Универзитет у Београду Филозофски факултет у Београду Драгана Д. Грбић CIVITATES PEREGRINAE У ИЛИРИКУ У ДОБА ПРИНЦИПАТА ПРЕМА ПЛИНИЈЕВОЈ NATURALIS HISTORIA И ЕПИГРАФСКИМ ИЗВОРИМА Докторска дисертација Београд, 2012 University of Belgrade Faculty of Philosophy Dragana D. Grbić CIVITATES PEREGRINAE IN ILLYRICUM IN THE TIMES OF THE PRINCIPATE BASED ON THE EVIDENCE OF PLINY THE ELDER’S NATURALIS HISTORIA AND EPIGRAPHIC SOURCES Doctoral dissertation Belgrade, 2012 Ментор: професор емеритус, др Слободан Душанић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет у Београду Чланови комисије: 1. професор емеритус др Слободан Душанић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет у Београду 2. доц. др Светлана Лома, Универзитет у Београду, Филозофски факултет у Београду 3. проф. др Војин Недељковић, , Универзитет у Београду, Филозофски факултет у Београду 4. доц. др Жарко Петковић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет у Београду Датум одбране: ____________________________ Датум промоције: ___________________________ Civitates peregrinae у Илирику у доба Принципата према Плинијевој Naturalis historia и епиграфским изворима Апстракт: Дисертација је посвећена проучавању перегриних заједница (civitates peregrinae) на тлу Илирика, односно римских провинција Далмације и Паноније које су настале његовом поделом 9. године. Приликом успостављања римских провинција, домаће становништво је организовано у заједнице формиране на племенском принципу. Те племенске заједнице су углавном припадале категорији civitates stipendiariae, односно tributariae, а назив peregrinae односи се на правни статус њихове популације, која је већински била у статусу перегрина (у правном погледу, странци у Римској држави). На простору провинција које су обухваћене радом забележено је постојање око педесет перегриних заједница у периоду Принципата. Главни извори за њихово познавање су епиграфски споменици и више поглавља ΙΙΙ књиге дела Naturalis historia Плинија Старијег. Поред тога, употребљени су и подаци o племенима, сачувани код других античких писаца (Апијан, Касије Дион, Страбон, Птолемеј, Велеј Патеркул и др.). У делу Naturalis historia сачувани су спискови перегриних заједница који потичу из званичних докумената (formulae provinciarum) с почетка Ι века, због чега се сматрају поузданим. Натписи сведоче о томе да је већина перегриних заједница које Плиније бележи у својим списковима постојала још касно у ΙΙ, а у неким случајевима и у III веку. Рад би требало да пружи заокружену слику о административним решењима у провинцији, римској политици према домаћем становништву, његовој интеграцији у Римску државу и о процесу романизације. Циљ је да се просторно и временски одреде све перегрине административне јединице на простору провинција Далмације и Паноније (Горње и Доње), о чијем постојању у периоду Ι‒ΙΙΙ века имамо сведочанства. Посебна пажња посвећена је питањима континуитета, трансформације и урбанизације племенских заједница. Анализом епиграфског материјала утврђено је да настанак градова на племенским територијама врло често није морао резултирати укидањем перегриних заједница, већ да су civitates паралелно наставиле да постоје, вероватно умањених размера. Нови епиграфски материјал, нарочито онај који се тиче провинције Паноније, отвара простор за нова истраживања, и захтева да се тема преиспита. Кључне речи: римска епиграфика; civitates peregrinae; Плиније Старији; Илирик; Далмација; Панонија; романизација; римска управа. Научна област: Историја Ужа научна област: Историја Рима УДК 930 930.2 94(37) "01/03" (497) (043.3) Civitates peregrinae in Illyricum in the Times of the Principate Based on the Evidence of Pliny the Elder’s Naturalis historia and Epigraphic Sources Apstract: The dissertation is dedicated to studying peregrine communities (civitates peregrinae) in Illyricum, that is the Roman provinces of Dalmatia and Pannonia which were created by the division of Illyricum in 9 A.D. In the establishment of the Roman provinces the local population was organized into communities based on tribal affiliation. These tribal communities predominantly belonged to the category of civitates stipendiariae, that is tributariae, while the designation peregrinae refers to the legal status of their populations, chiefly holding the status of peregrini (from a legal stance, foreigners within the Roman state). Within the provinces explored in this dissertation, about fifty peregrine communities are known to have existed during the Principate. The main sources for these communities are epigraphic monuments and several chapters from the third book of Pliny the Elder’s Naturalis Historia. This text preserved the lists of peregrine communities and, since the lists originate from official documents (formulae provinciarum) from the early first century, they are deemed reliable. The inscriptions attest that the majority of peregrine communities Pliny cited in his lists existed late into the second, and in some cases even in the third century. Apart from these, information about the tribes preserved in other Classical authors was used (Appian, Cassius Dio, Strabo, Ptolemy, Velleius Paterculus etc.). This study aims to offer a comprehensive overview of the administrative solutions in the province, Roman policies towards the indigenous population, its integration into the Roman state, and the process of Romanization. The goal is to temporally and spatially establish all the peregrine administrative units in the provinces of Dalmatia and Pannonia (Upper and Lower), the existence of which in the first and second century A.D. is well attested. Special attention is dedicated to questions of continuity, transformation, and urbanization of these tribal communities. By an analysis of the epigraphic material it was determined that the birth of towns within tribal territories frequently did not result in an inevitable abolition of peregrine communities but that the civitates continued to exist separately, most likely diminished. New epigraphic material, particularly the material in reference to the province of Pannonia, opens new avenues for research and requires a re-examination of the subject. Key words: roman epigraphy; civitates peregrinae; Pliny the Elder; Illyricum; Dalmatia; Pannonia; Romanization; Roman administration. Scientific field: History Specific scientific field: Roman history UDC 930 930.2 94(37) "01/03" (497) (043.3) 1 Садржај 1. Увод .............................................................................................................. 5 1.1 Предмет истраживања ................................................................................. 5 1.2. Садржај рада ................................................................................................ 8 2. Трећа књига Плинијевог дела Naturalis historia и други извори за перегрине заједнице Илирика ............................................................... 10 2.1. Плинијеве географске књиге као извор за административну историју Царства ....................................................................................................... 11 2.1.1. Садржај Плинијевих географских књига ................................................ 15 2.1.2. Кратак преглед истраживања Плинијевих географских књига ............ 16 2.2. Илирик, Далмација и Панонија и у трећој књизи Плинијевог дела Naturalis historia ........................................................................................ 19 2.2.1. Плинијева поглавља о Илирику ............................................................... 19 2.2.2. Текст и превод поглавља о илиричким провинцијама .......................... 20 2.2.3. Неколико спорних места........................................................................... 28 2.3. Историјски слојеви текста и спискови перегриних заједница .............. 32 2.3.1. Спискови перегриних заједница .............................................................. 38 2.3.1.1. Civitates quae fuerunt ................................................................................. 39 2.3.1.2. Перегрине заједнице у доба Принципата — формула из Августовог времена ....................................................................................................... 39 2.4. Плиније и његови извори за civitates Далмацијe и Панонијe ................ 41 Варон .......................................................................................................... 44 Агрипина карта и Август .......................................................................... 45 Formulaе provinciarum .............................................................................. 51 2.5. Плиније и други извори за перегрине заједнице Далмације и Паноније ..................................................................................................................... 55 2.5.1. Однос Плинијевих података и других наративних извора за перегрине заједнице Далмације и Паноније ............................................................. 55 2.5.2. Однос Плинијевих података и епиграфских извора за перегрине заједнице Далмације и Паноније ............................................................. 63 2 3. Civitates из Плинијевог списка .............................................................. 65 3.1. Civitates Далмације .................................................................................. 65 3.1.1. Civitates Скардонитанског конвента .................................................... 66 3.1.1.1. Civitas Japodum .......................................................................................... 66 Натписи (бр. 1‒9) ....................................................................................... 74 3.1.1.2. Civitates Liburniae ...................................................................................... 76 Натписи (бр. 10‒13) ................................................................................... 83 3.1.2. Civitates Салонитанског конвента ........................................................ 86 3.1.2.1. Civitas Delmatarum .................................................................................... 86 Натписи (бр. 14‒43) ................................................................................. 103 3.1.2.2. Civitas Deurorum ...................................................................................... 112 3.1.2.3. Civitas Ditionum ........................................................................................ 114 Натписи (бр. 44‒46) ................................................................................. 118 3.1.2.4. Civitas Maezeorum .................................................................................... 120 Натписи (бр. 47‒54) ................................................................................. 123 3.1.2.5. Civitas Sardeatium .................................................................................... 126 Натписи (бр. 55‒61) ................................................................................ 131 3.1.3. Civitates Наронитанског конвента ...................................................... 134 3.1.3.1. Civitas Cerauniorum ................................................................................. 134 3.1.3.2. Civitas Daversorum ................................................................................... 135 Натписи (бр. 62‒63) ................................................................................. 139 3.1.3.3. Civitas Desitiatium .................................................................................... 140 Натписи (бр. 64‒67) ................................................................................ 145 3.1.3.4. Civitas Docleatium .................................................................................... 147 Натписи (бр. 68‒71) ................................................................................. 150 3.1.3.5. Civitas Deretinorum .................................................................................. 152 Натписи (бр. 72) ....................................................................................... 153 3.1.3.6. Civitas Deraemistarum .............................................................................. 153 Натписи (бр. 73) ....................................................................................... 156 3.1.3.7. Civitas Dindariorum .................................................................................. 157 Натписи (бр. 74) ....................................................................................... 159 3.1.3.8. Civitas Glinditionum ................................................................................. 159 3 3.1.3.9. Civitas Melcumanorum ............................................................................. 161 Натписи (бр. 75‒76) ................................................................................. 164 3.1.3.10. Civitas Nare(n)siorum ............................................................................... 166 Натписи (бр. 77‒78) ................................................................................. 170 3.1.3.11. Civitas Scirtariorum .................................................................................. 171 Натписи (бр. 79) ....................................................................................... 172 3.1.3.12. Civitas Siculotarum ................................................................................... 173 3.1.3.13. Civitas Vardaeiorum ................................................................................. 175 3.2.1. Civitates Паноније у Плинијевом списку ........................................... 179 Географски списак заједница Паноније ............................................................ 179 3.2.1.1. Civitas Serretum ........................................................................................ 179 3.2.1.2. Civitas Sеrapillorum .................................................................................. 181 3.2.1.3. Civitas Iasorum ......................................................................................... 183 Натписи (бр. 80‒83) ................................................................................. 187 3.2.1.4. Civitas Andizetum ...................................................................................... 189 Натписи (бр. 84‒86) ................................................................................. 194 3.2.1.5. Civitas Colapianorum ............................................................................... 195 Натписи (бр. 87‒91) ................................................................................. 199 3.2.1.6. Civitas Breucorum ..................................................................................... 202 Натписи (бр. 92‒102) ............................................................................... 212 „Абецедна листа― заједница Паноније .............................................................. 213 3.2.1.7. Civitas Arviatium ....................................................................................... 213 3.2.1.8. Civitas Azaliorum ...................................................................................... 213 Натписи (бр. 103‒124) ............................................................................. 218 3.2.1.9. Civitas Amantinorum ................................................................................. 234 Натписи (бр. 125‒126) ............................................................................ 237 3.2.1.10. Civitas Belgitum ........................................................................................ 239 3.2.1.11. Civitas Catariorum .................................................................................... 239 3.2.1.12. Civitas Cornacatium .................................................................................. 242 Натписи (бр. 127‒131) ............................................................................. 245 3.2.1.13. Civitas Eraviscorum .................................................................................. 248 Натписи (бр. 132‒180) ............................................................................. 255 4 3.2.1.14. Civitas Hercuniatium ................................................................................ 284 3.2.1.15. Civitas Latobicorum .................................................................................. 286 Натписи (бр. 182) ..................................................................................... 290 3.2.1.16. Civitas Oseriatium ..................................................................................... 291 3.2.1.17. Civitas Varcianorum ................................................................................. 292 Натписи (бр. 183‒187) ............................................................................. 294 3.2.2. Civitates у Панонији ван Плинијевог списка .................................... 297 3.2.2.1. Civitas Boiorum ......................................................................................... 297 Натписи (бр. 188‒201) ............................................................................. 306 3.2.2.2. Civitas Scordicorum .................................................................................. 307 Натписи (бр. 202‒207) ............................................................................. 311 3.2.2.3. Cives Cotini? ............................................................................................. 315 4. Уређење, живот и судбина перегриних заједница у Илирику у доба Принципата – закључна разматрања ................................................ 317 4.1. Формирање перегриних заједница и римска политика према домаћем становништву ........................................................................................... 317 4.1.1. Дефинисање територија перегриних заједница .................................... 321 4.1.2. Унутрашња организација перегриних заједница ................................. 325 4.2. Управа над перегриним заједницама ..................................................... 330 4.2.1. Војна управа над перегриним заједницама ........................................... 330 4.2.2. Аутономија перегриних заједница ........................................................ 334 4.3. Место перегриних заједница Далмације и Паноније у процесу урбанизације ............................................................................................ 339 Војничке дипломе .................................................................................................... 346 Конкорданце издања натписа ................................................................................. 352 Издања Плинијевог текста ...................................................................................... 356 Библиографија .......................................................................................................... 357 Илустрације .............................................................................................................. 380 5 1. Увод 1. 1. Предмет истраживања У раду који је пред нама покушали смо да дамо синтезу података о перегриним заједницама (civitates peregrinae)1 у периоду од Η до III века на тлу провинције Илирик, односно Далмације и Паноније које су настале његовом поделом након Далматско-панонског устанка 9. године.2 Циљ рада је да се просторно и временски одреде све перегрине заједнице о чијем постојању има података и да се формира потпунија слика о организацији и управи, затим, и о етничком саставу заједница и интеграцији домаћег становништва у Римску државу. Посебна пажња посвећена je континуитету, трансформацији, романизацији и урбанизацији перегриних заједница или, пак, о одсуству тих процеса. Перегрине заједнице су римске административне јединице организоване на племенском принципу.3 Оне су формиране од племена која су ушла у састав римских провинција по њиховом оснивању. Припадале су категорији civitates stipendiariae, односно tributariae, у зависности од тога да ли су у питању заједнице сенаторских или царских провинција.4 Из њих су регрутовани војници за помоћне одреде, обезбеђивана је радна снага за руднике, и сл. Домородачка популација већински је била у правном статусу перегрина (у правном погледу странаца у Римској држави)5 и због тога се њихове заједнице називају 1 SCHULTEN 1895, 489–557; KORNEMANN 1903, 300; ABBOTT / JOHNSON 1926, 39; DE RUGGIERO, Diz. Ep II/1, 258; LANGHAMMER 1973, 22 и нап. 116. 2 О промени имена двеју провинција: DUŠANIĆ 1998–1999, 57‒58. Уп. нап. 285 на стр. 53. Данас то подручје обухвата део Аустрије, Мађарску, део Словеније, Хрватску, Црну Гору, делове западне Србије и северозападни угао Албаније. 3 Тај тип административне форме обележен је термином civitas са етником у генитиву множине (нпр. civitas Delmatarum, civitas Azaliorum, civitas Breucorum, итд.) или етником у номинативу множине (Delmatae, Eravisci). SCUHULTEN 1895, 515; KORNEMANN 1903, 301‒302. 4 JONES 1941, 30–31. Уп. текст и нап. 1410. 5 KÜBLER 1937, 644. 6 перегриним — термин је употребљен код Фронтина,6 што не значи нужно да су били перегриног статуса.7 Перегрини становници заједница могли су долазити до римског грађанског права најчешће захваљујући појединачним (viritim) доделама, затим кроз војну службу у помоћним јединицама, стицањем латинског права или претварањем заједница у муниципије римског права. Након Каракалиног едикта из 212. године, перегрини стипендијарних заједница стекли су римско грађанско право.8 Организовање перегриних заједница на тлу Илирика пада у неколико фаза. Нека племена (углавном приморског подручја) имала су дефинисан правни однос са Римом још од времена Републике, пре него што је Илирик био организован као провинција у правом смислу. Затим, нека племена која су живела на тлу које ће припасти тој провинцији, освојен је у време Октавијановог рата 35‒33. пре Хр.9 Две најзначајније етапе у претварању племена у перегрине civitates јесу Тиберијев Панонски рат (12‒9. год. пре Хр.) и реорганизација након Далматско-панонског устанка (6‒9. год.). Током Панонског рата освојен је већи број племена у унутрашњости. Та племена су потом претворена у перегрине заједнице, а провинција Илирик проширена је до Дунава. Након што је Далматско-панонски устанак, који је избио због тешких пореских намета и масовне регрутације, угушен 9. године, уследила је подела провинције Илирик. Том приликом је он подељен на два дела, који су доцније названи Далмација и Панонија.10 Територије и границе перегриних заједница, које су подељене између две провинције, редефинисане су, док су поједине заједнице укинуте. Систем који је том приликом уведен, у већини случајева опстао је током читавог доба Принципата. Када су у питању извори за познавање перегриних civitates Далмације и Паноније, тежиште је стављено на епиграфске изворе и на поглавља треће књиге дела Naturalis historia Плинија Старијег на основу којих поуздано знамо 6 Front. (LACHMANN 1848, 36). 7 Уп. нап. 1407. 8 JONES 1936, 223–235; SHERWIN-WHITE 1974, 380‒389; в. § 4.3, стр. 345. 9 За мишљења о опсезима тог похода и литературу в. ниже стр. 48. 10 Панонија је у време Трајана подељена на Горњу и Доњу Панонију (уп. § 2.5.1). 7 број и имена заједница. Разлог из којег неколико поглавља његових географских књига, која се углавном односе на прву половину Η века, представља прворазредни извор за перегрине заједнице јесте чињеница да се он користио званичним документима. Проучавање перегриних заједница има значајно место у напорима да се унапреди познавање античке прошлости римских провинција. Оно подразумева низ питања у вези са пореклом, саставом домаћег становништва, њиховим правним статусом и интеграцијом у Римску државу, затим питања у вези са административним решењима у провинцији и римском политиком према домороцима. Истраживања овога типа захтевају комплексан приступ — историјско-епиграфски и правни. Њихова упоредна примена треба да пружи темељно и свеобухватно разумевање проблема које тема задаје. Нема посебне студије која је искључиво посвећена перегриним заједницама. О њима се писало у оквиру радова који се баве војно-политичком историјом,11 ономастиком,12 војском, рударством,13 романизацијом и урбанизацијом итд.,14 без чијих би се резултата мало шта могло рећи о племенским заједницама тог подручја. Полазну литературу, пак, чине књиге Г. Алфелдија: Bevölkerung und Gesellschaft der römischen Provinz Dalmatien из 1965. године15 и А. Мочија: Die Bevölkerung von Pannonien bis zu den Markomannenkriegen из 195916 у којима су сажети резултати дотадашњих истраживања. Оне су посвећене романизацији 11 ZIPPEL 1877; PATSCH 1922 и низ чланака у WMBH и RE; VULIĆ 1906; 1934; SWOBODA 1932; SYME, 1933; SYME, Augustus and the South Slav Lands, RIEB 4, 1937, 33‒46 = 1971, 13‒25; 1971; SCHMITTHENER1958 (уп. ниже нап. 14‒16). 12 MAYER 1957; KRAHE 1955; RENDIĆ-MIOĈEVIĆ 1948; 1955; 1971; KATIĈIĆ 1963; 1964; 1964a; 1965; 1966; 1986; ALFÖLDY 1964; 1969; LOMA 1992; LOMA 2004 (ист. Далмација); ANREITER 2001; MEID 2005 (Панонија). 13 DUŠANIĆ 1977; 1980; 1989; 1999; 2004; 2008; о војничким дипломама: 1986; 1978 14 ALFÖLDY 1965; WILKES 1969; WILKES 1977; WILKES 1992; VITTINGHOFF 1977; BOJANOVSKI 1988. (уп. нап. 15); PAŠALIĆ 1960; BOJANOVSKI 1974; ALFÖLDY 1964c (комуникације). 15 ALFÖLDY 1965. Вилксова монографија о провинцији Далмацији (WILKES 1969) чврсто се ослања на Алфелдијеве резултате и закључке. 16 MÓCSY 1959; уп. MÓCSY 1957 за заједнице југоисточне Паноније. У монографији о Панонији и Горњој Мезију из 1974. углавном су сажети резултати претходне студије. 8 домаћег становништва заједница које у раду посматрамо и у њима су садржани и интерпретирани главни резултати дотадашњих истраживања и постављени су основи за даља истраживања. Међутим, од времена када су те студије објављене прошло је пола века. Од тада се појавио значајан број нових епиграфских сведочанстава што допушта да се потврде или одбаце неке од раније постављених премиса, као и да се изведу нови закључци. Осим тога, детаљнијом анализом Плинијевих поглавља може унети неколико новина у њихово тумачење.17 1.2 Структура рада Рад је подељен у три целине.18 Поглавље „Трећа књига Плинијевог дела Naturalis historia и други извори за перегрине заједнице Илирика‖ (§ 2) посвећено је књижевним изворима који говоре о племенима у Далмацији и Панонији, а на првом месту, о Плинијевим поглављима посвећеним тим провинцијама и изворима из којих је црпео податке. Анализа тих поглавља треба да пружи прецизније датовање података о заједницама и да, колико је могуће, веже групе података за изворе из којих су преузети. Затим, потребно је да се јасније дефинишу историјски слојеви текста и да се из њих издвоје листе перегриних заједница које се односе на период Принципата од оних које Плиније само спомиње као civitates quae fuerunt. Најзад, поставља се питање идентификације заједница из Плинијевих спискова са племенима које помињу други писци. Централни део рада чини поглавље под насловом „Civitates peregrinae Плинијевог списка― (§ 3), које је посвећено перегриним заједницама Далмације (§ 3.1) и Паноније (§ 3.2). Поглавље је конципирано као каталог перегриних заједница, који у себи садржи каталог натписа. Њихов је распоред одређен према Плинијевим списковима, осим у случају панонских заједница Боја и Скордиска које се не помињу изричито у листама, али су епиграфски посведочене (§ 3.2.2), као и Котини, који, изгледа, нису имали своју civitas у 17 За преглед главних радова о Плинијевим географским књигама в. § 2.1.2 (стр. 16‒18). 18 Оне су нумерисане § 2, § 3 и § 4. 9 оквиру Паноније. Заједнице Далмације су, као и код Плинија, подељене у три судска округа, a civitates Паноније распоређене су према две Плинијеве листе: абецедној и географској. У каталогу натписа су, ради што веће сажетости и прегледности, епиграфски текстови груписани према civitas на коју се односе и распоређени су иза појединих поглавља. У каталог су унети само најважнији натписи, тј. они споменици у којима се помињу поједине civitates, њихове организационе целине или припадници заједница чије је порекло забележено у натпису или они споменици који се бесумње могу везати за дату заједницу. Приликом епиграфских истраживања у обзир смо узели и споменике нађене на територијама које се приписују заједницама, да бисмо могли анализирати састав и правни статус становништва, административно уређење и евентуалне промене (у шта спада и муниципализација племенске територије) и сл.19 Међутим, није увек лако прецизно утврдити границе територија. Понекад није јасно да ли се натписи на основу њихове просторне дистрибуције могу приписати одређеној заједници. То је могуће само ако се у натпису помиње име заједнице или етник или ако је на основу неке друге потврде поуздано утврђено да место налаза припада одређеној civitas. Стога су ти натписи у раду узети у обзир, али су изостваљени из каталога. Трећа целина (§ 4) насловљена је „Уређење, живот и судбина перегриних заједница у Илирику у доба Принципата — закључна разматрања―. Она се састоји из неколико поглавља у којима су размотрена главна питања у вези са перегриним заједницама. То су питања организације перегриних заједница у Илирику (§ 4.1), затим питања управе над civitates (§ 4.2) и питања њихове урбанизације, или пак изостанак тих процеса (§ 4.3), као и питање латинског права перегриних заједница и градова насталих на њиховој основи. 19 ALFÖLDY 1964; ALFÖLDY 1965; MÓCSY 1957; MÓCSY 1959; MÓCSY 1962. 10 2. Трећа књига Плинијевог дела Naturalis historia и други извори за перегрине заједнице Илирика Плиније Старији доноси спискове заједница који су преузети из службених пописа провинцијских заједница, формула провинција (formulae provinciarum).20 Подаци садржани у тим списковима поуздано су сведочанство о постојању, броју и именима перегриних заједница у једном фиксираном тренутку — у време конституисања двеју илиричких провинција (9. год.). Стога, ова Плинијева поглавља нужно чине полазиште у истраживањима везаним за перегрине civitates. Спискови сачувани код Плинија говоре о постојању око педесет перегриних заједница на тлу провинција Далмације и Паноније. Већина тих заједница посведочена је у епиграфским изворима.21 На основу епиграфике можемо пратити континуирано постојање заједница током прва три века, њихов живот и процес романизације или уочити правне и административне промене које су их могле погађати. Натписи, затим, дозвољавају да се каже нешто више о етничкој припадности, правном статусу и степену романизације припадника перегриних заједница. Премда постоји временски размак између периода на који се односе Плинијеви спискови и времена из којег потиче већина епиграфских споменика, (који у неким случајевима износи и два века), уз помоћ других наративних извора, какви су Страбон, Птолемеј, Апијан и др.,22 затим, итинерара и археолошких података, могуће је створити нешто јаснију слику о организацији домаћег становништва у римским административним оквирима. Она је, додуше, још увек далеко од комплетне. Одсуство података на неким местима оставља дубоке празнине у нашем познавању појединих заједница, али се начелно намеће као полазиште за даља истраживања. 20 DETLEFSEN 1908; в. § 2.4. 21 § 2.5.2. 22 О односу Плинијевих података и других литерарних извора в. § 2.5. 11 2.1. Плинијеве географске књиге као извор за административну историју Царства Плинијева каријера и књижевни рад Плиније Старији (C. Plinius Secundus)23 родио се 23. године у Tранспаданскоj Галији, у Кому (Novum Comum). Потицао је из витешке породице.24 За поуздану реконструкцију Плинијеве каријере меродавна су дела Фридриха Минцера25 и Роналда Сајма,26 на која се ослања већина аутора. Плиније је сва три витешка официрска положаја (tres militiae) имао је на Рајни. Службу је почео 46. године као praefectus cohortis у Доњој Германији под Домицијем Корбулоном.27 Затим је служио у Горњој Германији 50–51. године, под Помпејем Сабином, својим патроном,28 чију је биографију написао.29 Трећи официрски положај (militia tertia) имао је поново у Доњој Германији, под Дувијем Авитом, заједно са Веспазијановим сином Титом,30 коме је Плиније посветио своје дело Naturalis historia.31 O његовој служби и положају заповедника коњице у Доњој Германији сведочи једна фалера пронађена у 23 PIR 2 P 493. 24 KROLL 1951, 299; SERBAT 1986, 2073–2077; SYME 1969; HEALY 1999, 1–30. Уп. Plin. NH XXXIII 32. 25 MÜNZER1899; MÜNZER 1897. 26 SYME 1958, 60–3, 291–3; SYME 1969, 201–236 = RP II, Oxford, 1979, 742–773; SYME [1991], 496– 511. 27 Plin. NH XVI 2; XII 98; XVII 47. Уп. Tac. Ann. XI 18.1–20.2. SYME 1969, 205–206. 28 Plin. Ep. VII 17.11; HEALY 1999, 5. 29 De vita Pomponi Secundi. Помпоније Секунд је био драмски писац, уп. Tac. Ann. XII 27; Plin. Ep. VII 17.11; SYME в. нап. 47. 30 Plin. NH I praef. 3: nobis quidem qualis in castrensi contubernio. SYME 1969, 206–207; HEALY 1999, 5–6. Сајмова реконструкција Плинијеве каријере опште је прихваћена, међутим постоје и другачија тумачења: уп. P. G. MAXWELL-STUART, Studies in the career of Pliny the Elder and the composition of his Naturalis Historia, St. Andrews 1996 (non vidi, цитирано према: HEALY 1999, 7). 31 За Плинијев предговор (Писмо Титу): CITRONI MARCHETTI 1992, 3249–3254. 12 Ксантену (Castra Vetera),32 на којој је забележено: Plinio praefec(to) eq(uitum). У Италију се Плиније вратио 59. године33 и у наредној деценији, колико знамо, није обављао функције.34 Време Неронове владавине провео je in otio, посвећен научном раду. У државну службу ушао је тек под Веспазијаном. Светоније преноси податак о четири Плинијеве узастопне прокурателе: Plinius Secundus Novocomensis equestribus militiis industrie functus procurationes quoque splendidissimas et continuas summa integritate administravit. 35 Њих је Минцер реконструисао на следећи начин:36 Нарбонска Галија (70.), Африка (70–72.), Тараконска Шпанија (72–74.) и Белгика (74–76.). Сајм начелно прихвата Минцерову реконструкцију, али истиче да су докази за Нарбонску Галију и Белгику мање убедљиви, док је Tarraconensis једина сасвим поуздана,37 будући да се спомиње код Плинија Млађег.38 У августу 79. године Плиније је био на положају префекта Мизенске флоте, када је страдао у ерупцији Везува.39 Његова драматична смрт описана је у чувеном писму Плинија Млађег, упућеном Тациту.40 У писмима Плинијевог нећака и усвојеног сина, Плинија Млађег, читамо о начину на који је живео, радио и како је компоновао своје књиге.41 На основу тога може се створити портрет човека који је мало јео, мало спавао, све слободно време проводио је у читању и писању.42 Плиније Старији се огледао 32 CIL XIII 10026. ALFÖLDY, EpStud 6, 1968, 192, бр. 82. SYME 1969, 207. 33 SYME 1969, 207. Присуствовао је исушивању Lacus Fucinus: Plin. NH XXXIII 63, уп. Tac. Ann. XII 56.3. 34 SYME 1958, I 60; SYME 1969, 209–211; уп. HEALY 1999, 6. 35 Suet. De hist. VI (REIFFERSCHEID 1860, 92; ROTH, 300). 36 MÜNZER 1899, 103–111. Уп. PFLAUM 1960, 106–109, бр. 45. 37 SYME 1969, 225. 38 Plin. Ep. III 5.17. 39 SYME 1958, I 61. 40 Plin. Ep. VI 16. 41 HENDERSON 2002, 256–284; NAAS 2002, 109–111. 42 Plin. Ep. III 5.8–11: Sed erat acre ingenium, incredibile studium, summa vigilantia. Lucubrare Vulcanalibus incipiebat non auspicandi causa sed studendi statim a nocte multa, hieme vero ab hora septima vel cum tardissime octava, saepe sexta. Erat sane somni paratissimi, non numquam etiam inter ipsa studia instantis et deserentis. Ante lucem ibat ad Vespasianum imperatorem — nam ille 13 као писац историје,43 биографије, граматичких и реторичких дела и као енциклопедиста.44 Написао је Историју германских ратова (Bellorum Germaniae viginti), 45 затим историјско дело A fine Aufidi Bassi triginta unus,46 и друге мање списе.47 Свакако најзначајније и једино и сачувано Плинијево дело јесте Naturalis historia у 37 књига. На основу посвете, зна се да је дело довршено 77. године, премда постоји мишљење да је у њега уносио измене до своје смрти, 79. 