УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ЈАСМИНКА А. КУЗМАНОВСКА ПОЗНОАНТИЧКА ТОПОНИМИЈА МАКЕДОНИЈЕ И ТЕСАЛИЈЕ У ПРОКОПИЈЕВУ ДЕЛУ DE AEDIFICIIS (ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈА) БЕОГРАД, 2013 UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY OF PHILOSOPHY JASMINKA A. KUZMANOVSKA LATE ANCIENT TOPONYMY IN MACEDONIA AND THESSALY IN PROCOPIUS’ DE AEDIFICIIS (DOCTORIAL DISSERTATION) BELGRADE, 2013 МЕНТОР: ДР. АЛЕКСАНДАР ЛОМА, РЕДОВНИ ПРОФЕСОР УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ, ОДЕЉЕЊЕ ЗА КЛАСИЧНЕ НАУКЕ ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ: ДР. МАРГАРИТА БУЗАЛКОВСКА - АЛЕКСОВА, РЕДОВНИ ПРОФЕСОР УНИВЕРЗИТЕТ „СВ. КИРИЛ И МЕТОДИЈ“ - СКОПЈЕ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ, ИНСТИТУТ ЗА КЛАСИЧНИ СТУДИИ ДР. ВОЈИН НЕДЕЉКОВИЋ, ВАНРЕДНИ ПРОФЕСОР УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ, ОДЕЉЕЊЕ ЗА КЛАСИЧНЕ НАУКЕ Датум одбране: ПОЗНОАНТИЧКА ТОПОНИМИЈА МАКЕДОНИЈЕ И ТЕСАЛИЈЕ У ПРОКОПИЈЕВУ ДЕЛУ DE AEDIFICIIS РЕЗИМЕ Прокопијево дело О грађевинама представља веома подробан опис императорове грађевинске активности у периоду касне антике. Посвећено је набрајању и описивању великих грађевина, храмова, утврђења, мостова, манастира подигнутих од цара Јустинијана у различитим деловима Римске Империје. Докторски рад има за циљ да да свој допринос бољем разумевању језичке реалности у појединим областима Балкана у позноантичком периоду детаљним испитивањем имена места посведоченим у Прокопијевом панегирику. Рад је ограничен на географска подручја која обухватају утврђења поменута у Македонији и Тесалији, са циљем да њихова имену буду што детаљније обрађена. Намера нам је била да име сваког утврђења у детаљима буде размотрено пре свега језички, истовремено водећи рачуна о историјској традицији и осталим релевантним чињеницама. Прокопијево сведочанство је истовремено упоређивано са другим примарним изворима који су релевантни за период Касне антике. Имајући у виду да је већина имена места у Прокопијевим списковима hapax legomena, при истраживању коришћени су и археолошки подаци, као и епиграфска и нумизматичка сведочанства. Циљ нашег истраживања био је да се испита не само етимологија појединог имена, већ, уколико је то могуће, и његова локализација. Кључне речи: Прокопиј, Јустинијан, топоними, етимологија, утврђења, касна антика Научна област: лингвистика Ужа научна област: топономастика УДК број: LATE ANCIENT TOPONYMY IN MACEDONIA AND THESSALY IN PROCOPIUS’ DE AEDIFICIIS RESUMÉ Procopius’ De aedificiis presents the most detailed description of imperial building activity during late antiquity and is devoted to an enumeration and description of the great buildings, temples, forts, bridges, monasteries which were erected by the emperor Justinian in all the different parts of the Roman Empire. This thesis aspires to contribute to a better understanding of linguistic situation in certain Balkan areas in the period of Late Antiquity by examing closely toponyms attested in Procopius’s panegyric work. The thesis concentrates on limited geographical area which encompasses forts in Macedonia and Thessaly, in order names of the fortresses to be examined thoroughly. Name of each fortress is linguistically analyzed in detail respecting at the same time historical tradition and other relevant facts. Procopius’s testimony is compared with other primary sources relevant for the period of Late Antiquity for each site. Bearing in mind that most of the place-names mentioned by Procopius are hapax legomena, most recent archaeological evidence, epigraphic and numismatic data are used as well. The aim of the investigation is not only accurate etymology of certain place to be unveiled, but also, if possible, location. Key words: Procopius, Justinian, Toponyms, Etymology, Forts, Late Antiquity Scientific discipline: Linguistics Field of research: Toponomastics UDK number: САДРЖАЈ 1. УВОД: ДЕФИНИСАЊЕ ПРЕДМЕТА И КРИТИЧКИ ОСВРТ НА ДОСАДАШЊА ИСТРАЖИВАЊА . . . . . . . . . 7 2. ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈСКИХ ПРИЛИКА У ВРЕМЕ ЈУСТИНИЈАНА I У ДЕЛИМА ПРОКОПИЈА ИЗ ЦЕЗАРЕЈЕ: ОСВРТ НА ДАТИРАЊЕ ДЕЛА . . . . . . . . . 12 3. О ИЗВОРУ – PROCOPIUS, DE AEDIFICIIS . . . . . . . . . 18 Опште одлике, композиција и датирање дела . . . . . . . . . 18 Преглед садржаја IV књиге дела De aedificiis . . . . . . . . . 31 Први део IV књиге - територија префектуре Илирик . . . . . . . . . 39 4. АНАЛИЗА ИЗВОРА . . . . . . . . . 55 Извори и литературе значајни за проучавање предмета . . . . . . . . . 55 Анализа топонима IV књиге De aedificiis територија Тесалије и Македоније . . . . . . . . . 57 Идентификација топонима, историјат и лингвистичка анализа имена у Тесалији . . . . . . . . . 58 Анализа топонима IV књиге De aedificiis Списак за Македонију историјска и лингвистичка анализа . . . . . . . . . 97 Обновљена утврђења у Тесалији . . . . . . . . . 236 5. ЗАКЉУЧНЕ НАПОМЕНЕ . . . . . . . . . 244 6. РАДНА БИБЛИОГРАФИЈА . . . . . . . . . 257 7. БИОГРАФИЈА АУТОРА . . . . . . . . . 280 7 I Увод: Дефинисање предмета и критички осврт на досадашња истраживања Наш рад представља покушај систематског истраживања имена утврђених места која се помињу у Прокопијевом спису О грађевинама (De aedificiis, Per‹ ktismãtvn). Кад кажемо систематско истраживање, при том мислимо да би било потребно да се испита и предложи не само етимологија појединих имена утврђених места, него и њихова историјска и суштинска позадина (основа), а то би уједно био и покушај решавања историјско-географских непознаница у вези са њиховом убикацијом. С обзиром на то да је број топонима које аутор помиње велик, решили смо да се ограничимо само на његову четврту књигу која обухвата имена места која се налазе у балканским провинцијама. Након консултовања заиста обимне литературе и аутора који су се бавили овом проблематиком, утврдили смо да је одређен број топонима који се налазе у оквиру ове четврте књиге, а то су пре свега они који обухватају део територије Илирика, већ темељно обрађен1, а исти је случај био и са једним делом топонима са простора Дакије Медитеранеје2 као и са топонимима који се налазе на обали реке Дунав3. Ови разлози, као и велики број имена места упутили су нас да се ограничимо на оне области које обухватају само део четврте Прокопијеве књиге, а то су, према његовој терминологији, утврђена места која се налазе у засебном, географски опредељеном одељку насловљеном “ÉEp‹ Makedon¤aw” (46) и два града из исте области која су поменута одвојено, т. ј. изван ове листе. Ова имена су набројана каталошки, у јединственој листи у којој нису, како је то уобичајено код овог аутора, раздвојена новоизграђена и обновљена утврђења. Овим утврђењима додаћемо и места која се налазе, према Прокопијевој терминологији, на подручју Тесалије (18), која су поменута на различитим местима у тесксту IV књиге, непрецизно и прилично несистематизовано. Укупан збир набројаних топонима на поменутим географским подручјима је 66, што сматрамо да је сасвим довољно за рад ове врсте. 1 V. Beševliev, Zur Deutung der Kastelnamen in Procop's Werk De aedificiis, Amsterdam, 1970; у даљем тексту: Beševliev, Zur Deutung der Kastelnamen. 2 A. Loma, „Neue Substratnamen aus Dacia Mediterranea“, Linguistique Balkanique XXXVI, (1993), 3, 219- 240; у даљем тексту: Loma, Neue Substratnamen. 3 P. Skok, „De L'importance des listes toponomastiques de Procope pour la connaisssance de la latinité balkanique“, Revue internationale des études balkaniques 3, 1937, 47-58; у даљем тексту: Skok, De L'importance des listes toponomastiques. 8 Током својих истраживања дошли смо до закључка да је и поред великог укупног броја топонима набројаних у Прокопијевом делу и широког опсега територија које они обухватају, ипак о њима писано веома мало. Од аутора који су се бавили Прокопијевим топонимима потребно је поменути чешког истраживача Павела Шафарика4 који је на основу наводног словенског порекла већине имена места код овог аутора покушавао да докаже словенско присуство јужно од реке Дунав у VI веку после Христа. Словенско порекло појединих топонима код Прокопија (иако у мањем обиму) су покушали да докажу у својим радовима и Нидерле5 и Дујчев. 6 Владимир Георгиев је такође истраживао Прокопијеве топониме, и протумачио је око стотину њих као словенске, иако је касније за поједине ревидирао мишљење. 7 Слажемо се Бешевлиевом да је тешко потврдити словенско порекло имена утврђења набројаних код Прокопија, будући да се у оквиру ових разматрања предлагало вероватно или сигурно словенско значење појединог имена, без обзира на историјске, етничке и многе друге значајне околности које треба узети у обзир у језичким истраживањима. Поједини Прокопијеви топоними су поменути и код Томашека, и то у више његових радова, али су његови коментари оскудни. 8 Истакнути чешки историчар Контантин Јиречек је такође дао свој прилог језичким истраживањима Прокопијевих топонима, нарочито језичкој класификацији једне велике групе имена утврђења која имају карактеристичне латинске суфиксе -iana/-ianon, њиховој идентификацији и локализацији. 9 Именима утврђења која имају латинско порекло бавио се и познати романист, балканолог и славист Петар Скок. Нарочито значајно за унапређење наших сазнања о Прокопијевом језику је његово излагање на Византолошком конгресу у Софији, под називом De 4 P. J. Safarik, (nach Lorenz W. Surowiecki), über die Abkunft der Slaven, Ofen, 1828. 5 L. Niederle, Slovanské strožitnosti: Život starúch Slovanů, Prague, 1916. 6 Дуйчев И. , „Балканският Югоизток през пярвата половина на VI век. Начални славянски навадения“, Беломорски преглед т. I, София 1942, 270. 7 В. Георгиев, Въпроси на българската етимология, София 1958, 67-88. У нашим истраживањима од помоћи нам је био и његов чланак: „Най- старите славянски местни имена на Балканския полуостров и тяхното значение за нашия език и нашата история“, Балканско езикознание, VIII, 1958, 321-342; у даљем тексту: Георгиев, Най-старите славянски местни имена. 8 W. Tomaschek, Zeitschrift für die Österreichischen Gymnasien, 28 Jarg. 1877, 450; Zur Kunde der Hämus- Halbinsel. Sitzungberichte der. K. Akademie der Wissenschaften, Wien, 1882, 62; Die alten Thraker Eine ethnologische Untersuchung, Verlag der Osterreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien, 1980; у даљем тексту: Tomaschek, Die alten Thraker. 9 У овом смислу нарочито је значајно његово дело: K. Jireček, Die Romanen in den Städten Dalmatiens während des Mittelalters (Denkschriften der kaisserlichen Akademie der Wissenschaften, Bd. 48-49), Wien, 1902. 9 l'importance des listes toponomastiques de Procope pour la latinité balkanique 10 у коме аутор врши класификацију имена утврђења латинског порекла према начину образовања и указује на њихове најзначајније фонетске и морфолошке одлике. Х. Михаеску дао је значајан допринос својим књигама о латинском језику у Дунавским провинцијама и о ширењу латинског језика у Југоисточној Европи, где темељно анализира латински језик посведочен на натписима у овом подручју. 11 Од мањих чланака који су значајни за наш рад потребно је поменути прилог Русуа, који, у већем делу успешно, обрађује 28 имена, критички разматрајући текст. 12 Александар Лома је обрадио Прокопијева супстратна имена у Дакији Медитеранеји, тачније случајеве у којима се утврђује континуитет касноримског имена са касније развијеном словенском варијантом. 13 Од помоћи нам је био рад Фануле Папазоглу Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba, тачније део који је посвећен топономастици. 14 У том, по обиму малом поглављу своје значајне студије, Папазоглу је обрадила топониме које Прокопије помиње у De aedificiis, у областима Дарданије, Наиса, Ремесијане, изостављајући при том имена очигледног латинског порекла и она имена о којима се лингвисти уопште нису изјаснили. Практично, једино дело које се систематски бави анализом Прокопијевог језика у De aedificiis, као и питањем језичке припадности појединих имена утврђења, појединостима ортографије, као и вокалским и консонатским променама и закономерностима код овог аутора је монографија Веселина Бешевлиева коју смо раније поменули. Нарочито драгоцено је њено VI поглавље посвећено образовању имена утврђења, а исто се може рећи и за коментар у коме су топоними представљени појединачно, веома сажето, са драгоценом библиографијом која се односи на историју утврђења и етимологију њихових имена. Поред ове изузетне студије, од велике помоћи 10 „De l'importance des listes toponomastiques de Procope pour la latinité balkanique“, Actes du IV Congrès international des Etudes Byzantines, 1935, 161; Друга, дужа верзија овог излагања је преточена у чланак: P. Skok. „De l'importance des listes toponomastiques de Procope pour la connaisance de la latinite balkanique“, Revue internationale des etudes balkaniques , 1937 , 47-58. 11 H. Mihǎescu, Limba latinǎ in provincile Dunǎrene ale Imperiului Roman, Bukarest, 1960; H. Mihǎescu, La langue latine dans le Sud-est de l’Europe, Editura Academiei, Les belles letttres, Paris, 1978; у даљем тексту: Mihǎescu, La langue latine. 12 I. I. Russu, „Die Ortsnamen der Balkanhalbinsel in De aedificiis“, Revue de Linguistique, VIII. 1963, 1, 123- 132; у даљем тексту: Russu, Die Ortsnamen der Balkanhalbinsel. 13 Loma, Neue Substratnamen. 14 F. Papazoglu, Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba (Tribali, Autarijati, Dardanci, Scordisci i Mezi), ANUBIH, Djela, knjiga XXX, Centar za balkanoloska ispitivanja, Sarajevo, 1969, 181-201; у даљем тексту Papazoglu, Srednjobalkanska plemena. 10 у нашим истраживањима били су нам и његови чланци у којима углавном разматра Прокопијева имена утврђења латинског порекла. 15 Сматрамо да је потребно нагласити чињеницу да топониме које је Прокопије набројао у каталогу за Македонију, као и оне у листи новоподигнутих утврђења у Тесалији, од којих је већина hapax legomena, нико није систематски обрађивао, а поготову нису била предмет језичких истраживања. 16 Имена у Тесалији, наведена на почетку IV књиге, будући да се ради о веома старим топонимима забележеним још код Хомера, била су више разматрана, не само у историјском контексту, него и лингвистички. С обзиром на чињеницу да позноантичке топониме у наведеним областима разматрамо не само лингвистички, него и у историјском континуитету, морамо напоменути да су нам приликом истраживања од велике помоћи биле студије које се више баве историјском географијом ових простора. У том смислу хтели би да укажемо на изванредну Историјску географију Македоније - IV-VI век Ангелики Константакопулу, која нам је била од помоћи за топониме поменуте на територији Македоније. 17 И поред тога што она о Прокопијевим топонимима не пише много, њена указивања и историјски коментари појединих топонима су нам веома помогли. Од велике помоћи нам је био и докторски рад Мартине Анри-Перен посвећен IV књизи Прокопијевог дела De aedificiis, нарочито део који обухвата коментаре, и поред тога што су ови углавном историјски (лингвистичких напомена има веома мало) и ни издалека не обухватају све топониме које је Прокопије поменуо у IV књизи, већ само оне о којима је бар нешто писано у појединим чланцима горенабројаних истраживача. 18 За подручје Тесалије од помоћи нам је било изванредно дело из области историјске 15 В. Бешевлиев, Една особеност в образуванието на сложните местни названия от латински произход в Мизия и Тракия”, Българска Академия на Науките, Известия на Института за български език 1, 1952, 239-245 ; Id. Латинските местни имена в Мизия и Тракия, Известия на Археологическия институт, XIX, 1955, 279-303. 16 Имена утврђења која обухватају територије Македоније и Тесалије су, додуше, поменута у докторској тези Сорина Олтеану-а The Balkanic Toponyms in Procops Work "De Aedificiis". Будући да је тежиште интересовања аутора усмерено на палеографско проучавање манускрипта, као и критичко разматрање текста IV књиге, филолошки, географски и остали коментари појединих имена, (нарочито имена са подручја Македоније и Тесалије која нас занимају), су оскуднији. Детаљније су разрађени дачки и трачки топоними. 17 A. KonstantakopoÊlou, IstorikØ gevgraf¤a t∞w Makedon¤aw (4ow-6ow afi≈naw), DidaktorikØ diatribØ, Giãnnena, 1984; у даљем тексту: KonstantakopoÊlou, IstorikØ gevgraf¤a. 18 M. Henry-Perrin, Procope de Césarée les Édifices Livre IV, Traduction et commentaire, fasc. II, Thèse de 3e cycle. Sous la direction de Monsieur Jean Lassus, année 1974, Paris; у даљем тексту: Henry-Perrin, Procope de de Césarée les Édifices Livre IV. 11 географије еминентних историчара Кодера и Хилта TIB 1 Hellas und Thessalia где су азбучним редом набројана византијска насеља датирана између V и XV века лоцирана северно од Коринта, Истма и јужно од Олимпа. 19 19 Tabula Imperii Byzantini, (TIB) Band 1, Hellas und Thessalia, von J. Koder und F. Hild, Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien 1976. ; У даљем тексту: TIB I. 12 II Преглед историјских прилика у време Јустинијана I у делима Прокопија из Цезареје: осврт на датирање дела У том грчу подвојености, између неслободе и слободе, огледа се вијек Јустинијанов у којем је старо још било живо, а више није могло живјети, па се уништавало и кршило у самом својем обнављању. Стари се свијет рушио у својој обнови, а нови растао у пропадању. То је недвојбено било велико доба. и нашло је велика повјесника. 20 Чинило нам се да је овако кратак и језгровит опис бурног периода шестог века можда најбољи увод у наше истраживање. Византијска историја VI века, тачније владавина цара Јустинијана I, једно је од оних превратних раздобља у светској историји која заиста заслужују пуну пажњу истраживача свих профила. Један од значајних истраживача византијске епохе, Георгије Острогорски, слично описује ово прелазно раздобље: Тако је цели временски период који од Константина Великог води до Ираклија типично прелазна епоха у којој старо и ново живе једно поред другог, прожимају се и боре се једно против другог, да би најзад срасли у ново животно јединство. Тај период који се са истим правом може назвати рановизантијским или пак позноримским, чини прелаз са истински римског ка истински византијском, или боље: из римског старог века у византијски средњи век. 21 Основни циљ Јустинијанове владавине, веома добро и сажето представљен и у самом уводу дела De aedificiis, 22 био је да створи и одржи јаку империју, у чију ће основу бити уграђен јединствен и стабилан правни и административни систем. О појединостима правних и административних реформи, додуше, сазнајемо из Прокопијевих дела само успутно, јер је сам Јустинијан веома брзо после преузимања трона формирао специјално тело које је било задужено за кодификацију закона. Резултат његових напора у овом правцу је свакако кодификација грађанског права у једном корпусу који је касније назаван Codex Iustinianus, први пут објављен 529 године, 20 Povijest svjetske knjizevnosti, knjiga 2, uredio Vladimir Vratovic, napisali Milivoj Sironic…[et al. ], Mladost, Zagreb, 1977, 326. 21 Г. Острогорски, Из византијске историје, историографије и просопографије, Периодизација византијске историје, Просвета-Београд 1970, 15. 22 Procopii Caesariensis Opera Omnia, recognovit Iacobus Haury, Volumen III 2, VI Libri PERI KTISMATVS sive De aedificiis cum duobus indicibus et appendice, Lipsiae in aedibus B. G. Teubneri 1913; у даљем тексту: Procopius, De aedificiis. У уводу (I, i, 12) је Јустинијан једном реченицом представљен као велики реформатор администрације, достојан чувар граница и хришћанства, а пре свега као изузетан градитељ. 13 а ревидиран 534. Друго специјално тело било је задужено да издвоји и и кодификује дела правника из класичног периода, а као резултат његовог рада је објављено дело Digesta 533. године. После тога на иницијативу Императора су објављене тзв. Novellae (Нове одредбе), око 150 на броју, којима су били уређени административни, правни, црквени и други односи у Империји. Осим тога, у настојању да повећа добит коју је држава имала од пореза, спровео је и значајну реформу пореског система. Врло брзо након преузимања власти Јустинијан се позабавио доношењем закона у области религиозних питања, пре свега веома строгих закона против јеретика и пагана, а лично је био укључен у теолошке расправе. Све ово је предузео са жељом да хришћанство учврсти као доминантну религију читаве Империје. У књигама О ратовима представљена је Јустинијанова намера да обнови ауторитет државе, нарочито у Западном делу римске Империје. У овим обимним књигама описани су ратови вођени са Вандалима у Северној Африци 533/4 године, затим са Остроготима у Италији, где се водио дуг и веома скуп рат у периоду 535-555 године, док је у Шпанији војска успела да покори само неке приморске области. Такође је продужио да ратује на Истоку, са Персијом, где су се, после краткотрајног примирја 532 године, ратне операције продужиле од 540 све до 561/2. Дефанзивна политика која је вођена на Балкану веома добро је посведочена описивањем градитељских подухвата у смислу подизања сложеног фортификационог система у који је било уложено пуно новца и енергије. Прокопије из Цезареје, који је и сам предмет вишевековне расправе дали је антички или средњевековни аутор, прихватио се тешког посла да буде хроничар Јустинијанове владавине. Иако и други, њему савремени писци, као и неки из познијег периода пишу о њему, ипак нам највише података о своме животу даје сам Прокопије. 23 Рођен је у палестинској Цезареји, на самом измаку V и почетком VI века, највероватније између 490. и 507. године. 24 Није познато где је стекао правничко образовање, али у лексикону 23 Procopii Caesariensis opera omnia, rec. J. Haury I = Vol. I De bellis libri I-IV. Lipsiae 1905. II= Vol. II. De bellis libri V-VIII. Lipsiae1905, I, 1, 1; у даљем тексту: Procopius, De bellis. Procopii Caesariensis opera omnia, vol. III/1 Historia quae dicitur Arcana, ed. J. Haury, Lipsiae 1906. 11, 25; у даљем тексту Procopius, Historia Arcana. Упореди и. Der kleine Pauly, Lexikon der Antike in fünf Bänden, 1979, München, Band 4, , 1165, у даљем тексту: Der kleine Pauly. 24 Gyula Moravcsik, Byzantinoturcica, I, Die Byzantinischen Quellen Der Geschichte Der Turkvolker, Zweite Durchgearbeitete Auflage, Academie-Verlag-Berlin, 1958, 489; у даљем тексту: Moravcsik, Byzantinoturcica I. 14 Суда постоји податак да су га писци каснијег периода називали =Ætor и sofistÆw25. Упућеност у правне науке омогућава Прокопију да се успешно приближи царском двору, као и да начини дипломатску каријеру. Сам аутор каже да се његова каријера развијала сасвим поступно и природно - у својим делима назива се (sÊmboulow - consiliarius) и (pãredrow - assessor)26. Веома млад, 527 године постаје правни саветник (consiliarius) и човек од поверења чувеног војсковође Велисара кога прати у рату са Персијанцима. Касније одлази заједно са њим на афричку експедицију и као његов службеник извесно време борави у Африци. Постоји запис да се у време војничког устанка налазио у Картагини. 27 Године 537. следи војсковођу на тлу Италије, тачније у Напуљу и Кампанији. 28 Највероватније је да од 540. године пребива у Константинопољу. Сам потврђује своје присуство у граду 542. године за време епидемије куге. 29 Исте године још једном прати Велисара на војном походу против Персије. Од овог периода надаље немамо других непосредних података о његовим путовањима, али је општоприхваћено да је у периоду од 540-555. године боравио у Константинопољу и вредно скупљао материјал за писање. 30 Забележено је код Теофана да је Прокопије био изабран на место praefectus urbi године 562, непосредно после издавања дела О грађевинама, али не можемо са сигурношђу тврдити да се ради о истој личности (јер је име било често у том раздобљу), па и да јесте, не можемо бити сигурни да ли је ту част заслужио превеликом Упореди и: Удалцова, З. В. , „Мировоззрение Прокопия Кесарийского“, Византискии временик, том 31, 1971, 9. 25 Suidae Lexicon ed. A. Adler, Berlin 1928 - 1938; у даљем тексту Suda, Lexicon. s. v. ProkÒpiow . "ProkÒpiow ıIfilloÊstriow, KaisareÁw §k Palaist¤nhw, rÆtvr kai sofistÆw". Такође и: Agathias Scholasticus, Historiae 7, 21: “tå m¢n går ple›sta t«n katå toÁw ÉIoustinianoË xrÒnouw gegenhm°nvn §peidØ Prokop¤ƒ t“ =Ætori t“ Kaisare¤ayen §w tÚ ékrib¢w énag°graptai,parit°on §ke›na ¶moige,ëte dØ époxr≈ntvw efirhm°na∑ tå d¢ met' §ke›non, …w oÂÒn te, diejit°on. ” Euagrius IV 12: “G°graptai d¢ Prokop¤ w t“ =Ætori tå katå Belisãrion suggrãfonti, …w Kabãdhw ı Pers«n basileÁw”. 26 Procopius, De bellis I, 1, 3: “˜ti d¢ aÈt“ sumboul“ ≤rhm°nƒ Belisar¤ƒ t“ strathg“.” I, 12, 24 tÒte dØ aÈt“ sÊmboulow ≤r°yh ProkÒpiow, ˜w tãde jun°grace.; III, 14, 3: “toÊtoiw oÔn ëpasin époroÊmenow ProkÒpion tÚn aÈtoË pãredron ¶stellen §w SurakoÊsaw” Уп. Der kleine Pauly, IV, 1165 27 Procopius, De bellis, IV, 14, 39-41: “ e·ponto d¢ ProkÒpiÒw te, ˘w tãde jun°grace, ..” Упореди. Der kleine Pauly, IV, 1165. 28 Procopius, De bellis, VI, 4, 17-19: “ToÊtoiw m¢n ÑRvma¤vn tÚn d∞mon parayrasÊnaw Belisãriow épep°mcato, ProkÒpion d¢, ˘w tãde jun°gracen, aÈt¤ka §w Neãpolin §k°leuen fi°nai. ” VI 4, 4-9: "˜per êgxista ıdoË t∞w ÉApp¤aw §fÊlassen.§peidÆ te §w ÑR≈mhn ofl émf‹ Mound¤lan §panÆkontew éf›xyai ≥dh ProkÒpion §w Kampan¤an oÈden‹ §ntuxÒnta t«n barbãrvn épÆggellon, nÊktvr går oÎpote toÁw polem¤ouw ¶jv toË stratop°dou poreÊesyai, . . . ”. 29 Procopius, De bellis, II, 22, 9: "x≈ran. deut°rƒ d¢ ¶tei §w Buzãntion mesoËntow toË ∑row éf¤keto, ¶nya ka‹ §mo‹ §pidhme›n thnikaËta sun°bh. ” Упореди: Der kleine Pauly , IV, 1165. 30 J. B. Bury, History of the Later Roman Empire, II, London, 1923, 419. 15 похвалом цара у поменутом делу 31. Немамо никаквих података о последњим годинама живота и датуму његове смрти. Прво Прокопијево дело била је Историја ратова. 32 У овом делу, сачињеном у осам књига, аутор описује ратове које су Византијци водили против Персијанаца, Вандала и Острогота, укључујући и историју читавог Царства до 554/55. године. 33 Интересантно је напоменути да Прокопије у првих седам књига овог дела примењује географски принцип у приказивању догађаја, док у осмој књизи одступа од овог принципа и због тога се та последња књига назива шареном (различитом - poik¤lh). 34 Након тога је написао Тајну историју (Historia arcana, ÉAn°kdota), 35 у виду памфлета који је до те мере критички настројен према савременим догађајима и истакнутим личностима, укључујући ту и самог Цара и његову супругу, да је извесно време било оспоравано да је Прокопије уопште његов аутор. Ипак, подробнија анализа стила, као и нека писана сведочанства других аутора 36 указују на то да је аутор Прокопије. У свом опсежном раду посвећеном овом Прокопијевом делу, Панченко је готово разрешио дилеме у вези његовог ауторства. 37 Његови аргументи да је Прокопије аутор овог дела до дана данашњег су остали необориви. Дилему о ауторству на извесан начин разрешава и сам писац када у уводу каже да је у њему написао и разјаснио све оно што није смео у Историји ратова. 38 Извесну посредну потврду његовог ауторства 31 Theophanis Chronographia, rec. C. de Boor, 2 voll. Lipsiae 1883-1885; у даљем тексту: Theophanis, Chronographia, A. M. 6055, I, 238, 10; 239, 7; J. Haury, Procopiana, Programm Augsburg, 1891, I, 34 f. 32"" Procopius, De bellis. "Up°r t«n pol°mvn lÒgoi" како је назива сам аутор, преиздата је као рукопис под именом ÑIstor¤ai, или ÑIstorikÒn- књиге I и II обухватају историју ратова против Персијанаца до 549 године; књиге III и IV описују поход и победу византијске војске против Вандала-533-4 година; V и VII књига обрађују ратовање против Острогота у Далмацији и Италији у периоду 534-554 године. Постоје докази да су ове књиге написане у периоду од 545-550 године. Нешто касније написана је и VIII књига која представља допуњавање историје читавог царства у периоду 551-553 године. Ова последња књига написана је у стилу једне flstor¤a poik¤lh, у којој аутор, иако наизглед напушта принцип географског редоследа који је одлика првих седам књига, ипак су настани поређани географским следом. 33 Потврду за Прокопијево ауторство “Ратова” даје и изврсни византијски научник и патријарх Константинопоља Фотиј: Photius, Bibliotheca, cod 63, 21b 19: "ÉAnegn≈syh Prokop¤ou toË =Ætorow flstorikÚn §n bibl¤oiw Ùkt≈. ÑIstore› d¢ tå §p‹ ÉIoustinianoË sunenexy°nta prÒw te P°rsaw ÑRvma¤oiw ka‹ prÚw BandÆlouw ka‹ GÒtyouw, ì Belisãriow strathg«n dieprãjato mãlista· ⁄ ka‹ tå pollå ı =Ætvr sun∆n tØn flstor¤an §j œn ˆcei pare¤lhfe sunegrãcato. ". 34 G. Moravcsik, Byzantinoturcica I, 491. 35 Procopius, Historia Arcana. 36 Nicephori Callisti ecclesiasticae historiae libri XVIII. ed. JP Migne, Patrologia Graeca 146-147, Paris 1865, XVII, 10: “...tÚ d¢ t°tarton ént¤rrhsiw §stin Œn prÚw ÉIoustinianÚn e‡rhke di' §pa¤nou poi«n, ka‹ …w ên tiw palinƒd¤a t«n aÈt“ mØ kal«w efirhm°nvn." 37 B. Pancenko, О Tajnoj istorii Prokopija, Vizantiskii vremennik, II, 1895, 24-57; III, 1896, 96-117; 300-317; 461-527; IV, 1897, 402-451. 38 Procopius, Historia Arcana, 1, 1. 16 даје нам и податак који наводи у делу О грађевинама, помињући да је о нечем већ писао у својим другим списима, тако да се може закључити да је поред Историју ратова Прокопије написао и неко друго дело. 39 Панченко је покушао и тачније датирати настанак Тајне историје тиме што је пронашао доказе ex silentio који наводе на закључак да је дело морало бити написано пре 553/4. године. Истраживачи Прокопија и његове Тајне историје, који су се бавили датумом настанка овог дела, већином прихватају мишљење да је дело написано 550. године. 40 Главни аргуменат код свих су четири података које даје сам аутор Прокопије у тексту Тајне историје. Наиме, он трипут наводи да цар Јустинијан управља државном администрацијом 32 године и једном да је Јустинијан basileÊw већ 32 године. 41 Ако узмемо у обзир податак да је Јустин узео упадљиво талентованог Јустинијана за меродавног саветника од 518 године, 42 иако је то формално година када сам Јустин ступа на власт, то би значило да је дело писано 549/550. године. Својеврсну потврду овог мишљења, наиме да Јустинијан усмерава политику Царства још за време владавине његовог ујака Јустина I (518-527) даје и Острогорски. 43 Ово мишљење истим аргументом заступа и Хаури, додајући да је највероватније и сама Теодорина смрт 548 године охрабрила писца да у једном даху излије сав свој бес према владарима, што наводи на закључак да је аутор веома брзо након њене смрти и прожет страшним бесом написао дело, чиме се фаворизује теза о настанку дела око 550. године. 44 Друго рачунање, од године 527. када је Јустинијан и формално преузео власт, дало би 558/9. годину, за коју су се залагали неки старији коментатори. 45 Истраживач Прокопијевих дела Еванс заступа тезу да је аутор у готово исто време писао Тајну 39 Procopius, De aedificiis. I i, 12: “ì éllå t«n m¢n êllvn tå ple›sta §n •t°roiw moi sugg°graptai lÒgoiw, ˜sa d¢ aÈt“ égayå ofikodomoum°nƒ dedhmioÊrghtai, §n t“ parÒnti gegrãcetai. êriston m¢n dØ basil°a gegon°nai. ” 40 Stein, Histoire; H. B. Dewing, „The Secret History of Procopius of Caesarea“ TAPA, LXII, 1931, xl, xli; J. B. Bury, A History of the Later Roman Empire, London, 1889, 1, 361. 41 Procopius, Historia Arcana: 18, 33: “ín oÏtv tÊxoi, poioÊmenoi §w dÊo ka‹ triãkonta §niautoÁw oÈd°na éni°ntew kairÚn aÈto¤ te efirgãzonto éllÆlouw énÆkesta ¶rga ka‹ prÚw t∞w t“ dÆmƒ §fest≈shw érx∞w …w tå pollå diefye¤ronto. ” 23, 1: “.....sukofante›n §gxeiroËsi t«n toË fÒrou Ípotel«n toÁw oÈd¢n Ùfe¤lontaw, otow §w dÊo ka‹ triãkonta §t«n xrÒnon oÈd¢n toioËto §w toÁw kathkÒouw efirgãsato. ” 24, 29: “oÈx oÂÒn te ∑n mØ prãssesyai ée‹ mhxanª pãs˙. §j ˜tou d¢ énØr ˜de diƒkÆsato tØn polite¤an, toioËto oÈd¢n oÎte dieprãjato oÎte §m°llhse, ka¤per xrÒnou dÊo ka‹ triãkonta §niaut«n trib°ntow ≥dh, Àste ka‹ lÆyhn toË ¶rgou toÊtou to›w ényr≈poiw gen°syai tinã. ” 24, 33: “ka‹ ≥n tiw tØn jumpeptvku›an aÈto›w §ny°nde zhm¤an §w ¶th dÊo ka‹ triãkonta diariymo›to, eÍrÆsei tÚ m°tron œnper aÈtoÁw épostere›syai jun°pese. ” 42 Der kleine Pauly, III, 19, (34-36). 43 Г. Острогорски, Историја Византије, Београд, 1969. 44 J. Haury, „Zu Prokops Geheimgeschichte“, Byzantinische Zeitscrift, 1934, 34, 10-14. 45 C. E. Mallett, „The Empress Theodora“, English Historical Review, II, 1887, 4. 17 историју и дело О грађевинама.46 Тајну историју датира према 32 години од Јустинијановог властитог ступања на власт 527 године, а то је 558/9. година, док сматра да је дело О грађевинама написано пре 7 маја 558. године. Свему овоме треба додати и податак који смо нашли у шестој књизи О грађевинама, где Прокопије описујући напад варварских Маурусија, названих Леватаја, посредно даје индицију за датирање својих дела. 47 Наиме, ако он (Јустинијан) тек што је преузео царску власт, а још није започео Вандалски рат, који, како је познато траје од 533-534. године, морамо признати да је ближа 527. година, него 518. као година када је Јустинијан ступио на власт. Овај податак, свакако, представља аргуменат више у прилог тези о каснијем настанку Тајне историје. Ако узмемо да стоји претходно наведени аргуменат, да је дело настало 32 године након 527. године, требало би се приклонити тези да је Тајна историја настала године 558/9, т. ј. још за Јустинијанова живота48, али је из разумљивих разлога објављена тек након цареве смрти. 46 J. A. S. Evans, „The dates of the Anecdota and the De aedificiis of Procopius“, CPh, LXIV, 1969, 30. 47 Procopius, De aedificiis, VI iv, 6: “≥dh m¢n ÉIoustinianoË tØn basile¤an paralabÒntow, oÎpv d¢ pÒlemon tÚn BandilikÚn én˙rhm°nou, MauroÊsioi bãrbaroi, ofl Leuãyai kaloÊmenoi, biasãmenoi toÁw LibÊhw tÒte kur¤ouw Band¤louw,…” 48 Procopius, Historia Arcana, 166 = 27, 2; Упореди и: Der kleine Pauly, IV 1167. 18 III О извору - Procopius, De aedificiis Опште одлике, композиција и датирање дела Треће Прокопијево дело је спис О грађевинама (De aedificiis, Per‹ ktismãtvn), панегирик Јустинијану у шест књига у којем су набројане и мање или више подробно описане све грађевине подигнуте или обновљене у царству за време његове владавине. Насупрот једноставној аналитичности и релативној објективности коју аутор показује у Историју Ратова и стилу беспоштедног критичара којим нас изненађује у Тајној историји, у делу О грађевинама он се представља као прославитељ цара Јустинијана - великог реформатора администрације, достојног чувара граница и хришћанства, а пре свега и изнад свега као изузетног градитеља49. Ова разноликост у приступу коју показује Прокопије утолико је необичнија и за читаоца тешко прихватљива, зато што сам аутор наглашава да непрестано држи пред очима кредо: док је красноречивост прикладна за реторику, машта за поезију, за историју је потребна истина. 50 Својеврсна потврда да се аутор у свим својим делима (макар декларативно) држи истине изражена је на самом почетку панегирика где аутор наглашава да му је једина брига да јасно изложи оно што је учињено у прошлости. 51 Врло је могуће да је један од разлога овакве противуречности доба у коме се Прокопије развија као историчар - време прелаза из стари у средњи век. Ову констатацију поткрепљује и специфични стил појединих његових дела, као и чињеница да се она с обзиром на садржај и концепцију међу собом оштро разликују. Наиме, очито је сваком ко је читао његова дела, како је то И. Голдштајн приметио у својој обимној студији о Прокопију, да је Историја Ратова писана у маниру античких књижевника и историчара, нарочито Херодота, Тукидида и Полибија, док дело О грађевинама наговештава долазак новог доба, јер панегирици у VI веку нису били уобичајена форма византијске књижевности и свој врхунац доживљавају много касније, у већ развијеном 49 Procopius, De aedificiis: I i, 12. 50 Procopius, De bellis, I, 1, 4: pr°pein te ≤ge›to =htorikª m¢n deinÒthta, poihtikª d¢ muyopoi˝an, juggrafª d¢ élÆyeian. 51 Procopius, De aedificiis, I i, 3. 19 средњем веку.52 Више средњем него старом веку овај панегирик припада и по ограничавању свог предмета на градитељске подухвате цара Јустинијана,53 по свом превише похвалном и некритичком карактеру,54 као и општем квалитету (аутор нас често замара каталошким набрајањем утврђења, иако сам указује да то ради да би избегао досадно излагање).55 Ипак, морамо се сложити са Рубином, једним од истраживача Прокопијевог дела, да се аутор врло умешно служи античком традицијом етнографског и географског приповедања.56 Многи аутори који су се бавили Прокопијевим опусом постављали су питање зашто је спис О грађевинама уопште написан. Неки од бројних истраживача његовог дела мислили су да је он написао то дело да би dobio neku po~ast.57 Naime, prema podacima koje nam daje leksikon Suda, poznato je da je Prokopije postao illustris,58 т. ј. да је ушао у друштво spectabiles comites primi ordinis, али насупрот томе стоји мишљење да, иако знамо да је он 562. године већ имао ту почаст, ипак немамо готово никаквих изворних података да је њу заслужио управо овим панегириком.59 Феликс Дан, један од истраживача Прокопијевог дела из периода друге половине XIX века у својој књизи о великом историчару изложио је мишљење да Прокопије заправо пише дело О грађевинама како више не би био у немилости код Јустинијана и да би наново стекао цареву наклоност.60 Истраживачи његовог дела 52 I. Goldstein, „Historiografski kriteriji Prokopija iz Cezareje“, Зборник радова Византолошког института, XXIV-XXV, 1986, 89; у даљем тексту: Goldstein, Historiografski kriteriji. 53 Procopius, De aedificiis, I, i, 17: “tanËn d¢, ˜per e‰pon, §p‹ tåw ofikodom¤aw toÊtou dØ toË basil°vw ≤m›n fit°on, …w mØ épiste›n t“ te plÆyei ka‹ t“ meg°yei §w tÚn ˆpisyen xrÒnon to›w aÈtåw yevm°noiw jumba¤h, ˜ti dØ éndrÚw •nÚw ¶rga tugxãnei ˆnta. ” "толико бројне и и велелепне да је тешко поверовати да су дело једног човека". 54 Аутор претерује похвалама цара Јустинијана, називајући га “владетељем добрим по природи, и како би Хомер рекао “нежним као отац” и упоређује га великим персијским царем Киром” Procopius, De aedificiis, I i, 15: “toË d¢ kay' ≤mçw basil°vw ÉIoustinianoË (˘n dØ ka‹ fÊsei basil°a kal«n tiw, o‰mai, Ùry«w ín e‡poi, §pe‹ ka‹ patØr Õw ≥piÒw §sti, kay' Omhron) e‡ tiw §w tÚ ékrib¢w tØn basile¤an diaskopo›to, paidiãn tina tØn KÊrou érxØn ofiÆsetai e‰nai.” 55 Procopius. De aedificiis, IV iv, 3. 56 B. Rubin, Pauly Realenciclopadie der Class. Alttertumwissenschaft, 23, I, 273-599. 57 Stein, Histoire, II 711. Упореди и податак који даје Photius Bibliotheca cod 160: “˘w (sc. ProkÒpiow) §w m°ga kt∞ma ka‹ ˆfelow kat' §ke›no kairoË tåw flstorikåw grafåw suntãjaw ée¤mnhston aÍtoË kl°ow to›w spoudaiot°roiw katal°loipen.” 58 Suda, Lexicon. , s. v. ProkÒpiow . “ProkÒpiow ÉIlloÊstriow,...; Упореди и : Stein, Histoire, II 779. 59 Introduction by G. Downey in H. B. Dewing's edition of the De aedificiis, with an English translation, Loeb Classical Library, X; у даљем тексту Downey, Procopius, Buildings, , Introduction. 60 Felix Dahn, Prokopius von Casarea, ein Beitrag zur Historiographie der Völkerwanderung und des sinkenden Römertums, Berlin 1865. 20 такође су узели у обзир и могуђност да је ово дело непосредно наручено од самог цара и да је самим тим природно што има изразито похвалан тон.61 Спорно је дали је дело написано према императоровој вољи и наређењу, или је оно израз ауторове захвалности према Јустинијану. Главни аргумент у прилог првом гледишту је цитат који наводи Дауни у свом одличном предговору издања О грађевинама,62 премда и сам признаје да једна овакава алузија није довољан доказ да је Император изричито наручио објављивање овог дела. Исти аутор у посебном чланку посвећеном композицији овог дела још категоричније заступа став да је дело писано искључиво по жељи и наређењу Јустинијана, поткрепљујући такво мишљење аргументом да се при састављању листа грађевина Прокопије служио официјалним државним документима и да се све то одвијало под строгим државним надзором.63 С обзиром на текст цитата који аутор наводи не бисмо се могли у потпуности сложити са његовим мишљењем да је дело писано по изричитој владаревој наредби. За нас је много прихватљивије становиште да је Прокопије писао дело као израз личне захвалности Цару, а алузију на такву мотивацију налазимо у самом уводу дела.64 Независно од побуда које су водила аутора у сачињавању дела и свих мало пре изречених оцена, једнодушно је прихваћено да овај спис и поред изразитих карактеристика једног lÒgow panegurikÒw представља прворазредан извор за географију, топонимију, топографију и уметност краја V и прве половине VI века - да је то својеврсна етно-географска енциклопедија VI века.65 У самом уводу дела аутор набраја сва императорова достигнућа настојећи тиме да нагласи његове вишеструке заслуге за Царство. Наиме, он, преузимајући погрешно 61 Procopius, De aedificiis, I, iii, 1: “ÉArkt°on d¢ épÚ t«n t∞w yeotÒkou Mar¤aw ne≈n.toËto går ka‹ aÈt“ basile› §jepistãmeya boulom°nƒ e‰nai,ka‹ diafan«w efishge›tai ı élhyØw lÒgow ˜ti dØ §k toË yeoË §p‹ tØn aÈtoË mht°ra fit°on.” G. Downey, Introduction X. Аутор наводи речи самог Прокопија које према његовом мишљењу претстављају својеврсну алузију на то да је Јустинијан непосредно наручио дело и да је према томе имао утицај и на његов садржај, али по нашем мишљењу овај цитат много више говори о претераној похвали аутора према цару кога изедначава са самим Богом, него као место које говори о директној “наруђбини” дела. Упореди и: G. Downey, „Procopius on Antioch: A Study of Method in the "De aedificiis“, Byzantion, 14, 1939, 361-78; Idem: „The composition of Procopius De aedificiis“, Transactions of the American Philological Association, 78, 1937, 171-83, 181. у даљем тексту: Downey, The composition of Procopius, De aedeficiis. 62 Downey, Procopius, Buildings, Introduction, xi. 63 Downey, The composition of Procopius, De aedeficiis, 181. 64Procopius, De aedificiis, I i, 4: “xvr‹w d¢ toÊtvn eÈgn≈monaw m¢n flstor¤a §w toÁw eÈerg°taw §nde¤knutai gegon°nai t«n érxom°nvn toÁw eÔ peponyÒtaw, §n me¤zosi d¢ aÈto›w §ktetik°nai tå xaristÆria, o· ge, ín oÏtv tÊxoi, §p‹ kairoË m¢n t∞w égayoerg¤aw t«n §n sf¤sin ≤ghsam°nvn ép≈nanto, éyãnaton d¢ aÈto›w t«n efiw tÚ ¶peita §som°nvn tª mnÆm˙ tØn éretØn dias≈zousi. ” 65 J. Haury, Zur Beurteilung der Geschichtsschreibers Prokopios von Casarea, Munchen, 1896. 21 вођену државу, не само што је увећао њену територију и учинио је славном, него је успео да одбије варваре који су је одавно опседали.66 На све ово надовезује се још један Јустинијанов велики успех, да је успео да припоји многе туђе земље под римску власт и оснује многе градове који пре тога уопште нису постојали.67 Како каже Прокопије Императору Јустинијану, вођеном од Бога допала је та почаст да се стара о Римском Царству и промени га колико је то највише могуће.68 Ипак, у овом делу аутор се ограничава на само један сегмент Јустинијанове активности који ће подробније бити описан, а то су граћевине које је Јустинијан подигао, а које су толико бројне и велелепне да је тешко поверовати да су дело једног човека.69 Иако на више места у тексту говори о томе како му недостају речи да опише лепоту свих здања,70 Прокопије ипак врло умешно користи прилику да и себе похвали као писца који речју посведочава њихово постојање, тиме што сматра да су многа дела из прошлости постала невероватна, услед преувеличавања њиховог значаја, ако нису била записана.71 У овом уводном делу аутор наставља похвалама упућених Јустинијану, називајући га владарем по природи (fÊsei basil°a), благонаклоним као отац, неумерено га упоређујући са великим персијским царем Киром.72 Оно што је већ на први поглед уочљиво, а односи се на композицију дела, свакако је Прокопијева намера да представи Јустинијанове градитељске подухвате служећи се методом географског распореда описа. Дело је састављено од шест књига, различитих по свом обиму, које обухватају различита географска подручја Империје. Прва књига је комплетно посвећена црквама које су подигнуте у самом Константинопољу и његовим предграђима и обухвата 40 страна Тојбнеровог издања. Аутор, како сам каже, не почиње своје дело случајно грађевинама Константинопоља, цитирајући при том речи старог песника Пиндара да се на самом почетку (сваког) дела треба поставити прочеље које надалеко сја. 73 66 Procopius, De aedificiis, I, i , 6-7. 67 Procopius, De aedificiis, I, i, 8. 68 Procopius, De aedificiis, II vi, 6. 69 Procopius, De aedificiis, I, i, 17. 70 Procopius, De aedificiis, I, i, 2-19; I, 4, 29; IV. 1, 2. 71 Procopius, De aedificiis, I, i, 18: “pollå går ≥dh t«n progegenhm°nvn oÈk §mpedvy°nta t“ lÒgƒ t“ Íperbãllonti t∞w éret∞w êpista g°gonen. ” Сматрамо да је ова реченица врло језгровита, и уједно, врло суптилна ауторова одбрана насупрот очекиваних примедби да је у делу и сувише хвалио Јустинијанову градитељску способност. 72 Procopius, De aedificiis, I, i, 15 73 Procopius, De aedificiis, I, i, 18: “érxom°nou går ¶rgou, katå dØ tÚn palaiÚn lÒgon, prÒsvpon xrØ y°menai thlaug°w. Уп. и: Pindarus, Olympia. Ode, VI, 4. 22 Постоји видљива разлика између атмосфере и садржаја прве књиге у поређењу са осталим. Градитељски подухвати императора у престоници описани су нарочито брижљиво и у појединостима. Дауни у своме чланку у целости посвећеном првој књизи наводи и веома интересантну тезу да управо ова прва књига, сагледана у својој целовитости и независности у односу на остатак дела О грађевинама, не представља само најважнији, уводни део дела, него је самостална целина написана са циљем да се усмено представи пред императором и двором.74 У првој књизи аутор не описује баш све грађевине у Константинопољу, како каже због тога, што је то већ учинио у књизи Историја ратова.75 Најподробније и најдетаљније задржава се на опису цркве Хришћана или Софије како је зову становници Константинопоља.76 Поред тога помиње и цркву посвећену Св. Ирени, као и неке друге цркве, посвећене Богородици, затим цркву посвећену Архангелу Михајлу, више цркава посвећених Светим Апостолима, мученицима и друге. У другој књизи Прокопије продужава ређањем Јустинијанових градитељских подухвата на територији Азије, прецизније у Месопотамији, Сирији и Феникији. Аутор увеличава опис одбрамбених бедема у овим најудаљенијим деловима Империје, упоређујући их са пирамидама египатских владара.77 Једина разлика према његовом мишљењу лежи у томе што су пирамиде грађене потпуно непотребно, из пуког задовољства владара, насупрот вредних бедема које подиже Јустинијан и који служе за заштиту Империје од варварских упада. Опис бедема почиње од оних који се налазе на граници са Персијом. Прокопије нас обавештава да Јустинијан истовремено са подизањем одбрамбених бедема и утврђивањем градова гради и мрежу водоводних канала чиме обезбеђује воду за сва насељена места.78 Уједно врши преусмеравање неких водотокова да би се избегле поплаве и подиже цистерне за воду за пиће, све то са циљем да се насељена места не нађу под притиском због недостатка воде. При том наводи неколико примера градова где је то учињено. 74 G. Downey, „Notes on Procopius, De aedificiis, Book I“, Studies presented to D. M. Robinson, St. Louis 1953, Volume II, 719-725, 719. 75 Procopius, De aedificiis, I, x , 3. 76 Procopius, De aedificiis, I, i, 21: ént∞ran, §mpr∞sai t«n Xristian«n tØn §kklhs¤an §tÒlmhsan (Sof¤an kaloËsin ofl Buzãntioi tÚn ne∆n §pikairi≈tata t“ ye“ tØn §pvnum¤an épergasãmenoi), …” 77 Procopius, De aedificiis, II, i, 2. 78 Procopius, De aedificiis, II, iii, 25. 23 Карактеристично за ову другу књигу је и место где аутор помиње велику поплаву реке Скирт.79 Поплаву ове реке Прокопије помиње и у Тајној историји и то на начин који показује пишчеву намеру да о њој пише у својој следећој књизи.80 Овај цитат посредно указује да је О грађевинама дело које је Прокопије написао последње и да је свакако настало након Тајне историје и, истовремено, наводи нас на закључак да је аутор врло брижљиво планирао писање својих дела. Трећа књига у низу од шест у О грађевинама посвећена је територији Јерменије и на самом крају деловима Црноморског приобаља. По обиму је релативно кратка, обухвата 20 страна. У овој књизи аутор не говори само о градитељским подухватима у Јерменији, већ даје пресек достигнућа у свим областима политичког и друштвеног живота која су резултат Јустинијановог ангажмана на овој територији. У овој трећој књизи мислимо да је потребно забележити и пишчев кратак етнографски екскурс о Цанима, који су били суседи Јермена. У њему Прокопије даје податак да су се Цани смирили, прекинули са разбојништвом, прихватили нови и цивилизован начин живота и постали добри хришћани, што је свакако заслуга Јустинијана.81 Ови подаци су важни за датирање О грађевинама, о чему ћемо касније писати опширније. Треба напоменути да је код једног дела истраживача Прокопијевог дела опште прихваћено мишљење да су управо екскурси о народима, који се свакако морају критички анализирати, најблиставији делови његовог стваралаштва, који чине Прокопија великим историчарем.82 Четврта књига у делу О грађевинама је посвећена, како на почетку каже сам аутор, описима грађевина која су настала за потребе поданика на територији Европе.83 Ова књига је најобимнија у целом делу и обухвата 47 страница. Једним делом те територије ћемо се опширније бавити у овом раду и због тога сматрамо да је најбоље да ту књигу представимо у посебном поглављу. 79 Procopius, De aedificiis, II, vii, 4 80 Procopius, Historia Arcana, 18, 38: “ìÖEdessan m¢n går SkirtÚw §piklÊsaw ı potamÚw mur¤vn dhmiourgÚw to›w §ke¤n˙ ényr≈poiw sumfor«n g°gonen, Àw moi §n to›w ˆpisyen lÒgoiw gegrãcetai. ” 81 Procopius, De aedificiis, III, vi , 6-8. 82 Goldstein, Historiografski kriteriji, 168. Супротно становиште према којем Прокопије изражава озбиљне предрасуде у описима тзв. “варварских” народа има Аверил Камерон, A. Cameron, Procopius and the Sixth Century, 218, , 218, као и Ото Фе, O. Veh Zur Geschichtscreibung und Weltauffassung des Prokop von Caesarea, I Teil 1950/1, 23-25. 83 Procopius, De aedificiis, IV, i , 3. 24 У петтој књизи аутор продужава описом територије у преосталом делу Азије и Либије у смислу грађења нових утврђења, поправке путева и обнове свих делова већ постојећих грађевина који су били уништени. Прокопије у овој књизи која броји 22 стране, даје податак о остварењу плана изградње моста на реци Сангариј, који се врло често помиње као један од веома ретких временски опредељених доказа за датирање дела О грађевинама.84 У овој књизи има још један такав податак, а то је да је Јустинијан преобратио Самарићане у хришћане.85 На самом крају ове књиге Прокопије даје листу обновљених манастира, географски грубо подељених на: манастире у Јерусалиму, Феникији и Месопотамији. Последња, шеста књига је најмања по свом обиму (има само 15 страна) и посвећена је грађевинским активностима цара Јустинијана у Северној Африци, прецизније у Египту и Либији. У овој шестој књизи Прокопије закључује да је Јустинијан не само учврстио Империју подизањем утврђења, него је још више допринео постављањем војничких логора у њима на целој територији од Истока где излази Сунце, до његовог заласка, где су и границе Римске Империје, чиме нас посредно обавештава о границама Империје у време Јустинијана.86 Врло неуобичајено, на самом крају последње књиге открива нам изворе које су њему послужили као материјал за писање. За све описане грађевине каже да је сазнао или тиме што их је сам својим очима видео, или је за њих дознао од оних који су их видели.87 С обзиром на заиста превелики број описаних грађевина оваква пишчева изјава упопште није чудна. Потребно је нагласити да се не може очекивати да баш сви подаци , нарочито они који се односе на најудаљеније територије Империје, буду апсолутно тачни. Неким истраживачима чињеница да Прокопије на три места наводи дугачке листе утврђења и других објеката служи као доказ да је он користио званичне документе из државних архива, што начелно, сматрамо исправним и поред Прокопијеве изјаве да се одлучио на такав начин описивања да не би ређање толико бројних 84 Procopius, De aedificiis, V, iii, 10. 85 Procopius, De aedificiis, V, vii, 16. 86 Procopius, De aedificiis, VI, vii, 17. 87 Procopius, De aedificiis, VI, vii 18, О грађевинама које је сам видео упореди и пасус: II iv, 3: “jumba¤nei e‰nai. ˜per moi kat' érxåw égam°nƒ ka‹ t«n §pixvr¤vn énapunyanom°nƒ ˜ntina trÒpon ÑRvma¤oiw prosÆkousa ıdÒw te ka‹ x≈ra g∞n •kat°rvyi tØn polem¤an diakeklÆrvtai...” 25 грађевина било досадно читаоцима.88 Осим тога треба напоменути још једну његову реченицу, којом и започиње ређање грађевина у списку у четвртој књизи, у којој употребљава фразу ˜sa ≤mçw memn∞syai aÈt«n,89 иако је неки истраживачи сматрају чисто реторичком. У сваком случају, изјављује да се истински потрудио да њих опише како је најбоље умео. Прокопије оставља простор да је вероватно неке грађевине и пропустио због бројности или због тога што о њиховом постојању уопште није био обавештен. Интересантна је ауторова понуда упућена свима онима који су вољни, а који су сазнали о неким новим грађевинама, да их убудуће слободно додају. Почетак друге, треће и петте књиге одликује специфична формула којом се аутор осврће на већ изнети садржај из претходне књиге и који омогућава лагани прелаз са једне књиге на другу, т. ј. из једне географске области у другу. Овај део недостаје у четвртој књизи, у којој као својеврсна компензација стоји један дужи и разрађенији увод него у свим осталим књигама. У шестој књизи, која је и најмања по свом обиму, такође недостаје тај уводни део који се односи на описе у претходној, и због тога неки истраживачи сматрају да она у почетку није ни била планирана као посебна књига, него је само део претходне пете књиге. Дауни, један од истраживача Прокопија, који се подробније бавио управо композицијом дела, сматра да је дело О грађевинама, онакво какво га ми данас имамо, заправо недовршено.90 Главни аргуменат за овакву тезу је Прокопијева најава у уводу дела у којој каже да ће описати све Јустинијанове грађевинске активности у Империји, а није описао ни једну грађевину на тлу Италије. Овај аргуменат је оспораван од једног другог аутора, Витбија, који сматра да су подаци за градитељску активност Јустинијана на тлу Италије врло оскудни, па да чак и цркве у Равени које Дауни помиње као доказ практично уопште нису биле финансиране од Цара.91 Чињеница да постоји разлика у тексту између два главна рукописа, као и различито предавање каталошких листа утврђења према Даунију су такође разлог сумњи да су постојале две редакције текста. Свој одговор по питању Даунијеве тезе о недовршености дела тражимо, као и увек, у самом Прокопијевом раду. Сматрамо да пишчева констатација која стоји на 88 Procopius, De aedificiis, IV iii, 15: “oÈd¢n d¢ xe›ron …w §n katalÒgƒ §pelye›n ëpanta, …w mØ t«n Ùnomãtvn §pimij¤& ˆxlow tiw §pig°nhtai t“ lÒgƒ polÊw.” 89 Procopius, De aedificiis, IV, xi, 20: ”¶sti d¢ tå froÊria, ˜sa ≤mçw memn∞syai aÈt«n, prÚw ˆnoma tãde.” 90 Downey, The Composition of Procopius “ De aedificiis”, 171-183 91 L. M. Whitby, „Justinian's Bridge over the Sangarius and the Date of Procopius' De aedificiis“, Journal of Hellenic Studies, 1985, 129-148, 145; у даљем тексту: Whitby, Justinian's Bridge. 26 почетку четврте књиге речито говори о томе да се трудио да увек заврши све оно што је започео, па и поред одређених пропуста, вероватно је то случај и са овим делом.92 Слажемо се са Голдштајновим мишљењем да Прокопије примењује веома интересантну историографску технику концентришући се у готово свим својим делима на једну личност и њено деловање.93 Да би то постигао, у делу О грађевинама аутор примењује веома специфичан начин изражавања, стављајући владара увек у треће граматичко лице једнине, употребљавајући при том најчешће изразе Јустинијан или Император, наводећи га самим тим као непосредног извршиоца свих грађевинских подухвата. Тиме он практично поистовећује личност Цара са Царством и царском влашћу која је једино одговорна и заслужна за све оно што се предузима. Овим начином аутор жели да нагласи цареву личну иницијативу, предузимљивост, вољу и непосредно учешће у свим таквим подухватима, иако врло добро знамо да то није могло ни приближно бити физички изводљиво. Према Прокопију, Бог је дао посебну почаст Јустинијану да изводи све те послове, ипак допуштајући да његови помоћници у извршавању обимне градитељске мисије буду ÉAny°miow, ÉIs¤dvrow и XrÊshw.94 Једно од најспорнијих питања, које се некако природно надовезује на питање о разлозима за писање дела О грађевинама, свакако је и питање његовог датирања. Управо сам садржај текста, у којем се, такорећи, безвремено ређају Јустинијанови градитељски подухвати у континуитету, оставља простор расправи о тачном времену настанка. Градитељски подухвати описани су подацима на начин који не омогућава тачно датирање, тј. овом делу недостаје хронолошки фокус који се може уочити у другим Прокопијевим историјским делима.95 То је такође и разлог што је ово дело, иако пребогато подацима, веома тешко за интерпретацију, будући да се тешко може упоредити са другим историјским изворима, као и са подацима археологије, епиграфике и топонимије. Расправа о датирању списа траје веома дуго и у њу су укључени најистакнутији ауторитети из области византијске историје који су се из различитих побуда бавили њиме. Из досадашње дискусије могу се грубо издвојити два основна става у погледу датирања списа. Став прве групе истраживача говори да је 92 Procopius, De aedificiis, IV i, 8: “¶rgou går érjam°nouw trÒpƒ ıtƒoËn §w p°raw éf›xyai juno¤sei mçllon μ ételeÊthton épolipÒntaw Ùp¤sv fi°nai.” 93 Goldstein, Historiografski kriteriji, 80 94 Procopius, De aedificiis, I, i, 25, 50; II, iii, 2. 95 Whitby , Justinian's Bridge, 142. 27 дело настало раније, негде око 554 године,96 док се друга група приклања мишљењу да је спис доцнијег датума, настао око 558-560 године.97 Према подацима којима данас располажемо веома је тешко утврдити тачно време настанка овог списа, али ми ћемо свакако покушати да, првенствено на основу самих ауторових сведочења у делу О грађевинама, дамо своје мишљење и, надамо се, допринос у разјашњавању проблема. Новија истраживања ове непознанице, са којима се и ми у потпуности слажемо и која нам се чине најисправнија, говоре о томе да је при датирању свих набројаних утврђења у спису, с обзиром на његову композицију и садржај, готово немогуће ослонити се на аргументе ex silentio.98 Управо зато смо се одлучили да размотримо проблем на основу података које нам, посредно и непосредно, даје сам аутор. Један од истраживача, Штајн, датира настанак Прокопијевог дела 554/55. годином. Његови главни аргументи у прилог померања terminus post quem non су: непомињање рушења куполе Св. Софије 7 маја, 559,99 тврдња да су Цани постали мирни и прихватили цивилизован начин живота,100 иако је познато да је на њих кренула казнена експедиција 557 године, и податак да су Самарићани постали добри хришћани,101 што не би се могло казати после њиховог устанка у Цезареји 555 године и то би уједно био terminus post quem non за писање дела О грађевинама. У потпуности се слажемо са истраживачима који одбацују Штајнове тезе о ранијем датирању дела. У односу на први аргуменат, не можемо прихватити да би аутор писао о рушењу куполе Св. Софије (559) у једном изразито похвалном тексту у 96 Stein, Histoire, 837; O. Veh, Prokop Bauten, München, 1977, 15; A. Cameron, Procopius and the sixth century, , London, 1985, 9-11; у даљем тексту: Cameron, Procopius and the sixth century; Beševliev, Zur Deutung der Kastellnamen, 1 - прихвата годину 553-555; Ф. Баришић, ВИИНЈ, 20. одр. 7 прихвата Штајново мишљење о датирању 554 године. ; G. Greatrex, „The Dates of Procopius’ Works“ Byzantine and Modern Greek Studies, 18, University of Birmingham 1994, 101-114. 97 J. A. S. Evans, „The Dates of the Anecdota and the De Aedificiis of Procopius“, CPh, 64, 29-30; J. A. S. Evans, „The Dates od Procopius’ Works: A Recapitulation of the Evidence“, GRBS 37, 1996, 308-310; Whitby , Justinian's Bridge. 129-48; Downey, Procopius, Buildings Introduction, IX. 98 С. Б. Торбатов, „Скифские аномалии Прокопия Кесарийского и вопрос о времени составления его трактата “О постройках”“, Византиский временник, 2000, 49-57. 99 У вези тачног датума раушења куполе Св. Софије потребно је напоменути да постоје два датума у изворима који се разликују. Први наводи Малала (Ioannis Malalae Chronographia, ed. L. Dindorf, Bonnae 1831; 489, 19ff), а то је шести индикт = 1 Септембар-31 Аугуст 558 године. Други податак је Теофанов ( 232, 27 ff. ed. De Boor) и он тврди да је рушење настало 7 Маја 559 године. Истраживачи сматрају да је сигурније сматрати поузданим податак Малале, зато што је он ипак савременик догађаја. 100 Procopius, De aedificiis, III vi, 6. 101 Procopius, De aedificiis, V vii, 16 28 коме велича Јустинијана као градитеља и опису саме цркве посвећује добар део прве књиге. Врло вероватно је, такође, да су у време писања дела 559/560. већ били отпочели радови око њеног санирања. И остала два аргумента се могу побити сличним противаргументима. Помињање казнене експедиције против Цана не приличи тексту једног панегирика. Навођење податка да су се Самарићани побунили 555. године, након податка које даје и сам Јустинијан у 129 новели од 15 јуна 551 године да су се они смирили и постали смерни хришћани102 било би свакако у директној супротности са покушајем да се Јустинијан поред тога што је велики градитељ претстави и као чувар вере у самом уводу дела.103 У сваком случају у делу где Прокопије говори о смиреним Самарићанима, који су примили хришћанство, даје и податак да су бедеми око цркве коју су Самарићани у претходној буни напали, ипак остали, што наводи на закључак да је и сам Јустинијан био припремљен за евентуалне нове немире у будућности, а које аутор свакако не би поменуо у панегирику.104 Овом податку можемо додати и следећи Прокопијев изворни податак. Наиме, постоји место у Тајној историји чији садржај наговештава намеру писца да напише дело О грађевинама.105 Један пасус у Историји ратова такође изражава намеру састављања таквог списа.106 То је један доказ више да је аутор један дужи период планирао, а самим тим вероватно и писао овај спис и да је он, разумљиво, настао најкасније. До сличног закључка након опсежне анализе дошао је и истраживач Ото Фе који сматра да је дело настајало поступно, сукцесивно, почевши од године 549. па надаље.107 Штајн који припада, условно речено, првој групи аутора, цитира самог Прокопија који каже да описане грађевине постоје дуго и много је времена прошло од њихове изградње и овај аргуменат користи да би доказао да је Сангаријски мост изграђен много раније и да је Теофан погрешио у датирању.108 102 Novellae Iustiniani, ed. R Scholl-Gu. Kroll (Corpus Iuris Civilis), Berolini, 1895; Procopius, De aedificiis V, vii, 16 103 Procopius, De aedificiis, I, i, 10. 104 Procopius, De aedificiis, V, vii 16. 105 Procopius, Historia Arcana, 18, 38: “. . . g°gonen, Àw moi §n to›w ˆpisyen lÒgoiw gegrãcetai. ” 106 Procopius, De bellis, II, 12, 29. 107 O. Veh, Zur Geschichtscreibung und Weltauffassung des Prokop von Caesarea, I Teil 1950/1, II Teil, 1951/2, III teil, 1952/3, Wiss. Beil. zum Jahresbericht des Gymnasiums Bayreuth. 108 Stein, Histoire, II 837. 29 Према нашем мишљењу, насупрот Штајновој тези овај део (наиме Прокопијев податак да је већ почео рад, и да је он (Јустинијан) сада заокупљен њиме је један од најзначајних података који иде у прилог тези о каснијем датирању дела и несумњиво наводи на констатацију да је аутор радио на спису током 560. године, а на исти закључак наводи и податак који нам даје Прокопије у самом тексту о изградњи Сангаријског моста, а који налази своју чврсто документовану потврду другог извора, Теофана, да је рад на њему отпочео 559 године.109 У својој одличној и веома исцрпној анализи по овом питању истраживач Витби долази до сличног закључка,110 наводећи као потврду два доказа која посредно дају Павле Силентијариј и песник Агатија да је мост завршен 562. године.111 Сам аутор посредно нас обавештава да је његов спис О грађевинама састављан (а вероватно и објављен) за време живота и владавине цара Јустинијана.112 Хаури такође сматра дело да је дело О грађевинама написано касније, тачније 560. године.113 Посредан, али по нама и најуверљивији доказ да је Прокопије вероватно најкасније од свих својих радова писао управо О грађевинама представља податак који аутор даје на почетку овог дела, а који говори о томе да у њему намерава описати Јустинијана као великог градитеља, док су његова остала достигнућа већ описана у мојим другим радовима.114 Интересантно и истовремено врло индикативно је то што 109 Procopius, De aedificiis 5, iii, 10: “basileÁw d¢ ÉIoustinianÚw g°furan aÈt“ §gkexe¤rhken §poikodome›syai tanËn. érjãmenÒw te toË ¶rgou ≥dh pollØn §w aÈtÚ diatribØn ¶xei∑ ˜per eÔ o‰da ˜ti Ípotel°sei oÈ poll“ Ïsteron, tekmhrioÊmenow ˜ti dØ aÈt“ tå ¶rga sunepilambãnetai ı yeÚw ëpanta.”; Теофан, (Teophanis Chronographia, rec. C. de Boor, 2voll, Lipsiae 1883-1885), 234, 15-18 тврди да се изградња Сангаријског моста о коме расправља и Прокопије одвија у току ann. mundi 6052 т. ј. 559/60 године. Синтагма коју употребљава Теофан "≥rjato kt¤zein" показује да је те године изградња моста започела, а не да је у току или да је завршила. Тим податком посредно потврђује да је Прокопијево дело највероватније писано током исте године. 110 Whitby , Justinian's Bridge 129-148, 137. 111 Paul Sil. Ekphrasis, 928-33; Agathias -доказ је епиграм овог песника урезан на мосту (A. P. ix 641). 112 Procopius, De aedificiis, II, vi, 3: “ÉIoustinianÚw d¢ tanËn basileÁw xrÒnou te mÆkei eÍr∆n suntrib¢w gegonÒw, éphmelhm°non d¢ ka‹ êllvw éfÊlakton ˆn, §w ÙxÊrvma bebaiÒtaton metestÆsato, . . ” "наш садашњи император Јустинијан. . . " 113 Haury, Procopiana I, 1891. 114 Procopius, De aedificiis, I, i, 12: “éllå t«n m¢n êllvn tå ple›sta §n •t°roiw moi sugg°graptai lÒgoiw, ˜sa d¢ aÈt“ égayå ofikodomoum°nƒ dedhmioÊrghtai, §n t“ parÒnti gegrãcetai.”; Уп. Ј. Haury, B Z, xxxvii, 1937, 5. Потпуно се слажемо са мишљењем Хаурија који сматра да је конструкција"t«n m¢n êllvntå ple›sta §n •t°roiw moi sugg°graptai lÒgoiw" употребљена у функцији прикривања чињенице да је поред “ Ратова” Прокопије написао и друго дело које, иако очевидно написано пре дела “О грађевинама”аутор је из разумљивих разлога желео да остане необјављено за време Јустинијановог живота. 30 сам аутор своје дело Историја Ратова помиње у више наврата,115 док Тајну историју експлицитно не цитира из познатих разлога. Ипак, брижљиво употребљен стил и граматичка анализа текста овог пасуса показују да је аутор вероватно мислио не само на Историју Ратова (коју, како смо видели помиње конкретним именом), него и на своја остала дела (по свему судећи Тајну историју, коју је можда и истовремено писао, па је због тога не наводи, као и из других разумљивих разлога). Ако смо прихватили мишљење да су она настала 551- 555, оносно 558/9 године, логично следи закључак да је спис О грађевинама настао касније, можда чак и након 560 године.116 И у новијим истраживањима о датуму настанка овог Прокопијевог дела не може се добити коначан и сигуран одговор на то питање.117 115 Сам Прокопије у делу О грађевинама на више места (прецизније осам) помиње своје дело Историју ратова, понављајући синтагму “Íp¢r t«n pol°mvn lÒgoi”: Procopius, De aedificiis I i, 6; I i, 20; II i, 4; III ii, 8; V viii, 2; VI i, 8; VI v, 6; VI vi, 9. 116 Упореди и мишљење И. Голдштајна, Goldstein, Historiografski kriteriji, 31. 117 О овом проблему су писали: Howard –Johnston, „Education and Expertise of Procopius“, Aniquite Tardive, 8, 2000, 21. 31 Преглед садржаја IV књиге дела De aedificiis Писац је ову књигу посветио Европи.118 Центар ове стратешки значајне територије је родно место Јустинијана - месташце Таурисијон у близини утврђења Бедеријана. У наставку књиге Прокопије набраја места која су постојала од раније, а која су сада обновљена од стране Јустинијана, а то су Улпијана, Сардика, Наисупољ, Германија, Пауталија (за коју погрешно стоји Панталеиа), као и она утврђења која је он подигао од темеља, а то су Јустинианупољ, Кратискара, Куимедаба и Румисијана.119 Од овог места надаље мења позорницу свога излагања и наводи неке од обновљених градова у провинцијама Нови и Стари Епир: Јустинианупољ, раније познат под именом Адрианупољ (који наново помиње у каталошкој листи утврђења које је обновио у Старом Епиру, IV iv, 3). Након тога наводи имена места која је цар обновио у истој провинцији: Никопољ, Фотике и Фојнике. За последња два града Прокопије даје нешто дужи топографски опис. То исто чини и са следећим поменутим старим градом, Еуројом. Ту аутор сасвим изненадно, као што има и другде обичај напушта територију Епира, прелазећи преко Акарнаније и Етолије, па стиже до Крисајског залива, Истма и Коринта и друге земље Хеладе. У наставку следи подужи опис прелаза код Термопила, који Прокопије сматра једном од стратешки најзначајнијих тачака. Осим тога, све градове који се налазе изван теснаца, а који су нарочито бројни, обезбедио је подижући нове бедеме. То су следећа насељена места: Сакус, Хипате, Коракиј, Унос, Валеа и Леонтариј. Прокопије даје кратак топографски опис територије на самој граници са прелаза из земље Илира у Хеладу, а након тога говори о обнављању градова који су се налазили у унутрашњости Термопилских бедема: Коринт, Атина и Платеја, као и градова у Беотији који су одавно били запуштени и нико није марио за њих. У наставку говори о обнављању градова на Пелопонезу. 118 Procopius, De aedificiis, IV, 1, 3. 119 Procopius, De aedificiis, IVi, 30, 32. Сматрамо да је неопходно напоменути да је према Хијерокловом Синегдему (654, 2-7) територија која је обухватала ове градове које је набројао Прокопије позната као административна јединица Унутрашња Дакија (Dacia Mediteranea). 32 Прокопије наставља свој опис према северу, на простору Тесалије, о чему намеравамо подробније да пишемо. Писац прелази на дужи опис острва Еубеје, а након лакуне нагло и нелогично прелази на сасвим другу територију, описујући полуострво Палене које се налази на северу, у Македонији. На овој територији он пре свега помиње стари град који се некада звао Потидеја, а сада Касандреја. У даљем тексту аутор описује реку Рехиј, која се у близини Тесалонике улива у море. Будући да је овај предео око самог ушћа реке био сасвим отворен и незаштићен, Јустинијан је на том месту подигао нову тврђаву и назвао је Артемисијон. Прокопије саопштава да у наставку дела има намеру да наброји новоподигнуте и обновљене тврђаве у регионима које је већ описао. Стога, у наставку четврте књиге Прокопије наводи следеће спискове: (IV, iv, 3): Новоизграђене тврђаве у Новом Епиру; Обновљене тврђаве у Новом Епиру; Новоизграђене тврђаве у Старом Епиру; Обновљене тврђаве у Старом Епиру; Тврђаве у Македонији; Обновљене тврђаве у Тесалији; Новоизграђене тврђаве у Дарданији; Обновљене тврђаве у Дарданији; Тврђаве под управом града Сердике; Новоизграђена тврђава у области Кабеца: Bãlbai; Обновљене тврђаве у области Кабеца; Новоизграђене тврђаве у . . . . ; Обновљене тврћаве у. . . . . ; Обновљене тврђаве под управом града Гермене; Тврђаве под управом града Паута; У области Скасетана: Новоизграђене тврђаве под управом града. . . . . ; Обновљене тврђаве ; У области Ремисијана; У области Аквенисиј, новоизграђена тврђава: Timmayoxi≈m; 33 У области Аквенисиј обновљене тврђаве; Овим листама Прокопије завршава преглед свих места која је Јустинијан утврдио у унутрашњости Илирика.120 Одатле надаље аутор описује друго веома стратешки значајно подручје, а то је прибрежје реке Истра, коју такође зову Дунав. Императори из прошлости нису довољно снажно утврдили приобаље реке Истра, постављајући усамљене куле које су биле слаба заштита, нарочито после снажног напада Атиле (441 године) када је цела та линија одбране била уништена. Император Јустинијан је обновио стара и подигао многа нова утврђења на овом подручју изузетно важном за одбрану Римске Империје од варварских упада. Река Истар која извире у области Келта (који се сада зову Гали),121 на подручју близу Дакије, по први пут предстаља праву границу, која дели римски свет и варваре на северу од ње и ову територију Римљани зову Рипесија (од ripa – ‘обала’). Јустинијан је отпочео утврђивање обнављањем старог, веома познатог и значајног утврђења Сингидунум. Он је подигао и ново утврђење удаљено осам миља од Сингидунума и назвао га сасвим прикладно Октавон, а иза њега је обновио стари град Виминакијум који је био готово потпуно уништен. Пинкус, Купус и Нова су биле појединачне куле на обали реке. Јустинијан је појачао одбрану ових места и тиме их унапредио у ранг градова. На другој обали насупрот утврђења Нова, од давних времена постојала је запуштена кула Литерата, коју су некад звали Ледерата. Јустинијан је обновио кулу и знатно повећао њену сигурност. Са обе стране реке је Император паралелно утврђивао обалу. У продужетку места Нова низале су се тврђаве: Кантабаза, Зморна, Кампса, Таната, Зерна и Дукепрату. На другој обали је из темеља подигао бројна утврђења. На овом подручју обновио је град који је основао император Трајан Капут Бовис, као и стари град Зану. Свим овим подухватима је добро обезбедио приобаље реке Истра које је веома значајно за одбрану читаве Империје. Император Трајан је подигао и две тврђаве на супротним обалама реке, а то су: Теодора и Понтес, јер је његова давна жеља била да обезбеди прелаз преко реке, како 120 Procopius, De aedificiis, IV, v, 1. 121 Procopius, De aedificiis, IV, v, 9. 34 би могао несметано гонити варваре и са друге стране. Обе тврђаве су дуго биле у рушевинама и страдале од варварских упада. Јустинијан је обновио Понтес на десној обали реке и обезбедио га непробојном заштитом. У позадини утврђања Понтес, Јустинијан је подигао и нова утврђења по имену Маребургу, Сусијана, Армата, Тимена, Теодорупољ, Стилибургу и Халиканибургу, чиме је употпунио сигурност читавог Илирика. Установио је да му стара тврђава на другој страни, Теодора, није више стратешки тако значајна, тако да њу није обновио. Следећи Јустинијанови градитељски подухвати огледају се у обнављању малих градова и утврђења под именом Аквес, Бургоноборе, Лакобурго, Дортикон, Јудаијос, Бургуалту, Гомбес, Криспас, Лонгиниана, Понтесеријон, Бононија, Новус, Ратијарија, Мокатијана, Алму, за које појединачно аутор даје веома сажет опис. Усамљене куле Трикеса и Путедис које су биле лак плен варварима, претворио је у веома добро заштићене тврђаве. Утврдио је приобаље обнављањем одбрамбених бедема код места Кебрус, Бигранае, Онос и обновио град који је веома дуго већ носио име Аугуста. Обновио је одбрану и око места Аедава, потпуно изградио порушену Варијану и подигао је нови бедем око Валеријане, која је у прошлости била потпуно необезбеђена. Јустинијан је своју пажњу усмерио и на градове које не леже на самој обали реке Истра, него се налазе на већој удаљености: Кастра Мартис, Зетнукорту и Искос. Старо утврђење Унон, које лежи на обали реке добило је нови одбрамбени зид. Недалеко, на супротним бреговима реке, налазе се две тврђаве: на илирској страни Палатиолон, а на супротној Сукибида, које су обновљене од Јустинијана. Иза њих подигао је ново утврђење Утос. На самом крају илирских граница подигао је утврђење Лапидаријас и претворио је усамљену кулу Лукернаријабургу у веома јаку тврђаву. Овим Прокопије завршава опис императорових градитељских подухвата на територији Илирика. Од овог места надаље аутор премешта свој интерес на другу територију и најављује да има намеру да започне опис утврђених градова које је Јустинијан подигао дуж обале реке Дунава на територији Тракије. То ће заправо учинити доста касније, јер овде започиње опис утврђења на територији Мизије, да би се на тај начин у географском смислу задржао континуитет претходног излагања. Иза већ поменуте тврђаве Лукернариабургу Јустинијан је подигао потпуно нову тврђаву Секуриска. У тој области је такође обновио Кинтодемус и подигао потпуно нови град којег је према 35 имену своје супруге назвао Теодорупољ. Грађевинске подухвате у смислу обнављања започео је и на утврђеним местима: Јатрон, Тигас, Максентиј, Трансмарискас, док је тврђаву Кинтон подигао од темеља, као потпуно ново здање. Јустинијан је обновио и стару тврђаву Дафне, која је била изграђена од императора Константина. Ова тврђава је подигнута на стратешки веома важном месту, јер омогућује одбрану реке са обе стране. Иза утврђења Трансмарискас обновио је и тврђаве Алтенон и Кандидијану. Такође је обновио делове који су били уништени у тврђавама које су поређане дуж обале реке Дунав: Салтупиргу, Доростолос и Сукидаба. У тој области је обновио тврђаву Квестрис, знатно повећао површину места Палматис, а у близини је подигао сасвим нову тврђаву Адина, да спречи постојане упаде Словена и њихове нападе на пролазнике. Подигао је и тврђаву Тиликион и утврђење са њене леве стране. Овим аутор завршава опис грађевинских подухвата на територији Мизије, прецизније, дуж обале реке Истра и у његовој непосредној близини. У наставку Прокопије наставља набрајање подухвата на територији Скитије. Јустинијан је обновио је старе тврђаве: Кирилос, Улмитон, Ибида, Халмирис и претворио их у снажна утврђења која су достојна заштита од честих словенских упада. Осим тога подигао је и нову тврђаву и назвао је Аигисон. Прокопије напомиње да су све ове већ набројане тврђаве, као и преостале на територији Европе, вредне помена. На овом месту прави својеврсну рекапитулацију тиме што изјављује да је завршио са набрајањем грађевинских подухвата у Дарданији, Епиру, Македонији и другим деловима Илирика, као и у Хелади и на територији дуж реке Истра. Од овог места надаље коначно описује још раније најављену Јустинијанову грађевинску активност на територији Тракије. Сасвим природно почиње од околине најзначајнијег града у Тракији, Бизантија, јер је сам град подробно већ описао у првој књизи. То подручје сматра веома значајним у стратешком смислу, јер по свом природном положају дели континенте Европу и Азију. Император је пре свега обновио веома значајни пут који води од утврђања Стронгилум до места Регијум, у чијој се близини налази језеро. Ту се налази и град под именом Атхира, у којем је Јустинијан обновио порушене делове одбрамбеног бедема и разрешио проблем са снабдевањем воде. На подручју места Епископеија, император Јустинијан је подигао одбрамбене куле, градећи их на веома специфичан начин и постављајући улазе на неуобичајеним местима, чиме је допринео већој одбрамбеној способности утврђења. 36 Још у прошлости су се императори као на пример Анастасије, залагали да предграђа Бизантија, која су била богата и релативно густо насељена, буду заштићена од спољних пљачкашких упада. Он је подигао одбрамбени зид на раздаљини од око 40 миља од града, али се показало да једна толико велика површина није могла бити чврсто заштићена. Управо због тога је Јустинијан обновио делове зидина најизложеније нападима и променио начин заштите појединачних кула. Осим тога обновио је уништене делове кружног зида око града Селимбрија и тиме знатно допринео већој издржљивости одбране. Јустинијан је предузео грађевинске радове и у веома познатом граду Хераклеја, као и у оближњој луки Перинт. Ови радови су се пре свега односили на обнову акведукта, јер је стари био потпуно уништен и граду је претила несташица воде. Након што је град обезбедио чистом водом за пиће, Император је обновио и палату у том знаменитом граду. Један дан удаљености од Хераклеје налазила се лука Редестос, која је имала изванредан положај за поморску трговину. Управо тај живи поморски саобраћај је допринео да овај град постане мета варварских упада, због чега су трговци почели да ге избегавају. Због тога је Јустинијан нарочито добро утврдио град не само снажним, него и изузетно високим бедемом, истоврмено обезбедивши додатну заштиту и на територији његове околине. Прокопије наставља описом знаменитог трачког региона, полуострва познатим под именом Херсонес. На овој површини која улази дубоко у море постојала је веома слаба заштита у виду бедема који се могао прескочити обичним лествама. Такође, није постојала никаква утврда ни кастел, тако да је непријатељ управо одавде најлакше упадао у трачку земљу. Управо због тога Јустинијан је пре свега обновио стари бедем, повећавајући његову ширину и нарочито висину. Осим тога, на оба краја бедема поставио је наоружана утврђења (тзв. probÒlouw), која су се протезала дубоко у море, тако да су повезана бедемом чинила солидну заштиту од упада. Поставио је и бројчано јаке гарнизоне војника који су били способни да се супротставе вараварским нападима, а подигао је и додатна утврђења за грађане који су се налазили унутар бедема. Обезбедио је заштиту градова Афродисијаде и Кивере. У Киверу је пре свега довео нове становнике, подигао ново купалиште и отворио гостионице, чиме је допринео да град који је био готово опустео наново заживи. Град Калипољ који је био без било какве 37 заштите оградио је новим заштитним бедемом и у њему подигао складишта за грожђе и вино довољно велике да снабдевају војнике целог Херсонеса. Јустинијан је подигао неосвојиву тврђаву у граду Сестос, који се налазио, како писац каже, у непосредној близини Абидоса. Елаијус је био град који по свом положају је имао природно утврђење. На њему је Император подигао нову тврђаву која је била велика препрека нападачима. Осим тога, основао је ново утврђење код Теска, на другој страни дугачког зида. Тиме је Јустинијан учврстио безбедност грађана Херсонеса са свих страна. Иза Херсонеса налазио се град Аинос, који је наводно добио име према чувеном Анхисовом сину Енеји. Бедем којим је био опкољен град био је слаб и веома низак. Јустинијан је повећао његову висину и затворио све отворе на њему чиме га је учинио несавладљивим. Област Родопа је одувек била позната по веома слабој одбрани. У унутрашњости Јустинијан је допринео да се село Велурос унапреди у ранг града, који је сада добио и заштитни зид. У овој области радио је и на обнови неколико других градова као што су Трајанупољ и Максимијанупољ. Град Анастасиупољ, иако је већ имао бедем, ипак је био незаштићен са стране обале. Император је подигао бедем и са те стране и тако знатно побољшао безбедност острва која су се налазила у близини обале, а и самих бродова. Осим тога изградио је и нови акведукт. Стари град Топерос, који је према пишчевим речима недавно страдао од упада варварских Словена122 добио је бедем виши од ранијег, као и колонадни портик, који је умногоме допринео бољој одбрани града. Аутор у даљем тексту наводи имена утврђења у осталом делу Тракије, који се сада зове, како писац каже, Хаемимонтум, а то су: Филипопољ, Вероија, Адријанупољ и Плотинупољ, који су нарочито били у опасности, јер се налазе на територији која је веома блиска варварским племенима. На самом крају IV књиге Прокопије набраја у каталошком облику све тврђаве које је цар подигао у целој Тракији, чиме је земљу која је била у прошлости 122 Овај податак који даје писац у нашем тексту можемо временски сместити у 550 години када је извршен пљачкашки упад словенске војске у Тракију у коме је нарочито страдао град Топерос (година може послужити и као terminus post quem за настанак дела О грађевинама). Податак се потврђује се и у његовом другом делу: Procopius, De bellis: III, 38. Уп. Љ. Максимовић, „Северни Илирик у VI веку“, Зборник радова Византолошког института XIX, Београд 1980, 34. у даљем тексту, Максимовић, Северни Илирик. 38 узнемиравана упадима, учинио потпуно слободном од непријатеља.123 Прокопије у даљем тексту наводи бројне тврђаве, онако како га служи сећање. Подела области коју примењује аутор је следећа: У Европи; У Родопи; У Тракији; У Хаемимонту; Преостале тврђаве у Тракији; такође оне које се налазе на обали Црног мора и дуж реке Истра и у унутрашњости; У Мезији дуж реке Истра; У унутрашњости Мезије; Овим списковима аутор завршава IV књигу дела О грађевинама. 123 Procopius, De aedificiis, IV, ix, 20. 39 Први део IV књиге - територија префектуре Илирик Топоними у балканским провинцијама Римског царства, нарочито они поменути у IV књизи знаменитог историјско-географског дела Прокопија од Цезареје О грађевинама (De aedificiis, Per‹ ktismãtvn), пружају изузетну грађу за језичка и историјска истраживања. Ова књига представља изузетно драгоцено сведочанство о старој пресловенској топонимији Балкана. Сматрамо да ће систематско проучавање ових топонима допринети не само учвршћивању наших сазнања у области касноантичке топонимије, него и у расветељавању етничких и језичких односа, па и административних промена у једном преломном периоду прелаза из касне антике у рани средњи век, тачније у првим годинама продора Словена на балканско тле. На почетку би било упутно нагласити да у овом поглављу представљамо само први део IV књиге нашег извора који обухвата простор префектуре Илирик, или како је већ Прокопије именује, територију §n ÉIllurio›w.124 У току претстављања садржаја дела ове књиге покушаћемо да упутимо читаоца на оне појединости које су значајне и које одвајају ову књигу од осталих у Прокопијевом спису. Ова књига је најобимнија у целом делу. Она се одликује пре свега тиме што у њој недостаје уобичајена кратка фраза125 која аутору омогућује елегантнији и природнији прелаз на следећу књигу, т. ј. из једног географског подручја на друго. И на почетку ове књиге, као што то чини и у II и V књизи, Прокопије хвали Јустинијана говорећи: (сматрам да је) подједнако(неприлично, недозвољиво) недостојним речима 124 Карактеристично за Прокопија је то што нигде у тексту својих дела не користи административну одредницу провинција (§parx¤a). Код других извора из тог периода (на пр. код Хијерокла) среће се назив административне јединице §parx¤a. Исто можемо тврдити и за употребу термина префектура код овог аутора, нпр. када говори о Илирику не именује га као префектуру, него употребљава једноставно израз “§n ÉIllurio›w” као својеврсну скраћену ознаку за префектуру Илирик. Уочљиво је да овај датив етнонима ofl ÉIllurio¤ Прокопије употребљава уместо уобичајеног супстантивираног облика tÚ ÉIllurikÒn (lat. Illyricum). Moжда би било најисправније ову употребу етнонима уместо административног (географског) назива сматрати као специфику његовог стила писања, али притом имати у виду да се не ради о територији насељеној Илирима у етничком смислу. У сваком случају, сматрамо да је упутно да изнесемо ова наша пре свега чисто језичка запажања у погледу употребе административних термина, која кореспондирају са административним променама, као и функцијама локалних органа управе у време Јустинијана. (поступним умањивањем улоге провинција као административних јединица у односу на градске центре). 125 Прецизније, аутор употребљава варијанте исте фразе: “§n t“ ¶mprosyen lÒgƒ dedÆlvtai” и “¥per moi §n t« ¶mprosyen lÒgƒ §rrÆyh.” Ова фраза, додуше, недостаје и у VI књизи, али је тај недостатак у њој оправдан тиме што је опис географског подручја најављен још на почетку пете књиге, тако да у шестој аутор некако природно продужава садржај претходне књиге. 40 одмерити (проценити) грађевине цара Јустинијана.126 Према његовом сведочанству, император Јустинијан је постигао неописив успех не само на пољу градитељских радова, него и у свему ономе што је преузео. То се нарочито односи на територију Европе127 где је извео заиста велике подухвате које је тешко набројати. Аутор наводи главни разлог због чега су сви ови радови и отпочели,128 а то је пре свега сама близина реке Истра која је као велика природна граница често страдала од варварских упада са суседних територија. Нападали су Хуни, Готи, Словени и Сауромати. Јустинијан је, према пишчевим речима учинио одлучан корак тиме што је изградио јака утврђења, али и што је у њима поставио бројне војне посаде, чиме је имао намеру да спречи непрестане изненадне упаде варвара. Такође, пада у очи то што на почетку ове књиге аутор даје исцрпнији и разрађенији увод него што је то случај са осталим књигама. Сматрамо да је аутор то учинио из два разлога, пре свега да би нагласио стратешки значај тог подручја, јер је оно у то време било најугроженије од варварских упада са севера. Свакако, други разлог је тај што се на овом подручју налазило и императорово родно место, које је требало описати детаљније. Писац започиње занимљивим описом Европе као својеврсног острва између Јадранског мора и реке Истра на северу, и територије од изузетне важности, због чега је Јустинијан нарочито инсистирао да она буде добро утврђена и неприступачна варварским упадима који су долазили са друге стране реке Истра.129 Центар ове стратешки значајне територије је, свакако, родно место Јустинијана - месташце Taurisijon (Taur¤sion) у близини утврђења Бедеријана (Beder¤ana), које аутор географски смешта у области Европских Дарданаца. На овом месту је Император подигао одбрамбени бедем са четири куле на угловима тзв. Tetrapurg¤a, а у њеној близини подигао знаменити град Јустинијану Приму (ÉIoustinianØn »nÒmase Pr¤man), 126 Procopius, De aedificiis, IV, i, 1: “taÈtÚ d° §sti tåwÉIoustinianoË basil°vw ofikodom¤aw lÒgƒ faulotãtƒ diametrÆsasyai” 127 Потребно је напоменути да је овде поменути појам Европе употребљен у античком значењу термина - као територија супротстављена Малој Азији и Либији. Према Прокопијевом опису, у чисто географском смислу, Европа је у овом делу списа представљена прилично рестриктивно и ограничена на територију која се протеже од Јадранског мора до реке Дунав и Јонског мора на југу, обухватајући и унутрашње копнене области. 