УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ БЕОГРАД ЈАДРАНКА Ђ. ЂОРЂЕВИЋ ЦРНОБРЉА НАСЛЕДИО-СВОЈИНСКИ ОДНОСИ У ВРАЊУ И ОКОЛИНИ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА - ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈА - БЕОГРАД, 2008. МЕНТОР: Проф. др ИВАН КОВА ЧЕВИЋ Филозофски факултет - Београд ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ: ДАТУМ ОДБРАНЕ докторске дисертације: ДАТУМ Јll>ОМОЦИЈЕ докторске дисертације : 2 НАСЛЕДИО-СВОЈИНСКИ ОДНОСИ У ВРАЉУ И ОКОЛИНИ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА АПСТРАКТ: Предмет ове студије су наследио-својински односи, односно установа наслеђивања. Поменуте односе, односно установу посматрам као сегмент обичајног права. У том погледу истраживање чије резултате интерлретирам овом приликом може да се уврсти у оквире етнолошких/антрополошких изучавања обичпајноправних правила која се тичу наслеђивања. Етнолошка и правна истраживања обичајног права у Србији показују да се код наслеђивања у периоду двадесетог века упоредо са законским прописима користе и обичајноправна правила. Паралелизам обичајне и законодавне нормативистике не би био занимљив сам по себи да нису у питању структурно различити правни системи који су у колизији. Осим тога, дуализам и паралелизам између обичајног и грађанског права се испољавају у највећој мери управо приликом наслеђивања. Наведено се доводи у везу са чињеницом да је деловање обичајног права најшире и највише заступљена у области грађанског права, односно да је најдуже примењивано у сфери наследног права . С обзиром на то не чудп да су обичајноправне норме у највећој мери сачуване управо у оквиру институције наслеђивања. Поменута сазнања су одредила концепцију истраживања. Тако се један и други правни систем посматрају паралелно и то на нивоу практике. Следи да је установа наслеђивања посматрана на нивоу обичајног и грађанског права и то са намером да се констатују и образложе разлози и последице њихове упоредне примене, као и супституције до које долази код законског, тестаменталног и уговорног наслеђивања покретне и непокретне имовине. У раду се уједно указује и на процес трансформације постојећих и настајање нових обичајноправних норми. Истраживање чије резултате износим у овој студиј и је било усмерено такође на анализу и образложење утицаја одређених чиниоца, попут: врсте сродства, полне припадности наследника, састава наследних добара, сродничке структуре породице, као и социо-економске ситуације у земљи и региону на регулисање наследна-својинских односа између крвних и грађанских сродника. Укратко, настојала сам да констатујем и образложим ко кога, када, како и зашто наслеђује. з КључtЈе речи: наследне-својински односи, обичајно право, легислатура, дуализам, паралелизам, крвно сродство, грађанско сродство, уговори, завештање 4 INНERIT ANCE AND PROPERTY RELATIONS IN VRANJE AND ITS SURROUNDINGS IN ТНЕ SECOND НALF OF ТНЕ 20 CENТURY ABSTRACT: The theme of this research аге inheritance and property relations, which means the institution of inheriting. I regard mentioned relationship as а segшent of common law. Concerning this fact, the research and interpretation I give belong to the ethnologic/anthropologic researches of common law concerned with inheriting. Ethnologic and juridical researches of common law in Serbla have shown that the institution of inheritance during the twentieth century use common law rules hand in hand with the statute rules. The parallel existence of common and statute norms would not Ье interesting Ьу itself, ifthese two normative systems were not so structurally different and in collision. Apart from that, the dualism and parallelism between common and civil law emerge to the highest extent exactly in the case of inheritance. This is put in relation to the fact that influence of comшon law is the most present in the domain of civil law, and that it is used for the longest period in the domain of the inheritance law. Regarding this fact it does not Stlrprise that common law norms have been preserved exactly iл the institt1tion of inheriting. Mentioned knowledge has directed the concept ofmy research. Ј regard both law systems parallel and at the level of practice. From this results that the institution of inheriting is regarded at the level of common and civil law not only with intention to find out and explain the reasons and consequences oftheir parallel usage, as the substitution that is the result of law, testamentary and agreed inheriting of moblle and immoblle property. I clearly point out the process of transformation of existing and appearing of new common la"v norms. The research is also focused on the analysis and explanation of the influence of certain factors such as: types of kinship, sex of the heir, the structure of inherited property, kinship structure of the family, as well as socio-economic situation in the country and the region regarding inheriting and property relations between relatives Ьу kinship and civil relatives. Tn short, 1 tried to find out who receives inheritance from \-vhom, when and how. Кеу words: inheritance and property relations, common law, legislation, dualism, parallelism, kinship, civil relatives, contracts, testaшent 5 НАСЛЕДИО-СВОЈИНСКИ ОДНОСИ У ВРАЊУ И ОКОЛШIИ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА САДРЖАЈ: страве Ј УВОД ........................................................................................................... 8-9 П ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКИ ДЕО 1. Предметни оквир рада ............ ............................. ................. 1 О- 12 2. Метод и циљеви истраживања ............................................ 12- 17 З. Просторно - временски оквир истраживања ..................... 17-20 Ш ОБИЧАЈНО ПРАВО И ИНСТИТУЦИЈА НАСЛЕЂИВАЊА ­ ДУАЛИЗАМ И ПАРАЛЕЈШЗАМ ОБИЧА.ШОГ ПРАВА И ЛЕ ГИ СЛА ТУРЕ ............................................................ ................ ...... 21 - 4 7 IV СВОЈИНСКИ И НАСЛЕДНИ ОДНОСИ 1. Својински односи .......... ...................................................................... 48- 77 2. Наследни односи .................................................................................. 78 - 87 2. 1. С обзиром на сродство између оставиоца и наследника .......... 87 2.1.1. Интеракција: родитељи - деца/деца- родитељи ............... 87- 94 2. 1.2. Дечији додатак и наслеђивање ............... .............................. 94 - 98 2. 1.3. Школовање и наслеђивање ....... ................... ........................ 98- 104 2.1.4. Наследна права синова ... . .... ...... .. .. . ... .... ... . .. .... .. .. . .... ... .. ..... 1 05 - 111 2.1.4.1. Домазетство и наслеђивање .............. ......................... ..... 111 -117 2.1.5. Наследна права кћери ......................................................... 117 - 137 2.1.6. Адопција и наслеђивање ................................................... 137 - 148 2.1.7. Ванбрачна деца и наслеђивање ......................................... 148- 156 2.2. Брачни партнер оставиоца и наслеђивање .......................... 156 - 157 2.2. 1. Брачни партнер оставиоца и њихови потомци ............... 157- 167 2.2.2. Брачни партнер и остали сродници оставиоца ......... ... ... 167- 172 2.2.3. У довиштво и поновни брак .............................................. 172 - 177 6 3. Уговори и наслеђивање ....................................................................... 178 3.1. Уговор о уступању и расподели имовине за живота ................. 178-183 З .1.2. Деоба имовине за живота и деоба породи чне заједнице ...... 183 - 195 3.2. Уговор о доживотном издржавању ............................................. 195-204 3.3. Уговор о поклону .......................................................................... 204-21 О 4. Завешта1ье (тестамент) ............ ........................................................ 211 - 221 V ЗАВРШНА Р АЗМАТР АЊА ................................................................ 222 - 228 Vl ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА ............................................................. 229-238 VII ПРИЛОЗИ ............................................................ ................................. 239- 250 1 УВОД Врањанци сматрају да "не ваља се" сукобити са рођацима. Упркос томе, конфликата ове врсте има на претек. Резултати истраживања које интерпретирам овом приликом показују да до конфликата између најближих крвних сродника долази управо код наслеђивања неnокретне породичне имовине. Ништа ново и неуобичајно, рећи ће те. Слажем се. Међутим, nарадоксалним се чини то да појединци nод сваку цену, настоје да наследе неnокретну имовину (кућа, стан, земља), јер, како истичу - желе да имају "усnомену на nретке", а након окончања судског nоступка не користе ту наслеђену имовину, односно не воде бригу о тој "усnомени". Самим тим, обрадиве nовршине и остала неnокретна имовина, неретко буду заnуштени, а најближи крвни и афинални сродници у сукобу. Следствено томе, nостаје дискутабилно да ли nојединац жели да наследи nородичну кућу, стан или имање уnраво из nоменутог разлога или је у nитању нека друга побуда. Да nоменута nретnоставка није неоснована nоказује податак да се сродници најчешће споре око неnокретне имовине, која има у односу на остала наследна добра- највећу тржишну вредност. Постоји још један моменат који изазива nажњу приликом изналажења одговора о узроцима и последицама сукобљавања сродника nриликом наслеђивања. У питању је корелација која постоји између наслеђивања нелокретних добара, поnут куће и имања, и nрезимена. Поменута материјална добра, као и nрезиме, наслеђују се nатрилинеарно. Самим тим, остају у оквиру аrнатске сродничке заједнице, а nојединац се са њом најчешће и идентификује. У том контексту изазива nажњу nодатак да се најчешће сукобљавају најбл ижи крвни сродници мушког nола/рода, тј. браћа, а да жене ретко када постуnају мимо обичајноnравних схватања, упркос томе што их та nравила обесправљују. . • . "Ј Наведена контрадикторност указује на nостојање "полне асиметрије и имплицира питање родне равноnравности код наслеђивања. У том контексту се nреиспитује и равноправност између nрипадника једног (истог) рода? Сукоби сродника око наследства одувек су изазивали посебну nажњу, како nравника, тако и осталих истраживача обичајног права. Они су nрема мишљењу nравника и истраживача обичајног nрава који су заступали романтичарске идеје о 1 Papic z. i Sklevicky L., Antropologija Zene, BiЫioteka ХХ vek, Beograd 2003, 18, 21, 22, 23. 2 у питању је наследио-правни статус и nоложај јединки истог пола (рода), који се у нашој етнологији/антропологији, колико ми је познато, није проблематизовао, када је реч о регулисаљу наследио-својинских односа. 8 уrицају закона на обичајно nраво, последица кодификације Грађанског законика (1844), чији су nрописи о наслеђивању у суnротности са обичајноnравним нормама,3 јер нормирају равноnравност nолова код наслеђивања. Чињеница је да између обичајног права и закона (како Српског грађанског законика тако и оних који су били на снази у Србији након 1955. године) постоји колизија, а најуочљивијаје управо око питања наследних права жене. Упркос томе, сматрам да сукобе сродника око наследства не можемо тумачити само као последицу дуализма између обичајног права и легислатуре, јер да је тако - сукоба не би било у ситуацијама када се поступа искључиво по нормама само једног nравног система. Међуrим, њих има и у том случају, како у прошлости,4 тако и у садашњости.5 Наведене премисе су ме подстакле да приступим истраживању наследио­ својинских одЈ"юса са намером да откријем (ие)стварне поводе сукоба сродника приликом наслеђивања, односно да пронађем одговоре на постављена литања. 3 О утицају ромаt1тичарских идеја на етнологе и остале истраживаче обичајног nрава у Србији у деостнаејстом и двадесетом веку видети: Ковачевић И, Владимир Карић и његов утицај на конституисање етнологије у Србији, ГЕМ 43, Београд 1979, 153- 154, 157- 168; Исти, Историја срnске етнологије, П, Правци и одломци, Београд 2001, 199-207; Павковић Ф. Н , Теориски оквири nроучавања обичај н ог nрава у југословенској етнологији права, ЕП 17, Београд 1982, 123- 141. 4 Видети: Касабова-Днчева А, От обичай към закон?, Бълrарска етнология, кн. 2, София 2002, 39- 55. У оквиру домаће етtюлогије!антроnологије, колико ми је nознато, није дискутовано на ту тему, што је донекле и разумљиво имајући у виду да је у домаћој науци доста дуго nрсвлађивало романтичарско nоимање улоге обичајноr nрава. 5 О томе сведоче nодаци иt1терnретирани у овом истраживању. 9 П ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКИ дЕО 1. Предметни оквир рада Као што се из наслова рада може закључити предмет ове студије је институција наслеђивања. Конкретно - у питању је пренос покретне и непокретне имовине, као и права и обавеза, са декујуса на његове наследнике. Наиме, смрћу појединца "престаје њеrов nравни субјективитет".6 Њеrова имовина постаје заоставштина, тј. предмет наслеђивања, којој се у оставинском поступку одређује наследник, односно нови власник. Самим тим, поставља се nитање састава заоставштине, принципа њене класификације и начина на који се наслеђује. У вези са тим, поставља се и питање правила, односно nрописа са којима се регулише наслеђивање. Досадашња правна и етнолошка истраживања обичајног nрава у Србији показују да се код наслеђивања у периоду двадесетог века упоредо са државноправним прописима користе и обичајноправна nравила? Паралелизам обичајног права и легислатуре сам по себи не би био занимљив да нису у питању структурно различити правни системи који су у колизији. Испоставило се такође да се дуализам и паралелизам између обичајноr права и законодавства у највећој мери исnољавају управо прили1<ом наслеђивања.8 Наведено доводим у везу са податком да је деловаље обичајног права најшире и највише заступљене у области грађанског права, односно да је најдуже примењивано у сфери наследног права.9 Стога је разумљиво да су обичајноправне норме у највећој мери сачуване управо у оквиру институције наслеђивања. Такво стање ствари не сматрам пуком случајношћу, управо обрнуто, оно индикује постојање диспаритета између правне теорије и судске nраксе у третирању обичајног права као могућег извора права. 6 Благојевиh Б, Наследио право у Југославији, Права република и покрајина, "Савремена администрација'·, Београд 1988,6. 7 Видети: Лавковић Ф. Н, Традицијско право и савремена сеоска породица, ГЕИ САНУ књ. ХЈОШ, Београд 1983, 41-46; Гавриловиh Љ, Обичајнопраоно регулисаље породичних односа, ГЕМ 52-53, Београд 1989, 43- 71; Лукић Р, Наше ново право и сељачко друштво, Глас САНУ CCLXXX, Одељеље друштвених наука, књиrа 15, Београд 1971, 145-159. 8 Видети: Стефановски М, Кодификацијски рад Валтазара Боrишиhа и Јована Хаuића- сукоб закона и обичаја, Зборник радова - Сто педесет година од доношења Српског грађанског законика ( 1844-1994), Београд 1996, 119- 143; Лавковић Н, 1983,41-46. 9 Видети: Крстић Ђ, Савремено изучавање обичајног права - прttнципи и методи, Архив за правне и друштвене науке, Проблеми републичке уставности , бр. 2, књ. XL V новог кола, Београд 1972, 205. 10 Поменута сазнања су одредила концепцију истраживања. Планирано је да се један и други правни систем посматрају паралелно и то на нивоу праксе, са намером да се увиди њихов међусобан утицај, као и промене до којих долази у оквиру једног и другог система. На тај начин се неминовно дотичемо и nроблема трансформације nостојећих и настајаља нових обичајно-правних норми. А уnраво тој nроблематици у оквиру срnске етнологије није посвећена довољна nажња, или барем не онолика колику ова тема заслужује. Поготово недостају истраживања наследио-својинских односа у савременом друштву. 10 Наведено заnажање представља додатан подстицај за истрживача да се позабави установом наслеђивања у социјалном времену које препознајемо као период социјализма и постсоцијализма. Распоред заоставштине између наследника, као и деоба имовине, зависе од низа фактора, као што су: врста сродства, полна припадност наследника, састав наследних добара, сродничка структура породице, али и од утицаја правног и државног апарата у целини. Стога обичај но право и установу наслеђивања, као један његов сегменат, сагледавам "у светлости етнолошких чинилаца, економских односа, сродничких и друштвених структура, система вредности и верских схватања". 11 Наведено подразумева да је истраживање задате теме замишљено тако да се институција наслеђивања посматра у корелацији са деловаљем свих напред поменутих чинилаца. 12 С обзиром на то, у раду сагледавам утицај поменутих фактора на начин стицања покретне и непокретне имовине, затим на начин расnолагања породичном имовином, као и на правила њене деобе и наслеђивања. 1 3 Имајући у виду да nојединац има законско nраво да целокупну имовину или само један њен део пренесе на друго лице још за свога живота, предмет истраживања се проширује и на сагледаваље разлога, периода и начина на који се врши расподела имовине за живота, односно проблематизује се питање уговорног наслеђивања. 10 Ђурица Крстић је још седамдесетих година двадесетог века указао на проблем неnостојања довољне заинтересованости за nроучавање обичајноr nрава у садашљости (1972, 199- 207). 11 Павковић Ф. Н , Из савремене ме-rодолошке nроблематике правне етнологије, Симnозијум о методолоrији етнолошких наука, Одељење друштвених ваука САНУ, Научни скуnови књиrа 11, Београд 1974, 166. 12 То значи да nолазим од схватања да се оби<Јајноnравне норме током времена nод утицајем измењених друштвених услова мењају. Значи да обичајно nраво ваља nосматрати као променљиву историјско-правну категорију. 13 у оквиру овог истраживачког nлана посматрам nрвенствено наслеђивање материјат1их добара. Наслеђиоање остале врсте добара {презиме, слава) nосматрам само делимично, и то у циљу објашњења деобе материјалних добара. У истраживању ћу обратити пажњу, не само на начин расподеле наследних добара, већ и на специфичности у окивру институције наслеђивања (адопција, наслеђивање ванбрачне деце) . Управо се тим примерима настоји показати да паралелно постојање обичајног права и законодавства не подразумева истовремено и њихову негацију, односно, директну искључивост. Наведено запажање треба схватити као један од nроблема чијем ће се објашњењу тежити у овом раду. Претпоставила сам да ће тако постављен nредметни оквир омогућити прикуnљање великог броја nодатака који су неопходни да би се постигло свеобухватно сагледавање и објашњење улоге и места обичајног права у савременом правном систему. 2. Метод и циљеви истраживања Имајући у виду напред изнесено, као и то да је у nитању комплексна тема, определила сам се за следеће изворе података: етнолошку, правну, социолошку, историјску и географску литературу, nодатке добијене на терену, архивску грађу и писане изворе. Релевантна етнолошка и nравна литература коју сам успела да пронађем садржи податке који се у хронолошком погледу углавном односе на nериод од краја деветнаејстог до прве половине двадесетог века (В. Богишић, С. Вукосављевић, Перић Ж, Б. Недељковић, А. Гамс, М. Стефановски, Н. Павковић) . Тако сам се на самом почетку истраживања сусрела са проблемом недостатка литературе етнолошког и правног карактера у којој би се разматрало питање наслеђивања у другој половини двадесетог века. Наиме, наши етнолози и nравиици који су се бавили истраживањем обичајног права, само су се на nосредан начин дотакли установе наслеђивања (М. Барјактаровић, Љ. Гавриловић, Ђ. Крстић).14 У том погледу додатну потешкоћу nредставља податак да се нико од наших етнолога није озбиљније позабавио са истраживањем наследио-својинских односа у Врању и околини. 15 Упркос томе, полазну тачку код постављања теоријске основе ове студије представљали су ми управо радови етнолошког карактера (Н. Павковића, И. 14 Изнимку у том nогледу представља прилог llиколе Павковића: Etnolo~ka konccpcija nasledivanja, ES IV, Beograd 1982,25-39. 15 Једини до сада објављени моЈюграфски рад о овом региону представља књиrа В . Николић­ Стојанчевиh, Врањско Поморавље, објављена 1974. године у оквиру едиције - Посебна издаља Етнографског института CAIIY. Међутим, nодаци о обичајном 11раву и установи наслеђивања, који се налазе у поменутом раду, сувише су фрагментарни да би могли да послуже озбиљнијој анализи и интерnретацији емпиријске грађе. 12 Ковачевића, Љ. Гавриловић). Радове поменуrих аутора, нарочито Н. Павковића и Љ. Гавриловић, користила сам и приликом интерпретације емnиријске грађе. У ту сврху користила сам и радове домаћих и страних аутора, како правника (С. Вилфан), тако и етнолога/антрополога (3. Ивановић, Г. Горуновић, И. Ердеи, С. Златановић, Б. Брумен, Ф. Еритје, К. Казер, К. Ђордано, А. Касабова-Динчева, П. Христов, Н. Новикова, Г. Фостер), чија проблематика се на посредан начин дотиче регулисања својинско-наследних и сродничких односа у садашњости. Приликом израде теоријског дела овог рада консултовала сам такође радове правника и историчара права. У питању је старија литература (С. Јовановић, Ж. Перић, Б. Недељковић). А као што сам истакла, о обичајном праву и употреби тих начела у савременој домаћој законодавној пракси пише углавном Ђ. Крстић. Због тога се приликом саме интерпретације емпиријске грађе углавном и позивам на његова истраживања. Када је у питању правна литература треба разликовати радове правника и историчара права који су "чисто" нормативистичког карактера, попут Брачтюг и породичног имовинског права, А. Гамса, као и Наследног права у Југославији, Б. Благојевић, од оних у којима се разматра nаралелизам и дуализам обичајног права и легислатуре на почетку двадесетог века (М. Стефановски), као и употреба обичајноправних схватања у садашњости (Ђ. Крстић, Р. Лукић). Новија nравна литература, као што је књига С. Бељанског - Право и Wlyзuja, представља значајан извор података јер указује на извесне контрадикторности које nостоје у савременој правној пракси и законодавном систему у Србији. Радови домаћих и иностраних етнолога/антрополога (М. Малешевић, З. Ивановић, А. Касабова), као и социолога попут Ж. Папић, Л. Склевицки, М. Благојевић, послужили су ми као извор и приликом разматрања проблема "конструкције женског идентитета"16 и односа међу nоловима. Од социолошке литературе консултовала сам и радове у којима су интерпретирани подаци у вези са истраживањем друштвених кретања насталих у Србији осамдесетих и деведесетих година двадесетог века (Србија крајем осамдесетих социолошко истраживање друштвених нејед11акости и иеусклађеиости; Србија почетт<ам деведесетих - друштве11е промене и свакодневни живот). 16 Malcsevic м, Zcnsko, Etnografski aspekti drusvenog polozaja zene u SrЬiji, Etnolo~ka ЬiЫioteka knjiga 25, Beograd 2007,7. 13 У раду се позивам и на nрилоге појединих иностраних и домаћих историчара који су се бавили изучавањем брака и породице у Србији и на ширем балканском подручју у деветнаејстом и nочетком двадесетог века (М. Тодорова, Р. Гузина, А. Вулетић). Историјску литературу, попут рада Аграрна реформа 1953. М. Митровића, користила сам и nриликом разматрања проблема национализације имовине и извођења аграрне реформе у Србији након Другог светског рата. Као извор података користила сам и објављену грађу која се налази у књизи Врање, Генеза и насеобинска еволуција, чији је аутор С. Стаменковић, nрофесор Географског факултета у Београду. Један од неизоставних извора - nри изучавању савремених обичајноnравних схватања- представља емпиријска грађа. Истраживање на терену обављана је у више наврата, у nериоду од 1999. до 2005. године. Применила сам ,,класичне методе"1 7 теренског рада: -оnсервација са партициnацијом, 18 - спровођење интервјуа уз уnотребу уnитника-подсетника, 19 - консултовање архивске грађе у Оnштинском суду у Врању.20 17 Прошић-Дворнић М, Истраживање nрошлости и nитаље извора у етнологији-меморијална и nyronиcнa грађа, ЕС VПI, Београд 1987, 41. 18 У nитању је стационирано nосматраље са учествовањем у ситуацијама које се тичу nроблема наслеђивања (остаоинске расnраве). Истраживач на тај начин , nосредством директног искуства, добија информације из "nрве руке" (Jackson Ј, Fieldwork, Participant - Observation, у: Bartield Thomas (ed.), The Dictionary of Anthropology, Blackwell PuЬiishers, Malden & Oxford 1997, 188, 348). Самим тим сам као "учесник који nосматра (observing participant)" и "nосматрач који учествује у животу оних које изучава (participating observer)" (Ивановић З, Терен антроnологије и теренско истраживање npe и nосле критике реnрезентације, Етнологија и антроnоло1·ија : стање и nерспективе, Збор11ик ЕИ САНУ 21, 2005, 127}, односно, као неко ко се налази твана - долазила до спозt1аја тнутра. Могућност инфилтраuије у заједницу у којој сам вршила истраживање nроизлази из чиљенице да сам nриликом боравка на терену била смсштена код рођака. Тако сам била у nрилици да посматрам како се појединци nонашају и о чему, као и на који t1ачин говоре, када не знају да су r1редмет опсервације. Наиме, неретко се дешавало да услед разговора мојих рођака са љиховим познаницима, nријатељима или суседима, учествујем у комуникацији и на тај начин дођем до изворних усмених nодатака. Исnоставило се да та врста вербалних исказа има nосебну вредност, јер учесници у разговору нису обраћали nажњу на мене као истраживача na самим тим нису били посебно обазриви у комуникацијв. Стога, Иt1формацијс које су nружали нису селективне nрироде. Наведени nодаци су самим тим могли да се користе у циљу nровераваља изворних обавештсња које сам добила nриликом интервјуисања исnитаника. Свесна сам да изабрани етнографски метод изучавања nодлеже критици због nробЈiема субјективности. Међутим, треба имати виду да "у антроnолошком теренском истраживању, које nодразумева изучаваље људских бића од стране других људских бића, nосебност и индивидуалност nосматрача је увек nрисутна" (Ивановић З, 2005, 138). А да та чињеница не 11редставља неnремостиву преnреку или недостатак због којег би ова врста истражиоања требало да се маргинализује, евидентно је из рада "Терен антропологије и тсренско истраживање н рс и nосле критике реnрезентације", З. Ивановиli 19 Приликом nрикуnљаља изворне усмене грађе користила СЗ.\1 два тиnа уnитника-nодсетника. Један - nриликом разговора са исnитан и цима који се могу означити као квалификовани саговорници: адвокати, судије и nравни рсференти, који су заnОСЈiени у Оnштинском суду у Врању и Окружном тужилаштву у Врању, и други - r1риликом разговора са грађанством. Оба уnитника се налазе у nрилогу на крају рада. 14 Чиљеница је да вербални искази испитаника представљају реконструкцију прошлости, јер "nролазе кроз филтер сећања".21 Због тога подлежу провери и компарацији са осталим изворима података.22 Уnркос томе, представљају првенствени извор за писање ове студије. У радУ наводим цитате, односно "субјективне интерпретације искуства"23 исnитаника. Изабрала сам оне за које сам сматрала да на најбољи начин илуструју ставове испитника о проблемима које сам посматрала?4 При том, треба рећи да сам испитаничке исказе, односно њихова сећања, користила као извор података за утврђиваље стања у другој половини двадесетог века. Због тога су одабрани испитаници старосне доби од 25 до 80 година. У истраживању су учествовали испитаници оба пола.25 Саговорници су били појединци који живе у граду Врању или у неком од околвих села.26 С обзиром на 20 У наведеном суду сам вршила опсервацију nриликом обављаља оставинских расправа и прикупљала податаке из оставинских списа. Оставински списи се налазе у архиви суда и садрже: смртовницу, извод из матичне ки.иrе умрлих, затим пописни лист имовине и теретни лист (докуменат у којем су уписани сви уговори). У омоту се налази и извод из земљишне књиrе, ~ј. докуменат о поседу и о власнику имовине која се наводи као заоставштина. Сва наведена документација се користи као доказни материјал приликом оставинске расправе. У оставинском спису, налази се и решење са наследничким изјавама, образложсње решења и решење о извршеној деоби наследства. Место и година смрти nредстављају основне критеријуме nрема којима сам бирала оставинске списе. Предмет мог интересоваља били су оставине које су обављане у nериоду од nедесетих до краја деведесетих година двадесетог века. Важним сматрам истаhи да је избор оставинскоr списа у великој мери био условљен и са правилима њиховог архивирања у суду. У том погледу наглашавам да нисам имала nриступ самој архиви и могућност неnосредног одабира предмета. Исти је вршен према мојим инструкцијама, али од стране запослених у суду. 21 Живановић М, Неки методолошки nроблеми проучавања трансформација традиционалне nородице, ЕС VIII, Београд - Крушевац 1987, 31. 22 О томе како употреба одређених извора при истраживању обичајног nрава може утицати на закључиоање видети: KassaЬova-Dintcheva А, Migration uпd Familie, Familienforschung uпd Politik (Am Beispiel Bulgariens), Solia 2002, 211-241. 23 Прелиh М, Срби у селу Ловри у Мађарској током ХХ века. Српски демократски савез, Будимпешта 1995, 16. 24 Лични подаци исnитаника налазе се у мојој документацији. А уз цитате наводим само иницијале испитаника, годину њиховог рођења или старости, као и место боравка, а уколико случај то захтева, онда и брачни статус. 25 Испоставило се да пол, старост и професија могу да имају известан утицај на веродостојност казивања. Наиме, испитаници млађи од 50 година нису nрибегавали иделаизацији и мистификацији у оној мери у којој су то чинили старији испитаници. Исnоставило се да млађа поnулација становш1штва реалније сагледава односе који nостоје између сродника, а који се у свој својој nрироди испољавају управо код наслеђивања (о томе колико су искази одраз идеалног, а у којој мери реалног модела nонашања, судим на основу ситуације коју затичсм на терену, а која се у великој мери испољава у судској nркаси). 26 Овом nриликом желим да укажем на једну од потешкоћа са којом сам се сусретала приликом прикупљања усмене грађе у сеоској средини . Наиме, житељи села су ме махом упућивали на исr~итанике мушког рода и то првенствено на оне који се у локалној средини сматрају изврсним познаваоцима историје 11 прштка у селу. Такви nојединци, према мишљењу осталих житеља, моrу да пруже разне nодатке у вези са политичким и историјским збивањима у њиховом крају. У питању су особе старије од 70 година, које су у младости биле активни учесници у друштnено-политичком животу села. У веродостојност њихових вербалt•их исказа скоро да нико од житеља села не сумња, штавише поносни су што имају такве личности у свом селу и да могу да их преnоруче нама - 15 брачни статус испитаника треба истаћи да су у истраживању учествовали, како појединци који су били у браку или су удовице/ци, тако и они коју су живели у невенчаној заједници. Приликом емпиријског истраживања, а нарочито током обављања анализе и интерпретације података, било је неоп:ходно консултовати и друге писане изворе, у првом реду законе о наслеђивању и аграрној реформи?7 Са уnотребом доnунских извора, попут статистичке документације, добијен је преглед социјалне структуре становништва (број и величина домаћинстава и породица, сродничка структура домаћинстава, заступљеност одређеног облика породице, (не)запосленост и томе слично)?8 У раду су, осим наведених, коришћени и nодаци добијени од Центра за социјални рад из Врања/9 као и од Секретаријата за друштвену бригу о деци (nостоји у оквиру општинске-градксе управе у Врању).30 Сви поменути извори података имају своје "несумљиве nредности али и недостатке који се могу превазићи укрштањем и конфронтирањем информација различитих структура и садржаја",31 што је и учињено и то са намером да би се "стекла што nотпунија и nрецизнија слика не само о истраживаном проблему већ и о целокупном друштвено-културном контексту без којег није моrуће разумети значење појединачних делова.' .з2 У складу са наведеним, одабране су и стратегије интерпретације прикупљене емnиријске грађе. Примењене су стратегије парцијалне интерnретације, пре свега структурално-функционална стратегија. На избор поменутих стратегија утицало је, између осталог, и то да је установа наслеђивања истраживачима. У таквим ситуацијама nристајала сам да у разговарам са сеоским идоли.ма јер се испоставИЈiо да је такво решење тактички најбоље уколико сам желела да nри волим и остале појединце на разговор. 27 У nитању су: Закон о наслеђивању са објашњењима и наnоменама из 1955. године (издат од стране Архива за nравне и друштвене науке из Београда 1955. године), Закон о наслеђивању са објашњсњима из 1995. roдиttc (видети: Тодоровиli В, Кулић Р, Наследио nраво и ванларнични постуnак у nракси, Закон о наслсђивању са објашњењима, "Службени Гласник" са н.о. Београд 1996); затим Закон о nољоnривредном земљишном фонду и општенародне имовине и додељивању земље nољопривредним организацијама, који је у ФНРЈ стуnио ••а снагу 1953. године (Службени лист Федеративне Народне Републике Југославије, Број 22, Год. IX, Београд 1953, 205- 209). 28 У rtитању су статистички nодаци који се налазе у: Попис '91, Становништво, Подаци по насељима и оnштинама 9, Савезни завод за статистику, Београд 1995; Оnштине у Реnублици Србији 1996, Релублички завод за статистику Србије, Београд 1997; Поnис 2002, Становништво, домаliинства и nородице, Реnублички завод за статистику, Београд 2005. 29 Реч је о статистички обрађеним подацима у вези са бројем захтева за усвајање деце, као и бројем nозитивно решени:х захтева у nериоду од nедесетих до краја деведесетих година ХХ века. 30 У nитању су усмена изворна обавештсња надлежних у тој установи у вези са nружањем финансијске noмoliи nородицама (родитељски и дечији додатак) у регио .. у. 31 Прошиli-Дворниli М, 1987, 43. 32 Jbld, 43-44. 16 посматрана на два нивоа - на нивоу обичајног и грађанског права. У пресеку интерпретације података, налази се етнолошки/антроnолошки угао гледања. * * * Циљеви овако замишљеног истраживачког nлана су вишеструки. У првом реду, настојала сам да констатујем ко кога, када, зашто и како наслеђује, а уједно и да објасним nринципе по којима се регулишу наследио-својински односи у датом социјалном окружењу и времену.33 Истраживање обичајног nрава и установе наслеђивања у савременим условима живота поставља nред истраживача задатак да сагледа и објасни начин на кој и одређене установе nостоје, као и да објасни процес трансформације постојећих и настајање нових обичајноправних норми, nаралелно са њиховом нормативношћу. Однос између обичајн.оr права и легислатуре nосматран је на нивоу nрактике и то са намером да се установе и објасне разлози и последице nостојања дуализма и nаралелизма између обичајноr права и законодавне нормативистике. Паралелно егзистирање два структурно различита правна система уnућује на потребу да се сагледа и анализира начин на кој и се врши супституција законских са обичајноправним nрописима, као и обрнуто, а да се уједно објасне и ситуације у којима долази до тог nроцеса. Сматрам да ће задаци истраживања бити реализовани у потпуности само уколико резултати ове студије буду имали практичну примену, тј. уколико буду употребљивани у циљу решавања nроблема кој и се јављају у пракси услед упоредне примене обичајноправних схватања и законских прописа.34 3. Просторно-временски оквир истражпваља Просторни оквир истраживања nредставља град Врање и села која се налазе у његовој неnосредној околини.35 На избор nросторне димензије истраживања утицало 33 Израз социјално време користим у оном значењу које је изнето у студији Борута Брумена: Sv. Peter in njegovi easi, Socialni spomini, casi in identitete v istrski vasi Sv. Peter, LjuЬJjana 2000. Чини се као најnримернијим јер објсдињује све оне аспекте који чине саставни део свих друwтвених процеса у оквиру одређене заједнице. Социјална времена су, према Брумену, квалитативна и nроизлазе из заједничких (колекп1оних) веровања, обичаја, искустава и свакодневне nраксе, те тако омогућавају појединцу да се снађе у свом друwтоеном простору. Без социјалног времена не бисмо могли одредити неки догађај. Социјална времена су та која нам омоrућавају да у сећању повежемо неки - често привидан - континуитет дешавања (!Ьid, 7) (прев. Ђ. Ј.). 34 У вези са тим видети: Крстић Ђ, 1972, 199-207; Исти, Методе проучавања nравних обичаја у прошлости и данас, 1974, 151-159. зs Села у којима је обављано теренско истраживање су: Стропско, Дубница, Катун, Горњи и Доњи Вртоrош, Миланово, Жабско, Горњи и Доњи Нерадовац, Златокоп, Бресница. Удаљена су од града од 4 до 15 км. Сва села се налазе у равници, изузев Миланова, и припадају, с обзиром на њихову 17 је више фактора, али у првом реду то што сам у овој локалној средини сnроводила теренска истраживања и раније. У nитању је било исnитиваље nородице и сродства. Самим тим, била сам у nрилици да се већ тада уnознам са социоекономским и културним одликама врањског краја, односно да пратим промене на том nлану у nериоду од десетак и више годЈ1на. Комуникацију са исnитаницима и прикупљање изворне грађе, олакшало ми је у знатној мери познавање говорних одлика становника овог региона. Својеврстан nодстицај да се истраживање спроведе управо у овој локалној средини представља nодатак да је врањски регион од стране државе третиран доста дуго као економски недовољно развијена област.36 Због такве квалификације, али и због свог природно-географског положаја Uyr Србије) сматран је "заосталом" средином, како у социоекономском, тако и културном погледу. Стога би било за очекивати да су у таквој средини традиционалне форме живота заступљеније и израженије у односу на њихову присутност и утицај у осталим, развијенијим регионима у Србији. Из наведеног nроизлази да је врањски крај нарочито nогодан и интересантан за проучавање наследио-својинских односа. Међутим, такав закључак се не може прихватити без поговора. Самим тим, напред изнето представља додатан подстицај да се пристуnи истраживању обичајног права и установе наслеђивања, као етнолошки!антрополошки релевантних тема, управо у тој социјалној средини. То свакако не значи да се она унапред одређује као специфична и самим тим другачија у односу на остале крајеве у Србији и стога посебно интересантна за истраживање. Период од педесетих до краја деведесетих година двадесетог века представља временску диме11Зuју истраживања. У том релативно кратком nериоду бележимо дијаметрално супротна друштвено-економска и полити~ка збивања и кретања у Србији. С обзиром на то, временски оквир истраживања можемо поделити на период социјализма и постсоцијализма. Први је препознатљив по индустријализацији и демографску величину, категорији малих (од 100 до 500 житеља) и малих средњих села (од 500 до 1000) (поменути rюдаци су преузети из монографије- Врање, Генеза и насеобиNска еволуција, чији је ayrop Стаменковић Србољуб (видети : Посебна издања Географског факултета у Београду 7, Београд 1995, 167- 169). Села у који-ма је вршено истраживање имају добру комуникацијску повезаност и интензивне дневNе мнграције са градом. То има, између осталог, за nоследицу дисперзију урбаних садржаја по руралној околини "с тим што она nоказје nросторно слабљење у правцу пораста удаљености од Врања, као и са повећањем растојаља од главних путних nраваца ка њему" (Стаменковић С, 1995, 172- 173). 36 Испитаници који су еконо~шсти по вокацији наглашавају да се процес индустријализације у овом региону кретао ретроrрадно, na је као такав успоравао, а не подстицао економски развој . Последице тако лоше спроведене модернизације у периоду социјализма исnољавају се у свим сферама живота, како у граду, тако и на селу. Утицај економске и социјалне политике на наслеђивање разматрам у четвртом nоглављу ове студије. 18 урбанизацији, али и по спровођељу национализације имовине. За нас је овде од nосебног значаја последља наведена реформа социјалистичког система и законодавства јер се директно тиче промене имовинског статуса nојединаца. Сличан ефекат имала је и аграрна реформа (1953) са којом је nостављен земљишни максимум од десет хектара.37 Период nостсоцијализма карактериwе распад државе (СФРЈ), а упоредо са променема на nолитичком, наступају промене и на економском и социјалном nлану. Говоримо о социоекономској кризи и стагнациј и у друштву, које имају за последицу пад животног стандарда, пауnеризацију, црноберзијанство и томе слично.38 Уnоредо са тим nратимо и процес ретрадиционализације, који се у највећој мери испољава у сфери породичних односа.39 Укратко, у nитању су nолитички и социоекономски процеси, који су на nосредан или неnосредан начин условљавали nромене у оквиру институције наслеђивања. Овом приликом скрећем nажњу на секвенце које се конкретно тичу сфере наследног права: Ј 955. године стуnа на снагу први савезни закон о наслеђивању; а убрзо затим и реnублички закони о наслеђиваљу (у Србији 1974), а 1995. нови, још увек важећи Закон о наслеђиваљу. Најрадикалнији nотез социјалистичког законодавства сматра се узакоњење равноnравности nолова nриликом наслеђивања. Од наведеног nринциnа не одступа ни савремено срnско законодавство. Сличности између наведених закона евидентне су nоготово у nогледу проnиса који се тичу законског наслеђивања. Међутим, теорија је једно, а nракса друго. Испоставило се да је уnркос свим законодавним мерама и трансформацијама које пратимо у јавној и приватној сфери, и даље евидентан утицај обичајноправних схватања приликом наслеђивања. То ме је подстакло да пристуnим истраживању наследних односа у наведеном социјалном времену. То наравно не значи да ранији nериоди друштвеног развоја нису интересантни за изучавање обичајног права и установе наслеђивања. Чиљеница је да је велики број, како историчара nрава, тако и етнолога, посматрао и интересовао се за примену обичајног nрава уnраво у - 37 У вези са тим видети: Митровиh М, Аграрна реформа 1953. Токови, Часопис Институrа за историју ~ничкоr nокрета Србије 1/91 , Београд 1991, 151- 164. 8 Друштвени nроцеси и појаве, као и nроблеми који се јављају осамдесетих и деведесетих година двадесетог века у Србији, евидентирани су и анализирани у оквиру неколико социолошких истраживан.а. Овом nриликом уnућујем на зборнике радова: SrЬija krajem osamdesetih - sociolo§ko jstrazivanje dru§tvenih nejednakostj ј neuskladenostj, lnstjtut za socjoloska jstrafjvanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd 1991; SrЬija poretkom devedesetih - druStvenc promene ј svakodnevnj Zivot, lnstjtut za socjoloska istrazjvanja Filozofskog faku lteta u Beogradu, Beograd 1995. 39 Вuдети : Прошић-Дворнић М, Модели "ретрадиционализације": nут у будућност враћањем у прошлост, ГЕИ САНУ XLIV, Београд 1995, 304-306; Blagojevjc М, Svakodncvjca jz zenske pcrspektjve: samoblvovanje ј beg u prjvatnost, SrЬija po~etkom devedesetih - drustvene promcne ј svakodnevnj zjvot, Institut za socjoloska jstraZivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd 1995, 181- 209. 19 хронолошки посматрано -даљим епохама друштвеног развоја, док су друга половина двадесетог века и савремено друштво остајали по страни и самим тим су недовољно изучавани.40 Наведено представља својеврстан подстицај за истраживача да се позабави са изучавањем савременог обичајноправног свхатања и да на тај начин учини помак у правцу досадашњих етнолошких/антрополошких истраживања обичајног права на простору Србије. 40 Сличну ситуацију имамо и у бугарској етнологији. Етнолози и антроnолози који изучавају обичајноnравна схватања која се јављају код њих у садашњости могу се набројати на nрсте једне руке. За опширније објашљење видети: Василсва М, Димитър Маринов и бъ11гарското обичайно nраво, у: Димитър Маринов, Бълrарско обичайно nраво, София 1995, V-XX. 20 Ш ОБИЧАЈНО ПРАВО И ИНСТИТУЦИЈА НАСЛЕЂИВАЊА ­ ДУАЛИЗАМ И ПАРАЛЕЛИЗАМ ОБИЧАЈНОГ ПР АБА И ЛЕГИСЛАТУРЕ У складу са предметним оквиром ове студије, у првом сегменту поглавља које следи, указујем на основне одлике изучавања традицијског обичајног права на простору Србије од средине деветнаестог до краја двадесетог века.41 У том погледу постоје извесне разлике између етнолошког и правног пристуnа и начина сагледаваља, као и тумачења традицијског обичајног nрава и појединих његових института. Уnркос томе, немоrуће је nовући строгу линију између једног и другог научног пристуnа и посматрати их одвојено. Због тога уnоредо указујем на сnецифичности правног и етнолошког/антрополошког изучавања обичајног nрава, односно установе наслеђивања. Образлажући теоријски оквир истраживања истакла сам да nриликом регулисања наследних односа долази до паралелне nримене обичајноnравних и законодавних норматива. При том се nосебно занимљивим чини то да између једног и другог nравног система nостоји колизија. Паралелизам и дуализам између обичајног права и легислатуре најуочљивији су у сфери наследног права и представљају својеврсну сnецифичност поменутог односа. Претnоставила сам да ће сазнања о nореклу и разлозима nостојања дуализма и nаралелизма допринети потпунијем разумевању природе односа традицијско обичајно право - легислатура. Стога у другом сегменту овог поглавља - ослањајући се на резултате досадашњих истраживања домаћих и страних етнолога и nравника, као и на сопствена заnажања о установи наслеђивања - разматрам проблем nаралелизма и дуализма између обичајноправне и законодавне нормативистике. * * * Уколико се осврнемо један и по век уназад и nодсетимо се nочетака истраживања обичајног nрава на овим nросторима, добићемо јаснију представу о ситуацији коју затичемо у садашњости. 41 Са уnотребом израза традицијско обичајно право желим у ствари да нагласим да сам се у оквиру овог истраживачког плана nозабавила изучавањем обичајног nрава које у домаћој етнологији nрепознајемо као скуn неnисаних nравила nонашања којима се реrулишу друштвени односи у nриватној и јавној сфери. У nитању је систем друштоене регулативе који у Србији nостоји nаралелно са држаоно-nраnним системом, а везује се за тра.цицијску, односно патријархалну друштвену структуру. 21 Систематско nрикуnљање обичајноnравних правила у Србији и региону залочето је средином деветнаестог века и то не сасвим случајно. Интересовање за обичај но право у том историјском nериоду, у домаћој етнологији и праву, доводи се у везу са тада распрострањеним романтичарским схватањем културних појава и са еволуционистичким приступом тим појавама, али и са nолитичким ситуацијом у Србији.42 У питању је nериод у којем је Србија имала положај вазалне државе са независном унутрашњом уnравом.43 Уједно се јавља Источно питање, односно проблем ослобођења од османлијске имnерије. Такве nолитичке и друwтвене околности, nогодовале су ексnанзији романтичарских идеја и схватања. Међутим, наведене чиљенице не објашњавају, саме по себи, nотребу за интензивирањем научног интереса за обичајно nраво. Самим тим, остаје отворено nитање - зашто је изучавање обичајног nрава на овим просторима било у експанзији уnраво у том социјалном времену. Није искључено да је на то утицало "богатство и свежина самог обичајног права", како истиче Н. Павковић.44 Истини за вољу, обичај но nраво, које је било nримењивано у том nериоду на nростору Србије и у осталим суседним земаљама, разликовала се од nравних прописа осталих евроnских земаља. При том је било недовољно истражено. Због тога се врло лако могло означити као другач ије, страно, па и егзотично и самим тим интересантно за изучавање. Међутим, рекла бих да главни разлог због којег обичајно право стуnа на домаћу научну сцену у другој nоловини деветнаестог века јесте могућност његовог политичког ангажмана. У nрилог наведеном иде nодатак да је обичај но nраво било интересантно за изучавања nравницима и осталим nојединцима све док је могло да доnринесе реализацији романтичарских идеја. То је значило - формирати соnствени државно-правни систем и исказати национални идентитет. Наиме, занимање наших правника и осталих истраживача за традицијско обичајно право управо је у том периоду - од средине деветнаестог до nоловине двадесетог века - достигло егзалтацију. У том nогледу је nрихватљиво мишљење да је nосле В. Богишића "било мало правника који су се тој 42 у вези са тим видети: Павковиh Ф. Н., Теориски оквири nроучавања обичајног права у југословенској етнологији nрава, ЕП 17, Београд 1982, 123- 141; Ковачевић И, Владимир Карић и љегов утицај на конституисаље етнологије у Србији , ГЕМ 43, Београд 1979, 146-168; Исти , Историја срnске етнологије, Ј\, Правци и одломци, Београд 2001, 199-218. 43 Видети: Јанковић Д, Мирковиh М, Државноnравна историја Југославије, Београд 1982, Ј 14. 44 Павковић Н, Теориски оквири nроучавања обичајног права у југословенској етнологији права, 1982, 125. 22 материји у таквој мери интензивно посветили".45 У nериоду друге nоловине двадесетог века интересоваље за изучавање обичајног nрава видно оnада. То свакако не значи да у Србији у двадесетом веку није било потребе за формираљем савременог законодавства и државно-правног система или за истицаt-ьем националног идентитета, већ да обичајно право тада није могло да послужи тој сврси. О одликама тог периода - нешто више у другом сегменту овог поглавља. Романтичарска схватања о обичајном nраву и еволуционистички приступ његовом истраживању промовисали су на простору Србије најпре правници који су заступали ставове немачке историјско-правне школе. Међу њима посебно место заузима Валтазар Богишић.46 Што се Богишића тиче сматрам важним наnоменути да се као један од његових највећих доприноса развоју nравне науке рачуна - разграничење имовинског од наследног и породичног права.47 А на основу његових ставова и радова можемо да закључимо какав је био став правника према обичајном праву у том социјалном времену.48 Упркос свим његовим истраживачким подухватима, треба ипак имати у виду да је "он био врхунац достигнућа свога времена у материји коју је регулисао."49 (подвукла Ј. Ђ.) Остали истраживачи који су следили Богишићеве теоријске поставке и сами су nостали заступници романтичарских схватања, односно учења историјско-правне школе. Обичајно nраво се услед утицаја историјско-правне школе nосматрало као израз ,,духа народнога".50 Истицао се "спонтанитет" у настанку обичајноправних 45 Видети: Крстић Ђ, Методе nроучавања nравних обичаја у nрошлости и данас, Симnозијум о методологији етнолошких наука 18-20. децембра 1972, Научви скуnови књ. П, Одељеље друштвених наука, Београд 1974, 152. 