48 У првој књизи своје монументалне енциклопедије Плиније излаже тему, садржај49 и списак (избор?) извора за свих 36 књига.50 Naturalis historia заправо почиње другом књигом51 и обухвата следеће области:52 козмологија (NH II) географија и етнографија (NH III–VI) људска природа и физиологија (NH VII), зоолoгија (NH VIII–XI), ботаника, земљорадња (NH XII–XXVII), фармакологија (NH XXVIII–XXXII), минералогија, металургија, рударство (NH XXXIII– XXXIV), уметност (NH XXXV–XXXVII).53 quoque noctibus utebatur — inde ad delegatum sibi officium. Reversus domum quod reliquum temporis studiis reddebat. Post cibum saepe — quem interdiu levem et facilem veterum more sumebat — aestate si quid otii iacebat in sole, liber legebatur, adnotabat excerpebatque. Nihil enim legit quod non excerperet; dicere etiam solebat nullum esse librum tam malum ut non aliqua parte prodesset. Post solem plerumque frigida lavabatur, deinde gustabat dormiebatque minimum; mox quasi alio die studebat in cenae tempus. Super hanc liber legebatur adnotabatur, et quidem cursim ... Уп. NAAS 2002, 109–110. 43 Plin. Ep. V 8. SERBAT 1986, 2077– 2080, са лит. 44 О Плинијевом делу постоји непрегледна литература: уп. нпр. SERBAT 1986, 2183–2195. 45 Плиније је највероватније био један од главних Тацитових извора за Германију (уп. Tac. Ann. I 69). SYME 1958, 60. 46 Plin. Ep. III 5; Suet. de vir. ill. VI. 47 De iactaculatione equestri; De vita Pomponi Secundi; Studiosi tres in sex volumina; Dubii sermones octo; уп. Plin. Ep. III 5. 3–5. KROLL 1951; SERBAT 1986, 2077–2081; NAAS 2002, 86–87 48 Plin. NH I Praef. 21.33. BEAUJEU 2003, 12–13. 49 Plin. NH I, BEAUJEU 2003; и увод: A. ERNOUT. 50 Уп. NAAS 2002, 181–184. О Плинијевим изворима ћемо говорити ниже (§ 2.4). 51 Уп. Plin. NH I praef. 4: XXXVI voluminibus. 52 За теме појединачних књига и њихов садржај: Plin. NH I (ed. BEAUJEU 2003). 53 За преглед библиографије о појединачним књигама и тематским целинама код Плинија в. SERBAT 1986; WALLACE-HADRILL 1990, 96. Вредне су спомена скорашње студије о појединим аспектима Плинијевог дела: BEAGON 1992; BEAGON, The Elder Pliny on the Human Animal. 14 Велика популарност ове монументалне енциклопедије огледа се у њеном огромном утицају кроз векове.54 Она је сачувана у изузетном броју рукописа у (преко две стотине), затим, доживела је велики број раних издања.55 Плинијев лапидарни, неуједначени стил био је оштро критикован, а сам писац и његово дело омаловажавани56 — став који аутори у најновије време покушавају да промене.57 Natural History Book 7, OXFORD 2005; HEALY 1999; J. ISAGER, Pliny on Art and Society, Odense, 1991; MURPHY 2004; CAREY 2007; R. K. GIBSON / R. MORELLO, Pliny the Elder: Themes and Contexts, Leiden 2011. 54 За рецепцију Плинијевог дела в. најскорије: A. DOODY, Pliny's Encyclopedia. The Reception of the Natural History, Cambridge 2010. 55 За детаљан преглед раних издања ΝΗ (од ed. princ. до 19. века): GRUDGER 1924, 269–281; А. ERNOUT у: BEAJEU 2004, 20–34; ZEHNACKER 2004, xxiv–xxvi. 56 GOODYEAR 1982, 670–672. 57 Уп. WALLACE-HADRILL 1990, 81–82. 15 2.1.1. Садржај Плинијевих географских књига Географији света Плиније je посветио четири књиге (ΝΗ III–VI), описујући од запада ка истоку Европу, Азију и Африку.58 У уводу у географске књиге Плиније каже да ће наводити само имена места, што је могуће краће, а да ће помен знаменитости и прилика оставити за поглавља која су тим питањима посвећена.59 Заиста, географске књиге представљају врсту каталога у којем су класификоване и набројане географске целине насељеног света.60 Писац настоји да наведе правни статус административних јединица: civitates, gentes, nationes, оpidda, castella, oppida civium Romanorum, oppidа Latinа, peregrinorum oppidа, oppida libera, и колоније и муниципије латинског и римског грађанског права. У нашим провинцијама спомиње колоније, oppida, и перегрине заједнице наведене као етник. Излагање за провинције Хиспанију, Далмацију61 и Азију организовао је према подели заједница на судске округе (conventus iuridicus, iurisdictio), што је такође драгоцен податак.62 Међутим, треба имати у виду да Плиније директно зависи од својих извора. На многим местима он доноси анахроне податке о правном статусу неких места, стога његовом тексту треба приступити критички.63 58 Plin. NH III 3: terrarum orbis universus in tres dividitur partes, Europam, Asiam, Africam. уп. § 2.4, стр. 33–37 за троделну поделу света на Агрипиној карти. 59 Plin. NH III 2: locorum nuda nomina et quanta dabitur brevitate ponentur, claritate causisque dilatis in suas partes. 60 Уп. SHAW 1981, 432: „The result is a haphazard collection of facts that can only be useful to the modernh istorian if he is able to isolate the 'bloc' in which each statement or discrete fact is embedded, and to identify the source behind each separate statement.― 61 DETLEFSEN 1908, 77–79. 62 DOPICO CAÍNZOS 1986, 265–282. 63 SHAW 1981, 434: „There is not the slightest whit of evidence to show that Pliny was ever concerned with presenting a coherent contemporary analysis in his geography. He did not compare one source with another in order to correct conflicting reports, nor did he update all his information.― 16 Тема све четири географске књиге гласи: situs, gentes, maria, oppida, portus, montes, mensurae, populi qui sunt aut fuerunt. 64 Трећом књигом обухваћене су следеће провинције и области, односно „положај, племена, мора, градови, луке, планине, димензије, народи који постоје или су постојали―: (III) Beticae, (IV) Hispaniae citerioris, (V) Narbonensis provinciae, (VI–X) Italiae usque Locros, (IX) Tiberis, Roma, (XI) insularum LXIIII, in his Baliarum, (XII) Corsicae, (XIII) Sardiniaе, (XIV) Siciliae, (XV–XX) Italiae Locris usque Ravennam, (XX) de Pado (XXI–XXII) Italiae trans Padum, (XXIII) Histriae, (XXIV) Alpium et gentium Alpinarum, (XXV) Illyrici, Liburniae, (XXVI) Dalmatiae, (XXVII) Noricorum (XXVIII) Pannoniae, (XXIX) Moesiae, (XXX) insularum Ionii et Hadriatici. 65 Затим, следи четврта књига која обухвата Грчку и остатак Балканског полуострва, острва у источном Медитерану, црноморску обалу и земље западно од Црног мора, затим северну Европу (Германија, Британија). У петој књизи описана је Африка, источни Медитеран и Мала Азија; шеста књига обухвата земље од Црног мора до Индије, Персију, Арабију, Етиопију и долину Нила.66 Након садржаја појединих књига Плиније резимира главне теме (summa).67 За све четири географске књиге градови, племена, чувене реке, чувене планине, острва, градови и племена која су нестала, догађаји, историја и запажања.68 2.1.2. Кратак преглед истраживања Плинијевих географских књига Студије посвећене Плинијевој географији углавном су усмерене на истраживање извора којима се користио (Quellenforschung). Карактер његовог дела и начин на који је оно компоновано учинили су ову књигу привлачном за истраживања овог типа. Три главне теорије o Плинијевим изворима за 64 Садржај за књиге III–VI књиге: Plin. NH I, BEAUJEU 2003, 61–67; DETLEFSEN 1904, 4–5. 65 DETLEFSEN 1904, 4‒5; BEAUJEU 2003, 61‒63; ZEHNACKER 2004. 66 За садржај осталих географских књига в. BEAUJEU 2003, 63‒68. 67 NAAS 2002, 179–181. 68 Plin. NH I (BEAUJEU 2003, 62): oppida et gentes … flumina clara … montes clari … insulae … quae intercidere oppida aut gentes … res et historiae et observationеs. 17 географске књиге постављене су у науци у ΥΗΥ и ΥΥ веку.69 Теорију о једном („Einquelle-Тheorien‖), односно једном главном извору („Hauptquelle-Theorien‖) заступали су: Ф. Минцер,70 Т. Момзен,71 О. Кунц,72 Е. Шведер,73 М. Рабенхорст,74 и други.75 Међутим, данас је најшире прихваћена теорија о три главна Плинијева извора („Dreiquellen-Theorie―) коју су крајем XIX и почетком XX века развили Д. Детлефсен,76 за њим и А. Клоц.77 Детлефсен је сматрао да су три главна Плинијева извора у географским књигама: Периплус, који се приписује полихистору Марку Теренцију Варону,78 тј. дело De ora maritima,79 Агрипина карта и formulae provinciarum односно Августов Discriptio Italiae totius in regiones undecim. У литератури друге половине двадесетог века кључно место заузима детаљна студија Клауса Залмана,80 у којој аутор доноси опширан преглед резултата истраживања о Плинијевим изворима у 19. и 20. веку, и преиспитује раније теорије,81 (хипер?)критички се односећи према закључцима својих претходника. Он заступа теорију мозаика (―Mosaiktheorie‖).82 Варонов утицај на Плинија своди на цитате из Legationes и De geometria.83 Након Залманове студије, неки аутори (Ж. Дезанж, Х. Зенакер и др.) вратили су се на 69 Опширно о истраживањима Плинијевих извора у 19. и 20. веку: SALLMANN 1971, 89–164; уп. ЩЕГЛОВ 2008, 429–434. 70 MÜNZER 1897. 71 Th. MOMMSEN, C. Iulii Solini rerum memorabilium, Berolini 1895, i–xxiv. 72 CUNTZ 1888; CUNTZ 1890. В. § 2.4, стр. 37–40. 73 SCHWEDER 1879; SCHWEDER 1895 (Плиније, Мела и заједнички извор). 74 RABENHORST, Quellenstudien zur Naturalis historia des Plinius, Berlin 1905; RABENHORST 1906; RABENHORST, Der ältere Plinius als epitomator des Verrius Flaccus, eine Quellenanalyse des siebenten Buches der Naturgeschichte, Berlin 1907. 75 Друге теорије о једном главном извору предлагали су: G. M. COLUMBA, Gli studi geografici nel I secolo dell’Impero Romano…, Torino / Palermo 1893; F. DELLA CORTE, Varrone il terzo gran lume romano, Genova 1954. (Варон), уп. SALLMANN 1971, 128–142. 76 DETLEFSEN 1877, за детаљан преглед: SALLMANN 1971, 142–148, 144. 77 KLOTZ 1906; KLOTZ 1907; уп. SALLMANN 1971, 148–151. 78 Варон из Реате (116–27. пре Хр.). 79 OEHMICHEN 1973; DETLEFSEN 1886, 240–265. Уп. § 2.4; стр. 31, 33–34. 80 SALLMANN 1971. 81 § 2.4. 82 SALLMANN 1971, 27–34. Уп. SHAW 1981, 431–432; ЩЕГЛОВ 2008, 433– 434. 83 SALLMANN 1971, 265–268. За проблем Варонове географије: ib., 6–20. 18 Детлефсенa и Клоцa и стали у одбрану теорије о три главна извора („Dreiquellen-Theorie―),84 сматрајући да је Залманов приступ сувише рестриктиван. Осим студија које су усмерене на истраживање Плинијевих извора, у новије време појавили су се радови у којима се аутори баве различитим аспектима Плинијевог дела у које спадају и етногеографске теме и пропагандне поруке садржане у географским књигама85 — то је географија у којој је описан читав насељени свет, али очигледно je да је то свет који гравитира око Римске државе,86 како га третирају Август87 и стваралаштво његовог времена.88 Када је у питању наша тема, Плинијеве географске књиге заузимају важно место као извор за уређење провинција и статус провинцијских заједница и градова, односно као извор за етнографију и провинцијалну историју Царства.89 Тако и Плинијева поглавља о Илирику чине важно полазиште у свим радовима који се дотичу питања домаћег становништва Далмације и Паноније и његове интеграције у Римску државу.90 84 J. DESANGES, Pline L‘Ancien, Histoire naturelle V, Paris 1986, 11–20; NICOLET 1991, 67–68; ZEHNACKER 2004, xiii–xviii. 85 Интерес за Плинијево дело нарочито је порастао у последње две деценије. NICOLET 1991, 172– 173 et passim; BEAGON 1992; ΖEALY 1999; NAAS 2002; MURPHY 2004, 77–164 (погл. 3 и 4); CAREY 2007, 33–40; R. K. GIBSON / R. MORELLO (ур.), Pliny the Elder: Themes and Contexts, Leiden 2011. 86 MURPHY 2004, 5: „for the Natural History, Roman power is what has united the world and opened it up to be looked at.― 87 RGDA 3: Bella terra et mari civilia externaque tоto in orbe terrarum suscepi. 88 § 2.4, стр. 33–40. 89 Нпр. SCHULTEN 1895; Африка: SHAW 1981 (са лит.); Бетика: HOYOS 1979; Нарбонска Галија: CHRISTOL 1994; DESANGES 2004, итд. 90 ALFÖLDY 1961, ALFÖLDY 1962, ALFÖLDY 1962a; ALFÖLDY 1963b; ALFÖLDY 1964; ALFÖLDY 1965, и др. MÓCSY 1957; MÓCSY 1959; MÓCSY 1962, MÓCSY 1974. WILKES 1969; WILKES 1977; WILKES 1992; WILKES 1996; WILKES 2002; KATIĈIĆ 1964; SUIĆ 1976, 179–198; MARGETIĆ 1977, 401–409; L. MARGETIĆ, Plinio e le comunità della Liburnia, Atti, Centro di ricerche storiche, 9, Rovinj, 1978– 1979, 301–358; L. MARGETIĆ, Plinije i liburnijske općine, у: Istra i Kvarner, izbor studija, Rijeka 1996, 39–87; S. ĈAĈE, Plinije kao izvor za povijest srednje Dalmacije do druge polovice 1. St. po 19 2.2. Илирик, Далмација и Панонија и у трећој књизи Плинијевог дела Naturalis historia 2.2.1. Плинијева поглавља о Илирику 91 У садржају треће књиге, Плиније спомиње посебно Илирик, Либурнију и Далмацију и Панонију,92 а колебање се примећује и у поглављима које је посвећено томе подручју. Писац је очигледно имао тешкоће да усклади податке из разновремених извора и да сажето и прецизно изложи географију провинције чији се административни статус мењао више пута, премда је тих промена био свестан. Осим тога, проблем је могао бити тај што су племена и њихове области негде наведена према етничкој, а негде према политичкој припадности. Провинција Далмација је описана у поглављима NH III 139–144, а почиње описом Либурније (NH III 139–140). Поглавље NH III 141 садржи опис Далмације у географском смислу, односно област од Скардоне до Салоне. У поглављу NH III 142 Плиније наводи заједнице Салонитанског конвента, а у NH III 143 заједнице Наронитанског конвента, укључујући податке о некадашњим заједницама тог судског округа. Затим, у поглављу NH III 144 наведена су oppida и колоније између Нароне и Дрине и некадашње civitates тога простора. Опису Паноније посвећена су поглавља NH III 147–148. Она чине целину са претходним NH III 146, које је посвећено географији Норика. Наиме, ту се помиње област у којој су некада живели Боји (deserta Boiorum). Она је прикључена Панонији у време Клаудија.93 У поглављу NH III 147 спомињу се племенске заједнице према положају у односу на велике реке (flumina clara). Затим, у поглављу NH III 148, набраја абецедним редом и друге перегрине заједнице Паноније, остале панонске реке и положај појединих градова у односу на њих. Kr., Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci. Suppl. 1, 91–104. S. ĈAĈE, RFFZd 35 (22), 1995–1996, 21–44. MARION 1998; DOMIĆ-KUNIĆ 2004. 91 MARION 1998, 122–126; DOMIĆ-KUNIĆ 2004, 163–166. О датовању слојева в. § 2.3; о изворима за поједина места в. § 2.4. 92 Уп. Div. orb. terr. 10 (SCHNABEL 1935, 434) § 2.4, стр. 32. 93 § 3. 20 Претходнима смо придружили и она поглавља која се тичу димензија Либурније (NH III 129) и Илирика: NH III 150, као и завршни део треће књиге где Плиније говори о острвима Јадранског мора будући да она са претходнима чине органску целину. 2.2.2. Текст и превод поглавља о илиричким провинцијама Из Плинијеве треће, односно прве географске књиге смо, ради веће прегледности и лакшег сналажења у раду, издвојили и донели превод Плинијевих поглавља која се односе на Илирик, односно на провинције Далмацију и Панонију.94 За текст који доносимо користили смо се издањима Д. Детлефсена (D. DETLEFSEN, Die geographischen Bücher (II, 242—VI Schlufs) der Naturalis Historia des C. Plinius Secundus mit vollständigem kritischen Apparat, Berlin 1904), 95 К. Мајхофа (K. MAYHOFF, C. Plini Secundi naturalis historiae libri XXXVII post L. Iani obitum, Leipzig, Teubner, 1906), 96 и новим критичким издањем треће Плинијеве књиге са француским преводом и коментаром, чији је аутор Х. Зенакер (H. ZEHNACKER, Pline L‘Ancien, Histoire naturelle. Livre III, Paris, Bude 2004).97 На неким местима неопходан је био и осврт на aпарат старијих издања Ј. Зилига98 и Л. Јана,99 као и на издање Р. Винклера и Г. Кенига из 1988.100 94 Различите појединости у вези са овим провинцијама могу се наћи на другим местима у делу: DOMIĆ-KUNIĆ 2004, 152: NH VIII 191; NH IX 173; NH XI 240; NH XI 255; NH XII 47; NH XIII 14, NH XIII 18; NH XXI 40, 47; NH XXV 71; NH XXVI 1, 87; NH XXXI 94; NH XXXII 60; NH XXXII 46, 67; NH XXXIV 24; NH XXXVII 43, 45. 95 Даље: DETLEFSEN 1904. 96 Даље: MAYHOFF 1906. 97 Лебово издање са енглеским (ed. RACKHAM) нема критички апарат, стога нам на овом месту није било од користи. Нисам имала прилике да видим коментарисано издање са преводом: Gaio Plinio Secondo, Storia Naturale 1: Cosmologia e geografia, libri 1–6, G. B. CONTE, I. CALVINO, A. BARCHIESI, R. CENTI, M. CORSARO, A. MARCONE, G. RANUCCI, Milano 1982. 98 Ј. SILLIG, C. Plinii Secundi Naturalis Historiae Libri XXXVII, Hambourg 1851. 99 L. JANUS, C. Plinii Secundi Naturalis Historiae libri XXXVII, Teubner, Leipzig 1854. 21 Десета регија Италије [129] Histria ut paeninsula excurrit. latitudinem eius XL, circuitum CXXV prodidere quidam, item adhaerentis Libruniae et Flanatici sinus, alii CCXXV, alii Liburniae CLXXX. nonnulli in Flanaticum sinum Iapudiam promovere a tergo Histriae CXXX, dein Libruniam CL fecere. ... [130] In mediterraneo regionis decimae ... Dein, quos scrupulosius dicere non attineat, Alutrenses, Asseriates, Flamonienses Vanienses et alii cognomine Curici, Foroiulienses cognomine Transpadani, Foretani, Nedinates, Quarqueni, Tarvisani, Togienses, Varvari. [129] Истра има облик полуострва. Неки аутори су одредили њену ширину на 40 миља, а обим 125 и исте дали димензије за суседну Либурнију и Фланатички залив; други дају 225 миља, а неки 180 миља. Поједини су Јапудију померили за 130 миља у залеђе Хистрије, до Фланатичког залива, а затим одредили обим Либурније на 150 миља. [130] У унутрашњости десете регије ... затим, племена о којима не морамо подробније говорити: Алутрензи, Асеријати, Фламонијензи Ванијензи и други, звани Курици, Фројулиензи звани Транспадани, Форетани, Нединати, Кварквени, Травизани, Тогијензи, Варвари. Далмација [139] Arsiae gens Liburnorum iungitur usque ad flumen Titium. pars eius fuere Mentores, Himani, Encheleae, Bulini et quos Callimachus Peucetios appellat, nunc totum uno nomine Illyricum vocatur generatim. [139] Племе Либурна простире се од Арсије до реке Тиција. У њихов састав улазили су Ментори, Химани, Енхелеји, Булини и они које Калимах зове Пеуцетијима, а сада се све заједничким именом зове 100 R. WINKLER / G. KÖNIG, C. Plinius Secundus der Ältere. Naturkunde, Buch III/IV: Naturalis Historiae Libri III/IV: Geographie: Europa, Tusculum, München 1988. 22 populorum pauca effatu digna aut facilia nomina. conventum Scardonitanum petunt Iapides et Liburnorum civitates XIIII, ex quibus Lacinienses, Stulpinos, Burnistas, Olbonenses nomineare non pigeat. ius Italicum habent ex eo conventu Alutae, Flanates, a quibus sinus nominatur, Lopsi, Varvarini inmunesque Asseriates, et ex insulis Fertinates, Curictae. [140] Cetero per oram oppida a Nesactio Alvona, Flanona, Tarsatica, Senia, Lopsica, Ortoplinia, Vegium, Argyruntum, Corinium, Aenona, civitas Pasini, flumen Telavium, quo finitur Iapudia. insulae eius sinus cum oppidis praeter supra significatas Absortium, Arba, Crexi, Gissa, Portunata. rursus in continente colonia Iader, quae a Pola CLX abest, inde XXX Colentum insula, XLIII ostium Titi fluminis. [141] Liburniae finis et initium Dalmatiae Scardona in amne eo XII passuum a mari. dein Tariotarum antiqua regio et castellum Tariona, promunturium Diomedis vel, ut alii, paeninsula Hyllis circuitu C, Tragurium civium Romanorum, Илирик. Мало је племена која су вредна помена и чија се имена лако изговарају. Скардонитанском конвенту припадају Јапиди и четрнаест либурнских заједница, од којих вреди споменути Лацинијензе, Стулпине, Бурнисте, Олбонензе. У томе конвенту италско право101 имају Алуте, Фланати, по којима залив носи име, Лопси, Варварини и Асеријати, ослобођени пореза, и са острва Фертинати и Курикте. [140] Градови уз обалу од Незакција су: Алвона, Фланона, Тарсатика, Сенија, Лопсика, Ортоплинија, Вегијум, Аргирунтум, Коринијум, Енона, civitas Pasini, река Телавијум, којом се завршава Јапудија. Острва овог залива са градовима, осим оних раније споменутих, су следећа: Абсорциј, Арба, Крекси, Гиса, Портуната. Назад на копну налази се колонија Јадер, која је удаљена 160 миља од Поле, затим, 30 миља даље налази се острво Колентум; ушће реке Тициј удаљено је 43 миље. [141] Границу Либурније и почетак Далмације чини Скардона, на истоименој реци, удаљена 12 миља од мора. Затим, стара област Тариота 101 Уп. § 3.1.1.2. 23 marmore notum, Siculi, in quem locum Divus Claudius veteranos misit, Salona colonia ab Iader CXII. [142] Petunt in eam iura viribus discriptis in decurias CCCXLII Delmatae, XXV Deuri, CCXXXVIIII Ditiones, CCLXVIIII Maezei, LII Sardeates. in hoc tractu sunt Burnum, Andetrium, Tribulium, nobilitata proeliis castella. petunt et ex insulis Issaei, Solentini, Separi, Epetini. ab his castella Petuntium, Nareste, Oneum. Narona colonia tertii conventus a Salona LXXXV p., adposita cognominis sui fluvio a mari XX p. M. Varro LXXXVIIII civitates eo ventitasse auctor est; [143] Nunc soli prope noscuntur Cerauni decuriis XXIIII, Daversi XVII, Desitiates CIII, Docleatae XXXIII, Deretini XIIII, Deraemistae XXX, Dindari XXXIII, Glinditiones XLIIII, Melcumani XXIIII, Naresi CII, Scirtari LXXII, Siculotae XXIIII populatoresque quondam Italiae Vardaei non amplius quam XX decuriis. praeter hos tenuere tractum eum Ozuaei, Partheni, Cavi, Haemasi, Маsthitae, Arinistae. [144] A Narone amne C p. abest Epidaurum colonia. ab Epidauro sunt и кастел Тариона; Диомедов рт или, како га други називају, полуострво Хилис, обима 100 миља; Трагуриј, са римским грађанским правом, чувен по мермеру, Сикули, место на које је Божански Клаудије населио ветеране; колонија Салона, удаљена од Јадера 112 миља. [142] Под њеном су јурисдикцијом: Делмате, чије су снаге подељене на 342 декурије, Деури на 25, Дициони на 239, Мезеји на 269, Сардеати на 52. У овој области се налазе Бурнум, Андетријум, Трибулијум, места славна по биткама. Од острва, конвенту припадају Исеји, Солентини, Сепари, Епетини. После ових долазе кастела Петунтиј, Наресте, Онеум. Колонија Нарона, центар трећег конвента, удаљена је од Салоне 85 миља, смештена на истоименој реци 20 миља од морске обале. Према Марку Варону, конвенту је припадало 89 заједница. [143] Сада су познати само Керауни са 24 декурија, Даверси са 17, Дезидијати са 103, Доклеати са 32, Деретини са 14, Деремисте са 30, Диндари са 33, Глиндициони са 44, Мелкумани са 24, Наренси са 102, Скритари са 72, Сикулоте са 24, Вардеји, некадашњи пљачкаши 24 oppida civium Romanorum Rhizinium, Acruium, Butuanum, Olcinium, quod antea Colchinium dictum est, a Colchis conditum, amnis Drino superque eum oppidum civium Romanorum Scodra ab mari XVIII, praeterea multorum Graeciae oppidorum deficiens memoria nec non et civitatium validarum: eo namque tractu fuere Labeatae, Senedi, Rudini, Sasaei, Grabaei; proprieque dicti Illyri et Taulanti et Pyraei retinent nomen. in ora Nymphaeum promunturium. Lissum oppidum civium Romanorum ab Epidauro C p. Италије, са не више од 20 декурија. Осим ових, област су држали Озуеји, Партени, Кави, Хемаси, Мастите, Аринисте. [144] Колонија Епидаур је удаљена од реке Нароне 100 миља. Након Епидаура су градови римских грађана (oppida civium Romanorum) Ризиниј, Акрувиј, Бутуанум, Олциниј, који се раније звао Колхиниј, основан од Колхиђана, река Дринон и на њој римски град Скодра, удаљен од мора 18 миља, осим ових, било је много грчких градова и јаких племенских заједница на које сећање већ бледи: наиме, у тој области некада су били Лабеати, Сенеди, Рудини, Сасеји, Грабеји, и Илири у правом смислу речи, Тауланти и Пиреји. На обали је Нимфејски рт; римски град Лисум102 удаљен од Епидаура 100 миља. Норик (део који је касније припао Панонији) [146] ... Noricis iunguntur lacus Pelso, deserta Boiorum; iam tamen colonia Divi Claudi Savaria et oppido Scarabantia Iulia habitantur. [146] ... Уз Норик лежи језеро Пелсон и крајеви које су напустили Боји сада су, пак, насељени колонијом Божанског Клаудија, Саваријом и градом Јулија Скарбантија. 102 Обично је мушког рода: Lissus, Ληζζόο. 25 Панонија [147] Inde glandifera Pannoniае, qua mitescentia Alpium iuga per medium Illyricum a septentrione ad meridiem versa molli in dextra ac laeva devexitate considunt. quae pars ad mare Hadriaticum spectat, appellatur Delmatia et Illyricum supra dictum; ad septentriones Panonia vergit. finitur inde Danuvio. in ea coloniae Emona, Siscia. amnes clari et navigabiles in Danuvium defluunt Draus e Noricis violentior, Saus ex Alpibus Carnicis placidior, CXX intervallo: Draus per Serretes, Serapillos, Iasos, Andizetes, Saus per Colapianos Breucosque. [148] Populorum haec capita; praeterea Arviates, Azali, Amantini, Belgites, Catari, Cornacates, Eravisci, Hercuniates, Latovici, Oseriates, Varciani. mons Claudius, cuius in fronte Scordisci, in tergo Taurisci. insula in Savo Metubarbis, amnicarum maxima. praeterea amnes memorandi: Colapis in Saum influens iuxta Sisciam gemino alveo insulam ibi efficit quae Segestica appellatur; alter amnis Bacunitus in Saum .... Sirmio oppido influit, ubi civitas Sirmiensium et Amantinorum. inde XLV Taurunum, ubi Danuvio miscetur Saus. supra influunt Valdasus, Urpanus, et ipsi non [147] Следи жироносна земља Паноније, где се од севера ка југу по средини Илирика ублажавају венци Алпа и завршавају се благим падинама на левој и десној страни. Део који гледа ка Јадранском мору назива се Далмација и Илирик, као што је раније споменуто, док је Панонија окренута ка северу; завршава се на Дунаву. У њој су колоније Емона, Сисција. У Дунав се уливају чувене и пловне реке, силовитија Драва која тече из Норика, и мирнија Сава из Карничких Алпа, удаљене једна од друге 120 миља: Драва тече кроз земљу Серета, Серапила, Јаса, Андизета, а Сава кроз земљу Колапијана и Бреука. [148] То су главна племена; осим њих постоје Арвијати, Амантини, Белгити, Катари, Корнакати, Осеријати, Ерависци, Херкунијати, Латовици, Осеријати и Варцијани. Клаудијска планина, испред које су Скордисци, а иза ње су Таурисци. Острво Метубарб на Сави, највеће од речних острва. Осим тога вредне су помена реке: Колапис, која, уливајући се у Саву код Сисције, са два рукавца формира острво које се 26 ignobiles. зове Сегестика; друга река Бакунтиј у Саву (vac.) увире код места Сирмија, где се налази племенска заједница Сирмијенза и Амантина. Таурунум се налази 45 миља даље, где се Сава улива у Дунав. Изнад се уливају Валдасус, Урпанус, такође не безначајне реке. Димензије Илирика [150] Illyrici latitudo qua maxima est CCCXXV p. colligit, longitudo a flumine Arsia ad flumen Drinium DXXX. A Drinio ad promunturium Acroceraunium CLXXV Agrippa prodidit, universum autem sinum Italiae et Illyrici ambitu |XVII|. in eo duo maria quo distinximus fine, Ionium in prima parte, interius Hadriaticum, quod Superum vocant. [150] Највећа ширина Илирика износи 325 миља, а дужина од реке Арсије до Дринума износи 530 миља. Агрипа је забележио раздаљину од 175 миља од Дринума до рта Акроцераунијума, затим за цео залив између Италије и Илирика 1700 миља. Залив, чије смо границе описали, чине два мора, прво је Јонско, а у унутрашњем делу Јадранско, које називају и Горње. Острва Јадранског мора [151] Insulae in Ausonio mari praeter iam dictas memoratu dignae nullae ... Illyrici ora mille amplius insulis frequentatur, natura vadoso mari aestuariisque tenui alveo intercursantibus. clarae ante ostia [151] У Аузонијском мору нема знаменитих острва, осим оних која су већ споменута. Обалу Илирика чини више од хиљаду острва. Море је по природи плитко, а струје се увлаче кроз уске пролазе.103 Пред 103 Плиније овде вероватно мисли на уске пролазе између густо збијених острва, који подсећају на канале. 27 Timavi calidorum fontium cum aestu maris crescentium, iuxta Histrorum agrum Cissa, Pullariae et Absyrtides Grais dictae a fratre Medeae ibi interfecto. [152] Iuxta eas Electridas vocavere in quibus proveniret sucinum, quod illi electrum appellant, vanitatis Graecae certissimum documentum, adeo ut quas earum designent haut umquam constiterit. contra Iader est Lissa et quae appellata est, contra Liburnos Crateae aliquot nec pauciores Liburnicae, Celadussae, contra Tragurium Bova et capris laudata Brattia, Issa civium Romanorum et cum oppido Pharia. ab Issa Corcyra Melaena cognominata cum Cnidiorum oppido distat XXV, inter quam et Illyricum Melite, unde catulos Melitaeos appellari Callimachus auctor est. XV ab ea VII Elaphites. ушћем Тимава су чувена острва са топлим изворима која расту са морском плимом. Поред Хистра налазе се Циса, Пуларије, и она острва које Грци зову Апсиртидама по Медејином брату који је тамо убијен. [152] Близу њих су острва која су називали Електридама, одакле је долазио ћилибар, који су они називали електрумом. То је сасвим сигуран доказ грчке непоузданости, будући да никада није утврђено на која су острва мислили. Наспрам Јадера су Лиса и она већ споменута острва; наспрам Либурна налази се неколико острва званих Кратеје, и исто је толико оних острва званих Либурнике и Целадусе. Насупрот Трагурију налазе се Бова и Братија, чувена по козама; Иса која има римско грађанско право, и Фарија са својим градом. Коркира, звана Црна, са градом који су основали Книђани, удаљена је од Исе 25 миља, а између ње и Илирика лежи острво Мелите, по којем су, према Калимаху, добили име мелитејски пси. На удаљености од 15 миља од њега налази се седам острва Елафите. 28 2.2.3. Неколико спорних места Текст је у издањима Плинијевих географских књига, бар што се тиче поглавља о Илирику, начелно добро успостављен. Спорна места у чијем се читању неки од издавача и коментатора разилазе нису бројна. Размотрићемо само она од чијег читања зависи идентификација са местима или племенима која су позната из других извора. NH III 141: Dein Tariotarum antiqua regio et castellum Tariona Читање овог места само по себи није проблематично. Међутим, било је покушаја да се у Тариотама препознају Аутаријати на основу Веселингове емендације облика Deottariotarum, који се јавља само у једном рукопису, у Autariatarum, 104 док у осталима стоји Dein Tariotarum. Премда су потоњи издавачи одбацили ову конјектуру,105 прихватајући читање dein Tariotarum, М. Суић је сматрао да би тај податак могао био једини који говори у корист локализацији Аутаријата уз Неретву.106 Тариоте, међутим, немају никакве везе са Аутаријатима. Ради се, бесумње, о становништву које је етнички припадало Делматама. Етникон Tariotae је недавно посведочен и епиграфски, управо на Хилејском полуострву где и Плиније лоцира њихову regio antiqua.107 Осим тога, интересантно је споменути да континуитет у топонимији постоји до данас,108 о чему ћемо говорити у поглављу о civitas Delmatarum. NH III 142: Tribulium Топоним Tribulium доносе сви рукописи. бесумње се односи на Тилуриј (Триљ код Гардуна на Цетини).109 У новом издању Плинијеве треће књиге, Х. 104 У рукопису (Vet. Dalecamp.). Конјектуру прихвата SILLIG 1831. 105 ZIPPEL 1877, 37; DETLEFSEN 1904, 41; MAYHOFF 1906, 289; уп. PAPAZOGLU 1969, 74–76, 423, А5. 106 SUIĆ, GZMS 98, 1953, 123, 84; уп. PAPAZOGLU 1969, 75–76. 107 Натписи бр. 108 CATANI 2008, 84 (Таре / Тарићи у залеђу Морињског залива код Шибеника). 109 MÜLLER ad Ptol. 315; преузимају: WINKLER / KÖNIG 1988. В. § 3.1.2.1. 29 Зенакер без доброг разлога одбацује ову идентификацију, која је сасвим поуздана.110 Вероватно је Плиније погрешно забележио топоним. NH III 143: Haemasi, Маsthitae, Arinistae или Haemasini, Arthitae, Armistae? Детлефсен, Мајхоф и Зенакер прихватају читање: Haemasi, Маsthitae, Arinistae. Алфелди се определио за читање:111 Haemasini, Arthitae,112 Armistae. Како треба читати прва два имена зависи од тога да ли се Haemasini могу идентификовати са племеном Ἱππαζῖλνη које спомиње Апијан.113 У случају да је идентификација добра, почетно m етнонима Masthitae тумачило би се као лигатура ni и припадало би претходној речи: Haemasini. Оба ова племена су непозната. Према Плинијевом опису налазила су се у подручју југоисточне Херцеговине. Сличан проблем постоји и у вези са читањем етнонима Arinistae / Armistae. Мајер је име племена читао Arinistae и повезивао га са реком Arion која се спомиње у Псеудо-Скилаксовом Периплу.114Алфелди прихвата облик Armistae, који традиран у једном кодексу (R.115) и повезао га је са именом заједнице Дерамиста, будући да су оде две заједнице сукцесивно постојале у истом подручју.116 У Мајхофовом апарату налазимо две variae lectiones: Aniristae у кодексу a.117 и Armistae у cod. R, док Зенакер у новом издању доноси само лекцију Aniristae за оба кодекса (Ra). Дакле, издавач у потпуности 110 ZEHNACKER 2004, 269–270. 111 ALFÖLDY 1964, 87; ALFÖLDY 1965, 36, 48, (уп. Табела 1), према: DOBIAŠ, Studie k Appianove knize Illyrská, Praha 1930‚ 185. 112 Тако и: MAYER 1957, 221, ослањајући се на: marthitae из кодекса DR. 113 § 2.5 и Табела 1. SCHMITTENNER 1958, 205 не доводи ова два племена у везу (Die Hippasinoi, als ,,Angrenzer― der Taurisker geschildert und nur aus dieser Stelle bekannt, dürften ein unbedeutender Stamm gewesen sein, dessen Sitze nicht ermittelt sind―). 114 Ps. Scyl. 24. *Arin + -istae: MAYER 1957, 59 „wie es scheint, Anwohner des Ariön―; J. LUĈIĆ, Pseudo-Skilakov Arion i Rijeka Dubrovaĉka, Anali HI JAZU VI–VII, Dubrovnik 1959, 117–120. Реку Арион су идентификовао са Реком Дубровачком реку између Нароне и Ризинија. Супротно мисли Суић (M. SUIĆ, GZMS VIII, 1953, 111–129), према чијем је мишљењу Арион код Псеудо-Скилакса искварени облик за Дрилон. Стога, овај етник не стоји у вези са хидронимом; уп. ALFÖLDY 1965, 48–49; PAPAZOGLU 1969, 74; WILKES 1969, 5. 115 Cod. Florentinus Riccardianus 488 X–XI. 116 ALFÖLDY 1965, 48–49. В. § 3.1.3.6. 117 Cod. Vindobonnensis CCXXXIV. 30 изоставља облик Armistae, који изгледа не постоји ни у једном рукопису. То наводи на мишљење да ипак треба прихватити читање Arinistae.118 NH III 144: (S)enedi Rudini — Endirudini? У Мајхофовом издању дато је читање Labeatae,119 Senedi, Rudini, за које одлучио и Х. Зенакер, а ми овде преузимамо.120 Детлефсен ово место чита: Labeates, Enedi, Rudini. Насупрот томе стоји Томашекова конјектура: Endirudini, 121 коју су прихватали Пач, Мајер, Алфелди и Вилкс.122 Ови аутори сматрају да се *Endirudini могу поистоветити са племеном Ἰληεξθξνπξῖλνη, поменутом код Апијана.123 Према овим ауторима, у питању би могли бити становници места Ἔλδεξνλ које се помиње у Птолемејевој Географији. 124 Чини се, међутим да треба одбацити и идентификацију и читање *Endirudini. На то указује не само рукописна традиција већ и неке друге индиције.125 Сва племена која Плиније наводи у овом одељку највероватније су се налазила у ширем залеђу Скодре, укључујући дукљанску равницу.126 Ендерон, пак, не треба тражити у околини Никшића, где га велики број аутора убицира,127 већ северније, око Неретве, како га је Пач локализовао.128 Затим, Вилкс је Ендерон довео у везу са станицом Andarva (It. Ant. 338.7) Anderba (Rav. IV 16.19), коју бележи и Табула (Sanderva).129 Међутим, са тим топонимом се ваља повезати други етноним: Андарвани. Он је посведочен у натпису из Сопотнице код 118 Издавач је дао читање на основу колационирања рукописа. 119 У већини рукописа стоји завршни слог -ае. 120 Сви рукописи доносе Labeate / Labeatae и Sened- или Saened-. 121 TOMASCHEK 1874, 662. 122 PATSCH, RE V, 1905, 2553, Enderum, Endirudini; MAYER 1957, 171; ALFÖLDY 1965, 36, 49‒50; WILKES 1969, 166 и нап. 4. 123 В. § 2.5. 124 Ptol. II 3.16.7: Ἔλδεξνλ. JELIĆ 1900, 200. Contra: SCHMITTHENER 1957, 204, са нап. 10. Он према Пачу (PATSCH, RE V/2, 2553, Enderum) убицира Ендерон северозападно од Мостара. 125 § 3.3.4; SCHMITTENER 1967, 204, нап.10; ŠAŠEL KOS 2005, 414. 126 Уп. Liv. XLIV 30. 5. 9. 127 ALFÖLDY 1962, 365 О томе: § 3.1.2.2; § 3.1.3.4; § 3.1.3.8. 128 SCHMITTENER 1967, 204. 129 WILKES 1969, 166 и нап. 4. 31 Горажда.130 Натпис је видео и објавио Артур Еванс,131 а текст према његовом издању гласи: I(ovi) O(ptimo) M(aximo) C(ohortali) | Andarvano(rum?) | Saturninus | cons(acravit?). Пач оспорио Евансово читање и одбацио да се Андарвани помињу у натпису.132 Уз његово мишљење стали су сви потоњи издавачи и коментатори у немогућности да провере читање на камену.133 Стога се тај подак обично не узима у обзир када се говори о идентификацији племена. Наиме, натпис је био изгубљен све до 2010. године, када је поново нађен и први пут фотографисан.134 Захваљујући томе поуздано се може утврдити да је Евансово читање тачно и да је етноним заиста епиграфски посведочен.135 Најзад, Andarvani се могу довести у везу са племеном Γεξβαλνί, које Апијан помиње да живи у близини Делмата.136 То, пак, искључује предложену идентификацију Интерфруринима, које помиње исти писац. Тиме се и конјектура Ендирудини доводи у сумњу. 130 CIL III 8370 = 13856a. 131 EVANS 1883, 91. 132 PATSCH 1896, 243–244, бр. 1, сл. 1: I(ovi) O(ptimo) M(aximo) Co(ho)r[tali] | eand(em) aram ar[a]m I(ovi?) C(ohortali?) | Saturninus | cons[acravit(?). 133 ALFÖLDY 1965, 64 нап. 80; WILKES 1969, 166. 134 Споменик је открио и фотографисао и господин Славољуб Пушица, директор Музеја у Пријепољу. За овај податак, као и за могућност да видим дигиталне фотографије споменика дугујем захвалност др Светлани Ломи. 135 За употребу етника као епитет божанства уп. нпр. I(ovi) O(ptimo) M(aximo) Partino; Iovi Aravisco (бр. 136). 136 TOMASCHEK 1880, 559; SWOBODA 1932, 72; ВУЛИЋ, Глас СКА, MAYER 1957, 5, 65, 132; уп. BOJANOVSKI 1988, 115. 