128 Procopius, De aedificiis, IV, i, 4. 129 Procopius, De aedificiis, IV, i, 12-14. 41 чији опширнији опис следи у даљем тексту.130 Не желећи да у оквиру излагања о топонимима првог дела IV књиге улазимо дубље у дискусију око административне припадности Јустинијане Приме и њене убикације, дајемо само поједина запажања која би могла допринети расветљавању ових питања која су годинама веома исцрпно разматрана. Према нашим запажањима изразÉEn Dardãnoiw pou to›w EÈrvpa¤oiw сам по себи у чисто граматичком смислу имплицира више етничко значење (припадност), нарочито због употребе придева EÈrvpa¤oiw. Сматрамо да овако употребљен термин не одговара значењу провинција Дарданија у административном смислу.131 Kao својеврсна потврда овог становишта може послужити и реченица која се налази у даљем тексту исте IV књиге.132 Појам Дарданије и његово значење на овом примеру код Прокопија анализирала је и Мирослава Мирковић и утврдила је поприличан степен непрецизности и нејасноће у његовој употреби.133 Веома индикативно је и то што аутор у истој, четвртој књизи и на сасвим другом месту у виду спискова набраја не само новоподигнута, него и обновљена утврђења (§p‹ Dardan¤aw), независно од ових поменутих у уводу. Ово наше запажање представља аргуменат више истраживачима који сматрају да се Јустинијана Прима није налазила у Дарданији, него у провинцији Средоземној Дакији.134 Пре свега, административна припадност провинцији Средоземној Дакији је веома прецизно потврђена од самог Цара у XI Јустинијановој новели.135 У чланку приложеном на трећем интернационалном траколошком конгресу у част Вилхелма Томашека, Папазоглу преноси и поддржава Томашеково мишљење у вези са тим значајним питањем. Наиме, он децидно одбацује убикацију Јустинијане Приме код Лихнида, Пауталије и Скупија, истовремено инсистирајући на чињеници да 130 Procopius, De aedificiis, IV, i, 17 . “ÉEn Dardãnoiw pou to›w EÈrvpa¤oiw, o dØ metå toÁw ÉEpidamn¤vn ˜rouw ’khntai, toË frour¤ou êgxista, ˜per Beder¤ana §pikale›tai, xvr¤on Taur¤sion ˆnoma ∑n, ¶nyen ÉIoustinianÚw basileÁw ı t∞w ofikoum°nhw ofikistØw Àrmhtai. ” 131 Н. Вулић је давно изнео мишљење по овом питању у чланцима: „Iustiniana Prima“, Глас Српске краљевске академије, CLV, Други разред, Београд 1933, 54; „Народност Цара Јустинијана“, Глас Српске краљевске академије, CLX, Други разред, Београд 1934, 76. 132Procopius, De aedificiis, IV, viii, 1. ÜOsa m¢n dØ ¶n te Dardãnoiw ka‹ ÉHpeir≈taiw ka‹ MakedÒsi ka‹ to›w êlloiw ÉIlluri«n ¶ynesin, …. ” 133 Miroslava Mirkovic, „Villas et domains dans l’ Illyricum central (IV –VI siecle)“, Зборник радова Византолошког института, XXXV, 1996, 68: “Par son etendue, elle ne corresponde ni a la province de Dardanie, ni a la notion §n Dardãnoiw apparaissant chez ce meme auteur………Par contre, il est permis de supposer qu’elle englobait a l’ouest et au nord des regions qui n’appartenaient pas administrativement a la Dardanie. ” 134 Andreas Mocsy, „Municipale Gemeinden und ihre Territorien in Moesia Superior“, Godišnjak Centra za balkanološka ispitivanja, Knjiga V, Sarajevo 1967, 163. 135 Novellae Iustiniani, ed. R. Schöll-Gu . Kroll, (Corpus Iuris Civilis, vol. III), Berolini, 1895, Nov. XI, 94. 42 је треба тражити на подручју провинције Дакије Медитеранеје, у области Топлица, недалеко од Ниша.136 Посредну потврду да се Јустинијана Прима налазила у Средоземној Дакији налазимо и у оквиру самосталних истраживања Фануле Папазоглу.137 Разматрајући топоним Запара, она веома логично закључује да град Запара, о којем постоји податак у актима V екуменског сабора да се у 553 години налазио под црквеном јурисдикцијом архиепископа Јустинијане Приме, после укидања Македоније Секунде поново улази у састав суседне провинције Средоземне Дакије, којој је и раније припадао. То би потврдило припадност и саме Јустинијане Приме провинцији Средоземна Дакија. Супротно мишљење, да се Јустинијана Прима заправо налазила на територији Дарданије, заступају истраживачи Веселин Бешевлиев138 и Владислав Поповић, који је ревидирао своје раније становиште. Наиме, он у свом изузетном чланку о убикацији Јустинијане Приме задржава мишљење да се она највероватније налазила код Царичиног Града.139 На основу каснијих извора, он у истом чланку претпоставља да је територија на којој се налази Царичин град, а то је подручје јужно од Ниша, омеђено Топлицом, јужном Моравом и идеалном линијом која спаја две станице Ad Fines, крајем VI века отцепљено од Средоземне Дакије и припојено Дарданији. Иако сматрамо да је идентификација Јустинијане Приме са Царичиним Градом сасвим основана, мислимо да аутор није довољно убедљив у својој анализи према којој би место у Прокопијевој четвртој књизи било пресудно да се изведе закључак да је Јустинијана Прима административно припадала провинцији Дарданији. Сумирајући све што нам је било доступно, дајемо предност тврђењу оних истраживача који сматрају да 136 Fanoula Papazoglu, „L’ oeuvrue de W. Tomashek dans le domaine de la géographie historique et la topographie de la Péninsule Balkanique“, Institut für Thrakologie an der Bulgarischen Akademie der Wissenschaften, Dritter Internationaler Thrakologischer Kongress zu Ehren W. Tomascheks 2-6 Juni 1980, Wien, Bd. I, Staatlicher verlag Swjat Sofia, 1984, 39. Упореди и: Владимир Кондић-Владислав Поповић, Царичин град, Утврђено насеље у византијском Илирику, Галерија српске академије наука и уметности, 1977, 165-166. 137 Ф. Папазоглу, Македонски градови у Римско доба, Жива антика, Посебна издања, Књига I, Скопје, 1957, 247; у даљем тексту: Папазоглу, Македонски градови. У својој другој студији (Papazoglu, Srednjobalkanska plemena, 200) Папазоглу износи мишљење да је провинција Дакија Медитеранеја у сваком случају обухватала дарданску територију. 138 V. Beševliev, „Zur Topographie der Balkanhalbinsel in Prokops Werk “De aedificiis”“, Philologus, 11, 1967, 268. 139 Владислав Поповић, „Грчки натпис из Царичиног Града и питање убикације Прве Јустинијане“, Глас Српске академије наука и уметности, Одељење историјских наука, књ. 7, 1990, 84. 43 се Јустинијана Прима налазила у Средоземној Дакији, а не у Дарданији.140 Административна припадност Јустинијане Приме Средоземној Дакији је истовремено аргуменат више у прилог њеној идентификацији са локалитетом Царичин Града, близу Лебана, насупрот мишљењу да се налазила у околини данашњег Скопља. У наставку књиге Прокопије помиње Улпијану (OÈlpiçna), град који је према његовим речима постојао од раније, а сада је обновљен од Јустинијана, и преименован у Јустинијана секунда (SekoËnda ÉIoustiniãnh). 141 У његовој близини Јустинијан је основао сасвим нови град коме је дао име Јустинупољ (ÉIoustinoÊpoliw) у знак сећања на свог ујака Јустина. Старим градовима, који су већ одраније постојали као што су: Сардика (SardikÆ), Наисупољ (NaÛsoÊpoliw), Гермае (GermaÆ), Пауталија (коју аутор предаје коруптелом Панталеија (Pantale¤a) и то у оба рукописа различитом графијом) Император је обновио бедеме, док је између њих из темеља подигао нова мала утврђења, а то су: Кратискара (Krat¤skara), Куимедаба (Kouim°daba) и Румисијана (ÑRoumis¤ana).142 Ваља напоменути да Прокопије у овом делу текста набраја поменуте топониме не прецизирајући њихову припадност одређеним административн им целинама. Неки од градова (Сердика, Гермае, Пауталија и Румисијана) поменути у самом уводу четврте књиге наново се јављају и у првом каталогу топонима у истој књизи. Чињеница да су бар три од њих забележени другачијом графијом (Pautã / Pantale¤a, ÑRoumis¤ana/ ÑRemisianis¤a, GermaÆ /G°rmenne) у тексту даје нам за право да помислимо да су постојале бар две редакције текста исте књиге и да су имена места преузета из различитих извора/званичних докумената. Познато је из других извора да још од време Диоклецијанових административних реформа ова места припадају Средоземној Дакији. Такође и Прокопијев савременик Хијерокле у свом Синегдему територију која је обухватала ове градове именује као провинција Унутрашња Дакија (ÉEparx¤a Dak¤aw 140 Упореди и мишљење F. Fapazoglu, Srednjobalkanska plemena, 152: “Ali je sigurno da ta Dakija nije nikada obuhvatala celu Dardaniju, već samo njen severoistoćni deo. Isto tako je sigurno da od Dioklecijanova vremena, pored Mezije Superior Margensis, postoji i provincija Dardania. Ali ova provincija nije obuhvatala oblast Naisa. ” 141 Procopius, De aedificiis, IVi, 28. Једини град који је наведен након описа Јустинијане Приме у уводном делу IV књиге, а за који можемо поуздано тврдити да се налази у Дарданији, јесте управо Улпијана (Iustiniana Secunda). Ипак, сматрамо да то није довољан аргумент да се и остали градови, набројани у њему, а пре свега Јустинијана Прима, сместе у административну провинцију Дарданију. 142 Procopius, De aedificiis, IV, i, 30, 32. Упореди и: Martine Perrin-Henry, „La place des listes toponymiques dans l’organisation du livre IV des Edifices de Procope“, Geographica byzantina, ed. H. Ahrweiler (= Byzantina Sorbonensia 3), Paris, 1981, 95; у даљем тексту: Perrin-Henry, La place des listes toponymiques., Downey, „The Composition of Procopius’ De aedificiis“, 174. 44 mesoge¤ou). Uo~qivo je da se kod Prokopija upravna jedinica Dacia Mediterranea (Средоземна Дакија) не именује и не помиње као засебна, иако је саставни део префектуре Илирик, него је у тексту заправо замењена областима које гравитирају појединим градским центрима који се налазе на дотичној територији.143 Својеврсну потврду наших запажања у погледу административног статуса града Пауталије налазимо код Малха, аутора из V века, од којег га касније преузима и Константин Порфирогенит.144 У овој прилици указали бисмо да је Блоклијева емендација наведеног места из Малха145 у новијем критичком издању фрагмената историчара из каснијег римског периода непотребна и неоправдана. Аргуменат који се томе у прилог наводи, према којем Пауталија није провинција, не може бити оправдан, јер према поправљеном читању, онако како га види Блокли, провинција би био Илирик, што такође није тачно, јер је у бројним другим изворима потврђено да је Илирик у то време префектура. Једино логично решење би било да се термин епархија на овом месту преведе као област, а не као провинција.146 Осим тога, историјски коментар истога пасуса, у коме аутор ставља Пауталију у провинцију Дарданију наводно према Прокопију, је нетачан, јер је код њега, како смо видели, Пауталија одвојена као посебни градски центар са својом територијом која укључује пет утврђења. Што се тиче Приобалне Дакије, описујући утврђења која је Јустинијан подигао на реци Истру, Прокопије помиње територију коју Римљани тако називају.147 Флорин Курта категорично негира постојање Приобалне Дакије као посебне управне јединице у 143 Упореди и: Beševliev, Zur Deutung der Kastelnamen, 65. Опширније о процесу: Максимовић, Северни Илирик, 43. 144 Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae, editio emendatior et copiosior, cosilio Niebuhrii C. F. institute, Pars I, Excerpta e Malchi Historia, Bonnae, ed Weberi, MDCCCXXIX, Fr. 20, (Exc. de leg. Rom)247; C. Porphyrogenitus, De legationibus, 156, 2. : “ı d¢ ÉAdamãntion tÚn BibianoË pa›da patr¤kiÒn te ˆnta ka‹ poliarxÆsanta prosye‹w aÈt“ ka‹ timØn ÍpatikØn ¶pemce paragge¤law, x≈ran m¢n aÈt“ doËnai §n Pautal¤&, ∂ t∞w m¢n ÉIllurik∞w mo¤raw §st‹n §parx¤a, oÈ polÁ d¢ ép°xousa t«n efisbol«n t∞w Yrñkhw, . . ” 145 Eunapius, Olympiorus, Priscus and Malchus, II, ed. R. C. Blockley, Liverpool 1983, 274: moira ....§parx¤aw scripsi [ mo¤raw ..§parx¤a] codd. “47. Pautalia was on the road between Stobi and Serdica and in the province of Dardania (Procopius, De Aed. 4, 1, 31). Since Pautalia was not itself a province, probably mo¤raw .....§parx¤a should be emended to mo›ra.....§parx›aw.” 146 Управо тако је поступио и Бешевлиев у преводу Малха у издању: Grcki izvori za българската история том I, София, 1954, 141: “Той му заповядал да даде на Теодорих земя в Пауталия, област в илирийската префектура, недалеч од проходите за Тракия, . . . . ”. 147 Procopius, De aedificiis, IV, v, 11. “Dak¤aw d¢ …w égxotãtv genÒmenow, §ntaËya dior¤zvn fa¤netai pr«ton toÊw te barbãrouw, oi dØ aÈtoË tå §p' éristerò ¶xousi, tÆn te ÑRvma¤vn g∞n §n dejiò oÔsan. diÚ dØ ÑRiphs¤an kaloËsi ÑRvma›oi tØn taÊt˙ Dak¤an·” 45 време Јустинијана.148 Код Прокопија је, како видимо, Приобална Дакија означена само као територија са десне стране реке Истра која има изузетно стратешко значење, јер су на левој обали исте реке настањени варвари, без прецизнијег одређивања њеног административног статуса. Не можемо се у потпуности сложити са мишљењем Флорина Курте да она уопште није поменута, јер је Приобална Дакија, ипак, макар и као територија, забележена код Прокопија. Као и у случају Средоземне Дакије, у тексту је назив провинција (иако је она како смо видели поменута као територија) замењен називима области које гравитирају појединим градским центрима, а то су у овом случају: x≈ra ÑRemisianis¤a и x≈ra ÉAkuenis¤ow. Овај начин именовања код Прокопија је потврда процеса поступног преноса власти на градске центре са дотадашњих административно-територијалних јединица - провинција. Прокопије у својим осталим делима, у Историји Ратова пет пута, а једном и у Тајној историји помиње само једну, неподељену Дакију. Од овог места надаље аутор прелази на сасвим друго подручје149 и набраја неке од обновљених градова у провинцијама Нови и Стари Епир: Јустинијанупољ (ÉIoustinianoÊpoliw) раније познатим под именом Адријанупољ (ÉAdrianoÊpoliw), који наново помиње и у каталогу утврђења која је Јустинијан обновио у Старом Епиру, IV iv, 3. Након тога набраја имена места која је цар обновио у истој провинцији: Никопољ (NikopÒliw), Фотики (FvtikÆ) и Фојники (Foin¤kh). За последња два града Прокопије даје нешто дужи топографски опис. То исто чини и са следећим поменутим старим градом, а то је Еуроја ( EÎroia). Само име града, које је према аутору старо колико и град, показује да је он одлично снабдевен водом. Писац описује да се у околини града налази језеро са (полу)острвом у његовом средишту до којег се долази уским земљоузом. Император је тамо преселио становништво и подигао град добро утврђен бедемима. Аутор опет нагло, како то обичава и на другим местима, завршава опис територије Епира, прелазећи преко Акарнаније и Етолије, па стиже до Крисајског залива (Krisa›ow kÒlpow), Истма (ÉIsymÒw) и Коринта (KÒrinyow) и других земаља 148 Florin Curta, The Making of the Slavs, History and Archeology of the Lower Danube Region, c. 500-700, Cambridge University Press, 2001, 124, 154. у даљем тексту Curta, The Making of the Slavs. 149 Изненадни прелаз са једног географског подручја на друго у оквирима једне исте књиге је битна одлика Прокопијевог начина рада. Ова одлика такође иде у прилог мишљењу да је текст четврте књиге O грађевинама имао најмање две редакције. 46 Хеладе.150 Те географске целине помиње само успут овом једном реченицом, напомињући да је Император у њима подигао бројне утврђене градове којима је учврстио римску власт, не набрајајући их појединачно. У наставку следи један дужи и детаљнији Прокопијев опис прелаза код Термопила (§n YermopÊlaiw), који сматра једним од стратешки најзначајнијих места и управо због тога наглашава важност грађевинских подухвата које је ту предузео Јустинијан.151 Император је сматрао да је веома лако заузети планине на овом подручју, зато што бедеми који су првобитно постојали нису били довољно јаки и високи. Због тога је он поставио двојна утврђења, а утврђење (froÊrion) које је постојало од давнина на том месту било је такође наново двоструко утврђено и била је повећана висина одбрамбених бедема. Осим тога подигао је цистерну за складиштење кишнице, чиме је обезбедио утврђење водом. Император је преградио зидом све планинске путеве који су пре тога били необезбеђени. Он је веома добро схватио да ни море само по себи не може представљати препреку за непријатеља, па је Термопиле заштитио и са те стране, тиме што је учврстио утврђења дуж обале и поставио око 2000 војника као заштиту. Јустинијан је сматрао да је овим подухватима потпуно обезбедио одбрану код Термопила. Беквињон крајње опрезно предлаже недовољно убедљиву и потврђену идентификацију обновљених бедема из Јустинијановог периода о којима пише Прокопије са остатцима пронађеним на терену.152 Новијим истраживањима методом Ц- 14 утврђено је да су бедеми код Термопила подигнути око столеће раније од Јустинијана.153 И поред тога сматрамо да је потребно напоменути да је овај део четврте књиге у коме Прокопије описује утврђивање теснаца Термопила један од најразрађенијих и најаргументованије сачињених у целој књизи, што иде у прилог поузданости исказа. Осим тога, аутор признаје да је и раније било других покушаја подизања бедема на том месту. Император Јустинијан је све градове који се налазе изван теснаца, а који су нарочито бројни, обезбедио подижући нове бедеме. То су следећа насељена места: 150 Термин ÑEllãw,-ãdow, је на овом месту употребљен у свом оригиналном значењу као збирни назив за целокупну територију Грчке (као код Хесиода, ÖErga, 653, Страбона, 8, 6, 6; Архилоха, Fragm. 54 и других аутора), независно од административне поделе и нових административних именовања која су карактеристична за период владавине Јустинијана. 151 Procopius, De aedificiis, IV, ii, 2-16. 152 M. Bequignon, Revue Archeologique, Paris 4, 1934, 18 f. 153 W. J. Cherf., „Carbon-14 and Prokopios’ “De aedificiis”“, Eight Annual Byzantine Studies Conference, Abstracts, Chicago, 1982, 44-5. 47 Сакос (Sãkkow), Хипате (ÑUpãth), Коракиј (Korãkioi), Унос (OÈn“), Валеа (Bãleai) и Леонтариј (Leontãrion).154 Прокопије даје кратак топографски опис територије на граници прелаза из земље Илира у Хеладу,155 на којој две планине које се налазе веома близу једна другој формирају уски прелаз којег зову клисура. Према пишчевим речима, управо са те тачке варвари су врло лако у прошлости улазили у Термопиле и уопште у цели тај део Хеладе. Оба града која су од давних времена постојала на овом месту: Хераклеја (ÑHrãkleia)156 и други, мало више удаљен од ње Миропољ (Murop≈lhw), била су готово потпуно уништена. Прокопије нас обавештава да их је Император наново подигао и затворио прелаз веома јаким бедемом, који је саградио веома близу планинским масивима тако да је онемогућио прилаз варварима. Потврду Прокопијевих описа налазимо и у чланку аутора Росера157 који сматра да се подизање овог јаког бедема десило у Јустинијаново време, непосредно након упада Хуна 539/40 године. Други и значајнији доказ налазимо у чињеници да је овај прелаз био последњих година систематски истраживан од археолога са Лајола универзитета из Чикага.158 Притом су пронађени остаци бедема код археолошког локалитата Дема, лоцираног око 13 км. западно од Термопила, који одговарају Прокопијевом опису. Самим тим постаје све извеснија и идентификација импресивне тврђаве Кастро Оријас са Прокопијевим топонимом Миропољ који смо поменули. Ови закључци су засновани на најверодостојнијим научним топографским, архитектонским и археолошким подацима. Мишљење да су остаци пронађени у Кастро Оријас из Јустинијановог периода било је изнето раније и од стране једног другог аутора.159 Овим је несумњиво потврђена Прокопијева веродостојност као извора и доказано је да се литерарна анализа Прокопијевих топографских и архитектонских описа може и практично доказати. 154 Procopius, De aedificiis, IV, ii, 16. 155 Procopius, De aedificiis, IV, ii, 17-22 ( §j ÉIlluri«n §w ÑEllãda). 156 Реч је о Хераклеји Трахинијској ( (Hera/kleia h( Traxi/j ). На терену су потврђени остаци градског бедема. (IG IX 2, 1-2. SEG III 452. Mz. Head HN 296) 157 John Rosser, „The Justinijanic fortifications behind Thermopylae“ Boston College, 10 (34), Sixth Annual Byzantine Studies Conference, 24-26 October, Oberlin Ohio 1980. 158 Под руководством проф. E. W. Kase, овај локалитет је истраживан у оквиру експедиције Фокида - Дорида у Централну Грчку током лета 1976-8 и 1980-81 године. 159 G. Kolias, „Siderokastron“, Epeteris Etaireias Byzantinon Spoudon, 10, 1933, 80-81. 48 Јустинијан је обновио све градове који су се налазили са оне стране Термопилских бедема: Коринт (KÒrinyow), Атина (ÉAy∞nai) и Платаја (Plataia¤), као и градове у Бојотији. Откако је Император сазнао да су сви градови на Пелопонезу незаштићени, решио је да би било боље да обнови уништени бедем око читавог Истма и постави војничке страже на њему, уместо да утврђује градове редом. Тако је једним великим захватом обезбедио заштиту свих градова на Пелопонезу и учинио их неприступачним за непријатеља. Прокопије наставља своје излагање враћајући се опет на северу, у Тесалију ( §p‹ Yessal¤aw). У овом веома кратком одељку аутор описује радове на обнављању које је Император преузео у градовима који су веома стари и познати. Према нашим запажањима, можда је управо њихов значај и дугогодишње постојање разлог што их Прокопије не набраја у каталогу, већ веома сажето каже по коју реч о свакоме, задржавајући се притом мало дуже на некима од њих. На самом почетку и најисцрпније описује град Диоклетијанопољ (DioklhtianoÊpoliw).160 У његовој непосредној близини се налази језеро Касторија. У средишту језера стоји мало острво, повезано са копном једним прилазом широким око петнаесет стопа. Ту на острву је Јустинијан подигао веома добро утврђен град, коме је допустио да и надаље носи своје старо име. Једном реченицом помиње обнављање бедема следећих градова: Ехинаја, Тебе, Фарсале Деметријаде, Метропоља, Гомфа и Трике (Exina›ow, Y∞bai, Fãrsalow, Dhmhtriãw, MhtrÒpoliw, GÒmfoi, Tr¤ka)161 Након кратког описа ове области у којој је, и поред свих природних предности које има, нарочито наглашена трајна угроженост од варварских упада, аутор набраја обнављање практично необезбеђених градова Lãrissa и Kaisãreia.162 Последња у овом делу је кратка реминисценција на мит о Кентаурима који су оставили свој траг у топониму - тврђави Кентауропољ (KentaurÒpoliw).163 Прокопије нас обавештава да је тврђава задржала ово име до његових дана и да је обновљена и учвршћена од Јустинијана заједно са оближњом тврђавом Еуримена (ÉEurim°nh).164 160 Procopius, De aedificiis, IV, iii, 1. 161 Procopius, De aedificiis, IV, iii, 5. 162 Procopius, De aedificiis, IV, iii, 9. 163 Procopius, De aedificiis, IV, iii, 13. 164 Procopius, De aedificiis, IV, iii, 14. 49 Након тога он започиње опис острва Еубеја са намером да ниједан део Хеладе не остане непоменут. Писац ово острво описује као одсечени део копна бачен у море, у близини Атине и Маратона.165 Халкида је једини град на острву који помиње. Непосредно после тога у тексту следи лакуна већег обима,166 да би аутор изненада прешао на тло Халкидичког полустрва и на грађевинске радове које је Јустинијан предузео у Македонији. И поред тога што аутор коментара Девинг167 сугерише да се текст у лакуни морао односити на опис грађевина на острву Еубеја, сматрамо вероватнијим да се ради о или о опису другог (преосталог) дела грчког копна или о делу у којем се помињу топоними из Македоније. S oбзиром на искуство које смо стекли читајући Прокопија, а нарочито његову четврту књигу која говори о грађевинама у Европи, анализирајући његов стил писања и критеријуме за помињање одређених места, можемо претпоставити да је у овом изгубљеном делу говорио управо о најстаријим и најпознатијим местима у Македонији. Чињеница да готово ниједно од њих није поменуто у каталогу који нам аутор даје о Македонији била би само још једна потврда овакве могућности. На Халкидици он помиње обнову града Потидеја Potida¤a (Kasandr¤a),168 који је, према његовим речима, страдао у скорашњем хунском налету169 описујући га и дајући му значај једног, у стратешком смислу, изузетно важног града. Његова безбедност је предуслов сигурности читавог крака Палене. Овај податак би могао да се искористи као аргуменат да је Прокопијево дело настало након 540. године када је ово подручје мета хунских напада, иако се на основу оваквих израза (oÈ poll“ prÒteron) тешко може макар и приближно одредити временски размак. И поред формуле којом аутор уобичајено завршава опис појединог географског подручја,170 он се и даље задржава на истом подручју, настављајући кратким описом реке Рехиј (ÑRÆxiow) која се улива у море близу Тесалонике. Сматрамо да је потребно напоменути, да употреба ове формуле такође оставља отворену могућност да је аутор поред топонима из Тесалије, у делу изгубљеног текста врло вероватно поменуо и друге топониме из 165 Procopius, De aedificiis, IV, iii, 16-17. 166 Procopius, De aedificiis, IV, iii, 20. 167 Buildings, Loeb Classical Library, 1940, ed. and trans. by H. B. Dewing, 245. 168 Procopius, De aedificiis, IV, iii, 21. 169 Procopius, De aedificiis, IV, iii, 22; “oÏtv d¢ tåw §ntaËya ofikodom¤aw ı xrÒnow di°fyeire pãsaw Àste dØ OÈnnikÒn ti ¶ynow oÈ poll“ prÒteron katay°ontew tå §ke¤n˙ xvr¤a,...”; Упореди и: Procopius, De bellis, II, 4, 5. 170 Procopius, De aedificiis, IV, iii, 26. “taËta m¢n oÔn §n prãjesin aÈt“ ta›w §p‹ Makedon¤an diapepÒnhtai. ” 50 Македоније. У овом делу текста Прокопије нас обавештава да је Јустинијан подигао утврђену луку ÉArtem¤sion која највише штити Тесалонику од упада са мора. У даљем тексту следи набрајање преосталих новоподигнутих или обновљених утврђења у, како аутор наводи овом делу Европе, каталошки набројаних да би се избегла понављања и да би се олакшало навођење тако великог броја насеља. Наводи да је каталог утврђења који следи у даљем тексту потпуно веродостојан, јер се ради о земљама које се не налазе веома далеко и због тога су у постојаном контакту са престоницом Константинопољем.171 Тиме практично признаје да су главни извор за каталоге заправо људи који су у интензивној комуникацији са писцем и чији су податци према његовом тврђењу истинити и неспорни. Ово пишчево сведочанство даје нам за право да, поред званичних докумената највероватније из државних архива, којима се неспорно служио, допустимо могућност да је бар о подручјима описаним у четвртој књизи прикупљао сазнања и другим методама. На то нас упућује и ауторово признање на самом крају последње, шесте књиге, где нам открива изворе које је користио. За све описане грађевине каже да је сазнао или тиме што их је сам својим очима видео или је за њих дознао од оних који су их видели.172 С обзиром на превелики број описаних грађевина оваква пишчева изјава уоппште није чудна. Каталошка форма излагања је према његовом мишљењу најпогоднија, јер би садржај изнет на било који други начин за читаоца био крајње досадан. Дуже листе се као вид излагања јављају на два места у четвртој (IV, 4) и (IV, 11) и на једном у петој књизи (V, 9), с тим што је потребно напоменути да се листа из пете књиге у многоме (и формално и садржински, јер углавном говори о обнављању верских објеката) разликује од оних представљених у четвртој књизи.173 Тачније, Прокопије ту даје списак обновљених манастира, географски грубо подељених на: манастире у Јерусалиму, у Феникији и у Месопотамији који је прилично неспретно састављен, јер радови набројени у њеном доњем делу немају никакве везе, ни по својој природи нити по локацији, са манастирима у Јерусалиму и његовој околини са којима почиње набрајање.174 171 Proopius, De aedificiis, IV, iv, 1. 172 Procopius, De aedificiis, VI, vii, 19: “˜sa m¢n oÔn t«n ÉIoustinianoË ofikodomhmãtvn maye›n ‡sxusa μ aÈtÒpthw gegenhm°now μ t«n yeasam°nvn aÈtÆkoow, ˜sh dÊnamiw t“ lÒgƒ §p∞lyon.î 173 Упореди: Martine Perrin-Henry, La place des listes toponymiques, 99. 174 Procopius, De aedificiis, V, ix, 1-38; Упореди и : G. Downey, „Procopius on Antioch: A Study of Method in "De aedificiis"“, Byzantion, 14, 1939, 362. 51 У овом раду нас посебно занима каталог (katãlogow)175 топонима који се налази у наставку четврте књиге. Термин каталог употребљен је од аутора једино за прву листу набројаних топонима у четвртој књизи. Овакво његово именовање, сам изглед каталога, његова исцрпност и садржај и поред свих језичких или географских пропуста, указује да је управо при његовом састављању Прокопије највише користио званичне архивске документе, било на државном или локалном нивоу, као и географске карте и итинерарије. Он обухвата следећа појединачно набројана подручја: ÉEn ÉHpe¤rƒ n°a (Новоизграђене тврћаве у Новом Епиру)176 ÉAnene≈yh d¢ tãde: (Обновљене тврђаве у Новом Епиру) ÉEn d¢ ÉHpe¤rƒ palaiò n°a m¢n frouria (Новоизграђене тврђаве у Старом Епиру) ÉAnene≈yh d¢ tãde: (Обновљене тврђаве у Старом Епиру) ÉEp‹ Makedon¤aw (Тврђаве у Македонији) ÉAnene≈yh ka‹ §pi Yessal¤aw froÊria tãde (Обновљене тврђаве у Тесалији) ÉEp‹ Dardan¤aw d¢ pepo¤htai tãde. n°a m°n: (Новоизграђене тврђаве у Дарданији) ÉAnene≈yh d¢ tãde: (Обновљене тврђаве у Дарданији) ÑUpo pÒlin SardikÆn (Тврђаве под управом града Сердике)177 ÉEn d¢ t“ Kabetz“ x≈ra: n°on m¢n Bélbai énane≈yh d¢ tãde: (Новоизграђена тврђава у области Кабеза): (Обновљене тврђаве у области Кабеза) [ÉEn x≈r&....] (Новоизграђене тврћаве у . . . . ) [ÉEn x≈r&....] (Обновљене тврћаве у. . . . . ) ÑUpÚ pÒlin G°rmenne, n°on m¢n Skapliz≈. énene≈yh d°· (Нова тврђава Скаплизо и обновљене тврђаве под управом града Гермене) ÑUpÚ pÒlin Pautã· (Тврђаве под управом града Паута) 175 Procopius, De aedificiis, IV, iv, 3. 176 Део каталога у коме Прокопије набраја новоподигнута и обновљена утврђења у Новом Епиру је забележена само у ватиканском рукопису дела, док у амбросијском недостаје. Овај податак служи као доказ више истраживачима који сматрају да су постојале бар две редакције текста. 177 Предлог ÍpÒ коме одговара латински sub, и неспорно у овом периоду и оваквој употреби има значење под (управом, влашћу) града Сердике. Види под ÍpÒ: E. A. Sophocles, Greek Lexicon of the Roman and Byzantine Periods (From B. C 146 to A. D 1100), Voume II, 1116. Исто мишљење заступа и Бешевлиев: V. Beševliev, „Zur Topographie der Balkanhalbinsel in Prokops “De aedificiis”“, Philologus, 111, 1967, 272: Überschrift ÍpÒ pÒlin bedeutet offensichtlich, das die angeführten Kastelle direct unter der Verwaltung der betreffenden Stadt standen, d. h. sich in ihrer nächsten Umgebung oder, besser gesagt, in ihrem Stadtterritorium befanden. Mit diesem Überschrift wurde also das Stadtterrirtorium bezeichnet. Упореди и напомену 60 код Ф. Курте: Curta, The Making of the Slavs, 155: “Procopius lists names of forts under the name of the city, preceded by ÍpÒ an indication that forts were under the direct administration of that city. ” 52 ÉEn x≈r& Skassetãn&· (У области Скасетана) ÑUpÚ pÒlin d¢ ... n°a m°n· (Новоизграђене тврђаве под управом града. . . . ) ÉAnene≈yh d°· (Обновљене тврђаве под градом. . . . . ) ÉEn x≈r& ÑRemisianis¤&· (У области Ремисијанисија) ÉEn x≈r& ÉAkuenis¤ƒ, n°on m¢n Timayoxi≈m. У области Аквенисиј, новоизграђена тврђава: Timmayoxi≈m tå d¢ énanevy°nta· (У области Аквенисиј обновљене тврђаве) Potrebno je naglasiti da je овај каталог много брижљивије и детаљније састављен у односу на листе утврђења која се налазе у другом делу четврте књиге. У њему су, у највећем броју случајева, раздвојена обновљена и новоподигнута утврђења појединих области или подручја која гравитирају одређеном градском центру.178 Нарочито занимљиво је Прокопијево одређивање припадности поједином градском центру, јер представља веома витално сведочанство о почецима замене управних јединица провинција све моћнијим епископским центрима. Ова тенденција, пре свега наглашена у каталогу IV књиге (а поткрепљена садржајем и неким одредбама XI Јустинијанове новеле), објашњава се чињеницом да поједини градски центри, нарочито у подручјима највише угроженим од варварских упада са севера, јачају и постају све моћнији. Поред првобитне војне и стратешке улоге, ови центри, преузимајући и одређене еклесијастичке као и световне функције, поступно замењују дотадашњу провинцијску управу. Овај процес, који је према мишљењу појединих аутора почео и раније, веома је добро представљен и потврђен управо садржајем каталога у четвртој Прокопијевој књизи O грађевинама.179 На појединим местима аутор се не придржава ове поделе, нарочито тамо где је под посебним областима наведен релативно мали број утврђења.180 178 Анализом текста каталога уочљиво је именовање појединачних административних јединица. Наиме, аутор употребљава предлоге §n и §pi када говори о провинцији, док за градове и њихову ширу територију употребљава изразе ÍpÒ pÒlin а за области: §n x≈r& .... (које би одговарало латинском regio). За оба појма сасвим је јасно да не означавају више провинцију као управну јединицу. Види под одредницом X≈ra код С. Бизантинца, Stephan Von Byzanz Ethnika. Stephani Byzantii Ethnicorum quae supersunt, ex recensione Augusti Meinekii, 1958, Akademische Druck U. Verlagsanstalt, Graz: “X≈ra, ≤ merikØ g∞, éf' ˜u tÚ x« =∞ma,éf' ˜u ka‹ x≈n ka‹ xy≈n ka‹ xvrikØ g∞.” Детаљна језичка анализа терминологије налази се у одличној књизи В. Бешевлиева: Beševliev, Zur Deutung der Kastellnamen. 179 Упореди и: Максимовић, Северни Илирик, 43; Curta, The Making of the Slavs, 124. 180 Изузетак у том погледу представља каталог утврђења у Македонији, у којем ова подела није спроведена и поред релативно великог броја утврђења. 53 Одмах након каталога у којима се одвојено набрајају прво новоподигнуте, а затим и обновљене тврђаве у Новом Епиру, а затим и у Старом Епиру (такође са раздвојеним списковима), следи каталог утврђења у Македонији.181 Код Прокопија је у том списку наведена само једна Македонија. Сматрамо да је то одраз правог стања, с обзиром на то да је Македонија Друга, која се помиње у Јустинијановој IX новели, а и у другим изворима, највероватније укинута у периоду између 535. и 545. (у CXXXI новели се такође јавља једна Македонија).182 После набрајања 46 утврђених места у Македонији (§p‹ Makedon¤aw), иако је првобитно навео да ће преостале бројне обновљене тврђаве у Тесалији навести у каталошком облику у истом списку који се односи на Македонију,183 ипак обновљена утврђења у Тесалији и то само седам на броју наводи у посебном каталогу, одмах након оних која је поменуо на територији Македоније. Тим каталошким набрајањем Прокопије завршава преглед свих места која је Јустинијан утврдио u unutra{wosti Ilirika.184 Други извори несумњиво сведоче да има значајних пропуста при набрајању утврђених места, нарочито у каталогу IV књиге о коме је било речи, а исто потврђују и случајеви понављања појединих имена места, са мањом или већом разликом у графији. Веома мали број наведних имена може се сасвим сигурно идентификовати на терену. Неки новији археолошки резултати показују да су неке од грађевина које аутор набраја највероватније старијег датума, изграђене пре Јустинијанове владавине. У сваком случају, потребно је бити опрезан и критичан како при језичком разматрању и истраживању, тако и при вредновању каталога IV књиге као релевантног историјског извора из VI века. Све ово наводи нас на закључак да дело О грађевинама можда и није успело да оствари првобитну намеру аутора да буде свеобухватно сведочанство целокупне Јустинијанове градитељске активности, бар не у овом делу IV књиге кога подробније разматрамо. Садржај каталога допушта нам да помислимо да је аутор писао IV књигу у журби, немајући потпуни увид 181 Procopius, De aedificiis, IV, iv, 3. 182 F. Papazoglou, „La Macedoine Salutaire et la Macedoine Seconde“, Bull. de la Cl. Des Lettres et des sciences morales et politiques, Acad. royale de Belgique, 42-3, 1956, 115-124; Папазоглу, Македонски градови, 92-96; 183 Procopius, De aedificiis, IV, iii, 15: “pollå d¢ ka‹ êlla froÊria §p‹ Yessal¤aw ı basileÁw otow énene≈sato, œnper tå ÙnÒmata sÁn to›w §n Makedon¤& teteixism°noiw §n katalÒgƒ gegrãceta¤ moi oÈ poll“ Ïsteron. ” 184 Procopius, De aedificiis, IV, v, 1. ”OÏtv m¢n sÊmpasan tØn mesÒgeion ÉIoustinianÚw basileÁw §n ÉIllurio›w §teix¤sato. ” 54 у грађу коју описује.185 Неки аутори убедљиво показују да има значајних пропуста при набрајању утврђених места, нарочито у каталозима у IV и V књизи, а исто потврђују и случаји понављања појединих имена места, са мањом или већом разликом у графији.186 I pored svih ovih razmi{qawa, i Kameron Averil koja pomno istra`uje Prokopijeva dela priznaje da katalozi iz IV књиге, као део званичних докумената, неоптерећени Прокопијевим литерарним интенцијама, представљају можда једино аутентично сведочанство о грађевинама, топографији, топонимији и језику Балканског полуострва, независно од тога дали су основа тих каталога документи, мапе, извештаји провинцијских управника, сведочанства царских архива или једноставно листе још нереализованих пројеката.187 185 Примедбе оваквог типа у односу на територију Епира износи и P. Cabanes, „L’Illyrie meridionale et l’Epire dans l’antiquite III“: Actes du IIIe colloque international de Chantilly (16-19 octobre 1996), 1999, 336. 186 Cameron, Procopius and the Sixth Century, 219. 187 Истог су мишљења: Skok, De l'importance des listes toponomastiques; Beševliev, Zur Deutung der Kastelnamen. 55 IV Анализа извора Извори и литературе значајни за проучавање предмета Основни извори за проучавање топографије Македоније и Тесалије у позноантичко доба су следећи: пре свега извор који је узет као основа за наш рад на топонимима, Прокопијев спис De aedificiis, Хијероклов Синекдем - извор из V века,188 затим Акта црквених сабора - Acta consiliarum и спискови епископских седишта Notitiae episcopatuum,189 као и дело Стефана Бизантинца ÖEynika.190 Поједини византијски извори из раног периода, који се могу назвати и позноантички, такође од користи, јер пружају понеке релевантне податке о насељеним местима у областима које нас занимају (Зосим, Малх, Малала).191 Као извор могу послужити и византијски списи “Спискови градова који су променили име”,192 дело De Thematibus из X века Константина Порфирогенита193 као и познији византијски хроничари, из XI века Скилица, из XII Зонара и Ана Комнина, XIII и XIV века - Никифор Грегора, Јован Кантакузен.194 Свакако треба поменути и итинерарије, сачињене на латинском језику, који бележе мрежу путева у Царству и градове и станице на њима, са раздаљином између њих. Ови документи могу бити од велике помоћи нарочито приликом локализације појединих насеља: Tabula Poitingeriana, компилирана између 335 и 366 године после Христа, која се заснива на старијим изворима, затим Itinerarium Antonini који обухвата 188 Hieroklis Synecdemus et Notitiae Graecae episcopatuum, accedunt Nili Doxapatrii Notitia patriarchatuum et Locorum nomina immutata ex recognitione Gustavi Parthey, Verlag Adolf M. Hakkert, Amsterdam, 1967 . 189 Notitiae episcopatuum ecclesiae Constantinopolitanae, texte critique, introduction et nottes par J. Darrouzès, A. A. , Paris 1981. ; У даљем тексту: Darrouzès, Notitiae episcopatuum. 190 Stephan von Byzanz Ethnika Stephani Byzantii Ethnicorum quae supersunt, rec. A. Meinekii, Graz 1958. 191 Ioanni Malalae Chronographia, ed. L. Dindorf, Bonnae 1831; Malchi Philadelphensis Byzantina, ed. C. Muller, FHG IV, Berolini, 1885; Zosimi comitis et exadvocati fisci Historia nova, ed. L. Mendelssohn, Lipsiae 1887. 192 Види напомену 1. 193 Constantino Porphyrogenito (Studi e testi 160) De thematibus, ed. , A. Pertusi, Cita del Vaticano, Bibliotheca Apostolica Vaticana, 1952. 194 Ioannis Scylitzae synopsis historiarum, ed. I. Thurm, Berolini 1973. ; Ioannis Zonarae Annales ex rec. Mauricii Pinderi I-III, Bonnae MDCCCXLIV. ; Annae Comnenae, Alxiadis libri XV, rec. Ludovicus Schopenus, Vol. I-II, Bonnae, MDCCCXXXIX; Nicephori Gregorae, Byzantina historia I-II, rec. Schopenus, L. , ed. Bonnae 1829-1830, III, rec. Bekkerus, I. , ed. Bonnae 1855. ; Ioannis Cantacuzeni eximperatoris historiarum libri IV, graecae et latine, I-III, rec. Schopeni, L. , Bonnae 1828-1832. 56 подручје између Гадеире до Кајсареје у Палестини и од Кримеје до Александрије и који је свој завршни облик добио негде између 280 и 290 године после Христа и Itinerarium Hierosolymitanum,195 (према Ф. Папазоглу поуздано датиран 333 године после Христа), који описује пут између Бордоа и Јерусалима бележећи градове, станице (mansiones) и тачке на којима су се мењали коњи т. з. mutationes. Овде треба поменути и основни каталог оваквих инфромација у Византијском периоду, а то је дело анонимног аутора из Равене, Космографија из VII века, написана на латинском језику негде између 600 и 700 године после Христа према римском моделу итинерарија, где је поменуто 5. 000 географских имена која се географски ређају са Запада према Истоку. На ту Космографију се током средњега века надовезује и позната Гвидонова Географија.196 При изради радова оваквог типа непоходно је обратити пажњу на натписе, који су и најпоузданији писани извори. У првом реду то су почасни натписи на којима се налази или етникон личности којој се подиже споменик или име града или заједнице која га је поставила или оба податка. 195 Itineraria Romana, vol I, Itineraria Antonini Augusti et Burdigalense, ed. O. Cuntz, Lipsiae 1929. ; Папазоглу, Македонски градови, 24. 196 Ravennatis Anonymi Cosmographia et Guidonis Geographica, ed. M. Pinder et G. Parthey, Berolini 1860. 57 Анализа топонима IV књиге De aedificiis територија Тесалије и Македоније (Историјска и лингвистичка анализа) Прокопије описује грађевинску активност Јустинијана на подручју провинције Тесалије (§p‹ Yessal¤aw) на два места у тексту IV књиге. Прво помињање тесалских топонима среће се на почетку књиге, као део једног поглавља, где аутор описује обнављање које је Император предузео у градовима који су веома стари и познати.197 Можда је управо њихов значај и дугогодишње постојање разлог што их Прокопије не набраја у каталошком облику, већ веома сажето каже бар по коју реч о свакоме од њих, задржавајући се при том мало дуже на некима од њих. Веома интересантантно је то што Прокопије у даљем тексту наводи да је Јустинијан обновио и многе друге тврђаве у Тесалији и обавезује се да ће њихова имена уметнути у каталог утврђених места у Македонији који следи касније.198 После каталога у коме Прокопије набраја 46 утврђених места у Македонији, иако је првобитно навео да ће преостале бројне обновљене тврђаве у Тесалији навести у каталошком облику у истом списку који се односи на Македонију,199 ипак обновљена утврђења у Тесалији, и то само седам на броју, наводи у посебном каталогу, одмах након оних којих је поменуо на територији Македоније. 197 Procopius, De aedificiis, IV, iii. – iii. 14. 198 Наша истраживања су показала да су су нека тесалијска места заиста поменута у каталогу за Македонију. 199 Procopius, De aedificiis, IV, iii, 15: pollå d¢ ka‹ êlla froÊria §p‹ Yessal¤aw ı basileÁw otow énene≈sato, œnper tå ÙnÒmata sÁn to›w §n Makedon¤& teteixism°noiw §n kata-lÒgƒ gegrãceta¤ moi oÈ poll“ Ïsteron. 58 Идентификација топонима, историјат и лингвистичка анализа имена у Тесалији DioklhtianoÊpoliw Име Диоклецијанопољ поменуто је у Антониновом итинерарију насталог највероватније у почетку III века после Христа. Наиме, у овом итинерарију поменута је станица M. P. XXX Diocletianopolis између Едесе и Тесалонике.200 Под истим именом је забележен и код Хијерокла у V веку као град у Тесалији.201 У Прокопијевом делу O грађевинама овај топоним је најисцрпније и најближе географски опредељен. Прокопије нам у целом једном подужем пасусу даје податке о Диоклецијанопољу, чије име пише DioklhtianoÊpoliw, означавајући као град у Тесалији.202 Прихватамо мишљење Фануле Папазоглу203 по питању историје, убикације, као и именовању града Диоклецијанопоља, пре свега због тога што веома прецизно следи оригинални текст и податке које Прокопије даје о овом топониму. Наиме, из Прокопијевог текста јасно сазнајемо да се стари Диоклецијанопољ (само име јасно упућује да је био подигнут/обновљен у време императора Диоклецијана) налазио у близини језера Касторија, на лако приступачном месту због чега је и страдао од 200 Itinerarium Antonini, 330, 6. Будући да је ово је једини случај да је ово име забележено на овом географском подручју, једино логично објашњење било би да се заправо ради о Пели, која се можда у извесном периоду (највероватније под Диоклецијаном) звала и Диоклецијанопољ. Ово, свакако, сматрамо само хипотезом, јер овакво име за Пелу није потврђено ни у једном другом извору. У сваком случају не ради се о Диоклецијанопољу о коме пише Прокопије. Врло вероватно је почињена грешка у итинерарију. Упореди и: Kubitchek (Realencyclopädie), 2337; Geyer, 678; Tafel, 44; Папазоглу, Македонски градови, 115. 201 Hieroclis Synecdemus et Notitiae Graecae Episcopatuum Accedunt Nili Doxopatrii Notitia Patriarchatuum et Locorum Nomina Immutata ex recognitione Gustavi Parthey, Amsterdam, 1967, 642, 1: 1. y' ÉEparx¤a Yessal¤aw, ÍpÚ ≤gemÒna. pÒleiw iz' 2. Lãrisa 3. Dhmhtr¤aw 4. Y∞bai 5. ÉEx¤naion 6. Lam¤a 7.ÖUpata 8.MhtrÒpoliw 9. Tr¤kai 10. GÒmfoi 11. Kaisãreia 12.DioklhtianoÊpoliw 13. Fãrsalow... 202 Procopius, De aedificiis, IV, iii, 14-18. “PÒliw d¢ ∑n tiw §p‹ Yessal¤aw, DioklhtianoÊpoliw ˆnoma, eÈda¤mvn m¢n tÚ palaiÚn gegenhm°nh, proÛÒntow d¢ toË xrÒnou barbãrvn ofl §pipesÒntvn kataluye›sa ka‹ ofikhtÒrvn ¶rhmow gegonu›a §p‹ makrÒtaton· l¤mnh d° tiw aÈtª §n geitÒnvn tugxãnei oÔsa, ∂ Kastor¤a »nÒmastai. ka‹ n∞sow katå m°son t∞w l¤mnhw to›w Ïdasi perib°blhtai. m¤a d¢ efiw aÈtØn e‡sodow épÚ t∞w l¤mnhw §n sten“ l°leiptai, oÈ pl°on §w penteka¤deka diÆkousa pÒdaw. ˆrow te tª nÆsƒ §pan°sthken ÍchlÚn êgan, ¥misu m¢n tª l¤mn˙ kaluptÒmenon, t“ d¢ leipom°nƒ §gke¤menon. diÚ dØ ı basileÁw otow tÚn DioklhtianoupÒlevw Íper id∆n x«ron ëte pou diafan«w eÈ°fodon ˆnta ka‹ peponyÒta poll“ prÒteron ëper §rrÆyh, pÒlin §n tª nÆsƒ Ùxurvtãthn §de¤mato, ka‹ tÚ ˆnoma, …w tÚ efikÒw, éf∞ke tª pÒlei. ” 203 Папазоглу, Македонски градови, 182. 59 варвара. Можемо се сложити са Керамопулосом204 једино да је то заправо стари град Аргос Орестикон, који је обновљен од Диоклецијана и почаствован његовим именом. Керамопулосови аргументи да је положа Арга једини који одговара Прокопијевом опису eÈ°fodow (раван, широк) као и да се Аргос Орестикон не помиње у каснијим изворима су прилично натегнути. Прокопије нас обавештава да је град дуго био у рушевинама док га император Јустинијан није обновио, али на бољем и безбеднијем месту, на самом острву које се налазило на средини језера Касторија. Осим тога он је Õw tÚ efikÚw - како приличи,(како се чини, вероватно) допустио да град задржи своје име а то је име Диоклецијанопољ.205 Потпуно се слажемо са мишљењем Тафела и Фануле Папазоглу у погледу тумачења Прокопијевог текста, нарочито због употребе глагола éf¤emi, чија би употреба била депласирана у случају да је град приликом обнављања добио сасвим ново име. Дуготрајним археолошким истраживањима на локалитету Арменохори, у близини модерног града Аргос Орестико, пронађен је утврђен град који се са сигурношћу може идентификовати са Диоклецијанопољем каквим га описује Прокопије.206 Истраживањима су пронађени бедеми града, три црквена и два приватна објекта. Приликом најновијих истраживања 119 метара дугачких југозападних зидина на локалитету где се налази Диколецијанопољ пронађено је 16 монета датираних из времена од Ликинија до Валенса (у 4 веку после Христа).207 У оближњој структури нађене су и монете из времена Криспа и Констанција II, по којим се датира изградња зидина. Пронађено је и 55 гробних места у организованом 204 A. Keramopoulos, „ÉOrestikÚn ÖArgow - DioklhtianoÊpoliw- Kastor¤a“, Byzantinische-Neugriechische Jahrbuch IX, 1932, 55-63; у даљем тексту: Keramopoulos, ÉOrestikÚn ÖArgow. 205 Тезу да је име које је град задржао Диоклецијанопољ заступао је Тафел (F. Tafel, De via militari Romanorum Egnatia, Tübingen, 1841) и Папазоглу (Папазоглу, Македонски градови, 183, F. Papazoglou, Les Villes de Macédoine à l'époque romaine (BCH. Suppl. 16), Athens 1988; у даљем тексту: Papazoglou, Les Villes. Мишљење да је град добио име по близини језера Касторија заступали су Керамопулос (Keramopoulos, ÉOrestikÚn ÖArgow, 57), Муцопулос (N. Мoutsopoulos, "Esquisse del' histoire des remparts de Kastoria", Proceedings of the Eight Scientific reunion of the International Institute on Forts, Athens, 1968, 71- 83. ) и Аврамеа (A. Avramea, (H BuzantinØ Yessal¤a m°xri toË 1204. SumbolØ efiw tØn flstorikØn Gevgraf¤a, Athens, 1974; у даљем тексту: Avramea, H BuzantinØ Yessal¤a Једини од старијих истражи-вача је Хонигман (Le Synekdémos d’ Hiéroklès, et l’opuscule géographique de Georges du Chypre, ed. E. Honigmann, Corpus Bruxellense Historiae. Forma Imperii Byzantini, Brussels, 1939, 1. ) био на становишту да је град према владару добио име Јустинијанопољ. Са том се тезом слаже Карагеоргу (O. Karagiorgou, Urbanism and Economy in Late Antique Thessalia(3rd-7th century A. D). The archaeological evidence, a thesis in three volumes, Vol. I, Trinity, 2001, 159-60; у даљем тексту: Karagiorgou, Urbanism and Economy) узимајући у обзир пре свега Јустинијанов империјални менталитет у погледу именовања обновљених насеља). 206 Th. Papazotos, „ÉAnaskafÆ DiokletianoupÒlevw. Ofl pr≈tew ektimÆseiw“, AD 43, 1988, 195-218. 207Archaeological reports for 2002-2003, published by the Council of the Society for the promotion of Hellenic Studies and the Council of the British School at Athens, 2003, 62. 60 гробљу, а у једном од њих су пронађене монете датиране у IV век п. Хр. Све ово показује да је Диоклецијанопољ био активан као насеље током IV века после Христа. Својеврсну потврду да је средњевековна Касторија највероватније била основана веома близу, или чак на истом месту позноантичког Диоклецијанопоља208 пружа опис из пера позновизантијског хроничара Кантакузена, веома сличан Прокопијевом опису.209 И путописац Ал Идриси из XII века даје веома сличне податке о положају града.210 Опис положаја утврђеног града (tÚ kãstron) под именом Касторија налазимо и у позније доба, код А. Комнене.211 У нотицијама које претстављају попис епископских седишта распоређених по епархијама212 Диоклецијанопољ је забележен као епископско седиште и то у различитим епархијама.213 Тако, у оквиру треће нотиције забележен је на два места, први пут као првонабројани са графијом DioklhtianoupÒlevw у једанаестој епархији 208 Потребно је напоменути да још један антички аутор, Тит Ливиј, (Livy, with an english translation in fourteen volumes, IX, Books XXXI-XXXIV, Cambridge Massachuetts, Harvard University Press, MCMLXI, 40; у даљем тексту T. Livius, Ab Urbe Condita) говорећи о тврђави Келетрон даје готово идентични опис: “inde impetum in Orestidem facit et oppidum Celetrum est adgressus in paene insula situm; lacus moenia cingit; angustus faucibus unum ex continenti iter est… ” Све ово несумњиво наводи на помисао да је и антички Келетрон ушао у састав обновљеног Диоклецијанопоља, који је касније познат и под именом Касторија. 209 Ioannis Cantacuzeni ex imperatoris historiarum libri IV, Graece et latine, ed. L. Shopen, 1828-1832, Аутор у неколико наврата помиње Касторију, али су за нас интересантна само два места. У првој књизи (Cantacusenus, Historiae I, 54, 24, 25) забележен је податак о самом положају града: “Kastor¤aw d¢ ka‹ aÈt∞w Ùxurvtãthw ousshw diå tÚ pantaxÒθen periklÊzesyai t∞ l¤mnh, o9 toË prvtobestiar¤ou gambrÚw ı 1 Aggeloj asrxei,.....”“Касторијом, која је и сама најутврђенија, будући да је са свих страна окружена језером, влада Ангел, протовестијарев зет. . . . . ” (Cantacusenus, Historiae IV, 21, 24) У четвртој књизи Кантакузен помиње Касторију у групи заједно са македонским селима и мањим градовима: “Z¤xna d¢ ka‹ Feråw ka‹ Melen¤kon ka‹ StrÊmbitzan ka‹ Kastor¤an ka‹ tåw aÎllaw Makedonikåw k≈ma≈w ka‹ pol¤xnaw....” 210 Борис Недков, България и съседните и земи през XII век според “Географията” на Идриси, Държавно издателство наука и изкуство -София, 1960, 43; у даљем тексту: Недков, Идриси. Описујући пут између “Аблуна (Аулона) на обали Венецијанског мора и Армируна(Алмироса) на обали Константинопољског мора”, овај путописац из XII века наводи и топоним Кастурија (Костур). Он даје податке о граду, описујући га као велики и многољудни, са бројним селима и много плодног земљишта у околини. Даје нам и податке о положају града, наводећи да се овај налази на узвишеном месту, обикољен језером, у којем се риба лови чамцима. 211 Annae Comnenae Alexiadis Libri XV, edidit Ludovicus Schopenus, Volumen I, Bonnae impensis ed. Weberi MDCCCXXXIX, Lib. VI, 1, 7-11; у даљем тексту A. Comnena, Alexiadis. 212 Добро је познато да је црквена организација почивала на административној организацији Царства, која се са своје стране, заснивала на граду (полису). Епископска седишта су, природно, успостављана по градовима, и то по правилу у сваком важнијем граду. 213The Oxford Dictionary of Byzantium 704, ÉEparx¤a, провинција, темин који се среће у изворима, првенствено из XI i XII века као синоним званичног термина тема. У црквеном вокабулару (као што је у овом случају) под појмом §parx¤a подразумева се црквена територија, коју преводимо термином епархија. 61 Македонији, која броји 19 градова, са метрополом Тесалоника.214 Интересантно је то што се исти топоним појављује као епископско седиште у истој трећој нотицији и то сада у оквиру четрдесет друге провинције Друге Тесалије215 као петнаести од тамошњих деветнаест градова са метрополом Ларисом, и то са истом графијом DioklhtianoupÒlevw. Ова нотиција, која је, како смо видели уједно и најстарија, прилично је непоуздана и произвољна компилација која тешко може послужити за истраживање, па можда је и то разлог што је Диоклецијанопољ поменут у Македонији. Овакво колебање у изворима додатно потврђује тезу која је заступала и Папазоглуова да су првобитно македонске области Елимијотида и Орестида припојене Тесалији и да је она административним реформама у време Диоклецијана постала одвојена и самостална провинција, поред Ахаје и Македоније у оквиру мезијске дијецезе.216 Потребно је напоменути да се у каснијим изворима овај град (именован као Касторија) означава као македонски. Тако је код познијег хроничара Кантакузена поменут заједно са неколико других македонских градова, док се у тринаестој нотицији 214 Darrouzès, Notitiae episcopatuum: IAí §parx¤a Makedon¤aw, Yessalon¤kh metrÒpoliw e‰xei pÒleiw iy'. a' ı DioklhtianoupÒlevw b' ı N¤khw g' ı K°llhw d' ı ÉEd°shw . . . . . . . . . . . . . 215 MG' §parx¤a deut°row Yettal¤aw a' Lãrissa mhtrÒpoliw z' ı Lami¤aw ib' ı Gomf°aw b' ı D¤ow h' ı SaltoumhÒnhw ig' ı 9 Tr¤khw g' ı Dhmhtiãdow y' ı Kaisare¤aw id' ı ÑUpat¤aw d' ı Skin°vw i' ı Farsãlow ie' ı DioklhtianoupÒlevw w' ı Gh°baw ia' ı MhtropÒlevw iw ı PÊktow Дарузеов коментар о именовању Друга Тесалија гласи: “Deuxiéme Thessalie” suppose l’existence d’une “première Thessalie”, que la notice ne connait pas. La nomenclature civile des IX et X siècles ne connaît pas de Thessalie; la source est probablement ecclésiastique, mais l’entrée du nom de Thessalie dans les notices est bien postérieur à la notice 7, qui range Larissa en Hellade, comme Athènes. ” Из њега се види да није јасна употреба термина Друга Тесалија у тексту треће нотиције, будући да је у истом (16, 257) Тесалоника наведена као метропола провинције Македоније. Ово навођење по свему судећи наговештава касније установљену провинцију Тесалију са метрополом Тесалоника, која се помиње у седмој нотицији (7, 296). Упореди и: Laurent, Corpus 5, 1, nos. 459, 461, у еклесијастиочкој терминологији име Тесалије и његове изведенице односиле су се (нарочито у дванаестом веку) на Тесалонику и њени митрополити су били називани тесалски. 216 Потврде да је Тесалија постала самостојна провинција налазимо осим код Хијерокла, још и код Зосима (N°a flstor¤a) 2, 33, 2; GLM 127, 5. 131, 5. ; Папазоглу, Македонски градови, 88, 184. ; Papazoglou, Les Villles, 91, 140; D. Feissel, Recueil des inscriptions chretiennes de Macedoine du III-VI siecle, Paris 1983, 68. Слично и: З. Костић, „Осврт на административне поделе Македоније“, ЗРВИ, 35, 1996, 78. 62 помиње као епископско седиште под јурисдикцијом архиепископије Јустинијане Приме.217 Данашње име му је Касторија (Костур). Прокопијево утврђење носи сложено име, свакако везано за когномен римског императора Диоклецијана у генитиву једнине уз именицу pÒliw - Диоклецијанов град. Пуна титула римског императора је Gaius Aurelius Valerius Diocletianus. Ради се о имену са латинским посесивним наставком - ianus (грч. (i)anÒw) који је позајмљен у грчки и био је веома продуктиван у којни и каснијим периодима развоја грчког језика творби личних имена и топонима.218 Постоји податак да је до напретка у својој каријери император носио когномен Диоклес (Diokl∞w), а да ге је касније латинизирао у звучније Diocletianus, што је мало вероватно.219 Овај когномен је грчког порекла. У грчкој митологији је забележено име Диоклес као име једног од првих свештеника Деметре који је био упућен у тајне Елеусинских мистерија. Сматрамо да је когномен императора везан за ово име грчког порекла проширено уобичајеним посесивним суфиксом. Самим тим мислимо да је неодржива популарна теза према којој је когномен везан за топоним Doclea (Дукља), због податка да император потиче са територије Далмације.220 ÉExina›ow Поред обавештења које нам Прокопије даје о обнови града у Јустинијаново време у спису De aedificiis, 221 овај град је поменут и у другом његовом делу De Bellis. 222 217 У тринестој нотицији, прецизније у додатку 2 (13, 834, 837), јавља се топоним Каторија ( Kastor¤aw), као епископско седиште под Првом Јустинијаном: Têjiw t«n yrÒnvn t∞w pr≈thw ÉIoustinian∞w ≥toi pãshw Boulgar¤aw. a' ı Kastor¤aw a' ı Pelagon¤aw b' ıSkop¤vn b' ı DiabÒlevw g' ı Belebousd¤ou g' ı Pr°spaw d' ı Sardik∞j ≥toi Triad¤tzhw d' ı Kastor¤aw e' ı MalesÒbhw ≥toi Morobisd¤ou e' ı GrebenoË 218 P. S. Costas, An Outline of the history of the Greek language with particular emphasis on the Koine and the subsequent periods, Ares, 1997, 108. 219 Epitome Aurelius Victor, XXXIX. 220 Опширније: P. Skok, Etimologijski rjecnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Vol. 1, 455; у даљем тексту: Skok, Etimologijski rjecnik. О томе и A. Loma, „Serbisches und kroatisches Sprachgut bei Konstantin Porphyrogennetos“, ЗРВИ 38, 1999-2000, 96. 221Procopius, De aedificiis”(IV, iii, 510): “§p‹ m°ntoi ÉExina¤ou te ka‹ Yhb«n ka‹ Farsãlou ka‹ êllvn t«n §p‹ Yessal¤aw pÒlevn èpas«n, §n aÂw Dhmhtriãw t° §sti ka‹ MhtrÒpoliw ˆnoma ka‹ GÒmfoi ka‹ Tr¤ka, toÁw peribÒlouw énanevsãmenow, §n t“ ésfale› §kratÊnato, xrÒnƒ te katapeponhkÒtaw makr“, eÈpet«w te èlvtoÁw ˆntaw, e‡ tiw pros¤oi. ” 63 Од старијих извора помиње га Клаудије Птолемеј и бележи као ÉEx¤+now набрајајући га међу осталим градова у Фтиотиди до Пелазгијског залива.223 Забележен је и у Скилаковом периплусу.224 Хијерокле помиње Ехинај у оквиру провинције Тесалије.225 Полибије нас обавештава о граду Ехињана, прецизирајући његов положај у Малијском заливу.226 На другом месту помиње га заједно са Тебом Фтиотидском, Фарсалом и Ларисом у вези Филиповом опсадом тих места. Од латинских извора Echinus налазимо код Плинија, именован као oppidum заједно са осталим утврђењима у Термопилским теснацима.227 Помиње га и Константин Порфирогенит међу градовима у епархији Тесалији, у делу De Thematibus у лику ÉExinaiÒw.228 У периоду касне антике и 222 Procopius, De bellis, VIII, 25, 19: “§n d° ge t“ porym“, ˜nper metajÁ Yessal¤aw te ka‹ Boivt¤aw jumba¤nei e‰nai, g°gon° tiw §k toË afifnid¤ou t∞w yalãsshw §pirroØ émf¤ te pÒlin tØn ÉExina¤vn kaloum°nhn ka‹ tØn §n Boivto›w Skãrfeian. 223 Claudii Ptolemaei Geographia, 3, 12, 14: “Fyi≈tidow §n t“ Pelasgik“ kÒlpƒ Pagasa¤ n g lh g ib Dhmhtriãw n lh g ib Pose¤dion êkron na lh g Lãrissa na g lh d ÉEx›now na ˚ lh d Sp°rxeia na lh go Y∞bai Fyi≈tidow na lh ib SperxeioË potamoË §kbola¤ na lh” 224 Scylax, Periplous Scylaci, 62, 7: “MALIEIS. Metå d¢ Mhlie›w [Malie›w] ¶ynow. ÖEsti d¢ MalieËsin ≤ pr≈th pÒleiw Lãmia, §sxãth d¢ ÉEx›now·” 225 Hieroclis Synecdemus, “1. y' ÉEparx¤a Yessal¤aw, ÍpÚ ≤gemÒna. pÒleiw iz' 2. Lãrisa 3. Dhmhtr¤aw 4. Y∞bai 5. ÉEx¤naion 6. Lam¤a 7.ÖUpata 8.MhtrÒpoliw 9. Tr¤kai 10. GÒmfoi 11. Kaisãreia 12.DioklhtianoÊpoliw 13. Fãrsalow.....” У коментару су наведене и графије осталих манускрипта: ÉEx¤naion] sic B afixineow T afixin¤o * Br. Afixion¤o Car. ÉEx¤nou. ÉEgx¤nou Notit. ÉExina›ow Wess. Bekk. 226 Polybius, Historiae, 9, 42, 1: “PÒpliow ı t«n ÑRvma¤vn strathgÚw ka‹ Dvr¤maxow ı t«n Afitvl«n, toË Fil¤ppou poliorkoËntow tØn ÉExinai«n pÒlin, ka‹ tå prÚw tÚ te›xow kal«w ésfalisam°nou ka‹ tå prÚw tØn §ktÚw §pifãneian toË stratop°dou tãfrƒ ka‹ te¤xei Ùxurvsam°nou, ……pou mçllon fisxur«w égvnisam°nou, épelp¤santew ofl ÉExinaie›w par°dosan •autoÁw t“ Fil¤ppƒ. oÈ går oÂo¤ te ∑san ofl per‹ tÚn Dvr¤maxon tª t«n dapanhmãtvn §nde¤& énagkãzein tÚn F¤lippon, §k yalãtthw taËta porizÒmenon. ” 18, 3, 12: “§jandrapod¤saito, f¤low Ípãrxvn Afitvlo›w: t¤ d¢ l°gvn kat°xei nËn ÉEx›non ka‹ YÆbaw tåw Fy¤aw ka‹ Fãrsalon ka‹ Lãrisan. ” 227 C. Plinius Secundus, Naturalis historia, IV, 28, 9: “ex his Phthiotae nominantur Dorida accolentes. eorum oppida Echinus, in faucibus Sperchii fluminis Thermopylarum angustiae, quo argumento IIII inde Heraclea Trechin dicta est. mons ibi Callidromus; oppida celebrata Hellas, Halos, Lamia, Phthia, Arne. ” 228 Constantinus VII Porphyrogenitus, De thematibus: “ÉEparx¤a Yessal¤aw· ÍpÚ tÚn aÈtÒn, pÒleiw iz· Lãrissa, Dhmhtriãw, Y∞bai, ÉExinaiÒw, Lãmia, Tr¤kh, GÒmfoi, …. . ” 64 током средњега века овај град је био и седиште епископа.229 Посведочен је и епиграфски као ÉEx›now и ÉExin°ow.230 Ехинај је град који се налази на граници између области тесалске Фтиотиде и Малије. Истраживачи, а пре свега Беквињон,231 датирају време подизања зидина, судећи према начину градње, у IV век пре Христа. Према његовом мишљењу (а на основу сведочења схолија уз Демостенове Филипике, 3, 34) бедеми су били подигнути у време Епаминонде као део програма преудзетог ради контроле над морем, јер се Ехинај налази на стратешки веома значајном месту на улазу у Малијски залив. Археолошким 229 Darrouzès, Notitiae episcopatuum. У тексту нотиција овај топоним помиње се пет пута. Налазимо га у трећој нотицији између 19 епископских седишта епархије “Друге Тесалије”, одбележен погрешном графијом: ı Skin°vw. (У коментару текста стоји: и графија Afix¤neow (ut ÉEx›now) Hier. 642, 5. ). 229 MG' §parx¤a deut°row Yettal¤aw d' ı Skin°vw У седмој (7, 572) и деветој (9, 443) нотицији помиње се истом графијом ı Ex¤nou као седиште подчињено метрополис Лариси Хеладској заједно са преосталим десет градова: Име Ехинаја налазимо у десеттој нотицији (10, 522, 781), са непромењеном графијом ı Ex¤nou заједно са преосталим шеснаест епископских седишта у оквиру лариске митрополије: t« Lar¤sshw deut°raw ÑEllãdow. Друга рецензија: h' ı Ex¤nou У оквиру ове нотиције налазимо и додатак (appendix 2), у коме се наводи место (10, 781) графијом ı Ex¤nou, у проширеном саставу од деветнаест седишта потчињеним Лариси: yrÒnow lz' .t“ Lar¤sshw t∞w deut°raw Yettal¤aw ka‹ pãsshw ÑEllãdow. 1-10 : ut supra, 515-524 ia' ı Domen¤kou ib' ı Katr¤a ig' ı Gardik¤ou id' ı •t°raw Gardik¤ou ie' ı Ex¤nou ij ı Peristerçw iz' ı ÑRadobisd¤ou.......... Последњи пут у нотицијама помиње се у тринаесеттој нотицији графијом: ı Ex¤nou. Потребно је напоменути да је у различитим манускриптима ове нотиције (A- Atheniensis 1371 и S -Sinaiticus 1117) овај топоним предат различитом графијом (ÉExÆnou S) и различитим местом при набрајању. (om. A post. Trikãlvn како је забележено у коментару). LE' tª Lari¤ss˙ t∞w ÑEllãdow Lw' ≤ Lãrissa t∞w ÑEllãdow a' ı Skop¤lvn b (1) ı Dhmhtriãdow ia' (9) ı Stag«n g' ı Besãnhw ib' ı Domen¤kou d' (2) ı YaumakoË ig' ı KapoÊhw e' (3) ı Zhtoun¤ou id' ı Peristerçw j' ı Gardik¤ou ie' ı Xarm°nouw z' (4) ı ÉEz°rou ij' ı Belçw h' (5) ı Loidorik¤ou iz' ı BelestÆnou θ' (6) ı Trikãlvn (7) ı ÉEx¤nou i' (8) ı KolÊdrou 230 ÉEx›now: IG IV, 617. 2. ; ÉExin°ow: BCH 45, III, 131. 231 M. Bequignon, La Vallee du Spercheios des Origines au IV Siecle, Paris, 1937, 299-303. 65 испитивањем утврђено је да су остаци бедема (код данашњег места Ахино) углавном из периода о коме пише и Прокопије - т. ј. да су резултат грађевинских подухвата Јустинијана у смислу обнављања бедема. Истраживач Дајли232 закључује (према наново употребљеном материјалу, пукотинама на плочи или камену између блокова, према употребљеној емплектон техници, као и малтерном испуњавању ломљеним каменом) да је једина позната реконструкција зидина на овом месту управо она о којој говори Прокопије у свом делу О грађевинама и која се приписује Јустинијану.233 Нумизматички материјал, у поседу становника овог места који чине неколико монета Тесалске конфедерације, једна из времена Нерона, једна из IV века нове ере, две од X или XI века (једна венецијанска друга турска), сведочи о континуитету насеља.234 Утврдрили смо да је у изворима овој топоним забележен графијама ÉExin°ow, ÉEx›now, ÉExina¤ow. Највероватније га можемо везати са именицом мушкога рода §x›now ‘јеж, морски јеж’. Под одговарајућом одредницом у оба етимолошка речника235 налазимо да је реч вероватно изведена од ¶xiw ‘змија’, будући да јеж једе змије, и да је сродна називима за јеж у другим ие. језицима: јерменском ozn, немачком Igel, литавском ežys, словенском ježь. Дериват од исте речи је и назив групе острва у јонском мору ÉEx›nai (ÉExinãdew), о чијем имену налазимо објашњење (преузето од Аполодора) код Стефана Бизантинца.236 Сматрамо да се ово тумачење може применити и на Прокопијев топоним који се налазио у близини обале Малијског залива и да се у овом случају именовање објашњава топономастичком метафором.237 Будући да се град није налазио на самој обали, већ у њеној непосредној близини, вероватније је да тако прозвао због конфигурације терена, т. ј. због стрме позиције коју заузима. 232 L. W. Daly, „Echinos and Justinian’s fortifications in Greece“, AJA 46, 1942, 500-508; у даљем тексту: Daly, Echinos. 233 Истраживач Дајли потврђује да је коришћење старог (постојећег) материјала веома уобичајена појава нарочито у Јустинијаново време, када државна економија тешко може поднети преузимање тако амбициозних градитељских подухвата, макар и пред непосредну опасност од варварских упада, уколико не користи стари материјал. Упореди и сведочење самог аутора, Procopius, De aedificiis, IV, 1, 28. 234 Daly, Echinos, 500 235 Chantraine, Dictionnaire, 391–392; Frisk GEW 1: 601. 236 Stephanus, Ethnica, 292, 11: “l°gontai ka‹ ÉExinãdew diå tÚ traxÁ ka‹ ÙjÊ, parå tÚn §x›non, μ diå tÚ pl∞yow ¶xein §x¤nvn. ” 237 Види и : Pape –Benseler, Wörterbuch der Griechischen Eigennamen, 435; у даљем тексту: Pape –Benseler, Wörterbuch. 66 Y∞bai Прокопије је помиње само у De aedificiis говорећи о обнављању њених бедема.238 Клаудије Птолемеј бележи је као Y∞bai Fyi≈tidow изме-ђу осталих градова у Фтиотиди до Пелазгијског залива.239 Полибије помиње Тебу као главни циљ похода Филипа II у овим областима.240 Код Хијерокла је забележена графијом Y∞bai као трећи по реду наведени град у оквиру епархије Тесалије.241 Међу бројним градовима које носе ово име код Стефана Бизантинца под одговарајућом одредницом забележена је и Теба Фтиотидска.242 Овај топоним је још једном поменут код Стефана као допуна подацима везаним за Филипи, обавештавајући нас да је тесалска Теба била нзивана још и именом Филипи243 (§klÆyhsan F¤lippoi ka‹ afl Y∞bai Yessal¤aw ka‹ GÒmfoi Yesprvt¤aw). Константин Порфирогенит у свом делу De thematibus помиње Y∞bai међу градовима епархије Тесалије.244 То набрајање је само једна историјска реминисценција, будући да 238 Procopius, De aedificiis IV, iii, 510: “§p‹ m°ntoi ÉExina¤ou te ka‹ Yhb«n ka‹ Farsãlou ka‹ êllvn t«n §p‹ Yessal¤aw pÒlevn èpas«n, §n aÂw Dhmhtriãw t° §sti ka‹ MhtrÒpoliw ˆnoma ka‹ GÒmfoi ka‹ Tr¤ka, toÁw peribÒlouw énanevsãmenow, §n t“ ésfale› §kratÊnato, xrÒnƒ te katapeponhkÒtaw makr“, eÈpet«w te èlvtoÁw ˆntaw, e‡ tiw pros¤oi. ” У индексу оба издања је погрешно означен као: “Y∞bai : urbs Boeotiae cuius moenia refecit Iustinianus”. 239 Claudii Ptolemaei Geographia, 3, 12, 14: Fyi≈tidow §n t“ Pelasgik“ kÒl- pƒ Pagasa¤ n g lh g ib Dhmhtriãw n lh g ib Pose¤dion êkron na lh g Lãrissa na g lh d ÉEx›now na ˚ lh d Sp°rxeia na lh go Y∞bai Fyi≈tidow na lh ib SperxeioË potamoË §kbola¤ na lh 240 Polybius, Historiae, V, 99, 4: “≤ går ˜lh prÒyesiw ∑n aÈt“ t∞w strate¤aw §jele›n tåw Fyi≈tidaw kaloum°naw YÆbaw. ≤ d¢ pÒliw aÏth ke›tai m¢n oÈ makrån épÚ t∞w yalãtthw, ép°xousa Lar¤shw …w triakos¤ouw stad¤ouw, §p¤keitai d' eÈka¤rvw tª te Magnhs¤& ka‹ tª Yettal¤&, ka‹ mãlista t∞w m¢n Magnhs¤awtª t«n Dhmhtri°vn x≈r&, t∞w d¢ Yettal¤aw tª t«n Farsal¤vn ka‹ Fera¤vn. ” 241 Hieroklis Synekdemos, 642, 4: 1. y' ÉEparx¤a Yessal¤aw, ÍpÚ ≤gemÒna. pÒleiw iz' 2. Lãrisa 3. Dhmhtr¤aw 4. Y∞bai 5. ÉEx¤naion 6. Lam¤a 7.ÖUpata 8.MhtrÒpoliw 9. Tr¤kai 10. GÒmfoi 11. Kaisãreia 12.DioklhtianoÊpoliw 13. Fãrsalow..... 242 Stephanus, Ethnica, 313, 1: YÆbh, ……. . tr¤th Yessal¤aw t∞w Fyi≈tidow. 243 Stephanus, Ethnica, §klÆyhsan F¤lippoi ka‹ afl Y∞bai Yessal¤aw ka‹ GÒmfoi Yesprvt¤aw 244 Constantinus Porphyrogenitus, De thematibus: “ÉEparx¤a Yessal¤aw· ÍpÚ tÚn aÈtÒn, pÒleiw iz· Lãrissa, Dhmhtriãw, Y∞bai, ÉExinaiÒw, Lãmia, Tr¤kh, GÒmfoi, ÑUpãth afl nËn legÒmenai N°ai Pãtrai, MhtrÒpoliw, Kaisãreia, Fãrsalow, Bouram¤nsiow, sãltow ÉI[vann]oÊbiow, n∞sow Sk¤ayow, n∞sow Sk°pola, n∞sow Pepãrhyow. ” 67 у његово време ова Теба више не постоји.245 У епископским нотицијама забележен је у трећој нотицији међу 19 градова провинције Друге Тесалије исквареним обликом имена: ı Gh°baw.246 Теба се налазила у јужнотесалској области Фтиотиди. Позноантичка Теба, која се налазила на месту модерног града Неа Анхиалос, била је смештена око 8 км. од обале, на ниском брду које је омогућавало визуелну контролу плодне низине која се протезала у околини. Страбон нам најпрецизније описује да је Теба Фтиотидска била смештена изнад (на месту) луке Пирасос.247 Она је уствари преузела име од античке тесалске Тебе која се налазила више према унутрашњости копна и због удаљености од мора је временом изгубила значење,248 Ова Теба постоји и доживљава процват све до словенских упада у VII веку. Према сведочанству у Чудима Св. Димитрија у периоду 675-677 године, Тебу и Деметријаду насељава словенско племе Велегезити чији се припадници овде баве пољопривредом.249 Податак код Прокопија говори о обнављању заштите града у Јустинијаново време. Налази новца у IX веку потврђују да је насеље вероватно још било активно,250 али се у каснијим изворима ова Теба више не помиње. Археолошка истраживања на територији позноантичке Тебе открила су делове бедема града, девет базилика, такозвану Епископску палату, као и велики број јавних зграда и делове путева и водоводног система града.251 Графија којом је Теба забележена код Прокопија (Y∞bai) је најчешћа, као што смо видели и у осталим изворима. Именица женског рода се најчешће среће у овом множинском облику, а много ређе као YÆbh. Чињеница да се поред Тебе у Фтиотиди и оне најпознатије у Бојотији, како нам сведочи Стефан Бизантинац, градови под овим именом налазе и у Египту, Киликији, Јонији, у близини Троје, као и на италском тлу у 245 TIB I, 271 246 Darrouzès, Notitiae episcopatuum: 246 MG' §parx¤a deut°row Yettal¤aw a' Lãrissa mhtrÒpoliw z' ı Lami¤aw ib' ı Gomf°aw b' ı D¤ow h' ı SaltoumhÒnhw ig' ı 9 Tr¤khw g' ı Dhmhtiãdow y' ı Kaisare¤aw id' ı ÑUpat¤aw d' ı Skin°vw i' ı Farsãlow ie' ı DioklhtianoupÒlevw j' ı Gh°baw ia' ı MhtropÒlevw ij ı PÊktow У коментару стоји напомена Y∞bai, Hier. 642, 11. 247 Strabo, Geographica, IX, 5, 14: “∑n d¢ pÒliw eÈl¤menow ≤ PÊrasow §n dus‹ stad¤oiw, ¶xousa DÆmhtrow êlsow ka‹ flerÚn ëgion, di°xousa Yhb«n stad¤ouw e‡kosi· Íp°rkeintai d¢ Purãsou m¢n afl Y∞bai. ” 248 Данашња Mikrotxhbai. Види: TIB I, 271. 249 S. Demetrii Martyris Acta. In PG cxvi: 1081–[1166/1424]. Paris, 1864, 1325, 1351. 250 Avramea, ÑH BuzantinØ Yessal¤a 150-155. 251 P. Lazarides, “Fyi≈tidew Y∞bai“, AE 1987, 313-335. 68 Катанији, говори нам да се ради о веома старом, пре-грчком топониму.252 Варон наводи сабинско teba ‘collis’,253 док Стефан Бизантинац254 тај топоним у Лидији и у Карији изводи из локалне речи τάβα ‘камен’. Италска веза се одбацује због малоазијских паралела. Од истраживача који су се бавили овим именом у новије време Бартоњек начелно верује у његово индоевропско порекло.255 Основ за то пружају му микенски придевски облик te-qa-ja (KN Ep. 359) ‘Тебанка’ и мушко име au-to-te-qa-jo (TH Ug. 4) – ‘AÈtoyÆbaiow’ одакле се види да је b у беотском топониму настао од лабиовелара *gw. Бартоњек сматра да микенско име нема праву паралелу у египатској и семитској фонологији. И поред тога што етимологија имена остаје непозната, већина истраживача сматра да је ово име пре индоевропског, него семитског или египатског порекла.256 Fãrsalow Фарсала је један од најзначајнијих и веома старих градова у тесалској Фтиотиди који се налазио код данашњег истоименог места, на раскрсници веома важних путева (север-југ/исток-запад) и изузетном стратешком положају. Старији извори помињу и место Палеофарсала, које се налазило поред Фарсале.257 Остаци (бедеми у дужини 5, 1/2 км) код данашњег места Фарсала су делом бедеми обновљени у византијско време. Обнова бедема у време Јустинијана је посведочеена код Прокопија.258 Тукидид бележи 252 Stephanus, Ethnica, 312, 15: YÆbh, pÒliw Boivt¤aw diãshmow, épÚ YÆbhw t∞w Promhy°vw. ı pol¤thw Yhba›ow ka‹ YhbaieÊw ka‹ Yhba˝w ka‹ ≤ x≈ra ka‹ ≤ gunÆ. ¶sti ka‹ êllh Afigupt¤a, per‹ ∏w Kall¤maxÒw fhsin ˜ti katå tåw Afigupt¤aw YÆbaw §st‹ spÆlaion, ˘ ta›w m¢n êllaiw ≤m°raiw plhroËtai én°mou, katå d¢ tåw triakãdaw oÈ pne› pantel«w”. tr¤th Yessal¤aw t∞w Fyi≈tidow. tetãrth §n Kilik¤&, ÑUpoplak¤a, plhs¤on t∞w Tro¤aw, ∏w ı pol¤thw Yhba˝thw. p°mpth ÉIvn¤aw katå M¤lhton. ßkth §n tª ÉAttikª. •bdÒmh t∞w Kataon¤aw. ÙgdÒh ÉItal¤aw. §nãth Sur¤aw. tÚ kthtikÚn YhbaÛkÒw ka‹ YhbaÛkÆ. tå topikå YÆbhyen YÆbaze YÆbhsin. 253 M. Terrentius Varro, Res Rusticae, III, 1, 6: “nec minus oppidi quoque nomen Thebae indica[n]t antiquiorem esse agrum, quod ab agri genere, non a conditore nomen ei est inpositum. nam lingua prisca et in Graecia Aeolis Boeoti sine adflatu vocant collis t[h]ebas, et in Sabinis, quo e Graecia venerunt Pelasgi, etiam nunc ita dicunt, cuius vestigium in agro Sabino via Salaria non longe a Rete, miliarius clivus cum appellatur t[h]ebae. ” 254 Stephanus, Ethnica, s. v. Τάβαι. 255 A. Bartonek, . „The Name of Thebes in the Documents of the Mycenaean Era“, Minos 23, 1988, 39–46. 256 Опширније види: D. Berman, „The Double Foundation of Boiotian Thebes“, Transactions of American Philological Association, 134, 2004, 17. 257Strabo, Geographica IX , 5, 6: §sti plhs¤on t«n Farsãlvn émfo›n, t∞w te palaiçw ka‹ t∞w n°aw,...”. 258 Procopius, De aedificiis , IV, iii , 5-10: “§p‹ m°ntoi ÉExina¤ou te ka‹ Yhb«n ka‹ Farsãlou ka‹ êllvn t«n §p‹ Yessal¤aw pÒlevn èpas«n, §n aÂw Dhmhtriãw t° §sti ka‹ MhtrÒpoliw ˆnoma ka‹ GÒmfoi ka‹ Tr¤ka, toÁw peribÒlouw énanevsãmenow, §n t“ ésfale› §kratÊnato, xrÒnƒ te katapeponhkÒtaw makr“, eÈpet«w te èlvtoÁw ˆntaw, e‡ tiw pros¤oi. ” 69 Фарсалу као град у Тесалији.259 Код Клаудија Птолемеја овај град није поменут. Код Хијерокла је Фарсала смештена међу градове у епархији под именом Тесалија.260 Код Прокопијевог савременика Стефана Бизантинца такође је забележен као град у Тесалији који је добио име по Акрисијевом сину Фарсалу.261 Константин Порфирогенит га убраја међу градовима епархије Тесалије.262 У Гвидоновој Географији град је забележен као Pharsalium, означен је као civitas уз других дванаест градова.263 У додатку (Appendices, Urbium regionum fluminum cet. nomina immutata) забележен је податак према којем је Фтија променила име у Фарсалија Fy¤a ∞ Farsal¤a.264 Код Равенског анонима помиње се као Farsalos265 заједно са градовима у области која се зове Хеленска Тесалија, а коју географ означава именом Хелада.266 Други пут је у истом извору забележен графијом Falsarivum267 као станица између градова Ларисе и 259 Thucydides, Historiae, I, 111, 1: “ÉEk d¢ Yessal¤aw ÉOr°sthw ı ÉExekrat¤dou uflÚw toË Yessal«n basil°vw feÊgvn ¶peisen ÉAyhna¤ouw •autÚn katãgein·ka‹ paralabÒntew BoivtoÁw ka‹ Fvk°aw ˆntaw jummãxouw ofl ÉAyhna›oi §strãteusan t∞w Yessal¤aw §p‹ Fãrsalon. ” 260 Hieroklis Synekdemos, 642, 13: 1. y' ÉEparx¤a Yessal¤aw, ÍpÚ ≤gemÒna. pÒleiw iz' 2. Lãrisa 3. Dhmhtr¤aw 4. Y∞bai 5. ÉEx¤naion 6. Lam¤a 7.ÖUpata 8.MhtrÒpoliw 9. Tr¤kai 10. GÒmfoi 11. Kaisãreia 12.DioklhtianoÊpoliw 13. Fãrsalow..... 261 Stephanus, Ethnica, 659, 22: “Fãrsalow, pÒliw Yessal¤aw, épÚ Farsãlou toË ÉAkris¤ou. tÚ §ynikÚn Farsãliow ka‹ Farsal¤w ka‹ Farsal¤a. ¶sti ka‹ Pamful¤aw pÒliw. l°getai ka‹ Farrãliow diå dÊo rr, …w Murr¤nh ka‹ kÒrrh ka¤ §p‹ kÒrrhw”. ” 262 Constantinus Porphyrogenitus, De thematibus: ÉEparx¤a Yessal¤aw· ÍpÚ tÚn aÈtÒn, pÒleiw iz· Lãrissa, Dhmhtriãw, Y∞bai, ÉExinaiÒw, Lãmia, Tr¤kh, GÒmfoi, ÑUpãth afl nËn legÒmenai N°ai Pãtrai, MhtrÒpoliw, Kaisãreia, Fãrsalow, Bouram¤nsiow, sãltow ÉI[vann]oÊbiow, n∞sow Sk¤ayow, n∞sow Sk°pola, n∞sow Pepãrhyow. 263 Ravvenatis Annonymi Cosmographia et Guidonis Geographica ex libris manu scriptis ediderunt M. Pinder et G. Parthey accedit tabula, Berolini in aedibus Frederici Nicolai (G. Parthey), 1860; у даљем тексту: Ravvenatis Annonymi Cosmographia et Guidonis Geographica. 264 Још од старих времена постоји двојба дали је Fy¤a област или град. Управо Fãsalow је претендирао на то да буде сматран хомерском Фтијом. Упореди и: Strabo, Geographica, IX, 5, 6: . . . . . l¤aw yãteron m°row tÚ nÒtion· ofl d¢ diairoËsin. ¶oike d' ı poihtØw dÊo poie›n tÆn te Fy¤an ka‹ tØn ÑEllãda...ı m¢n oÔn poihtØw dÊo poie›, pÒteron d¢ pÒleiw μ x≈raw oÈ dhlo›. Код Хомера је у Илијади поменута без прецизирања дали се ради о области или о граду, А, 155: “oÈd° pot' §n Fy¤˙ §rib≈laki bvtiane¤r˙” . У схолији Одисеје налазимо податак којим се поистовећују тврђава Фтија и Фарсалија 9, 4: MurmidÒnvn prot‹ êstu] ∂n ÜOmhrow m¢n Fy¤an l°gei, ofl d¢ ne≈teroi Farsal¤an. E. H. M. T. V. Stephanus, Ethnica: “Fy¤a, pÒliw ka‹ mo›ra Yettal¤aw. Parmen¤skow d¢ x≈ran aÈtÆn fhsi ka‹ oÈ pÒlin· oÈk Ùry«w…. ” 265 Ravvenatis Annonymi Cosmographia et Guidonis Geographica (V, 10, 9), Pharsalos editi, Falsarivum V 13; IV, 9, 9 Item iuxta mare magnum adscribitur patria quae dicitur Ellas Thessaliae, quae coniungitur cum supra scripta Macedonia. quam Ellada supra scripti philosophi qui eandem Macedoniam descripserunt, sic et eandem appelaverunt; sed ego secundum praefatium Aristarchum Graecorum philosophum inferius dictas civitates eiusdem Elladis designavi. 267(V, 13, 3) “A supra scripta civitate quae dicitur Larissa circa ipsa litora maris usque ad civitatem quae nominator Durachium sunt civitates sexaginta una et supputantur miliaria mille duodecim. ” 13. Iterum civitas Grannona 2. Falaphari 70 Дирахија, заједно са шездесет осталих градова. Из нотиција се јасно може закључити да је овај град, будући да је поменут као епископско седиште у VII и VIII веку, вероватно наставио да постоји и у византијском периоду. У истим документима је посведочен и као архиепископија и метропола потчињена Константинопољској патријаршији у касније доба.268 Извори сведоче о ривалитету између Ларисе и Фарсале за место 3. Falsarivum 4. Tapedon……. У коментару : Falsarivum] pharsalium G, Farsalos 199 9. 268 Darrouzès, Notitiae episcopatuum: Забележен је графијом ı Farsãlv као епископско седиште у трећој нотицији (3, 677) и то у оквиру четрдесет друге провинције “Друге Тесалије” (MG' §parx¤a deut°row Yettal¤aw) као десетти међу осталих деветнаест градова: 268 MG' §parx¤a deut°row Yettal¤aw ................... i' ı Farsãlv Истом графијом је поменут у седмој нотицији (7, 566) као епископско седиште потчињено метрополи Лариси Хеладској: b' ı Farsãlv У деветтој нотицији (9, 437), забележен је као епископско седиште потчињено метрополији Лариси, и варијантом графије FarsaÊlou B: У десеттој нотицији је епископско седиште потчињено метрополи Лариси са коментаром графије Farsãlvn passim (c1, c11, c15): Друга рецензија: b' ı Farsãlvn У тринаесеттој и двадесет првој нотицији овај град је изостављен са листа епископских седишта под метрополом Ларисом и то у свим манускриптима. Као архиепископија tå Fãrsala забележена је у осмој нотицији (8, 119): nb' tå Fãrsala 43 44 49 §parx¤aw < > ı Farsal«n У једанаестој нотицији (11, 138): Afl érxiepiskopa¤ ………… nb' tå Fãrsala 43 38 38 tå Fãrsala 37 ı Farsãlvn ng' tå mãtraxa 39 tå Mãtraxa ................ Другачијом графијом ı Farsãlvn у дванаесеттој нотицији (12, 134) lz' 30 ı Farsãlvn 34 35 38 35 tå Fãrsala У четрнаестој нотицији (14, 117) са графијом tå Fãrsala : 117 tå Fãrsala ka‹ 118 ı ÉAgx¤alow У петнаесеттој нотицији (15, 170) са варијантама графије tå Fãrsala и ı Farsãlvn : Afl érxiepiskopa¤ N D-W F A-C …………. 36 34 tå Fãrsala 35 ı Farsãlvn У шеснаестој нотицији (16, 121) забележен је заједно са осталим архиепископијама датим у плану (пројекту) цара Леона у коме је одређен распоред црковних седишта потчињених патријаршиској столици Константинопоља графијом tå Fãrsala lz' ≤ A‡gina 71 водећег града у Тесалији. Археолошка истраживања су углавном ограничена на налазе из класичног и хеленистичког периода. Из постхеленистичког периода су забележени само делови заштитног бедема, гробна циста и део одводног канала.269 На основу досадашњих истраживања не може се са сигурношћу закључити да ли је град и током позноантичког периода био снажан и успешан као у претходном. О имену овог старог града који и данас носи исто име Фарсала и који се бележи углавном графијом Fãrsalow и обликом у множини (tã) Fãrsal(i)a извори не дају ближе податке, ако изузмемо сведочење Стефана Бизантинца који нас обавештава да се град тако прозвао по Акрисијевом сину Фарсалу. У својој познатој студији о Тесалији истраживач Штелин предложио је нову етимологију имена Фарсалос. Према његовом мишљењу, име града је везано за именицу fãrsow, -evw, (tÚ), са значењем било који откинут (пресечен) део, парче. При том то може бити део града - кварт, као што указује употреба код Херодота.270 Такође, може се односити на део куће. У односу на порекло, Шантрен и Фриск преносе Персоново мишљење да се fãrsow заснива на *bhṛ -s које одговара *bher-s од староиран. berraim ‘косим, сечем’.271 Шантрен износи и хипотезу Брауна да се реч због тога што је нејасна може да се веже за *per-s (cf. гр. pers° - poliw).272 Фриск додаје и другачије становиште Форбса који fãrsow везује за *farkiow.273 У нашем случају би најприхватљивије било значење које наводи Хесихије (Hesichius, Lexicon, 193, 1: fãrsow· trÊfow, klãsma. pterÊgion. [ékrvtÆrion]. Хесихијева глоса за fãrsow, поред објашњења део, комад, одломак, уноси и тумачење шиљак храма или краљевски двор налик на торањ и крајњи горњи део, рт, главица, врх. Ова тумачења савршено одговарају положају града Фарсала. Наиме, овај град у lh' tå Fãrsala ly' tå Mãtraxa У седамнаесеттој нотицији (17, 34), град је забележен као метропола потчињена апостолском и патријаршиском столицом Константинопоља у време Андроника Палеолога Старијег, са различитим рецензијама текста: od' ı Farsãlvn ka‹ aÈtå, érxiepiskopØ ˆnta, efiw od' proebibãsyhsan и tå Fãrsala, érxiepiskopØ ˆnta, efiw od'proebibãsyhsan yrÒnon. 269 AD 28, 1973, B2, 332-4. ; AD 29, 1973-4, 82, 567; AD 39, 1984, B 151, fig. 1. 270 Frisk, GEW II, 994; Фриск нас упућује на опис града Бабилона код Херодота (Herodotus, Historiae, I, 180, 186) који је према сведочењу аутора био реком подељен на два дела: “ÉEtete¤xisto m°n nun ≤ Babul∆n trÒpƒ toi“de. ÖEsti d¢ dÊo fãrsea t∞w pÒliow· tÚ går m°son aÈt∞w potamÚw di°rgei, t“ oÎnomã §sti EÈfrÆthw, =°ei d¢ §j ÉArmen¤vn, §∆n m°gaw ka‹ bayÁw ka‹ taxÊw·” 271 Chantraine, Dictionnaire, 1179-1180; Frisk, GEW II, 994-995. 272 A. Braun, Atti del’ Istituto Veneto di Scienze, 95, 1935-36, 2, 400. 273 K. Forbes, Medial Intervocalic -rs, -ls in Greek, Glotta, 36, 1958, 254. 72 Тесалији се одликује доминантним утврђењем (стрмим и високо постављеним), са изузетном, стратегијском позицијом над околним тереном и одличним одбрамбеним могућностима. Сама чињеница да се ова реч тумачи од Хесихија показује да се ради о необичном, опскурном или дијалекатском значењу. Dhmhtriãw Деметријада је град-лука у Пелазгијском заливу. Основао ју је- у нескладу са својим надимском - Деметриј Полиоркет (PoliorkhtÆw - нападач градова, градоборац) око 294 године пре Христа путем синојкизма и, како нам саопштава Страбон, по њему је и добила име.274 Убрзо постаје најзначајнији град у области, веома важна трговачка лука и утврђење на хеленском тлу и други по значају град у Македонији, када је Магнезија улазила у њен састав. Град је располагао импресивном инфраструктуром и нарочито добро утврђеном палатом. Клаудије Птолемеј га наводи под именом Dhmhtriãw као други по реду град међу осталим градовима у Фтиотиди до Пелазгијског залива.275 Код Хијерокла је Деметријада смештена у епархији Тесалија.276 Поменута је и код Стефана Бизантинца.277 Продужава да постоји као град и у 274 Strabo, Geographica, IX, 5, 15: “t∞w d¢ Dhmhtriãdow •ptå stad¤ouw Íp°rkeitai t∞w yalãtthw ÉIvlkÒw. ¶ktise d¢ DhmÆtriow ı poliorkhtØw §p≈numon •autoË tØn Dhmhtriãda metajÁ Nhle¤aw ka‹ Pagas«n §p‹ yalãtt˙ tåw plhs¤on pol¤xnaw efiw aÈtØn sunoik¤saw, NÆleiãn te ka‹ Pagasåw ka‹ ÉOrm°nion, ¶ti d¢ ÑRizoËnta ShpiãdaÉOliz«na Bo¤bhn ÉIvlkÒn, a dØ nËn efisi k«mai t∞w Dhmhtriãdow. ”Овај податак је потврђен и код Плутарха, Plutarh, Demetrius, 53, 7, 2. 275 Claudii Ptolemaei Geographia, 3, 12, 2: Fyi≈tidow §n t“ Pelasgik“ kÒlpƒ Pagasa¤ n g lh g ib Dhmhtriãw n lh g ib Pose¤dion êkron na lh g Lãrissa na g lh d ÉEx›now na ˚ lh d Sp°rxeia na lh go Y∞bai Fyi≈tidow na lh ib 276 Hieroklis Synekdemos, 642, 13: 1. y' ÉEparx¤a Yessal¤aw, ÍpÚ ≤gemÒna. pÒleiw iz' 2. Lãrisa 3. Dhmhtr¤aw 4. Y∞bai 5. ÉEx¤naion 6. Lam¤a 7.ÖUpata 8.MhtrÒpoliw 9. Tr¤kai 10. GÒmfoi 11. Kaisãreia 12.DioklhtianoÊpoliw 13. Fãrsalow..... 277 Stephanus, Ethnica, 227, 11: “Dhmhtriãw, pÒliw Yessal¤aw, épÚ Dhmhtr¤ou basileÊsantow, [˘w] ka‹ tåw ÍpÚ tÚ PÆlion keim°naw pÒleiw kat°skace. ke›tai d¢ prÚw t“ Pagasitik“ kÒlpƒ [§n m°sƒ EÈbo¤aw ka‹ t∞w Fvk¤dow]. b Makedon¤aw. g Pers¤dow prÚw ÉArbÆlƒ. tÚ §ynikÚn DhmhtrieÊw, …w tÚ ÉAfrodisieÊw ÉOryvsieÊw. У коментару: Dhmhtriãw] Hanc olim Sicyonem appellatam fuisse nescio unde resciverit Nicephorus Greg. Hist. Byz. 4, 9. qui error hoc certe commodi habet, quod inde Sicyonem Achaicam aliquando a Demetrio Poliorceta Demetriadem dictam fuisse discitur. ; ˜w add. H; t“ add. RV. Pagasitik“ V, Pagasitik“ AR. quam resposui formam, ea unice analogaie legibus convenit, utpote ad Pagas¤thw revocanda supra s. v. )Afetai/ habetque. cod. Par. apud Scylc. 64. 65. 66. dissententis a ceterorum usu scriptorum Ptolem. Geogr. 3, 3, 17 hunc sinum 73 византијском и средњевековном периоду, иако је забележено опадање њене моћи, а и површина јој је знатно умањена. Забележен је податак да је око 600. године град разрушен приликом јаког аварско-словенског упада.278 Константин Порфирогенит га убраја међу градовима епархије Тесаслије.279 Кекаумен говори о заузимању града за време Одељановог устанка 1040 године.280 Георгије Акрополита бележи Деметријаду термином “x«ron” у овом случају најпре са значењем укрепљено место. Својеврсну потврду таквом тумачењу налазимо у индексу овог издања, где је Деметријада означена као oppidum Thessaliae, насупрот Лариси, на пример, која је означена као urbs.281 У збирци текстова сачуваној у рукопису из једанаестог века под именом Теофанов настављач Деметријада је забележена као град у теми Хелада.282 Никифор Грегора, писац из XII века, даје нам податак да се Деметријада раније заправо звала Сикион, а да је касније према Деметрију Полиоркету, сину Антигона, једног од Александрових дијадоха, добила име Деметријада.283 У нотицијама је потврђена као значајни PelasgikÚn appellavit: Fyi≈tidow pÒleiw §n t“ Pelasgik“ kÒlpv. ubi Pagasitik“ corrigentibus obstant quae apud Nicephorum Greg. Hist. Byz. 4, 10 leguntur: “kÒlpow §st‹ PelasgikÚw oÍtvs¤ pvw kaloÊmenow, §p‹ ple›ston t∞w mesoge¤ou pareji∆n ka‹ prÚw êrktouw éfie‹w tØn ÖOssan te ka‹ tÚ PÆlion. ” §n m°sƒ Nhl¤aw ka‹ Pagas«n parum probabiliter H, cll Strab. 9, p. 436 non dubium est quin verba §n m°sƒ EÈbo¤aw ka‹ t∞w Fvk¤dow ex alio loco huc illata fuerint; itaque seclusi. ÖArbolƒ V, ÉArbÆloiw B. 278 S. Demetrii Martyris Acta. In PG cxvi: 1081–[1166/1424]. Paris, 1864, 1351. Види и Vasmer, Die Slaven, 85. 279 Constantinus Porphyrogenitus, De thematibus: ÉEparx¤a Yessal¤aw· ÍpÚ tÚn aÈtÒn, pÒleiw iz· Lãrissa, Dhmhtriãw, Y∞bai, ÉExinaiÒw, Lãmia, Tr¤kh, GÒmfoi, ÑUpãth afl nËn legÒmenai N°ai Pãtrai, MhtrÒpoliw, Kaisãreia, Fãrsalow, Bouram¤nsiow, sãltow ÉI[vann]oÊbiow, n∞sow Sk¤ayow, n∞sow Sk°pola, n∞sow Pepãrhyow. 280 Cecaumeni Strategikon, 172, 184-6. 