46 С обзиром на то да је ово nоглавље конциnирано тако да се анализирају и хронолошки nрате nравни и етнолошки nристуnи обичајном nраву, теоријске nоставке и истраживачка достигнућа nојединих аутора nрезентујем само у оној мери у којој је то неоnходно да би се истакли и објаснили ставови научве дисциплине које су застуnали . 47 Видети: Dani1ovic Ј, Predgovor, у: Bogisic У, Op~ti imovinski zakonik za Knjazevinu Cmu Goru i izabrana dje1a, Podgorica-Beograd, 1998, 23-24. 48 Нема историчара права, правtщка и етtюлоrа који су се бавили овом nроблематиком а да се нису позабавили Богишићевим nоставкама. Овом приликом уnућујем на две велике монографије о Богишиhу из којих су црnили nодатке остали аутори који су nисали о њему: Мартиновић Нико, Валтазар Богишиli, 1. Историја кодификикације црногорског имовинског права, Цетиње 1958; Zimmermanп W. G. Yaltazar Bogisic 1834-1908, Ein Beitrag zur suds1avischen Geistes - und Rechtsgeschishte im 19. Jahrhundert, Wiesbaden 1962. 49 Крстић Ђ, Сnецифичности развоја nравних обичаја у југоисточној Европи, Архив за nравне и друштвене науке, број 1-3, јануар - сеnтембар 1996, год. LXXXll књ. LII новог (Ш) кола юь. СУ целокупног издаља, Београд 1996, 323. so Видети: Bogisic У, О znaёaju pravnih оЬiсаја, Podgorica - Beograd 1998, 320-321. Идевтично мишљење застуnао је и В . Карнћ. Извор nрава за Карића био је "народни дух" који се правно манифестује у "од векова наслеђеним правним појмовима и nравним обичајима" (Коваhевић И, Владимир Карић и његов утицај на конституисање етнологије у Србији, ГЕМ 43, Београд 1979, 158). 23 норми и њихова "самониклост".51 Заступници романтичарскнх идеја сматрали су да су норме обичајног права настале из животних nотреба народа,52 односно као "плод народног живота" .53 Њихов творац и конзумент је народ. Осим тога, сматрало се да обичајно право има улогу закона код народа.54 А иарод- то су они nоједицни који су живели на селу, тј. сељаци. Наведено схватање nоказује да су следбеници историјско­ nравне школе везивали настанак и одржавање обичајног права за аграрно друштво. Очигледно да се при том није "водило рачуна да је народ историјска категорија, променљива у социолошком смислу".55 Али зато су са изразима - народпи дух, народско право и њима сличним, уведене националне категорије у науку.56 Можда романтичарима то и није био директан циљ, али свакако да има везе са настојањем да се истакне национални идентитет. Сви nравници и остали истраживачи обичајноr права, који су заговарали идеје историјско-nравне школе nосвећивали су доста nростора питању односа закона nрема обичају. Сматрали су да је обичајно право најnримерније за израду законских nрописа, јер "представља свакако самостални извор nрава!",57 а уједно ,Јесте израз унутрашње nотребе и унутрашњег уверења народа о тој потреби",58 те као такво одговара "народним потребама и осјећајима".59 Такав поглед на однос обичајно nраво-законодавство наводи на помисао да романтичарска схватања обичајног права не би била тако широко nрихваћена да је у Србији било довољно nисаних извора домаћег права.60 С обзиром на то да их није било, не чуди то што се ставља у nрви nлан обичајно право - оно је у том периоду било једино изворно, домаће право. Управо таква ситуација послужила је свим правницима и истраживачима обичајног права који су заговарали његов значај и улогу у изrрадњи државно-правног система, 51 Такав став је у 11ајвећ~ј мери застуnао С. Вукосаољеоић (видети: Павковић Н, Теориски оквири проучавања обичајноr nрава у југословенској етнологији nрава, 1982, 138; Ковачевић И, Историја срnске етнологије 11,2001, 207). 52 Видети: Павковић Н, 1982, 129, 133. 53 Перић Ж, О обичајном праву у нашој држави, Бранич- Орган адвокатске коморе у Београду, год. XVJI (VIII), бр. 1, Београд 1932, 8. 54 Поменуто схватање је међу nрвима заступао В. Карић (видети: Ковачевић И, Владимир Карић и њеrов уt'ицај на ко11ституисање етнологије у Србији 1979, 158). 55 Павковић Н, 1982, 141. 56 Видети: Ковачевић И, 1979, 164. 57 Bogisic v, О zлa~ju pravnih obll!aja, 1998,333. ss воgШс v, 1998, 320. 59 Митровић Л, Правни обичаји у нашем народу, ГМЗ XJV, Сарајево 1919, 526. 60 Сергиј Вилфан је један од правника који је пренаглашавање значаја обичај11ог nрава за формираље законодавства доводио у везу са недостатком nисаних извора ,,домаћеr nрава" (видети: Vilfan S, Pravna folkloristika- etnografija- etnologija, Rad Љlklorista Jugoslavije, u VarзZdinu 1957, 276). 24 да се жустро супротставе кодификацији Српског грађанског законика (ступио на снагу 1844. године).* А њихово супротстављање доводим у везу са чињеницом да је као основ за кодификацију поменутог законика узет аустријски, тј. страни закон, а не домаће, то јест обичајно право. Уколико узмемо у обзир политичке и друштвене прилике у којима је поменути законик кодификован, не чуди то да су појединци заговарали обичај но право управо због тога јер је настало на простору на којем се и користи, односно јер је продукт ондашњих социоекономских прилика. Социополитичка ситуација у том периоду - ослобађања од османлијске империје, изградња самосталне државе и сопственог законодавног система - погодовала је истицању националних категорија у свим сферама друштва. А обичајно право је у таквој атмосфери представљало најnримернији инструмент помоћу којег се настојало, са једне стране - пробудити и интензивирати патриотске импулсе, а са друге - израдити законодавни систем.6 1 Напоменула сам да је у другој половини деветнаестог века примењиван еволуционистички приступ код изучавања обичајног права. Њега је промовисала историјско-правна школа, која је "принципу еволуције придавала велики значај".62 Еволуционистичке идеје су утицале на формирање основних методолошких поставки са којима се настојало проучавати обичајно право. Утицај поменутог приступа испољава се, пре свега, у тумачењима генезе и развоја обичајног права. Помисао да ће нека од тада постојећих обичајноправних правила опстати чак и до двадесети nрвог века, у таквој научној атмосфери, била је незамислива, па су неки, попут А. Митровића, nриступили прикуnљаљу обичајноправних начела са намером да спрече њихово заборављање и нестајање.63 То показује да је обичајно право третирано као непроменљива, статична историјска категорија. Такав став и приступ може се тумачити као израз "еволуционистичко интерпретиране културе"64, али и као показатељ парцијализације у nрихватаљу теоријских начела историјско-правне школе. Навела сам да једну од одлика изучавања обичајног права у другој половини деветнаестог века представља потреба прикупљања што већег броја обичајноправних ' У даљем тексту користим скраћеницу СГЗ. 61 Обичајно nраво је са том намером nочело да се изучава и у Бугарској (видети: Василева М, Димитьр Маринов, Бълrарско обичайно право, София 1995, V-VI). 62 Павковић Н, 1982, 140. 63 Видети: Митровић А, Правни оби•1аји у нашем народу, ГМЗ XIV, Сарајево 1919, 526. 64 Ковачевић И, 2005, 12. 25 начела из свих крајева "словенскоrајуга".65 Тако су обухватане све сфере приватног и јавног живота, али ниједној институцији или сегменту обичајног права није nридаван nосебан значај, односно nажња. Такав пристуn додатно говори о утицају романтичарских идеја - било је nотребно истаћи применљивост обичајног права у свим сферам живота. Једино на такав начин су могли да се убеде законодавци да "и у суду обичај треба да има исту тежину и снагу као и закон".66 Истини за вољу Богишић је са својим Напутком за описивање правнијех обичаја који :живе у иароду (1 866), а касније и у Збориику садашњих правиих обичаја (1874) извршио поделу обичајног nрава, али се и код њега види тежња за сагледаваљем друштвених односа у целини. Издвајање појединих сегмената обичајног права уочавамо најпре код С. Вукосављевића, а потом и код осталих етнолога и истраживача обичајног права, то се може сматрати позитивним с обзиром на то да поједини сегменти обичајног права и његове установе ипак представљају целину за себе, те као такви поседују одређене специфичиости. Имајући све то у виду не чуди што правници и остали истраживачи обичајног права у том историјском периоду нису придавали посебну пажњу установи наслеђивања. Истакла сам да су у периоду друге половине деветнаестог века обичајно право истраживали углавном они правници који су nрихватали и заступали романтичарска схватања културних појава. При том се стиче утисак да су учења и идеје историјско- .. б 67 т правне школе прихватали а prюn, ез неког нарочитог критичког става до њих. о аутоматски не значи да су били лоши познаваоци теоријских поставки тога доба.68 Рекла бих да су социоекономске и полтичке околности са којима су се правници и остали истраживачи обичајног права суочавали биле такве да су напросто погодовале прихватаљу nоменутих идеја и ставова. У том смислу се види утицај друштвено­ nолитичке ситуације на прихватаље и експанзију одређеног научног дискурса. А • • . 69 такав утицаЈ евидентан Је у свим исторИЈСКИМ nериодима. бs Bogisic У, О zna{:aju pravnih obl{\aja, 1998, 309. 66 Исти, 325. 67 Изнимку у том nогледу nредставља Богишић, јер се критички односио према nојединим теоријама и поставкама поменуге школе. У првом реду мислим на критике уnућене Пухтеу (видети: Bogisic У, О znacaju pravnih obl{\aja, u: Opsti imovinski zakonik za kпjazevinu Cmu Goru i izabrana djela, Podgorica - Beograd 1998, 33 1- 332). 68 Одсуство критичности nриликом nрихватаља поменутих теоријско-методолошких nоставки не сматрам, нити исти чем као сnецифичност тог периода. 69 Овом nриликом упућујем на зборник радова: Етнологија и антроnолоrија: стање и nерсnективе, Зборник ЕИ САНУ 2 1, Београд 2005. Прилози који се налазе у nоменутој публикацији, врло добро илуструју начине на које се испољава nоменути утицај. 26 * * * Ситуација коју затичемо на пољу истраживања обичајног права у првој половини двадесетог века доста је слична оној из друге половине деветнаестог. Тако је, у суштини, тешко nовући линију разграничења између једног и другог nериода. Обичајно право су и даље истраживали у првом реду правници, али су им се уnраво у овом nериоду nридружили и први етнолози. А средишња проблематика којом су се nравници и даље бавили тиче се nроблема и последица кодификације СГЗ, односно његове nримене у пракси. Новину, у односу на претходни nериод, nредставља то да се као предмет интересовања јавља наследио nраво. Срnски грађански законик, односно његова кодификација, изазвао је бројне nолемике управо у вези са питањем наследних права кћери, односно сестре. На једној страни су били правници који су стали на страну Јована Хаџића, тј. законописца СГЗ, који се залагао за равноправан наследни положај мушких и женских потомака, док су на другој страни били правници и представници владајућег кора који су се жустро супротстављали једнакости полова при наслеђивању.70 Питање наслеђивања женске деце иницирало је многа друга питања која су се тицала наследних права осталих крвних сродника оставиоца. Тако се проблем наслеђивања о,цједном нашао у жижи интересоваља правника и законодаваца, али и појединаца из редова тадашње српске интелектуалне елите.71 Испоставља се да је покушај узакоњења равноnравности полова при наслеђивању направио места за продубљиваље сукоба између nравника који су заговарали употребу обичајног права у законодавству и оних који су се таквом ставу супротстављали. Између једних и других нашли су се правници који су покушали да објасне ситуацију у законодавству без претензија да закон и државноnравни систем суnротставе обичајном праву или обратно. Управо због тога их није моrуће уврстити ни у једну од nретходно nоменутих групација. Њихова заnажаља Nису ишла у правцу очувања обичајtюг nрава по сваку цену. Они став о улози обичајног права и његовој употреби нису аргументовали тако што би обичајном праву конфронтирали закон. А критике сrз нису им служиле за истицања улоге обичајноnравних начела или 70 У вези са тим видети: Јовановић С, Политичке и nравне расnраве, l-111, Том 2, Срnска књижевна задруга, Београд \990, 275-285. 71 Видети: Перић Ж, Приватно nраво- скуnљене расnраве из Грађанског nрава, Београд 1912, чланци: Можели no нашим законика унука од сина искључити своју рођену тетку по оцу из наследства? или Ко је наследник умрломе, који иза себе остави унуку од сина и рођену кћер: да ли унука или кћи(§ 396. СГЗ), 302-3 12; Нешто о разумевању § 396.- 400. СГЗ, З 12-335; Трифуновић С, Неколико ре.1а улогу суnсидијарног извора. То значи да се њеrове одредбе nримењују тек када се законон нормиране одредбе nокажу као недовољне (видети: Крстић Ђ, Сnецифичности развоја nравних обичаја у југоисточној Евроnи, Архив за nравне и друштвсне науке, број 1- 3, год. LXXXII књ. Lll новоr {111) кола, књ. СУ целокупног издања, Београд 1996, 326). 93 Павковић Ф. Н, Из савремене мстодолошке проблематике 11равне етнологије, Симnозијум о методолоrији етнолошких наука, Одељење друштвених наука САНУ, Научни скуnови књиrа П, Београд 1974, 163. 94 Павковић Ф. Н, 1974, 163. 9s Beljanski S, Pravo ј j\uzija, Ogledj jz pravne filozofije ј antropologjje, Biblloteka ХХ vek, Beograd 1999, 178. 33 историјски nристуn. Премда су неки од љих, поnут Б. Благојевић и Ђ. Крстић, указивали на значај nримене уnоредног метода nриликом изучаваља nоменутог nредмета.96 Највеће нтересоваље су у сваком погледу изазивале обичајноправне установе које су nоказивале тенденцију да нестану, односно да буду трансформисане. Тако је у жижи интересоваља најчешће била племенска организација и обичајно nраво које се примељивало у сродничкој структури тог типа. Интересоваље правника је било усмерено углавном на изучавање обичајноправних начела која су била у примени у руралним nодручјима, и то у подручјима која су била удаљена од градова. Истакла сам да нису сви nравници елиминисали обичај но право као могући извор права. Али, у вези са тим треба да нагласим да nостоји разл ика између nравника који су дефинисали обичајно nраво са становишта које је својствено страним, европским правима, као што је то чинио Б. Благојевић,97 и оних који су га третирали у складу са етнолошким одређељем обичајног права.98 Због тога nостоји дуалност у nравном тумачељу традицијског обичај ног nрава. Пnравници кој и су се nозивали на страна права настојали су, коnирајући страну nравну nраксу, да раздвоје обичајно од неписаног nрава .99 Тако су уврстили, на овим просторим nрисутно традицијско nраво, у категорију неnисаног nрава и оно као такво није могло да им nослужи као релевантан извор nисаног права. Правници, који нису nрихватали стране утицаје, или барем не у nотпуности, нису правили ту врсту nоделе. Они су nод обичајним правом, које је присутно на овим просторима, подразумевали управо традицијско обичајно nраво и нису правили поделу између неписаног и обичајног nрава. Сматра се да су nравници, кој и су свој став nрема традицијском обичај ном nраву изграђивали nод утицајем евроnских права, настојали да своја изучаваља обичајиог nрава дистанцирају од изучаваља етнологије и других дисциnлина која су се бавиле том тематиком . 100 96 Видети: Крстић Ђ, Методе nроучавања nравних обичаја у nрошлости и даt1ас, 1974, 154-155; Благојевић Б, Ynopeдtlи метод nри nроучавању обичајног права као историјске категорије, Обичајно право и самоуправе на Балкану и у суседним земљама, Зборник радова са међународног научног скупа одржаног 1. и 2. новембра 1971, Београд 1974, 1-9. 97 Видети: Блаrојевић Б, Уnоредни метод при nроучавању обичајног права као историјске категорије, 1974, 1-9. 98 Видети: Крстиh Ђ, Методе проучавања правних обичаја у nрошлости и данас, Београд 1974, 159; Исти, Правни обичаји код Куча, Анализа реликата - методологија - прилози за теорију обичајноr права, Посеб11а изда1ьа Балканолошког института књ. 7, Београд 1979, 15-16. 99 Видети: Kostrenёic М, ОЬlёајпо pravo, ZЬomik Pravnog fakuJteta u Zagrebu, Zagreb 1948, 177- 187. 100 Видети: Krstic f>, Questions conceming the principles and methodology or contemporary research in common law, Балканика, Годишњак Балканолошкоr института САНУ 111, Београд 1972, 478; 485; Исти, Правни обичаји код Куча, Београд 1979, 16. 34 Деведесетих година двадесетог века изучавању обичајног права дају известан печат и правници који су уједно и етнолози по вокацији. 101 Правник кој и је имао најшири дијапазон интересовања у вези са изучавањем традицијског обичајног права и који се њиме најинтензивније и најдуже бавио -јесте Ђурица Крстић. Један од његових значајнијих доприноса изучавању обичајног права у Србији, сматра се то што је истраживачима указивао на неопходност развијаља и примене савременијег методолошког апарата и приступа проблему. Скретао је пажњу и на процес формирања нових обичајноправних норми, а самим тим и на потребу изучавања обичајног права у садашњости. 102 Изучавање савремених обичајноправних схватања nотенцирали су и неки други правници, попут М. Стефановски. Таквим својим ставовима указивали су на то да постоје два слоја обичајног nрава - старији и млађи, 1 03 и да се обичајио nраво мора посматрати као nроменљива категорија. Зна се да су са изучавањем обичајног nрава, како код нас тако и у иностранству, кренули управо nравници. Уnркос томе, оно није остало предмет изучавања у оквиру домаће правне науке. Вероватно је томе доnринело, између осталог, схватање велике већине правника - да обичајно nраво nредставља део фолклора, и да као такво не може да буде предмет њиховог изучавања. 104 Међутим, nравници поnут Ђ. Крстића, П. Стојановића, М. Ђуричића, Р. Лукића и других показали су својим истраживањима да то што се истраживање обичајноr права не сврстава у оквир nравне науке не значи да у тој науци нема nотребе за њеrовим изучавањем, нити да то nредставља препреку да се nравници њиме баве. De facto да су изучавања обичајноr права од стране правника увелико олакшала посао свима нама који настојимо да обичајноnравну nроблематику сагледамо ююго шире, односно изван оквира саме науке којој припадамо. Само тако и могу да се испуне захтеви по nитању интердисциплинарности у вези са изучавањем овог топуса и да се разјасне дилеме око постојања правног дуализма и паралелизма, као и дуализма 101 У nрвом реду мислим на Мирјану Стефановски и Војислава Станимировића. 102 Видети: Крстић Ђ, Методе nроучавања nравних обичаја у прошлости и данас, 1974, 156. 103 Видети: Стефановски М, Кодификаuијски рад Валтазара Богишића и Јована Xauиha - сукоб закона и обичаја, Зборник радова - Сто nедесет година од доношења Срnског грађанског законика {1844- 1994), Београд 1996, 124-127. 104 Видети: Vilfan S, Pravna folkloristika- etnogгafija- etnologija?, Rad kongresa foklorista Jugoslavije u VraZdinu 1957, 275-279; Крстић Ђ, Сnеuифичности развоја nравних обичаја у јуrоисточној Евроnи, 1996,326. 35 легислативе. 105 Проблем правног дуализма и паралелизма у садашњости изазвао је много више интересовања код етнолога него у оквиру правне науке. Правници који су се интересовали за тај проблем посматрали су га у периоду кодификације СГЗ. Уколико су се и позабавили критиком социјалистичког законодавства, то, сем изузетака, нису чинили са намером да укажу на неопходност употребе обичајног права у легислатури . Значајно је и то да се улогом обичајног права приликом регулисаља својинско-наследних односа, колико ми је познато, нико од правника није посебно позабавио. При том је општепознато да су дуализам и паралелизам обичајног права и нормативистике најизраженији у сфери наследног права. Један од ретких који се дотакао поменутог проблема јесте Радомир Лукић. Упркос томе што проблему равноправности полова није приступао довољно аналитички и свеобухватније, позитивним сматрам то што је уопште указао на постојање колизије између законских прописа и обичајноправне праксе код наслеђивања обрадивих површина. 106 Ставови које су заступали правници и правна наука, nрема обичајном праву, илуструју начин на који су утицале идејна и идеолошка клима у друштву и науци на избор предмета истраживања и прихватање одређеног научног дискурса. * * * Проблематика обичајног права "припада двема друштвеним наукама - етнологији и праву." 107 Истакла сам да правна наука није показивала неко нарочито интересоваље за његово изучавање у другој половини двадесетог века. А какву ситуацију затичемо, у том погледу, у етнологији, илуструје текст који следи. Истраживање обичајноправних норми и установа кретало се до средине седамдесетих година у правцу њиховог евидентирања и заnисивања. Обичајно право неретко није представљало централну тему изучавања већ само један од аспеката посматрања неког проблема, или само део дескрипције неке nојаве. Изнимку у том погледу представљају појединачне студије у којњ'dа су обичајноправне установе . 108 у сагледаване у диЈахроном и синхроном пресеку. првом реду су оnисивана обичајноправна начела која су примељивана приликом организације својинских 10s На ту nојаву у домаћем nравном систему указује С. Бељански (видети: Bcljanskj S, Pravo ј j\uzjja, Ogledj jz pravne filozofije ј antropologjje, Beograd 1999, 174). 106 Видети: Лукић Радомир, Наше ново право и сељачко друштво, Глас CAIIY CCLXXX, Одељење друwтвених наука, књиrа 15, Беоrрад 1971, 145-159. 107 Павковић Н, Теориски оквири nроучавања обичајноr nрава у јуrословенској етнологији nрава, Етнолошки преrлед 17, Беоrрад 1982, 124. 108 Видети: Pavkovjc F. N, Pravo preee kupovjne u oЬicajnom pravu Srba ј Hrvata, Studjja jz pravne etnologjje, Instjtut za uporedno pravo, Monografije 46, Beograd 1972. 36 односа и послова у оквиру племенске и сеоске заједнице. У питању су обичајноправне норме у вези са настанком и употребом индивидуалне и колективне имовине, а нарочито непокретне имовине која се налазила у својини села или племена.109 Интересовали су се такође за обичајноправна правила која се тичу организације племенских и сеоских судова и изрицања казни, 110 као и за крвну освету. 111 У оквиру приватног права, највећа пажња је посвећивана породичној задрузи, односно њеној деоби и организацији својинских односа у њој. 112 Пажња етнолога била је усмерена и на обичајноправне установе које су након Другог светског рата показивале тенденцију наглог нестајања или мењања. То је имало за последицу саrледавање и описивање генезе и употребе само појединих сегмената обичајног права. Судећи према предметном оквиру тих истраживања - поједини сегменти обичајноr права били су подложнији трансформисању или нестајању у односу на друге. Али то ипак није оправдан разлог да се описују само одређене обичајноправне установе и начела, а да се истраживање осталих запостави. А установа наслеђивања представља једну у низу таквих. Истакла сам да наши етнолози нису показивали интересовање за конкретна питања из домена наследног права, што представља својеврсну контрадикторност. Наиме, обичајноправне норме најдуже су примењиване у оквиру установе наслеђивања, а уједНо су у том домену најмање истраживане. 113 Етнолози су се бавили и проблемом правног дуализма и паралелизма. У њиховом поимању социјалистичког законодавства и става правника према обичајном 109 Видети: БаР.јактаровић М, О земљишним међама у Срба, Београд 1952; Исти, Традиционални облици својине у Југославији , 1972, 60-67; Павковић Н, Обичајно-nравни уговори и nроизводни односи у сточарству, Одредбе nозитивно•· законодавства и обичајног nрава о ссзонским кретаљима сточара у југоисто•1110ј Евроnи кроз векове, Посебна издаља Балканолошког института САНУ кљ. 4, Београд 1967, 134-159; Николић Видосава, Архаичне установе и nојаве друштвсног обичајног живота у Врањском Поморављу,Лесковачки зборник VШ,Лесковаu 1967, 117- 149. 110 Видети: Филиповић М, Лиuба (бојкот), Радови АНУ БИХ књ. XXXII, Сарајево 1967, 155- 162. 111 Видети: Влаховић П. и Данче-rовић В, Прилог nроучавању жена у крвној освети , Београд 1961, 95- 111; Pavkovic N, Pitaлje prvoЬitnog umira krvne osvete, Balcaлica V\11, Beograd 1977, 627-638. 112 Видети: Барјактаровиh М, Подјела заједничке земље и кућевне својине, ГЕМ XXI, Београд 1958, 267-273; Исти, Традиционални облици својине у Југославији, 1972. 53-67; Павковић Н, Породична задруга у Срnском грађанском законику, Сто nедесет година од доношења Срnског грађанског законика ( 1844-1994), Научt•и скуnови САНУ књ. LXXXl, Одељењс друштвени х наука кљ. 18, Београд 1996, 329-336. 113 Изнимку у том nогледу nредстављају истраживаља Н. Павковића, nремда се и 011 само у једном од радова свеобухватнијс дотиче установе наслеђивања (видети: Etnolo~ka koncepcija nasledivanja, ES rv, Beograd 1982, 25-39). Остали аутори, nопут М. Барјактаровића, изучавањем установе наслеђивања nозабавили су се само делимично, односно само се на nосредан начин дотичу nојединих nитаља и то углавном у вези са деобом nороди чне имовине. 37 праву, уочава се догматизам. 1 14 Претпостављам да због тога нису ни могли да увиде да такав приступ дуализму између обичајног права и социјалистичког законодавства не води ка његовом објективном сагледаваљу и решавању. Позитивним се може сматрати једино то што су у изношењу својих аргумената за обичај но право истицали повезаност обичајног права са браqни:м и сродничким системом, као и верским схватањима. 115 Међутим, анализе поменутог корелативитета нису служиле другоме до за изношење и објашњавање аргумената за употребу обичајног права код регулисања појединих социјалних односа и проблема. 116 Напоменула сам да је у периоду до средине седамдесетих година у првом плану било проучавање обичајног права у руралним подручјима и областима које су биле на "периферији легитимитета глобалног друштва". 117 Уз то је и даље приметна идеализација задружног облика породице, као и живота на селу. Такав приступ имао је за последицу везивање обичајноr права за село и сељака. Због тога је обичајно право у урбаним срединама, као и регионима у којима је процес индустријализације и урбанизације био интензивнији - остало неистражено. Очигледно да су се етнолози у том периоду интересовали само за она начела и установе обичајног права које су сматрали ~юсиоцима и чуварима традицијске културе, коју су настојали очувати у постојећој форми. 118 При том, нико од етнолога, кој и су юпензивно истраживали обичајно право у том времену, није извршио систематизацију грађе, нити је ко настојао да обједини у збирку обичајноправне норме које су евидентирали. А у свим осталим поступцима, копирају Богишићев метод рада. Били су такође склони генерализацији у изношењу закључака у вези са постојањем и употребом обичајноправних правила које су посматрали. Из наведеног следи да су на избор предмета, просторног и временског оквира истраживања, као и примену поменутих истраживачких поступака утицала романтичарска схватања културних појава и еволуционистички приступ, који су, као што знамо, били присутни у домаћој науци до средине седамдесетих година двадесетог века. Такав приступ обичајном праву и осталим сегментима културе 114 Видети: Барјактаровић М, Традиционални облици својине у Југославији, 1972, 47-67; Павковиh Н, Традицијско право и савремена сеоска nородица, 1983,41-46. 11s Видети: Павковнћ Ф. 11, Из савремене методолоШЈ<е nроблематике nравне етнологије, 1974, 166. 116 Видети: Павковиh Ф. Н, Породична задруга у Српском грађанском законику, 1996, 329-336. 117 Гавриловиh Љ, Обичајноnравно регулисаље породичних односа, ГЕМ 52-53, Београд 1989,45. 118 На такав закључак упућују и критике које су износили на рачун социјалистичкоr законодавства (видети: Павковић Н, Традицијско nраво и савремена сеоска породица, 1983, 41-46). 38 сматра се такође последицом одсуства задовољавајућег теоријског и методолошког образоваља етнолога у том периоду сциентификације етнологије.119 Због тога се приликом изучавања обичајног права суочавамо са низом методолошких проблема. 120 Имајући то у виду не чуди што замисао о конституисању посебне научне дисциплине у чијим оквирима би се изучавало обичај но право, 121 није ни данас до краја реализована. Наиме, да би се правна етнологија конституисала као посебна научна дисциплина, потребно је много више од постојања интересоваља за изучаваље обичајног права, односно појединих љегових института.122 Формираље савременијег научног приступа код истраживаља поменуте тематике, због континуитета "методолошког и теоријског неиновирања", 123 започето је у Србији тек крајем седамдесетих година двадесетог века. У приступу обичајном праву, у том периоду етнолошког изучавања, исnољава се аналитички дискурс и критички став према романтичарским схватањима и еволуционистичким теоријским поставкама. А код објашњаваља узрока и последица постојаља и примене одређених обичајноправних правила и института како у прошлости, тако и у садашљости, не постоји тенденција глорификоваља традицијског обичајног права и идеализације патријархалне друштве11е организације. Тако осамдесетих година двадесетог века коначно долази до разбијања постојећих предрасуда о природи обичајног права и љеговој улози у легислатури. А томе су највише допринела истраживаља Љ. Гавриловић. 124 Одлику овог периода представља такође проучавање једног од најразвијених сегмената обичајног права - односи у породици. 1 25 Предмет интересоваља била су и 119 Видети: Ковачевић И, Из етнологије у антроnологију (Срнска етвологија у nоследње три деценије 1975-2005.), 2005, 13-14. 120 У вези са тим вцдети: Крстић Ћ, Правни обичаји код Ky•ra, 1979, 14-22. 121 Видети: Vilfan S, Pravna folkoristika- etnografija - etnologija?, 1957, 275-279; ПавковиЈi Ф. Н, Из савремене методолошке nроблематике nравне етнологије, 1974, 161, 165-168. 122 О томе сведоче nримери земаља у којима правна етнологија nредставља посебну научrrу дисциnлину и као таква прати савремене научне тенденције у истраживању обичајноправне тематике (видети: http://jurant.iea.ras.ru/en/puЬiications.html). 123 Ковачевић И, Из етнологије у антропологију (Српска етнологија у nоследње три деценије 1975- 2005.), 2005, 13. 124 Видети: Гавриловиh Љ, Судска nракса као начин nревазилажеља колизије између обичајног и nозитив1юr nрава, ЕС VIII, Београд- Крушевац 1987, 141- 145; и радове наведеве у библиоr·рафији радова на крају ове студије. ш Видети: Гавриловиh Љ, Обичајrюnравно регулисање nородичних односа, 1989, 43- 71; Иста, Dodeljivanje dece posle razvoda braka kao pokazatelj polo~aja ~ene u dru~tvu, ES VI, Beograd- Svetozarevo 1985, 11-16; Иста, Utvrdivanje oёinstva - odraz transformacije i kontinuiteta tradicijske porodice, Etnoantropoloski proЫemi sv. 6, Bcograd 1989,48-52. 39 поједина питања из домена методологије етнолошких истраживања обичајноr права.'26 Посебну тематску групу чине радови који указују на стање и перспекитве изучавања обичајног права на овим просторима у периоду деветнаестог и првој половини двадесетог века. 127 У том погледу потребно је издвојити радове Ивана Ковачевића, јер се, анализирајући истраживачке подухвате В. Карића и С. Вукосављевића, критички осврнуо на теоријске поставке које су биле од пресудног значаја за формираље методологије истраживање обичајног права у српској етнологији . 128 Од нарочитог значаја су и прилози у којима се разматра обичајноправна пракса код других етничких заједница. 129 Упркос томе што су етнолози настојали да обухвате различите аспекте обичајноправне регулативе, многе појаве и установе обичајног права остају неистражене. Истакла сам да установа наслеђивања представља једну од таквих. Примећује се такође изостанак изучавања обичајног права у урбаним срединама. То је, између осталог, имало за последицу изостанак изучавања нових обичајноправних начела, односно схватања која настају у периоду транзиције. Због тога се суочавамо са недостатком фактографске и теоријске литературе која би могла да се примени на проблематику о којој пишем, на шта сам већ скренула пажњу приликом образложења методологије истраживања. Претпостављам да би данас ситуација у вези изучавања обичајноr права била другачија да није било константног кашњења у процесу сциентификације српске етнологије и антропологије, и да на почетку деведесетих година двадесетог века није дошло до прекида у истраживању истог. Судећи према ситуацији са којом се сусрећемо у садашњости - тешко да ћемо се ускоро приближити европским и ваневропксим научним дискурсима у изучавању обичајноr права. 130 126 Видети: Pavkovic N, Из савремене методолоwке nроблематике nравне етнологије, Симnозијум о методологији етнолоwких наука, Београд 1974, 161-168; Pravna etnologija, Gledista 2, Beograd 1979,77- 81; Теоријски оквир nроучавања обичајног nрава у југословенској етнологији nрава, 1982, 123- 141; Гавриловић Љ, Обичајноnравно регулисаље nородичних односа, 1989, 43-71. 127 Видети: Павковић Н, Из савремене методолоwке nроблематике nравне етнологије, 1974, 161- 169; Исти, Правни обичаји код јужних Словена, Зборник Етнографског музеја у Београду, 1901- 2001, 35 1- 357; Кооачевић И, Историја срnске етнологије П, Београд 200 1, 83- 123; 127- 153; 199-252. 128 Видети: Ковачевић И, Владимир Kapиli и његов утицај на конституисање етнологије у Србији , 1979, 155-168; Исти, Крај nарадигме - Сретен Вукосављевиh, у: Историја срnске етнологије 11, 2001, 162- 173; 199-207; Исти, Историја српске етнологије 11, Београд 2001. 129 Видети: Гавриловић Љ, Беса као ограничење самосуда, ГЕИ САНУ ХХХП, Београд 1983, 55-65; Иста, Муслухуни на Сјеничко-пештерској висоравни, Зборник Сјенице 3-4, Сјеница 1988, 119- 127. 130 Илустрације ради скреhем пажњу на ситуацију у В. Бритаt1ији где на Факултету за економију и политичке науке у Лондону постоји могућност похађања интердисциnлинарних постдипломских и 40 * * * Постоји мишљење да су кодификацијом СГЗ (1844), а нарочито социјалистичким законодавством, постављене основе за правни дуализам. 131 Проблеми у вези са паралелном применом законских прописа и обичајноправних начела испливали су на површину и постали интензивнији након кодификације СГЗ. Али, постојање два правна система само по себи не би представљало посебност да нису у питању структурно различити системи чији се прописи примењују паралелно, иако само један од њих фигурира као легитиман. Осим тога, у nитању су правни системи који су у колизији. Упркос томе, они нису увек у потпуности искључиви. Подложни су такође међусобним утицајима. 132 А уз наведено не треба да занемаримо то да један и други nравни систем нису прожети само автохтоним елементима, већ да се уочава утицај страних прописа. 133 Тако се дешава да у обичајноправној nракси проналазимо институте који представљају утицај не само других обичајних права већ и страних закона. 134 А ти утицаји улазе, преко обичај ног права, у државноправни систем, па и обрнуто. Управо су те чиљенице значајне за разумевање природе односа између обичајног права и закона. 135 Када је у питању утицај легислатуре на обичај но право, треба истаћи да сви сегменти обичајног права нису под истим утицајем законских прописа. Најмањи утицај огледа се у сфери наслеђивања. 136 Претпостављам да је тако због тога јер ова докторских студија на тему право аuтропологија друштво (видети : http://www .lse.ac. uklcol lcctionslant hropology/mscaпtla ~v .htm) 131 Видети: Павковић Н, Породична задруга у Срnском грађанском законику, 1996, 335; Исти, Т~адицијско право и савремена сеоска породица, 1983, 41. 13 О интеракцији обичајноr nрава и законодавне нормативнстике на овим nросторима вндС'I'н: Крстић Ђ, Методе nроучаваља 1 раш1нх обичаја у прошлости н данас, 1974, 156; БЈ1аrојевиh Б, Упореднн метод nри nроучавању обнчајноr права као историјске категорије, 1974, 1-10. 133 У вези са тим нидети: Krstic f>, Traces of Vyzanline law inПuence in customary law of some areas in Yugoslavia, 13alcanica Xl, Annuai re de L'Institut des Etudes Balkaniques, Belgrade 1980, 81-84; Исти, Сnецифичностн развоја nравних обичаја у јуrоисточној Европи, 1996, 323-329; Pctrovic f), Znacaj zakonskih odredbl u odnosima tradicija-savremenost, Etnoantropoloski proЬiemi sv. 6, Beograd 1989, 7- 13; Павковић Н, Правни обичај н кодјужних Словена, 200 l, 351-357. 134 На поменуту чињеницу упозоравао је између осталих и С. Вилфав (видети: Vilfan S, PraVlla zgodovina Slovencev, 1996, 18). 13s У том nогледу инострани етнолози и антрополози, који се баве изучавањем односа обичајно лраво­ државнолравни систем разматрају питаље nравног плурализма (Legal Pluralism). У том контексту се лроблематизују nитаља која се јављају у садашњости као последица паралелизма обн'lајног права (Folk La\Y) и зако11а (Legal Law) (видети : http://jurant.iea.ras.ru/en/puЬiications.html) Тема о којој пишем би према томе могла да се nостави у оквире поменутих истраживања. 136 Истраживаље чије резултате интерпретирам у раду nоказује да је утицај законских npon1ica најуочљивији код наслеђивања нелокретних материјалних добара и то код уговорног иаслеђивања, а најмањи код иитестантског иаслс~ивања. 41 сфера представља најразвијенији сегмент обичајног права. 137 Осим тога, у питању је сфера приватног права на коју закон није вршио директан уитицај. Упркос томе, дуализам, о којем је овде реч, испољава се у највећој мери код регулисања брака, породице, својине и наслеђивања, односно у домену грађанског права. 138 А незнатан је у оквиру административног и и11ституционалног права. Иста констатација важи и 139 с . за nрисуство nаралелизма. леди да се дуализам и nаралелизам исnољаваЈу уnраво у домену у којем су, од кодификације СГЗ, били најизразитији и најуочљивији. Исnоставља се да је колизија између обичајног nрава и нормативистике најизраженија у сфери права у којој постоји изразита паралелна nримена и утицај једног на други правни систем. На основу тога могао би да се изведе закључак да се колизија на бржи и једноставнији начин превазилази тамо где је моrућност сударања nоменутих правних система минимална. Теоријски, то је тачно, али ако се суочимо са nраксом, видећемо да се један и други правни систем, уnркос томе што су у колизији, допуњују. А као што nоказује ово, као и истраживања појединих наших етнолога и антроnолога, такав однос се уочава управо у сфери nриватног права и указује на nостојаље неусаглашености између nравне теорије и праксе. 140 Тач110 је да обичајноправна схватања могу да nревладају, од11осно да се, реццмо, наследство расnореди у складу са тим прав»ЛИМа, а не у складу са nроnисима која важе код интестатског наслеђивања. Међутим, то још увек не значи да је судија донео решење које се не заснива на неком од законских проnиса. Решење о наследству или било којем другом правном послу, не би било nравно ваљано без примене законских аката. Самим тим, није довољно само рећи да обичајно nраво дерогира закон, већ је потребно да се тај однос прецизније дефинише. Наиме, обичајно nраво никада не утиче на измену одређених законских nрописа, већ њеrова начела проналазе рупу у закоиу и бивају реализована уз примену закона. Самим тим, обичајно право ~~е може имати већу примену од оне коју му закон доnушта. Према 137 Видети: Гавриловић Љ, Обичајноnравно регулисаље nородичних односа, 1989,45, 46-47. 138 Видети: Гавриловић Љ, Судска nракса као начин nревазилажс~ьа колизије између обичајног и позитивног права, Етнолошке свеске VIII, Београд- Крушевац 1987, 142. 139 О паралелизму између обичајног nрава и нормативистике видети: Антонић Д, Паралелизам обичајне правне традиције и nисаних законских аката (Српски грађа••ски законик из 1844. године)­ прилог nроучавању, ГЕИ САНУ књ. Х:ХХП, Београд 1983, 47-54. 140 За нас је од посебног зна••аја познаваље интеракције обичајног nрава и закона, до које долази на нивоу праксе. На њен зиа•1ај и улогу је у оквиру домаће науке указала између nрвих Љ. Гавриловић (видети: Судска пракса као начин превазилажења колизије између обичајног и позитивног права, 1987, 14\-\45; Иста, Обичајноnравно регулисаље породичЈшх односа, 1989,43- 7 Ј). 42 томе, рећи да обичајно право дерогира закон, значи признати му независан карактер, који оно у суштини нема. 141 Колизија између обичајног права и легислатуре може се објаснити и разликама које постоје у њиховој структури. У домаћој етнологији наилазимо на схватање по којем обичајно право репродукује традицијски идеални модел социјалних односа, па се због тога сматра статичним. 142 За разлику од њега, државноправни систем јесте динамичан, јер се релативно лако мења и то тако да се социјални односи трансформишу у друштвено пожељном правцу. 143 Но и поред тога, желим да нагласим да код "практичара права"144 наилазим на схватање да обичај но право представља "систем правила који влада" . Они такав свој став образлажу на основу свог nрофесиноланог искуства које показује да је обичај но право "пластичније од закона, па се лакше прилагоди и трансформише у одиосу на закон". 1 45 Наведено схватање објашљава вековну примену обичајног права у правној пракси. Наnоменула сам да је приликом разматрања питања дуализам и nаралелизам између обичај ног права и нормативистике неопходно узети у обзир да се они не уочавају и испољавају на исти начин на нивоу правне теорије и праксе. 146 То је посве разумљиво уколико имамо у виду да правна теорија не признаје обичајно право као примаран извор права. Оно за њу представља супсидијаран извор, иако у пракси неретко поприма улогу mpunapmuma.141 Упркос томе, такав nравни статус му никада није био званично признат у оквиру срnског законодавства. Проблем је, по свему судећи, у томе што nракса не nредставља извор права код нас.148 Наиме, судије су само тумачи nравног система, односно закона, али не и његови креатори, као што је то случај у англосаксонским nравним системима. Значи да судија нема право да креира законске прописе према потреби, односно у складу са nредметом о којем 141 У вези са тим оидеrи: Јонтолек С, Право и обичај, Годишник на правно - скономскиот факултет во Скопје 1955, Скопје 1956,298. 142 Видеrи: Гавриловић Љ, Обичајноnравно регулисаље породичних односа, 1989, 45. 143 Видеrи: Гавриловић Љ, 1989, 45. 144 Be1janski S, Pravo i iluzija, 1999, 178. 145 Према исказу исnитаника који су nравници по вокацији, а запослени су у Окружном тужилаштву и Оnштинском суду у Врању. 146 Код наслеђивањаје у nитању nракса која се спроводи у оквиру оставинскоr nостуnка. 147 Поменути термин nредставља изведеницу из речи Tripartitum - у nитању је збирка племићког обичајног nрава из осамнаестог века са подручја Мађарске. Њеrов саставља ч био је Стеван Вербециј, који је између осталог истако како: "Гдеrод nостоји обичај, мора се о њему водити рачуна и nрименити га. Поред обичаја вреди закон само субсиднјерно, то јест само уколико њиме обичај није повређен" (у: Јонтолек С, Право и обичај, 1956, 290). 148 У вези са тим оидеrи: Beljanski S, Pravo i ituzija, 1999, 174-178. 43 расправља. Међутим, дешава се да судија - као што је то случај код регулисање наследних односа - није ни тумач законског прописа, јер га појединци тумаче сами, а судија на основу њихових тумачења доноси решење које, додуше, мора да буде у складу са законом. Тако се испоставља да појединци, а не судија, граде судску праксу. 149 Али им то не отежава посао уколико се њихови и дискурси странака не 150 с . . мимоилазе. леди да су законодавац и судиЈа под утицаЈем општих друштвених садржаја. А њихове пресуде, иако донете у скаду са законским одредбама, због тога нису уједначене. 151 Следствено томе можемо да говоримо о "релативности правне истине"152 и постојању дуализма у праву. 153 Р. Лукић је неусаглашеност правне теорије и праксе посматрао као последицу тога што су проnиси "рђаво стручно донети", па у таквој "џунrли тешко је снаћи се и кад је човек најстручнији и најсавеснији". 1 54 Није искључено да су наведене одлике утицале на неуједначеност судске праксе када је у питању реrулисање наследних и имовинских односа, али затечено стање на терену има везе и са чиљеницом да између теорије и праксе постоји диспаритет. 155 Из наведеног следи да правна теорија не обраћа пажњу на обичајно право, а пракса евидентира њеrову примену и испољава толерантан однос према његовим начелима. С обзиром на то однос између обичајног права и легислатуре можемо да означимо на нивоу теорије као правни дуализам, док би на нивоу практике било исправније констатовати - прећутни правни плурализам.156 При том, потребно је 149 Судије које раде tla оставинама у Оnштинском суду у Враљу истичу да обичајно право има важну улогу код регулисаља наследних односа и да обичајноправна схватаља директно уrичу на решеља о распореду остави11с између наследника. Уз то додају да је судија дужан да исnоштује вољу наследника. 150 Како то конкретно изгледа код регулисаља наследних односа у Ново Пазарском крају видети: Гавриловиtl Љ, Судска пракса као превазилажење колизије између обичајног и позитивног права, 1987, 141- 145. 151 М. Стефаt1овски је нутем анализе архивске грађе дошла до закључка да је и у nериоду кодификације СГЗ било неуједtlачености у оквиру судске праксе (видети: Стефановски М, Кодификаторски рад Валтазара Богишића и Јована Хаџића- сукоб закона и обичаја 1996, 125- 142). 152 Beljanski S, Pravo i iluzija, 1999, 8. ш Видети: Beljanski S, 1999, 1, 174. 154 Поменута критика упућена је социјалистичком законодавству, чији је nредставник био и сам аутор (видети: Лукић Р, Улога nравника у уношењу морала у nраво, ГЕИ САНУ XXXll, Београд 1983, 30). ш Противуречност између теорије и праксе, према Богишићевом схватању, nостоји још од римског права, а разлог за то он види у чиљеници да "природа различитијех извора права и љиховијех узајамних одношаја није још била nроучена на истинском nозитивном основу" (Богишић В, Зборник садаwњих nравних обичаја у јужних Словена, 1874, 418). 156 Преhутним га називам због rora јер о правоы правном плурализму не може бити говора све док правна наука 11 легислатура не nризнају легитимитет обничајноnравној регулативи. 44 имати у виду да став судске праксе према обичајном праву није исти у оквиру јавног и приватног права. 157 Примена обичајног nрава у оквиру јавног права представља парадигму његовог позиционирања у оквиру глобалног друштва. Наиме, позиција и улога обичајног права у оквиру глобалног друштва друга чија је од његове позиције и улоге у оквиру локалне заједнице. Поједини аутори су, следствено томе, колизију између обичајног права и нормативистике настојали да објасне nомоћу разлика које постоје у структурама глобалног друштва и локалне заједнице} 58 Судска пракса је, у том погледу, посматрана као поље на којем се колизија решава и то инкорпорацијом и репресијом. 159 Испоставило се да је у том погледу од посебног значаја "легитимитет који се остварује на нивоу појединца", 160 односно, однос појединца до закона и обичајног права. Испитиваље легитимитета на свим нивоима социјалне организације, које је извела Љ. Гавриловић, показује да се културна и социјална интеграција остварују "уnраво утицајем глобалног друштва на појединце", 161 односно да се одвија "мењањем ставова појединаца". 1 62 У том контексту сматрам важним то да колизију између обичајног права и нормативистике запажамо ми, истраживачи, а не појединци који се, приликом регулисања наследних односа, позивају на обичајноправна схватања. Из тога произлази да једини правац кретања, за који можемо да очекујемо да ће водити ка већој употреби законских прописа, а тиме и елиминисању неравноправности полова код наслеђивања, иде од индивидуе ка заједници. Очекиване промене условљене су степеном освешћености појединаца и спремношћу да се суоче са последицама које настају уколико постуnају мимо идеалних модела понашања које намеће заједница. 163 Ђ. Крстић, један од малобројних правника који је свој рад у целини посветио истраживању обичајног права, предлагао је да се колизија између обичајног права и 151 Израз судска nракса користим за означавање сегмента nравног поступка у којем долази до nримене законских nр011иса у циљу реrулисања одређеног правног стања или статуса. 158 Видети: Гавриловић Љ, Обичајноnравно регулисаље nородичних односа, 1989, 43-71. 159 Љid, 63. 160 Љid, 44, 70-71. 161 Љid, 70. 162 Loc. Cit. 163 Начин на који функционишу идеални модели nонашаља у срединама са nатријархалном идеологијом видети код: Гавриловиh Љ, Појединац и nородица, ГЕИ САНУ Llll, Београд 2005, 197- 212. 45 законодавне нормативистике nревазиће nутем санкционисања обичајноnравних правила, односно њиховим уљкучивањем у nостојећи nравни систем. 164 Правном терминологијом речено, то би значило да обичајноnравна правила nређу из категорије contra /egem - обичаји маргиналних група, суб-кулуrра у сфери nрава - у категорију preater legem- обичаји које закон признаје. Стиче се утисак да се тим nредлогом, који се први nут јавља код романтичарски усмерених истраживача обичајног права, настојао изједначити положај традицијског обичајног права са положајем који су, у оквиру српског државноправнnравног система, имали писани закони. 165 Међутим, не мислим да се nроблем дуализма и колизије може решити узакоњењем обичајног nрава. Наиме, колизија која постоји између обичајног права и легислатуре уочљиваје већ у самој структури једног и другог правног система, а она се санкционисањем не може nревазићи. Узакоњење обичајног nрава могло би једино да допринесе другачијем nозиционирању обичајног права у оквиру права и легислатуре - оно би као писано могло да nостане извор права. Проблем је изгледа у томе што су дуализам и паралелизам обичајног nрава и легислатуре, од самог старта, недовољно прецизно дефинисани и што су сувише уско тумачени, па самим тим делују као нерешиво nитање. Велики проблем је настао и због тога што се однос обичајно право - закон, како у оквиру домаће правне науке, тако и у оквиру етнологије, није посматрао на два нивоа - једно је ниво теорије, а друго ниво практике.166 Осим тога, не сматрам да дуализма и паралелизма између обичаја и закона представљају нешто негативно, као што су nоменути однос окарактерисали романтичарски усмерени истраживачи, нити сматрам да по сваку цену треба тежити ка њеrовом елиминисању. 