елучајева основна je маса препуна крупним микро- литима, плагиокласа и пироксена, који су оријентисани y ис~ том смислу, те на тај начин дају основној маси карактер фду- 71 идалне структуре. Ова je, с малим изузетком, врло сиромашна стаклаетом материјом и припада типу хиалопилитске стук- туре. Ови су дацити једре стене, y којима ce понајчешће оком не виде никакви састојци; затворене или црне боје; кад су рас- ладнути имају сиво-голубију боју. Налазе ce y великим само- сталним блоковима, и као једноставне масе на месту. Богати су бојеним састојцима, од којих je битни пирок- сен (хиперстен, аугит). Хорнбленда и биотит, кад постоје, већма су заступљени y мањој количини но пироксен, и понај- чешће су, јаче или слабије, уништени магматичном ресорпа- цијом. Богатство y бојеним састојцима и једрост масе чине да су ове стене, на први поглед, врло сличне базалтима без оливина, али присуство кварца определило ме да их уврстим y серију дацита1. На основу боједих састојака издвојио сам међу овим сте- нама следеће типове: а) с X и п е р с т е н о м и a y г и т о м б) с п и р о к с е н о м, биотитом, х о р н б л е н д о м. а) Тип о хиперстеном и аугитом. Ο π л a н и ћ. — Биниски Поток. — Стена црне боје, слич- на базалту. Налази ce y великим блоковима, нарочито y гор- њем току овога потока. Основна je маса врло богата стакластом материјом, скоро витрофирска, с врло ситним микролитима фелдспата и пирок- сена. Састојци прве генерације су ситни, различито оријенти- сани y односу један према другоме, и као такви расути по це- лој маси. Фенокристали: кварц, плагиоклас, хиперстен, аугит. Кварц ce јавља y облику ситних зрнаца, са узаним венцем аугита. Мало га има y стени. 1 Г. Ј. М. Ж y ј о в и h описао je једну стену из Тавнпка као х и п е р- е т е н л а б р а д о р и т , y којој ce налази кварц, који по његовом мишљењу није аутигеног порекла, већ je захваћен из другог неког агре- гата. Прнмерак те стене нисам имао при руци, али по макроскопском и микроскопском опису држим да она треба да je један дацит с пи- роксенском венцем око кварца, мада г. Ј. М. Ж ујовић не спомиње овај венац. 72 Плагиокласа има више него других састојака, са индиви- дуама приткастог облика, спљоштених по g1 (010), и са близан- цима: албитским, карлсбатским и бавенским. Припадају врсти андезин-лабрадора и лабрадора. Хиперстен je главни бојени састојак и заступљен je y знат- ној количини y облику, узаних ,призматичних кристала, јако издужених y правцу вертикалне осе. Као и сви остали састојци ове стене, хиперстен не достиже димензије обичних фенокри- стала котленичких стена. Често ce удружује са аугитом. Ободи појединих индивидуа састављени су од веома ситних зрнаца аугита. Аугита има знатно мање од хиперстена, са близанцима по h1 (100). Његови су кристали ситнији од хиперстенових, и нису јако издужени. Ова стена изобилује зрнастим сегрегацијама хиперстена и аугита. Местимично ce виде гнезда од аугита и магнетита, која ева- како представљају остатке некадање хорнбленде. У опште може ce рећи да ова стена показује велико бо- гатство y метасиликатима, који су заступљени y приближно истој количини као и безбојни састојци. Споредни састојци: магнетит, апатит. б) Тил с пироксеном, биотитом, хорнблендом. К н ii ћ. — Велики Врх. — Стена затворене боје, једра; на- лази ce y крупним блоковима. Основна je маса врло богата микролитима, плагиокласа, спљошгених по g1 (010) и ориентисаних y правцу кретања лаве, што указује да je стена формирана y неком изливу. Поред ми- кролита плагиокласа заступљени су и микролити пироксена. Фенокристали: кварц, гхлагиоклас, пироксен, биотит, са нешто мало хорнбленде. Кварца има y овој стени знатно влше иего y друтим да- цитима ове врсте. Заступљен je y зрнима различите величине, неправилног облика, са аугитским венцем, који je састављен од крупнијих и ситнијих игличастих кристала аугита. Плагиокласи достижу знатне димензије, јако су зонарни и притом већим делом свежи. Заклапају крупне стакласте ин- клузије. Припадају врсти лабрадор-андезина, лабрадора, a базичне зоне битовниту. Од пироксена je, y главном, заступљен хиперстен, аугита има мање. Хиперстенове индивидуе понекад достижу знатне днмензије, и тада немају нормалан кристални облик, већ су јако широке a y средини садрже један агрегат фелдспата, гвож- ђевите материје и магнетита. Није искључено да су ове круп- не индивидуе хиперстена формиране на рачун хорнбленде пу- тем преминерализације иод утицајем температуре и магматич- не ресорпције. Аугитове су индивидуе ситније од хиперстенових, a тако исто и од фелдспатових, са чистим близанцима по h1 (100). Хорнбленда je сва иретворена y агрегат пироксена и маг- нетита. Биотит je заступљен крупним индивидуама, више или Ma­ ate нападнутим магматичком ресорпцијом. Од неких индивидуа оетао je само скелет, a цела je маса преминералиеала y агре- гат пироксена, фелдспата, магнетита. Поред посебних индивидуа пироксенових, y овој су етени честе зрнасте сегрегације аугита и хиперстена. Најзад, налазе ее π гнезда ситних приткастих индивидуа аугита, формирана на рачун зрна кварца. Од интереса je истаћи један појав који ce јасно запажа микроскоиском студијом ове стене. На први поглед пада y очи да je кварц резорбован, и да je настало његово преминерали- сање V аугит уз припомоћ основне масе. Преминералисавање •ce вршило почев одобода, па сеширило каунутрашњости зрна;на тај ce начин створио пироксенски венац око кварца. Затим, хорнлбенда je сва преминералисана, y главном, y хиперстен, чза нешто мало фелдспата и магнетита. Биотит ce боље одржао •од хорбленде,али и њега je захватио процес магматичке ресорп- ције. Међутим пироксени су свежи и не достижу обично вели- чину као V другим стенама, изузевши индивидуе које су поста- jie преминералисавањем хорнбленде или биотита. У ствари, ii ове нису једноставне индивидуе, већ су састављене од многих ■ситних индивидуа, које су међу собом тако слепљене да фор- мирају једноставне индивидуе. Овај контраст, што, изузевши фелдспата, постоје састојци промењени и непромењени, може ce објаснити тиме, што су ce променили услови криетализације магме y току формирања •етене. Прво су искристалисали: кварц, хорнбленда, биотит, а после су ce услови кристализацие променили и настало je искри •сталисавање пироксена (хиперстена) и преминералисавање кварца, биотита и хорнбленде. М ова стена пружа још један 74 податак да на Котленику постоје стене које су продукат двајт различитих начина кристализације. Ж y н е. — Старо Селишге. — И овде ce налази иста стена! као и она из Кнића. Пироксенски венац око кварца саетављен je од крупних индивидуа аугита. Нека зрна кварца потпуно су замењена гне- здастим сплетом игличастог пироксена. Основна je маса девитрификована и проткана кварцном материјом. Биотит и хорнбленда су јако промењени, нарочито ова. друга, и њено присуство y стени једино ce може угврдити ш> кристалним контурама и рђаво очуваним траговима примор- диалне материје. Од пироксена, y главном, je заступљен хиперстен, исто· као y стени из Кнића; спорадично, y облику ситних кристал- них индивидуа, јавља ce аугит. Споредни састојци: магнетит, апатит; циркон y кратким призматичним индивидуама. П a ј р и ј е в и ћ.ч— На ушћу потока Плоче y Гружу. —- Стена je затворена сиве боје или je скоро црна. Налази ce као- једноставна маса на месту. Сиромашна je фенокристалима. Основна маса, je пилотак- ситне структуре, с крупним микролитима плагиолкаса,, спљоштени e по g1 (010), и микролитима пироксена; и једнп ir други оријентисани су на исти начин. Фенокристали: кварц, плагиоклас, пироксен, биотит,. хорбленда. Кварца нема много, јавља ce y округлим зрнима, незнатне- величине, с пироксенским вендем; извесна су зрна потпуно замењена сплетом игличастог аугита. Плагиокласи припадају врсти андезина са 40°/о An., a ба- зичне зоне лабрадору. Ретке су индивидуе које достижу вели- чину обичних фенокристала других стена. Кад су крупне, за- клапају стакласте инклузије и покоји. ситан кристал биотита.. Биотита има мало, после фелдспата његове су индивидуе· највруиније. По ободу je резорбован; заклапа ситне, призма- тичне индивидуе плагиокласа. Хорнбленда je ситнија од биотита, понајчешће сва изме- њена магматичном ресорпцијом. Хиперстен ce обично јавља y дугачким приткастим инди- видуама, али постоје и кратке призматичне индивидуе; често ce удружује са аугитом. Од свих бојених састојака највише има хиперстена. Самосталне индивидуе аугита су ретке, махом je удру- жен са хиперстеном, или чини гнездасте сплетове итличастих кристала, или пак, облаже дуварове шупљиница y стени. Споредни састојци: магнетит, циркон, апатит. В) Дацити с песилитним кварцом. Међу дацитима са Котленика има и таквих типова који са- држе y основној маси песилитног (глобуларног) кварца, y об- лику гнезда, различите величине. Поред овога кварца нешг типови садрже и фенокристалног кварца, али y незнатној ко- личини. Даците које садрже песилитног кварца издвојио сам засебно и назвао сам их горњим именом. Ове су стене компактне, загасито сиве или црвене боје; кад садрже y већој количини аугита и показују зелене мрље. Међу састојцима фелспати су најчешће макроскопски. Обло- жени су белом опалском материјом, a често и потпуно претво- рене y њу. Остали састојци ce тешко разликују оком. Стена ce обично налази y комадима различите величине y избаченом вул- канском материјалу. Основна маса садржи знатну количину стакласте мате- рије и често je обојена продуктима распадања феромагнезиј- ских састојака. Поред микролита фелдспата и пироксена налази ce још и песилитни кварц. Овакву структуру основне масе А, Michel-Levy назвао je г л о б у л а р н о м , a G. Wiliams пред- ложио je назив п е с и л и т н а с т р у к т у р а . Према општем кристалинитету основне масе, издвојио сам два структурна типа y овим дацитима: 1. Ос н о в н а ма с а с и р о м а шн а м и к р о л и т и м а . У ко- лико их има они су врло ситни. Прелаз од микролита ка фе~ нокристалима није постунан. Сва je основна маса посута гнез- дима песилитног кварца. 2. Ос н о в н а ма с а б о г а т а ми к р о л и т и ма , чије су демензије променљиве тако, да je прелаз од њих ка фенокрис- талима неосетан. Простор између микролита и фенокристала испуњен je песилитним кварцом. Првобитно овз стене су биле без песилитног кварца и пред- стављале су такве минералне асоцијације, које би по минера- 76 лошкој класификацији припале серији андезитних стена или дацитних, ако би садржавале фенокристалног кварца. Према томе биле су карактерисане двама јасно одређеним временима ,У консолидацији и једним начином кристализације. Али формирањем песилитног кварца y ооновној маси овај je ред ствари измењен и створено je такво стање, да ce ове стене могу сматрати као последица два начина кристализације: је- даи je условљавао формирање плагиокласа, y извесним случа- јевима и кварца, с бојеним састојцима; a други je условљавао формирање песилитнога кварца, и делимичну, ређе тоталну, гхромену првобитних састојака. Кристалнзација оваквога кварца извршена je утицајем загрејаних гасова (сумпор- водоник) и водене паре, који су дејствовали на још усијану ма- «у, те ce може сматрати да су услови кристализације промењени y току завршне фазе или одмах после ње, док je маса још би- ла y загрејаном стању. Минералошки ce ове стене састоје од фелдспата и пирок- ■сена, с песилитним кварцом y основној маси. Извесни типови садрже још и хорнбленде, када имају поред песилитнаг кварца и фенокристални; ретко уз хорнленду и биотит. Магнетит je стални састојак, чије су индивидуе везане за индивидуе пирок- сена или неправилно расуте по целој маси. Плагиокласи су зонарни и редовно су им базичне зоне npe- творене y опал. Зоне нису увек распоређене правилно, већ je врло чест случај да ce базичне и киселе наизменично смењују, нли не постоји никакав правилан распоред. Хиперстен није полихроичан, претвара ce y бастит, ретко y талк. Претварање хиперстена y талк остварено je y сте- нама које садрже пирита, због чега ce може помишљати на везу између овога минерала и промене које су изазване y хиперстену. У многим примерцима обих дацита хиперстен je остао не- такнут или Је само по ободу претворен y једну фиброзну, поли- хроичну, зеленкасту материју, веће бирефракције од обичног бастита. Овај део индивидуе одвојен je од унутрашњег, непро- мењеног дела, једним прстеном црне изотропске материје јмагнетит). М. A. Lacroix проучавајући промењене стене, путем ок- ■сидације, са Монтењ Пеле, запазио je да ce y овим налази хи- лерстен, чији ce средишни део састоји од хиперстена са нормал- ним оптичким особинама, a ободски део од хиперстена са ве- ћом бирефракцијом. На споју ових двеју партија je црна зона 77 која просто прелама евелост y свима правцима. Спољашна зона помрачује ce као и нормални хиперстен, само je негативне из- дужености, обрнуто нетакнутом хиперстену. У конвергентној светлости нормални хиперстен има оштру бисектрису нега- тивну и раван оптичких оса иаралелну издужености. Спољаш- на зона има бисектрису истога знака, али са већим углом оп- тичких оса и раван ових je нормална на издужености. Поме- нути аутор сматра, на основу оваквих оптичких особина, да je спољашна зона саграђена од нарочите врсте хиперстена, коју назива хиперстен ß. Котленички дацити с песилитним кварцом нису свеже стене да би ce y њима могло извршити детаљно иепитивање оп- тичких особина хиперстена, на основу којих би ce утврдило, да ли постоји хиперстен ß. Но, мимо тога, опажа ce извесна ана- логија између хиперстена y нашим дацитима и хиперстена y стенама са Монтањ Пеле. Аналогија ce састоји y томе, што и на нашем хиперстену постоје две зоне, одвојене црном материјом. унутрашња je свежа, с нормалним оптичким особннама, a спо- љашна je распаднута. Исто тако и напш су дацити промењенп под утицајем усијаних гасова и водене паре као стене са Mon- тањ Пеле, због чега није искључено да и y њима постоје обе· врсте хиперстена. Како међу дацитима с песилитним кварцом иостоје и стене које поред песилитног кварца садрже и фенокристалног, то сам издвојио: а. т iiп с a мо с п е с и л и т н и м к в a р цем. б. т и п с п е с и л и т н и м и ф е н о к р и с т а л н и м ; к в a р ц е м. С малим изузетком све ове с.