281 Georgii Acropolitae opera, recensuit Augustus Heisenberg, Volumen prius, Lipsiae, in aedibus B. G. Teubneri, MCMIII. Annales, 38, 43: “katalab∆n oÔn tÚn t∞w Dhmhtriãdow x«ron ı ManouØl kéke›yen to›w m¢n t«n ofike¤vn grafa›w parashmÆnaw tØn aÈtoË ¶fodon, toÁw d¢ Ípoy°ljaw ta›w Íposx°sesin, oÈ diå poll«n sunhyro¤kei t«n ≤mer«n per‹ aÈtÚn strãteuma, ∑rj° te Farsãlvn ka‹ Lar¤sshw ka‹ Platam«now ka‹ t«n per‹ aÈtã. 282 Theophanes Continuatus, ed I Bekker, Bonn 1838, 364, 12: “16 ÉEteleÊthsen d¢ ı patriãrxhw St°fanow, ka‹ ént' aÈtoË patriãrxhw ı mustikÚw §xeirotonÆyh NikÒlaow, ı pollå m¢n katå t∞w sof¤aw proterÆmata sÁn eÈsxÆmoni katastãsei. pare- lÆfyh d¢ ≤ pÒliw Dhmhtriãw, ≤ §n t“ y°mati ÑEllãdow, ÍpÚ t«n ÉAgarhn«n. ” 283 Nicephori Gregorae, Byzantina Historia, Graece et Latine, Cum annotationibus Hier. Wolfii, Car. Ducangii, Io. Boivini et Cl. Caperronneii, cura Ludovici Shopeni, Volumen I, Bonnae impensis ed. Weber, MDCCCXXIX. “oÏtv d' ¶xontew dustux«w katant«sin §w tå plhs¤on t∞w Dhmhtriãdow xvr¤a. pÒliw d¢ aÏth Siku∆n m¢n prÒteron §pikeklhm°nh, Ïsteron d¢ tØn §pvnum¤an prÚw tÚn kthsãmenon metenegkoËsa, DhmÆtrion dhladØ tÚn PoliorkhtØn, ˘w §tÊgxane pa›w t«n ÉAlejãndrou diadÒxvn •nÚw ÉAntigÒnou, toË t∞w ÉAs¤aw katãrjantow, ıpÒshn ı potamÚw EÈfrãthw ¶ndon ır¤zei. ” Овај податак је с правом оспорен код коментатора Стефана Бизантинца. Види заб. 66. Исти извор даје и податке о физичком положају града (I, 117, 9): “ˆrh d¢ taËta prÚw Ïcow tåw korufåw énap°mponta m°giston. toË dØ toioÊtou kÒlpou katå tÚ ékrÒtaton ka‹ ≤ proeirhm°nh paracaÊei pÒliw toË Dhmhtr¤ou. ” 74 ранохришћански центар и епископско седиште.284 Византијска Деметријада обухватала је само део површине античког града. Помен код Георгија Акрополите који смо навели, где се она означава као утврђено место, представља још једно сведочанство о опадању моћи овог града. У каснијим византијским изворима, код Грегоре и Кекаумена, на пример, поново се помиње као град. Код овог другог аутора је забележен податак285 да је средином XI века у граду цветала трговина. Под овим именом се бележи до пре половине XIV века. 284 Darrouzès, Notitiae episcopatuum: Забележен је у генитиву ı Dhmetriãdow у трећој нотицији (3, 670) као епископско седиште епархије “Друге Тесалије” под лариском митрополијом: 284 MG' §parx¤a deut°row Yettal¤aw a' Lãrissa mhtrÒpoliw z' ı Lami¤aw ib' ı Gomf°aw b' ı D¤ow h' ı SaltoumhÒnhw ig' ı 9 Tr¤khw g' ı Dhmhtiãdow y' ı Kaisare¤aw id' ı ÑUpat¤aw У седмој нотицији (7, 565): LD tª Lar¤ss˙ t∞w ÉEllãdow a' ı Dhmhtriãdow w' ı Loidvr¤kou b' ı Farsãlv z' ı Tr¤kkhw ......................... У деветој нотицији (9, 436): LD tª Lar¤ss˙ t∞w ÉEllãdow a' ı Dhmhtriãdow w' ı Loidvr¤kou ......................... У десетој нотицији (10, 515): LD tª Lari¤ss˙ t∞w ÑEllãdow a' ı Dhmhtriãdow w' ı Loidor¤kiou ia' ı Besainhw b' ı Farsãlvn z' ı Tr¤kkhw ib' ı Kapouliãnvn ................... Друга рецензија: LE' t“ Lar¤sshw deut°raw ÑEllãdow a' ı Dhmhtriãdow w' ı Loidor¤kiou b' ı Farsãlvn z' ı Tr¤kkhw ............... У тринаесеттој нотицији (13, 563) поменута је као епископско седиште подчињено Лариси, али је број седишта и њихов редослед набрајања различит у манускриптима A и S: LE' tª Lari¤ss˙ t∞w ÑEllãdow Lw' ≤ Lãrissa t∞w ÑEllãdow a' ı Skop¤lvn b (1) ı Dhmhtriãdow ia' (9) ı Stag«n ................................. У двадесет првој нотицији (21, 140) забележен је као епскопско седиште потчињено Лариси: Afl érxiepiskopa¤ 11- ı Lar¤sshw t∞j ÑEllãdow ¶xei taÊtaw: toË Dhmhtriãdow toË Litzç ka‹ ÉAgrãfvn tou~ Fanar¤ou....... 285 Cecaumenos, Strategikon, (33, 29-34, 33). Упореди и: Византијски извори I, 204, нап. 41. 75 Обнављање и учвршћивање бедема које је забележено код Прокопија предеузето је због потпуно небезбедних зидова, који су годинама стајали разорени и потврђено је археолошким ископавањима.286 Интересантно је да је у близини саме Деметријаде, на брду под именом Јолк подигнуто мало утврђење. Није утврђено тачно време грађења, али се посредно, на основу замирања активности базилике у Деметријади у другој половини VI века, може претпоставити да је ово период подизања нових бедема. Олга Карагеоргу, која је у својој тези писала о овом утврђењу, поставила је дилему дали се овде ради о истом оном које је Прокопије описао као обнављање старих бедема.287 Њена дилема је подстакнута чињеницом да током интензивних археолошких истраживања старих бедема Деметријаде од 1967-73 године нису пронађени трагови касноантичких фортификација (ни новоподигнутих ни тада обновљених). Карагеоргу сматра да је брдо Јолк у време обнављања бедема већ било насељено и да је оно (и поред бедема) представљало део града. Такође оставља као отворену могућност да су се ови радови обнављања бедема десили пре Јустинијана, још у време његовог претходника Јустина. Истраживач Кирилов износи веома логично објашњење да је ово ново утврђење подигнуто према унутрашњости највероватније служило као прибежиште становништву Деметријаде у време изванредних и великих опасности.288 У сваком случају, овај конкретни пример може послужити као доказ о великој урбаној промени насеља у VI веку, у смислу њихове трансформације из града у кастрон. Ископавањем су откривени остаци насилно уништене ранохришћанске базилике са предивним мозаиком. Поред трагова зидина, нађени су и остаци базилике из IV века и још једне из периода IV - V века близу северне луке, поред акведукта који је био обновљен у византијском периоду. Најновија археолошка истраживања позоришта и палате из хеленистичког периода која су у току сведоче да се источно крило палате највероватније поново користило као гробље у римско-византијском периоду.289 Деметријада је, како је потврђено Страбоновим сведочанством, добила име према личном имену једног од Александрових дијадоха, Деметрију Полиоркету, који ју је основао. Име града у својој основи садржи лично лиме DhmÆtriow које је по свом 286 V. Milojcic, Nova iskopavanja u makedonskom glavnom gradu Demetrijadi (Tesalija), 1967-1974, Zagreb, 1977. 287 Karagiorgou, Urbanism and Economy, 67, 71. 288 J. Henning, Post-Roman towns, trade and settlement in Europe and Byzantium, Walter de Gruyter, Berlin, 2007, Chapter IV. Byzantium, Ch. Kirilov, The reduction of the fortifid city area in late antiquity: some reflections on the end of the ‘ancient city’ in the lands of the Eastern Roman Empire, 3-24, 11. 289Archaeological reports for 2002-2003, 52. 76 пореклу грчко и према мишљењу Татакија спада у такозвана имена панхеленске дистрибуције, a према мишљењу Хацопулоса име се одликује јасним јонским фонетским траговима.290 Име је теофорно и представља придевски облик изведен од имена богиње Деметре. DhmÆthr је заправо име грчке богиње плодности и мајке- заштитнице житних поља и претставља сложеницу чије је први део нејасног порекла и предмет разних лингвистичких интерпретација.291 Изведено лично име DhmÆtriow ‘онај који припада Деметри’ веома је добро посведочено у Македонији.292 Према класификацији епиграфски посведочених имена у Македонији коју је сачинила Фанула Папазоглу ово име спада у групи грчкомакедонских имена (имена несумњиво грчког порекла) за која се не може утврдити ни време када су продрла у Македонију ни путеви којима су дошла.293 Спада у групу најраспрострањених и најчешћих имена у хеленском свету, на целом подручју где се говорио грчки језик.294 MhtrÒpoliw Метропољ је град у тесалијској земљи Хестиајотиди, који је настао синојкизмом околних малих места, први пут поменут под тим именом у IV веку пре нове ере. Забележен је у неким античким изворима. Клаудије Птолемеј га помиње именом MhtrÒpoliw као седми по реду у земљи Хестиајота.295 Код Хијерокла је Метропољ 290 S. Hornblower and E. Matthews, Greek personal names and their value as evidence, Oxford University Press 2001, 110. Можда би боља формулација била да се име одликује јонскоатичким гласовним ликом. 291 Постављено је више хипотеза о пореклу и значењу првог дела сложеног имена. Према мишљењу Шантрена највероватнија иако не и потпуно непроблематична је претпоставка коју износи Кречмер (Kretschmer, Glotta, 17, 240; Wien. Stud, 24, 523ff. ). Према његовом мишљењу име се тумачи као земља мајка са првим делом da- као предгрчким називом земља, (dãgh). Друге хипотезе бележи Фриск (Frisk, GEW, 379). 292 A. B. Tataki, , „Macedonian Edessa Prosopography and Onomasticon“, MELETHMATA 18, Athens, 1994, 80. Ф. Папазоглу ово име сврштава у групу тзв. грчкомакедонских имена, тј. имена несумњиво грчког порекла која су била у употреби код Македонаца (у подгрупи општегрчких имена), „Етничка структура Античке Македоније у светлости новијих ономастичких истраживања“, Balcanica, VIII, Belgrade, 1977, 75. У даљем тексту: Папазоглу, Етничка структура 293 Папазоглу, Етничка структура, 141. 294 Име Деметријада је потврђено у Вергини (Mnemeia 273, 19, 825, 826); у Тесалоники (19 пута)- IG X, 2, 1, 292, 304; у Бероји (35 пута)- Beroea 408; у Горњој Македонији (23 пута) Rizaãkiw - Tourãtsoglou, Epigraf°w ÉAno Makedon¤aw, tom. AÄ 205-206; у даљем тексту: Rizaãkiw - Tourãtsoglou, EAM. 295 Ptolemaius Claudius, Geographia, III, 12, 41: ÑEstiaivt«n FaistÒw mz d ly g GÒmfoi mz go ly ˚ Afig¤nion mh ly g Tr¤kka mh ib ly Ktimena¤ mh d ly ˚ 77 смештен међу градове у епархији Тесалија.296 Стефан Бизантинац га помиње под одредницом MhtrÒpoliw уз три друга града истог имена.297 У Прокопијевом делу De aedificiis поменут је заједно са осталим оближњим градовима којима је Јустинијан обновио бедеме.298 Константин Порфирогенит га убраја међу градове епархије Теасалије.299 Потврду да је град наставио да постоји и у рановизантијском периоду пружа чињеница да је у VIII веку поменут у нотицији као епископско седиште у оквиру “Друге Тесалије”.300 Истраживач Дајли301 који је на терену истраживао и проверавао информације које је нашао код Штелина и Беквињона, није успео да пронађе никакве трагове. Како нас обавештава у свом чланку о Ехинају,302 све што је он могао да види на терену био је један римски саркофаг, полуукопан у земљи на њиви поред села и неколико каменова у црквеном дворишту. Путописац Лик је први који је предложио идентификацију старог Метропоља са истоименим селом (старо име му је Палеокастро) Xuret¤ai my ly MhtrÒpoliw my g ly 296 Hieroklis Synekdemos, 642, 8: 1. y' ÉEparx¤a Yessal¤aw, ÍpÚ ≤gemÒna. pÒleiw iz' 2. Lãrisa 3. Dhmhtr¤aw 4. Y∞bai 5. ÉEx¤naion 6. Lam¤a 7.ÖUpata 8.MhtrÒpoliw 9. Tr¤kai 10. GÒmfoi 11. Kaisãreia 12.DioklhtianoÊpoliw 13. Fãrsalow..... 297 Stephanus, Ethnica, MhtrÒpoliw, [pÒliw] Frug¤aw, ÍpÚ t∞w mhtrÚw t«n ye«n ofikisye›sa, …w ÉAl°jandrow §n t“ per‹ Frug¤aw. ¶sti ka‹ êllh Frug¤aw ım≈numow. tr¤th Lud¤aw. tetãrth Yessal¤aw. p°mpth ÉAkarnan¤aw. tÚ §ynikÚn Mhtropol¤thw. ßkth Dvri°vn. •bdÒmh t«n §n t“ PÒntƒ Mossuno¤kvn. ÙgdÒh Skuy¤aw. §nãth EÈbo¤aw. dekãth t∞w ênv Yettal¤aw. 298 Procopius, De aedificiis, IV, iii, 5 : “§p‹ m°ntoi ÉExina¤ou te ka‹ Yhb«n ka‹ Farsãlou ka‹ êllvn t«n §p‹ Yessal¤aw pÒlevn èpas«n, §n aÂw Dhmhtriãw t° §sti ka‹ MhtrÒpoliw ˆnoma ka‹ GÒmfoi ka‹ Tr¤ka, toÁw peribÒlouw énanevsãmenow, §n t“ ésfale› §kratÊnato, xrÒnƒ te katapeponhkÒtaw makr“, eÈpet«w te èlvtoÁw ˆntaw, e‡ tiw pros¤oi. ” 299 Constantinus Porphyrogenitus, De thematibus: ÉEparx¤a Yessal¤aw· ÍpÚ tÚn aÈtÒn, pÒleiw iz· Lãrissa, Dhmhtriãw, Y∞bai, ÉExinaiÒw, Lãmia, Tr¤kh, GÒmfoi, ÑUpãth afl nËn legÒmenai N°ai Pãtrai, MhtrÒpoliw, Kaisãreia, Fãrsalow, Bouram¤nsiow, sãltow ÉI[vann]oÊbiow, n∞sow Sk¤ayow, n∞sow Sk°pola, n∞sow Pepãrhyow. ai( nu~n lego/menai Ne/ai Pa/trai ante Mhtro/polij transposui. Коментар указује да је Метропољ у Cod. Paris. грешком повезан са Nea¤ Pãtrai, која је и у другим изворима, пре свега у нотицијама( 2, 52; 10, 52; 12, 62; Nil. 326; ) потврђена као срдњевековно име за ÑUpãth. 300 Darrouzès, Notitiae episcopatuum: Забележен је графијом ı MhtropÒlevw као епископско седиште у трећој нотицији (3, 678) у оквиру четрдесет друге провинције “Друге Тесалије”: 300 MG' §parx¤a deut°row Yettal¤aw a' Lãrissa mhtrÒpoliw z' ı Lami¤aw ib' ı Gomf°aw b' ı D¤ow h' ı SaltoumhÒnhw ig' ı 9 Tr¤khw g' ı Dhmhtiãdow y' ı Kaisare¤aw id' ı ÑUpat¤aw d' ı Skin°vw i' ı Farsãlv ie' ı DioklhtianoupÒlevw w' ı Gh°baw ia' ı MhtropÒlevw iw ı PÊktow 301 Daly, Echinos, 502. 302 Daly, Echinos, 507. 78 које се налази у подножју ниског брда, 8 километара северо-западно од места Кардица.303 Матерјалну потврду ове идентификације пружио је натпис пронађен у овој области, у коме се помиње град Метропољ.304 Име овога града је сложено, састављено од именице mÆthr ‘мајка’ и pÒliw ‘град’. У антици је ово сложено име широко употребљава-но и прилично распрострањено и као топоним. Зависно од контекста и свакако времена у коме је употребљавана, ова сложеница је имала значење: метропола/матични град/оснивач колоније, понекад главни град, каткад и завичај.305 У позној антици је обично овим термином означаван главни град епархије, у коме је било и седиште митрополита.306 GÒmfoi Гомфи су град у тесалској Хестијаотиди смештен на самој граници насупрот Атаманији. Остаци старог града налазе се код данашњег места Музаки (2 км. према северу), око петнаест километара од Трикале. У 531. години забележено је име епископа Еустатија из Гомфа (Gomfiensis civitatis episcopus).307 Код Клаудија Птолемеја град је забележен под именом GÒmfoi као други по реду набројани град у земљи Хестиајота.308 Као утврђено место (castellum/oppidum) у латинским изворима помињу га Флор, Плиније, Цезар и Ливије, који детаљније описују стратешки положај утврђења.309 Код Хијерокла су Гомфи наведени као осми међу градовима у епархији Тесалија.310 Стефан Бизантинац га бележи као град у Тесалији, а у одредници о 303 W. Leake, Travels in Northern Greece, Vol. IV, J. Rodwell, 1835, 507-8; у даљем тексту: Leake, Travels in Northern Greece, IV. 304 L. Heuzey and H. Daumet, Mission archéologique de Macédoine, Paris, 1876. 305 Chantraine, Dictionnaire, 698. 306 A. P. Kazhdan, The Oxford Dictionary of Byzantium, Vol. II, 1959. 307 Mansi, VIII, 743. 308 Ptolemaius Claudius, Geographia, III, 12, 41: ÑEstiaivt«n FaistÒw mz d ly g GÒmfoi mz go ly ˚ Afig¤nion mh ly g Tr¤kka mh ib ly Ktimena¤ mh d ly ˚ Xuret¤ai my ly MhtrÒpoliw my g ly 309 T. Livius, Ab Urbe Condita, XXXII, 14, 2: “…a consule modico praesidio cum Gomphos peteret, oppidum protinus nomine Phaecam, situm inter Gomphos faucesque angustas quae ab Athamania Thessaliam dirimunt, ui cepit. ” 310 Hieroklis Synekdemos, 642, 8: 79 Филипима обавештава нас да су поред тесалијске Тебе и теспротијски Гомфи преименовани у Филипи.311 Податак да је његов одбрамбени зид био обновљен у Јустинијаново време налазимо код Прокопија.312 Забележен је интересантном графијом Gomf°aw као епископско седиште у трећој нотицији (3, 679) у оквиру четрдесет друге провинције Друге Тесалије.313 Чињеница да је град забележен као епископско седиште под лариском митрополијом у VIII веку говори да је град наставио да постоји и у рановизантијско време.314 Константин Порфирогенит га убраја међу градове епархије Теасалије.315 Археолог Олга Карагеоргу сматра да је име овог града везано за јединствену конфигурацију терена, тачније, да је мотивисано његовим специфичним положајем на брду које се данас зове Епископи. То је једно од три брда која се одвајају од пиндског планинског масива и задиру у виду клина у тесалску равницу.316 Истраживач Милер износи мишљење да се град - утврђење Гомфи налазио на стени која је имала облик 1. y' ÉEparx¤a Yessal¤aw, ÍpÚ ≤gemÒna. pÒleiw iz' 2. Lãrisa 3. Dhmhtr¤aw 4. Y∞bai 5. ÉEx¤naion 6. Lam¤a 7.ÖUpata 8.MhtrÒpoliw 9. Tr¤kai 10. GÒmfoi 11. Kaisãreia 12.DioklhtianoÊpoliw 13. Fãrsalow..... 311 Stephanus, Ethnica, 210, 9: GÒmfoi, pÒliw Yessal¤aw. tÚ §ynikÚn ˜moion. eÏrhtai d¢ GomfeÊw. 666, 1: F¤lippoi, pÒliw Makedon¤aw, ofl prÒteron Krhn¤dew. ÉArtem¤dvrow §n §pitomª t«n ßndeka ka‹ pÒliw F¤lippoi tÚ palaiÚn Krhn¤dew. to›w d¢ Krhn¤taiw polemoum°noiw ÍpÚ Yr&k«n bohyÆsaw ı F¤lippow Fil¤ppouw »nÒmasen”. ¶nyen ∑n ÖAdrastow ı peripathtikÚw filÒsofow, ÉAristot°louw mayhtÆw. §klÆyhsan F¤lippoi ka‹ afl Y∞bai Yessal¤aw ka‹ GÒmfoi Yesprvt¤aw. ı pol¤thw FilippeÊw, FilipphnÒw d¢ parå Polub¤ƒ. У коментару: GÒmfh V. 312 Procopius, De aedificiis IV, iii, 5 : “§p‹ m°ntoi ÉExina¤ou te ka‹ Yhb«n ka‹ Farsãlou ka‹ êllvn t«n §p‹ Yessal¤aw pÒlevn èpas«n, §n aÂw Dhmhtriãw t° §sti ka‹ MhtrÒpoliw ˆnoma ka‹ GÒmfoi ka‹ Tr¤ka, toÁw peribÒlouw énanevsãmenow, §n t“ ésfale› §kratÊnato, xrÒnƒ te katapeponhkÒtaw makr“, eÈpet«w te èlvtoÁw ˆntaw, e‡ tiw pros¤oi. ” 313 Darrouzès, Notitae episcopatum: MG' §parx¤a deut°row Yettal¤aw a' Lãrissa mhtrÒpoliw z' ı Lami¤aw ib' ı Gomf°aw b' ı D¤ow h' ı SaltoumhÒnhw ig' ı 9 Tr¤khw g' ı Dhmhtiãdow y' ı Kaisare¤aw id' ı ÑUpat¤aw d' ı Skin°vw i' ı Farsãlv ie' ı DioklhtianoupÒlevw j' ı Gh°baw ia' ı MhtropÒlevw ij ı PÊktow У коментару је забележено: GÒmfoi Hier. 642, 10. 314 BCH 45, 1921, 16. 315 Constantinus Porphyrogenitus, De thematibus: ÉEparx¤a Yessal¤aw· ÍpÚ tÚn aÈtÒn, pÒleiw iz· Lãrissa, Dhmhtriãw, Y∞bai, ÉExinaiÒw, Lãmia, Tr¤kh, GÒmfoi, ÑUpãth afl nËn legÒmenai N°ai Pãtrai, MhtrÒpoliw, Kaisãreia, Fãrsalow, Bouram¤nsiow, sãltow ÉI[vann]oÊbiow, n∞sow Sk¤ayow, n∞sow Sk°pola, n∞sow Pepãrhyow. 316 Karageorgou, Urbanism and economy, 142. 80 клина.317 Оба истраживача су се вероватно водила визуелним утиском при тумачењу овог имена, полазећи од техничког значења речи gÒmfow, ı, ‘колац, клин, чавао’. Шантрен у свом етимолошком речнику, као прво значење речи даје клин (нарочито клин који се употребљава при изградњу бродова).318 Употреба ових клинова у бродоградњи потврђена је код античких аутора. Осим тога, дрвени клин је служио као направа за спајање уопште, нарочито за спајање предњег и задњег дела запрежних кола. Ова функција јасно показује да се ради о једном веома старом техничком термину. Према Шантрену, реч је уобичајена у јонском и атичком дијалекту. У латинском језику је наслеђени облик gomphus са значењем велики зглоб у облику клина, стена у облику клина. Код Хесихија је потврђено значење: клинови, зглобови, везе, зуби - кутњаци.319 Због различитих значења које има ова реч тешко је донети суд о основи од које потиче. Шантрен сматра да је непотребно тражити дали је основно значење речи врх или зуб- кутњак. Од понуђених различитих значења сматрамо да би за име нашег утврђења значење клин једино одговарало и то у конкретном случају као опис конфигурације терена на коме се налази, као што сматра и Карагеоргу. Упореди у српском географски термин клик који се као топономастичка метафора може довести у везу са термином kъlykъ ‘очњак’: огољени каменити врх, стена која се издиже изнад околног земљишта, хрид,320 и етимологију по којој гр. gÒmfow рефлектује праиндоевропску реч за ‘зуб’ одражену у том значењу у староиндијском jámbha, пра словенском *zo˛bъ, албанском dhëmb.321 Tr¤ka Трика је град у плодној области Хестиајотиди, у северозападној Тесалији. Поменута је код Хомера са епитетом коњогојна.322 Према Хомеровом сведочанству, у Трики су пребивали и владали Асклепијеви синови-лекари Махаон и Подалијрије. 317 K. Müller, Geschichten hellenischer Stämme und Städte, Volume 3, J. Max, 1924, 24. Упореди и : I. Grasberger, Studien zu den griechischen Ortsnamen, 1888, 126. 318 Herodotus, Historiae, II, 96. 319 Hesychius, Lexicon, 805, 1: *gÒmfoi· mÊloi. sf∞new. desmã. êryra. sÊndesmoi. vg AS ka‹ ÙdÒntew vg gÒmfioi Слично и Suda, Lexicon: GÒmfoi: mÊloi, sf∞new, desmå, êryra, sÊndesmoi ÙdÒntvn. 320 Види A. Loma, „Киљан-“пободен камен” далматоромански остатак на тлу Црне Горе“, Juznoslovenski filolog, LXV, 93. 321 Frisk, GEW 1, 319-320. 322 Homerus, Ilias, B, 729: “ O‚ d' e‰xon Tr¤kkhn ka‹ ÉIy≈mhn klvmakÒessan” D,202: “la«n, o· ofl ßponto Tr¤khw §j flppobÒtoio” 81 Античка Трика је била значајна због близине плодне равнице. Још код Страбона је забележена као јако утврђење.323 Остаци старог града су веома оскудни. На месту старог акропоља подигнуто је византијско утврђење.324 Трика није играла неку велику улогу у хеленској историји, иако је због свог изузетног положаја била позната као транзитни центар, који је процветао нарочито у византијском периоду, преузимајући у том погледу примат од Гомфа. Код Прокопија је описано обнављање градских бедема. Овај аутор је помиње само у De aedificiis под именом Tr¤ka,325 као град у Тесалији коме је Јустинијан обновио бедеме. Код Клаудија Птолемеја град је забележен графијом Tr¤kka као четврти по реду у земљи Хестиајота.326 Код Хијерокла је Трика набројана као осма међу градовима у епархији Тесалија.327 Константин Порфирогенит је такође смешта у епархији Тесалија и анахроно је бележи старим именом.328 Поменута 323 Strabo, Geographica, VIII, 4, 4: “de¤knutai d' §n tª Gerhn¤& Trikka¤ou flerÚn ÉAsklhpioË, éf¤druma toË §n tª Yettalikª Tr¤kk˙. ” IX, 5, 17: “ÑO d'oÔn poihtØw m°xri deËro proely∆n t∞w Magnhtik∞w paral¤aw §pãneisin §p‹ tØn ênvYettal¤an·ka‹ går tå parate¤nonta tª F[yi≈tidi], érjãmenow épÚ t∞w Dolop¤aw ka‹ t∞w P¤ndou, [m°xri t∞w] kãtv Yettal¤aw di°jeisin oi d' e‰xon Tr¤kkhn ka‹ ÉIy≈mhn klvmakÒe- ssan. ” IX, 5, 17: “kaloËsi d¢ ka‹ [aÈtØn ka‹]tØn Dolop¤an tØn ênv Yettal¤an, §p' eÈye¤aw oÔsa[n tª ênv] Makedon¤&, kayãper ka‹ tØn kãtv tª kãtv. ¶sti d' ≤ m¢n Tr¤kkh, ˜pou tÚ flerÚn toË ÉAsklhpioË tÚ érxaiÒtaton ka‹ §pifan°staton, ˜morow to›w te DÒlocin ka‹ to›w per‹ tØn P¤ndon tÒpoiw. IX, 5, 17: “oÏtv går kale›syai prÒteron, nËn d¢ *Yama‹ metvnomãsyai, xvr¤on §rumnÚn ka‹ t“ ˆnti klvmakÒen, fldrum°non metajÁ tettãrvn frour¤vn Àsper §n tetrapleÊrƒ keim°nvn, Tr¤kkhw te ka‹ MhtropÒlevw ka‹ Pelinna¤ou ka‹ GÒmfvn. ” 324 Avramea ÑH BuzantinØ Yessal¤a, 132f. , 195. 325 Коментар: Tr¤ka, toÁw scripsi] trikkattouw codd. 326 Ptolemaius Claudius, Geographia, III, 12, 41: ÑEstiaivt«n FaistÒw mz d ly g GÒmfoi mz go ly ˚ Afig¤nion mh ly g Tr¤kka mh ib ly . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327 Hieroklis Synekdemos, 642, 9: 1. y' ÉEparx¤a Yessal¤aw, ÍpÚ ≤gemÒna. pÒleiw iz' 2. Lãrisa 3. Dhmhtr¤aw 4. Y∞bai 5. ÉEx¤naion 6. Lam¤a 7.ÖUpata 8.MhtrÒpoliw 9. Tr¤kai 10. GÒmfoi 11. Kaisãreia 12.DioklhtianoÊpoliw 13. Fãrsalow.....У коментару: Tr¤kai ] sic BT Tr¤kh Const. TrÒkai Car. Tr¤kkhw . Tr¤anhw Notit. Tr¤kkh Wess. Bekk. 328 Constantinus VII Porphyrogenitus, De thematibus: ÉEparx¤a Yessal¤aw· ÍpÚ tÚn aÈtÒn, pÒleiw iz· Lãrissa, Dhmhtriãw, Y∞bai, ÉExinaiÒw, Lãmia, Tr¤kh, GÒmfoi, ÑUpãth afl nËn legÒmenai N°ai Pãtrai, MhtrÒpoliw, Kaisãreia, Fãrsalow, Bouram¤nsiow, sãltow ÉI[vann]oÊbiow, n∞sow Sk¤ayow, n∞sow Sk°pola, n∞sow Pepãrhyow. 82 је и код Стефана Бизантинца.329 У нотицијама је забележена као епископско седиште под метрополом Ларисом.330 Истраживач Дајли331 радио је на терену око данашње Трикале и утврдио да је упркос честим тврђењима осталих истраживача да практично нема ничег видљивог од старих бедема Трике (мисли се на оне које описује Прокопије), он ипак међу рушевинама касновизантијских грађевина на западној страни акрополе приметио неколико великих камених блокова. Због тога сматра да је прилично 329 Stephanus, Ethnica, 635, 1: Tr¤kkh, pÒliw Yessal¤aw, épÚ Tr¤kkhw t∞w PhneioË yugatrÒw. tÚ §ynikÚn Trikka›ow. У коментару: triãkh et mox Triãkhw V. Trika›ow R, Trika›ow V. 330 Darrouzès, Notitiae episcopatum: Забележен је графијом ı Tr¤khw као епископско седиште у трећој нотицији (3, 680) у оквиру четрдесет друге провинције “Друге Тесалије”: MG' §parx¤a deut°row Yettal¤aw a' Lãrissa mhtrÒpoliw z' ı Lami¤aw ib' ı Gomf°aw b' ı D¤ow h' ı SaltoumhÒnhw ig' ı Tr¤khw . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Измењеном графијом ı Tr¤kkhw је поменут у седмој нотицији (7, 571) као епископско седиште под “Ларисом Хеладском”: LD tª Lar¤ss˙ t∞w ÉEllãdow a' ı Dhmhtriãdow w' ı Loidvr¤kou b' ı Farsãlv z' ı Tr¤kkhw ...................... У коментару: Trikkãlvn DEF 575-583 om. J ( in mg suppl. Vaticanus 1150, f. 201) Tr¤kh tå nËn Tr¤kala: Diller, A9, B15. У деветтој нотицији (9, 442), забележен је графијом Tr¤kkhw као епископско седиште под метрополом Ларисом, и варијантом графије Triki∞w S: LD tª Lar¤ss˙ t∞w ÉEllãdow a' ı Dhmhtriãdow w' ı Loidvr¤kou b' ı Farsãlv z' ı Tr¤kkhw . . . . . . . . . . . . . . . У десеттој нотицији (10 521), је епископско седиште потчињено метрополи Лариси “Друге Хеладе” са истом графијом: LD tª Lari¤ss˙ t∞w ÑEllãdow a' ı Dhmhtriãdow w' ı Loidor¤kiou ia' ı Besainhw b' ı Farsãlvn z' ı Tr¤kkhw ib' ı Kapouliãnvn . . . . . . . . . . . . . . . . . Друга рецензија: LE' t“ Lar¤sshw deut°raw ÑEllãdow a' ı Dhmhtriãdow w' ı Loidor¤kiou b' ı Farsãlvn z' ı Tr¤kkhw . . . . . . . . . . . . . . . У тринаесеттој нотицији (13, 570) забележена је као епископско седиште исте митрополије ı Trikãlvn. LE' tª Lari¤ss˙ t∞w ÑEllãdow ..................... y' (6) ı Trikãlvn (7) ı ÉEx¤nou i' (8) ı KolÊdrou У коментару текста се напомиње: Tr¤khw ≥toi < vacat > linea sequenti ı Trik (ã) l (vn) S. 331 Daly, Echinos, 507. 83 вероватно да бар један део старије конструкције још увек постоји у средишту зида из новијег периода. Сачуван је и подни мозаик из нартекса базилике са натписом, највероватније из 5 века332 као и остаци цркве из византијског периода на акропољу. Данашње место са којим се поистовећује стара Трика је Трикала. Код Кекаумена, код кога је први пут забележено ново име, становници града посведочени су као Trikal›tai.333 У додатку (Appendices, Urbium regionum fluminum cet. nomina immutata) I, 12 забележен је податак да је Трика променила име у Трикала: Tr¤kkh tå nËn Tr¤kala који је у II, 69 поновљен са друкчијом графијом: Tr¤kh tå nËn Tr¤kala. Код византијског хроничара Кантакузина забележена је као Трикала.334 Ана Комнина је помиње као географски појам са измењеним именом Трикала, не наводећи ближе податке о природи насеља.335 Име Трика се у старијим изворима бележи мање-више уједначеном графијом са евентуалном варијацијом Tr¤kkh/Tr¤kka. У лексикону Суда налазимо податак према којем постоји племе под именом Трикаји: Trikka›oi: ˆnoma ¶ynouw.336 Од приложених сведочанства уочавамо да је име града Трика (Tr¤kka) највероватније у периоду XI - XII века промењено у Трикала (Tr¤kala).337 Ово ново име града је свакако у вези са старијом варијантом, чија је етимологија засад непозната. Најстарији податак о пореклу имена налазимо код Стефана Бизантинца, према коме је Трика добила име по имену Пенејеве кћери. Кодер и Хилт у TIB –у о Тесалији, позивајући се на Ану Аврамеу, 332 А. Orlandos, „ChfidvtÚn dãpedon §k Basilik∞w t«n Trikãlvn“, ABME 8, 1955-6, 117-125. 333 Cecaumeni Strategicon, 254. 334 Joannes VII Cantacuzenus, Historiae: I, 741, 1: 254 ka‹ eÂle tÒn te GÒlon ka‹ Kastr‹n ka‹ LukÒstomon pol¤smata aÈt∞w. StagoÁw d¢ ka‹ Tr¤kala ka‹ Fanãrion ka‹ Damãsin ka‹ ÉElas«na, ì ÍpÚ GabrihlÒpoulon §t°loun, ka‹ ßtera froÊriã tina ı t∞w ÉAkarnan¤aw êrxvn ı despÒthw ÉIvãnnhw ı doÁj fyãsaw parestÆsato ımolog¤&. 335 A. Comnenae, Alexiadis, V, 5, 2: ÉEn ˜sƒ d¢ taËta ı basileÁw ”konÒmei ka‹ ≤toimãzeto, ı BaÛmoËntow m°row ti toË fid¤ou strateÊmatow épodielÒmenow KeltoÁw katafrãktouw ˜louw époste¤law §j §pidrom∞w kat°sxe tØn Pelagon¤an, tå Tr¤kala ka‹ tØn Kastor¤an. AÈtÚw d¢ ı BaÛmoËntow metå jÊmpantow toË strateÊmatow katalab∆n tå Tr¤kala épospãda toË ˜lou strateÊmatow époste¤law genna¤ouw ˜louw §j §fÒdou kat°sxe tÚn Tz¤biskon. V, 5, 7: Ofl goËn Lat›noi tØn shma¤an §j Ùry¤ou sxÆmatow katakliye›san •vrakÒtew §n sugxÊsei gegÒnasi ka‹ §f' •t°ran §trãponto étrapÒn, di' ∏w ka‹ tå Tr¤kala katalambãnousin ≥dhprokatasxey°nta parã tinvn t«n metå toË BaÛmoÊntou prÚw tÚ LukostÒmion feugÒntvn. 336 Suda, Lexicon, 980, 1. 337 Нови облик имена употребљен је и код Халкокондила: Chalcocondylae Laonici, Historiarum, II, 30, 3: “§ntaËya …w §pÊyeto Touraxãnhw ı t«n Trikkãlvn ka‹ Yettal¤aw Ïparxow tÒte dØ  n, toÊw te ÉAlbanoÁw éfesthkÒtaw épÚ basil°vw ka‹ tØn mhtrÒpolin poliorkoËntaw, …” 84 одлучно одбацују словенску етимологију имена.338 Олга Карагеоргу у својој студији о тесалским градовима у касној антици говори и о етимологији имена Трике,339 углавном преносећи разматрања истраживача Симеонидиса. Она прихвата Симеонидисову етимологију, према којој Tr¤kala води порекло од придева Trikãrh(a)non (ˆrow) или Trikãrana (ˆrh), са значењем гора/ горе са три врха, које одговара конфигурацији терена, односно представља прикладну ознаку за врхове планине Касије где се налазио град. Тако се и град назвао Trikãranow pÒliw или једноставно Trikãrana, облик који се поступно скратио у Trikãra, а онда се путем дисимилације (rr>rl) дошло до имена Tr¤kala.340 Симеонидис сматра да је до овог новог облика имена, насупрот старијем облику Tr¤kkh/Tr¤kka који је био у употреби све до краја VI века, дошло после дужег тзв. тамног периода у коме се град не помиње у изворима. Оба аутора намећу питање дали је до промене имена дошло спонтано или је град преименован одлуком званичних власти. Карагеоргу даје предност становишту о спонтаном именовању, сматрајући да је конфигурација терена била веома важна за становнике Трике, јер су брда служећи као склоништа нудила савршену могућност за повлачење становништва приликом опасности. Главни аргумент археолога Карагеоргуове да град није преименован од званичника је сведочанство солунског архиепископа Еустатија.341 Lãrissa Лариса је најзначајнији град који је усред плодне тесалске равнице Пелазгиотиде. Помињу је бројни антички извори Клаудије Птолемеј је набраја под именом Lãrissa као други по реду град међу осталим градовима у Фтиотиди до Пелазгијског залива.342 У време македонске експанзије, Лариса је заузета од стране 338 TIB I, 278. ; Avramea, ÑH BuzantinØ Yessal¤a, 135f, 195. 339 Karagiorgou, Urbanism and Economy, 133-134. 340 X. P. Sumevn¤dhw, „H pro°loush kai h ejãplvsh tou gevgrafikoÊ Òrou 'Tr¤kala'“ periodikÒ Trikalinã 3 (1983) 5-18. 341 Eustath. Comment. Vol I, 515 “Tr¤kkh d¢ pÒliw Yessal¤aw, épÚ Tr¤kkhw yugatrÚw m¢n PhneioË potamoË, gunaikÚw d¢ ÑUc°vw. taÊthn Tr¤kkalã tin°w fasin êrti kale›syai, ofl d¢ palaio‹ Tr¤kala oÈdet°rvw di' •nÚw k pÒlin Sikel¤aw flstoroËsi. ” 342 Claudii Ptolemaei Geographia, 3, 12, 2: Fyi≈tidow §n t“ Pelasgik“ kÒlpƒ Pagasa¤ n g lh g ib Dhmhtriãw n lh g ib Pose¤dion êkron na lh g Lãrissa na g lh d ÉEx›now na ˚ lh d 85 Филипа II у 352 години старе ере и постаје његово најзначајније упориште у Тесалији.343 Након македонске доминације, Лариса потпада под власт Римљана, развија се и остаје веома значајан град у овој области. Помиње је и Стефан Бизантинац.344 Интересантно је то да Стефан помиње још један податак у вези са Ларисом у Тесалији под другом одредницом ÖArgow, где каже да се Лариса некада звала Аргос.345 Код Прокопија налазимо податак о обнављању градских бедема. Док о обнови заштите осталих градова даје само успутна обавештења у само једној реченици, Лариси је, као значајнијем центру, посветио мало више простора и пажње. Аутор издваја Кајсареју и Ларису као значајније градове и наводи да су њихове тврђаве и превише пострадале у задње време (највероватније мисли на упаде Острогота крајем 5 века),346 и да су они после тога остали практично необезбеђени. Нове бедеме је подигао император Јустинијан и тиме је, према Прокопијевим речима, повећана не само безбедност, него и свеукупни напредак читавог региона.347 Лариса не само што продужава да постоји као град и у византијском и средњевековном периоду, већ задржава и водећу улогу у региону као административни и црквени центар. У Хијерокловом Синегдему је Sp°rxeia na lh go Y∞bai Fyi≈tidow na lh ib 343 Polybius, Historiae, V, 99, 3: “ÑO d¢ F¤lippow diaceusye‹w t∞w prãjevw, ka‹ katastratopedeÊsaw per‹ tÚn ÉEnip°a potamÒn, sun∞ge tåw paraskeuåw ¶k te t∞w Lar¤shw ka‹ t«n êllvn pÒlevn, ìw §pepo¤hto katå xeim«na prÚw tØn poliork¤an·” Упореди и Livius, XXXII, 33, 16; XXXIII, 6, 3; XXXIII, 11, 1. 344 Stephanus, Ethnica: Lãrisai pÒleiw i. Yessal¤aw, ≤ prÚw t“ Phnei“, ∂n ÉAkr¤siow ¶ktise. deut°ra ≤ KremastÆ, ÍpÒ tinvn d¢ Pelasg¤a. tr¤th §n tª ÖOss˙ xvr¤on. tetãrth t∞w Trƒãdow, ¥n fhsin ÜOmhrow t«n oi Lãrisan §rib≈laka”. p°mpth Afiol¤dow per‹ KÊmhn tØn Frikvn¤da. ßkth Sur¤aw, ∂n SÊroi S¤zara kaloËsin. •bdÒmh Lud¤aw. ÙgdÒh Yessal¤aw prÚw tª Makedon¤&. §nãth KrÆthw. dekãth ÉAttik∞w §sti Lãrisa. ka‹ ≤ ékrÒpoliw toË ÖArgouw Lãrisa. ka‹ ı pol¤thwLarisa›ow ka‹ LariseÁw ZeÊw. Strãbvn d¢ k≈mhn fhs‹n ÉEf°sou, §n √ ÉApÒllvn LarishnÒw. ” 345 Idem: 112, 23: ÖArgow, …. . tr¤th Yessal¤aw [≤ nËn Lãrissa]· tetãrth Kilik¤aw ≤ nËn ÉArgeiÒpoliw. У коментару је забележена напомена: h( nu~n Larissa add. Eustathius1 346 О овим упадима и код другог извора, Comes Marcelinus, 92. 347 Procopius, De aedificiis, IV, iii 6-11: “ÉAll' §pe‹ §w Yessal¤an éf¤gmeya, f°re dÆ, t“ lÒgƒ §p¤ te tÚ ˆrow tÚ PÆlion ka‹ PhneiÚn potamÚn ‡vmen. =e› m¢n §j ˆrouw toË Phl¤ou prñƒ t“ =e¤yrƒ ı PhneiÒw, …rãÛstai d¢ aÈt“ perirreom°nh pÒliw ≤ Lãrissa, t∞w Fy¤aw §ntaËya oÈk°ti oÎshw, toËto dØ toË makroË xrÒnou tÚ diapÒnhma. f°retai d¢ ı potamÚw otow eÔ mãla proshn«w êxri §w yãlassan. eÎforÒw te oÔn §stin ≤ x≈ra karp«n pantodap«n ka‹ pot¤moiw Ïdasi katakorØw êgan, œnper Ùn¤nasyai …w ¥kista e‰xon per¤foboi ˆntew ofl tªde ”khm°noi dihnek¢w ka‹ karadokoËntew ée‹ toÁw barbãrouw §gke¤sesyai sf¤sin· §pe‹ oÈdam∞ t«n taÊt˙ xvr¤vn ÙxÊrvma ∑n, ˜ph ín katafugÒntew svyÆsontai. éllå ka‹ Lãrissan ka‹ Kaisãreian, peponhkÒtvn sf¤sin Íperãgan t«n §rumãtvn, sxedÒn ti éteix¤stouw e‰nai jun°baine. basileÁw d¢ ÉIoustinianÚw êmfv te¤xh fisxurÒtata poihsãmenow gnhs¤& tØn x≈ran eÈdaimon¤& jun–kisen. ” 86 забележено да је она постала седиште епархије Тесалије,348 а касније, увођењем тематског уређења, и седиште тесалске теме. У додатку (Urbium regionum fluminum cet. nomina immutata 1, 9) забележен је податак да је Аргос Тесалијски променио име у Лариса: ÖArgow YettalikÚn ≤ Lãrissa.349 У додатку 1, 54 налазимо још један податак у вези са овим топонимом, где се изедначавају имена Lãrumna и Lãrissa.350 Anonimni geograf iz Ravene pomiwe Larisu kao posledwu stanicu od Mesembrije, a prvu od Dirahija.351 I u Гвидоновој Географији Лариса је набројана као последњи град од одредишта Месембрија и као први међу педесет седам набројаних од Дирахија.352 Помиње је и лексикограф Хесихије. 353 Константин Порфиро-генит је убраја међу градове у епархији Тесалија.354 Спискови епископија нас обавештавају да је овај град имао статус метрополе потчињене патријаршиској столици у Константинопољу, која је у различитим периодима имала различити број епископских седишта под својом влашћу.355 Забележена је и код аутора из познијег периода. Георгије Акрополита, писац 348 Hieroklis Synekdemos, 642, 1: 1. y' ÉEparx¤a Yessal¤aw, ÍpÚ ≤gemÒna. pÒleiw iz' 2. Lãrisa 3. Dhmhtr¤aw 4. Y∞bai 5. ÉEx¤naion 6. Lam¤a 7.ÖUpata 8.MhtrÒpoliw 9. Tr¤kai 10. GÒmfoi 11. Kaisãreia 12.DioklhtianoÊpoliw 13. Fãrsalow..... У коментару: Lãrisa ]sic B Lãrisa reliqui 349 Упореди и: Stephanus, Ethnica: tr¤th Yessal¤aw [≤ nËn Lãrissa]· Другачије: Strabo, Geographica: “tÒ te [går]ÖArgow tÚ PelasgikÚn [ofl m¢n]ka‹ pÒlin d°xontai YettalikØn per‹ Lãrisan fldrum°nhn pot¢ nËn d'oÈk°ti oÔsan· ofl d'oÈ pÒlin éllå tÚ t«n Yettal«n ped¤on oÏtvw Ùnomatik«w legÒmenon, yem°nou toÎnoma ÖAbantow §j ÖArgouw deËr' époikÆsantow. 350Lãrissa] sic Rh. , Lãrusa reliqui. Ради се о сасвим другом топониму, Упореди: Hesychius, Lexicon: Lãrumna, pÒliw Boivt¤aw. 351 Ravenatis anonymi Cosmographia et Guidonis Geographia: 374, 13, 16; 379, 5: A supra scripta civitate quae dicitur Mesembria circa ipsa litora maris usque ad civitatem quae dicitur Larissa sunt civitates quinqaginta una et supputantur miliaria centum tredecim. 352 Ravenatis anonymi Cosmographia et Guidonis Geographia: 536, 24; 541, 11: “Itaque a civitate praelata Mesembria per ora maris usque ad nominatam Larisam urbem civitates sunt quinquaginta quinque (у коментару је забележена и варијанта quinquaginta tres) et miliaria supponuntur mille centum tredecim” и ближе опредељен као: “Larisa, urbs regni Mirmidonum, in qua regnavit Achilles famosissimus, quam modo melius sanctus martyr Achilleus illuminat. ” 353 Hesychius, Lexicon: Lãrissa· pÒliw Sur¤aw ko¤lhw, ka‹ Yessal¤aw (B 841) 354 Constantinus Porphyrogenitus, De thematibus: ÉEparx¤a Yessal¤aw· ÍpÚ tÚn aÈtÒn, pÒleiw iz· Lãrissa, Dhmhtriãw, Y∞bai, ÉExinaiÒw, Lãmia, Tr¤kh, GÒmfoi, ÑUpãth afl nËn legÒmenai N°ai Pãtrai, MhtrÒpoliw, Kaisãreia, Fãrsalow, Bouram¤nsiow, sãltow ÉI[vann]oÊbiow, n∞sow Sk¤ayow, n∞sow Sk°pola, n∞sow Pepãrhyow. 355 Darrouzès, Notitiae episcopatum: У тексту друге и петте нотиције Лариса је опредељена као метропола епархије Хеладе: (2, 40) Tãjiw prokay°draw mhtropolit«n lj' §parx¤a ÑEllãdow ı Lar¤sshw lz' §parx¤a Makedon¤aw a' ı Fil¤ppvn (5, 43) Tãjiw t«n Ípokeim°nvn mhtropÒlevn t“ patriarxik“ yrÒnƒ t∞w yeofulãktou pÒlevw 87 (e0parx¤a ÑEllãdow ı Lar¤sshw) У трећој нотицији забележена је као четрдесет и друга по реду метропола Друге Тесалије, подчињена Константинопољској столици, која има под својом влашћу подређене епископије: ı Lar¤sshw, MG' §parx¤a deut°raw Yettal¤aw У шестој нотицији забележено је само име Ларисе ı Lar¤sshw у поредку имена преподобних метропола, без ближег одређивања припадности. У седмој нотицији (7, 564) забележена је као метропола: LD" tª Lar¤ss˙ t∞w Ellãdow. У осмој и деветој нотицији поменута је такође као метропола Хеладе: (8, 36) Afl mhtropÒleiw Tãjiw t«n Ípokeim°nvn mhtropÒlevn ld' ≤ Lãrissa §parx¤a ÑEllãdow ı Lar¤sshw (id') (9, 435) Ei0s‹ d¢ ka‹ ˜soi •kãst˙ mhtropÒlei ÍpÒkeintai yrÒnoi LD" tª Lar¤ss˙ t∞w Ellãdow У десеттој нотицији (10, 514, 775) у којој је забележен поредак метропола подчињених апостолској столици, Лариса је поменута два пута: једном у тексту (10, 514): “LE' tw~ Lari/sshj deute/raj (Ella/doj”затим и у додатку 2 као: “qro/noj lz'. t“ Lar¤sshw deut°raw Yettal¤aw ka¤ pãshw ÑEllãdow”. (Ово је случај специфични или датирање исте нијансе од XI до XIII века води у ћорсокак. Млађи историчари међутим сумњају да се ради о урођеној грешци у наслову: deut°raw Yettal¤aw ka¤ pãshw ÑEllãdow. Помињање Друге Тесалије у трећој нотицији води ка поправљању грешке у X веку , уколико се појави једна Тесалија Прима. ) У једанаестој (11, 36), дванаестој (12, 34), петнаестој (15, 34) и шеснаестој нотицији ( 16, 34) одбележена је идентично као метропола. ld' ≤ Lãrissa ı Lar¤sshw У осамнаесеттој (18, 41) нотицији је забележена као метропола потчињена апостолском и патријаршиском столицом Константинопоља у време Андроника Палеолога Старијег: ma' ı Lar¤sshw mb' ı Naupãktou У нотицији Нила Доксипатрија (14, 37) Лариса је набројана као тридесет и седма по реду метропола: E¶si d¢ afl énagegramm°nai §parx¤ai ka‹ mhtropÒleiw afl Ípoke¤menai t“ KvnstantinoupÒlevw aÏtai, afl §n tª ÉAnatolª ka‹ tª DÊsei ka‹ to›w loipo›w ld' ≤ Lãrissa t∞w ÑEllãdow ¶xousa §piskopåw ............... iz' (i') У седамнаестој нотицији (17, 41) у којој су набројане метрополе подређене Константинопољској столици у време Андроника Другог Палеолога забележена је као четрдесет и прва по реду метропола: ma' ı Lar¤sshw: ka‹ aÈth, yrÒnow ld' oÔsa, efiw, mb' g°gonen. У деветнаестој нотицији (19, 45) у којој су набројане метрополе подређене Константинопољској столици у време Андроника Трећег Палеолога Лариса је набројана као: lg' ı TrapezoÊntow ld' ı Lar¤sshw le' ı Naupãktou У двадесетој нотицији (20, 34) у којој се набрајајају седишта митрополита и оних који се називају ¶jarxoi kai Íp°rtimoi, и других који су Íp°rtimoi mÒnon, Лариса је наведена као тридесет и четврта по реду: ld' ı Lar¤sshw, deut°raw Yettal¤aw ka‹ pãshw Ellãdaw. У двадесет и првој нотицији (21, 29) у којој је наведен списак “данашњих” метропола (•ur¤skontai tØn sÆmeron) и архиепископија подчињених Константинопољу као двадесет и девета метропола уобичајеном графијом је набројана Лариса: “kd' ≤ Lãrissa” . У истој нотицији (21, 139), у делу где су набројане митрополије са “данашњим” епископским седиштима забележена је као: ı Lar¤sshw t∞w ÑEllãdow ¶xei taÊtaw: toË Dhmetriãdow У додатку 2, 94 у делу где су набројани: per‹ §pvnum¤aw pÒlevn ka‹ tÒpvn поново налазимо податак : ÖArgow YettalikÚn ≤ Lãrissa. 88 из XIII века, помиње Ларису поред Фарсале, Деметријаде и Платамоне.356 Јован Скилица назива Ларису тврђавом.357 Остаци античког града су веома оскудни. Најновија археолошка истраживања углавном су концентрисана на старо позриште.358 Приликом грађевинских радова откривена је ранохришћанска зграда, највероватније базилика, са осликаним зидовима датирана негде у почетак V века.359 Археолошки радови су открили мреже ранохришћанских/рановизантијских цистерни у центру града датираних у Јустинијаново време.360 То је и својеврсна потврда Прокопијевих сведочанства у вези са Јустинијановим активностима на плану квалитетног снабдевања водом, које су поред фортификацијских биле његов приоритет. Чињеница да је још код Хомера поменут Хипотој, вођа Пелазга који су пребивали у плодоносној Лариси,361 показује да је име Лариса веома старо и да је, по свом пореклу, највероватније предгрчко. Лик у којем се овај топоним бележи је Lãris(s)a, са варирањем простог и удвојеног сибиланта у једнини женскога рода. Ради се о топониму чија се основа не може поуздано објаснити грчким језичким средствима. Основа је предгрчка, као и карактеристични суфиксални елемент - ss, који је веома продуктиван. Према Катичићевом мишљењу имена места која имају овај суфикс су чешћа него она са према њему најупечатљивијим суфиксом -ny-.362 Индикативно је и то да су исто име носила бројна друга места у Тесалији, Арголиди, Атици, на острвима Криту и Лезбу, али и у Сирији и Лидији, како нам то сведочи Стефан Бизантинац.363 Овим се, вероватно, потврђује теза коју је поставио Кречмер, а развили су је и други 356 Georgii Acropolitae opera, recensuit Augustus Heisenberg, Volumen prius, Lipsiae, in aedibus B. G. Teubneri, MCMIII; у даљем тексту: Acropolites Georgius, Historia. Acropolites Georgius, Historia, 38, 40: “katalab∆n oÔn tØn Dhmhtriãda kéke›yen to›w m¢n t«n ofike¤vn grafa›w tØn aÈtoË parashmãnaw ¶fodon, toÁw d¢ Ípoy°ljaw ta›w Íposx°sesin, oÈ diå poll«n sunhyro¤kei per‹ aÈtÚn strãteuma, ∑rj° te Farsãlvn ka‹ Lar¤sshw ka‹ Platam«now ka‹ t«n per‹ taËta. ” 357 Corpus fontium historiae Byzantinae, Ioannis Scylitzae Synopsis historiarum, rec. Ioanne Thurn, Berolini et Novi eboraci, MCMLXXIII. 330, 3; у даљем тексту Joannes Scylitzes, Synopsis Historiarum. Joannes Scylitzes, Synopsis Historiarum 8, 11, 49: “ka‹ pollå froÊria parestÆsato, œn ∑n tÚ korufa›on ≤ Lãrissa, ∏w toÁw §po¤kouw met–kisenefiw tå t∞w Boulgar¤aw §ndÒtera panest¤ouw, ka‹ to›w katalÒgoiw t«n •autoË katatãjaw strativt«n summãxoiw §xr∞to katå ÑRvma¤vn. ” 358 Archaeological reports No. 49 for 2002-2003, (A. Tziaphalias, Archeologicon Deltion, 501), 54. 359 TIB I, 199. 360 Archaeological reports for 2002-2003, 54 361 Homerus, Ilias, II, 841: “ÑIppÒyoow d' êge fËla Pelasg«n §gxesim≈rvn t«n oi Lãrisan §rib≈laka naietãaskon·” 362 R. Katicic, M. Krizman, Ancient Languages of the Balkans, Moulton, Michigan 1976, 43; у даљем тексту: Katicic, Ancient Languages. 363 Исто потврђује и географ Страбон: Strabo, Geographica, IX, 5, 19. 89 истраживачи, да је предгрчки језик (географски заступљен у Егеју и јужном делу Балканског полуострва) претстављен топонимима са горенаведеним суфиксалним елементима, међу којима спада и Лариса, веома блиско повезан са језицима Мале Азије (фригијски, лидијски), као и са старијим лингвистичким слојем Италије.364 Лингвист В. Георгиев сматра да име Лариса потиче од индоевропске основе *lawarwentyə са значењем ‘камена’. Према овом становишту, уколико прихватимо да је реч пелазгијског порекла, присуство топонима истог имена на територији М. Азије, претпоставља значајну миграцију Пелазга првобитно насељењих на територији Тесалије према М. Азији. Значајан прилог у расветљавању нејасне етимологије овог топонима даје нам и Милан Будимир који позивајући се на Страбоново сведочанство да се сви градови који носе ово име у балканско-анадолском региону налазе у равници, предлаже повезивање имена града са Хесихијевом глосом lvrumnÒn ‘најдубљи, најнижи’.365 Овоме би требало придодати и Покорнијево тумачење имена Пелазги од * pelag-skoi са значењем становници равних подручја. Географски положај Ларисе у Тесалији у потпуности одговара оваквом тумачењу, а поистовећивање Lãrumna ≤ Lãrissa потврђује мишљење професора Будимира. Вредна помена је и новија етимологија овог древног топонима која се чини најмање натегнута. По мишљењу Откупшикова366 Lãrissa < *Lãrik-ia, од назива за дрво тису lãrij, lãrikow и палеобалканског је порекла. Kaisãreia Оскудна посведоченост овог топонима у изворима позноантичког периода и потпуно одсуство помена у раноцарском периоду узрок су што је он веома интригантан за истраживаче. Полазну тачку за нас, као и за Керамопулоса,367 који се од наших претходника највише бавио проблемом овога града и његовог имена, представља управо податак који нам даје Прокопије, помињући Кајсареју у делу у коме описује 364 P. Kretschmer, 1896, 401, 1927, 68-75; L. A. Gindin, Jazyk drejnevnesego naselenija jugobalkanskogo poluostrova: fragment indoevropejskogo onomastiki, Moskva, 1967, 53. 365 M. Budimir, Pelasto-Slavica, Poseban otisak iz 309 kjige Rada Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti, 44. Hesychius, Lexicon, v. s. lvrumnÒn· bayÊtata, kat≈tata. Аутор указује на специфичну индоевропску вокалску алтернацију ā/ō. 366 Ю. В. Откупщиков, Догреческий субстрат. истоков европейской цивилизации, Ленинград 1988, 157. 367Anton D. Keramopullos, „Wo lag die KAISAREIA des Procopius“, Bulletin de L’Institut Archeologique Bulgare, IX, 1935, 407-413. 90 тесалске градове. Тачније, помиње је заједно са Ларисом као град коме је император Јустинијан подигао нову заштиту због тога што је био потпуно необезбеђен. Овај извор нам даје и податак да су старе зидине Ларисе и Кајсареје особито тешко пострадале и да су ови градови под сталном претњом од варварских упада.368 Чињеница да се Кајсареја не јавља у изворима раноцарског периода под тим именом, а да је са друге стране археолошким налазима Калиполитиса из III века нове ере потврђено да је на њеном месту постојало насеље, упутила је Керамопулоса на закључак да је она постојала одраније, али под другим именом. Пошто су пронађени бедеми датирани у Диоклецијаново доба, он је предпоставио да је управо у његово време град и добио ново име Кајсареја. Антички град који Керамопулос идентификује са позноантичком Кајсарејом је Ајана.369 Према његовом мишљењу, у прилог његовој тези иде и чини је врло вероватном чињеница да се антички топоним Ајана не јавља у позноантичким и средњевековним изворима и да је практично замењена Кајсарејом. која је према његовом мишљењу локализована код данашњег места Кесарија.370 И поред његовог становишта, налазимо да је Ајана ипак поменута у једном извору из VI века, а то је Стефан Бизантинац, код кога је она забележена као македонски град.371 Због тога би Керамопулосову тезу требало наново размотрити, и то у делу у коме поистовећује Кајсареју са Ајаном. Поред тога, Ајана је посведочена и епиграфски, на натписима из Горње Македоније у II веку нове ере графијама AfianØ и ÉEanª .372 Осим тога Ајана је новијим археолошким истраживањима идентификована са остацима насеља која потичу из праисторијског до касно-хеленистичког периода пронађеним код места Мегали Рахи и Цкарија, на 1 км северно /североисточно од места Калјани.373 И поред тога што су ова археолошка открића потврдила да се ради о граду који је био седиште Елимејских краљева, он није забележен у познијим историјским изворима, осим можда 368 Procopius, De aedificiis, IV, iii, 9: “éllå ka‹ Lãrissan ka‹ Kaisãreian, peponhkÒtvn sf¤sin Íperãgan t«n §rumãtvn, sxedÒn ti éteix¤stouw e‰nai jun°baine. basileÁw d¢ ÉIoustinianÚw êmfv te¤xh fisxurÒtata poihsãmenow gnhs¤& tØn x≈ran eÈdaimon¤& jun–kisen. ” 369 Папазоглу, Македонски градови, 173. 370 Истраживач Бис (N. Bees, „Zum mazedonischen Bistum Kaisareia“. , Byzantinische-Neugriechisch Jahrbucher 10, 1933, 346) извршио је такође идентификацију Кајсареје са локалитетом код данашњег села Кесарија путем натписа на којој је посведочен епископ Кајсареје. 371 Stephanus, Ethnica, 37. 7: AfianÆ, pÒliw Makedon¤aw, épÚ AfianoË paidÚw ÉElÊmou, toË basil°vw Turrhn«n, metoikÆsantowefiw Makedon¤an. tÚ §ynikÚn Afiana›ow. ÉIxna›ow går l°gousi ka‹ ÉEdessa›ow ka‹ Beroia›ow. 372 Rizaãkiw - Tourãtsoglou, EAM, 47, 2: BoÊtixow· AfianØ krÊce katafyim`°`n`an· ; EAM 15, 1a 4: tª pÒlei ÉEanª 373 G. Karametrou- Mentisside, Aiane of Kozani, Archeological Guide, Thessalonika 1989, 46, 48, 66-7. 91 код Ливија који га бележи као oppidum са специфичном графијом Oaeneum приликом описа војних операција у Трећем македонском рату.374 Претпоставка истраживача Турацоглу је да је Ајана била активна као насеље до око I века старе ере, а да се касније град преноси у оближњи Палеокастро под новим именом Кајсареја. И поред ових чињеница сама Керамопулосова идентификација Прокопијеве Кајасaреје са локалитетом Палеокастро је исправна. Његова теренска истраживања су потврдила да је утврђење Палеокастро код данашњег села Кесарија, на левој обали Халиакмона, из Јустинијановог периода, а да је локалитет и раније био насељен. На месту Кајсареје, новијим археолошким истраживањима пронађен је акведукт из римског периода оивичен хидрауличним цементом.375 Кајсареја је и епиграфски посведочена као епископско седиште.376 Гробни натпис датиран у периоду V-VI века после Христа бележи име епископа Македониос -а из Кајсареје.377 Прокопијев податак према коме се Кајсареја налази у Тесалији, као и његово локализовање код данашњег села Кесарија а нарочито помињање Кајсареје изричито у области Тесалији код Хијерокла,378 Константина Порфирогенита,379 као и у једној од епископских нотиција 374 T. Livius, Ab Urbe Condita, XXXXIII, 19, 2; XXXXIII, 19, 7. 375 Archaeological reports for 2002-2003, 61. 376 Rizaãkiw - Tourãtsoglou, EAM, 82: [– – – Kai]sare¤aw §p¤sko(pow). cr N. A. Bees, „Zum mazedonischen Bistum Kaesareia“, Byz-Neugriechicher Jahrbucher, 10, 1934, 346-8. 377 Thessaly, SEG, (1-41), 37: 479 5: ˜lvn despÒ(tou) y(eo)Ë tØn proedr¤an ¶la- xen t∞w Kaisar<°>vn pÒ(levw)· MakedÒniÒw §s- tin otow énØr tå pãn eÎfhmow, ˘w §pisko- pÆsaw ¶tow ©n m∞ina m∞na a toË tªde b¤ou §kdhmÆ- saw mh(n‹) ÉIanouar¤ƒ kg find(ikti«ni) ai prÚw y(eÚ)n §nedÆmhsen. cr 378 Hieroklis Synekdemos, 642, 10: 1. y' ÉEparx¤a Yessal¤aw, ÍpÚ ≤gemÒna. pÒleiw iz' 2. Lãrisa 3. Dhmhtr¤aw 4. Y∞bai 5. ÉEx¤naion 6. Lam¤a 7.ÖUpata 8.MhtrÒpoliw 9. Tr¤kai 10. GÒmfoi 11. Kaisãreia 12.DioklhtianoÊpoliw 13. Fãrsalow.....Стефан Бизантинац под одредницом Kaisãreia (347, 7) каже да је поред топонима које ту наводи било и других места која су била називана тим именом, па можемо само претпоставити да се и Прокопијева Кајсареја налази међу њима. “Kaisãreia, mhtrÒpoliw t∞w Kappadok¤aw, ≤ pr‹n EÈs°beia ka‹ Mãzaka, …w Strãbvn. ¶sti ka‹ Palaist¤nhw. ka‹ tr¤th prÚw tª Paneãdi. tÚ §ynikÚn KaisareÊw. efis‹ d¢ ka‹ êllai toÊtƒ t“ ÙnÒmati prosagoreuÒmenai. ” 379 Constantinus Porphyrogenitus, De thematibus: 92 као потчињене Лариској митрополији,380 несумњиво потврђују тезу која је заступала и Папазоглуова381 да су македонске области Елимиотида и Орестида припојене Тесалији и да је она административним реформама у време Диоклецијана постала одвојена и самостална провинција, у оквиру мезијске дејецезе, поред Ахаје и Македоније. Кајсареја је највероватније добила име по титули византијског императора и има значење Цезаров град. Будући да се ради о придевском облику лат. Caesareus поред себе подразумева именицу pÒliw. Основна именица од које потиче придев употребљен за име града је Caesar, и њено језичко порекло је непознато. Чињеница је да се ради о прослављеном когномену најпознатије породице из рода Јулијеваца (Gens Iulia) и државника Гаја Јулија Цезара. После његове владавине (до Калигуле), то је био пре свега уобичајени когномен, а затим и званична титула римских владара (Caesar/Ka›sar).382 У каснијем периоду, за време владавине Диоклецијана, ова титула је означавала не самог владара, већ је служила и за означавање млађег владара који је био испод оног који је носио титулу augustus.383 О пореклу когномена расправљали су још стари аутори.384 Когномен можда и није латински по свом пореклу (углавном због “ÉEparx¤a Yessal¤aw· ÍpÚ tÚn aÈtÒn, pÒleiw iz· Lãrissa, Dhmhtriãw, Y∞bai, ÉExinaiÒw, Lãmia, Tr¤kh, GÒmfoi, ÑUpãth afl nËn legÒmenai N°ai Pãtrai, MhtrÒpoliw, Kaisãreia, Fãrsalow, Bouram¤nsiow, sãltow ÉI[vann]oÊbiow, n∞sow Sk¤ayow, n∞sow Sk°pola, n∞sow Pepãrhyow. ” 380 Darrouzès, Notitiae episcopatum, 3, 675: Забележена је графијом ı Kaisare¤aw као епископско седиште у трећој нотицији (3, 675) и то у оквиру четрдесет друге провинције “Друге Тесалије”: MG' §parx¤a deut°row Yettal¤aw a' Lãrissa mhtrÒpoliw z' ı Lami¤aw ib' ı Gomf°aw b' ı D¤ow h' ı SaltoumhÒnhw ig' ı Tr¤khw g' ı Dhmhtiãdow y' ı Kaisare¤aw id' ı ÑUpat¤aw ................ 381 Папазоглу, Македонски градови, 88. 382 Gy. Moravcsik, „Zur Geschischte des Herrschertitels “Caesar>car”“, ЗРВИ, Београд, VIII, 1, 1963, 229-236. 383 A. Kazhdan, The Oxford Dictionary of Byzantium, Vol 1, v. s. Caesar. 384 Scriptores historiae Augustae, Spartiani Aelius, II, 3, 1: “Et quoniam de Cesarum nomine in huius praecipue vita est aliquid disputandum, qui hoc solum nomen indeptus est, Caesarem vel ab [h]elephanto, qui lingua Maurorum caesai dicitur, in proelio caeso eum, qui primus sic appellatus est, doctissimi viri et eru- ditissimi putant dictum, vel quia mortua matre, sed ventre caeso, sit natus, vel quod cum magnis crinibus sit utero parentis effusus, vel quod oculis caesiis et ultra humanum morem viguerit. certe quaecumque illa, felix necessitas fuit, unde tam clarum et duraturum cum aeternitate mundi nomen efflruit. ” Аелиј Спартијан је сублимирао све претпоставке о веома славном и интригантном когномену, износећи мишљење учених ауторитета. Према једном становишту когномен је пореклом из маварског језика, у коме има значење слон, тако да је надимак добио јер је први убио слона. Према другом доводи се у везу са партиципом од глагола caedo -caesum-, будући да се мислило да је дошао на свет путем расецања из мајчине утробе. На ову етимологију је инсистирао и Плиније (HN, 7, 47). Следећа претпоставка о значењу је да се тако називао због сиво-плавих очију, (од придева caesius). Види и: Der kleine Pauly, 996; 93 непримењеног закона латинског ротацизма)385 и тумачен је на различите начине. Дифтонг -ai у грчкој позјмици/ варијанти речи Ka›sar, рефлектује латински дифтонг ae (Caesar), за који имамо потврду да је опстајао у образованом урбаном говору, а сачуван је и у нашем топониму Kaisãreia, и поред тенденције ка монофтонгизацији (ae > e) присутне већ у ранијем периоду у латинском говорном језику. У сваком случају, то што су још код старих римских аутора забележена бројна тумачења овог когномена потврђује да се не ради о именовању латинског порекла, иако је он послужио за означавање римских и касније византијских императора. Најскорије Де Ван склон је да веже casear са caesaries ‘дуга коса’.386 Топоними са овим именом у основи постали су уобичајени у римским провинцијама, после владавине имератора Октавијана Августа. KentaurÒpoliw Топоним Кентауропољ је поменут једино у De aedificiis као утврђење коме је Јустинијан обновио уништене старе бедеме.387 Autor nam daje podatak о положају утврђења, смештајући га на планину која је према предању била станиште Кентаура. Иако је не именује јасно је да се ради о планини Пелион, јер је аутор мало раније у истој овој књизи помиње када говори о другим топонимима. Према његовом опису, утврђење се налазило у области у којој су се борили Кентаури и Лапити. Ово утврђење у планинским пределима Пелиона обновљено у Јустинијаново време, наследило је име митских Кентаура. Врло је вероватна идентификација са византијским утврђењем које се налази у близини места Скити, 6, 5 км. северо-западно од Хагије,388 у пролазу између планина Оса и Пелион. Из приложеног текста види се да се та локација готово потпуно подудара са описом који нам даје Прокопије. На терену су видљиви кружни бедеми у дужини од 1250 м. , дебљине око 1м. , најбоље очувани на природно најјачој, јужној страни где је сачувана и четвороугаона кула. На терену су путописци забележили и 385 A. Walde, Lateinisches etymologisches Wörterbuch, Heidelberg, 1965, I, 133; у даљем тексту: Walde, Lateinisches etymologisches Wörterbuch. 386 Michiel de Vaan, Etymological Dictionary of Latin and the other Italic Languages, Leiden / Boston 2008, 81–82. 387 Procopius, De aedificiis, IV, iii, 11-14: “oÈ poll“ d¢ êpoyen ˆrh én°xei épÒkrhmna, oÈranomÆkesin émfilaf∞ d°ndroiw·ofike›a d¢ KentaÊroiw tå ˆrh. ka‹ g°gone Lap¤yaiw §n tªde tª x≈r& prÚw tÚ KentaÊrvn g°now ≤ mãxh, …w ofl mËyoi ≤m›n §k palaioË fisxur¤zontai, neanieuÒmenoi gegon°nai ényr≈pvn g°now §n to›w ênv xrÒnoiw éllÒkoton ka‹ z–vn fÊsin tinå duo›n sÊmmikton. éf∞ke d° ti ka‹ t“ mÊyƒ §n proshgor¤& martÊrion ı palaiÚw xrÒnow, frour¤ou §n to›w tªde ˆresin ˆntow. KentaurÒpoliw går tÚ xvr¤on ka‹ efiw §m¢ Ùnomãzetai. ” 388 TIB I, 186. 94 велику цистерну смештену у унутрашњости.389 Бедем је грађен од грубо тесаних камених блокова. Скити је место са изузетним стратешким положајем, контролишући пут који са севера дуж Магнезијске обале води према унутрашњости и Лариси. Име овог Прокопијевог утврђења је сложено. Први део имена је везан за Кентауре (K°ntauroi), дивље становнике планина и шума. Њихова жестока природа је описана још код Хомера, који их помиње под називом горске звери.390 Експлицитно је код Хомера поменут један од Кентаура, и то веома праведни Хирон, Ахилов учитељ.391 У овом се пасусу заправо помиње биљка којом Кентаур лечи ране, а која је по њему названа kentaur(e)ion , а зове се и хејронија.392 Кентаури се помињу искључиво као становници грчког копна, прецизније, према сведочењу извора, пребивају у дивљим шумским пределима Тесалије, између планина Пелион и северо-западне Аркадије и Малијског рта. У старогрчкој митологији представљени су као хибрид човека и коња, иако њихова веза са коњима није забележена код Хомера. Највероватније су ови стари становници Тесалије били међу првима који су водили рат на коњима, па та везаност иде до тога да их неки извори описују као коње.393 Њихово име било је изазов за тумачење још код ученог Грка из XV века Апостола Михаила.394 Кречмер је понудио етимолошко тумачење њиховог имена Wasserpeitscher, према чему би Кентаури 389 Leake, Travels in Northern Greece, IV, 413. 390 Homerus, Ilias, A 266: “kãrtistoi dØ ke›noi §pixyon¤vn trãfen éndr«n· kãrtistoi m¢n ¶san ka‹ kart¤stoiw §mãxonto fhrs‹n Ùresk–oisi ka‹ §kpãglvw épÒlessan.” Упореди и Хесихијево изедначавање Кентаура и зверова: Hesychius, Lexicon: F∞rew· ofl K°ntauroi, Afiolik«w. Слично и: Suda, 1330, 1: Kentaurik«w: égro¤kvw. ékÒsmvw, Íbristik«w· ˜ti ka‹ ofl K°ntauroi Íbrista¤· ofl d¢ ént‹ toË malak«w. efirvneÊetai går ı ÑHrakl∞w. ı går DiÒnusow malakÚw ka‹ trufhlÒw. ÉAristofãnhw Batrãxoiw·t¤w tØn yÊran §pãtajen; …w Kentaurik«w §nÆlato. ka‹ aÔyiw·o·ouw oÎte toÁw KentaÊrouw toÁw tÚ PÆlion ¶xontaw oÎte toÁw LaistrugÒnaw toÁw tÚ Leont›non ped¤on ofikÆsantaw. 391 Homerus, Ilias, L 832: “n¤z' Ïdati liar“, §p‹ d' ≥pia fãrmaka pãsse §sylã, tã se prot¤ fasin ÉAxill∞owdedidãxyai, ˘n Xe¤rvn §d¤daje dikaiÒtatow KentaÊrvn.” 392 Frisk, GEW, 820. Упореди и: Plinius, Historiae naturalis, 1, 25a: “Centaurion sive Chironion”; Види и : Theophrastus, Historia plantarum, 3, 3, 6; Dsc. 3, 6. 393 Aristophanes Gramm. , Aristophanis historiae animalium epitome subiunctis Aeliani Timothei aliorumque eclogis II, 605, 1. “KentaÊreioi d° tinew ·ppoi kaloËntai §n Yettal¤&, œn afl =ãxeiw metr¤vw keko¤lantai efiw ésfal∞ kay°dran toË flpp°vw. ” Ioannes Antiochenus, Fragmenta, 1, 58: “Ofl K°ntauroi Yessal«n ∑san flppe›w êristoi. ” 394 Apostolius Michael, Collectio paroemiarum: “ka‹ tÚ m¢n ˆnoma §nteËyen ¶labon ofl K°ntauroi, ˜ti toÁw taÊrouw §k°ntoun· oÈd¢n går prÒsesti taÊrou to›w KentaÊroiw, éll'·ppou ka‹ éndrÚw fid°a §st‹n épÚ toË ¶rgou·” 95 првобитно били водени духови.395 Историчар религије Нилсон сматра Кречмерово објшњење несигурним.396 Он сматра да би Кентаури, с обзиром на њихову жестоку и насилну нарав, требали заправо бити духови непроходних шума и стрмоглавих планинских бујица. Слично мишљење о Кречмеровој етимологији износе и Фриск и Шантрен у својим етимолошким речницима грчког језика.397 Тачније, према мишљењу Шантрена и Фриска, етимологија имена је непозната, при чему овај други сматра да је највероватније реч о речи страног порекла. Куново језичко везивање Кентаура за староиндијским Gandharvá, називом за ‘мушке духове природе’ у хиндуистичкој религији, је напуштено.398 Од других покушаја тумачења етимолошки речници помињу везивање првога дела за глагол kent°v ‘подбадати, поттицати’, а другога за хипотетично *auro - s ‘коњ’399 или за aÎra - ‘ваздух’.400 EÈrum°nh Еуримена је византијско утврђење подигнуто на месту истоименог античког насеља.401 У Аргонаутици Аполонија Родског, из III века старе ере, забележене су античке обилно таласима запљускиване Еуримене и кланци Осе и Олимпа.402 Опис показује да се топоним налази на самој обали, на стратешком месту, јер контролише прелаз према долини Темпе. Код Скилака,403 Хекатеја,404 и Стефана Бизантинца405 помиње се као град у Тесалији. Као утврђено место са измењеном графијом Erymnae, 395 P. Kretschmer, „Mythische Namen“, Glotta, 10, 1920, 50ff. 396 M. Nilsson, Geschichte der griechischen Religion, Münich, 1955, 229ff. 397 Chantraine, Dictionnaire, 514. ; Frisk, GEW I, 819. 398 A. Kuhn, „Gandharven und Kentauren“, Zeitschrift fur vergleichende Sprachforschung auf dem Gebiete der idg. Sprachen, Berlin, Gütersloh, Göttingen, 1, 1852 , 513ff. 399 O. Nazari, „Spizzico di etimologie latine e greche“, Rivista di Filologia e d' Istruzione Classica Vol. 32/1, Torino 1904, 94-105, 99. 400 W. Mannhardt, Antike Wald- und Feldkulte aus nordeuropäischer Uberlieferung er-eräutert, 1877, Kapitel II, 39ff. 401 F. Stälin, Das hellenische Thessalien, Stuttgart, 1924, 50; у даљем тексту: Stählin, Thessalien. 402 Apollonius Rhodius, Argonautica, 1, 597: ke›yen d' EÈrum°naw te poluklÊstouw te fãraggaw ÖOsshw OÈlÊmpoiÒ t' §s°drakon, aÈtår ¶peita kl¤tea PallÆnaia, Kanastra¤hn Íp¢r êkrhn, ≥nusan, §nnÊxioi pnoiª én°moio y°ontew. 403 Scylax, Periplous, 65, 4: MAGNHTES. ÖEynow §st‹ MagnÆtvn parå yãlattan, ka‹ pÒleiw a·de· ÉIvlkÚw, Mey≈nh, Koraka‹, Spãlauyra, ÉOliz∆n, ÖIsai limÆn. ÖEjv d¢ toË kÒlpou PagashtikoË Mel¤boia, ÑRizoËw, EÈrumena‹, MÊrai. 404 Hecataeus, Fragmenta: –s. EÈrumena¤· pÒliw Yessal¤aw. ÑEkata›ow EÈr≈phi. 405 Stephanus, Ethnica, 287, 1: “EÈrumena¤, pÒliw Yessal¤aw, ÑEkata›ow EÈr≈p˙. ı pol¤thw EÈrum°niow …w Klazom°niow. ” У коментару је забележен податак: Yessal¤aw] Fuit etiam Epiri urbs Eurymenae. v. Wessel. ad Diod. 19, 88. 96 помиње га латински аутор Плиније, а графијом Eurymenae забележен је код Ливија.406 Код Прокопија у De aedificiis означен је као тврђава (froÊrion) која је била обновљена и учвршћена од Јустинијана заједно са претходно поменутим Кентауропољем. Оба места се према ауторовом саопштењу налазе релативно близу једно другом.407 Највероватнија је идентификација са данашњим местом Кокино Неро, које се налази око 4 км. јужно од Карице, где су откривени остаци средњевековних зидова подигнутих од ломљеног камена и цигле, а даље западно од места на брду Тсилигеорги пронађене су византијска кула и једнобродна црква.408 Не можемо бити сасвим сигурни да је име овог утврђења по свом пореклу грчко и да се може везати са придевом eÈrumenÆw, Æw, °w, са значењем ‘широк, моћан’.409 За питање порекла имена овог утврђења значајно је да се нампомене да се исти топоним бележи и у Епиру. Посведочено лично име EÈrumenÆw, сложено од eÈrÊw ‘широк’ и m°now ‘дух’ је оно на које се топоним могао наслонити.410 Не би требали искључити могућност да је изворни облик имена био онај који бележи Плиније (Erymnae), односно *ÉErumnaί од §rumnÒw ‘утврђен’. Ова претпоставка је, имајући у виду да се ради о утврђењу поменутом од Прокопија, и семантички најоправданија. 406 C. Plinius Secundus, Naturalis historia, IV, 32m4: “Thessaliae adnexa Magnesia est, cuius fons Libethra, oppida olcus, Ormenium, Pyr, Methone, Olizon, promunturium Sepias, oppida Castana, Spalathra, promunturium Aeantium, oppida Meliboea, Rhizus, Erymnae, ostium Penii, oppida omolium, Orthe, Iresiae, Pelinna, Thaumacie, yrton, Crannon, Acharne, Doion, Melite, Phylace, Potniae. ” T. Livius, Ab Urbe Condita, XXXIX, 25, 4: “in controuersiam autem ueniebant Philippopolis Tricca Phaloria et Eurymenae et cetera circa eas oppida, utrum, Thessalorum iuris cum , ui ademptae possessaeque ab Aetolis forent…. 407 Procopius, De aedificiis, IV, iii, 14-15: “oper tÚ te›xow ÉIoustinianÚw basileÁw katapeptvkÚw ≥dh sÁn EÈrum°n˙ t“ frour¤ƒ §ntaËyã ph ˆnti ka‹ taÈtÚ peponyÒti énoikodomhsãmenow §kratÊnato. pollå d¢ ka‹ êlla froÊria §p‹ Yessal¤aw ı basileÁw otow énene≈sato, œnper tå ÙnÒmata sÁn to›w §n Makedon¤& teteixism°noiw §n katalÒgƒ gegrãceta¤ moi oÈ poll“ Ïsteron. ” 408 TIB I, 158. 409 A. Bailly, Dictionnaire Grec-Français, 854; у даљем тексту Bailly, Dictionnaire. Придев је значењем широк употребљен у Orphica Argonautica: 985 (te¤xeow eÈrumenoËw), 1052 (Fçsiw t' eÈrumenØw ékalarre¤thw te Sarãgghw·). 410 Rhodes and Rhodian Peraia, IG XII, 1 [Rhodes], document 275; Aegean Islands [general], IG XII, 8 [N. Aegean], document 274, A 10; NB. Rhodos; Rhodos; Date: init IIIa 97 Анализа топонима IV књиге De aedificiis Списак за Македонију историјска и лингвистичка анализа У тексту после лакуне аутор је изненада прешао на копно халкидичког полустрва и на грађевинске радове које је Јустинијан предузео у Македонији. На Халкидичком полуострву он помиње обнову градова Потидеја (Касандрија) Potida¤a (Kasandr¤a), која је према његовим речима страдала у скорешњем хунском налету, описујући га и дајући му значај једног у стратешком смислу изузетно важног града, чија је безбедност предуслов сигурности читавог крака Палене. Затим наставља излагање у њему кратким описом реке Рехиј (ÑRÆxiow) која се улива у море близу Тесалонике. У овом делу текста Прокопије нас обавештава да је Јустинијан подигао утврђену луку Артемисион (Artem¤sion), која највише штити Тесалонику од спољашних упада са мора. Kasandr¤a Према сведочењу историчара Диодора нови град Касандреја основан је 316 године пре Христа на месту где се налазила стара Потидеја, на полуострву Палени.411 Овај град је поменут код Прокопија у делу De aedificiis одмах након веће лакуне у тексту, при чему се аутор премешта на опис полуострва Палене. Такође је другачијом графијом поменут од Прокопија и у његовој другој књизи О ратовима.412 Према 411 Diodorus, Bibliotheca historica, XIX, 52, 2-3: “¶ktise d¢ ka‹ pÒlin §p‹ t∞w PallÆnhw ım≈numon aÈtoË Kasãndreian, efiw ∂n tãw te §k t∞w XerronÆsou pÒleiw sun–kise ka‹ tØn Pot¤daian, ¶ti d¢ t«n sÊnegguw xvr¤vn oÈk Ùl¤ga· kat–kise d' efiw aÈtØn ka‹ t«n ÉOluny¤vn toÁw diasvzom°nouw, ˆntaw oÈk Ùl¤gouw. poll∞w d¢ x≈raw prosorisye¤shw to›w KasandreËsi ka‹ taÊthw égay∞w, ¶ti d¢ toË Kasãndrou pollå sumfilotimhy°ntow efiw tØn aÎjhsin taxÁ megãlhn §p¤dosin ¶laben ≤ pÒliw ka‹ ple›ston ‡sxuse t«n §n Makedon¤&. ” 412 Procopius, De bellis, II, 4, 5: “ka‹ froÊria m¢n dÊo ka‹ triãkonta §n ÉIllurio›w eÂlon, pÒlin d¢ tØn Kassãndreian katestr°canto b¤& (∂n ofl palaio‹ Pot¤daian §kãloun, ˜sa ge ≤mçw efid°nai) oÈ teixomaxÆsantew prÒteron. ” Procopius, De Aedificiis, IV, 3, 21: “***§ntÚw kayeirgm°nhn kaloËsi PallÆnhn. tØn m°ntoi e‡sodon diateix¤smati tÚ palaiÚn katalabÒntew ofl §pix≈rioi, taÊt˙ te tØn •kat°rvyi suzeÊjantew yãlassan, pÒlin §ntaËya §de¤manto, ∂n pãlai m¢n Pot¤daian, tanËn d¢ Kasandr¤an Ùnomãzousin. oÏtv d¢ tåw §ntaËya ofikodom¤aw ı xrÒnow di°fyeire pãsaw Àste dØ OÈnnikÒn ti ¶ynow oÈ poll“ prÒteron katay°ontew tå §ke¤n˙ xvr¤a, Àsper ti diaxeir¤zontew oÂÒn ti pãrergon, tÒ te jÊmbama toËto ka‹ tØn pÒlin êfoboi §je›lon, ka¤per §j o gegÒnasin ênyrvpoi oÈ teixomaxÆsantew p≈pote. éllå ka‹ toËto ÉIoustinian“ basile› g°gone prÒfasiw éretÆn te ka‹ megalofrosÊnhn §nde¤jasyai. to›w går jump¤ptousi xalepo›w ént¤joun poioÊmenow ée‹ tØn aÍtoË prÒnoian, t«n jumbebhkÒtvn tå ponhrÒtata ta›w §piginom°naiw égayoerg¤aiw eÈyÁw metabibãzetai §w tÊxhn éme¤nv. ka‹ PallÆnhw ém°lei pÒlin te tØn probeblhm°nhn t∞w x≈raw èpãshw ka‹ tÚ katå tØn e‡sodon diate¤xisma 98 подацима које нам он даје, као и из других извора, закључујемо да је овај град је био веома значајан пре свега због изузетног стратешког положаја и да је био кључан по питању заштите читавог полуострва. Прокопије помиње Касандреју у De aedificiis, у контексту обнављања његових бедема са појединостима које смо већ описали. И у свом другом делу, у сасвим кратком пасусу аутор даје неколико значајних података, који се односе не само на Касандреју у актуелном периоду, већ и у периоду пре владавине Јустинијана. Наиме, он нас обавештава о великој најезди Хуна која се десила 539/40 године, у којој су пострадале тридесет и две тврђаве у Илирику. О самом граду не даје неке нове податке, већ углавном понавља оно што је саопштено у De aedificiis, а то је да се град некада звао Потидеја и да су га Хуни освојили веома лако, практично без претходне опсаде. Град је забележен и у латинским изворима. Ливије нас обавештава да је у време римске власти Касандреја била један од најзначајнијих македонских градова који је био и веома добро утврђен.413 Код Плинија налазимо податак да је у Августово време још више учврстила свој положај тиме што је постала колонија са италским правом позната под именом Colonia Iulia Augusta Cassandrensis.414 Списак аутора код којих се помиње Касандреја и који се налази код Фануле Папазоглу,415 а то су Страбон, 416 Плиније, Клаудије Птолемеј,417 Зосим,418 као и Прокопије, потребно је to›w §pibouleÊein §y°lousin êmaxÒn te ka‹ énantag≈niston dieprãjato diafan«w e‰nai. taËta m¢n oÔn §n prãjesin aÈt“ ta›w §p‹ Makedon¤an diapepÒnhtai. ” 413 T. Livius, Ab Urbe Condita: 28, 8, 14; 31, 45, 14f; 43, 23, 7; 44, 10, 11ff; 44, 11, 2; 44, 11, 7; 44, 28, 3; 45, 30, 4; 414 C. Plinii Secundi, Naturalis Historia, (IV, 36, 8): “et in Pllensensi isthmo quondam Potidaea nunc Cassandrea colonia.” 415 Папазоглу, Македонски градови, 304. 416 Strabo, Geographica, 7a, 1, 25: ke›tai d' §p' aÈt“ pÒliw ≤ prÒteron m¢n Pot¤daia, Koriny¤vn kt¤sma, Ïsteron d¢ Kasãndreia épÚ toË aÈtoË basil°vw Kasãndrou énalabÒntow aÈtØn énatetramm°nhn· ı per¤plouw taÊthw t∞w xerronÆsou 7a, 1, 28: ÜOti ≤ PallÆnh xerrÒnhsow, ∏w §n t“ fisym“ ke›tai ≤ pr‹n m¢n Pot¤daia nËn d¢ Kassãndreia, Fl°gra tÚ pr‹n §kale›to· ’koun d' aÈtØn ofl muyeuÒmenoi G¤gantew, ¶ynow éseb¢w ka‹ ênomon, oÓw ÑHrakl∞w di°fyeiren· ¶xei d¢ pÒleiw t°ssaraw, ÖAfutin M°ndhn Ski≈nhn Sãnhn. Epit. 417 Клаудије Птолемеј је помиње као град у Парактији (Parakt¤a): Ptolemaius Claudius, Geographia: III, 12, 10: n go m g ib PallÆnhw t∞w xersonÆsou ı aÈxÆn na m ib Kanastra›on êkron na d ly g ib Kassãndreia na ib m 418 Zosimi comitis et exadvocatus fisci historia nova. ed. . L. Mendelssonn, Lipsiae 1887. Овај аутор помиње Касандреју у вези са великом готском опсадом града 269 године. I, 43, 1: “êpraktoi d¢ diekpesÒntew ka‹ parapleÊsantew tÚn ÑEllÆsponton, êxri te toË ÖAyv pareneky°ntew, kéke›se t«n plo¤vn §pim°leian poihsãmenoi, Kassãndreian ka‹ Yessalon¤khn §poliÒrkoun· mhxanåw d¢ to›w te¤xesi 99 употпунити још једним латинским извором који није поменут код ње, а то је Помпоније Мела.419 Овај аутор Касандреју чудно лоцира, између река Аксиј која тече кроз Македонију и тесалског Пенеја, заједно са градовима Cydna, (написана искривљеном графијом) Aloros, Itharis. Осим тога, бележимо податке о Касандреји код старијих хеленских географа, и то под старим именом Потидеја код Скилака и под новим код Псеудо-Скимноса,420 а помиње је и Паусанија.421 Слажемо се са мишљењем Фануле Папазоглу422 око текста Стефана Бизантинца о Касандреји коју он опредељује као pÒliw Makedon¤aw prÚw tª Yrñk˙ .423 Оспоравајући мишљење Касона, Папазоглу сматара да је дефиниција припадности града код Стефана логична, будући да је Касандреја исправно означена као македонски град, док је њена претходница Потидеја заправо prÚw tª Yrñk˙ јер она није преживела македонско освајање под тим именом. Наиме, јасно је да је податак који нам Стефан Бизантинац даје о Потидеји из прехеленистичког извора, а онај о Касандреји из каснијег. Ради се само о несрећној формулацији, или боље речено контаминацији података код Стефана, а не о његовој несигурности или неодређености граница између Македоније и Тракије. Веома чудно је то што се овај град не помиње у извору из V века, какав је Хијерокле. Једино логично објашњење било би то да се код овог аутора не помињу ни други халкидички градови осим Аканта. Тешко би било прихватити евентуални prosagagÒntew ka‹ parå braxÁ toË taÊtaw •le›n §lyÒntew, §peidØ tÚn basil°a prosãgein §pÊyonto, efiw tØn mesÒgeian énabãntew tå per‹ DÒbhron ka‹ Pelagon¤an §lπzonto pãnta xvr¤a. ” 419 Pomponii Melae De chorographia 1. III, rec. C. Frick, Lipsiae 1880; у даљем тексту P. Mela, De chorographia. II, 35, 6: “Macedonas, et iam per Thessalos Peneus excurrit. ante Axium Thessalonice est, inter utrumque Cassandria, Cydna, Aloros, Itharis. ” 420 Muller, Geographi Graeci minores, Scylacis Caryandensis Periplus; у даљем тексту: Scylacis Periplus. 66, 14: “PallÆn˙ ÑEllhn¤dew· Pot¤daia §n t“ m°sƒ tÚn fisymÚn §mfrãttousa, M°ndh, ÖAfutiw, Yrambh˛w, Ski≈nh, Kanãstraion t∞w PallÆnhw flerÚn ékrvtÆrion. ÖEjv d¢ toË fisymoË pÒleiw a·de:” Muller, Geographi Graeci minores, Anonymi (Scymni Chii, ut fertur) Orbis description; у дељем тексту: Scymnos (et Pseudo-Scymnos). 628 “Kάmcanti tØn êkran d¢ tØn kaloum°nhn A‡neian ± pr‹n genom°nh Koriny¤vn kt¤siw Pot¤dai °st‹ DvrikØ pÒliw metå taËta Kasάndreia »nomasm°nh.” 421 Pausanias, Graeciae descriptio, V, 23, 3: “sunoikismÚn prÚw t“ ÉAkt¤ƒ· Potidaiãtaw d¢ d‹w m¢n §p°laben énastãtouw §k t∞w sfet°raw ÍpÚ Fil¤ppou te gen°syai toË ÉAmÊntou ka‹ prÒteron ¶ti ÍpÚ ÉAyhna¤vn, xrÒnƒ d¢ Ïsteron Kãssandrow katÆgage m¢n Potidaiãtaw §p‹ tå ofike›a, ˆnoma d¢ oÈ tÚ érxa›on tª pÒlei, Kassãndreia d¢ §g°neto épÚ toË ofikistoË. ” 422 Папазоглу, Македонски градови, 29. 423 Stephanus, Ethnica, 365, 10: “Kasãndreia, pÒliw Makedon¤aw prÚw tª Yrñk˙, ¥ pote Pot¤daia legom°nh, épÚ Kasãndrou toË ÉAntipãtrou. ı pol¤thw KasandreÊw. Pose¤dippow d¢ kvmƒd¤aw poihtØw uflÚw ∑n Kun¤skou Kasandr°vw. ” 100 закључак да је град у V веку опао до те мере да је престао бити civitas, иако нас и Прокопијево сведочанство обавештава да је управо у том периоду град заиста изгубио свој стари значај, тиме што су његови бедеми ослабљени, а све грађевине у њему порушене. Ипак, ранија велика прошлост Касандреје, а нарочито њен стратешки значај за читаво полуострво, дају нам за право да верујемо да она никада није потпуно пропала. Још један аргумент који иде у прилог оваквом размишљању је чињеница да се она одржала и у каснијем периоду. Наш основни извор Прокопије помињући је потврђује да се одржала до краја антике, као што наводи и Папазоглу.424 Осим тога, пронашли смо и друге потврде њеног постојања током средњега века. У X веку наново се јавља у изворима као pol¤xnion (градић), 425 а у парадоси из 1421 године и као castron.426 Касандреја је забележена у нотицијама као епископско седиште подчињено солунској митрополији.427 424 Папазоглу, Македонски градови, 304. 425 Actes de l’iviron, ed. J. Lefort, 2 vols, Paris 1985, 10, 9. 426 Archives de L’Athos, Actes de Dionysiou, ed. N. Oikonomides, Paris 1968. , 120. 427 Darrouzès, Notitiae episcopatuum: У седмој нотицији (7, 301) забележена је графијом ı Kasandre¤aw (t∞w Potida¤aw) као пето по реду набројано епископско седиште потчињено солунској митрополији: Ij' tª Yessalon¤k˙ t∞w Yessal¤aw ... e' ı Kasandre¤aw (t∞w Potida¤aw) ... Истом графијом забележена је у оквиру исте солунске митрополије у деветој нотицији (9, 187) као пето по реду епископско седиште: Iw' tª Yessalon¤k˙ t∞w Yessal¤aw ... e' ı Kasandre¤aw Графијом ı Kas(s)andre¤aw забележена је у оквиру исте митрополије у десетој нотицији(10, 220), са варијантом рукописа за метрополу (t“ Yessalon¤khw Yettal¤aw): Iw' tª Yessalon¤k˙ t∞w Yessal¤aw ... e' ı Kas(s)andre¤aw ... У тринаестој нотицији (13, 230) забележена је графијом ı Kasandre¤aw у оквиру исте солунске митрополије као шести по реду град, док у коментару стоји још и графија другог рукописа: Kasãndrvn A: ..................... w' ı Kasandre¤aw ... У апендиксу исте ове нотиције у којој су набројане епископије потчињене солунској митрополији (13, 826), забележена је као пета епископија: Afl ÍpÚ tØn Yessalon¤khn §piskopa¤ ............................ ı Kasandre¤aw t∞w ka‹ Potida¤aw (≥toi Potidaaw ka‹ Bru≈n) 101 Као учесник синода одржаног у Ефесу 449 године међу епископима поменут је само један једини касандријски епископ.428 Касандреја је касни-је забележена и код Георгија Кедрена429 и Георгија Пахимера.430 Поменута је и од Никефора Грегоре, извора из XIV века, као знаменити град који је у његово време готово напуштен.431 У 1560 години је посведочен у писму потписани tapeinÚw §p¤skopow Kassandre¤aw Kosmçw. То је још једна потврда да је Касандреја имала своје успоне и падове у различитим периодима, као што је то случај и са многим другим градовима, али чињеница је да се она ипак одржала. Промена имена забележена је и у другим изворима.432 Данашњи топоним је Неа Потидеа. Остаци старог града, углавном из каснијег периода, налазе се код данашњег села Пинака. Како смо већ написали, према сведочанству Диодора, стара Потидеја је у хеленистичком периоду (316 године) добила ново име Касандреја под влашћу У коментару се налази напомена да је то листа епархије Тесалонике, која се налази у рукописима каснијим од XII столећа и заузима место пре листе у којој су једноставно набројане метрополе у дванаестој нотицији, тако да је она независна од историјског контекста тринаесте нотиције. У двадесет и првој нотицији (21, 97) у којој су набројана “садашња” епископска седишта, под солунском митрополијом наведена је и Касандреја (toË Kassandre¤aw): Per‹ po›oi t«n mhtropolit«n ¶xoun tØn sØmeron §piskopãw 3- ı Yesalon¤khw t∞w Yettal¤aw ¶xei taËtaw: toË K¤trouw toË Kassandre¤aw toË Kampan¤aw ≥toi kastr¤ou ......................... 428 Concilia Oecumenica, Concilium universale Chalcedonense anno 451: ka‹ ÑErmog°nouw Kasandre¤aw Makedon¤aw pr≈thw 429 Cedrenus, Georgius, Compendium historiarum, I, 273, 19: “ofl d° fasi Fil¤ppou toË ÉAmÊntou e‰nai yugat°ra tØn Yessalon¤khn· tÚ d¢ §n tª PallÆn˙ froÊrion par'aÈtoË toË Afine¤ou ofikodomoÊmenon, §pe‹ parå t«n Íp'aÈtÚn ékÆkoe gegen∞syai aÈt“ yugat°ra ka‹ Kasãndran Ùnomasy∞nai, ka‹ aÈtÚw aÈtÚn tÚn tÒpon Kasãndreian »nÒmase, ka‹ stÆlhn liy¤nhn gunaikÚw sx∞ma ¶xousan ka‹ prÚw Tro¤an bl°pousan §pãnv toË te¤xouw¶sthse. ” 430 Pachymeres, Georgius, Suggrafika‹ flstor¤ai: 11, 11: 36. p«w di∞lyon ÉAmogãbaroi ka‹ sÁn ToÊrkoiw, ka‹ prÚw Kasãndreian katÆnthsan. 652, 4: “§ke›noi d¢ épãrantew épÚ t∞w A‡nou, ÑRomofÒrtow sÁn to›w ToÊrkoiw, Mpurig°riow sÁn Far°nt& Tzimª ka‹ G¤daw, ¶xyran d¢ prÚw éllÆlouw ¶xontew, éll' oÏtv m¢n épelyÒntew katÆnthsan efiw Kasãndreian, kéke› prÚw éllÆlouw dietexnãzonto. ” 431 Nicephorus Gregoras, Historia Romana, I, 245, 11: “...efisbãllousin efiw tåw t∞w Makedon¤aw k≈maw· kéke› tå ple›sta katastrecãmenoi ka‹ poll∞w •autoÁw t∞w §k t«n lafÊrvn §mplÆsantew »fele¤aw stratopedeÊousi per‹ tØn Kasandre¤an. pÒliw d¢ aÏth pãlai m¢n oÔsa perifanØw, nËn d¢ ka‹ t«n ofikhtÒrvn ¶rhmow. ” 432 Промена имена је забележена и у другим изворима: Appendices, Urbium regionum fluminum cet. nomina immutata: У додатку 1, 36 забележена је промена имена овог места: Pot¤daia ∞ nËn Kassãndreia. У додатку 2, 66 наведена је следећа промена имена: Pot¤daia ∞ nËn B°rroia. У додатку 3 (App. 118) забележен је следећи податак: Pot¤daia ∞ nËn Kassãndreia ∂goun B°rroia. 102 Касандра, македонског владетеља и једног од Александрових дијадоха. Прокопије јој име пише двојако: Kasandr¤an у De aedificiis и Kassãndreian De bellis. Код осталих аутора је углавном забележена као Kasãndreia, понекад са удвојеним сибилантом. Видели смо да је топоним изведен од антропонима Kãs(s)androw, -ou (ı). Овај антропоним је мушка варијанта старог женског имена Kassãndra (име Пријамове ћерке забележено код Хомера ) и прилично је добро посведочен, између осталог и као име поменутог македонског владара. У речнику личних имена облици Kassãndra/Kassãndrh ј забележени су са тумачењем Siegburg - град-победник/град победе.433 Није нам познат разлог због чега при тумачењу у другом делу није pÒliw, него énÆr. Према мишљењу Шантрена микенски облици kesadoro/kesadara потврђују да су старији облици имена *K°ssandrow /*K°ssandra.434 Он преноси становишта Хојбека који се такође бавио овим именом и који сматра да облици Kassãndra, Kãssandrow потичу од корена *kas- који се јавља у глаголу k°kasmai, pf. од ka¤numai ‘одликовати се, истицати се, надамашити. Фриск се у свом речнику задржава само на тумачење женског имена Kassãndra, о чијем пореклу каже да је unerklärt.435 Artem¤sion У свом делу De aedificiis описујући непосредну околину Тесалонике, где се улива река ÑRÆxiow (Рехиј) аутор помиње новоподигнуту тврђаву Артемисион.436 Река под именом Рехиј, забележена је једино у поменутом Прокопијевом делу.437 Нажалост, немамо потврду овог хидронима у другим античким или средњовековним изворима. Идентификација реке Рехиј је пресудна за убикацију утврђења Артемисион.438 433 Pape-Benseler, Wörterbuch, 630. 434 Chantrainne, Dictionnaire, 503. 435 Frisk, GEW I , 798. 436 Procopius, De aedificiis, IV, iii, 27-30: ÑRe› d° tiw potamÚw Yessalon¤khw oÈ poll“ êpoyen, ÑRÆxiow ˆnoma· ˘w dØ x≈ran égayÆn te ka‹ ge≈dh perierxÒmenow tåw §kbolåw efiw yãlassan tØn §ke¤n˙ poie›tai. proshnØw d¢ ı potamÒw §sti, galhnÚn tÚ Ïdvr ka‹ pÒtimon, ≤ g∞ xyamalÆ, érÒmata pollã, ßlow eÎnomon. ka‹ taÊt˙ m¢n eÈdaimon¤aw ≤ x≈ra eÔ ¶xei, barbãroiw d¢ l¤an eÈ°fodow oÔsa §tÊgxanen, oÎte froÊrion §n shme¤oiw tessarãkonta oÎte êllo ti ¶ruma ¶xousa. diÚ dØ ı basileÁw parã te tåw toË ÑRhx¤ou potamoË §kbolåw ka‹ tØn t∞w yalãsshw ±ÛÒna froÊrion ”kodomÆsato §xur≈taton, kainourgÆsaw aÈtÒw, ˜per ÉArtem¤sion §pvnÒmastai. 437 Река под овим именом поменута је једино код Прокопија. У Тојбнеровом издању (Хауријева рецензија) бележимо коментар: rhxiow A] rixiow V. 438 Упореди и: Aggel¤kh KonstantakÒpolou, ÉIstorikØ geograf¤a t∞w Makedon∞¤aw (4ow-6ow), DidaktorikØ diatribØ, Giãnnena 1984, 234. 103 Истраживачи су у вези с њом досад изнели неколико различитих мишљења. Једна могућност је да се заправо ради о реци Аксиј439 (данашњи Вардар), тј. да је Прокопијево ÑRÆxiow заправо коруптела за ÖAjiow. Ово мишљење нам се чини неприхватљиво, иако Прокопије уопште у својим делима не помиње ову значајну реку, тако да не знамо дали је познавао исправан лик њеног имена. Према мишљењу истраживача Манерта, ради се заправо о реци Ехедор (ÉExÆdorow), данашњем Галику, који се улива у море у близини Тесалонике.440 Ова теза би ишла у прилог локализацији Артемисиона негде на реци Галик, западно од Тесалонике. Проблем у овом случају је несагласност са Прокопијевим податком да на раздаљини од око 40 милја, (§n shme¤oiw tessarãkonta ) није било никаквог већег утврђења. Ако имамо у виду да се Тесалоника налази знатно ближе овој реци, ова теза постаје неприхватљива. Према Тафеловом мишљењу, Артемисион би требало да се налази у источном делу равнице око Тесалонике, а према раздаљини коју даје Прокопије, на неколико миља од Аполоније.441 Наиме, он сматра да се на десној обали реке (а то је претпостављени Рехиј) путем које се језеро Болбе улива у Стримонски залив, налази тврђава Рентина.442 У даљем тексту он етимолошки повезује топоним Rentina са Прокопијевим хидронимом ÑRÆxiow и називом словенског племена Ринхини (t``«n ÑRugx¤nvn).443 Могли бисмо се сложити са Тафелом да се Артемисион налазио у области источно од Солуна где се река Рехиј улива у море. Својеврсну потврду да се Прокопијев хидроним налазио у том крају је идентификација старог и новог имена реке 439 У издању Procopius of Caesarea, Buildings, Loeb Classical Library, 247 у коментару налазимо сасвим нетачну напомену о овој реци: The Axius, modern Vardar ? 440 Mannert, Geographie, Vol. 7, 475. 441 T. L. F. Tafel, De Thessalonica eiusque agro dissertation geographica, Variorum reprints, London 1972; у даљем тексту Tafel, De Thessalonica. 274-5: “utut statuas, Iustinianus imperator castellum suum Artemisium loco perquam opportuno imposuit, ubi transitus pate tab urbe Amphipoli in peninsulam Chalcidicen, mediam Mygdoniam terramque Axianam”. 442 Ово мишљење дели и Димица (M. DÆmitsa, Arxa¤a gevgraf¤a t∞w Makedon¤aw, M°row deËteron topograf¤a, Yessalon¤kh 1988, 261; у даљем тексту: DÆmitsa, Arxaia gevgraf¤a t∞w Makedon¤aw), са том разликом што не инсистира на етимолошку повезаност имена Рентине и реке Рехиј. Држећи се Прокопијевог текста сматра да се Артемисијон налази на ушћу реке Рехиј у Стримонском заливу и даје податак да се у овој области налазе и други стари и знаменити градови Мигдоније. 443 У Чудима Св. Димитрија (Paul Lemerle, Les plus anciens recuels des miracles de Saint Demetrius, I Le texte, Editions du CNRS, Paris, 1981) ова именица која означава име племена Ринхини јавља се у генетиву множине t«n ÉRugx¤nvn, док се у генитивном облику једнине (toË ÉRugx¤nou) јавља име реке (предпостављени Прокопијев Рехиј) око које се налазило и пребивалиште племена Ринхини (t«n épÚ toË ÉRugx¤nou). Очито је да је словенско племе добило име према хидрониму који помиње и Прокопиј ÑRÆxiow, а који се касније јавља измењеном графијом ÉRugx¤now. Потврда овакве могућности је и графија имена овог племена у каснијим изворима (документ светогорског манстира Кастамонитона), а која гласи ÉRhx¤noi. Упореди и мишљење Лемерла у коментару истог издања, 112-115. t«n épÚ toË ÉRugx¤nou) 104 коју налазимо код Веселина Трајкова, према којој је старо име реке било Рихиос Потамос, па је замењено новим именом Рендина.444 Васил Кнчов помиње ову реку под именом ДÝрндина-Богаз.445 Топоним Артемисион требало би, према нашем мишљењу, а пре свега држећи се Прокопијевог описа, тражити на ушћу ове реке у море. Оваквом његовом опису одговара и сведочење путописца Штрука који претпоставља да се на самом ушћу реке, на малом брежуљку који се налази на њеној левој обали у старим рушевинама може препознати утврђење које помиње Прокопије.446 Име утврђења које је забележено код Прокопија у грчком језику је именица средњега рода ÉArtem¤sion, ou, (tÚ), са значењем храм или место посвећено богињи Артемиди.447 Артемида је божанство претхеленског порекла, чији је култ сачуван и у позној антици (у касно римско доба) све до V-VI века нове ере. У класичној митологији, она је ћерка Зевса и Лете и Аполонова сестра, богиња Месеца, звериња и лова. У овом каснијем периоду је нарочито забележена њена функционална трансформација покровитељице лова и шума у заштитницу жена при порођају и богињу плодности.448 Као и већина теонима, и име Артемиде је веома компликовано за тумачење, понајвише због комплексности функција које божанство врши и мноштва епитета које се током времена придодају њеном имену, као и због потешкоћа да се утврде првобитне функције божанства. Из свих ових разлога, покушаји да се изнађе индоевропска или грчка етимологија овог имена били су мање - више неуспешни. По Фрисковом мишљењу прилично је непоуздано сматрати име лидијским и поред 444 Населените места в Тракия и Македония под грÝка власт, Стари и нови названия, сÝставил: Веселин Н. Трайков, София 1946, 120; у даљем тексту Трайков, Населените места в Тракия и Македония. 445 Васил КÝнчов, Избрани произведения, Том први, Издателство Наука и изкуство, 1970, 31: “Лгадинското езеро чрез един кÝс канал изтича в Бешикското езеро, а последното чрез рекичката ДÝрндина-Богаз се излива в Рендинския залив (Бяло море). ” Мишљење да се ради о истој реци потврђује и: Makedonishe Fahrten von Adolf Struck, I Chalkidike, Wien und Leipzig, 1907, 74, у даљем тексту: Struck, Chalkidike. “Ihm gegenüber stehen auf einer Anhöhe einige Mauerreste, die von einer mittelalterichen Burg herzurüren scheinen. Etwa 2 km entfert liegt im Nordosten der nur einige armselige Hütten umfasende Anlegeplatz Skala. Gegen Norden dehnt sich von Stawros bis zum Orte Wrasta eine an der breitesten Stelle etwa 5 km messende Küstenebene aus, die ihre Enstehung alluvialen Ablagerungen verdankt. Es it dies die Niederung Syleus, durch welche Xerxes nach Acanthos zog. Durch sie fliest der wie bei Procopius Rechios so auch heute noch Richios (oder Rendina Boghasi) gennante Flus dem Golfe von Orfano zu, der durch ein 5, 5 km langes Tal, das Aulon des Thukydides den Beschik-See entwässert. Das gebiet ist ökonomisch wie landschaftlich prachtvoll”. 446 Struck, Chalkidike 74 “Unmittelbar an der Flusmündig sind auf dem linken Ufer auf einem mäsig hohen, künstlich enstandenden Hügel einige mittelalterlche Mauerreste sichtbar, die möglicherweise das von Kaiser Justinian erbaute Kastell Artemision markieren. ” 447 Bailly, Dictionnaire. 277. 448 A. P. Kazhdan, The Oxford Dictionary of Byzantium, Vol. I, 195. 