167 Такав nристуn имао је за последицу неосновано глорификовање обичајног права, али не и решавање конкретних проблема. Наиме, дуализам и колизију између обичајног права и легислатуре нећемо решити тако што ћемо износити само критике на рачун СГЗ и социјалистичког 164 Крстић Ђ, Савремено изучаваље обичајног nрава - nринциnи и методи, Архив за nравне и друштвене науке 2, Београд 1972, 204. 165 При том, није баш јасно да ли су они имали за циљ да обичајно nраво nостане preater legem или nак propter /egem - обичај и који се укључују у законски текст и као такви служе као доnунски извор права. У вези са тим видети: Крстић Ђ, Сnецифичности развоја nравних обичаја у јуrоисточној Евроnи, Београд 1996, 327- 328). 166 Изнимку у том nогледу представљају истраживања Ђ. Крстића и Љ. Гавриловић. 167 Аутори који су застуnали романтичарско nоимаље обичајног права, сматрали су да дуализам има неrаmвне nоследице по обичајно nраво. Такав закључак изводе на основу nромена које су се дешавале у оквиру обичајног nрава, а које су no њиховом схватању наступиле услед дугог и систематског излагаља обичајноr нрава nритисцима и насилним nроменама (видети : Павковић Н, Традицијско nраво и савремена сеоска nородица, 1983, 41-45). 46 законодавства, поготово ако се оне заснивају у првом реду на аргументацији да закони нису усаглашени са друштвеном стварношћу. 168 Сматрам да одговор на питање вековног постојања дуализма и nаралелизма, као и колизије између обичајноправних и законских прописа, треба потражити у једном од "најзначајнијих друштвених контекста у оквиру којих се ствара и репродукује идеологија рода"169 у традицијском друштву Срба. У питању су сроднички и брачни систем. С обзиром на то да је сроднички систем код Срба, како у nрошлости, тако и у садашњости, "у знаку мушке агнатске идеологије", 170 илузорно је надати се да ће социјалистичко законодавство нормирањем равноправности nолова код наслеђивања решити проблем дуализма и паралелизма између обичајног права и легилстауре. Они ће, по свему судећи, бити део реалности све док ће приликом регулисаља наследних односа примат узимати nринципи по којима функционишу брачни и сроднички систем. 171 * * * Изучавање обичајног права, однос~ю установе наслеђивања, можемо да уврстимо у груnу nредмета који се у оквиру српске етнологије и антропологије сматрају класичним етнолошким темама. Упркос томе, не сматрам да ћемо, уколико га не проучавамо, допринети већој и бржој сциеитификацији етнологије и антропологије у Србији. Мислим да изучавање обичајиоправних схватања и институција није неприхватљиво у периоду "тематског и методолошког револуционисања етнологије у антропологију",172 уколико при његовом истраживању настојимо да сnојимо "'нову' методологију (објашњавање) и нов 'простор' (модер1-tу цивилизацију, град). 173 У којој мери сам успела у том настојаљу, презентује истраживање чије резултате интерпретирам у наредним поглављима. 168 Видети: Павковић Н, 1983,41. 169 Gorunovic G, Marksisti~ki model dinarske zadruge и srpskoj etnologiji, Antropologija (2), Beograd 2006, 129. 170 Loc. ci t. 171 Начин на који се утицај напред изнетих фактора испољава код реrулисања 11аслсдно-својинских односа у Врањском региону, показује истраживање на којем се базира ова студија. 172 Ковачевић И, Из етнологије у антропологију (Српска етнологија у nоследње три деценије 1975- 2005.), Етнологија и антропологија: стање и перспективе, Зборник ЕИ САНУ 21, Београд 2005, 18. 173 Jbld, 17. 47 IV СВОЈИНСКИ И НАСЛЕДНИ ОДНОСИ 1. СВОЈИНСКИ ОДНОСИ Истакла сам да са смрћу појединца престаје његов nравни субјективитет. Следствено томе, поставља се питање: "шта са nравом својине које је nриnадало умрлом лицу, шта са његовим потраживањима које је оно имало nрема другим лицима, шта са његовим обавезама у којима се оно налазило у моменту смрти ... једном речју, nоставља се nитање шта са nравима и дужностима, шта са правним односима, а првенствено .... шта са имовином умрлог лица."174 Са смрћу се неки nравни односи гасе, а неки nрелазе на друга лица. Прелазак имовине, као и одређених права и обавеза декујуса одвија се у оквиру оставинског поступка, односно nриликом наслеђивања његове заоставштине. Заоставштина је у ствари имовина која се распоређује између наследника у складу са законским nрописима о наслеђивању. Тако "сва питања која се nостављају у вези са ликвидирањем и преносом односа nостој ећих на дан смрти неког лица ... " 175 решава наследио право. Прав~1а наука и законодавство у Србији третирају имовинске и наследне односе као посебне правне категорије. Наследни односи приnадају сфери грађанског, а имовински сфери облигационоr права . 176 У станова наслеђивања у савременом праву има "чисто имовински карактер" 177 и тесно је везана са установом својине. То је само један од разлога због којег проучавање институције наслеђивања захтева сагледавање својинских односа. 178 Посматрано са етнолошке/антроnолошке тачке гледишта - једино тако је и могуће да се тематика, којом сам се позабавила у раду, свобухватно 174 Блаrојевић Б, l lаследно право у Југославији, 1988, 4. 175 Loc. cit. 176 В. Богишић је први код нас увео у nравну науку појам имовинскоr права и разrранично га према nородичном и 11аслсдном праву (видети: Danilovjc Ј, Predgovor, у: Bogj~jc Valtazar, Op~ti jmovjnskj zakonik za Knjafevjnu Cmu Goru ј jzabrana djela, Podgoгjca - Beograd, 1998, 24). На тај начин је nодстаюiуО nолемику између правника и историчара права о месту породичног и наследног права у систему грађанског права, као и о питању самосталности наследног Јiаспрам nородичног и имови11ског права (видети: Bogj~jc V, О polofaju porodjce ј nasljedstva u pravnoj sistemi, у: Bogi~ i c V, Opsti imovinski zakoлjk za Кnja~eviлu Cmu Goru i izabrana djela, 1998, 425-470). А сам је сматрао да "Насљедно nраво не припада, - како би се на nрви поглед могло мислити, и како многи доиста мисле, - по својој природи имовинскоме праву, него се спаја са породичним." (Bogjsic V, 1998, 427). 177 Благојевић Б, \988,6-7. 178 Премда у nравној и етнолошкој литератури наилазимо углавном на уnотребу израза имовински односи, у раду користим израз својински односи. За употребу поменутог израза оnределила сам се због тога јер nолазим од субјекта као носиоца имовинских права. Када nредмет nосматрамо са тог аспекта употреба појма својински односи постаје одређени ја, јер се не односи само на имовину, тј. nредмете nоседовања, коришћења и наслеђивања, већ и на појединца у чијем се nоседу имовина налази. 48 сагледа, анализира и објасни. У раду су посматрани и анализирани својински односи који се одвијају између најближих консангивних сродника - родитеља и љиховог потомства, као и између браће и сестара. Полазим од претпоставке да су састав породичне имовине и права на њено коришћење у извесном степену корелације са сродничком структуром породице. 179 Због тога је било неминовно да се узме у обзир утицај поменутог чиниоца. 180 * * * Важно је истаћи да се легислатура и обичајно право мимоилазе у тумачењу заједничке имовине и заједничке својине. Посматрано са аспекта грађанског права - имовина која се налази у својини појединца сматра се индивидуланом имовином и она у том погледу не може да се третира као заједничка. Законодавство у Србији познаје и заједничку имовину. Као такву третира заједничку имовuиом наследника и заједничку имовину брачних другова. Први појам се односи на имовину којом наследници заједнички управљају и располажу све док фактички не постану власници наслеђеног дела, 181 а други појам, као што и сам назив говори, користи се за имовину која је стечена у браку, тј. брачну тековину. 182 Законодавац као заједничку имовину препознаје и ону која се налази у својини више лица. У том случају говоримо или о заједничкој својини или о сувласништву, односно о сувласничком односу. Наиме, у нашем државно-правном систему и законодавству постоји разлика између заједничке 179 Слободан Јоваиовић један је од nрвих наших аутора који је указивао на везу између сродничке структуре nородице, својинских односа и наслеђивања. Његова запажаља, иако се тичу односа између задруге и инокосне nородице крајем деветнаестог века, важна су и за сагледавање својинсю1х и наследних односа у садашњости. Јовановић је констатовао да задруга и инокосна nородица nредстављају два различита система када је у nитању расnоред имовине и имовинских nрава. Otl се сложно са Боrишићем да се инокосна и задружна nородица не разликују по својим начелима, али то не значи да између њнх нема разлика nри наслеђивању. Оне nостоје н Јованоnнћ их доводи у везу са чињеницом да расnоред својинских односа није исти у инокосној и задружtюј nородици. Наиме, у инокосној nородици власник имовине је отац, а у задружној сви мушки чланови. У вези са тим је критиховао Богнwића, јер није узео у обзир да између сродничке структуре nородице, својинских односа и наслеђнвања постоји известан степен корелације (в•щети: Јовановић С, Политичхе и nравне расnраве, 1-Ш, том 2, Београдска нздавачкн графички завод, Српска књижевна задруга, Београд 1990, 282-283). 180 Судећи nрема статистичким nодацима, у врањској општини су најбројнија четворочлана домаћинства, oдiiOCIIO домаћинства у којима живе родитељи са децом која нису у браку (нуклеарна nородица), а одмах иза њих налазе се домаhинства са nет или шест чланова (у nитању је виmеrенерацијска nородица). Наведена констатација важи за период од седамдесетих година двадесетак века па надаље (видети: Поnис 91, Становништво, Уnоредни nреглед броја становника и домаћннстава 1948-1991. године, Савезни завод за статистику, Београд 1995; Поnис становништва, домаhинстава н станова у 2002, Становништво, домаћинства и nородице, Републички завод за статистику, 18, Београд 2005). 181 Према: члану 229 Закона о наслеђивању из 1995, у: Тодоровнh В, Кулић Р, Наследио nраво и ванnарничнн nостуnак у пракси, 1997, 689. 182 Видети: Gams А, Bra~no i porodi~no imovinsko pravo, 1966, 34-35. 49 својине и сусвој ине. У оба случаја nостоји "множина титулара или субјеката", с тим да су код сусвојине удели сувласника унапред одређени и сваки сувласник може да расnолаже својим уделом, док код заједliичке својине удели нису YJianpeд одређени. 183 Закон nод заједничком својином nодразумева својину "више лица на неnодељеној ствари када су њихови удели одредиви али нису унаnред одређени", као што су, на пример, nредмети домаћинства. 184 У нашем традицијском обичајном nраву, заједничком својином сматра се имовина која се налази у својини задружне nородице. 1 85 А заједничку имовину представљају покретна и неnокретна добра која користе сви чланови nородице. У питању је имовина која је генерацијама стицаиа, те патрилинеарно иаслеђивана. Из наведеног nроизлази да се у обичајном nраву, за разлику од легислатуре, о заједничкој имовини и заједничкој својини говори само у случају када nостоји задружна nородица. 186 Управо у том погледу и nостоји разлика између грађанско­ правног и обичајноnравног nоимања заједничке имовине и заједничке својине. Наиме, законодавац не nоставља као nредуслов nостојање сродничке везе између nојединаца ни када је у nитању заједничка имовина, својина или сувласнички однос. Другим речима, nостојање сродничке везе између nојединаца није неоnходно да би се одређена имовина сматрала заједничком имовином или својином, као што је то случај у обичајном nраву. Истакла сам да nородица не може да буде власник заједничке имовине у nравном nогледу, док се у обичајноправној nракси то подразумева. 187 Претnостављам да је то због тога што породица фигурира ~ta иивоу свести nојединаца као субјекат nрава својине на nородичној имовини. Очигледно да то што се та 183 Видети: Gams А, 1966, 25-30, 34-36, 44-45, 184-187. 184 Према: члану 1 став 3. ЗН/95; у: Тодоровић В, Кули!\ Р, 1997, 24. 18s Видети: BogiSic Valtazar, ZЬomik sada~njih pravnih оЬi~аја u juinih Slovena, Gragja u odgovorima iz razli~nih krajeva slovenskoga juga, JAZU, Zagreb 1874, 429-430. 186 У вези са тим видети: Павковић 1 ! и кола, Породична задруга у Српском грађанском законику, Зборник радова Сто педесет година од доношења Срnског грађанскоr· законика ( 1844-1994), Научни скупови Срnске академије наука и уметности књ. LXXXJ, Одељење друштвених наука књ. 18, Београд 1996, 329- 335; Га.\iС Андрија, Значај Срnског грађанског законика за Србију у ХЈХ веку, Зборник радова Сто педесет година од доношења Срnског грађанског законика (1844-1994), Научни скуnови Срnске академије наука и уметности књ. LXXXI, Одељење друштвсних наука књ. 18, Београд 1996, 11-21; Гузина Ружица, Реrулисање својинских односа у Србији XIX века на бази обичајноr nрава, Обичајно право и самоуправе на Балкану и у суседним земљама, Посебна издања Балканолошког института САНУ књ. 1, Београд 1974, 455-464). 187 Сматра се да "Отац у инокосној породици, као и старешина у задрузи, само је орви међу једнаки ма. Он не може синове да разбаштини иити да самостално располаже nородичним имањем." (Павковић Н, Породична задруга у Срnском грађанском законику, 1996, 333). 50 имовина у формално-правном nогледу налази у власништву појединца (најчешће оца, односно мужа), а не свих чланова породице- нема неког посебног значаја. Пракса коју затичем на терену показује да то што се одређени nредмет, односно имовина не налази у својини појединца, не представља препреку да ја он третира као сопствену имовину. Чини се да је то што је користи довољан услов да је nрепозна као имовину која му nриnада. У nитању су ситуације у којима су појединци наводили да се кућа или nлац налазе у њиховој својини, иако - сагледано са правног становишта - нису власници над том имовином. Како је то могуће, илуструје следећи пример: 188 У истом домаћинству живи брачни пар са сином и кћерком ; а у истој кући, али "одељено" (у самосталном домаћинству) живи испитаникова мајка. Он истиче како је кућа у којој живи он са породицом и мајка - његова. Међутим, услед разговора сазнајем да се кућа, коју он сматра својом имовином, у формално-nравном погледу налази у својини његовог оца који је умро пре пет година. Испитаник је nоменуту кућу саградио nосле женидбе, уз помоћ оца и то на месту на којем се налазила "стара кућа", коју је његов отац наследио од свог оца. Упркос томе што је кућа у формално-nравном nогледу власништво nокојног оца, он је сматра својом, јер, како наводи - он ју је изградио, а и наследио. Оваквих nримера има на nретек. Разлог таквом чињеничном стању доводим у везу са разликом између правног и обичајноr третирања власништва, односно схватања имовине и својине. Међутим, оно није последица само тога што се nојединци махом руководе обичајноправним начелима, већ има извесног утицаја и постојаље "рупа" у закону. Наиме, рок у којем би требало да се изврши физичка деоба наследства - након окончања оставинског постуnка - законски није прецизиран. 189 А појединци ту могућност често користе и годинама одлажу физичку поделу наследства. 190 Тако се у пракси дешава да се као власник имовине, у формално-nравном погледу, јавља лице које је умрло пре десет или више година. Самим тим није нелогично да nојединац који се стара о тој (наслеђеној) имовини (као у поменутом примеру), исту сматра својим власништвом, односно да је наследство поистоветио са правом својине, упркос томе што у формално-nравном nогледу није и не може да буде власник све док се не изврши физичка nодела имовине, тј . nренос 188 Подаци које наводим интерnретација су вербалног исказа Д. Г. (рођен 1958. rодине, живи и ради у Врању). Исnитаt1ик је говорио о соnственом nримеру. 189 Поменути податак ми је посредован од стране судија које врше оставинске расправе у Оnштинском суду у Врању. 190 Детаљније објашњење за такво nоступаље налази се у оквиру поглавља о деоби породи чне имовине. 51 191 Ал ћ . . . имовине. и, као што емо видети, ПОЈединци не сматраЈу физичку nоделу важним моментом код регулисаља наследио-својинских односа.192 Премда се исnоставило да она има знатан утицај на реrулисање својинских односа, нарочито онда када има више наследника на одређеној имовини (кући или парцели, рецимо), јер се тек након њеног обављања зна ко је у формално-nравном погледу nостао власник одређеног дела те имовине. Пракса nоказује да до таквих сиrуација најчешће долази онда када се као наследници очеве или мајчине заоставштине јављају само синови или кћери и када сву имовину деле на једнаке делове. У том случају се, како nримери nоказују, кућа или обрадиве површине, деле на онолико делова колико има наследника. Самим тим, сваки наследник има удео у кући и имању. Међутим, у току оставинског поступка се не одређује који је чији део - да ли, на nример, лева половина куће припада старијем, а десна nоловина куће ил-и њиве, млађем брату. До конкретизације својинских nрава долази тек након обављања физичке деобе. А њу је немогуће спровести уколико наследници немогу да nронађу заједничко решење о физичкој деоби заоставштине покојног оца ил и мајке. У том случају долази до сувласништва између сродника (браће или сестара). 193 Пракса показује да до поменутог односа најчешће и долази приликом наслеђивања и да он траје све до момента док наследници не изврше физичку nоделу наследства. С обзиром на то да не постоји одређени законски рок у којем би физичка деоба требало да се изврши, nојединац може да буде сувласник на некој имовини од момента када је nостао наследник na све до своје смрти. Како то конкретно изгледа сведочи следећи nример: 194 Предмет оставинске расnраве заоставштина је мушке особе (рођен 1937. године, умро 1996, из Врања). Имао је у сувласништву 1/18 шуме, парецеле и ливаде у Црној Трави. 195 Као наследник се по основу закона 191 У nитаљу је укњижба неrюкретности у катастар, односно у земљишну књигу. Са тим чином се тачно одрс~ено~1 делу имовине одреди 110011 власник. А то је она индивидуа која је у решењу о наслеђивању одређена као наследник тог дела имовине. 192 На њену улогу nриликом регулисаља наследио-својинских односа нису обраћали пажњу, колико ми је nознато, ни они етнолози и nравници који су nроучавали обичај но право. 193 Сувласништво у том случају nредставља "имовинску заједницу која је по правилу nривременог карактера" (Закон о ванпарничном постуnку је објављен у "Службеном гласнику СРС" бр. 25/82 и 48/8). 194 У nитању је оставински сnис који се налази у омоту: 0-346/96; у архиви Оnштинског суда у Враљу. 19s Наведено је знак да је оставилац ту имовину наследио. Судије Оnштинског суда у Врању - заnОСЈЈене на оставинама - објашњавају да nрви број у разломку говори о величини наследног дела, а други о броју наследних делова на које се целокуnна имовина, односно заоставштина делила. Податак да је оставилац имао nраво својине на том једно~f делу оставиt1е иде у прилог томе да није извршен а физичка деоба наследних делова. Самим тим није могуће навести -у формално-правном nогледу - шта 52 оглашава супруга. Суnруга наслеђује само део имовине који је био у сувласништву њеног мужа. Од тог момента надаље она постаје сувласник на nоменутој имовини. Следствено томе она има законско nраво да користи ту имовину, nремда се она не налази у њеној својини. Овај тиn сувласничког односа (формира се између сродника nриликом наслеђивања) значајан је за сагледавање наследна-својинских односа, јер између осталог указује на улогу физичке деобе наслеђене имовине. 196 А као посебност овог својинског односа издвајам то да сувласници нису обавезни да заједнички користе или да се заједнички старају о имовини која се налази у сувласништву. У том погледу nостоји суштинска разлика између nоменутог својинског односа и оног који постоји када имамо заједницу живота између родитеља и деце, као и заједничко улагање, те располаrање породичном имовином. Испоставило се да не само што није увек једноставно утврдити ко је власник nокретне и непокретне nородичне имовине, већ и то ко ју је стекао и на који начин. А уnраво се начин стицања nоказао и те како важним за разумевање својинских односа. У том nогледу треба разликовати старину од тековине. Старином се nрема оби"Чајноnравном схватању сматра имовина која се генерацијама стиче и чува у оквиру агнатске сродничке заједнице . Тековином се, за разлику од наведеног, сматра имовина која је приновљена, било да је на индивидуалном или колективном нивоу. 197 Претnостављам да је потреба да се утврди разлика између старине и тековине настуnила услед све интензивнијег иступања појединаца из задружне nородице. Наиме, са њиховим nривременим или сталним одласком из заједнице, постаје актуелно nитање њихових nрава на даље коришћење и наслеђивање nородичне имовине. 198 Питање односа између старине и тековине актуелно је и данас. 199 У вези се конкретно налазило у својини дскујуса. Због тога и нису 11аведене величине парцеЈ1а које су му припадале. То уједно значи да је tlаслсдlfицима (у овом случају, жени) отежан процес извршења t'зичкс деобе имовине коју наслеђују. 1 Примери показују да у сувласништву може да буде и покретна имовина, noпyr девизног штедtюг улога, пољопривредних машина и томе слично. Премда се најчешће дешава да предмет сувласничхог односа буду непокретности. Састав имовине која се налази у сувласннштву произлази из састава заоставштине. 197 Разлике између имовине коју је појединац наследио и оне коју је стекао властитим улаrањима и радом бележимо још у средњовековном имовинском и наследном праву. Историчари права наведено доводе у везу са чињеницом да се у том периоду наслсђиоало према обичајноправним правилима (видети: Vilfan Sergij, Pravna zgodovina Sloveпcev, Оеdпо pravo, LjuЬijaпa 1996, 257). 198 На улогу и значај разграничења тековине од старине у оквиру обичајноправне праксе скренула је пажњу М. Стефановски у свом раду: Кодификаторски рад Валтазара Богишића и Јована Хаuића - сукоб закона и обичаја, Сто педесет година од доношења Српског грађанског законика (1844-1994), Науч1щ скупови Српске академије наука и уметности књ. LXXXI, Одељење друштвени х наука књ. 18, Београд 1996, 119-143. 53 са тим треба рећи да постоји извесна подударност између обичајноправног и законодавног третирања старине и тековине. Наиме, сада важећи Закон о наслеђивању (из 1995),* као и они који су му претходили, предвиђа могућност издвајања тековине, али не и старине, из заоставштине. Сходно томе, потомци који су живели и радили у заједници са оставиоцем имају право да захтевају издвајање из заоставштине део имовине који су стекли са сопстевним радом или новчаним улагањима.200 А при том наравно не губе право да наследе и старину, односно имовину која је у целини nрипадала оставиоцу. Обичајноправно схватање које сам затекла на терену налаже да појединац који се одвојио од родитеља и осталих сродника са којима је до тада живео у заједничком домаћинству - било да је упитању школовање или запослење- има право да наследи један мањи део старине, али не и тековину (осим уколико није у питању имовина коју је стекао сопственим улагањима)?01 Пракса показује да се старином сматрају економски највреднија добра, попут- куће, стана, грађевинског земљишта, обрадивих површина и томе слично. Наслеђивање те врсте имовине је у периоду економске кризе (од краја осамдесетих година двадесетог века па надаље) појединцу представљало такорећи једину могућност за стицање поменутих добара?02 У том nогледу се може ставити з~tакједнакости између старине и наслеђене имовине. А као што знамо, у питању је имовина која фигурира у свести појединаца као nородични бренд. Претпостављам да су обичајноправна начела из тог разлога дефинисана управо тако да би се поменуrа добра сачувала у оквиру постојеће агнатске сродничке заједнице. 199 У вези са тим видети: Барјактаровиh М, Традиционални облици својине у Југославији , ГЕМ 35, Београд 1972, 48-52. • У даљем тексту - ЗН. 200 У nитању је члан 1. ЗН из 1995. који гласи: "Заоставштину не чине добра за која су оставиочеву имовину увећали његови nотомци који су с њиме живели у заједници и својим трудом, зарадом или иначе му nомагали у nривређивању, веh та добра nриnадају nотом ку, сразмерно делу за који је увеhао оставиочеву имовину." (видети: Тодоровић В. и Кулиh Р, Наследио nраво и ванпарнични постуnак у nракси, Београд 1997, 23, 25). А одредбе nоменутог члана биле су садржане у одредбама члана 2, 32 и 33 Закона о наслеђивању из 1974. године. 201 Наведена правила nриnадају млађем слоју обичајноправних схватања који се формирао услед уnоредне примене нормативистике и обичајноr права, а у уnотреби је и у другој nоловини двадесетог века. По старом обичајноправном схватању nојединац који је "наnустио" заједницу губи онолико колико је зарадио "на страни", односно у висину тог зарађеноr дела умањује му се део који му припада (видети: Стефановски М, 1996, 120-140). 202 Куповина куће, стана или земље у nоменутом социјалном времену nредстављала је "немоrућу мисију" за веhину становнпштва врањскоr региона. 54 Појединац који није у крвном сродству са оставиоцем нема nраво на наследство оставиочеве имовине. Наведено правило важи у обичајном и грађанском 2оз 3 . ђ праву. аЈедница живота и рада представља тако е важан моменат код реrулисања • 204 с . . СВОЈИНСКИХ и наследних односа. оциЈалистичко, али и nостсоциЈалистичко законодавство у Србији предвидело је моrућност да између родитеља и њихове деце­ невезано за то да ли је у nитању биолошким или социјалним nутем стечено потомство . • . 205 н - постоЈи заЈедница живота и рада. апоменула сам да у складу с тим nравилом дете, односно деца која су живела у заједничком домаћинству са оцем и/или мајком, стичу право на издвајање из заоставштине део имовине који nредставља њихову тековину.206 Заједница живота и рада између оца и сина се, у складу са обичајноправним схватањем, посматра као задружни однос.207 Упркос томе у расправама nравника и историчара права наилазимо на различита објашњења поменутог односа.2°8 Поједини наши правници сматрали су да заједничка домаћинства у ,,данашњем систему nрава највише ли•1е на нарочиту врсту ортаклука".209 Однос између оца и сина у nроширеној породици, сагледан са nравног асnекта, сличан је ортаклуку. Међутим, чињенично стање показује да отац и син, или синови, не сједињују своју имовину или један њен део у заједницу, као што се то 203 У том nогледу треба истаћи да закон сем крвног nознаје и rрађавско сродство, одвосно да иста наследна врава која важс за крвне важе и за грађанске сроднике. Детаљнију анализу и образложеље улоге сродства код наслеђива~ьа дајем у nоглавља у о наследним односима. 204 Помевута заједница се у срnском традицијском друштву nоказала и те како важним чиниоцем при деоби и наслеђиваљу задружне имовине (видети: Боrишић Б, Општи имовински законик за Кљажевину Црну Гору и изабрана .цјела, Подгорица - Београд 1998, 204-210; Павковић Н , Друштвена организација, ГЕМ 44, Београд 1980, 145-16 Ј). 205 Заједничко домаћинство, са гледишта имовинског права, представља ,,заједницу имовина чланова домаћинства и заједницу стицаља и трошеља." (Гамс А, Брачно и породично имови11СКО право, Београд 1966, 184). Међутим, као заједничко домаћинство третира се и она заједница у којој нема заједничког обављаља 11еке економске делатности уколико постоји заједничко коришћеље и упраnљање, те заједничка поторшља (Loc. Cit). 206 Видети фусноту 26. 207 Једно од nажнијих nитаља које су правници, етнолози и историчари разматрали приликом изучаnања nорощщс у Србији у деветнаестом и почетком двадесетог века тиче се односа између оца и сина, односно си~•ова (видети : Га.,1с А, Значај Српског грађанског законика за Србију у XIX веку, Зборник радова Сто r1едесет година од доношења Српског грађанског законика (1844-1994), Научни скупови Српске академије наука и уметt1ости књ. LXXXJ, Одељеље друштве11их наука књ. 18, Београд 1996, 11-21; Павковиh Н, Породична задруга у Српском грађанском законику, 1996, 329- 335; Вулетиh А, Породица у Србији средином 19. века, 2002,35-36, 95). 208 Према схватању Ж. Перића и љегових следбеника, у питању је задружни одвос који постоји и у случају када cиtl не живи са родитељима у истом домаћинству уколико један и други заједничким снага.\1а воде рачуна о одржавању и увећању заједничке имовине (видети: Перић Ж, Задружно наследио право 110 Грађанском законику краљевине Србије, Београд 1913, 13). 209 Гамс А, 1966, 185. 55 дешава код ортаклука, већ имовина сједињује њих.210 У том погледу однос између оца и сина, односно синова, тешко да се можем поистоветити са ортаклуком. У овом случају треба изузети оне примере када између сродника, конкретно - оца и сина, односно синова - долази до удруживања имовине. То су специфичне ситуације које бележим само у случају обављања исте делатности од стране оца и сина. Добар пример за то су адвокатске канцеларије и занатске радње. Истраживање чије резултате интерпретирам овом приликом показује да заједница живота и рада, као и заједница рада између оца и син, односно синова, постоји у врањском региону како у социјалистичком, тако и у лостсоцијалистичком периоду.211 Врањанци сматрају да дете (у ствари то је одрасла особа која је засновала брак и има потомство), које живи или је живело у заједници са родитељима или је у заједници са родитељима привређивало, односно бринула о очувању постојеће и стицању нове имовине, има већа права, односно право на већи део породичне имовине у односу на децу која живе, како кажу Врањанци - "одељено". Пример који наводим показује какав може да буде поменути однос:212 Испитаник живи у заједничком домаћинству са женом, мајком, те ожењеним сином и његовом породицом (жена и двоје малолетне деце). Кћерка је удата, живи и ради у Врању. У његовој својини налази се имање величине 5 ха. Сву непокретну имовину коју поседује наследио је од оца. Имовину ће након његове смрти да наследи син, истиче испитаник, и у образложењу наводи - син живи са њим и помаже њему и жени, односно мајци, у пољопривредним радовима на имању. Он се такође стара о родитељима, другим речима - одвози их до лекара, купује им лекове, новчано помаже када затреба. Према речима испитаника - "такав је ред", односно син је дужан да све то ради, а за узврат - наследиће целопкупну очеву имовину. Наведен пример представља један од оних у којем се такорећи nодразумева да ће породична имовина, која се у формално-правном погледу налази у својини оца, припасти сину, јер су испуњени сви услови за то. Али примарним се чи~1и управо то 210 У вези са тим видети: Барјактаровић М, По.цјела заједничке земље и куhев11е своји 11 е, ГЕМ XXI, Београд 1958, 267-273; Пантелић Н, Наслеђе и савременост, Друштвени живот у селима чачанског и горњемила11овачког краја, Посеб11а издања ЕИ САНУ 3, 1991, 56-101). 211 Овом nриликом сматрам важним наnоменуrи да је nотребно водити рачуна о томе да израз заједтща живота и рада није увек моrуће и оnравдано уnотребити као синоним за заједничко домаћинство. Наиме, nракса nоказује да родитељи и деца могу заједно да раде на имању или у фирми, иако nри том не живе заједно, као и обрнуто - да живе у зајед11ичком домаћинству, али да не nривређују и не троше заједно. У том nогледу су констатација Ж. Периhа и А. Гамса оnравдане (видети фусноту 34 и 31 ). 212 У nитаљу је вербал11И исказ исnитаника Р. С. (рођен 1947. године, живи у селу Катун, има кhер и сина, бави се nољоnривредом). 56 да појединци подржавају обичајноnравно схватање које налаже да се кћер удаје и одлази из куће, док син остаје да живи са родитељима на имању. Такве ситуације у nроучаваној средини нису неуобичајне. Пракса показује да одстуnања од наведеног схватања и образца nонашања могу да наступе уколико родитељи имају децу истог пола, nоготово ако ниједно дете након удаје, односно женидбе, није наставило да живи у кући родитеља, односно да привређује заједно са њима. У том случају нема ни заједнице живота, а ни заједнице рада, па је самим тим немогуће применити горе поменуто правило. Исnоставило се да кључни моменат у већ поменутој ситуацији представља чињеница да дете које живи у заједници са родитељима, својим радом и новчаним улагањима доnриноси очувању породичне имовине, или чак њеном увећању. Уколико посматрамо примере у руралној средини, видећемо да наведено правило подразумева да појединац учествује приликом куповине, рецимо, nољопривредних стројева и алатки, семена, вештачког ђубрива и томе слично. У градској средини се заједничко улаrање огледа у томе што појединац даје новац за одржавање куће или стана, као и домаћинства у целини. На основу тога стиче право на целокупну породичну имовину или барем на њен већи део?13 На терену сам сем наведених забележила и оне ситуације код којих родитељи и деца не живе у заједничком домаћинству. Примена правила о заједници живота и стицању права на наследство у том случају не би била оправдана. Међутим, пракса показује да се поменуто правило поштује и у таквим случајевима када између родитеља и деце постоји заједница рада и улагања. Наиме, то што родитељи и деца не живе у заједничком домаћинству не значи да самим тим нестаје потреба за заједничким улагањима и обављањем одређених послова. На такве примере наилазим најчешће када се деца заnосле и живе у граду, а родитељи остају на селу.214 С обзиром на то да већина испитаника имање на селу сматра заједничком имовином свих чланова nородице разумљиво је да деца и након престанка заједнице живота наставе да nомажу родитељима у радовима на имању и сходно томе учествују у очувању породичне имовине. Примери те врсте показују да појединци, који су вољни да се баве пољопривредом, свакодневно или викендом одлазе код родитеља и помажу им у пољопривредним радовима. На тај начин се формира заједница рада. Врањанци 213 Потпуније образложење nримене nоменутог nравила дато је у оквиру 1юглавља о деоби и наслеђивању. 214 Потребно је имати у виду да није увек женидба или удаја главни повод да се деца "оделе", како говоре исnитаници. До тога може да дође и пре склаnање брака или тек након неколико година заједничког живота са родитељима. 57 ову форму заједнице, односно такав начин заједничког рада, означавају као - испомаrање родитеља. Сличну форму заједнице бележимо и у граду. У питању су случајеви када отац и син заједно обављају неку од услужних делатности.215 Судећи према емпиријској грађи - поменута форма заједнице најчешће се формира између оца и сина или синова. Кћери учествују у испомаrању родитеља само онда када у породици нема мушког потомства. Наведено упућује на закључак да се појединци у поменутим ситуацијама руководе у складу са обичајноправним схватањем својинских и наследних права, као и обавеза појединца у породици. Познато је да обичајно право не познаје једнакост полова приликом наслеђивања. Претпостављам да се због тога подразумева да заједница живота и рада постоји само између оца и сина, односно синова. Самим тим искључује се моrућност постојања такве форме својинских односа између родитеља и кћери, што је само донекле оправдано. Из наведеног произлази да породична имовина у свести појединаца фигурира као заједничка, упркос томе што између сродника, тј. родитеља и деце не постоји заједница живота.216 Према томе, примаран услов за стицање права на већи део породичне имовине представља управо заједница рада и улагања. Но, потребно је имати у виду да се о заједници рада, улаrања и стицања може говорити само у случају када породична имовина није подељена између оца и синова. У супротном, говоримо о својинским односима између оца и "одељеноr" сина, односно синова. У том случају свако се сам стара о свом делу имовине. Поменути облици заједничке имовине и својине формирани су услед утицаја б б . 217 законских одред и имовинско-правног карактера на о ичаЈноправна нечела. * * * Испоставило се да сродиичка структура породице, односно сроднички састав домаћинства, представља битан али не и одлучујући фактор приликом регулисања својинских односа. Својински односи су, у социјалној средини и времену у којем су ш Један од nример илуструје ситуацију у којој отац и син нс живе у заједничком домаhинству, већ само зајед110 раде у фризерском салону, који се налази у власништву оца. 216 . . " . . Схватање да: "nрекидом заЈеднИ'IКОГ живота не престаЈе задружни однос , nредставља нОВИЈИ СЛОЈ обичајноnравних nравила (видети: Стефановски М, Кодификаторски рад Валтазара Боrишића и Јована Хаuића-сукоб закона и обичаја, 1996, 126). 217 Видети: Стојаковић В, Функционална и социјаm1а одред11ица и11дивидуалне имовине жена у односу на формални карактер задружне својине, Гласник земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву, св. 43/44, Сарајево 1989, 47; Стефановски М, 1996, 119-143. 58 посматрани, регулисани по истим принципима, како у нуклеарној, тако и у проширеној породици. Следећи пример илуструје један од начина на који се регулишу својински односи у проширеној породици:218 Испитаник живи у заједничком домаћинству са женом и двојицом ожењених синова (сваки син има двоје малолетне деце). Он сматра да је живот у заједници -у којој живи он са синовима - нешто сасвим природно и нормално. При том наглашава да односи у породици нису у потпуности идеални. Наиме, он и жена раде на имању сами . Синови су запослени у Симпу (индустрија) и не интересује их пољопривреда, а упркос томе користе приносе са имања. Синови имају плату, али "не дају новац у кућу", наводи испитаник. Он је власник куће и пољопривредног имања, а син2ви поседују свако свој аутомобил. Купили су их од плате. Испитаник сматра да је он, упрокос томе што није издвојио новац за аутомобиле, на непосредан начин ипак учествовао у куповини, јер синови не би могли да издвоје средства за аутомобиле уколико би живели у граду, односно у самосталном домаћи нству. Испитаних признаје да између њега и синова долази до несугласица и то због тога јер синови не желе да заједно са њим учествују у раду на имању. При том додаје да синови не желе да имају своју имовину у оквиру породичне, односно да се сва имовина сматра заједничком, већ желе да се зна шта је чије власништво. А он се са таквим ставом не слаже, штавише - сматра да није исправно да синови поседују своју имовину (па чак ни аутомобил) у оквиру заједничке, тј. породичне имовине. Он и имовину синова (аутомобиле) сматра заједничком, а не личном имовином, јер су - стечени у заједници. А при том као да заборавља да се сва непокретна добра, која он третира као породичну имовину, ипак налази у његовом власништву. Као што видимо из поменутог nримера није искључено да у породици, било да је у питању проширена или нуклеарна, осим оца поседују имовину и остали qланови. У овом примеру је у nитању nокретна имовина, али постоје ситуације у којима породич11 и члаиови поседују и непокретност. Најчешће је у nитању имовина жене, односно мајке, коју је наследила од својих родитеља. Из nретходно nоменутог примера заnажа се такође да постоје извесна размимоилажења између родитеља и деце око индивидуалне и заједничке имовине. Отац, односно родитељи, заступају једно, а њихови nотомци друго мишљење. У поменутом примеру, који је само један у низу сличних, синови не сматрају да им је отац помогао да купе аутомобил, јер су сами зарадили тај новац.219 Према томе, имовина коју је појединац стекао куповином 218 У nитаљу је вербални исказ исnитаника Н. Ђ. - рођен 1945. године, живи у селу Миланово у којем је и рођен. Бави се nољоnривредом. 219 До оваквог закључка долазим на основу неформалног разговора који сам водила са старијим сином. Том nриликом вису били nрисутни ни отац, а ни остали чланови nородице. 59 не може да буде заједничка. Из наведеног се може закљу•1ити да се nриликом квалификације имовине на nородичну и индивидуалну морају узети у обзир два основна параметра - начин на који је стечена и начин њене употребе. То што је имовина стечена индивидуално не значи да не могу да је користе сви чланови породице и да се с обзиром на то она третира као заједничка. Таквом имовином се најчешће сматрају непокретности, поnут куће и имања, односно непокретна имовина коју је појединац наследио. Из наведеног произлази да у том случају nостоји известан степен корелације између природе добара, начина њиховог стицања и коришћења. Пракса показује да nраво располагаља и коришћења одређене имовине зависи и од nрироде односа између родитеља и потомства. Поменути пример илуструје ситуације у којима односи између родитеља и деце нису у nотnуности хармонични. За разумеваље nородичних и својинских односа индикативним сматрам такође nодатак да nојединци живот у заједници са родитељима не сматрају увек као вид заједничког улагања и испомагања, већ nросто као нешто што је неизбежно када не постоји материјална могућност осамостаљиваља (ниска nримања, жене нису у радном односу, и томе слично). * * * Истакла сам да се породична имовина неретко налази у власништву оца, односно мужа, уnркос томе што је он није стекао сам, већ у браку, односно услед заједничког улаrања са брачним nартнером. Чињеницу да је отац законски власник целокуnне nородичне имовине доводим у везу са тим што он најчешће уноси у брачну заједницу економски највреднија добра: стан, кућа, обрадиве nовршине, аутомобил и томе слично. Наведено је свакако nоследица nримене nринциnа патрилинеарности приликом наслеђивања nокретне и неnокретне имовине. Један од фактора који утиче на организацију својинских односа тиче се развојне фазе nородице. Промене у том погледу могу да иницирају nромене у начину регулисања својинских односа. Испоставило се да састав добара и начин на који се она стичу и користе у породици у којој се налазе деца школског узраста није истоветан саставу и начину коришћења у породици са децом која су заnослена. Промена брачноr статуса детета представља такође један од догађаја у животу појединца који иницира трансформације у организацији својинских односа. Један од повода за промене у својинским односима представља и смрт појединца. Услед тога 60 долази до наслеђивања, а управо тај чин иницира најрадикалнје промене и око питања регулисања својинских односа.220 Констатовала сам такође да између села и града не постоје неке одређене разлике у организацији својинских и васледних односа. Уколико их има, последица су различитог састава добара. Разумљиво је да је састав покретне и непокретне имовине коју поседују појединци који живе на селу другачији у односу на састав покретне и непокретне имовине која се налази у својини градског становништва. Међутим, многи Врањанци који живе у граду уједно поседују покретну и/или непокретну имовину и на селу.221 Када су у питаљу непокретности, то могу бити: кућа, њиве, баште, шума, виноград и томе слично; а од покретности: трактор са прикључцима, покућство. Разлика постоји у начину стицаља имовине. Ону на селу су стекли као наследство, а ону у граду - куповином или евентуално са наслеђиваљем. Пракса показује да начин стицања имовине у граду зависи од старости појединца. Старије генерације испитаника које поседују имовину у граду истичу да су исту стекли властитим улагањима и радом. За разлику од њих, млађа популација, која представља другу генерацију досељеника са села, стиче имовину у граду са наслеђивањем. То наравно не значи да млађа популација не стиче имовину и куповином. Међутим, појединци који живе на селу ретко када поседују имовину у граду. Испитаници који живе на селу, а поседују непокретну имовину у граду (нај чешће су то грађевинске парцеле) истичу да су исту стекли куповином и то у периоду седамдесетих година двадесетог века, када је општина продавала парцеле у приградским насељима. На тим парцелама су касније, када су деца "статасала за женидбу", како кажу, заједно са сином ли синовима изградили кућу у којој сада живе синови са својим породицама.222 Пракса показује даје у оваквим ситуацијама власник куће - у фомрлано-правном погледу - син, а не отац. Испитаници у образложењу наводе да су на тај начин прескочили једну степеницу у процесу стицања права својине на тој имовини - мислећи на наслеђивање, односно пренос имовине са оставиоца на наследнике. 220 Образложење утицаја nоменутих фактора иа регулисање наследио-својинских односа изнето је у nоглављу о наследним односима. 221 Наведено доводим у корелацију са тим да више од осамдесет nосто градског становниwтва води nорекло из неког оближњег села (видети: Стаменковиh Србољуб, Врање, Генеза и насеобинска еволуција, Посебна издаља Геоt·рафскоr факултета у Београду 7, Београд 1995). А имовину на селу су стекли као наследство. 222 Kyha која се налази на фотографији у nрилогу (видети nрилог бр. 1) nример је једне од тих кућа. Један брат живи у једној, а други у другој nоловини куће. 61 Исnоставило се да схватање својинских права које појединац има о породичној имовини зависи у извесном погледу и од ситуације у политици и економији, односно у појединим њеним гранама као што су пољопривреда, индустрија и трговина.223 Уколико nратимо утицај социоекономских фактора приметићемо да он у социјалној средини у којој је вршено истраживање није исти у току целог периода друге nоловине двадесетог века. Утицај економског фактора на својинске односе посматран је кроз призму куповне моћи грађана. Пракса показује да је она, све до краја осамдесетих година, док економска криза није узела маха, била на узлазној линији, а од тог периода надаље почиње драстично да опада. Стога већина популације није била у могућности да у том периоду купује непокретности, попут земљишта, стана или куће. Самим тим, nојединац није могао да стекне nоменуту имовину путем куnовине. Истакла сам да је наслеђивање у периоду социоекономске кризе за већину испитаника nредстављало не само једну, већ једину могућност да стекну непокретну имовину. Када посматрамо утицај социоекономске ситуације на својинске односе неопходно је nоменути и кредитирање. Испитаници седамдесете године двадесетог века и nрву деценију двадесет првог века памте и по кредитима.224 Исnитаници у образложењу улоге кредита у стицању имовине наводе да појединац у nериоду седамдесетих и осамдесетих година није могао да стекне nраво на кредит уколико није имао у свој ини неку непокретност. Тако се дешавало да појединци који нису поседовали непокретност, решавају проблем тако што су им родитељи nоклањали њиву или парцелу. У том nогледу су кредити иницирали промене у својинским и наследним односима. Наиме, nоклањање утиче на промену у власништву над имовином. То конкретно значи да nлац или њива коју је отац поклонио сину или кћерки више нису у његовој свој ини. Самим тим, остала његова деца нису могла даје добију на поклон или да је наследе. Осим тога, поклањање неnокретности имплицира умањење целокуnне nородичне имовине, а узрочно-nоследично и наследства.225 223 О утицају социоекономских промена на својинске односе сведо••е и истраживања страt1их ет••олоrа и антроr10лоrа. Овом приликом скрећем пажу на радове у којима аутори објашњавају ситуацију у суседној Бугарској и то у социјалистичком и постсоцијалистичком периоду (видети: Giordano Christian, Kostova Dobrinka, Bulgarian Land Reprivatisation Without Peasants, Ethnologia Balkanica 1 ( 1997), 135- 149; Пешева Райна, Комnлексни научни експедиции в Заnадна Бълrрия, Издателство tla Бълrарската Академия на науките, София \961 , 544-551). 224 О томе сведочи и новински чланак: "Вран.анци nреживљавају на кредитима'·, у којем аутор (А. Д.), истиче како "Није тајна да многи Врањанци nреживљавају захваљујући кредитима." (објављено у: Политика, Број 33303, Година Clll, среда 26.јул 2006, 14). ш Додатно образложсњс таквих ситуација изнето је у nоглављу о угооорном насле~ивању. 62 Следећи пример илуструје утицај социоекономских прилика на поклањање непокретности:п6 Испитаник је плац који је наследио од мајке (налази се у приrрадском насељу Бонушевац) поклонио сину и кћерки. Припало им је 500 м плаца, тј. половина, док је другу половину задржао у свом власништву. Поклон је учинио са намером да, како каже - "спречим конфискацију" . У образложењу навододи да је Општина Врање, услед урбанистичког проширења "одузимала" парцеле. У случају када се парцела налази у власништву више појединаца - то није могло да се деси. Знајући за ту могућност, поклонио је деци половину плаца и тако избегао да му тај плац буде одузет. Из разговора сазнајем да је Општина давала новчану надокнаду за одузету земљу. Али проблем је, како наводи испитаник, у томе што је цена коју је Општина одредила била нижа од стварне тржишне вредности имовине. Због тога је испитаник настојао да имовину сачува у оквиру фамилије, а не даје прода "испод цене". Иако је до поклањања имовине дошло услед утицаја спољних фактора, а не због саме намере појединца да учини поклон, сматрам да примаран повод за даривање непокретности потомцима у овој и сличним ситуацијама произлази из тежње да имовина остане у оквиру породице, односно сродничке заједнице којој је и припадала. При том скрећем пажњу на то да је у овој, као и у горе поменутој ситуацији, у питаљу поклаљање непокретне имовине. А истакла сам да даровање, као и примање те врсте nокло~rа, имnлицира nромену власништва над имовином . Уnраво због тога није свеједно шта ко поклаља и коме поклаља. Пракса показује да родитељи поклањају њиву, виноград или плац детету које је у браку и онда када желе да му обезбеде економску независност. Најчешће је у питању даривање женског детета. Испитаници сматрају да уколико жена поседује неку непокретну имовину није у потпуности економски зависна од мужа, па је самим тим и њена позиција у браку и породици повољнија. Из наведеног следи да се поседовање непокретне имовине доводи у везу са економском самосталношћу појединца у браку, а то исто утиче и на положај појединца у породици. То значи да поседоваље ш.ювине има везе са одређиваљем економског положаја појединца у браку и породици. Међутим, то што жена поседује непокретност не значи да је самим тим у повољнијем економском положају и да је економски самосталнија. Наиме, примери показују да вредност имовине коју поседују жене није могуће комnарирати са вредношћу имовине која се налази у својини мушкараца. Према томе жена не може 226 У питању је усмени исказ испитаника Ђ. К. - рођен 1941. године у селу Д. Нерадовац у којем и живи. По занимању- пољопривредник. 