тене садрже зрнастих сегре- гација аугита и хиперстена, a неке и микроскопских уклу- бака од плагиокласа, хеперстена, аугита, магнетита. Дацити с песилитним кварцом распрострањени су по це- лом Котленику као састојак избаченог вулканског материјала. Испитани су примерци из околине ових села: Губеревац, Гун- цати, Кнић, Опланић, Пајсијевић, Печеноге, Сирча. а. Тип само с песилитним кварцом. Г у б е р е в а ц . —· Поток Минуша. — Стена затворено сиве- боје, компактна. Налази ce y избаченом вулканском материјалу. Представља један тип дацита с песилитним кварцом, који садржи већу количину аугита него y нормалним елучајевима. 78 Основна je маса сиромашна стакластом материјом, знатног je кристалинитета. Песилитни кварц махом je везан за обс-де фелдспатских индивидуа, што je y осталом нормална појава y овим стенама. Фенокристали: плагиоклас, хиперстен, аугит. Плагиокласи су богати стаклаетим инклузијама; дели- мично су претворени y опал; припадају врсти андезина и ан- дезин-лабрадора. Хиперстен и аугит ce удружују, свежи су и заетупљени су y знатној количини. Споредни састојци: магнетит, циркон, апатит, хематит. В е л и к е Л и в а д е . — (ЈДрни Врх). — Велике Ливаде са- грађене су од вулканског избаченог материјала, који ce y глав- ном састоји од комада дацита с песилитним кварцом. Ова стена разликује ce од претходне по томе, што je богатија бојеним са- стојцима и што поред пироксена постоји и хорнбленда, од које •су извесне индивидуе, нарочито ситније, претворене y магнетит- ску материју, a друге крупније оквирене су овом материјом. Због присуства хорнбленде овај je примерак дацита с песи- литним кварцом једнак са стеном из Грујића Потока, код Сирче. Г y н ц a т и. — Потоци: Владичинац, Шапа. — Поред оста- лих вулканских стена од којих je састављен избачени вулкан- ски материјал, y коме су урезани ови потоци, налазе ce и дацит е песилитним кварцом. Основна je маса богата врло ситним микррлитима фелд- ■спата и пироксена, и сва je прорасла песилитним кварцом. Фенокристали: плагиоклас, хиперстен, аугит. Базичне зоне плагиокласа претворене су y опал, a често су и целе индивидуе прожете опалским материјом. Припадају вр- сти андезина, андезин-лабрадора и лабрадора. Стена je богата бојеним састојцима,и ови су ситнији од обич- иих фенокристала бојених састојака y другим стенама овога вариетета. Пироксени су оксидисани, услед чега су задобили румен- касту б&ју и магнетитски обод. Једни су претворени y изотроп- «ку силицијску материју неранџасте боје, a други y бастит обогаћен оксидом гвожђа. Споредни састојци: магнетит, апатрет, секундарни биотит. К н и ћ. — Голо Брдо. — Ово брдо, поред осталога, са- «тоји ce и од дацита с песилним кварцом. Стена je затворено 79 црвене боје, с крупним фелдспатима који су једини макроскоп- ■ских димензија. Основна је маса врло богата стакластом материјом, y којој •ce налазе многобројна ситна гнезда песилитног кварца; мести- мично ова еу спојена међусобно, и ту je ова стакласта материја замењена овим кварцом. Фенокристали: плагиоклас, биотит, хорбленда, хиперстен. Плагиокласи су зонарне структуре, али не тако изразите као y другим стенама овог вариетета. Њихове индивидуе не достижу велике димензије и поступно прелазе y микролите. Припадају врсти андезина, базичне зоне лабрадору. Бојени су састојци јако оксидисани и претворени y магне- титску материју. Биотит je главни бојени састојак стене, његови су криста- ли крупнији од фелдспатових. Оксидисан je и трансформисан под утицајем температуре и гасова, па затнм распаднут,због чега су често од кристалних индивидуа биотита остали само скелети, лепуњени магнетитом, хематитом, с нешто мало кварца и пи- роксена. Хорнбленда je оксидисана, јако магнетитисана, магма- тички резорбована, кадшто удружена с пироксеном y зриасте агрегате. Језгро агрегата je од призматичног хиперстена, a око њега су ситни призматични кристали хорнбленде. Споредни састојци: магнетит, циркон, апатит, хематит. М и л о ч a ј. — Милочајска Река. —- Стена загасито-румен- касте боје, компактна, с макроскопским фелспатом. Налази ce y блоковима, различитих величина, y избаченом вулканском ма- теријалу. Основна маса од крупних. микролита фелдспата и пирек- сена, проткана je песилитним кварцом. Фенокристали: плагиоклас, пироксен, хорнбленда. Плагиокласи су делимично претворени y опал на тај начин, што су им целе индивидуе прорасле опалом. ТТрипадају врсти андезина и андезин-лабрадора. Хорнбленда je гогово сва претворена y гвожђевиту мате- рпју. На пресецима крупних индивидуа види ce да je унутра- шњи део преминералисао y пироксен, фелдспат и магнетит. Овај je магнетит, пироксен и остатак примордиалне хорбленде, на- кнадно распаднут под утицајем атмосферилија y хлорит, ба- стит, кварц, хематит. 80 Хиперстен je релативно свеж, по ободу ce претвара y бастшу пзвесне су индивидуе оквирене магнетитском материјом. Јавља ce y ситним кристалима, знатно мањих димензија од кристала плагиокласа. Ова стена заклапа један уклубак, офитске структуре, од. аугита, хиперстена, плагиокласа, магнетита. Врло je вероватно, да je овакав уклубак формиран преминерализацијом једне крупне индивидуе хорнбленде. Споредни састојци: магнетит, циркон, апатит, хематит. Ο п л a н и ћ. — Биниски Поток (Слатина). — Компактна стена, затворено-сиве боје; налази ce као једноставна камена маса на месту. Основна je маса богата стакластом материјом ; садржи ситне микролите фелдспата и покоји крупан микролит пн- роксена. Сва je прорасла песилитним кварцом. Фенокристали: плагиоклас, хиперстен, с нешто мало ау- гита. Плагиокласи су делимично претворени y опал, нарочито базичне зоне, али процес опалисања није изведен y великим размерама. Припадају врсти андезина, андезин-лабрадора, ба- зичне зоне припадају лабрадору. Хиперстен je већма претворен по ободу y бастит, с већом бирефракцијом од обичног бастита. Овај промењени део инди- видуе одвојен je од здравог дела једним танким појасом магне- титске материје. Извесне индивидуе претварају ce дуж пуко- тина такође y бастит. Аугита има знатно мање но хиперстена. И он ce делимично претвара y бастит. Проучени примерци ове стене ноказују да je претрпела дво- јаке промене:једна je извршена под утицајем гасова и темпера- туре, a друга под утицајем спољашних агенаса. Ове су две про- мене врло често удружене y котленичким стенама. Споредни састојци: магнетит, апатит. I II е ч е и о г е. — Сенички Поток. — Стена компактна, за- творено-зеленкасте боје, са ситним кристалима фелдспата и танким призмицама бојених саетојака. Налази ce као једно- ставна маса на месту. Основна je маса стакласта, скоро без микролита, прора- сла песилитним кварцом. Фенокристали: плагиоклас, пироксен. 81 Плагиокласи су делимично претворени.у опал као и y оста- лим стенама ове врсте. Припадају андезину, андезин-лабра- дору, базичне зоне лабрадору. Пироксен (хиперстен) je претворен y талковиту материју, нема свежих индивидуа y овом примерку стене. Споредни састојци: магнетит, апатит, пирит. С и р ч а. — Из околине овога оела испитао сам више при- мерака овога дацита: Трговишки Путок, Грујића Поток, Мала Борча. То су стене једре, затворено-сиве; од састојака оком ce ра- зликују само фенокристали фелдспата. Налази ce y комадима, различитих величина, y избаченом вулканском материјалу. Примерак из Трговишког Потока има основну масу богату стакластом материјом, са нешто мало микролита фелдспата и пироксена, али садржи y знатној количини и песилитногкварца. Фенокристали: плагиоклас, хиперстен, аугит. Плагиокласи су зонарни, релативно свежи; базичне су им зоне претворене y опал; на извесним пресецима запажа ce, да je унутрашњи део индивидуе густо прорастао опалском мате- ријом y облику крупних и ситних инклузија. Припадају врсти андезина и лабрадора са 67°/0 An. Хиперстен je главни бојени састојак и заступљен je круп- нтм фенокристалним индивидуама, које су издужене y правцу вертикалне осе. Често ce удружује с аугитом. Садржи магне- тита y облику ситнијих и крупнијих инклузија, што je општа појава y котленичким стенама с хиперстеном. Поред магне- тита заклапа гасне инклузије и ситне призмице апатита. Ређе ааклапа и ситне кристале аугита, с близнацима по h1 (100). Аугит je представљен ситним кристалним индивидуама; заступљен y много мањој количини од хиперстена; чест т су бли- знаци по h1 (100). И аугит заклапа зрна магнетита и ситне кри- стале апатита. Хиперстен и аугит удружују ce још и y зрна- стим сегрегацијама. Споредни састојци: магнетит, циркон, апатит. Стена нз Грујићевог Потока разликује ce од претходне, што јој основна маса има јачи кристалинитет и што садржи више аугита .Овде су индивидуе аугита крупне као η хиперстенове, и често ce обе минералне врсте удружују на једној истој кристалној индивидуи. Поред зрнастих сегрегација од аугита и хиперстена, ова стена садржи један уклубак офит- ске структуре, који ce састоји од плагиокласа, хиперстена, ау- гита, матнетита. 6 82 б. Тип g песилитним и фенокристалним кварцом. П а ј с и ј е в и ћ . — Поток Котлењача. — У горњем току овога потока налази ce y избаченом вулканском материјалу и овај вариетет дацита, врло једре масе, затворено-сиве боје, с макроскопским фелдспатом и пироксеном. Основна маса сиромашна микролитима, с честим гнездима песилитног кварца. Фенокристали : кварц, плагиоклас, хиперстен, аугит, хорн- бленда. Фенокристалног кварца има мало,јавља ce y облику округ- лих зрна. Платиокласи су зонарни, с базичним зонама претвореним y опал. Богати су стакластим инклузијама, a припадају врсти андезина и лабрадора. Хорнбленда ce јавља y облику фенокристала различитих димензија, по ободу je магнетитисана и магматички резорбо- вана. Заступљена je y незнатној количини с обзиром на коли- чину пироксена. Хиперстен je главни бојени еастојак; аугита има мало. Че- сте су аеоцијације хиперстена и аугита, и зрнасте сегрегације ових пироксена. Споредни састојци: магнетит, апатит, циркон. С и р ч а . — Грујића Поток. — По спољашњем хабитусу ова je стена једнака са осталим типовима ове врсте дацита. На- лази ce y избаченом вулканском материјалу. Основна je маса једним делом опалисана с крупним ми- кролитима фелдспата и пироксена; готова сва прорасла песилит- ним кварцом. Фенокристали: кварц, плагиоклас, хиперстен, аугит, хор- бленда. Фенокристалног кварца има врло мало, п,егове су индиви- дуе делимично или потпуно претворене y агрегат игличастих кристала пироксена. Песилитни кварац обухвата као и y осталим типовима ово-» га дацита микролите : плагиокласа, пироксена, магнетита. Плагиокласи ce јављају y крупним фенокристалним ин- дивидуама, садрже стакластих инклузија, a базичне зоне прет- варене су y опал. Припадају врсти андезин — лабрадора и ла- брадора. 83 Хорнбленда ce јавља y облику фенокрис.тала различитих димензија, по ободу je магнетитисана. Заступљена je y незнатној количини с обзиром на количину пироксена. Хиперстен je главни бојени састојак, чије индивидуе кад- што достижу знатне димензије; његови су кристали јако издуже- ни y правцу вертикалне осе. Честе су асоцијације хиперстена i i аугита, на једној кристалној индивидуи, као и зрнасте сег- регације ових пироксена. Аугит je заступљен крупним фенокристалним индивидуама, скоро изометричког развића. Споредни састојци: магнетит, апатит. Н а К о ш и н а м а , к о д М а л е Б о р ч е , налази ce тако- ђе дацит с песилитним и фенокристалним кварцом, y коме постоје, као y стени из Грујића Потока, трагови хорнбленде, чије cv кристалне индивидуе преминералисале y агрегат пи- роксена, плагиокласа, биотита,, магнетита. Зрна фенокристалног кварца окружена су једном широ- ком зоном песилитног кварца. Плагиокласи су једнаки y сваком погледу с ллагиокла- сима y претходној стени. Од бојених састојака хиперстен преовлађује, али има и ау- гита y знатној количини. Ова су два минерала, као y и осталим вариететима овога дацита,удружени међусобно на истој кристал- ној индивидуи. Аугит показује хемитропско ближење по h1 (100). Иа неким пресецима овога минерала види ce да je овај песилит- еки удружен с другим аугитом, супротне ориентације, и с плагиокласом. Пироксени овестене су претворени y једну изотропску ма- терију, неранчасте боје (опал). Оваква промена пироксена че- ста je y котленичкким дацитима с песилитним кварцом и y ан- дезитима, који су били изложени утицају фумарола. 6* А Н Д Е З И Т И . Први je конетантовао и проучио извесан број андезита еа Котленика Г. Ј, М. Жујовић1. Проучавајући y микроскопу многобројне примерке ко- тленичких вулканских стена, уврстио сам y серију андезита све петрографске типове који не садрже минералошки изра- женог кварца, y којима безбојни састојци преовлађују над бо~ јеним, a уз то то имају фенокристале плагиокласа: андезнн,. андезин-лабрадор, лабрадор. Микролити фелдепата еу плагио- класи; њихова je базичностп променљива и не представљају главну количину фелдспата y стени, те их због тога нисам узео за критеријум при минералној класификацији андзитске серије. Према овоме, међу котленичким андезитима неће бити ни- једног предетавника који би припао лабрадоритима y смислјг ранијег сватања француских петрографа, нити пак трахж- андезитима. Микроскопске одредбе феиокристала фелдспата не дају потпуно изразит резултат што ее тиче целокупне природе фелд- спата y једној порфирокој стени. Јер фенокристали фелдспата котленичких стена показују увек зонарну структуру, свака je зона карактериеана својом базичношћу, те на тауначин једна иста индивидуа садржи по неколико чланова серије п.