32 2.3. Историјски слојеви текста и спискови перегриних заједница У географским описима провинција Далмације и Паноније Плиније доноси више група разновремених података.137 Захваљујући томе што у тексту можемо препознати читаве одломке који су преузети или компилирани, историјски слојеви могу се издвојити и приближно датовати. У неким се случајевима могу везати и за одређени извор из којег су преузети.138 У Плинијевом опису илиричких провинција може се уочити неколико историјских слојева. За Далмацију то су: (а) подаци о племенима пре доласка Келта; (б) слој који припада времену позне Републике. Затим, највећи и најважнији слој припада периоду Јулијевско–Клаудијевске династије, прецизније (в) времену Августове владавине са (г) изолованим подацима који се тичу времена владавине других царева те династије (углавном цара Клаудија). Уочљиво је да у поглављима о Панонији има мање слојева него што је то случај са формулом суседне провинције Далмације. Будући да је покоравање панонских племена и њихово претварање у римске перегрине општине завршено у мање етапа,139 и вишеструких промена у формули је било мање до времена настанка Плинијевог текста. Затим, како је у питању област дубоко у унутрашњости, за њу нема података који потичу из Перипла. Осим тога, начелно се може претпоставити да се писац служио мањим бројем извора него што је то случај са Далмацијом. У опису Паноније могу се изоловати: а) слој који се тиче формуле провинције из времена Августа и географских података који се могу приписати истом периоду. в) У „панонска поглавља― писац је унео неке савремене податке из флавијевске епохе. Један од најстаријих података у читавом опису Илирика140 jeсте списак племена у поглављу NH III 142, које Плиније погрешно сматра Либурнима: gens 137 DETLEFSEN 1908, 68–69. 138 О Плинијевим изворима в. § 2.4. 139 За освајања у Панонском рату 12–9. в. § 2.4, стр. 35–39 и § 2.5. 140 У том смислу и MARION 1998, 124. 33 Liburnorum ... pars eius fuere Mentores, Himani, Encheleae, Bulini et quos Callimachus Peucetios appellat. Нека од ових племена се спомињу у другим изворима, код Хекатеја,141 Псеудо-Скилакса,142 Псеудо-Скимна143 и Артемидора, 144 који бележе стање пре доласка Келта.145 Ментори се могу препознати у имену острва Менториде које спомињу Хекатеј и Псеудо-Скилакс. Химани се обично идентификују са племеном Ἴζκελνη код Псеудо-Скимна.146 Булини, поменути и код Псеудо-Скилакса и Псеудо-Скимна, живели су око Цетине, у подручју који су касније заузели Делмати.147 На њихово присуство у тој области вероватно сећа место Bulinia, које је забележено на Појтингеријани.148 Нека од ових племена помиње и Птолемеј, ослањајући се на неки старији грчки извор,149 а бележе их и други писци. Плиније бележи полуострво Хилис у поглављу NH III 141, које носи име по Хилејима (Ὕιινη),150 али Плиније бележи и други назив овог полуострва promunturium Diomedis.151 Међу овим племенима Плиније помиње и Пеуцетије, који су живели у Италији, цитирајући Калимаха као извор. У питању је један aition.152 Најстаријем слоју, такође, припадају и неки од података о јадранским острвима у поглављима NH 141 Hecat. ap. Steph. Byz.: Ληβνπξλνί, Μέληνξεο, ΢πώπηνη, ‗Τκῖηαη ... 142 Ps. Scyl. 21–26: Ληβνπξλνί, Ἰιιπξηνί, Ἱεξαζηάκλαη, Βνπιηλνί, Ὕιινη, Νεζηνί, Μαληνί, Αὐηαξηάηαη, ἖γρειεῖο, Σαπιαληίνη. Уп. ALFÖLDY 1965, 33; SUIĆ 1955, 168–180. 143 Ps. Scym. 394: Ἴζκελνη, Μέληνξεο; 403–404: Πειαγόληνη, Ληβνπξλνί, Βνπιηλνί, Ὕιινη, Ἰιιπξηνί. 144 Artemid. apud Steph. Byz. 120 (MEINKE): Βνῦλλνο / Βνῦλληνο. 145 ALFÖLDY 1965, 33–34. 146 Ps. Scym. 405–410: ἑμῆο δῖ κεγάιε ρεξξὸλεζνο ῾Τιιηθή πξόο ηὴλ Πεινπὸλλεζὸλ ηη ἐμηζνπκέλε πόιεηο· ἐλ αὐηῇ θαζη πέληε θαὶ δέθα ῞Τιινπο θαηνηθεῖλ, ὄληαο ῞Διιελαο γέλεη ηόλ ῾Ζξαθιένπο γὰξ ῞Τιινλ νἰθηζηὴλ ιαβεῖλ... Уп. Plin. NH III 141. Идентификација није сасвим поуздана. 147 SUIĆ 1955, 140–141, 171. Према Суићу, податак припада једном познијем слоју Псеудо- Скилаксовог Перипла, који није старији од Псеудо-Скимнова Периегеза датоване око 110. пре Хр. 148 Tab. Peut. WILKES 1969, 5 и нап. 1. 149 Ptol. II 16.5. MÜLLER ad Ptol. стр. 310. Уп. SUIĆ 1955, 136–148; ALFÖLDY 1965, 37. Уп. § 2.5. 150 Ps. Scym. 404. 151 Уп. § 3.1.2.1. 152 Callim. frg. 107 (PFEIFFER); уп. Nicand. Coloph. apud Ant. Lib. Met. 31. SCHNEIDER / KEIL 55–56, frg. 47. S. DUŠANIĆ у Mélanges... Fanoula Papazoglou 1997, 47–48, 49–50, нап. 50. Уп. Ps. Scyl. 15: Πεπθεηηεῖο. 34 III 151–152: Калимаха цитира и у поглављу NH III 152 за острво Мелите (Мљет) и мелитејске псе;153 као и податак да острва Апсиртиде носе име по Медејином брату,154 док раније, у поглављу NH III 140 спомиње Absortium, очито пратећи други извор.155 Затим, следе Електриде, које је споменуо и у поглављу о јадранским острвима.156 Сматра се да је име острва Кратеје, која спомиње у коруптела за Brattia (Брач).157 Даље, издваја се слој који припада времену позне Републике. Из текста Naturalis historia (ΝΗ III 142) знамо да је Варон забележио 89 аутономних civitates Наронитанског конвента:158 M. Varro LXXXVIIII civitates eo ventitasse auctor est. Број некадашњих заједница, које се спомињу код Варона — civitates quae fuerunt — Плиније ставља у контраст са онима које постоје у његово време, односно у време о којем говори његов извор из времена Принципата (nunc soli prope noscuntur…). Плиније начелно не пореди формуле провинција из различитих периода, бар када су у питању оне из времена Републике, стога се сматра да је на местима где говори о некадашњим заједницама преузео имена оних које се спомињу код Варона.159 Додуше, могуће је да је Варон пред собом имао неки званични документ из којег је црпео податке.160 Списак тих заједница и градова, од којих Плиније наводи само неке, могао је бити изведен из једне старије формуле, која је вероватно важила до реорганизације провинције након 153 Callim. frg. 579 (PFEIFFER). Plin. NH XXX 43. 154 SALLMANN 1971, 196 нап. 18: и Ovid. Trist. III 9.6; Hyg. Fab. 26; Steph. Byz. Исту етимологију имена доноси и: Strab. VII 5. 11. 155 Може се уочити и у понављању Gissa (NH III 141) и Cissa (NH III 151). 156 Plin. XXXVII; Strab. V 1.9: ηὰο Ἠιεθηξίδαο λήζνπο ηὰο πξὸ ηνῦ Πάδνπ. Уп. ZEHNACKER 2004, 284. 157 SUIĆ 1955, 129 према: А. MAYER, Zeitschrift für vergleichende Sprachforschung LXVI 1939, 96–9 (non vidi); WILKES 1969, 5, 228. 158 ALFÖLDY 1965, 48. 159 SALLMANN 1971, 248. 160 О Варону као Плинијевом извору в. § 2.4, стр. 31–33 (Варон је био легат у Илирику и могли су му бити доступни службени подаци). 35 угушења Далматско-панонског устанка 9. године. У питању су врло мале civitates, вероватно сведене на поједина насеља.161 На основу идентификације са племенима које помиње Апијан у вези са Октавијановим ратом у Илирику, Алфелди је сматрао да листе заједница које Плиније доноси у поглављима NH III 143–144 датирају из 35–33. пре Хр. и да су могле бити преузете из Августових Мемоара које је Апијан користио.162 Међутим, неке од ових се спомињу и у ранијем периоду: прво код Ливија у уговору 167. године пре Хр. након завршетка Трећег илирског рата.163 Такође, Помпоније Мела у своjoj Хорографији бележи нека од ових имена. Сагласје Плинијевих и Мелиних података о овим заједницама (нпр. спомен Illyri proprie dicti, и др.) упућује на исти извор, односно највероватније на Варона,164 што опет претходи овим догађајима. Те заједнице су вероватно опстале до реорганизације провинције, када су формиране заједнице које с наведене у листама из времена Принципата. Познорепубликанском слоју припадају и листе градова (oppida)165 у поглављу NH III 144: sunt oppida civium Romanorum Rhizinium, Acruium, Butuanum, Olcinium, quod antea Colchinium dictum est, a Colchis conditum. ... amnis Drino superque eum oppidum civium Romanorum Scodra ... Lissum oppidum civium Romanorum и NH III 152: Issa civium Romanorum166 et cum oppido Pharia. Низ ових градова, који се спомињу код Плинија као oppida очигледно не припадају категорији „civitates quae fuerunt―, већ су у питању анахрони подaци.167 Плиније се за те податке ослонио на извор који бележи ове градове у 161 ALFÖLDY 1965, 36–37. 162 ALFÖLDY 1965, 37. Уп. DOMIĆ-KUNIĆ 2004, 132, док на другом месту те податке приписује Периплу: стр. 164. В. § 2.3.1.1. 163 О томе в. на cтр. 43. 164 Уп. PAPAZOGLU 1965, 179 нап. 127 (и ниже § 2.4). 165 Σермин употребљен да означи градску структуру: SCHÖNNENBAUER 1954, 18; ALFÖLDY 1965, 196; WILKES 1969, 254; уп. VITTINGHOFF 1977, 24–30. 166 Ису Плиније спомиње на два места, у јурисдикцији Салонитанског конвента Issaei (NH III 142), и овде (NH III 152), међу острвима у Јадрану. 167 KATIĈIĆ 1964, 87–97. Алфелди сматра да Плиније не реферише на статус места, већ да користи термин oppidum да означи градско насеље. Уп. ниже нап. 170. 36 време пре него што су места имала градски статус.168 Он, наиме, не покушава да отклони хронолошке несугласице.169 Већина насеља која Плиније класификује као oppida civium Romanorum добила је статус града рано: у време Августа и Тиберија и / или Клаудија.170 Сличан је случај са Плинијевим подацима о заједницама Либурније.171 Неке од либурнских заједница понављају се у три листе. Некe либурнске заједнице Плиније помиње у опису десете регије Италије (NH III 139) као перегрине; затим у опису Либурније бележи градове уз обалу (NH III 140): per oram oppida Alvona, Flanona, Tarsatica, Senia, Lopsica, Ortoplinia, Vegium, Argyruntum, Corinium, Aenona, civitas Pasini. Поново су се нашле у списку заједница које су стекле италско право172 и/или immunitas. Изнето је више предлога како треба тумачити ово понављање,173 између осталог да је Либурнија привремено могла припадати Италији, али се она не чини вероватном.174 По свему судећи, ради се о групи асинхроних и анахроних података. Плиније је очигледно имао на располагању неколико извора, стога је нека имена поновио више пута у различитим листама, не покушавши да отклони понављања и несугласице.175 За нашу тему, најважнију групу података чине листе перегриних заједница које припадају периоду династије Јулијеваца–Клаудијеваца.176 Плинијеви спискови заједница које су постојале у време Принципата сведоче о постојању 168 ALFÖLDY 1965, 139–144; WILKES 1969, 254–258. 169 За сличне проблеме у Шпанији и Африци: HOYOS 1979; SHAW 1981. 170 ALFÖLDY 1962, 363‒355, нарочито нап. 45. ALFÖLDY 1965, 141‒143. 171 § 3.1.1.2. 172 То је било право по коме су места ослобођена од плаћања пореза, тако што се правном фикцијом третирала као тло Италије. За ius Italicum либурнских заједница (проблеме и литературу) в.: MARGETIĆ 1977, 401–409 и § 3.1.1.2. 173 Уп. § 3.1.1.2. 174 За аргументе в. MARGETIĆ 1977. 175 Тако сматра и Залман (SALLMANN 1971, 203), према чијем мишљењу листа из поглавља NH III 139 није могла бити преузета из званичне формуле, будући да заједнице нису поређане по абецеди. 176 § 2.3.1.2. 37 педесетдве перегрине заједнице у обе провинције.177 Они потичу из времена непосредно након завршетка Далматско-панонског устанка 9. године. Само неколико података се односи на период владавине других царева Јулијевско-Клаудијевске династије. Тако је, на пример, Плиније у дело унео податак да је цар Клаудије населио ветеране у место Siculi, док не спомиње колонију Еквум, која је настала на територији Делмата178 у време Клаудија179 или вероватније у време Нерона.180 У поглављу о Норику (NH III 146), спомиње област deserta Boiorum, у којој се налазе colonia Divi Claudi Savaria и oppidum Iulium Scarbantia. Наиме, он нотира статус Клаудијеве колоније, али не спомиње да је читава област у време истог цара припојена Панонији, јер се за податак о области ослонио на старији извор.181 Податак о deserta Boiorum након пораза Боја од Буребисте182 до времена Клаудија када је та област припојена Панонији. Забележио је статус колоније Емоне, која је основана у време Тиберија. Плиније је на неким местима уносио савремене податке где су му извори за то били доступни. Тако, захваљујући њему знамо да је Веспазијан доделио латинско право Шпаниjи.183 Затим, када говори о Нарбонској Галији, Плиније спомиње да је Галба додао неке заједнице у формулу провинције: adiecit formulae Galba Imperator ex Inalpinis Avanticos atque Bodionticos, quorum oppidum Dinia. 184 Међутим, ти, Плинију савремени подаци, у одељку који нас занима јављају се пре по изузетку, него по правилу. У опису Паноније поменуо је Емону и Сисцију, док, на пример, не наводи флавијевску колонију Сирмиј. То 177 Тај број је у нашем раду сведен на 40 заједница, будући да су заједнице Либурније, којих је према Плинију било четрнаест третиране и истом поглављу (§ 3.1.1.2.). 178 CIL III 1323, 4376, 15004, 2006. Уп. WILKES 1969, 242. 179 Е. KORNEMANN, RE IV, 545, бр. 213. 180 WILKES 1969, 114; ФЕРЈАНЧИЋ 2004, 188, уп. H. GALSTERER, ZPE 7, 1971, 79–91. О томе: § 3.1.2.1. 181 § 2.4. 182 DOMIĆ-KUNIĆ 2006, 74, нап. 60. 183 Plin. NH III 30; уп. Strab. III 2. 15: Λαηῖλνί ηε νἱ πιεῖζηνη γεγόλαζη θαὶ ἐπνίθνπο εἰιήθαζη Ῥσκαίνπο, ὥζηε κηθξὸλ ἀπέρνπζη ηνῦ πάληεο εἶλαη Ῥσκαῖνη. 184 Plin. NH III 37. CHRISTOL 1994, 45. 38 је неке ауторе навело да датују настанак града у каснији период.185 Недавно је А. Домић-Кунић истакла да код Плинијe не бележи флавијевске градове Андаутонију и Невиодунум, већ перегрине заједнице Латобика и Варцијана.186 Међутим, Плиније начелно за овај простор не бележи муниципије, већ само неке колоније, oppida из старијих изворе и civitates. 2.3.1. Спискови перегриних заједница На овоме месту из Плинијевих поглавља о Илирику треба да издвојимо спискове перегриних заједница, како бисмо дошли до групе оних заједница које ће бити разматране у овоме раду. Из текста поглавља о Далмацији и Панонији јасно се може издвојити неколико таквих спискова. Они припадају различитим историјским слојевима текста о којима смо говорили у претходном поглављу. Листе перегриних заједница које се помињу код Плинија можемо начелно поделити у две групе. Прва група би се могла класификовати као civitates quae fuerunt. То је израз којим се и Плиније послужио у садржају географских књига да означи оне заједнице које су нестале али су вредне спомена.187 Овамо спадају заједнице које су постојале пре него што је провинција Илирик реорганизована након Далматско-панонског устанка.188 Другу групу чине спискови перегриних заједница из Августовог времена, који потичу из формулe провинције из Η века. Како смо видели, они се врло јасно могу издвојити као целина. 185 § 3.2.1.9. 186 § 3.2.1.15; § 3.2.1.17. 187 Уп. нпр. NH III 7: ex his digna memoratu aut Latio sermone dicto facilia; NH III 139: populorum pauca effatu digna aut facilia nomina; NH III 139: ex quibus … nominare non pigeat; NH III 144: retinent nomen, и сл. (passim). 188 У питању су углавном civitates Далмације, уп. WILKES 1969, 56. 39 2.3.1.1. Civitates quae fuerunt На вишe места Плиније помиње имена заједница у времену када оне нису више постојале.189 Те смо заједнице груписали као civitates quae fuerunt. Civitates ове групе нису посебнo обрађене у каталогу заједница.190 Међутим, њих морамо споменути будући да су биле обухваћене заједницама којима се у овоме раду бавимо. Овде издвајамо листе у којима су оне забележене у Плинијевим поглављима NH III 142: M. Varro LXXXVIIII civitates eo ventitasse auctor est... NH III 144: Ozuaei, Partheni, Cavi, Haemasi, Аsthitae, Arinistae. NH III 144: eo namque tractu fuere Labeatae, Senedi, Rudini, Sasaei, Grabaei; proprieque dicti Illyri et Taulanti et Pyraei retinent nomen. 2.3.1.2. Перегрине заједнице у доба Принципата — формула из Августовог времена Далмација Civitates ове листе подељене су на три јуридичка конвента: conventus Scardonae (NH III 139), conventus Salonae (NH III 142); conventus Naronae (NH III 143) под чију су јурисдикцију потпадале. На основу Плинијевог текста у поглављу NH III 144 и униформног начина излагања, И. Марион је изашла са хипотезом да је могао постојати четврти конвент Далмације — сonventus Epidauritanus (?) — чији би центар био Епидаур.191 Међутим, нема основа за такву претпоставку, будући да су оне заједнице, које су формиране у тој области, припале Наронитанском конвенту, а oppida која се спомињу имала су већ градски статус. 189 Уп. SALLMANN 1971, 193. 190 Уп. Табела 1, стр. 41. 191 MARION 1998, 129–132 (сасвим извесно превиђа промене у формули). 40 Civitates Скардонитанског конвента (§ 3.1.1): Код заједница Скардонитанског конвента Плиније доноси скраћену листу. NH III 139: Iapides et Liburnorum civitates XIIII, ex quibus Lacinienses, Stulpinos, Burnistas, Olbonenses nomineare non pigeat. Civitates Салонитанског конвента (§ 3.1.2): NH III 142: CCCXLII Delmatae, XXV Deuri, CCXXXVIIII Ditiones, CCLXVIIII Maezei, LII Sardeates. ... (ex insulis Issaei, Solentini, Separi, Epetini. ab his castella Petuntium, Nareste, Oneum). Civitates Наронитанског конвента (в. § 3.1.3): NH III 143: Cerauni decuriis XXIIII, Daversi XVII, Desitiates CIII, Docleatae XXXIII, Deretini XIIII, Deraemistae XXX, Dindari XXXIII, Glinditiones XLIIII, Melcumani XXIIII, Naresi CII, Scirtari LXXII, Siculotae XXIIII populatoresque quondam Italiae Vardaei non amplius quam XX decuriis. Панонија Перегрине заједнице Паноније поделили смо на две групе, у зависности од тога да ли су споменуте у формули сачуваној код Плинија или не. Плиније настоји да уведе географски редослед у своје излагање: најпре наводи имена заједница кроз чије територије протичу велике реке,192 а затим наводи абецедним редом имена перегриних заједница провинције, изостављајући она племена која је већ споменуо. У односу на то, из описа Паноније издвојили смо две листе заједница: а) географску и б) абецедну. Другу групу перегриних заједница Паноније чине civitates ван Плинијевих спискова (§ 3.2.2). То су, заједнице Боја и Скордиска које се не појављују се у званичним листама за Панонију (у формули коју је Плиније користио), стога се нису нашле у његовом 192 Уп. Плинијев садржај NH I (више: § 2.1.1): flumina clara. На сличан начин организује излагање у поглављу о перегриним заједницама Мезије: flumina clara e Dardanis Margus, Pincus, Timacus. 41 делу, али о њиховом дугом постојању имамо епиграфске податке. Скордиске, како смо видели, Плиније спомиње према географском положају, али не и као civitas, 193 док Боје спомиње само у контексту простора на којем су некад живели.194 Ове заједнице смо сместили у категорију „Civitates Паноније ван Плинијевог списка―. а) Географски списак NH III 147: Draus per Serretes, Serapillos, Iasos, Andizetes, Saus per Colapianos Breucosque. б) Абецедни списак NH III 148: Arviates, Azali, Amantini, Belgites, Catari, Cornacates, Eravisci, Hercuniates, Latovici, Oseriates, Varciani. Као изолован податак и поглављу NH III 148 појављује се civitas Sirmiensium et Amantinorum. Сирмиј се спомиње као oppidum, док је заједница Амантина наведена у абецедном списку.195 Не може се, додуше, са сигурношћу рећи да ли податак припада формули или потиче из извора који није службени. 2.4. Плиније и његови извори за civitates Далмацијe и Панонијe Плиније Млађи за свог ујака на једном месту каже да из изводио белешке из свега што је читао — а читао је много, сматрајући да ни једна књига није тако лоша да не може неким својим делом бити од користи.196 У предговору свог дела Naturalis historia Плиније каже да је у 36 књига унео 20000 података из 193 О пореклу податка § 2.4. O заједници § 3.2.2.2. 194 О томе в. § 3.2.2.3. У ову смо групу сместили и заједницу Котина, коју Плиније уопште не спомиње и спорно је питање да ли је ово племе уопште имало аутономну територију у оквиру Паноније. 195 О њему ћемо говорити у поглављу о Амантинима (§ 3.2.1.9). 196 Plin. Ep. III 5.10: ... nil enim legit quod non excerperet, dicere etiam solebat nullm esse librum tam malum, ut non aliqua parte prodesset. Уп. NAAS 2002, 111–112. 42 2000 књига од 100 аутора, додавши многе податке које старији нису познавали или их је живот изнашао: X̅X̅ rerum dignarum cura … ex lectione voluminum circiter duum milium, quorum pauca admodum studiosi attingunt propter secretum materiae, ex exquisitis auctoribus centum inclusimus XXXVI voluminibus, adiectis rebus plurimis, quas aut ignoraverant priores aut postea invenerat vita. nec dubitamus multa esse quae et nos praeterierint. 197 Раније смо поменули да Плиније у првој књизи доноси списак одабраних аутора198 чијим се делима користио, наводећи прво римске, а затим грчке писце (ex externis). За трећу књигу наводи да се користио следећим писцима: Ex auctoribus: Turranio Gracile. Cornelio Nepote. T. Livio. Catone censorio. M. Agrippa. M. Varrone. Divo Augusto. Varrone Atacino. Antiate. Hygino. L. Vetere. Pomponio Mela. Curione patre. Caelio. Arruntio. Seboso. Licinio Muciano. Fabricio Tusco. L. Ateio 199 Capitone. Verrio Flacco. L. Pisone. Gelliano. Valeriano. Externis: Artemidoro. Alexandro polyhistore. Thucydide. Theophrasto. Isidoro. Theopompo. Metrodoro Scepsio. Callicrate. Xenophonte Lampsaceno. Diodoro Syracusano. Nymphodoro. Calliphane. Timagene. У уводном поглављу треће књиге Плиније је образложио свој приступ теми и изворима, као и поступак који ће следити у књигама. Он каже да ће за сваку област следити аутора којег сматра најпоузданијим.200 За нашу тему је важно да 197 Plin. NH I praef. 17. 198 О списку извора: RABENHORST 1906, 567–603; KLOTZ 1907, 323–329. 199 BEAUJEU 2003, 62: add. RITSCHL et DETLEFSEN. 200 (NH III 1–2): ... auctorem neminem unum sequar, sed ut quemque verissimum in quaque parte arbitrabor, quoniam commune ferme omnibus fuit, ut eos quisque diligentissime situs diceret, in quibus ipse prodebat. ideo nec culpabo aut coarguam quemquam. Чињеница да је Плиније у попису извора за трећу књигу изоставио имена неких од писаца којима се користио и које цитира у тексту, што су Тимеј, Калимах, Ератостен и Полибије (DOMIĆ-KUNIĆ 2004, 126), не указује нужно на то да их је изоставио грешком, поготово 43 одредимо из којих је извора Плиније црпео податке о илиричким провинцијама,201 а затим да се усредсредимо на изворе из којих потичу подаци о перегриним заједницама. Споменули смо да су Детлефсен и Клоц почетком двадесетог века поставили теорију о три главна извора за Плинијеве географске књиге, (такозвану „Dreiquellen-Teorie―).202 Према тој тези: 1) први извор би био један Периплус из доба позне Републике који се приписује Варону, премда би се начелно могло говорити о Варону као главном аутору.203 2) Други је Агрипина карта са коментарима 3) и трећи, за нашу тему најважнији извор чиниле су формуле провинција (formulae provinciarum),204 односно службени документи и за Италију Августов Discriptio Italiae totius in regiones undecim.205 Већина главних података који се тичу Далмације и Паноније изведена је из ова три извора.206 Неки подаци о овим провинцијама могли су бити изведени из других извора207 (било са листе, било ван ње), али они за нашу тему нису толико важни као ―Hauptquellen‖, на које ћемо се концентрисати. Осим тога, ти се извори не могу се ни лако, ни поуздано изоловати, осим на местима где их Плиније изричито спомиње.208 имајући у виду цитирани пасус. Осим тога, податке неких писаца Плиније је могао црпсти посредно, кроз друге ауторе. 201 KATIĈIĆ 1964, 87–97; S. ĈAĈE, Zbor. Prav. fak. Sveuč. u Rijeci. Suppl. 1, 2001, 91–104; DOMIĆ- KUNIĆ 2004, 119–171. 202 § 2.1.2. DETLEFSEN 1877, DETLEFSEN 1886, 240–265; DETLEFSEN 1908, 63– KLOTZ 1907; уп. SALLMANN 1971, 127–150, 161–164. 203 За резерве у вези са ослањањем на једно конкретно Варовоно дело в. SALLMANN 1971, посебно погл. II a–c. 204 Односно за Италију Августовим в. стр. 38 и § 2.1.2. 205 За литературу: § 2.1.2. Уп. Plin. NH III 46. 206 У томе правцу и: DOMIĆ-KUNIĆ 2004, 163–167. 207 За различите категорије тих података: SALLMANN 1971, 193–263: Antiquaria, Gründungssagen, Mytologisches, Etymologien, Metonomasien, Ethnographisches, Historisches, Paradoxa, Statistisches, Sphragiden-Maße, Distanzen. 208 Калимах: NΗ ΗΗΗ, 142; 152; затим, нпр. Непот: NΗ ΗΗΗ 127, у вези са током Дунава; Тудитанов натпис: NΗ ΗΗΗ 129 и CIL I2 625 = ILS 8885; итд. 44 Варон Као један од три главна Плинијева извора за географске књиге претпоставља се Периплус,209 чије се ауторство приписује Теренцију Варону.210 Плиније наводи Варона у списку извора за све четири географске књиге и цитира га четрнаест пута по имену, и на много места не наводећи ауторство.211 Детлефсен је сматрао да је у питању Вароново дело De ora maritima,212 које се, под оваквим насловом, спомиње и у Сервијевим коментарима на Енеиду.213 Насупрот мишљењу Детлефсена и Клоца, Залман, ослањајући се на унутрашње доказе,214 сматра да Варон није написао неко посебно географско дело, већ да је Плиније преузимао географске референце из више различитих дела овога аутора: Legationum libri III, Disciplinae: de geometria итд.215 Према његовом мишљењу, један од три Плинијева главна извора не би било једно Вароново географско дело типа Периплус, већ је Варон Плинију био ―Hauptautor‖. Поређење Плинијевог и Мелиног текста указује на то да су имали заједнички извор.216 Опис Илирика налази се у другој књизи Мелиног дела Chorographia, 217 где помиње племена која се и код Плинија јављају као civitates 209 Тај хипотетички Периплус неки датују између 44. пре Хр. и 29 на основу граница Италије на Формиону, односно Арсији; в. нпр. DETLEFSEN 1901, 5; ZEHNACKER 2004, xiv. 210 DETLEFSEN 1909, 46; DEGRASSI 1962, 818; KATIĈIĆ 1964, 89; ĈAĈE 1988, 67 са нап. 6; ĈAĈE 1993, 20. 211 Уп. Plin. NH I, praef. (ed. BEAUJEU), стр. 61, 62, 64, 65, 66. 212 DETLEFSEN 1886, 240–265. Солин приписује Варону један податак који је забележен и код Плинија, бесумње преузет од овог аутора. Plin. NH V 26; Solin. XXVII 3–4; Zehnaker 2004, Introd. XIV– XV, нап. 11. 213 SCHWEDER 1879, 3–18. В. нпр. Serv. ad Aen I 52, 107, 111; V 19; VIII 710. Сервије цитира дело De ora maritima 37 пута. 214 SALLMANN 1971, 265–268. 215 Варонова географска дела: THIBODEAU у: KEYSER / IRBY-MASSIE 2008, 777. 216 За конкорданце између Меле и Плинија: SCHWEDER 1895, уп. ЩЕГЛОВ 2008, 442–459. 217 Mel. Chor. II 49–50. Издања: Pomponii Melae De Chorogaphia, ed. C. FRICK, Liepzig 1880; P. Mela, De Chorographia sive de situ orbis, ed. RANSTAND 1971; Chorographie, ed. A. SILBERMAN, 1988. 45 quae fuerunt. 218: „Partheni et Dasaretae prima eius tenent, sequentia Taulantii, Encheleae, Phaeaces. Dein sunt quos proprie Illyrios vocant, tum Piraei et Liburni et Histri...―219 Варон је боравио у Илирику, као легат Гаја Косконија, у време рата са Делматима, који је вођен 78–76. године пре Хр.220 Споменули смо могућност да су му могли бити доступни званични подаци које је пренео у свом делу. За његове Legationum libri III (написане око 59. пре Хр.) везује се податак NH III 142 да је Варон забележио 89 племенских заједница, од којих је у време Плинијевог извора опстало само тринаест.221 Већ смо споменули, говорећи о историјским слојевима Плинијевог текста, да од Варона сасвим вероватно потичу подаци из листа које смо обележили као „civitates quae fuerunt―, као и листе οppida и либурнских заједница наведених у десетој регији Италије,222 као и неке дистанције. Агрипина карта и Август Важан Плинијев извор за географске књиге је карта Марка Агрипе — Оrbis pictus, 223 која је приказивала цео насељени свет224 и коју су пратили коментари.225 Плиније на једном месту каже да је сам Агрипа намеравао објави 218 § 2.3.1.1. 219 DETLEFSEN 1901, 5. Уп. више, § 2.3.1 (Illyri proprie dicti, PAPAZOGLU 1965, 179) 220 CICHORIUS, Röm. Stud., 191–193; WILKES 1969, 178; SALLMANN 1971, 248; WILKES 1977, 744. 221 OEHMICHEN 1873, 423: он је сматрао да је ово Вароново дело главни Плинијев извор; KLOTZ 1906, 10; DETLEFSEN 1909, 152; SALLMANN 1971, 248, нап. 37. 222 § 3.1.1.2. 223 RITSCHL 1842, 481–523; CUNTZ 1888, 40–45; CUNTZ 1890, 475–527; DETLEFSEN 1877, 23д.; DETLEFSEN 1906; DETLEFSEN 1909; FOWLER 1894, 11; SCHWЕDER 1878, KLOTZ 1931, 38–58, 386– 466; TIERNEY 1963, 151–166; SALLMANN 1971, 102–103, нап. 38; NICOLET 1991, 95–111; TROUSSET 1993, 137–147. 224 Карта је, изгледа, приказивала свет подељен у три дела, као и у Плинијевој „географији―.: Реконструкција Агрипине карте PARTSCH 1875, 61д. (Илирик); најскорије: TROUSSET 1993, са прегледом литературе и са скицом реконструкције . 225 Мишљења о облику у којем је Агрипино дело разликују се: Детлефсен је сматрао да коментари нису били одвојени од карте DETLEFSEN 1909, 107; KUBITSCHEK RE Х, 1919, 2100; 46 своје картографско дело, у чему га је омела смрт.226 Карту је након Агрипине смрти поставио Август на Випсанијином трему.227 Захваљујући податку код Касија Диона, знамо да трем није био завршен до 7. године пре Хр.228 Фрагменти су сачувани управо захваљујући наводима у Плинијевом енциклопедијском делу, који цитира Агрипу у све четири географске књиге.229 Осим тога, на Агрипу се ослањају230 и два (сачувана) позноантичка списа: Dimensuratio provinciarum и Divisio orbis terrarum.231 Садржај Агрипиних коментара чинили су подаци о димензијама провинција, мора, река, планина, затим о раздаљинама између места. За израду свог пропагандно-картографског дела Агрипа се послужио александријским географима и астрономима, а вероватно и административним изворима. За нашу тему било би значајно разлучити којим се изворима Агрипа користио за део који се односи на Илирик, осим личног познавања терена и самосталних истраживања приликом боравка на овом простору.232 Ту се, као и у другим изворима од значаја за нашу тему, огледа римска тежња ка систематизацији и класификацији насељеног простора, нарочито карактеристична за доба Августа.233 Важна улога оваквог дела, осим да пренесе знања о географији насељеног света, била је пропагандна.234 У томе светлу Бренан је Агрипину карту назвао ―а veritable billboard advertising Rome‘s progress toward world TIERNEY 1963; SALLMANN 1971, 91–107, посебно нап. 38; DILKE 1985, 41–53; NICOLET 1991, 98– 114; DUECK 2001, 126–127. 226 Plin. NH III 17: is namque conplexam eum porticum ex destinatione et commentaris M. Agrippae a sorore eins inchoatam peregit. Plin. NH XXXV 23; 25. NICOLET 1991, 99 са нап. 13. 227 TIERNEY 1963, 151–66; SALLMANN 1971, 102 са нап. 38; NICOLET 1991, 98–99. 228 Cass. Dio. LV 8.4. TIERNEY 1963, 151. 229 DETLEFSEN 1908, 64; BURNS 1964, 255–256. 230 Нпр. Dim. provinc. 18 и NH III 150, в. § 2.4, стр. 25; SCHNABEL 1935, 429. 231 SCHNABEL 1935, 405–440. 232 За Агрипине везе у Илирику уп. чланак: DUŠANIĆ 2008, 107–118. 233 NICOLET 1991, 189–202. 234 NICOLET 1991, 15–24. BRUNT, JRS 53, 1963, 170–176 = Roman Imperial Themes; BRENNAN, BMCR 03.02.18. 47 domination‖.235 Карта је, као и други споменици овога типа, давала реалан приказ империјалистичких амбиција Рима и њихове реализације под Августом. Што се тиче података о Илирику које је преузео од Агрипе, Плиније наводи Агрипу као свој извор у поглављу NH III 150: Illyrici latitudo qua maxima est CCCXXV p. colligit, longitudo a flumine Arsia ad flumen Drinium DXXX. a Drinio ad promunturium Acroceraunium CLXXV Agrippa prodidit, universum autem sinum Italiae et Illyrici ambitu|XVII|. 236 Могуће је да су и неке друге дистанције које Плиније доноси за простор Илирика, потекле од Агрипе.237 Тако је од њега Плиније могао преузети и податке у поглављима NH III 97: A Lacinio promunturio secundus Europae sinus incipit, magno ambitu flexus et Acroceraunio Epiri finitus promunturio, a quo abest LXXV; 238 док су раздаљине између градова могле бити преузете и из Варона (Disciplinarum de geometria liber):239 NH III 141: Scardona in amne eo XII passuum a mari; NH III 142: Narona ... a Salona LXXX p., adposita cognominis sui fluvio a mari XX p.; NH III 144: a Narone amne C p. abest Epidaurum colonia. 240 Из Агрипине карте би могао потицати о податак о deserta Boiorum, забележена и у Dimensuratio provinciarum који се ослања на Агрипине коментаре: desertis in quibus habitabant Boi et Carni.241 Обично се претпоставља да је Orbis pictus одражавао представу о Илирику какву су Римљани имали у време Октавијановог похода (33‒35 пре Хр.).242 Међутим, више индиција указује да су на то да су на карти пресликане 235 BRUNT, JRS 53, 1963, 170–176; BRENNAN, BMCR 03.02.18. 236 Уп. Dim. provinc. 18 (SCHNABEL 1935, 429): Illyricum, Pannonia ab oriente flumine rinio, ab occidente desertis, in quibus habitabant Boi et Carni, a septentrione flumine Danubio, a meridie mari Adriatico. Quarum spatia panduntur in longitudine m.p. DCXX, in latitudine m.p. CCCXXV. DETLEFSEN 1901, 23–24. 237 PARTSCH 1875, 42; 62–65; SALLMANN 1971, 185. 238 OEHMICHEN 1880, 11–12 (c. 6) у податке који потичу од Агрипе, за простор Илирика, убраја само овај податак о ширини и дужини. DETLEFSEN 1901, 22. 239 Уп. Plin. NH III 109. 240 Уп. нпр. Plin. ΝΗ ΗΗΗ 45. Раније смо напоменули да је Плиније у распоред преузет из Перипла могао уносити статус градова који је нашао у званичним документима. Уп. Plin. ΝΗ ΗΗΗ 45. 241 Dim. provinc. 18. 242 DEGMEDŢIĆ 1959, 30; DOMIĆ-KUNIĆ 2006, 74. 48 последице догађаја из периода који је уследио након тога: у њу су сасвим вероватно били унети неки подаци из година непосредно пред Агрипину смрт, као и подаци савремени њеном објављивању. Наиме, у овом монументалном картографском делу одраза су могли наћи резултати Панонског рата (12–9. год. пре Хр.) који су започели Марко Агрипа и Марко Виницинје, 13. пре Хр.243 Након Агрипине смрти 12. године пре Хр. команду је преузео Тиберије, који је и завршио рат.244 Извесно је да је Август, пре објављивања карте дао да се унесу подаци о римским успесима након Агрипине смрти. Наиме, Orbis pictus у облику у каквом га је Агрипа саставио, настао је пре коначног утврђивања северне границе Илирика.245 И Плиније на једном месту, где се позива на Агрипин ауторитет, експлицитно спомиње и Августа, који је објавио карту:246Agrippam quidem in tanta viri diligentia praeterque in hoc opere cura, cum orbem terrarum urbi spectandum propositurus esset, errasse quis credat et cum eo divum Augustum? Is namque conplexam eum porticum ex destinatione et commentariis M. Agrippae a sorore eius inchoatam peregit. 247 О томе би, у случају Илирика, могло сведочити уцртавање границе Царства на Дунаву. У спису Dimensuratio provinciarum, који се ослања на Агрипу, Илирик се простире a septentrione flumine Danubio, a meridie mari Adriatico. 248 Тако је и код Плинија у поглављу ΝΗ ΗΗΗ 147: ad septentriones Panonia vergit. finitur inde Danuvio. Наиме, Orbis pictus у облику у каквом га је Агрипа саставио, настао је пре коначног утврђивања северне границе Илирика,249 али је тешко замислити да би Август објавио монументални пропагандни споменик који искључује тако значајан догађај какав је излазак Римске државе на Дунав. Тај се догађај мора везати за Тиберијев Панонски рат, и на њега се односи податак из Res gestaе Divi Augusti (с. 30): Pannoniorum gentes, quas ante me principem populi Romani exercitus nunquam adit, devictas per Ti. Neronem, qui tum erat privignus et legatus meus, 243 SYME 1933, SYME 1934, 116. 244 § 2.3.1. 245 PARTSCH 1875, 62. 246 Уп. стр. 30. 247 Plin. NH III 17. За однос Плинија према Агрипи уп. BURNS 1964, 254–258. 248 Dim. provinc. 18. SCHNABEL 1935, 429. Ширина и дужина одговарају бројевима које доноси Плиније, цитирајући Агрипу (NH III 150), § 2.2.2. 249 PARTSCH 1875, 62. 49 imperio populi Romani subieci protulique fines Illyrici ad ripam fluminis Danuvi. 250 Наиме, опште је прихваћено мишљење да je опсег Октавијанових освајања 35– 33. године пре Хр. био скроман251 и да се Тиберијев Панонски рат (12–9. пре Хр.) мора узети као време када су освојена племена у унутрашњости: Дициони, Мезеји, Дезидијати, Бреуци, Андизети. Kасније су та племена раздвојена у две провинције на које је Илирик подељен.252 Премда у историографији овај рат није добио довољно простора, постоји читав низ индиција који на то указују.253 Наиме, покоравање панонских племена ове области нашло је одраза и у другим споменицима који обележавају успехе Августових освајања, као што је porticus ad Nationes на Августовом форуму.254 Споменик Андизета из Афродизијаде у Карији (бр. 102), чији је извор био неки римски узор, обележава сасвим извесно победе из времена Тиберијевог Панонског рата у овој области. Симболика тога натписа мора се повезати са наведеним податком из Res gestae,255 као што и споменик Пируста из исте серије симболизује слом Далматско-панонског 250 SYME 1934, 116. 251 SYME 1933 = 1971, 141–142. Што се тиче појма Илирика код Апијана, затим и домета ових освајања кључно је (1933, 70): „It follows that Appian is using a source which is not in any way influenced by the later provincial boundaries. The 'Illyris,' all of which he says was secured by Octavian (Ill. 28), therefore, does not cover Bosnia, for most of Bosnia must be included in 'the forested land of the Pannonians.' Another early source (sc. Strabo) brings us to a similar conclusion.―. 252 SYME 1933 70–71 = 1971, 141–142. 