63 да буде економски независна у тој мери у којој је мушкарац. С обзиром на то сматрам да поклањање непокретности кћерима има везе са њиховим ненаслеђивањем те врсте имовине. Поклањање непокретне имовине представља такорећи једини начин да им се на индиректан начин омоrући да ју поседују, а да се уједно не поремете односи између родитеља и деце као и између саме деце. Истакла сам да поклањање има за последицу умањење породичне имовине и самим тим наследства. Тако не чуди да се потомци који очекују наследство супротставе поклањању. Премда треба рећи да закон штити наследнике који нису примили поклон за живота оставиоца и то тако што се појединцу који гаје примио он урачунава у наследство.227 * * * Посмтрајући својинске односе унутар породице запажам и то да начи~1 на који је имовина стечена може да утиче на промену у својинским односима, али се та промена у формално-правном погледу огледа на нивоу појединца, али не и породице. Наиме, власник одређене имовине увек је појединац, а не породица. А већину покретне и непокретне имовине заједнички користе сви чланови породице. У том погледу не постоји разлика између имовине која је стечена куnовином, од имовине која је nоклоњена, или оне која је наслеђена. Пракса nоказује да начин уnотребе одређене имовине зависи у nрвом реду од тога да ли је у nитању nокретност или неnокретност, односно од тога да ли природа самог добра омоrућује њено колективно коришћење. Индивидуално коришћење добара која се иначе заједнички користе, поnут: њиве, винограда, фрижидера, телевизора, машине за nрање веша и томе сличног, указује на то да односи између 'lllaнoвa nородице, односно сродника који живе у истом домаћинству - нису складни. Исnоставило се да таквих примера има највише онда када живе у заједничком домаћинству родитељи и ожењен син са nородицом. Код таквих nримера интересантне су ситуације у којима поједини чланови nородице своја лична примаља користе за куповину ~1епокретне или nокретне имовине, коју могу, с обзиром на то да су у питању индивидуална улагаља, да означе као соnствену имовину, односно тековину.228 и . ћи 229 лустрациЈе ради наводим следе пример: 227 Опширније објашњсње таквих ситуација даје~ у оквиру поглавља о наслеђивању. 228 Упркос томе што сам о оваквој ситуацији већ говорила, сматрам значајним nодробније објаснити улогу лич11их nримаЈЬа као врсте индивидуалне имовине у оквиру породичне. 229 У питању је вербални исказ исnитаника Р. Ј. рођеног 1950. године, из села Дубница. Говорио је о својој ситуацији у nородици -живи у заједничком домаћинсту са женом, сивом, сна ј ом и ун и цима. 64 Испитан и ков син је саградио кућу у граду, али према његовом схватању он није испаравно nоступио. Наиме, син и спаја своја лична примања нису улагали у одржавање домаћинства у којем живе, већ у изградњу куће у граду. Отац сматра да син и спаја не би могли да изграде кућу да су живели "под кирију". А овако су живели са родитељима и због тога би та кућа коју су изградили требало да се третира као заједнички стечена имовина, и самим тим би власник требало да буде он, тј. отац, а не син. Међутим, према речима истtтаника, син и спаја кућу у граду сматрају својом имовином (она то и јесте у правном погледу) јер су сами улагали новац у изградњу, и не виде зашто би требало другачије да поступају. У оваквој ситуацији као и у сличним проблем настаје уколико родитељи зараду коју њихова деца стекну радећи изван домаћинства сматрэЈу заједничком, а не инди .видуалном својином?30 Наведен пример је интересантан и због тога јер указује на улогу коју може да има фактор - живот у заједници - приликом категоризације имовине на заједничку и индивидуалну. Видели смо у једном од већ поменутих примера да зарада коју појединац стиче радећи изван куће, односно имања, може да иницира конфликте између сродника који живе "на куп".231 Конфликти те врсте присутни су, како у проширеној, тако и у нуклеарној породици, јер одлука nојединца како да поступи са својом зарадом не зависи само од сродничког састава породице и величине домаћинства, већ првенствено од nојединчевих схватања заједнице, односно заједничког улагаља као и располаrања имовином. Осим тога, у оба поменута случаја постоји заједница живота и то у контексту који подразумева да у једном домаћинству заједно живе две или три генерације сродника. Конфликти сродника у оквиру породице до којих долази због неспоразума у вези са nлатом добар су пример генерацијских сукоба и сукобљаваља личних интереса nојединаца са интересима заједнице, тј. породице. То свакако не значи да су ти сукоби општеприсутни. Наиме, тамо где лична примања nостају део породичне имовине - конфликата нема и ту важе иста nравила као за остала добра која се убрајају у породичну имовину. О томе сведоче примери у којима појединци који су у браку, а живе у заједничком домаћинству са родитељима, своја лична примања једним делом улажу у одржавање домаћинства, односно очување и/или унапређење пољопривредног газдинства (куnују семе и вештачко ђубриво, плћају орање, косидбу и томе слично). 230 Поједини аутори, покретну и непокретну имовину коју је мушкарац стекао радом изван заједнице, дефинишу као "мушку" особину (видети: Барјактаровић М. 1972, 57). 231 Поменути израз се користи у истраживаној средини за означавање nроширеноr облика 11ородице. 65 Из наведеног се може закључити да је nраво расnолагања на одређену nокретну или неnокретну имовину у корелацији са начином на који је стечена. Међутим, лична nримања се у том nогледу издвајају од остале имовине, јер nојединци сматрају да имају аnсолутно право да чине са зарадом шта им је воља. Из тога nроизлази да несугласицама између најближих крвних сродника (родитеља и деце) доnриноси и лични став појединца, који у великој мери зависи од nрихватања одређених културних образаца. Као што смо видели, проблем настаје уколико чланови nородице имају различите ставове о начину на који је потребно располагати личним nримањима. С обзиром на то није могуће nрихватити поставку да индивидуал изација имовине, односно њено увођење, nроузрокује сукобе сродника и да води ка распадању заједнице оца и синова, као што су сматрали наши марксистички и еволуционистички оријентисани етнолози?32 Она може да буде један, али не једини и нај важни ји иницијатор сукоба унутар породице. Пракса nоказује да конфликтне ситуације између породи1.тних чланова, односно срощ1ика који живе у заједничком домаћинству, може да иницира и имовина која се заједнички стиче и користи. Један од примера показује шта може да се деси онда када се nородична имовина отуђи без сагласности мушких nотомака:233 Исnитаник наводи да је његов отац поклонио кћерки, 1ј. његовој сестри, њиву у намери да јој помогне у економском смуслу (остала је без посла, муж има ниска примања, а имају децу и "тешко живе"). Међутим, исnитаник сматра да је отац погрешно постуnио, јер је сестри, односно кћерки, поклонио њиву без његовог и братовљевог знања и пристанка. Због тога "су се замерили с оца", тј. испитаник и његов брат не комуницирају са оцем. У одбрани свог става позивају се на неnисано обичај но правило које оцу као власнику не даје за nраво да расnолаже породичном имовином по сопственој вољи, односно мимо знања и одобрења сина, односно синова. Поменута реакција синова није неуобичајна за такве ситуације. Наиме, већина испитаника мушкоr nола сматра да је син тај који има апсолутно право на поседовање имовине родитеља, односно оца. У овом случају се уз поменуто наводи и следеће обичајноправно начела: кћерки не припада непокретност, нарочито не у случају када има брата, односно браћу. Напред изнети пример показује да то како ће се појединац 232 у вези са тим видети: Gorunovic G, Marksisticki model dinarske zadruge u srpskoj etnologiji, Antropologija, ёasopis Centra za etnoloska i antropolo~ka istraZ.ivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, broj 2, Beograd 2006, 110-142; Стојаковић В, 1989, 39. 2зз У nитању је вербални исказ исnитаника С. К. рођен 1958. године, живи у селу Г. Вртогош, бави се пољоnриврсдом. 66 опходити према одређеном добру у првом реду зависи од саме имовине. Добра која су стечена наследством родитеља, сматрају се породичном, тј. имовином која приnада свим мушким члановима породице. Чињеница да се имовина налази у својини оца, који ју је уједно и наследио, очигледно само додатно подстиче право осталих мушких чланова да је третирају као имовину која припада само њима. У том погледу се чини тачном констатација да: "Са имовинскоправног становишта .... ни у задрузи нити у иноконсној породици не постоји patria potestas.",234 односно да су "чланови само плодоуживаоци заједничких добара која треба оставити наследницима."235 Права и обавезе појединаца на имовину одређују се на основу постојећих обичајноправних и/или позитивноправних прописа. Прихватање одређених обичајноправних начела по свему судећи зависи од појединца, односно од његовог схватања одређене ситауције. Но, није тешко предвидети да ће индивидуа, уколико је то могуће, у првом реду поступити тако да заштити своје личне интересе или евентуално интересе своје уже породице. Значи да индивидуални принципи имају nримат у односу на колективне. То ипак не значи да појединци који настоје да поступају у складу са обичајном праксом, то нераде из личног интереса. Према томе­ понашање појединаца који индивидуалне потребе и жеље подређују колективним nринципима, не представља увек одступање од личних ставова. А то што појединци који заговарају обичајноправну праксу, такво поступање третирају као идеалан модел понашања не значи да је он стварно такав. Он само илуструје ставове оних који га као таквог означавају.236 * * * Непокретну и покретну имовину коју је појединац стекао у браку сви закони о браку, који су били на снази у другој половини двадесетог века у Србији, дефинисали су као брачну тековину.237 Имовина коју су брачни партнери стекли у браку према обичајноправном схватању сматра се заједничком, односно породичном имовином. Другим речима, обичајно право не прави строгу поделу између брачне тековине и остале имовине која се сматра nородичном. 234 Павковић Н, Породична задруга у Српском rрађаt1ском законику, 1996, 333. 235 Павковић Н, 1991, 87- 88. 236 О односу идеалног и реалног модела nатријархалне nородичне организације видети: Гавриловиh Љ, Појединац и породица, ГЕИ САНУ, Београд 2005, 197- 212. 237 Видети: Закон о браку и породичним односима, "Службени гласник СРС", бр. 22180, 11/88; "Службени гласник РС" бр. 22193, 35/94. 67 Пракса показује да већи део породичне имовине сачињавају добра која је брачни пар стекао у браку, а да остатак чине добра која су појединац и остали чланови породице наследили или стекли индивидуалним радом и улагањима. Шематски приказ односа између породичне имовине и брачне тековине изгледао би овако: Наnомена: већи круг nредставља имовину која се сматра породи'U\ом, у оквиру те налази се имовина која се може издвојити као браqна тековина. Однос између вредности и величине породичне имовине и брачне тековине разликује се од случаја до случаја. Величина и вредност брачне тековине зависе од дужине брачног стажа, од висине личних примања, али и од места настањења брачног пара - уколико се ради о nатрилокалном настањењу брачног пара тековина буде мања у односу на брачну тековину брачног пара, који је остварио неолокалан модел становања. Варијација има много, али сагледано у глобалу - величина и вредност брачне тековина понај више зависе од економског фактора, односно од материјалних могућности појединаца да стичу и увећавају брачну тековину, а упоредо са тим, и породичну имовину. Питаље брачне тековине сагледано у контексту својинских односа важ~rо је због тога што конотира питање њеног законског власника.238 Пракса показује да се као власник те имовине јавља само један брачни партнер, најчешће - муж?39 А до издвајаља брачне тековине као посебног облика заједничке имовине може доћи у оставинском поступку. Међутим, упркос томе што је из породичне имовине која је у власништву појединца зако~1ски могуће издвојити брачну тековину, брачни парови 238 Сnецифичtюст овоr облика породи чне имовине јесте то што закон брачни пар третира као целину (видети: Гамс А, 1966, 70). 239 Наведен у 'iНњеницу доводим у везу са nостојећом организацијом nородичних односа која је у тесној вези са nрименом nринципа nатрилокалности и nатрилинеарности. 68 ретко то чине. Тачније речено, жене су те које врло ретко траже издвајање своје брачне тековине из заоставштине мужа. Такав поступак би само нарушио односе са децом, наводе испитанице . Један од примера уnраво илуструје наведено :240 Исnитаница живи у заједничком домаћинству са млађим сином и његовом nородицом и то у кући коју је саградила у браку са покојним мужем . Она је након смрти мужа свој наследни део уступила синовима (сваком по nола). Тако је остала без дела имовине који јој је приnадао на име брачне тековине. Објашњавајући своју одлуку додаје да није желела да изузме свој део наследства због тога јер би у том случају нарушила односе са синовима, а онда не би имала коме да се обрати за помоћ уколико би јој затребало. Поменуто образложење због којег је дошло до одрицања од наследног дела није неосновано, али ни у nотnуности оnравдано. Наиме, жени у том случају нико не може да гарантује да ће са синовима остати у хармноичним односима до даљњег, односно да се они неће нарушити из неког другог разлога, а при том је остала без неnокретне имовине, која би јој свакако претстављала неку врсту материјалне сигурности. Овај пример, као и њему слични, представљају ситуације у којима се код регулисања наследних односа по nравилу не одстуnа од обичајноправних схватања. Познато нам је да обичајноnравно схватање мајку, односно жену, ставља у инфериоран положај у сваком погледу.241 А с обзиром на то да већина постуnа по обичајноправним правилима, не чуди то да жене своје право на издвајање брачне • 242 тековине или nоседовање непокретности ретко остваруЈу. На основу изложеног може се закључити да отац, односно муж, има у власништву nокретна и неnокретна добра, тј. целокуnну породичну имовину, то јест власник је имовине коју је наследио од својих родитеља, затим имовине коју је стекао личним залаrањима и радом, као и имовине која се у правном погледу третира као 240 У nитању је исказ исnитанице В. М. рођене 1943. године, из Врања, nензионерка. 241 О друштвеној и културној конструкцији родног индентитета жене и о њеном nоложају у срnском традиционалном и савременом друштву видети: Малсшсвић М, Общественото равноправне нри жеt1итс и мъжете в rодините на обнооябане и строитслство на социалистическа IОI·ославия, Социализмът - реалност и илюзии, Етнологични аспекти на всекидневната култура, Етнографски институт с музей - БАН, София 2003, 175-181; Иста, Zcnsko, Etnografski aspekti dru~tvenog polouja ~ene u SrЬiji, Etnolo~ka ЬiЬ\ioteka knjiga 25, Beograd 2007. 242 Изнимке nостоје и о њима говорим у оквиру nоглавља о наслеђивању удовица, односно удоваца. 69 брачна тековина. Наведена чињеница је у корелацији са nравилима брачног и сродничког система која у великој мери утичу на својинске и наследне односе.243 Разлика између особа женског и мушког nола евидентна је и око nитања величине и вредности имовине коју nојединац поседује. Имовина која се налази у својини особа мушког рода већа је и економски вреднија у односу на имовину која се налази у свој ини жена. То је разумљиво уколико имамо у виду да појединци nостају власници непокретности, односно имовине од веће економске вредности, nревасходно у случају када исту наследе. С обзиром на то да се жене у истраживаној средини махом одричу свог наследног дела, разумљиво је да nоседују имовину од мање економске вредности, која нај4ешће не изискује поседовање докумената којима би се доказивало власништво. У nитању су: сnаваћа соба, шиваћа машина, машина за веш, штедни улог и томе слично. Пракса nоказује да од неnокретности nоседују евентуално њиву, виноград, nарцелу. Испоставило се да састав и величина, као и економска вредност имовине која се налази у својини жене, зависи nрвенствено од тога да ли је јединица, да ли има брата ил и сестру, затим од брачног статуса, сродничкоr састава домаћинства у којем живе и од тога да ли су запослене или не. Пракса nоказује да жене које имају сестру или су једино дете у nородици, за разлику од оних које имају брата, наслеђују један део или чак целокупну заоставштину nокојног оца или мајке . На тај начин могу да nостану власнице непокретне имовине . . . б б 244 КОЈУ у слу4аЈу да имаЈу рата не и наследиле, а самим тим ии поседовале. Врањанци за женску особу која је nотенцијална наследница већег дела nороди4не имовине користе израз - миражџика.245 С обзиром на то треба рећи да није свака жена која добије мираз миражџика. Пракса показује да се миражџиком сматра жена која добија на nоклон, или у наследство, имовину од веће економске вредности. 243 Бранислав Недељковиh један је од правника који првенство мушких сродника објашњава агнатским карактером српске породице (Недељковић Б, Првенство мушких сродника над женским у српском наследном праву - агнатски карактер срnске породице, Правна мисао, Часоnис за право и социологију, No IX-X, Београд, сеnтембар-октобар 1940, 430-451 ). 244 С обзиром на то да no обичајном nраву женско дете наслеђује nородична добра само уколико нема брата или браћу, разумљиво је да се девојка која нема браћу и наслеђује имовину оца називала "безбратница" (Вујачић Видак, Насљедни и имовински односи у "класичној" црногорској nатријархалној породици, с nосебним освртом на nрецендентно nраво мушких, Обичајно r.раво и самоуnраве на Балкану и у суседним земљама, Посебна издања Балканолошког института САНУ књ. 1, Београд 1974, 505). 245 Миражџика је реч араnско-турског порекла (изведена од турске речи miras~l) и користи се за девојку или жену која мужу доноси всћи иметак у некретнини, односно за девојку или жену која је наследила иметак у некретнини (од родитеља, нr.р.) (видети: Златановић Момчило, Речник говора Јужне Србије (провинцијализми, дијалектизми, варваризми и др.), Врање 1998, 230-231; Шкаљиh Абдулах, Турцизми у српскохрватском језику, Сарајево 1989, 464). 70 У ста нову мираза посматрам у контексту овог рада, са намером да одредим и објасним њен утицај на регулисаље својинских и наследних односа у врањском крају у социјалистичком и постсоцијалистичком времену?46 За имовину која се налази у својини жене постоје на ширем балканском простору различити регионални називи.247 Најчешће су ипак били у употреби изрази 248 б 249 п б . . ђ - мираз, осо ина и спрема. отре но Је имати у виду да Је разлика изме у мираза и спреме постојала у периоду када се појавио на нашем простору.250 Међутим, израз мираз постепено почиње да се проширује и на добра која женска особа добије од родитеља на поклон при уда ји, тј. на спрему.251 Тако је постепено долазило до замене, односно поистовећивања поменутих израза. Иако је лексема девојачка спрема временом престала да се употребљава, не значи да се губи и појава за коју се дати термин користио. Она је само почела да се назива другим изразом, тј. миразом?52 ш Наши етнолози н правници су своја нстраживања установе мираза хронолошхи везивали за период деветнаестог и прву половину двадесетог века. Због тога изостају изучавања ове установе у савремености. В. Станимнровнh, чија студија представља нзннмку у том погледу, сматра да нико од аутора који су се бавнлн установом мираза нису покушали да је анализирају у периоду након Другог светског рата, када је била у "највсћем успону", да не би показали како "социјалистичко законодавство може бити јалово и да му се народ може одупрети 1·врдокорннм поштоваљем своје традиције" (Станимировиh В~јислава, Институција мираза у нашој традицијској култури, Србија -правна држава 25, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 1998, 105). Наведена констатација је донекле тачна. Судеhи по ситуацији коју затичем на терену рекла би да појединци не примењују обичајноправна начела код регулисаља наследио-својинских односа само због тога јер имамо јалово законодавство. Поступање по обичају доводим у везу са њиховом условљеношћу са правилима сродничког и брачног система. Начин на који се та веза испољава образложен је у оквиру поrавља о ttаследНИМ ОДНОСИМа. 247 Видети: Барјактаровић М, 1972, 56-58; Станимировић В, 1998, 82-87; Гавриловић Љ, 2005, 208. 248 Поменути израз има шяроку уnотребу. Аутори га, упркос томе щто су им тумачења различита, углавном везују за наследство (видети: Станимировић В, 1998, 84-85). 249 Девојачка спрема се у враti>Ском крају називала ру'о. Помиње се н израз дар (видети: Николић­ Стојанчевиh В, Врањско Поморавље, Београд 1974, 275). 250 Установа мираза у Враљу и околини почела је да продире 1918. године. А развој робноновчане привреде nредставља један од услова за појаву мираза, сматра В. Николић-Стојанчевић (видети: Врањско Поморавље, 1974, 432-433). Од тада се nише није тражила надокиада за девојку од стране њених родитеља, односно породице у којој је живела, веh су се при уда ји уз девојку, сем спреме давала и материјална добра. А то што се давало називано је !'<ш раз (видети: Златановиh Сања, Свадба - прича о идентитету, Врање и околина, Посебна издања Етнографског института САНУ књ. 47, Београд 2003, 51- 57; 103-108). 251 Истакла сам да је упоредо са мнразом, у почетку када се појавио, даван а и девојачка спрема, тј. ру'о. Под спремом су се подразумевале .меке ствари - текстнлни предмети (одећа, ћилими, прекривачи, пешкири и слично), а мираз је обухватао добра у виду покуhства- кревет, сто са столицама, машину за шивење и слично, као и новац или накит (видети: Златано1~ић Саља, Значењски склоп традицијске свадбе- Врање и околина, у: Ethnologie sv. 4, издато од Druzestvo DIOS, Balkanski institul ро cthnologie, Софија 2001, 7-49). щ Тако Врањанци у другој половини двадесетог века сву имовину коју девојка уноси у брак или ttаслеђује називају мираз. Заnажам да изрази ру'о и спрема више нису у употреби - можемо их чути само код старије популације (код појединаца који су се венчали npe и непосред.10 након Другог светског рата). 71 Приликом тога долази до проширивања значења мираза. То уједно подразумева здруживање два садржаја у једном изразу.253 Претпостављам да је до тог процеса дошло због тога што се изгубила стриктна подела између предмета који су се некада убрајали у девојачку спрему и оних који су сматрани миразом. Стриктна диференциација могућа је само у оним случајевима када појединци под миразом подразумевају непокретности, а под спремом nокретна добра. У истраживаној средини данас нема јасне границе око питања састава имовине која се сматра миразом и спремом, а израз мираз користи се за сва добра која жена добије од родитеља при у дај и, али и за она која наследи. При том, потребно је истаћи да мираз као институција више не постоји у проучаваној средини, али се и даље користи сам израз. А разлику између спреме и мираза преnознају углавном истраживачи,254 али врло ретко и испитаници. Истакла сам да појединци користе израз мираз за сву имовину коју је жена добила од својих родитеља независно од тога да ли је у питању поклон при венчању, или наследство. У томе и јесте суштина ~mраза. Исnитаници наводе да родитељи дају мираз уnраво са том намером - да би у економском nогледу помогли кћерки и њеној породици. Састав и вредност мираза зависе од економске моћи родитеља. Уколико родитељи нису у финансијској могућности да nоступе по обичају и дају кћерки при удају новац или купе намештај и апарате за домаћинство, она уноси у брак само ствари које су се некад убрајале у спрему - одећу, постељину, пешкире и томе слично. Такву праксу беле~1 нарочито у периоду економске кризе деведесетих године двадесетог века. Уз наведено је потребно имати у виду да постоји амбивалентан однос појединаца до мираза. Према исказима испитаника - пожељно је да снаја унесе у брачну заједницу неку имовину, али никако не имовину од веће економске вредности. У том случају та имовина може више да нашкоди него да користи, и то управо жени 253 На чиљеницу да се под миразом у периоду од прве половине двадесетог века надаље не подразумева само наследство женске особе у виду непокретности, већ и остала покретна добра која девојка добија на поклон од родитеља при удаји, указао је између првих Т. Ђорђевић (видети : Наш народни живот 2, Мираз, Београд 1984, 33- 37). До сличних закључака дошли су и остали наши етнолози и социолози који су се бавили изучаваљсм ове установе (видети: Станимировић В, Установа мираза у нашој традицијској култури, Београд 1998, 91 - 92; Вујачић В, Насљедни и имовински односи у "класичној" црногорској патријархалној породици, с посебним освртом на r1рецсндентно право мушких, Београд 1974, 500-501). 254 Потврду овом ставу наилазим и у литератури у којој се говори о миразу и сnреми nосле Другог светског рата (видети Станимировић В, Установа мираза у нашој традкцијској култури, Београд 1998, 85- 87; Пантелић Никола, Наслеђе и савременост, Београд 1991, 94). 72 која је поседује. Испитаници у образложењу поменутог схватања наводе да је индивидуална имовина, која је била у својини жене, односно мајке, у периоду постојања задружних породица, неретко иницирала сукобе сродника и на тај начин угрожавала опстанак заједнице.255 Слично схватање деле и поједини наши етнолози, у првом реду аутори који су заr·оварали задружни начин живота. Сматрало се да: "Ова врста личне, у оквирима задружне или породичне својине, ни код нас се није волела. То је зато што је због ње долазило до 'неравноправних односа', неспоразума и деоба задруге"?56 Међутим, не бих се сложила са мишљењем да је сукобе између сродника (браће или оца и синова) који су живелу "на куп" иницирао само и првенствено мираз. Наиме, мираз је ретко обухватао неку непокретност. Судећи према исказима испитаника, поседоваље покретне имовине није и11ицирало сукобе сродника. Осим тога, у зЩедници су управо мушкарци, а не жене, били ти који су поседовали индивидуалну имовину од веће економске вредности. Изнимку представљају ситуације када женско нема брата, односно браћу. Али у том случају имамо, по неписаном правилу, матрилокално настањење брачног пара. Довођење мираза у везу са сукобима најближих агнатских сродника није оправдано, и пре свега представља покушај идеализације односа између агнатских сродника. Додатну сумњу у претходно поменуто схватање мираза буд11 податак да у Србији у деветнаестом и поl1етком двадесетог века жена није била формални власник имовине коју је добила као мираз, већ је миразом располагао муж.257 Грађа коју бележ:им на терену иде у прилог наведеном. Илустрације ради наводим пример жене чија имовина није била у њеној својини, већ у својини свекра?58 Испитаница наводи да је наследила њиву од оца, али је власник исте био свекар а не она а у образложењу наводи да је тако било због тога јер су живели "у заједницу". У том случају је, према наводима испитанице, било незамисливо да женско поседује неку непокретност (у питању је период педесетих година двадесетог века). ш Као такав nример исnитаници наводе заједнице у којима су живела два брата са nородицама и када једна снаја има неnокретну имовину, а друга нема. 256 Николи!\ В, Архаичне устаноне и nојаве друштвенообичајноr жинота у Врањском Помораwъу, Лесковачки зборник, УП, Лесковац 1967, 139; Пантелић 1-1 , Сродство и задруга (Јадар), ГЕМ XXVII, Београд 1964,387. 257 Видети: Вулетић А, Породица у Србији у 19. веку, 2002, 139. 258 У nитању је вербални исказ исnитанице Д. Ј. рођене 1933. године, домаћица из Врања. 73 Но, то ипак не значи да се жене у том периоду (пре и непосредно након Другог светског рата) никада нису јављале у својству носиоца имовинских права на непокретностима.259 Испоставило се да управо од природе добара која чине саставни део мираза зависи формално-правно регулисаље права својине над њима. Али је утицај тог фактора свакако у корелацији са социјалним временом, односно историјским периодом у којем пратимо поменуту појаву. У другој половини двадесетог века, тачније од ступања на снагу првог послератног ЗН- 1955. године, власник имовине која је стечена као мираз могла је да буде само јединка која је ту имовину наследила или nримила на дар?60 Изгледа да управо због тога миражџике и нису биле популарне у патријархалној средини, каквом се показала и ова у којој је вршено истраживање. Чињеницаје да такви примери нарушавају вековима важећа правила о ненаслеђивању особа женског рода, па их испитаници због тога и посматрају као nосебност. Али проблем није само у томе што је такав став заснован на иделаном моделу организације брачних, породичних и сродничких односа, који nостоји у свести појединаца, вeli у томе што он утиче на реалне моделе понашања које сусрећемо у стварности.261 То указује такође и на једносмерност у тумачењу односа између индивидуалне и колективне имовине.262 Уколико желимо да ствари сагледамо у правом светлу, не би требало да занемаримо чињеницу да индивидуална и заједничка имовина постоје упоредо и да један облик не искључује други. Самим тим нема потребе да се индивидуална имовина супротставља колективној (задружној, односно породичној). * * * У наставку указујем на још један сегмент у сагледавању везе између мираза и наследио-својинских односа. Испитаници предмете који су даривани женском детету приликом удаје посматрају као замену, односно надокнаду за изгубљено наследство.263 С обзиром на 259 А. Касабова-Динчева је на основу анализе архивске грађе указала на заблуде истраживача у вези са nоложајем жене у традицијској nородици на nростору Балкана (видети: Kassabova-Dintcheva Anelia, Migration u.nd Familic, FamШenforschung und Politik (Am Beispicl Bulgariens), Sofia 2002, 21 1-241). 260 Потnуtтје објашњење наведеног nравила дато је у оквиру следећег nоглавља. 261 У вези са тим видети: Гавриловић Љ, Појединац и nородица, 2005, 197-212. 262 На ту чињеницу скреће nажњу и В. Стојакооић у раду: Функционална и социјална одредница индивидуалне имовине жена у односу на формални карактер задружне својине (1989, 46-47). 263 Став да мираз nредставља надоканду кћерима, јер су изостављене nри наслеђивању, nрисутан је и код појединих истраживача обичајног права (видети: Крстић Ђ, Породица и обичајноправни односи у 74 то да жене махом поступају у складу са обичајноправним начелима, односно да не наслеђују непокретности уколико имају брата, примање мираза можемо да посматрамо као могућност да ипак стекну неку покретну или непокретну имовину.264 Међутим, чињеница је да кћер независно од тога да ли је добила мпраз приликом удаје или не, у случају када има брата губи право на наследство породичне имовине. С обзиром на то - схватање мираза као замене за наследство, може да се посматра као намера да се изнађе оправдање за ненаслеђивање од стране особа женског рода. Чини се да мираз у том погледу nредставља у ствари начин да се сестре, односно кћери, спрече у покушају остваривања свог, законом нормираног права на наследство.265 У прилог наведеном је то што се мираз даје унапред, приликом удаје. А особе женског рода одрицање од наследства, нарочито када је у питању непокретна имовина, неретко образлажу тиме да су добиле поклон приликом удаје. Уколико узмемо у обзир да су жеNе које се нису удавале у истом положају приликом наслеђивања породичне имовне, односно очеве заоставштиNе, као и оне које су у браку, и да вредност мираза варира, односно да се дешава да га кћер не добије увек, исnоставиће се да мираз никако не може да буде замена или надокNада за наследство. Додатну сумњу у изнету поставку о миразу као замени, односно надокнади за наследство, буди податак да је просечна економска вредност мираза неупоредиво нижа од вредности наследства које остаје синовима. Имајући наведено у виду можемо рећи да схватање мираза као надонакде више личи на изговор којим се оправдава ненаслеђивања од стране женског рода. Исnоставља се да обичајно nраво на такав, перфидан начиN спречава примену закона, што опет највише одговара браћи, односно мушком роду. Следи да се миразом постиже само привидна егалитарност женског рода nриликом реrулисања наследио-својинских односа. градовима старе Србије, Градска култура на Балкану (XV- XIX век), Посебна издања балканолошког института САНУ, књ. 20, Београд 1984, 90). 264 П. Христов на 11римеру зестре, односно дара који се даривао невести nриs1иком удаје у Бугарској, nоказује како долази до сnајаља дара при у дај и са наследством. Он за ту врсту даривања користи израз "скривено даривање мираза" (70), јер се у виду зестре дарује кћерки неnокретност. А зестра уједно представља надоканду за наследство. Таква пракса је постојала у Бугарској у nериоду од краја Првог ла све до краја Другог светског рата. Ayrop мираз nосматра као начнн решаваља nитања неједнакости између ~1ушког и же11скоr рода приликом наслеђивања (видети: Христов Петко, "ДуЈжината нива" и сватбеният дарообмен, Българска етнолоrия, кн. 3-4, София 1999, 56-76). 265 Уз претпоставку да се мираз почео третирати као 11ад0ю1ада, однос11о замена за наследство након ступања на снагу првог nослератног ЗН (1955), са којим је нормирана равнопрао11ост полова у наслеђивању. 75 Истакла сам да имовина која се налази у својини жене чини саставни део целокуnне nородичне имовине. Тако говорећи о миразу ми у ствари саrледавамо однос између имовине која се налази у својини индивидуе, у овом случају жене, и имовине која се сматра заједничком, тј. nородичном имовином. Кључни моменат за разумевање nоменуrог односа nредставља чињеница да се nокретна и неnокретна nородична имовина налазе у својини мужа, односно оца. А дискусију у вези са nоседовањем имовине од стране жена иницира уnраво непокретна имовина и то она која је наслеђена. При том, скоро да се заборавља да имовина која се налази у својини nојединца, било особа женског или мушког рода, није стечена само наслеђивањем . Важним сматрам и то да установа мираза не представља nосебност због тога јер је направила известан преокрет у обичајном праву, већ због начина на који је постала обичајноправна установа. Обичајно право и наше законодавство нису познавали установу мираза. Она најnре nочиње да продире у срnско законодавство и то у деветнаестом веку услед уrицаја аустријског грађанског законика.266 А nосредством закона доспева и у обичај но nраво. Поменуrа установа данас представља обичајноnравни институr и један од примера угицаја обичаја на закон?67 С обзиром на то да наш закон не познаје установу мираза, а да она постоји у обичајном праву и да у nракси уrиче на регулисаље својинских и наследних односа, неминовно је да закон узме у обзир обичајноправну праксу и изнађе решење проблема?68 * * * Истакла сам да састав добара која могу да се нађу у поседу појединца зависи и од степена друштвеног развоја. Он је данас куд и камо разноврснији у односу на период када су жена и мушкарац послом била везани само за кућу и имање. Све ово указује на утицај економског момента на својинске односе. Међутим, економски фактор не делује самостално, већ у корелацији са осталим социјаш1им чиниоцима. Видели смо да сродничка структура породице, односно величина домаћинства, представља један од тих фактора. Испоставило се такође да својински односи и 266 Срnски грађански законик из 1844. године није nредвиђао обавезу родитеља или других сродника да дају мираз, као што је то био случај у Аустријском законику из 1811 (видети Гамс А, Брачно и nородично имовинско nраво, 1966, 13-15). Уnркос томе, централни део дела Грађанског законика у којем се налазе nроnиси у вези са регулисањем имовинских оДЈЈоса између суnружника nосвећен је миразном режиму (видети: Цвејиh-Јанчић О, Брачно nраво nрема Срnском грађанском законику, Зборник радова са научног скуnа- 150 година од доношења СГЗ, Београд 1996, 227). 267 Правници су констатовали да ми раз "негде се још задржао и као обичај који ствара nравне nроблеме којима се nравна nракса, а нарочито судови, суочавају." (Гамс А, 1966, 57). 268 Нормативистика nредлаже као једно од моrућих решења, оnцију да се мираз сагледа као вид nоклона жени (видети: Гамс А, 1966, 78). 76 имовински статус nојединца у nородици зависе и од nримене одређених обичајноnравних правила наслеђивања, која су у узрочно-последичној вези са nостојећим правилима брачног и сродничког система.269 Својински односи се, као што смо видели, мењају и у зависности од брачног статуса nојединца. Фактори који утичу на трансформацију у својинским односима могу се оквирно груписати на оне који настају услед nромена у животном циклусу nојединца и на оне који настају као nоследица социоекономских nроцеса и свесне реакције појединаца на њих. 269 у rrитању је nримена nринциnа nатрилинеарности код наслеђивања и nатрилокалности код избора места становања. С обзиром на то да њихов утицај и nримену код регулисања наследио-својинских односа анализирам у nотnуности у следећем nоглављу овог рада, овом nриликом само скре~ем 11ажњу на њихов утицај и међуnовезаttост. 77 2. НАСЛЕДНИ ОДНОСИ Наследни односи чине сегмент наследног права чији проnиси уређују ђ mн ђ . насле ивање. асле ивање представља поступак у оквиру КОЈеГ се врши расnоред имовине декујуса, односно заоставштине, између наследника. До наслеђивања долази само у случају смрти, или у случају проглашења лица умрлим?71 Ово је важно истаћи и стога што легислатура у Србији не признаје друге видове наслеђивања, поnут уговора о наслеђивању, који су били присутни у Срnском грађанском законику ( 1844), као и у француском и другим европским законодавствима.212 Изнимку у том погледу представљају уговор о доживотном издржавању и уговор о расподели имовине за живота. Међутим, nоменути уговори се сматрају правним пословима inter vivos, а не mortis causae. Због тога се сматрају облигационим, а не наследним уrоворима.273 Самим тим се наслеђивање везује за смрт дотадашњег власника имовине која се након његове смрти преноси на наследнике. Заоставштина, наслеђе, наследна маса и оставина изрази су који се у праву и нормативистици користе за означавање "скупа свих правних односа и правних стања, односно скупа nрава и обавеза, као и целокуnне акти ве и пасиве која се наслеђује"?74 Заоставштина може да се састоји од покретних и непокретних ствари које су припадале оставиоцу, без обзира на њихову вредност и количину.275 Покретаље остави~1е представља судски поступак у оквиру којег се врши распоред заоставштине на наследнике?76 Временски период у којем ће овај поступак започети и завршити понајвише зависи од наследника самих, односно од њихове 270 Наследио nраво r1редставља "скуn nравних норми којима се у држави реrулише област наслеђивања" (Pravnj leksjkon, "Savremena admjnistracjja", Beograd 1964, nasledno pravo, 502). 271 Смрт и nроглашење лица умрлим nрви су и главни услови за наслеђивање (видети: Encjklopedjja jmovjnskog prava ј prava udruienog rada, "SiuiЬenj ljst SFRJ", Beograd 1978, 354; Тодоровиli Владимир, Кулиli Роса, Наследио nраво и ванnарнични nостуnак у nракси, Закон о наслеђивању са објашњењима, Београд 1997, 32). 272 У вези са тим видети: Encjklopedjja jmovjnskog prava ј prava udrul.enog rada I- 111, Tom drugj, "SiuzЬenj ljst SFRJ", Beograd 1978, 44, 354; Тодоровић В. Кулић Роса. Наследио nраво и ванnарнични nостуnак у nракси, Београд 1997, 30-32. 273 Потnуније образложење те врсте наслеђивања дато је у оквиру поглавља о уговорима. 274 Благојевић Б, Наследио право у Југославији, Права реnублика и покрајина, Београд 1988, 42. 215 Видети: члан 1. Закона о наслеђивању из 1995. године (у: Тодоровић В, Кулиli Р, Београд 1997, 24). 276 Заnослени у архиви Оnштиснког суда у Врању уnозоравају да се оставински nостуnак води у месту којем је било nоследње nребивалиште умрлог или у месту у које~ се налази његова имовина. 78 воље и намера, истичу судије Општинског суда у Врању.277 У случају када су сродници, тј . наследници сложни и сагласни nредложеном законском решењу, nоступак се решава у истом дану када је остави на започета. У суnротном, делација се обуставља. Наследници одлазе на парницу, а доношење решења о наслеђивању се самим тим пролонгира. Прелазак заоставштине на наследнике nодразумева примену прописа о стицању заоставштине и одрицању од наслеђа. Стицањем заоставштине наследник nостаје субјект имовинских права.278 Међутим , заоставштина се не може стећи против воље наследника. Наследник има право да се одрекне наслеђа?79 У вези са тим је значајно истаћи да се оставински поступак завршава након доношења судског решења. У решењу стоји ко су наследници и колики је њихов наследни део.280 Међутим, самим тим још увек није извршен пренос имовине на наследнике, односно нове власнике. Да би се nоменути постуnак извео до краја, nотребно је извршити физичку деобу наследства.281 Овај посптуnак је по.цједнако важан, ако не и значЩнији од расnрављања оставине.282 Наш закон о наслеђивању познаје два могућа вида наслеђивања: а) законско, односно интестатско наслеђивање б) по опоруци, односно тестаментално наслеђивање.283 Закон не искључује могућност да се оба вида наслеђивања nаралелно примене. Тако ,Једно исто лице може један део заоставштине наследити на основу тестамента, а други на основу закона".284 С тим да завештање (тестамент) "као неnосредан и слободан израз воље оставиоца има nредност и, у делу заоставштине на који се 277 У образложењу додају да оставински поступак најчеwће покрећу сродници умрлог. У супртоном, оставински постуnак nокреће суд no службеној дужности. То се најчеwће дешава у случају када наследници одуговлаче са покретањем оставинског поступка, јер не желе да улазе у конфликт са сродницима. А такав расплет ситуације неминован је уколико њихови односи и пре делације нису били складни. Подизаље rюреза и такси које се плаћају приликом наслеђивања представља својеврстан подстицај за потенцијалне наследнике да покрену оставински nоступак, образлажу запослени у суду. 278 Значи да је дао nозитивну наследничку изјаву, тј. прихвата се наследства (видети : Enciklopedija imovinskog prзva i prava udruzenog rada, 1978, 360-361 ). 279 У том случају даје се негативна наследничка изјава. Закон сматра да наследtlик који се одрекао наслеђа никада није ни био наследник (члан 213. ЗН/95, у: Тодоровић В, Кулић Р, 1997, 296-297; Encildopedija imovinskog prava i prava udrufenog rada 1- 111, Tom drugi, 1978, 360-364). 280 Видети прилог бр. 1. 281 Да nодсетим - физичка деоба у ствари nодразумева укњижбу непокретности у катастар, односно у земљишну књигу. 282 На улогу физичке деобе код регулисања наследно-својинских односа указано је и у оквиру поглавља о својинским односима. ш Члан 2. ЗН/95; у: Тодорооић В, Кулић Р, 1997,29-30. 284 Тодоровиh В, Кулић Р, 1997, 30. 79 односи, искључује nримену закона".285 Како о тестаменталном наслеђивању nишем у посебном поглављу овог рада, у наставку ћу разматрати наслеђивање на основу закона. Постојање крвноr или грађанског сродства између декујуса и наследника nредставља основни nредуслов који мора да буде испуњен да би се извело законско, односно интестатског наслеђивање. Законским наследницима се у првом реду сматрају лица која су "у крвном сродству, тј. сродству по рођењу са оставиоцем, затим лица која су у грађанском сродству, тј. сродству по усвојељу са оставиоцем, и такође брачни друг оставиоца."286 Законски наследници су сврстани у наследне редове који се формирају с обзиром на близину сродства између оставиоца и наследника?87 Одређивање близине сродства зависи од сродничког система, односно од љегових nринциnа који су заступљени у датом социјалном времену и nростору. Први наследни ред чине деца и брачни друг оставиоца?88 Деца (брачна и ванбрачна) оставиоца и брачни друг наслеђују на једнаке делове?89 У слаучају да дете умре пре оставиоца- наслеђује се по праву представљања.290 Важно је истаћи да лице које се користи nравом nредстављаља 11аслеђује оставиоца, а не свог умрлог nретка чије место у наслеђивању је заузело. Право nредстављаља се, сем у оквиру nрвог наследног реда, може nојављивати и у оквиру другог и трећег наследног реда?91 Оставиочеви родитељи, те љихово nотомство улазе у други наследни ред?92 У други наследни ред се у случају када декујус нема nотомака, убраја и љегов брачни друг. Трећи наследни ред чине оставиочеви дедови и бабе и њихово nотомство?93 У четвртом наследном реду на наслеђе конкуришу оставиочеви прадедови и nрабабе.294 Закон о наслеђиваљу из 1995. године увео је моrућност да оставиоца наследе и 285 Loc. Cil. ш Тодоровић В, Кулић Р, 1997,45. 287 У nраву се nримењује nринциn: "Сродник је онај који насле~ује; ближи сродник је nречи у наслеђивању од даљеr" (Недељковић Бранислав, Првенство мушки х сродника над женским у срnском наследном nраву, Аrнатски карактер срnске nородице, Правна мисао, Часоnис за nраво и социологију, сеnтембар- октобар 1940, Београд, 432). 288 Тодоровић В, Кулић Р, 1997, 47. 289 Према члану 9 ЗН/95. (у: Тодоровић В, Кулић Р, 1997, 48). 290 Према члану 10 ЗН/95. Поменуто nраво се nримењује само код законског наслеђивања (у: Тодоровић, Кулић, 1997, 53). 291 Чла11 10 ЗН/95; у: Тодоровић В, Кулић Р, 1997, 52- 53. 292 Чла11 12 ЗН/95. (у: Тодоровић, Кулић, 1997, 54). 293 Члан \6 ЗН/95. Овом члану је одговарао члан 17. ЗН/74. (у: Тодоровић В, Кулнћ Р, 1997, 58). 294 Члан 19 ЗН/95. Овим чланом nо11ово је у наследио nраво Србије уведен четврти наследни ред, како је било nредвиђено чл. 20. и 21. ЗН/55. (у: Тодоровић, Кулић, 1997, 61). 80 његови чукунбабе и чукундеде као и даљи преци, али не и њихови потомци_295 У случају када декујус нема никог од законских наследника - наслеђује држава.296 У погледу сродства као чињенице која служи при формулисању законских наследних редова постављају се три основна принципа. То су: врста сродства, обим сродства и распоред сродника.297 У страном и нашем законодавству нарочиту пажњу привлачи питање обима сродника који се могу јавити као законски наследници.298 Постојање ограниченог круга сродника који могу доћи у обзир као законски наследници карактеристика је већине савремених права.299 У нашем наследном праву деведесетих година двадесетог века запажа се тенденција ширења ограниченоr круга законских наследника, али само у случају праволинијских наследника, 1ј. предака.300 Законски наследници се могу класификовати у наследне редове не само с обзиром на близину, односно удаљеност, већ и с обзиром на линију сродничке повезаности са декујусом. Међутим, највеће разлике између правних система појединих држава постоје управо око питања убрајања побочних сродника као законских наследника.301 Упркос томе што је у нашем наследном праву поменути утицај узет у обзир, он не долази толико до изражаја као што је то случај у нашем обичајном праву. * * * Обичајно право уз вертикалан познаје и хоризонталан, као и коси ред наслеђивања.302 Хоризонтални ред наслеђивања се у обичајном праву примењује у случају "када се на једној страни јави недостатак мушких наследника".З03 Обичајно право у том случају признаје право наследства само браћи, односно њиховом мушком 295 Члан 20 ЗН/95. (у: Тодоровић, Кулић, 1997, 62). 296 Члан 21 ЗН/95. (у: Тодоровић, Кулиh, 1997, 62-б3). 297 Видети: Блаrојевић Б, Наследио nраво у Југославији , 1988, 83- 87. 298 У вези са формирањсм законских наследних редова разликују се два схватаља - неоrраничеtiОСТ обима, односно удаљености сродничке nовезаности декујуса и наследника и ограниченост обима, односно близине сродства декујуса и наследника (видети: Блаrојевић Б, 1988, 83-85). 299 Благојевић Б, 1988, 85. 300 Поменути закључак изводим на основу компарацијс закона о tlаслеђивању који су примењивани у Србији у nериоду од nедесетих година двадесетог века надаље. 301 Благојевић наводи да "сва данас nостојећа nрава убрајају у законске наследнике све nотомке родитеља оставиоца, дакле, не само браћу и сестре оставиоца као nрвостеnене nотомке родитеља оставиоца, већ и њихово потомство даљег стеnена сродства без свакакоr ограничења." ( 1988, 86). 302 Видети: Pavkovic Nikola, Etnoloska koncepcija nasledivanja, ES- EDS IV (1982), 391/392, Beograd 1982, 33. 303 Pavkovic N, 1982, 33. 81 потомству.304 Коси ред наслеђивања подразумева пренос наследних добара од ујака на сестрића и примењиван је изнимно.305 Могли бисмо рећи да се са правом представљања омогућава примена хоризонталног и косог реда приликом законског наслеђивања. У примени поменутог права се упркос томе испољавају разлике. У нормативистици, за разлику од обичај ног права, сродници по оцу (consanquinei) имају по праву представљања по.цједнака права као и сродници по мајци (uterini). Право представљаља управо због тога захтева потпунију анализу, коју дајем у наставку овог поглавља. У обичајном праву су, као што знамо, врста сродства, родна припадност појединца и линија сродничке повезаности основни принципи према којима се одређују наследници и величина њиховог наследног дела. Право на наследство - у првом реду - имају крвни сродници. Ближи крвни сродници су у предности у односу на оне који су у даљем степену сродства са оставиоцем. Међутим, обичајно право за разлику од нормативистике прави диференцијацију између патрилинеарних и матрилинеарних сродника.306 Тачније у оквиру поменутих линија прави се разлика између сродника на основу њихове родне припадности. Испоставља се да оставиоца ­ према обичајноправном схватаљу - наслеђују само аrнатски сродници мушког пола.307 Обичајно право - као битан моменат при одређиваљу наследника и величине наследног дела - узима у обзир и живот у заједничком домаћинству.308 Примена 304 Примена nринциnа представљања у обичајноnравној nракси може се тумачити као тежња за очувањем породичне имовине у оквиру шире срощ1ичке заједнице. Велибор Стојаковиh сматра да обичајни nринциn представљаља указује на формал11и карактер колективизма у задругама (видети: Funkcjonalna ј socjjalna odrednjca jndjvjdualne jmovjne ~ena u odnosu na formaJnj karakter zadrufue svojine, Etnologija, Glasnjk Zemaljskog muzeja Bosne ј Hercegovjne u Sarajevu, Nova serjja, Sveska 43/44, Sarajevo 1989, 49). 305 Видети: Pavkovjc N, 1982, 33. 306 О утицају линије сродства на формирање редоследа наслеђивања видети код: Redk1if-Braun А. R, Struktura ј funkcjja u primitivnom drustvu, Og1edi ј predavanja, BiЫiotcka ХХ vek, br. 55, Beograd 1982, 65-66; Pavkovic N, Etnoloska koncepcija naslcdivaJ~a, 1982, 32-33. 