чагио- клаоа. Пошто већ постоји y једној истој стени мешавина од фено- криетала зонарних плагиокласа и микролита различите ба- зичности, као што je случај са стенама са Котленика, онда ни најбрижљивија микроскопска одредба појединих зона фено- кристала, као и великог броја микролита, није y стању да реши питање, који би ce фелдспат могао узети за критеријум при минералошкој класификацији ових стеиа, a нарочито анде- иитске серије. Ор. cit. књ. II, 1900. 85 Према данашњем схватању француских и американских петрографа, при класификацији ефузивних стена треба водити рачуна не само о присуству или одсуетву кварца минералошки нзраженог; и, ако стена садржи плагиокласа, да ли овај или о нај члан серије плагиоклаоа преовлађује, већ и о квантитатив- ном односу између бојених и безбојних састојака. Да би ce зазнало да ли y једној ефузивној стени има сили- ције y еувишку, a да није изражена као кварц (скривени кварц); који je средњи фелдспат; и какав однос влада између количина бојених и безбојних састојака, потребно je извршити хемис- ку анализу те стене и помоћу ње доћи до виртуелног минера- лошког састава који нам пружа ове нодатке. Хемиска природа неколико стена са Котленика указује да треба сузити серију андезита, y ужем смислу речи, a проши- ширити серију дацита. У главном андезити су распрострањени y јужном делу ко- •тленичког масива, али их има и по осталим деловима. Погла- внто ce јављају y облику блокова, различитих димензија, y из- баченом вулканском материјалу (конгломерати и брече), a по- некад и као једноставне масе на месту. Изузетно могу бити шупљикави, трахитног хабитуса, иначе •су компактни, с крупнијим или ситнијим састојцима, y једној више или мање једрој основној маси. Боје су обично затворено сиве; кад су оксидисане, онда су црвене. С т р y к т y ра. — Кристалинитет основне масе варира почевши од типова чија je основна маса врло богата стакластом материјом, па до типова код којих je основна маса образована, y главном, од микролита с малом количином стакласте потке, или je сасвим без ње. Према томе могу ce издвојити три катего- рије андезита: 1. Хиалоандезити. 2. Андезити с хиалопилитском основном масом. 3. Адезити с пилотакситном основном масом. М и н е р а л о ш к и с a с т a в. — Садрже ове минералне врете: плагиоклас, биотит,хорнбленда, аугит, магнетит, циркон, апатит. Накнадно су формирани: опал, тридимит, хлорит, талк, бастит, калцит, гвожђевита материја, пирит. К л а с и ф и к а ц и ј е . — У минералошком погледу ко- тленичке андезите поделио сам, према томе коју врсту бојених ■састојака садрже, на следеће врсте: 8 6 A. Андезит c пироксеном а. c хиперстеногл б. c хиперстеном и аугитом в. с хиперстенам и аугитом — безалтске фације. Б. Андезит с хорнблендом и пирокееном. а, g хорнблендом и хиперстеном б, g пироксеном и хорнблендом B. Андезит с хорнблендом, пирокоено!« и биотитокк Г. Андезит с хорнблендом и биотитогл,1 Ови различити андезити поступно прелазе једни y друге. Тако, када типови с пироксеном изгубе извесну количину овог феромагнезијског силиката, апојави ce хорнбленда,прелазеути- пове с пироксеном и хорнблендом ; кад ce, пак, појави још и биотит, онда прелазе y типове с пирексеном, хорнблендом пбиотитом. Најзад, потпуним повлачењем пироксена постају ти- пови с хорблендом и биотитом. Прелази су често тако неосет- ^ ни међу овим раЗличитим типовима, да je врло тешко поставитд јасну границу између њих. Ä. Андезит g пироксеном. а. Тип g хиперстенвм. Овај назив употребио сам за стене андезитске серије, које садрже од бојених састојака готово искључиво хиперстена; изузетно може да ce јави и аугит, али y врло малој количинп.. Андезит с хиперстеном налази ce y облику крупица илц комада, различите величине, y избаченом вулканском матери- јалу. Обично je загасито-сиве боје, отворено-сиве или црвене. Рапав под прстима, кад je шупљикав. Од састојака y главном ce виде оком фелдспати, a понекад и који кристал хиперстена Распрострањен je y јужном делу Котленика, y околини села Сирче и Милочаја. У већини случајева ове стене имају основну масу сиро- машну микролитима, али постоје и типови код којих je ова бо- гата њима. 1 Разлика je између ове класификације андезита са Котленика и оне коју je дао Г. Ј. М. HtyjoBiih y томе ш тои хон д ели на а м ф и б о л а н - д е з и т е , међу којима издваја и један б и о т и т-а м ф и б о л a н д е з и т ; и на х и п е р с т е н-а н д е з и т е, међу којима издваја: х и п е р с т . е н - а м - ф и б о л - а н д е з и т е и х и п е р с т е н - а у г и т - а н д е з и т ; т р а х и а н д - е - з а т са б и о т и т о м . 87 Нримерци, које сам налазио на терену, нису свежи и сви показују делимично опалисање, a неки и потпуно. Опалисани примерци губе своју боју и добијају отворенију сиву или чак могу постати бели, што зависи од ступња ове трансформације. У погледу опалисања ових стена нарочито ce истичу при- мерци ça Кошине (Сирча), међу којим има и таквих код којнх су већим делом опалисани како фелдспати тако и пироксени, али су још о.стали трагови од ових минералних врста. Затим и таквих, код којих нема више ни плагиокласа ни бојених сас- гојака, већ je цела маса стене претворена y опалску материју. На Кошинама, као што je било реч i приликом говора о алте- рацији стена, могу ce пратити поступни прелази између стене која je потпуно претворена y опалску материју, (јавља ce y об- лику жице y избаченом вулканском материјалу) и стена које су скоро свеже. Океидисани примерци андезита с хиперстеном имају цр- вену боју и овај процес може бити изведен ујачој или слабијој мери. М и л о ч а ј . —s- Милочајска Река. — Стена je компактна, црвене боје, јако оксидисана. Налази ce y облику блокова y избаченом вулканском материјалу. Основна je маса врло сиромашна микролитима. Обојена je црвено услед присуства хематитске материје. Фенокристали: плагиоклас, хиперстен. Плагиокласи су делом претворени y опал, али има индн- видуа које су свеже; припадају андезин-лабрадору и лабрадору са 60°/о An. Ситни кристали хиперстена претворени су y црвену гвож- ђевиту материју, крупни су само оквирени овом материјом. Делом су претворени y бастит. Споредни астојци: магнетит, апатит, хематит. С н р ч а. — Трговишки Поток, — Компактна стена, зат- ворено-црвене боје; налази ce y облику крупица, различите величине, y избаченом вулканском материјалу. Основна je маса врло богата ситшш микролитима фелдс- пата нејасних контура, али орјентисаних y правцу кретања лаве, a јако спљоштених по g1(0,10). Управо основну масу чини ткиво од ових микролита. Фенокристали: плагиоклас, хиперстен. Плагиокласи припадају врсти андезина и лабрадора са 54°/0An., бааичне зоне базичном лабрадору. Делимично су претворени y опал, али има индивидуа које je процес опали- сања захватио скоро целе. Како je ова етена била исложена утицају гасова и темне- ратуре, то je већи део индивидуа хиперстена промењен: једне су оксидисане, a друге претворене y једну скоро изотропску, силицијску, материју (опал). Поред тога хиперстен ce распада y бастит и гвожђевиту материју. Споредни састојци: магнетит, униформно распоређен по Целој маси стене, или везан за индивидуе хиперстена; хематит, као продукат распадања магнетита. Мала Борча. Стена затворене боје, с многобројним ма- кроскопски ситним кристалима фелдспата ушупљикавој осиов- ној маси. Ова je стена свежија од свих осталих андезита са хиперстеном. Налази ce y облику блокова y избаченом в\тл- канском материјалу. Основна je маса стакдаста, врло сиромашна микролитима, скоро витрофирске структуре. Фенокристалш плагиоклас, хиперстен. Плагиокласи су релативно свежи, и само су им базичне зоне претворене y опал. Припадају андезин-лабрадору и лабрадору. Хиперстен je заступљен крупним индивидуама и има га y знатнај мери. Споредни састојци: магнетит, апатит, циркон. Чемерница. Овде ce налазе y избаченом вулканском ма- теријалу комади андезита с хиперстеном, чији су махом бо- јени састојци претворени y магнетит и гвожђевиту материју, a плагиокласи опалисани. > неким примерцима бојени су састојци потпуно претво- рени y магнетитску материју, a y неким су остали од ових само кристални скелети, на основу којих ce може судити да je боје- ни састојак био хиперстен. Плагиокласи су делом опалисани, али постоје индивидуе које су знатно свеже. Појав да су фелдспати мање измењени од феромагнезијских састојака указује да je дејство фактора који су изазвали промену бојених састојака било много јаче °Д дејства оних који су изазвали опалисање фелдспата. ^ андезиту са иироксеном, који je релативно свеж, основна je маса знатног ступња кристалинитета, с многобројним ми- кролитима плагиокласа, спљоштених по g1 (010), и микролитима пирокена. Фенокристали : плагиоклас, хиперстен, с нешто мало •аугита. Плагиокласи припадају андезину и л а б р а д о р у са 5 0 % A n . Прорасли су етакластом материјом y облику крупних ин- клузија, правоугаоног облика, због чега имају мрежасту (фе- нестралну) структуру. Базичне су зоне претворене y опал. Хиперотен ce јавља y самосталним индивидуама, разли- чите величине, или je удружен песелитски с аугитом. Споредни састојци: магнетит, циркон, апатит. б. Тип с хиперстеном и аугитом. Овде сам уврстио андезитске стене које имају као једине бојене састојке хиперстен и аугит. То су стене једре; боје су за- гасите: затворено-руменкасте или затворено-црвене. У њима ce виде макроскопски плагиокласи, превучени облогом млеч- ног опала. Налазе ce y избаченом вулканском материјалу, као комади ii крупице различите величине. Ретке су једноставне масе на месту. Основна je маса врло богата стаклас.том материјом, скоро витрофирске структуре. Међутим кристалинитет основне масе може бити изведен до знатне мере, због чега има типова са пилотакеитом структуром. Овај варијетет андезита богат je бојеним састојцима; пла- гиокласи су базичнијм него ли код других варијетета. Главни je бојени састојак хиперстен, a аугит je споредан; но има и так- квих типова код којих аугит преовлађује. Већим делом ове стене су промењене, на њима je извршен процес оксидације, или процес делимичног опалисања, и најзад међу њима има типова пропилитисаних. Оксидисани типови имају земљасто-црвену £>оју и кадкад су шупљикави. Инди- видуе пироксена оивичене су зоном магнетита, који, претва- рајући ce y хаматит, даје стени црвену боју. Често су целе ин- дивидуе претворене y магнетит. Под утицајем процеса окси- дацпје пироксени добијају још n руменкасту боју, a трагови цепљивости изражени су јаче него обично. Плагиокласи су релативно свежи, што je чест случај код оксидисаних стена. Кад су ове стене опалисане, онда су плагиокласи, нарочито •базичне зоне, a делом и ос-новна маса, претворени y опал. 90 Пропилитиеани типови имају фелдспате распаднуте, a пирок- сени су им претворени y талк. Испитани су примерци из Витановца, Витковца, Гунцати,. Милавчића, Милочаја, Пајсијевића, Печеноге, Сирче, Цветака. В и т а н о в а ц . — Мујинац Поток. — Стена руменкасте боје, распаднута. Јавља ce као једноставна маса на месту. Основна je маса богата стакластом материјом, a сиромош- на микролитима плагиокласа који су иначе врло ситни. Фенокристали: плаглоклас, пироксен. Плагиокласи су испуцани и поломљени; једни ce средиш- ним делом, a други дуж пукотина,претварају y калцит. Зонар- ни су као и y осталим стенама са Котленика. Припадају анде- зину и лабрадору. Један део феромагнезијских састојака потпуно je магне- титисан, a други део који, по кристалним контурама одговара пироксену, претворен je y бастит. Има пресека који показују, да je овај минерал претворен и y талковиту материју. Према стању својих састојака ова je стена претрпела дво- јаку промену, прво оксидисана, па затим распаднута утицајем атмоеферилија. Споредни састојци: магнетит, хематит, пирит. В и т к о в а ц . — Саковића Поток. — Стена je затворено зелене боје, једра. Налази je као једноставна маса на месту.. Пропилитисана и распаднута. Основна je маса сиромашна микролитима, обојена зелено од продуката распадања феромагнезијских састојака. Фенокристали: плагиоклас и пироксен. Плагиокласи су y главном андезин-лабрадор, распадају ce y дамурит, базичне зоне претворене су y опал. Пироксени (аугит, хиперстен) су претворени y талковиту материју. Стена je упрскана пиритом, поред кога има и магнетита. Г у н ц а т и . — Доњи ток Потока Шапе. — Стена je затво- рено-сиве, скоро црне боје, врло једра. Јавља ce као једностав- на маса на месту, a покривена je избаченим вулканским мате- ријалом. Основна маса показује знатан кристалинитет, с микро- литима плагиокласа и хиперстена. Микролити плагиокласа су различито оријентисани, често спљоштени по g1(100). Распоред. 91 π оријентација микролита чини те основна маса показује тен- денцију ка микрозрнастој структури. Фенокристали: плагиоклас, хиперстен, аугит. Плагиоклаои су релативно свежи, припадају андезину и андезину-лабрадору. Понекад заклапају ситне кристале хи- перстена. Хиперстен je заступљен y знатној већој количини од ауги- та, садржи стакластих инклузија с гасним мехуром.