253 В. нап. 255. У томе правцу и DOMIĆ-KUNIĆ 2006, премда би се могло додати аргументацији којом се то доказује. 254 CAREY 2007, 66–67. уп. DUECK 2000, 126; ZANKER 1988, 112–14; 194–5; 210–15; SMITH 1988, 33–74; NICOLET 1991, 41–3. 255 § 3.2.1.4. Општи осврт на симболику споменика у оквиру комплекса: NICOLET 1991, 99; MURPHY 2004, 23. 50 устанка.256 И премда наративни извори о овим операцијама говоре мало или не говоре уопште,257 тумачење пропагандних споменика указује у том правцу. На овоме месту се морамо преиспитати мишљење да Плинијев податак о положају Скордиска и Тауриска у односу на Клаудијевску гору потиче са Агрипине карте (NH III 148 mons Claudius, cuius in fronte Scordisci, in tergo Taurisci). 258 Mons Claudius се обично идентификује са Папуком (Пожешким горјем) у Славонији.259 Име je изведено из Тиберијевог гентилиција260 и мора се датовати пре његове адопције у gens Iulia 4. године. Ороним стоји у вези са Тиберијевим успесима у Панонском рату,261 а је забележен и код Велеја Патеркула као поприште борби, касније, у Далматско-панонском устанку 7. године.262 Врло је могуће да је име ове планине било забележено на Агрипиној карти. Плиније, међутим, у односу на mons Claudius одређује положај Тауриска и Скордиска.263 Тај податак припада једном старијем слоју и потиче из времена 256 Споменици из Афродизијаде који бележе илиричка племена врло су интересантни и изузетно важни са више аспеката. У нашем раду ћемо се на њих освртати више пута, али како не бисмо сувише излазили из оквира теме овог рада, о њима ћемо опширније и знатно детаљније говорити на другом месту. 257 Уп. SYME 1933, 70–71 = 1971, 141–142: Vell. Pat. ΗΗ 96. 2–3; Светоније спомиње Suet. Tib. 9: Pannonico (sc. bello) Breucos et Delmatas subegit. 258 DOMIĆ-KUNIĆ 2004, 130; DOMIĆ-KUNIĆ 2006, 74. На чудан начин долази до овог закључка, сматрајући да: „Plinijev opis te planine ne ostavlja mjesta dvojbi da je rijeĉ o opisivanju slikovnog predloška; promatraĉ, naime, kao na karti prati tokove panonskih rijeka, Save i Drave, i zaustavlja se na ovoj istaknutoj prirodnoj barijeri, gledajući dalje u smjeru svojeg zamišljenog putovanja...‖ Премда је начелно у праву у вези са опсегом Тиберијевих освајања у Панонском рату, аргументи које наводи за Плинијеве изворе о томе простору нису у потпуности подупрти тумачењем изворних података (уп. нпр. нап. 262). Затим, што се тиче овог податка конкретно, није упозната са чињеницом да је ороним познат из других извора. 259 KÖSTERMANN 1953, 160–161; MÓCSY 1962, 526; ALFÖLDY 1964, 128; ALFÖLDY 1966, 234. Уп. § 3.2.1.4. 260 PREMERSTEIN, JÖAI 1, 1898, 148; KÖSTERMANN 1953, 360, нап.1; DEGMEDŢIĆ 1959, 29; MÓCSY 1962, 526, 540; DUŠANIĆ 1967, 68, нап. 21. 261 MÓCSY 1961, 178; ALFÖLDY 1964а, 112. 262 Vell. Pat. II 112.3 уп. MÓCSY 1962, 526. DOMIĆ-KUNIĆ 2006, 74 (уп. више, нап. 258). 263 О суседству Тауриска и Скордиска уп. Strab. VII 2.2. 51 када су та племена слободна.264 Вероватно је да подаци нису преузети заједно, из истог извора (тј. из карте). У време Панонског рата у области Клаудијске горе ту се већ помињу Андизети и Бреуци.265 Када су у питању заједнице Паноније, које смо издвојили у две листе,266 Плиније је настојао да унесе географски редослед, где је то било могуће или једноставно. Сам положај заједница у односу на велике реке (Саву и Драву) аутор је могао утврдити према Агрипиној карти. Након географског прегледа набројао је редом остале заједнице, онако како су стајале у формули, изостављајући оне које је већ поменуо. Што се тиче Августових Мемоара као Плинијевог извора, за наше провинције не можемо поуздано везати ниједан Плинијев податак, премда постоји мишљење да од Августа можда потиче податак о положају Сисције,267 где се Купа улива у Саву, формирајући острво Сегестика.268 Затим, А. Домић- Кунић за Августове Мемоаре везује и податак NH III 147: quae pars ad mare Hadriaticum spectat, appellatur Delmatia et Illyricum supra dictum; ad septentriones Panonia vergit, 269 премда су могућа друга решења.270 Formulaе provinciarum Споменули смо да је за нашу тему Плинијево дело драгоцено као извор јер се писац користио службеним документима из којих је изводио спискове заједница и податке о статусу градова.271 У неким случајевима Плиније се 264 Обично се сматра да податак потиче из времена операција које је водио L. Calpurnius Piso Frugi (13–11 пре Хр.). MÓCSY 1962, 526; ALFÖLDY 1964а, 108, 112; ALFÖLDY 1966, 234, 239; DUŠANIĆ 1967, 68. 265 Натпис бр. 102 и Suet. Tib. 9. 266 § 2.3.1.2. 267 DOMIĆ-KUNIĆ 2004, 132. 268 Strab. VII 5.2; в. § 2.5, нап. 314. 269 DOMIĆ-KUNIĆ 2004, 165. 270 Уп. више, стр. 47. 271 DETLEFSEN 1908, 69–70. 52 служио и епиграфским изворима. Начин на који Плиније преноси епиграфске податке може се проверити на примеру поглавља ΝΗ III 136, где врло верно преноси текст натписа Tropaeum Alpium.272 Можемо претпоставити да је на исти начин поступао и са службеним пописима. На више места у географским књигама Плиније изричито спомиње формуле провинција као свој извор. Тако, у опису овостране Хиспаније спомиње промену у формули (NH III 18): Citerioris Hispaniae sicut conplurium provinciarum aliquantum vetus forma mutata est. 273 Затим, наводи формулу Нарбонске Галије коју је ревидирао Галба.274 За регије Италије користио се Августовим списом Discriptio Italiae totius in regiones undecim. Вратимо се на карактер ових докумената. Formulae provinciarum су бележиле статистичке податке:275 статус заједница и њихов однос према Риму276 и служиле су највероватније и у фискалне сврхе, за утврђивање пореза и обавеза према држави.277 У њима су места набрајана према административној подели, 272 CIL V 7817: Imp(eratori) Caesari divi f(ilio) Augusto pontifici | maxumo(!) imp(eratori) XIIII tribunic(ia) potestate XVII s(enatus) p(opulus)q(ue) R(omanus) | quod eius ductu auspicisque gentes Alpinae omnes quae | a mari supero ad inferum pertinebant sub imperium p(opuli) R(omani) sunt redactae | gentes Alpinae devictae | Trumpilini | Camunni | Venostes | Vennonetes | Isarci | Breuni | Genaunes || Focunates | Vindelicorum gentes quattuor | Cosuanetes | Rucinates | Licates | Catenates | Ambisontes || Rugusci | Suanetes | Calucones | Brixenetes | Leponti | Uberi | Nantuates | Seduni || Varagri | Salassi | Acitavones | Medulli | Ucenni | Caturiges | Brigiani | Sogionti || Brodionti | Nemaloni | Edenates | Esubiani | Veamini | Gallitae | Triullatti | Ecdini || Vergunni | Egui | Turi | Nematuri | Oratelli | Nerusi | Velauni | Suetri. Уп. Plin. NH III 136. 273 NICOLET 1991, 152–159. 274 CHRISTOL 1994, 45, 52. 275 SALLMANN 1971, 201–207 (―Statistisches‖); CHRISTOL 1994, 46. 276 DETLEFSEN 1908, 65–68; CHRISTOL 1994, 47. 277 CUNTZ 1880, 46: повезивао је формуле са цензом; DETLEFSEN 1908, 68; SALLMANN 1971, 95– 102. 53 унутар које су поређане према статусу, а затим по абецедном реду или, исправније, по словима абецеде.278 Какав је тачно био облик ових докумената остаје на нивоу претпоставке, будући да смо о њима само посредно обавештени. Кунц је претпоставио да је постојала једна августовска редакција провинцијских формула, односно компилација свих провинцијских спискова.279 Насупрот томе, Детлефсен је сматрао да није било редиговане компилације докумената, већ да су у питању појединачни документи, засебни за сваку провинцију, уз које су постојали анекси о променама у формули провинције,280 какав је на пример споменути податак о промени формуле Нарбонске Галије или Веспазијанове промене у Шпанији.281 Индикација да је неки податак код Плинија преузет из ових званичних спискова може бити помен статуса места или уколико је наведен етник који означава civitas може се приписати официјелним листама.282 На многим местима у свом излагању Плиније се трудио да успостави географски редослед, негде са мање негде са више успеха. Бар када су места уз обалу у питању, њихов је географски распоред могао бити преузет из Перипла, али су сами подаци о статусу вероватно били преузети из формуле.283 Слично се може претпоставити за поглавља о Панонији где налазимо комбинацију података из формуле са подацима из Агрипине карте.284 О правном односу илиричких заједница према Риму пре конституисања провинције имамо обавештење код Тита Ливија, који преноси уговор којим је 278 Уп. JONES 1972, 503. Тако на пример, у Наронитанском конвенту имамо пет заједница чија имена почињу на слово D наведене следећим редом: Daversi, Desitiates, Docleatae, Deretini, Deraemistae, Dindari, уп. § 2.2.2; § 2.3.1.2. 279 CUNТZ 1888, 48–49; CUNTZ 1890, 475–526; уп. SALLMANN 1971, 100. 280 DETLEFSEN 1909, 26–34. 281 В. стр. 42. 282 Уп. JONES 1972, 504: „for such a classification was obviously of great importance for official purposes, but of no great interest to a geographer.― 283 MARION 1998, 126–128. 284 В. стр. 37. 54 Рим 167. године пре Хр., након Трећег илирског рата, регулисао односе са побеђеним илирским племенима (Аницијеву формулу). Ту се спомињу нека од племена која се појављују у „Вароновој― листи: ... non solum liberos, sed etiam inmunes fore Issenses et Taulantios, Dassaretiorum Pirustas, Rhizonitas, Olciniatas, quod incolumi Gentio ad Romanos defecissent. Daorsis quoque immunitatem dare, quod relicto Carauantio cum armis ad Romanos transissent. Scodrensibus et Dassarensibus et Selepitanis ceterisque Illyriis uectigal dimidium eius, quod regi pependissent, . inde in tres partes Illyricum divisit. unam eam fecit, quae supra dictam est, alteram Labeatas omnis, tertiam Agrauonitas et Rhizonitas et Olciniatas accolasque eorum. hac formula dicta [in] Illyrico... Премда, како смо поменули, није у питању формула провинције, већ мировни уговор, место јасно приказује поступак којим су се руководили приликом одређивања провинцијских формула, затим бележи имена заједница и њихов правни однос са Римом у периоду пре него што је формирана провинција. Промена у провинцијској формули настала је након слома Далматско- панонског устанка (6–9. год.). Није могуће одредити конкретан датум настанка документа којим се Плиније користио, али се он може датовати непосредно након Далматско-панонског устанка, можда одмах након 9. године, када се приступило консолидацији Илирика који је подељен на две засебне провинције Illyricum superius — Далмацију и *Illyricum inferius, односно Панонију.285 На тај начин су заједнице из времена Принципата и подељене у Плинијевим списковима. 285 За питање датума промене имена провинција у Далмација и Панонија: WILKES 1969, Civitates superioris provinciae Illyrici спомињу се на једном натпису пронађеном у Конавлима код Цавтата (Епидаур) из времена Тиберија: CIL III 1714 = ILS 938: P(ublio) Corne[lio] | Dolabell[ae co(n)s(uli)] | VIIviro epul[oni] | sodali Titien[si] | [l]eg(ato) pro pr(aetore) divi Au[gusti] | [et Ti(beri) Caesaris Augusti] | [civitates superioris] | [provinciae {H}Illyrici]. Уп. војничку диплому (бр. 93) из 61. год.: et sunt in Illyrico sub L. Salvidieno Salviano Rufo... DUŠANIĆ S. 1998–1999, 57‒58. 55 2.5. Плиније и други извори за перегрине заједнице Далмације и Паноније 2.5.1. Однос Плинијевих података и других наративних извора за перегрине заједнице Далмације и Паноније Плинијева поглавља о географији Илирика служе као главни извор за перегрине civitates у томе смислу што доноси званичне спискове заједница провинције. Међутим, њих је неопходно упоредити са подацима других писаца који говоре о племенима и заједницама нашег подручја како би се могло рећи нешто више о географском положају,286 границама, етничком пореклу, и друштвеном уређењу.287пре свега Апијана, Страбона, Птолемеја, Велеја Патеркула, Диона Касија.288 Премда је Апијаново дело начелно оптерећено озбиљним недостацима,289 његова Илирска књига (Ἰιιπξηθή) служи нам као драгоцен извор за племена у Илирику. Апијан је живео у II веку, али се користио раним изворима, пре свега Августовим Мемоарима, на које се чврсто ослања. Он доноси детаљан извештај о Октавијановом рату 33–35. године пре Хр., у којем су садржана имена племена која су покорена у томе походу: ὆μπαίνπο κὲλ δὴ θαὶ Πεξζεελάηαο θαὶ Βαζηάηαο θαὶ Σαπιαληίνπο θαὶ Κακβαίνπο θαὶ Κηλάκβξνπο θαὶ Μεξνκέλλνπο θαὶ Ππξηζζαίνπο εἷιε δη᾽ ὅιεο πείξαο: ἔξγῳ δὲ κείδνλη ἐιήθζεζαλ, θαὶ θόξνπο ὅζνπο ἐμέιηπνλ ἠλαγθάζζεζαλ ἀπνδνῦλαη, Γνθιεᾶηαί ηε θαὶ Κάξλνη θαὶ Ἰληεξθξνπξῖλνη θαὶ Ναξήζηνη θαὶ Γιηληηδίσλεο θαὶ Σαπξίζθνη. ὧλ ἁιόλησλ νἱ ὅκνξνη πξνζέζελην αὐηῷ 286 За локализовање племена и насеља подаци из итинерара (Itinerarium Antonini, Tabula Peuntingeriana, Annonymi Ravennatis Cosmographia). 287 Уп. Табела 1 и Табела 2. 288 Ови су уз Плинија главни извори за етнографију Илирика и перегрине заједнице у време царства. (Еutrop. Brev. VII 9; Fest. 7; Flor. Epit. II 24; Front. II 1.15). Када је реч о племенима у времену позне Републике, морају се узети у обзир подаци код Полибија и Ливија. 289 На можемо овде дубље улазити у детаљнију анализу Апијанове „Илирске књиге―, већ се само можемо осврнути на нека питања идентификације племена и начелно оних података који су важни за перегрине заједнице. За Апијанову Ἰιιπξηθή опширно са литературом в. монографију: ŠAŠEL KOS 2005. 56 θαηαπιαγέληεο, Ἱππαζῖλνί ηε θαὶ Βεζζνί. ἑηέξνπο δὲ αὐηῶλ ἀπνζηάληαο, Μειηηελνὺο θαὶ Κνξθπξελνύο, νἳ λήζνπο ᾤθνπλ ... Ἰαπόδσλ δὲ ηῶλ ἐληὸο Ἄιπεσλ Μνεληῖλνη κὲλ θαὶ Αὐελδεᾶηαη πξνζέζελην αὐηῷ πξνζηόληη, Ἀξνππῖλνη ...290 и 33. године пре Хр. (App. Ill. 28): Γαικαηῶλ δ᾽ ἁιόλησλ θαὶ Γεξβαλνὶ πξνζηόληα ηὸλ Καίζαξα ...―291 Већина поменутих племена може се без тешкоћа препознати у онима које спомињу Плиније и други писци: Јаподи, Делмати, Доклеати, Наренсији, Глиндициони. Παιάξηνη могу се идентификовати са Плерејима живели у залеђу Епидаура на полуострву Пељешац,292 а бележе их и Плиније и Помпоније Мела293 под именом Pyraei. Међутим, неке од идентификација су врло спорне. Такав је, на пример, случај са идентификацијом између Апијанових Ἰληεξθξνπξῖλνη и племена *Ендирудина (односно: Сенеда, Рудина) из Плинијеве листе „civitates quae fuerunt‖, о којој смо већ говорили.294 Затим, са више страна је проблематично идентификовање племена Γεξβαλνί са Плинијевом перегрином заједницом Deuri и племеном Γέξξηνη, које спомиње Птолемеј.295 Алфелди је везао племе Βαζηάηαη се за реку Батинус (Босна).296 То би, међутим, опет морало подразумевати знатно шири опсег Октавијанових освајања.297 Најзад, постоји проблем идентификације Апијановог племена Πεξζεελάηαη са племеном Партена. још једном, у Македонији: NH III 145: A Lisso Macedonia 290 App. Ill. 16. „Oсвојио је без муке Оксиеје, Пертеенеате, Батиеје, Таулантије, Камбаје, Кинамбре, Меромене и Пирисеје, с нешто већим напором су били заузети Доклеати, Карни, Интерфрурини, Нареси, Глиндициони, и Таурисци, и захтевао да дају порез, који су избегли да плате. Након што су ови покорени, предала су му се, обузета страхом и суседна племена, Хипасини и Беси. Друге, побуњене Мелићане и Коркиране, који живе на острвима, потпуно је уништио, јер су се бавили гусарењем.― 291 „Након што је покорио Делмате, Цезар је кренуо на Дербане, који су понизно молили за опрост, дали таоце, и обећали да ће плаћати порез―. 292 App. Ill. 10; Strab. VII 5.5; Plin. NH III 144; Mel. II 49. Територија некадашње перегрине заједнице обухваћена је агером Епидаура. PATSCH 1922, 41; ALFÖLDY 1965, 47; NOVAK 1967, 24; BOJANOVSKI 1988, 79. 293 Mel. II 49; 50: Piraei. 294 § 2.2.3. 295 § 3.1.2.2; § 3.1.3.5; § 3.1.3.4; § 3.1.3.8. 296 SARIA 1930, 97; ALFÖLDY 1965, 38. Уп. § 3.2.1.6. 297 WILKES 1969, 155. 57 provincia. Gentes Partheni et a tergo eorum Dasseretae. 298 Етник је забележен на два натписа из околине Ужица.299 Међу проблеме идентификације спада и питање да ли Апијан на месту Ill. 17 спомиње Дезидијате. Опште је прихваћена је емендација места Γαίζηνί ηε (em. SCHWEIGHÄUSER) у Γαηζηηηᾶηαη. Међутим, Октавијан није освојио Дезидијати, већ су они само поменути.300 Апијан не помиње нека друга важна племена у унутрашњости, као што су Дициони, Мезеји, Бреуци што указује на то да они нису покорени у Октавијановом походу, већ током Панонског рата (12‒9 пре Хр.). Важан извор за етнографију илиричких провинција je Страбон, који је живео у време Августа и Тиберија.301 Опис Илирика налази се у VII књизи његове Географије,302 у којем су нам сачувани драгоцени подаци о племенима. Страбон је користио је Августову биографију,303 осим тога, сасвим је вероватно да је познавао и Агрипину карту.304 Он доноси најраније податке о панонским 298 Полионов тријумф над Партинима: Dio Cass. XLVIII 41.7; Flor. 2.25; Hor. Carm. 2.1.15–16; Vell. Pat. 2.78. Inscr. It. XIII/1, 86. 299 1) Ара од кречњака, 104 x 55 x 40 цм, из Ужица. Крај другог века (према Вулићу). CIL III 8353; LADEK / PREMERSTEIN / VULIĆ, JÖAI 4, 1901, 157–158, Bbl. бр. 81; ILJug 1503. I(ovi) O(ptimo) M(aximo) Partino | C. Iul(ius) Rufus | trib(unus) coh(ortis) I mil(liariae) | Delm(atarum) pro sal(ute) | [[[---]]]| [[[---]]]i l(ibens) p(osuit). 2) Натпис из места Биоска, западно од Ужица. CIL III 14613; AE 1901, 129; ВУЛИЋ, Споменик 98, 1941–1948, 239, бр. 473; фот.; LADEK / PREMERSTEIN / VULIĆ, JÖAI (Bbl.) 4, 1901, 159–160, бр. 83; црт. (AE 1902, 36; ILJug 1515). I(ovi) O(ptimo) Par(thino) | Aur(elius) Dasius | IIvir | v(otum) s(olvit) l(ibens) m(erito). 300 SYME 1933, 69 = 1971, 139; ALFÖLDY 1964c, 250; ALFÖLDY 1965, 25. Опширније о томе у поглављу посвећеном њиховој заједници:§ 3.1.3.3. 301 O датовању Страбоновог дела најскорије: DUECK 1999, 467–478 са прегледом проблема и литературе (познији датум (18–24.), с тим што зависи од старијих извора). 302 Strab. VII 5.2–3, 10, 12 У IV књизи: IV 6. 9–10; 12. Извори за VII књигу су му били Полибије, Посејдоније, вероватно Артемидор, Теопомп. О Страбоновим изворима за 7. књигу: Strabon Géographie, Vol. 4. (ed. BALADIÉ 1989). 303 WILKES 1969, 483; NICOLET 1991, 19–24; DUECK 1999, 477. 304 Strab. VI 3.10: ρσξνγξάθνο = Агрипа, ρσξνγξαθηθὸο πίλαμ = Orbis pictus; KLOTZ 1931, 45; SCHNABEL 1935, 417–420; NICOLET 1991, 100–101; DUECK 2000, 128–129. Contra: SALLMAN 1971, 106, нап. 42. 58 племенима,305 које је црпео из неког савременог извора:306 „ἔζλε δ᾽ ἐζηὶ ηῶλ Παλλνλίσλ Βξεῦθνη θαὶ Ἀλδηδήηηνη θαὶ Γηηίσλεο θαὶ Πεηξνῦζηαη θαὶ Μαδαῖνη θαὶ Γαηζηηηᾶηαη, ὧλ Βάησλ ἡγεκώλ, θαὶ ἄιια ἀζεκόηεξα κηθξά, ἃ δηαηείλεη κέρξη Γαικαηίαο ζρεδὸλ δέ ηη θαὶ Ἀξδηαίσλ ἰόληη πξὸο λόηνλ: ἅπαζα δ᾽ ἡ ἀπὸ ηνῦ κπρνῦ ηνῦ Ἀδξίνπ παξήθνπζα ὀξεηλὴ κέρξη ηνῦ Ῥηδνληθνῦ θόιπνπ θαὶ ηῆο Ἀξδηαίσλ γῆο …―.307 Говорећи о племенима, Страбон их наводи према етничкој припадности, док ће каснији писци, који се руководе границама после 9. године, то чинити према провинцијској припадности, како је на пример, код Велеја Патеркула и Касија Диона,308 док на Страбонов извештаj нису утицале римске границе.309 Тако се, на пример, Мезеји код Страбона помињу као панонскo племе, док их Касије Дион310 бележи као ἔζλνο Γαικαηηθνλ, мислећи на њихову каснију провинцијску припадност.311 Страбон Панонцима назива племена северно од Динаре,312 односно од северно од племена Делмата, будући да су етнички она припадала групи панонских племена:313 ηὸ δὲ ινηπὸλ ἔρνπζη Παλλόληνη κέρξη ΢εγεζηηθῆο θαὶ Ἴζηξνπ πξὸο ἄξθηνλ θαὶ ἕσ: πξὸο δὲ ηἆιια κέξε ἐπὶ πιένλ δηαηείλνπζηλ. ἡ δὲ ΢εγεζηηθὴ πόιηο ἐζηὶ Παλλνλίσλ ἐλ ζπκβνιῇ πνηακῶλ πιεηόλσλ …314 Излагање о Бојима и Скордисцима односи се на ранији период,315 као и подаци о Ардиејима, о којима Страбон доноси више вести из различитих 305 SYME 1933, 70 =1971, 140–141. 306 Strab. VII 5. 3. 307 § 3. passim. 308 Cass. Dio LV 32.4; Vell. Pat. II 115.1; 4. POTHEKARY 2005, 174. 309 SYME 1933, 70 = 1971, 141. 310 За Дионове изворе за Далмацију: R. RAU, Klio 19, 1952, 315; KÖSTERMANN 1953, 358 (извор наклоњен Германику). 311 Strab. VII 5. 3; Cass. Dio LV 32. 4. 312 уп. App. Ill. 14. (Παίνλεο); Cass. Dio XLIX 36. 2–4. 313 И у погледу именовања код ових племена: 314 Strab. VII 5.2: „Остатак држе Панонци, до Сегестике и Истра на северу и истоку, премда се простиру и даље у другим правцима. Град Сегестика, на ушћу многих река, је панонски ...― Топоним Segestica је, доиста, недавно епиграфски посведочено: RADMAN LIVAJA 2007, 153– 172; AE 2007, 1143. 315 Strab. VII 5.13 в. § 3.2.2.2. 59 периода.316 Плиније није познавао Страбоново дело, међутим, нека места код оба писца могу указивати на заједнички извор.317 Други важан наративни извор за заједнице Далмације и Паноније је Географија (Γενγξαθηθὴ ὑθήγεζηο) Клаудија Птолемеја.318 Он у ΗΗ књизи даје положај племена на следећи начин. Полази од Горње Паноније којој су припале следеће заједнице (Ptol. II 14.): Καηέρνπζη δὲ ηὴλ ἐπαξρίαλ ἐλ κὲλ ηνῖο πξὸο ἄξθηνπο κέξεζηλ Ἄδαινη κὲλ δπζκηθώηεξνη, Κύηλνη δ‘ἀλαηνιηθώηεξνη, ἐλ δὲ ηνῖο κεζεκβξηλνῖο Λαηόβηθνη κὲλ ὑπὸ ηὸ Νσξηθὸλ, Οὐαξθηαλνὶ δὲ ηὰ πξὸο ἀλαηνιάο, ἐλ δὲ ηνῖο κεηαμὺ Βνΐνη κὲλ πξὸο δπζκὰο θαὶ ὑπ‘ αὐηνὺο Κνιαηηηαλνὶ, Ἰάζζηνη δὲ πξὸο ἀλαηνιὰο θαὶ ὑπ‘ αὐηνὺο ὆ζεξηάηεο.319 Затим наводи племенске заједнице Доње Паноније (Ptol. II 15. 2): ἐλ κὲλ ηνῖο δπζκηθνῖο κέξεζηλ Ἀκαληηλνὶ ἀξθηηθώηεξνη, ὑθ‘ νὓο ἗ξθνπληάηεο, εἶηα Ἀλδίδεηεο, εἶηα Βξεῦθνη ἐλ δε ηνῖο ἀλαηνιηθνῖε ἀξθηηθώηαηνη κὲλ Ἀξαπνίζθνη, κεζεκβξηλώηεξνη δὲ ΢θνξδίζθνη;320 Најзад, за заједнице Илирика (Ptol. II 16. 5) 321, тј. „Далмације и Либурније―: Καηέρνπζη δὲ ηὴλ ἐπαξρίαλ ἐρόκελνη [ἐλ ηῇ παξαιίᾳ] κὲλ ηῆο Ἰζηξίαο Ἰάππδεο, ὘ιιαῖνη θαὶ Βνπιηκεῖο ὑπὲξ δὲ [ηνύηνπο θαηὰ] ηὴλ Ληβνπξλίαλ δπζκηθώηεξνη Μαδαῖνη, εἶηα Γεξξίνπεο, θαὶ Γέξξηνη, θαὶ ὑπὲξ κὲλ ηνὺο Γεξξίνπαο Γηλδάξηνη, ὑπὲξ νὓο Γηηίνλεο, ὑπὲξ δὲ ηνὺο Γεξξίνπο Κεξαύληνη, ἐληὸο δὲ ηῆο Γαικαηίαο Γανύξζηνη, ὑπὲξ νὓο Μειθνκέληνη, θαὶ Οὐαξδαῖνη, ὑπὲξ δὲ ηνύηνπο Ναξήλζηνη, θαὶ ΢αξδηῶηαη, θαὶ ἔηη ὑπὸ ηνύηνπο ΢ηθνπιῶηαη, θαὶ Γνθιεᾶηαη θαὶ Πηξνῦζηαη, θαὶ ΢θίξηνλεο πξὸο ηῇ Μαθεδνληᾳ.322 316 ПАПАЗОГЛУ 1963, 71–84 и § 3.1.3.13. 317 Нпр. пасус о острвима Либурније Plin. NH III и Strab. VII 5.5 παξ᾽ ὅιελ δ᾽ ἣλ εἶπνλ παξαιίαλ λῆζνη κὲλ αἱ Ἀςπξηίδεο, πεξὶ ἃο ἡ Μήδεηα ιέγεηαη δηαθζεῖξαη ηὸλ ἀδειθὸλ Ἄςπξηνλ δηώθνληα αὐηήλ. Затим, Уп. LITINAS у: DUECK / LINDSAY / POTHECARY 2005, 112. 318 Користили смо се Милеровим издањем Птолемејеве Географије (K. MÜLLER, Claudii Ptolemaei geographia, Tabulae XXXVI, Paris 1883–1901). 319 Прев. „Ту провинцију заузимају у северном делу Азали западнији и Китини (sic!) ка истоку, на југу су Латобици, изпод Норика, Варцијани на истоку, у средини су Боји на западу, а изнад њих Коланијани (sic!), источно су Јаси, а испод њих Осеријати.― 320 Прев. „Целу ту провинцију држе Амантини, на северозападу, испод њих Херкунијати, затим Андизети, Бреуци. На североистоку су Ерависци, а јужно Скордисци―. 321 Ptol. II 16.1: Γαικαηίαο θαὶ Ληβνπξλίαο. 322 Прев. „Ту провинцију, уз Истру, на обали заузимају Јаподи, Хилеји и Булимеји (= Булини), изнад њих уз Либурнију, западно су Мезеји, затим Дериопи и Дерији, а изнад Дериопа 60 Птолемеј доноси стање након поделе Паноније на Горњу и Доњу (у време Трајана), према којем се види да је провинцијска граница пролазила од Дунава између заједница Азала, који су припали Горњој Панонији и Ерависка и Херкунијата, јужно од њих, затим је ка југу делила Андизете и Бреуке остављајући их у Доњој Панонији, а Јасе и Осеријате у Доњој.323 Јужном границом ових заједница се завршавала Панонија и почињала Далмација.324 За разлику од Плинија, Птолемеј даје географски распоред племена. Стога је поређење података ових двају писаца неопходно за убикацију многих заједница, нарочито за оне заједнице о којима нема епиграфских података. Нажалост, на многим местима је Птолемејево излагање непрецизно или чак погрешно, што производи проблеме како код убикације тако и код идентификације неких заједница, и то управо оних су иначе слабо познате. Птолемеј углавном преноси стање из Η века, међутим има и оних података који се односе на ранији период.325 Као и Плиније, Птолемеј доноси податак о Хилејима и Булинима на либурнијској обали, који су забележени код Псеудо- Скилакса и Псеудо-Скимна.326 Затим, као и Страбон,327 доноси анахрони податак о простирању Јапода на обали, у Кварнерском заливу.328 Птолемеј помиње Пирусте међу племенима тј. перегриним заједницама, а у званичној листи код Плинија се не спомињу и сматра се да је њихова civitas укинута. док, на пример, не бележи неке од Плинијевих civitates нпр. Дезидијате, премда се зна да је она постојала још средином ΗΗ века.329 Диндари, изнад њих Дициони, а изнад Дерија Керауни, унутар Далмације, Даворси, изнад њих Мелкомени и Вардеји, а изнад ових, Наренси и Сардиоте и још, испод ових Сикулоте, Доклеати, Пирусти и Скиртони ка Македонији.― 323 Уп. милијацијски натпис из Салоне бр. 58 (§ 3.1.2.3). 324 За северну границу Далмације: DUŠANIĆ 1977, 64–65. 325 Птолемеј се ослањао на Марина из Тира. 326 Ps. Scyl. 22; Ps. Scym. 405. 327 Strab. VII 5.4; в. § 3.1.1.1. 328 Плиније је пак свестан да је у питању анахронизам: Plin. NH III 129, в. § 2.2.1. 329 О некима се, пак, не зна ништа: Серети (§ 3.2.1.1), Серапили (§ 3.2.1.2), Арвијати (§ 3.2.1.7), Белгити (§ 3.2.1.10), итд. 61 На овом месту доносимо Алфелдијеву табелу заједница Далмације. где аутор врло прегледно излаже идентификације свих племена Далмације која су забележена код античких писаца Апијана, Страбона, Диона Касија, Плинија и Птолемеја. Сivitates из времена Принципата, које су узете у обзир у нашем раду,330 истакли у табели масним словима, како би смо их јасно раздвојили од заједница које припадају старијем историјском слоју и које су искључене из нашег каталога. Наиме, код Алфелдија наведена су сва племена која спомињу литерарни извори, без обзира на то што хронолошки припадају различитим периодима.331 Затим, неке од идентификација које сматрамо спорним обележили смо знаком †, а тамо где нисмо сигурни знаком питања. Табела 1: Племена у Далмацији према књижевним изворима. ALFÖLDY 1965, 38; WILKES 1969, 155. App. Strabo Cass. Dio Plin. Ptol. — — — Armistae — — — — Arthitae — Βαζηάηαη — — — — [Γαηζηηηᾶηαη??] Γαηζηηηᾶηαη Γεζηδηάηαη Daesitiates — Γάξζηνη Γαόξηδνη — Duersi Γανύξζηνη Γαικάηαη Γαικάηεηο Γεικάηαη Delmatae — — — — Deramistae — † Γεξβαλνί — — Deuri Γέξξηνη † — — — Deretini Γεξξίνπεο — — — Dindari Γηλδάξηνη — Γηηίσλεο — Ditiones Γηηίνλεο Γνθιεᾶηαη — — Docleatae Γνθιεᾶηαη Γιηληηδίσλεο — — Glinditiones — † Ἱππαζῖλνη — — Hemasi(ni?) — Ἰάπνδεο Ἰάπνδεο Ἰάππδεο Iapudes Ἰάππδεο — — — Illyri proprii dicti — 330 Уп. § 2.3.1.2. 331 Уп. § 2.3.1. 62 † Ἰληεξθξνπξῖλνη — — † Endirudini — ? Κακβαίνη — — Grabaei — — — — Cerauni Κεξαύληνη Κηλάκβξνη — — — — Ληβπξλνί Ληβπξλνί Ληβπξλνί Liburni — — — — Labeatae — — Μαδαῖνη Μαδαῖνη Maezaei Μαδαῖνη Μεξνκέλλνη — — Melcumani Μειθνκέληνη Ναξήζηνη — — Narensii Ναξήλζηνη ὆μπαίνη — — Ozuaei — Παιάξηνη Πιεξαῖνη — Pyraei — ? Πεξζεελάηαη — — Partheni — Πνζελνί — — — — Ππξηζζαίνη Πεηξνῦζηαη — — Πηξνῦζηαη — — — Sardeates ΢αξδηῶηαη — — — Sassaei — — — — Scritari ΢θίξηνλεο — — — Siculotae ΢ηθνπιῶηαη Σαπιάληηνη — — Taulantii — Ἀξδηαῖνη Ἀξδηαῖνη / ὆παξδαίνη Ἀξδηαηνί Vardaei Οὐαξδαῖνη Спрам Алфелдијеве табеле за племена Далмације, може се направити и прегледна табела за панонске заједнице: Табела 2: Civitates у Панонији према књижевним изворима. Strab. Plin. Ptol. Cass. Dio — Serretes — — — Serapilli — — — Iasi Ἰάζζηνη Ανδιζήηιοι Andizetes Ἁλδίδεηεο — Colapiani Κνιαηηηαλνί 63 Βρεῦκοι Breuci Βξεῦθνη Βξεῦθνη — Arviates — — — Azali Ἄδαινη — Amantini Ἀκαληηλνί — Belgites — — — Catari — — — Cornacates — (*Κόξλαθνλ) — — Eravisci Ἀξαπίζθνη — — Hercuniates ἗ξθνπληάηεο — — Latovici Λαηόβηθνη — Oseriates ὆ζεξηάηεο — — Varciani Οὐαξθηαλνί — — Κπηλνη — (Βόιοι) — Βόηνη Σκορδίζκοι / Σκορδίζηαι — ΢θνξδίζθνη 2.5.2. Однос Плинијевих података и епиграфских извора за перегрине заједнице Далмације и Паноније Епиграфски подаци о перегриним civitates углавном су знатно млађи у односу на спискове заједница које доноси Плиније. Како смо видели, те листе се углавном односе на стање из доба Августа. Подаци савремени писцу, који би могли сведочити о промени статуса неких од заједница, готово су одсутни из ових поглавља.332 На основу истраживања комплетног материјала показало се да је већина заједница које се појављују у Плинијевим списковима ипак епиграфски 332 На пример: Сирмијум и civitas Sirmiensium et Amantinorum. 64 посведочена, док само за мањи број заједница нема епиграфских потврда,333 што може указивати да нису дуго опстале као аутономне административне јединице или да просто нису оставиле никаквог трага за собом, будући мале и, вероватно, врло слабо романизоване. Табела 3: Епиграфски посведочене перегрине заједнице 333 Углавном су у питању заједнице које су издвојене (на пример: Аравијати и Белгити у Панонији). а) Заједницe Далмације б) Заједницe Паноније 3.1.1.1 civitas Iapodum + 3.2.1.1 civitas Serretum — 3.1.1.2 civitates Liburniae + 3.2.1.2 civitas Sirapillorum — 3.1.2.1 civitas Delmatarum + 3.2.1.3 civitas Iasorum + 3.1.2.2 civitas Deurorum — 3.2.1.4 civitas Andizetum + 3.1.2.3 civitas Ditionum + 3.2.1.5 civitas Colapianorum + 3.1.2.4 civitas Maezeorum + 3.2.1.6 civitas Breucorum + 3.1.2.5 civitas Sardeatium + 3.2.1.7 civitas Arviatium — 3.1.3.1 civitas Cerauniorum — 3.2.1.8 civitas Azaliorum + 3.1.3.2 civitas Daversorum + 3.2.1.9 civitas Amantinorum + 3.1.3.3 civitas Desidiatium + 3.2.1.10 civitas Belgitum — 3.1.3.4 civitas Docleatium + 3.2.1.11 civitas Catariorum — 3.1.3.5 civitas Deretinorum + 3.2.1.12 civitas Cornacatium + 3.1.3.6 civitas Deraemistarum + 3.2.1.13 civitas Eraviscorum + 3.1.3.7 civitas Dindariorum + 3.2.1.14 civitas Hercuniatium + 3.1.3.8 civitas Glinditionum + 3.2.1.15 civitas Latobicorum + 3.1.3.9 civitas Melcumanorum + 3.2.1.16 civitas Oseriatium + 3.1.3.10 civitas Nare(n)siorum + 3.2.1.17 civitas Varcianorum + 3.1.3.11 civitas Scirtariorum — 3.2.2.1 civitas Boiorum + 3.1.3.12 civitas Siculotarum — 3.2.2.2 civitas Scordiscorum + 3.1.3.13 civitas Vardaeorum — 3.2.2.3 cives Cotini +? 65 3. Civitates peregrinae Плинијевог списка У претходном поглављу смо издвојили Плинијеве спискове перегриних заједница које су биле организоване у време Принципата на простору Илирика, односно провинција Далмације и Паноније. У овоме делу ћемо појединачно расправљати о тим заједницама пратећи распоред Плинијевог излагања.334 3.1. Civitates Далмације Перегрине заједнице провинције Далмације биле су подељене на три судска округа (conventus iuridici): Скардонитански (§ 3.1.1), Салонитански (§ 3.1.2) и Наронитански (§ 3.1.3). Први conventus, чији је центар био град Скардона, на јужном ободу либурнијске обале обухватао је заједнице на простору Либурније и јаподску перегрину заједницу. Салонитански јуридички конвент — заједнице централне Далмације, од којих је најзначајнија била Делматска заједница, док је конвент Нароне обухватао све преостале civitates од Неретве на север и на исток до провинцијске границе.335 Некe од ових заједница познате су само захваљујући томе што их Плиније помиње. Осим тачног пописа заједница Плиније бележи податке о броју декурија за заједнице које су припадале Салонитанском и Наронитанском конвенту, на основу чега се величина и бројност популације појединих заједница може релативно упоредити.336 Такође, код одређивања територија перегриних заједница треба рачунати и са географским фактором који је могао имати значајну улогу у густини насељености појединих регија. 334 § 2.3.2.2. 335 ALFÖLDY 1965, 13 са нап. 49; DUŠANIĆ, IMS I 97 и нап. 32 и 33, 54‒55; TIR K34, Va. 336 Било је покушаја да се на основу броја декурија утврди тачан број припадника појединих племена, тако је Белох (BELOCH 1886, 463) рачуна са 100 одраслих мушкараца по декурији, а према њему и WILKES 1977, 752–3. 66 3.1.1. Civitates Скардонитанског конвента Скардонитанском јуридичком конвенту, чији се центар налазио у либурнијском граду Скардони — данашњем Скрадину, припадали су, како Плиније наводи, Јаподи и четрнаест либурнских заједница: Iapides (§ 3.1.1.1) et Liburnorum civitates XIIII (§ 3.1.1.2). Име конвента забележено је у једном недавно откривеном, још увек необјављеном натпису: Divo Au ̣[gusto ---] | Divo Ves[pasiano] | ex auct[oritate | e]t Caesari[s Augu]|sti conv[entus] | Scardonis C[̣---.337 Округ је обухватао територију од реке Арсије, где је од Августова времена била граница са Италијом, до реке Тиција (Крке), где је почињала Далмација у ужем смислу.338 То је најмањи конвент, како просторно, тако и по броју перегриних заједница које су му припадале. Наиме, он је обухватао најраније урбанизовани и најбоље романизовани део Далмације — Либурнију. Плиније не наводи број декурија за заједнице Скардонитанског конвента, за разлику од друга два списка.339 3.1.1.1. Civitas Japodum Племе Јапода помиње се још у раним изворима, код Хекатеја.340 Плиније Старији помиње Јаподе више пута у трећој књизи: у поглављу NH III 38 у оквиру Италије: Veneti, Carni, Iapudes, Histri, Liburni. Затим, у 129. поглављу исте књиге, Плиније преноси податак о простирању Јапода на обали Јадрана: nonnulli in Flanaticum sinum Iapudiam promovere, који одговара стању које је забележено и код Страбона и Птолемеја.341 Овај податак односи се на време експанзије Јапода, када су излазили на Јадранско море. Ниже, у поглављу NH III 337 Η. JADRIĆ / Ţ. MILETIĆ, Archaeologia Adriatica 11, 2008, 84, сл. 5, само спомен и фотографија. Текст смо разрешили према фотографији натписа објављеној у чланку. За Scardonis Уп. CIL III 2810 (ILJug 199). 338 Plin. NH III 141: Liburniae finis et initium Dalmatiae. 339 За декурије в. DETLEFSEN 1908, 78–79. 340 Hecat. frg. 97, ap. Steph. Byz. Ethn. 322.9: Ἰάπνδεο, ἔζλνο Κειηηθὸλ, πξὸο ηὴλ Ἰιιπξίᾳ, Γηνλύζηνο ἑθθαηδεθαηῳ. 322.10: Ἰαππγία, δύν πόιεηο, κία ἐλ ηῇ Ἰηαιίᾳ θαὶ ἑηέξα ἐλ ηῇ Ἰιιπξίδη ὡο ἗θαηαῖνο. 341 Strab.VII 5.4: ὁ Ἰαπνδηθὸο παξάπινπο. 67 139, које се односи на каснији период видимо да обалу од Арсије до Тиција заузимају Либурни. Наиме, у познорепубликанском периоду Либурни су потисли Јаподе са обале.342 Први контакт Римљана са Јаподима пада у ΗΗ век пре Хр. У изворима се помиње неколико римских интервенција против овог племена пре Октавијановог рата у Илирику (35‒33 пре Хр.).343 Fasti Triumphales за 129. годину пре Хр. бележе тријумф Семпронија Тудитана над Јаподима.344 Осим победе над Јаподима, у натписима бележе конзулове успехе против суседних Карна и Тауриска.345 Племе је покорено 35. године, у време Октавијановог рата.346 На ове догађаје сећа и један од најранијих епиграфских извора који помињу ово племе. У питању је натпис из Себастејона у каријској Афродизијади (бр. 1) који бележи ἔζλνο Ἰαπόδσλ. У питању је серија статуа са натписом, који симболизују низ племена која су савладана под Августом. Споменик ἔζλνπο Ἰαπόδσλ бесумње, сећа на успехе Октавијановог рата у Илирику, док друга две статуе, које приказују персонификована племена Андизете347 и Пирусте348 сећају на победе Панонског рата и слом Далматско-панонског устанка. Октавијанов тријумф над Јаподима забележен је и на једном месту код Касија Диона (29. година): ἑώξηαζε δὲ ηῇ κὲλ πξώηῃ ἡκέξᾳ ηά ηε ηῶλ Παλλνλίσλ θαὶ ηὰ ηῶλ Γεικαηῶλ, ηῆο ηε Ἰαππδίαο θαὶ ηῶλ πξνζρώξσλ ζθίζη.349 Док о римској управи над јаподском заједницом у време Далматско-панонског устанка имамо епиграфске податке,350 извори не помињу Јаподе у ратним догађајима. Једини знак да је јаподско подручје, или 342 § 2.2.1. ALFÖLDY 1965, 40. 343 Cass. Dio XLIX 34. 344 CIL I 2 , p. 48: C. Sempronius C. f. C. n. Tuditan(us) cos. de Iapudibus K. Oct. (1. октобар 129.); A. DEGRASSI, Fasti Capitolini, 1954, 105; Inscr. It. XIII/1, 82. О Тудитановом походу: Liv. Per. LIX; App. Ill. 10. PATSCH 1896, 125; WILKES 1969, 32–33, 36. 345 CIL V 8270; ILS 8885 (= InscrIt X/4, 317). 346 App. Ill. 19–21; Cass. Dio XLIX, 35. Strab. IV 6, 10; VI I 5, 4. Liv. Epit. CXXXI; Suet. Aug. 20. 347 Натпис бр. 84 (стр. 194). 348 IAph 9.18. В. § 4.1. 349 Cass. Dio LI 21.5. 350 Натпис бр. 2 и стр. 5. 68 бар један део те територије био захваћен устанком могао бити податак Диона Касија да је Германик опседао Ретинум351 (под претпоставком да Ретинум треба тражити око данашњег Бихаћа).352 Према Плинијевом списку перегриних заједница, Јаподи су припадали Скардонитанском конвенту. На западу су се граничили са Истрима и са Карнима у подручју Јулијских Алпа.353 На североистоку су се простирали до горњег тока Саве и Купе, обухватајући Огулинско-плашчанску долину.354 Према Деграсију,355 северна линија јаподског простора протезала се између Окре и Уне,356 обухватајући део Покупља,357 до Бјеле Крајне, где су се додиривали са панонским Колапијанима.358 Територија перегрине заједнице обухватала је и данашњу Лику, односно подручје око Бихаћа и део Поуња, до Сане где су се додиривали са Мезејима.359 Јаподима је припадао планински масив Велика Капела (Albius Mons), који је делио племе Јапода на Цисалпинске Јаподе, међу којима су доминантни били Арупини и на Трансалпинске, концентрисане око Метулума.360 Јаподском подручју припадала је и Велебитска планинска регија (mons Baebius361), који одваја личко поље од либурнијске 351 ALFÖLDY 1959, 159; WILKES 1969, 74, 337; OLUJIĆ 2007, 199. 