307 Агнатско сродство се nрема римском nраву заснивало "крв~•им сродством само преко муwке лнније" (Pravni leksikon, "Savremena administracija", Beograd 1964, 14). Значи да "крвно сродство, само за себе, није било довољно да заснује агнатио" (Loc. Cit.). Поменути израз се у наwем наследном nраву користи за изражавање nрвенства мушких сродника и мушке линије сродства над женском (видети: Нсдељковиh Б, 1940, 433-435). 308 О примени nоменутог nравила сведоче пре свега истраживања Валтазара Богишића и његових сарадника (видети: ZЬomik sadзSnjih pravnih оЬlёаја u jumih S1ovena, knjiga prava, Gragja u odgovorima iz razlicnih krajeva slovenskoga juga, JAZU, Zagreb 1874, 319-352). Поменуто nравило је изазвало многобројне полемике на nочетку двадесетог века (у вези са тим видети: Стефа~ювски М, Кодификаторски рад Валтазара Богишиhа и Јова~•а Хаuића - сукоб закона и обичаја; Зборник радова ­ Сто педесет година од доношења Срnског грађанског законика ( 1844-1994), Научни скуnови Срnске академије наука и уметности, књ. LX:XXI, Одељење друштвених наука, књ. 18, Београд 1996, 119-143). 82 наведеног правила омогућавала је кршење основног обичајноправног принципа - ближи рођак искључује даљег из наследства. Наиме, дешавало се да је даљи сродник искључивао из наследства ближег, уколико између декујуса и ближег сродника није постојала заједница живота и рада, а постојала је између декујуса и даљег рођака.З09 Одлазак из куће родитеља због школоваља или запослеља имао је такође пресудну улогу при одређиваљу наследника и висине љихових наследних делова.310 Потпуније образложеље уrицаја поменуrих фактора на наслеђивање у истраживаном социјалном времену и простору дато је у оквиру потпоглавља о наслеђивању особа мушког и женског пола. Традицијско обичајно право карактерише nатрилинеарна линија трансмисије наследних добара код које је заступљен вертикалан ред наслеђивања. Патрилинеарна линија трансмисије подразумева пренос имовине и права декујуса на његове мушке потомке, а уколико их нема, онда најnре на сроднике мушкоr пола који се налазе на улазно-силазној линији, а уколико таквих нема, онда на латералне сроднике мушког пола.З 11 При том искључује женске сроднике из наслеђивања. Значи да сродници женског пола не наслеђују све док постоји мушки сродник иако био у најдаљем степену сродства са декујусом.З 12 Поменуrи редослед наслеђивања даје nредност линији сродства у односу на близину сродничке повезаности. А првенство мушког пола/рода произлази из првенства мушке линије. Другим речима - одржавање првенства мушких сродника над женским при наслеђивању омогућено је применом nринциnа nатрилинеарности.313 Патрилинеарни редослед наслеђивања само се у одређеном друштевном уређењу, рецимо племену, може сматрати као једнолинијски. У суnротном он јесте примаран, али не и једини важећи систем трансмисије.З 14 Пример за то је наш обичајноnравни систем наслеђивања који сем патрилинеарног примењују и неке од 309 Обичајноnравно nравило да сродници који су били у кући (иако женског рода) имају nрвенство при наслеђивању у односу на оне који су се у моменту деяације налазили изван куће забележено је на нашем nростору још у деветнаестом веку (видети: Недељковић Б, 1940, 446-448). 310 Видети: С1'ефановски М, Кодификаторски рад Вал1'3Зара Боrишића и Јована Хаuића - сукоб закона и обичаја, 1996, 119-143. 311 Видети: PavkovicN, 1982, 32-33. 312 Правници су такво чињеничtiО стање означаоли као "прве11ство мушке лозе и мушких сродника" (Недељковић Б, Првенство муwких сродника над жеиским у срnском иаследном nраву, 1940, 435). 313 Постоји мишљење да nатрилинеараи редослед наслеђивања nредставља оnшту nојаву у свим nравима која су се заснивала на "аrнатском смесниwтву" (Недсљковић Б, 1940, 434-435). 314 У вези са тим видети: Redklif-Braun А. R, Struktura i fuпkcija u primitivnom dru5tvu, 1982, 52-56. 83 nринципа матрилинеарног редоследа наслеђивања.3 1 5 Случај nримене nоменутог редоследа наслеђивања у nроучаваној средини nредставља "мајковина".316 При том не треба изгубити из вида да су оба редоследа наслеђивања у знатној мери условљена са принциnима брачног система. Конкретно са применом nравила о патрилокалном настањењу брачног пара. Патрилокалност и nатрилинеарност два су узајамно nовезана прИiщипа на којима се базирају обичај ноправна правила наслеђивања. Веровало се да је веза између њих нераскидива, односно да могу опстати само уколико делују заједно и да промене код једног иницирају nромене у оквиру друог принципа, а самим тим утичу на трансформације у наслеђивању.317 Међутим, изворна грађа са којом располажем показује да nромене у вези са настањењем брачног пара не иницирају промене код примене принципа nатрилинеарности приликом наслеђивања. Значи да се nри наслеђивању упркос изостајању патрилокалног настањења брачног пара и даље nримељује патрилинеарна транс~mсија наследних добара. Мало је вероватно да у случају патрилокалноr настањења брачноr пара може да изостане патрилинеаран редослед наслеђивања. Слично важи и у случају примене матрилинеарноr редоследа наслеђивања. Поменути редослед наслеђивања у проучаваној средини није инициран, нити се може сматрати последицом матрилокалног настањења брачног пара.318 Примери забележени на терену наводе на закључак да матрилинеарна линија трансмисије наследних добара постоји и код патрилокалноr настањења брачног пара. Очигледно да правила о настањењу нису увек и у потпуности комnатибилна са nравилима наслеђивања. Самим тим настањење у кући родитеља од стране сина, односно мужа, није увек прихватљиво као оправдање за елиминисаље припадница женског рода из наслеђивања. Међутим, уз поменута обичајноправна правила постоје и друга која обезбеђују примену и опстанак претходио nоменутих правила наслеђивања. То су обавеза старања о родитељима и правила у вези са наслеђивањем социјалних и ЗЈS Најарски систем се t~аводи као најnотnунији nример матрилинеарног редоследа наслеђивања (видети: Redklif-Braun А. R, 1982, 52-54). 316 У nитању је имовина коју nоседује мајка, а коју nојединац наслеђује од мајке. За разлику од наведеног имамо и татковиNу, то је имовина коју поседује отац, односно имовина коју nојединац наслеђује од оца. Изразима .мајков-zша и татковипа означавају се како материјална добра, тако и линија по којој се она наслеђује. О r1риме11и nоменутог nравила, као и о одстуnањима од истог- nишем у nотnоглављима која следе. 317 Видети: Христов Петко, Конфликтьт между обичайиата практика и модерната законоnа норма n nостсоциалистическото б1,лrарско село, Всекидневната култура на Бълrарите и Сьрбите в постсоциалистическия период; Трета бълrаро-сръбска научна конференция, София 2005, 186-195. 318 За разлику од наведеног, Павковиh Н, nримену nринциnа матрилинеарности при наслеђивању посматра као nоследицу матрилокалног брака (видети: Pavkovic N, 1982, 31). 84 духовних добара (презиме, слава, кумство). Уnркос томе, не можемо тврдити да веза између поменутих сродничких принциnа и система трансмисије није раскидива или непроменљива. Пример за то су ситуације у којима кћер задржава презиме оца, али упркос томе не наслеђује непокретну породичну имовину.319 Постоје такође обрнуте ситуације- када женско наследи непокретност, али не и презиме. Укратко речено, све је мање оправданих разлога због којих би се особе женског рода искључивале из наслеђивања. Као што ћемо видети - избор наследника и примена одређеног редоследа наслеђивања зависе у знатној мери и од састава, односно природе добара која се наслеђују. У том контексту је потребно истаћи и следеће- законски наследни ред полази од индивидуе, а не од породице или неког другог облика крвно-срод»Ичке заједнице као што је то случај у обичајном праву. Историчари права, правници и етнолози сагласни су у томе да је традицијско обичајно nраво у тесној вези са сродничком структуром породице која се јавља у одређеном социјалном времену и простору.320 На постојаље nоменуте интеракције уnућује више показатеља. У првом реду то да се материјална наследна добра, поnут куће, окућнице, обрадивих површина и стана, третирају као породична имовина која се стиче и nреноси из генерације у генерацију. Појединац самим тим представља само карику у ланцу. Међутим, довођење у везу наслеђивање поменуте имовине само са обликом породице није само по себи довољио. Наслеђивање, сагледано кроз правила обичајног права која се вековима примењују на nростору Србије - захтева више генерација мушких, а не женских сродника, односно наследника. У том погледу се родна припадност појединца испољава као важан моменат приликом одређивања наследника породичне имовине. На значај родне приnадности појединца упућује и примена патрилинеарног система трансмисије наследних добара. С обзиром на то да обичајно право предвиђа да на наследство конкуришу само сродници мушкоr пола - правила, која се nоштују nри одређивању величине наследног дела, разликују се од законксих прописа. На наследство, тј. имовину која се 319 Треба имати у виду да им то омоrућује закон, а не обичај. У том nогледу задржавање nрезимена од стране женског рода можемо да посматрамо као уn11итање закона у обичајну праксу. 320 На значај поменуте везе указивали су и они научници који су изучавали породицу и сродство на ширем балканском простору (видети: Тодорова Мария, Балканското Семейство, Историческа демоrрафия на българското общество през османския период, София 2002, 114-121; Kaser Каг\, Freundschaft und Feindschaft auf dem Balkan, Euro-balkanische herausforderungen, Wieser Verlag, Кlagenfurt-Wien-LjuЬ\jana-Sarajevo 2001, 91-116). 85 наслеђује из генерације у генерацију имају nо.цједнака права сви наследници мушког nола. Међуrим, као што ћемо видети у наставку, ретке су ситуације у којима су сви агнати равноправни у наслеђиваљу. Висина наследног дела сваког наследника nонаособ одређује се с обзиром на близину сродства са декујусом, затим с обзиром на то да ли је неко од наследника живео у заједничком домаћинству са оставиоцем или не, да ли се неко од наследника старао о оставиоцу и да ли се неко од љих школовао. Тако nравила одређују да наследник који је живео у домаћинству са оставиоцем и старао се о љему, а уколико се уз то није школовао, наслеђује највећи, уколико не и целокупан део остави не. На имовину која је стицана у оквиру једне генерације, тј. на тековину, имају и по закону више nрава наследници који су доприносили љеном стицаљу и увећаљу.321 Међуrим, неретко је тешко nрецизно одредити колика је висина тог стеченог дела и шта он конкретно обухвата. Због тога син, односно наследник који је стекао nраво на већи део заоставштине, то своје право мора законски верификовати. То подразумева да уколико не постоји усмени договор санаследпика о подели оставине, наследник који жели увећање свог дела, мора да захтева издвајаље из целокуnне заоставштине оног дела за који сматра да представља љегов допринос увећаљу породичне имови не.322 Такви примери представљају ситуације у којима се наслеђиваље регулише законом уз примену обичајноправних начела. На тај начин долази до изражаја разлика између наслеђених и стечених добара која се налазе у саставу породичне имовине, односно чине заоставштину. У наследном праву се сем социјалног огледа и материјални аспект наслеђивања. Говоримо о угицају економије, тј. економског система на наслеђивање који се испољава приликом одређиваља тржишне вредности наследних добара, а на посредан начи~1 иницира и промене у примени обичајноправних начела наслеђиваља. 323 321 Према ставу 4 члан 1 ЗН/95. наследнику који је доприносио ,,повећању вредности оставиочеве имовине увећава се наследни део" (Тодоровиh В, Кулић Р, 1997, 25). Право на стицање привређиваљем дефинисано је и члан ом 232. ЗН/95 (видети: Тодоровић В, Кулић Р, 1997, 327- 328). 322 Према ставу 4 члана 1 ЗН/95. Право на стицање nривређиваљем дсфкнисано је чланом 232. ЗН/95 (видети: Тодоровиh В, Кулић Р, 1997, 25; 327-328. 323 У раду често указујем на утицај економије на насЈiедне односе и организацију nородичних односа у целини. Утицај nоменутог чиiiиоца посматрам у корелацији са осталим факторима и у контексту са друштвеним кретаљима у датом социјалном времену и простору. 86 На основу изнетог можемо закључити да наслеђивање представља друштвену nраксу која има одређени континуитет који се одржава и сnроводи кроз одговарајуће културне системе. 2.1. С обзиром на сродство између оставиоца и наследника Истакла сам да су сви потомци, независно од nола и година старости, равноправни код законског наслеђивања. Другим речима, припадају истом наследном реду. Самим тим имају право на nодједнак део наследства.324 Упркос томе, пракса са којом сам се сусретала показује да појединци nриликом регулисаља наследних односа постуnају мимо поменутог законског начела. Следствено томе, у поглављима која следе анализирам и образлажем утицај свих фактора који су се nоказали значајним за разумевање ситуације коју сам затекла на терену. 2.1.1. Интеракција: родитељи - деца/деца- родитељи Испоставило се да родна nрипадност nојединца nредставља основу по којој се врши одабир наследника породичне имовине и висине љихових наследних делова. Међутим, приликом одређивања наследника породичне имовине узима се у обзир и следеће обичајноnравно правило - дете које се старало о родитељима наслеђује породичну имовину у целини, или њен већи део. Ситуација коју сам затекла на терену показује да примена наведеног обичјаноправног начела нимало није једноставна. Наиме, син који живи у заједничком домаћинству са родитељима- дужан је, не само, да се стара о оцу и мајци, већ и да nоднесе трошкове њихове сахране и nомена.325 Због тога има - у односу на осталу децу, односно браћу и сестре - већа nрава на наследство те имовине. Међутим, добијање породичне имовине у наследство није условљено само и nрвенствено тиме што се nојединац старао о родитељима, већ и тиме што је живео и радио заједно са њима. Као што видимо, у nитању су два 324 У Србији је рав11оnравност мушкоr и женског пола/рода у 11аслеђивању узакоњена чланом 4 Законом о наслеђивању из 1955. године (видети : Закон о наслеђивању, Коментари и објашљења закона, Издаље "Архива за nравне и друштоене науке", Београд 1955, 7). 325 На основу грађе коју је сакуnио и објавио В. Богишић можемо да судимо о rеиези и rеографској распрострањеиости nоменутог обичајиоnравног nравила (видети: Bogi~ic V, ZЬomik sada§njih pravnih oblcaja u ju:fuih Slovena, knjiga prava, Gragja u odgovorima iz razliшм тим nоследице no наследнике нису исте у оба случаја. Због тога nојединци nреферирају уговор о расnодели имовине за живота родитеља. О nојединостима у вези са истим - видети nоглавље о уговорима и наслеђивању. 90 nоказатеља промена у интеракцији родитеља и деце.З30 Испоставило се такође да закон са уговором о доживотном издржавању омогућује не само примену већ и одржаваље обичајноnравних начела. Он омогућује појединцима да у име закона постуnају по обичају. Уједно постоји могућност да појединци поступају у складу са властитим жељама и по свом нахођељу и то без страха да ће их средина због тога етикетирати као неnоштоваоце обичаја и традиције. Међутим, треба имати у виду да уговор о доживотном издржаваљу није узакоњен са намером да штити обичајноправне норме. Он је постојао и раније, тј. и онда када га појединци нису користили на начин на који га примењују осамдесетих и деведесетих година двадесетог века, када је и постао поnуларан. До одступања од правила које се тиче дужности сина да се стара о оцу и мајци - не рачунајући оне ситуације када у породици нема мушког потомства - долази из више разлога. Навела сам да nостоје ситуације у којима nојединци из објективних разлога нису у могућности да прихвате обавезу старања о родитељима. У питању су: запослеље и живот у другом граду или иностранству, неадекватан простор за становаље (мала квадратура стана и самим тим недостатак простора за живот три генерације у једном домаћинству), недостатак материјалних средстава за живот (запослен само један брачни пар, ниска примања, деца која се школују). Наведене разлоге можемо да nосматрамо као утицај спољних чиниоца. Међутим, одстуnаља од обичајног правила у вези са nрихватаљем обавезе стараља о родитељима има и онда када постоји сукоб између родитеља и сина, или родитеља и кћери.331 Родитељима у том случају не nреостаје друго него да се обрате за помоћ другом детету, односно деци која по обичајноправном схватању нису задужена да воде бригу о њима. Из тог разлога такве ситуације могу да резултирају конфликтима између деце, односно између брата и сестре, или између браће и сестара. До конфликата између деце ил и родитеља и деце долази и онда када син или кћер прихвате обавезу старања о оцу или мајци, ал и ту своју обавезу не испуљавају, а уједно сматрају да треба да наследе део имовине. 330 С обзиром на то да о 110менуrом уговору дајем оnшир11ије образложење у nосебном ноrлављу овог рада, овом nриликом указујем само на неке од асnеката њеrовоr утицаја на реrулисањс наследних односа. 33 1 До сукобљавања деце и родитеља углавном долази збоr nодељеног мишљења у вези са вас11итањем деце, иквестпрањем у заједничку, односно nородичну имовину, животом у браку или заједничком домаћииству, и томе слично. Повода за сукоб увек има, а исnитаници с.\fатрају да их иницирају афинални сродници, односно снаја 1iЛИ зет. 91 Илустрације ради наводим пример жене која је због проблема у вези са старањем о мајци потражила савет запоселних у Општинском суду у Врању:332 Испита ни ца наводи да је мајка живела код брата. Међутим, пре неколико дана је отишла од њега, односно затекла се код ње, тј. кћерке. Испитаница наводи да њен брат и снаја не желе да се брину о мајци. Проблем је у томе што је она (испитаница) nриликом расправљања очеве оставине уступила брату свој део наследства, и то са намером да он заузврат ,,дочува" мајку. То исто је учинила и мајка - свој део наследства, који јој припада по закону као удовици - уступила је сину. Међутим, испитаница се нашла "на мукама", јер није у могућности да се брине о мајци. Осим тога, сматра да то и није њена обавеза, већ братовљева. Он је и добио наследство. Запослени у суду сматрају да поменути, као и њему слични nримери, којих по њиховој евиденцији има на nретек, јесу последица живота у социјалном окружењу које добро познаје обичајноnравна начела, али nроблем је у томе што nојединци нису увек доследни у њиховој nримени. Због тога као решење предлажу примену конкретних законских мера. Једна од њих је рецимо nретходно поменути уговор о доживотном издржаваљу. Пракса води закључку да проблеми у вези са старањем о родитељима и наслеђивањем најчешће искрсавају онда када син не жели да nреузме бригу о родитељима. А синова nонашање нагони родитеље да и сами nоступају мимо обичајноnравноr начела у таквим ситуацијама. Како то може да изгледа илуструје следећи nример:333 Брачни пар живи у селу Златокоп, имају сина и кћер. Син живи и ради у Врању, ожењен је и има двоје деце. Кћер живи у заједничком домаћинству са свекром и свекрвом у суседном селу. Родитељи сматрају да син не жели да "ги гледа" због тога што живе на селу, односно јер су сељаци. Родитељима помажу кћер и зет и зато су им nоклонили њиву (њиваје у ствари поклоњена кћерки). Сличан овом је пример који сам забележила у Оnштинском суду у Врању код расnрављања остави не декујуса који је иза себе оставио сина и две кћери:334 Син се суnроставља судском решењу јер дели наследство са сестрама, тј. кћеркама оставиоца. Наиме, оне наслеђују по једну њиву, а он сматра да очева имовина приnада само њему, јер он као син јесте једини наследник. 332 У питању је вербални исказ М. Т. рођене 1956. године, живи у Великој Плани. 333 У питању је казивање исnитаника Д. Ц. рођеног 1941. године, из Златокопа, пољопривредник. 334 Поменутој остаоинској расправи сам непосредно nрисуствовала. Том приликом сам и забележила изNетс податке. 92 Међутим, није се старао о родитељима. Зато сестре желе да наследе. Али брат сматра да то није оправдање да му се "мешају" у наследство. Судија на крају закључује да син због тога што није исnуњавао своју обавезу према родитељима, односно оцу, треба да nрихвати жељу сестара да наследе, а не да се nарничи са њима.335 Овој сличне ситуације у ствари указују на интеракцију која nостоји између наслеђивања nородичне имовине и правила браqног и сродничког система. Илуструју такође везу која nостоји између наслеђииања материјалних и социјалних добара, у nрвом реду имања и nрезимена. С обзиром на то да син не мења nрезиме, имовина коју наслеђује остаје у оквиру фамилије у којој је генерацијама стицана и наслеђивана. Али као што сам навела та веза није нераскидива и може се третирати као nутоказ за изналажење релевантних решења да се постуnи no закону, односно да се особама женског nола призна право на наслеђивање неnокретности. Интересантно је свакако и то да појединац добија надокнаду за старање о родитељима, односно за ону врсту помоћи која се сматра његовом моралном, али и законском обавезом. Уколико однос између родитеља и деце nосматрамо са тог асnекта, биће нам несхватљиво да потомци nрихватају обавезу старања о родитељима само због тога јер добијају наследство, односно да не желе да се старају о родитељима, или то чине нерадо, уколико знају да имовина коју ће да наследе има ниску тржишну вредност. Исnитаници сматрају да су најугроженији уnраво они родитељи, тј. отац и мајка чија имовина има ниску економску вредност. Исnоставило се такође да обавезу старања о родитељима доводе у везу са социоекономском ситуацијом у региону и држави. Тако наводе да "nлате свађају људе у зај едници", односио да је за сукобе родитеља и деце крива економска nолитика која нагони људе да постуnају мимо обичајне праксе. При том мисле на nериод осамдесетих и деведесетих година двадесетог века када је за већину становништва у врањском региону настуnио nериод економске кризе и пауперизација. Стога није нелогично то што деца траже надокнаду трошкова за старање о родитељима. Исnитаници наводе да су нарочито високи трошкови сахране и давања помена. О томе сведоче и подаци забележени у оставинским списима. Наиме, наследник који је nоднео ту врсту ш Наведен nример само је један у низу оних који показују да се и судије, тј. nредставници закона, руководе обичајноправним начелима nриликом решавања остави не. У образложењу таквог nоступаља наводе да обичајноnравна схватања имају јак утицај на одлуку nојединаца, na их због тога користе као noмohtю средство код оставинског nостуnка у циљу лакшег разрешавања конфликата између сродника. 93 трошкова има право да захтева увећање висине наследног дела или издвајање из заоставштине дела наследства који представља надокнаду за трошкове сахране. Пракса показује да до тога долази онда када наследници нису сложни у вези са поделом заоставштине. Закон у том случају стаје у одбрану наследника који је доказао да је поднео трошкове сахране. С обзиром на то да судска процедура у вези са доказивањем тога дуго траје и захтева додатне материјалне трошкове многи одустају од ње или проблем решавају на други начин. Најчешће уговором о доживотном издржавању. Међутим, потребно је имати у виду да је обичајноnравно правило о стицању наследства на рачун старања о родитељма присутно у овом крају један дужи период. Примењивало се и у социјализму, односно у времену у којем је забележен брз социоекономски напредак и нагли пораст животног стандарда у региону. Следи даје економска ситуација деведесетих година двадесетог века доnринела интензивираљу материјалног момента у примени поменутог обичајноправног начела. Пракса показује да неспоразуми између деце и родитеља не настају само због тога јер деца не желе да брину о родитељима, већ и због тога јер родитељи желе да деца постуnају управо онако како су они замислили да је најбоље. У питаљу су међугенерацијиски конфликти КОЈИ ескалирају управо приликом решавања својинских и наследних односа. То не чуди уколико имамо у виду да наслеђивање представља својеврстну прекретницу у животном циклусу поједцинца. 2.1.2. Дечији додатак и наслеђивање Дечији додатак nредставља једну од такорећи незаобилазних тема у вези са наслеђивањем nородичне имовине. Наиме, код већине исnитаника постоји уврежено схватање да nојединац који је желео да стекне право на дечији додатак није смео да поседује непокретност. Уједно додЩу да су се nојединци, који су подносили захтев за ту врсту социјалне помоћи, одрицали свог наследног дела. То значи да се због тога увећава наследни део наследника који нису примали дечији додатак. Међутим, када се осврнемо на законску регулативу, видећемо да се она не подудара са перцепцијом дечијег додатка од стране испитаника. Наиме, закони о наслеђивању, који су били на снази у Србији од 1955. године надаље, примање ове врсте социјалне nомоћи нису сматрали као препреку за стицање права на наследство. Слично је и са законским прописима који се тичу права појединца на стицање дечијег 94 додатка. У Секретеријату за управу у Врању -Одсек друштвена брига о деци - сазнајем да све до 2002. године поседовање непокретности није представљало законску препреку или отежавајућу околност за стицање права на дечиј и додатак.336 Запослени у поменутој установи уједно истичу да "дечији додатак никада није био висок и није пружао сигурност породицама" .З37 Супротно томе, испитаници, који су били корисници поменуте социјалне помоћи седамдесетих и осамдесетих година, истичу да им је новац од дечијег додатка помогао nри школовању деце.338 То наравно не значи да им је тај новац био довољан за школовање деце, односно да су их школовали искључиво са новцем који су nримили на име дечијег додатка, нити да су тај новац користили само за школовање, већ значи да су од поменуте социјалне помоћи намицали између осталог и за образовање деце. Другим речима, да није било те финансијске помоћи, не би имали довољно новца за школовање деце.339 Пракса показује да су захтев за поменуту социјалну nомоћ подносили углавном појединци који су имали двоје или више деце, а запосленог само једног члана nородице. С обзиром на то није тешко поверовати да је појединцима у таквим ситуацијама новчана помоћ, иако скромна, добродошла у сваком погледу. Међутим, у контексту овог рада нарочито се занимљивим чини довођење у везу дечијег додатка са расподелом породичне имовине, односно са (не)наслеђивањем непокретних добара. Испитаници у вези са тим напомињу да дечији додатак представља фактор који иницира конфликте између наследника, односно најближих крвних сродника. Према њиховом мишљењу "први ломови у породицама настају због дечијег додатка". У вези са тим се поставља питање на 336 Основни nараметри nрема којима се стицало право на nомеNуту социјалну nомоћ били су до 2002. године: nросек личног дохотка nодносиоца захтева и његовог брачног друга, величина домаћинства у којем поднос11Лац живи и редослед рођења детета за које се захтев nодноси (nрема речима руководиоца одсека - Друштвена брига о деци - који се налази у оквиру Секретаријата за уnраву у Врању). Дечији додатак је од 2002. године у надлежности Министарства за социјална nитања. Он је 2004. године износио месечно око 1.240,00 динара за једно дете и исnлаћује се редовно, тј. за месец уназад, исти •1у заnослени у nоменутој установи (видети: Закон о финансијској nодршци nородици са децом- од 1. јуна 2002. године, "Службени гласник РС'', број 16/02). 337 У nитању је исказ руководиоца Одсека за друштвену бригу о деци. Ов уједно истиче да је висина nоменуте социјалне nомоћи до 2002. године зависила од "оnштинске касе", и додаје ,,дечији додатак се у том nериоду исnлаћивао на нивоу оnштине". Значи да су оnштине које су имале високе nриходе исnлаћивале виши дечији додатак у односу на оне са ниским nриходима. А Оnшти на Врање је - nрема речима руководиоца nоменутог одсека - имала високе nриходе. Уколико је било тако, онда се ова њеrова констатација не nодУдара у nотnуности са nретходно изнетом- да дечији додатак никада није био висок. 338 А у том социјалном времену имали су право на дечији додатак и студенти, тј . деца до 26 година старости, наводе запослени у Одсеку за друштвену бригу о деци. 339 У nитању је стицање образовања у средњој и на оишој школи, или на факултету. 95 основу чега испитаници nраве корелацију између nоменуте врсте социјалне nомоћи и наслеђивања неnокретности и због чега је сматрају иницијатором сукоба између наследника. Уколико ситуацију у вези са примањем дечијег додатка анализирамо у целини, видећемо да је nометњу код одређи:вања наследних права деце унела nотврда о непоседовању непокретности. Наиме, испитаници истичу да су nодносиоци захтева за добијю»е наведене социјалне nомоћи морали да nриложе поменуту потврду. Истакла сам да се поменуто схватање испитаника не nодудара са законодавном нормативистиком, било да је у nитању примена норматива о наслеђивању или оних који се тичу стицања nрава на дечији додатак. Али и да занемаримо ту врсту дистинкције, односно да nођемо од тога да су исnитаници у праву, оnет није у потnуности јасно какву везу има та nотврда са (не)наслеђивање.м непокретности. Уколико се поново осврнемо на легислатуру и анализирамо проблем са наследио­ правног аспекта, видећемо да су у питању две међусобно неповезане и различите законске форме. На једној страни имамо потврду о непоседовању непокретности, а на другој изјаву о одрицаљу од наследства. Правно гледано, nотврда о непоседовању непокретности никако не може да се nоистовети са изјавом о одрицању од наследства. Наиме, појединци су потврду да не поседују неnокретност приложили приликом подношења захтева за стицање права на дечији додатак, другим речима, у правном nоступку који нема никакве додирне тачке са оставинском расnравом када се у ствари даје изјава о одрицаљу од наследства. Осим тога, појединац не може да се одрекне наследства пре отварања оставине, 1ј. још за живота оца или мајке, односно власника породичне имовине. С обзиром на то да нормативисти.ка не пружа могућност различитих тумачења права и обавеза појединаца у поменутим правним постуnцима, нема разлога да се законска начела поистовете. Упркос томе, појединци су потврду о неnоседовању неnокретности поистовећивали са одрицањем од наследства. Претпостављам да је до тога долазило због површно г nознавања законске регулативе, али и због тога што се она тумачила помоћу обичајноnравних схватања. Пракса показује да су nојединци, чији су брат или сестра nримали дечији додатак, били уверени у то да ће да наследе целокупну породичну имовину или барем њен већи део. Њихово уверење се заснива на схватању да су се брат и сестра, када су подносили захтев за право на дечији додатак, одрекли од свог наследног дела. То би значило да се њима, односно осталим санаследницима, увећава наследни део. Сходно поменутом схватању, појединац не губи право на наследство због тога јер је примао 96 поменуrу социјалну помоћ, већ због тога што се одрекао свог наследног дела. Испотавило се да конфликата између сродника није било уколико су се појединци, односно наследници, који су примали поменуту nомоћ, стварно и одрекли свог наследног дела. У супротном, уколико је појединац који је nримао дечији додатак желео да наследи део који му по закону nрипада, долази до сукоб између браће или сестара.340 У том смислу је индикативно схватање да су се наследници сукобили око непокретних добара, односно око тога да појединац није смео да поседује непокретну имовину уколико је желео да стекне nраво на дечиј и додатак. Из наведеног произлази да је спорна тачно одређена врста наследних добара - непокретна имовина. А пракса показује да су у питању кућа и/или пољопривредна имаље. Према томе - веза између дечијег додатка и наслеђивања постаје актуелна само у ситуацијама које се тичу наслеђивања непокретне имовине. У том контексту скрећем пажљу на праксу одлагаља оставинскоr поступка због nримања дечијег додатка. Исnитаници у образложењу наведене праксе истичу да је до тога долазило у случају када су поједини потенцијални наследници били корисници дечијег додатка. Наиме, сматрали су да ће због тога јер примају поменуту социјалну помоћ изгубити право на наследство. Сходно томе, нису желели да подносе захтев за делацију све до момента док нису престали да примају поменуту социјалну помоћ. Овакво резоновање је у корелацији са претходно поменутим обичајним схватањем везе између дечијег додатка и наслеђивања непокретности. А као што ћемо видети из текста који следи у наставку овог поглавља, непокретна имовина попут куће и имања, није важна само због своје тржишне вредности, већ и због социјалног значаја који има за појединца. У питању је пре свега идентификација појединца са заједницом сродника из које nотиче, а у чијој се мрежи та имовина генерацијама наслеђује. У том погледу је разумљиво настојаље nојединаца да постану наследници nородичне имовине. Премда у овом случају, као и у nретходном, не постоји законска nрепрека због које би било оnравдано да се оставински поступак одлаже, односно не покреће у моменту примања дечијег додатка. Из наведеног се може закључити да поступање појединаца, као и конфликти између сродника, у овом 340 Наглашавам да је у тој ситуацији долазило до конфликта између браће и сестара меlјусобно, јер уколико су на наследство nре-!•ендовали брат и сестра - сукоба по nравилу није било, јер како пракса nоказује nојединци се у тим ситуацијама nридржавају обичэ,јноправвоr схватан,а које елиминише сестру из наследства t1епокрстности. А као што ћемо видети, nоменуто обичајноnравно на чело се јавља као nримарно такорећи у свим ситуацијама када ва наследство nретендују брат и сестра. Следи да nримање деч11јег додатка није имало утицаја на начин расnоделе остави не када су се као наследвици јављали nотомци различитоr nола. 97 случају нису nоследица nаралелизма и дуализма закона и обичаја, већ nроистичу из недовољног познавања нормативистике и њеног тумачења nомоћу обичајноnравних схватања. У питању је новије обичајноnравно схватање наследних nрава nојединаца које се по свему судећи формирало у nериоду социјализма, односно онда када се јавља социјална пракса nружања новчане помоћи nородицама у виду дечијег додатка.341 Поменуто обичајноnравно схватање се не може подвести под неко општепозната обичајноправно правило, као што су елиминисање женског рода из наследства, живот у заједници са родитељима и томе слично. Сматрам да посебност његове nримене nроизлази из тога што се уnотребљава у тачно дефинисаним ситуацијама. Тако се стиче утисак да делује самостално, односно независно од осталих обичајноправних правила наслеђивања. Поменути утисак стиче се због тога јер се наведено обичајноправно правило јавља, у ситуацији у којој делује као примарно. Наиме, пракса показује да ни једно од обичајноправних схватања које сам евидентирала на терену није у потпуности независно од осталих. А као што ћемо видети, комбинацију одређених наследних правила диктира животна ситуација у којој се појединац налази приликом наслеђивања. 2.1.3. Школовање и наслеђивање Школоваље представља један од фактора ч11ји се утицај испољава код наслеђивања.342 Судска архивска грађа са nочетка двадесетог века nоказује да су у том периоду, а и касније, вођене парнице због различитих тумачеља права појединаца ђ ћ "343 на насле ивање уколико су се у моменту смрти оца затекли изван "задружне ку е . 341 Поменуrи вид социјалне nомоћи је присуrан и у периоду nостсоцијализма, с тим да су 2002. •·одиtlе t1астуnиле извесне промене у њеrовом називу и форми. У вези са тим видети текст у фуснотама: 68 и 69. 342 В. Боrишић је био први истраживач обичај н ог права са nодручја Балкана који је скренуо nажњу на везу између школовања деце и њихових наследних nрава (видети: Боrишић Валтазар, Наnутак за оnисивање правнијех обичаја, који у народу живу, Оnшти имовински законик за Књажевину Црну Гору и изабрана дјела, Подгорица - Београд 1998, 353; ZЬornik sadвSnjih pravnih oЬitaja u jufuih Slovena, knjiga prava, Gragja u odgovorima iz razlicnih krajeva slovenskoga juga, JAZU, Zagrcb 1874, 90- 96). 343 До опречних судских nресуда долазило је због различитих тумачеља nојма "кућна заједница". А одлазак из куће nојединих њених чланова, као и разлози због којих је до тога долазило, били су nовод расnраве о nравном односу кућне заједнице (у вези са тим видети: Перић Живојин, Задружно наследио nраво no Грађанском законику Краљевине Србије, Београд 1913, 25-37; Лазаревић Адам, Наследио­ nравни родожај кћери у задрузи и синова ван задруге, Правна мисао - Часопис за nраво и социологију, трећа година, бр. !Ји 12, новембар - децембар 1937, Београд, 589- 594; Стефановски Мирјана, 98 Истини на вољу одлазак на школовање је у том социјалном времену представљало један од не тако честих повода за напуштање куће.344 У тексту који следи указујем на начине на које школовање утиче на реrулисање наследнях односа у другој половини двадесетог века. Обичајноправно схватање које је у периодУ друге половине двадесетог века било присутно у врањском крају налаже да nојединцу који се школовао припадне мањи наследни део, а да његовој браћи и сестрама, који се нису школовали, припадне већи наследни део.345 Да би се поменуто правило nримењивало било је потребно да будУ испуњени неки додатни услови. Тако се испоставило да доследност његове примене зависи управо од одређених околности. Које су то околности, односно ситуације, видећемо из примера у наставку излагања. Пре тога желим да нагласим да се ово, као и остала обичајноправна правила, временом мењало. А модификацију те врсте можемо сагледати као прилагођавање обичајноправних норми социј алном времену у којем се примењују. Запослени у правосуђу истичу да се шездесетих и седамдесетих година практиковало израчунавање, тј. урачунавање трошкова школовања у наследни део. У висини тог износа умањио се наследни део појединца који се школовао. До умањивања наследног дела долазило је ипак само у случају када су остали наследници то захтевали. Пракса показује да се урачунавање трошкова школовања захтевало у случају када је између наслендика nостојао сукоб. Судије, правни референти и адвокати сматрају да пракса израчунавања трошкова школовања потиче из обичајног права. У периодУ осамдесетих и деведесетих година она више није актуелна. То наравно не значи да се поменуто обичајноправно схватање заборавило. Промене у том контексту треба сагледати у корелацији са социоекономским променама које су се одвијале у периоду од педесетих до деведесетих година двадесетог века. Од посебног значаја су свакако услови школовања који су се и те како изменили у току тих педесет година. Кодификаторски рад Валтазар Богишића и Јована Хаuића- сукоб закона и обичаја, Зборник радова­ Сто педесет година од доношеља Српског грађанског законика (1844-1994), Научни скуnови Српске академије наука и уметности, к~ь. LXXXI, Одељењедруштвених наука, кљ. 18, Београд 1996, 119- 143). 344 Судеhи према записима из r1равне литературе - запослење изван круга породице nредстављало је главни 1ювод за елиминацију nојединаца из наслсђивања породичне имовине. Поменуто обичајноправно правило је кодофикацијом Грађанског законика и Општег Имовинског законика инкорпорирано у тадашњу nравну peryлarnвy. О последицама примене поменутог законског пра11ила сведочи судска хроника са почетка двадесетог века (видети: Стефановски М, 1996, 119-123). 345 Изразом школовање подразумевам све могуhности и начине који су у том периоду постојали у Србији и које су nојединци користили у циљу стиuања средње, више или високе стручяе спреме. 99 Најуочљивија трансформација тиче се свакако пораста поnулације која се школује након завршетка основне школе. Неретко се дешавало да сви потомци наставе са школовањем . Самим тим nримена правила о умањењу наследног дела потомку који се школовао губи смисао. Но, то ипак не значи да питање школоваља више не утиче на регулисаље наследних односа. Пракса показује да питање трошкова школоваља приликом делације углавном постављају појединци чији су се брат или сестра школовали у периоду шездесетих, седамдесетих или евентуално осамдесетих година двадесетог века. Анализа грађе показује да је у поменутом социјалном времену било у пракси да се из породица са двоје или троје деце -једно или двоје деце обавезно "шаље на школу" или ,,да уче занат", а да је једно остајало ,,дом", тј. са родитељима на имању. Школоваље деце је изискивало извесне трошкове, па чак и у оним ситуацијама када су деца школована о државном трошку. Упркос томе, школовање детета или деце представљало је својеврсно решење за родитеље, нарочито ако су имали децу истог пола. Када су у питаљу си1юви, треба рећи даје ситуација у вези са њиховим школовањем понајвише зависила од броја мушке деце у породици. Наиме, породице са двојицом или више синова и малим имаљем суочавале су се са питањем поделе имовине. Поделу је требало извршити тако да могу сви да живе од добијеног дела. Због тога је одлазак на школовање и након тога запослење у граду многим појединцима nредстављало најадекватније решење nроблема. Наиме, у том случају је једно дете остајало на имању, а остала деца су се заnослила у граду. Самим тим су сви били "намирени", истичу испитаници. Одлазак "на школе" понајвише је зависио од материјалних услова у којима су nојединац и његови родитељи живели. Колико је немаштина спутавала појединце да се школују, толико их је и nодстицала на то да стекну барем средњи степен стручне сnреме. Са родитељима на имању остајало је дете, односно деца која нису желела да се школују. Старешинство, односно старост потомака није играла улогу приликом избора детета које ће наставити са образоваљем. Али зато се испоставило да се дискриминација по полу испољила и приликом избора детета које ће наставити са школовањем. Женској деци, односно кћеркама се све до седамдесетих година двадесетог века ретко дозвољавало да наставе са образовањем након завршене основне школе. Испитаници у образложењу наводе да школовање кћери подразумева извесне материјалне трошкове због којих долази до умаљења висине наследног дела сина. 100 Наиме, уколико би желели да школују кћер, морали би да троше новац од прихода са имаља. На тај начин се не чува и не стиче, већ се крљи имовина која представља синовљева наследство. С обзиром на то да они ни и у ситуацији када нису имали сина, односно мушко потомство, нису били вољни да школују кћер или кћери - претходно изнето образложеље не сматрам релевантним. Разлог томе што кћери нису одлазиле на школоваље проналазим у схватању да "женско треба дом' да седи". Место и улога жене у породици одређивани су у складу са патријархалним моделом породичних односа. Измени таквог љиховог положаја у извесној мери допринеле су промене до кој их долази седамдесетих година двадесетог века. У Враљу је у том социјалном времену интензивиран процес индустријализације. Родна равноправност - једна је од водећих идеолошких парадигми у политици КПЈ. У те)юьи да се иста реализује у пракси - покренути су течајеви на којима су жене усnособљаване за рад у фабрици текстила и обуће.346 Похађале су течајеве шивеља, кројеља и томе слично. У том случају су се школовале о трошку државе, а nри том им је било загарантовано и заnослеље.347 Исnоставило се да је потреба за женском радном снагом у знатној мери условила наставак образоваља женске деце. Девојкама, односно женама, похађање течаја и запослеље у текстилној и кожарској индустрији nредстављало је начин да побегну са села.З48 * * * С обзиром на последице које има школоваље на наследна права nојединца, можемо га уврстити у групу фактора који се у обичајноnравном схватаљу nреnознају као "изалазак из кућне заједнице".349 Обичајнорпавно начело налаже да појединац који је због одласка на школоваље или печалбу напустио родитељски дом - губи 346 Масовно запошљавање жена изван домаћинства само је jeдatl од концепата које је прокламовала Кумунистичка 11артија са намером да задовољи основне nостулате социјалистичког друштвеног уређења (у вези са тим видети: Мilic Andelka, Preobraiaj srodnickog sastava porodicc i poloiaj clanova, u: Brak, porodica, doma6instvo, Institut za socioloska istrazivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd 1981, 135- 137). 347 ,,Јумко" и ,.Коштана" nримери су изразито женских колектива у овој средини у којима је дискриминација no родној основи била јасно nрофилисана све до њиховог затвараља (до таквог закључка долазим на основу ЛИ'iНИХ запажаља, односно вербалних исказа исnитаница које су биле заnослене у nоме11утим индустријским погонима). 348 Заnослеље великог броја nољоnривредвог становништва у индустрији nостављало се као један од предуслова за ослобађаље од "традиционалних модела улога" и изградњу "новог, хуманог и демократског друштва" (Павиhевиh Александра, Идеологија слободе и nолни морал, Всекидневната култура на Бълrарите и Сърбите в постсоциалнстическия nериод, Трета бълrаро-сръбска научна конференция, Етнографски институт с музей- БАН, София 2005, 116). 349 Видети: Стефановски М, Кодификаторски рад Валтазара Богишића и Јована Хаџића, Сукоб закона и обичаја, 1996, 119-143. 101 право на наследство породичне имовине.350 А права појединца на наслеђивање породичне имовине дефинишу се управо у вези са поменутим правилом. Одлазак из куће није сам по себи разлог губитку права на наследни део. Исnитаници у образложењу поменутог правила наводе како nојединац који се школовао није учествовао у раду на имању, није доприНосио његовом одржавању и стицању нових добара. Штавише - био је на "трошку" nородице, јер се један део зараде одвајао за његово школовање. Исnитаници у вези са тим наnомињу да су и обавезе, а не само nрава nојединца који се школовало, друrа<ЈИје у односу на обавезе nотомака који су остали да живе у заједници са родитељима. Наиме, nојединац који се школовало није обавезан да се стара о родитељима и да их сахрани. Уnраво због тога, он не би требало да "тражи део", тј. да претендује на наследство са браћом и сестрама који се нису школовали.351 Међутим, исnоставило се да се појединци, који су се школовали и заnослили у граду, неретко не слажу са nоменутим nравилом. Они у образложењу свог става наводе како су сви, тј. сва деца у породици имала могућност избора, односно nодједнака права да се школују. Према томе, није исnравно да брат или сестра који нису желели да наставе са образоваљем -елиминишу из наследства брата или сестру који су се школовали. Пракса показује да поменути став деле сви nојединци који су се суочили са проблемом елиминације из наследства због тога јер су стекли одређену стручну спрему која им је омогућила да се заnосле. Висока примања и виши животни стандард nоједи~ща који се школовао додатан су повод родитељима да имовину "оставе" сину који је "остаја на имању".352 Поменути став само је донекле оправдан, и то nрвенствено у ситуацијама када дете које се није школовало није запослено а живи само од nрихода са nољопривредног имања. Испоставило се такође да запослење и nлата не nредстављају "сигуран" извор nрихода у времену економске кризе и 350 Иако запослење (nериодично или стално) и школовање имају сличне nоследице око nитања nрава на наследство, ИЗЈlесне разлике иnак nостоје. Стога у овом nодnоrлављу ана.nизирам утицај чиниоца који се тичу само школовања. Заnослења се дотичем само уколико се исто сматра 110следимо школовања. Сви остали асnекти везани за обављање nослова изван nољоnривредtюг домаhинства - било на одређено или неодређено време- и утицаја истог на наслеђивање- захтевају nосебну анализу. ш Уnотреба nоменутог nравила има смисла са.•.ю уколико је један од синова након женидбе остао да живи у заједничком домаhинству са оцем и мајком. Уколико зеједничко домвhинство не nостоји - nрава nојединаца на nородичну имовину одређују друга nравила, између осталог има утицаја и доnринос појединца у очувању и стицању породичне имовине. Тако кроз генезу тог nравила можемо да пратимо извесне промене у примени ,Једног старијег слоја обичајноправних схватања" и услед тога настанак ,,млађег слоја nравних обичаја" (Стефановски М, 1996, 123- 125). 352 Схватање да син који се школовао и касније заnослио - има обезбеђена финансијска средства за живот и да самим тим нема права да "се меша" у наследство брату који се ttиje школовао- оnште је nрисутно у овој среди~ЈИ. 102 стагнације. Врањанци се са последицама таквог економског стања суочавају деведесетих година. Али обичајноправна правила која се тичу наследних права деце на страТЈu су појединца који се није школовао. Налазим да главни разлог томе представља то што је поменуто правило повезано са осталим начелима која се тичу наследних права оног појединца који је живео у заједничком домаћинству са 353 с . ђ б . родитељима. леди да се у ситуациЈама када примена одре еноr о ичаЈноправног начела није моrућа, јер није у складу са nостојећим животним околностима и социјалним окружењем, замењује другим, тј. допунсk'UМ nравилима. Пракса nоказује да инсистирање на примени старих правила иницира њихово "кршење" и конфликте између сродника. Тако се у ствари постиже суnротно од жељеног. Најчешћи су сукоби између браће и сестара, док су конфликти брата и сестре ретки. Наведено чињенично стање можемо схватити као последицу неравноправности мушког и женског рода, са једне, и равноnравности деце која су исте родне nриnадности, са друге стране. Исnоставља се да образовање nредставља само један у низу фактора који то правило само додатно nотврђује. А на који начиli - илуструје следећи nример:354 Исnитаница наводи да су обоје (брат и она) стекли високу стручну спрему, а nитање наслеђивања очеве имовине регулисали су на тај начин што је она устуnила брату свој део. То је учинила због тога јер је: "Измирена у свом нужном делу." Она сматра да је самим тим што су родитељи финансирали њено школовање добила "оно што јој следује од наследства". Зато није желела да "се меша брату" у наследство. Из тог и њему сличних nримера видимо да школовање nредставља један од начина на који кћери могу да буду из.миреТЈе у свом наследном делу.355 Међутим, 353 Већ сам у неколико наврата истакла да живот у заједtlици, ощ1осно у заједничком домаhинству, nредставља основ за дефинисање nрава nојединца на наследство nородичне имовине. Ширу nримену nоменутог обичајноnравноr начела бележимо у периоду када је на балканском простору nревлађивао задружни тиn nородице. У вези са тим видети: ВоgШс У, ZЬornik sada~njih pravn.ih oblcaja u jutnih Slovena, knjiga prava, Gragja u odgovorima iz razlicnih k:rajeva slovenskogajuga, JAZU, Zagreb 1874, 352- 353; 365-367). 