105 чињенице да је оно посведочено на лидијским натписима: Artimuś,449 још је мање прихватљива теза о илирском пореклу путем везивања имена са непосведоченом илирском речју *artos ‘медвед’,450 а и тумачења овог теонима у оквиру грчког језика су исто толико хипотетична. Слично мишљење износи и Шантрен, сматрајући да је извођење од основе *artos- ‘медвед’ проблематично због чињенице да је облик êrtow у грчком језику секундаран. Кречмер је инсистирао на вези са êrtamow ‘месар’,451 али је графија ÖArtamiw са - a резултат народне етимологије, о чему најјасније сведочи Швицер452 указујући на стари микенски облик Atemito = ÉArt°mitow.453 Сматрамо да је потребно да, у склопу наших истраживања поменемо још једну могућу функцију коју има Артемида и која би нам могла бити од помоћи при разматрању имена Прокопијевог утврђења. Наиме, на једној микенској глиненој плочици Артемида се појављује као богиња-штит, одакле би се могла извести функција заштитнице утврђења. Осим тога, с обзиром на функцију богиње у каснијем периоду, можда би било упутно размотрити могућност везе са придевом értemÆw ‘здрав, свеж’ на коју указују Лидл-Скот-Џонс454 и Хесихијеве глосе értem∞· s«on. Ígiç. s≈frona и *értem°w· Ígi°w S. У даљем тексту следи набрајање преосталих новоподигнутих или обновљених утврђења у, како аутор наводи, овом делу Европе. Одмах након списка (каталога) у којима се одвојено описују прво новоподигнуте, а затим и обновљене тврђаве у Новом Епиру, а затим и у Старом Епиру (такође са подељеним списковима), следи каталог утврђења у Македонији. Карактеристично је то што у овом каталогу Прокопије наводи сва имена утврђених места заједно, не одвајајући у посебним списковима новоподигнута и обновљена места, као што то обично чини при каталошком набрајању на другим местима у четвртој књизи. 449 Frisk, GEW I, 153. 450 Sanchez Ruiperez, „El nombre de 'Artemis', dorio-ilirio: etimología y expansión“, Emerita 15 /1-2, Madrid, 1947, 1ff. Id. „La dea Ardo céltica y, la Artemis griega“, Zephyrus II (1951), 89-95. 451 P. Kretschmer, Glotta, 27, 1938. 452 E. Schwyzer, Griechische Grammatik, I Band, München, 1939, 256; у даљем тексту: Schwyzer, Griech. Gramm. 453 Chantraine, Dictionnaire. , 117. 454 H. G. Liddel-R. Scott-H. S. Jones, A Greek English Lexocon, Oxford, 1973, s. ÖArtemiw; у даљем тексту: L S J. Lexicon. 106 ÉEp‹ Makedon¤aw· Kãndida. Kolob«na. Basilikå ÉAmÊntou. Mel¤xiza. Paskçw. AÈl≈n. BolbÒw. Brig¤zhw. ÉOptçw. PleurÒn. Kãminow. Y°rma. Bogçw. Neãpoliw. Kãlarnow. Mouse›on. ÉAkr°mba. ÉAdriãnion. ÖEdana. S¤klai. NÊmfion. M°tizow. ÉArgikianÒn. Bãzinow. Kassvpçw. Pary¤vn. GentianÒn. Prin¤ana. YÆsteon. KÊrrou. Gourass≈n. 107 Koumark¤ana. LimnhdÆrion. Bourbo≈dhn. Bãbaw. Krun¤ana. P°lekon. Lãghw. Krataiã. Fask¤ai. Plakidianã. ÑUgeã. Limnaa¤. ÖOption. Xãradrow. Kãssvpew. Kãndida Прокопије: Помиње овај топоним једино у De aedificiis, у каталогу утврђења у Македонији. ............. Kãndida, Kolob«na, Basilikå ÉAmÊntou, .............. Поред Кандиде у Македонији, Прокопије у истој четвртој књизи помиње и утврђење сличног имена Кандидијана (Kandid¤ana) које се налази у Мезији (код Трасмариске и Алтине) и које је обновљено након рушења у варварским упадима са Севера.455 У De bellis исти аутор помиње мушко име Kãndidow као име епископа града 455 Procopius, De aedificiis, IV, vii, 9. 108 Сергиопоља.456 Код каснијег аутора Паладија. графијом Kand¤da забележено је женско лично име ћерке стратега Трајана.457 Код Фотија458 забележено је мушко лично име KandidianÒw, које се такође јавља и у списковима великодостојника присутних на светим црквеним саборима, Ефешком 431 и Халкедонском 451 године, као и код Теодорета459 и Василија Цезарејског,460 Грегорија Назијанског461 и Јована Хризостома.462 Пач463 сматра да је Кандида, коју набраја Прокопије једна од вила италских великопоседника, као и све остале које завршавају карактеристичним латинским суфиксом. Са овим мишљењем , бар у погледу Кандиде, се не би могли сложити, јер у овом облику недостаје специфични латински посесивни суфикс за извођење имена вила од имена власника -iana. Неспорно је латинско порекло речи. Бешевлиев сматра да се ради о описном назвању, т. ј. супстантивираном придеву при чему се поред речи подразумева појам као што је turris (кула, осматрачница, крепост) или слично, што је веома прихватљиво мишљење.464 Лично име Кандидос је посведочено у Македонији, на натпису из Тесалонике. 465 Посведочено је и на бројним познолатинским натписима.466 Идентификација 456 Procopius, De bellis, II, v, 31; II xx, 2ff. , 15, 16. 457 Palladius Scr. Ecll. , Historia Lausiaca, 57, 1 “äHw kat' ˆpin ka‹ …w §n §sÒptrƒ ≤ makar¤a Kand¤da, ≤ TraÛanoË toË strathlãtou yugãthr, éj¤vw bi≈sasa ka‹ efiw êkron semnÒthtow §lãsasa, …” 458 Photius Scr. Ecll. , Bibliotheca, Codex 80, Bekker page 63b, 17. “sunekp°mpetai d¢ aÈto›w ka‹ stratÚw ka‹ stratopedãrxhw •kat°raw dunãmevw ÉArdaboÊriow ëma t“ paid‹ ÖAspari, ka‹ tr¤tow KandidianÒw.” 459 Theodoretus, Epistulae, Collectio Sirmondiana, Ep. 125, 28. 460 Basilius, Epistulae, Ep. 3, 1. 461 Gregorius Nazianzenus, Epistulae, Ep. 10, 1. 462 Ioannes Chrysostomous, Epistulae, Vo. 52, 633. 463 Patsch, Beiträge zur Völkerkunde von Südosteuropa V, 1, 156. Мишљење овог aутора наводи и Папазоглу, Македонски градови, 27. 464 Beševliev, Zur Deutung der Kastelnamen, 50. Упореди и примере: Marmãrata, Pãlmatiw, ÉRouboËsta. 465 IG X 2, 1 (Thessalonike); doc. 818 2 ÑErmiÒnh ka‹ Kãndidow L`Ê[`kƒ] t“ t`°knƒ mnÆmhw xãrin. 466 Late Antique Latin, Diehl, Inscr. Lat. Chr. Vet. I-II [ILCV] document 172, a, 2; Late Antique Latin, Diehl, Inscr. Lat. Chr. Vet. I-II [ILCV] document 2678, 4; Late Antique Latin, Diehl, Inscr. Lat. Chr. Vet. I-II [ILCV] document 1291, 2; Late Antique Latin, Diehl, Inscr. Lat. Chr. Vet. I-II [ILCV] document 1291, 6. Diehl, Inscr. Lat. Chr. Vet I-II [ILCV], doc. 4044. in parte aversa: 109 топонима којег помиње Прокопиј је непозната. У сваком случају можемо потврдити да је име утврђења латинског порекла, супстантивирани облик придева candidus, -a, -um са значењем ‘бео, светао’ које је у позној антици забележено и као лично име и когномен. Веселин Бешевлиев оставља отворену могућност да се у овом случају ради о облику који се налази у акузативу једнине, са претпостављеним предлогом ad Candidam, при чему се завршни назал изгубио.467 Kolob«na Прокопије: Помиње овај топоним једино у De aedificiis, у каталогу утврђења у Македонији. ............. Kãndida, Kolob«na, Basilikå ÉAmÊntou, .............. У Прокопијевом списку тврђава у Македонији налазимо и име Kolob«na. Исти завршетак имамо у Kastel«na (у списку обновљених утврђења у Дарданији), а само акцентом различит у TioÊgkvna (утврђење у области града Наиса). У старијим античким изворима нисмо нашли град или утврђење под овим именом у Македонији. Једино нас је фонетска блискост са луком Колофоњана ‘t«n Kolofvn¤vn limØn’ коју налазимо код Тукидида навела на помисао да се можда ради о луци у непосредној близини античке Тороне, на полострву Ситонија на Халкидици.468 Насупрот томе, Kandida. Eusebiae Macarius. Aelia Bictori- na posuit Aureliae Probae. aries, pavo Aeliae Augustille Celsus ben`e merenti. 467 Beševliev, Zur Deutung der Kastelnamen, 44. 468 Thucydides, Historiae, V, 2: “mãxvn ple¤ouw, naËw d¢ triãkonta. sx∆n d¢ §w Ski≈nhn pr«ton ¶ti poliorkoum°nhn ka‹ proslab∆n aÈtÒyen ıpl¤taw t«n frour«n, kat°pleusen §w tÚn KvfÚn lim°na t«n Torvna¤vn ép°xonta oÈ polÁ t∞w pÒlevw. ” 110 Плојергс је предложио емендацију текста истог места у тексту која гласи ‘kat°pleusen §w tÚn KvfÚn lim°na’ и она је прихваћена као исправнија и тачнија од многих каснијих истраживача, а уједно је потврђена и од античких аутора, као што су Страбон и Мела, који називају то место ‘лука Кофос’ (KvfÒw).469 У Арнолдовом коментару уз Тукидидов текст пише да се ради о луци Колофоњана која се налази у близини града Тороне, и нема никакве везе са малоазијским градом Колофоном.470 Аутору није познато зашто је уопште добила то име. Слично мишљење износи и један други преводилац и коментатор Тукидидовог текста, Џовет, који сматра да је Плојгерсова конјектура Kvf«n уместо Kolofon¤vn вероватна (могућа) али не и неопходна, будући да, како аутор каже, не можемо бити сигурни да није постојала лука која се из нама непознатих разлога звала лика Колофоњана.471 Хтели бисмо нагласити да смо ову варијанту читања Тукидидовог текста нашли и у не тако малом броју еминентних речника, приручника и монографија, који говоре о ‘луци Колофоњана’ и тиме практично дају предност оваквом читању Тукидидовог текста.472 Један од истраживача и коментатора Тукидидовог текста Хорнбловер,473 који иако признаје да постоји и читање ‘лука Колофоњана’ ипак прихвата Плојгерсову емендацију474 и сматра да поред сведочанства античких извора које смо и ми навели, оваквом ставу доприносе и објашњења која налазмо у лексикону Суда и у збирци пословица код Зенобија, где се у t«n Kolofvn¤vn V. et C. prima manu kolof≈nion f. QOUKUDIDOU SUGGRAFHS, The History of the Peloponesian war by Thucydides with notes chiefly historical and geographical, Thomas Arnold, 1842, Oxford, 177. 469 Strabo, Geographica: (VIIa 1, 32): “ÜOti éntikrÁ Kanãstrou, êkrou t∞w PallÆnhw, ≤ D°rriw §st‹n êkra plhs¤on KvfoË lim°now, ka‹ ı Torvna›ow kÒlpow ÍpÚ toÊtvn éfor¤zetai. ka‹ prÚw .”; P. Mela, De chorographia: II 3, 35. “[30] Tum Macedonum populi quot urbes habitant, quarum Pelle est maxime inlustris. Alumni efficiunt, Philippus Graeciae domitor, Alexander etiam Asiae. In litore flexus Megybernaeus, inter promunturia Derim et Canastraeum et portum qui Cophos dicitur urbes Toronen et Myscellam atque unde ipsi nomen est Megybernam incingit. ” 470 Ibid. 177. 471 Thucydides: translated into English with introduction, marginal analysis, notes and indices, by B. Jowwet, in two volumes, vol. II, Oxford, 1881, 286. 472 William Hazlitt, The Classical Gazetteer: A Dictionary of Ancient Geography, Sacred and Profane, Oxford University, 1851 116: “Colophoniorum portus, the n. harbour of Torone in Sithonia, Macedonia”. ; . Bailly, Dictionnaire: Kolof≈niow, a,on, de Kolophon; …Kolvfvn¤vn limÆn, Thc. 5, 2, port de Kolophoniens en Chalcidique; Pape-Benseler, Wörterbuch, v. s. Kolof«n..... Kolvfvn¤vn limÆn (ı), Hafen in Macedonien, in Chalcidice, unweit Torone, Thucydides. 5, 2. 473 S. Hornblower, A Commentary on Thucydides, Volume II: Books IV-V. 24, Oxford University Press, 2005, 425. 474 Hornblower S, A Commentary on Thucydides, vol. II, Books IV-V. 24, Clarendon Press, Oxford 1996, 425. (Pluygers, Mnemosyne 6, 1857, 287). Аутор даје предност читању Кофос уместо Колофонион. 111 познатој синтагми тиши од Торонског залива употребљава управо придев ‘kvfÒw’, са значењем ‘тих, миран спокојан, глух’ као именовање дотичне луке.475 Путописац Лик сматра да је Кофос ромејски облик придева kÒfow које налазимо и у тексту Зенобијеве пословице и да се очито ради о луци на полуострву Ситонија која је највероватније идентична са оном коју помиње Тукидид. Ипак, износи мишљење да би уместо Kolof≈nivn можда било исправније читање Kof«n.476 Можда најјачи аргуменат који набраја међу осталим доказима и горепоменути Хорнбловер, а с којим се слажу и други истраживачи је неспорна чињеница да се и данас залив који се налази 3 км. јужно од Тороне назива Куфо (KoufÒ), што представља модерну верзију старог античког имена.477 И поред ових заиста ваљаних доказа у прилог тези да се лука звала Кофос, ‘лука тишине’, а не ‘лука Колофоњана’, остаје отворена могућност да се утврђење које налазимо код Прокопија под именом Колобона налазило управо на месту луке поменуте код Тукидида. Најновија археолошка истраживања ове области којима је посведочено постојање кастела и тврђава из VI века у њој иду у прилог таквој идентификацији.478 Такође и чињеница да је Куфо и данас највећа природна и најбезбеднија лука на територији Грчке упућује на претпоставку да је на једном таквом стратешки важном месту подигнуто једно од одбрамбених утврђења каква, у својим списковима помиње Прокопије. Двоумили смо се по питању тумачења конкретног Прокопијевог облика имена утврђења Kolob«na. Према нашем мишљењу постоје два готово подједнако вероватна решења. Прво објашњење имена утврђења Kolob«na би ишло у правцу његовог поистовећења са kolof«na као акузативом једнине грчке именице kolof≈n, -«now, ≤. 475 Suda, Lexicon: “KvfÒterow toË Torvn°ow lim°now: per‹ Tor≈nhn t∞w Yrñkhw kale›ta¤ tiw kvfÚw limÆn. e‡rhtai d¢ ≤ paroim¤a, parÒson §n Tor≈n˙ t∞w Yrñkhw limØn stenåw ¶xei ka‹ makråw tåw épÚtoË pelãgouw katãrseiw, …w mØ ékoÊesyai to›w §n aÈt“ tÚn t∞w yalãtthw ∑xon. Parå kvf“p°rdeiw, §p‹ t«n édunãtvn. ” 476 Leake, Travels in Northern Greece, 119. “Kufo also is ancient, being the ordinary Romaic form of KvfÚw (deaf), which gave rise to the Greek proverb kvfÒterow toË Torvna¤ou lim°now, the harbour having been so called, according to Zenobius, because, being separated from the outer sea by two narrow passages, the noise of the waves was not heard in it. It was perhaps the same mentioned by Thucydides as the harbour of the Colophonii. ” 477 Упореди и: Greek & Roman Geography (ed. William Smith), 1854. Desdevises-Du-Desert, Geographie ancienne de la Macedoine, Paris, 1863, 374; 478 A. Dunn, Recent Research . . . . . : “Small late antique coastal emporia have been found onthe south and east coasts (for instance in the excavations of Greco-Roman Torone), and late antique imperial castra and castella, including 6th c. examples, are identifiable in this region and on the Via Egnatia on its northern edge. ” 2002, 559. 112 Није нам јасно због чега га Бешевлиев убраја међу имена тврђава наведена у номинативу множине средњега рода.479 Наша би претпоставка била да облик Колобона заправо представља фонетску варијанту грчkog Kolofon. Наиме познато је да се у старомакедонском глас b одговара грчком f од праие. bh (уп. мак. B°roia према гр. F°roia,мак. B¤lippow према гр. F¤lippow, мак. kebalÆ према гр. kefalÆ) и да је управо то истраживачима један од главних аргумената за мишљење да је старомакедонски језик био различит од грчког.480 Грчка именица kolof≈n има значење ‘врх, брдо, узвишење, највиша тачка, завршетак’. Код Хесихија налазимо више објашњења значења тог термина.481 Свакако нас занима највише његова употреба као име места. Према Фрисковом мишљењу, сама по себи вероватна веза са обликом kolvnÒw преко kolaf≈n од ие. qolṇ-bho, озбиљно се доводи у питање управо због малоазијског топонима, који је несумњиво страног порекла.482 Шантрен је по питању порекла такође неопредељен, с тим што примећује да реч својим обликом подсећа на kol≈nh ‘висина, врх’, а да је малоазијски Колофон такође био смештен на једном узвишењу. Преко kolvnÒw kolof≈n се може везати са лат. collis, енг. hill. При том би и семантика ‘врх, брдо, узвишење’ свакако одговарала физичкој позицији једног утврђења. Уколико овде претпоставимо честу и познату промену o/v није неопходно да тумачимо Колобону као коруптелу или фонетску варијанту за Колофон, већ можемо потражити друго могуће објашњење тог имена. Прокопијев облик Kolob«na бисмо могли везати са грчким придевом kolobÒw, Æ, Òn, са значењем ‘осакаћен, кратак, скраћен, са откинутим врхом’ који представља проширење експресивним суфиксом - bow придева kÒlow који има исто значење. Код Прокопија, у истом делу о грађевинама тај придев је, поред имена утврђења у Македонији, употребљен још два пута и то, може се рећи, у истом контексту.483 На 479 Beševliev, Zur Deutung der Kastelnamen, 47. 480 Упореди и: Katicic, Ancient languages of the Balkans, 111. 481 Hesychius, Lexicon: “kolof≈n· ı koliÒw. ka‹ fixyËw poiÚw yalãssiow. μ tÚ m°ga ka‹ ÍchlÚn ékrvtÆrion. ka‹ §p‹ pay«n, ≥toi sumfor«n, lam bãnetai AS. μ tÚ ˆnoma pÒlevw. *kefãlaion A, ka‹ tÚ t°low, ≥goun tÚ p°raw toË prãgmatow AS” 482 Frisk, GEW I, 904. И Шантрен у Chantraine, La Formation, 162 такође заступа мишљење да су речи које завршавају на -vn, међу којима нарочито истиче реч kolof≈n, имају обскурно, у сваком случају туђе порекло. 483 Procopius, De aedificiis, 2, 1, 14: “Pr«ta m¢n oÔn tÚ te›xow (kolobÒn te går ∑n komidª, √p°r moi e‡rhtai, ka‹ to›w §pioËsi diå taËta §pimax≈taton)éprÒsodÒn te ka‹ êmaxon ˜lvw to›w polem¤oiw §skeuãsato e‰nai. 113 оба места односи се на именицу te›xow и има значење ‘низак’ објашњавајући стање у коме су се налазили бедеми утврђења који су због недовољне висине лако могли бити савладани од стране нападача. На основу тога могли бисмо закључити да је и тврђава Kolob«na коју аутор помиње у Мекедонији била једна од оних које су првобитно имале ниске бедеме, а император Јустинијан их је накнадно утврдио подигавши бедем одговарајуће висине и ширине и тиме побољшавши њихову одбрамбену моћ, како је то и детаљно описано на примерима других тврђава у деловима текста где је овај придев употребљен. Чињеница да у списку о Македонији аутор није поделио, како то иначе ради, новоподигнуте и обновљене тврђаве, можемо претпоставити да би Колобона била једно од старијих утврђења која су додатно била обновљена. Сматрамо да би требали напоменути да је на територији која је насељена Илирима међу топонимима веома продуктиван суфикс –ona (Albona, Aenona, Flanona, Narona, Salona). Ипак ценимо да је веоватноћа да се ради о овом суфиксу на нашем примеру веома мала, будући да се ни у Прокопијевим списковима за Нови и Стари Епир не налази ни једно утврђење чије име завршава на –ona. Свакако, не треба се ни потуно одбацити и могућност да облик Kolob«na у македонском списку представља искривљену/погрешну варијанту читања имена утврђења Kolofvn¤a које налазимо као последње набројано у спику обновљених утврђења у Старом Епиру. Basilikå ÉAmÊntou Прокопије: Помиње овај топоним једино у De aedificiis, у каталогу утврђења у Македонији. ............. Kolob«na, Basilikå ÉAmÊntou, Mel¤xiza, .............. 2, 9, 19: “ [⁄] t“ m¢n går t∞w ofikodom¤aw kolob“ §sbatå pÒnƒ to›w polem¤oiw §g¤neto, éde°steron §w aÈtå §sphdçn ¶xousi, t“ d¢ sten“ l¤an éfÊlakta, oÈk §xÒntvn tÚ parãpan t«n §ntaËya frour«n ˜poi ín •st«tew émÊnointo. ” 114 Basilikå ÉAmÊntou представља још један пример имена тврђаве које се јавља једино код Прокопија, што отежава идентификацију на терену. О идентификацији овог топонима је писано веома мало. Једино Мајкл Викерс484 у чланку посвећеном другим топонимима, (Терма и Тесалоника), успут помиње да се од Прокопијевог списка утврђења у Македонији пре свих осталих може управо Basilikå ÉAmÊntou идентификовати са старом македонском престоницом Ајга/Едеса.485 При том аутор не даје никакву аргументацију за овакво тврђење. Наша претпоставка је да се аутор можда повео за Хамондовим мишљењем да је насликана гробна циста (I) у оквиру великог тумулуса у Вергини (Ајги) заправо место где је погребен Аминта III.486 Насупрот овоме, касније је Еуген Борза показао да не постоје никакви докази да се било шта из краљевских гробница код Вергине може везати за име Аминте III.487 Засад. једино нам може бити од помоћи лингвистичка анализа назива овог утврђења. Имајући у виду прву реч сложеног (композитног) имена, наша разматрања крећу се у два правца. Прво тумачење значења придева basilikã иде у правцу прихваћања његовог значења: ‘краљевски двор/палата или краљевски трезор’. Први део имена је супстантивирани придев, tÚ basilikÒn од именице basileÊw,ı. ‘краљ’, по свему судећи овде у номинативу/акузативу множине, (tå) basilikã,са изостављеним чланом. Други део сложеног имена је лично име ÉAmÊntaw, које се налази у генетиву једнине (ÉAmÊntou). Име Аминта, које је епиграфски посведочено у хеленистичко-римско доба, Папазоглу сврстава у трећу групу тзв. грчкомакедонских имена у коју спадају имена грчког порекла која су до краја остала типична за Македонце и Македонију.488 Поред шире употребе, ово име је свакако најпознатије као династичко име краљевске куће Македонаца. Такву асоцијацију у нашем случају појачава и употреба придева basilikå поред њега. Будући да је најпознатији од свих владетеља који су носили ово име у македонској династији Аминта III, отац Филипа II, претпостављамо да је Прокопијево 484 M. Vickers, „Therme and Thessaloniki“, Ancient Macedonian Studies in honor of Charles F. Edson, 158 Institiute for Balkan Studies -158 Thessaloniki, 1981, 330; у даљем тексту Vickers, Therme and Thessaloniki. 485 Идентификација Ајге са Едесом је такође застарела и нетачна, насупрот Хамондовој тези о Ајга/Вергина претстављене 1968 године. 486 Hammond, „The evidence for the Identity of the Royal Tombs at Vergina“, 1982, in W. L. Adams, E. N. Borza (eds) Philip II, Alexander the Great and the Macedonian Heritage. Washington DC, 111-127, 115. 487 Опширније види код E. Borza, In the Shadow of Olympus, In the Shadow of Olympus, The Emergence of Macedon, Princeton University Press, 1990, 297. у даљем тексту: Borza, In the Shadow of Olympus. 488 Папазоглу, Етничка структура, 75. 115 утврђење повезано са његовим именом. У речницима налазимо да супстантивирани облик придева у средњем роду tÚ basilikÚn има, поред осталих, и значење ‘краљевска палата/двор или краљевски трезор/ризница’.489 Према мишљењу Шантрена, придев basilikÒw, који замењује ранији облик придева bas¤leiow, употребљава се и код Херодота, а нарочито је карактеристичан за каснији развој грчког језика у супстанитивираном облику tÚ basilikÒn који означава ‘све оно што се односи на краљевски трезор’.490 Имајући у виду све ово, сматрамо да би име Прокопијевог утврђења могло бити везано за краљевским двором или краљевским трезором македонског владетеља Аминте III. У речнику личних имена Папе-Бенселера под одредницом basilikÆ, ≤, стоји значење: ‘краљевска грађевина, раскошна (величанствена) јавна зграда за судске расправе и за јавни промет’. У истој одредници је поменут и Прокопијев топоним Basilikå ÉAmÊntou, коме је дато значење ‘краљевска столица/престоница’. Краљевска палата, као део најзначајнијих грађевина у Пели, археолошки је потврђена ископавањима из 1957 године, када је и утврђено да цитадела укључује не само узвишење које се налазило на месту данас познатом као Стара Пела (Palaiå P°lla), него и оно које се простире западно од њега.491 Преношење македонске престонице из Ајге у Пелу је, према мишљењу већине истраживача који се углавном позивају на старе изворе, извршено у време владавине македонског краља Архелаја (413-399 п. Х. ).492 Ономастички материјал и археолошки остаци такође потврђују значајну македонску миграцију у Пели.493 У односу на питање да ли је македонска престоница пренесена из Ајге у Пелу за време владавине Архелаја или Аминте III, сматрамо да би било коректно да поменемо, по нама изванредну студију Хацопулоса, у којој овај излаже тезу да је престоница пренесена онамо касније, у време владавине Аминте III.494 При том он име Прокопијевог утврђења Basilikå 489 Bailly, Dictionnaire s. v. basilikÒw,h,on, 351. 490 Chantraine, Dictionnaire. , 169. 491 Ph. Petsas, Pella. Alexander the Great's Capital, Institute for Balkan studies 182, Thessalonique, 1978, 133. 492 D. Kanatsoulis, „ÑArx°laow ka‹ afl metarruymflseiw toË §n Makedon¤a“, Thessalonike 1948, 77-82; Ch. Edson, Early Macedonia, Ancient Macedonia I, Thessalonike 1970, 36; N. G. L. Hammond and G. T. Griffith, A History of Macedonia II, Oxford 1979, 139-40, 150; у даљем тексту: Hammond , A History of Macedonia II. 493 Hammond, A History of Macedonia II, 56; Hatzopoulos, 1996b, 171-73; Nielsen, An Inventory of Archaic and Classical Poleis, 805. 494 M. B. Hatzopoulos – L. D. Loukopoulou , Two Studies in Ancient Macedonia Topography, “I Strepsa: A Reconsideration, or New Evidence on the Road System of Lower Macedonia, Melethemata 3, Athens, 1987, 41-44; у даљем тексту: Hatzopoulos – Loukopoulou, Two Studies. Исто мишљење аутор 116 ÉAmÊntou, наводи као пресудни аргуме-нат у прилог својој тези. Аутор показује да у рановизантијском периоду, када је римска Пела већ напуштена, археолошка и епиграфска сведочанства потврђују да је и поред депопулације места, и даље опстојало само једно мало насеље на старој акрополи, на којој је археолошки потврђено да се налазила стара краљевска резиденција.495 Он наводи да је природно да ово мало насеље, које је вероватно обновљено и наново утврђено од Јустинијана, носи име Basilikå ÉAmÊntou, а главну потпору за овакво становиште налази у веома честом именовању овог места као Palatia или Palatitzia у делима путописаца из знатно познијег времена.496 Истраживач Борза сматра да је ова теза свакако вредна пажње, али не и довољно убедљива. 497 Наде Проева у историјским коментарима уз Делакулоншов путепис, премда није категорична у свом тврђењу, такође даје предност тези да је Архелај пренео престоницу у Пелу, иако сам путописац у тексту излаже супротно мишљење.498 У сваком случају, независно од тога којој од ових теза дајемо предност, логичније је претпоставити да се Прокопијево утврђење везано уз име Аминте (будући да је овај био на престолу после Архелаја) налазило у самој новој престоници Пели или у њеној околини, а не у Ајги као што сматра Викерс (при том још и погрешно поистоветивши Ајгу са Едесом). И један грчки извор, Страбон, у седмој књизи, говорећи о Пели даје нам податак да се тамо одавно налазила македонска државна ризница.499 То потврђује и римски историчар Ливије.500 излаже и говорећи о Пели у делу који описује територију Македоније у студији: Nielsen , An Inventory of Archaic and Classical Poleis, 805. 495 Chr. Makaronas, „Άνασκαφαί Πέλλης 1957-1960“, Deltion 16 (1960) 81. ; M. Siganidou, „ 'Ανασκαφή Πέλλας“, Praktika, 1981, 51-53; eiusdem, Praktika 1982, 61-62 and 531-35. 496 Pouqueville 453; Leake, Travels in Northern Greece, 261; Delacoulonche 184; Struck, Fahrten in Chalkidike, 85; Abbé Belley, Observations sur l'histoire et sur les121 monuments de la ville Thessalonique“, MAI , 38 , 1777, 122; Meletios, Gevgraf¤a palaiã ka‹ n°a, Venice, 1807, 473. 497 Borza, In the Shadow of Olympus, 296; Makedonika, Essays by Eugene N. Borza, ed. by Carol G. Thomas for the Association of Ancient Historians, Claremont, 1995, 131. 498 А. Делакулонш, Лулката на македонската државност од Халијакмон до Аксиј, Historia antiqua macedonica, книга 6, Охрид 2000, 178. 499 Strabo, Geographica, VII, 20: “P°lla §st‹ m¢n t∞w kãtv Makedon¤aw ∂n Bottia›oi kate›xon· §ntaËy' ∑n pãlai tÚ t∞w Makedon¤aw xrhmatistÆrion·” 500 T. Livius, Ab Urbe Condita, 44, 45: “consul a Pydna profectus cum toto exercitu die altero Pellam peruenit et cum castra mille passus inde posuisset, per aliquot dies ibi statiua habuit, situm urbis undique aspiciens, quam non sine causa delectam esse regiam aduertit. sita est in tumulo uergente in occidentem hibernum; cingunt paludes inexsuperabilis altitudinis aestate et hieme, quas restagnantes faciunt Phacus in ipsa palude, qua proxima urbi est, uelut insula eminet, aggeri operis ingentis imposita, qui et murum sustineat et umore circumfusae paludis nihil laedatur. muro urbis coniuncta procul uidetur; diuisa est intermurali amni et 117 Мишљење да се утврђење Basilikå ÉAmÊntou налази на акрополи Пеле у својој познатој монографији о Пели износи и истраживач Деспина Папаконстандину - Диамандуру.501 Друго размишљање у вези са значењем првог дела сложеног имена Basilikå (ÉAmÊntou) иде у правцу његовог другачијег тумачења. У оксфордском визанатијском речнику502 налазимо објашњење термина: Basilica (basilikÆ) ‘врста црквене грађевине (зграде)’. Базилика је служила као стандардни црквени тип све до 6 века после Христа, а градила се и у каснијем периоду, иако ретко. Слично објашњење даје нам и Димитраку.503 Софоклис под одредницом ≤ basilikÆ, sc. ofik¤a (basilika) даје значење ‘базилика, ранохришћанска црква’.504 Истраживач Михаеску у свом познатом делу о латинском језику у југоисточној Европи у оддељку у коме пише о лексици присутној на латинским натписима у групи хришћанских термина помиње и термин basilica, дефинишући га као ‘базилика, секуларна грађевина и место за сусрете, а касније и црква’.505 Римска колонија Пела, која је тај статус добила у време Августа, основана је, према налазима на терену, око 1, 5 км. западно од хеленистичког насеља, северно од места које је познато под именом бање Терме или бање Александра Великог, поред старог Егнацијевог пута на узвишеном месту познатом у отоманском периоду под именом Алаклиси, данашње Аји Апостоли.506 Археолошка ископавања су показала да се ради о насељу заштићеном бедемом који датира од III века после Христа, а које је по свом обиму знатно мање од хеленистичког насеља. Материјални налази, остаци грађевина, монете, грнчарија који потичу из периода четвртог и петтог века после Христа потврђују наставак живота колоније и у ранохришћанском периоду. Из овог периода је и пронађена ранохришћанска базилика, за коју се, на основу ископаних зидова, сматра да је уништена тек почетком седмог века, али то место је било eadem ponte iuncta, ut nec oppugnante externo aditum ab ulla parte habeat, nec, si quem ibi rex includat, ullum nisi per facillimae custodiae pontem effugium. et gaza regia in eo loco erat; ” 501D°spoina Papakvnstant¤nou-DiamantoÊrou, P°lla, I ÉIstorikÆ §piskÒphsiw ka‹ martir¤ai, didaktorikÆ diatribÆ §n ÉAyÆnaiw 1971, 93-4. 502 The Oxford Dictionary of Byzantium, Volume I, 266. 503 Dhmhtrãkou, Mega Lejikon ..., 1361. “basilikÆ, tÊpow naoË xristianikoË katå tÚ sx°dion t∞w §n ÑR≈mh basilik∞w stoçw:”; Види и Chantraine, Dictionnaire: basilikØ (stoã ) “basilique”. 504 Sophocles, Greek lexicon, 302. 505 Mihǎescu, La langue latine, 310. 506 Ph. Petsas, Pella. Alexander the Great's Capital, Institute for Balkan studies 182, Thessalonique, 1978, 39. 118 настањено и у следећих неколко векова.507 Зидови базилике према северу и југу показују да се заправо у овом случају не ради о једној цркви, него о ширем меморијалном комплексу. Истовремено, присуство остатака бедема мало даље на истоку, даје могућност да се место базилике сматра повезаним са утврђеним комплексом. Ови налази остављају отворену могућност да се управо овде налази тврђава Basilikå ÉAmÊntou - литерарно посведочена код Прокопија, што би свакако представљало доказ наставка живота насеља током шестог века после Христа. Реч базилика, која представља супстантивирани облик од придева basilikÒw,-Æ,-Òn ’краљевски’, у женском роду basilikÆ stoã, како смо видели, прво је означавала место на коме краљ пребива и имала је секуларно значење. У римско време означавала је грађевину где су се вршиле судске расправе и одвијала јавна трговина, углавном смештену у центру насеља. Са доласком хришћанства, хришћанска црква се почела градити у облику базилике, па је на тај начин и преузела њено име. Наш топоним потврђује да се највероватније заправо ради о елиптичној варијанти имена. У првом случају би то било првобитно basilikÆ (§kkles¤a, ofik¤a, stoã), чије је значење ‘краљевска црква/кућа/просторија’ касније преузело само basilikÆ које добива значење ‘црква/базилика као ранохришћанска црква’. У прилог овом тумачењу иду археолошки налази ранохришћанске цркве на терену које смо поменули. У другом случају би се радило о basilikÒn (tamie›on), ‘краљевском ризницом/трезором’, које је у овом случају прихватљивије објашњење будући да је други део сложеног имена име македонског владетеља Аминте. Прихватљивије је и језички јер је Basilikã номинатив/акузатив множине средњег рода, а не номинатив женског рода. Овде бисмо указали на још једно сведочанство везано за име краља Аминте III. Наиме, каснији извор Елије Аристид даје нам податак о првим и јединим примерима деификације владара пре Александра у Македонији, а то је био случај управо са Аминтом III и Филипом II.508 Схолијаст уз Демостена још је презинији, обавештавајући 507 Πέτκος Α., „Ανασκαφή παλαιοχριστιανικής βασιλικής Νέας Πέλλας“: οι πρώτες εκτιμήσεις στο Γνωριμία με τη Γη του Μεγάλου Αλεξάνδρου. Πρακτικά Επιστημονικής Διημερίδας (Θεσσαλονίκη 15-16 Ιουνίου 2002), Θεσσαλονίκη 2003, 63-79; Πέτκος Α., „Πρώιμη Βυζαντινή Πέλλα“ στο Η Πέλλα και η περιοχή της, Θεσσαλονίκη 2003, 98-101. 508 Aristides, Rhet. Aelius, Symmach. , 480, 18. ; види и: The Cambridge ancient history, Volume 7, Part 1, 90. 119 нас о храму посвећеном Аминти (такозвани Аминтијон) који је подигнут у Пидни,509 И поред мишљења која озбиљно доводе у питање веродостојност тих података, ипак остаје чињеница да су неки извори забележили постојање храма у у Пидни у којем је Аминта уживао владарски култ.510 Тиме би Пидна, иако са малом вероватноћом, такође могла бити потенцијална локација Прокопијевог утврђења. Mel¤xiza Прокопије: Помиње овај топоним једино у De aedificiis, у каталогу утврђења у Македонији. ....... Basilikå ÉAmÊntou, Mel¤xiza, Paskçw, .............. О утврђењу под овим именом истраживачи уопште нису писали. Једино је забележено у речнику личних имена, где сазнајемо да би име овог утврђења требало довести у везу са местом које се налази у западном делу Македоније (тачније у области Линкестиди) поменутом у позноантичком итинерарију као станица за мењање коња (mutatio) Melithonus на познатом путу Via Egnatia, која се налази између станица Heraclea и Grande.511 Према подацима Барингтоновог атласа, ова станица се највероватније налазила у близини места Като Калиники, на територији данашње Грчке. Хамонд сматра да је име станице Melithonus транслитерација генитивског облика Melit«now и да је име добила према блиској притоци реке Еригон која је носила име Melit≈n.512 Са овим мишљењем се Фанула Папазоглу с правом не слаже.513 У 509 Scholia in Demosthenem, Orationes.1, 41a, 6: “PÊdna pÒliw Makedon¤aw. aÏth ép°sth toË ÍpakoÊein Fil¤ppƒ, ka‹ §strãteuse kat' aÈt∞w ka‹ per‹ taÊthn toioËtÒn ti sun°bh· …w går kéke› tinew proded≈kasin, e‰y' Ïsteron gnÒntew ˜ti oÈk ín aÈt«n fe¤saito, ¶fugon §p‹ tÚ ÉAmÊntion flerÚn toË patrÚw aÈtoË·” 510 J. Roisman, I. Worthington, A Companion to Ancient Macedonia, Wiley- Blackwell, 2010, 161. ; G. Bugh, The Cambridge companion to the Hellenistic world, Cambridge University Press, 2006, 27. 511 It. Hier. , 606, : “ mutatio Melithonus – mil. xiii”. 512 N. G. L. Hammond, A History of Macedonia, Vol. I, New York 1981; у даљем тексту: Hammond, A History of Macedonia, I 57. 513 Papazoglou, Les Villes, 268; 120 својој књизи о путу Via Egnatia Саливен излаже мишљење да име ове станице има значење ‘кошница, пчелињак’.514 Има један други топоним у чијој основи лежи реч m°li, m°litow, а то је име града у Илирији, забележено једино код Полибија и Стефана Бизантинца као Mel¤toussa.515 Још једна станица на Егнацијевом путу би се могла повезати са нашим утврђењем, Melissurgin, забележена на деоници пута између Тесалонике и Кипселе, непосредно пре Аполоније у Антониновом итинерарију и на Појтингеровој табли.516 Према Саливену, ова станица одлично одговара местусавременог села Агиос Василикос.517 Име Мелисургин везано је за именицу (tÚ) melitourge›on, која у позније време добија значење место на коме се производи мед, пчелињак.518 Именица има и облик melissourge›on, који фонетски одговара. Напомена у одредници речника личних имена заправо је покушај тумачења порекла имена Прокопјевог утврђења као изведенице од старе и познате праиндоевропске основе *meli(t)- са значењем ‘мед’ или * melit –ya > m°lissa (-tta) са значењем ‘пчела’.519 Већ смо видели да су топоними везани са овом основом чести у овом делу Балканског полуострва: Mel¤taia у Тесалији, M°lita на Сицилији, Mel¤tousa у Илирији. Врло је вероватно да је Прокопијев облик коруптела од ове основе и може бити доведен у везу са било којим од горепоменутих топонима. Прокопијево утврђење може бити везано и за придев meil¤xiow са значењем ‘благ, пријазан, умиљат’, веома познат као епитет врховног бога Зевса. Култ божанства са овим епитетом био је веома раширен на хеленском тлу (Атина, Аргос), али и на територији римске империје као култ Јупитера (Iuppiter Melichius).520 Под именом Me¤lixow познат је и суви поток који се улива у море око 2, 5 км северно од центра 514 F. O'Sullivan, The Egnatian Way, Harrisburg 1972, 77. 515 Polybius, Historiae, XIII 10, 9; S. Byznatinus, Ethnica, 443. 516 It. Antonini, Melissurgin, ( a Thessalonica M. P. XX. ). Tab. Peunt. Melissurgin (a Thessaonica XVIII. ). 517 F. O'Sullivan, The Egnatian Way, 1972, 97. 518 Dhmhtrãkou, D., M°ga lejikÒn... s. v. melitourge›on (tÚ), mtgn. tÒpow §n ‘ g¤netai m°li, melissourge›on: Neil.180B. 519 Etym. Guidianum, 385, 10. M°lissa, oflone‹ m°liza, ≤ pçsin §fizãnousa to›w karpo›w· m∞la går katå pãnta e‡rhtai ofl karpo‹ t«n botãnvn, ˜yen ka‹ polÊmhlow g∞. 520 Etymologicum Guidianum, (384, 7): Meil¤xiow, parå tÚ m°li m°lixiow· ka‹ pleonasm“ toË i meil¤xiow. Zonaras, Lexicograph. Pseudo. - Lexicon (1342, 3): [Me¤lixow] ka‹ meil¤xiow. ı pròow. [ka‹ pra#ntikÒw. ] parå tÚ m°li, Àw tinew fas‹n, μ épÚ toË m°low, m°likow, ka‹ tropª toË k efiw x ka‹ énabibasm“ toË tÒnou m°lixow, ka‹ pleonasm“ toË i me¤lixow. 121 Патре у Ахаји.521 Поред тога, име Me¤lixow забележено је и као лично име.522 Реч је забележена и у еолском облику mell¤xiow, што би ишло у прилог извођењу имена нашег топонима управо из овог божанског епитета Mel¤xiza < *Mell¤xidia. Облик имена Прокопијевог утврђења је морфолошки интересантан због неуобичајеног завршетка -iza. Речи са овим завршетком су релативно ретке у грчком језику. Код овог аутора срећемо имена утврђења која се завршавају на -za (Kãpaza. ÉAkr°nza. P°ntza. G°rmatza. Lãboutza. ÖArsaza. Kantabazã), док је Mel¤xiza једино утврђење са наставком -iza. Познато је да је велики број речи са завршетком -za су у грчком језику образован суфиксима -io –ia, при чему - представља комбинацију -j са консонантима d или g (осим у случајевима где z потиче од оригиналног sd).523 У вокабулару античких аутора речи са овим завршетком су у највећем броју топоними или имена језера.524 Уочљиво је да су већина њих утврђена места (êkra, froÊria) и то на територији Мале Азије и Северне Африке. Не бисмо се могли сложити са мишљењем Љ. Станковске, која убраја Прокопијев топоним међу топонимима са словенским наставком -ица.525 Она изводи име овог утврђења *Мелиха од личног имена Мелих, женски род -а супстантивиран суфиксом -ица после елизије именице ‘тврђава’. Мишљења да су се у грчком језику веома рано (још у периоду IV-VI века ) развили суфикси -itsi/itsa су недовољно и несигурно аргументирана.526 Иако је Прокопије као аутор из VI века у својим делима писао о словенским упадима са севера, сматрамо да на територији коју он опредељује као Македонија нема имена која би могла бити језички протумачена као словенска, пре свега због чињенице да је топонимија ипак најконзервативнији део вокабулара сваког језика. 521 V. Georgiev, „Die Herkunft der Namen der grösten Flüsse der Balkanhalbinsel“, Балканско езикознание, 1959, Vol 1, 5-27, 23. 522 Central and Northwest Greece, IG VII [Megarid, Oropos, Boiotia]247, 21; 296, 5; Attica, IG II/III 2, 2003, II, 55.; 2097, face A front, II, 193. 523 Buck-Peterson, Reverse Index of Greek Nouns and Adjectives, The University of Chicago Press, Chicago Illinois, rep. 1970, 744. 524 Polyb, Historiae, XIII, 10, 1: Bãdiza, pÒliw t∞w Brett¤aw,; Stephanus, Ethnika, 625, 11: T¤riza, pÒliw Paflagon¤aw,; F. Arrianus, Historia Indica, 17, 16: Ku¤za pÒliw ,; Pomponius Mela, I, 32, 2: Quiza castellum; Strabo, Geogr. XII, 3, 28, Theophanus, Fragmenta, fr. 6, 15: Basgoidãriza froÊrion; Procopius, Historia arcana 30, 8, 3, Suda, Lexicon, delta 29, : Dak¤biza, ˆnoma tÒpou; Nicetas Choniatus, Historia, XXVII, 6, 2, Cinnamus Joannes, Epitome rerum ab Joanne et Alexio Comnenis gestarum, XIX, 11: P¤za, froÊrion; Theognostus Gramm. Canones sive De orthographia, 591, 5, Hecataeus Fragmenta, fr. 355, 1: DoÊriza l¤mnh; Josephus Flavius, De bello Ioudaico libri VII, i, 368, 4: ÖOrmiza pÒliw ; Craterus, Hist. , Fragmenta, fr. 3, 1: Tur°diza, pÒliw Yrãkhw, код Theognostus Gramm. fr. 62, 1 са измењеном графијом TurÒdiza. 525 Љ. Станковска, Топонимите со суфиксот -ица во Македонија, Скопје-Прилеп, 2001, 271. 526 П. Хр. Илиевски, „За потеклото на -its- суфиксите во грчкиот“, Балканолошки лингвистички студии, со посебен осврт кон историскиот развој на македонскиот јазик, Скопје, 1988, 274. 122 AÈl≈n Прокопије: помиње га као тврђаву у оквиру каталога топонима у Македонији: ............ Paskçw AÈl≈n BolbÒw ............ Најстарији помен топонима Аулон налазимо код Тукидида у Историји Пелопонеских ратова.527 Описујући поход војсковође Брасиде који је кренуо на Амфипољ обавештава нас да се овај накратко зауставио с војском код Аулона и Бормиска и лоцира их на месту где се језеро Болбе (данас Волви) улива у море. Од овог описа постаје јасно да су се ова два топонима налазила релативно близу један другом и да се налазе у области Мигдонији, на источној страни језера Волви. Именица aÈl≈n, «now, ı у старогрчком језику има више значења: теснац, долина, прелаз, а затим и ров, канал. Семантички се нарочито одвајају два значења, која су потврђена и у одредницама лексикографа.528 Код Хесихија налазимо објашњење појма: аулон: уско издизање из воде, и место које има пуно воде.529 Друго значење је такође објашњено код Хесихија, а преузима га и лексикон Суда: влажна места. долине (или) широка/пространа места око планина.530 Вероватно је ово значење било пресудно да неки истраживачи, као Хамонд на пример, посумњају да се у наведеном делу Тукидидовог текста заправо не ради о топониму Аулон, већ да се термин односи на конфигурацију терена, наиме на долину или каналу који преко реке Рихиј води до Стримонског залива.531 Сличну анализу Тукидидовог текста прихвата и Фанула 527 Thucydides, Historiae, IV, 103: “ ÉEp‹ taÊthn oÔn ı Bras¤daw êraw §j ÉArn«n t∞w Xalkidik∞w §poreÊeto t“ strat“. ka‹ éfikÒmenow per‹ de¤lhn §p‹ tÚn AÈl«na ka‹ Borm¤skon, √ ≤ BÒlbh l¤mnh §j¤hsin §w yãlassan, ka‹ deipnopoihsãmenow §x≈rei tØn nÊkta. ” 528 Упореди: N. K. Moutsopolow, Rentina I, Oi Mugdonikew poleiw Aulvn, Bromiskow, Areyousa kai o tafow tou Euripidou, Yessalonikh, 1995, 8. 529 Hesychius, Lexicon: “aÈl≈n· stenØ énaforå toË Ïdatow. ka‹ leim≈n, μ ¶fudrow tÒpow ” “aÈl«new· ofl §p' eÈye¤aw tÒpoi…. ” 530 “a) aÈl≈nvn· (Eur. Rhes. 112) . . . b) * fãraggew <μ> tÒpoi plate›w per‹ tå ˆrh (Paralip. 1, 12, 16) vgAS ” Suda, Lexicon: “AÈl«new: fãraggew, μ tÒpoi plate›w per‹ tå ˆrh. ” 531 Hammond, A History of Macedonia, I, 186; Пре њега ово мишљење је заступао и A. W. Gomme, A Historical Commentary on Thucidydes, vol. III, Oxford, Clarendon Press, 1956, 574-5; Упореди и: M. XrisoxÒow, „Tå makedonikã T°mph ≥toi tå stenã t∞v ÉAreqoÊshv“, FilologikÒv SÊllogoj ParnassÒv, ÉEpethr¤v ¶tov H', §n ÉAqÆnaiv, 1904, 35-45, 43; A. Struck, Makedonische Fahrten, I Chalkidike, 74. ; M. 123 Папазоглу.532 Ово мишљење у новије време заступа и Мартина Анри- Перен,533 која поред тога износи мишљење да је било какво везивање старих имена топонима као што је на пример и Аулон, са контекстом у коме пише Прокопије у VI веку неприхватљиво, са чиме се не можемо сложити у потпуности. Наше мишљење по овом питању је следеће. С обзиром на синтактичку анализу текста и графију који је Тукидид употребио, а имајући у виду да се исти топоним као утврђење у Македонији јавља и код Прокопија у VI веку, сматрамо да се ради о топониму Аулон, који вероватно никада није ни био прави град, као што наводи и Папазоглу,534 већ је имао више стратешки значај, због чега је вероватно и утврђен у Јустинијаново време и забележен међу осталим тврђавама у Македонији. Мишљење да се ради о топониму Аулон заступали су истраживачи Џејмисон који између осталог преноси и тврђење Каду-а који упућује на остатке утврђења на западном улазу у клисури Рендина, док је Муцопоулос још конкретнији у својим тврђењима смештајући га у близини места Суљани (Kato Stavros).535 У прилог оваквом тумачењу је и сведочанство које нам даје Стефан Бизантинац, када наводи велики број топонима под овим именом.536 То је још један доказ више да се ради о топониму/утврђеном месту Аулон, који се налази у Мигдонији, на источној страни језера Волви. Значење имена упућује да се ради о топониму који се налази у теснацу преко којег се река Рихиј излива у Стримонски залив, (код прелаза Рендина) и тиме заузима једно изузетно стратешко место за одбрану територије Мигдоније према истоку.537 Zahrnt, Olynth und die Chalkidier: Untersuchungen zur Staatenbildung auf der Chalkidischen Halbinsel im 5. und 4. Jahrhundert v. Chr, München, 1971, 167; у даљем тексту Zahrnt, Olynth und die Chalkidier; RE II, 2414 s. v. aulon. 532 Papazoglou, Les villes, 223, нап. 70. 533 M. Henry - Perrin, Aulon de Macédoine Euripide et la Via Egnatia: Recherches de Géographie Historique en Macédoine Orientale, 243; У даљем тексту: Henry – Perrin, Aulon de Macédoine. 534 Папазоглу, Македонски градови, 165. 535 M. A. Jameson , „The Vowing of a“pelanos”, American Journal of Philology, Vol. LXXVII, 1, 1956, 60, 55; Moutsopoulou, N.K., RENTINA I, MUGDONIKES POLEIS AULON, BROMISKOS, AREYOUSA KAI O TAFOS TOU EURIPIDOU, KENTRO BUZANTINVN EREUNVN, YESSALONIKH, 1995, 17. 536 Stephanus, Ethnica: “AÈl≈n, pÒliw Lakvnik∞w, m¤a t«n •katÒn· ı pol¤thw AÈlvn¤thw. deut°ra pÒliw ÉArkad¤aw· ı pol¤thw AÈl≈niow. tr¤th pÒliw KrÆthw μ tÒpow. ¶sti ka‹ tÒpow ÉArab¤aw. ¶sti ka‹ AÈl≈n ˘n §pÒlisan Krotvniçtai, ¥tiw »nomãsyh Kaulvn¤a. tÚ §ynikÚn Kaulvniãthw. ” 537 Упореди и: Ioannes Cantacuzenus, Historiarum II, 25, 6: “ ka‹ ı basileÁw diå Makedon¤aw m°row t∞w ÑRvma¤vn §pagÒmenow stratiçw, (…) metajÁ Yessalon¤khw ka‹ ÑRent¤nhw frour¤ou tinÚw, ˘ parå tª BÒlb˙ l¤mn˙ ke›tai §p‹ lÒfou fldrum°non, §stratop°deusen §n xvr¤ƒ tin‹ t«n Krht«n prosagoreuom°nƒ, ˜ti stratiå §k KrÆthw aÈtÚ kat–koun di' afit¤an tinå §k t∞w nÆsou énastãntew. ” 124 Термин aÈl≈n води порекло од грчке именице aÈlÒw m. са првобитним значењем ‘цев, цевовидно тело, фрула’. Према Фриску од ове речи произлази aÈl≈n, m. f. са значењем ‘удубљени предео, клисура, јарак, долина’ са карактеристичним суфиксом за означавање имена места -≈n.538 Суфикс -vn је у старогрчком језику веома продуктиван. Према Шантрену изведени субстантив aÈl≈n, «now, m. f. означава свако место у облику аулоса (фруле), са основним значењем шупља/дубока долина, које може код различитих аутора добивати и специфичније значење, као што је ров, канал, шанац, прокоп, прелаз. По питању порекла, сматра да основна реч aÈlow има тачне подударнице и у другим индоевропским језицима, премда се значења разилазе.539 Сва ова тумачења доводе нас до закључка да се у случају топонима Аулон заправо ради о микротопониму грчког језичког порекла названом према географским карактеристикама терена на коме се налази. Овај апелатив који означава уску долину, клисуру, кланац налази се као име на више места на грчкој територији, међу којима је и долина којом се језеро Волви излива у Стримонски залив. BolbÒw Прокопије: Овај топоним је поменут само једном, у De aedificiis, у каталогу утврђења у Македонији: ....... AÈl≈n, BolbÒw, Brig¤zhw, ........... Прокопијев топоним Волвос/Болбос је несумњиво везан за језеро под истим именом Волви (BÒlbh), које се налази у Мигдонији, такође познато по свом имену из османског периода Бешик (Beşik-göl). Ово језеро је поменуто код више античких и средњовековних аутора: Тукидида, Страбона, Хегесандра, Псеудо-Скилакса, Apolonius, Lexicon Homericum: “aÈl«new d¢ ofl §pimÆkeiw ka‹ ko›loi tÒpoi.” 538 Frisk, GEW I, 250. Упореди и: Schwyzer 488, Chantraine, La Formation, 164, Humbert Melanges Boisacq 2, нап. 1. , Petersen, Class. Phil. 32, нап. 121. 539 Chantraine, Dictionnaire, 140. 125 Аристотела, Либанија, Стефана Бизантинца, Кантакузена.540 У тим изворима име језера је забележено и према свом положају означено као трачко, македонско, хеленско или без ближег одређивања географске припадности. Код Страбона налазимо податак да су у његовој околини насељени Мигдонци. Од онога што нам је познато о њему потребно је поменути опис дат у Есхиловим Персијанцима, који је објашњен у схолијама уз то дело, у коме се заправо језеро Болби описује као блато,541 будући да је блатњаво и обилује трском. Неспорни доказ да је поред језера под овим именом постојао и топоним је сведочанство Херодијана и Псеудо-Херодијана код којих га налазимо у лику BÒlbh, као и Стефана Бизантинца код кога је поменут под одредницом BÒlbai,542 Оба извора га називају градом (pÒliw)543 и вежу га непосредно за језеро од чега можемо закључити да се он налазио на њему или у његовој непосредној близини. Потврду о 540 Thucydides, Historiae: IV, 103: “ÉEp‹ taÊthn oÔn ı Bras¤daw êraw §j ÉArn«n t∞w Xalkidik∞w §poreÊeto t“ strat“. ka‹ éfikÒmenow per‹ de¤lhn §p‹ tÚn AÈl«na ka‹ Borm¤skon, √ ≤ BÒlbh l¤mnh §j¤hsin §w yãlassan, ka‹ deipnopoihsãmenow §x≈rei tØn nÊkta. ” Strabo7a 36, 25 “ §ntÚw d¢ toË StrumÒnow prÚw aÈt“ m¢n t“ potam“ ≤ SkotoËssa ¶sti, prÚw d¢ tª l¤mn˙ tª BÒlb˙ ÉAr°yousa. ka‹ dØ ka‹ mãlista l°gontai MugdÒnew ofl per‹ tØn l¤mnhn. ” Hegesander, Hist. Fragmenta, 40, 2: “Per‹ ÉApollvn¤an tØn XalkidikØn dÊo potamo‹ =°ousin, ÉAmm¤thw ka‹ ÉOlunyiakÒw. ÉEmbãllousi d¢ émfÒteroi efiw tØn BÒlbhn l¤mnhn”. Pseudo-Scylax, 66, 22: “…Ar°yousa ÑEllhn‹w, BolbØ l¤mnh, ÉApollvn¤a ÑEllhn¤w. ” Aristotheles, Historia animalium, II, 17. Libanius, Declamationes, 19: “par' §ke¤nou filoths¤aw. efi går tå basil°vw prÚw Yemistokl°a mimÆsaito g∞n didoÁw pollØn per‹ tØn BÒlbhn, efi går pçsan tØn Mugdon¤an, efi går ÉAnyemoËnta ˜lon, tÚ t«n talaip≈rvn ÉOluny¤vn d°lear, §n°gkaim' ín z∞n §n Makedon¤&, <§n> to›w MakedÒnvn ..” Cantacuzenus, 455, 7: “…. strate¤an, metajÁ Yessalon¤khw ka‹ ÑRent¤nhw frour¤ou tinÚw, ˘ parå tª BÒlb˙ l¤mn˙ ke›tai §p‹ lÒfou fldrum°non, …” 541 Aeschylus, Persae, 492: “MagnhtikØn d¢ ga›an ¶w te MakedÒnvn x≈ran éfikÒmesy', §p' ÉAjioË pÒron, BÒlbhw y' ßleion dÒnaka, PãggaiÒn t' ˆrow, ÉHdvn¤d' a‰an·” Scholia in Aeschylum, Scholia in Persas (scholia veteran et recentiora Thomae Magistri et Demetrii Triclinii), 494, 1: “BÒlbh l¤mnh Makedon¤aw· telmat≈dhw d¢ oÔsa polloÁw dÒnakaw énad¤dvsin· m¤a d¢ t«n per‹ tØn Yessalon¤khn §st¤n. ” Scholia in Aeschylum (scholia recentiora), 494, 1: “BÒlbhw y' ßleion] BÒlbh ˆnoma l¤mnhw Yr&kik∞w, ¥tiw Íl≈dhw ka‹ telmat≈dhw oÔsa ka‹ kãyugrow dÒnakaw polloÁw énad¤dvsin, ≥toi boÊtoma ka‹ pãpura, éllå dØ ka‹ bolboÁw ≥toi Ïdna. A. ” 542 Herodianus et Pseudoherodianus Gramm: 3, 1, 307, 21: “BÒlbh pÒliw ka‹ l¤mnh. ¶sti ka‹ BÒlbai pÒliw Kar¤aw. ” Stephanus, Ethnica. 174, 9: “BÒlbai, pÒliw Kar¤aw ka‹ potamÚw Bolbai≈thw, ¥ tiw ÑHrãkleia §klÆyh. ¶sti ka‹ BÒlbh pÒliw ka‹ l¤mnh. tÚ §ynikÚn Bolba›ow. 543 Папазоглу, Македонски градови, 165. И поред тога што је Гејер увео Болби у списак македонских градова, Папазоглу сматра да он као и Аулон није могао бити прави град. Уосталом и сама чињеница да је код Прокопија наведен између утврђењима у Македонији, а код Каменијата означен као tÒpow, “место” показује да се ни у каснијем периоду не ради о граду. У француском издању монографије о македонским градовима (Les villes. . 223), Папазоглу је прилично уздржана у погледу постојања засебног топонима под овим именом, иако помиње прилично јасна сведочанства С. Бизантинца и Прокопија која иду у прилог оваквом мишљењу. 126 топониму под овим именом налазимо и код Каменијата који га бележи једноставно као место (tÒpow) у близини Тесалонике и код каснијег извора Прокопија где је као утврђење набројан у каталогу Македоније са графијом BolbÒw. Код још познијег Кантакузена поменута је тврђава Крићана (t«n Krht«n) чија идентификација на терену није поуздана.544 Неки истраживачи претпостављају да се ради заправо о топониму Волвос на истоименом језеру.545 Помен топонима под овим именом код Каменијата, извора из X века, допушта и једну другу могућност идентификације овог места са данашњим селима Зографу и Флогета на полуострву Халкидици и то мишљење заступа истраживач Лефор. Наиме, према његовим разматрањима, крајем XIII века дотадашњи топоним Волви удваја се у Горњи и Доњи (Epãno / Kãtv BÒlbow).546 Ипак, пре свега обзиром на етимолошку повезаност имена са познатим језером, обавештења која нам дају извори, као и обзиром на географски ред помињања у каталогу у Македонији код Прокопија и непосредна близина утврђењу Аулон у Мигдонији, чини нам се вероватнија теза да се утврђење Волвос налазило на северној обали истоименог језера јужно од данашњег места Микри Волви (Мали Бешик).547 Лична имена и топоними као што су: BÒlbai, BÒlbh, Bolbit¤nh, BolbÒw потичу од грчке речи bolbÒw, лат. bulbus, са значењем ‘лук, луковица’. Ову реч су Стари Грци и Римљани употребљавали за означавање луковица и различитих луковичастих биљака. Код ове речи уочљива је творба путем гласовне редупликације као и у лат. bulbus. Шантрен бележи значење ‘лук, луковица биљке’ и тумачи порекло речи као облик експресивне редупликације који је карактеристичан за одређене термине које 544 Cantacuzenus, Historiarum I, 455, 6: “ka‹ ı basileÁw diå Makedon¤aw m°row t∞w ÑRvma¤vn §pagÒmenow stratiçw, (ofl ple¤ouw går ¶ti §n paraskeua›w ∑san diå tÚ taxe›an gegen∞syaitØn strate¤an) metajÁ Yessalon¤khw ka‹ÑRent¤nhw frour¤ou tinÚw, ˘ parå tª BÒlb˙ l¤mn˙ke›tai §p‹ lÒfou fldrum°no §stratop°deusen §n xvr¤ƒ tin‹ t«n Krht«n prosagoreuom°nƒ ˜ti stratiå §k KrÆthw aÈtÚ kat–koun di' afit¤an tinå §k t∞w nÆsou énastãntew. ” II, 79, 13 “ÑUpÚ d¢ tÚn aÈtÚn xrÒnon ka‹ ı t«n Tribal«n êrxvn St°fanow ı Krãlhw tåw prÚw basil°a lÊsaw spondåw, §pe‹ §pÊyeto époyanÒnta, tÆn te êllhn pçsan kat°drame Makedon¤an lhÛzÒmenow, ka‹ Yessalon¤khn parely∆n, êxri xvr¤ou ∑lye toË prosagoreuom°nou t«n Krht«n. ” 545 Tafel, De Thessalonica, 263. ; DÆmitsa, ÉArxa¤a gevgraf¤a t∞w Makedon¤aw 254. ; RE I, 1144. 546 J. Lefort, Villages de Macedoine, 1. La Chalcidique occidentale, Travaux et memoires, Paris, 1982, 39-45. у даљем тексту: Lefort, Villages de Macedoine. 547 Слично и DÆmitsa, Arxa¤a gevgraf¤a t∞w Makedon¤aw, 254; М. Vickers, „Where was Procopius’ Therme?“, The Classical Review, 11. T. I. R. v. s. Bolbe, 28. ; The Classical Gazetteer: A Dictionary of Ancient Geography, Sacred and Profane, By William Hazlitt, Published 1851 Whittaker & co, 116. : “BOLBE, I. a hike of Anthemus, Mygdonia, E. of Anthemus lacus. Betchik. II. a town on the N. shore of the lake Betchik”; Barrington atlas of the Greek and Roman world, Volumes I-II, Richard J. A. Talbert, 768. 127 означавају кружне облике.548 Сматра да се у грчком може везати за именицу b≈low ‘грумен земље, лопта’, чија етимологија је такође непозната. Истраживач Аркрајт, пре свега на основу сведочанства Стефана Бизантинца, сматра да се топоним BÒlbai у Карији може везати са именом језера и града у Мигдонији BÒlbh које се јавља у истој одредници.549 Аутор сматра да је грчка реч bolbÒw заправо позајмљена из неког дијалекта који је био близак фригијском језику. Претпоставка је врло вероватна, будући да је управо са територије Мигдоније, на којој се према свим подацима налази и језеро и топоним под именом BÒlbh мигрирао део фригијских племена. Потврда да је име старо/предгрчко је и сведочанство географа из Равене који бележи град под именом Bolba у Арменији.550 Латинска варијанта bulbus поред уобичајене употребе ‘лук, луковица, корен, кртола’, забележена је код Цицерона и као когномен.551 BÒlbh је један од топонима на којима Иван Дуриданов заснива своју тврдњу о трачком карактеру Мигдонаца, али примери које наводи нису убедљиви.552 Дуриданов сматра да је BÒlbh трачки назив *Balva, пореклом од праие. *Bholvā, а да му је облик грецизиран народном етимологијом према грч. bolbÒw.553 Такође износи мишљење да се основа *balva коју тумачи као трачку може објаснити лит. balà, ‘бара, мочвара’, латв. bala ‘глинена долина’, pl. balas ‘лоше, мокро тло’. Турски назив језера Бешик(Beşik), са значењем ‘колевка’ је према мишљењу Фелса настао према конфигурацији терена, т. ј. јер се језеро налази између високих околних брда као у колевци.554 Највероватније је и утврђење добило име према квалитету терена на коме се налази, будући да је веза са грч. bolbÒw ‘луковица’ семантички неубедљива и непотврђена сличним примерима. Најприхватљивија би у том смислу била етимологија коју предлаже Дуриданов, са напоменом да би можда било исправније да основу коју он сматра трачком определимо као предгрчку. 548 Chantraine, Dictionnaire, 183-4, s. v. bolbÒw. 549 W. G. Arkwright, „Lycian and Phrygian names“, The Journal of Hellenic Studies, Vol. XXXVIII, 1918, 45- 73, 57, нап. 92. У даљем тексту: Arkwright, Lycian and Phrygian names. 550 Ravennatis Anonymi Cosmographia, II, 12, 6. 551 M. T. Cicero, In Verrem, 2, 79, 2; Pro Cluentio, 71, 6, 71, 8, 72, 1, 72, 5 ect. 552 О томе и Папазоглу, Етничка структура, 140, нап. 37. 553 I. Duridanov, Die Sprache der Thraker, Hieronymus verlag, Neuried, 1985, 25. 554 Fels, E. , „Die Fielfältigkeit griechischer geographischer namen“, Byzantinische Zeitschrift, Vol. 44, C. H. Beck'sche Verlagsbuchhandlung, 1951, 140. 128 Brig¤zhw Прокопије: Помиње овај топоним једино у De aedificiis, у каталогу утврђења у Македонији. ............. BolbÒw, Brig¤zhw555 ÉOptçw, .............. Једини истраживачи који су покушали идентификовати Прокопијево утврђење Brig¤zhw, а које је овом графијом поменуто једино код Прокопија су Викерс и Перенова. Викерс у својом кратком чланку у којем заправо говори о утврђењу под именом Терме, које се такође налази у Прокопијевом списку о Македонији, успутно помиње да је Brig¤zhw - заједно са AÈl≈n и BolbÒw - поред утврђења Basilikå ÉAmÊntou, једино које би могло са одређеном сигурношћу да се локализује негде у околини језера Волви, 30- 40 километра источно од Тесалонике.556 Притом, за ово своје становиште не прилаже никакву аргументацију. Перенова у својој књизи о Прокопијевим тврђавама пише да је раније преовладавало становиште да се овај топоним треба везати за Brizice, једну од путних станица на Itinerarium Antonini, али будући да се ова налазила прилично далеко, тачније у дијецези Тракији, сматра да би било оправданије тражити Прокопијево утврђење под именом Brig¤zhw на полуострву Халкидици, без прецизније елаборације.557 Поменута путна станица на војничком путу Via Egnatia забележена је у позноантичким итинераријима и код старих географа са различитом графијом.558 Према тим подацима, ова станица се налазила негде између Мосинопоља и Трајанопоља. 555 У коментару: bri/gizhj V, bri/gizij L, cf. It. Ant. 331, 8 et app. crit 556 M. Vickers, Where was Procopius Therme, 11. Исто мишљење заступа и Дуриданов, I. Duridanov, Phrygisch, 963 in Lexikon der Sprachen des europäischen Ostens, Wieser Enzyklopädie des europäischen Ostens 10, Okuka M. , Klagenfurt 2002. 557 Henry -Perrin, Procope de de Césarée les Édifices Livre IV, 183. 558 Itinerarium Antonini (331, 8): Stationes Thessalonicam et Cypsela intercedentes: Brendice M. P. XXI. Brizice M. P. XX. ; Tabula Peutingeriana VIII, 4: Brendici XII; Itinerarium Hierosolymitanum (602, 11): Mutatio Berozica M. XV. ; Anon. Geogr. Rav. , 183, 5: Mitholithon Brentice Corsulis; Guid. Geogr. (535, 16): Mitoliton Prindice Porsolis. 129 Према податцима у TIB несигурна је локализација код Амаранте,559 код места Сапаи коју предлаже Оберхумер,560 као и она код места Капџилар коју предлаже Дечев.561 Независно од свих ових мишљења око прецизнијег локализовања места под именом Брендике, слажемо се са мишљењем да се Прокопијево утврђење Brig¤zhw тешко може идентификовати са том станицом на путу Via Egnatia, пре свега зато што се она налази заиста доста далеко, са оне стране реке Месте, на територији Тракије, а не у Македонији. Логична би била претпоставка да је име утврђења Brig¤zhw етимоло-шки повезано са именом Брига, старог племена које је у античким изворима забележено различитим графијама: BrÊgew/ BrËgai, BrÊgoi/ Br¤gew. Од Херодота, код којег је ово племе забележено двојном графијом (Br¤gew и BrËgoi)562 дознајемо да су Фрижани у време кад су били настањени у Европи и били суседи Македонцима носили име Бриги. Поред тога на другом месту своје Историје он говори о Трачким Бригима који су ноћу напали Мардонија који је подигао логор у Македонији, да би нешто даље у тексту приликом набрајања Пеонце, Еорде и Ботијаје определио као трачка племена, док је Македонце, Пиеријце и Бриге, поред осталих поменутих, забележио као самосталне етносе.563 Из овога можемо закључити да су поред трачких постојали и други Бриги на овим просторима, а за то имамо и конкретна сведочанства у изворима. Псеудо-Скимно нам даје податак да су Бриги живели на простору између Лихнидског (Охридског) језера и Дирахијона.564 Будући да се ради о старом племену чији се остаци срећу на више места на Балкану, није чудно што се и код једног истог аутора помињу на различитим местима и са различитом локацијом. Географ Страбон такође у неколико 559 Tabula Imperii Byzantini VI, Thrakien (Thrake, Rodope und Haimimontos), P. Soustal, 219; у даљем тексту TIB VI. 560 E. Oberhummer, Brendice, RE 3/1, 1897, 828. 561 D. Detschew, Die Thrakischen Sprachreste, Wien 1976, 86. 562 Herodotus, Historiae VI, 45: “ toËto diefye¤ronto, ofl d¢ =¤geÛ. ÑO m¢n dØ nautikÚw stratÚw oÏtv ¶prhsse, Mardon¤ƒ d¢ ka‹ t“ pez“ stratopedeuom°nƒ §n Makedon¤˙ nuk- tÚw BrÊgoi YrÆikew §pexe¤rhsan· ka¤ sfevn polloÁw foneÊousi ofl BrÊgoi, .” VII, 73: “Ofl d¢ FrÊgew, …w MakedÒnew l°gousi, §kal°onto Br¤gew xrÒnon ˜son EÈrvpÆioi §Òntew sÊnoikoi ∑san MakedÒsi, metabãntew d¢ §w tØn ÉAs¤hn ëma tª x≈r˙ ka‹ tÚ oÎnoma met°balon §w FrÊgaw. ” VII, 185: “PezoË d¢ tÚn YrÆikew pare¤xonto ka‹ Pa¤onew ka‹ ÉEordo‹ ka‹ Bottia›oi ka‹ tÚ XalkidikÚn g°now ka‹ BrÊgoi ka‹ P¤erew ka‹ MakedÒnew ka‹ Perraibo‹ ka‹ ÉEni∞new ka‹ DÒlopew ka‹ Mãgnhtew ka‹ ÉAxaio‹ ka‹ ˜soi t∞w Yrh¤khw tØn paral¤hn n°montai, toÊtvn t«n §yn°vn triÆkonta muriãdaw dok°v gen°syai. ” 563 Придев трачки у овом случају употребљен је у географском, а не у смислу етничке припадности. Види Проева, Студии, 104. 564 Scymnus Geogr. , Pseudo, Ad Nycomeden regem, 434: “ÑUp¢r d¢ toÊtouw efis‹ BrËgoi bãrbaroi. PrÚw tª yalãtt˙ d' ¶stin ÉEp¤damnow, pÒliw ÑEllhn‹w, ∂n KÒrkur' époik¤sai doke›. ÑUp¢r d¢ BrÊgouw ÉEgx°leioi legÒmenoi ofikoËsin, œn §p∞rje ka‹ Kãdmow pot°. ” 130 наврата у седмој и дванаестој књизи помиње Бриге. Тако се код њега, између осталог, помињу у седмој књизи као племе које је живело око реке Еригон, заједно са Линкестима, Деуриопима и Пелагонцима.565 Осим тога, овај географ нам даје податак да су Бриги насељавали и територију у околини Епидамноса и Аполоније све до Кераунијских планина, заједно са Билионима, Таулантима и Партинима.566 На овој територији, тачније у Епидамносу, Бриги су и епиграфски потврђени, будући да је пронађен епитаф на коме се помиње лично име Бригос, Афродисијев син.567 Осим тога, на овој територији њихово пребивање потврђује и један други извор, Апијан у свом делу о грађанском рату.568 Код Страбона, у истој, седмој књизи, у 25 фрагменту помињу се другом графијом Br¤gew, у делу где говори о планини Бермион, коју су раније насељавали Бриги, трачки народ, од којег су део прелазећи у Малу Азију променили име у Фриги.569 На два места, једном у седмој књизи, а други пут у дванаестој Страбон поистовећује Бриге са Фрижанима, тиме што их у седмој књизи предаје графијом Br¤gew и опредељује их ближе као трачки народ.570 Овакво изједначавање Брига са Фрижанима срећемо и код других аутора, као што су граматичар Херодијан, Хесихиј, као и познији Стефан Бизантинац,571 који се, углавном, позивају на старије изворе које смо већ цитирали. 565 Strabo, Geographica, (7, 7, 8): “ı d¢ ÉEr¤gvn pollå dejãmenow =eÊmata §k t«n ÉIllurik«n Ùr«n ka‹ Lugkhst«n ka‹ BrÊgvn ka‹ DeuriÒpvn ka‹ PelagÒnvn efiw tÚn ÉAjiÚn §kd¤dvsi. ” 566 Strabo, Geographica, (7, 7, 8): “t∞w går ÉEpidãmnou ka‹ t∞w ÉApollvn¤aw m°xri t«n Keraun¤vn ÍperoikoËsi Bull¤on°w te ka‹ Taulãntioi ka‹ Pary›noi ka‹ BrËgoi·” 567 IG X, Northern Greece, Epeiros, Illyria and Dalmatia, Epidamnos 145, Βρῦγος Ἀ[φ]ροδισί- ου χαῖ- ρε. Illyria — Epidamnos-Dyrrhachion — date? — StudAlb (1965) 2, p. 62, 24. 568 Appianus, Bellum civile, 2, 6: “xrÒnƒ d¢ t∞w te x≈raw ka‹ pÒlevw katasxe›n Br¤gaw §k Frug«n §panelyÒntaw ka‹ Taulant¤ouw §p' §ke¤noiw, ÉIllurikÚn ¶ynow, §p‹ d¢ to›w Taulant¤oiw ßteron g°now ÑIlluri«n Lib-urnoÊw, oi tå per¤oika nhus‹ taxe¤aiw §lh¤zonto·ka‹ Liburn¤daw §nteËyen ≤goËntai ÑRvma›oi tåw naËw tåw taxe¤aw, œn êra pr≈tvn §w pe›ran ∑lyon. ” 569 Strabo, Geographica, VIIa 1, 25: ÜOti aÈtoË pou ka‹ tÚ B°rmion ˆrow, ˘ prÒteron kate›xon Br¤gew Yr&k«n ¶ynow, œn tinew diabãntew efiw tØn ÉAs¤an FrÊgew metvnomãsyhsan∑. 570 Strabo, Geographica, VII, 3, 2: “ka‹ aÈto‹ d' ofl FrÊgew Br¤gew efis¤, YrñkiÒn ti ¶ynow, kayãper ka‹ MugdÒnew ka‹ B°brukew ka‹ Maidobiyuno‹ ka‹ Biyuno‹ ka‹ Yuno‹, dok« d¢ ka‹ toÁw MariandunoÊw. ” 12, 3: “ımo¤vw d¢ ka‹ BrËgoi ka‹ BrÊgew ka‹ FrÊgew ofl aÈto¤, ka‹ Muso‹ ka‹ Ma¤onew ka‹ Mπonew·” 571 Herodianus, De prosodia catholica, (3, 1, 61): “Br¤ghw ı katoikÆsaw §n Makedon¤&, éf' o Brig¤a ≤ TrvÛkÆ, tout°stin ≤ Frug¤a. ” 131 У сваком случају, на основу свих ових старих сведочанства можемо закључити да су Бриги, као један стар, аутохтони народ, живели као суседи Македонаца, а њихов главни град се налазио на територији која је припадала планини Бермијон, између Едесе и Бероје, све до њиховог преласка на територији Мале Азије. У периоду после њихове миграције, како смо видели, део Брига је остао да живи у околини Епидамноса, као и на територији северне Пелагоније.572 Мишљење је Фануле Папазоглу је да би Бриге највероватније требали тражити у горњем току реке Еригон, на њеној десној обали, у планинском крају око данашњих села Смилева и Брежана.573 Њихова територија највероватније је досезала и до познате mutatio Brucida, која се према подацима јерусалимског итинерарија налазила на 13/14 миља источно од Лихнида на путу Via Egnatia, и назначена је као граница између Македоније и Епира у позноантичком периоду.574 Папазоглу сматра да се ова станица може довести у везу са градом Brug¤aw који је поменут код Стефана Бизантинца и свакако са Бригима. Наиме, у том извору из VI века срећемо два града набројана непосредно један после другог, са веома сличном графијом Brug¤aw и BrÊgion.575 Треба напоменути да се и у старијем и у новијем издању у критичком апарату налази Мајнекеова напомена да се заправо ради о једном истом граду. Не бисмо се могли сложити са овим мишљењем. Хамонд, који такође мисли да се ради о два посебна града, сматра да су се они налазили у посебним регионима који су били насељени Бригима у Македонији.576 При том, на основу пронађених натписа, претпоставља да би се један од ових градова могао налазити на територији Северне Пелагоније (код села Костанци, Црнилиште, Секирци). Папазоглу остаје на становишту да су Бриги живели у планинском крају, на самој граници са Илирима, јужно од данашњег места Демир Хисар, негде међу Деуриопа на Истоку и Пенеста на Западу и сматра да би оваква локализација упутила на повезивање имена Бриги са станицом Brucida и вероватну идентификацију mutatio Brucida (finis Hesychius, Lexicon: “Br°kun· tÚn Ber°kunta, tÚn Br¤ga. Br¤gew går ofl FrÊgew” Stefanus: Ethnica: 186: “Br¤gew, ¶ynow Yr&kikÒn. ÑHrÒdotow •bdÒm˙ ofl d¢ FrÊgew, …w MakedÒnew l°gousi, kal°ontai Br¤gew”. ka‹ Brig¤a ≤ TrvikÆ, tout°stin ≤ Frug¤a, épÚ Br¤gou toË katoikÆsantow §n Makedon¤&. ” 572 The Cambridge Ancient History, Volume II, Part 2, Cambridge University Press, 2008, 709. 573 Папазоглу, Македонски градови, 196; Papazoglou, Les Villes, 271. 574 It. Hier. , 607, 2: “ mutatio Brucida - finis Macedoniae et Ephyri. 575 Stephanus, Ethnica, 187, 8, 9: Brug¤aw, pÒliw Makedon¤aw. tÚ §ynikÚn BrÊgiow. BrÊgion, pÒliw Makedon¤aw. tÚ §ynikÚn BrÊgiow ka‹ BrugieÊw. Новије издање: Stephani Byzantii Ethnica: Einleitung, kritischer Text, Ubersetzung und Anmerkungen; Alpha- Gamma, Margarethe Billerbeck, Jan Felix Gaertner, Beatrice Wyss, Christian Zubler Walter de Gruyter, 2006. 576 Hammond, A History of Macedonia, I, 72. 132 Macedoniae et Ephyri) са македонским градом Brug¤aw који помиње Стефан Бизантинац.577 У сваком случају, етимолошка повезаност имена градова у Македонији поменутих у Стефановом речнику са именом Брига је неспорна, као и идентификација једног од њих са мутацијом на путу Via Egnatia. Ова путна станица је локализована на око 13 римских миља удаљености од Лихнидоса и вероватно је била изван територије илиро-македонске границе и обухватала део територије Лихнидоса.578 Ова размишљања би нас могла упутити на закључак да се управо у тим областима налазило и Прокопијево утврђење Brig¤zhw. Чињеница да су Бриги и након велике миграције у Малу Азију, ипак опстали на широј територији Македоније,579 почевши од слива река Стримон, и Еригон, насељавајући и територију Термајског залива, даје нам могућност да Прокопијево утврђење које је неспорно везано за њихово име тражимо на некој од набројаних територија. Већ смо поменули да истраживачи Викерс и Дуриданов сматрају да се Прокопијево утврђење под именом Brig¤zhw највероватније налазило у околини језера Волви. Будући да не пружају никакву аргументацију у прилог свом становишту, сматрамо да им је за то главни разлог био распоред утврђења у Прокопијевом списку, прецизније чињеница да се овај топоним бележи непосредно после утврђења Волвос, које се по свему судећи налазило на северној обали истоименог језера јужно од данашњег места Микри Волви (Мали Бешик), на територији античке Мигдоније. Ангелики Константакопулу, у својој познатој студији о историјској географији Македоније у коментару набраја становишта Викерса и Перенове, не дајући своје мишљење о убикацији топонима, али га на географској карти коју прилаже бележи североисточно од језера Волви, изнад места Аулон.580 Највероватније су се ови истраживачи ослонили на мишљење Томашека, који у контексту излагања о територији 577 Папазоглу, Македонски градови, 195-196; Aufstieg und Niedergang der römischen Welt: Geschichte und Kultur Roms im Spiegel der neueren Forschung, Hildegard Temporini, Wolfgang Haase, Berlin, Walter de Gruyter, 1980, (F. Papazoglu, Quelques aspects de l’histoire de la province de Macedoine), 388. ; F. Papazoglou, M. Milin, M. Ricl, Inscriptiones Lyncestidis, Heracleae, Pelagoniae, Derriopi, Lychnidi, De Gruyter, Berlin, 1999, 2. 578 Papazoglou, Les Villes, 270. ; Tabula Imperii Romani K-34, Ljubljana, 1976, 30, VIf. Код истраживача се углавном локализује код села Буково. Димица сматра да се налази на северној страни Преспанског језера. (DÆmitsa,Arxa¤a gevgraf¤a t∞w Makedon¤aw, 147. ); Археолог Микулчић ову станицу идентификује са фортификацијом названом Прентов мост која се налази западно од прелаза Буково. (Mikulcic, Spätantike und Frühbyzantinische Befestigungen, 37). 579 Упореди и: Проева, Студии 118. 580 KonstantakopoÊlou, ÉIstorikÆ geograf¤a thw Makedon¤aw, 401. 133 коју су Бриги заузимали пре него што су посведочени у Ематији, као аргуменат њиховог пребивања у околини Стримона наводи податак да се утврђење под именом Brig¤ziw налази у близини језера Волви.581 У вези са чињеницом да су Бриги поменути и на територији Халкидике, потребно је напоменути и податак који нам даје један други извор, а то је Плиније Старији.582 У својој четвртој књизи, набрајајући места која се налазе на халкидичком полуострву, помиње и нама непознато утврђено место Phryxelon, прецизније смештено између Нисоса и Менде на краку Палене за које Codex Barberinus пружа читање Brygion.583 Уколико се проблем имена Прокопијевог утврђења Brig¤zhw (са варијантом читања у коментару издања Brig¤ziw) разматра чисто лингвистички, сматрамо да је најближа истини и највероватнија теза да се ово утврђење може поистоветити са горепоменутом путном станицом Brucida. Морфолошки посматрано, наставак - zhw се код Прокопијевих утврђења јавља једино код Brig¤zhw и утврђењем под именом ÖItzhw у унутрашњости Мизије. Од личних имена у номинативу која помиње Прокопије у својим другим делима бележимо име персијског владетеља PerÒzhw као и име визанатијског генерала активног за време владавине Јустинијана, пореклом из Тракије BoÊzhw, затим још имена као што су KoÊzhw, Molãzhw.584 Сва ова имена су пореклом са Истока, из Мале Азије и налазе се у номинативу једнине. Дублети имена тврђаве забележене код Страбона као T¤riziw585 са обликом код Плинија Tirida,586 као и мишљење Веселинга да облик имена путне станице Brucida представља коруптелу од облика Brygiada,587 навели су нас на помисао да би Прокопијев облик Brig¤zhw/Brig¤ziw одговарао имену путне станица Brucida, будући да је у грчкој транскрипцији фригијских/бригијских речи потврђено -z, која настаје од гутурала или од гласа -d. 588 581 W. Tomaschek, Die alten Thraker I, 32. Прихвата другачију графију Brig¤ziw.; II 2, 63. 582 C. Plinius Secundus, Naturalis historia, (4, 36, 7): “. . . in Thermaico sinu, oppida Dicaea, Palinandrea, Scione, promunturium Canastraeum, oppida Pallene, Phlegra. qua in regione montes Hypsizous, Epytus, Alcyon, Elaeuomne, oppida Nissos, Phryxelon, Mendae et in Pallenensi Isthmo quondam Potidaea, nunc Cassandrea colonia. . . . . ” 583 Забележено у критичком апарату издања: C. Plini Secundi Naturalis historiae libri xxxvii. , recens. et comm. criticis instruxit I. Sillig Volumen I, Hamburgi et Gothae, MDCCCLI. 584 Procopius, De bellis, (PerÒzhw): 1, 4, 9; 1, 4, 14; 1, 4, 32; 1, 13, 7; (BoÊzhw): 2, 3, 31; 2, 6, 2; 2, 6, 7; 2, 13, 6 ect. 585 Strabo, Geographica, VII, 6, 1. 586 Plinius, Secundus, Naturalis historia, IV, 42. Види и: W. Tomaschek, Die alten Thraker, 90. 587 Papazoglou, Les Villes, 271, f. 90. 588 Arkwright, Lycian and phrygian Names, 55. 134 И поред ових паралела нисмо сигурни дали се име Прокопијевог утврђења налази у номинативу/акузативу једнине (са типично грчким наставком за ове падеже - hw) или у генитиву. Примери топонима које налазимо код познијих извора као што је пример утврђеног места Dak¤biza са генетивским обликом DakibÊzhw,589 као и име утврђења забележеног код Ане Комнене PoÊtza, са генетивским обликом PoÊtzhw,590 упућује нас на размишљање да се Прокопијево утврђење у списку можда налази у генетиву једнине Brig¤zhw (scil. froÊrion). Изворна форма могла је гласити *Brigidia (DI > ZI ). Са овим обликом могли би да упоредимо посведочено лично име BRIZIDIA на једном натпису из источне Далмације.591 U svakom slu~aju smatramo da je toponim epihorski, najverovatnije poreklom iz brigijskog (edonskog) supstrata. PleurÒn Прокопије: Помиње га у књизи О грађевинама као обновљена тврђава у Македонији. ............ ÉOptçw PleurÒn Kãminow У свим античким изворима које смо разматрали неспорно је забележено да је Плеурон град у Етолији. Ову чињеницу, поред осталих потврђује и Прокопијев савременик Стефан Бизантинац, који се позива на старијег Херодијана. 592 Као и у случају Касопе, и овде бисмо имали пример топонима који географски не припада у Македонији. Једно од могућих објашњења налазимо код самог Прокопија, који у IV 589 Dak¤biza: Suda, Lexicon: Dak¤biza ˆnoma tÒpou. ka‹ zÆtei §n t“ OÈãlhw. ; Dakib¤zhw: Joannes Malalas, Chronographia, 298, 22: ÉEp‹ d¢ t∞w basile¤aw aÈtoË ¶paye NikomÆdeia, mhtrÒpoliw t∞w Biyun¤aw tÚ t°tarton aÈt∞w pãyow épÚ yeomhn¤aw ßvw potam«n ka‹ Dakib¤zhw. ka‹ §filotimÆsato to›w zÆsasi pollå ka‹ tª pÒlei. DakibÊzhw: Zonaras, Joannes, 46, 6; Pachymeres, Georgius, 257, 24; Ephraem, Chronikon, 8313. 590 A. Comnena, Alexias, X, 4, 2: “Ka‹ ·na platÊteron tå kat'aÈtÚn dihgÆsvmai, lab∆n tÚ §ndÒsimon parå toË aÈtokrãtorow ÉAlej¤ou ka‹ grafåw …saÊtvw paradhloÊsaw prÚw tÚn tØn fulakØn polixn¤ou tinÚw PoÊtzhw »nomasm°nou pepisteum°non...” 591 CIL III 8302, Statius Victor Brizidia. 592 Herodianus et PseudoHerodianus, De prosodia catholica: “Pleur≈n ¥rvw ka‹ pÒliw Afitvl¤aw” Stephanus, Ethnica: “Pleur≈n, pÒliw Afitvl¤aw. ı pol¤thw Pleur≈niow ka‹ Pleurvn¤a ka‹ PleurvneÊw. ka‹ efiw tÒpon Pleur«nãde. ” 135 књизи наговештава да ће њихова имена (т. ј. имена места која припадају Тесалији) набројати заједно са онима у Македонији, иако одмах након ове листе следи листа обновљених тврђава у Тесалији, седам на броју.593 Ако је то рекао о тесалским, отворена је могућност да се и имена тврђава која се налазе и у неким другим областима, као на пр. Плеурон у Етолији, нађу у његовом списку македонских утврђења. Анри- Перен сматра да се можда ради о Македонији у ширем смислу, схваћеној као дијецеза.594 Према њеном мишљењу, готово је немогуће да се и поред детаљно раздвојених новоподигнутих и обновљених утврђења у листама епирских провинција, тврђаве из ових области опет јављају у списку македонских. Плеурон је иначе веома стари град у Етолији (такозвани Стари Плеурон), који је првобитно био изграђен код ушћа реке Евенос у близини планине Курион, код данашњих места Гифтокастро и Петровуни.595 Од Аполодора сазнајемо да је град, као и Калидон, добио име према имену једног од синова митског Етола и Проноје, који је био ожењен Ксантипом и према предању управо он је оснивач града Плеурона, што нам потврђују и Паусанија, Плиније и Овидије.596 Исти се град помиње неколико пута и код Хомера, између осталог и у његовом каталогу бродова.597 Тукидид даје интересантан 593 Procopius, De aedificiis, IV, iii, 15: “pollå d¢ ka‹ êlla froÊria §p‹ Yessal¤aw ı basileÁw otow énene≈sato, œnper tå ÙnÒmata sÁn to›w §n Makedon¤& teteixism°noiw §n katalÒgƒ gegrãceta¤ moi oÈ poll“ Ïsteron. ” 594 Henry-Perrin, Procope de de Césarée les Édifices Livre IV, 186. 595 Упореди и: A Handbok for travelers, 58: “At the foot of the mauntain, on the edge of the plain of Missolonghi, as well as on a small height in that plain called Ghyfto Kastro some pieces of Hellenic wall mark the site of old Plevrona. ”Leake, Travels in Northern Greece, 118: “I remarked, moreover, some pieces of Hellenic wall at the foot of the mountain on the edge of the plain of Mesolonghi, as well as on a small height in that plain now called Ghyfto-kastro, situated precisely where the words of Strabo would lead one to look for Old Pleuron. The name Ghyfto-kastro allows the conjecture, that greater remains once existed there, and that the materials have been removed for the use of modern constructions at Mesolonghi. ” 596 Apollodorus, Pseudo, Bibliotheca, 1, 59: “AfitvloË d¢ ka‹ PronÒhw t∞w FÒrbou Pleur∆n ka‹ Kalud∆n §g°nonto, éf' œn afl §n Afitvl¤& pÒleiw »nomãsyhsan. Pleur∆n m¢n oÔn gÆmaw Jany¤pphn tØn D≈rou pa›da §g°nnhsen ÉAgÆnora, yugat°raw d¢ SterÒphn ka‹ Straton¤khn ka‹ LaofÒnthn·” Pausanias, Graeciae descriptio, 7, 11, 3: “éf¤konto d¢ …w tÚn Gãllon ka‹ Afitvl«n ofl Pleur«na ofikoËntew, suntele¤aw t∞w §w ÉAxaioÁw §y°lontew êfesin eÏrasyai·” Plinius, Historia naturalis, IV, 2, 6: “sed in Corinthio ainu oppida Aetoliae Naupactus, Eupalimna et in mediterraneo Pleuron, Halicarna, montes clari in Dodone Tomarus, in Ambracia Crauia, in Acarnania Aracynthus, in Aetolia Achaton, Panaetolium, Macynium. ”; Ovidius, Methamorphoses, 7, 382: “adiacet his Pleuron, in qua trepidantibus alis Ophias effugit natorum vulnera Combe” 597 Homerus, Ilias; 2, 239: “oi Pleur«n' §n°monto ka‹ ÖVlenon ±d¢ PulÆnhn Xalk¤da t' égx¤alon Kalud«nã te petrÆessan· oÈ går ¶t' Ofin∞ow megalÆtorow ufl°ew ∑san, oÈd' êr' ¶t' aÈtÚw ¶hn, yãne d¢ janyÚw Mel°agrow· t“ d' §p‹ pãnt' §t°talto énass°men Afitvlo›si· 13, 219: “tÚn d¢ pros°fh kre¤vn §nos¤xyvn efisãmenow fyoggØn ÉAndra¤monow uÂÛ YÒanti ˘w pãs˙ Pleur«ni ka‹ afipeinª Kalud«ni Afitvlo›sin ênasse, yeÚw d' Õw t¤eto dÆmƒ∑î 14, 116: “ Porye› går tre›w pa›dew émÊmonew §jeg°nonto, o‡keon d' §n Pleur«ni ka‹ afipeinª Kalud«ni..” 136 податак да се Ајолида сада зове Калидон и Плеурон.598 Анализом извора у географском смислу можемо разликовати Стари и Нови Плеурон, а то нам потврђују и археолошка истраживања.599 Стари град се налазио на нижем месту, у приобалној равници северозападно од места Мисолонги, где се налазе делимично сачувани остаци бедема. Након што га је, према Страбоновом сведочанству око 230 п. н. е. разорио македонски краљ Деметрије II, око 2 км. северозападно подигнуто је насеље које је носило име Нови Плеурон.600 Страбон нас обавештава да стари Плеурон лежи у плодној низини близу Калидона, а да се Нови Плеурон налази на јужној страни планине Аракинтос, код данашњег насеља Като Рецина.601 Нови град је заиста подигнут на далеко безбеднијем месту, на планини Аракинтос и утврђен је знатно јачим бедемом. Ово место је данас познато под именом Kãstron t∞w KÊraw EfirÆnhw, највероватније према имену Ирине, ћерке императора Алексеја III.602 Нови Плеурон се не помиње у каснијим изворима, 598 Thucydides, Historiae: III, 103: “. . ¯n tØn pÒlin b¤& •le›n, énex≈rhsan oÈk §p‹ PeloponnÆs-ou, éll' §w tØn Afiol¤da tØn nËn kaloum°nhn Kalud«na ka‹ Pleur«na ka‹ §w tå taÊt˙ xvr¤a ka‹ §w PrÒsxion t∞w Afitvl¤aw. ofl går ÉAmpraki«tai §lyÒntew prÚw aÈtoÁw ” 599 Philippson-Kirsten II, 594, 615-617, 640 A. 46. 600 Strabo, Geographica: X, 2, 1: “Afitvl«n d'efis‹ Kalud≈n te ka‹ Pleur≈n, nËn m¢n tetapeinvm°nai, tÚ d¢ palaiÚn prÒsxhma t∞w ÑEllãdow ∑n taËta tå kt¤smata. ” X, 2, 2: “ÖExei d¢ ka‹ ≤ Afitvl¤a ˆrow m°giston m¢n tÚn KÒraka, sunãptonta tª O‡t˙, t«n d' êllvn §n m°sƒ m¢n mçllon tÚn ÉArãkunyon, per‹ ˘n tØn nevt°ran Pleur«na sun–kisan éf°ntew tØn palaiån §ggÁw keim°nhn Kalud«now ofl ofikÆtorew, eÎkarpon oÔsan ka‹ pediãda, poryoËntow tØn x≈ran Dhmhtr¤ou toË §piklhy°ntow AfitvlikoË·” X, 2, 21: ìe‰y' ≤ Pleur≈n, e‰y' ≤ ÑAl¤kurna k≈mh, ∏w Íp°rkeitai Kalud∆n §n tª mesoga¤& stad¤oiw triãkonta∑ per‹ d¢ tØn Kalud«nã” 601 Види: Hansen –Nielsen, An inventory of archaic and classical poleis, 385. 602 TIB III, 106. ; Leake, Travels in Northern Greece, 118: “There is every reason to believe that Mount Zygos, upon a part of which the castle of Irene stands, is the ancient Aracynthus, and the ruins accord with those of the later Pleuron, inasmuch as they have no appearance of remote antiquity, and are exactly those of such a small town as we may suppose New Pleuron to have been from the circumstances of the people at the time of its foundation. ”; Ibid. 539: “The walls seem not only to have surrounded the summit, but to have extended also over a lower height which is connected with the mountain of Kyria Irini, and which advances farther into the plain. I observe also the foundations of a tower or other quadrangular building at the foot of the height in the plain. I have before remarked that these are probably the ruins of the Pleuron of Homer ', and that Kyria Irini was the city which the Pleuronii built on Mount Aracynthus, after the destruction of the former by Demetrius Aitolicus”. John Murray, Handbook for Travellers, describing Constantinople, European Turkey, Asia Minor, Armenia, and Mesopotamia, Harward University, 1854, 245: “A ride of little more than 1 hour from Mesolonghi conducts the traveller to some ruins on a lofty situation on Mount Zygos, known to the peasants by the name of Kyria Irene, or the caslle of Lady Irene, They are those of the entire circuit of the ruined walls of a small polls, about 1 mile in circumference, enclosing the W. face of a very steep and rugged height, the summit of which formed an Acropolis. In the centre of the wall, which defended the lower side of the town, is a square tower, and at one extremity of the same wall another tower having long flanks. ” 137 уколико искључимо Прокопија и Стефана Бизантинца у VI веку, по мишљењу неких истраживача стога, што место није поседовало већи стратешки значај.603 Како смо видели на основу извора, PleÊrvn, -≈now, ı је име места у Етолији, које се јавља и као придев Pleur≈niow, потврђено и у микенском pe-re-u-ro-na-de = Pleur≈nade и етникону pe-re-u-ro-ni-jo = Pleur≈n.604 Име места је по свом пореклу грчко и спада у групи оних имена која задржавају дуги вокал у свим падежима. Облик који имамо код Прокопија, PleurÒn, (tÚ), pl. - a именица је средњег рода везана за грчку именицу pleurã, pl. -a¤. У нашем списку се највероватније налази у номинативу или акузативу једнине. Значење имена у преносном смислу какав овде имамо је ‘страна’605 (такође у смислу географског положаја), а даље и ‘табор, бок, крило војске’. Етимологија речи је непозната. Шантрен прихвата Бенвенистово свођење именице pleura, pleuro на *ple-ar и даљу везу sa *pelā- ‘раширити’ (cf. p°lagow, palãmh).606 Према мишљењу Ханса Краеа, име PleÊrvn је по свом пореклу пре илирско,607 иако и он сам допушта могућност грчке етимологије.608 U komentaru uz TukididaBlumfild iznosi mi{qewe o etimologiji toponima i ka`e da ne mo`e, a da ne pomisli da ime grada poti~e od ~iwenice da je Pleuron podignut u zalivu ili {upqoj strani planine.609 Прокопијев облик PleurÒn је неутрум о-основе једнак апелативу ‘бок, страна’. Будући да су све раније потврде назалне основе (Pleur≈n), ако је одиста реч о истом месту, а то је познати стари топоним у Етолији, логично би било претпоставити да је Прокопије овај топоним исписао из неког латинског извора где је стајало PLEURON за ΠΛΕΥΡΩΝ, што није немогуће. Свакако, морали бисмо оставити могућност да није посреди исти топоним, већ неко иначе непознато место у Македонији. Ако узмемо у 603 Види: Aetolia its Geography, Topography, and Antiquites, William J. Woodhouse, 1987, 127; у даљем тексту: Woodhouse, Aetolia. 604 PY An 1. 1; PY An. 656, 16. ; L. R. Palmer, The Interpretation of Mycenean Greek texts, Oxford 1969, 130. Chadwick-Baumbach, „The Mycenean Greek Vocabulary“, Glotta 41, 236. 605 Оваквим значењем јавља се и под одредницом: pleurÒn, -ou, tÚ. код Софоклиса, E. A. Sophocles, Greek Lexicon of the Roman and Byzantine Periods (from B. C. 146 to A. D. 1100), In two Volumes, Volume II, New York, 1887. 606 Benveniste, Origines de la Formation des noms en indo-européen, Paris 1935, 112; у даљем тексту: Benveniste, Origines. ; Види и: Chantraine, Dictionnaire, 915; Слично и: Frisk, GEW, 559. 607 M. Krahe, Lexicon altillyrischer Personennamen, Heidelberg, 1929, 95. ; Слично мишљење заступају и Кречмер: P. Kretschmer, Einleitung in die Geschischte d. gr. Sprache, Göttingen, 1896, 256, као и Фик, A. Fick, Vorgriechische Ortsnamen als Quelle für die Vorgeschichte Griechenlands, 158. 608 M. Krahe, Die alten Balkanillyrischen geographischen Namen, Heidelberg, 1925, 51. 609 The History of Thucydides, Bloomfield Published 1829, 176, нап. 7: “. . . . I cannot but suspect that Pleuron derived its name from being built in the kÒlpow , or hollow side of a mountain. ” 138 обзир семантику имена (pleura¤ ‘бокови планине’), према којој оно припада у групи тзв. природних имена, а у подгрупи имена којима се изражава изглед места,610 можемо слободно претпоставити да се оно може наћи и на сасвим другом месту у Македонији и да није везано за топоним у Етолији о коме сведоче други извори. Kãminow Прокопије: Помиње га у књизи De aedificiis као обновљена тврђава у Македонији. ............ PleurÒn Kãminow Y°rma Топоним Каминос поменут у Прокопијевом списку тврђава обновљених у Македонији је сложенији за анализу, пре свега због тога што се у том облику од класичних и покласичних аутора, јавља једино код Прокопија. Сродни облик Каминиа се, додуше, јавља и код Плинија, али је код овог аутора реч о острву у Егејском мору из групе Спорада.611 У овом случају преостаје нам да покушамо извести неке закључке о топониму на основу значења и порекла речи kãminow. Од помоћи нам у овом случају може бити и презиме знаменитог историчара из X века Јована Каменијата, иако његово место рођења није прецизно утврђено. По свом облику презиме Kaminiãthw означава порекло породице из одређеног места, т. ј. претпостављеног Kãminow, Kam¤nia, или занимање везано за ширу породицу или предке аутора. Истраживач Белих у свом исцрпном предговору издању Каминијатовог дела о освајању Тесалонике износи мишљење према којем се ово породично име доводи у везу са топонимом који у својој основи садржи словенску реч kamy, gen. kamene ‘камен’ и према томе оно потиче из 610 Th. Linder, „Griechische (Incl. mykenische) Ortsnamen“, In: Namenforchung, Name Studies, Les noms propres, Ein Internationales Handbuch zur Onomastik, An International handbook for Onomastics, Manuel international d’onomastique, I, Ed. E. Eichler, G. Hilty, H. Löfler, Waler de Gruyter, Berlin-New York, 1995, 960-705, 703. 