352 ALFÖLDY 1965, 159; BOJANOVSKI 1988, 167, 314–315; OLUJIĆ 2007, 199–200. 353 Strab. IV 6. 1 и Plin. NH III 127: Carnorum haec regio iunctaque Iapudum. 354 Источно је пролазила граница између Далмације и Паноније. 355 А. DEGRASSI, Archeografo Triestino XV, 1929–1930, 261–299. 356 Идентификација Уне са рекама које бележе антички извори није поуздана. Наиме, Мајер (MAYER 1957, 245–246) Уну идентификује са реком Onaeus, коју помиње Птолемеј (Ptol. II 16. 2), док је Полашек сматрао да се може идентификовати са реком Valdasus коју помиње Плиније. (Plin. NH III 148): POLASCHEK, RE VIII A, 2096. Постоје и другачије идентификације, в. BOJANOVSKI 1988, 155. ANREITER 2001, 259. 357 Према Страбону (Strab. VII 5.2), река Колапис извире у Албијског гори и протиче кроз земљу Јапода. 358 Новија истраживањa која се темеље на археолошким подацима указују да је овај простор већ припадао Колапијанима; супротно: OLUJIĆ 2007, 109. 359 ALFÖLDY 1962, 8; ALFÖLDY 1965, 168; WILKES 1969, 159; BOJANOVSKI 1988, 305. 360 Strab. IV 6. 10 бележи да су Јаподи, некад моћно племе, насељавали обе стране планине Окра, док их Октавијан није поразио, уп. Strab. VII 5.4. 361 Ptol. II 14. 69 обале између античке Тарсатике362 и Равних Котара. Према Плинијевом податку — који можда одражава стање из времена позне Републике,363 на југу је Јаподе од Либурна одвајала река Telavium, quo finitur Iapudia.364 Рекa Телавиј обично се идентификује се Жрмањом која тече из јужне Лике подножјем Велебита и улива се у Јадран у теснацу код данашњег Новиграда.365 Како смо споменули, Плиније Старији не наводи број декурија за civitates Скардонитанског конвента, што нас, нарочито у случају Јапода, онемогућава да њихову заједницу поредимо са другим заједницама провинције. Судећи по обиму територији која им се приписује, ради се о врло великој заједници. Један од најранијих натписа који помиње Јаподе као римску административно–политичку јединицу пронађен је у Верони (бр. 2). Дедикант натписа је личност која је била на челу Јапудије и Либурније у време Далматско-панонског устанка: [bel]|[lo] Batoniano praefui [civit(atibus)?] Iapudiai (!) et Liburn(iai!). Фрагментарност текста не дозвољава нам да кажемо нешто више о префекту, али је натпис значајан јер, између осталог, осветљава управне аспекте перегрине civitas Japodum. Захваљујући томе знамо да су заједнице Либурније и Јапода у време устанка стављене под јединствену команду. М. Суић је изнео мишљење да је улога префекта из веронског натписа била да штити Италију у време непосредне ратне опасности,366 што не значи нужно да је читава област којима је управљао била део побуњеног подручја.367 На нашем простору пример да су две или више заједница биле под управом једног префекта посведочен је у више случајева: под командом једног префекта 362 Данас: Трсат код Ријеке. 363 ĈAĈE 2003, 11. 364 Plin. NH III 140. Птолемеј (Ptol. II 16.2) помиње реку Теданиј, односно ушће ове реке између Лопсике и Ортоплиније: Σεδαλίνπ πνηακνῦ ἐθβνιαί. 365 MOMMSEN, CIL III, p. 387; ALFÖLDY 1965, 40 (Tedanius); WILKES 1969, 157, 212. Супротно: S. ĈAĈE, RFFZd 27/14, 1987/1988, 65–92; ĈAĈE 2007, 39–82, сматра да треба преиспитати идентификацију реке Телавија са Жрмањом, будући да би либурнијски градови у унутрашњости били одсечени од летњих пашњака. 366 SUIĆ 1992, 62. 367 Домаћи прваци Јапода и Либурна били су на страни Рима у Батоновом устанку: WILKES 1996, 581. 70 су били Мезеји и Дезидијати у Далмацији, у Панонији Боји и Азали, у Мезији је посведочен Бебије Атик, који је civitatium Moesie et Treballiae, а затим префект civitatium in Alpis Maritumis. 368 На основу тога се може уочити да су могли постојати различити разлози за то да две или више заједница дође под управу једног префекта и да ти примери нису ограничени на ванредне прилике. Може се претпоставити да се и у овом случају ради о војној префектури, каква је, у мирнодопским условима, забележена код других перегриних заједница нашег подручја.369 У томе правцу говори и један фрагментарни натпис из Привлице код Бихаћа (бр. 3) у којем се највероватније помиње још један префект перегрине заједнице, што би говорило за то да префектурална управа ни код Јапода није била везана за ванредне прилике, већ да управни механизми следе правилну схему, која се може уочити код других перегриних civitates. У месту Голубић у околини Бихаћа, код извора Привлица, где се налазио претпостављени центар перегрине заједнице Јапода, постојало је светилиште Бинда Нептуна. На томе је месту откривен већи број вотивних натписа посвећених овом локалном воденом божанству, чија је interpretatio Romana Нептун у својству речног божанства. Осим култних и културних аспеката везаних за историју племена, споменици из овог јаподског светилишта откривају важне податке о управи перегрине заједнице у време Принципата. Наиме, значајан број споменика бележи институције препозита (praepositus) и principes civitatis, по чему се слика о аутономној управи над перегрином заједницом Јапода донекле разликује од других илиричких civitates, где су посведочени само principes. Судећи по антропонимији личности из натписа Привлице, препозити су припадали слоју домаћег становништва: Proculus Parmanicus (бр. 4), T. Loantius Rufus (бр. 5), као и Аноним фрагментарног натписа бр. 8. Споменици, такође, говоре о личностима које су обављале истовремене функције препозита и принцепса заједнице: Licinius Teuda (бр. 4) и [T. F]lavius [Tudi]ditanus (бр. 7). Тудитан је, како се у натпису помиње, добио грађанско право од цара Веспазијана појединачном доделом. Натписи CIL III 15073 и CIL III 15074 сувише су фрагментарни да би се могло са сигурношћу 368 CIL V 1838; 1839; уп. § 4.3.1. 369 В. натписе бр. 48, 87, 103, 104. 71 рећи да ли уопште бележе званичнике заједнице, премда је Пач претпоставио да би се текст могао реконструисати [prae]p(ositus) e[t princeps] у случају првог, и [p]ri[nceps] у случају другог споменика.370 Највероватније тумачење би било да су препозити председавали савету у чији су састав улазили principes civitatis. Сличан случај акумулације функција забележен је код панонске заједнице Скордиска,371 где је посведочен један pr(inceps) praef(ectus) Scor(discorum), који је бесумње припадао домаћој, племенској аристократији. Алфелди је изнео могућност да су principes били на челу појединачних civitates Јапода.372 На овоме месту се мора поставити питање да ли је civitas Iapodum била сачињена из више заједница или је представљала једну административну целину. Уколико се узме да је племе Јапода у доба Принципата чинило јединствену перегрину заједницу, ти су аутохтони principes могли бити на челу јаподских насеља, (*castella, pagi), 373 а не посебних civitates, случај који је посведочен код Делмата, Доклеата и других перегриних заједница Илирика. Да се ради о јединственој административној целини, поред званичног списка сачуваног код Плинија говоре и епиграфски споменици који спомињу civitas Iapodum, дакле као јединствену етно–политичку јединицу. Околност да један од јаподских препозита носи гентилно име Aurelius, указује на постојање заједнице у ΗΗΗ веку,374 премда је њена територија могла бити умањена у корист градова који су настајали од појединих јаподских насеља. Наиме, сматра се да су неки јаподски πόιεηο добили градски статус, што показује постепено распарчавање племенске територије — слична ситуација са којом ћемо се сусрести код заједнице Делмата. Нека од имена важнијих места забележена су у изворима. Страбон помиње јаподске πόιεηο: Μέηνπινλ,375 Ἀξνππῖλνη, Μνλήηηνλ, ὆πέλδσλ,376 о којима говори и Апијан у вези са 370 PATSCH 1899, 161, бр. 7 и 8. 371 § 3.2.2.2. 372 ALFÖLDY 1965, 40–41; BOJANOVSKI 1988, 313. 373 Praepositi pagorum? Уп. Front. Strat. II 5.28: Iapydes … paganos. 374 Премда у томе случају не би била више перегрина, након Constitutio Antoniniana. 375 App. Ill. 19. 376 Уп. App. Ill. 16. 72 Октавијановим ратом у Илирику, у којем су Јаподи савладани.377 Метулум се помиње и у натпису из Пљеваља на којем је забележен Улпије Гелијан, за кога се каже да је био curator Arbensi(um) Met(u)lensi(um) Splonista(rum) Malvesati(um). 378 На муниципални статус Метулума указује један вотивни натпис из времена Диоклецијана, пронађен у околини Јосипдола, на којем је забележена посвета Genio loci m(unicipii) Met(ulensium).379 Убикација тога града је проблематична; обично се убицира у Чаковец код Огулина,380 односно у место Виничица код Јосипдола. И Арупијум381 је посведочен као муниципиј на једном натпису из околине Салоне, који бележи куратора више градова у провинцији;382 осим тога један натпис пронађен у Оточцу,383 из времена Нерве (97 г.) помиње ordo decurionum.384 Више модерних аутора сматра да се место Ретинум, које помиње Касије Дион, налазило у околини Бихаћа.385 На једном војничком натпису помиње се перегрини аугзилијар, Andes Sex(ti) f., који наводи као порекло civis Raetinio. Он је био војник але Claudia, која је била смештена на томе месту. Бојановски сматра да се Ретинум можда управо може тражити на месту Голубића, где се налазио центар перегрине заједнице Јапода. Међутим, 377 OLUJIĆ 1999–2000, 61, нап. 7, истиче да се ради о најбогатијим и најјачим заједницама овога племена. 378 ILJug 73 (Комини): Serapidi | et Isidi M. | Ulp(ius) Gellia|nus eq(ues) R(omanus) | cur(ator) Arben|si(um) Met(u)lensi(um) | Splonista(rum) | Malvesati(um). Уп. ЛОМА 2010, 286. 379 CIL III 10060 (J. BRUNŠMID, VHAD 9, 1906–07, 89–90, 203). Датум: 284–305. год. 380 ALFÖLDY 1965, 160 и напомена 110. 381 Апијан (App. Ill. 16) каже за Арупине: Ἀξνππῖλνη δ᾽, νἳ πιεῖζηνη θαὶ καρηκώηαηνη ηῶλδε ηῶλ Ἰαπόδσλ εἰζίλ, ἐθ ηῶλ θσκῶλ ἐο ηὸ ἄζηπ ἀλῳθίζαλην, θαὶ πξνζηόληνο αὐηνῦ ἐο ηὰο ὕιαο ζπλέθπγνλ. ὁ δὲ Καῖζαξ ηὸ ἄζηπ ἑιὼλ νὐθ ἐλέπξεζελ, ἐιπίζαο ἐλδώζεηλ αὐηνύο: θαὶ ἐλδνῦζηλ νἰθεῖλ ἔδσθελ. 382 CIL III 8783 (читање према: LOMA 1997, 194–195): D(is) M(anibus) | P(ublio) Ael(io) Rastoriano | eq(uo) p(ublico) decur(ioni) IIviro | et q(uin)q(uennali) munic(ipii) [Bis]|tuatium(?) dis[p(unctori) ci]|vitat(is) Naron[ens(ium)] | q(uinquennali) municip(iorum) Azina[tium] | Splonistarum Ar[upin(orum)] | et Ael[i]ae Procili[anae?] | defunct(ae) ann(orum) [---]| Albia Crisp[ina? coniugi] | incompara[bili et fi]|liae infelicissim[ae] | et sibi. 383 CIL III 3006. 384 PATSCH 1899, 169; ALFÖLDY 1965, 160. 385 Retinii су посведочени у Скардони: CIL III 2814; ALFÖLDY 1965, 87. „warscheinlich Iapoden aus Raetinium‖. 73 нема поузданих података који би потврдили да је место имало муниципални статус, премда му се он приписује. О питању етничког састава Јапода у науци се много расправљало. Мишљење да су Јаподи били populus mixtus386 и питање келтског елемента код Јапода. Страбон каже за Јаподе да су келтско и илирско племе; даље каже да имају келтско наоружање, а да се тетовирају као Илири и Трачани.387 Међу домаћим именима која су посведочена на територији Јапода, Алфелди келтским сматра следећа: Ammida, Andes, Iaritus, Matera, Maxa, Mellito, Muntanus, Nantia, Nonntio, Parmanicus, Poia, Sarius, Seneca, Sicu, Silus, Sinus. Катичић је потврде келтских имена сузио на три сигурне: Ammida, Matera и Seneca, и четири могуће: Nantia, Nonntio, Poia i Sicu.388 Неколико натписа јаподске територије, који су објављени доцније, бележе имена која би се такође могла третирати као келтска: Meliо, Iacu, можда Ansilla (?).389 Натписи са јаподског простора углавном помињу становништво перегриног статуса. Од посведочених личности са грађанским правом, велика већина носи гентилно име Aurelius, што показује да процес доделе грађанских права перегринима траје до Каракалиног едикта,390 док се Iulii, Flavii, Ulpii, Aelii јављају у знатно мањем броју. Један познати метрички натпис из Бона, који наводи каријеру Гаја Фулвија Максима,391 помиње feros Iapudas,392 што би говорило да се за Јаподе још у ΗΗΗ веку сматрало да су ниском цивилизацијском ступњу. 386 PATSCH 1899, 165. 387 Strab. VII 5.2. Κειηηθνῦ ηε ἅκα θαὶ Ἰιιπξηθνῦ ἒζλνπο; VII 5.4. ὁ δ᾽ ὁπιηζκὸο Κειηηθόο: θαηάζηηθηνη δ᾽ ὁκνίσο ηνῖο ἄιινηο Ἰιιπξηνῖο θαὶ Θξᾳμί. WILKES 1969, 159. 388 KATIĈIĆ 1965, 55–63. 389 АЕ 2007, 1122. 390 BOJANOVSKI 1988, 310–311. 391 (THOMASSON 1984, 106, бр. 47). ЛОМА 2010, 249–250. 392 CIL XIII 8007; ILS 1195; CLE 20. THOMASSON 1984, 106, бр. 47. 74 Натписи 1. Натпис на бази за статуу из Афродизиjаде у Карији. Пронађен током археолошких истраживања 1988. године, у комплексу Sebasteion. Испод натписа у рељефном пољу маска мушке главе изнад које је гирланда. Статуа је изгубљена. SMITH 1988, 55, бр. 8; IAph 9. 22. Ἔζλνπο | Ἰαπόδσλ. Датум: I век. Натпис највероватније сећа на успехе Октавијановог рата у Илирику (35‒33. пре Хр.). У истој серији (simulacra gentium) подигнути су натписи који Пируста и панонских Андизета (бр. 84), који симболично сећају на победе у Панонском рату (12–9. пре Хр.) и у Далматско-панонском устанку (6‒9.). 2. Натпис из Вероне, пронађен у секундарној употреби, као сполиј. Суић претпоставља да је натпис могао бити пренет у Верону из Либурније. CIL V 3346; ILS 2673; PATSCH 1898, 177–178; SUIĆ 1991–1992, 55–66; AE 1993, 774. --- bel]|[lo] Batoniano praefui | [civit(atibus)?] Iapudiai (!) et Liburn(iai!) | sibi et libertis | t(estamento) f(ieri) i(ussi). Лакуна у другоме реду можда би се могла допунити са [civit(atibus)?], што би значило да се ради о префектури над заједницама Либурније и Јапода, како су Пач, за њим и Вулић претпостављали. Допуна [prov(inciai!) ?] коју је предложио М. Суић, сматрајући да су ове области у време устанка чиниле посебну провинцију, није привлачна. 3. Више фрагмената споменика од кречњака. Пронађен у Привлици у близини Бихаћа. PATSCH 1900, 37–38, бр. 4, сл. 7; CIL III 15065. 75 ---] | V[…]V[…] | [pr]aefec[tus (?)] | [civ]itatis | […]I[…]I[…]V[--- 4. Натпис на вотивној ари од кречњака, 90,5 х 44,5 х 37,5 цм. Натписно поље на бази, изнад поље украшено волутама (десна недостаје). Споменик је пронађен код извора Привлица у близини Бихаћа. PATSCH 1900, 155–156, сл. 2; CIL III 14325; ILS 4878a; ILJug 230. Bindo Neptuno | sacrum | Proculus Parm|anic(us) praepos(itus) | v(otum) s(olvit) l(ibens) m(erito). 5. Натпис на ари од кречњака, 71 х 49 х 38,5 цм, украшен волутама. Пронађен код извора Привлица у близини Бихаћа. PATSCH 1899, 157–158, бр. 3, сл. 3; CIL III 14328; ILJug 231 (само литература); IMAMOVIĆ 1977, 344, бр. 60. T. Loantius | Rufus | praepositus | Iapodum | v(otum) s(olvit) l(ibens) m(erito). За име Loantius види: ALFÖLDY 1964, 63; ALFÖLDY 1969, 94. 6. Натпис на вотивној ари од кречњака, 78 х 43 х 33 цм, разбијен на више фрагмената који се уклапају. Видљиве су линије водиље. Споменик је пронађен код извора Привлица у близини Бихаћа. PATSCH 1899, 157–158, сл. 4; CIL III 14326; ILS 4878b; G. ALFÖLDY, Situla 8, 1965, 94–95, бр. 3; IMAMOVIĆ 1977, 340, бр. 52). B[i]ndo Neptuno | sacr(um) | Licinius Teuda | praep(ositus) et pri[n(ceps)] | Ia[p]odum | v(otum) s(olvit) l(ibens) m(erito). За когномен Teuda: ALFÖLDY 1964, 60. 7. Натпис на вотивној ари од кречњака, одбијеној са свих страна. Сачувана су два фрагмента натписа. Споменик је пронађен код извора Привлица у близини Бихаћа. 76 PATSCH 1899, 157–159, бр. 4, сл. 5–7; CIL III 14324; IMAMOVIĆ 1977, 340, бр. 53. [T. F]lavius | [Tudi]ditanus | [civ(itate?) d]on(atus) ab | [Imp(eratore)] Vespasiano | Ca[e]sare Aug(usto) | pra[e]positu[s] | et p[rin]cep[s] | Iapo[d]um | [v(otum) s(olvit) l(ibens) m(erito)]. Према Пачовој допуни другог реда, у натпису је истакнуто да је Тудитан добио грађанско право од цара Веспазијана. Радило би се о поједниначној додели грађанског права племенској аристократији Јапода. Когномен [Tudi]ditanus, можда од Sempronius Tuditanus. 8. Фрагмент натписа из Привлице у близини Бихаћа. CIL III 15064; PATSCH 1900, 37, бр. 3, сл. 6; уп. BOJANOVSKI 1988, 313. Au[rel(ius) --- | pr]aepo[situs]? 9. Надгробни натпис из Горње Германије (Mogontiacum), 28 x 58 x 14 cm. CIL XIII 7023; ILS 2504. Andes Sex(ti) f(ilius) | cives Raeti|nio eq(ues) ala | Claud(ia) an(norum) XXX | stip(endiorum) V h(ic) s(itus) e(st) h(eres) f(aciendum) c(uravit). Име Andes: ALFÖLDY 1964, 61–62. За јединицу ala Claudia: WILKES 1969, 471. 3.1.1.2. Civitates Liburniae Племе Либурна у изворима се помиње од 8. века пре Хр.393 Насељавалo је обалу између река Арсије (Раше) и Тиција (Крке), обухватајући острва Kварнерског залива (Plin. NH III 139: Arsiae gens Liburnorum iungitur usque ad 393 Hecat. frg. 93; Ps. Scyl. 21; Ps. Scym. 403. 77 flumen Titium). 394 Северно од њих живели су Јаподи са којима су се граничили на на реци Телавиј (Жрмања). Поменули смо да експанзија Јапода на Јадранску обалу није била дуготрајна и да није оставила значајнијег трага у приобалном појасу који је припао Либурнима. Од југоисточних суседа Делмата Либурнију је делила река Тициј, али тај податак не треба схватити дословно. Наиме, Делмати су насељавали и област преко Крке. На пример, Плиније бележи Бурнум међу кастелима Делмата, међутим civitas Burnistarum је била под јурисдикцијом Скардонитанског конвента.395 Либурнима је првобитно припадало подручје око Промоне, али су то подручје окупирали Делмати у време Цезара.396 У време Далматско-панонског устанка Либурни су, како се види из поменутог натпису из Вероне (бр. 2), заједно са Јаподима били под управом војног префекта. За њихову лојалност римској управи у време тога рата говори један вотивни натпис чији је дедикант, човек домаћег порекла, одликован maiore bello Delmatico. 397 Након устанка 6‒9. год., заједнице на тлу Либурније стављене су под јурисдикцију судбеног конвента чији је центар била Скардона, на самој јужној граници области коју је покривала.398 394 Уп. Strab. VII 5. 4.Осим у поглављу о Либурнији, Плиније Старији их бележи на више места у трећој књизи: помиње их, уз Јаподе и Хистре, у опису VI регије Италије (Умбрија), Plin. NH III 112: ... Siculi et Liburni plurima eius tractus tenuere, in primis... 395 Ниже стр. 12. 396 App. Ill. 12.34 (у време Цезара); ниже нап. 481. 397 CIL III 3158; ILS 3220: Iano Patri | Aug(usto) sacrum | C. Iulius C(ai) f(ilius) Ser(gia) | Aetor aed(ilis) | donatus ab(!) Ti(berio) Caes(are) | Aug(usti) f(ilio) Augusto torq(ue) | maiore bello Delma|tico ob honorem | IIviratus cum liberis | suis posui. 398 На основу посвете CIL III 2802 Genio municipii Fl(avi) Scard(onae) сматра се да је Скардона добила статус муниципија у време Флавијеваца. У новије време је изнето мишљење да је већ у време династије Јулијеваца–Клаудијеваца била муниципиј латинског права, а да јој је у време Флавијеваца додељен Latium Maius. L. MARGETIĆ, Plinio e le comunità della Liburnia, Atti, Centro di ricerche storiche, 9, Rovinj, 1978–1979, 301–358 (non vidi); М. GLAVIĈIĆ у: MARGUŠ / DRAGO (изд.), Zbornik radova sa simpozija Rijeka Krka i Nacionalni park "Krka". Prirodna i kulturna baština, zaštita i održivi razvitak, Šibenik 2007, 251–257. Доиста, од многобројних натписа из Скардоне, ниједан не бележи Флавијевце, такође, уп. CIL III 2810 (ILJug 199). 78 Када се говори о перегриним заједницама на тлу Илирика, Либурнија се издваја као посебна. У том је подручју муниципализација почела врло рано, и, за разлику од других регија провинције, готово је потпуно урбанизована до краја Η века.399 Велики број перегриних општина Либурније добио је муниципални статус већ у време првих царева Јулијевско-Клаудијевске династије, док је у статусу civitas stipendiaria остала само мања група заједница, која је муниципализована нешто касније. Civitates Liburniae помињу се на једном почасном натпису из Скардоне (бр. 10). Ту се налазио и центар царског култа Либурније — Ara Augusti Liburnorum.400 Најважнији извор за административну историју Либурније је Плиније Старији. Међутим, подаци које овај писац доноси о статусу либурнских заједница изложени су у врло компликованој форми и није их сасвим једноставно протумачити. Вероватно је и сам Плиније наишао на тешкоће покушавајући сажето да прикаже бројне заједнице јеног релативно малог простора, чији се статус у време кад је његово дело настајало, мењао. Он прво наводи да су Либурни живели на простору од Арсије до Тиција и да су некад у састав gens Liburnorum улазили Mentores, Himani, Encheleae, Bulini, Peucetii,401 заправо њихови суседи.402 Како смо видели, овај податак спада најстарији историјски слој текста.403 Млађи подаци о либурнским заједницама, односе се на период I века пре Хр. и I века н.е. Они су у Плинијевом тексту груписани су у четири различите листе. Плиније компилирајући из више извора различитог периода и типа. Плиније наводи неколико либурнских заједница у опису десете регије Италије (NH III 130): Alutrenses, Asseriates, Flamonienses, Vanienses et alii 399 Крк (Curcium): pra(etores) CIL2 I 2294; CIL III 13295; ILS 5322 (52–48 пре Хр.). WILKES 1969, 197. 400 Sacerdos Liburnorum, ILJug 247: L. Gavius Optatus sac(erdos) Liburnor(um); уп. CIL III 2931 (Iader): M. Trebius Proculus, sacer(dos) Lib(urnorum). DEININGER 1965, 116. 401 О томе: § 2.3.1. 402 .Либурни су често изједначавани са Илирима, на основу њихове касније провинцијске припадности. Уп. DUŠANIĆ 1997, 50, нап. 70. 403 Имена ових племена забележена су и код Псеудо-Скилакса, у Периплу, и код Псеудо-Скимна, као суседи Либурна (§ 2.3.1). Либурни често изједначавани са Илирима, тако и код Скилакса. уп. DUŠANIĆ 1997, 50, нап. 70. 79 cognomine Carici, Foroiulienses cognomine Transpadani, Foretani, Nedinates, Quarqueni, Tarvisani, Togienses, Varvari. Од наведених civitates, Либурнима извесно припадају Аlutrenses, који се обично доводе у везу са Алвоном404 (или Алверијом?405). Asseriates су становници Асерије,406 Flamonienses — Фланоне,407 Nedinates — Нединума,408 а Varvari су становници Варварије.409 Осим Недита, све су civitates забележене и у другој листи, која потиче из формуле провинције. Ту Плиније говори о либурнским заједницама којима је додељен „ius Italicum― (NH III 139): Ius Italicum habent ex eo conventu Alutae, Flanates, a quibus sinus nominatur, Lopsi, 410 Varvarini inmunesque Asseriates, et ex insulis Fertinates, Curictae. Иако Плиније наводи у облику етника оне заједнице које су имале ius Italicum (Flanates, Lopsi), тај статус је био резервисан за аутономне градове.411 То је било право по коме су места ослобођена од плаћања пореза, тако што су се правном фикцијом третирала као италско тло. Immunitas, с друге стране, не указује на статус, и могла је бити додељена и заједницама.412 Неке од ових либурнских заједница понављају се као у oppida трећој листи. Имена неких од заједница те листе понављају се као у oppida трећој листи, коју чини попис насеља либурнијске обале, које Плиније помиње као oppida (NH III 140): Alvona, 413 Flanona, Tarsatica, 414 Senia, Lopsica, Ortoplinia, Vegium, Argyruntum, Corinium, Aenona, civitas Pasini … insulae eius sinus cum oppidis 404 Данашњи Рабац / Лабин у Истри. 405 Питање је спорно. Alveria према: PREMERSTEIN 1919, 1250; DEGRASSI 1954, 85; Alvona: KUBITSCHEK 1886, 323; ALFÖLDY 1961, 54 нап. 4; уп. ĈAĈE 2003, 10. 406 Данас је то место Подграђе код Бенковца. ĈAĈE 2003. 407 Данашњи Пломин (Лука Пломинска). 408 Ptol. 2.16.10: Νήδηλνλ; Rav. IV 16. Данас: Надин. 409 Данашњи Брибир. 410 Ps. Scyl. 27: Ἀινπςνί. 411 За ius Italicum в. BLEICKEN 1974, 490. Услови су: (1) dominium ex iure Quiritum, (2) immunitas и (3) libertas, односно аутономију. 412 Уп. чланак: ALFÖLDY 2000, 177–205. 413 CIL III 3049. 414 Трсат код Ријеке; Ptol. II 16.2. Изгледа да је била перегрина заједница већ у I веку пре Хр., датум оснивања муниципија није сигуран, пада у I век (или можда II век: ZEHNACKER 2004, 267). 80 praeter supra significatas Absortium, 415 Arba, Crexi, Gissa, Portunata. rursus in continente colonia Iader. 416 О томе како треба тумачити ове Плинијеве податке изнета су различита мишљења.417 Нека од њих компликована су колико и сам проблем. У вези са питањем статуса ових места, Алфелди је истицао да се термин oppidum код овог писца може подједнако односити на колоније, муниципија, или утврђена урбана места без градског статуса.418 Премда, могуће је да је податак преузет из извора који није званичног карактера и који би могао говорити о времену пре него што се статус променио. Према мишљењу овог аутора (које је начелно опште прихваћено),419 подаци трију листа, које припадају различитим временима и потичу из различитих извора, показују како је текао процес урбанизације либурнских заједница и одражавају крупне промене које су се одиграле у времену између настанка ових трију листа. Њих је Плиније ексцерпирао и наређао, без додатних објашњења, тако да текст, који се чини редундантним, производи бројне недоумице и несугласице. Алфелди је реконструисао етапе у административној историји либурнских заједница, односно градова на следећи начин: (1) У првој етапи либурнске перегрине заједнице су добиле имунитет. (2) У другој етапи су неке перегрине заједнице добиле градски статус и ius Italicum. (3) Након тога су и остале перегрине заједнице, такође, добиле статус града и можда ius Italicum,420 чиме је процес урбанизације Либурније био употпуњен, премда су неке civitates, по свему судећи, остале перегрине и након тога. 415 Strab. VII 5.5. παξ᾽ ὅιελ δ᾽ ἣλ εἶπνλ παξαιίαλ λῆζνη κὲλ αἱ Ἀςπξηίδεο, πεξὶ ἃο ἡ Μήδεηα ιέγεηαη δηαθζεῖξαη ηὸλ ἀδειθὸλ Ἄςπξηνλ δηώθνληα αὐηήλ. ἔπεηηα ἡ Κπξηθηηθὴ θαηὰ ηνὺο Ἰάπνδαο: εἶζ᾽ αἱ Ληβπξλίδεο πεξὶ ηεηηαξάθνληα ηὸλ ἀξηζκόλ. Уп. § 2.3.1. 416 Аналоган је случај за градове јужне јадранске обале Илирика (NH III 144): Rhizinium, Acruium, Butuanum, Olcinium, ... oppidum civium Romanorum Scodra. Подаци потичу из неког старијег извора. Уп. § 2.3.1. 417 PREMERSTEIN 1924, 203‒208; POLASCHEK, Studi Aquileiesi 1953, 35‒49; ALFÖLDY 1961, 60; ALFÖLDY 1965, 68‒72; (уп. SALLMANN 1971, 107, нап. 44); MARGETIĆ 1977, 401–409. 418 SCHÖNNENBAUER 1954, 17. ―fester Platz, geschlossener oder ummauerter Siedlungsort‖ Сенија и Јадер (за који је то изричито споменуто), биле су колоније у доба Августа. 419 ALFÖLDY 1951. 420 ALFÖLDY 1951, 63–64; WILKES 1969, 481 app. XI. 81 Иако Плиније наводи у облику етника оне заједнице које су имале ius Italicum (Flanates, Lopsi), тај статус је био резервисан за аутономне градове, муниципије и колоније. Како смо поменули, сматра се да је већина либурнских заједница које се помињу у овим листама добила је статус града у време Августа, Тиберија или Клаудија, на основу припадности трибама Sergia или Claudia. 421 Перегрина заједница Варварина помиње се на jeдном надгробном споменику из околине Бурнума (бр. 12). Натпис бележи да је покојник occisus finibus Varvarinorum. 422 Муниципални статус је добила у време Клаудија,423 и била је, изгледа, муниципиј латинског права.424 Постоје и другачија тумачења по питању статуса и повластица неких од ових заједница. Л. Маргетић је изнео мишљење да се ради о местима која су имала латинско право.425 Ослонио се на Момзена,426 који је сматрао да код либурнских заједница није у питању ius Italicum, већ commertium латинских градова.427 Он истиче да је на простору Царства било врло мало градова са овом привилегијом,428 у који се не уклапају мала либурнијска места.429 Одељак ΝΗ ΗΗΗ 139 тиче се формуле провинције према којој су либурнијске заједнице припадале судбеном конвенту Скардоне. Према формули забележеној код Плинија било их је четрнаест: Liburnorum civitates XIIII. Од тих четрнаест либурнских заједница, аутор помиње само четири: Lacinienses, Stulpinos, 421 ALFÖLDY 1961: 422 ZANINOVIĆ 1985, 71. 423 Ptol. II 16. 6: Οὐαξπαξία. IMS II 101; SUIĆ 1960–1961, 179дд. уп. ILJug 2826. 424 ILJug 846 у новом читању: A. KURILIĆ, Rad. Fil. fak. Zad. 31 (18), 1991/1992 (1993), 89–96 (АЕ 1992, 1379). 425 MARGETIĆ 1977, 405–407. 426 MOMMSEN, Röm. Staatsr. III/l, Leipzig 1887, 631–632, 808. 427 MARGETIĆ 1977, 406: ―Il ius Italicum delle comunità liburniche non era altro che i1 commercium delle comunità con il diritto latino‖. 428 Списак градова са ius Italicum: Dig. 50.15.1,6,7. уп. WATKINS 1983, 320. 429 Више аутора уочава неправилности у овоме: F. VITTINGHOFF, ZSSRg 68, 1951, 468; SHERWIN– ̣WHITE 1973, 321; 277 и 318: „none of these were coloniae, and their status as municipia is not firmly documented‖. 82 Burnistas, Olbonenses. 430 Нису нам позната имена осталих десет заједница Либурније на које Плиније реферише у овом пасусу. Највероватније су у питању неке заједнице садржане у друге две Плинијеве листе. Stulpini, Burnistae и Lacinienses помињу се на једном натпису из Скардоне (бр. 11), који је додуше оштећен, тако да помен прве и треће заједнице почива на допуни. Стулпине бележи и Птолемеј, у унутрашњости Либурније.431 Бурнисте се поуздано могу идентификовати са становницима Бурнума, на самој граници између Либурније и Делмата, односно Скардонитанског и Салонитанског конвента. Плиније Бурнум помиње и нешто ниже у поглављу NH III 142, међу каселима Делмата.432 У томе месту је био смештен легијски логор.433 Од легијских канаба је, вероватно у време Хадријана настао муниципиј, а град је највероватније обухватио перегрино насеље.434 Трећа заједница која је забележена на овом натпису Olbonenses иначе је непозната, премда су постојали покушаји да се идентификују са становницима Албоне.435 Један вотивни споменик посвећен Марсу бележи перегриног декуриона: Turus Longini f(ilius) dec(urio) et sacerdotali(s) (бр. 13). Он подиже споменик pro suis et cognation(e) Nantania. На основу тога, Г. Алфелди је сматрао да натпис сведочи о матријархалном родовском уређењу код Либурна, о којем постоји траг у писаним изворима.436 Према њему, cognatio био род, клан (Sippe) по матрилинеарном сродству означен латинским термином, док би gens (у случају аналогних примера gens Latiniana et Epicadiana код Доклеата (§ 3.1.3.4, бр 70) и gens Undia код Амантина (§ 3.2.1.9, бр. 125) означавао опстанак патријархалног 430 Plin. ΝΗ ΗΗΗ 139. 431 Ptol. II 16. 6: ΢ηνπιπί. 432 В. § 3.1.2.1, стр. 20. 433 XX у време Батоновог устанка. Легија XI Claudia, до 69. године; VIII Augusta; и IV Flavia између 70. и 86. год. Уп. ZANINOVIĆ 1968, 119, 123–4; WILKES 1969, 217. 434 ILJug 845 (decurio municipi Burnistarum); CIL III 9890; CIL III 14321, 23–24. ALFÖLDY 1963, 81; ALFÖLDY 1965, 87–88. 435 POLASCHEK XVII/2, 1937, 2431; MAYER 1957, 28, contra: ZEHNACKER 2004, 266–267. 436 Ps. Scyl. 21; Varr. 83 родовског уређења у римско доба.437 Према његовом мишљењу, Turus је био декурион cognationis. Међутим, Ф. Папазоглу је указала на недоследност у терминологији када је у питању обележавање домородачких институција латинским терминима. Према њеном мишљењу термини gens и cognatio у овим натписима могу обележавати истакнуте породице које су припадале племенској аристократији заједница.438 Осим тога, питање је да ли су личности у натпису Либурни: Nantanius се јавља као гентилно име у Ридеру, а делматско становништво насељавало је и подручје на десној обали Крке.439 Стога се тумачење да споменик сведочи о матријархату код Либурна мора узети са резервом. Затим, Turus је могао бити декурион заједнице / града (не зна се тачно да ли натпис припада Бурнуму или Варварији), сасвим могуће, латинског права. Натписи 10. Почасни натпис на бази за статуу из Скардоне, 104 x 74 x 21 цм, који подижу civitates Liburniae. PATSCH 1897, 218–219, бр. 86; CIL III 2808 = 9879; ILS 7156; A. GITTI, BMIR 6, 1935, 77–80 (AE 1938, 68). Neroni Caesari | Germanici f(ilio) Ti(beri) | Aug(usti) n(epoti) divi Aug(usti) pro(nepoti) | flamin(i) Aug(ustali) | civitates Liburniae. Датује се у 23–26. годину. Уп. натписе CIL III 2810 (= ILJug 199) бележи sacer[doti]| ad aram Aug(usti) Lib[urn(orum)] и ILJug 247 sacerdos Liburnorum. 11. Фрагмент натписа из Скардоне. CIL III 2809. PIR 2 S 242; TOMASSON 1984, 17, 93, бр. 37. 437 ALFÖLDY 1961, ALFÖLDY 1965 166‒168; RENDIĆ-MIOĈEVIĆ 1974, нап. 63 = RENDIĆ-MIOĈEVIĆ 1989, 889. 438 PAPAZOGLU 1967, 12‒13. 439 Уп. више, стр. 76. 84 Praetoriu[m vetustate] | conlapsum [Stulpini et?] | Burnistae [Lacinien]|ses (?) ex pec(unia) [publ(ica) refecer(unt)] | Scapul[a Tertullus] | leg(atus) Augg(ustorum) p[rov(inciae) Dalmatiae] | restit[uit]. Датум: 177–178. год. 12. Надгробни натпис, нађен у Мратову, 3 км источно од Крке. CIL III 6418 = 9896; ILS 2259. A(ulus) Sentius A(uli) f(ilius) | Pom(ptina) Arreti(o) | vet(eranus) leg(ionis) XI h(ic) s(itus) e(st) t(estamento) f(ieri) i(ussit) | hic est occisus | 5 finibus Varvari|norum in agello | secus Titum flu|men ad petram | longam f(aciendum) c(uravit) her(es). Натпис се датује у прву половину Η века (именска формула, облик слова); terminus ante quem je 42. година, легија нема епитета Claudia pia fidelis. Топоним Petra longa сачуван је имену места Дуга стина, локалитет између Пуљана и Богатића на левој обали Крке (SUIĆ 1960, 194; ZANINOVIĆ 1966, 41; 1967; 8; ZANINOVIĆ 1985, 71). 13. Натпис пронађен у Варварији (Брибиру)? RENDIĆ-MIOĈEVIĆ 1960; ALFÖLDY 1963, 81–87 (AE 1964, 1; ILJug 944A). Marti sac(rum) | Turus Longini f(ilius) | dec(urio) et sacerdotali(s) | pro suis et cognation(e) | 5 Nantania | de suo v(otum) s(olvit) l(ibens) m(erito). Име Turus јавља се у код Делмата, Либурна и Јапода (ALFÖLDY 1963, 81 нап. 3). Име Nantania, Nantanius Nantia јавља се у Ридеру RENDIĆ-MIOĈEVIĆ ; ALFÖLDY 1964, 62; ALFÖLDY 1969, 250. У натпису се наводи да је Turus био decurio et sacerdotalis што би се могло односити на заједницу, а не cognatio Nantania. Уп. cognate CIL III 9708 (Siculi). Термин cognatio употребљена је у више вотивних споменика из Салоне да означи култну заједницу. У питању је 85 cognatio Magnae Matris (ILJug 674; 1997; 2052; AE 2001, 1606 уп. CIL III 8676), затим: Veneri: CIL III 8675. Уп. PAPAZOGLU 1967, 13. 86 3.1.2. Civitates Салонитанског конвента Јуридички конвент чији је центар био у Салони обухватао је заједнице на пространом подручју између Крке и Неретве, од јадранске обале на југу и до провинцијске границе са Панонијом на северу. Према списку Плинија Старијег овоме су конвенту припадали: Delmatae (§ 3.1.2.1), Deuri (§ 3.1.2.2), Ditiones (§ 3.1.2.3), Maezaei (§ 3.1.2.4) и Sardeates (§ 3.1.2.5). Јурисдикција Салоне протезала се на острва овога конвента која су у административном смислу била под њеном управом, као префектуре,440 затим и на перегрине заједнице средње далматинске обале које су доцније, у II веку биле обухваћене територијом колоније Салоне, када је проширен њен ager.441 3.1.2.1. Civitas Delmatarum Илирско племе Делмата први пут се помиње у изворима у догађајима Трећег илирског рата (168. пре Хр.). Делмати су признавали власт краља Плеурата, али су се после његове смрти одметнули oд Генција, са Даверсима и неким суседним племенима.442 Након тога Делмати су ојачали и ширили се на рачун суседа, којима су наметнули порез у виду стоке и жита,443 због чега су Римљани, на позив Исе заратили на њих 156. год. пре Хр.444 Први делматски рат повео је Гај Марције Фигул, а завршио га је Сципион Назика 155. године уништењем Делминијума,445 и прославио тријумф исте године.446 Други Делматски рат водио је, 119–118. године, Л. Цецилије Метел, и тријумфовао 440 R. KATIĈIĆ, Heraklov sin Hilo na Jadranu, Illyricum mythologicum, Zagreb 1995, 387–398. S. ĈAĈE, Promunturium Diomedis (Plin. Nat. hist. 3, 141), RFFZd 35 (22), Zadar 1997 (non vidi). 441 WILKES 1969, 442 Pol. XXXII 9. 443 В. претходну напомену. 444 PATSCH 1922, 51; ALFÖLDY 1965, 44; WILKES 1969, 30 уп. § 3.1.3.2. 445 Strab. VII 5.5; Liv. Per. XLVII; Front. Strat. III 6; Iul. Obseq. 16. Апијан (App. Ill. 11) не помиње Сципиона Назику, већ само операције под Фигулом. 446 InscrIt XIII 1, 82. 87 117. год. пре Хр., након чега је узео и почасни надимак Delmaticus.447 Извори помињу рат са Делматима 76–78. пре Хр. који је водио Гај Косконије;448 завршио се заузећем Салоне. У време грађанског рата Делмати су били на страни Помпеја, против Ватинија и Габинија.449 После Батоновог устанка предузете су, како ћемо видети, значајне мере пацификације,450 премда су Делмати, како се према изворима види задржали велику територију. Према Плинијевом списку Delmatae су имали 342 декурије, што их чини највећом и најмногољуднијом перегрином заједницом у Далмацији. Њихова је civitas заузимала велики простор читаве средње Далмације, између река Titius (Крка) на западу, одакле почиње Салонитански конвент,451 до реке Нароне (Неретве) на истоку, премда постоје индиције да је делматско становништво живело и са друге стране Крке.452 Динарски масив, највећа природна препрека на матичној територији Делмата, делио је територију заједнице на две крупне географске целине,453 које су даље подељене на мања крашка поља, од којих су највећа Ливањско, Дувањско и, најисточније Имотско поље. Заузимали су део далматинске обале, источно и западно од колоније Салоне, чијом је територијом део тих насеља обухваћен у ΗΗ веку.454 У време непосредно након Далматско-панонског устанка, за којим је уследила и реорганизације провинције, перегрина заједницa Делмата била је, извесно, под јаком контролом римске војске. Премда о управи војних префеката над civitas Delmatarum нема епиграфских потврда, мора се претпоставити да је ово моћно, бунтовно племе било стављено под јак војни надзор, што се може закључити најпре по начину на који је племенска територија подељена — 447 App. Ill. 11; DEGRASSI 1954, 106 (117. пре Хр.): L. Caecilius L.f. Q.n. Metellus Delmaticus, proconsul; уп. Liv. Per. LXII. 448 Eutrop. VI 4; Oros. Hist. V 23.23. 