354 У питању је вербални исказ Ј. С. рођене 1958. rодине, из Врања. Исnитаница је правница по вокацији и ради на остави нама, а да је доста добро уnозната са својим законским правима, сведочи н њен исказ. Али је ипак поступила у складу са обичајноправним начелнма. 355 Испитаница је помињала нужтt део наследства. У пнтању је део заоставштине који у складу са чланом 40 ЗН/95. не сме да буде окрњен (у: Тодоровнћ В, Кулић Р, 1997, 695). Наследници који нису сагласни са решењем о наследству следствено томе имају nраво да nоднесу жалбу са образложењем да им је окрњев нужни део. У том случају nостоји велика вероватноћа да ћс се спор решити у њихову корист. Висина нужноr дела наследства израчунава се у сваком nојединачtюм случају н зависи од вели чине целокуnне заоставштине. 103 пракса показује да се школовање, а поглавито студирање, ретко наводе као начин UЗЈ11ирења у наследном делу, односно као повод за ненаслеђивање.356 Међутим, ситуација је другачија када су у питању мушки потомци. Наиме, пракса показује да углавном долази до умањења наследног дела, а ретко до искључивања из наследства детета које се школовало. Појединац кој и се школовао "не губи право на свој део у татковини", наводе испитаници и додају да "може само да му се одбије онолико колико је потрошено за његово школовање".З57 То што се син који се школовао најчешће не лишава наследства, већ му се само умањује његов наследни део указује на поступање у складу са обичајноправним схватањем према којем кћери, школовале се или не, уколико имају брата, не наслеђују породичну имовину. Из наведеног следи да то да ли ће се појединцу кој и се школовао наследни део умањити или ће се у потпуности лишити наследства утиче низ других чиниоца. Пре свега полна припадност деце и њихов број. Испоставља се да мушкарац кој и нема брата нема разлога за бригу уколико се одлучи за школовање, јер му се наследни део у том случају свакако неће умањити. У сличној позицији су и они појединци који имају брата или браћу који су се такође школовали. Исти принцип важи и у ситуацијама када су у питању особе женског пола које имају сестру, односно сестре. Укратко речеио, обичајноправно начела о школовању и умањењу наследног дела, односно о ненаслеђивању, примењује се у корелацији са осталим обичајноправним схватањима. Свака појединачна ситуација резултира одређеном комбинацијом обичајноправних начела, а од ње зависи како ће појединци поступити при наслеђивању породичних добара. 356 Говорим о наследt1ом, а не нужном делу, јер већина исnитаника не nознаје, na самим тим и не nрави разлику између нужног и наследног дела. Та разлика је nонајмање важна nојединцима који се одлуче да не наследе, односtю да свој део наследства уступе санаследнику. зs7 Уколико nретпоставимо да је син пре него што је отишао на школовање радио на имању и на тај начин доприносио очувању nородичне имовине, може се очекивати да му се - с обзиром на то - наследни део умањи за вредност имовине која је стсчена након његовог одласка на школовање. У том случају nосматрамо однос између старине и тековине, тј. имовине која је nостојала и оне која је накнадно стечена, од110Сно nриновљена. Међутим, као што сам навела - умањује му се у висини трошкова које су родитељи имали приликом његовог школовања. 104 2.1.4. Наследна права синова Познато нам је да закон о наслеђивању све наследнике који се налазе у истом наследном реду сматра равноправним у наслеђивању. Сваком од њих припада подједнак део наследства. Чињенице као што су: пол, старост и место становања, запослеље, као и томе слично, закон не сматра релевантним за дефинисаље права на наследство и за одређиваље висине наследног дела. Али их зато обичајно право сматра и те како важним. Због тога наследници мушког пола нису увек равноправни у наслеђивању породичне имовине.358 Следи да избор наследника породичне имовине­ уколико га вршимо у складу са обичајноправним схватањем - не зависи увек и само од тога којем полу припада појединац. У случају када на наследство претендују потомци мушког пола, узимају се у обзир следећи обичајноправни прописи: син, који "остане дом", односно живи у заједници са родитељима има право на већи део наследства у односу на сина који је остварио неолокалан модел становања;359 син који није живео са родитељима, али им је помагао у очувању и стицању имовине стиче право на већи део наследства у односу на осталу браћу, односно синове који то нису чинили; право на целокуш1у имовину, однос11о на њен већи део у односу на остале, има и син који се старао о родитељима и сахранио их. Сходно томе- појединац који се школовао, као и онај који живи и ради у граду или у иностранству нема право на наследство породичне имовине уколико је на имању, односно у кући са родитељима остао да живи брат. Он у том случају има nраво само на један мањи део наследства. А, испитаници у вези са тим истичу: "Ако је човек - неће узме".360 Ту врсту уnоређивања сматрам својеврсним сигналом који указује на то да постоје извесна одступања у примени поменутих обичајних правила. А судећи према nракси коју затичем, поменута претпоставка је основана. Испоставило се да су најзанимљивије ситауције у којима су синови, односно браћа, по свим параметрима изједначени у свом наследном nоложају. Таквих примера 358 Премда nоједини ауrори, nonyr К. Казера, сматрају да на балканском простору равноnравност у наслеђивању nостоји само између мушких сродника (видети: Kaser Karl, Freuлdschaft und Feiлdschafi auf dem Balkaл. Euro-balkanische hcrausforderungen. Wciser Verlag, Кlageлfurt - Wien - LjuЫjana - Sarajevo 200 1, 100-1 09). 359 Б. Недељковић ово nраво сина доводи у везу са симболичким значајем nородичне куће - она представља главни атрибуr nородице (видети: Недељковић Б, 1940, 446). 360 Следи да син, односtю брат, који не наслеђује свој део наследства јесте "човек", односно да је .,човек" само појединац који nоступа у складу са обичајноnравним схватањима и "не меша" се брату у наследство. 105 има када ниједан не живи са родитељима, већ у засебној кући или стану, или када двојица живе са родитељима; затим када сви синови помажу родитељима који живе на селу или се сви старају о оцу и мајци. Они су тада, судећи према претходно изнетим обичајноправним правнлим, равноправни у погледу својих наслеДНИХ права. Међутим, пракса показује да управо такве ситуације могу врло брзо да се претворе у жариште сукоба. Неиспуњавање уговорених обавеза као што су: измирење режијских трошкова, одвођење родитеље код лекара, пружање помоћи у обављању пољопривредних радова и томе слично - представља повода за конфликте између браће који кулминирају приликом расподеле заоставштине. У том контексту је посебно индикативан податак да се са решењем о наслеђиваљу у деведесет посто случајева не слажу сродници мушког пола.36 1 То конкретно значи да су у око осамдесетпет посто конфликп1их ситуација до којих долази између наслед~1ика актери браћа. А од тих осамдесетпет само је пет посто оних који су се завадили приликом оставинског поступка. Сви остали сукоби започети су много раније, тј. nостојали су и пре nокретаља оставине. Судије и адвокати такође напомиљу да парнице у којима своје право доказују синови, односно браћа најдуже трају, а до решења се тешко долази. Због тога сукоби између браће важе за "најтеже". Интересантно је свакако и то да се nотомци мушког пола - у случају када не могу да постигну усмени договор у вези са расподелом породичне имовине - обраћају суду, односно решење проблема траже у законском наслеђиваљу. Наиме, сматрају да је закон за све исти, односно да су пред законом сви исти и да је због тога најпримерније да суд донесе решење о наследству. Међутим, најчешће не познају довољно добро постуnке верификације судског решења о стицању имовине на основу наследства. Због тога оче кују да ће суд учинити оно што није у њеrовој надлежности, а то значи одредити коме ће nриnасти који део куће, стана или имаља. У питању је физичка деоба наследства. Запослени у правосуђу истичу да се управо због непостојаља договора између наследника неретко дешава да се физичка деоба не обави непосредно након доношења судског решеља, односно да се са истом одуговлачи. Физичка деоба породичне имовине важна је управо и због тога јер након њеног закључивања нема више материјалног основа за сукобе сродника око деобе наследства. Наведено упућује на закључак да до сукоба између браће може доћи 361 У nитању су вербални искази судија Оnштинског суда у Врању које су заnослене на остави нама. 106 накнадно, тј. и код физичке деобе, и да су конфликти неизбежни уколико појединци нису сnремни на компромисе. Чиљеница да траже "nомоћ суда" уnућује на закључак да нису спремни. Стога, упркос интервенцији законодавца, долази до сукобљаваља између наследника мушког nола. Илустрације ради наводим nример сукоба браће до којег је дошло након смрти мајке и оца?62 Испитаник наводи како његов старији брат није желео да подели са њим трошкове сахране и подизања споменика оцу и мајци. А отац је приликом усмене деобе породичне имовине обојици синова доделио nо.цједнак део­ свакоме је припала половина куће са окућницом и половина обрадивих nовршина. С тим да су обојица преузела обавезу старања о родитељима - један месец је требало да се старао о оцу и мајци један син, а други месец други син . Међутим, брат није испуљавао ту своју обавезу, истиче испитан и к. Тако је оца "чувај а" само он (мајка је умрла пре оца). А брат је наследио nо.цједнак део наследства као и он. Због тога је прекинуо односе са братом. Последица њиховог неслагањаје запуштено имање.363 Навела сам да конфликте у ствари изазивају неслагаља у ставовима, односно у тумачењу одређених права и правила. С обзиром на то да до сукоба између наследника долази и онда када се nримењују nроnиси само једног nравног система можемо да закључимо да су они последица тога што се обичајноправна начела и законска регулатива не nрихватају доследно. Али претпостављам да и због тога јер неретко имамо ситуацију да се уnоредо јаВЈЬају два обичајноnравна правила. Фактографска грађа показује да се заједно најчешће јављају nравило у вези са животом у заједници са оцем и мајком и правило у вези са старањем о родитељима. Уколико је nојединац живео са родитељима и старао се о љима - има право на већи део или на целокупну породичну имовину на основу и једног и другог начела. У том случају ниједно од њих нема примат. Упркос томе, nракса показује да nојединац најчешће стиче право на наследство управо на основу живота и стицаља у тој заједници . Наиме, дужи временски период је доприносио очувању и стицању имовине него што се је старао о родитељима. Следи да је љегово nраво на наследство породичне имовине по основу стараља о родитељима лакше осnорити. Стога не чуди да се nојединци tlеретко сукобе управо због неислуњавања поменуте обавезе. Уједно могу да закључим да равноправност потомака мушког nола сама по себи није гаранција да приликом наслеђивања неће доћи до конфликата између најближих крвних сродника. Уосталом, евидетно је да код наследника истог пола има 362 У nитаљу је вербални исказ исnитаника С. Ј. из Врања. Рођен је 1962. годи ве. 363 Видети nрилог 5. 107 неравноправности. А објашњење за то проналазим, између осталог, у дивергенцији која постоји између старине и тековине.364 Иако је разлика између старине и тековине у теоријском погледу јасна, у пракси најчешће није лако уочљива. У најмањој мери компликоване су ситуације у којима тековину чине само добра која су стечена властитим ултањима и залагаљима појединаца. Судије и адвокати, као и испитаници сами, наглашавају да су сукоби између браће кулминирали крајем осамдесетих и почетком деведесетих година двадесетог века. А такво чињенично стаље доводе у везу са економском кризом која се јавља у том социјалном времену. Она је између осталог иницирала повратак ua село појединаца који су га у периоду тзв. изградље социјализма - напустили, јер су им запослење и живот у граду пружали повољније услове за живот. Повратак на село подразумева између осталог то да појединци који живе у граду обрађују њиву или башту, односно баве се повртарством. А да би могли да то да раде неопходно је да имају њиву. Испоставило се да наслеђивање представља најпримернији начин да стекну ту врсту имовине. Због тога је повратак па село занимљив јер, сагледан у контексту наслеђивања, указује на утицај социоекономских услова на промене у обичајној пракси. Навела сам да појединцу који се запослио у граду по обичајноправним nравилима не припада део имовине на селу уколико је у кући родитеља остао да живи један од браће. Испитаници у образложењу поменутог nравила наводе даје син, односно брат који живи на селу, годинама улагао у имање и старао се о љеговом очувању и увећању. Стога има једино он право да га наследи. Упркос томе, дешава се да појединац који живи у граду настоји да наследи један део породичног имаља. Пракса nоказује да појединци који живе на селу најчешће нису сагласни са тим да "деле" имање са братом који живи у граду. Самим тим је сукоб између браће неминован. Наиме, испитаници који живе на селу сматрају да економска ситуација не може да буде ваљано оправдаље њиховој браћи да "узиму дел'", односно да наследе део који им по обичајноnравној регулативи не припада. Запослеље мушких потомака у граду, односно изван куће, уз неолоклано становаље представља један од начин да се сnречи "цепкање", односно распрачавање породичне имовине. Наведени циљ се постиже тако што се брат који живи у 364 Потврду наведеном nроналазим у досад често nомињаном истраживању судске архивске грађе код М. Стефановски (видети: Кодификаторски рад Валтазар Боrиwиhа и Јована Хаuића - сукоб закона и обичаја, Београд 1996, 119- 143). 108 самосталном домаћинству одрекне свог наследног дела у корист брата који живи у заједничком домаћинству са родитељима, односно на имању. Како то изгледа у пракси - илуструје следећи пример:365 У питању је заоставштина мушкарца који је рођен 1925. године, а умро је 2002, живео је у Врањској Бањи. Био је пољопривредник. Оставину чине: плац са кућом у Врањској Бањи, плац у Бујковцу, У2 катастарске парцеле у Кумареву, пушка и трактор. Имовина је процењена на 5.000,00 дин. Наследници су: кћер која живи у Врањској Бањи (рођена 1949. године, удата) и два сина. Старији (рођен 195 Ј. године) живи у Македонији, а млађи (рођен 1952. године) живи у Врањској Бањи. Наследници су изјавили да се прихватају свог наследног дела који им по закону припада с тим да су оставиочева кћер и старији син уступили свој наследни део млађем брату. ~ако је наследник nор?дичне имов.ине постао мла~и син, али не зато што Је млађи, већ зато што Је живео у заЈедници са оцем. 66 Следи да појединац услед залослења у граду и неолокалног настањења губи право на наслеђивање породичне имовине. У nитању су nримери када nримена правила о равноправности мушких наследника није моrућа. Међутим, фактографска грађа наводи на закључак да наnуштање родитељског дома, односно имања, није у првом реду nодстакнуто намером да се избегне распарчавање имања. Осим тога, дешава се да сва деца, односно сви синови, наnусте имање, односно остваре неолокално становање. А уnраво те случајеве можемо да уврстимо у групу оних код којих су сва браћа равноправна приликом наслеђивања. А како то конкретно може да изгледа, илуструје следећи пример:367 У nитању је заоставштина мушкарца који је рођен 1908. године у селу Корбевац. Оставински поступак је вођен 1980. године. Заоставштина се састојала од обрадивих површина - величине З ха и 51 ар.368 Као наследници се јављају четири сина. Сви су заnослени и живе у Београду. Сваком од њихје nриnала иделана четвртина. Значи да су синови, односно браћа nоделили заоставштину на четири једнака дела. 365 Подаци су забележени у архиви Оnwтинскоr суда у Врању, а налазе се у омоту оставинскоr списа: 0-377/02. 366 Испитаници поделу породичне имовине на такав начин означавају као .,братски подељено имаље". Таквом је називају због тога јер су сви наследници били сагласни са поделом упркос томе што нису сви добили исти део наследства. 367 Подаци забележеии у архиви Опwтинскоr суда у Врању, а налазе се у омоту оставинскоr сnиса: 0- 266/80. 368 Имовина се налази у брдском селу. Парцеле су различите величине од 2 до 46 ари. Испитаници такво имање сматрају већим. 109 Испоставља се да до уситњавања породичног имања долази управо у таквим ситуацијама као што је ова.369 Наиме, нема основа по којем би nојединац имао право на већи део наследства у односу на своју браћу. Међутим, спречавање "цепкања" имања се поставља као циљ управо у случају када један од синова, односно браће, остане да живи на имању. Очигледно да у супротном - nостизање nоменугог циљ није од посебне важности. Испитаници у вези са тим наглашавају да су имања била велика у периоду када се "живело на куп", тј. када су постојале заједнице браће, а да је временом, услед деоба и наслеђивања, дошло до њиховог уситњавања.370 Уједно сматрају да су се уситњавала управо због настојања да се браћа "братски поделе", односно да буду равноправна приликом наслеђивања породичне имовине. Следи даје инсистирање на примени nоменутог принципа било контрапродуктивно за очување целине породичне имовине. Из досад наведеног се може закључити да покретна и непокретна имовина не подлежу истим принципима деобе и наслеђивања. Из тога произилази да распоред наследни х добара зависи и од састав заоставштине. Емпиријска грађа показује да проблеми приликом наслеђивања најчешће искрсавају када су у питању непокретности као што су кућа и/или стан. Обрадиве површине такође улазе у ту групу непокретности. Испоставља се да је најтеже извршити расподелу уnраво поменутих наследних добара. То 11арочито важи у оним ситуацијама када наслеђују појединци истог пола који имају по.цједнака права на наследство породичне имовине. Тако није случајно да до конфликата између браће најчешће долази приликом наслеђивање те врсте имовине. При том, не треба заборавити да кућа и стан, као и обрадиве површине, представљају имовину од највеће економске вредности. А као што ћемо видети, то знатно утиче на расподелу наследних добара. Међутим, иронија је у томе што се браћа дуги низ година парниче око имовине за коју и не знају где се тачно налази. Тако се временом увећава број сеоских имања о којима се нико од наследника не стара.371 За разлику од nоменутог, 369 Сличну ситуацију имамо и код оставинскоr рсшсња чија се фотокопија нмази у оквиру nрилога (видети nрилог 1). 370 Исnитаници ••аводе да имаље које се налази у равници и обухвата 9 и 10 ха обрадивих nовршиt•а nредставља велико имање, оно од 7 ха обрадивих nовршина осредње, а имаља од 4 ха или маље од тога - сматрају малим имањем. Међутим, nараметри nрема којима се имаља деле у nоменуте категорије зависе nрвенствено од nросечне оеличине имања у одређеној средини. Уколико има велики број оних од 4 или 5 ха, онда се оно од 7 ха може већ сматрати великим имањем, наводе исnитаници. То уједно значи да се nоменута категоризација имања разликује од оне коју налазимо у брдским селима (у вези са тим видети: Стаменковић С, Врање, Генеза и насеобинска еволуција, Београд 1995). 371 Видети nрилог nод редним бројем 5. 110 нема бојазни да ће у граду доћи до таквог nроблема. Наиме, већина градске популације - због ниског животног стандарда и nауперизације која је присутна у овом крају од краја осамдесетих година двадесетог века па надаље - није у могућности да купи стан или изгради кућу и на тај начин реши проблем стицања сопственог животног простора. Због тога им наслеђивање стана или куће, као и осталих непокретности, представља, такорећи, једини начин да стекиу кров над главом, односно имовину од велике економске вредности. При том не заборавимо да непокретности у граду имају већу тржишну вредност од непокретне имовине која се налази у руралној средини. То иnак не значи да се наследници мушког пола више и чешће сукобљавају око неnокретне имовине која се налази у граду. Уједно је потребно истаћи да nракса показује да конфликте између наследника мушког пола лако може да изазове и nокретна имовина као што је: трактор, аутомобил, пољопривредни прикључци и томе слично. Фактографска грађа показује да се у истраживаној средини непосредно након Другог светског рата уситњавање породичног имања настојала спречити и матрилокалним браковима. Анализу таквог чињеничног стања извадим у тексту који следи. 2.1.4.1. Домазетство и наслеђивање Матрилокални бракови у врањском крају нису уобичајени, али су и те како важни за сагледаваље својинско-наследних односа јер имплицирају питање улоге nринципа патрилокалности код регулисаља наследио-својинских односа. Познато нам је да крвно и грађанско сродство представљају основу за интестатско наслеђивање, код којег сви потомци припадају првом, односно истом наследном реду. Самим тим имају право на nодједнак део наследства. Видели смо да у оквиру обичајног права наследници истог пола неретко не наслеђују подједнак део наследства. Напоменула сам такође да у nримени обичајноправних схватања пратимо извесне промене. Такав је случај и са nравима домазета на наследство "татковине". Према стари јем обичајноnравном схватању- појединац који је остварио матрилоклан брак губи право на наследство "татковине". Сматрало се да је он услед одласка из 111 родитељске куће престао да буде члан те кућне заједнице.372 А да би се појединац сматрао чланом породи чне заједнице, било је неоnходно да у њој живи и/или ради, тј. да на неки начин доnриноси очувању њене имовине.373 Фактографска грађа показује да у периоду који nредставља хронолошку одредницу истраживања "nризетко"374 може да наследи уколико "претекне". Пример који наводим илуструје уnраво наведено:375 Исnитаник наводи да је отац поседовао имање величине 9 ха. Први се "призетија" исnитаников најстарији брат и то у приградском насељу Бонушевац. Његов таста је имао велико имање - 1 О ха; други брат се такође "призетија" и то у истом селу у којем су живели (Дубница). Његов таст је такође поседовао велико имање - б ха земље. Браћа која су се "nризетила" добила су од оца по 1 ха земље и то непосредно након склапања брака. А он и најмлађи брат - остали су код куће и поделили остатак имања након смрти оца. Исnитаник наводи да је било неминовно да се неко од браће "призети" јер је једино тако било могуће спречити "цепкање" имања.376 Из наведеног nримера видимо да син који је домазет не губи право на свој део наследства код оца, али то да ли ће да га прихвати, зависи од више фактора. Испитаници истичу да одлука домазета зависи пре свега од тога због чега је nостао ,,призетко". Уколико је постао домазет због тогај јер има брата или браћу који су остали на имању, односно живе у заједници са родитељима, не би требало да прихвати свој наследни део. У случају да наследи свој део очевине, на шта по закону има право, доnриноси "цеnкању" имања. А то је суnротано од жељеног. Наиме, он је и отишао за домазета због тога да би се сnречило уситњавање имања. Међутим, пракса показује да уколико је имање велико, као што је случај у поменутом примеру, није искључено да ће син који је домазет да добије у наследство мањи део непокретне имовине. Из наведеног следи да домазет може да наследи њиву и/или ливаду, али никако кућу или стан. То конкретно значи да синови кој и остају у кући оца имају прецедентно nраво при наслеђивању те врсте неnокретности. Испоставља се да син 372 Грађански законик и Општи имовински законик стављали су живот у заједници (кући, задрузи) исnред сродства nриликом наслеђивања и одређиваља nрава nојединца на ••аследство породичне имовине (видети: Перић Ж, Задружно наследио nраво по Грађанском законику Краљевине Србије, 1913, 116-125; Стефановски М, 1996, 119-143). 373 У вези са тим видети: Боrишић В, 1874, 351- 353; 366-367; Стефановски М, 1996, 119-143. 374 Врањанци за мушкарца који живи у кући жениних родитеља кажу "nр11Зетија се", односно да је призетко. 375 У nитању је вербални исказ исnитаника С. Ђ. рођеног 1960. године, из Дуб нице, nољоnривреди и к. 376 Имање од 9 ха у овој средини сматра се великим имањем, наводе исnитаници. На основу тога закључујем да су родитељи тих синова били имуhни. 112 који је домазет заузима исту наследну позицију као и синови који су напустили кућу родитеља због школовања и запослења. Н. Павковић и Н. Пантелић истичу да су "беземљаштво" и велики број мушке деце били основни поводи за матрилокално настањење брачног пара.377 Слично схватање бележим и код испитаника. Они наводе да се "призећују" они појединци који потичу из сиромашне nородице. Мисли се на породице са тројицом или више синова и малим имањем. Мушки потомци који су због тога постали домазети нису могли да наследе део "татковине" . Упркос томе, то није једини разлог због којег мушкарци избегавају да буду домазети. Испитаници сматрају да матрилокално настањење није популарно због тога јер су појединци у периоду осамдесетих и деведесетих година двадесетог века постали економски самосталнији у односу на период педесетих и шездесетих година када је махом већина популације живела од пољопривреде.378 Код испитаника постоји такође уврежено схватање да "призетко мора да заслужи" тастово имање и то тако што ће ,,да се истакне, да ради", односно да "слуша" таста. А такво понашање је у супротности са моделом патријархалних брачних и породичних односа који постоји у свести појединаца и чијој реализацији се непрестано тежи. У прилог наведеном иде податак да појединци пристају на матрилокалну брачну заједницу само онда када немају други, односно адекватнији избор. Примери домазетства иду у прилог констатацији да обичајно право и законска нормативистика немају иста полазишта и критеријуме када је у питању наслеђивање nородичне имовине. Наиме, у легислатури не наилазимо на члан закона којим би се регулисало наслеђивање у случају матрилокалног брака. Домазет не може да наследи таста због тога јер је у питању афинално, а не крвно сродство.379 Тога су нарочито свесни појединцЈ-~ који имају кћер, односно кћери. Упркос томе што је она ,,довела мужа на кућу", они не желе да "препишу имање на зета". Овако формулисана мисао исnитаника у ствари открива начин на који зет може да постане власник тастове имовине - тако што му је таст "nрепише".З80 Поменути уговор је важан са асnекта 377 Видети: Павковић Ф Никола, Породица и сеоска заједница у Шумадији, Зборник Матице Срnске за друштвене науке, 114-115, Нови Сад 2003, 221; Пантелић Н, 1991,47. 378 Н. Павковић је дошао до сличног закључка. Он економску самосталност особа мушко1' 110ла наводи као основни узрок за мали број домазетских бракова у Шумадији (видети: Павковић Н, 2003, 221-222). 379 Слично nравило је важило и у nериоду када је био на снази Срnски грађански законик. Ж. Перић разлог томе nроналази у чињеници да између афиналних сродника није могао да nостоји задружни однос (видети: Перић Ж, 1913, 21- 23). 380 Овим изразом се, у овом случају, nодразумева склаnање уговора о доживотном издржавању. 113 регулисаља својинских и наследних односа између афиналних сродника. Он је у оваквим ситуацијама од посебног значаја за домазета због тога јер он као афинални сродник не улази у ред законских наследника. То значи да он нема nраво да наследи "деду'', тј . таста, уnркос томе што је радом и новцем доприносио очувању и увећању тастовог имања. Стога не чуди да домазет не жели да "чува таста" уколико му не "преnише" имање. Међутим, nракса показује да се и у том случају као даваоци издржавања, односно наследници јављају кћер и зет, а не само зет. Исnитаници ту праксу образлажу на следећи начин - уколико имовину родитеља наследи кћер а не зет, онда постоји мала вероватноћа да ће у случају да кћер умре пре зета имовину да наследи само зет. Евидентно је да код nојединаца који имају само женску децу постоји страх да ће у случају да имовину "nреnишу на зета" - бити угрожена економска и наследна nозиција кћери и њене деце, односно њихове унучади. С обзиром на то не чуди да се наслеђивање породичне имовине од стране кћери, у овом случају, прихвата без nоговора. Испоставља се да је матрилокалан брак и те како важан за наследн и nоложај кћерке. Управо су то ситуације у којима женско nостаје наследник "татковине". У том случају не постоји основа по којој би се кћер искључивала из наслеђивања. Међутим, nроблем се јавља код наслеђивања презимена. Женско не наслеђује nрезиме, односно удајом преузима nрезиме мужа. У том nогледу кћер јесте наследница неnокретне имовине, аля само у једној генерацији. Већ у следећој биће њена деца, а она носе презиме оца, односно деде по оцу, а не деде по мајци. Тако имовина мушкарца који није имао синове, у генерацији његове унучади nрелази у "другу фамилију", односно добија ново презиме. Исnитаници управо због тога што домазет не наслеђује nрезиме таста, сматрају да добија имовину која му у ствари не nриnада. У том nогледу је наслеђивање презимена од великог значаја. Матрилокални бракови представљају добар пример ситуација у којима nримена принципа патрилинеарности код наслеђивања зависи од врсте добара. Наиме, домазет најчешће не наслеђује непокретну имовину која је била у својини оца, али зато увек наслеђује nрезиме оца.З8Ј У том nогледу домазетство можемо да уврстимо у групу случајева код којих долази до наслеђивања социјалних али не 381 Премда у грађи коју су сакупили Богишић и његови сарад••ици наилазимо на схватања да домазет прима презиме куће у коју улази. Тако се и деца nрезивају по мајци, а не по оцу (важи за Лику, хрватско Загорје, Жумберак) Поменуто схватање је забележено на nростору Хрватске, у Конавлима и у Срему. Док у Макарској, Херцеговини, Црној Гори и Босни домазет задржава своје презиме, а деца носе његово nрезиме (Боrишић В, 1874, 275-277). 114 материјалних добара. Следи да син који оствари матрилокалан брак има сличну наследну позицију као синови који су остварили неолокалан модел становања. Међутим, када комnарирамо наследна права и наследни nоложај који има домазет насnрам тастове имовине и наследни nоложај и наследна права nојединца који је остварио неолокалан брак, видимо да домазет најчешће наслеђује тастово имање, док nојединац који живи у самосталном домаћинству може да наследи тастову имовину само уколико његова жена нема брата и уколико су он и жена nрихватили да се старају о тасту и ташти. Пракса nоказује да у случају када ни једна од кћери није ,,довела мужа на кућу" - очеву, односно тастову имовину наслеђују кћер и зет који су nреузели на себе обавезу старања о оцу и мајци, односно тасту и ташти. Појединци који немају синове већ само кћери, истичу да се nрема зету који живи са њима у заједничком домаћинству опходе као nрема сину. То конкретно значи даје домазет у кући таста у истој nозицији у којој су синови у кући оца. Исnитаници су имали потребу да истакну наведено управо због тога што је у истраживаној средини распростраљено мишљење да се син налази у кудикамо nовољнијем nоложају у односу на домазета. Наиме, домазет мора да се nовинује вољи таста, односно да се договара са њим у вези са обављањем одређених nослова, финансијских улагања и томе слично. Судећи nрема наведеном, испитаници nоложај домазета nосматрају само у корелацији са nоложајем мушкарца који живи у кући оца. А не доводе га у везу са nоложајем појединаца који су такође зетови, али живе у самосталном домаћинству, што би донекле било логичније. Међутим, уколико nоложај "призетка" упоредимо са положајем мушкарца у nатрилокалној брачној заједници, видећемо да разлике nостоје утолико што је у првом случају власник nородичне имовине таст, а у другом отац. Положај домазета сагледан из угла својинских односа није другачији од положаја сина. Био он у кући таста или оца - nојединац, чији је отац жив, није власник породичне неnокретне имовине. А ни у матрилокалној, нити у nатрилокалној заједници није им забраљено или онемогућено да стичу и nоседују неnокретну и/или nокретну имовину. Према томе не сматрам да је домазет у подређенијем материјалном nоложају у односу на сина који живи у заједничком домаћинству са родитељима. * * * Емпиријска грађа којом располажем наводи на закључак да између домазетства и социоекономске ситуације у региону nостоји извесна корелација. 115 Испоставило се да до матрилокалног настањења брачног пара долази примарно из практичних разлога. Следећи nример илиструје управо наведево:382 Испитаник је пореклом из једног села на Косову; ожењен је са женом која је иначе јединица. Имају три сина и живе у заједничком домаћинству са таштом на имању које је било својина покојног таста (таст је умро 1989. године) . При том, најстарији испитаников син је ожењен и са женом и дететом живе у заједничком домаћинству са родитељима и бабом (трогенерацијска nородица). Испитаник објашњава да су он и жена након венчања радили пет година у Београду, али су после рођења првог сина, због високих трошкова подстанарског жи1юта и ниских примања, морали да се преселе код женинх родитеља који су живели сами. Испитаник чију nричу износим сматра да није домазет у правом смислу речи, јер с тим што је nристао да живи код таште и таста не значи да је материјално зависан од њих. Уједно наводи како су он и жена изградили нову кућу у којој сада живе и то са његовим , а не тастовим новцем. Због тога он сматра да је та кућа, упркос томе што се налази на пар цели која је била тастова, њеrово а не тастово власништво. Он такође сматра да није "призетко", јер "призетком" се сматра онај мушкарац који долази "на имање" жениних родитеља непосредно након венчања и када у заједницу не уноси ништа од имовине. А он је уложио новац у кућу јер је запослен у основној школи, тако да није само радом већ и новцем доприносио очувању и увећању породичне имовине која је само једним делом његова својина. Тастову имовину су наследиле његова жена и ташта (свака је добила идеалну половину). Из наведеног примера видимо да се као главни параметар према којем појединац одређује свој положај у матрилокалној брачној заједници поставља његова економска ситуација, а уз то и време доласка у кућу таста. Испитаник је, наводећи те чиљенице, желео да нагласи да многи греше када све који живе код женкних родитеља сврставају у исту категорију. Он сматра да постоји евидентна разлика између његовог положаја домазета и положаја "правог nризетка". Чињеница је да остали испитаници сматрају да он јесте "призетко" . Они га не подржавају у ставу да је његова позиција другачија само због тога јер је уложио известан капитал у заједницу. На основу овог али и осталих евидентиранкх примера и схватања, закључујем да испитаници материјалну nозицију домазета не сматрају релевантном чињеницом приликом одређивања његовог места и права у матрилокалној заједници. Управо због тога се мишљење - да мушкарац који има своју имовину али живи у кући жениних родитеља, није "призетко" - чини посебно инетересантним јер указује на 382 У питаљу је вербални исказ Д. С. рођеног 1954. године, из Г. Вртогоша, домар у основној школи. 116 један другачији угао посматрања целе ситуације.383 Према том схватању - то што је неко домазет не значи да је у подређеном положају. Али очигледно да испитаници због свог предубеђења да живот мушкарца у тастовој кући не може да буде повољан, не желе да објективније сагледају целокупну ситуацију и прихвате другачије ставове. Позиција "призетка" се, као што видимо, вреднује у контексту културних образаца који доминирају у овој социјалној средини. У питању су они културни модели који су карактеристични за патријархално друштвено уређење. С обзиром на то не чуди што се положају домазета одређује негативни предзнак и што се једино патрилоклано настањење брачног пара препознају као пожељно и нормшто. Претпостављам да због тога многи мушкарци и не желе да буду домазети. * * * Из досад изнесеног следи да живот са родитељима у истој кући не представља основно обичајноправно начело према којем би се одређивао наследник породичне имовине. Видели смо да појединац може да стекне наследство и на основу "чувања" родитеља. Међутим, он ће да наследи породичну имовину у сваком случају уколико нема брата.384 Исnоставља се да синови наслеђују неnокретности само због тога јер су мушког пола. Сама та чињеница илак није довољна уколико се приликом наслеђивања материјалних и социјалних добара не примењује патрилинеарна трансмисија наследних добара. Утицај no.мeнyror фактора уочава се и код наслеђивања особа женског пола. 2.1.5. Наследна права кћери Управо су на примеру наследних права жене разматране многе спорне ситуације које су настајале услед паралелне nримене обичаја и закона, а тумачене су као последица дуализма обичаја и закона.385 Правници су о њима расправљали са намером да објасне зашто жене нису равноправне приликом наслеђивања, док су 383 На значај економског момента nри одређивању позиције домазета у кући таста скреће nажљу и Н. Пантелић. Otl истиче да је домазет, који је наследио део очеве имовине или има лична nримаља, у бољој је nозицији у односу на оног који није економски самосталан (видети: Наслеђе и савременост, Друштвени живот у селима чачанског и горње~илановачког краја 1991 , 50-51). 384 Испитаници за појединца који има само сестру или сестре, али не и брата, говоре да је ,Јединак син". Поменути ираз доводим у везу са обичајноnравним схватањем да наследник породичне имовине може да буде само син. зss Видети: Крстић Ђ, Савремено изучавање обичајног nрава- принципи и методи, Архив за правне и друштвене науке, Проблеми републичке уставности, бр. 2, књ. XL V ново коло, Београд 1972, 199-207. 117 истраживачи обичајног права и етнолози изучавањем истих желели да оправдају - свесно или не - примену обичајноправних начела. К. Казер један је од аутора који преношење имовине са једног на друго поколење види као изходишну тачку за разумевање положаја жене и мушкарца у друштву, али и самог тог друштва. Његов поглед на наслеђива~ье се такорећи не разликује од схватања које проналазимо код истраживача обичајног права који наслеђивање виде као преношење имовине из генерације у генерацију.386 На тај начин се, како наводи В. Вујачић, омогућавало "очување материјалних добара која су била од животног интереса за читав низ . "387 у генерациЈа . том контексту се као кључно поставља питање - зашто жене не представљају карику у ланцу наследника породи чне имовине. * * * Неколико пута до сада сам истакла да су мушкарци и жене равноnравни у наслеђивању.388 Међутим, према општој одредби обичајног права, жена је искључена из наслеђа непокретних породичних добара када има браћу. Наиме, обичајно право заступа принцип неједнакости полова.З89 Пракса показује да се наследни односи у истраживаној средини регулишу у складу са поментуим обичајноправним схватањем. Судећи према евиденцији судија ­ око 80 % жена одриче се свог наследног дела у корист брата или браће. Од преосталих 20 % које наслеђују, 1 О % је оних које наследство деле са сестром, одмосно сестрама. То значи да се жене само у 1 О % случај ева одлучују да наследе уколико им:ају брата, односно браћу.З90 Због тога би било прикладније да говоримо о ненаслеђивању женског рода. На овом месту је потребно истаћи да је таква пракса присутна током читавог социјалног времена које је обухваћено овим истраживањем. Анализа и објашњење nоменуте праксе - дати су у тексту који следи. 386 Видети: Kaser К, Freundschafl uлd Feindschaft auf dem Balkan, Euro-balkanische herausforderungen, 2001,95-98. 387 Вујачић В, Насљедни и имовински односи у ,.класичној" црногорској патријархалној породици, с посебним освртом на прецедентво nраво мушких, Посебна издања Балканолошког института САНУ књ. 1, Београд 1974, 506. 388 Наведено законско nравило регулисано је са чланом 4 ЗН/55. (Закон о наслеђиваљу, Коментари и објашњења закона, Београд 1955, 7) и са члан ом 8 ЗН/95. (видети: Тодоровић В, Кулић Р, 1997, 45). 389 Према томе: "Сва основна нородична добра наслеђиоана су само по мушкој линији. Жеве - сестре биле су лишене права наслеђивања; уместо тога, имале су nраво само на nрћију када се удају, односно право на останак у родитељској кући, ако се не удају." (Павкооић Ф. Н, Традицијско nраво и савремена сеоска породица, ГЕИ САНУ књ. )()ОС\1, Београд 1983, 43). 390 Наведене nодатке сам добила од судија које раде на остави нама у Оnштинском суду у Врању. Али на такав закључак наводи и остала емnиријска грађа. 118 Истраживачи обичајног права, али и испитаници сами, ненаслеђивање породичне имовине од стране кћери, односно сестре, објашњавају чиљеницом да оне напуштају кућу родитеља након удаје и улазе у породицу својих мужева.З91 Удаја има за последицу излазак из куће родитеља, осим у случају када је у питаљу матрилокалан брак. Међуrим, излазак кћери из куће родитеља није исто што и излазак сина. Наиме, кћери, односно сестре, нису у равноправном положају са братом ни онда када живе у кући родитеља. С обзиром на то не можемо да кажемо да кћер удајом губи право на наследство породичне имовИliе, јер она то право никада није ни имала. Тачније, имала је она права која јој остају и након удаје. С обзиром на то излазак из куће сам по себи не може да буде релевантан за одређиваље права женског рода на наследство породичне имовине. Али уколико имамо у виду да се приликом наслеђивања непокретне породичне имовине примењује лриицип патрилинеарности, онда претходно изнесена констатација постаје разумљивија. У том погледу уочава се уrицај nравила брачног и сроднич:ког система на наслеђивање породичне имовине.392 Упркос томе, сматрам да би (не)наслеђиваље од стране кћери, односно сестре и мајке требало да се сагледа кроз призму уrицаја nолне/родне nриnадности nојединца на регулисање наследних односа.393 У дај ом се у ствари актуализује питање права жене на наследство породи чне имовине. С обзиром на то, није нелогично да су етнолози и правници третирали удају као кључни моменат за сагледавање наследних nрава кћери, односно сестре. Истакла сам да женско дете има - у складу са неnисаним правилима - nраво на девојачку спрему, односно мираз, и да испитаници изразом мираз означавају сву ону имовину коју женско дете добија од родитеља. Другим речима, миразом се сматрају и поклон и наследство.394 Он у том погледу nредставља nосебност.395 Пракса показује да се 391 Видети: Недсљковиh Б, 1940, 436, 439; Горуновић Г, Марксистички модел динарске задруге у срnској етнологији , Антропологија (2), Београд 2006, 124. 392 Ш. Кулишић један је од аутора који је ненаслеђивање од стране жена доводио у директну везу са увођељем nатрилокалног брака и институализацијом nатрилинеарне задруге браће (видети: Горуновић г, 2006, 124). 393 Наследио-nравни nоложај кћерке, односно сестре, не разликује се битније од наследни х nрава жене, односно мајке. Уnркос томе, потребно је бити обазрив у сагледаваљу љихових наследних nрава и nоложаја nриликом регулисаља оставине покојног оца, односно мужа. Наиме, љихова nозиција при наслеђиваљу зависи од родбинске везе са умрлим. Стога није неоnравдано nосматрати их одвојено. Тако у овом потnоглављу сагледавам наследво-nравни nоложај кћерке, односно сестре, док наследна nрава мајке, односно жене, анализи рам у оквиру поглавља о наследним nравима брачних nартнера. 394 То говори о семантичком развоју речи мираз која није nостојала у "старим срnским и словенским установама" и која је ,,nрвобитно означавала накнаду за невесту" (Горуновиh Г, 2006, 124). Потnуније објашњењс генезе установе мираза у истраживаној области у другој nоловини двадесетог века износим у оквиру nоглавља о својинским односима. 119 nоклон који је кћерка nримила приликом удаје најчешће састојао од nокретне имовине, а да су неnокретна добра стицана наслеђивањем. Међутим, невезано за то да ли кћерка добија мираз nриликом удаје или након смрти родитеља и да ли се он састоји од покретности или непокретности - у nравном и законодавном nогледу nостоји разлика између nоклона и наследства.396 Закон жени која је добила nоклон nри удаји не ускраћује nраво на наследство, осим у случају када вредност nоклона nремашује висину њеног наследног дела.397 А то се у nракси ретко дешава. Закони о наслеђивању и о браку, који су били на снази у истраживаном периоду, нису nознавали установу мираза и нису је сматрали nравно важећом институцијом. Упркос томе, мираз - био он nоклон или наследство - утиче на законско регулисаље наследних односа.398 Можемо рећи да он nредставља само једну у низу обичајноправних установа које се прећутно nримењују током оставинског nоступка.399 Испоставља се да исnитаници поклон који жена добије при удаји nоистовећују са наследством, односно сматрају га као замену за наследство.400 О томе сведоче и саме наследничке изјаве жена које своје одрицање од наследног дела образлажу следећим: ,,Из заоставштине покојног ништа не тражим, јер сам измирена кроз пристојну девојачку спрему"; "Заоставштина покојног ме не интересује, јер од исте ни досад нисам имала користи" или "Из заоставштине покојног не тражим ништа јер сам измuрена у свом делу". Испитаници сматрају и сву осталу имовину коју жена 395 Видети: Stanimirovic V, Pojam "nevestnine"- prilog terminologiji bracnih davanja, Етноантроnолошки nроблеми н.с. год. 1. св. 1. 2006, 131-129. 396 Сматрам важним истаћи да средљовековна nрава нису nознавала разлику између имовине коју су деца добила на поклон од родитеља за време живота (овде се убраја и мираз) од имовине коју су наследила након смрти родитеља (видети: Vilfan S, Pravna zgodovina Slovencev, Dedno pravo, LjuЬljana 1996, 257). У савременом законодавству то и није у nотnуности тако. Разлике између nоклона и наследства nостоје и њихов значаја се исnољава nриликом одређивања висине наследtюг дела. Потпуније објашњење nоклањања дато је у оквиру nоглавља о уговорима. 397 Члан 66 3W95. тиче се nрава урачунавања nоклона у наследни део (у: Тодоровић В, Кулиh Р, 1997, 11~111). Урачунавање nоклона се најчешће обавља онда када је nоклоном угрожен вужни део осталих наследника (nрема вербалном исказу судија- заnослених у Оnшти н ском суду у Врању). 398 Својеврсном nосебношhу сматра се и то даје мираз uмпутиран у наше обичајно nраво nосредством страних права (видети: Станимировиh В, Установа мираза у нашој традицијској култури, 1998, 104). А nреко обичајног nрава је ушао и у судску nраксу. 399 Потребно је наnомеt1ути да је он nрисутан само на нивоу судске nраксе - у постуnку регулисања оставине. Због тога употребу истог nреnознајемо као npehymno прuзнавање. 400 Да се nодсетимо, обичајноправно схватање налаже да "За изгубљено наследство, сестра има nраво на отпремнину nри удаји, на доживотни ужитак (ако се tle уда), па и на право nовратка у род ако обудови" (видети: Pavkovic N, Etnoloska koncepcija nasledivanja, Es-EDS IV (1982), 33). 120 добије на поклон од родитеља као замену за наследство.401 Чињеница је да даривање представља - уколако иузузмемо моrућност стицања имовине путем властитог улагања - у патрицентричном социјалном окружењу каквим сматрам ово у којем је обављено истражавање - такорећи једину моrућност за жену да стекне непокретну имовану, односно да постане љена власница. Међутим, у том погледу, утицај поменутог обичајноправног правила није повољан по имовински положај жене, јер се поклон третира као замена за наследство и самим тим се потискују у страну женина законска права. Због тога мираз - био он поклон или наследство у правом смислу речи - можемо посматрати као средство којим се жени одмаже у постизаљу равноправности у наслеђивању. Изнимку у том погледу представљају ситуације у којима жена, упркос томе што је добила поклон при удаји, наслеђује целокупну или већи део породичне имовине, о чему ће бити више говора у другом делу овог потпоглавља. Из текста наведених наследничких изјава уочава се да наследнице користе изразе поnут - девојачка спрема, .мираз и удо.мљење. У питању су обичајноправни анститути, за које знамо да их наше законодавство не познаје. Али то не представља препреку да се они користе приликом оставинске расправе. Судије Општанског суда у Врању истичу да су то флоскуле којима се служе наследнице и да их они приликом писања решења о наследству само парафразирају. Упркос томе, наведену праксу можемо да посматрамо као један од утицаја обичајноправних схватања на нормативистику, премда се испоставило да постоји и реверзибила~1 однос. Запослени у судству истичу да у наследничкој изјави мора да стоји да је жена "измирена у свом наследном делу", односно да је ,.наследство не интересује" и да се наведено сматра најважнијим сегментом изјаве. Наиме, уколико се будући наследник одриче свог дела, мора да нагласи управо претходно поменуто. У супротном се негативна наследничка изјава сматра као уступаље наследног дела.402 Када је у питању уступање наследног дела онда, закон на однос између уступиоца и пријемника примењује правила о поклону.403 То у нашем случају значи да сестра поклања брату 401 Ова nроблематика је опширнијс разматрана у оквиру поглавља о уговорима, односно код уговора о nоклон у. 402 Важећи закон о наслеђивању nознаје два тиnа негативних наследничких изјава- једна се одtiОСИ на одрицање - члан 213 ЗН/95, а друга на уступање наследног дела санаследнику - члан 216 ЗН/95. Наследник се nрема члану 216 nрихвата наслеђене имовине, а "nотом је има право задржати за себе, устуnити је неком санаследнику у току оставинске расnраве, или nрене-ги трећем лицу након физичке деобе, односно "разврrнућа наследничке заједнице" (у: Тодоровић В, Кулић Р, 1997, 306). 403 Члан 216 ЗН/95. (у: Тодоровић В, Кулић Р, 1997, 306). 