611 C. Plinius, Naturalis historia, IV, [71] “secuntur Lea, Ascania, Anaphe, Hippuris. Astypalaea, liberae civitatis, circuitus LXXXVIII, abest a Cadisto Cretae CXXV, ab ea Platea LX, unde Caminia XXXVIII, Azibintha, Lamse, Atragia, Pharmacusa, Thetaedia, Chalcia, Calymna, in qua oppidum, Coos, Eulimna, a qua Carpathum, Cretae promunturium, XXX. in Euripo autem Euboico primo fere introitu Petaliae IIII insulae et in exitu Atalante. ” 139 неког ‘каменитог места’.612 Поред тога, он износи и мишљење других аутора и тиме допушта могућност да презиме Каминијат води порекло од грчке основе kãminow са значењем ‘пећ’. Сагласно томе, остављена је као отворена и могућност да се име веже са именицом која означава занимање ‘ковач’. У речницима који обухатају класични период развоја грчког језика значење речи kãminow је протумачено као: ‘пећ за топљење, топионица, вигањ, пећ за топљење ковина, за печење опека’; у преносном смислу ‘жар, ватра’ и сл.613 Код Софоклиса, у његовом лексикону римског и византијског периода развоја грчког језика налазимо објашњење према којем је: kãminow, ou, ≤, = t°gow, porne›on, L. fornix, lupanar.614 Притом именица t°gow у овом периоду има значење ‘кров куће, таваница, чак и соба или дворана’, док fornix означава ‘подземни, тајни пролаз у утврђењима за излаз ка непријатељу или тунел’. Код Хесихија је потврђено значење ‘пећ’ али он додаје и једно друго ‘део храма’.615 У етимолошким речницима налазимо податке о овом термину. Фриск прихвата значење ‘пећ’ и сматра да је то техничка позајмљеница непознатог порекла. Према његовом мишљењу поређење са грчком речи kãmara је превазиђено, док је повезивање са старословенским камì ‘камен’ у суштини могуће, али у том случају се мора рачунати на позајмицу са Севера или Истока.616 Шантрен даје слично мишљење о термину kãminow и сматра да латинско caminus води порекло од грчког. У грчком се језику kãminow употребљава са значењем ‘котао’, док је значење ‘пећ за креч’ 612 G. Böhlig, Ioannis Caminiatae de Expugnatione Thessalonicae, 1973, ix: “Für die Herkunft kann man eventuell Schlüsse aus dem Namen “Kaminiates” ziehen. Dieser entspricht zeiner Form nach einem Nomen agentis, das eine Zugehörigkeit oder ein Versehensein beziehnet, vornahmlich auch abgeleitet von einem Ortsnamen. Handschriftlich ist der Name in der Form “Kaminiates” überliefert. Das will freilich nicht viel besagen, wenn man den Namen mit slv. Kamy, kamene “Stein” in Verbindung bringt; das würde die Familie “Kaminiates” als (ehemalige) Einwohner einer “Steinort” genannten Siedlung bezeihnen, wie sie auf dem Balkan in dem slavish beeinflusten Gebiet massenhaft auftreten. Aber auch eine Deutung griechischen Ursprungs ist möglich, die die i-Schreibung noch erleichtert. Bei Plinius nat. hist. 4, 71 begegnet eine nach der Form ihres ofenänlichen Umrises (kãminow, kam¤nion) benannte Sporadeninlsel Kaminia im Egäischen Meer und Prokop. Berichtet de. aed. IV, 4 von einem durch Justinian viederhergestelten Kastel Kaminos in Makedonien. D. J. Georgakas legt auch dem Ortsnamen Kamena etc. den griechischen Familiennamen Kãmenow zugrunde und schliest sich damit N. G. Polites an. Aber auch von einer Berufsbezeichnung könnte der Name “Kaminiates” abgeleitet sein, also etwa “Schmied” bedeuten. ” 613 Старогръцко-български речник, съставили Мих. Войнов, Д. Дечевъ, Вл. Георгиевъ, Ал. Милевъ, Бор. Геровъ, М. Тоневъ, София, 1996, s.v. kãminow; S. Senc, Grčko-hrvatski rjecnik, Zagreb, 1910, rep. 1988, s. v. kãminow 614 Sophocles, Greek Lexicon, s. v. kãminow 615 Hesychius, Lexicon: fipnÒw· *kãminow. foËrnow. fanÒw ASvgn. kl¤banow s. mageire›on. “kãminow· m°row ti t∞w ne≈w ” 616 Frisk, GEW I, s. v. kãminow. 140 za gr~ko kam¤ni. Шантрен оба облика везује за глагол kamineÊv ‘излити, спојити’. У односу на порекло речи, Шантрен сматра да се ради о техничком термину. Претпоставка да се ради о позајмици је вероватна, али се не може доказати. По његовом мишљењу, поређење са грчким kãmara, мада је данас напуштено, није невероватно.617 И поред чињенице да Прокопије даје поуздана сведочанства о Словенима на Дунавском лимесу, ипак је суд о могућем присуству словенских топонима у његовим списковима Јустинијанових грађевина негативан. Стога сматрамо да је прихватљивија теза о предгрчком пореклу речи. Нама је вероватније мишљење да се Каменијатово фамилијарно име и Прокопијев топоним Kãminow могу везати за прегрчку основу kãminow , која је везана за обраду метала, насупрот тези о словенском пореклу речи.618 Назив kãminow Катичић ставља у групи грчких речи које се не могу објаснити грчком етимологијом и које најчешће означавају биљке, животиње и материјалне предмете који припадају егејској флори, фауни или материјалној култури.619 По његовом мишљењу, управо примери као kãminow са специфичним суфиксалним елементима повезани су са старо-егејском културом и указују на постојање неидентификованог слоја у грчком вокабулару.620 Чињеница да је овај слој врло добро сачуван у именима места, као што је то у случају Каминоса, показује да је овај слој заправо предгрчки, јер је познато да је топонимија најконзервативнији део вокабулара.621 Михаеску указује на управо обрнути процес, убрајајући реч caminus као део латинског вокабулара међу речима у групи коју сачињавају термини из области грађевинарста која су утицала на развој појединих речи у словенским језицима (као на пр. у бугарском и 617 Chantraine, Dicionnaire, s. v. kãminow . 618 Упореди и: Novus thesaurus philologico-criticus: sive, Lexicon in LXX. et reliquos interpretes græcos, ac scriptores apocryphos Veteris Testamenti, Volume 1, Johann Friedrich Schleusner, Johann Christian Biel, Esdras Heinrich Mutzenbecher, curaverunt et excuderunt A. et J. M. Duncan, Londini. 1822, , 146: “Kãminow, caminus, fornax speciatim in quo metalla liquefiunt et purgantur…. . ” 619 R. Katicic, Ancient languages, 53-55. 620 О субстантивима који завршавају на -ino као позајмица из медитеранских дијалекта пише и Шантрен, Chantraine, La formation, 205. 621 Упореди и: Harald Haarmann, Early civilization and Literacy in Europe, an inquiry into cultural continuity in the Mediterranean world, Walter de Gruyter , Berlin, 1995, 46: “Traces of pre-Greek metal working can be found in terms such as kaminos “furnace” and kassiteros “tin”. A small number of these pre Greek words (e. g. for wine, cypress, fig) have paralleles in Semithic languages-where they ar borrowings as well, and it has been established that there must have been an eastern Medtiterranean source which influenced both the Indo-European languages in southeastern Europe and the Semitic languages in the Near East (Hester, 1968, 223f). ” 141 српскохрватском “камин”).622 Термин kãminow је потврђен на натпису из Горне Македоније.623 Можемо закључити да је Прокопијев топоним Kãminow свакако семантички везан за апелатив kãminow. Апелатив kãminow може бити и предгрчки или позајмљен са Истока или Севера, а његова појава у грчком језику пада у доба које је много раније од Прокопијевог сведочанства. Најједноставније је претпоставити да је, каква год била етимологија апелатива, Прокопијев топоним Kãminow настао у грчкој језичкој средини. Убикација овог топонима, у недостатку натписа и археолошких сведочанства, такође је врло несигурна. У новијој студији истраживача Одорика624 поред анализе имена која се не разликује од досадашњих истраживања у смислу објашавања основе речи (припадност словенском или грчком/предгрчком језичком слоју), аутор нам даје и предлоге о евентуалној, иако не тако прецизној убикацији топонима. Према његовом мишљењу топоними под именом Kam¤nia су уобичајени, а као један од примера помиње место које се налази у самом центру Тесалонике. Као друго, помиње место под именом Kamin¤kia које се налази у околини Сереса у Македонији. Под овим именом у околини Сереса налазимо једно село са данашњим називом Нео Петрици, где се налази и археолошки локалитет. У овом случају се највероватније ради о превођењу грчког Petra словенским Камен(-ица) при чему - ikia може предавати слов. -ица. Y°rma Прокопије: Помиње је једино у De aedificiis, у каталогу утврђења у Македонији ………….. Kãminow Y°rma Bogçw ............. 622 Mihăescu, La langue latine, 34. 623 Epigraphes Ano Makedonias doc 174 4a 1: basil°vw [Fi]l`¤`ppou. [kã]m`inow [. 3]i`p`[. . ]. 624 Paolo Odorico, Thessalonique, Chroniques d’une ville prise (Jean Caminiatès, Eustathe de Thessalonique and Jean Anagnostès), Toulouse 2005, 11. 142 Када се говори о утврђењу Терма које је поменуто код Прокопија, постављају се два кључна питања о којима се много расправљало. Прво питање је да ли је Тесалоника подигнута на месту где се налазила Терма коју помињу старији антички извори, а друго да ли се Прокопијево утврђење под истим именом може идентификовати са античком Термом или је треба тражити на сасвим другом месту. Од старијих античких аутора Терма је, као значајна лука, поменута неколико пута код Херодота625 и Тукидида,626 као и код говорника Есхина.627 У Периплу под именом Скилака у 66 фрагменту у којем се пише о Македонији забележен је и град Терма (pÒliw).628 Географ Страбон помиње Терму графијом Y°rma у двадесет и првом фрагменту где нас обавештава о синојкизму Тесалонике и у двадесет и четвртом фрагменту исте седме књиге, другачијом графијом Y°rmh. Такође је помиње у делу где описује ушће 625 Herodotus, Historiae (VII, 121) “J°rjhw d¢ §k t∞w ÉAkãnyou, §nteilãmenow to›si strathgo›si toË nautikoË stratoË Ípom°nein §n Y°rm˙, ép∞ke ép' •vutoË poreÊesyai tåw n°aw, Y°rm˙ d¢ tª §n t“ Yerma¤ƒ kÒlpƒ ofikhm°n˙, ép' ∏w ka‹ ı kÒlpow otow tØn §pvnum¤hn ¶xei·taÊt˙ går §punyãneto suntom≈- taton e‰nai. ” (VII, 123) “ ÉApÚ d¢ Afine¤hw, §w tØn §teleÊtvn katal°gvn tåw pÒliw, épÚ taÊthw ≥dh §w aÈtÒn te tÚn Yerma›on kÒlpon §g¤neto t“ nautik“ strat“ <ı>plÒow ka‹ g∞n tØn Mugdon¤hn, pl°vn d¢ ép¤keto ¶w te tØn proeirhm°nhn Y°rmhn ka‹ S¤ndon te pÒlin ka‹ Xal°strhn §p‹ tÚn ÖAjion potamÒn, ˘w oÈr¤zei x≈rhn tØn Mugdon¤hn te ka‹ Bottiai¤da, t∞w ¶xousi tÚ parå yãlassan, steinÚn xvr¤on, pÒliew ÖIxnai te ka‹ P°lla. ÑO m¢n dØ nautikÚw stratÚw aÈtoË per‹ ÖAjion potamÚn ka‹ pÒlin Y°rmhn ka‹ tåw metajÁ pÒliw toÊtvn perim°nvn basil°a §stratopedeÊeto. ” (VII, 127) “ÑVw d¢ §w tØn Y°rmhn ép¤keto ı J°rjhw, ·druse aÈtoË tØn stratiÆn. ÉEp°sxe d¢ ı stratÚw aÈtoË stratopedeuÒmenow tØn parå yãlassan x≈rhn tosÆnde, érjãmenow épÚ Y°rmhw pÒliow ka‹ t∞w Mugdon¤hw m°xri Lud¤e≈ te potamoË ka‹ ÑAliãkmonow, oi oÈr¤zousi g∞n tØn Bottiai¤da te ka‹ Makedon¤da, §w t»utÚ =°eyron tÚ Ïdvr summ¤sgontew. ” 626 Thucydides, Historiae, (I, 61) “âHlye d¢ ka‹ to›w ÉAyhna¤oiw eÈyÁw ≤ éggel¤a t«n pÒlevn ˜ti éfestçsi, ka‹ p°mpousin, …w æsyonto ka‹ toÁw met' ÉArist°vw §pipariÒntaw, disxil¤ouw •aut«n ıpl¤taw ka‹ tessarãkonta naËw prÚw tå éfest«ta, ka‹ Kall¤an tÚn Kalliãdou p°mpton aÈtÚn strathgÒn, oi éfikÒmenoi §w Makedon¤an pr«ton katalambãnousi toÁw prot°rouw xil¤ouw Y°rmhn êrti ΩrhkÒtaw ka‹ PÊdnan poliorkoËntaw. ” (II, 29) “ka‹ peltast«n. juneb¤base d¢ ka‹ tÚn Perd¤kkan to›w ÉAyhna¤oiw ka‹ Y°rmhn aÈt“ ¶peisen épodoËnai·” 627 Aeschines, De falsa legatione (2, 27) “Pausan¤ou d' §p‹ tØn érxØn aÈt«n katiÒntow, fugãdow m¢n ˆntow, t“ kair“ d'fisxÊontow, poll«n d' aÈt“ sumprattÒntvn, ¶xontow d¢ ÑEllhnikØn dÊnamin, efilhfÒtow d¢ ÉAnyemoËntaka‹ Y°rman ka‹ Str°can ka‹ êll'êtta xvr¤a, MakedÒnvn d¢ oÈx ımonooÊntvn, éllå t«n ple¤stvn tå Pausan¤ou fronoÊntvn, §p‹ t«n kair«n toÊtvn §xeirotÒnhsan ÉAyhna›oi strathgÚn §p' ÉAmf¤polin ÉIfikrãthn, ÉAmfipolit«n aÈt«n §xÒntvn tÒte tØn pÒlin ka‹ tØn x≈ran karpoum°nvn. ” 628 Scylax, Periplous (66): “... ÖAjiow potamÚw, ÉEx°dvrow potamÚw, Y°rmh pÒliw, A‡neia ÑEllhn‹w, PallÆnh êkra makrå. 143 реке Аксиј између Халастре и Терме.629 Свеобухватном анализом Фанула Папазоглу је доказала да се у 24 фрагменту, на који се и највише позивају ауторитети који тврде да је Терма идентична са Тесалоником, највероватније ради о интерполацији епитоматора. Наиме, исто потврђује и место код Страбона у коме је очито да се ради о посебним насељима. Плиније помиње Терму у истоименом Термајском заливу графијом Therme, као место у близини Тесалонике, чиме јасно потврђује да је и њему непозната традиција идентификације ових топонима.630 Папазоглу с правом указује да се, практично, код ниједног античког извора Терма не поистовећује са Тесалоником. Поред Страбоновог епитоматора налазимо и друге изворе који су били пресудни да се генерално прихвати мишљење да је хеленистичка Тесалоника основана на месту античке Терме. Најексплицитнији је византијски хроничар Јован Малала који нас обавештава да се садашња Тесалоника некада звала Терма. Он бележи топоним Y°rmaw и опредељује је као село (k≈mh).631 У Списку градова који су променили име632 забележен је податак према коме су Терма и Ематија промениле име у Тесалоника. Поменућемо и схолије уз Тукидида.633 629 Strabo, Geographica (VII, frg. 21): “…d¤oiw e‡kosin·e‰ta Yessalon¤keia Kasãndrou kt¤sma §n êlloiw tettarãkonta ka‹ ≤ ÉEgnat¤a ıdÒw. §pvnÒmase d¢ tØn pÒlin épÚ t∞w •autoË gunaikÚw Yessalon¤khw, Fil¤ppou d¢ toË ÉAmÊntou yugatrÒw, kayel∆n tå §n tª Krous¤di pol¤smata ka‹ tå §n t“ Yerma¤ƒ kÒlpƒ per‹ ©j ka‹ e‡kosi ka‹ sunoik¤saw efiw ßn· ≤ d¢ mhtrÒpoliw t∞w nËn Makedon¤aw §st¤. t«n d¢ sunoikisyeis«n ∑n ÉApollvn¤a ka‹ Xalãstra ka‹ Y°rma ka‹ GarhskÚw ka‹ A‡neia ka‹ KissÒw, tœn tØn KissÚn ÍponoÆseien ên tiw t“ Kissª prosÆkein, o m°mnhtai ı poihtÆw Kiss∞w tÒn g' ¶yrece, ” tÚn ÉIfidãmanta l°gvn. Е. ”. (VIIa, 1, 24): “ÜOti metå tÚn ÉAjiÚn potamÚn ≤ Yessalon¤kh §st‹ pÒliw, ∂ prÒteron Y°rmh §kale›to· kt¤sma d' §st‹ Kassãndrou, ˘w §p‹ t“ ÙnÒmati t∞w •autoË gunaikÒw, paidÚw d¢ Fil¤ppou toËÉAmÊntou»nÒmase· met–kise d¢ tå p°rij pol¤xnia efiw aÈtÆn, oÂon Xalãstran A‡neian KissÚn ka¤ tina ka‹ êlla. ”(Epitome edita) (VIIa, 1, 20 ) “ı d¢ ÉAjiÚw §kd¤dvsi metajÁ Xalãstraw ka‹ Y°rmhw·” 630 Plinius Secundus, Naturalis Historia, 4, 10 “In ora sinus Macedonica oppidum Chalastra et intus Pylorus, Lete: medioque litoris flexu Thessalonice liberae condicionis – ad hanc a Dyrrhachio CCXLX -, Therme in Thermaico sinu. ” 631 Ioannis Malalae, Chronographia, ex recensione Ludovici Dindorfii, Bonnae, MDCCCXXXI. : (Chronographia), 190: “T∞w d¢ Makedon¤aw §bas¤leuse F¤lippow ¶th k. ˜stiw nikÆsaw Íp°taje tØn Yessal¤an, ka‹ kt¤zei pÒlin efiw tØn Makedon¤an, ∂n §kãlese Yessalon¤khn, tØn pr–hn legom°nhn k≈mhn Y°rmaw. ” 632 Appendices, Urbium regionum fluminum cet. nomina immutata (1, 55) Y°rmh ka‹ ÉHmay¤a ≤ Yessalon¤kh. (3, 106): Y°rmh ≤ nËn Yessalon¤kh ka‹ ÉHmay¤a. 633 Scholia in Thucydidem (scholia vetera et recentiora): 144 Папазоглу у својој студији о македонским градовима нарочито исцрпно разматра изворе и детаљно разрађује ово питање.634 Она заступа тезу да је античка Терма наставила свој живот и поред оснивања Тесалонике, а нарочито подвлачи чињеницу да је у тим изворима Терма именована као кома (село) и сматра да је то управо аргуменат више у прилог тези да је и након оснивања Тесалонике путем синојкизма Терма и даље продужила да постоји са измењеним статусом. Ово мишљење сматрамо исправним и додајемо да је, свакако, највећа потврда оваквог њеног становишта помињање Терме и код неких каснијих извора, међу које убрајамо и Прокопија. У другом веку нове ере Терму помиње и познати грчки оратор Елије Аристид.635 У овом сведочанству, које зачудо нико ко се бавио проблемом античке Терме не помиње, он бележи Терму заједно са једним другим македонским топонимом који се налази на Халкидици, а то је Антемус (до данас прецизна идентификација Антемуса није утврђена). Код граматика Харпократа, који је према расположивим подацима живео највероватније у II веку нове ере и који се позива не старијег аутора Теопомпа, Терма је забележена као трачки градић.636 Стефан Бизантинац, извор из VI века, опредељује Терму као град који се налази у Тракији, позивајући се на старијег Аполодора који је смешта у Македонију. Код њега налазимо Терму и под једном другом одредницом, Халастра, у којој је опет поменута као град.637 Знаменити византијски лексикон Суда из X века бележи Терму као трачки “ABFGc2 Y°rmhn: shme¤vsai ˜ti ≤ nËn Yessalon¤kh pÒliw pãlai Y°rmh §kale›to. ¶sti d¢ ka‹ aÏth ka‹ PÊdna ka‹ B°roia pÒleiw Makedonika¤” “ABFGc2 juneb¤base: f¤lon §po¤hsen aÈto›w tÚn Perd¤kkan. Y°rmhn: e‰xon går aÈtØn ÉAyhna›oi, §k poliork¤aw kratoËntew” 634 Папазоглу, Македонски градови, 139-144. 635 Aristides Rhet. , Aelius, Ars rhetorica, (1, 3): “. poll«n d¢ aÈt“ sumprattÒntvn, ¶xontow d¢ ÑEllhnikØn dÊnamin, efilhfÒtow d¢ ÉAnyemoËnta ka‹ Y°rman, MakedÒnvn d¢ oÈx ımonooÊntvn, éllå t«n ple¤stvn tå Pausan¤ou fronoÊn tvn, §p‹ t«n kair«n toÊtvn,  ryvse d¢ ka‹ én°pausen ≤mçw §xeirotÒnhsan ÉAyhna›oi strathgÚn ÉIfikrãthn. ” 636 Harpocration Gramm. , Lexicon in decem oratores Atticos (1, 151): “Y°rman: Afisx¤nhw §n tª per‹ t∞w presbe¤aw épolog¤&. Yrñkion toËtÒ §sti pÒlisma, …w ka‹ YeÒpompow §n kb fhs¤n. ” Свакако “трачки” у географском, а не у етничком смислу. Упореди и мишљење Флинстед-Јенсена, аутора поглавља о градовима у Мигдонији да је Терма иако у неколико извора названа “трачка” по свему судећи увек припадала Македонији, изузев 431/2 г. ст. е: M. H. Hansen -T. H. Nielsen, An inventory of archaic and classical poleis, Oxford University Press, Oxford, 2004, 385; у даљем тексту: Hansen –Nielsen, An inventory of archaic and classical poleis, 819. 637 Stephanus, Ethnica, 310, 3: “Y°rmh, pÒliw Yrñkhw. ÉApollÒdvrow d¢ Makedon¤aw fhs‹ ka‹ Youkud¤dhw. ı pol¤thw Yerma›ow. ¶sti ka‹ Yerma›ow kÒlpow. ” 145 градић (pÒlisma).638 Терма (tå Y°rma) се помиње и у хрисовуљи Јована Кантакузена из 1347 године као село у близини Тесалонике. Ради се о данашњем месту Лутра Термес.639 Лаоник Халкокондил, византијски извор из XV века, на више места помиње Терму мислећи притом на Тесалонику (на једном од њих то и експлицитно потврђује). Иако овај каснији извор може послужити као аргуменат онима који заступају тезу о традиционалном идентификовању градова Терме и Тесалонике, ипак је код њега индикативно помињање овог старог топонима са оригиналном графијом, што указује да он није много пре тога изашао из употребе.640 Долазимо и до Прокопијевог сведочанства из VI века, према којем се Терма помиње у списку утврђења у Македонији и бележи се графијом Y°rma. Истраживач Тафел, који прихваћа идентификацију старе Терме са Тесалоником, сматра да Прокопијева Терма нема никакве везе са Тесалоником и да је само на основу имена и његовог места (редоследа) у каталогу потпуно нејасно где је треба тражити. Едсон,641 који је, такође, присталица традиционалне идентификације, сматра да се Прокопијево утврђење могло налазити у било коме делу Македоније, а да је убикација у близини Тесалонике потпуно нелогична управо због близине моћног града који би пружио заштиту људима насељеним у Терми. 679, 5: “Xalãstra, pÒliw Yrñkhw per‹ tÚn Yerma›on kÒlpon. ÑEkata›ow EÈr≈p˙ §n d' aÈt“ Y°rmh pÒliw ÑEllÆnvn [Yrh¤kvn], §n d¢ Xalãstrh pÒliw Yrh¤kvn”. Strãbvn d' §n •bdÒm˙ Makedon¤aw aÈtØn kale›. »nÒmastai d¢ épÚ Xalãstrhw. ” 638 Suda, Lexicon, theta 245: Yermãn: YrñkiÒn §stin pÒlisma. 639 Archives de L’Athos, IV, Actes de Dionysiou, ed. Diplomatique par Nikolas Oikonomides, Texte, Paris, 1968. XrisÒboulon toË basil°vw )ÉIvãnnou toË KantakouzhnoË 1347 “Ö.épÚ t∞w efiw tØn Kalamar¤an ofikonom¤aw toË~ Gabra~ §ke¤nou, épÚ t∞w efiw tå xvr¤a tå Plaghnå ka‹ tå Y°rma g∞w ka‹ toË émpelopãktou,.....” О овој Терми и Lefort, Villages de Macedoine, 178. 640 Laoinici Chalcocondyalae, Atheniensis Historiarum libri decem, ex recognitione Immanuelis Bekkeri, Bonnae, Impensis ed. Weberi, MDCCCXLIII. (I, 42, 7): “metå d¢ taËta …w ÉEmmanou∞low ı t«n ÑEllÆnvn basil°vw pa›w Y°rmhn tØn §n Makedon¤&, Yessalon¤khn §pikaloum°nhn…” (II, 14, 2) “TÒte m¢n dØ ÜEllhnew oÏtv §peprãgeisan, •lÒmenoi a·resin §nant¤an t“ ÉAmourãt˙· tØn m°ntoi Y°rmhn t∞w Makedon¤aw ép°donto ÑEneto›w, édÊnata e‰nai nom¤zontew sf¤si paradoËnai tØn pÒlin §w tÚn periÒnta tÒte ÉAmourãtev. ” (II, 198, 5) “§f' •kãsthw tessarãkonta. parå toÊtouw d° efisi t«n pÒlevn êrxontew megãlvn, o·a ≤ Y°rmh, ≤ t«n Skop¤vn pÒliw, ≤ FilippÒpoliw, ka‹ afl paraplÆsiai, otoi §w shma¤aw teloËsin...” 641 C. F. Edson, „Notes on the Thracian phoros“, CPh XIII, 1947, 100-104. 146 Мајкл Викерс642 у својим чланцима посвећеним овом проблему и сам покушава да реши питање убикације Прокопијевог утврђења. Приклањајући се мишљењу претходно поменутих Едсона и Тафела, а руководећи се редоследом утврђења у каталогу (који се, према његовом мишљењу, креће у правцу од запада према истоку) Викерс смешта Терму негде на подручју између језера Волви и Неапоља (Кавале). Иако се ради о заиста великом ауторитету, морамо напоменути да у свом чланку користи погрешну графију Y°rmh, уместо аутентичне Прокопијеве Y°rma. Такође сматрамо да је његова “географска” аргуменација, а то је редослед утврђења на који се позива, прилично неубедљива. Наше искуство у истраживању Прокопијевих топонима показује да редослед може бити од помоћи, али не и пресудни аргуменат приликом идентификације. Хрисохоос643 је прецизнији у убикацији Терме. Смешта је источно од језера Волви, на реку Рихиј, где се налази узвишење са старим бедемом и извор. Димица644 је један од оних истраживача који одлучно одбацује мишљење о поистовећивању Терме и Тесалонике. Наиме, он сматра да се овакво традиционално мишљење проширило захваљујући византијској традицији и да се Терма налазила на другом месту, свакако различитом од Тесалонике. Његова претпоставка је да се она налазила северније у најунутрашњем делу луке између малог и великог рта Карабурну, где се и данас налазе остаци зидина, код места Седес. При том, се водио углавном значењем топонима Терма, јер је место Седес које се налази на 12 км. југо-источно од Тесалонике данас познатом под именом Терми, што значи место где се налазе извори топле воде. Едсон је одбацио ову тезу код места Седес због веома важне чињенице - термални извори који би сугерисали такву локализацију не налазе се код места Седес, него код Лутра - Седес, удаљени 9км. од обале, што никако не би одговарало слици пристаништа каквим је Терма представљена у античким изворима.645 Оберхумер у енциклопедији класичних студија такође заступа мишљење о идентификацији Терме са местом Седес.646 642 M. Vickers, „Where was Procopius’ Therme?“, The Classical Review, Vol. 24, No. 1, 1974, 10-11. Vickers, M. 1981. „Therme and Thessaloniki“, in H. J. Dell (ed. ), Ancient Macedonian Studies in Honor of Charles F. Edson, Thessalonica, 327-333. 643 M. XrisoxÒow, Tã Makedonikå T°mph, 38. 644 DÆmitsa, Arxa¤a gevgraf¤a t∞w Makedon¤aw, 263-267. 645 Ch. Edson, „Notes on the Thracian Phoros“, CPh, 42, 1947, 100-104. 646 Oberhumer, RE s. v. Therme, 2392. 147 Мартина Анри - Перен647 која се детаљније позабавила топонимима у Македонији поменутим код Прокопија, приклања се више мишљењу старијих извора (као што је на пр. Плиније) и сматра да се Терма највероватније налази на месту које је различито од Тесалонике. Напомиње да су по овом питању, као и по питању убикације осталих топонима из каталога о Македонији, старији извори веродостојнији од Хијерокловог Синекдема или римских итинерарија, Слажемо се са мишљењем Фануле Папазоглу да би најприродније било да поистоветимо античку Терму са овом коју помиње Прокопије и да његово сведочанство узмемо као доказ више у прилог тези да се положај Терме не поклапа са положајем Тесалонике. Нажалост, за сада, материјалним доказима не можемо потврдити ово мишљење. Ипак чини се да археолошка истраживања највише потврђују тезу Хамонда са којом се у највећој мери слажемо. Пре свега он сматра да је место античке Терме свакако различито од Тесалонике, између осталог и због утврђења под овим именом наведеног код Прокопија.648 Хамонд закључује да је Терма највероватније лежала у источном делу залива и његове луке познате под именом Каламарија, а да се њена тврђава налазила на северној страни места Микро Каравурну (Каравурнаки).649 Тезу да се Терма највероватније налазила јужно од Тесалонике, код данашњег места Микро Каравурнаки заступају и истраживачи Борза и Хацопулос.650 Новија археолошка истраживања говоре јој у прилог.651 Термајски залив је највероватније и добио име према топониму Терме, док је Терме очито добила назив према топлим изворима који се налазе у њеној близини. Име је супстантивирани облик од грчког придева yermÒw са значењем ‘топао’. Субстантивирани облик јавља се као: y°rmh или y°rma, као што је и случај код Прокопија.652 Облик на -a очито одражава локални изговор, док је онај на -h прилагођен књижевној јонскоатичкој норми. Именица је женског рода и има значење ‘топлина, врелина’. Придев yermÒw води порекло од праиндоевропског *gʷher-mo, одраженог у латинском formus, санскритском gharma-, јерменском jerm, трачко- фригијским *germo (претпостављеном у имену места које се такође јавља код 647 Henry -Perrin, Procope de de Césarée les Édifices Livre IV, 183. 648 У овом делу потпуно следи размишљање Фануле Папазоглу и Димице. 649 Hammond, A History of Macedonia, I, 150-151. 650 Е. Borza, In the Shadow of Olympus, , 105; M. Hatzopoulos, „Macedonian Institutions under the Kings, I“, Meletemata 22, 1996, 107, нап. 4. 651 M. A. Tiverios, „ÉΟστρακα από το Καραμπουρνάκι“, ΑΕΜΘ 1, 1987, 247-260. 652 Chantraine, La Formation, 102, 148. 148 Прокопија GermÆ) , у албанском zjarm, zjarr- ‘топлина’. Од именице и придева ове основе образовани су називи за места чија су имена везена за топле изворе који се налазе у непосредној близини (упореди називе: Топлице, Топлица, Топличане, Топличица, као и Топла, Топлик и Топлац. ) Neãpoliw Прокопије: Помиње га једино у делу De aedificiis, у каталогу утврђења у Македонији: ....... Bogçw, Neãpoliw, Kãlarnow, ............... Једна од најзаступљенијих теза око идентификације Прокопијевог утврђења под именом Неапољ (Neãpoliw) је његово поистовећење са градом који је у антици био познат као Неапољ, а касније променио име у Христопољ, да би данас био познат под именом Кавала.653 Година оснивања града Неапоља је непозната. Његов положај је импресиван, јер се налази на самој егејској обали у пределу између ушђа Стримона и Несте и тиме представља најзначајнију луку на овом делу обале. Изузетно значајна је близина и природна повезаност града са златоносним Пангајским рудницима на западу и плодно тло низине Датос која се простире према истоку. Податак код Ливија је исцрпнији и обавештава нас да је у време македонске власти, почетком II века старе ере Неапољ још увек био аутономна грчка колонија и да је набројан први по реду са ове стране реке Несте.654 У римском периоду помиње га географ Клаудије Птолемеј. Он нам даје податак да је у његово време источну границу Македоније са Тракијом чинила сама река Неста и бележи Neãpoliw као град у 653 Археолошки и епиграфски налази као резултат истраживања Г. Бакалакиса доказали су тачност идентификовања античког Неапоља са средњевековним Христопољем и савременом Кавалом. G. Mpakalãkiw, „Neãpoliw-XristoÊpoliw-Kabãla“, AE, 1936. 654 T. Livius, Ab Urbe Condita, XXXVIII, 4: “Hinc per Abderitarum agrum Neapolim perventum est. Hoc omne per Graecorum colonias pacatum iter fuit; reliquum inde per medios Thraecas dies noctesque, etsi non infestum, tamen suspectum, donec in Macedoniam pervenerunt” 149 Стримонском заливу, који географски и административно припада Македонији.655 Топоним је поменут у Itinerarium Hierosolymitanum (613, 9) и означен је као mutatio Neapolin M. IX. , док се у Антониновом итинерару уопште не помиње. Страбонов епитоматор о њему пише као о граду који према северу омеђује Стримонски залив.656 Плиније сматра да се налази у Тракији и помиње га заједно са осталим градовима који се простиру “дуж обале Егејског мора од Стримона надаље”, а то су Аполонија, Оисима и Датос.657 У тексту Новога завета поменут је у лику N°an PÒlin.658 Код Хијерокла, писца из V века. забележен је у оквиру провинције Македоније Приме.659 Код Стефана Бизантинца можемо само претпоставити да се налази под одредницом Neãpoliw, будући да аутор не даје податке о конкретном Неапољу у Македонији или Тракији, него поред конкретно поменутих, каже да постоје многи други градови под овим 655 Ptolemaeus Claudius, Geographia: StrumonikÚw kÒlpow: Neãpoliw OfisÊmh Strum≈n 656 Strabo, Geographica: Fr. 32: “prÚw d¢ borrçn éfor¤zei tÚn StrumonikÚn kÒlpon ≤ Neãpoliw. Epit. Fr. 36: “parå d¢ tØn paral¤an toË StrumÒnow ka‹ Dathn«n pÒliw Neãpoliw ka‹ aÈtÚ tÚ Dãton, eÎkarpa ped¤a ka‹ l¤mnhn ka‹ potamoÁw ka‹ naupÆgia ka‹ xruse›a lusitel∞ ¶xon, éf' o ka‹ paroimiãzontai Dãton égay«nî …w ka‹ égay«n égay›daw.î ¶sti d' ≤ x≈ra î Epit. Vat. 657 Plinius Secundus, Naturalis Historia, 4, 42: “ita finit Hister a septentrione, ab ortu Pontus ac Propontis, a meridie Aegaeum mare. cuius in ora a Strimone Appolonia, Oesyma, Neapolis, Datos. ” Слично и други извор Scylax, Periplous, 67, 7: Yra¤kh. . “Katå taËtã §sti Yãsow n∞sow ka‹ pÒliw ka‹ lim°new dÊo toÊtvn ı eÂw kleistÒw. ÉEpãneimi d¢ pãlin ˜yen §jetrapÒmhn. Neãpoliw, katå taÊthn Dãton pÒliw ÑEllhn‹w, ∂n ’kise Kall¤stratowÉAyhna›ow, ka‹ potamÚw N°stow, ÖAbdhra pÒliw, KoÊdhtow potamÚw ka‹ pÒleiw D¤kaia ka‹ Mar≈neia.” Код оваквог именовања Тракије ради се заправо о старом географском, а не о етничком или административном означавању. Опширније о томе види: Н. Проева, Студии за античките Македонци, Скопје 1997, 33-34; у даљем тексту: Проева, Студии. 658Novum testamentum, Acta Apostolorum, (16, 11): “ÉAnaxy°ntew d¢ épÚ Trƒãdow eÈyudromÆsamen efiw Samoyrñkhn, tª d¢ §pioÊs˙ efiw N°an PÒlin, kéke›yen efiw Fil¤ppouw, ¥tiw §st‹n pr≈thw mer¤dow t∞w Makedon¤aw pÒliw, kolvn¤a. ∑men d¢ §n taÊt˙ tª pÒlei diatr¤bontew ≤m°raw tinãw. ” 659 Hieroclis Synegdemos: (640, 4): z ÉEparx¤a ÉIllur¤kou. a' Makedon¤a ÍpÒ konsulãrion, pÒleiw lb'. Yessalon¤kh P°llh EÎrvpow ........... ÉApollvn¤a Neãpoliw ÖAkanyow B°rgh ........ 150 именом.660 Анонимни географ из Равене у VII веку помиње га двапут, једном у делу који нас обавештава о градовима у Македонији где је Неапољ на првом месту међу набројаним градовима који заслужују да буду поменути од великог броја градова у Македонији и још једном у низу од двадесет и једног града. 661 Епископ из овог града ı §p¤skopow NeapÒlevw је забележен у временски најранијој (друга половинаVIII века) трећој нотицији, и тиме је назначен као град у једанастој епархији Македонији под солунском митрополијом.662 У Гвидонијевој географији која већ обухвата време Средњега века наведен је под старим именом Неапољ, који се сада зове Христопољ (Neapolis, quae nunc Christopolis).663 Будући да је у овом извору и у седмој нотицији већ 660 Stephanus, Ethnica: “Neãpoliw, pÒliw ÉItal¤aw diãshmow, §n √ ParyenÒph ørhtai m¤a t«n SeirÆnvn. ı pol¤thw Neapol¤thw. ¶sti ka‹ êllh LibÊhw ka‹ êllai. ” Слично и у Suda, Lexicon: “Neãpoliw: pÒliw ÉItalikØ diãshmow, §n √ ParyenÒpiw ·drutai Seir∞now êgalma. polla‹ d¢ ka‹ êllai NeapÒleiw. ” 661 Ravennatis Anonymi Cosmographia. (IV, 9, 9) “In qua Macedonia plurimas fuisse civitates legimus, ex quibus aliquantas designare volumus, id est iuxta mare, magnum ponitur civitas quae dicitur: Neapolis, item Philipi Amphipolis Apollonia Melisurgi (V, 12, 11): “A supra scripta civitate quae dicitur Mesembria circa ipsa litora maris usque ad civitatem quae dicitur Larissa sunt civitates quinqaginta una et supputantur miliaria mille centum tredecim: Apollonia Thera Burticon ………. Topiron Acontisma Neapolis Philippi Amhipolis Apolonia ………. 662 Darrouzès, Notitiae episcopatuum: (3, 274) (IA §parx¤a Makedon¤aw, Yessalon¤kh metrÒpoliw ¶xei pÒleiw iy'): a' ı DioklhtianoupÒlevw b' ı N¤khw g' ı ÑHrakle¤aw ........ ij' ı FilippoupÒlevw iz' ı NeapÒlevw ih' ı Del°bou iq' ı K¤trou 663 Guidonis Geographica: (108, 21), : (108) Apris Enos 151 поменут новим именом, можемо претпоставити да се прва промена имена десила највероватније у другој половини IX века. Карактеристично је да га Константин Порфирогенит, извор из X века, помиње под старим именом Neãpoliw заједно са осталим градовима у оквиру провинције Македоније, у теми Македонија, иако нам други извори очито потврђују да је у његово време град већ био променио име, али сматра се да је то архаизирање под утицајем Хијерокла, извора из V века, који он користи.664 Интересантан је податак да се код Јована Скилице, извор из друге половине XI века помиње под новим именом Кавала и то као тврђава (froÊrion).665 Код каснијег извора Никифора Грегоре топоним је поменут у вези наређења византијског цара Андроника Другог Палеолога датог 1308 године да се подигне зид око Христопоља.666 Ваља приметити да аутор говори о стратешком положају града Христопоља који се налази на самој граници Македоније и Тракије и тиме нам даје податак да је он свој значај као град на граничном подручју из антике задржао и у средњем веку. Sirasceli Prolanis Dimis Traianopilis ………. . Topiron Vicontissima Neapolis, quae nunc Christopolis …. . 664 Constantinus Porphyirogenitus, De thematibus: “ÉEparx¤a Makedon¤aw · ÍpÚ konsilãrion, pÒleiw l[b]· Yessalon¤kh, P°llh, EÎrvpow, D¤ow, B°rroia, ÉEorda¤a, ÖEdessa, K°llh, ÉAlmvp¤a, ÑHrãkleia Lãkkou, ÉAntan¤a, G°mindow, NikedÆw, DiÒbourow, ÉIdom°nh, Brãgulow, Pr¤mana, Mar≈neia, ÉAmf¤poliw, Neãpoliw, ÉApollvn¤a, TÒpeirow tÚ nËn ÑRoÊsion, NikÒpoliw, ~ÉIyãpoliw~, ÖAkanyow, KereÒpurgow, B°rph, ÖAralow, DioklhtianoÊpoliw, SebastÒpoliw. ” Упореди и Меловски-Проева, „Македонија во De Them. “ Živa Antika (37), 32. ; Папазоглу, Македонски градови, 296-297. 665 Ioannes Skylitzes, Synopsis Historiarum (29, 61): “ka‹ sumbal∆n §tr°cato katå krãtow ka‹ ±fãnise. toËto may∆n ı ÉAndrÒnikow ka‹ to›w ˜loiw épegnvk≈w, suskeuasãmenow ëma suggen°si ka‹ doÊloiw aÈtoË épely∆n kat°sxe ti froÊrion ênvyen toË ÉIkon¤ou diake¤menon, ˘ Kabãlan »nÒmazon, ka‹ efiw épostas¤an ¶blecen. ” 666 Nicephorus Gregoras, Historia Romana (246, 3): p°mcaw går pr«ton m¢n tÚ per‹ tØn XristoÊpolin makrÚn ¶ktise te›xow épÚ yalãsshw m°xri t∞w toË parakeim°nou ˆrouw ékrvnux¤aw· …w êbaton e‰nai tÚ xvr¤on kayãpaj mØ boulom°nƒ t“ basile› to›w t' §k Makedon¤aw §w Yrñkhn §y°lousi diaba¤nein, to›w t' épÚ Yrñkhw §w Makedon¤an. (321, 2): T°low kuroËtai par' émfot°rvn t«n basil°vn, tÚn m¢n n°on kat°xein aÈtokratorik«w t∞w Yrñkhw ˜son tÚ épÚ XristoupÒlevw êxri t«n per‹ tÚ ÑRÆgion proaul¤vn ka‹ proaste¤vn t∞w KvnstantinoupÒlevw ka‹ ëma tå par' aÈtoË to›w per‹ aÈtÚn dianemhy°nta t«n t∞w Makedon¤aw xvr¤vn· 152 И Георгиј Акрополита, извор из XIII века, помиње га на два места под именом Христопољ.667 Кантакузен извор из XIV века у више наврата помиње Христопољ.668 И код њега је нарочито наглашен стратешки положај града, јер се источно од њега налазио познати кланац који је омогућавао саобраћај између Македоније и Тракије. У епископским нотицијама град је поменут више пута. Као епископско седиште са промењеним именом и графијом: ı XristoupÒlevw, подчињен метрополи Филипи забележен је у седмој нотицији, исто као и у деветој и десетој.669 У тринаестој нотицији 667 Acropolites Georgius, Annales: (40, 25) “§pe‹ d¢ par∞lye tå t∞w Yrñkhw ka‹ Makedon¤aw xvr¤a, ≥dh d¢ ka‹ tØn XristoÊpolin parÆmeice ka‹ tÚn StrumÒna, t“ frour¤ƒ t∞w ÑRent¤nhw pros°sxen, ÍpÒ tinvn throum°nƒ t«n ÉIvãnnou·…” (43, 24) ÑO m¢n oÔn basileÁw taËta may∆n toË prÒsv e‡xeto, ka‹ tãxow fyãnei tØn Fil¤ppouw, parame¤caw XristoÊpolin. 668 Joannes VI Cantacuzenus, Historiae: ( I, 115, 13) “¶sti d¢ toËto, tÚ, §m¢ m¢n §k Shlubr¤aw êxri ka‹ XristoupÒlevw t«n metajÁ xvr«n te ka‹ pÒlevn ka‹ stratiçw, ¶ti d¢ ka‹ dhmos¤vn fÒrvn tØn dio¤khsin ¶xein· s¢ d¢, basileË, aÈt∞w te t∞w Kvnstant¤nou m°xri Shlubr¤aw ka‹ t«n katå tØn ßv to›w ÑRvma¤oiw ÍphkÒvn pÒlevn, ¶ti d¢ ka‹ nÆsvn pas«n ka‹ t«n épÚ XristoupÒlevw Makedonik«n te ka‹ •sper¤vn §parxi«n êxriw ÉEpidãmnou ka‹ Dalmat¤aw, t«n êkrvn ˜rvn t∞w ÑRvma¤vn ≤gemon¤aw. ” (III, 293, 16) “ÉApÒkaukow d¢ ı m°gaw doÁj §pe‹ §pÊyeto tÚn KantakouzhnÚn basil°a stratiån ¶xonta §k Tribal«n per‹ Feråw §stratopedeum°non e‰nai ka‹ m°llonta efiw DidumÒteixon §panÆkein, katå tãxow ¶pempe triÆreiw efiw XristoÊpolin, ëma d¢ ka‹ stratiån §k t∞w ±pe¤rou, …w tÚ §ke›se te¤xisma fulãjontaw ka‹ kvlÊsontaw diaba¤nein tØn stratiãn. ∑n går ı tÒpow §pithde¤vw ¶xvn efiw fulakØn tØn §k t«n ıplit«n, oÈ diå tÚn §piteixismÚn mÒnon, éll' ˜ti ka‹ krhmn≈dhw Ãn dÊskolon to›w flppeËsi pare¤xeto tØn d¤odon, mãlista efi ka‹ ÍpÒ tinvn kvlÊointo. ” Описани теснаци се налазе нешто источније од Христопоља и кроз њих је ишао пут из Тракије у Македонију. Упореди и мишљење Ф. Папазоглу да је “mansio Acontisma била прва станица после трачко- македонске границе, код истоименог кланца који је затварао пут у Македонију са истока”: Папазоглу, Македонски градови, 297. 669 Darrouzès, Notitiae episcopatuum: (7, 617): LY' tª t«n Fil¤ppvn Makedon¤aw a' ı PolustÊlou b' ı Belike¤aw g' ı XristoupÒlevw .................. (9, 491): LY' tª t«n Fil¤ppvn Makedon¤aw a' ı Periyeor¤ou b' ı PolustÊlou g' ı Belike¤aw d' ı XristoupÒlevw ............ (10, 581): LY' tª t«n Fil¤ppvn Makedon¤aw [a' ı Periyeor¤ou] b' ı PolustÊlou g' ı Belike¤aw d' ı XristoupÒlevw 153 је такође потврђен као епископско седиште под истом метрополом, у две различите рецензије текста.670 Христопољ је подигнут у ранг митрополије од 1310 године и као такав забележен је у седамнаестој нотицији у списку митополија потчињених патријаршијској столици у Константинопољу у време Андроника Палеолога Старијег, у обе рецензије текста.671 У осамнаестој нотицији наведен је као метропола потчињена патријаршиској столици у време Андроника Палеолога Старијег, а у деветнаестој као метропола потчињена апостолској столици Константинопоља у време Андроника Трећег Палеолога.672 У двадесет и првој нотицији забележен је у поретку митрополија подређених Константинопољу под именом: l' ≤ XristoÊpoliw ¥toi Kabãla.673 То указује на чињеницу да град у овом периоду турске доминације већ има име које носи до дана данашњег. Ископавања и истраживања Бакалакиса,674 археолошким и епиграф-ским налазима су само потврдила сведочанства бројних извора које смо навели. Тиме је и практично потврђена идентификација античког Неапоља са средњовековним Христопољем и савременом Кавалом. По питању идентификације Прокопијевог утврђења Neãpoliw позната је и једна друга теза. Наиме, Мартина Анри-Перен вођена идејом да Прокопије уобичајено употребљава архаичне називе кад су топоними у питању у коментару превода дела De aedificiis износи мишљење да тврђави Неапољ више одговара идентификација са ...................... 670 (13, 631) M' tª t«n Fil¤ppvn Makedon¤aw MA' ≤ Fil¤ppouw t∞w Makedon¤aw a' [ı Yeor¤ou] b' ı PolustÊlou g' ı Belike¤aw d' ı XristoupÒlevw ........... 671 (17, 48) mh' ı XristoupÒlevw: ka‹ aÈtÆ, §piskopØ oÎsa toË Fil¤ppvn, §timÆyh efiw érxiepiskopÆn, e‰ta efiw mh' yronÒn proebibãsyh. ≤ XristoupÒliw [yrÒnow oÔsa oj' ] efiw mh' proebibãsyh. 672 (18, 48): mh' ı XristoupÒlevw (19, 52) ka‹ ı XristoupÒlevw 673 (21, 35) l' ≤ XristoÊpoliw ¥toi Kabãla. 674 G. Mpakalãkiw „Neãpoliw-XristoÊpoliw-Kabãla“, AE, 1936, 48. 154 градом Палене, него са античким Неапољем (данашњом Кавалом).675 Са овим мишљењем не бисмо се могли сложити из неколико разлога. Први разлог је онај који је и Василики Константакопулу навела у својим истраживањима топонима у Македонији,676 наиме да је Прокопије, нешто раније у тексту (IV, 3, 20) већ поменуо топоним Палене, и због тога није логично да исто место поново помиње под другим именом. Морамо напоменути да је текст код Прокопија у којем се помиње Палене прилично компликован за превођење. Пре него што се пребаци на опис Халкидике у тексту постоји повећа лакуна, након које се помињу Палена и Потидеја. Будући да опис положја и сам град-утврђење Палена више одговара претходно подробно описаној Потидеји (Касандреји), сматрамо да је превод Лебовог издања непрецизан.677 Наиме, не ради се о граду- утврђењу под именом Палене, него се именица pÒlin у датом тексту односи на претходно поменуту Потидеју (Касандреју), док се граматички веже: t∞w x≈raw èpãshw Pall-Ænhw, што само по себи јасно указује да се не ради о граду, већ о широј области т. ј. о полуострву Палене. Самим тим постаје неоправдана аргументација о идентификацији Прокопијевог Неапоља са топонимом Палене код Перенове. Са друге стране, чињеница да Херодот, (VII, 123) на полуострву Палене помиње топоним Неапољ са графијом N°hw pÒliow, смештен између Афитоса и Ајге, може нас подстаћи да узмемо у обзир и могућност идентификације Прокопијевог утврђења са овим топонимом, који се налази близу данашњег места Полихроно, у префектури Халкидика.678 У свом новијем чланку Мартина Анри-Перен поред поистовећења Прокопијевог Неапоља са Паленом,679 помиње и ову другу идентификацију као могућу.680 Тај Неапољ је поменут и у атинским трибутним листама.681 Заједно са 675 Henry-Perrin, Procope de de Césarée les Édifices Livre IV, 184. 676 KonstantakÒpoulou, IstorikØ gevgraf¤a t∞w Makedon¤aw, 253 677 Procopius, De aedificiis, IV, 3, 25: “égayoerg¤aiw eÈyÁw metabibãzetai §w tÊxhn éme¤nv. ka‹ PallÆnhw ém°lei pÒlin te tØn probeblhm°nhn t∞w x≈raw èpãshw ka‹ tÚ katå tØn e‡sodon diate¤xisma to›w §pibouleÊein §y°lousin êmaxÒn te ka‹ énantag≈niston dieprãjato diafan«w e‰nai. ” 678 Herodotus, Historiae, VII, 123: “ÑO d¢ nautikÚw stratÚw ı J°rjev suntãmnvn ép'ÉAmp°lou êkrhw §p‹ Kanastra›on êkrhntÚ dØ pãshw t∞w PallÆnhw én°xei mãlista, §nyeËten n°aw te ka‹ stratiØn parelãmbane §k Poteida¤hw ka‹ ÉAfÊtiow ka‹ N°hw pÒliow ka‹ Afig∞w ka‹ Yerãmbv ka‹ Ski≈nhw ka‹ M°ndhwka‹ Sãnhw· atai gãr efisi afl tØn nËn PallÆnhn prÒteron d¢ Fl°grhn kaleom°nhn nemÒ- menai. ” Види и под одредницом Неапољ: A. Forbiger, Handbuch der alten Geographie (1070): “Neapolis (N°h pÒliw): Herod. I, 1, nach Leake’s karte an der Ostküste bei Polykhrono”; W. Hazzitt, The classical gazetteer: a dictionary of ancient geography, sacred and profane“VIII. a town of Pallene, in Macedonia, on the Toronaicus sin. , s. E. of Aigae. ” Упореди и: DÆmitsa, Arxa¤a gevgraf¤a t∞w Makedon¤aw, 406. 679 Ово мишљење заступа и у својој докторској тези: Henry- Perrin, Procope de Césarée. Les édifices Livre IV. 680 M. Henry - Perrin, Aulǒn de Macédoine Euripide et la Via Egnatia: Recherches de geographie historique en Macedoine Orientale, 253. 155 градовима Ајга и Термесос остао је лојалан Атини у време Пелопонеског рата. Археолошка истраживања која су вођена од 1987 године подстакла су мишљење да се Неапољ на Халкидику налазио у непосредној близини данашњег градића Полихроно.682 По овом питању има и другачијих ставова. Наиме, Вокотопулу, након новијих археолошких истраживања, сматра да се Неапољ налази код Ајге на истом полуострву.683 Археолошки налази античког насеља које је смештено на обронцима једног брда углавном потичу из архајског и класичног периода. С обзиром на то да Неапољ на Халкидици, материјално потврђен монетом са натписом NEAPO и неколко натписа,684 није поменут у изворима после Херодота морамо бити крајње резервисани према идеји да се Прокопијев Неапољ налази на халкидичком полуострву, тачније на његовом краку Палени. Сматрамо да је мишљење према којем се Прокопијев Неапољ може идентификовати са луком код данашње Кавале најоснованије. Ово је сложено име грчког порекла сачињено од придева n°a и именице pÒliw. Kãlarnow Прокопије: Помиње овај топоним једино у “De aedificiis”, у каталогу утврђења у Македонији: .... Neãpoliw, Kãlarnow, Mouse›on, ............... Прокопије у VI веку помиње утврђење под именом Kãlarnow које је Јустинијан обновио у Македонији. Аутор из другог века нове ере Херодијан, који је и послужио као основа Стефану Бизантинцу, преноси уствари један старији извор, а то је Лукије Таранин према коме је Каларна била град у Македонији.685 Фанула Папазоглу у својој 681 Neapol[iw] у атинским трибутним листама: IG I3 267. col. 2. 29 versus col. 3. 5) 682 Aerchaeological Reports (AR)(1988-89), 73; (1988-89), 52. 683 AR (1993), 95 684 IG I3 262. I. 9-10; IG I3 282. II. 13. 685 Herodianus et Pseudo-Herodianus Rhet. Aelius, De prosodia catholica, 3, 1, 5 “Kãlarna pÒliw Makedon¤aw, …w LoÊkiow ı Tarra›ow. ” Stephanus, Ethnica: Kãlarna, pÒliw Makedon¤aw, …w LoÊkiow ı Tarra›ow. tÚ §ynikÚn Kalarna›ow. 156 класификацији градова који су забележени код Стефана Бизантинца убраја Каларну у групу III, заједно са осталим градовима на Халкидици који се не помињу у римским изворима.686 Ипак, један римски извор, а то је Помпоније Мела, описујући предео између реке Стримон и Атона бележи кулу-утврђење под именом Каларнеја (Turris Calarnaea) и Вепрову луку (Capru limen).687 Податак код Меле је био пресудан да своје мишљење о убикацији топонима промени и истраживач Лефор.688 Наиме, иако у коментару каже да топоним KalarhnÚw (село, данашње Галарино) који се налази на супротној страни Халкидике, прецизније на првом краку полуострва, гласовно подсећа на назив Прокопијевог утврђења Kãlarnow, ипак се на крају опредељује за убикацију на другој страни халкидичког полуострва. Очито је да је Мелино сведочанство допринело да се искључи убикација топонима на западној Халкидици и да се Каларн коначно смести на источни део полуострва.689 Анализирајући античке изворе наишли смо на податак код Страбона који нам прецизније локализује луку (рт) Kãprou l¤mhn, при чему нам највише помаже помињући острво истог имена.690 Сличан податак налазимо и код немачког путеписца Штрука,691 који нас обавештава да се острво налази насупрот истоименом топониму где су видљиви остаци старих бедема, па закључујемо да се ради заправо о данашњем месту Олимпијада, северо-источно од Солуна, 12 км удаљеном од Ставроса. Овај локалитет поред тога што представља потврду да Каларну треба тражити на источној Халкидици, узимајући у обзир пре свега сведочанство Помпонија Меле, помаже нам да Прокопијев Каларн прецизније лоцирамо у непосредној близини луке. 686 Папазоглу, Македонски градови, 31. 687 Папазоглу, Македонски градови, 31. 687 P. Mela, De chorographia, (II, 2, 30) “…; inter Strymona et Athon Turris Calarnaea et portus Capru limen, urbs Acanthos et Echinia. ” 688 Lefort, Villages de Macédoine, 76. 689 Исто мишљење заступа и Henry -Perrin, Procope de de Césarée les Édifices Livre IV, 184. 690 Strabo, Geographica, (VIIa 1, 33): “ka‹ ¶stin épÚ pÒlevw t∞w ÉAkãnyou ı per¤plouw t∞w xerronÆsou ßvw Stage¤rou, pÒlevw toË ÉAristot°louw, stãdia tetrakÒsia, §n √ limØn ˆnoma Kãprow ka‹ nhs¤on ım≈numon t“ lim°ni· e‰ta afl toË StrumÒnow §kbola¤·” 691 Struck, Makedonische Fahrten, I Chalkidike, 73: “Unterhalb des Fleckens schneidet eine kleine Bucht sichelförmig ins Land ein; auf ihrem südlichen Cap befinden sich einige alte Mauerreste, die vermutlich vom den nördlichen Hafen von Stagira herrühren. Vor den Bucht liegt die kleine Insel Kafkanos, die im Altertume Kapros hieß. ” 157 Додатну забуну у целој причи ствара и укључивање једног другог топонима. Наиме, подаци који су дати у топографском и историјском индексу под одредницом Arnai692 упућују нас да помислимо да је можда реч о топониму Арне на Халкидици, који помиње Тукидид у IV, 103.693 При том је очита намера аутора одреднице да овај топоним поистовети са Мелиним Turris Calarnea и Стефановом Каларном. Слично мишљење заступа и путописац Лик.694 Сматрамо да је потребна обазривост по овом питању, нарочито због чињенице да је овај топоним раније поменут код Стефана Бизантинца у одредници Арне, додуше другачијом графијом поред већ поменуте Каларне.695 Ова Арна се највероватније може повезати са оном коју помиње Тукидид графијом Арнаи и идентификовати са данашњом Арнејом на Халкидици која се налази на обронцима планине Холомон према северу.696 Сматрамо да се Прокопијево утврђење Каларн у сваком случају може идентификовати са македонским градом Каларна који помиње Стефан Бизантинац и латинском варијантом имена утврђења Turris Calarnea коју помиње Мела. Поистовећивање овог топонима са топонимом Арнаи (ÖArnai) сматрамо проблематичним из неколико разлога. Пре свега сматрамо да на основу античких сведочанства која смо изнели Каларн треба тражити много ближе обали него што је локализација Арнеје, која је ипак смештена у унутрашњости Халкидика. Сличну 692 T. I. R. Ljubljana, 1976, 18. У даљем тексту: TIR. Топоним Арнаи је можда модерна Арнаиа? Опширније види код: A. B. West, „Notes on the multiplication of Cities in Ancient Geography“, CPh, Vol. 18, No 1, 1923, 48-67. 693 Thukydides, Historiae, IV, 103: ÉEp‹ taÊthn oÔn ı Bras¤daw êraw §j ÉArn«n t∞w Xalkidik∞w §poreÊeto t“ strat“. ka‹ éfikÒmenow per‹ de¤lhn §p‹ tÚn AÈl«na ka‹ Borm¤skon, √ ≤ BÒlbh l¤mnh §j¤hsin §w yãlassan, ka‹ deipnopoihsãmenow §x≈rei tØn nÊkta. Види и: Bailly, Dictionnaire: ÖArnai, -«n, afl, Arnes, v. de Chalcidique, Thc. 694 Leake, Travels in Northern Greece170: “Arnae I suspect to have been the same place called Calarna by Stephanus, the existence of which latter place near this part of the coast is shown by the name Turris Calarnaea, which Mela mentions as between the Strymon and the harbour Caprus. ” 695Скептичан по овом питању је и Димица, DÆmitsa, Arxa¤a gevgraf¤a t∞w Makedon¤aw, 485. 696 Stephanus, Ethnica, 123, 18: “Arnh, pÒliw Boivt¤aw. ÜOmhrow o· te polustãfulÒn t'ÖArnhn ¶xon”. ka‹ LukÒfrvn ÖArnhw palaiçw g°nna, Temm¤kvn prÒmoi”. deut°ra pÒliw Yessal¤aw, êpoikow t∞w Boivt¤aw, per‹ ∏w ı xrhsmÒw ÖArnh xhreÊousa m°nei Boi≈tion êndra”. ∂ Ki°rion kale›tai. yugat°ra d° fasin AfiÒlou tØn ÖArnhn. tr¤th Mesopotam¤aw. tetãrth t∞w ÉErasin¤vn prÚw tª Yrñk˙. tÚ §ynikÚn ÉArna›ow, tÚ yhlukÚn ÉArna¤a. ” Упореди: J. A. Cramer, A Geographical and Historical Description of Ancient Greece: With a Map, and a plan of Athens, Clarendon Press, Oxford, 1828, 265. Selene Psoma, “Olynthe et les Chalcidiens de Thrace: études de numismatique et d’histoire” Stuttgart 2001, 220: “Arnai a ete localisee par T. J. Cadoux dans le voisinage du village d’Arnaia au nord de Stolos et sur les pentes nord de Cholomon. On a aussi trouve dans ce village un acte de vente la region d’Arnai faisait tres probablement partie des territories que Perdicas II ceda aux Chalcidiens pour la duree de la guerre” 158 констатацију износи и Мартина Анри- Перен у свом чланку о историјској географији Источне Македоније. Анализирајући поход Брасиде који је пошао од града Арнаи на Халкидици према Бормиску, закључује да су Спартанци доспели до Бормиска копненим путем, а не приобаљем, тако да се Арнаи не може идентификовати са Мелином тврђавом Turris Calarnea.697 Мелина класификација Каларнеје као turris, чије значење је веома добро објашњено од Хесихија у VI веку као торањ, утврда, кула, заклон, зидни венац, у потпуности одговара карактеру грађевина које су описане и набројане у Прокопијевим списковима.698 Томашек је само кратко напоменуо да је име Прокопијевог утврђења које се према његовом мишљењу налазило у близини Аргилоса вероватно везано за санскритску основу kāla- са значењем ‘црн’.699 М. Тодоровић у својој статији о Каларни Стефана Бизантинца износи мишљење да тај топоним води порекло из различитих предгрчких субстратних основа са хидронимским значењем: *kal- ‘вода, ток’ и *arna ‘извор, источник’, потврђених у старомакедонској топонимији: Kal¤ndoia,ÖArnai,ÖArnissa.700 Уважавајући наведена мишљења, сматрамо да се овде ради о топониму у чијој се основи евидентно налази елеменат *kal, који може бити везан за неколико језичких слојева. У нашим разматрањима покушали смо везати порекло имена утврђења са Хесихијевим глосама: kalar›new· Ùxeto¤ Lãkvnew., kalar=uga¤· tãfroi. ÉAmer¤aw. и kalarÊa·ÙxetÒw., са значењем јарак, водна јаруга, канал, прокоп. Према мишљењу Бранка Чопа основа *kalaro- која је садржана у наведеним глосама представља грчко- македонску (илирску) језичку творевину изведену од индоевропске основе *kwa-l- водни канал, удубљење, прокоп и суфиксом -aro који је веома добро потврђен и у илирском језику.701 Шантрен је резервисан према вези Хесихијевих глоса са kçlon које сматра грчком изведеницом од ka¤v. Исти став заузима и Фриск.702 Оба речника просуђују 697 Henry – Perrin, Aulon de Macédoine 241, нап. 5. ; Исто и: M. Zahrnt, Olynth und die Chalkidier, 161. 698 Hesychius, Lexicon: “tÊ==iw· pÊrgow, ¶paljiw, promax≈n”. 699 W. Tomaschek, Die alten Thraker, II, 2, 84. 700 М. Тодоровиќ, „Kãlarna: pÒliw Makedon¤aw“, Филозофски факултет на Универзи-тетот “Св. Кирил и Методиј”-Скопје, Годишен зборник, книга 58, Скопје, 2005, 272. 701 B. Čop, „Etyma: kãlikon bÒyron (Hes. )“, ŽA , IV/2, Skoplje, 1954, 299. 702 Frisk, GEW I, 755-766. 159 овде претпостављено извођење као (сасвим) сумњиво (ganz fraglich), а основну реч сматрају грчком, а не предгрчком. Сматрамо да се име Прокопијевог утврђења треба везати за Хесихијеве глосе, нарочито са kalar=uga¤· tãfroi. ÉAmer¤aw. Значење именице tãfrow јарак, нарочито за утврђивање града, окола, као и јама семантички савршено одговара имену једног утврђења. Први део имена несумњиво потиче од индоевропске основе *kwa-l ‘удубљење, водни канал, прокоп’. У другом делу се вероватно налази предгрчка супстратна основа *arna која према мишљењу Ван Хервердена има значење opidum sive arx.703 Семантички слични овом, од имена других Прокопијевих утврђења, су пре свега Аулон и Харадрос. Mouse›on Прокопије: Помиње овај топоним једино у “De aedificiis”, у каталогу утврђења у Македонији. ............. Kãlarnow, Mouse›on,704 ÉAkr°mba, .............. Веселин Бешевлиев705 у поглављу у коме врши класификацију имена тврђава према падежном облику у коме су записани уврштава Mouse›on међу имена предата у облику грчког акузатива, презицније међу она која се завршавају на наставак - on и која су, у највећем броју случајева, средњега рода (Neutra), латинског или грчког порекла. Осим коментара уз превод Полибија који нас упућује да се ради о месту Либетра на Олимпу, не бисмо могли наћи јаснију индицију за убикацију овог топонима.706Ако 703 H. Van Herwerden, Lexicon Graecum suppletorium et dialecticum, Leiden 1910, 205. Супротно овоме E. Forrer, „Quelle und Brunnen in Alt-Vorderasien“ Glotta 26, 1938, 178 сматра да се у ову предгрчку основу крије значење ‘извор, источник’. 704 mouse›on l pr. m. superscr. i+, mous›on V. 705 Beševliev, Zur Deutung der Kastelnamen, 47. 706 Тридесет и седма Полибијева књига је потпуно изгубљена, изузев једног фрагмента, сачуваног управо код Стефана Бизантинца. У преводу Маријане Рицл (Полибије, Историје, I , Предговор, превод и коментар Маријана Рицл, Матица Српска) стоји напомена која се односи на топоним Mouse›on : “Музеј, светилиште Муза. Можда се ради о споменику Орфеју код града Либетре на Олимпу. ” 160 притом узмемо у обзир и сведочење Стефана Бизантинца,707 најприкладније би било тражити Прокопијев Мусејон у Пиерији, у околини планинине Олимп.708 Облик имена код Прокопија mouse›on ’седиште Муза, школа, музеј’ претставља субстантив-изведеницу од основне речи moËsa, са значењем ‘богиња певања и поезије’, која се употребљава најчешће у множини. Овом значењу именице mouse›on Шантрен додаје још и значење ‘мозаик’ и то у фази развоја византијског грчког језика.709 Фриск указује на то да је првобитно, апелативно значење имена moËsa непознато и да стара сведочанства о музама не омогућују сигурне закључке о његовој мотивацији.710 Именица moËsa највероватније је образована помоћу суфикса - ¤a (од *-iə) и води порекло највероватније од праоблика *mont-ya или * mony-ya (преко * monsa).711 У претпостављеном облику *mont-ya блискост са m°now, m°mona је проблематична, будући да је у том случају присуство -t тешко објашњиво и облик је тежак у морфолошком смислу. Шантрен указује и на размишљање Вакернагела другом правцу везујући претпостављени облик *mont-ya са лат. mons и дајући јој тиме значење ‘планинска нимфа’. Према његовом мишљењу ова хипотеза и поред тога што није семантички апсурдна, ипак наилази на тешкоће због тога што породица лат. mons није заступљена у грчком. ÉAkr°mba Прокопије: Помиње ово утврђење у делу De aedificiis, у списку о Македонији. ......... Mouse›on ÉAkr°mba ÉAdriãnion ......... 707 Stephanus, Ethnica, 458, 8: “MoÊseion, tÒpow per‹ tÚn ÖOlumpon tÚn §n Makedon¤&. PolÊbiow triakost“ •bdÒmƒ. tÚ topikÚn énalÒgvw MouseieÊw, …w SigeieÊw. ” 708 Слично и: Henry -Perrin, Procope de Césarée les Édifices Livre IV, 185. ; KvnstantakÒpoulou, ÉIstorikÆ geograf¤a t∞w Makedon¤aw, 252.; Papazoglou, Les Villes, 28, (f. 72). ; Pape-Benseler, Wörterbuch, 954, s. v. mousei~on. 709 Chantraine, Dictionnaire, 716; Види и : E. A. Sophocles, Greek Lexicon of the Roman and Byzantine Periods, Vol. II, 770; у даљем тексту: Sophocles, Greek Lexicon. 710 Frisk, GEW II, 261. 711 Chantraine, Dictionnaire, 716. 161 Утврђење под именом Акремба које се налази у Прокопијевом списку о Македонији готово је немогуће повезати са било којим топонимом који се помиње код других античких извора. Сматрамо да се у овом случају највероватније ради о једном, не ретком примеру код овог аутора, а т о је понављање појединих имена утврђења у његовим списковима. При том је могуће да се име јави у различитим списковима, који обухватају различита, најчешће суседна географска подручја. Овакви примери у Прокопијевом делу су чести: утврђење Kouim°daba које је набројано у четвртој књизи (IV, i, 32) највероватније је једнако са утврђењем KoumoÊdeba које је набројано у списку утврђења подигнута у области Ремисијане (IV,iv), затим примери: Kouskãbiri/KoÊskouliw поменути једно после другог у списку Родопе, као и мало измењеном графијом у списку Мизије: КоÊskauri/KoÊskouli. Слажемо се са мишљењем Даунија да је највероватније главни узрок ових примера понављања појединих топонима у листама и то у погрешном (искривљеном) облику чињеница да су нека од имена за Прокопија била неразумљива и да је он често погрешно преносио облик њему туђих варварских, углавном, епихорских имена.712 Сматрамо да је ова појава нарочито честа кад аутор набраја утврђења које се налазе у граничним областима суседних епархија.713 Према мишљењу Бешевлиева узрок понављања у оваквим случајевима је неодлучност аутора. Наиме, топоним који се налази у граничном подручју и може припадати и једној и другој епархији, а за који он и не зна којој листи заправо припада, једноставно ставља у обе листе, т. ј. на два места у тескту. Сматрамо да је то управо случај и са овим топонимом, зато што се слично име утврђења јавља и у списку суседне области. Тако Прокопије у списку новоподигнутих грађевина у Дарданији набраја, поред осталих седам, и утврђење под именом Акренза (ÉAkr°nza). Ако се упореде графије оба топонима може се закључити да је у питању веома мала разлика, док је нагласак у оба случаја идентичан. Погрешно употребљен консонант -n уместо -m и обрнуто је честа појава, а такође и мешање веома сличних графија консонанта b и z. Фанула Папазоглу с правом сврштава топоним Акренза међу епихорским (аутохтоним) именима утврђења, за која се не може пронаћи аналогија.714 Исто важи и за име Акремба - еквивалент у списку о Македонији. 712 G. Downey, „The Compostion of Procopius’ De aedificiis“, TAPA 78, 1947, 174. 713 K. Jirecek, Heerstrase, 61. ; Beševliev, Zur Deutung. Der Kastelnamen, 77. 714 Papazoglu, Srednjobalkanska plemena, 196. 162 Албански истраживач Ш. Хоџа је анализирао име утврђења Акренза и сматра да се оно може локализирати код места Бицај, у области Љума, где се налази средњевековна тврђава Бушат и која има своје темеље још из II века нове ере.715 Аутор сматра да се име веже са именом Кренза (Krenxë-i), раним центром који се налазио на западним обронцима Гјалице. Касније, у XVI веку забележено је и “село Krenza у нахији Љума”. Аутор следи континуитет насеља : Akrenza: Krenza: Krenxë. Сматра да се у основи имена налази корен -kren, односно множина -krye, са значењем ‘глава/главе’. У истом чланку у напомени забележио је и друго мишљење. Наиме, уколико се прихвати извођење имена из индоевропског корена -ak, са значењем ‘акутан, оштар, зашиљен’ гр. êkrow ‘врх’, êkron, êkra - êkriw ‘врх брда, планине’ претходна се етимологија доводи у питање. Сматрамо да је друга варијанта прихватљивија и вероватнија. По питању образовања имена утврђења Акренза (ÉAkr°nza) могућим се чини извођење од ékr- (коме одговара лат. acer), код Прокопија са евидентним синкопираним вокалом и завршетка -enza од лат. -entia (*Ac(e)rentia). Код Прокопија је позната промена dj > z и tj> z у именима утврђења (G°nzana, B°rzana).716 Овакво извођење потврђује чињеница да се у јужној Италији (Луканији) налази место Acerenza, античка Aceruntia.717 ÉAdriãnion Прокопије: Помиње овај топоним једино у De aedificiis, у каталогу утврђења у Македонији. ............. ÉAkr°mba ÉAdriãnion ÖEdana У другим античким изворима нисмо срели топоним ÉAdriãnion. Јасно је да се једино може повезати са латинским личним именом Hadrianus односно познатим 715 Sh. Hoxha, „Gjurma Ilire në toponiminë e sotme të trevës Kukësit“, Studime filologjike 3, 1982, 190-168, 165. 716 Beševliev, Zur Deutung der Kastelnamen, 31. 717 Q. Horatius Flaccus, Carmina , 3, 4, 14 (quicumque celsae nidum Aceruntiae). ; Plinius Secundus, Naturalis Historia, III, 73, 2 (oppidani Aceruntini); C. I. L. 9, 417. 163 грчким топонимом ÑAdrianÒpoliw. Будући да има више места под тим именом, сматрамо да је најисправнија смерница коју нам даје Фанула Папазоглу, која претпоставља да се Прокопијево утврђење може поистоветити са топонимом Хадријанопољ који треба тражити источно од реке Стримон. То место је, по мишљењу Фануле Папазоглу највероватније имало статус града (само име указује на то), а посредно би било посведочено етником ÉAdrianopole›tai поменутим у једном натпису из времена Септимија Севера, нађеним у Филипима.718 Споменик је подигао савез од пет градова (пентаполида), међу којима се налазе и Берга, Газор и Скимберт. Пошто знамо да се ови градови налазе у источној Македонији, прецизније у области која се назива Бисалтија, логичније би било претпоставити да се и овај Хадријанопољ налазио у истој области и у њиховој непосредној близини, јер и сам припада Пентаполиди која је регионална верска федерација. Натпис је значајан, јер се њиме искључује повезаност са познатим Хадријанопољем који се налази у Тракији и показује се да се ради о сасвим другом граду. Овај град нам, додуше, није посведочен у каснијим изворима, али није искључено да се Прокопијев топоним веже управо за њега, т. ј за утврђење у Бисалтији. Претпостављена идентификација у овом случају био би археолошки локалитет - акропољ и тврђава под именом Adriãni, која се данас налази у префектури Драма, у региону Грчке познатом под именом Источна Македонија и Тракија. Недавно је Самсари изнео мишљење да наш Хадријанопољ треба идентификовати са селом под именом Адријани недалеко од Филипија (источно од Драме, на улазу у долину Платанија), чије име према ауторовом мишљењу веома добро повлачи разлику између Хадријанопоља у Тракији (данашње Једрене) од тзв. малог Хадријанопоља (Едернеџик - мало Једрене).719 Он нам је посведочен и у списку насељених места у Тракији и Македонији, смештен у Драмском округу данас преименован у Adriãni.720 И најновија археолошка истраживања на локалитету рановизнатијске тврђаве Адриане упућују на могућност идентификације са Прокопијевим Адријанијем.721 718 J. Roger, „L’enceinte basse de Philippes“, BCH 62, 1938, 20-41, 23 према Папазоглу, Македонски градови, 268. 719 D. Samsaris, „Topografikå ProblÆmata t∞w ÉEpikrãteiaw t∞w Ñrvmaik∞w époik¤aw t«n Fil¤ppvn: tå Pol¤smata ÉAgg¤tiw ka‹ ÉAdrianoÊpolh“, Ancient Macedonia IV, Thessaloniki, Institute for Balkan Studies 1986, 546. ; Papazoglou, Les Villes, 408-9. Турско име Едернеџик само потврђује ове претпоставке, јер се у турском језику наставка “cik” употребљава за означавање деминутива који савршено одговара деминиутивном облику Адријани, који је посведочен и код Прокопија. 720 Трайков, Населените места в Тракия и Македония, 67. 721 William. Bowden, Luke Lavan, Carlos Machado, Recent research on the Late Antique Countryside , Leiden/Boston, 2004, Continuity and Change in the Macedonian Countryside from Galienus to Ioustinian, 164 У речнику Папе-Бенселера под одредницом ÉAdriane›on, tÚ, налази се објашњење ‘Хадријанов храм’. Бешевлиев га уврштава међу имена тврђава која потичу од личног имена, у случају то је име латинског порекла Hadrianus. Услед тога, аутор га убраја у групи латинских имена тврђава изведених карактеристичним посесивним латинским суфиксом -ianus, -iana.722 Ову класификацију Бешевлиева сматрамо погрешном, јер у овом случају завршетак -ianus припада личном имену од којег је топоним изведен, а то је име цара Хадријана по коме је утврђење и назавано. Суфикс топономастичке творбе је грчко -ion у средњем роду према (претпостављеног уз њега) froÊrion: ‘Хадријаново (утврђење)’. S¤klai Прокопије: Помиње ово утврђење у делу “De aedificiis”, у списку о Македонији. ......... ÖEdana S¤klai NÊmfion .......... Овај топоним није забележен код других античких аутора. Имена утврђења која се налазе у номинативу множини, као што је случај са овим примером, код Прокопија су ретки. У списку утврђења за Македонију забележена су три примера имена у овом падежу: Fask¤ai, Limnaa¤, S¤klai. Сматарамо да се у овом случају ради о имену латинског порекла, прецизније о топониму који према свом облику припада вулгарном латинитету. Пример имена утврђења S¤klai је један од оних који потврђује да је вулгарни латински језик најзаслужнији за утицај који је латински језик извршио како на средњевековни, тако и на савремени грчки вокабулар.723 Управо путем говора живих људи (а пре свега војске) као носилаца вулгарног латинитета, латински језик је стизао и Archibald Dunn, 535-586, 549: “Ai-Giannes, Adriane: an acropolis containing Early Byzantine basilica and a dense construction of other structures associated with Late Roman pottery. The site can be identified on the basis of local toponymic continuity with the Justinianic phrourion of Adrianion, the successor in some senses of the exclusive Roman site of Hadrianopolis, which is located nearby. ” 722 Beševliev, Zur Deuting der Kastelnamen, 49. 723 Anastasios-Phoivos Christidēs, Maria Arapopoulou, Maria Chritē, A History of ancient Greek from the beginnings to late antiquity, Cambridge University Press, New York, 2007, 800. 165 до најзабаченијих делове империје. Свакако, утицај администрације и војске је био најснажнији дуж познатог пута Виа Егнатиа, али и у деловима где су се говорили дијалекти, далеко од великих урбаних центара, у високим деловима Епира и Западне Македоније где је доминантни био грчки језик. Михаеску је био први који је преузео систематска истраживања вулгарног латинитета као најзначајнијег сегмента позајмљивања из латинског језика у грчком.724 Између осталих речи које су према мишљењу овог истраживача позајмљене од латинског у грчком језику налази се и вулгарно латинска варијанта sicla/sikla. Sicla је вулгарно латински облик за именицу situla како стоји и у објашњењу латинског етимолошког речника.725 Слично мишљење заступа и аутор Јонас, који термин s¤kla уврштава у групи средњевековно-грчких речи латинског порекла. Он сматра да је именица sikla, ≤ s¤kla у средњевековном грчком језику позната и под синкопираном варијантом s¤tla726 са значењем ‘ведро, кофа, крчаг’ пореклом од латинске именице situla истог значења ‘ведро за црпљење воде’.727 У овом случају ради се о познатом развоју/трансформисању консонатне групе tl > cl које се према мишљењу истраживача Михаескуа десило већ на измаку II veka: situla>sitla>sikla. (слично као и код: capitulum>capiclum, vetulus>vetlus>veclus).728 Скок је указао на пример према коме се у далматинском говору из Рагузе (Дубровника) поред облика situlus, среће и варијанта sidlo.729 Грчка графија дифтонга - ai за латински завшетак -ae је уобичајена.730 У односу на значење речи/имена утврђења S¤klai ситуација је компликованија. Будући да у топонимији касноантичког периода не налазимо често имена места које се везују са значењем “ведро, крчаг”, сматрамо да се ради о имену које највероватније означава име неке таверне/крчме која се налазила на неком од важнијих путева. Наиме, познато је да се Прокопијева утврђења налазе на стратешки значајнијим нијим путевима (као што је у нашем случају Via Egnatia), тако да је врло логично 724 H. Mihǎescu, Limba latinǎ in provinciile dunǎrene ale Imperiului roman, Bucharest, 1960. 725 Walde, Latainische Etymolog. Wortherbuch, s. v. situla, 548. 726 Овај облик је посведочен на латинском папирусу: (CPL 252). 727 Ioannis Ionas, Traditional pottery and potters in Cyprus, the disappearance of an ancient craft industry in the 19th and 20th centuries, Ashgate 2000, 231. 728 Mihǎescu, La langue latine, 197. 729 Скок, Етимологијски ријечник, 228. 730 У вулгарном латинитету дифтонг аи је једнако посведочен у старијим и новијим литерарним и епиграфским изворима, који досежу до II –III века па чак и касније када се сматрају као својевидни архаизам. Примери са овим дифтонгом спорадично се јављају и у југоисточним европским провинцијама римске империје, али више претстављају сведочанство опстојности архаичне графије, не одражавајући притом релни изговор. Види: Mihǎescu, La langue latine, 184. 166 запажање истраживача имена Прокопијевих тврђава Бешевлиева да се поред путних станица на његовим листама нађе и понека таверна/крчма.731 Аутор наводи више примера имена ових гостионица у другим областима о којима пише Прокопије, а која су, главно, по свом пореклу латинска, што није неуобичајено. Пример S¤klai у списку у Македонији само потврђује да се и у овој области налази име чије значење показује да га можемо везати једино са именом гостионице/крчме на неком значајнијем путном правцу. У грчком језику именица s¤kla јавља се веома ретко. Поред Прокопијевог топонима забележен је једном код Јована Дамаскена у акузативу множине са значењем “ведро”,732 као и у Хесихијевом речнику s¤klai: en≈tia где реч има објашњење “ушњаци”. Поред овог извођења хтели би напоменути да постоји и друго, не мање вероватно тумачење Прокопијевог топонима као синкопирани облик од Sikela¤ (упореди примере посведочених топонима код Прокопија, у списку за Европу Ludika¤ (IV,11,20), као и Kilika¤ (IV, iv,3) у списку обновљених утврђења у Новом Епиру). У северној Албанији има место Shikjë од Шикља, како се бележи у старосрпском извору XIV в. Иван Поповић изводио га је од илирско-романског *Sicula и доводио у везу са племеном Siculotae које се помиње у римској Далмацији.733 Могуће је да је топоним Shikjë одраз имена кастела које бележи Прокопије. NÊmfion Прокопије: Помиње овај топоним једино у De aedificiis, у каталогу утврђења у Македонији. ............. S¤klai, NÊmfion, M°tizow, ........... 731 Beševliev, Zur Deutung der Kastelnamen, 54-62. 732 Ioannes Damascenus, Orationes de imaginibus tres, III 90, 26. : ÖAndra kate›don leuxeimonoËnta §pibãnta moi katå t∞w nerofÒrou ka‹ tre›w s¤klaw yermoË perix°antã moi ka‹ l°gontã moi. 733 I. Popović, „Slaven und Albaner in Albanien und Montenegro“, Zeitschrift für slavische Philologie XXVI, 1958, 312 167 На основу Страбона, који помиње Нимфеј у тридесет и другом фрагменту седме књиге и географа Клаудија Птолемеја који набраја Нимфејски рт или тврђаву (êkra) на Халкидици, (у оба случаја са истом графијом Numfa¤on) долазимо до закључка да је највероватније реч о рту који се налази на најјужнијој тачци на трећем краку халкидичког полуострва. Страбон нам прецизније објашњава да се Нимфеј налази на Атосу, смештен на страни према Сингитском заливу.734 У свом делу о старој географији Македоније Димица говорећи о полуострву Акте, бележи да се оно протеже од најјужнијег, крајњег врха (рта) Нимфеја (ékrvthr¤ou Numfa¤ou) све до превлаке између места Сане и Аканта.735 Према мишљењу Перенове, на западној обали стримонског залива распоређена су утврђења у линији према следећем распореду: Аулон-Аретуза, Каларнос, Харадрос и Нимфион.736 У белешкама путописца Ферманела из 1632 године налазимо потврду мишљења о убикацији узвишења Нимфион.737 Описујући Сингитски залив путописац даје податак да се он протеже од луке Фасио, некад назване узвишење Херис, све до узвишења Нимфа, које се налази на Светој гори. Овај топоним је поменут и код једног другог путописца Ричарда Покока из марта 1737 године, као део његових описа Оријента.738 Према његовом писању северни нос узвишења је назаван нос Лавра, а древни назив узвишења је Нимфеум. Данашњи назив места је Агиос Георгиос. Потребно је напоменути да за убикацију Прокопијевог Нимфиона долази у обзир још једна варијанта, која је, додуше, мање вероватна, али не и искључена. То је претпоставка да га треба тражити у околини Аполоније и Аулона, код места Фракул на територији данашње Албаније, где се због необављених систематских архолошких 734 Strabo, Geographica VII, 32: “SiggitikÚn StrumonikÒn. tå d¢ êkra Pose¤dion m¢n tÚ metajÁ MaliakoË ka‹ PagasitikoË, tÚ d¢ §fej∞w prÚw borrçn Shpiãw, e‰ta tÚ §n PallÆn˙ Kãnastron, e‰ta D°rriw, e‰ta Numfa›on §nt“ ÖAyvni prÚw t“ Siggitik“, tÚ d¢ prÚw t“ Strumonik“ ÉAkrãyvw êkron, œn metajÁ ı ÖAyvn, o prÚw énatolåw ≤ L∞mnow·”Epit. ed. У коментару: “Cape Nymphaeum (now Hagios Georgios) is meant. ” 735 DÆmitsa, Arxa¤a gevgraf¤a t∞w Makedon¤aw, 437. 736 Henry -Perrin, Procope de de Césarée les Édifices Livre IV, 184. ; Hazlitt, 246 s. v. Nymphaeum, I. the s. w. headland of Acte peiiins. , in Macedonia. C. San Giorgio. 737Балканот во делата на странските патописци во времето на турското владеење (јаничари, хареми, робови), прир. А. Матковски, Култура, Скопје, 1992: “Тој (претходно споменатиот Сингитикус Синус) се протега од Capo Fasio, некогаш наречен возвишение Херис, до возвишението Нимфа, кое е на Света Гора (Монте Санто). ” 738 Македонија во делата на странските патописци, 1371-1777, подготвил А. Матковски, Мисла, Скопје, 1991: “Северниот нос на ова возвишение е наречен носот Лаура, а древниот назив на возвишението е Нимфеум” 168 истраживања не може са сигурношћу поврдити постојање одбрамбених бедема који се помињу у писаним изворима.739 Ово место помиње и Цезар у књизи о грађанском рату, а забележено је и у другим римским изворима Лукана, Ливија и Плинија.740 О истом пише и Страбон.741 Именица nÊmfion коју срећемо код Прокопија спада у групу имена утврђења са завршетком на -on, средњег је рода у акузативу једнине и грчког порекла.742 Основно значење именице, изведене од грчке основе: женског рода nÊmfh је свето место (храм) посвећен Нимфама, извор.743 Облик NÊmfiow потврђен је на натписима као лично име.744 С обзиром ма то да је у нашем извору реч о периоду касне антике, потребно је напоменути да је термином numfa›on у овом раздобљу означавана монументална фонтана, често декорирана стубовима и скулптурама. Термин је преузет из римске архитектуре, и поред тога што се првобитна веза са паганским нимфама губи у касном IV веку, када и термин има једноставно значење ‘фонтана’.745 Пример једне такве велике и комплексне фонтане је она која се налази на западној страни атријума Базилике А у Филипима из 500 године после Хр. 739 TIR, 93, s. v. Nymphaeum (Frakull) Mac. (Alb. Fieri). 740 C. I. Caesaris Commentariorum De Bello Civili III, 26: “Nacti portum, qui appellatur Nymphaeum, ultra Lissum milia passuum III, eo naves introduxerunt (qui portus ab Africo tegebatur, ab austro non erat tutus) leviusque tempestatis quam classis periculum aestimaverunt”. T. Livius, Ab urbe condita, (42, 36, 7-9): Sicinius, qui, priusquam magistratu abiret, Brundisium ad classem et ad exercitum praemissus erat, traiectis in Epirum quinque milibus peditum, trecentis equitibus, ad Nymphaeum in agro Apolloniati castra habebat. (42, 49, 10-11): Cum iis consul Brundisium ad exercitum atque inde cum omnibus copiis transuectus ad Nymphaeum in Apolloniatium agro posuit castra. M. Annaeus Lucanus, Bellum civile 5, 720: cum primum redeunte die uiolentior aer puppibus incubuit Phoebeo concitus ortu, praetereunt frustra temptati litora Lissi Nymphaeumque tenent: nudas Aquilonibus undas succedens Boreae iam portum fecerat Auster. C. Plinius Secundus, Naturalis historia, 3, 144: in ora Nymphaeum promunturium. Lissum oppidum civium Romanorum ab Epidauro C p. a Lisso Macedonia provincia. 741 Strabo, Geographica, VII, 5, 8: §n d¢ tª x≈r& t«n ÉApollvniat«n kale›ta¤ ti numfa›on· p°tra d' §st‹ pËr énadidoËsa, Íp'aÈtª d¢ kr∞nai =°ousi xliaroË ka‹ ésfãltou, kaiom°nhw, …w efikÒw, t∞w b≈lou t∞w ésfalt¤tidow· m°tallon d' aÈt∞w ¶sti plhs¤on §p‹ lÒfou· 742 Beševliev, Zur Deutung der Kastelnamen, 47. 743 Упореди и: Suda, Lexicon, “Numfa›on: numf«n flerÒn.” 744 Central and Northwest Greece, IG IX, 1 [Phokis, E. Lokr. , Ionian Isl. ] document 732. γυναῖκα, θυγατέρα δὲ Λυσανίου, εὐσεβείας ἕνεκεν καὶ σωφροσύνης. Νυμφίον Νυμ- φίου υἱὸν ἐφη- βεύοντα Τι(βέριος) Κλαύδ(ιος) Ἀττι- κὸς Ἡρώδης, 745 Kazhdan, The Oxford Dictionary of Byzantium, 1505. 169 Будући да предност дајемо идентификацији Прокопијевог Нимфиона са Нимфејским ртом на Халкидици, сматрамо да је NÊmfion млађи, на утврђење пренесен назив рта Numfa›on akron, где је посреди придевска синтагма нимфејски рт, рт посвећен Нимфама. Са фонетско морфолошке стране, првобитно -a›on прелази у -ion као резултат монофтонгизације у римском периоду (ai > i). И поред везивања именице nÊmfh са латинским глаголом nubo,746 према мишљењу Фриска и Шантрена њена етимологија је нејасна.747 M°tizow Прокопије: Помиње ово утврђење у делу De aedificiis, у списку о Македонији. .......... NÊmfion M°tizow ÉArgikianÒn ............ Топоним M°tizow је још један у низу имена Прокопијевих утврђења о којима немамо обавештења у другим античким изворима. И у речнику личних имена Папе- Бенселера је забележен само као кастел у Македонији поменут од Прокопија, без покушаја ближег тумачења имена. Један од ретких истраживача који бар помињу ово име је Томашек у својој познатој студији и то у поглављу: “5. Тематска именовања”.748 Будући да је објашњење које уз графију топонима даје аутор врло оскудно, преостаје нам да неке назнаке извучемо из уводног дела самог поглавља у коме је указано да се у њему набрајају имена која припадају трачком језичком слоју у региону Тракије, не искључивши притом из ове мешане номенклатуре и имена из македонског и хелеспонтског граничног језичког подручја. Присуство консонанта z у овом имену навело нас је на помисао да се можда ради о основи старог фригијског/бригијског порекла. Проучавање фригијског језика 746 Ово мишљење је заступао Кречмер, P. Kretschmer, „Die vorgriech Sprach-und Volksschichten“, Glotta, 28, 1940, 231-278, 273. 747 Chantrainne, Dictionnaire. , 759; Frisk, GEW II, 325. 748 W. Tomaschek, Die alten Thraker, II, 2, 52. Me/tizoj, in Macedonia, Procopius. 280, 5. 170 који је вероватно престао да се говори око IV-V века после Христа, главно је засновано на анализи епиграфског материјала,749 личних имена, имена места и око 30 глоса.750 Консонант z у фригијском језику настаје од праи. звучног или звучног аспирираног палатала *ĝ(h). Примери: zeËma “извор” < *ĝheu “сипати, тећи”, z°lkia “поврће, зеље” < *ĝhel, z°tna “врата” < *ĝhed. 751 Наиме познато је да је овај консонант веома чест у грчким транскрипцијама фригијских речи. Он се у грчком добија углавном на два начина, од гутурала g или од дентала d. 752 Заправо, највећи део речи са завршетком -zow је сачињен од суфикса - io, при чему z настаје комбинацијом суфикса са поменутим гутуралом и денталом, осим у примерима где је z резултат оригиналног sd.753 У античким изворима су речи које завршавају на -zow не тако бројне Код Стефана Бизантинца, Прокопијевог савременика, нашли смо топониме са овим завршетком: ÖArzow, место у Тракији забележено од Птолемеја, ÖArazow, град на Понту, BÊmazow, пајонски град, индијски Gãzow, фригијски град LÒkozow, као и индијски остров TÒpazow.754 У тексту О грађевинама код Прокопија, приметили само да се утврђења са овим наставком налазе већином у источним областима: у области Родопа набројани су D°nizow и P¤nzow, у Хаемимонту ÖAsgarzow. За утврђење под именом M°tizow нисмо успели да пронађемо прихватљиву етимологију, али сматрамо да име највише по облику потсећа на фригијско или трачко. ÉArgikianÒn Прокопије: Помиње ово утврђење у делу De aedificiis, у списку о Македонији. ......... 749 Фригијски натписи (више од 200) потичу из два периода, ранији који обухватају период од VIII-IV века пре Христа и каснији ( више од 100), из II и III века после Христа. 750 Woodhouse, Robert. "An overview of research on Phrygian from the nineteenth century to the present day". Studia Linguistica Universitatis Iagellonicae Cracoviensis, Volume 126, 2009, 167-188; Brixhe, C., Lejeune, M., Corpus d'inscriptions paléo-phrygiennes, IFEA, Editions Recherche sur les civilisations, mémoire n°45, Paris 1984. ; O. Haas, „Die phrygischen Sprachdenkmäler“, Linguistique Balkanique 10, Sofia 1966. O. Haas, „Das Problem der Herkunft der Phryger und ihrer Beziehungen zu den Balkanvölkern“, Acta Antiqua Academiae Scientiarum Hungaricae, Vol. 18, 1970. 751 Hesychius, Lexicon: zeËman· tØn phgÆn. FrÊgew.; z°lkia· lãxana. FrÊgew S; Photius, Lexicon: Z°tna: FrÊgiow ≤ l°jiw· shma¤nei d¢ tØn pÊlhn. 752 Kretschmer, 230, 196; Arkwright, Lycian and Phrygian Names, 55. 753 C. D. Buck – W. Petersen, A Reverse Index of Greek Nouns and Adjectives, Hildesheim, Zürich New York, 1984, 744. 754 C. Ptolemaeus, Geographia, III, 11, 7. ; Stephanus, Ethnica, 108, 13; 190, 14; 194, 19; 418, 21; 628, 16. 171 M°tizow ÉArgikianÒn Bãzinow ............ Топоним ÉArgikianÒn је један, од укупно седам на броју утврђења у Прокопијевом списку за Македонију који имају карактеристични посесивни латински суфикс - iana/-ianon. Као што је познато, овај је суфикс постао веома распрострањен етаблирањем римских војника пре свега у дунавским, а затим и у осталим римским провинцијама на Балкану, па тако и у Македонији. Најчешће је њиме означавана припадност појединог земљишног поседа или виле одређеном власнику - ветерану римског порекла и имена.755 Најпрецизнији у разматрању имена места која садрже овај суфикс је био Јиречек, који је с правом увидео да имена места која су настала од личних имена са наставком –iana у највећем броју случајева означавају виле (villae), кућице (casae) или куле (turris). Код појединих имена места који су имали завршетак – ianum може се препознати и име земљишног поседа.756 Временом је суфикс постао веома продуктиван у топонимији, тако да је само код Прокопија у појединим провинцијама број утврђења која имају наставак ianus/-iana достигао 50, док је у списку о Македонији тај број седам. Код имена као што је Plakid¤ana, ÉAdriãnion, GentianÒn, Prin¤ana (Prim¤ana) очито је први део имена места изведен од имена (nomen gentile) или надимка (cognomen) власника латинског или грчког порекла. Утврђење ÉArgikianÒn Бешевлиев убраја међу именима латинског порекла, првенствено према наставку –ianon/ianum, не дајући притом ближе објашњење порекла личног имена од које је сачињено и име утврђења.757 Говорећи о именима утврђења која су поменута од Прокопија у Дарданији, Фанула Папазоглу је била далеко прецизнија у класификацији одређених имена утврђења који имају наставак –iana/-ianum. Наиме, она је изнела мишљење да је поред грубе класификације на личних имена латинског и грчког порекла која се налазе у основи ових сложених имена, у списку постоје и таква која личе на латинска или имају класични призвук, али и таква која су изведена од 755. Mihǎescu, La Langue Latine, 15; Papazoglu, Srednjobalkanska plemena, 196. ; Papazoglou, Les villes, 28 (f. 72). 756 K. Jirecek, Die Romanen in den Städten Dalmatiens wärend des Mittelalters (Denkschriften der K. Akademie der Wissenschaften, Bd. 48-49, Wien 1902, 14. 757 Beševliev, Zur Deutung, der Kastelnamen, 48. 172 личних имена чија припадност аутохтоном елементу је очигледна или врло вероватна.758 Ова шира размишљања су нас подстакла да будемо обазриви у погледу ближег одређивања порекла личног имена од које је сачињено име утврђења ÉArgikianÒn, не уврштавајући га притом само због карактеристичног суфикса у именима латинског порекла. Утврдили смо да је име Argicius као nomen gentile посведочено у галској просопографији из III века нове ере.759 Наиме, познати песник и политичар из IV века Аусоније, помиње име свога деде по мајчиној линији Caecilius Argicius Arborius,760 који је био син Аргикија Арборија и пореклом из веома старе и угледне аристократске породице из југозападне Галије. Поред тога име је забележено и као име Антиполитанског епископа (episcopus Antipolitanus) из 524 године 761 Истраживач келтске ономастике Цајдлер изнео је своје мишљење о пореклу имена Argicius. У истраживањима келтских језика још у 1894 години Стоукс је у сложеним личним именима препознао келтску лексему и елеменат у именовању *argos са значењем ‘херој, муж-херој’.762 Цајдлер подстакнут овим сазнањима сматра да и име Argicius највероватније води порекло од *Arg-ik-yo, при чему даје основу за размишљање да у његовој основи лежи ова уобичајена келтска лексема, поред важећег становишта да се ради о старој и познатој основи *arg која је садржана у бројним грчким речима са значењем ‘сјајан, бео’.763 Наиме, познато је да се коренски елеменат érg који потиче од ие. *ārg´- ‘сјајан, бео’ садржи и у бројним другим језицима: грч. érgÒw, érgirow ‘сребрен’, лат. argentum, вед. árjuna – ‘сјајан, бео’, хетит. Har-ki is, тох. A arki, тох. . B. arkwi.764 Староирско *arg је по Цајдлеру сродно грчком érxÒw ‘главни, водећи’, које води порекло од индоевропског корена * reǵʰ- ‘седети усправно, штрчати’. Цајдлер сматра да је келтско ономастичко сведочанство - име Argicius у чијој основи лежи 758 Papazoglu, Srednjobalkanska plemena, 196. 759 Argicius Arborius, genitor Caecilii Argi cii Arborii, PLRE I 102 ; Caecilius Argicius Arborius, natus Aquae Tarb. vixit ca. 275/77- 365/67. 760 Ausonius, Parentalia 4, 2. 6, 3. ; Professores 17, 7. ; RE 419. 761 Corpus Christianorum Series Latina 2 vols. 148A, Turnholt, 1963, 45. 762 Whitley Stokes, Adalbert Bezzenberger, Wortschatz der keltischen Spracheinheit, Part 2, Edition 5, Vandenhoeck & Ruprecht, 1979 (original ed. 1894), 18. 763 Jürgen Zeidler, „Research on Interferenzonomastik in Roman Gaul“, Paper read at the First Round Table in Intercultural onomastics, Classics Centre Oxford, 6 December 2003, Network for intercultural onomastics, Gallo-Roman Series (NIO-GaRo), 2004, 1. 764 Frisk, GEW I, 133; Sihler A. L. , New comparative Grammar of Greek and Latin, 45. 173 староирска основа arg помогло да се утачни индоевропска реконструкција као *āreǵʰ и номинална деривација *ārǵʰós. Сматрамо да когномен Argicius келтског порекла са посесивним наставком -ianon лежи у основи имена Прокопијевог утврђења и највероватније претставља име земљишног поседа. Bãzinow Прокопије: Помиње ово утврђење у делу “De aedificiis”, у списку о Македонији. ......... ÉArgikianÒn Bãzinow Kassvpçw ............ Утврђење под именом Bãzinow које се налази у Прокопијевом списку за Македонију је један од примера имена за која се сматра да имају словенско порекло. Наиме, пре свега истраживач Георгиев у свом раду објављеном 1958 године између више десетина осталих топонима за која сматра да имају словенско порекло имена, убраја и име овог утврђења и то у такозваној I групи у којој су смештени они топоними који према његовом мишљењу имају сигурну словенску етимологију.765 Према анализи Георгиева име утврђења Bãzinow изједначава се са претпостављеним прасловенским облицима *bъzьnъ од *bъzъ “дрво зова, Sambucus”, nbъlg. Bъzъn, bъzen, a навeдене су и савремене паралеле имена места у Бугарској: Bъzina Padina (Gode~ko), Bъznica (Melni{ko), Bъazka ~uka (Haskovsko), kao i slov. Bezina, чеш. Bzina, пол. Bzin, и данашње Бозово (Македонија) изведено од * Bъzovo. На овом конкретном примеру имена за које Георгиев налази да је по свом пореклу словенско у потпуности се слажемо са мишљењем истраживача Холцера који сматра да словенска етимологија није могућа пре свега из гласовних разлога (a/а>ъ).766 Осим тога, у овом случају недостаје и уверљивији ономасиолошки мотив (уверљив је ако се као име појављује апелатив за дотични географски објект или ако се објекти 765 Георгиев, Най-старите славянски местни имена, 321-342. 766 G. Holzer, „Gibt es slavische Kastellnamen in Prokops De aedificiis ?“, Folia Onomastica Croatica 7, 1998, 115-129, 128. 174 њему слични тако именују), пре свега зато што недостаје сигурно потврђено значење прасловенског облика. Поводом овог примера хтели бисмо да изнесемо и своје мишљење о дилеми о постојању словенских имена утврђења код Прокопија. Притом се приклањамо мишљењу оних истраживача који су крајње обазриви када се ради о заводљивим словенским етимологијама за имена Прокопијевих утврђења.767 Ова имена у највећем броју случајева, пре свега због специфичне графије (често пута записи имена су неизворни и искварени), а свакако и због саме природе текста у делу спискова утврђења (највероватније се ради о званичним државним документима оригинално састављеним на латинском језику)768 и других језичких и изванјезичких околности, представљају изузетан изазов за истраживача језика. Имајући у виду пре свега Прокопијев језички материјал, а још више и време у које је он забележен - VI век после Христа (да не помињемо и чињеницу да многи истраживачи сматрају да су спискови утврђења сачињени не само на основу официјалних докумената, него су многи од набројаних топонима преузети из старијих извора), веома је тешко наћи и оправдати словенску етимологију имена, нарочито када је у питању географски део о Македонији, у коме, како смо већ поменули, нису одвојена стара и новоподигнута утврђења како је то већ уобичајено у списковима овог аутора.769 Будући да смо утврдили да основа имена утврђења није словенска, и даље остаје отворено питање његове језичке припадности. Нарочито је тешко разматрати језичко порекло имена на примерима као што је топоним Bãzinow, пре свега имајући у виду чињеницу да се он помиње једино код Прокопија у списку о Македонији, тако да нам сведочанства осталих античких аутора нису од помоћи. Овај топоним је, према графији са наставком -ow, Бешевлиев сместио у групи имена утврђења која су по свом пореклу латински, мушкога рода у акузативу множине - os. Према његовом мишљењу ова имена су, највероватније, путне станице (stationes) на војним путевима (у нашем случају Via Egnatia или неки мањи споредни пут), као што су и примери утврђења Болбос (ad Bolbos) и Каминос (ad Kaminos) у 767 Баришић, Византијски извори I, 61, 132, 135, 142; Papazoglu, Srednjobalkanska plemena, 200; Loma, Neue Substratnamen, 236. 