449 За кратак приказ догађаја за период 167–59. пре Хр.: WILKES 1969, 31–36. 450 В. стр. 30–32 и § 4.1. 451 Plin. NH III 142. 452 ALFÖLDY 1965, 44, 63, нап. 53. Plin. NH III 142: Burnum помиње као castellum Делмата. 453 Strab. VII 5.5: Ἄδξηνλ δὲ ὄξνο ἐζηὶ κέζελ ηέκλνλ ηὴλ Γαικαηηθήλ, ηὴλ κὲλ ἐπηζαιάηηηνλ ηὴλ δ᾽ ἐπὶ ζάηεξα. 454 Strab. VII 5.5: εἶηα ἡ ηῶλ Γαικαηέσλ παξαιία θαὶ ηὸ ἐπίλεηνλ αὐηῶλ ΢άισλ. Уп. стр. 95. 88 географски и правно, на низ мањих јединица. поред којих су на важним упориштима биле смештене римске војне трупе. Плинијев податак in hoc tractu sunt Burnum, Andetrium, Tribulium, nobilitata proeliis castella, односи се на предримске градине Делмата.455 Након Далматско-панонског устанка у њима су били смештени римски војни гарнизони. У Бурнуму (Кистање, Ивошевци) је била смештена легија XI Claudia,456 у Андетрију (Горњи Мућ) су били стационирани помоћни одреди. Име трећег кастела, којег Плиније помиње као Tribulium, може се довести у везу градином Tilurium457 (Гардун у долини Цетине), где је такође био смештен легијски логор. Када се размотри положај ових трију кастела, може се уочити да замишљена линија, која их повезује, пресеца по средини територију делматске заједнице.458 Осим активног присуства римских трупа, мера контроле била је и насељавање ветерана на месту некадашњих делматских упоришта у долинама Крке, Цетине и Чиколе.459 У време цара Клаудија на територији Делмата основана је колонија Aequm (Читлук). У време овога цара ветерани су насељени у залеђу Салоне, у место Siculi, 460 док је домаће, делматско становништво раније пресељено на друго место, у источни део провинције Далмације, и по свему судећи било смештено у административни оквир перегрине заједнице Сикулота.461 Једна од мера пацификације било је систематско расељавање делматског становништва из њихове матичне територије, од времена одмах после Далматско-панонског устанка до II века. Према једном податку из Флора, Август је наложио Вибију Постуму, првом намеснику провинције Далмације, да 455 Strab. VII 5.5: Ἀλδήηξηνλ ἐξπκλὸλ ρσξίνλ. Уп. ZANINOVIĆ 1968, 119–121. 456 Предримска градина налазила се на левој обали Крке код села Пуљане, док је легијски логор био смештен на десној обали у Шупљој цркви код Ивошеваца. BOJANOVSKI 1974, 209. 457 Contra: ZEHNACKER 2004, 269–270 (ad Plin. NH III 143), § 2.2.2. 458 ALFÖLDY 1962c, 284; ALFÖLDY 1965, 98, 71; WILKES 1969, 238–240; LOMA 2002, 152; ZANINOVIĆ 2007, 181–182. 459 WILKES 1969, 111. Дедукција је забележена у Андетријуму. 460 CIL III 9708; 9709; 9710; 9712. М. SUIĆ, Diadora I, 1969, 162; М. SUIĆ, Antički grad, 1976, 101– 103. 461 В. § 3.1.3.12. 89 Делмате умири тако што ће их натерати на принудни рад у рудницима.462 То је подразумевало да они у таласима бивају пресељавани у рудничке области на више места у провинцији — у највећој мери у источни део провинције Далмације. Доцније су били пресељавани у рудничке области ван Далмације, у рудничке области Дакије. О тим процесима налазимо јасна сведочанства у епиграфским изворима, о чему ће нешто касније бити речи. Једини аутохтони princeps Delmatarum, односно princeps civitatis Delmatarum посведочен је натписом из Данила Горњег (бр. 14). Његово име није сачувано, али се из натписа може закључити да је породица овог делматског принцепса добила грађанско право у време Клаудија. Аутономна управа племенских поглавара падала би у исти период.463 На основу овог натписа (бр. 14) Алфелди, према њему и Вилкс, изнели су мишљење да је центар делматске перегрине заједнице био Ридер, који је „по значају био наследник предримског Делминијума―.464 Међутим, према карактеристикама рељефа, као и на основу других индиција, какве су подаци о управи и територијалном уређењу, затим генеза и распоред градова на територији ове заједнице,465 може се претпоставити да је civitas Delmatarum од времена формирања била полицентрична, и да је функција племенског првака (princeps Delmatarum) Делмата, као и код других заједница, била колегијалног карактера.466 Комплексна унутрашња организација заједнице Делмата свакако је била условљена како политичким приликама, тако и композитним рељефом области коју су заузимали. Слична ситуација уочава се и код других перегриних заједница, обично оних које су заузимале врло велику територију, на пример, Мезеји, Боји, Дарданци, и др. Осим тога, principes Делмата посведочени су и на 462 Flor. Epit. II 25 (Bellum Delmaticum): sed Augustus perdomandos (sc. Delmatas) Vibio mandat, qui efferum genus fodere terras coegit aurumque venis repurgare; quod alioquin gens omnium cupidissima eo studio, ea diligentia anquirit, ut illud in usus suos eruere videantur. LOMA 2002, 153; LOMA 2003, 19; ЛОМА 2005, 14–16. 463 ALFÖLDY 1965, 97. 464 ALFÖLDY 1965, 44; WILKES 1969, 240–241. 465 В. стр. 25д. 466 RENDIĆ-MIOĈEVIĆ 1962 = 1989, 862–894. 90 другим местима, где су Делмати били расељени,467 у већем броју случајева у градовима насталим на аутохтоној, делматској основи (о чему ће бити речи када будемо разматрали појединости о настанку и статусу тих градова), што такође указује на полицентричност делматске civitas. Будући да о низу појединости у вези са унутрашњом организационом структуром перегриних заједница нисмо директно обавештени, често није јасно да ли се ради о више civitates формираних од једног племена,468 или о насељима које административно спадају у једну civitas Delmatarum. Ово питање је од нарочите важности када се узме у обзир да је део племена, измештен из матичне територије, био чврсто повезан са матичном заједницом,469 не само културним и етничким везама, већ највероватније и административно, што такође говори о врло комплексној организацији делматске заједнице.470 У источној Далмацији посведочен је P. Ael. Pladomenus Carvanius, који је био [praefectus] civitatium [Del]m[atarum] (бр. 43) које су биле формиране од делматског становништва депортованог у тај део провинције ради експлоатације рудника. Извори, пре свега епиграфски, указују на то да је civitas Delmatarum, као јединствена административна целина, обухватала низ мањих јединица: pagus, vicus, castellum, 471 што говори не само о територијалном, већ и друштвеном уређењу заједнице. Таква организациона схема, посведочена и код неких других civitates Илирика, одговара територијалној организацији перегриних заједница у западним провинцијама.472 Извесно је да се ради о мањим јединицама које улазе у склоп civitas Delmatarum. Становништво је било концентрисано у 467 У Дакији На једној воштаној таблици из Дакије (IDR I 36 = Tab. cer. D VI: a.139) забележен је Maximus Veneti, princeps, који би могао бити Делмата. Mожда и CIL III 838 (Aurelius Manneus, princeps)? 468 Таква је ситуација посведочена код Либурна, захваљујући Плинијевом сведочанству, али се због своје специфичности и ране урбанизације ове регије, случај заједница Либурније на овоме месту не може применити као модел, уп. ALFOLDY 1965, 178. На то би можда указивао натпис из Пљеваља на којем се изгледа помиње praefectus civitatium [Del]m(atarum)(?). ЛОМА 2003, 19. 469 В. стр. 18. 470 В. стр. 26 и посебно натпис бр. 43. 471 LAFFI 1966, 88–89. 472 Уп. LANGHAMMER 1973, 5, 22–23. 91 енклавама,473 док је територија перегрине заједнице Делмата, како смо споменули, била прожета местима која је држала војска, затим местима где су насељени ветерани.474 Имена појединих насеља, као и њихових становника (pagani, castellani), 475 забележена су како на споменицима матичне територије заједнице, тако и ван ње, на местима где је делматско становништво расељавано. Нарочито су интересантни подаци о интервенцијама око граница између појединих насеља унутар делматске заједнице (бр. 17, 17, 18, 19). На основу једног вотивног натписа на коме се помиње magister (бр. 15), сматра се да је Ридер у предмуниципалној фази био организован као vicus,476 премда је magister477 могао бити и на челу pagus-a.478 Taj је организациони облик епиграфски посведочен код Делмата. Судећи по натпису на бронзаној таблици (бр. 16) на којој је урезана одлука о снабдевању млина водом,479 донета поводом неког спора у коме су учествовали pagani Prom[onenses],480 може се закључити да је Промона481 била организована као pagus.482 Границу Промоне могуће обележава терминацијски натпис из Оклаја код Промина (бр. 17). Тешко је одредити да ли је у питању pagus који административно припада перегриној 473 LOMA 2002, 152. 474 Рошки слап (јужно од Бурнума), Сикули у време Клаудија, и колонија Еквум; WILKES 1969, 111; ФЕРЈАНЧИЋ 2002, 58–59, 114–118; уп. LOMA 2002, 152. 475 В. бр. 16, 21. 476 ALFÖLDY 1965, 97; WILKES 1969, 240. 477 уп. CIL III 1270 = IDR III/3, 423. 478 Уп. афричке примере, који су најбројнији: нпр. CIL VIII 23326; 26252; 26185; 27828; AE 1978, 855; AE 1989, 780; AE 1997, 16; ILTun 1367, шпанске (Бетика) CIL II2/7 875; Норик: нпр. ILLPRON 448; Дакија: AE 1980, 780; AE 2004, 1208. 479 Уп. CIL III 15053. 480 За документа која бележе поравнање у споровима око воде између заједница, односно између pagus-a, уп. документ из шпанског места Agón, ―Lex rivi Hiberiensis‖ (између pagus Gallorum, pagus Βelsinonensis, pagus Segardenensis): F. BELTRÁN LLORIS, JRS 96, 2006, 147–197 Р. LE ROUX, Chiron 39, 2009; уп. KREMER 2006, 161. 481 Аpp. Ill. 12. Промона, либурнијско место које су Делмати освојили. У периоду након формирања римске провинције, присуство Либурна у Промони сасвим је непознато. Лична имена су делматска: RENDIĆ-MIOĈEVIĆ 1989, 712 (= Zbor. Inst. za hist. nauke u Zadru, 1955, 125д.). Уп. PISO, HPS 13, 2006, 103–194, сл. 2–3 (AE 2006, 1173). ŠAŠEL KOS 2005, 313. 482 WILKES 1969, 239. 92 заједници Делмата483 или је у питању pagus који припада градском насељу.484 Домаће становништво околине Промоне углавном је перегриног статуса.485 Натпис из околине Врхлике (бр. 19), у горњем току Цетине (данас Перућко језеро), бележи разраничење између Barizani[ates] и Lizaviates. Етницима су означени становници насеља у оквиру перегрине заједнице Делмата. Вилкс је изнео мишљење да су Barizani[ates] и Lizaviates две мање заједнице Делмата, које су, како је овај аутор претпоставио, могле бити уређене као pagi,486 као што је случај код Promonenses, где је овај организациони облик посведочен. Сличан пример на једном натпису из Сиња (бр. 20) где се помиње етникон (или ктетикон?) Osiniates,487 који се бесумње односи на становништво још једног насеља Делмата, које се доводи у везу са Синотионом.488 Као и у случају Баризанијата и Лизавијата, тешко је одредити којем типу насeoбине ово место припада. Вилкс помиње велику тврђаву на месту модерног Сиња, центра делматских Осинијата,489 стога би можда пре могао бити у питању још један castellum Delmatarum, а не pagus. Ситуација код Баризанијата и Лизавијата утолико је сложенија што се имена насеља — односно њихових становника, не могу везати уз познате локалитете чија би археолошка слика била од користи да се утврди да ли су у питању castella, vici, или pagi. Barizani[ates]490 са врличког натписа довођени су у везу са путном станицом Баридуум, коју помиње Табула.491 Сходно тој интерпретацији Габричевић и други локализовали су 483 WILKES 1969, 244, 458. За такву категорију pagorum у западним провинцијама, в. TARPIN 2003, 31– 37, са претходном литературом. 484 Pagus који припада колонији: M. ABRAMIĆ, BIAB 16, 1950, 235–236; sl. 2; sl. 1 (AE 1950, 44; ILJug 113, 114). Љубушки, Зарбиновац: pagus Scunasticus. 485 Paio, Carpia Platoris f. (CIL III 9839); Suttis (CIL III 14316, 7); [T?]ritus, Druanus Pla[he]nius (CIL III 14316, 6); Dasas, Pan(tus?) Tit(---) Pan(es?) (CIL III 14316, 5); Aur(elia) Seio, Aurelia Maxima (ILJug 1975). 486 WILKES 1969, 244. 487 WILKES 1969, 243–244. 488 Према Страбону постојали су Стари и Нови Синотион: Strab. VII 5.5. ΢ηλώηηνλ ηό ηε λένλ θαὶ ηὸ παιαηόλ. Места су уништена под Октавијаном 33. године. 489 WILKES 1969, 347. 490 GABRIĈEVIĆ 1953, 193–218; WILKES 1969, 244; WILKES 1992, 190, 237. 491 Tab. Peut. V 20: Bariduo на путу између Салоне и Сервитија. 93 станицу у околину Врхлике. Бојановски је, међутим, показао да се станица Баридуум налазила на месту Ливна.492 Након оснивања муниципија Salvium-a у Врби, Баридуум је могао бити обухваћен градском територијом. Уколико се прихвати таква убикација станице, Barizaniates не би били становници Баридуума, будући да су те две тачке сувише удаљене да би могле припадати једном кастелу, већ је у питању неко друго насеље Делмата.493 Из натписа пронађеног у дачкој рудничкој регији Alburnus Maior (бр. 21), који бележи сollegium kastelli Baridustarum, сазнајемо да је етникон житеља Баридуума гласио Baridustaе. Они су, наиме, местима где су пресељавани давали имена својих завичајних насеља.494 Тако је, сасвим вероватно, Сплонум (касније municipium Splonistarum) у рудничком крају источне Далмације, назван по утврђењу Сплаунон, на матичној територији Делмата, које је Германик освојио пред угушење Далматско-панонског устанка.495 Делмати су, у ново насеље, где су били депортовани на рад у рудницима, пренели име свога завичаја. Тако и заједница Сикулота носи име према месту Сикули у залеђу Салоне, из кога су измештени на исток провинције.496 По истоме моделу, Делмати су у другом веку, у млађем таласу пресељења, са собом преносили домаћу топонимију у провинцију Дакију, где је епиграфски забележено више таквих топонима. Као и у случају Барудуума, аналогна ситуација може се претпоставити за castellum Starva. Старва се помиње се на једном натпису нађеном у месту Сућурац у залеђу Салоне. У питању је надгробни натпис Елија Капитона, декуриона муниципија Салвијума, који је рођен у Старви: natus Starve.497 Судећи према Капитовом натпису, налазила се негде на простору Гламочког или Ливањског поља,498 али је статус места доскора био непознат. Недавно су у 492 МАYЕR 1957, 77; BOJANOVSKI 1974, 58, 123 и нап. 139. 493 Код Равената (Rav. IV 16) се помиње Burzumon после Нединума. 494 ЛОМА 2003, 18–20. 495 Cass. Dio LVI 11, 1. LOMA 1997, 110–111; 193; LOMA 2002,169; ЛОМА 2003, 17. 496 § 3.1.3.11. 497 F. BULIĆ, JÖAI (Bbl.) 2, 1899, 109–112; AE 1899, 181; F. BULIĆ, BAHD 23, 1900, 31–34; CIL III 14249, 2; ILJug 2775: D(is) M(anibus) | Ael(ius) Capito dec(urio) | municip(i) Salvio | natus Starve qui | vix(it) an(nos) XLV Ael(ius) | Victor filius ips|ius patri karissim(o) | b(ene) m(erenti) pos(uit). 498 На територији доцнијег муниципија Салвијума. 94 Дакији откривена још два споменика која бележе овај топоним (бр. 22 и 23) из којих сазнајемо да је место имало статус кастела. За личности оба натписа наводи се порекло: Del(mata) k(astello) Starvae, што бесумње указуjе да се ради о истоме насељу Делмата, које је епонимно месту њиховог порекла. Споменици из дачког Албурнус Мајора откривају име још једног кастела: castellum Ansi (бр. 24, 25, 26, 27, 28, 29) који се може идентификовати са Ансијумом у Либурнији.499 Убицира се на место Цвијина Градина у близини Обровца, на основу терминацијског натписа о разграничењу Коринија и Ансија.500 Место се помиње на још једном епиграфском споменику из околине Обровца, чији је дедикант војник преторијанац који се, сасвим извесно, након службе вратио у родно место.501 Са овим је либурнским местом највероватније у вези и посвета Veneri Ansoticae из Еноне (Нин).502 Пизо сматра да ова идентификација није прихватљива из разлога што лична имена која се јављају у контексту кастела Анси припадају средњедалматском именском подручју, док се имена либурнијске именске области не јављају се у Албурнусу.503 Mеђутим, то не могу бити аргументи против овакве идентификације, која изгледа 499 WILKES 1969, 184, нап. 8, 211–212. 500 WILKES 1974, 262, бр. 9 (ILJug 2865). 501 CIL III 2887; ILS 9067: A. Saufeius P(ubli) f(ilius) Ca[m(ilia)] | Max(imus?) Ansio miles c[oh(ortis)] | VIIII pr(aetoriae) (centuria) Firmi Ter[tulli] | militavit annis [--- bene]|ficiarius t[rib(uni) tes]|serarius co[rnicular(ius)] | donis do[natus ab] | Imperat[ore ---]|no Cae[sare Aug(usto) tor]|quib[us ---] | [---. Уп. МAYER 1957, 47; ALFÖLDY 1965, 84; WILKES 1969, 211. 502 AE 1940, 6: Veneri Ansotic(ae) | sacrum | Baebia C(ai) f(ilia) Maximil|la ex testament(o) | L(uci) Corneli Bassi fecit. АЕ 1939, 31: T. Appuleius T(iti) L(uci) l(ibertus) Antigonius | Anzoticae | v(otum) s(olvit). RENDIĆ-MIOĈEVIĆ 1989, 431. Е. GALLI, Aenona – Illyricum: santuario di Venere ―Ansotica‖, Athenaeum 17, 1939, 50–53. 503 PISO 2004, 295: ―In questo caso Ansum sarebbe da collocare in Liburnia, ma la difficoltà consiste nel fatto che ad Alburnus Maior e specialmente nel santurio di Hǎbad non compaiono nomi di tipo liburnico.‖ 95 поуздана.504 Oсим тога, дистрибуција делматских имена не престаје строго на левој обали Крке.505 У саставу civitas Delmatarum могао је бити сastrum Plana, забележен као origo војника на једном надгробном натпису из Равене (бр. 30).506 Осим тога, у натпису се наводи да је војник nat(ione) Delm., што се може односити на читаву провинцију, или, што је вероватније, на заједницу Делмата. Бојановски је помишљао да се може идентификовати са данашњим местом Плана у околини Билећа; у складу са тим смешта га на територију заједнице Дерамиста,507 за шта не постоје аргументи. Са топонимом се може довести у везу лично име Planus које се јавља на неколико епиграфских споменика далматског именског подручја.508 Тариоте и њихов епонимни кастел били су познати само из Плинијевог поглавља NH III 141, где писац бележи да након границе између Либурније и Далмације следи: Tariotarum antiqua regio et castellum Tariona. Плиније их, дакле, смешта у Далмацију (у ужем смислу), односно већ у Салонитански конвент, што је посведочено рецентнијим епиграфским открићима. Наиме, у унутрашњости полуострва које се поуздано може идентификовати са Плинијевим promunturium Diomedis,509 односно Hyllis, недавно су пронађена два терминацијска натписа из времена намесништва Корнелија Долабеле (бр. 31 и 32), на којима се спомињу territorium и saltus Тариота, које бележи и један 504 В. § 3.1.1.2 и бр. 18. 505 Уп. на пример ALFÖLDY 1963, 81: cognatio Nantania (бр. 84) и лично име Nant[an]ius посведочено у Ридеру (ALFÖLDY 1964, 62; 1969, 102). Делматска антропонимија је различита од либурнске: KATIĈIĆ 1976, 182; уп. ALFÖLDY 1965, 99. 506 Уп. WILKES 1969, 244. 507 BOJANOVSKI 1988, 111; ZANINOVIĆ 1995, 113. 508 ILJug 172 (Ридер), уп. ALFÖLDY 1969, 267; IDR 1, 36 (Alburnus Maior); KATIĈIĆ 1963, 273. 509 Археолошка истраживања вршна 1996. на рту Плоче открила су светилиште посвећено Диомеду, где је пронађен натпис (графит?) са именом Диомеда, као и имена бројнх донатора урезана на уломцима сачуване керамике: D. GLOGOVIĆ / М. MENĐUŠIĆ, Pril. Inst. arheol. Zagrebu, 21/2004, 209 позивајући се на: BILIĆ DUJMUŠIĆ, 485, 489, у: N. CAMBI / S. ĈAĈE / B. KIRIGIN, Grčki utjecaj na istočnoj obali Jadrana (Zbornik radova znanstvenog skupa, održanog 24.- 26. rujna 1998), Split 2002, 485–497 (non vidi); ŠAŠEL KOS 2004, 496–497. 96 терминацијски ципус из околине Старог Шибеника (бр. 33). Етноним се изгледа помиње и на надгробном натпису CIL III 2798. Осим античких натписа, који потврђују положај Тариота на месту где их и Плиније убицира, о чему сведочи и континуитет у топонимији: савремени топоним Таре у залеђу Морињског залива (у близини Шибеника) може се везати за антички топоним Tariona, односно етноним Tariotae.510 Са Тариотама обично доводи у везу гентилно име Tarius, добро посведочено у либурнијском граду Нединум.511 Веза са Либурнијом можда је слична као у случају Промоне и других места које су Делмате преузели од Либурна. У времену о којем говоримо, тај је крај био насељен делматским становништвом,512 и административно је највероватније припадао перегриној заједници Делмата.513 Да се ради о посебној civitas peregrina, она би у Плинијевом списку била нотирана у формули. Будући да натписи сведоче о њиховом постојању у I веку, можемо извести закључак да је Плиније, спомињући њихову regio antiqua имао у виду и податке неког старијег извора. Набрајајући civitates Салонитанског конвента, Плиније помиње и острвске заједнице514 које су му припадале: petunt et ex insulis Issaei, Solentini, Separi, Epetini. ab his castella Petuntium, Nareste, Oneum. На овоме месту Плиније је непрецизан, будући да се нека од ових насеља налазе на копну.515 Три се места спомињу и код Птолемеја: ἖πεηέηνλ, Πηγνύληηνλ, ὆λαῖνλ.516 Захваљујући натписима који бележе ове топониме (бр. 35, 36, 37, 38) положај мêста може се прецизније утврдити. Епетиј517 се убицира у Стробеч, Питунтиј се може 510 CATANI 2008, 83–84. Помиње и велику распрострањеност презимена Таре око Морињског залива, ib. нап. 34. 511 ALFÖLDY 1968a, 100–107; WILKES 1969, 330–331 са нап. 1. CIL III 2878. 512 MAYER 1957, 329: Taronius Verus veter(anus) nati(one) Delmata. 513 Уп. положај, југоисточно од делматског Ридера. 514 Острва се код Плинија спомињу и у посебном поглављу: Bova, Brattia, Issa civium Romanorum, Pharia, Corcyra Melaena, Melite, итд. 515 Уп. JONES 1972, 491. 516 Ptol. II 16. 3. 517 CIL III 1920=8524; CIL III 8255; CIL III 12815; CIL III 14230. WILKES 1969, 227: vicus који је припадао Салони, префекти. 97 убицирати у место Горња Подстрана, Нерасте — у Сумпетар–Јасенице, а Онеум код села Борак у близини Омиша.518 С. Чаче мисли да Petuntium, Nareste, Oneum нису никада биле чврсто интегрисане у делматску политичку заједницу, већ да су „очувале делимичну аутономију под римском заштитом―.519 У свакоме случају, ова је места насељавало делматско становништво, стога их треба сматрати насељима Делмата. У каснијем периоду ове су општине припале територији Салоне.520 Када се говори о заједници Делмата у време Принципата и о њеној организацији, један од важнијих аспеката историје овог племена у римско доба јесте њихово сукцесивно расељавање са матичне територије, док су на територију одузету од Делмата углавном били насељавани ветерани.521 Већ смо више пута споменули да су Делмати били измештани како на друга места у оквиру исте провинције, у највећем броју у источну Далмацију, а касније и ван њених граница, у највећем броју у дачке руднике злата. Видели смо да је забележено више делматских насеља из источне Далмације (нпр. Сплонум, civitas Siculotarum) и из Дакије (нпр. Баридуум, Старва), која носе имена по местима одакле су њихови становници потицали. Поменуто је да и Сикулоте морају бити међу најраније депортованим Делматима, становници места Сикули из залеђа Салоне. Они су пресељени на југоисток провинције где су чинили посебну перегрину заједницу. О раном датуму њиховог пресељења говори чињеница да се спомињу као перегрина заједница у Плинијевом списку.522 Друге перегрине заједнице које су формирали делматски колонисти нису 518 D. MARŠIĆ, Histria Antiqua 11/2003, Pula 2003, 435–448. У Онеуму је у време Тиберија изграђен Augusteum: CAMBI 1997, 71–81; J. LUĈIĆ, 1966–67, 543–545. V. GOTOVAC 1993, Radovi Filozofskog Fakulteta Zadar 31/18, pp. 53–61. AE 1992, 1373; AE 1996, 1206: [Div]o Aug(usto) et [Romae] | sacru[m] || [Ara]m Geni[o -]|[--- A]ugustam | [coh(ors)? Ga?]llica vol(untariorum?) | [-- ----](?). 519 S. ĈAĈE, Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci, Suppl. 1, Rijeka 2001, 99–100. 520 На основу натписа K(ardo) I D(ecumanus) II на основу центуријације, који се датују у II век. ALFÖLDY 1965, 106; WILKES 1969, 227–8, 232. 521 ФЕРЈАНЧИЋ 2002, 56–62, 103–107, 115. 522 За civitas Siculotarum в. § 3.1.3.12. 98 забележене у формули јер су вероватно основане после њеног састављања, током Η и средином II века.523 Према Флоровом податку да је Вибије Постум, први управник Далмације, присилио Делмате на рад у рудницима како би их припитомио,524 види се да је овај процес почео врло рано, вероватно већ 9. године и понављао се у више етапа. Да су копали злато указује на рудоносну област источне Далмације, што потврђује епиграфски и археолошки материјал, који сведочи да је делматско становништво депортовано у ове крајеве, коју су некад насељавали Пирусти. Већи део те области по успостављању римске власти претворен је у царски домен, док је један део остављен перегриним заједницама.525 Одсуство Пируста из формуле провинције указује на то да је племе у потпуности било обухваћено доменом и није имало своју civitas; томе у прилог говори и каснија депортација Пируста на други домен: домен дачких рудника злата, где су пребачени и Делмати, о чему сведоче бројни епиграфски споменици из те провинције.526 Делмате су у источни део провинције Далмације сукцесивно насељавани још у ΗΗ веку и ван царског поседа.527 Били су организовани у civitates, о чему имамо епиграфска сведочанства. На месту потоњег муниципија Сплонума пресељени Делмати чине доминантну групу перегриног становништва, која је након оснивања муниципија учествовала и у градској управи. На једном натпису из Коловрата (бр. 43), где се налазио центар рудничке администрације,528 забележена је личност делматског порекла, вероватно из 523 LOMA 2002, 159–160. 524 Flor. Epit. II 25 (текст је цитиран у нап. 462 на стр. 22). 525 ДУШАНИЋ 1980, 23; LOMA 2002, 155. Другачије је мислио Алфелди, који је сматрао да је заједница Пируста била подељена на три civitates споменуте у Плинијевом списку: Скиртаре, Керауне и Сикулоте. ALFÖLDY 1964, 93–94, са нап. 83; ALFÖLDY 1965, 57–58; WILKES 1969; 172–174; WILKES 1996, 578. 526 Уп. CIL III 1322; IDR III/3, 345; AE 1968, 443; LOMA 2002, 146 – 149: D(is) M(anibus) | T. Aur(elius) Afer Delmata princ(eps) | adsignato(rum) ex m(unicipio) Splono | vix(it) ann(os) XXX Aur(elius) Sat|tara lib(ertus) patr(ono) optimo p(osuit). 527 LOMA 1997, 219–220, нап. 97; 222 нап. 101; LOMA 2002, 159. 528 LOMA, Starinar XLIX/1998, 1999, 193–202 (натпис прокуратора из Левертаре); LOMA 2002, 161; ЛОМА 2003, 12–13; ЛОМА 2005, 16. 99 околине Ридера,529 P. Aelius Pladomenus Carvanius. Карваније је према допуњеном читању натписа, које је предложила С. Лома,530 био praefectus civitatium Delmatarum, а касније је био магистрат новооснованог муниципија Сплонума, највероватније praefectus iure dicundo. Иста личност је, по свему судећи, дедикант једног натписа из Радоиње код Нове Вароши, где се налазило једно од насеља Делмата.531 По оснивању муниципија, територије ових заједница су припале граду, а становништво које је било ангажовано за рад у рудничком дистрикту било је под управом посебног магистрата из муниципија Сплонума, града којем је политички припало.532 Присуство Карванија у Коловрату, центру управе рудничког дистрикта,533 говори о томе. О специфичности организације овога краја сведочи један важан натпис из Пљеваља који бележи различите елементе у муниципију S.:534 Sexto | Aur(elio) Lupi|ano Lupi | filio princip(i) | decuriones | collegae et pop|ulares et pere|grini incolae | civi optimo ob | merita pos(uerunt) | epulo dedi|cata | l(oco) d(ato) d(ecreto) d(ecurionum). Додељивање статуса инкола домаћем локалном становништву (ius incolatus) од којег је одузета територија, а затим припојена новооснованом граду била је поступак који се ређе примењивао и начелно се сматра повољнијим третманом домаћег становништва.535 Уобичајени принцип који је примењиван био је одузимање територије, или најбољег дела територије у случају да се ради о већим заједницама.536 *** Слика која се може формирати на основу анализе епиграфских извора, јесте да је муниципализација перегрине заједнице Делмата била је постепена и да је 529 LOMA 2002, 157 са нап. 55. 530 LOMA 1997, 187–188; LOMA 2002, 155–160; ЛОМА 2003, 11; ЛОМА 2005, 16‒17. 531 ILJug 68. За идентификацију в. LOMA 2002, 159, нап. 69. В. такође и ЛОМА 2009, 16–17. бр. 4 (Aurelius Plares, вероватно као и Карваније praefectus i.d.). 532 LOMA 2002, 161. 533 Насеље је било под управом муниципија: ЛОМА 2003, 14. 534 LOMA 2002, 146–149; уп. LOMA 2003, 14–16. 535 LAFFI 1966, 204–205. 536 ib. 100 захватала подручја око важнијих делматских насеља. Оно што је за делматске муниципије карактеристично јесте да је у том градовима домаћи елемент изразито доминантан. Ономастички инвентар тих градова указује на то да су настали на темељима перегрине заједнице. На матичној територији перегрине заједнице Делмата настало је неколико муниципија: Rider, Magnum,537 Novae, Delminium, Salvium,538 и једна колонија Aequum, која је основана под Клаудијем539 или Нероном.540 На основу натписа из места Кијева, који бележи једног квинквенала,541 Алфелди је изнео претпоставку да је у области горње Цетине могао постојати још један позни муниципиј,542 али читање није сигурно. Такође, на основу спорне конјектуре [Pe]lv[ае] у натпису из Грковаца,543 помишљало се да је станица Пелва имала муниципални статус. Међутим, ради се, по свему судећи, о муниципију Салвијуму544 који је настао на североисточном делу перегрине заједнице Делмата и чије се градско језгро може убицирати на месту села Врбе, у Гламочком пољу, одакле потиче велики број епиграфских споменика.545 Његова је територија, судећи по декурионским натписима,546 изгледа била врло 537 CIL III 6565 = 9798 = 14316; CIL III 14957. 538 PATSCH, RE IV/2, 1901, 2457–2459, PATSCH 1902, 85; PATSCH, GZMS XVI, 1904, 307–365 = WMBH IX, 1904, 171–226; PAŠALIĆ 1960, 35–38; ALFÖLDY 1965, 157; WILKES 1969, 271–272; ZANINOVIĆ 1967, 10 и нап. 6; BOJANOVSKI 1988, 233–249. 539 ALFÖLDY 1965, 119–121; WILKES 1969, 242. 540 ФЕРЈАНЧИЋ 2002, 58–59; LOMA 2002, 152. 541 PATSCH 1900, 126; CIL III 14967: [I(ovi) O(ptimo)] M(aximo) | T.(?) A(u)r(elius) Ma|ximinus | q(uin)q(uennalis) suo (?) | v(otum) l(ibens) s(olvit). 542 ALFÖLDY 1965, 99. 543 ALFÖLDY, Situla 8, 1965, 95, бр. 4 (= ILJug 1806); ALFÖLDY 1967, 157; уп. BOJANOVSKI 1970, 515–520. 544 BOJANOVSKI 1970, 503–522. 545 ILJug 156; 1650; 1651; 1652; BOJANOVSKI, GZMS 40–41, 1985–1986, 105, бр. 22; BOJANOVSKI 1982, 17, бр. 1, сл. 2; 18, бр. 3, сл. 4; 18, бр. 4; 18–19, бр. 5; сл. 5; 19, бр. 6; 19, бр. 7; 19–20, бр. 8, сл. 6; 20, бр. 9, сл. 7; 20–21, бр. 10, сл. 8; 21, бр. 11; сл. 9; 21–22, бр. 12; сл. 10; 23–24, бр. 16, сл. 12; 26–27, бр. 23; 22, бр. 13, сл. 11; 22–23, бр. 14; 23, бр. 15; 24, бр. 17; 24, бр. 18; 24, бр. 19; 24, бр. 20; 24, бр. 21. 546 Липе код Ливна CIL III 9847; ILJug 1783 Грковци, Грубин, CIL III 9848 = ILJug 1797. Бастаси, ILJug 1798; ILJug 1799. Вашаровине, Прилук(а?) ILJug 178; ILJug 1791. 101 пространа. Обухватала је не само простор Гламочког поља око Врбе,547 већ и Ливањско поље са Ливном и локалитетима Вашаровине–Прилука, Лиштани (Пелва), а на северу је обухватала места Бастаси и Грковце.548 Град је имао везе са рударством, о чему би могао говорити један натпис који бележи принцепса муниципија, procurator metallorum.549 На територији овог града до сада је пронађено деведесетпет епиграфских споменика, а већина натписа бележи домаће становништво. Претпоставља се да је Салвијум добио статус муниципија у време Хадријана, будући да личности са грађанским правом углавном носе Хадријанов гентилициј.550 Остали посведочени римски грађани су Aurelii, док је велики број личности забележених на натписима на читавој територији града и даље перегриног статуса. Исти датум настанка муниципија може се претпоставити и за Делминијум.551 За делматски муниципиј Ридер се сматра да је био муниципиј латинског права, на основу тога што су посведочени декуриони муниципија Ридера перегриног статуса (Latium minus): Tritus Germu(l)l(ius) Germani filius (CIL III 6411), Apludus Staticus (CIL III 2773), [Sc]enobar[b]us Tizius (CIL III 2775), [Pin?]sus (ILJug 793); 552 Verzo Balierius Plati f., и његов брат Plator Balierius Plati f. (AE 1975, 680). 553 Епиграфски материјал, међутим, указује да су, поред Ридера, Салвијум и Магнум,554 као и Делминијум,555 вероватно били муниципији латинског права. Један надгробни натпис из Горње Германије (CIL XIII 6538) 547 Врба, Подградина, Камен, Бастаси, Халапић. 548 BOJANOVSKI 1974, 233–244. BOJANOVSKI 1988, 217дд. 549 D. SERGEJEVSKI, GZMS 39, 1927, 260–261; 266–267, бр. 9; таб. 3, 9. ILJug 1655; DUŠANIĆ 1977, 86, нап. 210: [? Bonit]atis praecipu|[ae] magneque(!), in [m]|[ori]bus equo(!) et dile[c(to)], | [±3]ntio princ(ipi) m(unicipii) [om]| 5 [ni]bus honorib[us] | [f]uncto ex pro[t(ectore) pro]|[c(uratori) m]etallor[um ±4] | [---]API[---. BOJANOVSKI 1970, 503–522. Уп. један недавно откривени споменик са рељефом на којем је приказан портрет човека са пијуком. А. ŠKEGRO / М. MARIĆ / М. ŠIMIĆ, VAMZ 41/1, 2008, 262, бр. 2. 550 BOJANOVSKI 1988, 221, 240. 551 Већи број посведочених личности су перегрини, Αelii и Аurelii; ретки су Flavii. 552 RENDIĆ-MIOĈEVIĆ 1962 = 1989, 858–859; WILKES 1969, 241. 553 RENDIĆ-MIOĈEVIĆ 1974, 321дд. 554 SHERWIN-WHITE 1973, 374, нап. 1. Уп. бр. 42. 555 Уп. бр. 39. 102 бележи два перегрина војника, Делмата, који припадају муниципијима Магнуму и Салвију: D(is) M(anibus) | Maximo Dasan|t[is] mensori coh(ortis) I | Asturum | (centuria) Coe[---]|uni Quin[t]in[i sti]|pendiorum XVIII | an(n)orum XXXVIII | c(ivis) Dalmata ex m|unicipio Magno | et Batoni Beusanti(s) | optioni coh(ortis) s(upra) s(criptae) | (centuria) ea|dem stip(endiorum) XVIII an[no]|rum XL ex munici|pio Salvio Apies | [---]. На основу овог натписа Шервин–Вајт је изнео мишљење да су у питању градови латинског права, за које би говорио и велики број перегрина и Аурелија у овим градовима.556 Вилксу их на основу истог натписа сматра инколама.557 Могло би се, са извесном дозом резерве, претпоставити да је ius Latii био додељен делматској заједници, на чијем су темељу настали муниципији када су се за то стекли услови.558 Стицањем грађанског права per honorem, којем би претходило увођење римских институција,559 романизација виших слојева племенске заједнице је интензивирана и оформили су се услови за настанак више градова на овој пространој територији.560 Један натпис из Делминија (бр. 39), на којем је забележен перегрини Victor dec(urio) D(e)l(minensium?) c(ivitatis?), можда би могао говорити за ову могућност; затим, посведочен је један [scr]|iba p(ublicus) D(elminiensium) натпис бр. 41. Није лако објаснити шта се након оснивања муниципија на темељу заједнице догађа са територијом која је остајала изван агера градова.561 Опстанак перегрине заједнице у енклавама, изван градoва.562 Да ли је модел који је посведочен у делматском муниципију Splonistarum примењен за читаву делматску заједницу? 556 Према Вилксу ради се о инколама. WILKES 1969, DUŠANIĆ 2004a, нап. 84. 557 WILKES 1969, 271, нап. 2; тако и: DUŠANIĆ 2004a, и нап. 84. 558 KREMER 2006, 111; 113–114; за латинско право у civitates Космате Галије уп. ib. стр. 161–167. 559 О таквом следу корака у процесу додељивања латинског права заједницама в. KRAMER 2006, 167. 560 SHERWIN-WHITE 1973, 360–79. 561 Уп. CIL III 3202 = ILS 393 и LOMA 2002, 165, нап. 97. 562 ALFÖLDY 1965, 178. 103 Натписи 14. Натпис из Ридера. Изгубљен? CIL III 2776; ILS 7165. ---] | principi | Delmatarum | ann(orum) XXII | Claudia Tib(eri) fil(ia) | [--- 1 Ti. Claudio? …] RENDIĆ-MIOĈEVIĆ 1974, 328 = 879. 15. Вотивни натпис. Данило Горње (Rider) CIL III 6410 = 9865. I(ovi) O(ptimo) M(aximo) | Apludu[s ---] | MEVERTENS Pl[a]|dom[e]ni filiu[s] | 5 A(?) magi[st]ro(?) [-](?) | pub(lice?). У реду 5 можда треба допунити vici, pagi. 16. Таблица од бронзе из околине Промине (Promona), 10,5 х 11,5 х 03 цм. H. LIEBL, JÖAI 5, 1902, Bbl. 6, фот.; CIL III 14969, 2; ILJug 2959. ---]asi[---] | [---]is esto[---] | [---]iensem pu[---] | [---]es pagani Prom[onenses?] | 5 [---] ordinaria erit co[---] | [--- cu]rsum molis molit [---] | [-- -]utendae aquae Promo[on---] | [--- or]dinem utendae aquae [---] | [--- p]agi quandoque concili[um ---] | 10 [--- flu]minis aut ad villam fa[---] | [--- d]enuntiatum [e]rit qui [---] | [--- a]b hora secunda in [---] | [---] ut videbit[ur --- 17. Терминацијски натпис (?) из Оклаја код Промине. CIL III 9833; PATSCH 1897, 212, 76. Уп. JAGENTEUFEL 1958, 17, бр. 4, 7. [L(ucio)] Volus[io] | [Satu]rnino [leg(ato)] | [pr(o)] pr(aetore) C(ai) C[aes(aris)] | [Aug(usti) G]erm[anici]. 