Поред ових инклузија хиперстен заклапа и ситне кристале магнетита. Ова два пнроксена граде зрнасте сегрегације y стени. Аугит показује близанце по h^lOO), удружује ce често са хиперстеном на истој индивидуи. Приткасти кристали аугита облажу дуварове ситних шупљина, и свакако су ce формирали иутем аутопневматолизе. Од интереса je да напоменем, да ce y једном танком пресекл ове стене види још и једна крупна индивидуа биотита,која je по ободу прекристалисала y пироксен, фелдспат, магнетит. Сре- дишни део њен заузет je једном крупном индивидуом пла- гиогласа, која може бити захваћена биотитом или je форми- рана на његов рачун. Постоје извесни трагови и од присуства хорнбленде, али y сасвим малој количини. Тако једна ситна индивидуа, има језгро од примордијалне хорнбленде; око овога ce налази пр ^ стен од магнетитска материје, и један венац од ситних кристала пироксена и фелдспата. Безначајна количина хорнбленде и биотита не утиче на минералошки састав стене, због чега сам je уврстио y андезит с хиперстеном и аугитом. Споредни састојци: магнетит, циркон, апатит. М i i л a в ч i i ћ. — Горњи ток Милавачке Реке1. — Стена јед~ ра, затворено-сиве боје, с микроскопеки ситним кристалима.. Налази ce y блоковима различитих димензија y избаченом вулканском материјалу. Основна маса скоро холокристаласта и састоји ce од ми- кролита, плагиокласа и пироксена. Фенокристали: плагиоклас, хиперстен, аугит. Плагиокласи припадају врсти андезин-лабрадора са 45°/0, An., и лабрадора, с врло типском зонарном структуром. Ба- зичне су зоне претворене y опал. Ове час заузимају средишни П На топографској карти Минуша Река. 92 део индивидуе, час имају макоји други положај. Један мали број индивидуа фелдспата стопљен je y стакласту масу. Хиперстен je ааступљен y изобиљу, на ободу и дуж иуко- тина претвара ce y бастит, a неке су индивидуе потпуно претво- рене y ову минералну врсту. Аугита има такође y знатној количини, али мање но хи- нерстена. Каткад су његови кристали крупнији од кристала хиперстена и показују знаке магматичке ресорпције. Близни ce по ћ1 (1 0 0 ). Споредни састојци: магнетит, циркон, апатит, тридимит; У истом потоку налази ce и андезит с пироксеном који садржи већу количину аугита него хиперстена. Основна je маса мањег кристалинитета од горње, a микро- лити су ситнији; због великог присуства магнетита обојена затворено-сивом бојом. Стена je богата крупним фенокристалима бојених састо- јака, међу којима ce поред аугита и хиперстена јавља, y нез- натној количини и хорнбленда, која je потпуно резорбована и магнетитисана. М и л о ч a ј. — Милочајска Река. — Стена затворено-цр- венкасте боје, с макроскопским криеталима плагиокласа y једрој основној маси. Налази ce y избаченом вулканском ма- теријалу. Основна маса показује врло мали кристалинитет, скоро витрофирске структуре, с врло ситним микролитима фелдспата. Фенокристали: плагиоклас, аугит, хиперстен. Плагиокласи припадају врсти андезин-лабрадора и лаб- радора са 55% An. Садрже стакластих инклузија и заклапају кристале пироксена. Хиперстен и аугит на ободу имају магнетитску зону. Ус- лед оксидације ситне индивидуе добиле су бледо-кестенасту боју. Крупне индивидуе хиперстена претварају ce y бастит. Аугит преовлађује над хиперстеном, због чега и ова стена представља варијетет андезита с аугитом и хиперстеном. Честе су зрнасте сегрегације пироксена. Садржи, поред ових метасиликата, још и секундарног би- отита y незнатној количини. Споредни састојци: магнетит, апатит. У Милочајској Реци налази ce поред поменутог андезита и андезит с хиперстеном и аугитом. 93 П а ј с и ј е в и ћ . — Горњи ток потока Котлењаче. — Јед- ра стена, сиво-црвенкасте боје, с макроскопским плагиокла- сима, који су распаднути. Налази ce y блоковима различите величине y избаченом вулканском материјалу. Основна je маса стакласта, с врло еитним микролитима фелдспата; делимично je претворена y опалску материју. Фенокристали: плагиоклас, хиперстен, аугит. Хиперстен je главни бојени састојак; аугита има врло мало. те због тога ова стена представља прелазни тип између анде- зита с хиперстеном и аугитом и андезита с хиперстеном. П е ч е н о г е . — Савина Стопа, Дебељак Поток. — Ком- пактна стена, затворено сиве боје, скоро црна. Јавља ce као једноставна маса на месту и y блоковима, неједнаких величина, y избаченом вулканском материјалу. Основна je маса, као и y осталим типовима овога варије- тета андезита, богата стакластом материјом, која садржи врло ситне микролите фелдспата и по који микролит пироксена, на- рочито аугита. Фенокристали: плагиоклас, хиперстен, аугит. Од плагиокласа je заступљен андезин и лабрадор са 60°/# An. У неким примерцима ове стене плагиокласи су врло свежи, што je редак случај y котленичким стенама. Заклапају стаклас-те инклузије. Хиперстена има много више но аугита. У овој стени види ce типска асоцијација хиперстена и аугита на једној πο- το ј кристалној индивидуи. На удруженим индивидуама увек преовлађује хиперстен, a аугит чини ободску зону. Самостал- не индивидуе аугита показују хемитропско ближење по h1 (iOO). Споредни састојци: магнетит, апатит. С и р ч а. :— Чемерница. — Ово купасто брдо саграђено je од избаченог вулканоког материјала (конгломерата и бреча) V коме je заступљен поред, осталих варијетета петрографс- ке серије котленичких стена, y знатној количинп, андезит с хиперстеном и аугитом. Са овога брда узео сам више примерака са разних места и са самога врха. То су стене затворено-мрке боје, једре с ма- кроскопским фелдспатима и пироксенима. Минералошки и структурно су међусобно идентичне, a разликују ce y толи- ко, што садрже различиту количину аугита. '94 Основна маса садржи веома ситне микролптђ фелдспата, нејасне контуре, оријентисане y истом правцу, услед чега ос- новна маса има флуидалну структуру. У опште андезит са Че- мернице одликује ce богатством фенокристала, a еиромаштвом •оеновне масе. Фенокристали: плагиоклас, хиперстен, аугит. Плагиокласи припадају врсти андезина и лабрадора са 56°/0 An. Садрже стакластих инклузија, призматичног облика, и ове су распоређене по базичним зонама. Хиперстен и аугит су заступљени y знатној количини, због чега стена показује прилично богатство y бојеним еастојцима. Честе су њихове зрнасте сегрегације. Ове стене садрже ванредно лепих примера асоцијације хиперстена и аугита на истој индивидуи. Има индивидуа које показују само по ободу танке ламеле аугита. Затим, има так- вих чиј.у. главну масу чини аугит, a само средишни део заузима хиперстен. Најзад, хиперстен може бити представљен само јед- -ном танком ламелом, која заузима макоји положај y маси ау- гита. Чест je случај, да ce јављају наизменичне ламеле хипер- ■стена и аугита. Нису ретки примерци, на којима ce види да су две индивидуе, једна аугита a друга хиперстена, просто слеш л.ене једна уз другу. Самосталне индивидуе аугита показују ближњење по gx(1 0 0 ), често су на овај начин зближњене више •близних индивидуа. Споредни састојци: магнетит, апатит. Ц в е т к е. — Код цркве, a на путу који води из села ка цркви, налази ce од ове стене један усамљен велики блок. Она je трахитног хабитуса, сиво-плаве боје. Основна je маса богата стакластом материјом, с микро- литима плагиокласа и пироксена. Фенокристали: плагиоклас, хиперстен, аугит. Плагиокласи су релативно свежи, припадају врсти анде- зина, андезин-лабрадора, a базичне зоне лабрадору. Заклапају ■стакласте инклузије с гасним мехуром. Хиперстен je главни бојени састојак, честе су индивидуе на којима je удружен с аугитом·. Аугита има знатна мање од хиперстена и заступљен je ситним индивидуама. Поред поменутих бојених састојака, y танком пресеку ове стене виде ce две крупне фенокристалне индивидуе биотита, које стоје једна уз другу. Једна je од ових индивидуа већим де- 95 лом, a друга мањим, трансформисана, почевши од обода, y аг- регат плагиокласа, аугита, хиперстена, магнетита. Споредни састојци: магнетит, апатит. в, Тип с хипорстеном и аугитом — базалтске фације. Ове су стене црне боје, компактне или шупљикаве. Кад су једре онда ce оком y њима не распознају састојци. Налазе ce као блокови y области вулканског избаченог материјала. Не- колико примерака, које сам проучио, нашао сам y Трговиш- kq m Потоку, ii y горњем току Лађевачке Реке. По спољашњем хабитусу врло су слични са дацитима из Опланића, y којима je заступљен кварц с пироксенским венцем. Општи кристалинитет ових стена ие одговара обичном кристалинитету нормалних андезита. Фенокристали су мно- гобројни, величине мање него код обичних андезита и јако су спљоштени, те имају изглед кратких притчица. У главном основна je маса стакласта, a примерак из Тр- говишког Потока показује трахитну структуру, с крупним микролитима и с ретким фенокристалима, који су нешто мало крупнији од микролита. Плагиокласи су спљошгени по g1 (010), како микролити, тако ii фенокристали. Припадају андезину и лабрадору. Зо- нарност фелдспата није изведена y оној мери, као y осталим типовима андезитске серије; може ce рећи да преовлађују ин- дивидуе без зонарног склопа. Од бојених еастојака хиперстен je заступљен као главни састојак, аугит ce јавља споредно и то увек удружен с хипер- стеном. Мали изузетак од овога чини стена из Лађевца, y којој je аугит заступљен y већој мери. У овој стени су честе шупљи- ннце обложене игличастим кристалима аугита, оријентисаних ка центру ових. Аугит и хиперстен граде зрнасте сегрегације, y којима, код типа из Трговишког Потока, преовлађује хи- перстен, a код оног из Лађевачке Реке аугит. Основна je маса упрскана многобројним ситним зрнима магнетита и пироксена. Нису ретке ни издужне призмице апа- тцта. Овај тип андезита по спољашњем изгледу, структури, и минералошком саставу приближапа ce базалтима без оливина. Присуство велике количине плагиокласа и одсуство ортосили- ката y овим стенама учинило je да их, на основу микроскопске одредбе, ставим y андезите, a како су приближују базалтима, 96 да их сматрам као један нарочити варијетет андезита, базалтске- фације. Ове стене издвајају ce од осталих нормалних андезита са хиперстеном и аугитом још и по томе: што фенокристали пла- гиокласа и феромагнезијских састојака нису јасно порфирски, већ само нешто крупнији од микролита, којн такође достижу знатне димензије; што су бојени састојци јасно заступљени у оба доба консолидације и што je основна маса фино проткана магнетитским и пироксенским зрнима. Најзад, по спољашњем хабитусу ce разликују, јер су једрије и црно обојене, док нор- мални котленички андезити обично нису тако једри ни црно обојени. Б. Андезин с хорнблендом и пароксеном. Типски представник ове врсте андазита јесте компактна стена, загасито-плаве боје, с прљаво-зеленим мрљама; но мо- же бити затворене-сиве или загасито-руменкасте, најзад отво- рено-сиве када стена више није компактна већ шупљикава. Налази ce y блоковима и комадима разне величине y изба- ченом вулканском материјалу, и као једноставна маса на месту. Кристалинитет je основне масе врло слаб, изузетно ce јав- љају типови с основном масом која садржи велико мноштво микродита. Количина. бојених састојака y овим стенама варира, али увек остаје y таквој мери да стене изобилују њима. Поглавнто je заступљена хорнбленда и хиперстен, a спорадично ce јавља аугит. У извесним типовима преовлађује хорнбленда над пи- роксеном, a y неким влада обрнути однос, због чега сам међ овим андезитима издвојио: а. Т ип с х о р н б л е н д о м и хипе р с т е н о м. б. Ти п с п и р о к с е н о м и х о р нб л е н до м. Ове стене прелазе једне y друге веома поступно и теџшо je поставити јасну границу између њих. Ни оне нису поштеђене процеса промена; слабије или јаче су опалисане, a тако исто и оксидиоане. Кад еу опалисане губе првобитну боју и постају тамно сиве, y исто време мењају свој хабитус, и постају шупљикаве. Оксидисани типови су зага- сито-црвенкасти, ако су још при том и распаднути под утица- јем атмосферилија, онда добијају дрљаво црвену боју. Ова врста андезита y главном je распрострањена y јужном делу Котленика: Сирча (Чемерница, Борча, Михаилов Поток^ 97 Шиндра Поток, Краљица), Витановац; затим су испитани при- мерци из Лађевца, Жуна, Печенога. а. Тип с хорнблендом и хиперстеном. С и р ч а. — Камиџора. — Ово je брдо y главном саетав- љено од андезита с хорнблендом и хиперстеном, који ce овде налази као блокови, разне величине, y избаченом вулканском материјалу. Од њега су саграђена и неколико камаља који вире из овог материјала. Одавде je Г. М. Жујовић описао два типа, један амфибол- андезит без хиперстена, a други садржи поред амфибола и хи- перстен. У примерцима које сам проучио y микроскопу, основна je маса богата стакластом материјом, с врло ситним микроли- тима фелдспата. Фенокристали: плагиоклас, хорнбленда, хиперстен. Плагиокласи припадају врсти андезин-лабрадора и лабра- дора са 65°/0 An. Базичне су зоне, једног броја индивидуа, претворене y опал. Неке индивидуе садрже стакластих инклу- зија с мехуром. Микролити плагиокласа махом припадају базичним врстама. Хорнбленда je представљена крупним кристалним индиви- дуама, које су издужене y правцу вертикалне осе, с близна- цима по h1 (100). У разним комадима стена je различито обо- јена, може бити зелена, костењасто-мрка или црвена. Ова по- јава указује да je хорнбленда y извесним примерцима остала непромењена, a y неким je јаче или слабије претрпела процес оксидације. Махом сви пресеци хорнбленде имају на ободу магнетитску зону, састављену од ситних зрнаца магнетита. Хиперстена има много мање од хорнбленде и његови су кристали знатно мањих димензија; често ce удружује с хорн- блендом. Местимично хорнбленда и хиперстен граде зрнасте сегрегације. Споредни еастојци: магнетит, апатит. Борча. — Мала и Велика Борча саграђене су од избаченог материјала, y коме ce налазе већином блокови и комади анде- зита с хорнблендом и хиперстеном. Ове стене су затво- рено-сиве, пепељаве или црвене боје, са састојцима зрнастаг облика. Испитао сам више примерака са овога брда и нашао да ce међу овим етенама налазе примерци рслативно свежи, оксидисани, опалисани. 