768 Потврду за вакво тврђење налазимо код Прокопијевог савременика Јована Лидског: Johanis Lydi de magistratibus populi Romani, Lipsiae, 1903, 158, 26-159, 60. Опширније о истом код: Beševliev V. , „Die lateinische Herkunft der Kastellvereichnisse bei Prokop“, Collection Latomus, vol. 101, Melanges M. Renard, I, Bruxelles 18, 1969, 95-6. 769 Слично и: Vlahov, „Nachträge und Berichtungen zu den Trakischen Sprachresten und Rückwörterbuch“, Annuaire de l'Université de Sofia. Faculté des Philologies Slaves, 57 (2), 1963, 219-372. 175 истом списку о Македонији.770 Уједно овај аутор оставља отворену могућност да се једино топоним Xãradrow разликује по томе што је он највероватније грчки номинатив једнине, будући да се ради о речи која је по свом пореклу из грчког говорног подручја. Обзиром да и име Bãzinoj има исти наставак –os као и претходно наведени примери, поставља се питање дали се овај топоним уколико утврдимо његово латинско порекло може убројити међу примерима путних станица са наставком у акузативу множине или ће бити сматран за номинативски облик са наставком - os грчког (или неког другог) порекла. Једно могуће тумачење порекла имена овог утврђења можда би требали тражити у латинском придеву bassus, a, um, са основним значењем „дебео“, а затим и „низак“. За ову основу је везан и познати когномен Bassus који се јавља у 42 натписа као когномен римских војника у разним деловима империје, од којег су изведени деминутиви Bassinus и Bassianus од којих је забележен само по један пример. Осим тога ово фамилијарно име је забележено и у латинским изворима из класичног периода.771 Према подацима етимолошких речника порекло речи је несигурно. Једна од претпоставки је да облик Bassus највероватније води порекло од старе индоевропске основе *bad –to, при чему би настала промена Badius > Bassus. Према мишљењу Бешевлиева, у именима Прокопијевих топонима веома је уочљива промена dj>z (z).772 У овом случају би се могао претпоставити предложак *Badian(i)a, ако се допусти даљи романски развој као у румунском zînă < Diana. Друго размишљање би ишло у правцу тражења везе са илирским именом Baton, посведоченом у Горњој и Доњој Панонији, Далмацији, али и у Дарданији и које има своју паралелу у каријском имену Bãtvn.773 Можда би и у овом случају, уколико порекло имена тражимо међу топономастичким апелативима, био од помоћи Хесихије.774 770 Beševliev, Zur Deutung der Kastelnamen, 45. 771 Код Марцијала је забележено име поете, његовог пријатеља, Mart. 3, 76, 1. Затим, квестор: Q. Caecilius Bassus, quœstor A. U. C. 695, Cic. Phil. 11, 13, 32; id. Att. 2, 9, 1; 14, 9, 3; id. Fam. 11, 1, 4; 12, 18, 1. Такође и: Lucilius Bassus, Cic. Att. 12, 5, 2. 772 Beševliev, Zur Deutung der Kastelnamen, 31. Аутор наводи примере као што су: Zãnew < Dianes, Z°rnhw< Диерна. ; Badziana < *Badiania од Badius. 773 Arkwright, Lycian and Phrygian Names, 59. 774 Hesychius, Lexicon: bçssow· oÈdet°rvw· ≤ b∞ssa b∞ssai· kl¤makew, koil¤ai. ka‹ Ídrhlo‹ tÒpoi. krhmno¤. ka‹ tå bãsima ˆrh. ka‹ pÒliw (B 532) ka‹ bãsimoi tÒpoi t«n Ùr°vn. 176 Kassvpçw и Kãssvpew Прокопије: Помиње ове топониме у De aedificiis, у каталогу утврђења у Македонији. ............. Bãzinow Kassvpçw Paryi≈n ............ ............. ÖOption Xãradrow Kãssvpew Места ових имена у Македонији нису иначе позната. Извори које смо разматрали, укључујући ту и Прокопија, очито говоре о градовима који се налазе на територији Епира. Заиста не можемо објаснити зашто су код Прокопија смештени у Македонију, прецизније у део листе под насловом ÉEp‹ Makedon¤aw и поред тога што аутор веома опсежно, непосредно пре списка о Македонији, у подељеним листама Старог и Новог Епира набраја тврђаве које обухватају ова подручја.775 Мартина Анри- Перен сматра да се, заправо, ради о једном топониму са двојном (различитом) графијом, са чиме се не бисмо могли сложити, пре свега зато што су имена наведена на различитим местима у листи, и, што с обзиром на графије, сумњамо да се ради о дублетама. Наиме, у облику Kassvpçw се због акцента не може видети акузатив плурала који би одговарао номинативу Kãssvpew, већ генетив једнине А-основе. Осим тога, и поред бројних примера понављања имена утврђења код Прокопија, морамо признати да су она знатно ређа у истом географски опредељеном списку, него у различитим списковима, најчешће суседних области. 775 Види и: Henry -Perrin, Procope de de Césarée les Édifices Livre IV, 186. Перенова претпоставља да је Прокопије мислио на Македонију у ширем контексту подразумевајућипод њеним именовањем појам дијецеза чиме се не би у потпуности могли сложити обзиром на композицију читавог дела “О грађевинама”. 177 У сваком случају, мислимо да се ради о посебним топонимима/тврђавама, изведеним од исте основе, али морфолошки различитим.776 Име првог утврђења Kassvpçw најприродније би било да поистоветимо са топонимом Kass≈ph, -hw. У Прокопијевом списку забележен је локалном варијантом Kassvpçw, у складу са фонетиком северозападних грчких говора (будући да сматрамо да се налази у Епиру), највероватније у посесивном генетиву једнине, при чему се поред имена подразумева froÊrion ‘утврђење града Касопе’. Топоним је потврђен у неколико античких извора, такође и епиграфски.777 У епидаурским листама теородоха од око 356 п. н. е. име Касопе је наведено између Пандосије (Елидске колоније) и Теспроћана, који су забележани као племе. Промена статуса имена из етникона Kassvpo¤ који је забележен код Скилакса у топониму, у списку теородоха се највероватније десила око 340 п. н. е. Да је отада Касопа самосталан топоним (pÒliw) посведочено је и натписом,778 а касније и потврђено архолошким истраживањима. Основана је путем синојикизма од више насеља (kÒmai).779 Могућа убикација Касопе је 1-2 км северно од села које се данас зове Камарина, а раније се звало Залонгон, где се налазе остаци старе Касопе.780 Место има изузетан положај; налази се на доминантној позицији на око 600 м надморске висине са предивним погледом и налази се на изузетно плодоносном подручју. 776 Ставови дали се ради о једном или више топонима са сличном графијом су присутни још у 18 веку: Doctrina numorum veterum conscripta a Josepho Eckhel, Joseph Hilarius von Eckhel, Anton von Steinbüchel, Millin de Grandmaison. Aubin Louis, Emerich Thomas Hohler, 1792, (163): “Tres hoc nomine urbes in Epiro aut vicinia a geographis memorantur. Harum unam maritimam Ptolemaius in Chaonia, Strabo in Thesprotia constituit, Stephanus in Molossis cujus sententiam firmat numus mox citandus. Alteram Epiri Cassopem mediterraneam conficit Ptolemaius, sed parum cognitam. Tertia sita in propinqua Corcyra e regione Cassopes Epiroticae maritimae. Ad quam harum trium sequentes numi pertineant, mox indagabimus. …. Dixi, Cassopen, a variis auctoribus variis gentibus adjudicatam, quae geographorum discordia in pluribus Epiri urbibus observatur. Ex quo apparet, alia aetate alliae genti urbes fuisse contributes. Ergo quo tempore praesens numus signatus est, Molossis accensebatur. ” 777 Ptolemaius Claudius, Geographia, III, 13, 6: Kassvpa¤vn, Íp¢r oÓw efis‹ DÒlopew Kass≈ph mz lh g ; Stephanus, Ethnica: 365, 21: “Kass≈ph, pÒliw §n Molosso›w, §p≈numow tª Kassvp¤& x≈r&. tÚ §ynikÚn Kassvpa›ow ka‹ Kass≈piow ka‹ Kassvp¤a. épÚ toË Kass≈piow Kassvpiãw …w ÑElikvniãw. ÑHrÒdvrow d¢ KassvpoÁw aÈtoÊw fhsin, ‡svw kak«w. pãntew d¢ diå dÊo ws, ÑHrvdianÚw d¢ mÒnow di' •nÚw s. ” Diodorus Siculus, Hist. , Bibliotheca historica, XIX, 88, 3: katastratopedeÊsantow d' aÈtoË per‹ Kassvp¤an pÒlin ÉAlk°taw toÁw m¢n ufloÁw ÉAl°jandron ka‹ TeËkron ép°steilen §p‹ tåw pÒleiw, diakeleusãmenow stratologe›n …w ple¤stouw, aÈtÚw d¢ mey' ∏w e‰xe dunã-mevw énazeÊjaw, §peidØ plhs¤on §g°neto t«n polem¤vn, én°mene tØn t«n ufl«n parous¤an. 778 IG IV, 95, 25, облик имена на натписима је Kass≈pa. 779 Mogens Hansen –Kurt Raaflaub, Studies in the ancient Greek polis, Franc Steiner Verlag, Stuttgart, 1995, 61. 780 TIB III, Nikopolis und Kephalenia, von Peter Soustal unter Mitwirkung von Johannes Koder, Wien 1981, 280. 178 Други Прокопијев топоним са графијом Kãssvpew се највероватније може везати са луком која се налазила на североисточној обали Коркире, забележеном у изворима под именом Касиопа (Kas(s)iÒph). Код Прокопија, у његовом другом делу, О ратовима, овај се топоним помиње под именом Kas≈ph, и то је један од примера да његове графије истих имена варирају.781 Прокопије на овом месту наводи да се име града доводи у везу са именом Зевса Касија, чиме се не би могли сложити. Облик Касиопе је вероватно настао наслањањем на име митолошке хероине Касиопеје.782 Забележен је и код Страбона и Клаудија Птолемеја који га наводи као луку у Хаонији. 783 У касноантичким итинераријима појављује се са графијама Cassiape784 i Cassiope.785 Јавља се и у другим античким изворима, као и касније код Ане Комнене у лику KassÒphw, у посесивном облику ‘лука града Касопе’.786 Најзначајнији остаци утврђења налазе се недалеко од данашњег села Касиопе, на једном према северу испакнутом полуострву, које ствара луку.787 По питању извођења Касопи је паралелна изведеница мушког рода. 781 Procopius, De bellis, VIII, 22, 25: “D¤a går Kãsion §t¤mvn pot¢ ofl tªde ênyrvpoi, §pe‹ ka‹ ≤ pÒliw, §n √ tÚ plo›on toËto ßsthken, §w tÒnde tÚn xrÒnon Kas≈ph §pikale›tai.” 782 Име ове хероине које је забележено у лику Kass¤epeia, KassiÒpeia, KassiÒph, је етимолошки неразјашњено. Опширније: Der Kleine Payly, Band. 3, 148. 783 Strabo, Geographica: VII, 7, 5: “§n toÊtƒ d' §st‹ t“ diastÆmati PãnormÒw te limØn m°gaw §n m°soiw to›w Keraun¤oiw ˆresi, ka‹ metå taËta ÖOgxhsmow limØn êllow, kay' ˘n tå dusmikå êkra t∞w Korkura¤aw ént¤- keitai, ka‹ pãlin êllow KassiÒph, éf' o §p‹ Brent°sion x¤lioi •ptakÒsioi stãdioi· ofl d' ‡soi ka‹ §p‹ Tãranta épÚ êllou ékrvthr¤ou notivt°rou t∞w KassiÒphw ˘ kaloËsi FalakrÒn .” Ptolemaeus, Geographia, III, 13, 2: Xaon¤aw ........... KassiÒph limÆn me lh g ib 784 Ravennatis Anonymi Cosmographia , V 22. 785 Itinerarium Antonini, 520f. 786 Упореди и: Cicero, Ep. ad familiares (16, 9, 1): in portum Corcyraeorum ad Cassiopen stadia CXX processimus. ibi retenti ventis sumus usque ad a. d. VIIII Kal. ; A. Gellius, Noctes Atticae, (19, 1, 1): Navigabamus a Cassiopa Brundisium mare Ionium uiolentum et uastum et iactabundum. ; Digesta Ioustiniani, (14, 1, 1): certa regione et certo mari negotietur, ut ecce sunt naues, quae Brundisium a Cassiopa uel a Dyrrachio uectores traiciunt ad onera inhabiles, item quaedam fluuii capaces ad mare non sufficientes. ; G. Plinius Secundus, Naturalis Historia, (4, 52): cum urbe eiusdem nominis Corcyra liberae civitatis et oppido Cassiope temploque Cassi Iovis, XCVII in longitudinem patens, Homero dicta Scheria et Phaeacia. ; A. Comnena, Alexias, VI, 5, 5: pantÚw tÚn lim°na KassÒphw kat°laben. Ofl d° ge Ben°tikoi katalabÒntew efiw tÚn lim°na Pasãrvn ka‹ mikrÚn ke›yi diatr¤cantew tØn toË ÑRomp°rtou ¶fodon memayhkÒtew yçtton ka‹ aÈto‹ katalambãnousi tÚn lim°na KassÒphw. 787 TIB III, Nikopolis und Kephalenia, von Peter Soustal unter Mitwirkung von Johannes Koder, Wien 1981, 172. ; у даљем тексту: TIB III. 179 Упоредност маскулинума и фемининума ΚΑΣΣΩΠΟΣ / ΚΑΣΣΩΠΗ указује на придев. Што се нагласка тиче Прокопијев Kassvpçw одговара нагласку Kassvpo¤, а разликује се од Kas≈ph. Оба топонима су неспорно везана за етникон под именом Касопаји, (код Скилакса Касопи)788 како нам потврђују сведочанства Страбона и Стефана Бизантинца. Према Страбону,789 Касопаји су једно од четрнаест племена Епирота и они су, заједно са Хаонима и Теспротијцима, обухватали територију која се протеже од Кераунијских планина до Амбракијског залива, с тиме што су Касопаји били сконцентрисани у њеном најјужнијем делу. По питању извођења Kassvpa›oi је етник од ΚΑΣΩΠΑ > ΚΑΣΩΠΗ . По питању порекла етника Фик износи мишљење да се највероватније ради о имену негрчког порекла и убраја kass- међу негрчке коренове потврђене и у другим именима.790 Катичић износи мишљење да се у Епиру и западној Тесалији не налазе трагови прегрчке топонимије, одакле се изводи закључак да предгрчки лингвистички субстрат није доспео до ових географских области. Аутор сматра да и одређена етимолошка разматрања Георгиева потврђују да главна географска имена у овим областима имају грчко порекло. Међу примерима за то наводи и име Касопаји, при чему сматра да име Kassvpo¤ има значење ‘људи са сјајним очима’, од грчког глагола 788 Scylax, Periplous, 31, 1: “ KASSVPOI. Metå d¢ Yesprvt¤an Kassvp¤a §st‹n ¶ynow. OfikoËsi d¢ ka‹ otoi katå k≈maw. ParoikoËsi d¢ otoi ßvw efiw tÚn ÉAnaktorikÚn kÒlpon. Parãplouw d' §st‹ t∞w Kassvp«n x≈raw ¥misu ≤m°raw. Mikr“ d¢ §lãttvn ı ÉAnaktorikÚw kÒlpow §st‹n épÚ toË stÒmatow ßvw efiw tÚn muxÚn stad¤vn rk. TÚ d¢ stÒma eÔrow stad¤vn d. ” 789 Strabo, Geographica: (VII, 7, 1) “¶ti m°ntoi mçllon prÒteron μ nËn, ˜pou ge ka‹ t∞w §n t“ parÒnti ÑEllãdow énantil°ktvw oÎshw tØn pollØn ofl bãrbaroi ¶xousi, Makedon¤an m¢n Yròkew ka¤ tina m°rh t∞w Yettal¤aw, ÉAkarnan¤aw d¢ ka‹ Afitvl¤aw [tå] ênv Yesprvto‹ ka‹ Kassvpa›oi ka‹ ÉAmf¤loxoi ka‹ Molotto‹ ka‹ ÉAyamçnew, ÉHpeirvtikå ¶ynh.î (VII, 7, 5)“Xãonew m¢n oÔn ka‹ Yesprvto‹ ka‹ metå toÊtouw §fej∞w Kassvpa›oi (ka‹ otoi d' efis‹ Yesprvto‹) tØn épÚ t«n Keraun¤vn Ùr«n m°xri toË ÉAmbrakikoË kÒlpou paral¤an n°montai x≈ran eÈda¤mona ¶xontew· “ (VII, 7, 5)“toË d¢ katå BouyrvtÚn ≤ Foin¤kh. §ggÁw d¢ t∞w KixÊrou pol¤xnion Boux°tion Kassvpa¤vn mikrÚn Íp¢r t∞w yalãtthw ˆn, ka‹ ÉElãtria ka‹ Pandos¤a ka‹ Bat¤ai §n mesoga¤&, kayÆkei d' aÈt«n ≤ x≈ra m°xri toË kÒlpou. ” (VII, 7, 6) “§n éristerò d¢ ≤ NikÒpoliw ka‹ t«n ÉHpeirvt«n ofl Kassvpa›oi m°xri toË muxoË toË katå ÉAmbrak¤an·” Упореди и: Plinius, Historia naturalis (4, 2, 5): Epiros in universum appellata a Cerauniis incipit montibus. in ea primi Chaones, a quibus Chaonia, dein Thesproti, Antigonenses, locus Aornos et pestifera avibus exhalatio, Cestrini, Perrhaebi, quorum mons Pindus, Cassopaei, Dryopes, Selloe, Hellopes, Molossi, apud quos Dodonaei Iovis templum oraculo inlustre, Talarus mons, centum fontibus circa radices Theopompo celebratus. 790 A. Fick, Vorgriechische Ortsnamen, 1905, 43, 79, 168. 180 k°kasmai ‘сјајим’ и  c ‘очи, лице’.791 Сматрамо да је предгрчко порекло овог имена вероватније. Pary¤vn Прокопије: Помиње овај топоним једино у De aedificiis, у каталогу утврђења у Македонији. ............. Kassvpçw, Pary¤vn, GentianÒn, ............... Утврђење Партион (Pary¤vn) које помиње Прокопије је вероватно исто са оним под именом Партос који налазимо код Стефана Бизнатинца. Очито је да су оба у вези са именом племена Партини. Према сведочењу античких извора (Ливија, Полибија, Диона Касија, Страбона, Цицерона) сазнајемо да се територија Партина, протезала западно од Пенеста, око горњег тока Дрима у залеђу Дирахија, до Апса на југу и Лихнида на истоку.792 У античким изворима су Партини посведочени различитом графијом (Partini, 791 Katicic, Ancient languages, 122. 792 Polybius, Historiae, (II, 11, 11): “summijãntvn d¢ presbeut«n aÈto›w ka‹ pleiÒnvn, (œn) ofl parå t«n Pary¤nvn ∏kon §pitr°-pontew tå kay' aÍtoÊw, dejãmenoi toÊtouw efiw tØn fil¤an, …” Strabo, Geographica, (VII, 7, 8): “kÒlpou·t∞w går ÉEpidãmnou ka‹ t∞w ÉApollvn¤aw m°xri t«n Keraun¤vn ÍperoikoËsi Bull¤on°w te ka‹ Taulãntioi ka‹ Pary›noi ka‹ BrËgoi·” D. Cassius, Historiae Romanae, (XXXXVIII, 42, 1): “katå d¢ tÚn aÈtÚn toËton xrÒnon §g°neto m¢n ka‹ §n ÉIllurio›w to›w Paryino›w k¤nhsiw, ka‹ aÈtØn ı Pvl¤vn mãxaiw ¶pausen, . . ” (XXXXI, 49, 3): tÚ d¢ Durrãxion §n tª gª tª prÒteron m¢n ÉIlluri«n t«n Paryin«n, nËn d¢ ka‹ tÒte ge ≥dh Makedon¤aw nenomism°n˙ ke›tai, ka‹ ¶stin §pikairÒtaton, e‡t' oÔn ≤ ÉEp¤damnow [ka‹] ≤ t«n Kerkura¤vn e‡te ka‹ •t°ra tiw oÔsa. ” Cicero M. T. , In Pisonem, 96, 13. : “Achaia exhausta, Thessalia vexata, laceratae Athenae, Dyrrachium et Apollonia exinanita, Ambracia direpta, Parthini et Bulidenses inlusi, Epirus excisa, Locri, Phocii, Boeotii exusti, Acarnania, Amphilochia, Perraebia, Athamanumque gens vendita, Macedonia condonata barbaris, Aetolia amissa, Dolopes finitimique montani oppidis atque agris exterminate”; C. Plinius Secundus, Historia naturalis, (III. 145, 5): “Gentes Partheni et a tergo eorum Dassaretae, montes Candaviae a Dyrrachio p. , in ora vero Denda civium Romanorum, Epidamnum colonia, propter inauspicatum nomen a Romanis Dyrrachium appellata, …” T. Livius, Ab urbe condita: (XXIX, 12) “P. Sempronius condiciones pacis dixit ut Parthini et Dimallum et Bargullum et Eugenium Romanorum essent, Atintania, si missis Romam legatis ab senatu impetrasset, ut Macedoniae accederet. ” 181 Partheni, Pary›noi, Paryhno¤, Paryehnçtai).793 У свим овим изворима Партини су означени као илирско племе и најчешће се помињу у вези са Илирским ратовима, као пријатељи и савезници Римљана.794 У античким изворима поред топонима Парт, јавља се и одредница (x≈ra Pary¤w) - ‘област Партида’. Истраживач Димица795 у својој студији о топографији Македоније изражава чуђење због чега је аутор О. Милер тврдио да се област Партина назива Парт, али претпостављамо да је превидео податке код Стефана Бизантинца и Херодијана који говоре о овој области, x≈ra Pary¤w - ‘Парт(ин)ска земља’. Податак код Херодијана, преузетог од Стефана да је Партида област у Македонији, а не илирска, може се објаснити чињеницом да се граница Македоније проширила према Јадранском мору након њеног потпадања под римску власт, о чему сведочи и горенаведени цитат код Диона Касија.796 Али нас, пре свега, у овом раду највише занима топоним Парт. Наиме, код Полибија,797 као и код Стефана Бизантинца (који је црпао из Аполодора и Херодијана) (XXXIII, 34): “Pleurato Lychnidus et Parthini dati; Illyriorum utraque gens sub dicione Philippi fuerant” Appianus, Illyrica, IV, 6 : “ÉIlluri“ d¢ pa›daw ÉEgx°lea ka‹ AÈtari°a ka‹ Dãrdanon ka‹ Ma›don ka‹ TaÊlanta ka‹ PerraibÚn gen°syai, ka‹ yugat°raw Pary∆ ka‹ Daory∆ ka‹ Dassar∆ ka‹ •t°raw, ˜yen efis‹ Taulãntio¤ te ka‹ Perraibo‹ ka‹ ÉEgx°leew ka‹ AÈtarie›w ka‹ Dãrdanoi ka‹ Paryhno‹ ka‹ DassarÆtioi ka‹ Dãrsoi. ” Bellum civile, IV, 11, 88. “ flpp°ew d¢ ∑san BroÊtƒ m¢n Kelto‹ ka‹ Lusitano‹ tetrakisx¤lioi ka‹ Yròkew ka‹ ÉIllurio‹ Paryhno‹ ka‹ Yessalo‹ disx¤lioi..., ” 793 Опширније s. v. Parthini, Der kleine Pauly, Band 3, 537, 794 О племену Партина и његовим градовима и осталим топонимима види и: „Илири и Албанци“, САНУ, Научни скупови, књига XXXIX, Одељење историјских наука, књига 10, Београд 1988, чланак Ф. Папазоглу, „Илирска и дарданска краљевина“, 156. 795 DÆmitsa, Arxa¤a gevgraf¤a t∞w Makedon¤aw, 670. 796 Ради се заправо о територији римске провинције Македоније. Опширније код Папазо-глу, Македонски градови, 75. Stephanus, Ethnica: “Pãryow, pÒliw ÉIllurikÆ. ÉApollÒdvrow §n xronik«n . . . l°getai d¢ ka‹ érsenik«w, …w PolÊbiow. tÚ §ynikÚn Pary›now. ” Код овог аутора под одредницом Paryia›oi, налази се и следећа напомена: ......ka‹ Pary¤w x≈ra Makedon¤aw. У коментару: Pary›now M, ParyhkÒw R, ParyhnÒw AV, Pary›now genuina est huius nominis forma, non ParyhnÒw , cuius typi nullum quod quidem certum sit exemplum in illo terrarium tractu reperias. c. f. ad Durrãxion p. 244. itaque ubique restituendum puto Pary›noi cuius formae, si numeres, multo plura exstant exempla quam alterius unice probatae ab editoribus Thesauri L. G. Parisini. 797 Polybius, Historiae: (XVIII, 47, 12) “¶dvkan d¢ ka‹ Pleurãtƒ Luxn¤da ka‹ Pãryon, oÎsaw m¢n ÉIllur¤daw, ÍpÚ F¤lippon d¢ tattom°naw. ÉAmunãndrƒ d¢ sunex≈rhsan, ˜sa parespãsato katå pÒlemon §rÊmata toË Fil¤ppou, krate›n toÊtvn. ” Fragmenta ex incertis libris: 182 Парт је означен као илирски град. Хамонд сматра да се заправо у тексту Ливија и Полибија не ради о граду (топониму) него о области која се зове Парт. Он сматра да се у погрешно преведеном тексту код Ливија Illyriorum utraque gens, ради о претеривању аутора, који под овим именима не подразумева топониме него нешто више од становника градова. Такође, његов аргуменат је и облик именице код Полибија Luxn¤da у акузативу једнине од претпостављеног назива области Luxn¤w, а не од града (Luxn¤dow) као и то што именица ≤ Pãryow будући да је женског рода савршено одговара за означавање области.798 То уосталом и није искључено ако узмемо у обзир податке код Херодијана и Стефана који показују да је постојала и област Партида. Али, ипак сматрамо да има довољно доказа да је постојао и топоним под овим именом. На основу Ливијевог сведочанства Фанула Папазоглу закључује да је Нисе с правом одбио Ципелово мишљење да се именицом Luxn¤w код Полибија обележава илирско племе које живи у близини Партина, а не сам град Лихнид.799 Ако при том узмемо у обзир податке које налазимо о овом илирском граду код Стефана и Херодијана, (као и податак из fragmenta ex incertis libris код самог Полибија), можемо оставити отворену могућност да се и код Полибија ради о топониму Парт (Pãryow). И Папазоглу оставља отворену могућност да је поред истоименог племена постојао и град Парт.800 У одличном коментару уз Полибија истраживач Волбанк износи мишљење у погледу овог проблема да у тексту Полибија уствари није реч о територији Партина, већ о месту које се налази близу Лихнидског (Охридског) језера.801 И један други латински извор, који Хамонд уопште не помиње потврђује нам ову тезу, а то је Гај Јулије Цезар у свом делу о грађанским ратовима, где помиње oppido Parthinorum (Партински град) у вези са Цезаровим походом против Помпеја.802 “Pãryow] pÒliw ÉIllurikÆ. ÉApollÒdvrow §n xronik«n *** l°getai d¢ ka‹ érsenik«w, …w PolÊbiow. ” У коментару Полибијеве Историје Маријана Рицл наводи: “Лихнид је данашњи Охрид, а Парт је, највероватније, негде у близини на Охридском језеру. 798 Hammond, A History of Macedonia, I, 96. 799 Папазоглу, Македонски градови, 66. 800 Ф. Папазоглу, „Илирска и дарданска краљевина“, Илири и Албанци, САНУ, Научни скупови, књига XXXIX, Одељење историјских наука, књига 10, Београд 1988, 161-208, 156. 801 F. W. Walbank, A Historical Commentary on Polybius, II, Oxford University Press, 1957, 618-619. 802 Caesar, De bello civili, Lipsiae, 1904, III, 41: (III, 41) “Caesar postquam Pompeium ad Asparagium esse cognovit, eodem cum exercitu profectus expugnato in itinere oppido Parthinorum, in quo Pompeius praesidium habebat, tertio die [Macedoniam] ad Pompeium pervenit iuxtaque eum castra posuit et postridie eductis omnibus copiis acie instructa decernendi potestatem Pompeio fecit. ” 183 Сматрамо да и једно друго место у овом извору говори у прилог нашој тези.803 Поред свега овога, свакако најјачи доказ за нас је сведочанство из VI века, код Прокопија. Наиме, он набраја утврђење у Македонији под именом Pary¤vn, што несумњиво означава топоним изведен од етникона Партијани. Сличног је мишљења и Димица који иде и корак даље у својим претпоставкама о могућој убикацији Парта, сматрајући да њега треба тражити у околини области или прецизније можда северно од Албанопоља, у долини реке Шкумби.804 Крамер нам преноси мишљење Палмеријуса према коме би овај топоним требало да се налази недалеко од Пресе и Кроје.805 Сматрамо да се можемо сложити са истраживачима који смештају Парт на територију данашње Албаније, у долину реке Шкумби, и поред тога што остављамо отворену могућност да се према описима античких аутора Парт ипак налазио ближе Охриду и Охридском језеру. У сваком случју мислимо да је врло мала вероватноћа да се Прокопијево утврђење поистовети са топонимом ParoikÒpoliw/ ParyikÒpoliw које Хијерокле наводи међу градовима који припадају Првој Македонији, како што то чини Када је Цезар дознао да је Помпеј код Аспарагија, са истом је војском кренуо, па освојивши успут парттински град, у коме је Помпеј имао посаду, трећега дана (у Македонију) до Помпеја дође и у његовој близини логор постави. Упореди и енглески превод: “As soon as Caesar heard that Pompey was at Asparagium, he set out for that place with his army, and having taken the capital of the Parthinians on his march, where there was a garrison of Pompey's, he reached Pompey in Macedonia…. . ” 803 Caesar, De bello civili, (III, 42) “Item Lisso Parthinisque et omnibus castellis quod esset frumenti conquiri iussit. Id erat perexiguum cum ipsius agri natura, quod sunt loca aspera ac montuosa ac plerumque frumento utuntur importato, tum quod Pompeius haec providerat et superioribus diebus praedae loco Parthinos habuerat frumentumque omne conquisitum spoliatis effossisque eorum domibus per equites comportarat. ” “Исто је тако наредио да се затражи жито из Лиса, од Партина, и свих утврђених места, што год га буде. Њега је било веома мало, како због природе саме земље, јер су мјеста кршевита и брдовита па се већином служе увезеним житом, тако и због тога што је Помпеј ово предвидио па је ранијих дана у знак плијена од Партина све жито, пошто је опљачкао и испразнио њихове куће, преко коњаника у Петру отпремио. ” 804 DÆmitsa, Arxa¤a gevgraf¤a t∞w Makedon¤aw, 670. 805 John Anthony Cramer, A Geographical and Historical Description of Ancient Greece; With a Map and Plan of Athens, 1828, 29; Hazlit, (263): Parthus, capital of the Parthini, in Illyria, w. of Isanus Presa. A Geographical and Historical Description of Ancient Greece: With a Map, and . . . by John Anthony Cramer, 69: “Their principal town was Parthus, as we learn from Polybius, loc. cit. and Steph. Byz. s. v. Pãryow; It was taken by Caesar in the course of his campagne against Pompey (Bell. Civ. III, 41. ). From what Palmerius has been able to collect on the subject, this town was probably not far removed from Presa and Croja. (Graec. Ant. I, 34, 183)”; Упореди и: Aaron Arrowsmith, A Compendium of Ancient and Modern Geography: For the Use of Eton School London, 1839, 339: “To the E. of Dirrhachium, in the interior of the country, were, Parthus, the capital of the Parthini, and Scampes Scombi. ” И. Х. Дворецкии, Латинско-руский словар, Москва “Русскии яз†iк” Sv. Parthum, i, n, Парт(ум), город в Иллирии, близ Диррахия. ; Short-Lewis: Parthus, i, f, a city in Illyria, near Dyrrachium. 184 Перенова.806 Поред осталог, сматрамо да је разлог за овакво наше мишљење место и редослед топонима у Прокопијевом списку у којем је набројен између Касопе и Гентијане, утврђења чија имена недвосмислено указују да су се налазила на територији Епира. Име Прокопијевог утврђења Pary¤vn доводимо у везу са именом племена Партини (Partini, Partheni, Pary›noi, Paryehnçtai). Нагласак указује да име највероватније претставља посесивни генетив множине етнонима Pary¤vn sc. froÊrion - ‘утврђење Партијаца’. Мартина Анри - Перен сматра да солидна граматичка анализа текста не допушта да се ови примери тумаче као облици у генетиву множине и износи мишљење према којем је графија -vn заправо транскрипција латинског наставка средњега рода –um, чиме се не би могли у потпуности сложити.807 GentianÒn Прокопије: Помиње ово утврђење у делу De aedificiis, у списку о Македонији. ............ Pary¤vn GentianÒn Prin¤ana ............. Овај топоним је један, од укупно седам на броју, у Прокопијевом списку тврђава у Македонији који имају карактеристични латински суфикс -iana/-ianon. У групу топонима са латинским пореклом убраја га и Веселин Бешевлиев, који сматра да се ово име може извести од личног имена Гентије (Gentius), које је носио познати илирски краљ.808 Ово мишљење је највероватније засновано на податку који налазимо у неким античким изворима. Наиме, стари аутори, међу којима и знаменити грчки фармаколог 806 Henry -Perrin, Procope de Césarée les Édifices Livre IV, 185. 807 Слично и: M. Perrin-Henry, „La place des listes toponimiques dans l'organisation du livre IV des Edifices de Procope“, Geographica byzantina, Ed. H. Ahrweiler. P. , (= Byzantina Sorbonensia 3), Paris 1981, 103. Бешевлијев сматра да примери као што су: ÉAlten«n, Kunt«n, Tilik¤vn, Oˆnnvn заправо у рукописима или због погрешке при записивању или грешком састављача листа утврђења погрешно протумачени као облици у генетиву множине и због тога написани са завршетком -n. Супротно томе: A. Ariescu, Quelques precisions sur la carte de la Scythia Minor, Dacia, N. S, XIV, 1970, 305. ; J. Weiss, Historisch- Geographisches von der Balkanhalbinsel, IV Oˆnnvn froÊrion, 336-7. 808 Beševliev, Zur Deuting der Kastelnamen, 48. 185 Диоскурид809 у првом веку после Христа, кажу да је биљка под именом гентијана (gentiãnh) добила име по илирском краљу Гентију, који је наводно први уочио њена лековита својства. Осим њега и историчар Плиније Старији нас обавештава да је Гентије, краљ Илира, први открио биљку..810 Тиме је народна етимологија која повезује име Гентија и биљке добила на снази.811 Име/презиме Гентијан је забележено на различитим местима у римској држави, са познатом алтернацијом y/t. Когномен Гентијан је забележен као презиме једног римског конзула, Лолијана Гентијана који је обављао конзулску дужност са конзулом Помпонијем Басом (Gentianus et Bassus).812 На једном натпису из Дакије је поменут извесни Терентиј Гентијан који је ратовао у Дакијским ратовима са императором Трајаном и чије се име јавља на једном камену из Сармизегетузе, на коме су набројане све његове почасти и титуле (цензор Македоније, конзул и понтифекс).813 На територији данашње Албаније су такође нађени натписи, на којима се помиње мушко лично име GenyianÒw, из Аполоније,814 Verri Slatine (Поградец)815 и један на питосу из Димале.816 Идентификација Прокопијевог топонима на терену је за сада непозната, 809 Dioscorides pedanius med. , De material medica, III, 3: “gentianÆ· doke› m¢n ÍpÚ pr≈tou eÍr∞syai G°ntidow, toË ÉIlluri«n basil°vw, éf' o ka‹ tØn prosvnum¤an ¶sxhken·” 810 G. Plinius Secundus, Historia naturalis, XXV, 71, Gentianam invenit Gentius rex Illyriorum, ubique nascentem, Illyrico tamen praestantissimam, folio fraxini, sed magnitudine lactucae, caule tenero, pollicis crassitudine, cavo et inani, ex intervallis foliato, III aliquando cubitorum, radice lenta, subnigra, sine odore, aquosis montibus subalpinis plurima. usus in radice et suco. 811 Ову етимологију поддржава и Chantraine, Dictionnaire, 215. Слично и Ch. T. Lewis, A Latin Dictionary, Oxford, 1980, 809. 812 Поред осталих натписа њихово име је потврђено и на ари која је пронађена на територији касноантичке Средоземне Дакије код Медијане близу Ниша, са представама лавиринта са обе стране, причему натпис идентичан са обе стране гласи: Deae Dard(anicae)/Artorius Heracli/tus spec(ulator)/leg(ionis) IIII Fl(aviae)/ V(otum) s(olvit) l(ibens) m(erito) Gentiano et Basso. Ивана Поповиќ, „Dea Dardanica из Медијане и сродни споменици из балканских провинција царства“, Зборник радова Ниш и Византија VI, 2008, 31; Други епиграфски материјал је из III века после Христа и забележен на територији Дарданије: З. Мирдита, „Култ Митре на подручју Дарданије“, Opuscula Archeologica, 23-24, 1999-2000, 483: Тако већ у спонеутом селу Лопата, на локалитету Дрезга откривена је једна вотивна ара коју је поставио извесни Аполонидес са следећим текстом: [[Deo]]inv(i)c[[to]] [[pro]] || sal(ute) Aug[[[[g(ustorum)]]]] ||n[[[[n(ostrorum duorum )]]]] templum) vetustate ||dilapsum inpendio (!) || suo restituit || Apollonideseor(undem) || ser(vus) sc(rutator) stat(ionis) Lamud ( )||Gentiano et Bass(o) co(n)sulibus (Spomenik SKA 75, 1933, 47, nr. 155. 813 CIL III, 1463, “Terentio Gentiano, trib militum, quaestori trib. pl. pr. leg. Aug. consuli. pontif. cens. provinc. Maced. colonia Ulpia Traian. Aug . Dac. Sarmazegetusa patrono. ” 814 Натпис из Аполоније из раног II века нове ере, вотивни натпис посвећен Т. Флавију Филониду подигнут од његовог брата (M. Pedou(kios) Genthianos. ) 815 Пронађен је натпис Gentyianow Platorow, где се Гентијан јавља као лично име. P. Cabanes, Grecs et Illyriens dans les inscriptions en langue grecque d’Epidamne, 1993, 55. 816 Код античке тврђаве под именом Дималум (Dimmalum, Dimãlh), која се налазила на терторији Партина између Лисоса и Епидамноса, данашње Кротине близу града Берата у Албанији, пронађен је 186 нарочито обзиром да спада у групу старих основа карактеристичних за цело подручје Балкана. Ипак, податак који нам о Гентијани даје Плиније Старији, према коме се најквалитетнија биљка ове врсте налази у Илирику,817 као и натписи нађени на територији која је у антици припадала Дасаретима које смо поменули, а нарочито онај нађен код места Лин, у непосредној близини места Поградец, указују на могућност да се можда на овим просторима налази Прокопијева тврђава Гентијанон, и поред мишљења Перенове да се топоними са карактеристичним латинским суфиксом -iana које помиње Прокопије у далеко већем броју налазе на територији Дарданије.818 Наиме, код високог дела рта на Охридском језеру пронађени су трагови античког насеља, чији положај указује да је оно имало водећи стратешки положај на овој страни језера. Поред осталог нађени су остаци једне старохришћанске базилике која потиче из VI века нове ере са мозаицима, што указује на насеље које би могло бити датирано у периоду касне антике.819 Не спорећи потпуно вероватноћу претпоставке према којој је име утврђења изведено од личног имена, желели бисмо да изнесемо и неке друге језичке чињенице, које указују да се у овом случају може бити реч о топониму који је добио име према једној биљци познатој под именом гентијана (gentianÆ). То чинимо из неколико разлога. Лексикограф Хесихиј говорећи о гентијани не помиње везу са именом илирског краља.820 И према подацима речника Папе-Бенселера мушко лично име GentianÒw се етимолошки веже за лековиту биљку линцура (нем. Enzian).821 Мислимо да је лековитост ове горке биљке свакако била позната и другим народима и областима, у ранијим периодима, тако да се у овом случају највероватније ради о народној/паретимологији, т. ј. да се имена илирског краља Гентија и биљке гентијане натпис на питосу где је забележено име Genyianow, B. Dautaj, 1975, 1976. , Упореди и: Halil Myrto, Albania Archeologica, bibliographia sistematica dei centri antichi, 73, 1988 и Studia Albanica, 1-2, 1998, 33. 817 Plinius, Historia Naturalis XXV, 71: “Gentiana invenit Gentius rex Illyriorum, ubique nascentem illyrico tamen praestantissimam. ” 818 Henry-Perrin, Procope de de Césarée les Édifices Livre IV, 190. На територији Дарданије забележено је и Прокопијево утврђење G°nzana, које је заправо морфолошки идентично са именом нашег утврђења само је забележено различитом графијом (nt = z). 819 Fasolo M. , La via Egnatia I. Da Apollonia e Dyrrachium ad Herakleia Lynkestidos, Roma, 2003, 260. Упореди и N. G. L. Hammond, „The western frontier of Macedonia in the reign of Philip II“, Ancient Macedonian Studies in honor of Charles F. Edson, 158 Institute for Balkan Studies-158, Thessaloniki, 1981, 199-217, 202. , TIR, v. s. Lini Mac. , 79. 820 Hesychius, Lexicon, 379: “gentianÆ· =¤za tiw oÏtv kaloum°nh, xrÆsimow oÔsa efiw tåw éntidÒseiw. 821 Pape-Benseler, Wörterbuch, 244. 187 звучно подударају. Ово становиште заступа и Валде у латинском етимолошком речнику.822 Порекло самог имена биљке gentianÆ је, према мишљењу старијих истраживача илирско, будући да је –an веома чест суфикс у илирском језику.823 У свом запаженом излагању на колоквијуму организираном од стране професора Кабана, Наде Проева заступа становиште да се поједина имена (као на пр. Annia, Dazos, Plator, Tata и највероватније Genthios, Genthiane, Genthena) која су сматрана илирским, заправо немају илирско порекло, будући да аналогије са подручја Мале Азије доказују да је њихово порекло заправо бригијско.824 У прилог оваквом становишту можемо придодати и то што се у именима већег броја тврђава у Македонији код Прокопија, могу препознати старе, предгрчке основе и што се међу њима издваја једна група мотивисана флором (вегетацијом). Поред тога сматрамо да је упутно поменути да се у Прокопијевом списку тврђава у Дарданији налази и кастел G°nzana, чије име неће бити ништа друго него вулгарнолатински рефлекс од *GENTIANA.825 Утврђење под именом G°nzana или представља блиску паралелу македонском Гентијанону, или је чак посреди исти топоним двапут унет, једном у македонски, други пут у дардански списак, што би се објаснило локацијом око границе двеју провинција. Закључујемо да по питању овог топонима не можемо са сигурношћу тврдити дали је лично име пореклом од биљке или обратно, или су оба и фитоним и антропоним од исте основе чије значење не знамо. Могуће је чак да и нису у етимолошкој вези. Обе могућности интерпретације имена утврђења GentianÒn у Прокопијевом списку су отворене. Ипак, остаје неспорна чињеница да дистрибуција личних имена GENT(H)IUS, GENT(H)IANUS говори у прилог тумачења по којем би име било латинска изведеница на –iana од личног имена Genthius. При том основа имена може бити и епихорског порекла, а не нужно латинског порекла, како је и Фанула Папазоглу указала на 822 Walde, Lateinisches etymologisches Wörterbuch, 592. 823 Jokl Eberts Reallexicon der Vorgeschichte, hg. von M. Ebert, Berlin 1924-29, L. VI 34a 35a, ; H. Krahe, Die alten Balkanilyrischen geographischen namen, Heidelberg, 1925 42; Idem Lexicon altillyrischer personennamen, Heidelberg, 1929 145. ; Упореди и: Katicic, Ancient Languages, 180. 824 N. Proeva, „Enchéléens-Dassarètes-Illyriens, Sources littéraires, épigraphiques et archéologiques, L’Illyrie méridionale et l’Épire dans l’Antiquité-II“, Actes du IIe COLLOQUE international de Clermont-Ferrand (25-27 Octobre 1990) reunis par Pierre CABANES, Tire a part, 191-199, 194. Упореди и: Н. Проева, „Епихорски имиња во Горна Македонија“, Јазиците на почвата во Македонија, МАНУ, 1996, 83-93, 87. ; у даљем тексту: Проева, Епихорски имиња. 825 Procopius, De aedificiis, IV, iv; Види и Papazoglu, Srednjobalkanska plemena, 195. 188 примерима изведених од личних имена чија припадност аутохтоном елементу је очигледна или бар врло вероватна.826 Prin¤ana Прокопије: Помиње овај топоним једино у “De aedificiis”, у каталогу утврђења у Македонији. ............. GentianÒn, Prin¤ana, Y°steon, .............. Истраживач Русу827 говорећи о облику Прокопијевог топонима Prin¤ana износи мишљење да је по њему прилично невероватно и неприхватљиво разјашњавање имена које предлаже Филипиде, наиме да је то форма од латинског prinus (грч. pr›now ).828 Према његовом мишљењу највероватније би било претпоставити да се у овом случају ради о грешци при писању гласа N уместо M, чиме би се добио облик Prim¤ana који у себи садржи одређено значење, наиме повезује се са латинским primus ‘први’. Као својеврсну потврду оваквог мишљења наводи топониме које су набројани у истом Прокопијевом спису, један у области Ремесијане, Prim¤ana , као и топоним Primonianã, у списку обновљених тврђава у Дарданији. Осим тога облици са консонантом -m су потврђени и на натписима.829 826 Papazoglu, Srednjobalkanska plemena, 196. 827 Russu, Die ortsnamen der Balkanhalbinsel, 128. 828 Walde, Lateinisches Etymologisches Wörterbuch, sv. prinus, i са значењем “храст црника, Quercus ilex”, 363. Хтели бисмо да напоменемо да име овог дрвета може бити основа за топоним, као у примеру Pr›now који се налазио у граничном подручју између Арголиде и Аркадије. 829 Diehl, Inscr. Lat. Chr. Vet I-II [ILCV], doc. 265 a 5: Primianus Principius [– – –], qui vixit ann. XXXVI, mes[es – – –], diis VIIII. dep. prid. kal. Aug. [Flaviis] Arbitioni et Lolliano conss. [in pace]. fecit Domitia coniux. doc. 3773 1 Primianus emit sibi locu a Lauru. Gauthier RICG, doc. 151(G452*) 2 189 Бешевлиев у свом познатом делу о Прокопијевим топонимима830 по питању језичког порекла имена уврштава топоним Prin¤ana у оддељку латинских имена тврђава и то у подгрупи имена која завршавају познатим посесивним латинским суфиксима: - iana или –ianon. Истраживач Бофингер сматра да се у овом случају највероватније ради о топониму који је изведен од личног имена Primus латинског порекла.831 Такође, у свом делу прихвата Русуову емендацију, т. ј. сматра да се у овом случају код Прокопија ради о погрешном предавању имена тврђаве, које је настало због замене појединих гласова приликом преписивања. У овом конкретном случају ради се о честој и познатој промени: n - m, т. ј. Prin¤ana уместо правилног Prim¤ana.832 У јерусалимском итинерарију поменута је једна станица за промену запреге под именом Pennana, забележена на путу измећу Амфипоља и Аполоније. Према речима Тафела, Пенана је непознат топоним. Сматра да је била смештена негде западно од реке која истиче из језера Болбе у Стримонски залив, а то је река Рехиј. Претпоставља да се можда ради о граду који је поменут код Херодота ÖArgilow (VII, 115). Уједно даје напомену да је према његовом мишљењу графија Pennana у итинерарију погрешна. Можда се под овим искривљеним именом крије и име Прокопијевог утврђења.833 Ако узмемо у обзир и податке које дају Хијерокле834 и Константин Порфирогенит,835 тачније облике топонима Pr¤moula и Pr¤mana, можемо прихватити [– – –] Primiano Eu[– – –] [– – – i]n carita`[te – – –]. rameau colombe a[v colombe rameau] Scr. Vet. Nova Coll. V (1831), doc 213, 1 8 fundis suis, id est, Cella vinaria, Antoniano, Villapertusa, Bifurco, Primianiano, Cassiano, Silonis, Corneli, Tesselata atque Corneliano, cum omni iure instructo instrumentoque suo et omnibus generaliter 830 Beševliev, Zur Deutung der Kastelnamen, 49. 831 W. Bofinger, Lateinishe Personennamen in der Romanischen Ortsnamen auf –ianum, -acum,: Versuch einer vergleichenden Toponomastik, Diss., Tübingen, 1938, 39. 832 Beševliev, Zur Deutung der Kastelnamen, 11. 833 T. L. F. Tafel, de via militari Romanorum Egnatia qua Illyricum , Macedonia et Thracia iungebantur, Variorum reprints, London 1972, 9. 834 Hierokles, Synekdemos: (639, 7) z'. ÉEparx¤a ÉIllurikoË a' Makedon¤a Ïpo konsoulãrion, pÒleiw lb' .............. ÉIdom°nh Brãgulow Pr¤moula ParyikÒpoliw ÉHrãkleia StrumnoË ........... У Хонигмановом коментару: Pr¤moula] sic B Br L pr¤maula T Pr¤bana Const. 835 Constantinus Porphyrogenitus, De thematibus: 190 емендацију Prim¤ana као логичну и врло вероватну. Такође, остаје отворена могућност да је приликом преписивања дошло до спајања гласова n и i.836 Свему овоме можемо додати наше размишљање да се ова тврђава може довести у везу са још једним придевом и његовим субстантивираним обликом, а то је primanus, -a, -um, а то је ‘онај који припада првој легији’ и primani, -orum, m који налазимо код латинских аутора.837 Упутно је напоменути да постоје и друга гледишта у погледу порекла горепоменутих суфикса (-iana, -ianon) које неки истраживачи сматрају чисто словенским.838 Са овим мишљењем, поготову на датом примеру Принијане, не можемо се сложити. Топоним није идентификован на терену. Будући да се ради о латинском топониму, изведеног од личног имена Primus са карактеристичним латинским посесивним суфиксом –iana забележен у Прокопијевом списку на тлу Македоније, претпостављамо да се највероватније ради о имену имања велепоседника на овим просторима. Према становишту Јирачека топоними са карактеристичниим посесивним суфиксом -iana/-ianon су у највећем броју примера изведени од од личног имена. Према његовим мишљењем они углавном претстављају имена вила, чифлика (villae), колиба, “ÉEparx¤a Makedon¤aw · ÍpÚ konsilãrion, pÒleiw l[b]· Yessalon¤kh, P°llh, EÎrvpow, D¤ow, B°rroia, ÉEorda¤a, ÖEdessa, K°llh, ÉAlmvp¤a, ÑHrãkleia Lãkkou, ÉAntan¤a, G°mindow, NikedÆw, DiÒbourow, ÉIdom°nh, Brãgulow, Pr¤mana, Mar≈neia, ÉAmf¤poliw, Neãpoliw, ÉApollvn¤a, TÒpeirow tÚ nËn ÑRoÊsion, NikÒpoliw, ~ÉIyãpoliw~, ÖAkanyow, KereÒpurgow, B°rph, ÖAralow, DioklhtianoÊpoliw, SebastÒpoliw. ” У коментару издања је забележено: Pr¤mana cl. Hier. correxi: Pr¤bana C. Даље у коментару Пертуси износи мишљење да је облик Pr¤bana у рукопису C само једна банална грешка при транкрипцији, наводећи притом облике који се срећу код Хијерокла (639, 7): Pr¤mana и Pr¤maoula. 836 На ову могућност указују и Х. Меловски -Н. Проева, „Македонија во делото De Thematibus на Константин Порфирогенит“, Živa Antika, 37, SV 1-2, Skoplje 1987, 32. 837 A Latin dictionary, founded of Andrews’ edition of Freund’s Latin Dictionary, revised, enlarged and in great part rewritten by Charlton T. Lewis, Ph. D. , Oxford, at the Clarendon Press, 1980, s. v. primanus, 1443. ; Festus Sextus Pompeius, De verborum significatione, 234, 51, Vita Clodii Albini Iulii Capitolini 6, 2, Suetonius Tranquillus, De gramaticis et rethoribus, 1, 29, Cornelius Tacitus, Historiae, 1, 55, 2, 43, ect. Annales 1, 42, 1 64. ; A. Walde, Lateinisches Etymologisches Wörterbuch, sv. primus, 362. 838 Шафарик, П, Словенски топоними на Балкану пре доласка Келта, Библиотека Сербона, св. 9, Изузетно су занимљива код Прокопија набројана имена илирско - трачких тврђава и места са словенским завршецима у сред трачких имена, који светлуцају као зрачак из окамењених наслага. . . . нпр. - ана, - ина: Kesiana, Besiana, Titiana, Priniana, Usiana, Tuttiana, Genzana, Mariana, Veriniana, Makkuniana, Badziania, Ballesin и др. ” У вези са овим проблемом види и: В. Георгиев, „Най-старите славяански имена на Балканския полуостров и тяхното значение за нашия език и нашата история”, Балканско езикознание, VIII, 4-5, 1958, 321-342; Л. А. Гиндин, „К хронологии и характеру славяанизации карпатобалканского пространства (по лингвистическим и филологическим данн∫м) II, Славянские топоним∫ у Прокопия Кесарийского”. -В: Õтногенез народов Балкан и северного Причерноморя, Москва, 1984, 43-47. 191 кућица (casae) или кула (кула са утврђењем), (turres), свакако повезане именима њихових власника.839 За убикацију утврђења од значаја би могла бити тзв. “Јиречекова линија” која је замишљена линија која пролази кроз Балканско полуострво и дели подручје утицаја латинског језика (на северу) од подручја у којем је доминантни грчки језик (на југу) у античком периоду.840 Обзиром да је и основа имена утврђења (Primus), као и суфикс –IANA латинског порекла, ово иначе непознато утврђење, највероватније требали бисмо тражити на северу од линије која је полазила недалеко од Љеша у данашњој Албанији, ишла кроз планине Мирдита и Дебра, затим кроз северну Македонију између Скупија и Стобија, обилазећи Наис и Ремесијану, док су Пауталија и Сердика (данас Софија у Бугарској) заједно са пиротским крајем припадали грчкој области. KÊrrou Прокопије: Помиње га једино у De aedificiis, у каталогу утврђења у Македонији. . . . . . . . . . YÆsteon KÊrrou Gourass≈n ....... Код Тукидида је град Кир забележен у вези Ситалковог похода у Македонији 429 год. ст. ере и поменут је као град у Ботиаји заједно са Пелом.841 Диодор Сицилијски даје нам податак да је Александар Велики подигао храм посвећен богињи Атени у овом граду, и обележава га специфичном графијом KÊrnv.842 Поводом овог сведочанства 839 K. Jirecek, Die Romanen in den Städten Dalmatiens wärend des Mittelalters (Denkschriften der K. Akademie der Wissenschaften, Bd. 48-49, Wien 1902, 14. 840 К. Јиречек, Историја Срба, Политичка историја до 1537 год, књ. I, Београд 1990, 22. 841 Thucydides, Historiae, II, 100, 4: “toË Fil¤ppou ufl°ow parÒntow· EÈrvpÚn d¢ §poliÒrkhsan m°n, •le›n d¢ oÈk §dÊnanto. ¶peita d¢ ka‹ §w tØn êllhn Makedon¤an proux≈rei tØn §n éristerò P°llhw ka‹ KÊrrou. ” 842 Diodorus of Sicily, with an english translation by Russel M. Green, PHD, in twelve volumes, IX, Books XVIII and XIX 1-65, Harvard University Press, MCMLXII. (XVIII, 4, 5, 4): “toÁw d¢ proeirhm°nouw naoÁw ¶dei kataskeuasy∞nai §n DÆlƒ ka‹ Delfo›w ka‹ Dvd≈n˙, katå d¢ tØn Makedon¤an §n D¤ƒ m¢n toË DiÒw, §n ÉAmfipÒlei d¢ t∞w TauropÒlou, §n KÊrnƒ d¢ t∞w ÉAyhnçw·” 192 потребно је напоменути да је култ богиње Атине Кирестидске био познат у Сирији, где су Македонци пренели и име града и култ божанства/заштитницу истог.843 Географ Клаудиј Птолемеј уврштава град Кир међу градовима у области Ематија.844 У Јерусалимском итинерару између градова Пеле и Едесе означена је и Mutatio Scurio M. XV.845 Плиније бележи име његових станов-ника Cyrrestae.846 Стефан Бизантинац нам даје драгоцени податак о граду под именом Кир којисе налази у Македонији, али под једном другом одредницом: Mandara˝, која означава део (m°row) града Кироса,847 Код анонимног географа из Равене у лику Ceras је забележен као први по реду од шест набројаних градова у области која се налази недалеко од Тесалонике.848 Јорданес га У коментару текста Гриновог издања је забележено: For KÊrnƒ Gronovius and Wesseling suggest KÊrrƒ. Cyrnus in Macedon is otherwise unknown, but the name is found elsewhere in Greece (Herodotus, 1, 165; 9, 105, Pliny, Natur. hist. 4, 53) and the change to Cyrrhus, although easy seems unnecessary. Графије код других аутора показују да је ово мишљење неодрживо, да је корекција Веселинга умесна и да коментатор није у праву. Наведени примери (Herodotus 9, 105; Pliny, Natural History, 4, 53) у овом издању уопште се не односе на топоним Кир у Македонији, него на данашње острво Корзика у Средоземном мору. О томе и: Papazoglou, Les Villes, 153, нап. 44. 843 Stephanus, Ethnica, s. v. KÊrrow. О томе сведочи и путописац Делакулонш, А. Делакулонш, Лулката на македонската државност, Historia Antiqua Macedonica, Книга 6, Охрид 2000, 138. 844 Ptolemaeus Claudius, Geographia: (III, 12, 36): ÉHmay¤aw EÈrvpÒw mz g m g TÊrissa mz ly g ib SkÊdra mz go m g M¤eza mh ly d KÊrrow mh ˚ m go ÉIdom°nh mh m g Gordun¤a mh go m d ÖEdessa mh d m g B°roia mh d ly g Afiga¤a mh go ly go P°lla my g m ib Потребно је напоменути да је облик топонима у рукопису KÊriow, који је корекцијом Манерта постао KÊrrow. 845 Itinerarium Hierosolymitanum: (606, 3) “Civitas Pella…. . M. X. Mutatio Scurio M. XV. Civitas Edessa M XV. ” 846 C. Plinius Secundus, Naturalis historia, 4, 34: “in ora Heraclea, flumen Apilas, oppida Pydna, Aloros, amnis Haliacmon. Intus Aloritae, Vallaei, Phylacaei, Cyrrestae, Tyrissaei, Pella colonia, …. ”; Упореди и SEG 40, 520. 847 Stephanus, Ethnica, 430, 17: “Mandara¤, m°row t∞w Makedonik∞w KÊrrou. ofl ofikÆtorew Mandara›oi. ” 848 Ravennatis Anonymi Cosmographia , (IV, 9, 1): “Item non longe a supra scripta Thessalonica sunt civitates, id est: Ceras Europa Mediana Petina Bireum 193 бележи два пута, једном графијом Cerru као један од градова који су освојени у великом нападу Гота 478 године, а други пут нам даје податак да је у овом граду умро Теодорихов отац Тиудимир.849 Кир се локализује код места Градиште (од XV века надаље познато под именом Палеокастро), а под новим именом Кирос у Грчкој од 1926.850 Ову локализацију потврђује нам и сведочење Делакулонша, према коме разрушена црква можда претставља место храма подигнутом у част Атине у Киросу. Овај путописац сматра да су утврђења на овом локалитету из византијског периода, обновљена највероватније у време Јустинијана.851 Археолошка истраживања Бакалакиса су такође потврдила ово становиште.852 Данас је место ненасељено. Кирос се налази између Едесе и Јениџа, јужно од данашњег села Арависос, северозападно од Пеле, где има античких остатака.853 Име града/утврђења наоко садржи посесивни генитив личног имена KÊrrow, које се због геминанте -rr не може поистоветити са староперсијским Kuru-š ‘Кир’ чија је етимологија непозната.854 Можемо приметити да је овај релативно непознати Quesium Per quam patriam plurima transeunt flumina, inter cetera Thiri et Strimon. 849 Iordanis Romana et Getica, ed. Th. Mommsen, MGH, Auct. Ant, vol. 1, Berolini 1882. (LVI, 287): “…. . misa legatione ad Thiudimer regem muneribusque oblates ab excidione eum urbis retorquet initoque foedere Romanus doctor cum Gothis loca eis iam sponte, quae incolerent, tradidit, id est Cerru Pellas, Europa, Mediana, Petina, bereu et alia quae Sium vocatur. ” (LVI, 288): “nec diu post haec et rex Thiudimer in civitate Cerras atale egritudine occupatus vocatis Gothis Thodoricum filium regni siu designat heredem et ipse mox rebus humanis excessit. ” У коментару текста су забележене и остале графије рукописа, тачније коруптеле: cero OB, cerra A, ceras Rav. - са коначном напоменом коментатора Момзена о правилним облицима: intelleguntur Cyrrhus et Pella oppida Macedoniae primae sibi vicina. 850 Трайков, Населените места в Тракия и Македония, 84. 851 А. Делакулонш, Лулката на македонската државност, 143-144. 852 G. Bakalakis, Archaia Makedonia I, 172-183. 853 Папазоглу, Македонски градови, 119; Leake, Travels in Northern Greece, 269: “Many remains of Hellenic antiquity, such as squared blocks of stone and fragments of architecture, are to be seen in the streets and burying- grounds of Yenidje, which has been built and repaired with the spoils of Pella. In quitting the town this morning for Vodhena I diverge to the right of the direct road, for the purpose of visiting Balakastra, as the Turks call Paleokastro, a tjiftlik of Abdurrahman Bey, which he recommended to my notice as a place containing antiquities, and arrive there in forty minutes… On the opposite side of the stream are many ancient wrought blocks in and around a ruined chapel; others are observable in different parts of the tjiftlik, as well as at the mills near the source; so that there can be little doubt that Paleokastro was an ancient site. The position is very agreeable, being well furnished with wood and water, and commanding a prospect over an extensive level bounded by the mountain of lannitza, the lake of Pella, and the heights near Vodhena. This plain is much better cultivated than any part of that towards Saloniki, being now almost a continued field of nascent corn, without a single fence. ” 854 RE, Spl. IV Bd. IV. 1128. 194 македонски топоним различито забележен у рукописној традицији античких аутора. Поред Диодоровог облика KÊrnƒ уместо KÊrrƒ, потребно је напоменути да је топоним у рукопису Клаудија Птолемеја забележен као KÊriow, а затим је корекцијом Манерта постао KÊrrow. KÊrrow је облик који је и епиграфски потврђен.855 Према мишљењу Хацопулоса, облик KÊriow који је забележен код Птолемеја можда и није погрешан, већ представља оригинални алтернативни облик, будући да у старомакедонском -ri у хијатусу даје -rr.856 Са друге стране, ако се узме да је -rr настало у старомакедонском изговору асимилацијом од -rn (које бележи Диодор) посреди би могао бити генитив именице коју у множини бележи Хесихије као kÊrnoi ‘копилад' (kÊrnoi: ofl nÒyoi),857 а Фотије ту глосу проглашава за македонску.858 Шантрен такође сматра да би ова именица коју наводи Хесихиј, а чије је порекло непознато, бити могла повезана са топонимом KÊrnow.859 Gourass≈n Прокопије: Помиње ово утврђење у делу De aedificiis, у списку о Македонији. ............. KÊrrou Gourass≈n Koumark¤ana ............. Утврђење под именом Gourass≈n поменуто је једино код Прокопија. При анализи овог топонима могу нам бити од помоћи антропонимска сведочанства. Наиме, лична имена Gouras, Gouros јављају се на једној посвети из III века старе ере у Тесалоники и на надгробном споменику хеленистичког доба из Одомантике (Неос Скопос).860 У коментару натписа из Тесалонике Едсон напомиње да име GoÊraw има 855 A. Vavritsas, „ÉEpigrafÆ §j ÉArabessoË P°llhw“, Archaia Makedonia, II, Thessalonike 1977, 7-11. 856 M. Hatzopoulos, Macedonian Institutions under the Kings, A historical and epigraphic Study, i, Melethemata 22 Athens 1996, 115; Види и: A. Heubeck, "Κοίρανος, Κόρραγος und Verwandtes", Würzburger Jahrbücher für die Altertumswissenschaft, neue Folge A, 1978 96. 857 Hesychius, Lexicon, s. v. kÊrnoi. 858 Frisk, GEW I, 54. 859 Chantrainne, Dictionnaire, 602. 860 Macedionia, IG X, 2, 1 Thessalonike, 94, 2: ÉIeromnÆmvn GoÊra ÖIsidi.; 195 трачко-фригијско порекло и да све указује на аутохтоност овог имена у фригијско- едонској области, будући да је посведочено и на једном атичком епитафу са Тенедоса и на делској посвети коју је подигао извесни Глаукос, Гуров син из Калата. Лично име GoÊraw као име брата јерменског краља Тиграна, забележено је и у Плутарховом животопису Лукула.861 Наде Проева с обзиром на доказану блискост јерменског и фригијског језика, сматра да је то име на територији и Горње и Доње Македоније епихорско.862 Слично мишљење о епихорском карактеру имена износи и Хацопулос.863 Овај аутор, такође, сматра да је ово име далеко од типично македонских имена, али да је по својим карактеристикама свакако веома блиско прехеленској ономастици која је присутна у целом овом региону.864 Сматрамо да је он дао најпрецизнију дефиницију карактера тог личног имена, које нас можда може усмерити у географском смислу за евентуално локализовање нашег утврђења. Наиме, према Хацопулосу постојбину носилаца типично едонских имена као Гурас, треба тражити у Мигдонији или Антемунту. Са тезом да се у овом случају ради о епихорском имену можемо се у потпуности сложити из неколико разлога. Сазвучан топоним Гурасијон (Gourãsion) посведочен је и код Диодора. Овај се топоним налази у сасвим другој области, на подручју племена Волсини, у централном делу Апенинског полуострва. Према претпоставкама лингвиста он је етрурског порекла, што значи да се ради о веома старом, епихорском топониму.865 Облик личног имена сличан топониму посведоченом Macedonia, Epigraphes Ano Makedonias, I, 74, 6: [– – – – – – – – –]ãrxou, Dare¤ou [toË de›now – – – L]imna›ow Gou- [ra? – – – – – – F¤l]ippow Gl`a`Ê`- [kou? – – – – – – – – – – – – –] Delos, IG XI, 4 [510-1349], 1238, 2: Sarãpi, ÖIsi, ÉAnoÊbi, katå prÒstag[ma] toË yeoË, GaËkow GoÊrou KallatianÚ`[w] ka‹ ı uflÚw Parãmonow ka‹ ≤ gunØ ÉAggel¤w. Bull. Epigr. 1938, 215: 567/G476 (Neos Skopos): Gou/raj Sko/rou Види и: Папазоглу, Етничка структура, 79. 861 Plutarh, Lucullus: (32, 5, 2): “taÊthn e‰xen éji≈mati m¢n édelfÚw Tigrãnou GoÊraw, §mpeir¤& d¢ ka‹ deinÒthti mhxanikª Kall¤maxow ı ka‹ per‹ ÉAmisÚn ple›sta prãgmata LeukÒllƒ parasx≈n. ” 862 Проева, Епихорски имиња, 90. 863 S. Hornblower/Eliani Matthews, Greek personal names, their value as evidence, Oxford University Press, 2000, 109; M. B. Hatzopoulos, Macedonian Institutions under the Kings, I, A historical and epigraphic Study, Athens 1996, 217. 864 M. B. Hazopoulos, Une donation du Roi Lysimaque, Athens, 1988, 43. 865 Diodorus Siculus, Bibliotheca historica, XIV, 109, 7. 196 код Диодора забележен је на једном натпису из хришћанског периода.866 Према мишљењу неких истраживача, име Гурасион је повезано са именом Гурас, тачније изведено од њега.867 Географ Страбон, описујући територију Јерменије, помиње поред племена Меди, и племе Гурани (Gouran¤vn).868 У Прокопијевом делу De aedificiis забележено је и утврђење у списку обновљених тврђава у области Наиса под донекле сазвучним именом GoÊrbikon.869 Треба поменути и путну станицу Gurbita која је забележена на Појтингеровој карти између станица Стоби и Ad Cephalon, и која се према мишљењу истраживача налазила код данашњег села Згрополци.870 Археолошки радови су показали да се на десној обали Вардара, код села Згрополци налазе остаци утврђења из хеленистичког периода, које је, према мишљењу археолога, било активно до позног IV века.871 Према мишљењу Елијане Пачо, облик имена Прокопијевог утврђења Gourass≈n (које у свом чланку погршно пише GoÊrasson ), према фонетским законима албанског језика, даје топоним Gurëz, који се налази у данашњој Албанији.872 Ауторка указује да основа gur- која у албанском језику има значење ‘камен’ чини основу не само овог, него и других бројних албанских топонима (Gurabardhi, Gurikuq, Gurimadhi, Guraziu). Називи које наводи Пачо су рецентни (Бели камен, Црвени камен, Велики камен). То што је основа gur- честа у албанској савременој топонимији пре је аргумент против идентификације, јер је у Gurëz обична и основа и завршетак. Будући да ауторка не даје материјалне доказе за идентификацију на терену, остајемо на тврђењу да је локализација Гурасона непотврђена. 866 Macedonia and Thracia, (Chr. ) Feissel, Recuel Macedoine, 236, 4: kumhtÆr(ion) t«n yeofil(estãtvn) presb(ut°rvn) Gouras¤ou ka‹ Kvnstant¤ou énapausam(°nvn) §n X(rist)“ find(ikti«now) id. 867 P. Pilhofer, Katalog der Inschriften von Philippi, Mohr Siebeck, Tübingen, 2009, 692. 868 Strabo, Geographica, XI, 14, 14. Интересантно је да у овом опису познати географ износи тезу о блискости племена Меди са Тесалијцима, док о Гуранима не даје ближе објашњење. 869 Procopius, De aedificiis, IV, iv, 3. 870 Papazoglou, Les Villes, 87; 871 Mikulčič, Spätantike und frühbyzantiniche Befestigungen, 443. 872 Eliana Paço, „Breth disa toponimeve të trevave shqiptare që dalin ne vepren a “De aedificiis” te Prokopit te Cezarese“, Studime filologjike, Vol. XXXVI, 1982, 147. Фонолошка аргументација ауторке је нејасна, будући да се - on у грчком називу налази иза -ss, а у албанском ë испред z. 197 С обзиром на топониме посведочене код Прокопија, Диодора и Плутарха, као и на основу антропонимије, можемо потврдити да се и у овом случају највероватније ради о старом, епихорском топониму у списку о Македонији, чија убикација је непозната, али се као највероватније локализације могу навести шира халкидичка област или Мигдонија. Koumark¤ana Прокопије: Помиње ово утврђење у делу De aedificiis, у списку о Македонији. ......... Gourass≈n Koumark¤ana LimnhdÆrion ......... Утврђење под овим именом се јавља једино код Прокопија. Веселин Бешевлиев разматра Прокопијев топоним Koumark¤ana у односу на порекло имена, тумачи га као латински и убраја га у групу имена тврђава која завршавају карактеристичним латинским завршетком - iana односно - ianon, а чија основа претставља придев изведен од личног имена. Притом износи више претпоставку него мишљење да је овај топоним изведен из латинског личног имена Camurtius, Camurcius.873 У речнику личних имена Папе-Бенселер предлажу другу етимологију имена овог утврђења, при чему се оно везује са именицом kvmãrxhw са значењем ‘кмет, старешина села’, чиме би име утврђења добило значење ‘место, кућа (зграда) у којој пребива старешина’.874 Мислимо да је у вези овог тумачења потребно напоменути да је употреба ове именице прилично ограничена. Наиме, употребљава је готово искључиво Ксенофонт, поред једнократне употребе код Дионисија Халикарнијског, софиста Филострата и у Септуагинти, о чему нам сведочи и објашњење у лексикону Суда.875 873 Beševliev, Zur Deutung der Kastelnamen, 49. 874 Pape-Benseler, Wörterbuch, : Koumark¤ana, f, Schultenhausen (Schulten = Schulze, f. kvmãrxhw), Kastel in Macedonien, Proc. aedd. 4, 4 (280, 15). Sp. 875 Suda, Lexicon: “Kvmãrxhw: ı t«n pÒlevn êrxvn parå Jenof«nti. ” 198 Ово именовање је и епиграфски потврђено и у другим областима на истоку у време Птолемаида и у римском периоду.876 Насупрот овом становишту, с пуним уважавањем претходних размишљања око имена овог утврђења, хтели бисмо да дамо и наш прилог. Наиме, при разматрању топонима код Прокопија, пре свега у опсежној листи коју прилаже Бешевлиев, а нарочито у прегледу топономастичког материјала из Дарданије сачињеном од Фануле Папазоглу, уочили смо да поједина имена утврђења са карактеристичним наставком –iana/-ianon не могу се једноставно објаснити као извођења из личног имена латинског порекла. Ту пре свега мислимо на примере као што су Beder¤ana, Tras¤ana, Med¤ana, Tim¤ana, Krun¤ana, Roumis¤ana (област), и свакако утврђење које је предмет нашег интересовања Koumark¤ana чије основе тешко да би могли једноставно и лако извести од личног имена. Тако, на пример, према разматрањима Фануле Папазоглу, код топонима Beder¤ana и поред познате наставке – iana радикални елеменат Beder остаје непознат.877 О топониму Med¤ana Папазоглу не даје никакво тумачење, док Бешевлиев покушава крајње обазриво и несигурно име овог утврђења довести у везу са личним именом Medius. За утврђење под именом Tras¤ana Бешевлијев предлаже као основу латинско лично име Trausius, са претпостављеном вокалском променом au > a,878 док Krun¤ana остаје без коментара и тумачења код овог аутора као потпуно обскурно име.879 Уочивши ове примере и имајући у виду указивање у речнику личних имена, сматрамо да је логичније и вероватније име овог утврђења везати са једним апелативом, а то је именица koum°rkion која је везана за занимање koumerkiãriow, које (у Софоклисовом речнику римског и византијског периода развоја грчког језика налазимо под одредницама komm°rkion, kommerkiãriow. У овом случају уствари је реч о основи коју сачињава именица позајмљена у грчком језику у лику komm°rkion, док је у каснијем периоду развоја грчког језика забележена и варијантом koum°rkion, као и код 876 IG12(1). 128, CIG3420, OGI527. 10. Опширније о именовању и употреби варијанте: kvmãrxhw/ k≈marxow у студији: Ch. Schuler, Ländliche Siedlungen und Gemeinden im hellenistischen und römischen Kleinasien, Vestigia, Beiträge zur alten Geschichte Band 50, Verlag C. H. Beck, München, 1998, 233. Такође и: Der Kleine Pauli, Lexicon der Antike in fünf Bänden, Band 3, s. v. kvmãrxhw, 278. 877 Papazoglu, Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba, 200. 878 На истом примеру Русу (Russu, I. I. „Die Ortsnamen der Balkanhalbinsel in “De aedificiis“, Revue de Linguistique, VIII, 1963, No. 1, 123-132. сматра за основу име императора Трајана (Tra¤ana), иако је можда најприхватљивија варијанта читања Трансдиана коју нуди Кондић. (V. Kondic, Transdiana, Starinar, 43-44, 1992-93, 49-52). 879 Beševliev, Zur Deutung der Kastelnamen, 49 199 Прокопијевог утврђења Koumark¤ana, а чија је предлошка именица латинског порекла commercium со основним значењем ‘трговина, трговска веза (саобраћај), право на трговање’.880 Да се ради о (по свом пореклу) латинском оригиналу говори нам и транскрипција имена у грчком са -ki-, као и у Markanã, Mark¤petra и сл (-ci- > -ki- ). Писано сведочанство о употреби именице у грчком језику налазимо и у изворима из рановизантијског периода, али нарочито код оних из познијег периода.881 Од рановизантијских извора термин komm°rkion је забележен код Јована Моска који нам даје објашњење да је комеркијариј онај који наплаћује порез, при чему надлежности службеника и врста пореза је прилично недефинирана.882 Слична тумачења налазимо и код једног другог рановизантијског аутора, Теофана. Карактеристично је што код овог аутора, као што нам потврђује и речник Софоклиса именица komm°rkion добија и једно друго значење које је значајно за нас, а то је место где се одвија наплата пореза на трговину, односно царинарница. Именица је забележена и код познијег Константина Порфирогенита, и то у два његова списа у којима је забележен различитом графијом. У најопширнијем делу цара-писца De ceremoniis aulae Byzantinae и које доноси опис византијских дворских церемонија, ова именица се јавља у лику koumerkiãriow,883 док у делу De adnministrando imperio употребљава ранији облик kommerkiãriow.884 У 880 Код два латинска аутора је потврђено овакво значење именице: Claudian Claudianus, In Eutropium, I, 58: “Inde per Assyriae trahitur commercia ripae”; C. Plinius Secundus, Naturalis Historia, 37, 45, 5; “qui et commercia ea et litora peragravit, tanta copia invecta, ut retia coercendis feris podium protegentia sucinis nodarentur, ara vero et libitina totusque unius diei. ” 881 Варијанта komm°rkion је забележена код: Constantinus Porphyrogenitus, De adminitrando imperio, 46, 45; Anna Comnena, Alexias, V, 10, 19; Ducas, Historia Turcobyzantina, XXXIV, 6, 16; XXXIV, 12, 10; Acropolites, Annales, 78, 55; Acropolites, Historia in brevius redacta, 78, 20; Pachymeres, De Michaele et Andronico Paleologis, 448, 14; Sphrantzes, Chronicon sive Maius 540, 15; 540, 33; 540, 38; 542, 1; 542, 9; Графија koum°rkion је забележана код аутора: Constantinus Porphyrogenitus, De ceremoniis aulae Byzantinae, 697, 2; 697, 4; Chalcocondyles, Historiae, II, 59, 12; II, 62, 2; Sphrantzes, Chronicon sive Minus, 44, 2, 8; Графија kvm°rkion је забележена код Теофана: Theophanes Confessor, Chronographia, 469, 30; 475, 17; 487, 19. 882 W. Brandes, Die Städte Kleinasiens im 7. und 8. Jahrhundert, Volume 56 Berliner byzantinistische Arbeiten , Akademie-Verlag, Berlin, 1989, 163. 883 Constantin Porfirogenit, De ceremoniis aulae Byzantinae, Lib. I, 717, 16 “t“ d¢ logoy°t˙ toË genikoË Ípot°taktai e‡dh éjivmãtvn katå baymÚn ib, oÂon xartoulãrioi megãloi toË sekr°tou, xartoulãrioi t«n érkl«n, §pÒptai t«n yemãtvn, kÒmhtew Ídãtvn, ı kistikÚw koumerkiãrioi, ı t∞w kouratvr¤aw, ı kÒmhw t∞w lam¤aw, dioikhta‹, komentianÚw, prvtokagkellãriow, kagkellãrioi. ” 697, 2: “k. ı strathgÚw Yrñkhw ll. k. ı strathgÚw Makedon¤aw ll. l. ı strathgÚw Xald¤aw ll. i, …w lambãnvn épÚ toË koumerk¤ou •t°raw ll. i. ı strathgÚw Kolvne¤aw ll. k. ı strathgÚw Mesopotam¤aw ll. 0 diå tÚ ¶xein aÈtÚn ˜lon tÚ koum°rkion. ” 884 Constantin Porfirogenit, De administrando imperio, 43, 176. “prÚw tÚn basil°a, √ ka‹ d°dvken ı basileÁw efiw kato¤khsin, efiselyoÊshw, toË prvtospayar¤ou MixaÆl, toË pote gegonÒtow kommerkiar¤ou Xald¤aw ka‹ tØn toË Cvmay°vw monÆn. (46, 45) 200 Нибуровом коментару Порфирогенитовог текста је забележено тумачење: ‘koum°rkion et komm°rkion est vectigal pro commercio, id est mercibus intrantibus et exeuntibus debitum. Sunt ergo commerciarii vectigalium exactores’. Прокопијев савременик Малала885 употребљава графију kommerkiãriow, исто као и извор из XI века Ана Комнина, с том разликом што у критичком апарату издања код Комнене стоји напомена да је у једном од рукописа варијанта читања koumerk¤ou.886 У Диканжовом коментару текста Алексијаде налази се објашњење термина koumerk¤on, у коме се он поистовећује са терминима царина и порез.887 У периоду касне антике у коме спада и наш извор именица komm°rkion задржава уобичајено значење које је прецизно одређено код Порфирогенита, данак за трговину, размену добара, саобраћај, али постепено све више добија и једно као друго значење места на коме се данак убира т. ј. царина, царинарница, тако да се термин kommerkiãriow употребљава са значењем цариник, службено лице које скупља царину.888 Крајем V века заправо ова функција је у изворима замена за старију commes commerciarius. Поред ове, према мишљењу неких истраживача ови службеници су имали и другу функцију - били су државни службеници (представници) који су имали ексклузивно право да набављају “ÜOti tÚ kãstron tÚ ÉArdanoÊtzin §st‹n ÙxurÚn pãnu, ¶xei d¢ ka‹ =apãtin m°ga …w xvrÒpolin, ka‹ afl pragmate›ai t∞w te TrapezoËntow ka‹ t∞w ÉIbhr¤aw ka‹ t∞w ÉAbasg¤aw ka‹ épÚ pãsawtåw x≈raw tåw ÉArmenikåw ka‹ t∞w Sur¤aw §ke›se éfiknoËntai, ¶xei d¢ ka‹ komm°rkion §k t«n toioÊtvn pragmatei«n êpeiron. ” 885 Ioannes Malala, Chronographia, 396, 14 “toÊtvn d¢ gnvsy°ntvn t“ aÈt“ ÉAnastas¤ƒ basile›, prohgãgeto kÒmhta énatol∞w tÚn épÚ kommerkiar¤vn ProkÒpion tÚn ÉAntiox°a·” 886 A. Comnena, Alexias, VI , 6, 4. “TÚ d¢ dØ me›zon, tØn §mpor¤an aÈto›w ézÆmion §po¤hsen §n pãsaiw ta›w ÍpÚ tØn §jous¤an ÑRvma¤vn x≈raiw, Àste én°tvw §mporeÊesyai ka‹ katå tÚ aÈto›w boulhtÚn mÆte mØn Íp¢r kommerk¤ou μ •t°raw tinÚw efisprãjevw t“ dhmos¤ƒ efiskomizom°nhw par°xein êxri ka‹ ÙboloË •nÒw, éll' ¶jv pãshw e‰nai =vmaÛk∞w §jous¤aw. ” У коментару: * kommerkiou C, koumerk¤ou PGA 887 A. Comnena, Alexias, Volumen II, In Alexiadem notae, 545, ÑUp¢r kommerk¤ou]. . . Hic vero komm°rkion sumitur pro telonio, vel tributo, quo pro ipso commercio, mercatura, vel negotiatione pensitabatur. Sic enim passim hanc vocem usurpant Graeculi sequioris aevi. Glossae Basil. telÒnion, komm°rkion ..... Hinc Kommerkiãriow dictus eiusmodi vectigalium exactor, Constantino De adm. Imp. , cap. 43. Vide praeterea Glossaria Meurisii et Fabroti. 888 Sophocles, Greek Lexicon, 678: kommerkiãriow, ou, ı, the Latin commerciarius = tel≈nhw, collector of customs. Joann. Mosch. 3061 D. Chron. 721, 7. Mal. 396, 14. Porph. Adm. 190, 20 – Cer. 717, 18 koumerkiãriow write koummerkiãriow. komm°rkion, ou, tÚ, commercium = §mpor¤a, §mpÒlhsiw, trade, traffic, commerce. Antec. 3, 19, 2. Joan Mosch. 3064 A. - 2. Customs, custom-house duty. Theoph. 728, 2. 737, 6. 757, 8. - 3. Proseeds od any transaction, revenue. Porph. Adm. 208, 3. Cer. 697, 2 koum°rkion. Tzym. Novell. 301. Упореди и: A. Stratos, Byzantium in the seventh century, Adolf M. Hakkert, 1968, 262. ; A. Kaldellis, The Secret History: with related texts, 110, нап. 82. 201 сирову свилу од варвара и тргују свилом , а вероватно и другом луксузном робом и они су од средине VI века деловали директно под надзором провинцијског управитеља.889 Ово мишљење потврђује нам и Прокопије у својим другим делима.890 По њему управо у време владавине Јустинијана, будући да је ношење свиле и њено набављање било искључиво у домену царског двора, ова активност претставља државни монопол. Наиме, тада је функција commes commerciorum замењена државним службеницима под уговором који су се звали kommerkiãrioi и бивали постављени у одређеним областима да врше своју дужност.891 Интересантно је да су комеркијарији од VII века па надаље вршили и дужност снабдевања војске свим потребним стварима, укључујући ту и оружје и осталу војну опрему.892 У сваком случају, нас занимају места где се одвија дужност комеркијара, а то су царинарнице. Најважнији податак је при том да су се ове у римском периоду такозване stationes, које су касније, у периоду који ми разматрамо преименоване у места где се вршила царина (koumm°rkia), налазиле не на границама провинција, него на важним пролазним тачкама, планинским прелазима, клисурама и на стратешким местима уопште.893 На примеру нашег имена ради се о речи латинског порекла commercium, која је преузета у грчки језик као koumm°rkion, у димотици koumm°rki. У српском језику истог крајњег порекла је реч ђумрук са значењем ‘царина, граница’ позајмљена посредством турског gümrük. . Несумњиво је да је реч у турски ушла из византијског грчког језика: 889 G. J. Reinink, Bernard H. Stolte, The Reign of Heraclius (610-641): Crisis and Confrontation, Rijksuniversiteit te Groningen, Published by Peeters Publishers, 2002, 12: “As we have seen, they were originally under the sacrae largitiones, but by the middle of the sixth century were operating under the auspices of the Praetorium prefecture. Their duty seems to have been to supervise the production and sale of silk, which was a government monopoly and other luxury items. ” An Essay on Western Civilization and its Economic Aspects, W. Cunningham, D. D. Cambridge Historical Series, 202: “His commerciarii served a double purpose, at least at the depots of Eastern trade; they were not only concerned in the collection of customs, but also acted as imperial agents with exclusive rights for the purchase of raw silk from the barbarians. ” 890 Procopius, Historia Arcana 25. ; Види и: Prokopios, The Secret History with related texts, Edited and Translated, with an Introduction by Anthony Kaldellis, Indianapolis 2010, 110. 891 Види: Glen Warren Bowersock, Peter Robert Lamont Brown, Oleg Grabar(ed), Late antiquity: a guide to the postclassical world, Harward University Press 1999, 695. 892 Упореди и: Gian Pietro Brogiolo, Nancy Gauthier, Neil Christie (ed. ), Towns and their territories between late antiquity and the early Middle Ages, Leiden, Boston, Brill 2000, 164. 893 К. Јиречек , Историја Срба, Политичка историја до 1537год., Књига I, Београд 1990, 24-25.; Bobcev St., „Bulgaria under Tzar Simeon -II“, The Slavonic and East European review, by Ser Bernard Pares, Robert William Seton-Watson, Harold Williams, University of London, Volume 8, 1929, 113; K. Patsch, Ilirska carina i megje provincija, Glasnik zemaljskog muzeja, Sarajevo, XVII, 1905, 479-484.; F. Papazoglu, „Северна граница Горње Мезије“, Iz istorije antickog Balkana, Odabrane studije, Прилози историји Сингидунума и средњег Подунавља у античко доба I. , Equilibrium, Beograd, 2007, 219. 202 gümruk ‘царина’ < виз. гр. koum°rkion < лат. commercium.894 Термин је познат и из дубровачке лексике: стсрп. коумерькь (од 1253) у коју се мисли да је ушао преко византијског koumm°rkion, а не директно из латинског commercium, будући да је све до XI века Дубровник био под византијском управом.895 Потврда да је овакво именовање могуће, доказује нам и прибелешка на Појтинегровој карти на Партском лимесу: fines exercitus syriaticaeet conmertium barbarorum, као и епиграфски материјал из познијег периода (371 нове ере), на коме је потврђено мало утврђење под именом Commercium на Дунаву које је подигнуто од Валентијана и добило је име ради намене због које је настало (burgus cui nomen commercium qua causa et factus est).896 Идентификација наше тврђаве на терену засада је непозната, али можемо претпоставити да се налазила на некој од горенабројаних могућих локација (планинским превојима, клисурама и сл. ). У попису насељених места у Македонији из XV и XVI века забележено је хришћанско село Комарчани које се налазило код данашњег локалитета Комарчан, југозападно од Прилепа.897 Ово село помиње и Јован Трифуноски, који сведочи да је селиште Комарчане, које се налазило у граничном делу између битољког и прилепског краја котлине, поменуто у старом српском извору (Комарьчане) и да је исто краљ Душан после 1337 године приложио манастиру Трескавец у околини Прилепа.898 На месту где се налазило Комарчане препознају се слабо очувани трагови ранијих насеља. Василики Кравари, која такође помиње село Комарчене, износи податак да му је име сачувано у данашњем имену планине Комарчан која се налази 4 км. северно од села Канатларци. 894 P. Skok, Byzance comme centre d’irradiation pour les mots latins des langues Balkaniques, 374. 895 Skok, Etimologijski rjecnik, 531. 896 CIL III 3653. О томе и: A. Bowman, P. Garnsey, A. Cemeron, The Cambridge Ancient History: The Crisis of Empire A. D. 193- 337, 416. W. ScheidelIan, M. Richard P. Saller, The Cambridge Economic History of the Greco-Roman World, Stanford University California, 2007, 735; Велков, В. , ГрадÝт в Тракия и Дакия през кÝсната античност, Софијя 1957, 158, нап. 4. 897 А Стојановски, Д. Горгиев, Населби и население во Македонија-XV i XVI век, ИНИ, ДАРМ, Дел I, Скопје 2001, 111. ; Види и: А. Стојановски, Турски документи за историјата на македонскиот народ, Опширен пописен дефтер за Скопскиот санџак од !568-69 година , Том VI, книга II, Скопје 1988, 117. 898 Јован Ф. Трифуноски, Раселени села во битолско-прилепската котлина, Годишен зборник на Филозофскиот факултет на Универзитетот во Скопје, Природно-математички оддел, Книга 11, No. 13, Скопје 1958, 140-141. 203 У нашем извођењу имена Прокопијевог утврђења латински суфикс -iana највероватније преко локатива влат. –iane поистовећен са словенским суфиксом етника -јане. LimnhdÆrion Прокопије: Помиње ово утврђење у делу De aedificiis, у списку о Македонији. ......... Koumark¤ana LimnhdÆrion Bourbo≈dhn Место под именом LimnhdÆrion забележено је код Прокопија као утврђење у Македонији обновљено од Јустинијана.899 Будући да се јавља једино код овог аутора, истраживачи који су досад разматрали име овог утврђења не баве се питањем његове убикације. Једино што можемо наћи у вези топонима су његова могућа значења, а и ови подаци су веома ретки и оскудни. Тако, у речнику грчких личних имена ово име средњега рода забележено је као кастел који се помиње код Прокопија, допуњен са значењем “Langensee” (Дуго Језеро).900 Иако није објашњено претпостављамо да аутор одреднице мисли на композитно име сачињено од именице l¤mnh (језеро) и придева dhrÒw, са значењем “дуготрајан, дуг”. Истраживач Бешевлиев убраја га међу сложеним именима утврђења грчког порекла и сматра да ово сложено име чине именица l¤mnh и d∞riw, при чему је d∞rin акузативски облик са значењем “Streit (?)” - ‘бој, борба, свађа, надметање’.901 Уважавајући тумачење у речнику личних имена, као и мишљење Бешевлиева у погледу другог дела сложеног имена, које је такође именица, хтели бисмо да дамо и своје виђење. Очито је да и Папе и Бенселер, као и Бешевлиев сматарају да је име утврђења LimnhdÆrion сложено, једно од ретких сложених имена у Прокопијевом списку о Македонији. У вези с овим становиштима јавља се проблем морфолошке природе. Морфолошки проблем састоји се у структури (привидне) сложенице. Познато је да насупрот релативно бројних примера за limno- (limnoyãlassa, Limnogãlaktow, 899 RE Bd. 13. 1, 709. 900 Pape-Benseler, Wörterbuch, 806. 901 Beševliev, Zur Deutung der Kastelnamen, 48. 204 limnÒstreon), нема примера за limnh- као први члан сложенице. Ако бисмо претпоставили да посреди није сложеница, већ срастао спој именице и придева, имамо инконгруенцију (име утврђења не може се превести са дуго језеро’ како то чине Папе и Бенселер). Уосталом, dhrÒw не значи ’дуг’, него ’дуготрајан”, па се поставља и питање семантике. Покушај тумачења значења овог сложеног имена, при чему имамо спој двеју именица код Бешевлиева према нашем мишљењу такође је семантички неубедљив. Према нашем мишљењу можда ближе истини може бити претпоставка Бешевлиева уколико се други део имена dÆrion веже са именицом d∞riw, али не са значењима ‘бој, борба, свађа, надметање’ која он наводи, а која су и најчешћа, већ значење у формалном смислу које веже ову именицу (само као део сложеног имена) са првобитним значењем ‘процеп’ са стинд. -dāri - цепање, раздвајање, dara-s ‘пукотина, јаз, процеп, рупа’ од пинд. * dēro-s.902 И поред ових тумачења сложеног имена, овде би ваљало допустити да су посреди два различита топонима грешком стопљена у један: *L¤mnh и DÆrion.903 Вероватно је због тога овај пример код Бешевлиева поменут међу примерима ”изузетних случајева”.904 Таквих примера у Прокопијевим списковима има (TaurÒkomon, Gunaikom¤thw). Облик l¤mnh са основним значењем ‘устајала вода, бара, мочвара, каљуга’, а затим и ‘језеро, као и морски залив’, настаје проширивањем према а-основама и ослабљеним суфиксом од првичног leim≈n, «now, ı, са основним значењем ‘влажно место’.905 У функцији топонима облик је потврђен као L¤mnai - предграђе Атине, у Спарти,906 Тракији.907 Занимљивији и интргантнији за анализу је други део сложеног имена -dhrion. (Сматрамо да је потребно напоменути да су речи које завршављају на -dhrion у грчком језику веома ретке, тако да се овај завршетак среће, поред Прокопијевог топонима Limnhdrion, једино код именице (које додуше нису сложена 902 Frisk, GEW I 382. ; Види и тумачење топонима ÖAb-dhra у: В. Георгиев, Траките и техният език, БÝлгарска Академия на науките, Институт за бÝлгарски език, София 1977, 36. 903 S. Olteanu у свом докторском раду, у одељку насловљеном Diverse alte lecture sigur sau foarte probabil greşite на основу мешања вокала и првобитног облика Limnhd°rion у рукопису, предлаже одвојено читање L¤mnh D°rion уместо LimnhdÆrion које је читање модерног издавача. Олтеану сматра да је дошло до аглутинације, чији је исправније читање Limnhd°rion, а да је заправо реч о именовању “језеро Дерион”. Види и: B. Flusin, Remarques sur la tradition manuscrite du De Aedificiis, Antiquité tardive, 8, 2000, 9-17. 904 Beševliev, Zur Deutung der Kastelnamen, 48. 905 Chantrainne, La formation, 215. ; Frisk, GEW, 98. 906 Strabo, Geographica, VIII, 4, 9. 907 Strabo, Geographica, VIIa, 1, 52. 205 имена) sidÆrion, tÚ, са значењем ‘железно оружје’ као и у Хесихиејевој глоси: kasandÆrion: fiktiynow које означава врсту птице). Прокопијев топоним има у првом слогу h. Лик са -h- као продуктом накнадног дужења по испадању дигаме *dhr- није документован, а могућ је једино у дорском, али такав развој је мало вероватан на овом тлу. Уколико претпоставимо мешање вокала e/h у Прокопијевом тексту,908 могли би предложити етимологије које полазе од коренова са изворно кратким вокалом (der-). deirÆ ( d°rh своди се на d°rFa (реч је у том облику посведочена у аркадском). Други део сложеног имена у том случају би можда могли везати са именицом deirÆ ( d°rh), ≤, чије је првобитно значење ‘врат, шија’, док је секундарно значење истоветно значењу именице deirãw -ãdow, ≤ са значењем ‘узвишица, брежуљак, брдски гребен’, (упореди и придев deira›ow, ‘бреговит’). Према мишљењу Шантрена деривати од ове именице су ретки, али их ипак има, између осталих и d°rion са значењем ‘врат, оковратник’. По питању етимологије речи Шантрен упућује на облик derWa који се рефлектује и у индоиранском и балтословенском термину који се може упоредити са стинд. и ав. griva ‘врат’ и са рус. griva са значењем ‘пешчани спруд’ i ‘врх планине’.909 Већ смо напоменули да је секундарно значење ове именице истоветно са значењем једне друге именице, а то је deirãw. Веома је упутна напомена у одредници за ову именицу код Шантрена, који преноси мишљење Ван Ефентера да је поред основног и још код Хомера потврђеног значења “узвишица, брежуљак”, она пре има значење “долина, висока долина” него “врх, гребен”. Наиме његово мишљење се занива на Хесихијева дивергентна тумачења термина: deirãdaw· §joxãw, korufãw (Soph. Ant. 832), “врвови, највиши делови” и deirãdew· aÈx°new *ka‹ traxhloeide›w t«n Ùr«n. S ka‹ §j°xonta m°rh *μ tåw nãpaw μ tåw fãraggaw vgA “увале (теснаци, пролази) и планинска извијена (места у облику шије) и испакнути делови или клисуре и јаме (јаруге)”.910 Претпостављамо да је ово друго Хесихијево тумачење, које је употпунило значење именице deirãw, истоветно са ав. Darena које је у новоперсијском дало реч 908 Упореди пример обновљеног утврђења : BimhrÒw/BimerÒw (IV, iv, 3), Bhr¤para/Ber¤para ( IV, xi, 20). 909 Chantrainne, Dictionnaire. , 264. 910 Упореди и Zonaras, Lexicon, 479, 5: “Deirãdew. afl §joxa‹ t«n Ùr«n μ t«n nap«n μ t«n farãggvn. ” Ово значење налазимо и у Димитракуовом речнику, D. Dhmetrakou, Mega lejikon t∞w Ellhnikhw gl≈sshw, Tomow E /, Ayhnai, 1964 s. v. d°rh (deirÆ), у којем се тумачи са aÈxÆn - “превлака, кланац, ждрело, делта. ” 206 derre са значењем “долина, клисура, кланац”.911 Ова персијска реч је позајмљена и у турском, у именици dere са основним значењем: ‘поток, бујица, долина, јаруга, као и река која пресушује лети’, a вероватно учествује и у образовању топонима као на пр. топоним Писодери, који је лоциран на високим шумовитом превоју у околини Преспанског језера, при чему је највероватније реч о балканском турцизму персијског порекла. Други део сложеног имена се можда може повезати и са једном другом именицом, а то је вербална именица женског рода изведена од глагола d°rv, а то је d°rriw, -evw, која има основно значење “кожни поклопац”. Поред тога, у војничкој терминологији именица има значење параван, преграда, заклон од коже (великих животиња) која је постављена испред утврђења како би одбила спољашне непријатељске нападе и имале су значајну улогу заштите при опсади фортификацијског објекта. Као колоквијални термин употребљава се, главно, у жаргону војника.912 Оваквим значењем посведочен је и код других античких аутора.913 Ипак је ово тумачење мање вероватно. Идентификација на терену је непозната, али на основу значења речи од којих је настало сложено име, (уколико останемо на становишту да се ради о сложеном имену), али и у случају да се ради о посебним топонимима , можемо закључити да се свакако ради о топониму/утврђењу који је добио име према физичким/географским карактеристикама терена на коме се налази и да је свакако у вези са неким од језера која су бројна на територији Македоније. Bourbo≈dhn Прокопије: Помиње ово утврђење у делу De aedificiis, у списку о Македонији. ......... LimnhdÆrion Bourbo≈dhn Bãbaw ........... 911 W. Caland, „Beiträge zur kentnis des Avesta“, Zeitschrift f\r vergleichende Sprachforschung auf dem Gebiete der Indogermanischen Sprachen, Bd. 32, 3/4, 1893, 589. 912 Chantrainne, Dictionnaire, 266. 913 Thycidides, Historiae, II, 75; M. T. Cicero, Atticus. 4, 19, 1; Diodorus, Bibliotheca Historica XX, 9; Photius, Lexicon. 204, 1. 207 Топоним који је забележен у Прокопијевом списку за Македонију као Bourbo≈dhn спада у групу имена која су компликованија за анализу, пре свега из тог разлога што се он као утврћено место са овом графијом среће само код Прокопија. Једино могуће полазиште за тражење овог имена у старијим изворима пружа један фрагменат епиграма Теокрита са Хиоса који преноси Плутарх, а у којем се помиње име Борборос (BÒrborow) у генетиву једнине (BorbÒrou).914 Следи Плутархово објашњење да се заправо ради о реци под именом Борборос у околини Пеле. Река под тим именом није потврђена у другим античким или новијим изворима. Ипак, Плутархов податак о постојању водотока под тим именом у сливу реке Халијакмон, (практично у средишту македонске државе) прихватају многи савремени истраживачи, тако да је ушао и у поједине географске приручниике.915 У једној новијој студији Еуген Борза нуди другачију интерпретацију самог фрагмента, при чему допушта постојање реке под именом Борборос, али сматра да се она улива не у околини Пеле већ у околини Наусе.916 Такође уводи и могућност игре речи bÒrborow = bãrbarow. Сатирична нота која прожима овај епиграм је јако присутна и она омогућава и другачије тумачење садржаја истог, па и другачије објашњење саме речи борборос. Будући да је у речницима јасно опредељено значење речи, као ‘нечистоћа, блато, тиња, мочвара’, поједини истраживачи сматарају да је критика у тексту фрагмента усмерена према Аристотелу који је претпоставио ‘друштво Филипа и Александра’, тј. ‘ушће’ Борбороса /каљуге (прен. ‘незнања’)’ - својврсна алузија на Македонију, или, што је вероватније, на њену престоницу или двор, насупрот учености атинске Академије.917 Сматрамо да је једно овакво читање епиграма не само поетски оправданије, него и тачније. Уједно нам и указује да се у случају Борбороса не мора радити о конкретном имену реке. Хамонд такође подржава тезу да је у тексту епиграма реч о алузији на мочварно тле у околини Пеле, за које сматра да је било непрестано натапано водом рукавца који се из реке 914 Plutarchus, De exilio (599a-607f), Stephanus, Ethnica, 603: do›w §pikosm«n, …w ¶fasan, tØn •ortÆn. ÉAristot°lhn d¢ ka‹ leloidÒrhke YeÒkritow ı X›ow (FHG. II p. 86), ˜ti tØn parå Fil¤ppƒ ka‹ ÉAlejãndrƒ d¤aitan égapÆsaw ‘e·leto na¤ein ént' ÉAkadhme¤aw BorbÒrou §n proxoa›w. ’ ¶sti går potamÚw per‹ P°llhn, ˘n MakedÒnew BÒrboron kaloËsi. ” 915 Beševliev, Zur Deutung der Kastelnamen, 48. 