121 своје наследство. Међутим, само закон сестрино устуnање наследства nреnознаје као nоклањање, али не и исnитаници. Они сестрино поступање сматрају њеном обавезом, а у том чину не виде израз њене добре воље. Из наведеног nроизлази да није свеједно како негативна наследничка изјава гласи. Наиме, правни статус наследника који се одрекао свог наследног дела није исти ономе када уступи свој наследни део. Стога би судије требало да дају nравну nоуку о томе какве су не само новчане, већ и nравне последице одређене изјаве.404 Судећи nрема пракси коју затичем - појединци најчешће нису уnознати са имовииско-правним последицама своје изјаве. Како иначе објаснити nодатак да се сестре, односно кћерке, махом одричу свог наследног дела. Судије у вези са тим истичу да поменута пракса има везе са чињеницом да је одрицање примерније од уступања, јер се појединци у том случају не излажу додатним судских трошковима. Стога препоручују наследницима да се одрекну наследства. У образложењу таквог nоступања истичу како је женама у сваком случају свеједно уколико реше да не наследе. То наизглед јесте тачно. Али чињеница је да уступање има за nоследицу примењивање правила о nоклону. Сестра се по тој основи налази у другачијој nозицији у односу на позицију када се одриче свог наследног дела. Наиме, у случају одрицања сматра се да "наследник који се одрекао наслеђа никада није ни био наследник".405 У том контексту nотенцирање одрицања од наследства може да се протумачи као покушај да се сестра задржи на nозицији особе којој наследство и не припада. Чини се да се и у том погледу пронашло nравно решење које омоrућава одржавање обичајноправних схватања. А nрема заnажањима nравника и историчара права, такве ситуације последица су недовољно nрецизно формулисаног садржаја одређеног nравног nој ма, односно установе.406 Ђ. Павић такође истиче да због неодређености члана закона који се тиче одрицања од наслеђа постоји могућност 404н • • 11 еrативна наследничка изЈава има конститунвни карактер, она ниЈе само од nроцесног ве и од материјалног значаја (видети: Павић Ђ, 1956, 421-422). Она омогућава појединцу да стекне имовину која му, када је у 11итању интестатско наслеђивање, не приnада. 40s Тодоровић В, Кулић Р, 1997, 29~297. 406 У овом случају говори се о појму одрицан.а од наследства. Прав11ици сами истичу да постоје нелоrичности у примени члана који се тиче одрицаља од наслеђа. Последице примене тог правила у супротности су са основним начелима која се тичу интестатког наслсђивања. Наиме, уколико се за t1аследника који се одрекао наследства сматра да никада и није био наследник - нема места nримени права представљања (видети: Павић Ђ, О одрицан.у од насљедства (наслеђа), Анали Правног факултета у Београду, тромесечни часопис за правне и друштвеt1е t1ауке, октобар- децембар, 1956, 407). 122 wироке интерпретације воље оставитеља. А следствено томе ,.постоји опасност честих спорова".407 * * * Фактографска грађа показује да се појединци руководе - приликом дефинисања наследних права особа женског пола - и према следећем неписаном правилу: "Женско не треба да наследи да не умањи браћи доходак", односно да не "слаби кућу". У образложењу стоји - син "наставља лозу", тј. "мушко седи у кућу, а не женско", следствено томе "ред је" да он наследи имање. Из наведеног се да закључити да је ово схватање у корелацији са претходно поменуrим (удаја и излазак кћери из куће). Испитанице наводе да се одричу свог наследног дела у корист брата или браће јер -"такав је ред" и јер желе- ,,да ме поштују браћа", односно јер "не желим да ме братанци пудев из двор" или "да ме братанци сутра гађају камењем". У вези са тим истичу - "не узмеш дел' да си имаш род", ,,да имаw братство". У супротном, ако "сестра узме брату дел', брат се одрекне од њу". Судећи према томе, сестре могу да остану у складним односима са братом и његовом породицом само уколико се одрекну свог наследног дела. У том погледу се слажем са мишљењем судија да је жени која одлучи да свој наследни део уступи брату свеједно како ће да гласи њена наследничка изјава. Небитно је да ли поступа у складу са обичајем или зако~юм - важно је само да се "не замери са брата".408 Наведене формулације показују да се испитаници руководе обичајноправним схватањима и на основу њих граде став о својим правима на наслеђивање породичне имовине. Сматра се да породична имовина припада сину и у том контексту се однос између сестре и брата описује реченицама - "брат даје сестри", односно "сестра оставља брату" или "сестра узима брату". Испитаници такође сматрају да сестра када "остави брату имање" у ствари чини услугу не само брату већ и његовим синовима, тј. 407 Љid, 409. 408 У том nогледу било би добро да се сагледа стварна природа односа између nоменутих консанrивних сродника. Судећи nрема резултатима мојих ранијих истраживања сродства и сродничких односа у овом региону - брат и сестра најчешће не одржавају интензивну интеракцију и ретко долази до међусобног испомаrања. Значи да се сестра и брат повремено посећују и друже, а неретко чак само једном или двапут rодишње (славе, дечији рођендани и томе слично) (видети: Ђорђевиh Ј, Сроднички односи у Врању, 2001, 4G-98). У том полгеду није најјасније због чега сестра под сваку цену настоји да одржи складне односе са братом. Претnостављам даје то стога што се њено поимање односа са братом заснива на патријархалном моделу сродничких односа који постоји у свести nојединаца, а чијој реализацији се тежи у стварности. 123 својим братанцима.409 У том котексту се nоставља nитаље шта се дешава у случају када брат нема синове, већ само кћери. Уједно је потребно имати у виду да сестра када свој део наследства устуnа брату, уступа га и снаји, односно братовљевој жени. Међутим, појединци сnомиљу снају у том контексту као особу која је ,,дошла на готово". Овим желе да истакну да снаја користи имовину коју није сама стекла, већ су је стицали њени свекар и свекрва (допринос кћери у том погледу се не спомиње). Уједно додају да она има nраво само на коришћење те имовине, а не и на наслеђивање исте. То је тачно уколико њена права посматрамо са становишта обичајноnравног схватања. Законска нормативистика не осnорава снаји да као супруга свог мужа наследи имовину коју је он наследио од родитеља. А судећи према ономе што сам затекла на терену - снаје ту имовину ретко наслеђују, јер се руководе обичајноправним правилом које жени, било да је кћер или мајка, не даје за право да наследи непокретну породичну имовину. Њу наслеђују синови. Уколико ненаслеђивање од стране жена посматрамо из :женске перспективе, односно са становишта сестре која се одриче свог наследног дела и снаје која непосредно преко мужа ту имовину стиче, видећемо да се посебно занимљивим чини схватање исnитаница како би снаја требало да буде захвална заови, односно да "поштује и цени" заову која није "узела брату имање". Поменуто схватање можемо да посматрамо и као показатељ степена у којем су жене свесне свог наследноправног nоложаја. А о томе колико су свесне свог положаја говори и податак да оне саме о својим наследним правима говоре, из наследне позиције свог мужа или брата. Следи да велики утицај иа формираље схватаља о наследним nравима жене има и даље обичајноправна пракса у којој је изражено nрецедентно право мушког рода приликом наслеђивања. У прилог томе говори и следећа наследничка изјава сестре, односно кћерке - "Ништа му не тражим само нека чува мајку". Поменута изјава је дата у корелацији са обичајноnравним схватањем да бригу о родитељима nреузима син. Он на основу тога стиче nраво на наследство породичне имовине, односно очеве и/или мајчине заоставштине. У том контексту је посве разумљиво образложење са кој им сестра уступа свој наследни део брату. Међутим, исnитаници су често истицали да 409 Ова, као и nретходно изнете реченице, указују на линију трансмисије наследних добара која се nоштује nриликом наслеђивања. У том смислу се и доводе у везу тетка и братанци. Говоримо о наследним односима између nобочних сродника. Често nомињани nример такве везе су ујак и сестрић, као и стриц и братаница. О њима су у nрвом реду расnрављали r1равници и историчари nрава (видети: Перић Ж, Задружно наследно право по Грађанском законику Краљевиие Србије, Београд 1913, 37--69; Исти, Приватно nраво, Скуnљене расnраве из rрађанскоrа nрава, Београд 1912, 302-335). 124 кћери брину о родитељима у већој мери у односу на синове. Такав став је уочљив код оних појединаца, односно родитеља, који имају сина који се не стара о њима.410 Сходно томе било би за очекивати да ће и родитељи да одступе од обичајноправне праксе, односно да ће да оставе имовину у наследство кћерки. Али, они то не чине, јер како истичу "зет није род".41 1 Помислићемо да је то само голи изговор да се имовина не остави у наследство кћерки. Али ако узмемо у обзир да кћерка носи презиме мужа а не оца, схватићемо зашто испитаници наслеђивање кћерке доводе у корелацију са њеним мужем, односно зетом. Наведено схватање имплицира везу која постоји између правила наслеђивања материјалних и социјалних добара. Више о томе у наставку излагања. * * * Поступање родитеља према женском детету свакако има везе са прихватаљем обичајноправних схватања права и положаја деце у породици. А у прилог наведеном иду и изјаве запослених у суду који наводе да се у схватању појединаца пресликавају обичајноправна начела а не закон. Тако испитаници ненаслеђивање жена доводе у везу, односно настоје да оправдају и трошковима које су родитељи имали приликом удаје кћерке. Сматрају да су самим тим што су организовали свадбена весеље испунили свој е обавезе врема женском детету . У образложењу поменутог схватања наводе да родитељи неретко потроше много новца за удају кћерке. Уколико су јој уз то припремили и пристојан мираз, односно дар, онда се сматра даје она у потпуности "намирена у свом делу". Што ће рећи да је добила све што јој по обичајном праву припада. Испоставља се да је за удају кћерке шездесетих и седамдесетих година двадесетог века било потребно чuтаво богатство (помиње се цифра и од четрдесет хиљада динара). Испитаниции који живе на селу напомињу да им је у том периоду­ када су углавном живели од аграрне производње -једини начин да обезбеде новац за удају кћерке представљала продаја стоке и пољопривредних производа. А најтеже је било, како наводе, родитељима који су ималу више од једне кћерке. Један од испитаника истиче : 410 Да подсетим - постоје ситуације у којима појединци нису у моrућности да испуне своје обавезе према родитељима из објективних разлоr·а. Физичка удаљеност између деце и родитеља јавља се најчешће као разлог одступања од замишљеноr, односно nрокламованог модела nонашаља. Судећи nрема ономе што затичем на терену- такве ситуације нису сnорне. Проблематичне су оне у којима син из субјективних разлога не жели да се стара о родитељима. 411 О ставу исnитаника према наследним правила зета и домазета, било је говора у nретходном делу овог norлawъa. 125 "Големо би имаја да нисам правија свадбе". Он има три кћерке и сина (кћери су рођене 1952, 1954, 1956, а сии се родио 1960, када се најстарија кћер удала). Син живи са оцем на имању. Све три кћерке су удате и свакој је приликом удаје купио щиваћу мащину и "комбиновану собу", тј. намештај.4 12 Чињеница је да састав поклона и њеrова материјална вредност зависе од материјалне могућности родитеља, али и од економске ситуације у друштву. О томе сведоче и следећи примери: Испитаник наводи да су он и супруга кћерки приликом удаје поклонили "преко 150.000 динара" и собу коју је сама изабрала. А вредност собе процељује на око 150.000 динара (кћерка се удала 1987. године).ш А следећи пример илуструје удају кћерке 1994. године:414 Испитаница наводи да су она и муж кћерки поклонили спаваћу собу, шиваћу машину и хиљаду марака. Она сматра да су јој дали "подоста", односно даје тиме "намирена" и да не би требало да "узима брату".41 5 Напоменула сам да испитаници кћеркино свадбено весеље доводе у везу са наследством сина. Наиме, сматрају да су са трощковима које су имали приликом удаје кћерке "ощтетили" сина, јер уместо да стичу и увећају имовину, они су је умањили. Из тог става се уочава да они не помищљају на то да би кћер уместо поклона при удаји могла да добије породичну имовину у наследство. Па самим тим и не повлаче паралелу између вредности кћеркиног поклона и наследства сина. Не сматрам случајним да се кћеркама "све што им по обичају припада", како кажу испитаници, даје приликом удаје, односно у периоду који се хронолошки посматрано обавља пре наслеђивања. С обзиром на то даривање имовине приликом удаје можемо да сагледамо као добар начин да се женски потомци унапред спрече да наследе. То би уједно значило да кћер која није добила спрему, односно мираз при удаји - а таквих има - има право да конкурише на наследство. Међутим, пракса показује да наведена претпоставка није одржива. Наиме, невезано за то да ли је кћер добила поклон при удаји или не, она нема право наследства. Таква пракса је израз 412 У питању је вербални исказ испитаника С. М. рођеног 1926. године, nољоприврсдник из села Милан ова. 413 У nитању је вербални исказ исnитаника Д. Ђ. рођеног 1935. године, nензионер из Врања. 414 У nитању је вербални исказ испитанице Д. Ј. рођена је 1940. године, из села Дубница. 41 s Поклон те вредности је у том периоду био права реткост. У овом случају ради се о родитељима који живе на селу и можемо их с обзиром на вредност имовине коју поседују сврстати у категорију имућиијих. 126 обичајноправних схватања која, као што знамо, елиминишу женски род из наслеђивања. У вези са удајом кћерке и поклањањем треба истаћи и то да се дешава да родитељи поклоне женском детету неку непокретност приликом удаје. Фактографска грађа показује да су то најчешће виногради, њиве и парцеле. Такви примери нису уобичајени, али, уnркос томе, наводе на помисао да удаја исто тако може да представља прилику да се кћерки у виду поклона уступи непокретност која јој, уколико има брата, не би припала. Нисам склона да ову врсту даривања посматрам као један од покушаја решавања родне неједнакости, као што сматрају поједини 416 п . б . ћ аутори. ремда не могу да порекнем да испитаници поклон КОЈИ до ИЈе к ер при удаји, посматрају као врсту помоћи коју родитељи пружају кћерки за живота. Али, уnркос томе, сматрам да родитељи са даривањем, односно пружањем помоћи кћерки, у ствари покушавају да заштите сина, односно његово наследство, јер верују да ако "пруже ћерки", односно ако јој помажу, да она неће да "узме брату дел"', односно да наследи. Наиме, сматрам да пружање помоћи, ма колико било значајно у датом моменту, не може да се nоистовети са наследством које кћер "оставља брату". У вези са тим напомињем да постоји мишљење да "жртва" поменуте обичајне праксе није женско, већ мушко. Испитаници у образложењу наводе да син због обавезе старања о родитељима често није у могућности да се "слободно креће", а да имање које наследи "није вредно те жртве". А женско дете нема обавезу старања о родитељима, а при том јој они још и помажу. Није искључено да постоје ситуације у којима је син због родитеља остао "на имању", односно није nроменио средину и заnослеље, али се оне не могу посматрати као релевантан nоказатељ наследног nоложаја nојединаца. Наиме, пракса nоказује да мушкарац који има сестру, у сваком случају постаје наследник nородичне имовине. Али зато сестра која има брата, невезано за то да ли је добила поклон при удаји или не и да ли се старала о родитељима или не (а постоје ситуације у којима је бриrу о родитељима преузела кћер а не син), не наслеђује породичну имовину. Истакла сам да у истраживаној средини ретко наилазимо на ситуације када сестра ,,дели" наследство са братом или браћом. Према мишљењу судија и адвоката­ до тога долази када постоје "несређени људски односи". Другим речима, сестра 416 Христов П, "Дуркината нива" и сватбеният дарообмен, Бълrарска етнология, кн. 3-4, София 1999, 56-76. 127 "тражи дел'" уколпко је у сукобу са братом "од раније".417 С обзиром на то да се сестре одричу свог наследног дела, можемо да констатујемо да су односи између сестре и брата такорећи увек складни. Међутим, испитаници наглашавају да ,,данас је сестра брат на брата", а не сестра, као што је то било "раније". Уједно додају да сестре ,,данас узимају без срамоте". Тиме желе да истакну да су nриладнице женског рода у nрошлости nостуnале по обичајноправним начелима чешће неголи што то чине у садашњости.418 Уколико наведено схватање повежемо са претходним, закључићемо да сукоба између браће и сестара има впше у периоду деведесетих година. Међутим, прпхватање наследног дела од стране жена доводим у везу са променама које су настуnиле у том периоду на социоекономском плану. Значи да је одлука жене да наследи свој део последица њене материјалне ситуације, а не сукоба са братом, као што је то била nракса у периоду до деведесетих. Разлика између "раније" и данас огледа се у фази у којој долази до сукоба између сестре и брата. Наиме, у nериоду до деведесетих сукоб између брата и сестре постоји пре покретања оставинског постуm<а и он иницира сестри но наслеђивање, а од деведесетих надаље­ сукоб настаје као nоследица сестриног наслеђивања. А до сукоба у ствари долази због тога јер појединц,И не желе да прихвате економски моменат као ваљано оправдање за женино nоступање мимо обичајне праксе. Наведено говори у nрилог томе да сестре не желе сукоб, али даје он исто тако неминован уколико nрихвате свој наследни део. Када су у nитању разлике у вези са наслеђивањем женског рода у nериоду неnосредно након Другог светског рата и деведесетих година констатујем да се жене педесетих и шездесетих година двадесетог века често нису одазивале на позив суда да присуствују делацији. Заnослени на оставинама у Оnштинском суду у Врању наводе да је таква nракса била последица схватања да ће, ако се појаве на суду, да "увреде брата". У образложењу поменуте ситуације наводи се да неnосредно након Другог светског рата многи појединци нису били довољ~ю информисани о поступку делације и нису знали да ће сестра уколико не оде на оставинску расnраву nостићи уnраво суnротно од оног што је желела - nостаће наследница. Наиме, судија у таквим ситуацијама - када се неко од наследника не одазове позиву да учествује на 417 У овом случају се "раније" односи на период који је nретходио остави ни. 418 Појединцима границу између "раније" и данас представљају деведесете године двадесетог века. То што се период деведесетих nосматра као прекрет11ица сматрам последицом радикалних социоекономских промена које су тих година настуnиле у региону. А на који начин су утицале на регулисаље наследни х односа- видећсмо из текста који следи . 128 оставинском nостуnку- постуnа у складу да чланом 219 ЗН/95.41 9 У каснијем nериоду такви nримери су права реткост, наводе судије. Али не због тога јер женама више није стало до тога шта ће да мисли брат и остала родбина, већ због тога јер је велика већина nоnулације упозната са судским nоступком расправљања заоставштине. Следи да nојединци, који желе да се наследство реши у складу са обичајноnравним нормама, морају у извесној мери да nоступе по закону. А неретко нису ни свесни да обичајноnравна начела nомоћу којих регулишу наслеђивање могу да nостану nравно важећа само уз nримену закона. * * * У неколико наврата до сада наnоменула сам да кћер све оно што ЈОЈ као женском детету по обичајном nраву nриnада добија nриликом удаје. Није случајно да јој се добра дарују приликом удаје јер, као што сам истакла, удаја симболизује "излазак из куће" родитеља. Испоставља се да је удаја најпримернији моменат у животу жене да јој се да оно што јој nриnада. Наиме, кћер не учествује приликом усмене деобе nородичне имовине и не наслеђује уколико има брата. Да nодсетим - састав добара, односно њихова тржишна вредност зависили су од материјалних могућности родитеља. То могу бити: сnаваћа соба, шиваћа машина, веш машина, новац и томе слично.420 У сваком случају - даровала су се покретна материјална добра, а само у изнимним ситацијама и неnокретности nопут љиве, винограда или nлаца. Пракса nоказује да се неnокретна имовииа nоклањала у случају када су родитељи били имућни и када није било мушког nотомства у nородици. Непокретну имовину су добијале у наследство и кћери које су доводиле "мужа на кућу". Примери матрилокланог брака су и те како индикативни за сагледаваље наследних права кћери.421 Наиме, то што женско нема брата не мора да значи да ће 419 У образложељу поменутог члаttа стоји да " ... наследник који се у току целоt' поступка не одрекне наслеђа, али изричито и не изјави да се прима наслеђа, сматраће се као да је дао позитивну наследничку изјаву'' (Тодоровић В, Кулић Р, 1997, 3 12). 420 Обавезан део дара који се добијао "уз младу" у nериоду непосредно пре и након завршетка Другог светског рата били су- шиваћа машина и "шифоњер" (орман). А осамдесетих година двадесетог века обавезан саставни део поклона који су родитељи даривали кћерки приликом удаје била је спаваћа соба. За детаљније образложењедаривања невесте у Вран. у и околини видети: Златановић С, Свадба - прича о идентитету, Врање и околина, Београд 2003, 51-1 38. 421 Премда су наши етнолози тај облик брачне заједнице посматрали са аспекта домазе-rа, а не кћери, односно жette (видети: Пантелић Н, 1991, 46-47). 129 постати и миражџика, односно наследница целокупне породичне имовине.422 Она може да наследи целокупну породичну имовину само у случају када је јединица. Познато нам је да у ситуацијама када на наследство конкуришу особе истог пола, у овом случају сестре, постоји равноправност у наслеђивању nородичне имовине. До одступања од поменутог обичајноnравног правила долази онда када једна од сестара оствари матрилокалан брак. Кћер, односно сестра која након склаnања брака остане да живи са родитељима има право на већи или целокупан део наследства. Школовање, као што сам већ истакла, nредставља такође повод да се детету које је стекло више или високо образовање умањи наследни део. Самим тим кћерки коју родитељи нису школовали, nрипада већи део наследства. Пракса nоказује да се законом нормирано nравило о равноnравности између наследника практикује углавном онда када на наследство конкуришу наследници истог nола. Међутим, исnоставило се да nоменуто правило може да доведе до сукоба између сестара уколико нису сложне приликом расnоделе имовине. Запослени у суду истичу да се сукоби сестара - с обзиром на љихову учесталост - налазе одмах иза сукоба браће и да су такве ситауције уједно и најкомпликованије за расподелу заоставштине. Поводи за конфликте сестара идентични су онима кој и иницирају сукобе између браће. Парнице такође дуго трају и имају за nоследицу nрекид интеракције најближих крвних сродника. У том погледу је евиднетна разлика у понашању жена када на наследство конкуришу са братом, јер се тада махом одричу свог наследног дела, а уколико на наследство конкуришу са сестром онда се прихватају свог наследног дела. Али, као што видимо, упркос томе, долази до сукоба. Но, то иnак не значи да су конфликти између сестара nоследица nримене законских норматива. Уnраво суnротно. Проблем настаје уколико се појединци руководе обичајноправним начелима, која, као што смо видели, nриnадницима истог пола не проnисују увек иста наследна nрава и nоложај. Тако се дешава да сестре или браћа нису равноnравни приликом наслеђивања. С обзиром на то, можемо да говоримо о неравноправности између појединаца истог пола. Наведена констатација, сагледана у 422 То је један од nоказатеља да израз .,безбратница" није увек могућс и оправдано уnотребити као синоним за жену која добија мираз (видети: Вујачић В, Насљедни и имовински односи у "класичној" црногорској nатријархалној nородици, с 110себним освртом на nрецендентно 11раво мушких, 1974, 504- 506). 130 контексту родних идентитета, иде у nрилог nретnоставци о "разликама у истости".423 Овом nриликом желим само да nодсетим да је у питању критика универзалистичких тумачења родних идентитета и неједнакости која се заснивају на дихотомији приватно/јавно, односно природа/култура.424 С обзиром на то да је проблематика родних односа и идентитета веома комплексна, плашим се да би нас дубље залажење у тај проблем сувише удаљило од тематике коју разматрам у раду. * * * Пракса nоказује да жене ретко постуnају мимо обичајне nраксе, али и да разлог томе може да буде једноставно жеља да имају, како кажу, "успомену на татковину", односно да ,,деца знају одакле им мајка потиче" . Такви примери одступања од обичајне праксе приликом наслеђивања налазе се на врху лествице оних које средина најжустрије осуђује. Наиме, испитаници сматрају да жене теже да наследе само онда када се у заоставштини налазе непокретности, односно материјална добра од веће економске вредности. Међутим, не би се сложила са том констатацијом из више разлога. Прво, у заоставштини се такорећи увек налазе непокретна материјална добра, а друто, та врста имовине увек представља економски највреднија добра. Осим тога, једино она и фигурира у свести људи као "успомена на татка". Трећа ствар која не иде у прилог схватању испитаника да жене наслеђују само онда када су у питању економски вредна наследна добра, јесте то да има неуnоредиво већи број жена које не наслеђују очеву или мајчину заоставштину, од броја оних које ју наслеђују. А то свакако није последица ниске економске вредност већине заоставштина, већ прихватања обичајноправних схватања. Наведене констатације изводим на основу примера који показују да женама, када желе да наследе, економска вредност добара која се налазе у саставу заоставштине, није од примарног значаја. Испитанице, како оне које нису наследиле, тако и оне које јесу, наводе да "земља није да се богатиш, већ да имаш успомену". Према томе, економска вредност добара нема утицаја на поступање жена приликом наслеђивања. Наиме, на основу изјава и понашања исnитаница можемо закључити да оне полазе од схватања да евентуална материјална корист коју би имале уколико би наследиле не може да се упореди са 423 Abu-Lughod L. Can Thcre Ве А Feminjst Ethnography, Woman & Performance. А Joumal of Femjпjst Theory, Vol. 5, No 1, 1990, 25; nрема: lvanovjc Z, Antropologija zene ј pjtanje rodnih odnosa u jzmenjenom diskursu antropologjje, pogovor u: Z. Рарјс ј L. Sklevjcky (ur.) Antropologjja zene, Beograd 2003,427. 424 А један од основних вроблема униiЈСрзалистичких објашњења ,јесте nретnоставка о 11остојању хомоrених родних категорија, о заједничком, есенцијалистички схваћеном родном идентитету" (Ivanovjc Z, Antropologjja zene ј pjtanje rodnih odnosa u jzmenjenom djskuгsu antropologjje, 2003, 425). 131 оним шта би у том случају изгубиле- складан однос са братом и његовом породицом. А као што истиче једна од њих "тиме што се одричу свог наследног дела, доприносе очувању родбинских веза, а то је ипак најбитније."425 Значи, патрилинеарна идеологија има знатан утицај на формираље културне нормативности у истраживаној 426 Али . средини. , као што смо видели, то не значи да код жена не постоЈи жеља да наследе, и да оне нису свесне свог неравноправног положаја. Ствар је у томе што само неке од њих то јавно и признају.427 Уколико се осврнемо породичне односе у породици у којој су те жене одрастале, видећемо да су њихови брат или браћа, представљали "повлашћену категорију" - њима је било све дозвољено а ништа забрањено. Укратко, сестре су сносиле већи део одговорности. А када су се удале, остали су родитељи сами - сами раде и сами се старају о себи, јер им син не nружа помоћ онолико колико би могао, односно онолико колико се то од њега очекује. Према томе, оне су испуниле све своје дужности а брат такорећи ниједну, али, упркос томе, он све наслеђује. Због тога наслеђивање препознају као ситуацију у којој се манифестује њихов неравноправан положај, а уједно и повлашћени положаја мушкарца. Али то што су свесне свог положаја не значи да су спремне да поступају ван устаљеног концепта наслеђивања. Тако се, упркос свесности, и даље придржавају устаљених образаца понашања. Претпостављам да већина жена није спремна да радикалније поступа, односно да конкретизује своје идеје у вези са постизањем родне равноправности код наслеђивања јер не виде начин на који би у случају да прихвате наследство успеле да сачувају складан однос са братом, а самим тим и свој идентитет и интегритет.428 С обзиром на то не чуди да доживљавају "конфликт са собом"429 јер, 425 У питању је вербални исказ судије запослене на оставинама у Општинском суду у Врању (рођена је 1948. године). А њено мишљење издвајам због тога јер је и1щикативно за разумевање ситуације о којој говорим. Наиме, она уз наведено наглашава: "Тачно је да су женска деца оштећена приликом регулисања t1аслеђа." Али сматра да је исnравно да мушкарац наслеl)ује nородичну имовину. Значи да оправдава nримену обичајноnравних правила код наслеђивања, а не нормативистику и то са образложењем да је очување складних односа са братом нај важније. 426 А њу карактерише "стално настојање да се реинтерnретирају основне чињенице животног искуства и то на такав начин који ће их превазиhи и успоставити ауторитет мушкарца у различитим доменима живота и искуства" (Ивановић З, На кога личе деца: сродство код Срба и принципи перцеnције сличности међу сродницима, Оби<шји животног циклуса у градској средини, Посебна издања ЕИ САНУ књ. 48, Београд 2002, 388). 427 "Криво ти ако не добијеш ништа", истиче једна исnитаница (рођена је 1959. године, средња стручна спрема, живи и ради у Врању, а nореклом је из Врањске Бање). 428 У питању је лични идентитет који се реализује кроз различите улоге и nозиције које жена заузима у друштву. 429 Благојевић М, Родитељство и фертилитет, у: Србија крајем 90-их, Институт за социологију Филозофског факултета у Београду, Београд 1997, 161. 132 између осталог, "имају ставове које друштво не прихавата".430 Наиме, живе у социјалном окружењу које подржава "традицијску структуру мишљења и традицијске односе у породици".431 * * * Поједини наши етнолози и правници одрицање сестре од наследства објашњавали су помоћу "економског рационализма".432 Сматрали су оправданим да женско не наслеђује обрадиве nовршине, јер, као што сам истакла, на тај начин се сnречава уситњавање nољоnривредног имања.433 Поменуто образложеље може да се nрихвати као оnравдано само у случају када се имовина налази на селу и када брат остаје да живи на и:мању, али не и у оним ситуацијама када родитељи остају на имаљу сами, и када се брат не интересује за имање и nољопривреду. Што се "цеnкања", односно уситњавања имања тиче треба истаћи и то да примери показују да до уситњавања nољоnривредног nоседа долази управо приликом наслеђивања особа мушког пола. У питању је примена принципа једнакости код наслеђивања. Уситњавање имања према томе може се посматрати као последица примене не само обичајног nрава већ и закона.434 Према томе, не сматрам да искључивање жена из наслеђивања непокретности можемо оправдати настојаљем да се сnречи уситњавање имања. Поготово ако имамо у виду да је појединцима најважније да имање наследи син, односно синови, а да им је очување целине обрадивих површина од секундарноr значаја. Тако се затвара круг, односно враћамо се на почетак и добијамо одговор на питање зашто женско не треба да наслеђује имовину - зато јер имање фигурира у 430 Loc. Cit. 431 Га.вриловић Љ, Обичајноnравно регулиса.ње nородичних односа., ГЕМ књ. 52- 53, Београд 1989,70. 432 "Када се сестра данас одриче свог дела имаtьа у корист брата, то не значи да се ради само о снази nатријархалне традиције, већ и о економском рационализму схватљивом сваком сељаку за кога признаваље једнаких наследних nрава за оба рода значи даље уситњавање ионако већ уситњених сељачких nоседа." (видети: Pavkovic N, 1982, 34). 433 Елиминација жена при наслеђивању nороди чне имовиttе nостqјала је и у средљовековним nравима. Аутори су вееrалитарност nри иаслеђивању у том nериоду објашњавали nотребом да се сnречи nревелико уситњавање имаља. Сматра се да се из истог разлога увео и nринциn минората код наслеђиваља особа мушког рода (видети: Вилфан С, 1996, 260; Павковиh Н, 1996, 333). 434 Међутим, на nримеру Закон о наслеђива.њу који је на снази у Бугарској од 200 Ј. године види се да уситњавање може да се сnречи а да се не наруши nринциn равноправности код наслеђивања. Према члану 72 ЗН/2001. nоменутог закона- nриликом састављаља наследних делова није дозвољено дељење на делове који су мањи од З декара када су у nитаљу њиве, односно маљих од 2 декара код ливада и маљих од 1 декар код винограда (Закон за наследството, Данъци, такси, разnоредби свързани с наследявавето, Солотон 2002, 20). Дека р је мера која се користи за земљиште, а један декар је исто што и десет ари {\V\V\v.vokabular.org/?search-deka.r). 133 свести појединаца као "неотуђиви део породичпе структуре који се тежи очувати"435 у оквиру агнатске сродничке заједнице. А то је практично немогуће постићи ако имовину наслеђује кћер, јер она - у складу са обичајноправним схватањем - не наслеђује презиме.436 Испоставило се да наслеђивање презимена представља један од кључних момената који је потребно узети у обзир приликом разматраља наследних права и односа између потомака различитог пола. Наиме, претпоставља се да удаја, било да је у питању патрилоклан или матрилокалан брак, имплицира промену презимена.437 А уколико пођемо од схватања да се приnадност сродничкој заједници одређује "супстанцијалном истоветношћу" 438 односно крвно м везом, онда се презиме може схватити као симболичка манифестација и социјално признање те истоветности. У том погледу се елиминисаље женског рода из наслеђивања непокретне породичне имовине доводи у везу са њиховим ненаслеђивањем социјалних добара. Фактографска грађа којом располажем показује да жене приликом венчања махом мењају презиме, односно прихватају презиме мужа.439 Премда се дешава, али врло ретко, да девојка приликом удаје задржи девојачко презиме и уз њега дода презиме мужа.440 Уколико се вратимо на nраксу регулисања оставине покојног оца, видећемо да кћери, односно сестре, наслеђују непокретност уколико немају брата, односно браћу. У питању су случајеви када жене не наслеђују само неку њиву или плац, већ и цело имање. Међутим, невезано за то да ли имају брата или не и да ли су наследиле неку непокретност или не - пракса показује да оне не наслеђују презиме. Значи да презиме представља добро које се наслеђује патрилинеарно.441 А ако узмемо у обзир значај који има презиме у таквој социјалној средини у којој влада патријархална идеологија, онда није нелогично да се елиминисање женског рода из наслеђивања непокретне породичне имовине образлаже њиховим ненаслеђивањем 435 Гавриловиh Љ, Обичај~юnравно реrулисање nородичних односа, 1989, 66. 436 Презиме се nрема етнолошкој концеnцији наслеђивања сврстава у груnу социјалних добара (видети: Pavkovic N, 1982, 36). 437 У том контексту изузимам nримере жена које се нису удавале, односно венчавале и које самим тим задржавају nрезиме оца. 438 Eritje F, Dve sestre i njihova mati , 2003, 8. 439 У nитању је евиденцији матичара запослених у мати•тој служби Оnшти не Враље. 440 У матичној служби Оnштине Врање наnомињу да је nоме~1ута nракса nрисутна нарочито деведесетих година двадесетог века и да се на солуцију да задрже презиме одлучују жене које су по занимаљу лекари, стоматолози, 11равнице и томе сли•1но. Другим речима, nрезиме задржавају збоr nрофесије. 441 Изузетак у том nогледу r1редстављају ситуације када се nриликом удаје задржи девојачко презиме и уз њега дода nрезиме мужа. Такви примери, иако нису често у пракси, иnак указују на моrући правац којим би могле да се крећу nромене у вези са применом nринципа патрилинеарности у наслеђивању социјалних добара. 134 презимена. Али, упркос томе, то не значи да поменутим образложењем можемо оправдати праксу ненаслеђивања од стране припадница женског пола/рода. Уједно треба рећи да она представља најуочљивији пример неусаглашености између законодавне нормативистике и праксе, са једне, и правне и клутурне нормативности са друге стране. А променама у погледу наслеђивања непокретности од стране жена можемо, по свему судећи, да се надамо тек онда када се промене принципи по којима функционишу брачни и сроднички систем. У првом реду мислим на патрилинеарност и патрилокалност. У досадашњем тексту говорила сам о наследним односима и пракси која се јавља код наслеђивања непокретне породичне имовине. Стога се поставља питање шта се дешава код наслеђивања покретне имовине. Пракса показује да начин расподеле покретних добара која се налазе у саставу заоставштине покојног оца или мајке зависи од више фактора. У првом реду од тога да ли је неко од потомака живео у заједници са родитељима или не. Уколико је постојала заједница живота, онда и nокретну имовину наслеђује дете које је живело са родитељима. У супротном се покретна добра деле у складу са договором између наследника. То ипак не значи да код наслеђивања nокретних добара не долази до конфликата између сродника. Фактографска грађа nоказује да су сукоби између браће и сестара, односно сестара међусобно, неминовни уколико наследници не могу да усагласе своје жеље и настоје да сву покретну имовину деле на једнаке делове. Наиме, такву поделу је фактички тешко извести уколико је оставилац поседовао само једну покретну ствар, рецимо један атуомобил или трактор. Обичајноправно начело налаже да се у том случају имовина прода и новац подели. Али испитаници напомињу даје немогуће поступити у складу са тим правилом уколико се потомци заваде пре покретања оставинске расnраве или током самог оставинског поступка. Фактографска грађа показује да полна припадност nојединца, односно наследника, не утиче значајније на наслеђивање покретне имовине. Њен утицај је ипак евидентан код наслеђивања покретне имовине која у свести појединаца фигурира као обележје мушког или женског рода. У nитању је, пре свега, оружје. Запослени на оставинама напомињу да пушку и пиштољ наслеђују синови, а кћери само онда када у породици нема мушког потомства. Уједно напомињу да је то последица nримене обичајноправних схватања, а не нормативистике. Наиме, судије напомињу да се код законског наслеђивања покретне имовине примењују исти нормативи као и код наслеђивања непокретне имовине. Стога су сви потомци равноправни код наслеђивања очеве или мајчине 135 оставине, невезано за природу добара која улазе у састав заоставштине. Међутим, видели смо да обичајно nраво познаје разлику и у том погледу, а она се у пракси не испољава само код наслеђивања "татковине", тј. очеве заоставштине, већ и код наслеђивања "мајковине", тј. имовине коју је поседовала мајка. Што се тиче наслеђивања "мајковине" треба истаћи да у истраживаној социјалној средини наилазим на два обичајноправна схватања. По једном - имовину мајке наслеђује само кћер, односно кћери, а по другом - син и кћер заједно.442 Претпостављам да разлике у поимаљу наследних права деце приликом наслеђивања "мајковине" имају везе са природом добара која се налазе у мајчиној заоставштини. Наиме, фактографска грађа показује да nримена једног или другог схватања зависи управо од састава мајчине заоставштине. Исnоставило се да у ситуацијама када је мајка поседовала непокретност или покретну имовину веће економске вредности - онда заоставштину скоро увек наслеђују син и кћер заједно.443 Следи да се обичајноправно правило о првенству кћери код наслеђивања мајчине заоставштине примењује само онда када је у питању покретна имовина од мање економске вредности, односно она чије наслеђивање не захтева покретање оставинског поступка.444 Из наведеног произлази да се наследliИК мајчине имовине одређује према саставу добара која чине "мајковину", а не према полној припадности наследника, као што је случај код избора наследника "татковине". Међутим, не смемо заборавити да на избор наследника очеве имовине у првом реду утиче примена принципа патрилинеарности. Тако се на први поглед чини да се разлика између наслеђивања мајчине и очеве имовине огледа у томе што су код наслеђивања "мајковине" сви потомци, невезано за њихову полну припадност, равноправни. Али не заборавимо да то важи само за оне ситуације када се у саставу мајчине имовине налази непокретна имовина. Судећи према фактографској грађи, такве ситуације нису уобичајене, што је донекле и разумљиво ако имамо у виду да жене ретко поседују неку непокретност. Значи да се код наслеђивања "мајковине" углавном поступа у складу са већ поменутим обичајноправним схватањем. Наведено нас враћа на констатацију да избор наследника "мајковине" понајвише зависи од природе добара која се налазе у 442 О наследним nравима и положају оца, односно мужа код расnрављања мајчине, односво женине заоставштине говорим у nоглављу о наслеђивању брачвих партвера. 443 Истакла сам да приnадницс женског рода ретко имају у својини неку неnокретвост и да су то углавном nарцела, њива, виноград и томе слично. А од nокретне имовине која се расnравља на остави ни то могу да буду девизна или динарска штедња. 444 Судећи nрема фактографској грађи то су најчешће: намештај, шиваћа машина, nокућство, тканине и томе слично, односно имовина коју жена најчешће добија на nоклон nриликом удаје. 136 саставу заоставштине. Сматрам да је то зато што појединци поступају у складу са обичајноправним схватањима, односно мимо законских норматива, што је случај не само у овој него и у многим другим ситуацијама. 2.1.6. Адопција и наслеђивање С обзиром на то да "Filios farnilias non solum natura, verшn et adoptiones faciunt"445, неопходно је сагледати и објаснити наследна права и положај усвојеника. Адопцијом се успоставља грађанско сродство.446 У питању је сродство по усвојењу које настаје између усвојиоца и усвојеника, а на основу тога између усвојеника и осталих усвојиочевих сродника.447 Навела сам да крвно и грађанско сродство представљају основ за интестатско наслеђивање. Важним сматрам истаћи да једно сродство не искључује могућност формирања и постојања другог. То конкретно знаqи да се са адопцијом не "уништавају већ постојећи односи крвноr сродства у којима су се дотле налазили усвојеник и усвојилац нити се тиме утиче на могућност засннвања, на страни ових лица, новог односа крвноr сродства у будућности."448 С обзиром на то "усвојено лице се може појављивати било као оставилац било као наследник, и то у оквиру обе обе групе лица, тј. како у оквиру заједнице својих крвних тако и у оквиру заједнице својих грађанских сродника."449 То конкретно значи да појединац који је адоптиран има законско право да наследи своје биолошке родитеље и остале сроднике по крви, али и сроднике који проистичу из адопције. Њеrа уједно могу да наследе њеrови 4-4S ,,Деца у nородицу долазе нс само nриродним nyreм (рађањем) него и усвојен,см" (Тодоровић В, Кулић Р, 1997, 73). 446 Када је реч о адоnцији као nредмету етнолошких истраживања, треба напоменути да у радовима углавном наилазимо на дескрипције самог обреда усвајања и оних радљи које том обреду претходе или следе. Овом приликом скрећем пажљу 11 а рад у којем је ауrорка - за разлику од других истраживача ­ nосматрала адопцију као обред прелаза (видети: Дивац Зорица, Адоnција као обред nрелаза, ГЕИ ХХХЩ Београд 1984, 47-53). 447 Услови и поступак заснивања усвојења, као и права и дужности усвојиоца и усвојсника, уређени су Законом о nородичним односима (видети: "Siu2Ьcni Glasnik RS", br. 18/2005. од члана 88. до члана 109; http://W\vw.lawyer.co.vuЉazalgradjansko%20pгavo.htm). Адоnција се пре доношења поменутог закона регулисала nрема одредбама Закона о браку и породици (Siuzbeni glasпik SRS" br. 22/80. и br. 11/88) (видети: http://\>JWw.rod iteljшg/down load/porodi~ni z.akon ser.pdf ). Потребно је наnоменути да је у Србији од 1946. годю1е када је ступио на снагу први закон таквог карактера па све до 2005. било у примени неколико закона којима се регулисало питање адопције. О nојединостима у наставку излагаља. 448 Блаrојевић Б, Наследна nраво у Југославији, Права реnублика и покрајина. "Савремена администрација", Београд 1988, 135. 449 Благојевић Б, Наследио nраво у Југославији, Београд 1988, 135. 137 крвни и грађански сродници. Правници су у вези са тим постављали nитање наследноправноr положаја и права појединаца који приnадају једној или другој груnи сродника уколико заједно претендују на наследство усвојене особе. Наиме, у том случају могу да буду у сукобу две груnе сродника - крвни и грађански.450 Међутим, проблема неће бити уколико усвојено лице има потомке - биолошке или усвојене - јер се они у сваком случају први јављају за наслеђе. У супротном - када усвојено лице нема потомства - наследноnравни nоложај оставиочевих крвних и грађанских сродника зависи од врсте адоnције. Правници и законодавци сем nоментуог, сусретали су се и са низом других nитања. Једно од њих тиче се наследних права усвојеног лица у односу на крвне сроднике усвојитеља. На који начин је наш законодавац настојао да реши проблеме у вези са наследним правима усвојеника и усвојиоца - настојаћу да објасним у наставку. Упоредо са тим анализирам саму праксу са којом сам се сусрела у истраживаном социјалном времену и nростору. * * * Потребно је свакако нагласити да наследноправна дејства усвојења у свакој држави, па тако и у Србији, зависе, с једне стране, од врсте усвојења која постоје у тој држави, а са друге стране од општег става према значају усвојења у социјалном и правном систему сваке државе. У Србији је у складу са одредбама савезног Закона о усвојењу из 1946. године постојала могућност само непотпуног усвојења. Одликовало га је то да ,.није ни у колико дирало у односе и правне могућности које су постојале између усвојеника и његових крних сродника".45 1 Тако је nојединац који је адоптиран имао законско право да наследи своје биолошке родитеље, али и оне стечене адоnцијом. Њега су такође могли да наследе његови сродници по крви, али и они проистекли из адопције. Са Уставним амандманима из јуна Ј 971. године питања породичног и статусног права физичких лица nрешла су у искључиву нормативну надлежност република и покрајина. Од тог периода па надаље, правници и остали у законодавству јавно су почели да заступају мишљење да би у тадашњој држави требало допустити nоред непотпуног усвојења и потпуно.452 Напоменула сам да је у том социјалном 450 С обзиром на то можемо рећи да сва nозитивна nрава - немачко, аустријско, швајцарско, француско и nрава осталих евроnских земаља - у којима круг законских наследника обухвата сроднике трећеr и даљих наследних редова - "постављају извесна оrраничења у nогледу узајамних могуhности за наслеђивање из~1еђу усвојеника и њеrових грађанских сродника" (Блаrојевић Б, 1988, 138). 451 Љid, 138. 452 Љid, 138. 138 времену дискутабилно било питање наследних права и положаја крвних сродника усвојиоца наспрам усвојеног лица, и обратно. Претпостављало се да ће ствари бити јасније и јещюставније за решавање поменутог nроблема уколико се узакони потпуна адопција. Тако је у Србији уз непотпуну нормирана и потпуна адопција.453 Наследна права и положај усвојеника и усвојиоца од тог момента па надаље зависе од врсте усвојења и регулишу се на основу закона о наслеђивању.454 Наследноправни положај усвојеника из непотпуног усвојења регулисан је чланом 35 ЗН/95 . Усвојеник из непотпуног усвојења и његови потомци наслеђују само усвојиоца али не и његове крвне сроднике.455 Важи и обратно - усвојилац из непотпуног усвојења и његови крвни сродници не наслеђују усвојеника.456 За разлику од наведеног - усвојилац из потпуног усвојења и његови крвни сродници наслеђују усвојеника и његове потомке исто као што родитељи наслеђују децу и њихове потомке.457 Наследноправни положај усвојени ка је у том случају идентичан положају и правима усвојиочевих крвних сродника. То значи да у случају потпуног усвојења, између усвојиоца и усвојеника постоје наследио-правни односи који су идентични односу између родитеља и њихове биолошке деце. А уједно се гасе права и обавезе усвојеника према његовим биолошким родитељима и другим консангвиним сродницима, као и права и обавезе његових биолошких родитеља и консангвиних сродника nрема њему.458 То значи да усвојеник из поптуног усвојења не наслеђује своје крвне сроднике, нити они наслеђују њега. Исто правило важи и за nотомке усвојеиика.459 Изнимку у том погледу представљају примери код којих усвојења 453 Услови и постуnак засниваља усвојења, као и nрава и дужности усвојиоца и усвојеника нормирани су у складу са r1роnисима Закона о браку и породичним односима- члан 39, члан 151- 199 (видети: http://\VW\v.roditelj.org/do\vnload/oorodi~ni zakon ser.QdO. nоменути закон је 2005. године замењен сада важеl\им Законом о породичним односима (видети: Porodi~ni zakon, "SI. Glasnik RS", br. 18/2005. од члана 88 до 109 (http://\vw\v.la\vyer.eo.yu/Ьaza gradjansko%20pravo.htm). Међутим, услови и nоступци адопције nри том нису измењени. 454 Сви закони о наслеђивању који су били nримењивани у Србији од 1974. године надаље нису претрnели суштинске измене око nитања прописа у вези са регулисањем наследних односа између грађанских сродника. У раду се ипак позивам на онај закон о наслеђивању који је у примени од 1995. године, јер је у периоду који је и стражи ван nредстављао најновији закон те врсте. 455 nрема члану 35 ЗН/95, у: Тодоровиh В, Кули!\ Р, Наследио 11раво и ванnарнични постуnак у nракси, Закон о наслеђивању са објашњењима, Закон о ванпарничном постуnку са објашњењима, друго измењено и доnуњено издаље, "Службени Глас11ик" са п.о. Београд 1997, 74. 456 Према члану 38 ЗН/95, у: Тодоровиl\ В, Кулић Р, 1997, 75. 457 nрема члану 37 ЗН/95, у: Тодоровиl\ В, Кулиl\ Р, 1997, 75. 458 Видети: чл. 34 ЗН/95, у: Тодоровић В, Кулић Р, 1997,74. 459 Члан 34 ЗН/95 , у: Тодоровиl\ В, Кулић Р, 1997, 74. 