98 Структурно и квалитативно минералошки стене са Борче, индентичне су са стенама истог варијетета са Камиџоре. Хорнбленда je зелена и нема магнетитску зону. У неким примерцима иоказује зонаран раопоред боја. Језгро je затво- рено зелене, a ободска зона отворено зелене боје. Кад je окси- дисана онда по ободу добија и магнетитску зону, a ситније су индивидуе потпуно иретворене y ову материју. У неким при- мерцима овог андезита хорнбленда je преминералисала y био- тит и фелдепат. Кад je стена претрпела јачи степен опалиеања, онда je, поред плагиокласа и основне масе, и хорнбленда делимично претворена y опал. Хиперстен je крупно излучен y кристалним индивидуама, скоро подједнако издуженим y правцу вертикалне и хоризон- талне осе. Ситне ce индивидуе по ободу претварају y бастит, a y оксидисаним типовима су окружене магнетитском материјом. Споредни састојци: магнетит, с јасним кристалним кон- турама, циркон, апатит. Михаилов Поток. — Овде ce овај андезит налази y комадима разних димензија y избаченом вулканском материјалу. Пепе- љаве боје, скоро шупљикавог хабитуса. Основна je маса делимично опалисана, сиромашна микро- литима a богата стакластом материјом. Фенокристали: плагиоклас хорнбленда, хиперстен. Плагиокласи су представљени андезином, андезин-лабра- дором и лабрадором. Садрже много стакластих инклузија и прорасли су, стакластом материјом тако, да извесне индивидуе имају с и т a с т y с т р у к т у р у . Хорнбленда може бити зелена, или оксидисана и магма- тички резорбована, са зонариим распоредом боја. Неке су ин- дивидуе претворене y фиброзну изотропску материју (опал). Каткад je прорасла аугитом и фелдспатом, те изгледа да je песилитски удружена с овим минералним врстама. Најзад, y извесним случајевима хорнбленда може бити замењена једним агрегатом од хиперстена, стакласте масе, фелдспата и магнетита. Споредни састојци: магнетит, циркон, апатит. Л а ђ е в а ц . — Стена затворено-сиве боје, с крупно из- лученим фелдспатима. Налази ce y избаченом вулканском ма- тернјалу. Минералошки и структурно идентична je с претход- ним стенама овога варијетета. 99 Плагиоклас je андезин-лабрадор и лабрадор, изрешетан опалском материјом. Покадшто закдапа ситне кристале хи- церстена. Хорнбленда je мрко-зелена, с лепим близанцима по ћ1 (100) :што je, y осталом,. општа појава y андезитима који садрже хорнбленду. Удружује ce с хиперстеном ; каткад заклапа ситне. крис- тале овога минерала. Има индивидуа које су преминералисале y ромбичан пироксен. Неке су индивидуе великим делом ко- родоване основном масом. Хиперстен je застунљен ситним кристалним индивидуама. Споредни састојци: магнетит, апатит. б. Тип с пироксеном и хорнблендом. В и т а н о в а ц . — Мујинац Поток. — Стена компактна, налази ce као једноставна маса на месту; затворено-зеленкасте €»оје. Основна je маса слабог кристалинитета, са ситним микро- литима фелдспата и бојених састојака. Ови последњи претво- рени су y хлорит, због чега јеи основна маса обојена зеленкасто. Фенокристали: плагиоклас, пироксен, хорнбленда. Плагиокласи припадају врсти андезина и андезин-лабра- дора и лабрадора. Делимично су претворени y опал и распад- нути y дамурит. Садрже стакластих инклузија. Пироксен je с.ав претворен y бастит, знатне бирефракције, услед присуства гвожђевите материје. Хорнбленда je магнетитисана, па затим претворена y хло- рит. На рачун хорнбленде створен je биотит, али y незнатној количини. Споредни састојци: магнетит, циркон, апатит. Ж y н е. — Старо Селиште. — Стена компактна, затворе- но црвене боје; налази ce y облику крупних блокова. Основна je маса стакласта с покојим крупним микроли- том илагиокласа и пироксена. Фенокристали: плагиоклас, пироксен, хорнбленда. Плагиокласи припадају андезину и лабрадору. Крупне индлвидуе порасле су опалском материјом y облику ситних лачака. Од пироксена y главном je заступљен хиперстен, аугит ce јавља спорадично. Местимично ове две минералне врсте граде .врнасте сегрегате. 100 Хорнбленда изузетно достиже велике димензије и тада je најкрупнији састојак y етени; иначе, иросечно, њено су инди- видуе еитније од осталих фенокристала.Близни ce по h 1 (1 0 0 ). По ободу je знатно кородована и мрко зелене je боје. Показује зонаран распоред боја, тако да je средишни део отвореније боје,. a ободски затвореније, супротно нормалном појаву. Споредни састојци: магнетит, циркон, апатит. П е ч е н о г е. — Горњи ток Дебељак Потока. — Стена компактна, загасите боје; налази ce као састојак избаченог вул- канског материјала и као једноставна маса на месту. Основна je маса богата стакластом материјом, с микро- литима фелдспата и пироксена. Димензије микролита поступ- но расту и прелазе y фенокристале. Фенокристали: плагиоклас, хиперстен, аугит, хорнбленда. Плагиокласи прнпадају већим делом лабрадору са 58% An.. Имају зонарну структуру као и y осталим стенама са Котле- ника, и делимично претворени су y опал. Аугит pi хиперстен чине главне бојене састојке и имају исте особине као и y другим стенама овога вариетета. Честе су зрнасте сегрегације ова два пироксена. Хорнбленда je махом представљена ситним кристалима, који су или оивичени магнетитском материјом или потпуно претворени y њу. Крупне су индивидуе ретке, кад их има претворене су . y агрегат пироксена и магнетита. Споредни састојци: магнетит, апатит. С и р ч а. — Краљица. — Ово je брдо највећим делом сас- тављено од андезита с пироксеном и хорнблендом. Стена je црвене боје, распаднута, с видљивим кристалима плагиокла- са, a феромагнезијски састојци су претворени y гвошђевиту материју. Налази ce као састојак избаченог вулканског мате- ријала. Основна je маса богата микролитима, те ce приближава пилотакситној структури. Бојени су еастојци интезивно промењени оксидацијом, највећим делом магнетитисани. Остаци од њихове приморди- 'јалне материје накнадно су претворени y калцит. Једино по кон-, -турама и сумњивим траговима првобитне материје могло с сс.1;ључити да je стена садржавала пироксена и амфибола. Плагиокласи припадају врсти андезина и лабрадора; дуж пукотина иретварају ce y калцит. Споредни састојци: магнетит, апатит, хематит. На коси између Витановца и Шумарице налази ce андезит « ппроксеном и хорнблендом y избаченом вулканском матери- јалу. Стена je сиво-руменкасте боје, компактна. Знатно je промењена; плагиокласи су већим делом опа- лисани; од бојених састојака садржи хорнбленду и пироксен. Хорнбленда je била оквирена магнетитском материјом, али je ова доцније, под утицајем спољашњих агенаса, претворена y лимонитску материју. Остали део хорнбленде претворен je y изотропску опалску матерлју, те само контуре кристалних облика указују на њено некадање присуство. Извесне индивидуе хиперстена имају по ободу гвожђе- виту материју, друге су поштеђене овога процеса промене. Дуж пукотина нретвара ce y бастит. Споредни састојци: магнетит, апатит. И y Трговишком Потоку налазе ce крупни блокови ове врсте андезита, који je овде врло једар и затворене боје. Мине- ралошки и структурно приближује ce највише типу из Пече- нога. Главни je бојени састојак хиперстен, ређи je аугит, по- најчешће удружен с хиперстеном на истој индивидуи. Хорн- бленда ce јавља спорадично. Овај je тип крајњи члан низа андезита с пироксеном и хорн- блендом и чини прелаз ка андезитима с хиперстеном и аугитом, јер je хорнбленда y њему заступљена y незнатној количини. У Шиндри Потоку овај ce варијетет андезита налази као једноставна маса на месту, близу серпентина. Стена je затво- рено сиве, скоро црне боје, врло једра; оком ce виде само ситни фенокристали фелдспата. Издваја ce од осталих типова овога вариетета по томе, што je врло сиромашан фенокристалима, који изузевши неко- лико индивидуа плагиокласа, не достижу обичне димензије фенокристала котленичких андезита. Основна je маса богата етакластом материјом, y којој ce виде, врло ситни, издужени микролити фелдспата, нејасне кон- туре, оријентисани тако да дају основној маси карактер флуи- далне структуре. Фенокристали: плагиоклас, хорнбленда, хиперстен, аугит, ' Плагиокласи су делимично опалисани или проткани сш4\ ннм стакластии инклузијама. Међу њима преовлађује андезипу но има и лабрадора. 102 Хорнбленда je заступљена y знатној количини; има je го- тово онолико колико и пироксена. Ситније индивидуе претво- рене су y магнетитеку материју. Међутим крупније имају само магнетитски оквир, или су претворене y агрегат матнетита п аугита, еа нешто мало остатака примордијалне хорнбленде. Аугит преовлађује над хиперстеном; понајчешће ce ова два минерала међусобно удружују на истој индивидуи. Од њих ce такође налазе и зрнасте сегрегације. Споредни састојци: магнетит, апатит. Знатно присуство хорнбленде *у овој стени чини те она представља прелазни тип између андезита с пироксеном и хорнблендом, и андезита с хорнблендом и хиперстеном. У једној од левих притока Шиндре Потока налази ce, та- кође, y облику једноставне масе на месту, стена затворено-ру- менкасте боје, једра, с видљивим фенокристалима плагиокла- са и феромагнезијских састојака. Ова стена разликује ce од претходне што je богатија фе- нокристалима, међу којима главну улогу игра хиперстен, ау- гит je редак, a хорнбленда ce јавља сасвим спорадно. Основна. je маса много јачег кристалинитета, хиалопилиотске структуре. Плагиокласи припадају андезину, a базичне зоне лабрадору. Хорнбленда je магматички резорбована и овим процесом већим делом уништена и претворена y агрегат магнетита и пи- роксена. Хиперстен ce јавља y индивидуама од неколико милиме- тара y дужини, једним делом, нарочито ситне индивидуе, претворене су y гвожђевиту материју. Споредни састојци: магнетит, апатит. В. Андезит с хорнблендом, пиркосеном, биотитам. Извесан број андезита с пироксеном и хорнблендом садр- же још и биотита. Овакве андезите издојио сам засебно и назвао сам их горњим именом. Ове стене су компактне затворено-руменкасте или загаси то-црвене боје. Оне еy мање више оксидисане, a плагиокласи су им делимично опалисани. Немају велико пространство на Котленику; налазе ce као једноставне масе на месту или улазе y састав избаченог вулкан- £ког материјала. Основна маса показује различит кристалинитет: може битн богатија или сиромашнија микролитима. Ове су стене богате 103 бојеним састојцима, y облику фенокристала различитих димен- зија, од којих главну улогу играју хорбленда и биотит. Количина пироксена je променљива, због чета постоје типови богатији или сиромашнији њиме, те на тај начин неосетно пре- лазе y андезите с хорнблендом и биотитом. Г y н ц a т и. — Зјајевац. — Стена загасито — сиве боје, једра, с макроскопски ситним кристалима фзлдспата. Налази е:е y блоковима y избаченом вулканском материјалу. Основна je' маса богатд микролитима фелдспата и бојеним састојцима; структуре хиалопилитске. Фенокристали: плагиклас, пироксен, биотит. Главни бојени састојци су пироксен и хорнбленда, док био- тита има мало, овде онде y етени. Плагиокласи су релативно свежи, заклапају ситне криста- ле биотита и стакласте инклузије, поједине целе индивидуе прорасле су стаклаетом материјом. У главном припадају ан- дезину, киселије зоне олигоклас-андезину, a базичне ла- брадору. Хорнбленда и биотит оу претворени y магнзтитску мате- рију, или y агрегат пироксена и магнетита. Ретке еу индивидуе на којима ce виде још остаци примордиалне материје, и она je оксидисана. Од пироксена заступљен je y главном хиперстен, аугита има мање. Споредни састојци: магнетит, апатит. У потоку Шапа овај ce варијатет андезита налази као јед- ноставна маса на месту. Примерак из средњег тока je затворене, скоро црне, боје, док je примерак са ушћа овога потока y Ђу- ровац црвене боје, јако оксидисан. Основна je маса стакласта, делом опалисана, сиромашна микролитима, који су крупнији него обично и састоје ce из хорнбленде, фелдспата, магнетита. Магнетитом je проткана сва основна маса, услед чега, кад je свежа, има затворено сиву боју Фенокристали: плагиоклас, хорнбленда, хиперстен, биотит. Плагиокласи су исти као и y стени из Зјајевца Потока, са- мо су y извесним случајевима јаче опалисани. Од бојених састојака хорнбленда je заступљена y највећој количини. Она може бити потпуно оксидисана, и тада je мрко црвене.боје, с јасним зонарним распоредом боја, и с магне- титским ободом који распадајући ce даје хематит. Извесни пре- 104 сеци показују да je хорбленда претрпела још и магматичну ре- сорпцију. У свежој стени хорнбленда je мрко-зелене боје, али ако je отена измењена процесом оксидације онда су ситније индивидуе потпуно претворене y магнетитску материју, a круп- није имају широк обод од ове мин'ералне супстанце. Биотит je редак бојени саетојак јавља ce y крупним фз- нокриеталима, магматички резорбованим, или je потпуно ок- сидисан. Од пирексена je, y главном, заступљен хиперстен и то y мањој количини од хорнбленде; аугит ce јавља спорадично. Хи- перстен и хорнбленда ce песилитски удружују. Ж y н е .