104 18. Граничник између две заједнице, чија имена нису сачувана вероватно бележи још два насеља у оквиру заједнице Делмата. Пронађен у месту Развађа (Дрниш), у околини Промине, 75 х 50 х ? F. BULIĆ, BAHD 12, 1889, 97, 74; E. HULA, AEM 13, 1890, 101–103 (AE 1890, 11) CIL III 9832; PATSCH 1897, 212–213, бр. 77; сл. 76. Уп. PIR2 V 661; JAGENTEUFEL 1958, 17, 4, 6; WILKES 1974, 263, бр. 12, сл. 4; уп. WILKES 1969, 457 (app. V). ---] | [- Vib]ullius t[rib(unus)] | [le]g(ionis) VII et L. Sal[vi]|[us] M(arci) Sueto ce[n]|[t]uriones leg(ionis) X[I] | [iu]dices dati ex | [co]˹n˺ventione a | [L(ucio) V]olusio Satur|[n]ino leg(ato) pro pr(aetore) | [C(ai)] Caesaris Aug(usti) | [Ger]manici inter | [---] RV[---]. Натпис се датује у време Гаја, 37–41. године. 19. Терминацијски натпис од кречњака, преломљен на три фрагмента, ca. 59 x 47 x 8 цм, пронађен у Шушњару између Врхлике и Кољана. GABRIĈEVIĆ 1953, 103–119; WILKES 1974, 266, бр. 20, таб. 4, 10; ILJug 758. Уп. THOMASSON 1984, (за [---] Bassus). ---] | [---]V[---] | [--]s Bassus [---] | inter Barizani[ates et] | Lizaviates in neg[otio] | finali C(aium) Plotium Ma|[xi]mum iudicare iussit | [---]a p[ra]ecepit ut | [diceret se]ntentiam | [de ponendis ter]minis. 20. Ара од кречњака, оштећена са свих страна, 27,5 х 16,5 х 14,5 цм. Пронађена у Сињу, у близини Клаудијеве колоније Aequum. O.A. JADRIJEVIĆ, BAHD 51, 1930–1934, 157–160; АЕ 1941, 52; ILJug 1962. [G]enio | Osiniatiu[m] | P. Rapidiu[s] | signifer | c(o)h[ortis] | [--- Датум: I век. Вилкс Осинијате / Осинијум доводи у везу са местом Sinotion који се убицира у место Балина Главица ближе муниципију Магнуму (тридесетак 105 километара западно), који спомињу Страбон (Strab. VII 5.5.) и Апијан (App. Ill. 27). WILKES 1969, 243. 21. Ара од пешчара, 66 х 54 х 52 цм, из Албурнус Мајор-а (Roşia Montană), изгубљена. AE 1944, 24 = IDR III/3, 388; NOESKE 1977, 377, бр. 5; PISO 2003, 287; BÂRCǍ / CIONGRADI / TIMOFAN 2008, 258, бр. 9. Genio co|llegi k(astelli) Ba|ridust(arum) | Seneca Bi|sonis d(ono) d(edit). Можда треба читати: k(astellаnorum) Baridust(arum), узимајући у обзир сразмерно фреквентну употребу термина castellani. На овом месту је згодно споменути да је термин употребљен у једном натпису из Албурнуса, CIL III 7821: Apollini Pla|tor Panen|tis ex [v]oto | castellanis | v(otum) s(olvit) l(ibens) m(erito). Не зна се о којем кастелу је реч, дедикант је највероватније из племена Делмата или Сардеатa. Име Seneca: ALFÖLDY 1969, 293563, јавља се јавља и у Делминијуму: ILJug 783. Име Biso/Bizo посведочено је и у натпису бр. 23. 22. Надгробна стела од пешчара, 180 х 82 х 21,5 цм, пронађена 2005. године у Албурнусу (Roşia Montană, Ţarina). BÂRCǍ / CIONGRADI / TIMOFAN 2008, 249–250, (бр. 1, сл. 1 и 2). D(is) M(anibus) | Dasas Liccai (filius) | Del(mata) k(astello) Starvae | vixit an(nis) XXXV | pos(uerunt) Beucus | Sarius et ḌẠ[..|..] heredẹṣ ḅ(ene) m(erenti). Датум: ΗΗ век. Илирско име Beucus јавља се на више натписа у Alburnus Maior-у: AE 2003, 1483: Beucus Daeici; IDR III/3, 413 Beucus; AE 1990, 839: Iulia Beu|c(---); AE 2003, 1497: Beucus Dasant(is). Име Sarius, које Крае и Мајер564 сматрају илирским, у Далмацији је посведочено једанпут, код Јапода (Голубић);565 осим тога јавља се 563 „Κeltisch, jedoch auch auserhalb der keltische Gebiete bekant‖. 564 KRAHE 1929, 100; MAYER 1957, 294. 565 ILJug 1668. 106 у Норику и северној Италији,566 стога га Алфелди сматра келтским (ALFÖLDY 1964, 62). На једном натпису из Салоне (CIL III 10186, 5, опека?): Celer Sari. Слова ḌẠ[--- на крају реда 6 ће бити од обичног Dasas или неке од варијаната тога имена. 23. Надгробна стела од пешчара, 180 х 82 х 21,5 цм, пронађена 2004. године у Албурнусу (Roşia Montană, Ţarina). BÂRCǍ / CIONGRADI / TIMOFAN 2008, 249–250, (бр. 2, сл. 3). D(is) M(anibus) | Panenti | Bizonis f(ilio) Ḍẹḷ(matae) k(astello) Starva(e) vix(it) | ạṇ(nis) XXV Plator | Ṣcẹ̣nobarb(i) nepoti b(ene) | m(erenti) p(osuit). Датум: ΗΗ век. За име Panes в. ALFÖLDY 1969, 258. Име Bizo посведочено је у натпису из Ридера (CIL III 2782), и бр. 21; сродно је са Baezo, Bisius (ALFÖLDY 1964, 62; ALFÖLDY 1969, 117; HOLDER 1367. ОРЕL не бележи ово име!). Plator је катактеристично за делматско подручје (ALFÖLDY 1964, 78; ALFÖLDY 1969, 267), јавља се и код Мезеја, Сардеата и Дезидијата (54, 58, 66). Scenobarbus се јавља код Делмата, Сардеата, Дезидијата (KRAHE 1929, 101, 154; MAYER 1957, 312; KATIĈIĆ 1963, 274–276; KATIĈIĆ 1976, 180–181; ALFÖLDY 1969, 289; ОРЕL IV, s.v.). 24. Надгробни натпис из Албурнуса (Roşia Montană). Облик и димензије су непознати, споменик је изгубљен. CIL III 1271; IDR III/3, 422; NOESKE 1977, 383, бр. 27; BÂRCǍ / CIONGRADI / TIMOFAN 2008, 257, бр. 3. D(is) M(anibus) Platino|nis Verzo|nis k(astro?) Anso | vix(it) ann(os) | LIIII Rufus | Platoris | con(iugi) k(arissimae) p(ro) p(ietate) f(aciendum) c(uravit). Датум: ΗΗ век. 566 В. нап. 564. 107 Име Platino посведочено је два пута Ридеру (GZMS 6, 1951, 55; CIL III 2788; уп. ALFÖLDY 1969, 267; OPEL III, s.v.); Verzo: ALFÖLDY 1969, 235–256 и на бр. 68, 25. Ара од пешчара, 64,5 x 20 x 24 цм, из Албурнуса (Roşia Montană). Слова висине 4 цм. C.C. PETOLESCU, SCIV 39, 2, 1988, 404, бр. 422 (AE 1990, 832; ILD 364). Soran[o] | posui[t k(astellum)] | An|si | v(otum) l(ibens) [m(erito)]. Датум: ΗΗ век. Soranus је хтонско божанство у вези са Аполоном. ILS 4034: Sancto Sorano Apollini. Уп. DUŠANIĆ 1999, 133; PISO 2004, 296. 26. Вотивна ара од пешчара, 72 х 28 х 24,5 цм, пронађена 1983 у Албурнусу (Roşia Montană, Habăd). WOLLMANN 1985–1986, 269, бр. 10 AE 1990, 835; ILD 368; BÂRCǍ / CIONGRADI / TIMOFAN 2008, 258, бр. 5. Miner(vae) | k(astellum) Ans|i(s). 27. Вотивна ара од пешчара, 64 х 31 х 24 цм, пронађена 1983. у Албурнусу (Roşia Montană, Habăd). WOLLMANN 1985–1986, 283, бр. 23 = AE 1990, 848; ILD 382; BÂRCǍ / CIONGRADI / TIMOFAN 2008, 258, бр. 8. Silvano | sac(rum) | k(astellani) Ansi v(otum) s(olverunt) | l(ibentes) m(erito). 28. Вотивна ара од пешчара, 40 х 28 х 24 цм, пронађена 1983. у Албурнсу (Roşia Montană, Habăd). WOLLMANN 1985–1986, 270, бр. 11; AE 1990, 836; ILD 369; BÂRCǍ / CIONGRADI / TIMOFAN 2008, 258, бр. 7. 108 [D]ean(a)e | [k(astellum)] Ansis | [v(otum)] s(olvit) l(ibens) m(erito). 29. Вотивна ара од пешчара, 70 х 33 х 22 цм, пронађена 1983. у Албурнусу (Roşia Montană, Habăd). WOLLMANN 1985–1986, 278, бр. 18; AE 1990, 842; ILD 376; BÂRCǍ / CIONGRADI / TIMOFAN 2008, 258, бр. 6. Iano Ge|m(ino) | k(astellum) Ansis | [v(otum) s(olvit)] l(ibens). Посвете Јану у Далмацији јављају се само у Либурнији и на ободном подручју Делмата: Кориниј, CIL III 2881; Фланона, CIL III 3030, 3158; Албона, CIL III 10072; Врлика / Кољане, CIL III 13201?567 CIL VIII 2608568. Уп. S. NEMETI, Studia historica. Historia antigua 22, 2004, 96–98. 30. Надгробни натпис из Равене. CIL XI 76. D(is) M(anibus) | C(aio) Marcio Iusti(no) | vet(erano) ex {ad}optione | nat(ione) Delm(atа) castri Planae | v(ixit) a(nnos) LXX m(ilitavit) a(nnos) XXV | Marcia Agathe | lib(erta) b(ene) m(erenti) p(onendum) c(uravit) | in f(ronte) p(edes) XI in ag(ro) p(edes) XII. 31. Натпис уклесан у живу стену у близини села Растовца, на месту Бјушчевица у загорју Трогира. BABIĆ, ARadRaspr 12, 1995, 57–70 (АЕ 1995, 1229); CATANI 2008, 75–86 (MILETIĆ 2009, 8, сл.1). F(inis) n(ovus) sal(tus) te(rritorii) Tar(iotarum) | ex de(creto) P(ublii) Cor(nelii) Dol(abellae) [---]pro [---]. 567 P. STICOTTI, AEM 16, 1893, 48–49, бр. 1 (AE 1893, 8); C. PATSCH, WMBH 5, 1897, 209, бр. 70; сл. 70; C. PATSCH, WMBH 7, 1900, 143, бр. 29. 568 Нумидија, Ламбезе: Iani Patro | L. Bennius | Primus | sacerdos | cum Bennio | Fortunato | filio | v(otum) s(olvit) l(ibens) a(nimo). Име се јавља једном у Ридеру: ALFÖLDY 1969, 164. 109 Датује се у 14–30. год Термин territorium посведочен је и код других перегриних заједница, уп. бр. 75. 32. Натпис уклесан у живу стену у селу Близна Горња, око пет километара удаљен од првог натписа. BABIĆ, ARadRaspr 12, 1995, 57–70; (AE 1995, 1230); CATANI 2008, 75–86 (MILETIĆ, 2009, 8). Sal(tus) te(erritori) Ta(riotarum) | ex d(ecreto) Dol(abellae) leg(ati). Датује се у 14–30. год 33. Фрагмент ципуса од вапненца, 19–21 x 30 x 25 цм, пронађен у секундарној употреби у селу Башеловици (Стари Шибеник). CATANI 2008, 80–82. Salto(ru)m f(inis) | Tart(arum)[--- 34. ? Гребаштица (Стари Шибеник). Изгубљен. CIL III 2798; CATANI 2008, 77, нап. 4. CICDETDMRTTARO|R sibi et compar(i) | et heredibus suis V | V S v(ivus) p(osuit) | et [T]ertullin(a)e nepot|(a)e annorum XI m(ensium) II. Катани (CATANI 2008, 77) сматра да се етник помиње на крају првог реда. 35. Граничник између Наресте и Онеума. F. BULIĆ, BAHD 12, 1889, 145–151; E. HULA, AEM 13, 1890, 103–104 (AE 1890, 12). CIL III 8472; ILS 5948; WILKES 1974, 1974, 265, бр. 17. PIR2 V 661. JAGENTEUFEL 1958, 17, бр. 4, 5. 110 L. Trebius | Secundus pr|aef(e)ctus castr|orum inter | Onastinos et | Narestinos ter|minos pos(u)it ius|su L(uci) Volusi Satu|rnini leg(ati) pro pr|aetore C(ai) [[C[ae]]]|[[s[ar]is A[ugusti]]] | [[G[erm]anici]] ex | senten{ten}ti|a quam i(i)s ath|iito(!) consi|lio dixit. Датује се према управнику провинције (L. Volusius Saturninus) за време Калигулине владавине. 36. Терминацијски ципус, Онеум (Омиш, Дубрава). CIL III 12794; ILS 5952; BULIĆ, BAHD 13, 1890, 145–150 (AE 1891, 17); cf. JAGENTEUFEL 1958, 18, бр. 4, 9. PIR V 661. [--- i]nter Ner[a]|[sti]nos et Pitunti|nos termini r[ec]|[o]gniti et restitu[ti] a | [P]isone leg(ato) pro pr(a)etore | [Ti(beri)] Claudi Caesaris [Aug(usti)] | Germanici per C(aium) Ma[r]|ium Maternum | (centurionem) leg(ionis) | VII C(laudiae) p(iae) f(idelis) quos L. Volus|[ius Saturninus ---]. 37. Терминацијски натпис из Јасеница (Onaeum). E. CATANI / A. MILETIĆ, AMSM 104, 1999, 121–128, сл. 2; AE 2004, 1098. Deanae et | Asclepio ae|dem p(ublice) Neras(tini) | vetustate cor|ruptam a solo | restituerunt. 38. Терминацијски натпис из Јасеница (Onaeum). E. CATANI / A. MILETIĆ, AMSM 104, 1999, 121–128 сл. 3; AE 2004, 1098. ---] | [---? Nerastini ---] | [--- cor]rupta [---]| [--- restit]uerun[t]. 39. Воштана таблица. Дакија, Alburnus Maior. Датум: 17. март 139. године. IDR I 36 = CIL III Tab. cer. D VI: a.139. t.1: Maximi Ve|neti princi|pis. 40. Натпис из Дувнa (Delminium). 111 SERGEJEVSKI, GZM 12, 1957, 109–110. 124, бр. 1; таб. 1.1 (AE 1958, 62; ILJug 167) IMAMOVIĆ 1977, 360, бр. 90. I(ovi) Cap(itolino) | Victor dec(urio) | D(e)l(minensium?) c(ivitatis?) v(otum) s(olvit) | l(ibens) m(erito). 41. Вотивни натпис, 17 x 46 x 31 цм. Пронађен 1980. године у Дувну. ŠKEGRO, ZPE 101, 1994, 297–291, бр. 3, таб. 22 (AE 1994, 1364; ŠKEGRO 1997, 92, бр. 45; ŠKEGRO 2003, 138–139, бр. 3, сл. 3). P. Ael(ius) Quintus [scr]|iba p(ublicus) D(elminiensium) v(otum) re(ddidit) liben[s]. 42. Натпис Горње Германије (Meinhardt). CIL XIII 6538. D(is) M(anibus) | Maximo Dasan|t[is] mensori coh(ortis) I | Asturum | (centuria) Coe[---]|uni Quin[t]in[i sti]|pendiorum XVIII | an(n)orum XXXVIII | c(ivis) Dalmata ex m|unicipio Magno | et Batoni Beusanti(s) | optioni coh(ortis) s(upra) s(criptae) | (centuria) ea|dem stip(endiorum) XVIII an[no]|rum XL ex munici|pio Salvio Apies | [---]. 43. Надгробни споменик из Коловрата. Изгубљен. HOERNS, AEM 4, 1880, 197; EVANS 1885, 44; CIL III 8308; ALFÖLDY 1965, 66, нап. 134; 177, нап. 73; LOMA 1997, 197, бр. 2; AE 1998, 102; ЛОМА 2003, 21, бр. 2. D(is) M(anibus) S(acrum) | P. Ael(io) Pladome|[no] Carvanio an(norum) [.] | [praef(ecto)] civitatium | 5 [Del]m(atarum) praef(ecto) | ị(ure) ḍ(icundo) ṃ(unicipi) Aureli S[p]lo(nistarum) | et Ạẹḷịạ Pantoni con|[iu]gi eius viva parentibus | pientissimis Aḷ Titus, Lupus et Firmi|10nus h(eredes) p(onendum) c(uraverunt). | H(ic) s(itus) e(st). 112 2 Piando Me, HOERNS; Piandome[no], EVANS; P[l]adome[no], CIL. 5 [Melco]m(anorum), DOMASZEWSKI; [Pirustaru]m или [duaru]m, ALFÖLDY; [Del]m(atarum), LOMA 6 S[a]lo(niani), DOMASZEWSKI; S[p]lo(nistarum), EVANS, S[icu]lotarum или S[ic]lotarum, ALFÖLDY 7 [et Aeliae Tes]toni, DOMASZEWSKI; [et Aurel]ia[e] Pantoni, CIL; Ạẹḷịạ, LOMA 9 A[eli ?], DOMASZEWSKI; A[e]l(ii), CIL; Aḷ, LOMA. 3.1.2.2. Civitas Deurorum Деури се први пут помињу као перегрина заједница у доба раног Принципата, у Плинијевом списку. Захваљујући податку сачуваном код овог писца, зна се да је њихова civitas потпадала под Салонитански conventus и да је са 25 декурија (XXV Deuri) била најмања заједница тога конвента. Становници ове заједнице можда би се могли препознати међу мањим племенима за које Страбон каже да живе у унутрашњости Дaлмације.569 Постоји мишљење да су Плинијеви Деури идентични са племеном које Птолемеј помиње под именом Γέξξηνη,570 које овај писац уз Дериопе смешта у суседство Мезеја.571 Ниже, међутим, Птолемеј наводи да изнад њих живе Керауни, тако да се за убикацију ове заједнице морамо ослонити на друге изворе. На основу идентификације Деура и племена Дербани (Γεξβαλνί), за које Апијан бележи да се предало Октавијану 33. године,572 научници су изводили закључак да је ово племе морало живети у близини Делмата.573 Сматра се да би 569 Strab. VII 5.3: ἄιια ἀζεκόηεξα κηθξά (sc. ἔζλε), ἃ δηαηείλεη κέρξη Γαικαηίαο, ζρεδὸλ δὲ ηη Ἀξδηαίσλ, ἰόληη πξὸο λόηνλ. 570 ALFÖLDY 1965, 53; WILKES 1969, 170. 571 Ptol. II 16.5: Μαηδαῖνη, εἶηα Γεξξὶνπεο θαὶ Γέξξηνη. 572 App. Ill. 28: Γαικαηῶλ δ᾽ ἁιόλησλ θαὶ Γεξβαλνὶ πξνζηόληα ηὸλ Καίζαξα ζπγγλώκελ ᾔηνπλ ζὺλ ἱθεηεξίᾳ, θαὶ ὁκήξνπο ἔδνζαλ, θαὶ ηνὺο ἐθιεηθζέληαο θόξνπο ὑπέζηεζαλ ἀπνδώζεηλ. Након тога следи лакуна у тексту. 573 PATSCH, RE V, 1903, 237; ALFÖLDY 1965, 53; BOJANOVSKI 1988, 260. 113 индиција о положају Деура–Дербана (?) могло бити име станице Derva574 забележене код Равената (Rav. IV 19 18.5), која се налазила на правцу Sapua– Barselum–Ibisua–Derva–Citua–Anderba.575 Станица је лежала негде северозападно од Делмата.576 Апијаново племе Γεξβαλνί неки аутори доводе у везу са топонимом Андарва / Андерба, забележеним у It. Ant. 338.7 и код Равената.577 Томе у прилог иде и чињеница да је етноним Андарвана (Andarvani) са натписа из Сопотнице код Устипраче,578 где већина модерних аутора локализује перегрину заједницу Глиндициона. Станица се свакако налазила у области која територијално спада у Наронитански конвент. Обе индиције указују на то да идентификацију између Дербана и Деура највероватније треба одбацити. Према Алфелдију, civitas peregrina Деура налазла се у долини горњег тока Врбаса, јужно од Јајца, а југоисточно од заједнице Сардеата,579 док их Вилкс их смешта око Бугојна и Горњег Вакуфа. Бојановски је изнео мишљење да се заједница Деура могла налазити на западном делу конвента, у околини Босанског Петровца, простор који се иначе сматра делом заједнице Дициона.580 574 За име Derva (< *deru̯a-); KRAHE 1955, 104; MAYER 1957, KATIĈIĆ 1976, 174; у келт.: HOLDER I 1270; уп. MAYER 1951, 241: ―gall. Ortsname Dervus ‛Eichenwald‘‖. DELLAMARE 2003, 141; MEID 2005, 193–194. Уп. CIL III 3404; RIU 1226. 575 Алфелди и Бојановски сматрају да место Anderba (Rav. IV 16, IV 19) треба разликовати од Anderva (It. Ant. 338.7) – Sanderva (Tab. Peut.), станице која се убицира код Никшића, ALFÖLDY 1965, нап. 103; BOJANOVSKI 1988, 377. Вилкс Андерву (WILKES 1969, 166) повезује са Ендирудинима, односно са местом Ендерон (Ἔλδεξνλ) које бележи Птолемеј (ΗΗ 16. 7), између Нароне и Доклеје; уп. SCHMITTENNER 1958, 204‒205 и § 2.2.3. 576 PATSCH, RE V 1903, 244, 280; ALFÖLDY 1965, 53; WILKES 1969, 17; BOJANOVSKI 1988, 261, 377; TIR Naissus 15. 577 TOMASCHEK 1880, 559; SWOBODA 1932, 72; ВУЛИЋ, Глас СКА, MAYER 1957, 5, 65, 132; уп. BOJANOVSKI 1988, 115. Уп. § 2.2.3. 578 CIL III 8370 = 13856a. О томе в. § 3.1.3.8. 579 ALFÖLDY 1965, 53. 580 BOJANOVSKI 1988, 257–261, док у ранијим радовима прихвата да је простор око Босанског Петровца улазио у територију заједнице Дициона. Уп. § 3.1.2.3. Овај аутор, премда са великом резервом, износи и могућност да су Деури живели на крашком пољу испод Купреса, које се наслања на територију Делмата и пружа се уз руб Салонитанског конвента, које такође представља „мању затворену географску целину― какву Бојановски тражи у Петровачком 114 Један од разлога Бојановског да одбаци претпоставку о положају у долини горњег Врбаса јесте тај што је у Бугојно убицирао муниципиј Бистуе. Међутим, настанак града томе не противречи јер постоји временски раскорак између Плинијевог податка и додељивања муниципалног статуса које би најраније могло да пада у доба Флавијеваца, временски размак који дозвољава читав низ промена о којима нисмо увек обавештени. Како о овој civitas немамо никаквих података који би се односили на период после Августа, и како заједница није забележена у епиграфским текстовима који би сведочили о њеном уређењу или становништву, не може се знати колико је дуго ова мала civitas опстала у непромењеном административном облику перегрине заједнице. Наиме, територија заједнице могла је припасти територији муниципија Бистуе. 3.1.2.3. Civitas Ditionum Племе Дициона први пут се помиње као civitas peregrina у трећој књизи Νaturalis historia. За датум настанка перегрине заједнице већ 34. године, у време Октавијанових војних операција у Илирику, који је предложио Свобода,581 нема чврстих доказа.582 Да су Дициони дошли под римску управу, однoсно да су организовани у civitas након Далматско-панонског устанка, говори податак забележен код Велеја Патеркула да је Емилије Лепид повео војску путем Сисција – Бурнум: per gentes integras immunesque adhuc clade belli et eo feroces ac truces. 583 Чињеница да се не јављају код Апијана, као ни Мезеји,584 говори у прилог мишљењу да су племена у задинарској унутрашњости покорена тек у пољу. Таква би убикација, премда врло хипотетична, помирила податке из Апијана и Птолемеја, наиме источни суседи би им били Деретини на Рами, док су им на југозападу Делмати. На томе простору био је сплет римских цеста (PAŠALIĆ 1960, 18–19, 21, 22; BOJANOVSKI 1974, 104) и веће римско насеље у месту Отиновци, одакле потиче и неколико натписа (PATSCH 1897, 221–224). Према Алфелдијевом мишљењу, Купрес је припадао територији заједнице Делмата (ALFÖLDY 1965, 44). 581 SWOBODA 1934, 64, 69. 582 Уп. SYME 1933, 69 = 1971; ALFÖLDY 1965, 52. 583 Vell. Pat. II 115. 2. Уп. WILKES 1969, 169. 584 Уосталом и Дезидијати, који се додуше само спомињу, али ни по чему се не види да их је Октавијан освојио (SYME 1933, 69 = 1971, 139). 115 време Панонског рата 13–9. године, када је, после великих освајања у Тиберијевом походу, појам Илирика проширен.585 Страбон помиње Диционе, убрајајући их у панонска племена.586 Перегрина заједница Дициона је према Плинијевом списку имала 238 декурија (CCXXXVIIII Ditiones), што је убраја у веће civitates у Далмацији. Заузимала је северозападни угао Салонитанског конвента, односно простор данашње западне Босне.587 О таквом положају заједнице сведочи натпис из Салоне (бр. 44) на којем је забележен mons Ditionum Ulcirus. Натпис, на који ћемо се нужно вратити неколико пута.588 Натпис је важан са више аспеката, али ће у нашем раду бити посвећена пажња само онима који се тичу перегриних заједница.589 Траса пута ad imum montem Ditionum Ulcirum која нас на овоме месту интересује590 била је наставак via Gabiniana.591 Његова изградња је започета у време Корнелија Долабеле, а деоница од брда Улцира до долине Сане изграђена је у време цара Клаудија, 47. године.592 Mons Ulcirus, забележен у натпису идентификује се са кланцем Стрмица.593 То би могла бити југозападна тачка заједнице, док је западну међу чинила планина Илица, најсевернији огранак Динаре. Територија Дициона допирала је до горње Крке код Книна, и најдаље до реке Жрмање. Северни Динарски масив одвајао их је од Делмата на 585 WILKES 1969, 56. 586 Strab. VII 5.3. Уп. ANREITER 2001, 62. 587 Птолемеј (II 16.5) их погрешно локализује у североисточну Далмацију — изнад Диндара, вероватно из разлога што је помешао Диционе и Глиндиционе, који су припадали конвенту Нароне и живели у релативној близини Диндара (§ 3.1.3.8). ALFÖLDY 1965, 52, 65 нап. 95; уп. BOJANOVSKI 1988, 262 и нап. 6. 588 § 3.1.3.3, § 3.2.1.6, § 3.2.1.16. 589 Натпис пружа податке о неколико перегриних заједница Далмације и Паноније: Диционима, Дезидијатима (§ 3.1.3.3), Бреуцима (§ 3.2.1.6) и Осеријатима (§ 3.2.1.16). 590 О другим цестама које бележи натпис в. § 3.1.3.3, ad Hedum castellum Daesitiatium; § 3.2.1.6, ad Bathinum flumen. 591 CIL III 3200. 592 BALLIF / PATSCH, Strassen, бр. 18; BOJANOVSKI 1974, 205, 212–219; BOJANOVSKI, Godišnjak CBI XXII/20, 1984, 233–238. Миљокази, датовани у 47. годину пронађени су у местима Ресановци (CIL ΗΗΗ 13329), Црвљивица–Бастаси код Дрвара (CIL ΗΗΗ 13331) и Црвљивица (ILJug 3002). 593 BOJANOVSKI 1974, 203–212; ZANINOVIĆ 1977, 788. 116 југу,594 а на југоистоку се њихова територија завршавала највероватније код села Доње Пеуље.595 На том месту се отвара пролаз према Ливањском пољу, које је припадало Делматима, односно касније муниципију Салвијуму.596 На север се civitas Ditionum, према мишљењу Алфелдија, протезалa до линијe која би била и природна међа ове области: Кулен Вакуф–Босански Петровац– Кључ;597 где их је од Мезеја делио масив Грмеча. Диционима је можда припадао и горњи ток Уне, око ушћа реке Унац, затим доњи ток Унца, чије су обале су делили са источним суседима Сардеатима, премда постоји могућност да је Унац већ био у оквиру сардеатске заједнице. Наиме, није сасвим јасно где тачно треба повући границу између ове две заједнице.598 Према Пачу, у Босанском Грахову је било веће насеље из римског доба, настало на илирској основи, а трагови римске архитектуре евидентирани су и на илирској градини Арежина Брег.599 Епиграфски споменици проналажени су у околини Дрвара на локалитетима Врточе, Мокроноге, Црвљивица и у околини Босанског Петровца, у местима Крњеуша, Смољана, Бравско. О управним и организационим аспектима заједнице Дициона немамо никаквих обавештења. Може се претпоставити да се није битно разликовала од заједница чије су нам реалности боље познате. Регрутација из заједнице Дициона забележена је у неколико војничких натписа (бр. 45, 46). Служили су у помоћним јединицама регрутованим из Далмације, као и у флоти. Један надгробни натпис пронађен на територији заједнице, у околини Босанског 594 Уп. Strab. VII 5.5: Ἄδξηνλ δὲ ὄξνο ἐζηὶ κέζελ ηέκλνλ ηὴλ Γαικαηηθήλ, ηὴλ κὲλ ἐπηζαιάηηηνλ ηὴλ δ᾽ ἐπὶ ζάηεξα. 595 BOJANOVSKI 1988, 265. 596 § 3.1.2.1. 597 ALFÖLDY 1965, 52. Бојановски предлаже нешто другачије границе. Будући да је Деуре сместио у Петровачко поље, а Сардеате у околину Дрвара, повлачи границу територије Дициона сувише на југ, покушавајући да премости диспаратност између података различитих извора. 598 Уп. § 3.1.2.5. 599 PATSCH, WMBH XI, 1899, 119. 117 Грахова, бележи војника легије II Adiutrix који се након службе вратио у родну заједницу.600 Од римских грађана, на неколико натписа су забележени Ulpii601 и Aelii,602 док већину посведочених личности са римским грађанским правом чине Aurelii. 603 Ипак, у натписима овога краја у највећем броју случаја јављају се личности перегриног статуса.604 Међу именима јављају се Bato, Dasas, Tata,605 Ditus, и римска когномина Maximus, Ursina, Ursus.606 На основу расположивих података, не може, пак, говорити о узнапредовалој романизацији, која би могла произвести услове за настанак града, нити је у епиграфским споменицима забележено присуство досељеника у ове крајеве, које би могло имати јачи утицај на домородце. Упркос томе, постоји мишљење да је заједница била муниципализована. На основу једног фрагментарног натписа из Доњих Врточа на којем се помиње декурион муниципија,607 Бојановски је изнео претпоставку да је на простору Петровачког поља постојао град муниципалног статуса, чија би територија обухватала читаву заједницу Дициона. У натпису није сачувано име декуриона нити, што је важније, име муниципија. Бојановски је, у чланку из 600 СЕРГЕЈЕВСКИ, Споменик 77, 1934, 19–20, бр. 26; AE 1934, 203; ILJug 1809: Valen[t---] | militi legion[is II] | A(d)iutricis defun[c]|to an(norum) XXX memori|am posuit | Tata pi|entissima co(n)iux. 601 CIL III 14973а; CIL III 14974. 602 CIL III 14971; ILJug 1810; WMBH XI, 138. 603 CIL III 14014; ILJug 1660. 604 CIL III 13988; ILJug 1664. 605 ALFÖLDY 1969, 320. 606 Вероватно блиски и суседним Делматима. Неколико натписа пронађених у овом подручју посвећени су Силвану. CIL III 14970; ILJug 1660, са епитетом Messor (Жетелац), који се јавља на делматском подручју, у Ридеру (CIL III 9867=14970; ILJug 176) и RENDIĆ-MIOĈEVIĈ, GZMS 6, 1951, 51, бр. 2 сл. 1; ILJug 175), уп. PATSCH, GZMS XI, 1899, 121; RENDIĆ-MIOĈEVIĈ 1989, 474. На једном фрагментарном натпису из Врточа (CIL III 13988) јавља се либурндко име Velsounus: MAYER 1957, 355; ALFÖLDY 1964, 69; ALFÖLDY 1969, 331: Volsounus, Volsunus, Volteis. 607 Натпис на каменом блоку, 49 х 99 х 33 цм. Бојановски га је открио 1972. године у месту Доње Врточе на реци Унац, на 5 км од Дрвара. BOJANOVSKI 1975, 265–271; BOJANOVSKI 1988, 252, нап. 11 ---]oni dec(urioni) m[u]nicip[ii] | [11–12] | ... M?|AI[….]INI (?) 118 1975. године, где је први пут објавио споменик, помишљао да би се у Врточама могао налазити муниципијум Сплонум, град који су научници тражили на разним местима у Далмацији,608 а који се поуздано убицира код Пљеваља.609 Касније је напустио ту претпоставку, оставши при мишљењу да је на томе месту доиста био муниципиј, који је настао на аутохтоној основи.610 Исти аутор је, у једном доцнијем раду изнео мишљење да би овај муниципиј могао бити град настао на основи заједнице Сардеата — Sarziaticum, споменут у актима другог сабора у Салони.611 Даље од претпоставке се, нажалост, не може отићи, нарочито због тога што систематска истраживања ове регије нису никад спровођена. Натписи 44. Милијацијски натпис из Салоне на монументалној табули, 82,5 x 105 x 29,7 цм. У секундарној употреби. Сада у Археолошком музеју у Сплиту. CIL III 3201; CIL III 3198b; CIL III 10156b; CIL III 10159; ILS 5829; ILS 5829a; M. ABRAMIĆ, BAHD 49, 1926, 147–154; M. ABRAMIĆ, Starinar 4, 1926– 1927, 40–41, таб. 5/1; A. BUDROVICH, BAHD 56‒59, 1954‒1957, 91‒93 (АЕ 1961, 305); ILJug 263; ALFÖLDY 1964с, 247–256 (AE 1964, 2); ALFÖLDY, Situla 8, 1965, 108–112, бр. 3, сл. 4 (АЕ 1965, 8). Фотографија доњег фрагмента: I. BABIĆ, BAHD 100, 2007, 162; сл. 8. BOJANOVSKI 1974, 192–195, и таб. I–II. [Ti. C]aesar divi Augusti f(ilius) | [A]ugustus imp(erator) pontif(ex) max(imus) | trib(unicia) potest(ate) XXI co(n)s(ul) III | viam a Salonis ad Hedum castel(lum) | 5 Daesitiatium per mill[i]a passuum | CLVI munit | et idem viam ad Bath[inum flu]men | quod dividit B[r]e[ucos Oseriat?]ibus | a Salonis munit per [millia p]assuum | 10 CLVIII | [et idem viam ---] | munit ad imum montem Ditionum | 608 BOJANOVSKI 1975. Уп. § 3.1.2.5. 609 LOMA 2002. 610 BOJANOVSKI 1988, 255. 611 В. § 3.1.2.5, стр. 42. 119 Ulcirum per millia passuum | a Salonis LXXVIID | 15 P(ublio) Dolabella leg(ato) pro | pr(aetore). 3 XXI[I] co(n)s(ul) III, ABRAMIĆ; XXI co(n)s(ul) III, CIL, ALFÖLDY. 4 Viam a Salonis ad LII ///ASTEL, CIL; Viam a Salonis ad HE ///ASTEL, CIL; Viam a Salonis ad He//// [c]astel(lum), ABRAMIĆ; HED///, BUDROVICH; Viam a Salonis ad Hedum castel(lum), ALFÖLDY. 5 per [millia pass]uum, ABRAMIĆ; per mill[i]a passuum, ALFÖLDY. 7 ET IDEM VIAM AD LAT///DALN, CIL; ET IDEM VIAMAD BA////MI N, CIL; et idem viam ad Ba//// [flu]men, ABRAMIĆ; et idem viam ad Bathinum flumen, ALFÖLDY; 8 QUOD DIVIDIHBIS/////IBUS, CIL, ABRAMIĆ; viam ad Em[atem flu]men, quod divitit Breu[cos a Dition]ibus, JELIĆ; quod dividit Bis[tuates a Ditioni]bus, BULIĆ; quod dividit Breuc[o]s Oseriatibus, ALFÖLDY. [sum]mum; munit ad imum montem Ditionum, ABRAMIĆ. 45. Надгробни натпис из Горње Германије (Bingium). CIL XIII 7508. Bato Dasantis fil(ius) | natione Ditio mil(es) ex | coh(orte) IIII Delmatarum a|n(orum) XXXV stipendior(um) XV | h(ic) s(itus) e(st) h(eres) p(osuit). Покојник, пореклом Ditio, служио је у четвртој делматској кохорти у Горњој Германији. Dasant- (Dasas) KATIĈIĆ 1976, 181. 46. Надгробни натпис из Тергесте (Трст), стела од кречњака. Сада у: Museo Archeologico, у Венецији, инв. бр. 377. CIL V 541; InscrIt X/4, 52. D(is) M(anibus) T(iti) Dom[i]|ti Gracilis | na(tione) Ditio(nis) | vix(it) an(nis) L | 5 mil(itavit) an(nis) XIII | ((quadrireme)) Pado | heredes | L. Plaetorius | Bassus et | 10 L. Murranius | Super b(ene) m(erenti) p(osuerunt). Натпис се датује између 76–100 године. 120 3.1.2.4. Civitas Maezeorum Страбон Мезеје убраја у панонска племена заједно са Бреуцима, Андизетима, Пирустима и Дезидијатима.612 Време формирања мезејске civitas peregrina пада, извесно, у период после Панонског рата, за шта би говорило одсуство помена овог народа у Апијановом излагању о Октавијановом рату613 и учешће Мезеја у Далматско-панонском устанку. Дион Касије помиње Мезеје које је Германик поразио 7. године: то је најранији догађај у којем се ово племе помиње у изворима.614 Као резултат угушења устанка успостављена је, како ћемо видети, чврста војна контрола над побуњеним племенима и њихова пацификација. Племе Мезеја било је, у доба Принципата, организовано у већу перегрину civitas која је припадала Салонитанском судбеном конвенту. Према податку из Плинијевог списка мезејска заједница je са 269 декурија (CCLXVIIII Maezei) била после Делматске друга по величини у томе конвенту. Заједница је обухватала пространу територију на подручју северозападне Босне — од планине Грмеча на југу до Козаре на северу, док их је од западних суседа, Јапода, одвајала Уна.615 На истоку је овом племену могла припадати област до обале Босне,616 коју правцем југоисток–северозапад пресеца ток реке Сане. На југ су се вероватно простирали до околине Мркоњић Града,617 и додиривали су се са Сардеатима. Civitas je била под војном управом највероватније до краја првог века. Управа војног префекта епиграфски је посведочена у натпису из самнијског града Bovianum Undecimanorum (бр. 48). У натпису је наведена каријера Марцела који је, као центурион легије XI Claudia, био истовремено префект 612 Strab. VII 5. 3: Μαδαῖνη ... ἔζλε δ᾽ ἐζηὶ ηῶλ Παλλνλίσλ. 613 Уп. § 3.1.2.3 о датуму формирања заједнице Дициона. 614 Cass. Dio LV 32. 4: ὁ δὲ Γεξκαληθὸο Μαηδαίνπο Γαικαηηθὸλ ἔζλνο κάρῃ ληθήζαο. Спомиње их као ἔζλνο Γαικαηηθόλ мислећи на њихову каснију провинцијску припадност, в. § 2.4. 615 Птолемеј их смешта на запад од Либурна (Ptol. II 16. 8). 616 § 3.1.3.3, стр. 16д. 617 Уп. заједницу Деура (§ 3.1.2.2), чија се територија можда додиривала са мезејском. 121 Мезеја и Дезидијата,618 а доцније је са положаја префекта кохорте III Alpinorum био на челу још једне племенске заједнице у Далмацији: префект Мелкумана.619 Перегрине заједнице Мезеја и Дезидијата припадале су различитим конвентима, што говори за то да при постављању војних префеката није била важна подела заједница на судбене конвенте, већ геостратешка логика. Нема података да ли је и када је племенска заједница добила аутономију. На основу аналогије са другим заједницама, о којима постоје потпунија сведочанства, такав след би се морао претпоставити. Бројне паралеле показују да војна управа није представљала трајно решење у администрирању перегриних заједница620 и да је прелазила у руке аутохтоне аристократије, лојалне римској власти, када би се установило да стабилност није више била угрожена.621 Значајан фактор у организационој структури мезејске заједнице, следствено и животу домородачког становништва у римским административним оквирима, била је концентрација рудника у областима коју је насељавало ово племе. Долина Сане и Јапре622 коју су заузимали Мезеји, од праисторије до данас чини минералошки богату територију.623 Рударска активност у том подручју забележена је још у предримско доба,624 док је у римском периоду била на врхунцу. На простору западне Босне рудничке територије на Сани и Јапри, Благај, које су припадале композитном рудничком дистрикту панонско- далматинских ферарија.625 Није познато који су делови ове простране и богате области припадали перегриној civitas, a који су чинили фискалну територију, 618 Управа једног префекта двема заједницама добро је посведочена, в. § 4. и натписе бр. 103– 104; CIL V 1838–1839. За Дезидијате в. § 3.1.3.3. 619 § 3.1.3.9. 620 Уп. SCHERWIN-WHITE 1973, 389. 621 Уп. § 4.2. 622 Челопек, Мајкић, Јапра, Ракани, Мала Рујишта, Паланчиште. 623 I. BOJANOVSKI, Antiĉko rudarstvo u unutrašnjosti provincije Dalmacije u svjetlu epigrafskih i numizmatiĉkih izvora, ARadRaspr 8–9, 1982, 89–120. 624 PAŠALIĆ 1960, 12; Đ. BASLER, GZMS XXVI–XXVII, 1972–1973, 261–269; B. ĈOVIĆ, Godišnjak CBI, XXII/20, 1984, 111–144. 625 DUŠANIĆ 1977, 83–84. 122 али се мора претпоставити да је значајан део земље потпадао под другу категорију. Епиграфски споменици показују да су велики део рудничке популације чинили досељеници626 чије се присуство мора приписати рудничкој активности. У овим крајевима забележено је веће присуство досељеника са Истока, као и присуство Трачана, такође искусних рудара.627 Премда су знатан део рудничке популације чинили досељеници, искусни у рударству, мора се претпоставити да су ferrariae користиле рад локалних перегрина.628 Иако нема директних обавештења, може се претпоставити, на основу положаја уз рудничке територије, да су у обавезе становништва заједнице улазиле operae. У складу са тим, Мезеји су могли имати и одређене повластице. Веома је мали број епиграфских споменика са ових простора на којима се помиње домаће становништво, односно натписа који би могли сведочити о друштвеном и културном ступњу Мезеја. На основу постојећег стања у изворима тешко је рећи нешто више о томе како је мезејска заједница била уређена. Наиме, не зна се да ли је била састављена од више civitates, како се често претпоставља,629 или је организационо подсећала на заједницу Делмата, будући састављена из мањих територијалних јединица, субординираних у односу на civitas. На једном терминацијском натпису из места Ваганац на реци Јањ (бр. 47) забележено је разграничење inter Sapuates e[t La]matinos(?),630 који би могли бити становници насеља (castella?), како се претпоставља, у оквиру 626 Уп. бр. 627 Цикоте (Приједор) ILJug 163: D(is) M(anibus) | et perpetuae se|curitati || Tatoniae Procu|lae ann(orum) XXXIII con(iugi) | pi{t}ent(issimae) M. Aur(elius) Surus | vet(eranus) leg(ionis) X g(eminae) ex b(ene)f(iciario) et | MM(arci) Aurli(i) Optatus | et Firminianus ma|tr(i) infelicissim(ae) | et libert(i) Aur(elii) Baosus | et Sumpa et Zipandus | et Quintus et Caro|ni libert(o) (obito) | hh(eredes) f(aciendum) c(uraverunt). 628 DUŠANIĆ у: C. DOMERGUE, Mineria y metalurgia, Madrid 1989, 148; DUŠANIĆ 2004, 262. 629 BOJANOVSKI 1988, 266. 630 Sapua: Rav. IV 19; Lamatis: Tab. Peut. V1 или It. Ant. 269.1: Aemate. PAŠALIĆ 1960, 28; WILKES 1969, 274. 123 перегрине заједнице Мезеја, премда су и другачија тумачења могућа, будући да је у питању ободна област.631 Припадници ове civitas епиграфски су забележени само ван своје матичне територије, углавном на војничким натписима (бр. 49, 51, 52, 53, 54) који сведоче о регрутацији из овог племена. На основу расположивих извора зна се да су служили у јединицама I Belgarum, VI и VII Delmatarum, и у Равенској флоти. Лична имена која су забележена у натписима: Carvus, Bastarnus, Daetor, Dassius, Dazas, Liccaius, Plator, Scenus, Venetus, јављају се у ономастици Делмата, а карактеристична су и за панонску антропонимију. Према Алфелдијевом мишљењу муниципиј Bistuе Nova који се обично убицира у место Витез код Травника632 настао је у доба Флавијеваца, док се перегрина civitas Мезеја помиње још у ΗΗ веку. У питању је један натпис из Љубушког (бр. 49) који бележи војника из племена Мезеја који је служио у кохорти I Belgarum,633 стационираној у Бигестама током II–III века.634 Међутим, датовање оснивања града у фалвијевску епоху није поуздано, а епиграфски споменици припадају времену другога и трећег века.635 Могуће је да је бар део територије Мезеја био обухваћен територијом града. Натписи 47. Терминацијски натпис уклесан у живу стену у месту Ваганац на Јању. CIL III 9864a; ILS 5950; WILKES 1974, 267, бр. 23. L. Arruntius | Cami[ll]us Scri|b[o]nia[n]us le[g(atus)] pro | pr(aetore) C(ai) [C]ae[s]aris Aug(usti) | Germanici iudicem | dedit M(anium) Coelium 631 WILKES 1969, 170 (Према Вилксу ради се о разграничењу између Сардеата и Мезеја); BOJANOVSKI 1988, 115. 632 ALFÖLDY 1965, 156. 633 ALFÖLDY 1965, 178 и нап. 81; уп. BOJANOVSKI 1988, 270. 634 WILKES 1969, 470; R. DODIG, OA 31, 2007 [2008], 144, 148–152. 635 CIL III 8385; 12761. 124 (centurionem) | leg(ionis) VII inter Sapuates | e[t La]matinos(?) ut fines | [reg]eret et terminos po[n(eret)]. Још је Момзен сумњао у читање La]matinos(?) – Ае]matinos(?). Код Равената је забележена станица Aemate. 