139 крвних сродника. Из којих разлога су те ситуације посебно занимљиве - видећемо у наставку текста. Запажамо да су разлике између поптуне и непотпуне адопције суштинске природе, и самим тим не производе исте наследио-правне последице. Код потпуног усвојења усвојеник постаје члан породице усвојитеља прекидајући сваку правну везу и сваки правни однос са својом породицом по рођењу, односно са сродницима по крви. А код непотпуног усвојења не долази до прекида постојећих правних односа између усвојеника и његових консангивних сродника. Стиче се утисак да је наследноправни положај усвојеника из непотпуног усвојења повољнији у односу на наследна права усвојеника из потупног усвојења. Поједини правници су у вези са тим расправљали о оправданости узакоњења потпуног усвојења.460 Међутим, наследноправни положај и права усвојеника и усвојиоца у случају једног и другог усвојења зависе и од тога да ли приликом њиховог одређења полазимо од правног или обичајноправног становишта. Није искључено да су nравници који су заговарали непотпуно усвојење узимали у обзир тада присутну обичајноправну праксу, а не легислативу.461 Међутим, треба имати у виду да у стварности наилазимо на различите ситуације и побуде из којих појединци или брачни парови желе да усвоје дете .462 С обзиром на то - претпостављам да је основна интенција законодавца nриликом увођења потnуног усвојења била двојака- са једне стране да појединцу који усваја пружи могућност избора, а са друге стране да елиминише све чиниоце који би детету које се усваја могли да угрозе материјалну, социјалну и емоционалну сигурност. Нормирање потпуне адопције, сагледано са аспекта сродничких веза и односа, има за последицу и проwирење круга законских наследника. Тако су у тај круг уз оставиочеве биолошке потомке и његовог брачног друга, уврwтени и оставиочеви усвојеници и њихови потомци.463 Из тог следи да законодавац ставља у исти наследни ред крвне и грађанске сроднике. Тако се у првом наследном реду могу затећи 460 Према мишљењу nравника који су заговарали социјалистичко друштвено устројство - nоnтуно усвојење није nримерено јер није у сагласности са прокламованим nравима појединаца у социјалистичком друштву (видети: Блаrојевић Б, 1988, 139). 461 У другом делу текста износим чињенице на основу којих извадим такав закључак. 462 Закон о браку и породичним односима (сада је то Закон о nородичним односима) предвиђа могућности усвојења лица које није млађе од три месеца и старије од 18 година (видети: Porodi~ni zakon, "Sl. Glasnik RS", br. 18/2005. члан 90; http://W\vw.la,yyer.co.ytJЉazalgradj ansko%20pravo.hti11), тј . појединца који се с обзиром на године старости може уврстити у категорију малолетника, односно лица за које се претnоставља да није способно да се само стара о себи. 463 Према члану 8 ЗН/95. Овај члан одговара члану 9. ЗН/74 (у: Тодоровић В, Кулић Р, Наследио nраво и ванпарнични постуnак у nракси, Београд 1997, 45). 140 потомци по крви и они који су усвојени. Једни и други могу заједно да конкуришу на наследство покојног оца или мајке, односно оца по усвојењу или мајке по усвојењу. Осим тога, сви заједно имају право на по.цједнак део наследства.464 Наследноправни положај усвојеника равноправан је у том погледу са положајем и правима усвојиочевих крвних сродника. Важним сматрам истаћи и то да ЗН/95. године, као ни они који су му претходили, не искључује могућност адопције у случају када појединац иm1 брачни пар имају рођено дете, или децу. Уз то је нормирана и одредба да се - у случају када усвојилац има биолошко потомство - могу ограничити или сасвим искључити наследна права усвојеника према усвој иоцу. Законодавац је са ЗН/95. године прописао такође правило да се у случају када се као усвојилац јавља брачни пар, наследна права усвојеника према сваком од брачних партнера могу одредити појединачно и различито.465 Закон о усвојењу предвиђао је и могућност престанка усвојења.466 Али, као што ћемо видети, наследноправни положај и права усвојен.ика и усвојиоца зависе и од других фактора а не само од врсте адопције. Не сматрам отежавајућом околношћу то што закон пружа могућност за различите комбинације претходно поменутих чинилаца, већ то што њихова комбинација у одређеним ситуацијама доводи до колизије између појединих норми. Правници и судије у вези са тим напомињу да законски прописи који су били на снази од седамдесетих година двадесетог века па надаље нису били довољно прецизно формулисни. У образложењу додају како се поједИ11е нормативне одредбе могу тумачити на различите начине, а како показује њихово професионално искуство, то води ка неправилностима у вођењу судског поступка.467 * * * Са одређивањем наследноправног положаја и права усвојеника наспрам њеrових крвних сродника са једне, и грађанских сродника, са друге стране, поставља се - са етнолошког/антрополошкоr гледишта - питање одлика и предности једног у 464 Наведено је у корелацији са чиљеницом да осrавиоца код закш1ског наслеђиваља могу да наследе само његови законски наследници (видети: Тодоровиli В, Кулиli Р, 1997, 45). 465 Видети: чл. 176. ЗН/95 и 34. ЗН/95, у: Тодоровић В, Кулиh Р, 1997,74. 466 Поменуто начело нормирано је чла1юм 106. Породичног закона из 2005. године (Porodicni zakon, "SI. Glasnik RS", br. 18/2005, 22, http://\.Y\V\.v.la\vyer.co.vu/Ьazalgradjansko%20pravo.htm). 467 У nрилог наведеном додају да сnорне ситуације настају код интестатског наслеђиваља - у том случају имају само усвојеници из nотnуног усвојења иста наследна nрава која су дата рођеној деци. А у закону о усвојењу такав став није nрецизно формулисан и због тога се може тумачити на више начина (nрема усменом исказу суција к~ји су заnослени у Оnwтинском суду у Врању). То указује npe свега на дистинкцију која се јавља код наслеђиваља између nравне теорије и нормативистике са једне, и nраксе, са друге стране. 141 односу на друго сродство. Крвно сродство је - све до узакоњења грађанског - nредстављало једини основ за интестатско наслеђивање.468 Оно би, с обзиром на улогу и значење које има у срnском традицијском друwтву и обичајноnравној nракси, требало да има nредност у односу на грађанско сродство. Наиме, заснива се на крвној, односно биолоwкој вези,469 док се ово друго заснива на социјалној вези. Чини се да је наведена чиљеница имала известан утицај и приликом правног и законодавног дефинисаља односа између крвног и грађанског сродства.470 При том свакако треба имати на уму да крвна веза сама по себи не би имала никаквог значаја. Самим тим можемо и њу посматрати као својеврстан друштвени продукт. На који начин се исnољава дистинкција између правног и обичајноправног схватања nоменутих врсти сродства код регулисања наследних односа у случају адоnције - видећемо у наставку текста. Пракса коју бележим у социјалној средини у којој је врwено истраживање показује даје адопција у датом социјалном времену (друга nоловина двадесетог века) практикована само у оним ситуацијама када брачliИ пар из одређених разлога није био у могућности да биолошким nyreм обезбеди потомство, односно наследника. У том случају се усвајало само једно дете. По неписаном правилу - братанац или братаница, односно сестрић или сестричина, тј. дете од најближих мужевљевих или жениних крв1ш сродника. Самим тим ситуација у пракси није била сложена, барем не у тој мери у којој је законска регулатива претпоставила да би могла да буде.471 468 Да nодсетим -закони о наслеђивању у Србији - nознају два вида наслеђивања- законско, односно интестатско и тестаментално, односно наслеђивање по оnоруци (видети: члан 2 ЗН/95; у: Тодоровић В, Кулић Р, 1997, 29-30). 469 У основи nредстава о крвном, тј. биолошком сродству "наилазимо идеју о деоби заједничке телесне суnстанце, 'исте крви"' (Ивановић З, На кога личе деца: сродство код Срба и nринциnи nерцеnције слиqности међу сродttицима, Обичаји животtюг циклуса у градској средини, Посебна издања ЕИ САНУ кљ. 48, Београд 2002, 383). А изрека "Од крв вода не бива", која се често користи и у врањском крају, nредставља "оnшту метафору која најјасније изражава идеју о посебној природи и значају крвносродничких веза у односу на остале социјалне односе." (Ивановић З, 2002, 383). 470 Проблем у вези са одређиваљем односа између крвног и грађанског сродства nри наслеђивању био је у жижи интересоваља и након кодификације Српског грађанског законика. А посебно интересантним сматрам то да су полемике вођене око nитаља nредности грађанског у односу на крвно сродство у задрузи (видети: Перић Ж, Задружно наследио право по Грађанском законику Краљевине Србије, Београд 1913, 127-138). Рекла бих да се у овом случају може говорити о утицају страних норматива на наше законописце и коментаристе, али и о недовољном nознаваљу ситуације на тepetty. Наиме, ако је веровати Боrишићу и љеговим сарадницима, усвајало се дете "из рода", тј. сродник по крви (Боrишић В, 1874, 206; 301- 315). 471 Наиме, законодавац у Србији није искључио могућност усвајања сродника, односно не nоставља под обавезним усвајаље несродника. Усвајаље крвног сродника регулисано је чланом 92. Из текста ове норме видимо да "Не може се усвојити крвни сродник у правој ли11ији, а од сродника у nобочној линији рођени брат или сестра, односно брат или сестра по оцу или мајци." (Porodi~ni zakon, "SI. Glasnik RS", br. 18/2005,22, http://\vv.rw.la\vycr·.co.yuЉaza/gгadjansko%20pravo.htm). При том је nотребно 142 Чињеница је да nравници и законодавци сроднички однос између усвојиоца и усвојеника, невезано за то да ли између њих nостоји крвна веза или не, nреnознају као грађанско а не као крвно сродство. То да су усвојилац и усвојеник- у случају када се усваја крвни сродник - уједно и у крвном сродству, са nравне таqке не nредставља релевантан nодатак. Али треба имати у виду да приликом интестатског наслеђивања разлике између грађанских и крвних сродника не nостоје. Наведено представља једну од неподударности између обичајноправног и нормативистичког поимања адопције. Наиме, по обичајноправном схватању је и те како важно узети у обзир даје усвојених у крвном сродству са усвој итељем. Истакла сам да су се у nрвом реду усвајали сродници мушког пола, али је важно напоменути да су адоптирана деца из породица у којима је било више од двојице синова. У свајање, у том случају, можемо nосматрати и као nокушај да се спречи деоба nородичне имовине и као последица тога, уситљаваље имања. На тај начин се доnриносило очувању целине породичне имовине, како код усвојитеља, тако и у породици из које потиче усвојеник. Испоставило се да је примера адопције сродника било више шездесетих и седамдесетих година двадесетог века, а да се осамдесетих, а нарочито деведесетих година проблем неимања порода решавао на други начин, између осталог, усвајањем несродника. Пракса показује да је приликом усвајања сродника неретко изостављена законска процедура усвајања. То сматрам последицом тога да су се у првом реду усвајали братанци, односно агнатски сродници мушког пола. Самим тим, усвојеник није мењао презиме, а промене које су наступиле услед усвојења нису захтевале законско реrулисање тог чина. Али се уnраво због тога дешавало да касније, nриликом регулисања наследних односа, искрсну проблеми. Наиме, истакла сам да је усвојеник у случају непотпуне адопције, која је била распрострањена у периоду до осамдесетих година двадесетог века, имао законско право да наследи имовину својих биолошких родитеља. Према грађи која је nрезентована у радовима правника и етнолоrа, али и на основу сопственог теренског истраживања, закључујем да обичајноправна начела појединцу који је усвојен не забрањују да конкурише на наследство својих биолошких родитеља. Пракса показује да усвојеници то не чине. Они се по неписаном nравилу "не мешају", како наводе испитаници, у наследство својих крвних нагласити да су и остали наши закони о браку и породици који су nретходили наведеном nружали могућност усвајања сродника, односно нису nостављали nод обавезним усвајање несродника. 143 сродника, тј. брата или сестре, јер за то нема потребе. Наиме, они наслеђују имовину усвој итеља. А истакла сам да лице које усваја најчешће нема биолошког nотомства. Самим тим, усвојеник наслеђује целокуnну имовину усвојитеља. У том погледу усвојење може да изгледа као уговорени посао од којег има користи само једна страна, тј. усвојеник. Наизглед то јесте тако, али не смемо заборавити да један од примарних циљева усвојења јесте - стећи наследника. Усвојеник самим тим што заузима позицију nотомка nреузима на себе и обавезу старања о усвојитељима. У том смислу се и код адопције испољава веза између старања о родитељима и стицања nрава на наследство породичне имовине. Појединци и брачни парови који немају потомство у nериоду осамдесетих и деведесетих година двадесетог века nроблем су решавали и nомоћу уговора о доживотном издржавању. Запослени у судству пораст популарности nоменутог уговора доводе у везу са његовом nравном непобитношћу. Његовом највећом одликом и предношћу сматра се уnраво то да је meutкo оборив. Уједно истичу да је nроцедура стицања наследника - када је у nитању тај уговор - мање компликована, односно мање је сложена у односу на ону која мора да се исnоштује nриликом усвајања. Пракса показује да брачни пар у том случају сачињава nоменути уговор са блиским консангвиним сродником мушког nола.472 Та чињеница иде у прилог тврдњи да тражење решења код неимања nорода у великој мери зависи од схватања nородичне имовине. Осим уnотребе израза адопција и усвајање наилазим и на уnотребу израза усињеље и уси11овљетье. Претпостављам да настанак и употреба поменутих израза нема много везе са настојањем да се нагласи полна припадност усвојеника, већ са праксом усвајања мушког детета, односно сина. Употребом поменутог израза истичу се права и дужности које усвојеник стиче и nреузима након адопције. Самим тим, употреба nоменутих израза указује на положај који усвојеник заузима у nородици усвојитеља. А то је nоложај сина. Поменути израз уnотребљава се како у nравној литератури, тако и у самој судској терминологији и nрили.ком усвајања особе женског пола. Један од примера тиче се управо наслеђивања женског детета које је "поћерчено":473 472 О поједкностима у вези са истим говорим у поглављу о уговорима. 473 Поменути израз се може чути у истраживаној средини када се жеttи нагласити да је у nитању усвајање женског детета. 144 Оставилац је живео у Врањској Баљи, рођен је 1891, а умро је 1962. године. Као наследници појављују се: оставиочева жена и кћерка која је усвојена. О усвојењу сведочи уговор о усиновљењу који се обавезно прилаже уз осталу документацију. Упркос томе што је у питаљу женско лице, у уговору стоји поменути израз. Кћерка је удата и живи са мужем и родитељима по усвојењу у истом домаћинству. Заоставштину чине: кућни плац, башта, две куће, кревети, бурад, плакари, шnорет, тепсије. Суnруга оставиоца ништа не тражи из заоставштине, већ признаје кћер као једину наследницу. У решењу о наслеђивању стоји: "Оглашава се за универзалну наследницу кћи". Из уговора о усиновљењу види се да је кћер усвојена када је имала седам година и да је презиме усвојитеља исто је као и презиме особе чије је дете усвојено, тј. биолошког оца тог женског детета. Усвојење је извршено у општини и у цркви.474 Пракса показује да је до усвајања особе женског пола долазило онда када није постојала друга солуција, односно када мужеви најближи агнатски сродници нису имали мушке деце. Уколико у том случају ни женини блиски крвни сродници нису имали мушког потомства, није преостајало друго него да се усвоји женско дете. А на избор усвојеникаје, nрема речима испитаника, увелико утицала и присност у односу, односно емотивна блискост између сродника, од1юсно усвој итеља и nородице из које се усваја дете. Међутим, у случају адоnције женског детета немогуће је очувати имовину у оквиру патрилинеарне филијације у којој је генерацијама уназад стицана и наслеђивања. Наиме, уколико долази до адоnције женске особе и матрилокалног настањења брачног пара након њене удаје -она по неnисаном правилу мења nрезиме, и у том случају nородична имовина прелази у својини друге породице, односно другог "рода".475 Појединци због тога ретко пристуnају усвојењу женског детета, односно појединца које није у крвном сродству са усвојитељима. Судска евиденција, као што сам истакла, уnућује на закључак да ће брачни пар без деце када нема могућности да усвоји сродника радије прибећи уговору о доживотном издржаваљу, него усвајаљу несродника, односно детета које не познаје. Не сматрам да је главни разлог томе што је nојединце срамота да то учине, као што 474 Подаци које наводим налазе се у омоту остав~rнског сnиса: 0-155/62 који је архивиран у Оnштииском суду у Врању (видети : nрилогу бр. 2). 41s Што се може сматрати као потврда схватању да "истоветност по заједничким суnстанцијама може бити стечена nри рођењу, или nак двоструко <.:тварана" (Eritje F, Ove sestre i njihova mati, 2003, 236). То значи да се рођењем добија и име, односно nрезиме које "nредставља јавно nризнање социјалне везе засноване на аналогији између приnадности очинском роду и сперме која преноси о••инску крв у тело детета, дакле између речи која је nреносница филијације, и сперме која је nреносница крви." (IЬid, 236) 145 мисле неки од исnитаника. Разлог таквом nоступаљу тражим уnраво у настојаљу да породична имовина остане у кругу крвних сродника. Праксу усвајаља крвних сродника доводим у везу са "традицијским схватањем својине над неnокретностима".476 Земља и кућа у свести појединаца фигурирају као нешто свето. У nитаљу је имовина која се сматра неотуђивим сегментом породице. Такво схватаље nородичне имовине долази до изражаја и код адопције. Настојало се усвојити ,,дете из рода", јер је имовина у том случају остајала "у роду".477 На тај начин долази до nатрилинеарне трансмисије неnокретних nородичних добара чиме се задовољава основни постулат обичајноnравне праксе наслеђивања који је карактеристичан за nатрилинеаран систем сродства. Самим тим, сматрам оправданим праксу усвајаља крвних сродника доводити у везу са обичајноправним начелима која се тичу наслеђиваља непокретне породичне имовине. Поменута nракса се везује за "традицијску структуру мишљења и традицијске односе у породици".478 Њих између осталог карактерише и то да nојединац свој лични идентитет формира према колективном . У нашем случају тај колектив представљају ужа сродничка заједЈiица и локална среди11а. А између љих постоји висок стеnен инкорпорираности. Тако се са усвајањем сродника мушког nола/рода, који приnада агнатској филијацији, не решава само питање наследника, већ и проблем "социјалне и материјалне репродукције патрилинеарне груnе и континуитет агнатског идентитета".479 Усвајаље сродника се у том контексту може објаснити и као интенција за одржавањем nостојеће равнотеже у сродничкој мрежи односа. На тај начин не долази до суштинских nромена у сфери која се тиче nримене постојећих брачних nравила и наследних nринципа. То са аспекта актера nредставља олакшавајућу околност јер нема потребе по фомрирању нових nравила и односа, а самим тим ни њиховог усаглашавања са затечеиом структуром. Усвајање крвних сродника у том nогледу nредставља nрилику да се очува постојећа сродничка структура и идеолоrија.480 Чини се да олакшавајућу околност у том nогледу представља то да су обичајноправне норме поткреnљене 476 Гавриловић Љ, Обичајноправно реrулисање породичних односа, ГЕМ књ. 52- 53, Београд 1989,67. 477 Уколико nрихватимо концеnт крви као "идиома сродничких веза" (Ивановиh З, 2002, 384), онда такво nостуnање наводи на nомисао да се, усвајањем сродника, сем имовине теж~1 обезбедити "трајање и континуитет сродничких односа" (Љid, 385), а у крајњој линији и "реnродукцију очевог/аrнатскоr идентитета" (Љid, 388). 478 Гавриловић Љ, 1989, 70. 479 Ивановић З, "На коrа личе деца: сродство код Срба и nринциnи nерцеnције сличности међу сродницима", 2002, 389. 480 Усвајаљем сродника долази до "нагомилавања истоветноr" (Eritje F, 2003, 237). Томе се тежи у оним друштвима или ситуацијама "у којима се верује да оно производи добре nоследице" (Loc. Cit). 146 постојећом сродЈU~чком структуром и брачним правилима.48 1 Ово, али и друга истраживања обичајног орава, показује да без радикалнијих промена у тим сегментима не можемо очекивати корените промене у сфери наследноправних односа. * * * Усвајање о којем је до сада било говора не улази у оквир правила која се тичу адопције несродW!ка, односно детета које није у крвном сродству са усвојитељем. У питању су примери код којих се поступа према дијаметрално супротним правилима од оних о чијој сам примени говорила. Судећи према статистичкој евиденцији Центра за социјални рад из Врања - број захтева за усвојење био је највећи осамдесетих година двадесетог века: Год. Бр. Бр. Год. Бр . Бр. Год. Бр. Бр. деце захтева деце захтева деце захтева 1981 10 12 1991 4 8 1972 6 9 1982 13 17 1992 4 9 1973 5 7 1983 7 11 1993 7 9 1974 2 6 1984 9 11 1994 7 5 1975 5 7 1985 5 9 1995 з 7 1976 8 9 1986 2 8 1996 7 9 1977 10 13 1987 9 14 1997 5 10 1978 4 7 1988 9 15 1998 4 11 1979 2 5 1989 8 12 1999 4 12 1980 9 11 1990 2 8 2000 4 16 Очигледно да се тек у том периоду назиру промене у пракси усвајања деце. Нажалост у поменутој установи не располаљ-у подацима о укупном броју брачних парова из региона који су у одређеној години били без деце. Самим тим, није могуће извести закључак колики је nроценат брачних парова који подносе захтев за усвојење. У поменутој установи су напоменули да по правилу увек има више подносиоца захтева, него деце која чекају на усвојење. Усвајање у том случају јесте "вештачки створена сродничка веза код које усињено дете добија једнак положају који имају агнатски сродници".482 Наиме, 481 Тако се исnоставља да крв и везе филијације нису значајне само ради усnостављања nравила у вези са забраном брака или и11цеста, као што је то видно из радова Франсоаз Еритје и Зорице Ивановиli, вeli и у вези са функцио11исањем шире мреже социјалних односа и веза. 482 Недељковић Б, Прве11ство мушких сродника над женским у српском •шследном праву, Агнатски карактер срnске породице, Правна мисао - часоnис за право и социологију, Београд септембар - октобар 1940, 433. 147 усвојеник, иако није крвни сродник, ставља се у положај крвног сродника. У том погледу адоnција има значај претвараља несродника у сродника, и што је још важније, то сродство које је правним путем засновано добија значај крвног сродства. Другим речима адопцијом се омоrућава да се социјална сродничка веза изједначи са биолошки заснованом сродничком везом. Истакла сам да је позиција усвојеника у наслеђивању идентична позицији крвног сродника, штовише, усвојеник може имати већа права од рођењем стеченог крвног сродника. Адопција у том смислу представља сродство засновано на социјалној основи које постаје значај није од сродства заснованог на биолошкој основи. То је са обичајноправног становишта, које се у великој мери ослања на симболички значај крви, како приликом формирања сродничких веза и односа тако и nриликом наслеђивања, неnрихватљиво из више разлога.483 С обзиром на то није случајно да се nриликом избора усвојеника давала предност крвним сродницима у односу на несроднике. 2.1.7. Ванбрачна деца и наслеђивање У Србији су 1955. године наследна nрава ванбрачне деце изједначена са наследним правима деце рођене у браку.484 Процес изједначавања наследноправног положаја ванбрачне деце са децом из брака текао је постепено. Ванбрачно дете је на nочетку тог nроцеса имало право да наследи мајку и њене сроднике, али не и сроднике оца. Да би ванбрачно дете стекло та права, било је неопходно да буду исnуњени додатни услови.485 Наведено не указује само на то да је nостојао известан степен дискриминације ванбрачне деце у односу на брачну, већ илуструје и општи став државе према ванбрачној заједници. Он се манифестује управо кроз већ nоменуте одредбе о наслеђивању ванбрачне деце. 483 У случају адоnције несродника долази до ,,меwања" крви, а ако узмемо у обзир њен симболички значај, онда ћс nоједющи настојати да до тога не дође јер би то nредстављало слабљење "супстанцијалне истоветности" (Eritje F, 2003, 8). 484 У члану 24 ЗН/55. стоји да деца рођена "ван брака која се по закону сматрају као да су рођена у браку изједначују се у погледу наслеђа са децом рођеном у браку." (Закон о наслеђивюьу, Савез удружења правника Југославије, Издаље ,,Архива за правне и друштвене науке", Београд 1955, 13). 485 У nрвом реду се наводи да је отац обавезан да nред надлежним органима nризна ванбрачно дете за своје (видети: Благојевић Б, Наследио nраво у Југославији, Београд 1988, 134-135). 148 Наследноправни положај и права ванбрачне деце изјендачена су у потпуности са правима брачне деце на основу Закона о наслеђивању 1995. године.486 Зато поменуrи закон не садржи посебне одредбе којима би се реrулисао наследнолравни nоложај ванбрачне деце. Законодавац ванбрачну децу препознаје као ванбрачне сроднике. Они су, као што смо видели - равноправни приликом интестатског наслеђивања са грђанским сродницима.487 Извесне разлике између nојединих категорија сродНИка иnак постоје. Појединости у вези с тим образлажем и у поглављу о адопцији. А у наставку говорим о наследним правима ванбрачне деце. * * * Навела сам да постојање равноnравности између брачних и ванбрачних сродника код наслеђивања подразумева могућност да на наследство покојног оца или мајке претендују и ванбрачна деца. Брачна и ванбрачна деца егалитарна су и око 488 м ђ . . питања висине наследних делова. е утим, наведено правило nостОЈИ у теорИЈИ, али у пракси није у nотnуности реализовано. Наиме, у пракси ствари пису изводљиве на начин како их закон нормира и предвиђа. Пракса показује да ванбрачна деца не учествују приликом расправљања заоставштине покојног оца или мајке уколико им родитељи нису живели у ванбрачној заједници и уколико знају да су отац или мајка имали децу из брака. Чињеница је да суд ванбрачно дете и 11е позива на делацију, осим ако деца из брака приликом nријављивања наследника помену свог полубрата или полусестру, односно ванбрачну децу свог покојног оца или мајке. У супротном, суд и не зна да она постоје и он је у том погледу немоћан, али зато закон није. Закон ванбрачном детету, као и сваком другом наследнику, у случају да је дошло до његове елиминације nриликом наслеђивања, оставља могућност жалбе. Пракса nоказује да ванбрачни сродници оставиоца уnркос томе не остварују то своје право. Самим тим не можемо говорити о егалитарности између брачних и ванбрачних потомака. Није искључено да такво стање представља nоследицу регулисања nородичних односа "углавном обичајним 486 Према члану 9 ЗН/95 . "Заоставштину наслеђују, дакако, пре свих, деца оставиоца (брачна и ванбрачна) ... " (у: Тодоровић В, Кулић Р , Наследио nраво и ванnарнични nостуnак у nракси , Београд 1997, 48). 487 У вези са тим виде1·и: Беrовић Мехмед, Породично враво, Београд 1961, \36; Бабић Илија, Коментар закона о браку и брачним односима, Београд 1999, 10. 488 Невезано за то да ли су брачни, ванбрачни или грађански сродници - они деле заоставштину 11а једнаке делове. Поменуто на чело постојало је и у ЗН из 1955. године (видети: Благојевиh Б, 1988, 134). 149 nравом."489 Али, свакако то што ванбрачна деца не конкуришу на наследство свог оца или мајке треба nосматрати ут корелацији са социјалном етикецијом ванбрачне заједнице и деце у истраживаној средини. Наиме, исnитаници за ванбрачно дете сматрају појединца који је рођен у ванбрачној вези, односно прељубом једног од родитеља.490 Право и легислатура ванбрачну заједницу дефинишу као "Фактичка заједница мушкарца и жене која није уређена законом. Она је често дугог трајања и по свом сnољњем изгледу веома слична браку ... И може остварити исте циљеве које и брак .... "491 Термин ванбрачна заједница користи се у праву "када се мисли на трајну животну заједницу мушкарца и жене који немају намеру да склопе брак".492 Међутим, схватање ванбрачне везе и однос појединаца према њој није ни приближио сличан правној дефиницији ванбрачне заједнице. Ванбрачна веза се у истраживаној средини најчешће поистовећује са прељубом, док се ванбрачна заједница нити помиње нити препознаје таквом каквом је закон и обичај но право дефинишу. Можемо рећи да се у том погледу правна дефиниција ванбрачне заједнице поклапа са обичајнопрвним схватањем брака.493 Из тога следи да се сва деца рођена у "традицијски схваћеном браку у локалној заједници третирају као брачна."494 Према томе, ванбрачном децом требало би сматрати само поједпнце који су рођени ван "традицијски схваћеног брака".495 Претпостављам да је то један од кључних момената за разумевање ситуације која се тиче наследноправног положаја ванбрачне деце. Њих средина не препознаје као ванбрачну децу, односно као децу рођену у ванбрачној заједници. Што је донекле и логично уколико је у питању ванбрачна веза, а не зеједница. Чини се да проблем није само у ставу средине према ванбраurdica, Znacaj zakonskih odredbl u odnosima tradicija - savremenost, Etnoantropolo~ki proЫemi sv. 6, Beograd 1989, 7-13. 1 06. П е ш ева Райна, Комплексни научни експедиции в Западна Бългрия, Издателство на Българската Академия на науките, София Ј 961, 544-55 1. 107. Прелић Младена, Срби у селу Ловри у Мађарској током ХХ века, Српски демократски савез, Будимпешта 1995. 108. Прошић-Дворнић Мирјана, Истражи:вање прошлости и питање извора у етнологији - меморијална и путописна грађа, Етнолошке свеске VШ, Београд 1987,41-49. 109. Прошић-Дворнић Мирјана, Модели "ретрадиционализацпје": пут у будућност враћањем у прошлост, Гласник Етнографског института Српске академије наука и уметности XLIV, Београд 1995, 293- 3 Ј О. Ј 10. Redklif-Braun А. R, Struktura i funkcija u primitivnom drtl~tvu, Ogledi i predavanja, BiЫioteka ХХ vek, Beograd 1982. Ј Ј Ј . Rubln Gejl, Trgovina zenama - beleske о "polotickoj ekonomiji" polnosti, у: Antropologija zene, Prosveta, BiЫioteka ХХ vek, Beograd 1983, 91- 151. 112. Салихагић Бехаудин, Уговор о доживотном издржаваљу у корист трећеr у свјетлу одредаба Закона о наслеђивању, Анали Правног факултета у Београду, Година IV, октобар - децембар 1956, број 4, Београд 1956, 385- 399. 113. SrЬija krajem osamdesetih - socioJo~ko istrazivanje dru~tvenih nejednakosti i neuskladenosti, Institut za socioloska istraZivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd 1991. 114. Srbija poeetkom devedesetih- drustvene promene i svakodnevni zivot, Institut za socioloska istгaZivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd 1995. 11 5. Стаменковић Србољуб, Враље, Генеза и насеобинска еволуција, Посебна издања Географског факултета у Београду 7, Београд 1995. Ј 16. Станимировић Војислава, Установа мираза у нашој традицијској култури, Србија - правна држава 25, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 1998, 84- 105. 117. Stanimirovic Vojislav, Pojam "nevestnine" - prilog terminologiji bracnih davanja, Етноаитрополошки проблеми н.с. год. 1. св. 1. 2006, 13 1- 129. 118. Stojakovic Velibor, Funkcionalna i socijalna odrednica individualne imovine zene u odnosu na formalni karakter zadruzne svojine, Glasnik zemalj skog muzeja Bosne i Hercegovine u Sarajevu, Nova serija, sv. 43/44, Sarajevo 1988/89, 39-60. 11 9. Стојановић Петар, Међусобни односи и међуутицаји обичајног права и законских прописа у Црној Гори, Обичајно право и самоуправе на Балкану и у суседним земљама, Посебна издања Балканолошког института Српске академије наука и уметности 1, Београд 1974, 321- 347. 120. Стојанчевић-Николић Видосава, Врањско Поморавље, Етнолошка испитиваља, Српски Етнографски зборник књ. LXXXVI, Одељење друштвених наука, Живот и обичаји народни књ. 36, Београд 1974. 237 121. Стефановски Мирјана, Кодификаторски рад Валтазара Богишића и Јована Хаџића-сукоб закона и обичаја, Сто педесет година од доношења Српског грађанског законика (1844-1994), Научни скупови Српске академије наука и уметности књ. LXXXI, Одељење друштвених наука књ. 18, Београд 1996, 119- 143. 122. Тодорова Мария, Балканското Семейство, Историческа демография на бъл гарското общество през османския период, София 2002, 1 14-121. 123. Трифуновић Станко, Неколико речи о§ 400 Грађанског законика краљевине Србије, Бранич - Орган адвокатске коморе у Београду, Год. ХVП (VПI), Бр. !,Београд 1932, 14-27. 124. Трифуноски Ф. Јован, Врањска контлина, Антроnогеографска испитивања, Посебна издања Природно - математичког факултета Универзитета у Скопљу 12, Скопје 1962, 7-41. 125. Филиповић Миленко, Лиџба (бојкот), Радови Академије наука и уметности Босне и Херцеговине књига ХХХП, Сарајево 1967, 155- 162. 126. Foster М. George, Peasant Society алd Image of Limited Good, American Anthropologist, New Series, Vol. 67, No. 2 (Арг. , 1965), 293- 3 15. 127. Христов Петко, ,,дуркината нива" и сватбеният дарообмен, Българска етнолоrия, кн. 3-4, София 1999, 56-76. 128. Цвејић-Јанчић Олга, Брачно право према Српском грађанском законику, Сто педесет година од доношења Српског грађанског законика ( 1844-1994), Научни скупови Српске академије наука и уметности књ. LXXXI, Одељење друштвени х наука књ. 18, Београд 1996, 219-229. 129. Шкаљић Абдулах, Турцизми у српскохрватском језику, Сарајево 1989. 238 VII ПРИЛОЗИ: 239 Прилог 2/1: фотокоnија тестамента: R.427/53 - R. 427/53 Z А Р I S N 1 К Sas~avljen pred 5resкim sudom u Vranju, sa r~dom u :rgovistu , darta prvoё ~ula 19-pcdeset i trcce codine , о pissnju tcstamontu Nз.kole Stojз.mз.rovica , ze;!ljoradnika iz Djelekarc:i. Od sudэ. su ;>riвutni : 5udija, ~.; cmit• .:>tojkovic Zapisnicг.r , Krum ".'э.sev Testз.tor, t;ikola Utojimi::-ovic , iz Djele.щrca Pred sue1om је ~ikola .3tajir.irovic , zemlJ . iz .;jerekarca , ?а istз. izjavi de zeli da mu suc na?ise Т а S ~ Л Н Е ~ А Т S~ar sam б5. ;od . no dok sam ?::'i cistoj svesti , z~ravo~ rзzu~ , .:el:LG! da na slu:aj smrti нcinim raзr,.ored sa mojom po,;retaoш i nepo ~:-:-~tnom in:o•;ir:o::: . иe:"lio sa::t se dva puta i to , ;>rvi pu:: за Dc.noг.. ko.ja је u.~r.rla pre25 . godi. а dru.;i .out оис:1iо за:~ fe sэ. i·.adifko::~ , koJa је u:::rla ;;:>е 6 . 30d. lz ;>rvos br~a з:: .;".по: .. il:!am ~ina .. adojk.;o. . rmao sam i sina 1·:-~u iz ovoga Ь:-nka, ..:oji је umro 1939 . soc. . , ocl kо~э је ос ;;г.lа ~је ;ov cerka i r.;oja unШ:a 5tojnэ. :.;.c;a:ner~ovic , i:oja 3е .ada .::.;.vi u [;;ravu...ovu sa !Зvојоп: :najkom Jordanom koja se p;•eџdala 1939 . :;0<1., tj . is;;e godine kada је uшro moj sin .-::.ta . Sa :JOit . Kadi 7kom u bra1'u dece nisaD i1~e.o. Nз ~l·.tcaj zшrti r.юјој unuci .:>tojn.:. Sta:~e::~..<;ovic , iz :.э.ravukovэ., os:~vljatt: u nаs;.её.јэ. , :.1~ivu i zabel r..a =estu .. v . "Suvovica" n;;ivu .;v . "Vrtes:.a" i njivu zv . "Mincansko njivce" , svc u ataru sela Djelckarca . Svu oзt.alu mcju po:...-тe;;nu i ne,..o:.Xet:ш ic:ovinu ::oju ims.m i koju ever.-~:ualno bude:r. s"te~ao ostavlJЭ.i!l u nasledje :nome sinu :.Zndojku Ьtojimirovic-Stamenkovicu, iz ~jerekarcэ , iz razlogэ. Јсо за istim ~iVLD , оа se о ~е~ .tara з. vodi r~cuna о i=э.nju. !Ја slut:aj smrti , moj sin Rado~ko Ъiсе duzar: da me p11iзtojno sah!:ani i ;>odusje dade ро nэ.Эео scosl:om o":Ji..:z-,Ju • .. oji nasled.ni.cit=~a р re;:>or;.:ce.jm da poJ;;uju moju ;JOslednju volju i zelju. i•i.sam :;:is::en pn molitэ suciiju da t~e :;:otpi,;~ r:? ovom "t;esta.:.en;u, pored mog rukozл~ka. Testт::or , /ct's k . ••·1:to:!.a Зtojimirovic , i z Djere;{arca , s . r • . • гu,.ozna-.• k"l" to"'' mo"''•'· щ.,. 1 ; 1 .• , 'UJ.I ·r l•A.,..A" ktJ/ • u. • rJ Ј ~•..... ~ -- t и.. '' • - ,. ~r • 'ч -~ • .:-ot;.iso с;;а su~ija : •·.io1ur ...,i.oji,ovic . Da је testator !likola .Stoj;':Jirovic , zernlj, iz ujeeekarca, k.oji је вudLI licuo poznat 1prednji testaaent -pred sudorn izje.vio i ро P::'OCi t:JJ.,,u о. ~ ... ~~ ао rooCl U PVernu ;:а .;v~.j ,Jriznrto , ki!.O i Lo е·• ЈС te5~!! tor , z~ sv~ vreme ~isanjc , cit&nja , stavljanja rukoznaka, over~.tc star.eni.a, bio pri Cistoj sveti , zdravom I'azu;nu з. slobod!'lOv V?lJl ,o cemu se ~ш.1iја uverз.o iz гazкovora за test<~.to.rom , ~'VHJJ! S1·~sk1 sud u Vranju , s tim do. је taksa ро 1' . br . 4l . Zakona о taksaoa 1:1 dln. 2l5() . nc.,.. laC.ena na pod:-.-эsкu .?. . 427/5} prilepljena i p.t•opi~пo pon1 tena . Sreski зud u Vranju, danз prvog jula 19- pedeset treC.e god. R-427/53 · ;:.api.Jnicз.r, IU'um Vc.sev , s.r. ~ . . р . Sшtija , ~.iocir Si;O,~-t. -.~ viC , s . r . 240 Прилог 2/2: фотокоnија тестамента/завеwтања: 0 - 71/99 ша Ј:>.о- . 1 :п . -~~uinc 11 ~r.:~.11ju ,u ,:.:~.'ccl. Ji 1<11'1 ···1,ј 1 •· · .. н. 8# • н ~ul.a • .;ојц =.~.r l'J :s .... _, \,.\,... i~::tl\1 11 rl. cr. ~ ~с~ ~jor~JDV1~ 241 ('1 ."v, Ј .. 1 i , . . :...:.:. . 'l1..._t) t", • о1 .v ;\) u:~cli·:~o Ј С'· i tc ъ~ ~ .n~a JjnrJj~vi~ .ovici , O~'l~.-\·/.,~JJ[\1 \Ј !to\.~,iJ ..Ј .Ј~ i ... ~\rн о~11 pol~'t"· t;tl1.1 i 1 1nvil1tl : t)j:.\ :.::с rJH.f(• ~.atck- -- Qvr1 је 1110,ја po:,l<"uпja '1<1lJ:.J .i ' 1 .~,; i.ja .i .. <: 1 i.11 Ј:.~ Јо.! ·>О J.:.:l;oj po:>t- "upt 11':.~'-"11 ''l() је · з•orti . fi:Гicn=t $/l'~ • t•>, t ·.:::e11t- · \''"t.t.·l•lj·' 11 је .•..:сн.:ј ti.lr.o nll ~·eci uo х·еИ i i:a :;v<:~j r;au ,.. ·l()зt.i н·i .·•~;jnm ј r ju н . јс;щ \'с~·чо. ::.::.ћcl~· .. ,•n::t •о- ја. po::leJnj:\ \•olj·1 i .r·lja , tt> u~ jt' ovn 'Ј";\ t • .. t:.."C~·нt 1 џ о.г;,~.1~ pot,·r.l<" ':l u pri~~•::t·nl ::•: ~'>k.l t :;t:\'1 n·::.J.:sv<:>jc:::-u~no potp1- ' aujc:l . •: ... .,;"':iC :->i.: нј~ .. L ~1+. ,_ jQ. t~ .... 1.· .. ~c11ta t~...:-:.:>.­ N:.{~:ll"lj:l , p,;.i \;i.ut~j :зv.,:.;ti i .U.!'-VO'! t•u.zu- "!1u , 1:С" tlft 1:· ја.Уч ~;vn jc t'~;.~l( .1 ! ,је· vr.1.~t~ l.!. .... j~ 1·u~ i~<·L::\,.e vt"ir:\:Uf"\ l prc- ·tnjc . ' . . ~ - 1;~ ~01.'-=-":(~ ,::i >.1"' :Ј.~ Ј .и~,".. Ј ј evic ( •Ј "" tl«.;.) :::.1•:аЕ ј.: . , .. '.1 ' . (~·': Lt1'J ~j·f t .!14)- Т"Ј"Г 1-- <1 1' . 1<1<}? , nli-'- . (' , ;, .. , ~.r.r-t "' . (~""t~:.,r·~j 't' ~1 "'"·р .,_ • 1 , • • ' ',. ,. 242 Прилог 3: фотографија куће коју су заједнички изградила два брата: (фото: Ј.Ђ. Ц.) 243 Прилог 4/1: фотокопија уговора о доживотном издржаваљу: 0-259/78 ~.r.-. ()- 1.f"~{'"kl UGOVOR О D07.IV01NOU IZDRZAVeytJ Zaklj>t~an i:nodju Cv:l.t.e ЪraJ!no ilcno Ovet.kov:l.6 t.ep oaava 1-ak:od.;Je J.z Ооl-оя aola, ?" :;>tШ-o61Ju p oW:rd,;Jaoo kod Uesne k tU>eelarJ.jo u Gol- aelu d&na !!I!,II 11172 .jp)d.ioe p od Oт.br,7/1972 . g., - аа Jedl>e a trano 1 drujp)g ugoтora­ ~a Voj1alava Jdilorada Ovet.kov:l.6a, iz a ola •jol"""'g aola, ва "- ::.1 L-e-poa.".a, " tm61 ш- ааю:о o d c=a.J'ko (.;l nvc n~vorX:.: Voji•l~,.n :s in.z ;'}c1:..t!i lol·~~a Cve'tkov1Ca, :!~ C-.olec.t.o :; <::с! ;. . Uc;ovo:-~ Voj:l.s l,..,. "'Ј. јв wщl< ;:о r odjcn= ~!nn ~-ilt>r...Ш, koj1 Јо o':!;:.r.jon 1 ~iv.i u mojoj - 11&!ioj lm61 u Go l e:nom o e> lu 1 n" n~- .U:.:.шju.- Kako u:o IDi ugovo>·.:>i!1. l:ili.< !. i.!ona = Lepoa.".a, о а t.aral1 1 1<- t.l-оd1аОФ, 1 na naJ o WIIЛjo o\>radj1vat.i kao dobar dol:>a.'1j " • а .Шо ~ p r1hod ""' na.~o)C: U...O.j а ое a-t:J.pe. on Со :1mat1 p r ·avo 1 chdaoa-t d..2. r a.di i va.o. aale !.cw1• van зсlа. d.a. Ъi avojJ..oa r&d.o., doprinoo ndeш ! avome izclr-:lav anjut Voj:l.a l .. ...- 6о b 1t1 dn!oo da naa anabdova avima pot.rabaшa za l:l.vot t.Ako kako nc b:l. oafu­ !n1jo za !H..",-t. 11аа ctvojo -~t~. llaraшga~i u rz.du ukol ilio n- t.o at.aroat. 1. sna&a dozvoljavajl>.- Na 81ul!a,j naile Ьol4e-t.j, Voj1alaт 6о b :l.t:l. dai.!an da nu ~а 1 noiUJa , le/!.1 а k ad11 tD:11'1Ш10 Ъ16о ~an da naa a &hr1111i 1 ро obil!&ju vrii1 pot.ro'Ьao obr• do. АЈ<о zol1. i о• lto 6о tok poa l • п.о..ас st.:a.'.l.·t.1 _;Qt·ki а.нdој St.ojw.1i J."az\. .. ed. :~ . za.:a. ... i.ja DJ..a\it.J.·lj~v-it• 1z. !:ol-::cc; ecl~, da·Ьi kat.p ;u-cclu br . l7/{~ i t>j 1vu zv.•''L~>z1na" p ov>: IHna. 2о ,..,.,. <>. unuk1. n"'u Ol .a;ic i ~CJ\i StavaнoviCtt '0\a§ana "iz "'lra.nj•ke Dt\tlj~ н.nue: i 11 0 "in_u о.еа p ok.U:ilor o t1't1, ttreaa:t :L u ovojim:1 ka:t.a:t'to..rek\1 p are-e1u Ъrој 8/116 uj ivu zv . 'tВrog'"' , u povrii u i od 13 ara. 0<1 l,)okrot>>lh aW;u-1 koj" .,.~vlj~·•o u naal..of\je 1J'!Ovoral!u Vo,11 a l a9U na Uae ovo .roro o"ZD.alQne nakDado, ov" mt t dvA :;tlu.ga , jodnu vojalicu, 1krnpaija ra.zne vo111!1no , ./. 244 jednu avozdenu drlJ.m. tri JD.Otike i jedan kopa!.- Sve ovo od 1movi.o.o kako nokretno 1 pokretne o1tavljano ugoтaroou Voji1l1m1 u na.ilodje kao nllknadu za nap"d navec\eno obaveze koje prima ov1Ja ugovorm na аеЬе .- ~~ UiQVar~i ~ika 1 Lepoao.va zo. VX'er:IO nuog iHvota DOIII:ICCIO niita od f.llaцja prodat1, u.dn!it1 111 kakv1a pravnin aktoпa raspolacati Ьсz znanja 1 aagl1111noвti щ:ovar~e. Voj i alu:va А to zato d4 Ьi on 1110gao poal e nallo IIDirt1 n1111le- d1 t1 nam il::avinu 1moooV1111U 1 om32!eпu u ovoac ll&OVOl'll, а ako Ы uHn.ili onda takvo ndo raapolцanje no6o im.ati pravna i zakonsko vdnoati za ugovaralla Voji- alпa i uoplt. .- J a odnoano ll1i ugovar~1 blika i Leposav:1 oesmemo :1...: Im6o i sa Шаоја goniti ugovl.t'1ll! a VojWп:1 niti njegon tlkncane, а ucov=~ Vojislп nije o'Ь«reza da atalno Jivi u bli ugovara1!a Wike i Loposave, va6 111.0:le iH na rad i van kuce i van ael a , ali је i pored toga dn!an da se о naca atara kako је prcdvidjono ovin ugovo1'0111. Vojislav је zidarl:ki radnik, ра =Је iH van kuce i raditi gde no.dje роаао i za IW vromo c!Dk ima :posa.o. - No on 6е Ыt1 ~an da оаз oЫlazi, porod ,;_,.(f ,.;t/11 ~ze ~ naie i~dnп:шjo .- Ovaj ugovor оо nюie spur\12ШШC) i21110dju naa цgovaralla rasJdaut1, а i sndaldm puteш ako so l:li stra.nke ое ЪudeDo pridжi8'1'al1 obiiV1!za is щ;ovora.­ Prildu ве uverenja r adi potvrde ugovcra. Ugovor је oapiвan u ~etil•1 ravno.Џaana pr il:!erkn od !varal\o upozorio na poaledice iz H . l 22. Zakona о naaledj1vanju isti su u avemn za svoj priznal1 а ueovara1! Mika u za avcju !enu Lepoaavu, р. р ka.o pi8111.0ni i Шnо potpia&l1, to ро naplati takse od 2ol dinar koja је prilepljena 1 ponHtena na ~tu R.br. l43/72, - Opiitinok1 sud u Vranju tvrdi . OFSTINSКI SUD U VR.\NJU, dana 23. 2. 1972 godino, R. l43/72 Ovcravajut Sudi 1а. 245 Прилог 4/2: фотокопија уговора о доживотном издржавању: 0 - br. 133/1 969 tЮCVrR О DO~IVQ'ЏJCM Zяk1,valca, kэо ori- maoca iz1r!a•н'ln~a io .1e1ne )~t"'n~, 1 $'r.lrtstojnu -:Jevojacku эoremu а sm11 ,ii јо!! t Je':!nu bo.!;tu . U~cvorac Urol! 1 nje~ova ~eno ~o' эu !П'ti ~Sc?inema , па t obole11 , оа kэо ta1nt ':Је eami obrl)1,juju э·voju 1.- - !lloVi nu 1 dв se о seb1 ste'C'Зju , te se ojtmo u nj1.t1ovoj ku~t 1 n:1 njihovom tmsnju ~ivi ugovorac Dragoljub sa svojom oorcdicom , ko-j 't obra1juje tmovinu ugovorsca. "ro!l~ 1 .ete.ra se о svojtm rodite- . 1 ;\ tmв~ De Ы sebi obe~be1t l t эtarost na j ed.noj sti-sni i bu'?u~no.;t sv<Щa s1 ne Dгзgol.~ubз n-э 1rщ;ој зtran1 ugovors.gul ii§u эvојо 11Dov1nske o1nofle os t o ~ine na tej nactn !Jto ugovorac UroЭ or~n.,s1 u svoj1nu ugovora> dnl n1A--'" k . p. l.7o , oaЭnjak t njivn "co~kl;'" k.l). 19 , ~Ј'1'В " :'oi!ikta " k. n. "" '1Ј"'11:1 " J,.'l.iauro - Br<зg " lt . o. б<Ј, оо. njnk i njive "kll~ttreтBr.,k" -. . - . 73, nji.va "Y.11eura-b,...11'" k . '> . 8~, n.J~­ va rreko- R11 " k . p . 16~, njtvs "~rxko-kuc!li nloc " k . o . 1'7:, nj1va "Trnice" k . p . ;>'i9 , nj1vs ".,olern!! n,jivs" k . p . 454, !Ju- ~. "k"_ ri .is- orsl'ac " k . o . 474 , 1',11118. ''Ксr1.1а-Оrв rt -:} · !fsvsl.i kl.e.notHe tz ovoga ugovora, а na- ro~ito sko u~ovorac Drвrotjub ne bude oo~tovao 1 tzdr!avao u~ovo­ raca UroAa t nje.govu ~enu Rokaandu. U elucaju rsnije ~mrti u~ovo­ voreca DrsPo1.ju':!a1 зvч nj ~,ru~u i n,ji"'v" ne:?1oэ1nike , eko ont nв to orist~nџ , ./. 246 • 1 а ako nQ ortвtan•J, on11'1 :-е }govcr ima n•Jti'!J , t'9 orэvr.i Doэ1e1n1" ·ч~c·Jorn~a vo nв t:rn!en,1e nakna1e za.:'Q.n"i.je 1at.o ~u i nj~govoj ~ni Ro~enn1; о1 stran19 ... · Ugovorвral< UГо~ lin1aje 5о~ 1 tr,1a je~ njega 1.-Јо sada ~uvao i i zdr- ~"N1" IJI'OVoml!, D~~;;.,1 ju"» . ' • ,V r С! nje_ . Onl:!7пн~кrr ·~ :Ух 'у Врању ; пО'I'~РЬУје .,,.. ~У Ypom Ст:онков1<1\ 1'! дr<~го~ју6 Стог io-,~'1\ : обя !!З Превял•щ. ~-;;у .":""!"О ' ПOЗ!IIi'I''II">~!IO;\e-p..VЧПO !!071!!!С•тЙ ,G3А~, УГО!!,РР. О )'~'t:I'!IQT!IO!.I ., -· I'З.J!pS:д'l!way . o.rпQ."P. O Уро• ј~ 6тs!II;O ~ 11<>-3 u.:rкозн:.к ~ т11и ля nrJ је''!Iот;rисат.и ."У.111'1ј• · м дрозt!.'f•О у'rово.Р ОЈ цsч11 .110 речи · · · к~ynoзoptto · :vro}I.OJJ•ч.e .!1" П·("n.~лzце уговр.ря •· . ., · • . 1 ~~-. . г· • ' ' :r'~>·KCJ;~·, ЗА, one:JY УГО'QОЈ)Я ::{ JI.Иii"~" 6..:o':)q.~ . .J!ПJIQI).:O · ' · !IА!nrдћ·еп<~ n nponкa!!o nони::~гечя но . yro-:ppy ~Pin оста је з.:::о "рхr.в у е YJIA : • ~ 1 · • ' · ' • 0пШ'I'И!I"К1'. :~Yf_Y Вр~>~У • .J!AIJ<> 22'. X!l.t967 ГО.ЈЮ!е . ~ ~·сщ - . оS . 6р ;·1З55/б7 ' · . ~. С у .11 ~~ ј '" • , ~ риэоје ·Стамецко11р111ћ ·~ '1:1~~- ~ -;\~ ..,.., " . ..... ' . '\: ~ .. ... , ( ", '1 • • • ... • • 247 Прилог број 5: кућа у селу Дуб ни ца која је заnуштена зато што ни један од двојице наследника не води рачуна о њој: (фото: Ј.Ђ. Ц.) 248 Прилог број 6: фотокопија уговора о поклону: О - 292/87 1. 1989 меки СУд .... _, .& -=---... ~ UGOVOR О rOКLOIIO . Zok~ju9en dэuo 2B . ~2 .~983 .godino izmedju Dodic ~о~ 3pire , ~~ Dov~dovcв 1 kво pok~onodovcв о jodno strone i Djordjevic Spiro $tu-!J~ke , ~z Dovз.dovco , Jtso pok~onoprimcs о most;u zvэno:n "pro'co rida" , ро lru~turi njivs , u povr>:iini od 13tJ;"> m.2'; 1c;> . br . 51 , no mostu z vs .1om "suvi dol - b ogovi" , ро kul t uri njive , ~ p ovrs ini od 79~ m2 ; kp . b r . 195 nc m~s tuzvsnom "suvi d o l - vi se lojzc " , ро kulturi n,jivэ , u "ovrJini od 2о89 m2 ; kp. br . l99 , nэ oo- эtu ::v::>nol:l "ouvi dol - Jtod treenjo" , ро •rult:ur:t njivo , u p o-vri\ itl:i. od l fio'/ r.1ё' ; k-p . br . 2 1 2 , no meэtu z vonom "uuvi. dol - t111.1.1no" , ро J<:ul':.-uri njiv , , u povrllin:i od 3 ::'23 m2 ; kp . br. 265 , DO meot'u z ·.•a no:n "::;uv:i. do~­ ruiinks" , ро kul turi •.rrt: u p ov:t' ini od 3о2 m2 ; kp . :,r . ,? l l ,.э r.JC':::.u z v onom "c;uvi do1. - loj:r.c A, -ро kuJ..turi v:i.nocre>d , u pov:t:iiin:l od 6 55 шг ; kp . hr . 324 , n:1me s tu zvэnom "::;uvi dol - k.эmouko" , ро kulturi n.ji.vo , u po~";ini od 2 3ol m ' ; kp . br . ll-44 , ао ooэtu ::v1 noa "vi.i'io s.110 - n зеlје''. "ОО 1"йturi voc ajэk,~ н povr:H.ni. od 453 а2 ; l:p . br . 447J. nв 1nost;u :t. vэnom ''viЏe зоlо" , ро k11~ tu1.'i nj:i.vo , u 90Vr>,in~ od 25.58 1.1<:: ; kp . br . 477 7 no meot-u zvonom ,.vi.Зo se~o - kod reku" ,. -ро k'u~turi vrt" ?О '5 т , 563 , ·ne mest;u z vonom " selo - l~otl lcuce " , ро iщlturi vocnjэ!t ~ u povri;;:ini od 557·m2 ; kp . llr .64l~ , r1э rnootu zvono;~ "sclo - pod pct!tovi ' Ј ро kul tari n jiva, , u -povri;ini od ~8о m2 ; kp . or. 668 , nв meзtu zv~nom " c osmo" , ро kulturi njivэ , u ~ovrsini od llo2 m2 ; lcp . Ъr . 752 , 11~ t:~ootuzvonom " \;os~"""" • ро ku~'turi njivo , u povr:Jini od 2689 m2 ; k'p . ьr . 894, nз moзtu zvonom "triЗevins - porod neoipe" , ро ::uJ.turi livodэ 1 tl p ovr':ini od 896 m.2 ; kp . br . l 354, no a ootu z·~эnom ''ko:::el!lon:Lcs - шssз.nko" ро ~1lturi n jivs , u povr~ini od 1 523 m2 ; kp . br . l3б2, nu msstu z venom "koremenioo - bogdonko" , ро ·~ulturi vo6oja1~ , u povr~ini od 872 m2 ; svo upiг.one u pl . ьr . 57 zo КО Dav'dovoc kod ~Ps~i~sko "eodets~e uprove u· '/ronju ne njogovo i mo i deo з о kp. '>r .~ 172 /1 , no · m•, вtu zvзnom "p~ondiбte" , ро lcultur:l. njivэ , .u. ~ovrui n:l. od .3799 m2 , 1>rim~jenu u svo-j.inu · i drzo"O"inu р.:> obnovu orondoo1.,je ocl РТК iz V ronju в nо osnov u u:-rov- ovo о "onc>ni Ov . .>r .}9(~/'l5 od ? .·3 . l';n;> . 1 od~no , о tojo no i dulje vod.i. u pl . ьr . l8l zo КО Dвvi~ovoc no imo koriзniko r~~O u Vronju , jor nije d oolo do p romrme poэedovnog ol;en jP kod OGU u o/ r:.o nju no iтве pok~onociov­ cэ. II J?ok) onoaovoc :3(>ira otco ј о poklonop1:irncu Gt;~ni.ki i ~i·vc u :>:':! ~~r·;;;~~r~~~~~tnf~~; ~~oftJ 0~~~1~~~~~~~~ ~ ,ira o>oklunjo uvojoJ kcuri III J?ok~onoprimэc d~эtli.kз pri~э no pok~on i to о~вh u avoj i nu .; . 249 - 2- i d::'zovinu nepokretnost iz tsc'~ I ovog ugc. ·Jora в svor:1e ocu Spiri iz- rezevв duboku zahvalnost . IV Ne osnovu ovog ug~vors poklonoprim~c Stoniks stice pra- vo do ~ohtcve promenu posedovno~ stзnje ked OGU u Vranju i nepokret- nost iz'te~ke I upise nэ svoje ~me . v ~~ј ugovor zэkljucen је uz obostrenu soglвsnost ugovo- roce te se odr~cu od prэve ne ~skid istog bilo ро kom oEmovн . vr · . Ovej ugovbr sacinjen је u dovoljnom broj\\ '1.stbvetnih priмeroks te ро Jedэn zpdrzэveju ug ·vor·:1ci zo зеЬо э ost~>li оо1 эјu kod n~•dloZ.pih or-v,snз prili ko]:) overe :)ot ·iD 'J L1r,ov.".r·· ё1Ј • . · ..·~~ U G u V O·R ~ v I : 1 . P0kionodэvyc;. ·..:·~-v'-_;;~L.':_r _ c_~..~.~~-- J.1ftJ v 'й•t:-'f";·. "" ....... . . : ;:r .. ·: .. " , 2 . ;:·":й9noprim~i:! .~J;:~_.....;·~------ -1.-· "/ ,.1// ·~.' ," ....... (t.t • ' ; .. .. t \:. '. ..ј ·,.:. 1 . • • ,Ј ..,..~ .. ___ :-- . ,Ј '~.r .ј.~/(.,(!'(" . •• ro.· rJ'/·1 .... .. .... OP6TINSKOi·• vu'JU v'rt:~o~J ~ ?ro~etna vradnost ро ovom u~ovoru је 3· •. ооо .• ооо , оо а nc posт;oji obo:Jeza. plac~ja poreza na nasledje i poklo~ u sm~эlu сl .б! Zakonг о po!'e~ic:щ;radjana ( >l .sl . ој.{~ 2,?/ t7) · UDP 30-е Vranje dana : ~9 . 1~ . 1 :8? ~· ·р~ f ,.c..:::~~ in::ki_ n~d u )~rв~jtt , potvrdu~~ dэ st1 uьov~NJti 1 to : Do,i~c Spira i D~ra~v~c Stan~ke оЬОЈе ~z s~lз иav~a~vaз ,!udu l~~no ~oza~ti , зvojerц~no .:itэv:i.ll зvоје ru!co~r-a&ke /ofi~ke deзn'1f~ kэzipretb/ t1-. оvс:з u;;ovoru . "'t!\<1:!3 od 5о5 , оо din . nspJ.ccena је; ! -=- . OpZ:tir.:;ki 1Jt1d. u Vro nju ~danэ 29~.~~·~1983 ~od . Ov . br . II ; 2o8/i3; . у ~-;f~l~rit OVOl'C , . . : (~?.Ч! Р' · шir · · ~ :о!ђ 1 '. 250 Прилог 1. Изјава о ауторству Потписана Ъорђевић-Црнобрња Јадранка Ъ. Изјављујем да је докторска дисертација под насловом Наследно-својински односи у Врању и околини у другој половини двадесетог века • резултат сопственог истраживачког рада, • да предложена дисертација у целини ни у деловима није била предложена за добијање било које дипломе према студијским програмима других високошколских установа, • да су резултати коректно наведени и • да нисам кршио/ла ауторска права и користио интелектуалну својину других лица. ~.~/ у Јадранка Ђорђевић Црнобрња У Београду, 09. 12. 2013. Прилог 2. Изјава о коришћењу Овлашћујем Универзитетску библиотеку "Светозар Марковић" да у Дигитални репозиторијум Универзитета у Београду унесе моју докторску дисертацију под насловом: Наследно-својински односи у Врању и околини у другој половини двадесетог века која је моје ауторска дело. Дисертацију са свим прилозима предао/ла сам у електронском формату погодном за трајно архивирање. Моју докторску дисертацију похрањену у Дигитални репозиторијум Универзитета у Београду могу да користе сви који поштују одредбе садржане у одабраном типу лиценце Креативне заједнице (Creative Commons) за коју сам се одлучио/ла. 1. Ауторство 2. Ауторство - некомерцијалне @Ауторство- некомерцијалне- без прераде 4. Ауторство - некомерцијалне -делити под истим условима 5. Ауторство - без прераде 6. Ауторство- делити под истим условима (Молимо да заокружите само једну од шест понуђених лиценци, кратак опис лиценци дат је на полеђини листа). а У Београду, 09. 12. 201 З. -