— Старо Селиште (Крш). — Стена загасите боје* с крупним и ситним фенокристалима фелдспата; од бојених са- стојака оком ce распознаје нарочито биотит. Налази ce y обли- ку крупних блокова. Основна маса садржи крупне микролите фелдспата, од ко- јих je један део спљоштен под g1 (0 1 0 ), a други je изометрички развијен. Фенокристали: плагиоклас, хорнбленда, биотит, пироксен. Плагиокласи припадају андезину и лабрадору, прорасли су стакластом материјом, делимично опалисани. Хорнбленда и биотит су лако оксидисани, и обе ове врсте показују зонаран распоред боја, притом су још и делимично резорбоване. Често ce међусобно удружују на истој кристалној индивидуи. Од пироксена y главном има хиперстена, a аугита врломало. Споредни састојци: магнетит, апатит, циркон y крупним зрнима. Ова ce стеиа издваја од осталих типова овога вариетета по томе, што хорнбленда и биотит чине главне бојепе састојке,а пироксен je заступљен y много мањој количини. Због овога би ce могла ставити y андезит с биотитом и хорнблендом, y коме ce, такође, јавља споредно пироксен. Али како y њој има више пироксена него y нормалним андезитима с хорнблендом и биотитом, то сам ју уврстио y андезит с хорнблендом, пироксе- ном и биотитом. На овај начин представља прелазни тип између ове две врсте андезита, a знатно ce приближава анде- зитима с хорнблендом и биотитом. К н ii ћ . — Вршчић. — Овај ce андезит овде налази као једноставна маса на месту. По бојн, спољашњем хабптусу, 105 «труктурно и минералошки стена je индетична с оном из по- тока Зјајевца. Разликује ce од ње само по томе што je свежија. М и л о ч a ј. — Стена руменкасте боје, распаднута. — На- лази ce као састојак избаченог вулканског материјала y Мило- чајској Реци. Основна je маса сиромашна микролитима, делом опа шсана. Фенокристали: плагиоклас, хорнбленда, биотит, пироксен. Плагиокласи су већим делом свежи, само су извесне инди- видуе делимично претворене y опал. Припадују врсти андезина и андезинлабрадора са 40% An. Бојени су састојци потпуно измењени путем оксидације и магматичке ресорпције. На основу кристалних контура и рђаво очуваних трагова од примордиалне минералне супстанце мо- же ce рећи да je стена садржавала биотита, хорнбленде и пи- роксена. Споредни састојци: магнетит, циркон апатит. G ii р ч а. — Трговишки Поток. — Компактна стена, јако оксидисана; налази ce y избаченом вулканском материјалу. Осиовна je маса, као и y осталим типовима овога вариетета, ■сиромашна микролитима; црвено обојена од продуката распа- дања бојених састојака. Феромагнезијски су састојци: хорнбленда, биотит, пиро- ксен. Јако су оксидисани и магнетитисани. Док су други са- •стојци сасвим измењени, биотит ja боље очуван. Плагиокласи су свежи, иако су бојени састојци претрпели јаку алтерацију. Припадају врсти андезина и лабрадора. II a ј с и ј е в ii h. — Котлењача Поток. — Стана je црвене бвје, туфозног хабитуса, с крупним макроскопским фелдспа- тима. Налази ce y горњем току. овога потока, y избаченом вул^ канском материјалу. Фенокристали: плагиоклае, хорнбленда, биотит, пироксен. Стена je јако распаднута и приеуетво бојених састојака могло je бити утврђено на основу кристалних контура и рђаво очуваних трагова од примордиалне материје. Они су прво про- мењени путем јаке оксидације, па затим распаднути иод ути- цајем атмосверских агенаса. Иначе плагиокласи су исти као и y претходним стенама овога вариетета андезита. Г. Андезит с хорнблендом и биотитом. У овај вариетет ставио сам оне андезите који имају као «ιιτΗβ бојене састојке хорнбленду и биотит. Количина биотита 106 може варирати, али не надмашује количину хорнбленде. Пи- роксен (хиперстен, аугит) јавља ce спорадично, али увек остаје y границама незнатне количине. То су стене шупљикаве, трахитног хабитуса, често с круп- ним кристалима плагиокласа хорнбленде и биотита. Слве су боје или црвене кад су оксидисане. По спољашњем хабитусу нодсећају на даците трахитног хабитуса, али одсуство кварца чини те ce на терену лако могу разликовати од ових. У главном налазе ce као блокови, различитих димензија, y избаченом вулканском материјалу, ретко као једноставна- маса на месту. Основна je маса различитог кристалинитета : може бити сиромашна микролитима или je сва искристалисана y једно ткиво микролита, с врло незнатном количином стакласте материје. Андезит с хорнблендом и биотитом аналог je дациту лам- ирофирске фације y погледу минералошког састава и богатства y бојеним састојцима, нарочито типови који су нађени y Гунцатима. Као што ce y поменутим дацитима јавља као спо- редан састојак пироксен, y истом својству je заступљен и y овимг стенама. ГЕрема томе постоји извесан паралелизам y криста- лизацији магме која je дала ова два различита петрографска типа. У једном случају услови кристализације фаворизирали су образоване минералне асоцијације с кварцом, a y другом остварена je иста асоцијација без кварца. И међу овим стенама има типова оксидисаних. или делн- мично опалисаних. Пруочени су примерци из Гунцата, Кнића, Пајсијевића,. Сирче, Тавника. Г y ii ц a т ii . — Владичинац Поток. — Стена сиве боје, тра- хитног хабитуса; налази ce y комадима и блоковима различите- величине у. избаченом вулканском материјалу. Основна je маса хиалопилитске структуре, с микроли- тима фелдспата спљоштених по g1 (010). Поред ових налазе· и крупни макролити хорнбленде Фенокристали: плагиоклас, хорнбленда, биотит, са врло· мало хиперстена. Плагиокласи показују врло лепу зонарну структуру и за- клапају крупне стакласте инклузије, правоугаоног пресека^ 107 с гасним мехуром. Припадају олигоклас-андезину, андезину и лабадору са 50% An. Хорнбленда je зелена, кадкад показује зонаран раепоред боја, када je језгро мрко зелене, a ободска зона светлије зелене боје. Кристалне су индивидуе издужене y правцу вертикалне- осе, с близнацима по- h1 (100). Покадшто хорнбленда и биотит ее удружују тако да ce њихове индивидуе увлаче једна y другу,. или je језгро од биотита, a остали део индивидуе од хорнбленде. Биотит je заступљен крупним кристалним тшдитшдуама: показује зонараи распоред боја. Механички je деформисан: извијен ii поломљен. Неке индивидуе заклапају ситне кри- стале фелдс.пата. Поред многобројних инклузија апатита, ре- ђих циркона, врло ретких инклузија рутила, заклапа још и крупне инклузије, хексагоналног или правоугаоног облика, е ситним гасним мехурима. Ове ce, под укрштеним никалима, понашају изотропски, те подсећају на стакласте инклузије,. какве ce врло често сретају y фелдспатима котленичких стена1. Споредни састојци: магнетит, циркон, апатит. К н ii h. — Голо Брдо. — Стена ce налази y облику једноста вне масе на месту, истог хабитуса као стена из Гундата. Разли- кује ce од ње што су фелдспати и биотиг крупније излучени. Врло je свежа, што није чест случај код котленичких с-тена. Основна je маса стакласта, сиромашна микролитима. Поред, микролита фелдспата налази ce и покоји микролит хорнбленде.. По кристалинитету основне масе ова стена представља један хиало-андезит. Фенокристали: плагиоклас, хорнбленда, биотит. Плагиокласи су зонарни и припадају врсти олигоклас·- андезина, андезина, базичне зоне лабрадору. Хорнбленда j e зелена и има je y великој количини. За- клапа често ситне кристале фелдспата, биотита, хиггерстена. Често ce удружује с биотитом. Њени кристали имају по неко- лико милиметара y дужини, с близанцима по hl (1 0 0 ). Биотит je механички деформисан. Заклапа ситне кристале плагиокласа и садржи исте инклузије као стена из Гунцата. Пироксен ce јавља y зрнастим сегрегацијама y друштву с хориблендом и фелдспатом, или пак y облику игличасгих 1 O. Müge констатовао je овакве инклузије хексагоналног обли-- ка y азорским хиалотрахитима: Petrographische Untersuchungen an Ge­ steinen von den Azoren. N. J., 1883, II , p. 189 ш кристала који испуњују шупљинице y стени. Заступљен je погла вито аугит, хиперстена има врло мало. Споредни састојци: магнетит, циркон, апатит. П a ј с и ј е в и h. — Котлењача Поток. — Загасито-сиве i5oje, с круинијим састојцима него што ce обично сретају y другим стенама овога вариетета андезита, међу њима нарочито ce истичу фелдепати. Налази ce y великим комадима y изба- ченим вулканском материјалу. У опште ова стена има јачи кристалинитет него ли остали типови овога андезита и одликује ce великим богатством боје- них састојака. Садржи крупне индивидуе аугита, лоред тога што постоје игличасти агрегати од овог минерала. У оба слу- чаја ауглт je већим делом претворен y калцитску материју. По осталим особинама стена je једнака с другим типовима овог андезита. С и р ч а. — Трговишки Поток, Шиндра Поток — Стена из Трговишког Потока je руменкасте боје, местимично црвена, туфозног хабитуса. Из Шиндре je мрко-сиве боје, с макроскоп- ским кристалима плагиокласа, биотита, хорнбленде. Налази ce y избаченом вулканском материјалу. Основна je маса стене из Трговишког Потока, већим де- лом, опалисана, шупљикава, с врло ситним микролитима фелдспата, понајчешће неправилне контуре. Напротив стена нз Шиндре има основну масу богату микролитима и није опа- лисана, нити шупљикава. Фенокристали: плагиоклас, хорнбленда, биотит. Плагиокласи припадају андезину са 40% An. и лабродору. Једни су свежи, a други су систаето изрешетани опалском ма- теријом. У стени из Трговишког Потока местимично ce види норед целих индивидуа плагиокласа и парчад од овог минерала, кластично распоређена, што јој даје туфозан карактер. Хорнбленда je заступљена крупним кристалним индиви- дуама, издуженим y правцу вертикалне осе, боје мрко зелене (Шиндра) или, ако je оксидисана, црвене боје (Трговишки ГТоток). Кад je стена опалисана онда je хорнбленда претворена y једну врсту опала, мрко жуте боје. Кад je распаднута, онда je прет- ворена y калцит. Биотит je оксидисан y примерку пз Трговишког Потока. Као и хорнбленда заклапа ситне кристале плагиокласа, и обич- не инклузије од апатита и циркона. 109 Споредни састојци: магнетит, хематит, апатит. T a в н и к. — Каменита Коса и Ракљата Коса. — Ове су косе саграђене од избаченог вулканског материјала, y чији еастав улази и андезит с хорнблендом и биотитом. Стена je трахитног хабитуса. Основна je маса богата крупним микролитима биотита и хорнбленде, поред врло ситних микролита плагиокласа. Фенокристали: плагиоклас, хорнбленда, биотит. Индивидуе плагиоклаеа испуцане су и поломљене; при- падају врсти лабрадора са 50% An., и олигоклае-андезина. За- клапају стакласте инклузије и ситне кристале биотита. Хорнбленда je мрко зелене боје, удружује ce с биотитом. који ce овој стени ствара још ii ирекристалисавањем хорнбленде. Биотит je представљен крупним индивидуама, често je ме- ханички деформисан. Им га y знатној количини, скоро y истој количини као хорнбленда. Споредни састојци: магнетит, циркон, апатит. На Каменитој Коси поред непромењених андезита с хорн~ блендом и биотитом налазе ce и оксидисани комади. У оваквим примерцима бојени су састојци већином прет- ворени y магнетитску материју, но постоје и индивидуе које су јако окслдиеане, a само по ободу претворене y магнетит. Плагиокласи су остали већим делом свежи, и припадају истим. врстама као y претхадним стенама овога варијетета. Б A 3 A Л T. Међу многобројним примерцима вулканских стена, које сам прикупио на Котленику, налази ce један примерак који ло своме минералошком и хемиском саетаву припада базалту. На терену јавља ce y облику жице y атару села Гунцати, y доњем току Владичинца Потока. Стена je сиво руменкасте боје, једра. Макроскопски, сем жутих пега, од продуката распадања оливина, не раепознају други састојци. Микроскопом ce види да je ова стена веома богата бојеним састојцима, богатија од свих андезита и дацита са Котленика и ови преовлађују над безбојним. Скоро je холокристаласта, с врло незнатном количином стакласте материје, са ситним интрателурским састојцима и с крупним микролитима који поступно прелазе y фенокристале. На овај, начин ова стена нема јасну порфирску структуру, већ су њени састојци тако распоређени међусобно да граде једну структуру која ce внатно приближава офитској. Представља минералну асоцијацију плагиокласа, пирок- сена (аугит, хиперстен) оливина и биотита, са споредним са- «тојцима магнетита и апатита. Плагиокласи су, кад не испуњују просторе између дру- гих састојака, приткастог облика; обично с албитским ближ- њењем, без јасне зонарне структуре. Нема погодних пресека за микроскопску одредбу, али неколико пресека указују на при- суство лабрадора, a ослањајући ce на бирефракцију и индекс рефракције није искључено да постоји и олигоклас. Пироксен je главни бојени састојак, y главном je заступ- -љен аугит; хиперстена има мање. Њихове кристалне индивидуе већма су издужене y правцу вертикалне осе, и различите су величине. 111 Оливина има после пироксена највише, његове кристалне мндивидуе достижу највеће димензије y стени. Крупне индивидуе «у потпуно претворене y фиброзни бовлингит, нерачасте боје. Биотит je заступљен y најмањој количини, и то y ситним кристалним индивидуама. Базалт из Гунцата еличан je дацитима с кварцем окру- женим пирокеенским венцем и андезитима базалтске фа- иије. Од њих ce лако разликује богатсвом бојених еастојака и присуством оливина. Хемиски еастав неколиких котле- ничких стена и њ ихова хемиско- минералошка класификација. Класификација неколиких котленичких стена заснована на хемиској природи њиховој изведена je овде по методи М. А. Lacroix која je, y ствари, упрошћена и допуњена квантита- тивна класификација американских петрографа.1 Да би допунио минералошки појам са хемиско-квантитативним појмом М. A. Lacroix служи ce системом хемиско-минералошким аме- риканских петрографа : W. Cross, I. P. Iddings, L. V. Pursson, H. S. Wa- chington1 2. Класификација ових петрографа не води рачуна о стварном минералошком саставу једне стене, те ce према томе може сматратп као класификација магме, a не класификација стена. На против, М. A. Lacroix води исто толико рачуна о стварном минералошком саставу, као и о хе- миској природи, па на основу та два фактора врши класификацију стена. Пе усваја компликовану номенклатуру американских петрографа, али задржава њихову општу поделу y четири главна одељка (divisions): кла- су {classe), ред (ordre), разред (rang), подразред (subrang). Тако, да би означио коју било стену ставља уз њено минералошко име и магматички- параметар (класу, ред, разред, подразред). На основу природе безбојних састојака (кварц, фелдспати фелд- спатоиди) подељене су све еруптивне стене y пет великих класа3. У прве две класе стављене су стене богате кварцом ; прва класа обухвата стене које су искључиво састављене од кварца, због чега има готово само теориску вредност. Tpeha класа обухвата стене чији je главни безбојни састојак фелд- спат, али са могућношћу да постоји и једна мала количина кварца илк фелдспатоида. 