916 Borza, In the Shadow of Olympus, 288. 917 Упореди и Платон, Држава, 533д, прев. Вилхар-Павловић, Београд, 1983, 227. У овом делу текста Платон заправо говори о души “утопљеној” у мраку незнања (·na bebai≈shtai, ka‹ t“ ˆnti §n borbÒrƒ barbarik“ tini tÚ t∞w cux∞w ˆmma katorv rugm°non ±r°ma ßlkei ka‹ énãgei ênv, suner¤yoiw ka‹ sumperiagvgo›w xrvm°nh aÂw diÆlyomen t°xnaiw·) 208 Аксиј изливао у језеро Лудијас у близини Пеле.918 Тако, у многим како старијим, тако и новијим историјско-географским приручнцима можемо прочитати да се под именом Борборос заправо подразумева језеро.919 У већини случајева поред географског термина језеро налази се и одредница и/или мочвара. Ипак, сматрамо да је најисправније задржати се на изворном значењу речи, а то је да се под именом Борборос заправо подразумевала мочвара. Овакво тумачење термина нам даје пре свега Хесихије у свом лексикону под следећим појмовима: §n t°lmasin· §n borbÒroiw· t°lma går filu≈dhw ka‹ kãyugrow tÒpow (en télmasin: u blatu; jer télma je tiwasto i vrlo vla`no mesto); *bÒrborow· ÙxetÚw dus≈dhw (Ierem. 45,6) S (bórboros: непроходни канал (ров). Значење именице bÒrborow ‘блато, нечистоћа, мочвара’ и од ње изведеног придева borbor≈dhw је потврђено и у другим речницима и приручницима грчког језика.920 Како смо већ рекли да се топоним под овим именом не јавља ни у античким, а ни у каснијим изворима, при покушају убикације нам поред Плутарховог сведочанства помажу белешке каснијих путописаца. Према њиховим сведочанствима у непосредној близини македонске престонице Пеле, на подручју на којем се данас простире равница под именом Вероја-Јаница,921 налазила се мочвара која је се у старијим временима звала Борборос.922 Можда је управо ово подручје, које је касније било именовано једноставно као Блато, оно на коме треба тражити Прокопијево утврђење. 918 Hammond, A History of Macedonia, I, 148. Упореди и: Strabo, Geographica, VII, fr. 20. ; Tafel, De via militari Romanorum Egnatia qua Illyricum, Macedonia et Thracia iungebantur, London 1972, 54-55. 919 T. A. Desdevises du Dezert, Geographie ancienne de la Macedoine, 338. (= lac de Iannitza), Leake, Travels in Northern Greece, 266. 920 Милев - Воинов: bÒrborow, тиња, кал, нечистотија; borbor≈dhw, нечист, каллив; Bailly, Dict. : bo/rboroj,ou,o, fange, bourbier (different de phlo/j boue, terre, detrempeeborbor≈dhw I bourbeux, fangeux, II p. suite: 1. trouble, 2. sale, impur; Ludov: borborow, ou,o, - stercus, caenum. ; Bauer: bÒrborow , ou,o,- Schlamm, Kot. ; Zonaras, Lexicogr. , Pseudo, Lexicon: “Tenag≈dhw. tÒpow §lafrÚw, Ïdati kaluptÒmenow ka‹ skepÒmenow, oÂon efipe›n borbor≈dhw. ” 921 N. Merousis, Settlement Patterns in prehistoric Imathia and Pella, Western Macedonia, Greece Mediteranian Archeology and Archeocountry, Vol. IV, No. 1, 73-82, 74: “Known today as the Veroia-Giannitsa plain, this area was until 1937 largely covered by a lake that had formed in Late Antiquity. The sedimentary material carried by these rivers (Aliakmon, Loudias, Gallikos, Axios) gradually built up the coastal area of the ThermaikosGulf into which they debouched. The massive embankments thus created over centuries pre-vented the river waters from reaching the sea. The lake and its surrounding marshlands were formed during the course of this lengthy process, sometime in the 5th century BC. ”(Bintliff 1976; Sivignon 1983) 922 Македонија во делата на странските патописци 1864-1874, ред. Александар Матковски, Скопје, 2000, 40: Патеписот на Хенри Тозер од 1865 година “Во близина на ова место и на анот Пел, кон југ се протега магливо зелено мочуриште, а покрај него езеро кое не се гледа од рамнината. . . . . Мочуриштето го носело непривлечното име борборос или “тиња”, што се гледа од сатиричниот епиграм упатен против Аристотел, во кој овој филозоф е напаѓан дека повеќе го претпочита друштвото на Филип и Александар отколку на Атињаните: тој таму вели дека повеќе ја претпочита устата на Борборос отколку 209 Потребно је напоменути да мочварна/блатна подручја нису реткост у овом делу Балканског Полуострва, тако да се на основу свог имена ова тврђава могла налазити и на неком другом месту. Ово име спада у групи оних имена која означавају географско- физичке карактеристике (структуру) терена. Упореди данашње топониме: Блатата - мочварно место (Брајчино, Ресенско), Блато-равница (Прострање, Кичевско), Блатото - место под водом (Попли, Леринско), Блатец, Блаце, Калишта, Калниште и други. Узевши све ове податке у обзир, могли би указати на још једну могућу идентификацију утврђења Bourbo≈dhn на терену. На 1, 5 км. северозападно од планинског превоја Барбарас налази се локалитет Кале. То је заправо 2-3 м. висока хумка усред мочварне равнице, на северозападном рубу Пелагонијског поља. Поред узвишења пролази стари антички пут Керамије-Лихнидос и на овој се тачци пење према превоју Барбарас који представља северозападни улаз у Пелагонију. Археолошка истраживања су потврдила да је у раном IV веку овде подигнут кастел од камена спојеног малтером, са правоугаоном основом. У VI веку бедеми утврђења су били потпуно обновљени, а на западној и источној страни су изграђени нови улази са увученим двориштем и петоугаоне куле поред њих.923 Од придева borbor≈dhw, са завршетком -≈dhw који речима у којима се налази даје значење ‘сличан, налик на’, по свемо судећи је изведено и име утврђења које налазимо код Прокопија у нешто измењеном гласовном лику Bourbo≈dhn, што је и разумљиво будући да се ради о каснијем периоду развоја грчког језика, VI век н. е, са променом o > ou извршеном већ у VI веку н. е и са изостављањем другога r било путем дисимилације, било омашком при записивању. Име се налази у грчком акузативу једнине. По мишљењу Радослава Катичића име је грчког порекла.924 Академијата”. ; Македонија во делата на странските патописци 1875-1878, Скопје, 2001, 156, Патопиот на Џејмс Бејкер од јануари 1877 година: “Во близината на подножјето на западните планини се простира широк појас на џунгла од околу дваесет милји која, овде-онде е испрекинатасо обработена земја и со пасишта, но остатокот од рамнинатае речиси без дрвја и има пуст изглед , се до близината на полињата. На северната страна има огромно блато долго дваесет милји и широко десет милји, чие средиште е езеро чија големина се менува, според сезоната. Овие блата, во старо време, се викале Борборос, а езерото давало риба наречена хромис која била особено голема лете. . . . . . Реката Карасмак се губи во блатото, а потоа истекува на југ и се влева во Вардар, во близина на морето; . . . . До ова блато се наоѓал античкиот град Пела на кој му придаде важност Филип, кој таму ја поставил својата кралска резиденција. ” 923 И Микулчиќ, Средновековни градови и тврдини во Македонија, Макропроект Историја на културата во Македонија, книга 5, Скопје 1996, 255-257. ; Mikulcic, Ivan. – Spätantike und frühbyzantiniche Befestigungen in Nordmakedonien : Städte – Vici – Refugien – Kastelle. – München : Beck, 2002, 288; у даљем тексту: Mikulcic, Spätantike und frühbyzantiniche Befestigungen. 924 Упореди и: Katicic, Ancient languages, 114. 210 Према Фриску s. v. bÒrborow, m,. ‘Schlamm, Kot’, borbor≈dhw, ‘voll Schlamm, schmutzig’, ta именице је образована путем редупликације и могла би бити ономатопејског постања. У случају да се ради о наслеђеној праие. речи, могућа је веза са руском и општословенском речју бара, илирским Metu-barbis (име острва) и др. Ako se gr~ko b своди на праие. b, ономатопејско прекло је вероватно, јер је тај глас у индоевропском био мање више ограничен на ономатопеје. Друга је могућност да је b од лабиовелара и са њом рачуна следећа етимологија: веза са јерменским kork ‘прљавштина’ претпостављала би индоевропски праоблик *gʷorgʷ(or)os.925 ^ini se da je ovo stanovi{te prihvatqivije. Према Шантрену реч нема утврђене етимологије.926 Bãbaw Прокопије: Помиње овај топоним у De aedificiis, у каталогу утврђења у Македонији. ............. Bourbo≈dhn Bãbaw Krun¤ana ......... Топоним под именом Bãbaw помиње се једино код Прокопија у каталогу утврђења у Македонији, а није забележен код других античких, позноантичких или средњовековних аутора. Истом графијом Bãbaw код Прокопија је у његовом другом делу О ратовима забележено и једно лично име - име једног војног заповедника који је ратовао под командом генерала Безаса у персијским ратовима које је водио Јустинијан. У извору је забележено да је он по свом пореклу из Тракије.927 925 Frisk, GEW I , 252. Упореди и: H. Petersson, Zwei sprachlische Aufsätze zur etymologischen und semasiologischen Forchung, 60. 926 Chantrainne, Dictionnaire, 185. (Хипотезе: Bugge, KZ 32, 1893, 12; Krahe, Beitr. Namenforsh. 6, 1955, 105). 927 Procopius. De bellis, VIII, 9, 5: “o dØ ka‹ Ben›low, ı BoÊzou édelfÚw, jÁn strat“ ≥dh stale‹w ¶tuxe ka‹ ÉOdÒnaxÒw te ka‹ ı Bãbaw §k Yrñkhw ka‹ OÈl¤gagow ÖEroulow g°now. ” Исто име се помиње и у: VIII, 13, 8; VIII, 14, 14; VIII, 14, 22. 211 Будући да смо видели да нам писани извори нису од велике користи, у прилог идентификацији овог Прокопијевог утврђења може нам послужити нумизматички материјал који се од 1969 године налази у Народном музеју у Прилепу. Наиме, ради се о налазу који чини 51 рановизантијски бронзани фолис и полуфолис. Од посебног значаја за нас је место на коме су нађене ове монете, у подножју стене која се зове Баба, на истоименом брду које се налази на око 5 км. североисточно од Прилепа.928 Брдо Баба, према речима македонског археолога Кепеског, има доминантни, а тиме и стратешки положај у односу на прегледност превоја Плетвар, као и прилазног дела пута који води од превоја Дервен према Прилепу. Такође је потврђено да се у подножју стене Баба, тачније са њене североисточне стране, налази мали плато на коме су и данас видљиви делови зидина од ломљеног камена, као и делови одбрамбеног бедема, постављеног са западне и крајње источне стране ове стене. Ови подаци недвојбено указују на постојање војног објекта на овом месту, са сталном војном посадом и стражарницом постављеном на самој стени. Према габариту остатака зидина Кепески претпоставља да се радило о сталној посади од неколико стотина војника и да је она била активна у периоду од средине па све до краја VI века. Према каталошким подацима, пронађене монете датирају се у раздобље од 562/3 до 584/5 године, што значи да је остава била сакривена у земљи најкасније 585. године. Кепески претпоставља да је овај фортификацијски објекат био део велике одбрамбене мреже војних утврђења која су подигнута у време владавине Јустинијана, у највећој мери због налаза монета из Јустинијановог периода на овом месту.929 Јован Ковачевић је први истраживач који је, углавном на темељу археолошког и нумизматичког материјала који је објавио Кепески у поменутом чланку, предложио идентификацију утврђења код стене под именом Баба код Прилепа са Прокопијевим утврђењем Bãbaw.930 Прихватајући као вероватно раније датирање Прокопијевог списа De aedificiis, он подизање ове тврђаве смешта у раздобље између 532 и 545 године. Осим тога, Ковачевић је на основу стања у којем се налазе монете пронађене у остави претпоставио да је ово утврђење разрушено крајем VI и почетком VII века. 928 Костадин Кепески, „Рановизантиска остава на бронзени монети од местото Баба кај Прилеп“ Macedoniae Acta Archeologica, 3, Археолошко друштво на СР Македонија Прилеп 1977, 181-192, 181. 929 Упореди и Konstantakopoulu, IstorikØ gevgraf¤a t∞w Makedon¤aw, 235. 930 Ј. Ковачевић, „Bãbaw“ , Зборник посветен на Бошко Бабић, Прилеп, 1986, 119-121, 119. ; Ову идентификацију прихвата као вероватну и К. Аџиевски, Пелагонија во средниот век (од доаѓањето на Словените до паѓањето под турска власт), ИНИ, 1994, 15. 212 Сматрамо да је идентификација Прокопијевог топонима Bãbaw са поменутим локалитетом Баба код Прилепа коју је предложио Ковачевић врло вероватна, пре свега због неспорних материјалних доказа. Истовремено напомињемо да је његово лингвистичко објашњење за ову идентификацију проблематично. Наиме. он у истом чланку излаже своје мишљење да су словенски Верзити, које при том неосновано поистовећује са Брсјацима931 који су насељавали троугао Велес-Прилеп-Битола, сасвим сигурно име утврђења Бабас (Bãbaw) заменили познатим словенским топонимом Баба, који је употребљаван за означавање планинских врхова, чука, стена и самих планина.932 Подупирући своје становиште мишљењем Константина Јиречека да су Словени имали обичај да неразумљиве називе географских појмова замењују сличним по звучности словенским називима, поистовећује име Прокопијеве тврђаве Bãbaw са познатим словенским називом Баба. Према нашем мишљењу идентификација Прокопијевог утврђења Bãbaw са именом Баба није спорна. Наиме, познати су и други примери да се име Баба давало планинама, узвишењима, брдима и сл.933 У овом случају је нејасна етимологија топонима који се налази у Прокопијевом списку. Владимир Георгиев име овог Прокопијевог утврђења (поред вероватних које такође бележи) наводи као један од сигурних примера имена словенског порекла код овог аутора и веже га за корен bābā: Bãbaw = BABA, нбуг. баба.934 Сматрамо да је етимологија овог утврђења везана за предсловенску традицију и да је треба тражити у предгрчком супстрату у основи *baba ‘камен, стена, литица’. Према мишљењу Наде Проеве, Македонија представља посебно ономастичко подручје са становништвом у чијој је етногенези бригијски супстрат играо главну улогу.935 Имамо више разлога да верујемо да је и топоним Бабас једно од имена која се могу назавати епихорским. Топоним се према идентификацији на терену налази у Пелагонији, западно од реке Аксиј где су према Тукидидовом сведочанству били настањени Бриги на европском тлу. Лично име војног команданта Bãbaw које се такође помиње код Прокопија није епиграфски посведочено у Македонији, а аутор о њему 931 Тезу којом се Верзити изједначавају са Брсјацима одбацио је и Б. Конески, „Берзити-Брсјаци“, Прилози на МАНУ, Одделение за лингвистички и литературни науки, XIV/1, Скопје, 1989. 932 Ј. Ковачевић, Bãbaw, 120. 933 Упореди и М. Бјелетић, Ј. Влајић-Поповић, М. Вучковић, М. Ќокић, А. Лома, С. Петровић, Етимолошки речник српског језика 2, Ба-Бд, под одредницом Баба, 27. 934 В. Георгиев, Най-старите славянски имена, 323. 935 Н. Проева, „Епихорски имиња во Горна Македонија“, Јазиците на почвата во Македонија, МАНУ, 1996, 93; у даљем тексту: Проева, Епихорски имиња. 213 каже да је био из Тракије, али ова констатација не значи да је он био етнички Трачанин. Аркрајт каже да тешко може бити сумње да је лично име BoÊbaw као и Bãbaw једно од имена која су заједничка Фрижанима и Трачанима.936 Уважавамо мишљење Фануле Папазоглу да данас лингвисти све већом сигурношћу утврђују да се пеонски и фригијски/бригијски језици морају одвојити од трачког као посебни индоевропски језици, што потврђује и овај пример.937 Милан Будимир у свом веома познатом спису Са балканских источника говорећи о проблему бабуна спомиње и култ Бабе, главног божанства плодности код старобалканских и староанадолских Брига,938 Он сматра да је основа Баба веома раширен антропоним теофорског порекла код старих Брига, одакле је прешао и у грчки као назив мушких и женских особа.939 Будимир сматра да реч потиче од култног термина из индоевропске епохе који је гласио *baba. Поред тога, имена као Babyllos и Babylon, са неспорном основом Bab- посведочена су на територији Македоније, у селу Раштани (код Велеса), односно у Еордаји.940 Имена са истим кореном су честа и у Фригији, Лакаонији и другим деловима Мале Азије. Осим тога, на територији Јерменије је посведочен неидентификовани топоним Baba.941 Аналогије топонима као и личних имена на територији Македоније са онима у Малој Азији несумњиво доказују да су они по свом пореклу веома стари, односно упућују на њихово заједничко бригијско/ фригијско порекло.942 936 Arkwright, Lycian and Phrygian names, 58. 937 Папазоглу, Етничка структура, 134. У истом чланку Папазоглу указује на сложеност односа читавог низа епихорских имена у Македонији с трачким именима због традиционалног третирања “трако- фригијског” простора као јединственог језичког подручја. 938 М. Будимир, Са балканских источника, СКЗ, Београд, 1969, 144. 939 Овоме можемо надовезати и мишљење антрополога Катје Хробат у њеној анализи антропоморфних мегалита и топонима под именом Баба. HROBAT, Katja. „ Stones called Baba as a continuous symbol of the female divine principle : folklore, mythology and archaeology“. V: Abstracts book. Valletta: University of Malta, 2008, 131. “It is interesting to note that Babas are frequently positioned in the immediate vicinity of archaeological settlements, from prehistory onwards. Despite the fact that the tradition about Babas has a strong presence in the Slavic world, Babas —as anthropomorphic monoliths—are often found at those places which bear traces of evenolder traditions. Even the very stories about Babas can be linked with pre-Slavic traditions, among others Greek and Egyptian traditions also.” 940 Rizãkiw -Tourãtzoglou, EAM, 136. ; Б. Јосифовска, „Неколку неиздадени грчки и латински натписи од македонија“ , ŽA III, т. I-II, 1953, 222-244. Види и: Проева, Епихорски имиња, 90. 941 Barrington Atlas, Map 89 Armenia, 1282. K. . Miller, Itineraria Romana, Stuttgart 1916, 771; L. Dilleman, Haute Mésopotamie orientale et pays adjacentes. Contribution à la géographie historique de la region, du Ve s. avant l’ère chrétienne au VIe s. de cette ère, BAH, Paris 1962, 137, 141. 942 Упореди и Проева, Епихорски имиња, 89. 214 Дакле, у конкретном примеру Прокопијевог утврђења ради се о старој, прегрчкој основи (епихорском имену) са наставком -aw, који је уобичајен у каснијем развоју грчког језика у номинативу једнине. Krun¤ana Прокопије: Помиње ово утврђење у делу De aedificiis, у списку о Македонији. ......... Bãbaw Krun¤ana P°lekon ........ Топоним под именом Krun¤ana није поменут код других античких аутора. У познатом лексикону личних имена Папе-Бенселера по питању имена овог Прокопијевог утврђења у списку о Македонији упућују нас на једну другу одредницу, а то је Kur¤ana, без посебног објашњења.943 Ово име женскога рода потврђено је и на натпису.944 Сматрамо да је име овог, према нашем мишљењу, хидрографског апелатива најприродније довести у везу са именицом kroÊnow, -ou, ı са значењем ‘извор, фонтана, поплава, (водна) струја’, која се и сама јавља као име места у старијим изворима у множинском облику Krouno¤945 или у сложеним именима ÉEnneãkrounow,946 Dvdekãkrounow.947 Тумачења Хесихијеве глосе: krouno¤: re›yra, Ùxeto¤, Ídãtvn §kbola¤ ‘потоци (корита реке), прокопи, утоке вода (понорнице)’948 још више су нас убедили да у основи kroÊnow тражимо порекло имена Прокопијевог утврђења Krun¤ana. Шантрен сматра да се kroÊnow може заснивати на ие. *krosno, док је истовремено врло вероватно krÆnh извести из основе *krsna, иако Лобек предлаже потпуно различито објашњење, које искључује блискост са krunÒw и предлаже 943 Папе-Бенселер, Wörterbuch, 745. 944 Inscr. 8, 4441. 945 Stephanus, Ethnica, DionÊsou pÒliw, §n t“ PÒntƒ, ≤ prÒteron Krouno¤ épÚ t∞w t«n Ídãtvn katarro∞w. ; Scymnus Geogr. , Pseudo, Ad Nicomeden regem, vv. , 760. 946 Pseudo - Zonaras Lexicogr. Lexicon, “Iohannis Zonarae lexicon ex tribus codicibus manuscriptis, 2 vols. ”, Ed. Tittmann, J. A. H. Leipzig: Crusius, 1808, Repr. 1967. Alphabetic letter delta, 588, 8 947 Pseudo - Zonaras Lexicogr. Lexicon, Alphabetic letter epsilon, page 723, line 1. 948 Hesychius, Lexicon. , k 4223, 1. 215 семантичко приближавање основи kãra, са значењем ‘глава’ позиваjuћи се на Хесихијеву глосу: krana: kefalØ и латински израз caput fontis. Име Прокопијевог утврђења можда се може везати за име топонима KrÆnh (Krini) који је забележен у попису архајских и класичних градова у делу неидентификованих насеља на Халкидику где су пронађени гробови из класичног и покласичног периода.949 P°lekon Прокопије: Помиње ово утврђење у делу De aedificiis, у списку о Македонији. ......... Krun¤ana P°lekon Lãghw Утврђење под именом Пелекон је забележено једино код Прокопија у списку о Македонији. Будући да се не помиње у другим античким изворима, бар не под овим именом, веома је тешко утврдити његов положај на терену. Истраживач Керамопулос, на основу археолошких налаза, сматра да се утврђење Пелекон може поистоветити са месташцем Петра (P°trai), данашње P°trew које се налази на левој обали истоименог језера (L¤mnh P°tron) у данашњој Северној Грчкој.950 Према мишљењу Керамопулоса на овом месту које има стратешки положај будући да у непосредној близини пролази римски пут Via Egnatia пронађени су остаци одбрамбених бедема, чији је горњи слој, по свему судећи, највероватније из Јустинијановог периода.951 Поред овог становишта, постоји још једна могућа идентификација топонима на терену. Наиме, постоји мишљење да се можда ради о планинском селу (на висини од 760 м) Пелеканос (чије је старије име Пелка) у дањашној префектури Кожани (47 км северозападно од истоименог главног града префектуре ). Независно од идентификације на терену нашу пажњу свакако привлачи значење/порекло имена утврђења P°lekon. Истраживач Колокотронис, који се додуше 949 Hansen-Nielsen, An inventory of archaic and classical poleis, 816. 950 A.D. Keramopoullow, „ÖEreunai §n Dutik∞ Makedon¤a”, PAE, 1938, 54-60. 951 Упореди и : TIR s. v. Petrai, 100. ; V. Kravari, Villes et villages de Macedoine occidentale, Realites Byzantines, Paris, 1989, s. v. Petra, 314-15. 216 није детаљније бавио анализом имена, сматра да је новије име Пелка, које се, према његовом мишљењу налази у близини Касторије (данашњег Костура) заправо искварени облик (коруптела) имена P°lekon, којег помиње Прокопије у свом списку о Македонији. Поред тога аутор напомиње да ова чињеница и овај пример само доказују да је покушај проналажења словенског порекла речи и код других Прокопијевих утврђења потпуно неприхватљив. На примеру имена овог топонима слажемо се са Колокотронисом. Сматрамо да се порекло имена утврђења треба тражити у догрчкој именици источног порекла p°lekkon, -ou, tÚ или (ow, oË, ı), са значењем ‘дршка секире’. Ова именица је изведена од основе p°lekuw, -evw, ı, ‘секира, брадва за тесање или убијање жртвених животиња, бојна секира’, која је именица u-основе из треће деклинације. Дуго је реч била сматрана индоевропском.952 Ипак, вероватније је да реч води порекло из неке неидндоевропске основе.953 Именица је повезана са скр. paraśu, акк. pilaku, сум. balag. С обзиром на подударност гр. p°lekuw са староиндијским paraśu-, реч је праиндоевропска, а у праиндоевропском може бити позјмљеница. Идентификација на терену и поред велике вероватноће да се налази код места Пелка, у близини данашњег Костура, је засад непотврђена. У Македонији нису непознати топоними који свезани за апелатив “секира”, на пример: Секирани, село северозападно од Битоља, Секирник, источно од Струмице, Секирци северозападно од Прилепа. Krataiã Прокопије: Помиње ово утврђење у делу “De aedificiis”, у списку о Македонији. ......... Lãghw Krataiã Fask¤ai ......... У Прокопијевом списку о Македонији забележено је утврђење под именом Krataiã. Овај топоним нисмо срели у изворима, иако податак у лексикону Суда 952 Frisk, GEW, 497. 953 Chantrainne, Dictionnaire, 875. 217 потврђује да је варијанта овог имена Кратеија име града,954 док се у списковима учесника екуменских сабора налазе и епископи Епифаниј и Аврамиј из Кратије.955 По питању порекла имена овог утврђења остаје отворена могућност да оно буде везано за лично име, у датом случају KrateÊaw које је свакако семантички везано за грчку именицу krãtow и придев krataiÒw. Према класификацији личних имена Фануле Папазоглу, ово име, иако претставља јасан пример имена грчког порекла, ипак до краја остаје типично за Македонце и Македонију.956 Познато је да ово име KrateÊaw носи један од стратега дијадоха Касандра.957 Ипак, сматрамо да немамо довољно уверљивих података да је име утврђења везано за ово лично име. Са друге стране је јасно да се у Прокопијевом списку ради о мањем или већем утврђењу, чије је име сасвим прикладно етимолошки везано за иманицу krãtow, tÚ, ‘снага, сила, моћ, власт’, односно за придев који је изведен од ове именице krataiÒw, ã, Òn, ‘чврст, јак, моћан’. Са њима је у вези и глагол kratai≈ («), са значењем ‘утврђујем, чиним јачим’. Неспорно је да значење имена произлази из широког и сложеног семантичког поља које обухвата грчка именица krãtow. Прихватајући Бенвенистово разматрање сложене етимологије именице, сматрамо да име нашег утврђења Krataia, треба везати за “другу подгрупу која проистиче из физичког појма тврдоће”: kratÊw, kratÊnv, ’чинити тврдим’, 958 krata¤, ‘тврдо’. Грчком придеву одговара и готски придев hardus, а оба потичу од праиндоевропског корена kartu- ili *krtu- m. са значењем ‘чврст, тврд’ које одражава физичко својство ‘тврдоће’.959 Потврду за овакво тумачење налазимо у Хесихијевој глоси *krataiçw· fisxurçw (Sir.46,5) AS. Придев fisxurÒw, -ã, -Òn, са основним значењем ‘снажан, моћан, јак’, и посебно другим значењем ‘чврст, отпоран’ који се нарочито односи на карактеристике места/топонима најближе описује 954 Suda, Lexicon: Krãteia: ˆnoma pÒlevw. 955 Concilia Oecumenica, Synodus Constantinopolitana et Hierosolymnitana anno 536: “ÑAbrãmiow §l°ei yeoË §p¤skopow t∞w katå Krat¤an èg¤aw toË yeoË §kklhs¤aw ır¤saw Íp°graca:…” Concilia Oecumenica, Concilium universale Ephesanum anno 431: ‘ÉEpifãniow §p¤skopow Krat¤aw Íp°graca épofhnãmenow ëma t∞i èg¤ai sunÒdvi. ” 956 Папазоглу, Етничка структура, 75. 957 Diodorus Siculus, Bibliotheca historica, IXI, 50, 7. 51. 958 Овакво значење потврђују употребе код: Thucydides. Hstoriae, I, 69; IV, 2, 4; Plutarchus, Demosthenes. 33; Dion Cassius, Historiae Romanae, 73, 16. 959 Опширније види: Е. Бенвенист, Речник индоевропских установа, Сремски Карловци Нови Сад 2002, 295-303. 218 значење имена Прокопијевог утврђења: tå fisxurå - ‘места која се налазе на снажној позицији, утврђена места, бедеми’.960 Fask¤ai Прокопије: Помиње овај топоним једино у De aedificiis, у каталогу утврђења у Македонији. ........... Krataiã, Fask¤ai, Plakidianã, ............ Насупрот великом броју утврђења чија се имена налазе или у акузативу или у аблативу, Прокопијево Fask¤ai је једно од оних ређих имена места у списковима утврђења која се граматички налазе у номинативу множине a- деклинације. У истом списку утврђења у Македонији у овом падежу налазе се још и имена Limnaa¤ и S¤klai. И у другим списковима утврђења IV књиге примери са овим падежним завршетком су релативно ретки: у Новом Епиру Piskina¤, ÉAnt¤pagrai, Kilika¤, у Старом Епиру X¤mairai, у области Кавеца: KoËnai, Bãlbai, ÉIouliÒballai и области Европа: Ludika¤ и ÉEla›ai. Сматарамо да се име Прокопијевог утврђења Fask¤ai може протумачити именицом женског рода fask¤a, која је у грчком језику настала под утицајем именице латинског порекла fascia, -ae, f. са основним значењем ‘завој, трака’ и осталим значењима ‘појас, као и трака која се веже око главе’, најчешће као ознака власти, т. ј. ‘дијадема’.961 Сличан обим значења потврђује нам и велики лексикон грчког језика према коме ова реч која је углавном карактеристична за познији развој претставља 960 Bailly, Dict. , . s. v. fisxurÒw, 985. 961 Реч fascia са основним значењем, ‘трака’ у латинским изворима се јавља са више значења: трака која се носила око главе као знак краљевског достојанства (Sueton. Jul. 79); (fascia pectoralis), трака коју су носиле жене преко груди (Ovid, De Art. Amat. iii. 622; Propert. IV. 10. 49; , Mart. XIV. 134); трака која се носила око ногу и стопала, већином од жена (Hor. Sat. II. 3. 255; Val. Max. VI. 2 §7; Grat. Cyneg. 338; Cic. de Harusp. Resp. 21). 219 синоним терминима z≈nh и tain¤a.962 Иако је заиста тешко пронаћи семантичку мотивацију за именовање Fask¤ai нарочито кад је у питању једно утврђење, синоним z≈nh је ипак топономастички потврђен у грчким изворима. Херодот га помиње као самотрачки град на обали Егејског мора, у области коју су некад насељавали Киконци.963 Помињу га и други антички извори као што су Скилак,964 Хекатај,965 Стефан Бизантинац,966 Мела.967 Према мишљењу Петра Скока, који је помно истраживао балкански латинитет, консонатске групе ci/ti се одржавају као позајмљене речи (позајмице) у грчком из латинског. При том он наводи као најтипичнији управо пример грчке речи fask¤a, која води порекло од латинског fascia и Прокопијев топоним Fask¤ai.968 У једном другом свом чланку Скок помиње ову реч у другом контексту. Наиме, наводи овај пример као сведочанство које потврђује да је грчки језик извршио са своје стране такође велики утицај на развој балканског латинитета из којега су поникли не само румунски и далматоромански, него и латинске позајмљенице у албанском, делимично у византијском и модерном грчком језику, као и у словенском језику на Балкану.969 Он указује на то да латински деминутив fasciola од fascia (која у грчком даје fask¤a) се налази у романском: faşioara- ‘трака’, путем правилне промене sci > ş, исто као и у fascia > faşe ‘пелена’, док је у трансформацији коју је претрпела реч poculica ‘женска капа’ и alb. fk’oie, консонант s који је био део групе sci потпуно нестао, како мисли Скок, под утицајем једне друге речи, а то је грчка реч из византијског периода fakiÒlion са значењем ‘турбан’, fakiÒlhw ‘пешкир’, као и Хесихијева реч fakiÒlia.970 При том, нестанак консонанта је вероватно последица утицаја грчке речи fãkelow - ‘сноп, свежањ, завеса’, која се одразила у неколико балканских језика. Та појава, која се не може објаснити посредством латинског језика, јасно показује утицај грчког који се из византијског средишта проширио ка северу полуострва тако да је извршио утицај на онај тамошњи варијетет латинског из којег потичу румунска и албанска реч. 962Dhmetrakou, Mega lejikon, s. v. faskia, Polud. 2, 166: “tØn z≈nhn hËn ÑRvma›oi fask¤an kaloËsi”; SxÒl. ÉAristf. Pl. 588: “tain¤a koinÒteron d¢ efipe›n fask¤a” 963 Herodotus, Historiae, VII, 59, 11. 964 Scylax, Periplous, 67, 12. 965 Hecataeus, Fragmenta, 161, 1. 966 Stephanus, Ethnica, 298, 8. 967 Mela, De Chorographia, II, 28, 4. 968 P Skok, De l’imortance des listes toponomastiques, 52. 969 P. Skok, Byzance comme centre d’irradiation pour les mots latins des langues Balkaniques, 372. 970 Hesychius, Lexicon: “simik¤nyia· fakiÒlia, zvnãria, »rãria t«n fler°vn”; 220 Латинска реч fascia највероватније се може повезати са индоевропским кореном *bhasko и сродна је са староирском basc ‘огрлица’,971 као и са Хесихијевом глосом bãskioi: desma‹ fruganvn. У овом контексту везивање уз Хесихијеву глосу би могло бити занимљиво из разлога што би глоса могла по свом пореклу бити старомакедонска (стмак. b = гр. f, лат. f): bãskioi (fasces) < * bhasko. Plakidianã Прокопије: Помиње овај топоним једино у De aedificiis, у каталогу утврђења у Македонији. ........... Fask¤ai, Plakidianã ÑUg°a, ......... Према мишљењу Веселина Бешевлиева име овог Прокопијевог утврђења је по свом пореклу латинско. Убраја га у групу имена тврђава која се завршавају карактеристичним латинским завршетком - iana односно - ianon, а чија је основа придев изведен од личног имена, у овом случају Placidius.972 Ово име је епиграфски посведочено у Хиспанији.973 Сматрамо да су у основи овог имена утврђења латинска имена Placidus, m. или Placidia, f. забележена у периоду познијег развоја римске империје, т. ј. у развијеном латинитету. Везана су за глагол placeo ‘допада ми се, пријатно ми је. Придев placidus одликује се значењем ‘раван, гладак, мек, нежан, милозлив, пријатан, мирољубив’. И 971 Michiel de Vaan, Etymological Dictionary of Latin and the other Italic Languages, Leiden / Boston 2008, 203. 972 Beševliev, Zur Deutung der Kastelnamen, 49. 973 Late antique Latin, ICERV2, doc. 332/558, A, 5. 221 мушка и женска варијанта имена је посведочена код античких извора.974 Имена су такође посведочена и епиграфски.975 Артур Еванс сматра да су бројне тврђаве из IV, V и VI века добиле своје име у знак сећања и поштовања према великим имераторима и њиховим супругама: Constantiana, Ioustiniana, Pulchra Theodora, Placidiana, па сходно томе и ово утврђење које је поменуто код Прокопија.976 Не би могли са великом сигурношћу потврдити по којој особи би ово утврђење било названо. Могуће је да је добило име по Теодосијевој ћерки Гали Плацидији, која је и сама једно време владала као регент и коју Прокопије помиње у свом другом делу О ратовима.977 Фанула Папазоглу износи мишљење да је одређени број ових кастела подигнут на великим имањима, при чему се позива на мишљење Пача који тврђаве Кандиду, Принијану и Плакидијану убраја међу именима вила италских великопоседника.978 Идентификација на терену засад је непозната. ÉUgeã Прокопије: Помиње ово утврђење у делу De aedificiis, у списку о Македонији. ......... Plakid¤ana ÉUgeã Limnaa¤ ........ Старији антички извори нису забележили овај топоним. Највероватније се ради о речи грчког порекла, т. ј. о придеву ÍgiÆw са основним значењем ‘снажан, здрав, жив, пргав, у добром стању’, а поред основног има и значења: ‘цео, неповређен, добар, частан, разуман, лековит’. Од придева је изведена и абстрактна именица чији је 974 Ioulius Placidus, трибун кохорте у војсци Веспазијана: Tacitus, Historiae, III, 85; Cassius, Dio, XV, 20; Suetonius, Vittel. 16; Placidia (Plakid¤a), ћерка Теодосија I. (390/388?-450): Sozomenus, Historia ecclesiastica, ix, 16, 2; Chronicon Paschale, 563, 16; Theophanes, Chronographia, 65; Ioannes Malala, Chronographia, 356, 16; 366, 7; 368, 3; 374, 8. ; Placidia, ћерка Валентијана III, (441/2- после 480)-Malch, frag. 13. 975 Late Antique Latin, Diehl, Inscr. Lat. Chr. Vet. I-II [ILCV] doc. 19, 2; doc. 20, b, 4; doc. 20, e, 3; doc. 20 e 5; doc. 223, 2; doc. 307, 5; doc. 1792; doc. 1948, b/c, 5; etc. 976 A. Evans, Sir Arthur Evans, Bejtulah Destani, Ancient Illyria: an archeological exploration, rep. London, 2007, 339. 977 Procopius, De bellis, III, iii, 4, 10, 16 ect. . 978 C. Patsch, Beiträge zur Völkerkunde von Südosteuropa V, 1, Wien 1932, 156. 222 првобитни облик према Etymologicum magnum Íg¤eia, а путем скраћивања вокала долази се до облика који је чешће употребљаван у познијем периоду, а то је Íge¤a са значењем ‘здравље (телесно и душевно), оздрављење’.979 Контракција ei> ii > i је позната и присутна у грчкој којни (tame›on, ect). Реч поред тога означава име богиње здравља у грчкој митологији - Хигија (ÉUg¤eia), а често је забележена и као епитет Атене Паладе. На натписима се среће и као лично име. Грчки придев ÍgiÆw води порекло од индоевропског корена *su - gʷie-s – “имати добар живот” са флексијом према s- основама (*su- “потпун, добар” и глагол z∞n- ”живети”). Ова је етимологија привлачна и, може се рећи, генерално прихваћена, али је неки истраживачи као Зилер, ипак сматрају проблематичном.980 Нову етимологију у вези са лат. iugis „који стално тече, непресушан“ предложио је Мајкл Вајс.981 Limnaa¤ Прокопије: Помиње ово утврђење у делу De aedificiis, у списку о Македонији. ........... ÑUgeã Limnaa¤ 982 ÖOption ..... Према мишљењу Анри- Перенове, утврђење под именом Лимнаи које се налази у Прокопијевом списку о Македонији је највероватније идентично са старим местом Лимнаион које се налазило недалеко од ушћа реке Памис у Пенеј, на веома мочварном тлу.983 У старијим изворима овај топоним је поменут само код Ливија, тамо где описује догађаје из времена рата против Антиоха III, у другом веку пре Христа.984 Према овом 979 Etym. Magn. 774, 33: “Vsper d¢ parå tÚ eÈsebØw eÈs°beia, oÏtv ka‹ parå tÚ ÍgiØw g¤netai Íg¤eia· ka‹ katå krãsin, Íge¤a, Àsper tå ÉApollvn¤eia, tå ÉApoll≈neia. ” 980 Sihler A. L. , New comparative Grammar of Greek and Latin, New York Oxford, Oxford University Press 1995, 162. Зилер нарочито сматра као проблематично то што је Í пре него eÈ резултат за оне које сматрају да иницјални ларингали постају протетски вокал у грчком језику. 981 Michael Weiss, Münchner Studien zur Sprachwissenschaft 55/1994, 131–156. 982 limnaa› V. 983 Henry -Perrin, Procope de de Césarée les Édifices Livre IV, 185. 984 Livius, Ab urbe condita , XXXVI, 13, 9: “quibus ille satis ferociter respondit uel Romanis uel Thessalis se crediturum fuisse, in Philippi se potestatem commissurum non esse. postquam apparuit ui agendum, quia 223 сведочанству, Лимнаион се налазио у близини Пелинаиона, северно од унутрашње тесалске равнице. Тачно место Лимнаиона није потпуно прецизно утврђено, али се према мишљењу истраживача и сведочанствима путописаца из познијих времена највероватније налазио на једном усамљеном стеновитом брду под именом Петромагула (данашње Стронгиловуни), око 2 км. северо-западно од места Кортики (данашње Метаморфосис).985 То значи да у овом случају имамо још један пример топонима који Прокопије наводи у списку за Македонију, а који се заправо налазио у Тесалији. Претпоставља се да је то место само повремено служило као збег у време рата или као уточиште од поплава, будући да је околно тло јако мочварно. На терену нису пронађене монете нити натписи. Видљив је двоструки бедем који окружује акрополу, а на северној страни налазе се и кула и један нижи бедем од тесаног камена. 986 По свему судећи, ово утврђење је у византијском периоду било саставни део једног већег одбрамбеног система тврђава које су штитиле долину реке Пенеј, заједно са другим утврђеним местима: Влохос, Клокотос и Грицанон.987 У јужном делу утврђења налазе се остаци византијске цркве.988 uidebatur et Limnaeum eodem tempore oppugnari posse, regem ad Limnaeum ire placuit, Baebius restitit ad Pellinaeum oppugnandum. ” Id. XXXVI, 14, 1: “Per eos forte dies M'. Acilius consul cum uiginti milibus peditum, duobus milibus equitum, quindecim elephantis mari traiecto pedestris copias Larisam ducere tribunos militum iussit; ipse cum equitatu Limnaeum ad Philippum uenit. ” 985 TIB I, 193; The Princeton Encyclopedia of Classical Sites, ed. by Richard Stillwell, Princeton, 1976; Stählin, Das hellenische Thessalien, 83f. ; 986 C. D. Edmonds in BSA 5, 1898-99 22M према TIB I, Hellas und Thessalia; 987 Philippson-Kirsten I 293, 61f. ; Упореди и: , Ch. Wordsworth, Greece, Oxford, 1853, 286: “Passing along the left bank of the Peneus, and leaving on the right the castle of Tricca and the Cemetery, which contains many ancient collumns, now used as tomb-stones, some of each perhaps once adorned the far-famed temple of Aesculapius in that city, we arrive at the small village of Glokoto. On the hill to the east of it are the walls of an Hellenic fortress in good preservation, and of four different eras, presenting specimens of the rough unhewn style of masonry, of the polygonal, the horizontal, and lastly of Roman brick-work. It is an agreeable surprise on mounting to the summit of this hill to find, not merely the ruins of one Greek citadel, but also to descry from them the walls of two others, on two eminences called Kortiki und Bloco, upon the opposite streit of the stream. There existed another ruined fortress at Gritzano, about six miles to the north of our present situation. ” Karl Baedeker, Handbook for Travellers, 1909, 212: “. . . . . for 1½ hour we come to two isolated rocky heights; on one of them, near the village of Vlocho, lay the Peiresiae of the ancients, and on the other, near Kortiki, the ancient Limnaion (or Titanion?). ” Слично и: Conrad Bursian, Geographie von Griechenland, Band I. Das Nordliche Griechenland, Teubner, Leipzig, 1862, 74. “Ruinen alter Ortschaften finden sich in diesen Theile der Thessaliotis and drei Stellen: westlich von dem Dorfe Kortiki auf einer vercinzelten Anhöhe am linken Ufer eines nicht unbedeutenden Flusses, der in zwei Armen vom Pindos berabkommend, die sich in der Ebene vereinigen, diese durchströmt und unmittelbar nebendem Apidanos in den peneios mündet, wohl des alten Onochonos die vielleicht dem von Livius (36, 13, 14) erwähnten Limnaeon angehören; ” 988 D. Theochares, Archaiologikon Deltion, 21, 1966, B 255. 224 У речнику личних имена Папе - Бенселера под одредницом Limnaa¤ налази се објашњење да се ради о именици у множини, која означава утврђење у Прокопијевом списку о Македонији. Под другом одредницом L¤mnaia, f. налазимо као последње објашњење да се ради о градићу у Тесалији који помиње и римски историчар Ливије и да је оно вероватно идентично са акарнанијским градићем, претходно наведеним у истој одредници.989 Именица l¤mnh, ≤. ‘устајала вода, бара, море, каљуга’ изводи се од првобитног leim≈n, -≈now, ı, са основним значењем ‘влажно место’. Она показује нулски базу у корену и суфиксу и проширење тематским вокалом -а. Лично име Лимнаиос, које је епиграфски потврђено и у Македонији,990 Фанула Папазоглу сврстава у групу типично македонских личних имена која имају неспорно грчко порекло.991 Као топоним, реч се јавља у следећим примерима: (afl) L¤mnai, pl. део Атине (Аристофан, Жабе, 216; Тукидид 2, 15; Исеј, 8, 35), затим и топоним у Спарти (Страбон, 8, 5), као и место у Месенији (Страбон, 8, 4, 9)992 и свакако Прокопијево утврђење са графијом Limnaa¤. Име се у Прокопијевом списку, према наставку, налази у номинативу множине. По питању овог имена, свакако, постоје и алтернативна објашњења, напр. да је посреди датив једнине где се поред имена подразумева *(kãstron §n) Limnaίai, будући да се у Прокопијево доба није писало -& у дативу, него -ai као и у номинативу плурала. Такође, отворен проблем остаје изостављање -i-, што оставља могућност пермутације при записивању Limnaa¤ место *Limna¤a. Претпостављени облик је и топономастички потврђен као Limna¤a. У изворима је описан као стратешко место које се налазило на једној каменој избочини високој стотинак метара и лоциран код данашњег места Каравасарас. У близини места налазила се мочвара по којој је место вероватно добило име.993 989 Pape-Benseler, Wörterbuch, 806. Не знамо зашто су аутори поистоветили место у Акрнанији са оним које помиње Ливије у Тесалији. Место које помиње Ливије није постојано насеље, већ привремени збег у случају рата или поплаве, који се највероватније налазио на стеновитом врху који се издиже изнад мочваре под именом Петромагуло северозападно од места Кортики. Посведочени су двојни бедеми са акропољем у средини и кула на северној страни. 990 Rizakis-Touratsoglou, EAM, doc. 74, 5; 94 a 1; Macedonia, SEG, doc. 38: 679 29. 991 Папазоглу, Етничка структура, 75. Упореди и: S. Hornblower and E. Mathews, Greek Personal Names: Their Value as Evidence, (5. M. Hatzopulos, ‘L’histoire par les noms’ in Macedonia), 102. 992 Dhmetrãkou, M°ga lejikÒn, 4344. 993 Под именом Лимнаиа (Limna¤a) Тукидид. помиње необезбеђено зидовима село у Акарнанији (II, 80, 8; III, 106, 2), поменуто и код Стефана (Stephanus, Ethnica, 417, 9) и Полибија (V, 5-6, 14). 225 Примарна образовања leim≈n и limÆn (заједно са l¤mnh) која показују стари аблаут како у основи тако и у суфиксу, прилично су изоловани случаји у грчком језику. Даља етимологија је спорна. Полазећи од основног значења ‘влажност, устајала вода’ Бенвенист,994 Шмит и Боазак везују ову основу са лат. limus ‘муљ, блато’ и глаголом le¤bv. Сасвим другачије мишљење имају Валде, Покорни, Фик, који претпостављају значење ‘низина, удубљење, увала’, и везу са лат. limus ‘закривљен, кос, стрм’, као и limen, ‘праг’. ÖOption Прокопије: Помиње ово утврђење у делу De aedificiis, у списку о Македонији. ......... Limnaa¤ ÖOption Xãradrow ......... За разлику од осталих утврђења која су поменута једино код Прокопија о утврђењу под именом ÖOption у списку о Македонији истраживачи се нису бавили проблемом његове убикације, нити су уопште расправљали о пореклу имена. Ово име, према нашем мишљењу, се може везати једино са грчком именицом мушкога рода Ùpt¤vn, -onow, ı, која је еквивалент првобитно латинском термину optio, - onis, m. , (од глагола opto ‘бирам’) са основним значењем ‘по слободној вољи изабрани помоћник’, и нарочито секундарним значењем из војничке терминологије ‘ађутант/заменик’, које је веома често потврђено и на натписима.995 Наравно у Прокопијевој графији требамо рачунати на промењени акценат, као и на познату вокалну алтернацију v/o. Независно од промена значења термина у различитим периодима и код различитих аутора, генерално можемо закључити да је Ùpt¤vn (optio), према основном значењу војник у римској армији који је био други у команди центурије у којој је служио. Оптион је био стациониран у задњим редовима да би држао ред у трупама, а optiones су биле виталне јединице у римској армији. 994 Benveniste, Origines, 123. ; Frisk, GEW II, 97; Chantraine, Dicionnaire. 628. 995 A latin dictionary, rev. by Ch. T. Lewis, Oxford, 1980, s. v. optio, 1273. 226 Овај термин је код Прокопија забележен у његовим “Ратовима” и то у два наврата, при чему у оба случаја аутор даје дословну дефиницију истог.996 Из обе употребе јасно је да Прокопије дефинише оптиона као “официра који је задужен за трошкове хране, одеће и опреме у војсци”. Слично значење термина налазимо и код Константина Порфирогенита.997 Према дефиницији у речнику грчког језика, оптион је познији назив латинског порекла са првобитним значењем помоћник, одакле произлази и значење у војној терминологији: “заменик одређен за надгледање или претставик вође или војне јединице или ађутант.”998 Насупрот уобичајеној дефиницији у речницима и приручницима да је optio личност изабрана (optatus) од другога (најчешће надређеног центуриона) да јој буде помоћник и сходно томе је везана за латински глагол opto ‘бирам’, сматрамо да именици мушког рода Ùpt¤vn, највише одговара значење: ‘војни помоћник који је иступио по својој вољи, т. ј. добровољац’.999 Ово значење термина Ùpt¤vn је најпрецизније доловљено/посведочено код Плутарха,1000 код кога се јавља као ‘онај који врши дужност извиђача (уходе)’ можда би било најприкладније за именовање једног борбеног утврђења/осматрачницу код Прокопија, и поред тога што се ово везивање термина за грчки глагол ırãv (ˆcomai) сматра погрешним. Обзиром на чињеницу да се у истом овом Прокопијевом списку о Македонији јавља још један топоним у лику ÉOptçw, могуће је да су два топонима у међусобној 996 Procopius, De bellis, III, 17, 1 “t«n d' Ípaspist«n triakos¤ouw épol°jaw, êndraw égayoÁwå pol°mia, ÉIvãnn˙ par°dvken, ˜w ofl §pemele›to t∞w per‹ tØn ofik¤an daãnhw· Ùpt¤vna toËton kaloËsi ÑRvma›oi. énØr d¢ ∑n ÉArm°niow m¢n g°now, jun°sevw “изабравши од штитоноша тристотину који су били добри у ратним вештинама, предао их је Јовану, који је био међу онима који су се бринули о кућном трошку: њега су Ромеји звали оптион. ” Procopius, De bellis, IV, 20, 12: “G°zvn ∑n tiw §n to›w strati≈taiw pezÚw, toË katalÒgou Ùpt¤vn, efiw ˘n aÈtÚw éneg°grapto· oÏtv går tÚn t«n suntãjevn xorhgÚn kaloËsi ÑRvma›oi. ” “Био је један пешак Гезон, у војсци, у којој је и сам био у списку забележен као оптион: тако су наиме Ромеји звали онога (који је био задужен) за трошкове опремања бојних редова. ” (благајник) 997 Constantinus Porfirogenitus, De ceremoniis aulae Byzantinae, 402, 13; 718, 5; 738, 6. 998 Dhmhtrakou, Mega Lejikon, s. v. Ùpt¤vn 5194. 999 Упореди и: D. R. Langslow (ed), Jacob Wackernagel, Lectures on Syntax, with special reference to Greek, Latin and Germanic, Oxford 2009, 429. 1000 Plutarchus, Galba, 24, 1: “ÉEn d¢ toÊtoiw OÈetoÊriow ka‹ Bãrbiow, ı m¢n Ùpt¤vn, ı d¢ tesserãriow· oÏtv går kaloËntai ofl diagg°lvn ka‹ dioptÆrvn Íphres¤aw teloËntew. ” “Међу њима Ветуриј и Барбиј, први “оптион”, а други “тесерариј”: тако су били називани они који су вршили службу “известитеља” и “ухода(извиђача)”. 227 вези тако што би овај био деминутив на -ion од претходног. 1001 Нису искључено ни да је исти топоним двапут уписан у двема својим варијантама, што је чест случај код Прокопија, углавном, у оквиру различитих спискова најчешће суседних области1002, али и у оквирима једне исте области.1003 Xãradrow Прокопије: Помиње овај топоним једино у De aedificiis, у каталогу утврђења у Македонији. ............. ÖOption, Xãradrow, Kãssvpew ...... Да бисмо уопште почели анализу Прокопијевог топонима Харадрос, пре свега треба указати на одличан чланак Михајла Петрушевског1004 у којем је врло убедљиво идентификовао стари македонски топоним Галадре с грчком речи xarãdra, (≤) (јон. xarãdrh), познији облик који срећемо и код Прокопија, је мушка -о основа xãradrow (ı) са значењем ‘јаруга, пукотина, увалина, пресека, канал, бујица’. Ту је аутор показао да Galadra(i) потиче од (старо)македонског апелатива galãdra (од старијег garãdra) који је идентичан са грчким xarãdra, при чему је нарочито нагласио губљење аспирације код првобитних медија аспирата у страомакедонском. (ga насупрот xa), док la- у другом слогу објашњава дисимилацијом ликвида од старијег ra- због наредног dra-, о чему сведоче и варијанте текста код Ликофрона.1005 Овим закључцима нашег 1001 Бешевлиев је указао на склоност вулгарнолатинског језика према деминутивима. Beševliev, Zur Deutung der Kastelnamen, 54. 1002 Beševliev, Zur Deutung der Kastelnamen, 71. ; G. Downey, „The Compostion of Procopius’ De aedificiis“, 174. Примери: Kouskãbiri/KoÊskouliw поменути једно после другог у списку Родопе, као и мало измењеном графијом у списку Мизије: КоÊskauri/KoÊskouli. 1003 То су следећи примери: BakoustÆ/Bãkousta у списку за Нови Епир, као и Bes¤ana/Besa˝na у списку обновљених утврђења у Дарданији. 1004 М. Д. Петрушевски, „GALADRA = XARADRA, GALADROS =XARADROS (=KA-RA-DO-RO)“, Živa Antika, God. XVI, Skopje, 1966. 1005 Lycophron Trag. , Alexandra, (1342): “Pãppow d¢ Yrπkhw oÍmÚw afist≈saw plãka x≈ran t' ÉEord«n ka‹ Galadra¤vn p°don ˜rouw ¶phjen émf‹ PhneioË poto›w, sterrån traxÆlƒ zeËglan émfiye‹w p°daiw, élkª n°androw §kprep°statow g°nouw. ” 228 уваженог професора морамо придодати и мишљење Фануле Папазоглу,1006 која прихвата идентификацију Петрушевског, са једном напоменом да, будући да се место налазило највероватније у Пијерији (или Еордаји), а можда и на самој граници ових области, не можемо са сигурношћу тврдити да се ради о македонском топониму и да његово име може потицати од предгрчког становништва (Пеонаца, Пијеријаца, Пелазга). Сматрамо да је и поред овог ограђивања Фануле Папазоглу у погледу порекла, приписивање облика Galadra(i) управо стромакедонском добро утемељено.1007 Антички извори, старији Херодијан и Стефан Бизантинац су јасни у опредељивању овог града као македонског.1008 Облик Xãradrow у коме се јавља топоним код Прокопија је карактеристичан за познији период.1009 Веселин Бешевлиев сматра да се име утврђења, будући да се ради (према његовој класификацији) о речи грчког порекла највероватније налази у номинативу једнине.1010 То је каснији облик који се развија од облика xarãdra који се среће код класичних аутора. Будући да се помиње већи број места под овим именом у разним изворима, убикација Прокопијевог топонима је несигурна, иако нам позната етимологија (1444) “. . ép' AfiakoË te képÚ Dardãnou geg∆w YesprvtÚw êmfv ka‹ Xalastra›ow l°vn prhn∞ y' ıma¤mvn pãnta kup≈saw dÒmon énagkãs˙ ptÆjantaw ÉArge¤vn prÒmouw sçnai Galãdraw tÚn strathlãthn lÊkon ka‹ sk∞ptr' Ùr°jai t∞w pãlai monarx¤aw.” 1006 Папазоглу, Етничка структура, 70. 1007 Извесно је да старомакедонски има на месту праиндоевропских звучних аспирате звучне неаспириране оклузиве, док грчки има безвучне аспирате. Са друге стране и старомакедонском и грчком је заједнички низ речи које немају паралеле у другим ие. језицима. 1008 Stephanus, Ethnica: Galãdrai, pÒliw Makedon¤aw §n Pier¤&. LukÒfrvn s∞nai Galãdraw tÚn strathlãthn lÊkon”. ¶sti ka‹ ˆrow Gãladrow. épÚ Galãdrou toË ÉHmay¤ou paidÒw. ofl d¢ ˜ti ı Galãdraw ¶ktise tØn pÒlin. ı pol¤thw Galadra›ow. LukÒfrvn ka‹ Galadra›on p°don”. tÚ kthtikÚn ¶dei GaladraÛkÒn. PolÊbiow d¢ §n t“ ig GaladrikÒn fhsi. У коментару издања: LukÒfrvn] vs. 1444. ; s∞nai Galãdraw M, sina‹ galãdrow A, s›nai galãdrow PpRV, sinai galadrow P, sçnai Garãdrhw X, ut legitur apud Lykophronem. cf Tafel. Thessalon. p. 278. ±nay¤ou V; o( ante Galãdraw add. PpRV. ; LukÒfrvn] vs. 1342. ubi legitur ka‹ Kanastra›ow l°vn, libri autem inter xalastra›ow, xaradra›ow et xaladra›ow fluctuant. ; §n t« g' R, §n t« Gw PV, §n tr¤tƒA.; GaladrikÒn R, GaladraikÒn AV. Види и: Herodianus et Pseudoherodianus Gramm 3, 1, 205; 3, 1, 265; 3, 2, 873. 1009 Hesychius, Lexicon: “xarãdrai· afl xarãjeiw toË §dãfouw. ka‹ ofl ko›loi tÒpoi épÚ t«n kataferom°nvn Ùmbr¤-vn Ídãtvn ” “=ãptai· fãraggew, xarãdrai, g°furai” Suda, Lexicon: “Xarãdrai: afl diair°seiw, ka‹ tå sx¤smata, ka‹ xeimãrroi g∞w” 1010 Beševliev, Zur Deutung der Kastelnamen, 45. 229 унеколико помаже. Мартина Анри- Перен, углавном према сведочанству Скилакса,1011 сматра да се он налазио на Халкидици, прецизније на источној обали крака Атос, у непосредној близини Ватопедског манастира.1012 Полазећи од чињенице да се старомакедонски град Галадре налазио у Пијерији, или Еордаји, према мишљењу истраживача највероватније у њеном јужном делу,1013 можемо предложити још једну могућу варијанту убикације Харадроса. То је место које је раније било познато под именом Братиништа, а од 1927 године поново добија своје старо име Харадра. Назали се управо у области Пијерији, према новом именовању у административној области Иматија, 10, 5 км од Бероје.1014 Иако редослед топонима у Прокопијевом списку, према нашем искуству, нема увек пресудну улогу, у случају Харадроса који се на листи налази испред топонима Kãssvpew, који несумњиво пре припада области Епира, него Македонији подстакло нас је да размислимо о још једној могућој идентификацији.1015 Свако ко је мало брижљивије истраживао листу Прокопијевих тврђава у Македонији, приметио је да се на овој листи налазе и неки топоними који се заправо не налазе у Македонији, него припадају суседним областима, нарочито Тесалији и Епиру.1016 Имајући у виду пре свега Полибијево сведочанство о Харадри, место се налазило највероватније на северној обали Амбракијског залива.1017 1011 Scylax, Periplous, 66: “ÖAyvw ˆrow, ÉAkrÒyvoi ÑEllhn‹w, XaradroËw ÑEllhn‹w, ÉOlÒfujow ÑEllhn‹w, ÖAkanyow ÑEllhn‹w, . . ” 1012 Henry -Perrin, Procope de de Césarée les Édifices Livre IV, 184. Упореди и: Leake, Travels in Northern Greece, 151. “Charadria and Holophyxis on the northern coast……. Vatopedi is the position of Charadriae. ” W. Smith, Dictionary of Greek and Roman geography, London, 1854, 603: “Charadriae (Xaradri/ai), a town on the N. coast on the Peninsula of Acte, mentioned by Scylax (p. 26), which Colonel Leake (152) identifies with Vatopedhi (Batope/dion) the most ancient of all the monasteries in Mt. Athos, as it was founded by Constantine the Great. [F. B. J. ]”; RE, Band III, 2, 2114. 1013 Leake, Travels in Northern Greece, 317: “As Lycophron couples Galadras with the land of the Eordaei, and as Stephanus attributes that town to Pieria 2, it might best be sought for at the southern extremity of Eordaea, towards the Haliacmon and the frontiers of Pieria, its territory having consisted chiefly perhaps of the plains of Budja and Djuma. If Galadrae was in the southern part of the province, and Begorra in the middle, Physcus was probably to the northward, about Katranitza, towards the mountains of the Bermian range, such a situation being the most likely to have preserved the ancient race. ” A. Cramer, (204): “The ruins of Galadra are perhaps those which are pointed out near Cogliana, not far from the Inidje Mauro, or Haliacmon. ” 1014 Види код: V. Kravari, Villes et villages de Macedoine occidentale, Realites Byzantines, Paris 1989, 70. 1015 О могућим погрешним набрајањима у провинцијалним листима и потешкоћама у њиховој интерперетацији види и: J. - P. Sodini, „The Transformation of Cities in Late Antiquity within the Provincies of Macedonia and Epirus“, Proceedings of the British Academy, 141, The British Academy London, 2007, 315. 1016 Слично и Henry -Perrin, Procope de de Césarée les Édifices Livre IV, 186. 1017 Polybius, Historiae, (IV, 63, 4): “éfe‹w d¢ toÁw fulãttontaw ÍpospÒndouw, ˆntaw efiw pentakos¤ouw Afitvl«n, tØn m¢n t«n 230 Према мишљењу Фриска, (који се по овом питању повео за Боазаком и Швицером) грчка реч xarãdra са значењем: ‘суво корито планинске бујице (вододерине), брзак који лети пресушује, текућом водом издлабљени кланац, клисура, јаруга’, као и облик мушкога рода xãradrow потичу од именице x°radow, са значењем ‘стена, шљунак, нанос’.1018 Према Фриску, име нема убедљиву етимологију. Старије мишљење о повезаности са глаголом xarãssv - ‘резати, вајати, урезати’ које су заступали Беквињон и Покорни је напуштено. Према Шантрену, осим везивања са x°radrow, етимологија речи остаје несигурна.1019 ÉHpeirvt«n §piyum¤an §plÆrvse, paradoÁw tÚn ÖAmbrakon, aÈtÚw d' énalab∆n tØn dÊnamin pro∞ge parå Xarãdran, speÊdvn diab∞nai tÚn ÉAmbrakikÚn kaloÊmenon kÒlpon, o sten≈tatÒn §sti, katå tÚ t«n ÉAkarnãnvn flerÚn kaloÊmenon ÖAktion. ” (XXI, 26, 8) “ka‹ ofl (m¢n ÍpÚ t«n Afitvl«n) efiw tØn ÑR≈mhn épostal°ntew pr°sbeiw, parathrhy°ntew ÍpÚ SibÊrtou toË Petra¤ou per‹ tØn Kefallhn¤an, katÆxyhsan efiw Xãradron. to›w d' ÉHpeir≈taiw ¶dojen tåw m¢n érxåw.” Charadra (Voulista Panayia), S. Epeiros, GreeceOn the Louros river. A steep, high hill is fortified with a circuit wall ca. 450 m long. The site was inhabited, but its main function was to guard the S end of the gorge which leads into Central Epeiros. It was mentioned by Polybios (4. 63. 4). ; William Smith, Dictionary of Greek and Roman Geography, , 603: “Charadrus, a town in Epeirus, situated on the road from Ambracus to the strait to Actium ( Polyb. IV, 63, XXII 9). It is also metioned in the fragment of Ennius: “Mytilenae est pecten Charadrumque apud Ambraciai. ” It is probably represented by the ruins at Rogus, opposite the village of Kanza, situated upon the river of St. George, a broad and rapid torrent lowing into the Ambracian gulf. There can be little doubt that this torrent was anciently called Charadrus and that it gave its ame to the town. (Leake, Northern Greece, Vol I, 258; Vol. IV, 255). ” Leake, Travels in Northern Greece, (255): “The Hellenic remains seem from Polybius to have belonged to a town named Charadra, for he relates that Philip passed by Charadra* in his march from Ambracus to the strait of Actium, that is to say, from Fidhó-kastro in the marshes of Arta to Prévyza, from which line the marshes towards the sea would have caused a divergence to the northward. ”; Hazlitt, (106): s. v. Charadrus: VIII a town of Molossis, Epirus, on Charadrud fl. , n. w. of Ambracus. Rogous. ; Thomas Smart Huges, Travels in Sicily, Greece and Albania , Oxford, 1820 336: Regarding the identity of this fortress I think there can be little doubt but that it was the ancient castle called Charadra or Charadnes*, celebrated in this district as a place of security, and on that account selected for the confinement of the Aetolian ambassadors, instead of Buchetium, by the Epirotic allies of the Roman consul. This place waschosen by Philip King of Macedonia as a rendezvous for his army, which he transported over the Ainbracian gulf into Acarnania, after his ill-advised siege and capture of Ambracus. Its distance is three hours from Arta, and nine or ten from Prevesa. ” Greece: Pictorial, Descriptive, and Historical, Christopher Wordsworth, Michigan, 1844, (243): “The site of the lake and morass on the south-east of the hill of Kastri, confirms the above conclusion. Allowing its correctness, we have little difficulty in ascertaining the ancient name of the city above described, which stood upon the site of Rogus. Philip, after the siege of Ambracus, hastened towards Actium, and passed Charadra in his way, which was therefore in a direct line between these two points. The only site which satisfies this condition, and where there are any remainsof an Hellenic age, is Rogus. The name, too, of Charadra, supposes a river in its vicinity, which is there the case. The term Charadrus, by which the river of Charadra was known, indicates a soil broken into ravines and gullies; and, in a similar manner, the word Rogus seems to be derived from the appellation given to abrupt chasms and gorges in the ancient language of Greece. ” 1018 Види и: Bailly, Dicitionnaire. : xãradrow, ou (o9), c. xarãdra xarãdra, aw (h9), I lit creuse par un torrent, ravin; II 1. tranchee pour l’ecoulement des eaux, rigole 2. precipice d’ ou chemin etroit et abrupt, defile 3. quartier de roc, roc; 1019 Chantrainne, Dictionnaire, 1246. 231 Obscura Paskçw, ÉOptçw, Bogçw Топоними Paskçw, ÉOptçw, Bogçw набројани су у Прокопијевом списку о Македонији. Будући да нисмо успели да пронађемо идентична или бар довољно слична имена код других античких аутора, одлучили смо да их разматрамо према морфологији у групи, пре свега захваљујући идентичном наставку - çw. Бешевлиев у својој исцрпној студији о именима, и то у делу у коме говори о падежним наставцима имена утврђења у Прокопијевим списковима, напомиње да није сасвим сигуран дали се сва утврђења са карактеристичним наставком -çw, Bogçw, Dordçw и др. налазе у акузативу множине, као што је то у истом поглављу неспорно доказао на примерима са другачијом акцентуацијом као: PÒntzaw = ad Pontias, AÈgÊstaw = ad Augustas и сл.1020 Наше мишљење по овом питању је да је сумња Бешевлиева сасвим оправдана, јер сматрамо да се у овим примерима имена која имају наставак са дугим вокалом у задњем слогу -çw заправо налазе у номинативу једнине. Имајући у виду да друга имена која разматрамо у овом подељку нису, како смо већ напоменули, посведочена у старим изворима, једино нам пример имена Bogçw које смо срели у познијим изворима забележено као лично име/когномен указује на могућност да се и код Прокопија топоним са истом графијом налази у истом падежу.1021 Овај пример нас је навео на помисао да се код ових имена у Прокопијевом списку која се налазе у номинативу једнине заправо ради о личним именима туђег (латинског, келтског, трачког или неког другог порекла) која су послужила као основа за образовање имена места/утврђења. Ова лична имена су настала додавањем суфиксом -çw који има типично хипокористички карактер. Скраћивање личних имена је забележено и у говорној којни која је основа новозаветних текстова и то како за грчка, тако и за страна имена која су продерела у грчком језику, а већина њих припада 1020 Beševliev, Zur Deutung der Kastelnamen, 46. 1021 Ради се о личном имену/когномену забележеном код неколико античких и средњевековних аутора: ÉIvãnnhw ı Bogçw: Cedrenus Georgius, Chronograph. , Compendium historiarum, Vol. 2, 283, 24; Georgius Monachus Chronogr. , Chronicon breve (lib. 1-6) (redactio recentior), Vol. 110, 1137, 40; Chronicon (lib. 1-4), 879, 14; 882, 5; Scylitzes Continuatus, Synopsis historiarum, 7, 5, 3; Zonaras Lexicogr., Pseudo- Epitome historiarum, 464, 10; 464, 15; Symeon Hist., Pseudo- Chronographia, 722,15; 724,15; Theophanes Continuatus, Chronographia, 387, 2; 389, 22. 232 именима која се завршавају на - aw или -çw.1022 То су имена као: Zhnçw/ZhnÒ-dvrow (Tit.3:13), ÉAmpliçw/ÉAmpliçtow (Ro.16:8), ÉArtemçw/ÉArtem¤dvrow (Tit.3:12), Dhmçw/Dh mÆtriow/DÆmarxow (Col. 4:14; Phil.24; 2Tim.4:10), ÉEpifrçw/ÉEpafrÒditow (Col.1:7;4:12; Phil.23). Истраживач Солин који се у једном чланку детаљније бави проблематиком међуодноса грчке и римске ономастике износи своје запажање да се на грчком Истоку јављају нова имена образована грчким продуктивним суфиксом -çw који се додаје на чисто латинску основу.1023 Ова је појава нарочито забележена у периоду касне антике, и то не само на Истоку, већ и у самом Риму, у чисто латинском језичком окружењу. Псалтес, у својој граматици византијских хроника говорећи о бројним именима/когноменима са карактеристичним наставком -çw додаје да ова имена заправо воде порекло од туђих језика околних народа, не ограничавајући тиме основу на коју се додаје наставак на чисто латинску.1024 Слично становиште налазимо и у речнику личних имена Папе-Бенселера.1025 Од примера имена која имамо у списку о Македонији, сматрамо да једино ÉOptçw, које би се могли извести од претпостављене дуже форме Optatianus/Optatianos или Optatus (та имена забележена су у латинској просопографији и изворима), са великом вероватноћом можемо сматрати латинским именом.1026 Остављамо могућност да би овај топоним био везан за име једног Гота под именом ÖOptariw кога помиње Прокопије у својој књизи О ратовима.1027 Друга два примера су, свакако, основе туђег порекла. Име утврђења Paskçw вероватно би могли довести у везу са именом Paskãsiow које је нарочито потврђено на подручју римске Африке, али и на другим просторима римске владавине. Ово име је у својој основи један календарски cognomen 1022 A. T. Robertson, A Grammar of the Greek New Testament, 172. 1023 Heikki Solin, „Ancient onomastics: perspectives and problems: in Roman Ononmastics, in the Greek East“. Social and political aspects. Proceedings of the International Colloquium organized by the Finnish Institute and the Centre for Greek and Roman Antiquity, Athens 7-9 September 1993, edited by A. Rizakis (Melethemata 21), Athens 1996, 1 - 9. 1996, 8. 1024 St. Psaltes, Grammatik der byzantinischen Chroniken, Göttingen, 1913, 164. 1025 Pape-Benseler, Wörterbuch, , xviii. 1026 Optatianon: Athanasius Theol. , Apologia contra Arianos sive Apologia secunda “Athanasius Werke, vol. 2. 1”, Ed. Opitz, H. G. Berlin: De Gruyter, 1940. 49, 1, 95; Greece [Chr. ], Peloponnesos [various sources] document SEG 11, 810, 4; 1027 Procopius, De bellis, В, 11, 6; 7. Optatianus: Latin [other], Acta fratrum Arvalium document 64, 3; 67, 22; 67, 29; 69, 8; 69, 47; Optatiano: Late Antique Latin, Diehl, Inscr. Lat. Chr. Vet. I-II [ILCV] document 1874, 4; Optatus: Plutarchus Biogr. , Phil. , De sollertia animalium (959a-985c); Passio Perpetuae et Felicitatis 13, 1; Libanius Rhet. , Soph. , Orationes 1-64, 42, 33; 34, 8; 39, 2; 43, 6; Joannes Laurentius Lydus Hist. , De magistratibus populi Romani 232, 15; Zosimus Hist. , Historia nova 2, 40, 2, 5; Late Antique Latin, Diehl, Inscr. Lat. Chr. Vet. I-II [ILCV] document 2219, 2; Late Antique Latin, Diehl, Inscr. Lat. Chr. Vet. I-II [ILCV] document 3039. 233 хебрејског порекла који је бар у време раног хришћанства био даван деци која би се родила за време Ускрса. На натписима преовлађује облик са консонатском групом - sk уместо pasxãw < pãsxa.1028 Поред овог, забележен је и облик имена Paskas›now, као име епископа на листи екуменског сабора у Халкедону и код схоластика Евагрија.1029 Будући да не можемо сигурним примером поткрепити да је Paskçw топонимизован номинатив личног имена, свакако морамо узети у обзир и могућност да је име утврђења Paskçw исто што и Maskçw, утврђење забележено код Прокопија у дарданском списку. Можда је исто утврђење грешком двапут уписано зато што се налазило негде око границе двеју области, те да је један од облика искварен. Утврђење под именом Maskçw у Дарданији, помиње и Папазоглу у оддељку у коме говори о дарданској топономастици где преноси мишљење Дечева који везује име утврђења за место у Moesiae inferior под именом Maskiobr¤a и тумачи га као дачко. Осим тога бележи келтски по пореклу топоним Masca vicus (потврђен на једној меровиншкој монети)1030 и варијанте келтских личних имена Mascaius, Mascarus, Mascius као могућа основа топонима. Није искључено ни тумачење речи грчким посредством, према Хесихијевој глоси: mãskh: d¤kella (двозуба секира). ÖEdana, Lãghw, YÆsteon Ова три топонима у Прокопијевом списку о Македонији, поред тога што нису поменути у ниједном од нама познатих старих извора бар не на географском простору који разматрамо, нису досад лингвистички анализирани од истраживача и немају правих паралела. Једино је у речнику личних имена, по нама потпуно семантички неосновано, утврђење Lãghw које је поменуто у списку о Македонији везано за Хесихијеву глосу: [lagÆw· ı efiw tå éfrodÆsia katafrÆw].1031 Име утврђења Lãghw можда би смо најближе могли повезати са једним личним именом/ патронимом из хеленистичког периода Lçgow (RE Lãagow), које је и 1028 Late Antique Latin, Diehl, Inscr. Lat. Chr. Vet. I-II [ILCV] 592; 672, i; 1139B; 1407A, b; 1541; 2687B; 2835A, 3; 3061; 3062B, 2; 3280, 4; 3987, B, 4; 4146C, b; Late Antique Latin, Le Blant, Inscrs. chrét. Gaule [ICG] 483, 5; Late Antique Latin, Descombes, RICG XV, Viennoise du Nord , 189, 4; Late Antique Latin, Gauthier, RICG I, Trèves (Trier) 48(G48*), 2. 1029 Concilium universale Chalcedonense anno 451, 2, 1, 1, 65, 17; 65, 33; 78, 1; 114, 21 ect. ; Evagrius Scholasticus Scr. Eccl. , Historia ecclesiastica, 67, 20; 77, 8. 1030 Holder Altcelt. Sprach. II, 450. 1031 Pape-Benseler, Wörterbuch, 759. 234 епиграфски посведочено. 1032 Име Птолемеја Лага (Ptolema›on de toË Lãgou) пореклом из македонске области Еордаје или суседне Орестиде1033 је забележено и код старијих извора.1034 Ово име se tumaчи као *Lãagow ‘предводник народа’.1035 Неконтрахован облик потврђен је епиграфски.1036 Обзиром да у старомакедонском грчким аспиратама одговарају звучни оклузиви, могућа је веза имена утврђења Lãghw са гр. laxaίnv ‘копати’, при чему би се извело име које одговара значењу ‘јама, ров, јазбина’ или сл. Ово извођење би, свакако, семантички одговарало функцији једног утврђења. О утврђењу под именом ÖEdana имамо веома мало података. Ова графија која се јавља једино код Прокопија најближа је графији са удвојеним денталом ÖEddana. Тај град, осниван од феничанског стратега под именом ÉEdanÒw налази се према сведочанству Прокопијевог сувременика Стефана Бизантинца на обалама реке Еуфрат.1037 Такође могуће је и келтско порекло имена, будући да је у VI веку у Ирској посведочено женско име светице Edana/Medana. Могућа се чини и веза са ÉEdessa (Воден), што се традиционално изводи од фригијске речи βέδυ = wedu ‘вода’,1038 премда се и тај топоним понавља на тлу Месопотамије о чему поред осталих латинскиг, грчких 1032 Macedonia, SEG 1–41 35: 713NB. Makedonia; Amphipolis; Date: c 200p: κν μνήμης χάριν. Διονυσοφάνης ?? Ἀπολλωνίου ?? Λάγου πατὴρ καὶ Φιλού- δαντος Macedonia, SEG 1–41 35: 713, left, 4: καὶ Φιλού- δαντος Λάγου folium μήτηρ ἑαυτῶν 1033 Ово мишљење приозлази из сведочанства Стефана Бизантинца, Stephanus, Ethnica, 495, 10. 1034 Peloponnesos, IG V, 2 [Arkadia] 550, 0, 8 (V) [ἐπὶ] ἱερεῖ Ἁγησιστράτωι Πανός 308 a?. [θ]εός. Λυκαιονῖκαι· συνωρίδι Λᾶγος Πτολεμαίου Μακεδών, πωλικῶι τεθρίππωι Δαμό- λυτος Ἀλεξιμένεος Ἀλεῖος, ; Arrian: I, 24; II, 12; III, 5, 6 25, 27; IV, 8, 15, 24; V, 13, 24; VI, 9, 22, 28, 30; VII, 4; Curtius, IX, 8; Diodorus, XVII, 61, 99. 1035 O. Hoffmann, Die Makedonen: ihre Sprache und ihr Folkstum, Göttingen 1906, 154. 1036 Delos, I. Délos 3-5 [ID 1400-2879] document 1769, 7; Rhodes and Rhodian Peraia, IG XII, 1 [Rhodes] document 144, 2; Ionia, Miletos document 244, NB. Milet I 7, 244; Egypt, Sammelbuch 1-18 [SB] (not in SEG) document 5: 8066, I, 26. 1037 Stephanus, Ethnica, 260, 16. 1038 D. Detschew, Die thrakischen Sprachreste, Wien 1957, 165. 235 и арапских извора сведочи и Прокопије у свим својим делима, као и његов савременик Стефан Бизантинац.1039 Треће утврђење које се код Прокопија јавља под именом YÆsteon очито је да се налази у акузативу једнине и заједно са осталим примерима грчког акузатива убраја се у групи имена утврђења са наставком -on, од којих су већина neutra латинског или грчког порекла, као: ÉAdriãnion, ÖArzon, ÖAlaron, GentianÒn.1040 Овом графијом утврђење се јавља једино код Прокопија. Врло је вероватно да се у основи имена утврђења налази име Y°stiow, које је познато као име митског владара Плеурона у Ајтолији,1041 као и македонског митског краља,1042 а још и као старо име реке ÉAxel≈ow.1043 Топоним који је повезан са овом претпостављеном основом имена нашег утврђења не налази се географски у Македонији. Реч је о топониму Yestie›w који од књижевних извора помиње једино Полибије.1044 Најпоузданији облик имена Yesstia¤ забележен је на листи теородоха.1045 Топоним је локализиран код места Влохос (EÈloxÒw) где се налазе остаци акропоља и градских бедема.1046 И поред чињенице да је ова идентификација географски далеко од територије Македоније, потребно је напоменути да се и друга утврђења у Прокопијевом списку о Македонији заправо налазе у Епиру или Тесалији. Ваљало би напоменути да у грчком постоји ономастичка основа yest- од глагола y°ssasyai ‘молити’,1047 али проблем да се YÆsteon изведе одатле ствара писање са “етом”, а не “епсилоном” у корену.1048 Ову етимологију би могли сматрати вероватном уколико допустимо мешање кратког и дугог вокала код Прокопија, што није немогуће. 1039 Procopius, De aedificiis, II, vii, 2; Histora arcana, XVIII, 38, 1; De Bellis, I, 17, 24; II, 12, 6; II, 12, 19 etc.; Stephanus, Ethnica: “ÖEdessa, pÒliw Sur¤aw. diå tØn t«n Ídãtvn =Êmhn oÏtv klhye›sa.” épÚ t∞w §n Makedon¤&.” 1040 Beševliev, Zur Deuting der Kastelnamen, 47. 1041 Strabo, Geographica, X, 461, 466; Apollod. , I, 7, 7; 8, 2ff; Ovid. Metam. VIII, 304ff. 1042 Diodorus, Bibliotheca Historica, VII, fr. 17. 1043 Ps. -Plut. De Fluviis XXII, 1. 1044 Polybius, Historiae, V, 7, 7. 1045 BCH col. IV, 75, 1921. 1046 Woodhouse, Aetolia. , 85 ff. 189. 173 f. ; RE 11 Bd. 06A. 1, 183. 1047 Frisk, GEW I, 668. 1048 На примеру утврђења можда можемо рачунати на мешање “епилона” и “ете” код Прокопија. 236 Обновљена утврђења у Тесалији Прокопије обновљена утврђења у Тесалији (седам на броју) наводи у посебном каталогу, одмах након оних којих је поменуо у списку о Македонији. ÉAnene≈yh ka‹ §p‹ Yessal¤aw froÊria tãde· ÉAlk≈n. LÒssonow. GerontikÆ. P°rbula. Kerkin°ou. SkidreoËw. Frãkellan. Од набројаних утврђења на терену са сигурношћу се могу локализовати једино два о којима налазимо податке и у другим изворима. Преосталих пет утврђења нису идентификована на терену, и то пре свега због уникатне графије и вероватне погрешке у писању/преписивању, као и због недостатка паралелних извора или епиграфских података.1049 Када су ова обновљена утврђења у Тесалији у питању, највероватније је реч о веома малим утврђењима - подигнутим каменим кулама у средишту четвороугаоне или кружне површине, опкољене бедемом, која служе као прибежиште становништву из околних насеља у случају великих опасности. Ова утврђења која претстављају део одбрамбеног низа простирала су се од саме обале мора, преко шума и долина, најчешће на стратешким прелазима, све до врхова тесалијских планина, чувајући сваки, па и најмањи употребљиви улаз у Тесалију.1050 Будући да су у посебној листи наведена само обновљена утврђења, можемо закључити да су и она старијег датума, као и топоними из Тесалије набројани у почетку IV књиге. 1049 Као неидентификована и поменута једино код Прокопија су ова пет утврђења забележена и у TIB I, Koder-Hilt, Hellas und Thessalia, Wien, 1991. ; Слично и Henry-Perrin, Procope de de Césarée les Édifices Livre IV, 188. 1050 Опширније у : E. Gibbon, The history of the decline and fall of the Roman empire, Vol. III, B. F. Frencх, 1930, 26. 237 О имену утврђења Frãkellan једино можемо сигурно рећи да се налази у грчком акузативу једнине, као што је већ уочио Бешевлиев.1051 У недостатку других података, будући да је реч о имену утврђења, можемо само претпоставити да је име етимолошки везано за грчки глагол frãssv са значењем: ‘затварам, ограђујем, обзидавам, штитим, чувам, утврђујем, окопавам’. Са овим глаголом је везана још једна реч која је забележена код Прокопија, у истом делу О грађевинама, а то је технички термин frãkthn који има значење ‘брана, насип’ и чији је синоним реч ér¤da. Мартина Анри- Перен је у својој докторској тези посвећеној Прокопијевим топонимима изнела мишљење да би било сумњиво доводити у везу Прокопијево утврђење SkidreoËw са топонимом Scydra који помиње римски аутор Плиније.1052 Ипак, сматрамо да ово повезивање није без основе, иако нам није јасно зашто се Перенова задржала само на Плинију, а не и на остале изворе које помињу топониме са варијантама графије у основи Skidr-/Skudr-. Наиме, код самог Прокопија, поред наведеног утврђења, поменуто је и утврђење под именом Skudr°on pÒliw у листи обновљених утврђења у Епиру. О овом утврђењу Бешевлиев износи мишљење да се ради, у односу на порекло, о грчком имену, с чиме се не бисмо могли у потпуности сложити.1053 Варијанта имена са i забележена је и у другим изворима. Код Херодота налазимо Скидрон (Sk¤dron), као колонију Сибарићана у покрајини Луканији на југу Апенинског полуострва.1054 Помиње је и Стефана Бизантинац у VI веку као град у Италији.1055 Град Скидра (SkÊdra) није поменут само код Плинија, него и код Клаудија Птолемеја (као град у Ематији) и Стефана Бизантинца, који се позива на старијег Теагена, као град у Македонији.1056 Осим тога, епиграфски је посведочен код места 1051 Beševliev, Zur Deutung der Kastelnamen, 47. 1052 Henry-Perrin, Procope de de Césarée les Édifices Livre IV, 188. 1053 Beševliev, Zur Deutung der Kastellnamen, 48. 1054 Herodotus, Historiae, VI, 21, 2: PayoËsi d¢ taËta Milhs¤oisi prÚw Pers°vn oÈk ép°dosan tØn ımo¤hn Subar›tai, oi LçÒn te ka‹ Sk¤dron o‡keon t∞w pÒliow épesterhm°noi· 1055 Stephanus, Ethnica, 575, 1: Sk¤drow, pÒliw ÉItal¤aw. tÚ §ynikÚn SkidranÒw, …w LÊkow §n t“ per‹ ÉAlejãndrou. 1056 Ptolemaius Claudius, Geographia, III, 12, 36: ÉHmay¤aw EÈrvpÒw mz g m g TÊrissa mz ly g ib SkÊdra mz go m g M¤eza mh ly d KÊrrow mh ˚ m go ÉIdom°nh mh m g Stephanus, Ethnica, 578, 8: 238 Арсени, где је забележен и етникон.1057 Хамонд са Скидром, као дијалекатску варијанту, везује и Скодру = Скадар (SkÒdra ).1058 Што се тиче Скадра, ту у корену треба претпоставити кратко “y”: Skŭdr-.1059 Овде треба поменути још једну варијанту имена која је забележена код Страбона, без иницијалног сибиланта KÊdrai којом је означен бригијски град у Деуриопу.1060 Дериват овог имена је и топоним Кидрара (KÊdrara ) који помиње Херодот као град на граници Фригије и Лидије.1061 Мишљење SkÊdra, MakedonikØ pÒliw, …w Yeag°nhw §n Makedoniko›w. tÚ §ynikÚn Skudra›ow. 1057 M. Delacoulonche, Memoire sur le berceau de la puissance macedonienne. Archives de missions scientifiques 8, 1867. SEG 24, 530: éllÒgrafon »n∞w Ùn- Òmatow N¤khw t<∞>- w LÊkou Skuda¤ou· §- pr¤ato parå Metoerãs- ou(?) éndrÚw Skudra¤ou metå kur¤ou ÑIpp¤ou Skudra¤ou ped¤on Ù- nÒmati N¤khn, ⁄ V ∑ <ˆ>nm NIKHNVVH|NVM Duof≈nh, Make- donik∞w tim∞w érg- ur¤ou ie· ka‹ ên tiw ku- ri≈terow fanª toË pro- gegram°nou koras¤ou μ m°rouw inÒw, tÒte tØn timØn dipl∞n §p[l]- ÆrvTOLsen(?) §plÆrvsen TI to<Ë> LÊko- u r¤ou UDERO`IOU· §g°neto §- n SkÊdr&· ÇS tÚ prÒstim- on. . . 24, 524: [– – – – – – – – – – – – – – – –]u`kt`ou Skudra›ow, M°nvn 1058 Ptolemaius Claudius, Geographia, II, 16, 7: SkÒdra me ma Клаудиј Птолемеј је помиње међу градовима у унутрашњости Далмације. Помиње је и Полибије, (Полѕбиус, Хисториае, XXVIII, 8, 4), затим Дион Касиј, (Cassius Dio, Historiae Romanae, 300, 3), Apijan (Appianus, Bellum civile, V, 7, 65) и Зонара (Zonaras, Epitome historiarum, II, 319, 14). 1059 I. Druidanov, Probleme der Ortsnamenforschung und der historischen Geographie der Balkanländer, Academie Bulgare des sciences, Actes du XIe Congrès international des sciences onomastiques, Софиа 1974, 273 - 280, 276. 1060 Strabo, Geographica, VII, 7, 9: PrÒteron m¢n oÔn ka‹ pÒleiw ∑san §n to›w ¶ynesi toÊtoiw· tr¤poliw goËn ≤ Pelagon¤a §l°geto, ∏w ka‹ ÖAzvrow ∑n, ka‹ §p‹ t“ ÉEr¤gvni pçsai afl t«n DeuriÒpvn pÒleiw ’khnto, œn tÚ Bruãnion ka‹ ÉAlalkomena‹ ka‹ StÊbara· KÊdrai d¢ BrÊgvn, Afig¤nion d¢ Tumfa¤vn, ˜moron Afiyik¤& ka‹ Tr¤kk˙· Stephanus, Ethnica, 390, 11: KÊdrai, pÒliw t«n DeuriÒpvn. Strãbvn •bdÒm˙. 1061 Herodotus, Historiae, VII, 30, 2: ÉEk d¢ Koloss°vn ı stratÚw ırm≈menow §p‹ toÁw oÎrouw t«n Frug«n te ka‹ Lud«n ép¤keto §w KÊdrara pÒlin, ¶nya stÆlh katapephgu›a, staye›sa d¢ ÍpÚ Kro¤sou, katamhnÊei diå grammãtvn toÁw oÎrouw. 239 Хамонда, у односу на поменута имена, је да су све оне заправо варијанте фригијског имена места.1062 Сматрамо да његовим примерима можемо придодати и примере са варијантом графије Skidr које смо поменули, посведоченим топонимом Скидрон код Херодота који је потврђено малоазијског порекла (Сибарида је колонија Милета у М. Азији), тако да постоји могућност да се и Прокопијево утврђење SkidreoËw уброји у топониме које имају фригијско/бригијско порекло. У списку обновљених утврђења у Тесалији још једно загонетно име је име утврђења GerontikÆ. У недостатку других писаних сведочанства можемо само претпоставити порекло имена. Име утврђења је највероватније дериват од именице грчког порекла g°rvn, ontow ‘стар’, супастантив. ‘старац’ са сачуваном групом -nt доданој на основи. Придев женског рода gerontikÆ ‘старачка’ је настао додавањем веома продуктивног придевског суфикса -ikow.1063 У функцији имена места је у номинативу једнине, а поред себе подразумева изостављено froÊrion. LÒssonow Топоним који је код Прокопија забележен у лику LÒssonow, посведочен је код старијих аутора различитом графијом: ÉOloossÒn ÉOlooss∆n, ÉOloss∆n. У архајским и класичним изворима није забележен као град (pÒliw),1064 али претпоставља се да је већ тада имао овај статус, јер је забележено да је у IV веку ковао новац.1065 Хомер му додаје епитет ‘бео’, како касније објашњава и Страбон због светле боје глине која прекрива тло на коме се налази.1066 Географ Страбон га описује као град у области Перабеија,1067 док га аутор из VI века Стефан Бизантинац бележи као град у Магнезији, вероватно 1062 Hammond, A History of Macedonia I, 414. 1063 Упореди пример SoÊrikon (IV, iv, 3), обновљено утврђење у Дарданији. 1064 Homerus, Ilias, II, 739: Oi d' ÖArgissan ¶xon ka‹ Gurt≈nhn §n°monto, ÖOryhn ÉHl≈nhn te pÒlin t' ÉOloossÒna leukÆn, t«n aÔy' ≤gemÒneue meneptÒlemow Polupo¤thw uflÚw PeiriyÒoio tÚn éyãnatow t°keto ZeÊw· Lykophron, Trag. , Alexandra, 906: œn ofl m¢n Afig≈neian êylioi pãtran poyoËntew, ofl d' ÉEx›non, ofl d¢ T¤taron âIrÒn te ka‹ Trhx›na ka‹ PerraibikØn GÒnnon Fãlannãn t' ±d' ÉOlossÒnvn gÊaw ka‹ Kastana¤an, ékt°riston §n p°traiw afi«na kvkÊsousin ±lokism°noi. 1065 E. Babelon, Traite des monnaies grecques et romaines , Vol. II, 4, Paris 1885, 327-8. 1066 Упореди и податке које даје Лик у свом путопису: W. M. Leake, Travels in northern Greece, Vol. III, Rodwell, London, 1835, 345. Говорећи о положају града даје податак да је град подељен на два дела брзим потоком који пролази на средини. Две јаруге које се могу приметити на терену, као и више мањих бујица, иамју бели састав нанос, због чега је и град од давнина добио епитет “ бео”. 1067 Strabo, Geographica: 9, 5, 19 “Ka‹ ÉOloss∆n d¢ leukØ prosagoreuye›sa épÚ toË leukãrgilow e‰nai, ka‹ ÉHl≈nh Perraibika‹ pÒleiw, ka‹ GÒnnow. ≤ d' ÉHl≈nh met°bale toÎnoma Leim≈nh metonomasye›sa· kat°skaptai d¢ nËn· êmfv d' ÍpÚ t“ ÉOlÊmpƒ ke›ntai oÈ polÁ êpvyen toË EÈr≈pou potamoË, ˘n ı poihtØw TitarÆsion kale› ” 240 мешајући га са магнезијским топонимом Олизон (ÉOliz≈n), који смешта у Тесалију.1068 У старијим изворима потврђен је стратешки положај насеља које се налази на месту близу раскршћа путева из Западне и Источне Македоније преко прелаза Волустана и Петра, са запада Тесалијске равнице, и из Ларисе, са истока. Измењеном графијом LÒssonow, највероватније искривљеном верзијом старије, забележен је у периоду касне антике једино код Прокопија, при чему нас аутор обавештава о Јустинијановом обнављању бедема насеља.1069 Прокопијево сведочанство, писање Страбона и Ликофрона, као и откриће миљоказа из претхришћанског периода потврђују постојање насеља пре византијског доба. Ново име града ÉElass≈n први пут је забележено код Јевстатија Солунског и према његовом виђењу оно претставља облик који је употребљен уместо варварске варијанте Олосон ÉOlooss∆n.1070 Код визанатијског писца Кантакузена налазимо податак да је Еласон забележен као froÊrion, заједно са још три утврђења, накратко потпао под власт Јована Епирског.1071 У 18 нотицији, из времена Андроника Трећег, забележен је као архиепископија, а исто је потврђено и у 21 нотицији.1072 Утврђење које описује Прокопије налази се на једном брду северозападно од данашњег града Еласона који се налази на путу од Ларисе према Македонији. Изнад 1068 Stephanus, Ethnica, 490, 11: ÉOlooss≈n, pÒliw Magnhs¤aw. ÜOmhrow pÒlin t' ÉOloossÒna leukÆnî. ofl pol›tai ÉOloossÒnioi ka‹ ÉOloosson¤hyen §p¤rrhma. “ 498, 15: ÉOliz≈n, pÒliw Yettal¤aw. ÑEkata›ow EÈr≈p˙. kl¤netai 1069 Код осталих извора из VI века С. Бизантинца и Хесихија забележен је јединственом графијом ÉOlooss≈n. Hesychius, Lexicon, 622, 1: ÉOlooss≈n· pÒliw Yessal¤aw (B 739) 1070 Eustathius, Commentarii ad Homeri Iliadem, Vol. 1, 520. ÑH d¢ ÉOlooss∆n ≤ ka‹ LeukÆ prosagoreuye›sa, …w prÚ Ùl¤gou e‡rhtai, diå tÚ leukãrgilow katå tÚn Gevgrãfon e‰nai, PerraibikÆ, fhs¤, ka‹ aÈtØ …w ka‹ ≤ GÒnnow, ∏w ka‹ LukÒfrvn m°mnhtai, prÚw t“ ÉOlÊmpƒ keim°nh, …w ka‹ ≤ prorrhye›sa ÉHl≈nh· ı d¢ to›w ÉEyniko›w §ndiatr¤caw Magnhs¤aw pÒlin l°gei aÈtÆn. doke› d¢ fulãssein ka‹ nËn tØn kl∞sin parafyeirom°nh barbarik«w. ‡svw går aÏth §st‹n ≤ êrti legom°nh ÉElass≈n. (v. 741 1071 Joannes VI Cantacuzenus, Historiae, I, 474, 2: StagoÁw d¢ ka‹ Tr¤kala ka‹ Fanãrion ka‹ Damãsin ka‹ ÉElas«na, ì ÍpÚ GabrihlÒpoulon §t°loun, ka‹ ßtera froÊriã tina ı t∞w ÉAkarnan¤aw êrxvn ı despÒthw ÉIvãnnhw ı doÁj fyãsaw parestÆsato ımolog¤&. ka‹ katasx∆n froura›w, §pan∞ly- en efiw ÉAkarnan¤an. 1072 Darrouzès, Notitiae episcopatuum, 18, 158: kw' ≤ ÉElass≈n 21, 82: e' ≤ ÉElass«n 241 старог бедема античког Олосона, распознаје се делимично и бедем који је подигнут у време Јустинијана са циљем да појача одмбрамбену способност старог.1073 Према мишљењу Мартине Анри - Перен, име Прокопијевог утврђења налази се у генитиву.1074 Потврду њеног мишљења налазимо код Херодијана.1075 Очито је да се ради о искривљеном облику, будући да недостаје иницијални вокал који је саставни део имена и у старијој (ÉOlooss∆n) и у новијој графији (ÉElass≈n). Удвојени сибилант је опстао и код Прокопија. Сведочење Јевстатија Солунског да је ново име ÉElass≈n замена за варварску варијанту имена која је била у употреби пре тога представља још једну потврду да се ради о негрчком, по свом пореклу, облику имена. И само помињање код Хомера, заједно са осталим веома старим топонимима, као и локација топонима у Перабији оставља отворену могућност да се ради о старој, предгрчкој основи. Удвојена сигма -ss која је део имена, као и завршетак на -vn указују на могући утицај фригијског. Промена иницијалног вокала је можда резултат дијалектне варијанте. Првобитно име ÉOlooss∆n, које би могло (како смо видели) бити како грчког, тако и негрчког порекла нема никакве везе са §laxÊw ‘мањи, незнатнији, слабији лошији’. Нови облик ÉElass≈n је очито модификован паретимологијом према компаративу §lãssvn. Код Прокопија је забележен облик у коме је изостављен иницијални вокал. Будући да су сви остали извори забележили графије са варијантом o/e, можемо претпоставити или да је реч о ортографској погрешци, или, што је вероватније, да Прокопијев лик LÒssonow претпоставља декомпозицију члана: ÉOloss∆n схваћено као ı Loss∆n. Kerkin°ou Прокопијево утврђење под именом Kerkin°ou које је забележено међу обновљеним утврђењима у Тесалији локализовано је од истраживача код данашњег места Кастрион на северној обали некадашњег језера Боибе.1076 Насеље под именом Кастри је средњевековно, али истраживач Јанопулос је открио једно до тада непознато 1073 M. G. Soteriou, „ÑH pr≈imow palaiolÒgeiow anag°nnhsiw eiw taw x≈raw kai taw nÆsouw thw Ellãdow katã ton13on ai≈na (p¤n.48/64)“, Delt¤on t∞w Xristianik∞w ÉArxilogik∞w ÑEtaire¤aw, 1964-1965, 257-276, 271-273. 1074 Henry-Perrin, Procope de de Césarée les Édifices Livre IV, 188, нап. 376. 1075 Aelius Herodianus, st Pseudo-Herodianus, Partitiones, 229, 4: “Tå efiw vn lÆgonta ÙjÊtona yhlukå, diå toË o mikroË kl¤nontai· oÂon· trug∆n, trugÒnow· éhdÒnow· GorgÒnow· stagÒnow· lagÒnow· siagÒnow· xiÒnow· yhlamÒnow· émazÒnow· XalkhdÒnow· XarkhdÒnow· ka‹ ÉOlossÒnow· findikti«now d¢ m°ga. ” 1076 TIB I, 184. . 242 античко насеље са бедемом од великих камених плоча између Кукураве и Каливије на обали језера. Он је сматрао да се ради о утврђењу које под именом Керкинеон помиње Прокопије и које је у познијем периоду познато под именом Кастри.1077 У попису архаичних и класичних градова овај топоним је сврстан у прехеленистичка насеља која нису потврђена као градови (pÒleiw) у Тесалији.1078 Топоним је посведочен и код једног римског писца, а то је историчар Тит Ливије, који нас обавештава да је то утврђење, које је обезбеђивало заштиту свих насеља која су се налазила у околини језера Боибе и које он бележи под именом Cercinium, око 199 год. пре Христа било освојено и спаљено од Етолаца у улози римских савезника.1079 Иако Ливијев тескт не пружа прецизне податке о положају места, разумно је претпоставити да се налазило недалеко од равнице Дотион која се протеже у Источној Тесалији, јужно од планине Оса.1080 Средњевековни градић Кастри је посведочен код византијског писца Кантакузена, где је поменут у вези са освајањем солунског намесника Михајла Мономаха.1081 Према његовом сведочењу, у овој операцији у 1332 години је Кастрион освојен заједно са Волосом и Ликостомионом.1082 Топоним Керкинион посведочен је и епиграфски.1083 Утврђење се у Прокопијевом списку налази у генетиву једнине, свакако са изостављеном именицом froÊrion поред себе.1084 Имена од исте основе срећу се и другде. У античким изворима су забележени: Kerk¤nh, планина у Македонији на граници Синта и Пеонаца коју 1077 A. Philippson, Die griechischen Landschaften; eine Landeskunde, Volume I, Frankfurt am Mein, Klostermann, 1950, 235; Gianopoulos N., „ÉEpiskopiko‹ katãlogoi Yettal¤aw”, ÉEpethr‹w ParnassoË XI (1915), 204. 