1 Mineralogie de M adagascar, T. II, p. 219, 1922. 2 Q untitative Classification of Igneus Rocks, Chicago-London. 1903 ; допуне y H. S. W aschington : Chemical Analysis of Ingneus Roks. Prof. Pap. 1917. 3A. Lacroix, op. cit. p. 220 ; I. P. Iddings. Ingneus Rocks, New- York, 1913, t. II. 113 Четвртој класи прмпадају стене y којима поред фелдспата има и фелдспатоида y знатној количини. Пета класа обухвата стене y којима je једини безбојни еастојак један фелдспатоид. Ова подела одговара хемиским особинама стена, што je од великог значаја. Првим двема класама одговарају стене које имају више сили- ције него што je потребно да алуминија иагради еа потребном количи- ном монооксида фелдспате ; трећој класи одговарају стене које имају довољну количину силиције за стварање фелдспата или ce приближава тој количини ; четвртој и петој класи одговарају стене које имају си- лилиције y дефициту. Интервенција бојених састојака (лискун, пироксен, алфрибол) y клаеификацији стена има карактер квантитативан, a не квалитативан, али њихова природа утиче и на квалитативне карактере стена. На основу количине бојених састојака М. A. Lacroix предложио je, проширивши поделу W. С. Brogerr-a на леукократне и меланократне, да ce стене према садржају бојеиих састојака разликују на: х о л о л е у к о к р а т н е (5% бојених састојака), л е у к о к р а т н е (10%— 35%), м е з о к р а т н е (35%— 65%), м е л а н о к р а т н е (65%— 95%), х о л о м е л а н о - к р а т e е (више од 95% бојених састојака). У свакој класи извршена je даља подела према природи и релативној пропорцији фелдспата. Структура служи да одреди да ли je стена зрнаста (фанерит) или порфирска (афанерит). Систем класификације американских петрографа састоји ce y овоме : Оставља ce на страну стварни минералошки састав стене; узима ce про- центна хемиска анализа њених оксида и претвара ce y молекуле. Затим ce израчунава, строго по утврђеном методу, теориски минерални састав који ce изражава групом тако званих о с н о в н и х м и н е р а л а (stan­ dard minerais; minéraux étalons). Ово израчунаваље основних минерала врши ce на следећи начин: комбинује ce алуминија с калијом, с натријом, и с потребном количи- ном калције и силиције да би ce наградили фелдспати (или фелдспатоиди), a затим ce распореди остатак силиције на двовалентне оксиде, да би ce на- градили, према случају, орто или мета силикати, или, пак, обе групе заје- дно. У извесним случајевима, после ове радње, преостане слободне силици- је. — Руде (магнетит, илменит, апатит, итд.) награде ce пре свих дру- гих минерала. Минералошки састав добивен рачуном из хемиског састава М. А. Lacroix назива в и р т у е л н и м с а с т а в о м (composition virttuelle). Американски петрографи такав састав начивају Norm, за разлику од Mod, како називају стварни минералошки саетав неке стене. Виртуелнн састав поклапа ce са стварним, ако стена не садржи алумо-силикате гвожђа и магнезије. Међутим ако ови силикати постоје y стени, онда ce њен минералошки састав не слаже с виртуелним, пошто ce основа рачуна састоји y томе да ce сва алуминија изрази y стању фелд- спата, иако je била y саставу и других састојака. Ако je y једној стени алумо-силикат изражен y лискуну, рачун даје више ортокласа ; ако je y аугиту или хорнбленди рачуном ce добија већа количина анортита. 8 114 У хемиско-минерапошкој класификацији постоје одељци, као што je мало час речено: класа, ред, разред, подразред. К ласа има пет. К л a с а. — Подела y класе оснива ce на односу безбојних према бојеним саетојцима. У прве три класе подела на ред, разред, подразред, врши ce помоћу односа позајмљених од безбојних састојака, a y двема по- следњим класама из односа узетих из бојених састојака, који овде играју главну улогу. М. A. Lacroix сматра да класификација изведена на овај начин показује дисконтинуитет, док сва дата указују да међу стенама постоје y свима правцима континуитет, због чега je и врло тешко поста- вити једну природну класификацију. Да би отклонио ту незгоду он даје за стене III и IV класе два симбола, један као главни, a други као допунски. На основу односа безбојних састојака према бојеним поменути аутор износи да: хололеукократна група одговара I класи леукократна „ „ II ,, мезократна ,, ,, I II ,, меланократна ,, ,, VI ,, холомеланократна „ ,, V „ Р е д . — У I , I I , I I I , класи ред je одређен односом кварца или фелд- спатоида према фелдспату. Кад je ред одређен бројевима 1, 2, 3, 4 стена садржи кварца, кад je 5 онда je на граници и не садржи ни кварца ни фелдспата ; или врло незнатну количину кварца или нефелина; кад je 6, 7, 8, 9, онда je стена без кварца, a са фелдспатоидом (нефелин). P a з р е д. — Одређује ce односом алкалија према калцији која улази y састав фелдспата. Указује на базичност плагиокласа y стени. Кад je вредност овога параметра : 1- Анортит плагиокласа креће ce између 0 и 7% An. Није изражен као плагиоклас y стени. 2- Анортит плагиокласа креће ce између 7 и 25% An. Изражен je y стени као олигоклас. 3- Анортит плагиокласа креће ce између 25 и 50% An. У стени je изражен као андезин. 4- Анортит плагикласа креће ce између 50 и 75% An. У стени je изражен као лабрадор. 5- Анортит плагиокласа креће ce између 75 и 100% An. У стени изражен као анортит. П о д р а з р е д . — Добија ce из односа калије према натрији. Озна- чава пропорцију, или боље речено, могућност да постоји или да je одсутан калиумов фелдспат или леуцит. Према вредности овога параметра разлн- кују ce две групе стена : К а л и у м с к а , обухвата подразредне: 1, 2. — Калиумски фелдспат који преовлађује јесте ортоклас или микролин. 3. — Ортоклас или микроклин и албит, често микропертит. H a т р и y м с к а, обухвата подразреде : 4 — Албит и ортоклас, и микропертит. 5 -— Само албит. К л a с a IV и V. У овим класама основни односи, као што je на- пред речено, позајмљени су од бојених састојака; подподела класа ба- 115 «ира на односу суме орто и металисиката према рудама. Р е д ce одре- ђује из односа пироксена према оливину; р a з р е д из односа збира магнезије и ферооксида према калцији која улази y саетав метасили- ката ; п о д р а з р е д из односа магнезије према ферооксиду гвожђа. Извршена je хемиека анализа шеет различитих типова, који показују следећи хемиски састав.1 a b . c d e / Si02 58,78 58,84 59,62 61,08 58,82 49,22 A l /h 16,31 16,26 17,29 17,25 15,89 10,60 Fe20 3 2,67 2,31 2,78 3,01 2,67 7,70 FeO 2,16 3,39 2,50 2,28 3,18 1,59 MnO 0 ,2 1 0 ,2 2 0,19 41 0 , 1 1 0,61 MgO 2,30 3,85 4,06 2,62 4,03 6,87 CaO 6,32 6,42 5,96 5,74 7,36 8,94 N (up 2,94 3,76 3,07 3,96 3,28 3,14 кр 2,40 2 ,2 1 1,53 1,76 1,82 2,36 TiO, 0,63 0,72 0,82 0,78 0,79 1,18 0,17 0,23 0,14 0,13 11 0,41 лр+ 3,23 1,19 1,13 0,79 1 ,2 2 3,53 нр 1,94 0,81 1,25, 0,92 0,83 4,55 100,09 1 0 0 ,2 1 100,34 100,32 10 0 ,0 0 100,24 a. Дацит с хорнблендом и биотитом — Ћуковац Фенокристали: плагиоклае (у главном андезин и лабрадор), ^варц, хорнбленда, биотит, y основној маси која je богата стак- кластом материјом.Спореднисастојци: магнетит, циркон, апатит. b. Дацит с пироксенским венцем око кварца ·— Кнић. Фенокристали: плагиоклас (олигоклас-андезин, лабрадор), кварц, хиперстен, аугит, биотит, хорнбленда, y основној маси са- стављеној од микролита плагиокласа и пирокеенаснезнатном ко- личином стакласте материје. Плагиокласи су слабо опалисани, a хорнбленда и биотит магматички резорбовани. Споредни састој- :ци: магнетит, апатит. c. Дацит с песилитним кварцом. — Сирча. Фенокристали: плагиоклас (андезин, лабрадор), хипер- стен, аугит, y основној маси богатој етакластом материјом и песилитним кварцом. Базичне зоне плагиокласа опалисане. Са 1 Анализе je израдио М. R aoult хемичар y Паризу. »* 116 зрнастим сегрегацијама хиперстеиа и аугита. Споредни са~ стојци: магнетит, циркон, апатит. d. Андезит с хорнблендом и пироксеном. — Сирча. Фенокристали: плагиоклас (андезин, лабрадор), хорнблен- да, хиперстен, y стакластој основној маси с микролитима фелд- спата. Плагиокласи су мало опалисани. Споредни састојци:. магнетит, апатит. e. Андезит с хиперстеном и аугитом. —- Сирча. Фенокриетали: плагиоклас (андезин, лабрадор), хиперстен, аугит, y основној маси доста богатој микролитима фелдспата.. Споредни састојци: магнетит, апатит. /. Базалт. — Гунцати. Састоји ce из пироксена (аугит, хиперстен), оливина, ве- ћим делом претвореног y бовлингит, биотита, плагиокласа, маг~ нетита, апатита, и нешто мало стакласте материје. Виртуелни минералошки састав ових стена je следећи: a S i02 58,78 979 Si02 16,50 A l,p3 16,31 162 Or. 14,46^ Fe20 3 2,67 16 Ab. 24,63 64,11 FeO 2,16 30. An. 25,02) 3/33 MgO 2,30 57 Ne. CaO 6,32 113 Le. К а20 2,94 47 a i2o 3 к 2о 2,40 26 CaSi03 2,321 T i0 2 0,63 8 Mg — 5,701 9,21 p 2o 5 0,17 1 Fe — 1,19] H3o + 3,23 Mg2S i04 n / J - 1,94 F e2 — MnO 0,21 3 Ma. 3,71) Hin. 1,22> 5,27 100,09 Ap. 0,34 i Sal. 80,61 5,56 (I).H K20 ___ 26 Fem. ~ 14,48 NaaO 47 ·,' i- 16,50 = 0.25 4. An. == 50% F. 64,11 K,Ο + N a20 C ad’ = 0,81 3. 90 117 b S i0 2 58,84 980 Si02 9,96 1 A120 3 16,26 160 Or. 12,79| Fe20 3 2,31 14 Ab. 21,96> 65,88 75,84 FeO 3,39 An. 21,13) Ne.MgO 3,85 96 Le. J CaO 6,42 114 A120 3 N a20 3,76 61 CaSi03 4,061 K.O 2,21 23 Mg — 3,57 >17,23 T i0 2 0,72 9 Fe 9,60 J P A 0,23 1 Mg2Si04 F e2 - 22.19 H20 + 1,19 Ma. 3,251 h 2o - 0,81 Ilm. 1,37 > 4.96 MnO 0,22 3 Ap. 0,34j 100,21 S al. /5,84 __ g 4g II K20 23 m 0 ,3 7 4. Fem. 22,19 Na20 61 Q. L. 9,9H n , s 4(5) An. = 3 9 %. F. 65,88 K2() ! Nas() 84 1,12 3 CaO’ 76 c Si02 59,62 993 S i02 16,68 a i20 3 17,29 170 Or. 8,901 Fe„03 2,78 18 Ab. 26,20 > 64,01 FeO 2,50 351 An. 28,91j 80,69 3 / Ne. MgO 4,06 101 Le. CaO 5,96 107 A120 3 Na20 3,07 50 CaSi03 K20 1,53 16 Mg — 10,101 , ’ } 11,42 T i0 2 0,82 10 Fe — 1.30) p 2o 5 0,14 1 Mg2S i04 ■ 17,46H jO + 1,13 Fe2. — H2o - 1,25 Ma. 4,811 MnO 0,19 4 Ilm. 1,52 > 6,40 Ap. 0,33} 100,34 148 Sal. 80,69 Fern. — 17,46 = 4,52 Ί Ι K20 N a20 16 50 0,32 Q. L. 16,68 F. 64,01 = 0,25 4 Λ = 52 % K20 + iN a„0 CaO’ = 0,63 104 3(4) d S i02 61,08 1,018 S i02 16,32 A12Os 17,25 169 Or. 10,011 Fe20 3 3,01 19 Ab. 33,54 67,74 FeO 2,28 31 An. 24,19; Ne. MgO 2,62 65 Le. CaO 5,74 103 A1Ž0 3 N a20 3,96 64 CaSi03 1,51) K20 1,76 18 Mg — 6,50 8,27 T i0 2 0,78 10 Fe — 0,62 P3O3 0.13 1 Mg2S i04 H2O+ 0,79 Fe2 H20 - 0,92 Ma. 4,41] MnO ,, Ilm. 1,52 6,27 100,32 Ap. 0,34 Sal. 84,06 = 5,76 1(11) κ2ο 18 = 0,24Fem. 14,54 Na20 64 Q. L. 16,32 F. ~ 67,74 = 0,24 4 An = 47 0//0 KaO + N a20 CaO’ 82 = -g^- = 0,94 3 e S i02 58,82 980 S i0 2 12,60 ai20 3 15,89 156 Or. 11,12’ Fe20 3 2,67 17 Ab. 27,77 >61,96 FeO 3,18 > An.Ne. 23,07 MgO 4,03 101 Le. a i2o 3 119 CaO 7,36 131 CaSi03 5,741 N a20 3,28 53 Mg - 10,10 18,05 κ2ο 1,82 20 Fe — 2,38j P i0 2 0,72 10 MgSi04 .23,51 T A 5 J Fe3 — H20 + H20 " 1,22 0,83 Ma. Ilm. 3.941 1.52Ј 5>46 MnO 0,11 1 Ap. Sal. 74,56 FemT ~ 23,51 = 3,17 II K20 N a20 20 55 _ 0,37 4 Q. L. 12,60 F. “ 61,96 = 0,20 4’ An. = 47 0//0· K20 + N aäO CaO’ 73 83 0,87 3 f S i02 49,22 820 S i02 1,20' 10,60 104 Or. 13,901 49,36. Fe20 3 7,70 48 Ab. 26,20 48,16 FeO 1,59 22\24 2 j An. Ne. 8,06 MgO 6,87 170 Le. A 1 A CaO Na20 8,94 3,14 160 50 CaSi03 Mg - 14,151 i7;0o i31’15 k 2o Fe — T i0 2 2.36 1,18 25 15 Mg2S i0 4 Fe2 — ' 42,77 P A 0,41 3 Ma 2,09' H2O f H20 ” 3,53 4,55 Ilm Ap. 2,28 LOi ■ 11,62 MnO 0,16 2 Hem. 6,24 100,24 Sal. _ 49,36 = 1,38 'I I I K20 25 0,50Fern. 42,77 Na20 50 5 4 Q. L. 1,20 F. ~ 48,16 = 0,03 5. An. = 23% K20 -f- N a20 CaO' 75 ~ Ί ζ9" = 2,58 2. 120 Руг. - f 01. 31,15 R* ~ 10,61 M. S. 31,15 1 O. S. W MgO 4 - FeO 194 1,60 (2)32 CaO = J22 = 1 MgO 170 FeO У 24 = 7,02 1(2) Стене a, b, c, d, e, садрже силиције која ce креће између 58, 78% и 61,08%; ова количина не само што задовољава фор- мирање фелдспата и метасиликата y виртуелном саставу, нег· остаје још и y сувишку као слободна силиција. У прва три типа а, b, с слободна je силиција изражена y стварном минералошком саставу, a y друга два d и е није до- шла до свог минералошког изражаја. Виртуелни минералошки саетав ових пет стена показује да садрже кварца почевши од 10% (9,96) па до 16,68 %, иако ce међу њима налазе типови без минералошког кварца и типови с минералошки израженим кварцом. Тако, стене које су минералошком методом одређене као андезити (андезит с хорнблендом и хиперстеном, и анде- зит с хорнблендом и хиперстеном, и андезит с хиперстеном и аугитом) садрже кварца y виртуелном минералошком саставу, једна 16,32%, друга 12,60%; a минералошки одређени дацити садрже: 9,96%, дацит с пироксенском венцем око кварца, (нај- сиромашнији виртуелним кварцом међу аналисаним стенама); 16,50%, дацит с хорнблендом и биотитом; 16,68%, дацит о. пееилитним кварцом, тип најбогатији кварцом. Магматички параметри ових стена: a. (I) II. 4. 3. (3) 4. b. II. 4(5). 3. 4. c. 'II. 4. 3. (4). 4. d. I (II). 4. 3. 4. e. II. 4’. 3. 