1078 M. H. Hansen-Nielsen T. H., An Inventory of archaic and classical poleis, Oxford University Press, 2004, 689. 1079 T. Livius, Ab Urbe Condita, XXXI, 41, 1-4: “et Amynandro rege Athamanum adiuncto profecti Cercinium obsedere. clauserant portas, incertum ui an uoluntate, quia regium habebant praesidium; ceterum intra paucos dies captum est Cercinium atque incensum; ” 1080 Henry-Perrin, Procope de de Césarée les Édifices Livre IV , 188. 1081 Joannes VI Cantacuzenus, Historiae, I, 473, 21: ka‹ eÂle tÒn te GÒlon ka‹ Kastr‹n ka‹ LukÒstomon pol¤smata aÈt∞w. 1082 Б. Ферјанчић, Тесалија у III и IV веку, Византолошки институт САНУ, Посебна издања, књига 15, Београд, 1974, 191 1083 IG IX, 1(2): 1-3 [Aitolia, Akarnania, Lokrida], 1: 188, 10: “. . §k toË ÉElip°ow §n tÚ n°mow tÚ êgon §n tån ÖA[mpe]lon, épÚ tçw ÉAmp°lou katå t«n êkrvn §p‹ tÚ ÜUpaton, épÚ v toË ÑUpãtou §n tÚn Kerkin∞, épÚ toË Kerkin°ow” Thessaly, IG IX, 2: [épÚ] Luk`¤ou toË ÉAr¤stonvnow ÉAr¤stvnow ÉAyhna‹w Tarous¤nou· épÚ Kerk¤[n]ou toË Panpol°m[ou] ÑArmon¤xa Stefãnou· épÚ ÉAyhnãdou toË [– –] 1084 Beševliev, Zur Deutung der Kastellnamen, 44. 243 помиње Тукидид (Hist. II,98,1), Kerkin¤tiw, језеро у Македонији које помињу Тукидид (Hist. IV, 108,1), Мела (II, 30,6) и Аријан (Alexandri anabasis I,11,3), са истом графијом је забележена и лука у Скитији од Аријана (Periplus Ponti Euxini, XIX, 5,4), острво K°rkinna и мало оство Kerkin›tiw је поменуто од Страбона (XVII, 3,16), а велико острво помиње и Клаудиј Птолемеј (IV, 3,45), Диодор Сицилијски помиње град у Либији K°rkina (V, 12,4), а помиње га и Плутарх (Dion, XXV,7,3). Мајер је на примеру имена острва Керкира покушао објаснити основу *kerk асимилацијом илирског *perkʷos > *kʷerkʷos (а затим даље асимилирано kʷ > k) до какве је дошло у латинском quercus (храст).1085 Крае с правом сматра ово мишљење несигурним.1086 О овој основи писао је и В. Георгиев, такође доводећи у питање њено илирско порекло.1087 Највероватније порекло имена Прокопијевог утврђења лежи у грч. k°rkow ‘реп’, можда преко неког зоонима (одатле се изводе називи за скакавца, јастреба, петла).1088 Према Шантрену етимологија речи је непоуздана.1089 Фриск, који као и Шантрен сматра да је првобитно значење речи k°rkow вероватно ‘штап, прут’, али да је непознатог порекла. Остале покушаје објашњења треба узети са великом резервом. Потврда да порекло овог имена требамо тражити у грчом језику је и мишљење Масона који налази да је лично име Kerk›now, потврђено у Аполонији и Дирахију, насупрот повезивањем са илирским, грчког порекла, дериват од основе kerk.1090 1085 A. Mayer, „Zwei Inselnamen in der Adria, I. Kerkyra, II Pharos“, Zeitschrift für vergleichende Sprachforchung auf dem Gebiete der indogermanischen Sprachen, Vol. 70/1-2, 1952, нап. 76. 1086 H. Krahe, Sprache und Vorzeit. Europäische Vorgeschichte nach dem Zeugnis der Sprache, Heidelberg 1954, 69. 1087 V. Georgiev, Illyr. (?) kerk ‘Waldgebirge’, Cercetări de lingvistică, Volume 3, Editura Academiei Române, 1958, supliment (paru en 1962), 187-188. 1088 Frisk, GEW I, 830. 1089 Chantrainne, Dictionnaire, 519. 1090 O. Masson, „Quelques noms Illyriens in L’Illyrie méridionale et l’Epire dans Antiquité, “ P. Cabanes, Actes du Colloque international de Clermont-Ferrand, 22-25 octobre 1984, 116. 244 Закључне напомене Топономастика је интердисциплинарна, у својој основи неспорно лингвистичка дисциплина, која задире у више језика који су се говорили на одређеној територији и остављале траг у топонимији. Уједно, она је тесно везана са другим научним дисциплинама, међу којима су географија и историја најзначајније, а такође је нераздвојно везана са археологијом, социологијом, историјом религије и другим научним областима које су често кључне за тумачење једног имена. Ове чињенице су се потврдиле и у нашим језичким испитивањима Прокопијевих топонима у Македонији и Терсалији. У оквиру наших истраживања задржали смо се на ограниченим географским просторима Македоније и Тесалије, јер важи мишљење да су групна испитивања, у оквиру једне области, методолошки правилнија. Такође, потрудили смо се да наша лингвистичка истраживања радимо са пуним уважавањем историјске традиције и свих осталих етничких, религиозних, еконмских, и осталих чинилаца. Топоними који су били предмет нашег истраживања су, као и у осталим географским подручјима, углавном засновани на истим топономастичким принципима. Већина њих настали су из практичних разлога за ориентацију човека у простору, увек и свуда семантички везани или са физичко - географском средином или са животом и радом људи који живе на одређеном простору. Чињеница да се, нарочито у списку за Македонију, ради о утврђењима која су део већег фортификацијског одбрамбеног система који је био подигнут и пре владавине, а нарочито у време Јустинијана, нашла је свој одраз у именима које смо обрађивали. Градови у Теслији, нарочито они који нису изложени у списку су углавном старијег датума, што је доказано анализом њихових имена. У групи утврђења која су евидентно добила име према физичко географским карактеристикама терена свакако спадају: Аулон, микротопоним грчког језичког порекла. Овај апелатив који означава уску долину, клисуру, кланац налази се као име на више места на грчкој територији, међу којима је и долина којом се језеро Волви излива у Стримонски залив. Други топоним који природно припада овој групи био би Xãradrow, од xarãdra/ xãradrow са значењем: ‘суво корито планинске бујице (вододерине), брзак који лети пресушује, текућом водом издлабљени кланац, клисура, јаруга’, који према етимолошким речницима потичу од именице x°radow, са значењем ‘стена, шљунак, нанос’. Чини нам се да овде семантички припада и име једног другог 245 утврђења, код Прокопија у лику Kãlarnow, чији први део имена несумњиво потиче од индоевропске основе *kwa-l ‘удубљење, водни канал, прокоп’. У другом делу се вероватно налази предгрчка супстратна основа *arna која према мишљењу Ван Хервердена има значење opidum sive arx. Прокопијев облик PleurÒn је неутрум о-основе једнак апелативу ‘бок, страна’. Ако узмемо у обзир семантику имена (pleura¤ “бокови планине”), према којој оно припада у групи тзв. природних имена, а у подгрупи имена којима се изражава изглед места, можемо слободно претпоставити да се оно може наћи и на сасвим другом месту у Македонији и да није везано за топоним у Етолији о коме сведоче други извори. Име веома старог града код Прокопија забележеног у лику GÒmfoi такође је највероватније везано за јединствену конфигурацију терена, тачније, мотивисано је његовим специфичним положајем на брду које се данас зове Епископи. Од понуђених различитих значења сматрамо да би за име нашег утврђења значење клин једино одговарало и то у конкретном случају као опис конфигурације терена на коме се налази. Симеонидисова етимологија, према којој Tr¤kala води порекло од придева Trikãrh(a)non (ˆrow) или Trikãrana (ˆrh), са значењем гора/ горе са три врха, које одговара конфигурацији терена, односно представља прикладну ознаку за врхове планине Касије где се налазио град чини се најприхватљивија кад је у питању тумачење имена овог тесалског града. Град се назвао Trikãranow pÒliw или једноставно Trikãrana, облик се поступно скратио у Trikãra, а онда се путем дисимилације (rr>rl) дошло до имена Tr¤kala. У овој групи имена би можда могло да се помене и име старог тесласког града који је код Прокопија забележен као Fãrsalow. Порекло његовог имена према нашем мишљењу би најприхватљивије било везати уз значење које наводи Хесихије који за fãrsow, поред објашњења део, комад, одломак, уноси и тумачење шиљак храма или краљевски двор налик на торањ и крајњи горњи део, рт, главица, врх. Ова тумачења савршено одговарају положају града Фарсала. Наиме, овај град у Тесалији се одликује доминантним утврђењем (стрмим и високо постављеним), са изузетном, стратегијском позицијом над околним тереном и одличним одбрамбеним могућностима. Прокопијев топоним ÉExina›ow који се налазио у близини обале Малијског залива највероватније се може везати са именицом мушкога рода §x›now ‘јеж, морски јеж’. Сматрамо да се у овом случају именовање објашњава топономастичком метафором. Будући да се град није 246 налазио на самој обали, већ у њеној непосредној близини, вероватније је да тако прозвао због конфигурације терена, т. ј. због стрме позиције коју заузима. Доказ да мочварна/блатна подручја нису реткост у овом делу Балканског Полуострва су неколико имена утврђења која се налазе у списку за Македонију. То је случај са именима BÒlbow, BÒrborow, Limnaa¤. За утврђење под именом BÒlbow најприхватљивија би била етимологија коју предлаже Дуриданов према којој се име изводи од основе *balva (лит. balà, ‘бара, мочвара’, латв. bala ‘глинена долина’), pl. balas ‘лоше, мокро тло’, са напоменом да би можда било исправније да основу коју он сматра трачком определимо као предгрчку. Име које налазимо код Прокопија у нешто измењеном гласовном лику Bourbo≈dhn такође спада у групи имена грчког порекла која означавају структуру терена на коме се налазе. Име се изводи од придева borbor≈dhw, са завршетком -≈dhw који речима у којима се налази даје значење “сличан, налик на”, са променом o > ou извршеном већ у VI веку н. е и са изостављањем другога r било путем дисимилације, било омашком при записивању. Овде би се могло сместити име утврђења Limnaa¤, које се изводи од грчке именице l¤mnh, ≤. ‘устајала вода, бара, море, каљуга’ од првобитног leim≈n, -≈now, ı, са основним значењем ‘влажно место’. И једно наоко сложено име, LimnhdÆrion би се могло семантички приклонити овој групи. У овом случају би ваљало допустити да су посреди два различита топонима грешком стопљена у један *L¤mnh i DÆrion. Вероватно је због тога овај пример код Бешевлиева поменут међу примерима ‘изузетних случајева’. Идентификација на терену је непознатаали на основу значења речи од којих је настало сложено име, али и у случају да се радио посебним топонимима, можемо закључити да се свакако ради о топониму/утврђењу који је добио име према физичким/географским карактеристикама терена на коме се налази и да је свакакоу вези са неким од језера која су бројна на територији Македоније. По питању образовања, у Прокопијевој топономастици забележеној на подручју Македоније и Тесалије сасвим природно и неизоставно налазе се и једна веома продуктивна група, а то су имена грчког порекла у чијем се другом делу налази именица pÒliw. Ту спада познати и стари град Neãpoliw, чије је име сачињено од придева n°a и именице pÒliw. Име другог града MetrÒpoliw је сложено, састављено од именице mÆthr ‘мајка’ i pÒliw ‘град’. У антици је ово сложено име широко употребљавано и распрострањено. У позној антици је обично овим термином означаван 247 главни град епархије, у коме је било и седиште митрополита. Прокопијево утврђење DioklhtianoÊpoliw носи сложено име, свакако везано за когномен римског императора Диоклецијана у генитиву једнине уз именицу pÒliw - Диоклецијанов град. KentauropÒliw је још једно име Прокопијевог утврђења у чијем се другом делу налази именица pÒliw, поменуто у делу где су описани тесалски топоними. Први део овог сложеног имена је везан за Кентауре (K°ntauroi), дивље становнике планина и шума. Према мишљењу Шантрена и Фриска, етимологија имена је непозната, при чему овај други сматра да је највероватније реч о речи страног порекла. Код Прокопија налазимо топониме у чијој се основи налазе различита лична имена. Један од њих је Деметријада, град у Тесалији поменут у Прокопијевим О грађевинама. Страбоновим сведочанством је потврђено да је добила име према личном имену једног од Александрових дијадоха, Деметрију Полиоркету, који ју је основао. Име града у својој основи садржи лично лиме DhmÆtriow које је по свом пореклу грчко и према мишљењу Татакија спада у такозвана имена панхеленске дистрибуције. Име је теофорно и представља придевски облик изведен од имена богиње Деметре. DhmÆthr је заправо име грчке богиње плодности и мајке-заштитнице житних поља. Прокопије име града Касандреје пише двојако: Kasandr¤an u De aedificiis i Kassãndreian De bellis. Код осталих аутора је углавном забележена као Kasãndreia, понекад са удвојеним сибилантом. Топоним је изведен од антропонима Kãs(s)androw који је мушка варијанта старог женског имена Kassãndra и непознатог је порекла. Друго име утврђења које је забележено код Прокопија је именица средњега рода ÉArtem¤sion са значењем храм или место посвећено богињи Артемиди. Као и већина теонима, и име Артемиде је веома компликовано за тумачење, понајвише због комплексности функција које божанство врши и мноштва епитета које се током времена придодају њеном имену, као и због потешкоћа да се утврде првобитне функције божанства. Из свих ових разлога, покушаји да се изнађе индоевропска или грчка етимологија овог имена били су мање - више неуспешни. Још један топоним код Прокопија везан је уз лично име владара, а то је сложено име Basilikå ÉAmÊntou. Тумачење значења придева basilikã у овом имену иде у правцу прихваћања његовог значења ‘краљевски двор/палата или краљевски трезор’. Други део сложеног имена је лично име ÉAmÊntaw, које се налази у генетиву једнине (ÉAmÊntou). Будући да је најпознатији од свих владетеља који су носили ово име у македонској династији Аминта III, отац Филипа II, претпостављамо да је Прокопијево утврђење повезано са његовим именом. Један од топонима у својој основи има 248 когномен caesar. Још код старих римских аутора забележена су бројна тумачења овог когномена и то потврђује да се највероватније не ради о именовању латинског порекла, иако је он послужио за означавање римских и касније византијских императора. Најскорије Де Ван склон је да веже caesar са caesaries ‘дуга коса’. Топоними са овим именом у основи постали су уобичајени у римским провинцијама, после владавине имератора Октавијана Августа. Међу имена на обрађеним подручјима Македоније и Тесалије у Прокопијевом делу налазимо неколико примера на којима се може препознати стара, предгрчка основа. Један од таквих примера је топоним Лариса. Милан Будимир који позивајући се на Страбоново сведочанство да се сви градови који носе ово име у балканско- анадолском региону налазе у равници, предлаже повезивање имена града са Хесихијевом глосом lvrumnÒn ‘најдубљи, најнижи’. Географски положај Ларисе у Тесалији у потпуности одговара оваквом тумачењу, а поистовећивање Lãrumna ≤ Lãrissa потврђује мишљење професора Будимира. Вредна помена је и новија етимологија овог древног топонима која се чини најмање натегнута: Lãrissa < *Lãrik-ia, од назива за дрво тису lãrij, lãrikow и палеобалканског је порекла. Прокопијев топоним Kãminow је свакако семантички везан за апелатив kãminow са значењем ‘пећ’ и он може бити и предгрчки или позајмљен са Истока или Севера, а његова појава у грчком језику пада у доба које је много раније од Прокопијевог сведочанства. Најједноставније је претпоставити да је, каква год била етимологија апелатива, Прокопијев топоним Kãminow настао у грчкој језичкој средини. Сматрамо да се порекло имена утврђења P°lekon такође треба тражити у апелативу, догрчкој именици источног порекла p°lekkon са значењем ‘дршка секире’, која је изведена од основе p°lekuw ‘секира, брадва за тесање или убијање жртвених животиња, бојна секира’. С обзиром на подударност гр. p°lekuw са староиндијским paraśu-, реч је праиндоевропска, а у праиндоевропском може бити позјмљеница. Имајући у виду топониме посведочене код Прокопија, Диодора и Плутарха, као и на основу антропонимије, можемо потврдити да се и у случају утврђења Gourass≈n највероватније ради о старом, епихорском топониму у списку о Македонији, чија убикација је непозната, али се као највероватније локализације могу навести шира халкидичка област или Мигдонија. Још један веома стар топоним је поменут код Прокопија, а то је Y∞bai. И поред тога што етимологија имена остаје непозната, већина истраживача сматра да је ово име пре индоевропског, него семитског или египатског 249 порекла. Још један веома стар топоним EÈrum°nh забележен је код Прокопија. За питање порекла имена овог утврђења значајно је да се нампомене да се исти топоним бележи и у Епиру. Посведочено лично име EÈrumenÆw, сложено од eÈrÊw ‘широк’ и m°now ‘дух’ је оно на које се топоним могао наслонити. Не би требали искључити могућност да је изворни облик имена био онај који бележи Плиније (Erymnae), односно *ÉErumna‹ од §rumnÒw ‘утврђен’. Ова претпоставка је, имајући у виду да се ради о утврђењу поменутом од Прокопија, и семантички најоправданија. Насупрот мишљењима да се ради о имену словенског порекла у Прокопијевом утврђењу Bãbaw налазимо да се ради се о старој, прегрчкој основи (епихорском имену) са наставком -aw, који је уобичајен у каснијем развоју грчког језика у номинативу једнине. Сматрамо да је етимологија овог утврђења везана за предсловенску традицију и да је треба тражити у предгрчком супстрату, у основи *baba ‘камен, стена, литица’. Имена три Прокопијева утврђења су везана за етнониме. Име Прокопијевог утврђења Pary¤vn доводимо у везу са именом племена Партини (Partini, Partheni, Pary›noi, Paryehnçtai). Нагласак указује да име највероватније претставља посесивни генетив множине етнонима Pary¤vn sc. froÊrion - ‘утврђење Партијаца’. Утврђења под именом Kãssvpew и Kassvpçw свакако су у вези са етнонимом Kassvpa›oi. По питању порекла овог етнонима Фик износи мишљење да се највероватније ради о имену негрчког порекла и убраја kass- међу негрчке коренове потврђене и у другим именима. Морфолошки специфично Прокопијево утврђење Brig¤zhw је етимолошки повезано са именом племена Бриги, у античким изворима забележено различитим графијама: BrÊgew/ BrËgai, BrÊgoi/ Br¤gew. Сматрамо да је топоним епихор-ски, највероватније пореклом из бригијског (едонског) супстрата. Од списка за Македонију издвајамо утврђење под именом KÊrrou. Име града/утврђења наоко садржи посесивни генитив личног имена KÊrrow, које се због геминанте -rr не може поистоветити са староперсијским Kuru-š‘Кир’ чија је етимологија непозната. Приметили смо да је овај релативно непознати македонски топоним различито забележен у рукописној традицији античких аутора: KÊrnƒ, KÊriow, а епиграфски потврђен као KÊrrow. Хацопулово становиште да је KÊriow оригинални облик, будући да у старомакедонском -ri у хијатусу даје -rr, или претпоставка да је -rr настало у старомакедонском изговору асимилацијом од -rn (које бележи Диодор), даје нам за право да помислимо да је ово можда једини сигуран пример имена са старомакедонском основом, поред, евентуално, имена утврђења Lãghw везаног за са гр. 250 laxanv ‘копати’, при чему би се извело име које одговара значењу ‘јама, ров, јазбина’, обзиром да у старомакедонском грчким аспиратама одговарају звучни оклузиви. У односу на порекло, можемо потврдити да одређен број топонима у Прокопијевом списку за Македонију има неспорно грчко порекло. То је свакако случај са утврђењем под именом ÉUgeã, које највероватније има у својој основи реч грчког порекла, т. ј. придев ÍgiÆw са основним значењем ‘снажан, здрав, жив, пргав, у добром стању”, а поред основног има и значења ‘цео, неповређен, добар, частан, разуман, лековит’. Још једно име утврђења има придев грчког порекла у својој основи. Име је заправо супстантивирани облик од грчког придева yermÒw са значењем ‘топао’ док облик на -a код Прокопија очито одражава локални изговор. Топоним NÊmfion који срећемо код Прокопија спада у групу имена утврђења са завршетком на -on, средњег је рода у акузативу једнине и грчког порекла. Основно значење именице, изведене од грчке основе: женског рода nÊmfh је свето место (храм) посвећен Нимфама, извор. Овој низи припада и Mouse›on. Облик имена код Прокопија са значењем ‘седиште Муза, школа, музеј’ претставља субстантив-изведеницу од основне речи moËsa, са значењем ‘богиња певања и поезије’. Овде можемо поменути још један пример имена утврђења које је ради специфичног наставка сматран словенским, а то је Mel¤xiza. О овом имену понудили смо покушај тумачења порекла имена као изведенице од старе и познате праиндоевропске основе *meli(t)- са значењем ‘мед’ или * melit –ya > m°lissa (-tta) са значењем ‘пчела’. Прокопијево утврђење може бити везано и за придев meil¤xiow са значењем ‘благ, пријазан, умиљат’, веома познат као епитет врховног бога Зевса. Реч је забележена и у еолском облику mell¤xiow, што би ишло у прилог извођењу имена нашег топонима управо из овог божанског епитета Mel¤xiza < *Mell¤xidia. Тумачења Хесихијеве глосе: krouno¤:re›yra, Ùxeto¤, Ídãtvn §kbola¤ ‘потоци (корита реке), прокопи, утоке вода (понорнице) још више су нас убедили да у грчком апелативу kroÊnow тражимо порекло имена Прокопијевог утврђења Krun¤ana. По питању порекла имена Krataiã остаје отворена могућност да оно буде везано за лично име, у датом случају KrateÊaw које је свакако семантички везано за грчку именицу krãtow и придев krataiÒw. Неспорно је да значење имена произлази из широког и сложеног семантичког поља које обухвата грчка именица krãtow. Сматрамо да име нашег утврђења Krataia, треба везати за физички појам тврдоће, kratÊw, kratÊnv, ‘чинити тврдим’. Прво објашњење имена утврђења Kolob«na би ишло у правцу његовог поистовећења са kolof«na као акузативом једнине грчке именице kolof≈n, 251 -«now, ≤. Наша би претпоставка била да облик Колобона заправо представља фонетску варијанту грчkog Kolofon. Узимајући у обзир честу и познату промену o/v предложили смо и друго могуће објашњење тог имена. Прокопијев облик Kolob«na везали смо са грчким придевом kolobÒw, Æ, Òn, ‘осакаћен, кратак, скраћен, са откинутим врхом’ који представља проширење експресивним суфиксом - bow придева kÒlow који има исто значење. Свакако, не треба се ни потуно одбацити и могућност да облик Kolob«na у македонском списку представља искривљену/погрешну варијанту читања имена утврђења Kolofvn¤a које налазимо као последње набројано у спику обновљених утврђења у Старом Епиру. Сасвим природно, једна велика група утврђења, нарочито у списку за Македонију има у својој основи реч латинског порекла. Пре свага желели бисмо да поменемо утврђења која спадају у подгрупи имена која завршавају познатим посесивним латинским суфиксима: - iana или –ianon и која у основи имају лично име неспорног латинског порекла. То спада утврђење под именом Plakidianã. Сматрамо да су у основи овог имена налазе латинска имена Placidus, m. или Placidia, f. забележена у периоду познијег развоја римске империје, у тзв. развијеном латинитету. Могуће је да је добило име по Теодосијевој ћерки Гали Плацидији. Топоним Prin¤ana такође припада овој групи. Топоним није идентификован на терену. Будући да се ради о латинском топониму, изведеног од личног имена Primus са карактеристичним латинским посесивним суфиксом –iana забележен у Прокопијевом списку на тлу Македоније, претпостављамо да се највероватније ради о имену имања велепоседника на овим просторима. Обзиром да је и основа имена утврђења (Primus), као и суфикс – iana латинског порекла, ово иначе непознато утврђење, највероватније требали бисмо тражити на северу од тзв. “Јиречекове линије” која је замишљена линија која пролази кроз Балканско полуострво и дели подручје утицаја латинског језика (на северу) од подручја у којем је доминантни грчки језик (на југу) у античком периоду. Овој групи могли би придодати још једно име Koumark¤ana, са том разликом што је његова основа, према нашем мишњљењу не лично име, већ аплелатив латинског порекла. У овом случају уствари је реч о основи коју сачињава именица позајмљена у грчком језику у лику komm°rkion, док је у каснијем периоду развоја грчког језика забележена и варијантом koum°rkion, а чија је предлошка именица латинског порекла commercium со основним значењем ‘трговина, трговска веза (саобраћај), право на трговање’ У нашем 252 извођењу имена Прокопијевог утврђења латински суфикс -iana највероватније преко локатива влат. –iane поистовећен са словенским суфиксом етника -јане. Два карактеристична примера имена са истим специфичним латинским суфиксом –ianon су GentianÒn и ÉArgikianÒn. Могућности интерпретације имена утврђења GentianÒn у Прокопијевом списку су отворене. Закључујемо да по питању овог топонима не можемо са сигурношћу тврдити дали је лично име пореклом од биљке или обратно, или су оба и фитоним и антропоним од исте основе чије значење не знамо. Могуће је чак да и нису у етимолошкој вези. Ипак, остаје неспорна чињеница да дистрибуција личних имена GENT(H)IUS, GENT(H)IANUS говори у прилог тумачења по којем би име било латинска изведеница на –ianon од личног имена Genthius. При том основа имена може бити и епихорског порекла, а не нужно латинског порекла, како је и Фанула Папазоглу указала на примерима изведених од личних имена чија припадност аутохтоном елементу је очигледна или бар врло вероватна. До сличнопг закључка смо дошли по питању порекла имена које се налази у основи имена утврђења ÉArgikianÒn. Сматрамо да смо довољно убедљивим аргументима доказали да когномен Argicius келтског порекла са посесивним наставком -ianon лежи у основи имена Прокопијевог утврђења и највероватније претставља име земљишног поседа. Овде треба поменути једно утврђење које је Бешевлиев грешком уврстио међу имена тврђава која потичу од личног имена (у случају то је име латинског порекла Hadrianus). а имају завршетак -ianon. У овом случају завршетак -ianus припада личном имену од којег је топоним изведен, а то је име цара Хадријана по коме је утврђење и назавано. Суфикс топономастичке творбе је грчко -ion у средњем роду према (претпостављеног уз њега) froÊrion: ‘Хадријаново (утврђење)’. Још неколико имена утврђења у својој основи имају речи латинског порекла. То је пре свега утврђење Kãndida чија је локализација непозната. У сваком случају можемо потврдити да је име утврђења латинског порекла, супстантивирани облик придева candidus, -a, -um са значењем ‘бео, светао’. Сматарамо да се име Прокопијевог утврђења Fask¤ai и поред семантичке неубедљивости, може протумачити једино именицом женског рода fask¤a, која је у грчком језику настала под утицајем именице латинског порекла fascia, -ae, f. са основним значењем ‘завој, трака’ и осталим значењима ‘појас, као и трака која се веже око главе’, најчешће као ознака власти, т. ј. ‘дијадема’. Још једно утврђење у својој основи има реч латинског порекла из области војничке терминологије. Према дефиницији у речнику грчког језика, оптион је познији 253 назив латинског порекла са првобитним значењем помоћник, одакле произлази и значење у војној терминологији: ‘заменик одређен за надгледање или претставик вође или војне јединице или ађутант’. Сматрамо да именици мушког рода Ùpt¤vn, највише одговара значење: ‘војни помоћник који је иступио по својој вољи, т. ј. добровољац’. Обзиром на чињеницу да се у истом овом Прокопијевом списку о Македонији јавља још један топоним у лику ÉOptçw, могуће је да су два топонима у међусобној вези тако што би овај био деминутив на -ion од претходног. Нису искључено ни да је исти топоним двапут уписан у двема својим варијантама, што је чест случај код Прокопија, углавном, у оквиру различитих спискова најчешће суседних области, али и у оквирима једне исте области. Такав је случај и са утврђењем под именом ÉAkr°mba у списку за Македонију. Сматрамо да се у овом случају највероватније ради о понављању имена утврђења ÉAkr°nza из суседног дарданског списка. Највероватније, главни узрок ових примера понављања појединих топонима у листама и то у погрешном (искривљеном) облику чињеница да су нека од имена за Прокопија била неразумљива и да је он често погрешно преносио облик њему туђих варварских, углавном, епихорских имена. Фанула Папазоглу с правом сврштава топоним Акренза међу епихорским (аутохтоним) именима утврђења, за која се не може пронаћи аналогија. Исто важи и за име Акремба - еквивалент у списку о Македонији. У односу на значење речи/имена утврђења S¤klai, будући да у топонимији касноантичког периода не налазимо често имена места које се везују са значењем ‘ведро, крчаг’, сматрамо да се ради о имену које највероватније означава име неке таверне/крчме која се налазила на неком од важнијих путева. Именица sikla, ≤ s¤kla у средњевековном грчком језику позната и под синкопираном варијантом s¤tla са значењем ‘ведро, кофа, крчаг’ пореклом од латинске именице situla истог значења ‘ведро за црпљење воде’. Поред овог извођења хтели би напоменути да постоји и друго, не мање вероватно тумачење Прокопијевог топонима као синкопирани облик од Sikela¤ (као у у списку за Европу Ludika¤ (IV, 11, 20), kao i Kilika¤ (IV, iv, 3) у списку обновљених утврђења у Новом Епиру). Утврђење под именом Bãzinow које се налази у Прокопијевом списку за Македонију је један од примера имена за која се сматрало да имају словенско порекло. Словенска етимологија није могућа пре свега из гласовних разлога. Имајући у виду пре свега Прокопијев језички материјал, а још више и време у које је он забележен - VI век 254 после Христа (да не помињемо и чињеницу да многи истраживачи сматрају да су спискови утврђења сачињени не само на основу официјалних докумената, него су многи од набројаних топонима преузети из старијих извора), веома је тешко наћи и оправдати словенску етимологију имена, нарочито када је у питању географски део о Македонији, у коме, како смо већ поменули, нису одвојена стара и новоподигнута утврђења како је то већ уобичајено у списковима овог аутора. Једно могуће тумачење порекла имена овог утврђења можда би требали тражити у латинском придеву bassus, a, um, са основним значењем ‘дебео’, а затим и ‘низак’. У овом случају би се могао претпоставити предложак *Badian(i)a, ако се допусти даљи романски развој као у румунском zînă < Diana. За утврђење под именом M°tizow нисмо успели да пронађемо прихватљиву етимологију, али сматрамо да име највише по облику потсећа на фригијско или трачко. Међу имена које смо насловили као obscura набројали смо примере Paskçw, ÉOptçw, Bogçw. Помислили смо да се код ових имена у Прокопијевом списку која се налазе у номинативу једнине заправо ради о личним именима туђег (латинског, келтског, трачког или неког другог порекла) која су послужила као основа за образовање имена места/утврђења. Ова лична имена су настала додавањем суфиксом -çw који има типично хипокористички карактер. Од примера имена која имамо у списку о Македонији, сматрамо да једино ÉOptçw, које би се могли извести од претпостављене дуже форме Optatianus/Optatianos или Optatus (та имена забележена су у латинској просопографији и изворима), са великом вероватноћом можемо сматрати латинским именом. Име утврђења Paskçw вероватно би могли довести у везу са именом Paskãsiow које је нарочито потврђено на подручју римске Африке, али и на другим просторима римске владавине. Будући да не можемо сигурним примером поткрепити да је Paskçw топонимизован номинатив личног имена, свакако морамо узети у обзир и могућност да је име утврђења Paskçw исто што и Maskçw, утврђење забележено код Прокопија у дарданском списку. У obscura спадају и топоними Lãghw, ÖEdana, YÆsteon у Прокопијевом списку о Македонији, поред тога што нису поменути у ниједном од нама познатих старих извора бар не на географском простору који разматрамо, нису досад лингвистички анализирани од истраживача и немају правих паралела. Обзиром да у старомакедонском грчким аспиратама одговарају звучни оклузиви, могућа је веза 255 имена утврђења Lãghw са гр. laxaίnv ‘копати’, при чему би се извело име које одговара значењу ‘јама, ров, јазбина’ или сл. Ово извођење би, свакако, семантички одговарало функцији једног утврђења. Код ÖEdana предложили смо и келтско порекло имена, будући да је у VI веку у Ирској посведочено женско име светице Edana/Medana. Могућа се чини и веза са ÉEdessa (Воден), што се традиционално изводи од фригијске речи βέδυ = wedu ‘вода’, Топоним Yestie›w који је повезан са овом претпостављеном основом имена нашег утврђења не налази се географски у Македонији. Ваљало би напоменути да у грчком постоји ономастичка основа yest- од глагола y°ssasyai ‘молити’ али проблем да се YÆsteon изведе одатле ствара писање са “етом”, а не “епсилоном” у корену. Од набројаних обновљених утврђења у Тесалији на терену са сигурношћу се могу локализовати једино два о којима налазимо податке и у другим изворима. Преосталих пет утврђења нису идентификована на терену, и то пре свега због уникатне графије и вероватне погрешке у писању/преписивању, као и због недостатка паралелних извора или епиграфских података. О имену утврђења Frãkellan једино можемо сигурно рећи да се налази у грчком акузативу једнине. У недостатку других података, будући да је реч о имену утврђења, можемо само претпоставити да је име етимолошки везано за грчки глагол frãssv са значењем ‘затварам, ограђујем, обзидавам, штитим, чувам, утврђујем, окопавам’. Примери са варијантом графије Skidr које смо пронашли, посведочен топоним Скидрон код Херодота који је потврђено малоазијског порекла (Сибарида је колонија Милета у М. Азији) указали су нам да постоји могућност да се и Прокопијево утврђење SkidreoËw уброји у топониме које имају фригијско/бригијско порекло. У овом списку обновљених утврђења у Тесалији загонетно име ј утврђења GerontikÆ можемо везати са придевом женског рода gerontikÆ ‘старачка’ и додавањем веома продуктивног придевског суфикса -ikow. У функцији имена места је у номинативу једнине, а поред себе подразумева изостављено froÊrion. Код Прокопија је забележен облик LÒssonow у коме је изостављен иницијални вокал од првобитног ÉOlooss∆n које би могло (како смо видели) бити како грчког, тако и негрчког порекла док је нови облик ÉElass≈n је очито модификован паретимологијом према компаративу §lãssvn. Највероватније Прокопијев лик LÒssonow претпоставља декомпозицију члана: 256 ÉOloss∆n схваћено као ı Loss∆n. Утврђење Kerkin°ou се у Прокопијевом списку налази у генетиву једнине, свакако са изостављеном именицом froÊrion поред себе. Највероватније порекло имена Прокопијевог утврђења лежи у грч. k°rkow ‘реп’, можда преко неког зоонима. Фриск, који као и Шантрен сматра да је првобитно значење речи k°rkow вероватно ‘штап, прут’, али да је непознатог порекла. По питању убикације, генерално можемо закључити да се за веома мали број утврђења може само наслутити шира област у којој би се могли налазити. Једино се са сигурношћу може потврдити убикација старијих топонима/градова у Тесалији, од којих већина и данас носи исто име. У списку за Македонију, понудили смо могућу идентификацију утврђења под именом Koumark¤ana са именом данашњег села Комарчане које се налази југозападно од Прилепа, као и идентификација утврђења Brig¤zhw са путном станицом Brucida, код данашњег села Буково у близини Битоља. По питању идентификације на терену оних утврђења која имају неспорно латинско порекло основе, као и суфикса највероватније бисмо их требали тражити на северу од тзв. ‘Јиречекове линије’ која је замишљена линија која пролази кроз Балканско полуострво и дели подручје утицаја латинског језика (на северу) од подручја у којем је доминантни грчки језик (на југу) у античком периоду. 257 Скра˚енице: ABME = ÉArxe›on t«n Buzantin«n mnhme¤vn t∞w ÉEllãdow AD = Archeologicon Deltion AE = ÉArxaiologikÆ ÉEfhmer¤w AEMY = ÉArxaiologikÒ ÖErgo sth Makedon¤a kai Yrãkh BCH = Bulletin de correspondence hellénique CPh = Classical Philology PAE = Praktikå t∞w §n' ÉAyÆnaiw ÉArxaiologik∞w ÉEtair¤aw TAPA = Transactions of the American Philological Association ЗРВИ = Зборник радова Византолошког института ŽA = Živa Antika 258 Радна библиографија Извори и секундарна литература I Извори Литерарни извори Agathias, Historiarum Libri Quinque, (ed) R. Keydell, Berlin 1967. Aelius Aristides, Ars rethorica (TLG) Annae Comnenae, Alxiadis libri XV, rec.Ludovicus Schopenus, Vol.I-II, Bonnae,MDCCCXXXIX . Anonymi (Scymni, Chii, ut fertur) Orbis descriptio, ed. C.M\llerus, GGM I, Parisiis 1882. Apollonius Rhodius, Argonautica, (Loeb Classical Library, transl. by R.C. Seaton, London 1912. Appianus, Bellum civile (TLG) Aristophanis Historiae animalium epitome, subiunctis Aeliani Timothei aliorumque eclogis, Vol.1 Supplementum Aristotelicum, Reimer, Berolini 1885. Athanasius Theol., Apologia contra Arianos sive Apologia secunda “Athanasius Werke, vol. 2.1”, Ed. Opitz, H.G.Berlin: De Gruyter, 1940. C. Iulii Caesaris Commentarii cum A. Hirtii aliorumque supplementis, ed. B. K\bler. Vol.II Commentarii de bello civili, Lipsiae 1923. (Caesar) Гај Јулије Цезар, Галски рат, Грађански рат, превод с латинског, предговор и објашњења Др. Ахмет Тузлич, МАтица Српска, Нови Сад, 1980. Cassii Dionis Cicceiani Historiarum Romanarum quae supersunt, ed.U.Ph. Boissevain, vol.II, Berolini 1898. Cecaumeni Strategicon et incerti scriptoris de officiis regiis libellus ed. B. Wassiliewsky, V. Jernstedt, A.M. Hakkert Amsterdam 1896. Chalcocondylae Laonici, Historiarum, ed.,I Bekkeri, Bonnae MDCCCXLII. Claudii Ptolemaei Geographia, ed. C. M\llerus, vol. I, Parisiis 1883. Constantino Porphyrogenito (Studi e testi 160) De thematibus, ed., A.Pertusi, Cita del Vaticano, Bibliotheca Apostolica Vaticana, 1952. Corpus Christianorum Series Latina 2 vols. 148A, Turnholt, 1963. Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae, editio emendatior et copiosior, cosilio Niebuhrii C.F. institute, Pars I, Excerpta e Malchi Historia, Bonnae, ed Weberi, MDCCCXXIX, Diodori Siculi Bibliotheca historica a digital text edition from the TLG® Digital Library. ©2000, The Thesaurus Linguae Graecae research center at the University of California, Irvine. Diodorus of Sicily, with an english translation by Russel M.Green, PHD, in twelve volumes, IX, Books XVIII and XIX 1-65, Harvard University Press, MCMLXII. Euagrius, The Ecclesiastical History of Evagrius with the scholia, (ed) J. Bidez and L. Parmentier, London, 1898. 259 Eunapius, Olympiorus, Priscus and Malchus, II, ed. R.C.Blockley, Liverpool 1983. Eustathius. Commentarii ad Homeri Iliadem pertinentes ad fidem Codicis Laurentiani Editi. ed. M. Van Der Valk, Vol. 1-4. Brill, Leiden 1971, 1976, 1979, 1987; 2 ed. 1997. Georgii Acropolitae opera, recensuit Augustus Heisenberg, Volumen prius, Lipsiae, in aedibus B.G. Teubneri, MCMIII. Georgius Cedrenus Ioannis Scylitzae ope ab I. Bekkero suppletus et emendatus, II. Bonnae 1839. Gregorius Nazianzenus, Epistulae,ed. P. Gallay, Paris 1964-1967. Harpocration Lexicon in decem oratores Atticos (TLG) Herodoti Historiae, recognovit brevique adnotatione critica instruxit Carolus Hude, Ph. D., Editio Tertia, Oxonii MCMXXVII.. Herodotova Istorija, preveo sa starogr~kog Milan Arseni}, Matica Srpska, Noci Sad 1988. Hesychii Alexandrini Lexicon (TLG) Hieroklis Synecdemus et Notitiae Graecae episcopatuum, accedunt Nili Doxapatrii Notitia patriarchatuum et Locorum nomina immutata ex recognitione Gustavi Parthey, Verlag Adolf M. Hakkert, Amsterdam, 1967. (Homerus) Petru{evski M., Homer, Ilijada, Makedonska kniga, Skopje 1982. Ioannis Caminiatae, De expugnatione Thessalonicae, Serries Berolinensis ed. H.G.Beck, A.Kambylis, R. Keydell, rec.G.B]hlig, Berolini et Novi Eboraci, MCMLXXIII Ioannis Cantacuzeni eximperatoris historiarum libri IV, graecae et latine,I-III, rec. Schopeni,L., Bonnae 1828-1832. Ioannes Damascenus, Orationes de imaginibus tres (TLG) Ioannis Malalae Chronographia, ed. L. Dindorf, Bonnae 1831 Ioannis Scylitzae synopsis historiarum, ed. I. Thurm, Berolini 1973. Ioannis Zonarae Annales ex rec. Mauricii Pinderi I-III, Bonnae MDCCCXLIV. Iohannis Zonarae Lexicon, ed., observationibus illustr. I.A.H. Tittmann, Oxford 1808. Iordanis Romana et Getica, recenuit Th. Mommsen, Berolini apud Weidmannos MDCCCLXXXII, Editio nova lucis ope expressa MCMLXI. Itineraria Romana, vol I, Itineraria Antonini Augusti et Burdigalense, ed. O. Cuntz, Lipsiae 1929. Lemerle P., Les plus anciens recueils des Miracles de Saint Demetrius I, Le texte, Paris,1979; II: Commentaire, Paris1981. Libanii Sophistae Orationes et Declamationes, (TLG) Livy, with an english translation in fourteen volumes, IX, Books XXXI-XXXIV, Cambridge Massachuetts, Harvard University Press, MCMLXI. Malchi Philadelphensis Byzantina, ed. C.Muller, FHG IV, Berolini 1885. M. Tulli Ciceronis orationis in Verrem (PHI5) M. Tulli Ciceronis orationis pro Cluentio (PHI5) Monumenta cartographica Jugoslaviae, odabrao i priredio Gavro A. [krivani}, I Anti~ke karte, Beograd 1974; II Sredwovekovne karte, Beograd 1979. 260 Nicephori Callisti ecclesiasticae historiae libri XVIII.ed.JP Migne, Patrologia Graeca, Paris 1865. Nicephori Gregorae, Byzantina historia I-II, rec.Schopenus, L., ed. Bonnae 1829-1830, III, rec.Bekkerus, I., ed. Bonnae 1855. Nicetae Choniatae Historia, ed., J.A.van Dieten, Berolini 1975. Notitia dignitatum, accedunt Notitia urbis Constantinopolitanae et Laterculi provinciarum, ed. O.Seeck, Berolini 1876 Notitiae episcopatuum ecclesiae Constantinopolitanae, texte critique, introduction et nottes par J. Darrouzès, A.A., Paris 1981. Novellae Iustiniani, ed. R.Scholl-Gu. Kroll (Corpus Iuris Civilis, vol.III), Berolini, 1895. Palladius, Historia Lausiaca, ed. Dom C. Butler, Cambridge 1904. Pausaniae Graeciae descriptio, ed. Fr. Spiro, Lipsiae 1903. Photius, Bibliotheca, ed. R. Henry, Paris 1959. (Plato) Platon, Dr`ava, prev. Vilhar-Pavlovi}, Beograd 1983. C. Plinii Secundi Naturalis Historia, ed. Mayhoff, Lipsiae 1897. Plutarchi Vitae parallelae, iterum recognovit Carolus Sintenis, Bibliotheca Teubneriana. Lipsiae, in aedibus B. G. Teubneri, MDCCCLXXXIX - MDCCCXCII. Plutarch: Plutarch's Lives, with an English Translation by. Bernadotte Perrin, Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd., 1914-1916. Polybii Historiae, editionem a Ludovico Dindorfio, curatam retractavit Th. B\ttner-Wobst. vol. II 1924, vol.III 1893, vol.IV, Lipsiae 1904,. Polibije Istorije I, II, predgovor, prevod i komentar Marijana Ricl, Matica Srpska, Novi sad1988. Pomponii Melae De chorographia, ed. C. Frick, Lipsiae 1880 Procopii Caesariensis Opera omnia, rec. J.Haury I = Vol.I De bellis libri I-IV.Lipsiae 1905, Procopii Caesariensis Opera omnia, vol.III/1 Historia quae dicitur Arcana, ed. J.Haury, Lipsiae 1906 Procopii Caesariensis opera omnia, De aedificiis, vol. II, vol.IV, ed. J.Haury, corr. G. Wirth, Leipzig, 1963, 1964 Procopius. Buildings, History of the Wars, and Secret History, ed. by H. B. Dewing und G. Downey, Loeb Classical Library, 7 Books., Cambridge/MA 1914–40. Ravennatis Anonymi Cosmographia et Guidonis Geographica, ed. M.Pinder et G. Parthey, Berolini 1860. S. Demetrii Martyris Acta. In PG cxvi: 1081–[1166/1424]. Paris, 1864 Scriptores historiae Augustae, Aelius Aelii Spartiani Scylacis Caryandensis Periplus, ed. C.M\llerus, GGM I, Parisiis 1882. Stephan von Byzanz Ethnika Stephani Byzantii Ethnicorum quae supersunt, rec. A.Meinekii, Graz 1958. Stephani Byzantii Ethnica: Einleitung, kritischer Text, Ubersetzung und Anmerkungen; Alpha- Gamma, Margarethe Billerbeck, Jan Felix Gaertner, Beatrice Wyss, Christian Zubler Walter de Gruyter, Berlin 2006. 261 (Strabon) The Geography of Strabo, with an english translation by Horace Leonard Jones, in eight volumes, vol. III, Cambridge Massachusetts, Harvard University Press MCMLXI. Suidae Lexicon ed. A. Adler, Berlin 1928. Theodoretus, Epistulae, ed. Y. Azema, 3 vols. SC XL, XCVIII and CXI , Paris 1955-65. Theophanes Continuatus, ed I Bekker, Bonn 1838. Theophanis Chronographia I, rec. C. de Boor, Lipsiae 1883-1885. Theophrasti Eresii, Opera quae supersunt omnia, ex. rec. Frederici Wimmer. Tomus primus Historia plantarum, Lipsiae MDCCCLIV. Thucydidis Historiae, I - VIII, recensuit Carolus Hude, Bibliotheca Teubneriana. Lipsiae, in aedibus B. G. Teubneri, MCMI. (Tuk.) Povijest Peloponeskog rata, preveo Stjepan Telar, Dereta, Beograd 1991. (Thuc.) The History of Thucydides, by rev S.T. Bloomfield , London, 1829 Titi Livi, Ab urbe condita libri, ed. Weissenborn-M. M\ller, Lipsiae 1906. Zosimi comitis et exadvocati fisci Historia nova, ed. L. Mendelssohn, Lipsiae 1887. Epigrafski izvori: CIG Corpus Inscriptionum Graecarum. Berlin, 1825-1877. (4 volumes) CIL III Corpus Inscriptiones Latinarum ICERV Inscripciones Christianas de la Espaňa Romana y Visigoda, Barcelona 2a, ed. 1969, con supl. IG I 3 Inscriptiones Graecae I,i, Inscriptiones Atticae, Euclidis anno anteriores 3rd ed.,ed. D.M. Lewis, Berlin 1981. IG II/III 2 Vol. II et III (ed. altera) Inscriptiones Atticae Euclidis anno posteriores. Ed. Johannes Kirchner. IG IV M. FRAENKEL (ed.), Inscriptiones Graecae IV: Inscriptiones graecae Aeginae,Pityonesi, Cecryphaliae, Argolidis, Berlin, 1902. IG V. 2 Fasc. 2. Inscriptiones Arcadiae. Ed. Fridericus Hiller de Gaertringen. Accedunt tabulae octo. - XXXIII, 1913. IG VII Vol. VII Inscriptiones Megaridis et Boeotiae. Ed. Guilelmus Dittenberger. - VII, 1892. IG IX 1(2) Pars I. (ed. altera): Inscriptiones Phocidis, Locridis, Aetoliae, Acarnaniae, insularum maris Ionii.Inscriptiones Acarnaniae. Ed. Guentherus Klaffenbach. - XXXI, 5 tab., 1957. 262 IG IX, 2 Pars II. Inscriptiones Thessaliae. Ed. Otto Kern. Indices composuit Fridericus Hiller de Gaertringen. Inest tabula geographica una. - XXXII, 1908. IG X Vol. X Inscriptiones Epiri, Macedoniae, Thraciae, Scythiae. [IG X 2, 1 s Supplementum.] IG X 2, 1 Fasc. 1. Inscriptiones Thessalonicae et viciniae, ed. Carolus Edson. - XII, 1 tabula geographica, 16 tab.1972. IG XI Vol XI Inscriptiones Deli. (Consilio et auctoritate Academiae inscriptionum et humaniorum litterarum Francogallicae editae.) IG XII 1 Fasc. 1. Inscriptiones Rhodi Chalces Carpathi cum Saro Casi. Ed.. Fridericus Hiller de Gaertringen. Accedunt tabulae geographicae tres ab Henrico Kieperto descriptae. - IV, 1895. IG XII. 8 Fasc. 8. Inscriptiones insularum maris Thracici. Edid. Carolus Fredrich. - XI, 1909. ILCV Inscriptiones Latinae Christianae veteres, ed. E. Diehl, 3 vols., Berlin, 1925-31 RICG Receuil des inscriptions chrétiennes de la Gaule antérieures à la Renaissance carolingienne SEG Supplementum Epigraphicum Graecum, Leiden, 1923- CIL III Inscriptiones Asiae, provinciarum Europae Graecarum, Illyrici Latinae. Ed. TH. MOMMSEN. 1873 (impr. iter. 1958) ICG Le Blant, E. (ed.), L'épigraphie chrétienne en Gaule et dans l'Afrique romain , Paris, 1890. ΕΑΜ Ριζάκης, Α. – Τουράτσογλου, Ι., Επιγραφές Άνω Μακεδονίας, τομ. Α΄ (Αθήνα, 1985). OGI Orientis Graecae Inscriptiones Selectae, ed. W. Dittenberger, Leipzig I 1903, II 1905. 263 Recueil Macédoine D. Feissel, Recueil des inscriptions chrétiennes de Macédoine du IIIe au VIe siècle [= BCH Supplément VIII], Paris 1983 Papazoglou F, Milin M.,.Ricl M, Inscriptiones Lyncestidis, Heracleae, Pelagoniae, Derriopi, Lychnidi, De Gruyter, Berlin 1999. Michael Ventris, John Chadwick, Documents in Mycenian Greek three hundred selected tablets from Knossos, Pylos, and Mycenae, Cambridge, 1956. 264 II Стручна литература Archaeological reports for 2002-2003, published by the Council of the Society for the promotion of Hellenic Studies and the Council of the British School at Athens, 2003. Arkwright W. G., „Lycian and Phrygian names“, The Journal of Hellenic Studies, Vol.XXXVIII, 1918, 45-73. Avramea A., H BuzantinØ Yessal¤a m°xri toË 1204. SumbolØ efiw tØn flstorikØn Gevgraf¤a, Athens 1974. [Avramea, H BuzantinØ Yessal¤a] Аџиевски К., Пелагонија во средниот век (од доаѓањето на Словените до паѓањето под турска власт, ИНИ, Скопје 1994. Babelon E. - Morgan J., Traité des monnaies grecques et romaines , Vol. II, 4, 1885. Bartonek A., ,,The Name of Thebes in the Documents of the Mycenaean Era, Minos 23, 1988, 39–46. Bees N.A., ,,Zum mazedonischen Bistum Kaisareia“., Byzantinische-Neugriechisch Jahrbucher 10, 1934, 346-348. Belley Abbé, Observations sur l'histoire et sur les121 monuments de la ville Thessalonique, Memoires de l'Academie des Inscriptions et Belles-lettres, XXXVIII, Paris 1777. Бенвенист Е., Речник индоевропских установа, Сремски Карловци Нови Сад, 2002. Benveniste E., Origines de la Formation des noms en indo-européen, Paris 1935. [Benveniste, Origines] Berman D., „The Double Foundation of Boiotian Thebes“, Transactions of American Philological Association, 134, 2004. Bequignon M., Revue Archeologique, 4, Paris 1934. Bequignon Y., La vallée du Spercheios des origines au IVe siècle. Etudes d'archéologie et de topographie, Paris 1937. Beševliev V.: Zur Deutung der Kastellnamen in Prokops werk “De aedificiis”, Verlag Adolf M. Hakkert, Amsterdam 1970. [Beševliev, Zur Deutung der Kastellnamen] Be{evliev V.: „Edna osobenost v obrazuvanieto na slo`nite mestni nazvaniÔ ot latinski proizhod v MiziÔ i TrakiÔ“, BÍlgarska AkademiÔ na Naukite, IzvestiÔ na Instituta za bÍlgarski ezik 1, 1952, 239-245. Be{evliev V., „Latinskite mestni imena v MiziÔ i TrakiÔ“, Известия на Археологическия институт, XIX, 1955, 279-303 ______, „Zur Topographie der Balkanhalbinsel in Prokop's Werk "De aedificiis", Philologus, 111, 1967, 267-282. ______,„Die lateinische Herkunft der Kastellvereichnisse bei Prokop“, Collection Latomus, vol.101, Melanges M. Renard, I, Bruxelles 18, 1969, 95-6. Bobcev St., „Bulgaria under Tzar Simeon-II“, The Slavonic and East European review, by Ser Bernard Pares, Robert William Seton-Watson, Harold Williams, University of London, Volume 8, 1929, 99-119. 265 Bofinger W., Lateinishe Personennamen in der Romanischen Ortsnamen auf –ianum, -acum,: Versuch einer vergleichenden Toponomastik, Diss., Tübingen 1938. Bühlig G., Ioannis Caminiatae de Expugnatione Thessalonicae,. De Gruyter, Berolini 1973. Borza E., In the Shadow of Olympus: The Emergence of Macedon, Princeton University Press, New Jersey 1990. [Borza, In the Shadow of Olympus] ______, Makedonika, ed. Carol G. Thomas for the Association of Ancient Historians, Claremont, California 1995. Bowden W., Lavan, L., Machado, C., Recent research on the Late Antique Countryside, Archibald Dunn, Continuity and Change in the Macedonian Countryside from Galienus to Ioustinian, (535-586), Brill, Leiden-Boston 2004. Bowersock G. W. B., Lamont P. R., Grabar O. (ed), Late antiquity: a guide to the postclassical world, Harward University Press, Cambridge, Massachusetts and Oxford 1999. Bowman A., Garnsey P., Cameron A. (eds.), The Cambridge Ancient History² XII: The Crisis of Empire A.D. 193- 337, Cambridge University Press, Cambridge 2005. Brandes W., Die St[dte Kleinasiens im 7. und 8. Jahrhundert, Volume 56 Berliner byzantinistische Arbeiten , Akademie-Verlag, Berlin 1989. Brogiolo Gian Pietro, Gauthier Nancy, Neil Christie (ed.), Towns and their territories between late antiquity and the early Middle Ages, Leiden, Boston, Brill 2000. Buck-Peterson, Reverse Index of Greek Nouns and Adjectives, The University of Chicago Press, Chicago Illinois, rep. 1970. Bugh G (ed.), The Cambridge companion to the Hellenistic world, Cambridge University Press, Cambridge 2006. Budimir M., Pelasto-Slavica, Poseban otisak iz 309 knjige Rada Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti, Zagreb 1956. ______, Са балканских источника СКЗ Београд 1969. ______, „Particulae Pelasticae“, Živa antika I.1 (1951). Bursian C., Geographie von Griechenland, Band I. Das Nordliche Griechenland, B. G. Teubner, Leipzig 1862. Burry J. B.: History of the Later Roman Empire² II, London 1923. Cabanes, P., „L’Illyrie méridionale et l’Épire dans l’antiquité III“: Actes du IIIe colloque international de Chantilly (16-19 octobre 1996), Paris 1999, 189-203. Caland W., „Beiträge zur kentnis des Avesta“, Zeitschrift f\r vergleichende Sprachforschung auf dem Gebiete der Indogermanischen Sprachen 32.3/4 ,1893, 589-595. Cameron A.: Procopius and the Sixth Century, London 1985. [Cameron, Procopius and the sixth century] Chantraine P., La formation des noms en Grec ancient, Paris, 1933. ______, Morphologie historique du grec, Deuxième edition, Paris 1967. Cherf W.J., Carbon-14 and Prokopios’ “De aedificiis”, Eight Annual Byzantine Studies Conference, Abstracts, Chicago 1982, 44-5. Christidēs A. P., Arapopoulou M., Chritē M., A History of ancient Greek from the beginnings to late antiquity, Cambridge University Press, Cambridge 2007. Čop B., „Etyma: kãlikon bÒyron (Hes.)“, Živa Antika IV.2, 1954, 291-302. 266 Costas P.S., An Outline of the history of the Greek language with particular emphasis on the Koine and the subsequent periods, Ares 1997. Cousinéry, E.: Voyage dans la Macédoine, Paris 1881. Cramer J. A., A Geographical and Historical Description of Ancient Greece: With a Map, and a plan of Athens, Clarendon Press, Oxford 1828. Curta F., The Making of the Slavs, History and Archeology of the Lower Danube Region, c. 500-700, Cambridge University Press, Cambridge 2004. Daly, L.W.: „Echinos and Justinian's Fortifications in Greece“, American Journal of Archeology 46.4, (1942), 500-508. Dahn F., Prokopius von Casarea, ein Beitrag zur Historiographie der Völkerwanderung und des sinkenden Römertums, Berlin 1865. Делакулонш А., Лулката на македонската државност од Халијакмон до Аксиј, Historia antiqua macedonica, книга 6, Охрид 2000. Delacoulonche M., Memoire sur le berceau de la puissance macedonienne. Archives de missions scientifiques 8, 1867. DÆmitsa M., ARHAIA GEOGRAFIA THS MAKEDONIAS, MEROS DEUTERON TOPOGRAFIA, YESSALONIKH 1988. [DÆmitsa Arxa¤a geograf¤a] Дечев Д., Трако- келтски езикови успоредици.Годишникъ на Софиския Университетъ, Историко-филологически факултетъ, книга XVIII, 4 София 1922. Detschew D., Die Thrakischen Sprachreste, Wien 1976. Desdevises-du-Desert Th., Géographie ancienne de la Macédoine, Paris 1862. Dewing H.B., „The Secret History of Procopius of Caesarea“, Transactions of American Philological Association 62 (1931), 171-183. Dilleman, L., Haute Mésopotamie orientale et pays adjacentes. Contribution à la géographie historique de la region, du Ve s. avant l’ère chrétienne au VIe s. de cette ère, Bibliothéque archéologique et historique, Paris 1962. Doctrina numorum veterum conscripta a Josepho Eckhel, Joseph Hilarius von Eckhel, Anton von Steinbüchel, Millin de Grandmaison. Aubin Louis, Emerich Thomas Hohler, 1792. Downey G., „Procopius on Antioch: A Study of a Metod in the "De aedificiis“, Byzantion 14 (1939), 361-378. Downey G.: „The composition of Procopius, De Aedificiis“, Transactions of the American Philological Assosiation 78 (1947), 171-83. Downey G.: „Notes on Procopius, De Aedificiis Book I“, Studies presented to D.M. Robinson II, Sent Louis 1953, 719-725. ДуŸчев И., „Балканският Югоизток през пярвата попловина на VI век. Начални славянски навадения“, беломорски преглед т. I, София 1942, 229 – 270. Duridanov I, Phrygisch, 963 in Lexikon der Sprachen des europäischen Ostens, Wieser Enzyklopädie des europäischen Ostens 10, Okuka M., Klagenfurt 2002. Duridanov I., Die Sprache der Thraker, Hieronymus verlag, Neuried, 1985. Edson C.F., „Notes on the Thracian phoros“, Classical Philology 13 (1947), 88-105. 267 Evans Ј. А. S., Bejtulah Destani, Ancient Illyria: an archeological exploration, rep. London, 2007. Evans Ј. А. S., „Antiquarian Researches in Illyricum IV“, Archeologia, 48, 1884. ______, „The dates of the Anecdota and the De Aedificiis of Procopius“, Classical Philology, 64, 1969, 18-32. ______, „The Dates of Procopius’ works: a Recapitulation of the Evidence“, Greek Roman and Byzantine Studies, 37, 1996, 301-313. Георгиев Вл. „НаŸ- старите славяански местни имена на Балканския полуостров и тяхното значение за нашия език и нашата история“, Балканско езикознание VIII, 4-5, 1958, 321-342. [Георгиев НаŸ- старите славяански местни имена ] ______, Вьпроси на бьлгарската етимология,София 1958. ______, Illyr. (?) kerk ‘Waldgebirge’, Cercetări de lingvistică, Volume 3, Editura Academiei Române, 1958, supliment (paru en 1962), 187-188. ______, „Die Herkunft der Namen der gr]sten Fl\sse der Balkanhalbinsel“, Balkansko ezikoznanie, Vol 1,1959, 5-27. ______, Траките и техният език,Бьлгарска Академия на нуките, Институт за бьлгарски език, София 1977. Geyer F., „Makedonia“, in RE XIV, 1928, 638-771 (II Topographie, 647). Gianopoulos N., „ÉEpiskopiko‹ katãlogoi Yettal¤aw“, ÉEpethr‹w ParnassoË XI (1915), 204. Gibbon E., The history of the decline and fall of the Roman Empire, Vol. III. Gindin L.A., Jazyk drejnevnesego naselenija jugobalkanskogo poluostrova: fragment indoevropejskogo onomastiki, Moskva 1967. Гиндин Л. А., „К хронологии и характеру славянизации карпатобалканского пространства (по лингвистическим и филологическим данньм) II, Славянские топонимьи у Прокопия Кесарийского“.В. Этногенез народов Балкан и северного Причерноморя, Москва 1984, 43-47. Goldstein I., „Historiografski kriteriji Prokopija iz Cezareje“,Зборник радова Византолошког института XXIV-XXV, 1986. [Goldstein Historiografski kriteriji] Gomme A.W., A Historical Commentary on Thucidydes, vol. III, Clarendon Press, Oxford 1956. Greatrex G., „The Dates of Procopius’ Works“, Byzantine and Modern Greek Studies 18 (1994), 101-114. Fasolo M., La via Egnatia I. Da Apollonia e Dyrrachium ad Herakleia Lynkestidos, Roma, 2003. Fels,E., „Die Fielf[ltigkeit griechischer geographischer namen“, Byzantinische Zeitschrift, Vol.44, C. H. Beck'sche Verlagsbuchhandlung, 1951, 135-142. Ферјанчи˚ Б., Тесалија у XIII и XIV веку, Визнатолошки институт САНУ, Посебна издања,књига 15, Београд 1974. Fick A., Vorgriechische Ortsnamen als Quelle f\r die Vorgeschichte Griechenlands, G]ttingen 1905. Forbes K., Medial Intervocalic -rs, -ls in Greek, Glotta, 36, 1958, 253-272.. 268 Haarmann H., Early civilization and Literacy in Europe: an inquiry into cultural continuity in the Mediterranean world, Mouton de Gruyter, Berlin; New York 1995. Hahn J.G.v.: Reise von Belgrad nach Salonik. Vienna 1861. Hahn, J.G.v.: Reise durch die gebiete des Drin und Wardar, Vienna 1867. Hansen M. – Raaflaub K., Studies in the ancient Greek polis, Franc Steiner Verlag, Stuttgart, 1995. Hammond N.G.L „The evidence for the Identity of the Royal Tombs at Vergina“, in W.L. Adams, E.N. Borza (eds.) Philip II, Alexander the Great and the Macedonian Heritage, Washington DC 1982, 111-127. ______, A History of Macedonia, Volume I, Historical geography and prehistory, Oxford 1972. ______, „The western frontier of Macedonia in the reign of Philip II“, Ancient Macedonian Studies in honor of C. F. Edson, Institute for Balkan Studies 158, Thessaloniki 1981, 199-217. Hammond N.G.L., Griffith G.T, A History of Macedonia II, Oxford 1979. Hatzopoulos M., Macedonian Institutions under the Kings, A historical and epigraphic Study, I, Melethemata 22, Athens 1996. ______, Une donation du Roi Lysimaque, Athens 1988. Hatzopoulos M.B., Loukopoulou L.D., Two Studies in Ancient Macedonia Topography, I Strepsa: A Reconsideration, or New Evidence on the Road System of Lower Macedonia Melethemata 3, Athens 1987. Haury J., Procopiana, Programm Augsburg, 1891. ______, „Zu Prokops Geheimgeschichte“, Byzantinische Zeitscrift, Vol 34, 1 1934, 10-14. ______, Zur Beurteilung der Geschichtsschreibers Prokopios von Casarea, Munchen, 1896. Henning J., Post-Roman towns, trade and settlement in Europe and Byzantium, Walter de Gruyter, Berlin, 2007, Chapter IV. Byzantium, Ch. Kirilov, The reduction of the fortifiеd city area in late antiquity: some reflections on the end of the ‘ancient city’ in the lands of the Eastern Roman Empire. 3-24 Hansen M.H. - Nielsen T.H., An inventory of archaic and classical poleis, Oxford University Press, Oxford 2004. [Hansen–Nielsen, An inventory of archaic and classical poleis] Henry-Perrin М., Procope de Césarée les Édifices Livre IV, Traduction et commentaire, fasc. II, Thèse de 3e cycle. Sous la direction de Monsieur Jean Lassus, année 1974 Paris. [Henry-Perrin M., Procope de Césarée les Édifices Livre IV] ______, „La place des listes toponimiques dans l'organisation du livre IV des Edifices de Procope“, Geographica byzantina, Ed. H. Ahrweiler.P., (= Byzantina Sorbonensia 3), Paris 1981, 93-105. ______, „Aulon de Macédoine Euripide et la Via Egnatia: Recherches de Géographie Historique en Macédoine Oriental“, 239-254. Heuzey L. - Daumet H., Mission archéologique de Macédoine, Paris 1876. Holzer G., „Gibt es slavische Kastellnamen in Prokops De aedificiis ?“, Folia Onomastica Croatica 7, 1998, 115-129. Hornblower S, A Commentary on Thucydides, vol. II, Books IV-V. 24, Clarendon Press, Oxford 1996. 269 Hornblower S. and Matthews E., Greek personal names and their value as evidence, Clarendon Press, Oxford 2000. Hoxha Sh., „Gjurma Ilire në toponiminë e sotme të trevës Kukësit“ Studime filologjike 3, 1982, 190-168. Howard –Johnston, „Education and Expertise of Procopius“, Aniquite Tardive 8 (2000). XrisoxÒow M., „Tå makedonikã T°mph ≥toi tå stenã t∞w ÉAreyoÊshw,FilologikÒw SÊllogow ParnassÒv, ÉEpethr¤w ¶tow H', §n ÉAyÆnaiw 1904, 35-45. Huges Th. S., Travels in Sicily, Greece and Albania, Oxford 1920. (Идриси) Нетков Б., Бьлгария и сьседните и земи през XII век според vek spored “Географията” на Идриси, София 1960. Илиевски П. Хр., „За потеклото на -its- суфиксите во грчкиот“, Балканолошки лингвистички студии, со посебен осврт кон историскиот развој на македонскиот јазик, Институт за македонски јазик “Крсте Мисирков”- Скопје 1988, 261-274. Илири и Албанци САНУ, Научни скупови књига XXXIX, Одељење историјских наука књига 10, Београд 1988. Jameson M.A., „The Vowing of a“pelanos”, American Journal of Philology,LXXVII.1 (1956) 55- 60. Jireček, K., Die Romanen in den Stüdten Dalmatiens würend Mittelalters (Denkschriften der keisserliche Akademie der Wissenschaften, Bd. 48-49), Wien, 1902. Јиречек К., Историја Срба, Политичка историја до 1537 год., књига I, Београд 1990. Jireček K., Die Heerstrase von Belgrad nach Constantinopel und die Balkanpaese, Prag 1877. Jokl E., Reallexicon der Vorgeschichte, hg. von M. Ebert, Berlin 1924-29. Jones A. H. M., Martindale J. R., and Morris J., The Prosopography of the Later Roman Empire , vol. 1, A.D. 260-395, Cambridge, 1971 Јосифовска Б., „неколку неиздадени грчки и латински натписиод Македонија“, Živa Antika III.1-2 (1953), 222-244. Jung J., „Geographisch-historisches bei Procopius von Caesarea“, Wiener Studien 5 (1883), 85-115. Kanatsoulis D.,ÉArx°laow ka‹ afl metarruymflseiw toË §n Makedon¤a, Thessalonike 1948. Karagiorgou O., Urbanism and Economy in Late Antique Thessalia (3rd-7th century A.D). The archaeological evidence, a thesis in three volumes, Vol. I, Trinity 2001. Кьнчов, Избрани произведения, Том први, Издателство наука и изкуство, София, 1970. Karametrou G. - Mentisside, Aiane of Kozani, Archeological Guide, Thessalonika 1989. Katicic R. - M. Krizman, Ancient Languages of the Balkans, Hague - Paris 1976. Кепески К., „Рановизантиска остава на бронзени монети од местото Баба кај Прилеп“, Macedoniae Acta Archeologica 3 (1977), 181-192. Keramopullos, A.D.: „Wo lag die Kaisãrea des Procopius ( De aedificiis IV , 3 ,273, V; 442 )“, Actes du IV Congrès International des Études Byzantines I [ Bulletin de l'institut Archeologique Bulgare IX ], Sofia, 1935, 407-413. 270 Keramopulos,A.: „OrestikÚn ÖArgow-DioklhtianoÊpoliw- Kastor¤a“, Byzantinische- Neugriechische Jahrbuch IX (1932), 55- 63. ______, „ÖEreunai §n Dutik∞ Makedon¤a“Prakatikã thw ArxaiologikÆw Etair¤aw (1938), 54-60. Kolias G., “Siderokastron”, Epeteris Etaireias Byzantinon Spoudon 10 (1933), 80-81. Конески Б., Берзити- Брсјаци, Прилози на МАНУ, Одделение за лингвистички и литературни науки, XIV/1, Скопје, 1989. Конди˚ В - Попови˚ В. Царичин Град, УтврÚено насеље у визнатијском Илирику, Галерија Српске академије наука и уметности, 1977, 165-166. A. KonstantakÒpoulu, IstorikØ gevgraf¤a t∞w Makedon¤aw (4ow-6ow afi≈naw), DidaktorikØ diatribØ, Giãnnena, 1984.[KonstantakÒpoulu, IstorikØ ge vgraf¤a] Кости˚ З., „Осврт на административне поделе Македоније крајем антике“,Зборник радова Византолошког института XXXV (1996) 76-93. Ковачеви˚ Ј., „Bãbaw“, Зборник посветен на Б. Баби˚, Прилеп 1986, 119-121. Krahe M., Die alten Balkanillyrischen geographischen Namen, Heidelberg 1925. Kravari V., Villes et villages de Macedoine occidentale, Realites Byzantines, Paris 1989. [Kravari Villes et villages] Kretschmer P., „Mythische Namen“, Glotta, 10, (1920), 38-62. ______, „Die vorgriech Sprach-und Volksschichten ischen“, Glotta 28 (1940), 231-278. ______, Einleitung in die Geschischte d. gr.Sprache, Göttingen, 1896. Kuhn A., „Gandharven und Kentauren“, Zeitschrift fur vergleichende Sprachforschung auf dem Gebiete der idg. Sprachen, Berlin, G\tersloh, Göttingen, 1, 1852, 513-542. Kuhn, E.: Die städtische und bürgerliche Verfassung des römischen Reiches bis auf die Zeiten Justinians, I-II, Leipzig 1864, 1865. Langslow D. R. – Wackernagel Ј. (eds.), Lectures on Syntax, with special reference to Greek, Latin and Germanic, Oxford 2009. Lazaridês P., „Fyi≈tidew Y∞bai“, ArxaiologikÆ Efhmer¤w (1987), 313-335. Leake W. M., Travels in Northern Greece, I-III, London 1835-1841. Lefort J.: Villages de Macédoine,1. La Chalcidique occidentale, Travaux et mémoires, Paris 1982. [Lefort, Villages] Lemerle P., Les plus anciens recuels des miracles de Saint Demetrius, I Le texte, Editions du CNRS, Paris, 1981 Linder Th., „Griechische (Incl. mykenische) Ortsnamen“, in: Namenforchung, Name Studies, Les noms propres, Ein Internationales Handbuch zur Onomastik, An International handbook for Onomastics, Manuel international d’onomastique, I, Ed. E.Eichler, G. Hilty, H. L]fler, Waler de Gruyter, Berlin-New York 1995, 960-705. Loma, А., „Neue Substratnamen aus Dacia Mediterranea“. Ortsnamenkundliche Beiträge zur Sprachgeschichte des serbisch-bulgarischen Grenzgebiets, Linguistique balkanique / Балканско езикознание XXXVI/3, София 1993, [1995], 219–240. [Loma A., Neue Substratnamen] ______, „Serbisches und kroatisches Sprachgut bei Konstantin Porphyrogennetos“, Зборник радова Византолошког института 38, 1999-2000. 271 ______, „Киљан-“пободен камен” далматоромански остатак на тлу Црне горе“, Juznoslovenski filolog, 65, 2009, 89-99. Makaronas Chr., “Άνασκαφαί Πέλλης 1957-1960”, Archaiologikon Deltion 16 (1960). Ancient Macedonia I, Institute for Balkan Studies, Thessaloniki 1970, 172-183. Македонија во делата на странските патописци 1864-1874, ред. Александар Матковски, тнид Ѓурѓа, Скопје 2000. Македонија во делата на странските патописци 1875-1878, тнид Ѓурѓа, Скопје 2001. Максимови˚ Љ., „Северни Илирик у VI веку“, Зборник радова Византолошког института XIX (1980) 19-57. Mallett C.E., „The Empress Theodora“, English Historical Review II (V) (1887), 1-20. Mannert K., Geographie der Griechen und Römer, Leipzig 1756-1834. Mannhardt W., Antike Wald- und Feldkulte aus nordeurop[ischer Uberlieferung er-er[utert, 1877. Mansi G.D. et al., eds., Sacrorum Conciliorum nova et amplis-sima collectio , vols. 1-31a (Florence and Venice, 1759-98); vols. 31b-53 (Paris-Arnhem-Leipzig, 1901-27) Masson, O., „Quelques noms Illyriens in L’Illyrie méridionale et l’Epire dans Antiquité, P. Cabanes, Actes du Colloque international de Clermont-Ferrand, 22-25 octobre 1984, 115-117. Mayer A., „Zwei Inselnamen in der Adria, I.Kerkyra, II Pharos“, Zeitschrift für vergleichende Sprachforchung auf dem Gebiete der indogermanischen Sprachen, Vol. 70/1-2, 1952, 76-105. Meletios, Gevgraf¤a palaiã ka‹ n°a, Venice, 1807. Меловски Х. – Проева Н., „Mакедонија во делото De Thematibus на Константин VII порфирогенит“, Živa Antika 37 1-2, (1987) 19-37. Merousis N., „Settlement Patterns in prehistoric Imathia and Pella, Western Macedonia, Greece“, Mediteranian Archeology and Archeocountry IV.1. (2004), 73-82. Mihǎescu H., La langue latine dans le Sud-est de l’Europe, Editura Academiei, Les belles letttres, Paris 1978. [Mihǎescu, La langue latine] ______, Limba latinǎ in provincile Dunǎrene ale imperului roman, Bucureşti 1960. [Mihǎescu, Limba latinǎ] Микулчи˚ И., Средновековни градови и тврдини во Македонија, Макропроект Историја на културата во Македонија, книга 5, Скопје 1996. ______, Spätantike und frühbyzantiniche Befestigungen = Mikulčic, Ivan. – Spätantike und frühbyzantiniche Befestigungen in Nordmakedonien: Städte – Vici – Refugien – Kastelle. – München : Beck 2002. Milojčic V., Nova iskopavanja u makedonskom glavnom gradu Demetrijadi (Tesalija), 1967- 1974, Zagreb 1977. Мирдита З., „Култ Митре на подручју Дарданије“, Opuscula Archeologica 23-24 (1999- 2000) 481- 486. Миркови˚ М., Rimski gradovi u Gornjoj Meziji, Dissertationes, Tom VI, Beograd, Arheolosko drustvo Jugoslavije, 1968. 272 ______, „Villas et domains dans l’ Illyricum central (IV –VI siecle)“, Зборник радова Византолошког института XXXV (1996), 57-75. Mpakalãkiw G., „Neãpoliw-XristoÊpoliw-Kabãla“, ArxeologikÆ Efhmer¤w (1936), 8-23. ______, „To latome¤o thw arxa¤aw KÊrou“, To ÑIdruma Melet≈n XersonÆsou tou A¤mou , Yessalon¤kh 1970. Mocsy A., „Municipale gemeinden und ihre territorien in Moesia Superior“, Godisnjak Centra za balkanoloska ispitivanja, Knjiga V, Sarajevo 1967, 151-166. Moravcsik Gy., „Zur Geschischte des Herrschertitels “Caesar>car”, Zbornik Radova Vizantolo{kog instituta, VIII, 1, Beograd 1963, 229-236. Moravcsik Gyula, Byzantinoturcica, I, Die Byzantinischen Quellen Der Geschichte Der Turkvolker, Zweite Durchgearbeitete Auflage, Academie-Verlag-Berlin, 1958. [Moravcsik, Byzantinoturcica I] MOUTSOPOULOU, N. K. „RENTINA OI MUGDONIKES POLEIS AULVN, B ROMISKOS, AREYOUSA KAI O TAFOS TOU EURIPIDH“, KENTRO BUZANTINVN EREUNVN,YESSALONIKH 1995. Moutsopoulos N., „Esquisse del' histoire des remparts de Kastoria“, Proceedings of the Eight Scientific reunion of the International Institute on Forts, Athens 1968, 71-83. Myrto H., Albania Archeologica, Bibliographia sistematica dei centri antichi, 73, 1988. Nazari O., Spizzico di etimologie latine e greche, Rivista di Filologia e d' Istruzione Classica Vol. 32/1, Torino 1904, 94-105. Niederle L., Slovanské˜strožitnosti: Život starúch Slovana, Prague 1916. Nilsson M., Geschichte der griechischen Religion, Münich 1955. Odorico P., Thessalonique, Chroniques d’une ville prise (Jean Caminiatès, Eustathe de Thessalonique and Jean Anagnostès), Toulouse 2005. Orlandos A.,„ChfidvtÚn dãpedon §k Basilik∞w t«n Trikãlvn“, ABME (ÉArxe›on t«n Buzantin«n Mnhme¤on t∞w ÉEllãdow) 8 (1955-6), 117-125. O'Sullivan, F., The Egnatian Way, Harrisburg 1972. Острогорски Г., Историја Византије, Београд 1969. ______, Geschichte des Byzantinischen Staates, M\nich 1965. ______, Из византијске историје историографије и просопографије, Периодизација византијске историје, 15, Просвета, Београд 1970. Откупщиков Ю. В., Догреческий субстрат. истоков европейской цивилизации, Ленинград 1988. Paço E., „Breth disa toponimeve të trevave shqiptare që dalin ne vepren a “De aedificiis” te Prokopit te Cezarese“, Studime filologjike XXXVI (1982), 143-150. Pancenko B., „O Tajnoj istorii Prokopija“, Vizantiskii vremennik II (1895), 24-57. Papakvnstant¤nou-DiamantoÊrou D°spoina, P°lla, I ÉIstorikÆ §piskÒphsiw ka‹ martir¤ai, didaktorikÆ diatribÆ §n ÉAyÆnaiw 1971. Папазоглу Ф., Македонски градови у римско доба, Жива антика, Скопје 1957. [Papazoglu, Makedonski gradovi] 273 ______, Les Villes de Macédoine à l'époque romaine (BCH. Suppl. 16), Athens 1988. [Papazoglou, Les Villes.] ______, Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba (Tribali, Autarijati, Dardanci, Scordisci i Mezi), ANUBIH, Djela, knjiga XXX, Centar za balkanoloska ispitivanja, Sarajevo 1969. [Papazoglu, Srednjobalkanska plemena] ______, „L’ oevrue de W. Tomashek dans le domaine de la geographie historique et la topographie de la Peninsule Balkanique“, Institut für Thrakologie an der Bulgarischen Akademie der Wissenschaften, Dritter Internationaler Thrakologischer Kongress zu Ehren W. Tomascheks 2-6 Juni 1980, Wien, Bd.I, Staatlicher verlag Swjat Sofia, 1984, 36-44. ______, „Notes d’ epigraphie et de topographie macedoniennes“, Bulletin de correspondance hellénique 87 (1963), 517-44. ______, „Етничка структура Античке Македоније у светлости новијих ономастичких истраживања“, Balcanica VIII (1977), 65-82. [Папазоглу Етничка структура] ______, „La Macedoine Salutaire et la Macedoine Seconde“, Bull.de la Cl. Des Lettres et des sciences morales et politiques, Acad. royale de Belgique, 42-3 (1956), 115-124. ______, „Ilirska i dardanska kraqevina“, Iliri i Albanci, SANU, Nau~ni skupovi, kwiga XXXIX, Odeqewe istorijskih nauka, kwiga 10, Beograd 1988, 161-208. ______, „Quelques aspects de l’histoire de la province de Macedoine“ in: Aufstieg und Niedergang der römischen Welt: Geschichte und Kultur Roms im Spiegel der neueren Forschung, Hildegard Temporini, Wolfgang Haase, Walter de Gruyter, Berlin 1980, 302-369. ______, Из историје античког Балкана, Одабране студије, Equilibrium, Beograd 2007. Papazotos Th., „ÉAnaskafÆ DiokletianoupÒlevw. Ofl pr≈tew ektimÆseiw“, ArxaiologikÒ Delt¤o 43 (1988), 195-218. Patsch, C: Beitrage zur Volkerkunde von Sudosteuropa V, 1. Aus 500 Jahren vorromischer und romischer Geschischte Sudeuropas.Bis zu Festsetzung der Romer in Transdanuvien, Wien 1932. Patsch K, „Ilirska carina i megje provincija“, Glasnik zemaljskog muzeja XVII (1905), 479- 484. Petersen W., „Greek Place Names in -(ε)ών , Genitive -(ε)ω ν oς“, Classical Philology , Vol.32, 4 (1937), 305-328. Πέτκος Α., „"Ανασκαφή παλαιοχριστιανικής βασιλικής Νέας Πέλλας: οι πρώτες εκτιμήσεις“ στο Γνωριμία με τη Γη του Μεγάλου Αλεξάνδρου. Πρακτικά Επιστημονικής Διημερίδας (Θεσσαλονίκη15/16 Ιουνίου 2002), Θεσσαλονίκη 2003, 63-79. ______, „Πρώιμη Βυζαντινή Πέλλα“ στο Η Πέλλα και η περιοχή τ∞ς, Θεσσαλονίκη 2003, 98- 101. Петрушевски М.Д., „GALADRA -XARADRA, GALADROS -XARADROS (=KA-RA- DO –RO),“ Živa Antika XVI (1966), 310. Petsas Ph., Pella. Alexander the Great's Capital, Institute for Balkan studies 182, Thessalonique 1978. 274 Philippide, A.: Originea rominilor I, Iaşi 1925. Philippson A., Die griechischen Landschaften; eine Landeskunde, Volume I, V. Klostermann, Frankfurt am Main 1950. Pilhofer P., Katalog der Inschriften von Philippi, Mohr Siebeck, Tübingen 2009. Povjest svjetske knjizevnosti, , knjiga 2, uredio Vladimir Vratovic, napisali Milivoj Sironic…[et al.], Mladost, Zagreb, 1977. Попови˚ И., „Dea Dardanica iz Medijane i srodni spomenici iz balkanskih provincija carstva“, Зборник радова Ниш и Византија VI (2008), 31-43. Popovic, V.: „Die süddanubischen Provinzen in Spätantike vom Ende des 4. bis zur Mitte des 5 Jahrhunderts“, in Die Volker Südosteuropas im 6 bis 8. Jahrhundert, Südosteuropa- Jahrbuch 17, München-Berlin 1987, 123-139. ______, „ Грчки натпис из Царичиног града и питање убикације Прве Јустинијане“, Глас САНУ, Одељење историјских наука, 7, 1990, 79-80. Проева Н., Студии за античките Македонци(Proeva, N., Les etudes sur les anciens Macedoniens, Skopje 1997), Skopje 1997. ______, „Enchéléens-Dassarètes-Illyriens, Sources littéraires, épigraphiques et archéologiques, L’Illyrie méridionale et l’Épire dans l’Antiquité-II“, Actes du IIe COLLOQUE international de Clermont-Ferrand (25-27 Octobre 1990) reunis par Pierre CABANES, Tire a part, 191-199. Проева Н., „ Епихорски имиња во Горна Македонија“, Јазиците на почвата на Македонија, МАНУ, Скопје 1996, 83-93. [Проева Епихорски имиња] Psaltes St., Grammatik der byzantinischen Chroniken, Göttingen, 1913. Psoma, S.: Olynthe et les Chalcidiens de Thrace: etudes de numismatique et d’histoire, Franz Steiner Verlag, GMBH Stuttgart 2001. Reinink G. J. - Bernard H. – Stolte , The Reign of Heraclius (610-641): Crisis and Confrontation, , Published by Peeters Publishers, Rijksuniversiteit te Groningen 2002. Roger J., „L’enceinte basse de Philippes“, BCH (Bulletin de correspondance hellénique) 62, 1938, 20-41. Roisman J - Worthington I. (eds.), A Companion to Ancient Macedonia, Wiley- Blackwell, Chichester 2010. Rosser J., „The Justinijanic fortifications behind Thermopylae“, Boston College, 10(34), Sixth Annual Byzantine Studies Conference, 24-26 October, Oberlin Ohio 1980. Russu,I.I.: „Die Ortsnamen der Balkanhalbinsel in “De aedificiis“, Revue de Linguistique, VIII.1. (1963), 123-132. [Russu, Die Ortsnamen der Balkanhalbinsel] Safarik, P.J. (nach Lorenz W. Surowiecki), |ber die Abkunft der Slaven, Ofen 1828. Salac, A., „Mesto Pautalia v Procopiove dile Per‹ ktismãtvn “ Listy filologicke 58 ( 1931) 392-395. Salac,A., „Mesto Pautalia v Procopiove dile „La ville de Pautalie dans l'oedre de Procope Per‹ ktismãtvn“, Byzantinoslavica 4 (1932), 131-134. Samsaris D., „Topografikå ProblÆmata t∞w ÉEpikrãteiaw t∞w Ñrvmaik∞w époik ¤aw t«n Fil¤ppvn:tå Pol¤smata ÉAgg¤tiw ka‹ ÉAdrianoÊpolh“, Ancient Macedonia IV, Institute for Balkan Studies, Thessaloniki 1986. 275 Sanchez Ruiperez, M., „El nombre de 'Artemis', dorio-ilirio: etimología y expansion“Emerita 15 /1-2, Madrid 1947, 1-70. Sanchez Ruiperez, M., La dea ardo céltica y, la Artemis griega, Zephyrus II, 1951, 89-95. ScheidelIan W. - Richard M. - Saller P. (eds.), The Cambridge Economic History of the Greco-Roman World, Cambridge University Press, Cambridge 2007. Schuler Ch., L[ndliche Siedlungen und Gemeinden im hellenistischen und r]mischen Kleinasien, Vestigia, Beitr[ge zur alten Geschichte Band 50, Verlag C.H. Beck, M\nchen 1998. Siganidou M., „'Ανασκαφή Πέλλας“, Praktika (1981), 75-94. Sihler A.L., New comparative Grammar of Greek and Latin, Oxford University Press, New York Oxford 1995. Skok, P., „De l'importance des listes toponomastiques de Procope pour la latinité bakanique“, Actes du IV Congrès international des Etudes Byzantines, 1935. ______, „De l'importance des listes toponomastiques de Procope pour la connaisance de la latinite balkanique“, Revue internationale des etudes balkaniques 3 (1937), 47-58. [Skok, De l'importance des listes toponomastiques] ______, „Byzance comme centre d'irradiation pour les mots latins des langues balkaniques,“ Byzantion 6 (1931), 371-378. Sodini J.- P., The Transformation of Cities in Late Antiquity within the Provincies of Macedonia and Epirus, Proceedings of the British Academy 141, The British Academy, “The Transition to Late Antiquity on the danube and Beyond, ed. A.G. Poulter, Oxford 2008, 311-336. Solin H., „Ancient onomastics: perspectives and problems“, 1-9 in Roman Ononmastics, in the Greek East. Social and political aspects. Proceedings of the International Colloquium organized by the Finnish Institute and the Centre for Greek and Roman Antiquity, Athens 7-9 September 1993, edited by A. Rizakis (Meletеmata 21), Athens 1996. Soter¤ou,M.G., „ÑH pr≈imow palaiolÒgeiow anag°nnhsiw eiw taw x≈raw kai taw nÆsouw thw Ellãdow katã ton13on ai≈na (p¤n.48/64),“ Delt¤on t∞w Xristianik∞w Arxilogik∞w ÑEtaire¤aw (1964-1965), 257-276. St[hlin, F.: Das hellenische Thessalien. Landeskundliche und geschichtliche Beschreibung Thessaliens in der hellenischen und r]mischen Zeit. Stuttgart 1924 (Amsterdam 1967). Станковска Љ., Топонимите со суфиксот –ица во Македонија, Скопје – Прилеп, 2001. E Stein, Histoire du Bas-Empire, Paris-Brussels-Amsterdam, 1949.[Stein, Histoire] Стојановски А. – Ѓоргиев Д., Населби и население во Македонија - XV и XVI век, ИНИ, ДАРМ, Дел I, Скопје 2001. Стојановски А, Турски документи за историјата на македонскиот народ, Опширен пописен дефтер за Скопскиот санџак од 1568-69 година, Том VI, книга II, Скопје 1988. Stokes Whitley, Bezzenberger Adalbert, Wortschatz der keltischen Spracheinheit, Vol. II, Auflage 5, Vandenhoeck & Ruprecht, G]ttingen1979 (original ed.1894). Struck, A., Makedonische Fahrten I. Chalkidike. Zur Kunde der Balkan-Halbinsel, Heft 4, Wien und Leipzig 1907. 276 Sumevn¤dhw X.P., „H pro°loush kai h ejãplvsh tou gevgrafikoÊ Òrou 'Tr¤kala'“, PeriodikÒ Trikalinã 3 (1983), 5-18. Tafel, Th.L.Fr., De Thessalonica eiusque agro dissertatio geographica, Berolini 1839. ______, De via militari Romanorum Egnatia, qua Illyricum, Macedonia et Thracia iungebantur dissertatio geographica, I. Pars Orientalis, II. Pars Occidentalis, T\bingen 1841, 1842. Tataki A. B., Macedonian Edessa Prosopography and Onomasticon, MELETHMATA 18, Athens 1994. The Cambridge Ancient History², Volume II, Part 2, ed. I. E. S. Edwards, C. J. Gadd, N. G. L. Hammond and E. Sollberger,Cambridge University Press, Cambridge 1975. The Cambridge Medieval History, vol.IV, part I, ed. J.M. Hussey, Cambridge at the University press, Cambridge 1966. Theochares D., „Chronika“, Archaiologikon Deltion, Vol. 21, 1966. Tiverios M.A., „ÉΟστρακα από το Καραμπουρνάκι“, ΑΕΜΘ 1 (1987), 247-260. Тодоровиќ, М., „Kãlarna: pÒliw Makedon¤aw“, Годишен зборник на Филозофски факултет Скопје 58 (2005), 271-275. Tomaschek W., Die alten Thraker. Eine ethnologische Untersuchung, Verlag der österreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien 1980. [Tomaschek Die alten Thraker] ______, Zur Kunde der Hämus-Halbinsel. Sitzungberichte der. K. Akademie der Wissenschaft, Wien 1882. ______, Zeitschrift für die österreichischen Gymnasien, 28 Jarg. 1877. Торбатов, С. Б., „ Скифские аномалии Прокопија Кесарийского и вопрос о времени составлени его трактата О постройках“, Византйиский временник, (2000), 49- 57. Трайков, В., Населените места в Тракия и Македония под грьчка власт, Стари и нови названия, София 1946. Трифуноски Ј. Ф., „Раселени села во битолско-прилепската котлина“, Годишен зборник на Филозофскиот факултет на Универзитетот во Скопје, 11.13 (1958), 140-141. Weiss, J., „Historisch-Geographisches von der Balkanhalbinsel IV Mitteilungen der k.k. Geographischen Gesellschaft in Wien 51 (1908), 336-337. Велков, Б., Градьт в Тракия и Дакия през кьсната античност, София 1957. Veh O., Prokop Bauten, M\nchen 1977. ______, Zur Geschichtscreibung und Weltauffassung des Prokop von Caesarea, I Teil 1950/1, II Teil, 1951/2, III teil, 1952/3, Wiss.Beil. zum Jahresbericht des Gymnasiums Bayreuth. Velkov V., Zur Geschichte der Stadt Serdica( Sofia) vom IV-IX Jhdt., Academie Bulgare des Sciences, Institut d' Histoire, Etudes Historiques, T III, 1966. A l'occasion du Congres International des Etudes Balkaniques et Sudest Europeennes-Sofia. Vickers M., „Where was Procopius’ Therme?“, The Classical Review 24 (1974) 10-11. Vickers M., „Therme and Thessaloniki“, in H. J. Dell (ed.), Ancient Macedonian Studies in Honor of C. F. Edson, Thessalonica 1981, 327-333. 277 Vuli} N., „Procopius, De aedificiis IV.17, Неколико питања из античке историје наше земље и римске старине“, Глас САНУ 346 (1961), 73-76. ______, „Народност Цара Јустинијана“,Глас Српске краљевске академије, CLX, Други разред, Београд 1934, 72-81. ______, „Iustiniana Prima“, Глас Српске краљевске академије, CLV, Други разред, Београд 1933, 53-62. ______, „ Географија Јужне Србије у античко доба“, Гласник Скопског научног друштва, 19, (1938), 1-5. Удальцова З.В., „Мировоззрение Прокопия Кесарийского“, Византйский временник 31(1971), 8-14. Walbank F. W., A Historical Commentary on Polybius, I, Oxford University Press, 1957. West A. B., „Notes on the multiplication of Cities in Ancient Geography“, Classical philology 18.1 (1923), 48-67. Whitby L.M., „Justinian's Bridge over the Sangarius and the Date of Procopius' De Aedificiis“, Journal of Hellenic Studies 105 (1985), 129-148. [Whitby, M., Justinian's Bridge] Woodhouse W. J., Aetolia its Geography, Topography, and Antiquites, Clarendon Press, 1897. [Woodhouse, Aetolia] Wordsworth C., Greece: Pictorial, Descriptive, and Historical, Michigan, 1844. Zahrnt M., Olynth und die Chalkidier: Untersuchungen zur Staatenbildung auf der Chalkidischen Halbinsel im 5. und 4. Jahrhundert v. Chr, München 1971. Zeidler Jürgen, „"Research in Interferenzonomastik in Roman Gaul", First Round Table on Intercultural Onomastics, Oxford (Dec. 2003). Published online as NIO-GaRo 2004.1 278 III Re~nici i priru~nici: Arrowsmith A., A Compendium of Ancient and Modern Geography: For the Use of Eton School, London 1839. Bailly A., Dictionnaire Grec-Français, Paris 1959. Chantraine P., Dictionnaire étymologique de la langue grecque1-2, Paris 1968. de Vaan M., Etymological Dictionary of Latin and the other Italic Languages, Leiden / Boston 2008. Der Kleine Pauly, Lexicon der Antike in f\nf B[nden, Deutscher Tashenbuch Verlag, M\nchen 1979. [Pauly] Dhmetrãkou D. M°ga lejikÚn t∞w Ellhnik∞w gl≈sshw, Ayhnai, 1964. Frisk H., Griechisches etymologisches W]rterbuch, Heidelberg 1973. Hazlitt W., The Classical Gazetteer: A Dictionary of Ancient Geography, Sacred and Profane, London 1851. Krahe M., Lexicon altillyrischer Personennamen, Heidelberg, 1929. Lexicon linguae palaeoslovenicae , 4 Vol. Praha 1958-1992. A Latin dictionary, founded of Andrews’ edition of Freund’s Latin Dictionary, revised, enlarged and in great part rewritten by Charlton T. Lewis, Ph.D., Oxford, at the Clarendon Press, 1980. Liddel, H.G.- Scott, R.- Jones, H.S.: A Greek English Lexicon, Oxford 1973. Murray J., Handbook for Travellers, describing Constantinople, European Turkey, Asia Minor, Armenia, and Mesopotamia, London 1854. The Oxford Dictionary of Byzantium, 3 volumes, ed. A.P.Kazdhan, Oxford University Press 1991. Dr. W. Pape’s, Handwörterbuch der Griechischen Sprache in vier bänden, dritten band Wörterbuch der Griechischen Eigennamen, dritte Auflage neu bearbeitet von Dr. G.E. Benseler, Braunschweig 1911. [Pape-Benseler, Wörterbuch] Pokorny J., Indogermanisches etymologisches W]rterbuch, Bern - M\nchen 1950. Schwyzer E., Griechische Grammatik, I Band, M\nchen, 1939. Skok,P., Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, I_IV, Zagreb, 1971-1974. Sophocles, E.A.: Greek Lexicon of the Roman and Byzantine Periods (From B.C.146 to A.D. 1100) In two volumes, Frederick Ungar Publishing Co. New York 1887. Tabula Imperii Byzantini, (TIB) Band 1, Hellas und Thessalia, von J.Koder und F.Hild, Verlag der }sterreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien 1976. Tabula Imperii Byzantini (TIB), Band 3, Nikoplis und Kephallenia, von P.Soustal und J. Koder, Verlag der }sterreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien 1981. Tabula Imperii Romani (TIR) Naissus, Dyrrhachion-Scupi-Serdica-Thessalonike, Ljubljana 1976. The Barrington Atlas of the Greek and Roman World, Richard J.A. Talbert (ed.), Princeton University Press 2000. The Oxford Dictionary of Byzantium, 3 volumes, ed. A.P.Kazdhan The Princeton Encyclopedia of Classical Sites, ed. by Richard Stillwell, Princeton 1976. 279 Walde, A. – Hofmann, J.B. Lateinisches etymologisches W]rterbuch, Heidelberg 1938. Walde A., Lateinisches etymologisches W]rterbuch, Heidelberg, 1965. Старогрьцко-бьлгарски речник, сьставили Мих. Войнов, Д. Дечев, Вл. Георгиевъ, Ал. Милевъ, Бор. Геровъ, М.Тоневъ, София, 1996. Novus thesaurus philologico-criticus: sive, Lexicon in LXX. et reliquos interpretes græcos, ac scriptores apocryphos Veteris Testamenti, Volume 1, Johann Friedrich Schleusner, Johann Christian Biel, Esdras Heinrich Mutzenbecher, curaverunt et excuderunt A. et J. M. Duncan, Londini.1822. Smith W.,Dictionary of Greek and Roman geography, London 1854. 280 БИОГРАФИЈА Јасминка Кузмановска је рођена у Скопљу 31.08.1965 године, где је завршила основну и средњу школу. Дипломирала је 1989 године на Одељењу за класичне студије Филозофског факултета у Скопљу, на Универзитету „Св. Кирил и Методиј“ са просечном оценом 9,95 чиме је стекла звање дипломирани класичар. Награђена је као најбољи студент Филозофског факултета у генерацији 1989/90. године. На постдипломске магистарске студије на Одељењу за класичне науке, на Филозофском факултету у Београду уписала се 1990/91 године. Положила је потребне испите просечном оценом 10. Под менторством проф. Др. Љиљане Црепајац 21. 12 1998 године одбранила је магистарску тезу чиме је стекла звање магистра класичне филологије из области историје грчког језика. Од јуна 1994 године запослена је у Институту за националну историју у Скопљу, Република Македонија као стручни сарадник, млађи асистент, а од 2000 године као асистент- истраживач у Одељењу за античку и средњовековну историју. Учествовала је као сарадник у више научно истраживачких пројеката у Институту за националну историју, као и у макропројекту Македонске Академије наука и уметности насловљеном Македонија и Русија: заемни врски во областа на политичкиот живот, историјата и културата. Учествовала је на научним скуповима и конференцијама у земљи. Од почетка своје научне каријере објавила је неколико научних и стручних радова у домаћим зборницима и часописима.