4. показују да су y хемиском погледу исте, и да су према томе постале из једне магме, с том разликом што су y току кон- солидације владали неједнаки услови кристализације, који су дали различите минералне асоцијације. Иако ови магматички параметри припадају различитим минералошким типовима, ипак, са гледишта хемиско-мниералошког, представљају једну врсту стена, која je y овом случају д a ц и т, пошто котленичке стене припадају групи афанеритних стена. Овде je потребно нагласити и то, да тип под b, има магматички параметар који ce нвшто мало удаљава од нормалног параметра дацита, јер има * Руде (minerais) 121 мање виртуелног кварца, и због тога представља један ирелазни тип између дацита и андезита. Мада први параметар варира код ових с-тена између I и II, ипак показује да y њима безбојни еастојци преовлађују над бојеним. Стене, дакле, припадају л е у к о к р а т н и м типо- вима, јер садрже више од 5% a мање од 35° / 0 бојених састо- јака. Други je параметар исти код свих пет стена, с незнатном вариацијом код типа b. Једнакост овога параметра упућује на закључак, да све ове стене садрже знатну количину кварца. Мада типови d и е немају минералошки израженог кварца, нпак њихов виртуелни саетав показује да садрже прикриве- ног кварца, који je, y овом случају, већим делом y основној маси, где ее још увек иалази стакласта материја. Ga становишта чисто хемиско-минералошке класифика- ције ове стене представљају даците. Међутим, ако ce води ра- чуна и о њиховом минералошком саставу, онда ce види да ce оне међусобно разликују: типови а, b, с, садрже кварца минера- лошки израженог, a типови: d и е су минералошки безкварцне ч?тене. Да би разликовао y номенклатури овакве типове М. А. Lacroix1 назива дацптима оне стене, које садрже кварца како y стварном тако и y виртуелном саставу, a д а д и т о и д и м а које садрже кварца само y виртуелном саставу, a имају маг- матични параметар дацита. Уз то je створио појам х е т е р - м о р ф и з м а, када ce стварни минералошки састав разликује од виртуелног минералошког састава. Заиста, стене, ис- тог хемиског састава могу имати различит минералошки састав; шта више y извесним случајевима врло различит. Тако на Ко- тленику имамо андезита, разног минералошког састава, a тако исто и дацита, али сви они имају, са безначајним разликама, исти хемиски састав, следствено и исти магматички параме- тар. Према томе, а н а л и с а н и к о т л е н и ч к и а н д е з и т и у с т в а р и с у х е т е р о м о р ф н и е к в и в а л е н т и κ ό ­ τ α е н ii ч к и X д a ц и т а. На основу ових неколиких анализа стена може ce с ра- злогом веровати да на К о т л е н и к у а н д е з и т а y о п - ш т е н е ћ е б и т и и д а ц е л о к у п н а с е р и ј а в у л к а н - с к и х с т е н а , и з у з е в б а з а л т а , п р и п а д а с е р и ј и д a ц и т ои д н π X с т е н а. 1 С Rendus, CLXV, р 486, 1917; С. R. t. CLXX, р. 23, 1920. 122 Трећи параметар оетаје сталан, 3, само код стене с, пока- зује малу разлику и приближава ce параметру 4, но ипак остаје y границама параметра 3. Овај параметар даје индикције о при- роди фелдспата y стени, који je y овом елучају један базичнији плагиоклас. Четврти je параметар, 4, сталан код свих пет етена. с малом диференцијом код стене a и он указује да je већа количина нат- рије него калије y фелдспатима ових стена. Ова два последња параметра дала су о виртуелним фелд- спатима индикације, које ce прилично слажу са микроскопским: одредбом ових минералних врста, јер, као што нам je познато, У овим стенама фелдспати су зонарни плагиокласи, међу којима преовлађују, y главном, врсте андезина, андезин-лабрадора,, и лабрадора. Најзад, хемиски састав, изражен y процентима, ових пет котленичких стена открива да je калција заступљена y већој количини од алкалија укупно, и да je као последпца тога то, што je рачун дао више плагиокласа од ортокласа y виртуелном минералошком саставу. Сва je количина алкалија и алуми- није ушла y састав фелдспата. Средњи фелдспат садржи више °Д 10%An., и креће ce између 39%An. и 52%An. те на тај начин на Котленику имамо даците с андезином и даците с лабрадо- ром. Пошто ове стене садрже базичне плагиокласе и четврти им je параметар 4, то припадају серији к а л к о - а л к а л н и х с т е н а, групи н a т р и с к о ј. Остаје да кажемо неколико речи о базалту (стена /.), чији je оливин претворен y бовлингит. У осталом и други састојци нису сасвим свежи, због чега стена садржи велику количину Н20 (8,08), која утиче на виртуелни минералошки састав. Но,. ипак ce из њеног хемиског састава могао израчунати магматич- ки параметар: III 5, 2. ’4 [2.1 (2) 3. 1 (2)Ј, који означава базалт с олигокласом. На тај je начин за ову стену утврђено, не само минералошким путем, већ и хемиско-минералошко методом,, да je један оазалт. Међу аналисаним стенама он представља једини мезократни тип на Котленику, јер му je први параметар III. Остали параметри показују да припада серији б е з к в ар- ц н и X , к a л к о-а л к a л н и х стена, групи н а т р и с к о ј . Од интереса je да ce објасни појав базалта на Котленику, који представља међу осталима стенама један интересан- тан случај. Из микроскопског описа појединих стена може ce видети да je само y Гунцатимаконстантованаовастена. Проучени 123 материјал прикупио сам врло брижљиво за време бављења на Котленику, те не постоји вероватноћа, за сада, да he ce базалт наћи још y којој локалности сем Гуцната. У ирилог овога иде и тај појав, да скоро све стене одавде, било да су минералошки андезити или дацити, показују знатно богатство y бојеним састојцима. Значи да je y овој партији магме наступило извесно диференцирање, јер хемиска анализа базалта показује да je ова стена, с обзиром на остале аналисане стене, сиромашнија сили- цијом и алуминијом, a богатија оксидима двовалентних метала; количина алкалија остала je осетно иста. Прематоме појава ба- залта на Котленику може ce сматрати као последица диференци- јације исте магме, y једном њеном делу, од које су постале и остале котленичке стене. Не изгледа вероватно да je била каква нарочита емисија базалтске лаве,јер y том елучају пространст- во базалта не би било ограничено само на један поток и y тако малој маси. 3 А К Љ У Ч А К . Из онога што je претходило следује, да je Котленик једаи вулкански масив, са нешто мало серпентина и са једним седи- меитним појасом. Формиран je ерупцијом која ее догодила сва- како y току Миоцена. Ерупција je била y главном експлозивног карактера, јер y састав котленичких брда главнп удео имају вулканске брече и конгломерати, a споредну једноставне масе консолидоване на меету. Седиментни терен саетоји ce од аргилошиста, вероватно па- леозојске старости, кретацејских кречњака и пешчара, и нај- млађих терцијарних творевина. Аргилошисти су y додиру с вулканском масом силифи- ковани и претворени y једну стену корнитског хабитуса, ло- кално здробљени y бречу, понајчешће импрегнисани пиритом, који понекад испуњава и пукотине y њима. Кретацејски кречњаци леже дискордантеш преко аргило- шиста код Кнића, a код Лађевца њихова подлога није откри- вена. Поред кречњака y Лађевцу постоји и једна партија мер- мера. Пешчари, с банцима лапораца, имају флишолик хабитус, меетимично y пукотиницама садрже пирита; код Лађевца леже на кречњацима, a код Сирче на серпентину. Преко њих су вул- канске формације. Терцијарне творевине су слатководне и састоје ce из гли- новитих наслага, пескова и шлункова. Глине садрже Melania из групе М. Escheri, Mer. По старости одговарају меланопсид- ним лапорима — горњи миоцен или доњи плиоцен. Ове творе- вине наталожене су на вулканским формацпјама, и налазе ce на знатним висинама, што значи да je ниво језера, y коме су ce де- поновале, допирао до знатне висине, a можда плавио, на изве- сним местима, и сам планински гребен. В у л к а н с к е стене. — Компактне су или трахитног ха- битуса. Врло ретки су свежи примерци, већ су промењене пу- 125 тем океидације (roches rubéfiées) или дејством сумпорводонич- них гасова. Дејство ових последњих гасова местимично било je врло јако, тако дасу стене потпуно претворене y опалску масуг без трагова примордиалних састојака. Неке су пропилити- сане. После ових промена y већини случајева наступило je ра- спадање под утицајем атмосверилија. Налазе y блоковима различитих димензија од којих je са- грађен избачени вулкански материјал (брече, конгломерати) h као једноставне масе на месту. У погледу минералошком котленичка серија вулканских стена представљена je дацитима, андезитима и базалтом. Глав- ну улогу играју дацити са својим вариететима, затим андезити са својим варијетитима, a посве споредну базалт. Изузев кварцних микродиорита и дацита микродиоритске фације махом све учествује y састав поменутог вулканског ма- теријала, због чега ce не може говорити с довољном тачношћу о њиховом распореду на терену. Дацита има свуда по Котлени- ку, али преовлађују y северном и источном делу његовом, кварц- ни микродиорити и дацити микродиориетке фације налазе ce само на источним падинама y области Груже; андезити су као и дацити расејани по целом Котленику, али преовлађују y јужном и југозападном делу; базалта има само y ееверном делу. Главни су им састојци: кварц, плагиоклас, биотит, хорн- бленда, хиперстен, аугит, изузетно оливин; различито комби- новани међу собом y основној маси разног кристалинитета. Међу различитим вариететима дацита потребно je истаћи појаву типова с микролитним кварцом ромбоедарских облика р (100) и е г/а (221); типове с песилитним кварцом; кварцне ми- кродиорите; даците с пироксенским венцем око кварца; даците лампрофирске фације. Међу андезитима разликовао сам: андезит с пироксеном,, од њих ce истиче тип с хиперстеном и тип с хиперстеном и аугитом, базалтске фације ; андезит с пирокееном и хорнблен- дом; андезит с пироксеном, хорнблендом и биотитом; андезит с хорнблендом и биотитом. Базалт поред оливина и пироксена садржи још и биотита. Оливин je претворен y бовлингит. Различити вариетети дацита везани су један с другим пре- лазним типовима, исто тако и разни варијетети андезита. По- 126 «тоје прелазни типови између серије дацита и серије андезита, преко дацитних типова сиромашних кварцом. Андезити су ве- зани за базалт преко типова базалтске фиција и типова с пи- роксеном, хорнблендом, биотитом. У овим су стенама заступљени различити структурни типови: постоје поступни прелази од скоро витрофорске етрук- туре, па до јасно холокристаласте порфирске структуре, која понекад показује тенденцију да постане порфироидно-зрнаста. Поотупни прелазни типови y погледу минералошког са- •става и y погледу структурном показују да y котленичкој се- рији вулканских стена постоји континуитет y оба ова правца. Битни карактер ових стена јесте: одеуетво ортокласа и фелдспатоида; стална појава зонарних плагиоклакса; честа по- јава хиперстена као предоминантног бојеног еастојка; много- бројне варијације y минералошком саставу услед разноструког комбиновања хиперстена, аугита, биотита, хорнбленде, изузет- но оливина; појава ромбоедарског кварца y основној маси; затим, кварца с пироксенским венцем y стенама знатно базич- ности, али без оливина; најзад, појава песилитног кварца, већ- ма y типовима с хиперстеном и аугитом. Резултати хемиских анализа неколиких котленичких стена, поред осталога, наглашавају да су сви различити минералошки типови постали из исте магме; андезити и дацити путем дифе- ренције y кристалимацији, a базалт путем диференцијације магме. Уз то микроскопока студија показује да постоје типови који су последица само једног начина кристализације, и типови, истина ређи, који су последица двају начина кристализације за време иоте фазе консолидације. Са гледишта хемиско минералошког, иако резултати нису потпуни, јер ce хемиско-минералошком методом могло проучити еамо шест различитих стена, серија котленичких вулканских стена представљена je д a ц и т о - д a д и т о и д н и м сте- нама и б а з а л т о м . Све оне припадају серији к а л к о - а л к а л н и х стена, групи н a т р и ј с к ој. Дацито-дацитоиди СУ л е у к о к р а т н е стене, a базалт представља м е з о - к р а т н и т ип . Хемиске особине ових стена указују да оне припадају јед- ној петрографској провинцији, која носи карактер калко-алкал- них стена са натријским типовима, y којима су заступљени зо- 127 нарни плагиокласи, знатне базичности, без обзира да ли су стене еа или без кварца; са честом појавом типова с хиперстеном; са стенама y којима безбојни састојци преовлађују над бојеним. Котленичке стене, по начину појављивања, минералошком t н хемиеком саставу, сличне су стенама Антилских Острва, a нарочито с оним са Малих Антила и Монтањ Пелеа. IСл. 1. Кварц с пироксенским венцем y дациту из Кнића. (Увећан 75 пута), стр. 22. Сл. 2. Микролитни кварц с пљоснима р микродиориске фације из Ћуковца (1011) и 1V2 (OUI) y дациту (увећан 62 пута), стр 22. II Сл. 3. Исти кварц као на сл. 2. y дациту микродиорутске фације из Губеревца (увећан 75 пута), стр. 22. Сл. 4. Песилитни кварц y дациту из Сирче (увећан 50 пута), стр. 22. III Сл. 5. Хорнбленда са зонарним распоредом боја y дациту лампрофирске фације из Гунцата (увећана 50 пута), стр. 28, Сл; 6. Плагиоклас са базичним зонама претвореним y опал y андезиту с хиперстеном из Сирче (увећана 50 пута), стр. 27. IV Сл. 7. Асоцијација хиперстена и аугита на истој индивидун y андезиту са Чемернице [Сирча] (увећана 50 пута), стр. 30. Сл. 8. Микродиорит с кварцом из Губеревца (увећан 50 пута), стр. 38. $си.и.&аЗ; .Mau&> 3 fx '■г fo С4.А0· 34 2 <Момтис&аи1 <> 586 БрвсишиV ( О· 610 'Μ ο ΙίιΐΗ ι’βηΓίίΙ иррје / i iK^ -ли^ ншпа :'i :\\i Вољрвчп i6opo6a/umj мвао Мипушп r. JlatjeOwu^ Виџрковац Љ.инао "С^ овићл η · ''“Л 603М илочај ■■ĆIhурина % Печеногв : Ч ,· ,ч·,' Поиоби/ш\ ОилоиниА ; ίίκΛισβοΐρι.ρο ' I -O- Ј07СШеЦа а1е^ п4утшр· ВшшнмваЦ. Вч.чиџорч 1?А, КШ>ЕВ0 TaBmui т т Д р г и / ш ш и с т и ш ш К р е т л ц е ј с к и крсчњлци и п е ш ч р р н 1 1 Те р ц и ј л р н е г л и н е и ш љ у н к о в и н В У____ „Ј Се р п е н т и н Длцити И Л Н Д Е З И Т И Размер 1 : 100.000