48. Натпис из самнијског Bovianum Undecimanorum (Bojano,Campobasso). MOMMSEN, CIL III p. 282. CIL IX 2564; RENDIĆ-MIOĈEVIĆ 1962, 329–330, нап. 42; DOMIĆ-KUNIĆ 2006, 146. Уп. BOJANOVSKI 1988, 109. [Imp(eratori) Caes]ari Vespasia[no] | [Aug(usto) pont(ifici)] max(imo) trib(unicia) potes[t(ate) VI] | [co(n)s(uli) VI desig]n(ato) VII imp(eratori) XIIII p(atri) p(atriae) c[ens(ori)] | ex testam[ent(o)] | 5 [...] Marcelli (centurionis) leg(ionis) XI Cl(audiae) [p(iae) f(idelis)] | [pr(aefecti) leg(ionis) eiusd(em) pr]aef(ecti) civitatis Maeze[ior(um)] | [et civitat(is) Daesiti]atium praef(ecti) c(o)hor(tis) III Alp(inorum) [et] | [civitatis Melco]manorum duumvir(i) i(ure) d(icundo) quinqu[enn(alis)] | [patr]oni coloniae. 49. Натпис пронађен у месту Капључ, у близини Салоне. CIL III 6383; CLE 1147; PATSCH 1900, 59. L. Trebius L(uci) f(ilius) | Exoratus ann(orum) XII | L. Trebius Veter pat(er) | Pieris hunc titulum | posuit matercula | nato erepto a fa|to finibus Maezeis | nunc siqu(i)d manes | sapiunt in mollibus um|bris conprecor ut ma|tris sit tibi gratus honos | Coelia Pieris filio | et vi{i}ro posuit. За гентилициј Trebius у Далмацији в. ALFÖLDY 1969, 128. 50. Натпис из околине Љубушког (Bigeste) Хардомиље, Смоковице. PATSCH, WMBH 12, 1912, 133–136, бр. 2, сл. 61 (AE 1913, 138; ILJug 1927). [Das]sius Bastarni | [f(ilius) do]mo Maezaeus | [mile]s coh(ortis) I Belgarum 7(centuria) | [Rest]ituti sig(nifer) annor(um) | [---] stip(endiorum) XV t(estamento) f(ieri) i(ussit) cura|[vit] Valerius Maxi|[min]us heres. 125 Датује се у II век (можда друга половина II века). За име Bastarnus в. ALFÖLDY 1969, 163 (бележи само овај натпис). 51. Надгробна стела од, 254 х 77 х 22 цм, унутар натписног поља, испод текста, гирланда; изнад натписног поља тимпанон са розетом и палмете. Wiesbaden (Aquae Mattiacae) у Горњој Германији. CIL XIII 7581; ILS 2561. Dassius Da|etoris fil(ius) | Maeseius | mil(es) coh(ortis) VI | Delmatarum | an(norum) XXXV sti(pendiorum) | XVI h(ic) s(itus) e(st). Датум: I век. 52. Натпис из Цезареје у Мауретанији. CIL VIII 9377; ILS 2576; PATSCH 1900, 24, 2. Dazas Sceni f(ilius) Ma[eze]|ius eques coh(ortis) VI Delma|tarum turma Licconis | annorum XXVII stipendiorum X. 53. Надгробни натпис из Цезареје у Мауретанији. CIL VIII 9384; ILS 2577; PATSCH 1900, 24, 3. Liccaius Carvi f(ilius) natione Ma|ezeius eques coh(ortis) VII Delma|tarum vixit annis XXX. Име Carvus се јавља код Делмата (Ливно) и Наренсија, ALFÖLDY 1969, 172; уп. Carvanius (CIL III 8308). 54. Војничка диплома из Салоне од 5. aприла 71. године, додељена војнику Равенске флоте: Platori Veneti f(ilio) centurioni Maezeio. CIL XVI 14. Imp(erator) Caesar Vespasianus Aug(ustus) pont(ifex) | max(imus) tr(ibunicia) pot(estate) II imp(erator) VI p(ater) p(atriae) co(n)s(ul) III desig(natus) | IIII veteranis 126 qui militaverunt in | classe Ravennate sub Sex(to) Lucilio Basso | qui sena et vicena stipendia aut plura | meruerunt et sunt deducti in Panno|niam quorum nomina subscripta | sunt ipsis liberis posterisque eorum | civitatem dedit et conubium cum || uxoribus quas tunc habuissent cum | est civitas i(i)s data aut si qui caelibes | essent cum iis quas postea duxissen | dumtaxat singuli{s} singulas Non(is) April(ibus) | Caesare Aug(usti) f(ilio) Domitiano Cn(aeo) Pedio Casco co(n)s(ulibus) | Platori Veneti f(ilio) centurioni Maezeio | descriptum et recognitum ex tabula | aenea quae fixa est Romae in Capitolio ad | aram gentis Iuliae de foras podio sinisteriore | tab(ula) I pag(ina) II loc(o) XXXXIIII || Imp(erator) Caesar Vespasianus Aug(ustus) pont(ifex) | max(imus) tr(ibunicia) pot(estate) II imp(erator) VI p(ater) p(atriae) co(n)s(ul) III desig(natus) | IIII veterani(s) qui militaverunt in | classe Ravennate sub Sex(to) Lucilio | Basso qui sena et vicena stipendia | aut plura meruerunt et sunt de|ducti in Pannoniam quorum no|mina subscripta sunt ipsis libe|ris posterisque eorum civitatem | dedit et conubium cum uxoribus | quas tunc habuissent cum | est civi|tas iis data aut si qui caelibes essent | cum iis quas postea duxissent dum|taxat singuli{s} singulas Non(is) April(ibus) | Caesare Aug(usti) f(ilio) Domitiano Cn(aeo) Pedio Casco co(n)s(ulibus) | Platori Veneti f(ilio) centurioni | Maezeio | descriptum et recognitum ex tabula | aenea quae fixa est Romae in | Capitolio ad aram gentis Iuliae de | foras podio sinisteriore tab(ula) I | pag(ina) II loc(o) XXXXIIII || T(iti) Iuli Rufi Salonit(ani) eq(uitis) R(omanis) | P(ubli) Vibi Maximi Epitaur(i) eq(uitis) R(omani) | T(iti) Fani Celeris Iadestin(i) dec(urionis) | C(ai) Marci Proculi Iadestin(i) dec(urionis) | P(ubli) Caetenni Clementis Salon(itani) | P(ubli) Luri Moderati Risinitan(i) | Q(uinti) Poblici Crescentis Iadest(ini). Датум дипломе је 5. април 71. године, као и на дипломи бр. 168. bellum Vitellii на Веспазијановој страни. бр. 65, 95, 96, 168, уп. Tac. Hist. II 12. Сведоци конституције су из римских колонија Далмације (Јадер, Салона, Епидаур, Ризиниј): DUŠANIĆ 1986, 233–234, и нап. 205. 3.1.2.5. Civitas Sardeatium Најранији помен племена Сардеата у изворима односи се на време Принципата.636 Формирање ове civitas пада најраније у време Панонског рата, а најкасније у период након Далматско-панонског устанка. Према Плинијевом 636 Plin. NH III 142; Ptol. II 16. 5; уп. ALFÖLDY 1965, 53. 127 списку перегрина civitas Сардеата (или Сардијата)637 припадала је Салонитанском конвенту са 52 декуријe (Sardeates LII). Била је то civitas средње величине. Име заједнице је, могуће, изведено од имена места *Sardos,638 као на пример: Docleas, Docleatae од Doclea.639 Сардеати су живели у планинским областима западне Босне. Њихова заједница се налазила између Делмата на југу и Мезеја на северу. Обично се смештају у подручје путне станице Sarnade,640 која се убицира се у место Доње Пецке,641 односно у подручје око Шипова, између Пливе и извора Врбаса на истоку до извора Сане на западу.642 Бојановски је помишљао да се центар перегрине заједнице Сардеата могао налазити у селу Бастаси, у долини реке Унац, код Дрвара.643 Та се област обично приписује територији заједнице Дициона. Птолемејев податак о овој заједници, будући врло непрецизан, не може помоћи да се ближе одреди њен тачан положај.644 Епиграфски подаци којима располажемо, такође, не доприносе прецизнијој убикацији. Наиме, име заједнице забележено само у натписима ван њихове матичне територије, док је епиграфска грађа матичног подручја врло оскудна.645 Сва епиграфска сведочанствa о перегриној заједници Сардеата потичу из дачке рудничке регије 637 Наративни и епиграфски извори показују варирање у деклинацији у имену Сардеата: Sardeates (Plin.), Sardiates, односно: Sardiatae (Ptol. II 16. 5: ΢αξδηῶαη), као у завршном вокалу основе i и e. Епиграфски је име забележено у облику Sardiat-. 638 Steph. Byz. Ethn. 556, 18: ΢άξδνο…πόιηο Ἰιιπξίαο νἱ πνιῖηαη ΢αξδελνί. Уп. PISO 2004, 294. 639 KRAHE 1925, 34; MAYER 1957, 203, 127. 640 It. Ant. 269. 3. MAYER 1957, 293; ALFÖLDY 1962b, 8; ALFÖLDY 1965, 53; WILKES 1969, 170; WILKES 1992, 216: ―around Jajce‖; WILKES 1996, 577. 641 RADIMSKY, GZMS 1895, 432; у вези са локалитетом у месту Доња Пецка, Пашалић (PAŠALIĆ 1960, 21) помиње трагове римског водовода и канализације. На локалитету Селиште откривене су рушевине римске зграде, опеке и натписи (необјављени?). BOJANOVSKI 1974, 77. Римска насеља су евидентирана и у селима Медна, Царевац, Сриједа, Слатина, Врбљани, Рибик, Велечево: BOJANOVSKI 1974, 85–86, нап. 205. 642 Сана извире у околини Доње Пецке. 643 BOJANOVSKI 1988, 252–253. Првобитно је и овај аутор заузимао став да је долина Унца припадала Диционима. 644 Ptol. II 16. 5: Μειθνκέληνη θαὶ Οὐαξδαῖνη ὑπὸ δὲ ηνύηνπο Ναξήλζηνη θαὶ ΢αξδηῶηαη, θαὶ ἔηη ὑπὸ ηνύηνπο ΢ηθνπιῶηαη θαὶ Γνθιεᾶηαη... 645 CIL III 13983; CIL III 13984 (Пецка). 128 Alburnus Maior, где је домаће становништво ове civitas било пресељено за рад у рудницима злата заједно са популацијом других заједница Далмације, међу којима је био највећи број Делмата.646 Натписи бележе да су и Сардеати, попут неких других перегриних заједница чија је популација транспортована у дачке руднике, имали свој етнички колегиј у Албурнусу (бр. 59, 60, 61647), као што су и Делмате из Баридуума имале свој колегиј (бр. 21). Такви клубови, чије је чланове окупљало заједничко порекло, добро су посведочени у рудничким областима ове провинције.648 Collegia овог типа имала су значајну улогу у националног идентитета и очувању предачког култа,649 одржавању веза са домовином; затим, вероватно и у практичним потребама каква је, на пример, сепулкрална помоћ и слично.650 Удруживање у колегиј, према племенској припадности могло је, пак, имати и неки званични организациони карактер. Присуство домаћих делматаских principes у Дакији би могло говорити за такву могућност.651 До сада је познато шест епиграфских споменика који бележе име заједнице и лична имена Сардеата. Судећи према тим споменицима Сардеати су припадали далматско-панонском именском подручју:652 Посведочена су следећа имена: Bisius, Dasas, Dasantis, Di(t?)us, Lonius, Scenobarbus, Mes(ius/-or), Plator, 646 Уп. § 3.1.2.1. 647 Можда колегију Сардеата припада и неколико натписа из Албурнуса, у којима се спомињу колегији, судећи по контексту у којем су нађени: (1) IDR III 3, 403; AE 1960, 235: Silvano | aram p|osuit Va|rro Scen(i?) | cot(!) prom(iserat?) | collegi(o?) Aeli(us) Be[---]. (2) CIL ΗΗΗ 7827; IDR III/3, 402; I. PISO, AMN 39/40, 2002/03, 208, бр. 11; AE 2003; 1511; ILD 358: Silvan(o) | Pla(---) Bao|tius et | col(l)egi(um) | d(onum) d(ederunt). (3) CIL III 7822; IDR III/3, 385: Dianae | sac(rum) | Celsen(i)us | Adiutor | mag(ister) coll(egii) | d(onum) d(edit). Датују се у другу половину II до друге половине III века. 648 За примере уп. Д. ГРБИЋ, Старинар LVII, 2007, 224. 649 О култовима рудара в. DUŠANIĆ, Pallas 50, 1999, 129–139. 650 NOESKE 1977, 315дд.; WOLLMANN 1985–1989, 107–118; DUŠANIĆ 2004a, 5–32. 651 LOMA 2002 157–158. Уп. IDR I 36 = Tab. cer. D VI: a.139: Aper … и Maximus Veneti, princeps. 652 KATIĈIĆ 1976, 180‒181. Уп. PISO 2004, 294. 129 Platius. Њима се највероватније могу придружити имена: Tizius Gelsi653 и Surio Sumeletis. 654 Алфелди је насеље у Шипову сматрао муниципијем који је настао од племенске заједнице Сардеата, погрешно га идентификујући са Сплонумом.655 Бојановски је изнео претпоставку да би име града могло бити Балоје (Baloie) према станици забележеној у Табули и код Равената,656 коју је убицирао у Шипово на место Громиле.657 Да је на том месту постојао муниципиј говори један фрагментарни натпис који бележи ordo decurionum.658 Често се један натпис који помиње декурионе, а не и дуумвире или друге муниципалне магистрате или, најзад, име града, не може узети за поуздан доказ о муниципалном статусу места.659 Додуше, трагови римске архитектуре660 као и римског логора,661 указују да се ради о значајнијем насељу које је лежало на комуникацијски важном месту,662 у близини рудника.663 Сматра се да је 653 AE 2003, 1509; ARDEVAN 2003, 231–232. 654 (а) AE 2003, 1509; ARDEVAN 2003, 231–232 и (б) AE 1990, 845. 655 ALFÖLDY 1962, 3; ALFÖLDY 1965, 158, 164, нап. 86. ―ein einheimisches Munizipium―. 656 Tab. Peut. V 4; Rav. 217, 19. 657 BOJANOVSKI 1974a, 347–373; BOJANOVSKI 1988, 287–292. Ранији су аутори убицирали ову станицу у разна места у долини Врбаса: TOMASCHEK: Мркоњић Град или Мајдан; RADIMSKY 1893, 340– 341: Мајдан; TRUHELKA, GZM IV, 1892, 347: у место Билајац (Мали Билај); MILLER 1916: јужно од планине Подрашнице (CIL III 14976), станица је тражена и на другим местима: Доњи Унац, Драговић, Липник, Јајце, Подлипи, Треново. Уп. PAŠALIĆ 1960, 23, 31 са лит. и прегледом проблема убикације. 658 CIL III 13982: ---]L(?)LV | [mat]ri | [opti]mae et | [pi]entissimae | [v]ivae | [pos]uerunt | [l(ocus)] d(atus) d(ecreto) d(ecurionum). Уп. ALFÖLDY 1965, 164, 86; BOJANOVSKI 1974а, 352–353; црт. 1. Као додатни аргумент --- Au]gusto et [Romae?] sạ[crum --- 659 VITTINGHOFF 1977, 8–9; уп. ALFÖLDY 1963, 86 и нап. 31; RUPPRECHT 1975, 52 и нап. 4. 660 Mаузолеј у Шипову: D. SERGEJEVSKI, GZMS III, 1952, 50; N. CAMBI, Godišnjak CBI XX/18, 1982, 91‒109. 661 PAŠALIĆ 1960, 22. Уп. натпис: BOJANOVSKI, ARadRaspr 7, 1974, 347–349 (AE 1975, 677), друга половина ΗΗ века. 662 Комуникацијска веза између Далмације и Паноније. 663 PAŠALIĆ, GZMS 9, 1954, 55; PAŠALIĆ 1960, 18; ALFÖLDY 1965, 158. Присуство Оријенталаца: SERGEJEVSKI, GZMЅ 38, 1926, 157, сл. 2: [Mi]nerva[e] | sacr(um) ex vo(to) | L. Publicius | Telespho[r]u[s] | v(otum) s(olvit) l(ibens) m(erito). 130 Миниције Фундан, који је био управник провинције Далмације,664 могао бити патрон града.665 Фундану је на томе месту био подигнут почасни натпис, и судећи по најновијем археолошком открићу, бронзана статуа.666 Раније смо поменули да је Бојановски изнео претпоставку да се центар заједнице Сардеата могао налазити западније, у месту Бастаси на Унцу — подручје које се иначе приписује заједници Дициона.667 Наиме, аутор је мишљење да се Сардеати не могу тражити толико источно (око Шипова) засновао на основи тога што се у актима концила Салоне из 533. године наводи да је Sarziaticum припадао јурисдикцији лудрунске бискупије.668 Осим тога, везујући се за овај податак помишљао је да је од сардеатске заједнице настао муниципиј, који је испрва приписао Диционима. Овај аутор, вероватно с правом, везује Sarziaticum за заједницу Сардеата. Међутим, тај облик може подразумевати, осим речи *municipium669 и реч *territorium. На више места на простору Илирика тај термин подразумева наследну форму перегриних заједница, односно територијалну јединицу без градског статуса нарочито у позном периоду.670 Као аналогни пример може се узети случај Аква (Aquae, Прахово) у Горњој Мезији, додуше позни, који је у изворима означен као territorium. 671 Дачки натписи у којима се помиње ова племенску заједницу, односно њене припаднике, који су пресељени у Дакију, заједно са Делматима и Пирустима, указују на то да је civitas Sardiatium постојала средином II века, стога постоји могућност да је остала ван градске јурисдикције. 664 PIR 2 M 612; THOMASSON 1984, 92, 17, 30. 665 R. SYME, RP VII, (прир. A.R. Birley), Oxford 1991, 106–119. 666 SERGEJEVSKI, GZMS 38, 1926, 155–157, сл. 1; ILJug 1627: C(aio) Minicio | L(uci) filio Pap(iria) | Fundano VII|vir(o) epulonum trib(uno) | leg(ionis) VII fulminatae | quaestori tribuno | [pl]ebis praetori leg(ato) | [leg(ionis) XV A]pollinaris | [---]PIAE | [---]UR | [---. За статуу в. PAŠKVALIN, Godišnjak CBI 36, 2007, 181–183,188–189, сл. 2. 667 § 3.1.2.3, стр. 39, 40. И сам Бојановски је био при том мишљењу, од којег је одустао. 668 Ludrensis vero episcopus Magnoticum, Equitinum, Saluiaticum et Sarsiaticum. 669 § 3.1.2.3, стр. 39. 670 M. PILLON, Dialogues d'histoire ancienne 28/1, 2002, 52–54. 671 Уп. § 4.1.2. 131 Натписи 55. Надгробни натпис из Албурнус Мајора, пронађен у секундарној употреби у цркви Св. Николе у месту Абруд. CIL III 1266 (IDR III/3, 418; ARDEVAN 2003, 229, бр. 1; P. FORISEK, HPS 11, 251–252, 9; AE 2004, 1182, спомен). D(is) M(anibus) | Cassiae Pere|grinae integ[r]a[e] | vix(it) an(nos) XXVII f(ecit) Bi|sius Scenob(arbi?) Sard(ias) | coniug(i) b(ene) m(erenti). Гентилно име Cassia јавља се у натпису из Мркоњић Града (CIL III 13238), у близини матичне територије Сардеата. Име Bisius је у вези са Baezo, Bizo в. KATIĈIĆ 1967, 180; ALFÖLDY 1969, 165. Scenobarbus се јавља код Делмата (бр. 23), Дезидијата (бр. 64), Колапијана (бр. 88). Нарона: CIL III 8437; Апулум: IDR III/5, 522; CIL III 7800; припада, такође далматско-панонској групи имена KATIĈIĆ 1967, 180. 56. Вотивни натпис из Албурнус Мајора (Roşia Montană, Dalea, Valea Nanului). I. PISO, AMN 39/40, 2002/03, 206, 8; Alburnus Maior 1, 345, 6; ARDEVAN 2003, 240, бр. 4; AE 2003, 1508; ILD 407. [N]imp(his)(!) | Ael(ius) Mes(---) | Sar(diata?) | v(otum) s(olvit) l(ibens) m(erito). Читање Sar(diata) у реду четвртом реду чини се сигурним, имајући у виду друге потврде са истог локалитета. Дедикант је добио римско грађанско право у време Хадријана, али бележи заједницу из које је потекао (и чијем колегију припада?). Когномен Mes(---)могло би бити од илирског (теофоричног) имена Messus, Messor или Mesius, Mesor RENDIĆ-MIOĈEVIĆ 1989, 465‒466 (Silvanus Messor); ALFÖLDY 1969, 246–7. 57. Вотивна ара, 60,5 x 30,5 x 25,5 цм. пронађена у Албурнус Мајору (Roşia Montană, Dalea). V.V. ZIRRA, al., Alburnus Maior 1, 339–340, бр. 2 (АЕ 2003, 1943). 132 Asclepio | M. Ul(pius) Cle(mens?) | et Ael(ius) Me|s(---) ex vo(to) p(osuerunt). Други дедикант натписа, Ael(ius) Mes(---) највероватније је иста личност са натписа бр. 56. 58. Вотивна ара од пешчара, 74 x 33,5 x 22,5 цм. Пронађена у Албурнус Мајору (Roşia Montană, Dalea). V.V. ZIRRA, al. Alburnus Maior, 337, бр. 1; сл. 14. 1; црт. 5. 1 (ARDEVAN 2003, 229, бр. 3); AE 2003, 1492; ILD 402. Уп. PISO 2003, 286, бр. 136. Fortun(ae) | Aug(ustae) sac(rum) | Plator Sar(diata) | v(otum) s(olvit) l(ibens). Скраћеницу Sar. у другом реду, као и у случају натписа бр. 56, треба разрешити Sar(diata). Мање је привлачна претпоставка коју су изнели први издавачи да је у питању патронимик, сматрајући да је филијација обавезни део перегрине формуле илирских имена, што не може бити прихватљиво тумачење натписа (Интерпретацију одбацују и Р. Ардеван). 59. Вотивна ара од кристалног кречњака, 70 x 35,5 x 26 цм. Alburnus Maior (Roşia Montană). C. CRĂCIUN / A. SION, Alburnus Maior 1, 304–305; сл. 15, 2; сл. 18, 2 (AE 2003, 1491; ILD 401). Ael(ius) Qui|ntus Di(i) | Genio co|[l](l)egi(i) Sard|[i]a[t]arum. Име Dius, које прихватају издавачи, можда би се могло читати Di[t(i)]?. Чини се на крају реда би могло недостајати једно слово. 60. Вотивна ара, 66 x 30,5 x 19 цм, пронађена у Албурнус Мајору (Roşia Montană, Drumuş). C. CRĂCIUN / A. SION, Alburnus Maior 1, 2003, 259–298 (ARDEVAN 2003, 230, бр. 6; AE 2003, 1488; ILD 398). 133 I(ovi) O(ptimo) M(aximo) D|asas L[o]|ni col|legi(i) S|ardiate(nsium) | d(onum) d(edit). Друга половина ΗΗ века. Дедикант натписа, Dasas Loni, јавља се и на купопродајном уговору, забележеном на воштаној таблици из Албурнуса (рудник Св. Екатарина): CIL III, стр. 956 = IDR I 51: ... agnovit | Dasantis Loni qui et [---]... Име Dasas је карактеристично за далматско-панонску именску област: KATIĈIĆ 1976, 181. За име Lonius уп. AE 2003, 1505 (Alburnus Maior). 61. Ара од кречњака, 54,5 x 26 x 27 цм. Пронађена из Албурнус Мајора (Roşia Montană, Drumuş). C. CRĂCIUN / A. SION, Alburnus Maior 1, 294, бр. A; сл. 15,1; црт. 18, 1 (ARDEVAN 2003, 230, бр. 5; AE 2003, 1487; ILD 396). Platius | Dasantis | Genio | Sardiate(nsium) | d(o?)n(um?). Натпис је посвећен Genio Sardiate(nsium). У светлости претходна два натписа, подразумева се реч collegii. Име Platius у вези је са карактеристичним далматским именом Plator (ALFÖLDY 1964, 78; ALFÖLDY 1969, 267), јавља се у Далмацији у натпису из Бусија код Гламоча (ILJug 760, Salvium). У Албурнусу је посведочено још два пута: AE 2003, 1482; AE 2003, 1481. Dasant- (Dasas) KATIĈIĆ 1976, 181. 134 3.1.3. Civitates Наронитанског конвента Јуридички конвент са центром у Нарони био је највећи од три судска округа Далмације. Просторно је јурисдикцији Наронитанског конвента припадало врло велико подручје: источно од Неретве на западу и Врбаса672 па до граница провинције на истоку и североистоку.673 У његов састав улазило је тринаест перегриних заједница, које је Плиније набраја абецедним редом: Cerauni (§3.1.3.1); Daversi (§ 3.1.3.2); Desitiates (§ 3.1.3.3); Docleatae (§ 3.1.3.4); Deretini (§3.1.3.5); Deraemistae (§ 3.1.3.6); Dindari (§ 3.1.3.7); Glinditiones (§ 3.1.3.8); Melcumani (§ 3.1.3.9); Naresi (§ 3.1.3.10); Scirtari (§ 3.1.3.11); Siculotae (§ 3.1.3.12); Vardaei (§ 3.1.3.13). 3.1.3.1. Civitas Cerauniorum Међу заједницама Наронитанског конвента у Плинијевом списку помиње се име Кераунија, заједнице која је бројала 24 декурије (Cerauni decuriis XXIIII).674 О тачном положају ове civitas немамо поуздане податке, али се претпоставља да су живели на истоку провинције. Птолемеј смешта Керауне изнад Дерија, али је тумачење његовог текста на овоме месту проблематично и не може помоћи да се ближе одреди положај заједнице Кераунија. Њихов положај се обично утврђује у односу на племе чија је идентификација и убикација спорна. Алфелди је сматрао да је ова перегрина заједница формирана на територији племена Пируста, чија је civitas укинута након Далматско-панонског устанка.675 Према имену, које би указивало на планинске крајеве, заједница се локализује у планине северне Албаније или око горњег тока Таре и Лима.676 Доцнија истраживања показала су да је етничка и политичка слика источног дела провинције Далмације, у периоду о коме наши извори говоре, изгледала нешто 672 Односно границе између Мезеја и Дезидијата. 673 За источну границу провинције Далмације најскорије: ЛОМА 2010, 131–136 са лит. 674 Plin. NH III 143. 675 Детаљније о томе: § 3.1.3.12. 676 ZIPPEL 1977, 197; ALFÖLDY 1965, 57. 135 другачије него како је Алфелди поставио.677 Стога вероватно и Керауније, као и Скиртаре и Сикулоте треба тражити на другом месту, односно, југоисточније у односу на убикацију какву су ранији аутори предлагали,678 премда досад нема довољно података који би могли говорити о тачнијој убикацији ове civitas. 3.1.3.2. Civitas Daversorum Илирско племе Даорса или Даверса, помиње се у раним изворима, код Хекатеја, који их сматра трачким племеном.679 Страбон их смешта око Неретве: ὁ Νάξσλ πνηακὸο θαὶ νἱ πεξὶ αὐηὸλ Γαόξηδνη θαὶ Ἀξδηαῖνη θαὶ Πιεξαῖνη.680 Предримски центар племена Даверса налазио се у месту Ошанићи, где је откривена хеленистичка акропола.681 Даверси су, као и други илирски градови, ковали новац по узору на грчки. Досад је пронађено девет новчића са легендом Γανξζεῶλ682 са реверсном представом брода. То се обично узима као знак да су живели у доњем, пловном току Неретве,683 и да су имали излаз на море.684 Осим натписа на новцу, недавно су објављени су и графити на керамичким посудама ΓΑΟΡ΢ΟΗ.685 677 § 3.1.3.11 и § 3.1.3.12. 678 LOMA 2002, 155. 679 Hecat. frg. 175 (FGrH 93–97); уп. PATSCH, JÖAI 10, 1907, 169; 1922, 40–44; ALFÖLDY 1965, 47. 680 Strab. VII 5.5. 681 Κ. HÖRMANN / V. RADIMSKI, GZMS IV, 1879, 40–49; Đ. BASLER, Naše starine III, 1954, 79–94; Z. MARIĆ, GZMS XXVII/XXVIII, 1976, 173–235; Z. MARIĆ, Godišnjak CBI X/8, 1973, 109–124; Β. MARIJANOVIĆ, Godišnjak CBI XXXI / 29, 2000, 37–52. 682 Đ. BASLER, GZMS XXVI, 1971, 333; Z. MARIĆ, GZMS XXVII–XXVIII, 1973, 237–258; Z. MARIĆ, Godišnjak CBI, XIII/11, 1976, 253; I. MAROVIĆ, Godišnjak CBI XIII/11, 1976, 229; M. KOZLIĈIĆ, GZMS 35/36, 1980–81, 172–175, 1–5; BOJANOVSKI 1988, 88, нап. 2; WILKES 1992, 175, 177. Досад је пронађено девет новчића са легендом Γανξζεῶλ. Од укупно 60-так примерака нађених у Ошанићима, у највећем броју пронађен је новац краља Балаја. RENDIĆ-MIOĈEVIĆ 1964, 83. 683 WILKES 1969, 164. 684 PATSCH 1922, 41. 685 Z. MARIĆ / M. FORIĆ, Godišnjak CBI XXXIV/32, 2005, 181–197; Z. MARIĆ, Godišnjak CBI XXXV/33, 2006, 125–145. 136 Пре Трећег илирског рата, били су под влашћу Ардиеја. Ливије бележи да су 167. пре Хр. стекли immunitatem према Аницијевој формули, као награду што су напустили Генција. Наиме, Даверси су одбили да пруже помоћ Генцијевом брату Караванцију, и пришли су Римљанима.686 Због притиска Делмата Даверси и Иса су се обратили за помоћ Риму, који 156. ступа у рат са Делматима.687 Према формули, сачуваној код Плинија, Даверси су у доба Принципата организовани у врло малу перегрину заједницу коју је чинило свега 17 декурија (Daversi XVII). Према броју декурија заједница Даверса је била једна од најмањих у Далмацији; после њих су само Деретини са XIV декурија. Птолемеј их смешта у суседство Мелкумана и Вардеја.688 Обично се сматра да се територија перегрине civitas Даверса простирала од Стоца на Брегави где се, како је претпостављено, налазио центар перегрине заједнице.689 Простирали су се на југ ка Љубињу и Доњој Требимљи,690 где су се граничили са заједницом Деремиста. О суседским везама Даверса и Деремиста сведочи и једна војничка диплома пронађена у Салони (бр. 62). Бојановски им приписује подручје oд Мостара на северу (Бијело Поље, Бишће Поље) до Поповог поља на југу. Међутим, имајући у виду Плинијеве податке о броју декурија, чини се да је то преширок простор за овако малу заједницу. Наиме, територија заједнице је сасвим извесно била знатно мања у односу на простор који је племе заузимало у предримско доба, или чак у периоду пре августовске реорганизације. Видимо да су крупне административне промене погодиле и друга племена јужноилирског подручја. Вилкс сматра да су територије Даверса као и Плереја, Ардијеја и Наренсија биле укључене у територију Нароне према једном натпису из Стоца на којем се 686 Liv. XLV 26: Daorsis quoque immunitatem dare, quod relicto Carauantio cum armis ad Romanos transissent. Уп. Pol. XXXII 18.2. WILKES 1992, 173–174. 687 § 3.1.2.1, стр. 20. Pol. XXXII 9, 4–5. О односима Даорса и Делмата Pol. XXXII 18. 2, 4–5. App. Ill. 2. Γανξζώ. 688 Ptol. II 16.5: Γανύξζηνη. 689 ALFÖLDY 1965, 47. 690 BOJANOVSKI 1988, 96–97. 137 помиње T. Flavius Blodi f. Plassus, aed(ilis), IIII vir iure dicundo Naronae.691 Натпис међутим не говори ништа о Даверсима, већ о томе да је домаће становништво учествовало у управи Нароне. Затим, указује на то да је област око Брегаве управно вероватно припадала Нарони. Извесно је, међутим, да су Даорси били организовани као civitas peregrina. Peципијент једне од укупно три војничке дипломе издате за Далмацију је пореклом из племена Даверса: Venetus Diti Daversus, pedes cohort(is) III Alpinorum (бр. 62). Диплома из Салоне сведочи да је ова перегрина заједница постојала 93. године, а вероватно и у II веку. Civitas је забележена и на надгробном натпису једног војника кохорте IIII Delmatarum, пореклом из ове заједнице (бр. 63), који је служио и умро у Горњој Германији. Натписи који потичу са територије заједнице бележе домаћа лична имена која су карактеристична за јужноилирско подручје: Epicadus, Gentius,692 Pinnes, Munnius, 693 Glavus, 694 Plassus, Zanatis, Annaeus, Bato. Присуство Италика епиграфски је забележено око Стоца, што је очекивано с обзиром на близину Нароне.695 Перегрина заједница је трајала вероватно до оснивања муниципија Дилунтума, који је највероватније настао на територији Даверса. Датум 691 Надгробни споменик од белог мермера, 111 х 143 х 180 цм, натписно поље у раму, украшеним лишћем. Пронађен 1939. године на обали Брегаве код Столца. SERGEJEVSKI, GZMS 3, 1948, 167; RENDIĆ-MIOĈEVIĆ, VAHD 52, 1950, 47; ILJug 117: T(ito) Flavio Blodi f(ilio) | Plasso patri | pientissimo an(norum) L | et Flaviae Tattae matri | an(norum) XXXX bene meritae | et T(ito) Flavio Epicado fratri | an(norum) XII et T(ito) Flavio Laedioni | [---] aed(ili) IIIIvir(o) i(ure) d(icundo) Naronae | [---] Laedio f(ilius) vivos(!) sibi et s(uis) f(ecit). WILKES 1969, 249 са напоменом 5, 251. 692 CIL III 8437. 693 CIL III 8437. За име в. KATIĈIĆ 1962, 108; ALFÖLDY 1965, 249. 694 ILJug 111 (Сјекосе). Име Glavius, Glavus се јавља код Доклеата, у натпису бр. 69: Temeiae Glavi f(iliae) и на војничкој дипломи бр. 126: Glavio Navati f. Sirm. MAYЕR 1957, 151; FALILEYEV 2007, 54; келтско, ALFÖLDY 1969, 212. 695 V. ATANACKOVIĆ-SALĈIĆ, Tribunia 5, 1979, 13–17, сл. 2, таб. VII (BOJANOVSKI 1988, 102; ŠKEGRO 1997, 90, бр. 29): D(is) M(anibus) s(acrum) | Caesidio | Quadratiano | patri pientis|simo qui vixit | annos LXXX | Tertianus et | Quadratianus | filii fecer(u)nt. 138 настанка града везује се за другу половину другога века, под Хадријаном или Марком.696 Топоним је забележен на путу Нарона–Скодра у It. Ant. 338, 5: Dallunto и у Tab. Peut. V 5: Dilunto, на растојању од 25 миља од Нароне. Алфелди и Вилкс697 средиште Дилунтума смештају у Доњу Требимљу, на основу места наласка натписа који помиње Аплија Пласа, декуриона муниципија Дилунтума.698 С обзиром на такву убикацију Алфелди сматра да је Дилунтум настао од перегрине заједнице Дерамиста.699 Нови епиграфски подаци, међутим, показују да су Дерамисте административно постојали као перегрина заједница 152. године, претпоставимо и након тога. У томе случају, уколико би се прихватило Алфелдијев став да је муниципиј Дилунтум настао на темељу ове заједнице. Датум његовог оснивања би морао падати у време Марка Аурелија. Бојановски, насупрот Алфелдијевом мишљењу, сматра да је град настао на темељу заједнице Даорса, и предлаже да се градски центар Дилунтума убицира на месту Стоца (центра перегрине заједнице Даверса), где су пронађени значајни римски остаци.700 Као аргумент за такву убикацију Дилунтума Бојановски узима и један фрагментарни натпис из Стоца на коме се, изгледа, помиње ordo decurionum.701 У свакоме случају постојање перегриних заједница на простору југоисточне Херцеговине протеже се дубоко у ΗΗ век. То говори да је процес романизације на овом простору текао успорено. 696 ALFÖLDY 1965, 144. 697 WILKЕS 1969, 259. 698 Надгробни натпис из Доње Требимље. Натпис се датује у другу половину II века. SERGEJEVSKI, GZM 47, 1935, 17–18; сл. 4, 1; AE 1939, 300; BOJANOVSKI 1977, 82, бр. 7; ILJug 1740; AE 1980, 677. D(is) M(anibus) s(acrum) | P(ublio) Aplio Pla[s]|so patri pientis|simo dec(urioni) m(unicipii) Dil(unti) | et A[nniae fil(iae)] infelicissi|ma(e) def(unctae) an(norum) VIIII(?) | P. Aplius Anni|us v(ivus) sibi et | suis fecit 699 ALFÖLDY 1965, 144. 700 BOJANOVSKI 1988, 88–102. 701 CIL III 13874; уп. BOJANOVSKI 1988, 100: ---] | [---]A(?)I(?)R(?)I(?) R(?)[---] | [---]MC OB[---]| [---]dicati[---] | [---]M[---] | 5 [---]COS[---] | [---]VN[---]| [---] d(---) d(---) | [---?. Предложено читање реда 7: l(oco) d(ato) d(ecreto) d(ecurionum). 139 Натписи 62. Војничка диплома од 13. јула 93. године. Пронађена у Салони. CIL XVI 38 (p. 215) = CIL III p. 859 (p. 1966) = CIL XII 74. Imp(erator) Caesar divi Vespasiani f(ilius) Domitia|nus Augustus Germanicus pontifex maxi|mus tribunic(ia) potestat(e) XII imp(erator) XXII | censor perpetuus co(n)s(ul) XVI pater patriae | peditibus et equitibus qui militant in coho(r)|te III Alpinorum et in VIII Voluntariorum | civium Romanorum qui peregrinae condicio|nis probati erant et sunt in Delmatia sub Q(uinto) Pom|ponio Rufo qui quina et vicena stipendia | aut plura meruerunt item dimisso ho|nesta missione emeritis stipendiis | quorum nomina subscripta sunt ipsis | liberis posterisque eorum civitatem || dedit et conubium cum uxoribus | quas tunc habuissent cum est civi|tas iis data aut si qui caelibes essent cum | iis quas postea duxissent dumtaxat | singuli singulas a(nte) d(iem) III Idus Iulias | M(arco) Lollio Paullino Valerio Asiatico Saturnino | C(aio) Antio Iulio Quadrato co(n)s(ulibus) | cohort(is) III Alpinorum cui prae(e)st | C. Vibius Maximus | pediti | Veneto Diti f(ilio) Davers(o) | et Madenae Plarentis filiae uxori eius Deramist(ae) | et Gaio f(ilio) eius | descriptum et recognitum ex tabula | aenea quae fixa est Romae || Imp(erator) Caesar divi Vespasiani f(ilius) Domitia|nus Augustus Germanicus pontifex ma|ximus tribunic(ia) potestat(e) XII imp(erator) XXII co(n)s(ul) XVI | censor perpetuus pater patriae | peditibus et equitibus qui militant in co|horte III Alpinorum et in VIII Volun|tariorum civium Romanorum qui | peregrinae condicionis probati erant | et sunt in Delmatia sub Q(uinto) Pomponio | Rufo qui quina et vicena stipendia | aut plura meruerunt item dimisso | honesta missione emeritis stipen|diis quorum nomina subscripta | sunt ipsis liberis posterisque eorum | civitatem dedit et conubium cum | uxoribus quas tunc habuissent | cum est civitas iis data aut si qui caeli|bes essent cum iis quas postea duxis|sent dumtaxat singuli singulas | a(nte) d(iem) III Idus Iulias | M(arco) Lollio Paul(l)ino Valerio Asiatico Saturnino | C(aio) Antio Iulio Quadrato co(n)s(ulibus) | cohort(is) III Alpinorum cui prae(e)st | C. Vibius Maximus | pediti | Veneto Diti f(ilio) Davers(o) | et Madenae Plarentis filiae uxori eius Deramist(ae) | et Gaio f(ilio) eius | descriptum et recognitum ex tabula | aenea quae fixa est Romae in muro | post templum divi Aug(usti) ad Minervam || A(uli) Volumni Expectati | Q(uinti) Orfi Cupiti | Cn(aei) Egnati Vitalis | Sex(ti) Manli Cinnami | L(uci) Pulli Sperati | P(ubli) Atini Amermni | L(uci) Pulli Verecundi. 140 Имена Venetus, Ditus. Име жене реципијента Madena, јавља се у Равени, у натпису морнара из Далмације (CIL XI 68); ALFÖLDY 1969, 235. Посведочено је у Панонији, код Азала: Madena Lasci f.,702 Matena (бр. 114). Уп. келтско образовање: Mad-ussa (ib.), у Подрињу (Вишеград); ALFÖLDY 1969, 235: Madus. 63. Надробни натпис Bingium, Bingerbrück. CIL XIII 7507. Annaius Pravai f(ilius) Daverzus | mil(es) ex coh(orte) IIII Delmatarum | ann(orum) XXXVI stipend(iorum) XV | h(ic) s(itus) e(st) h(eres) p(osuit) Annaius Prvai f. Daverzus mil(es) coh(ortis) IIII Delmatarum. Натпис се датује у другу половину првог века. Према фотографији споменика слово Z у Daverzus урезано је са средњом хоризонталном цртом; може бити да графија означава глас који не постоји у латинском; за различите графије слова Z, додуше, у интервокалском положају уп. нпр. бр. 106, натпис из Комина: CIL III 8302 (Brizidia). Име Annaius карактеристично за јужноилирску област; уп. Име Pravaius јавља се само на овоме месту, у вези је са Prevo (ALFÖLDY 1969, 270, 271). 3.1.3.3. Civitas Desitiatium Време када је племе Дезидијата дошло под римску власт, пре свега је значајно за историју римских освајања у Илирику. Наиме, питање да ли је Октавијан током рата у Илирику освојио цеo простор данашње Босне у великој мери зависи од тога да ли у Апијановом племену Γαίζηνί можемо препознати Дезидијате, проблем који почива на тумачењу једног места код Апијана где се спомињу Dasioi у којима се у савременој литератури покушавају препознати Дезидијати.703 Наиме, у рукописима стоји Γαίζηνί ηε, док је Γαηζηηηᾶηαη 702 RIU 731; MÓCSY 1959, 55, 248. 703 App. Ill. 17. 141 конјектура коју је предложио Швајгхојзер (1785. год.).704 Исти облик доноси и Страбон. Према Вулићевом мишљењу конјектура се може сматрати врло поузданом.705 Као потпору за ово тумачење Вулић доноси (по себи проблематичан) пример племена Πεξζεελάηαη које идентификује са Плинијевим Партинима (Partheni). Овај етник се помиње на два вотивна натписа у источној Далмацији (Ужице) из ΗΗ века.706 Међутим, Дезидијати се само помињу код Апијана, и као и већина племена у задинарској Далмацији извесно нису освојена у Октавијановом походу.707 Треба рачунати са Тиберијевим Панонским ратом 12–9. године као са важним догађајима у освајањима панонских племена, у која спадају и она која су касније укључена у Далмацију. Страбон Дезидијате убраја у панонска племена, према етничкој припадности.708 Сматра се да је етник *Daisitiātes, изведен суфиксом -at- из панонске реч за зид, *daesā < daizā, која је и у основи имена панонских Андизета.709 Civitas peregrina, која је организована од племена Дезидијата свакако је морала постојати у времену након Тиберијевог Панонског рата, када им је био наметнут порез и обавезна регрутација, будући да су имали проминентну улогу у Далматско-панонском устанку 6–9. године, који је био реакција на тешке намете, и да су управо Дезидијати дали једног од вођа побуне — Батона Дезидијатског.710 Није познато да ли је након слома устанка неки део земље одузет заједници, али се мора рачунати с тим да су успостављене чврсте мере пацификације. Из Плинијевог списка сазнајемо да је у периоду након реорганизације, односно по Долабелиној формули, civitas Дезидијата имала 103 декурије (Desitiates CIII). Према броју декурија Дезидијати су имали највећу перегрину заједницу Наронитанског конвента. Перегрина заједница заузимала је пространу територију уз обале реке Босне и можда до Врбаса, све до границе провинције 704 SCHWEIGHÄUSER 1785; VULIĆ 1934, 166. Према Вулићевом мишљењу, није немогуће да су Дезидијати били споменути на крају поглавља 28. где је лакуна. 705 Уп. § 3.2.1.4. 706 CIL III 8353 и CIL III 14613. 707 SYME 1933, 71. 708 Strab. VII 5.3. 709 ANREITER 2001, 61–62: „Bevohner eines Gebietes mit vielen Wällen / Mauern.‖ 710 Vell. Pat. II 115. 4; Cass. Dio LV 29. 2; 32; 34; LVI 16; Suet. Tib. 20. 142 која је ишла линијом северно од Добоја и простезала се на југ до подручја око горње Неретве и планине Бјелашнице, где су се додиривали са Наренсима. Источно од Дезидијата, на Дрини, налазила се civitas Диндара.711 Није сасвим јасно где су се граничили са Мезејима, али чини се да би та граница могла бити обала Босне. Простор око Лашве већ могао припадати мезејској civitas,712 односно доцније Бистуама. Страбон713 их помиње међу панонским племенима Γαηζηηηᾶηαη, ὧλ Βάησλ ἡγεκώλ. Значајно сведочанство о територији и границама и уређењу перегрине заједнице Дезидијата пружа милијацијски натпис из Салоне из 19–20. године (бр. 44, § 3.1.2.3), који бележи изградњу пута од Салоне ad Hedum castel(lum) Daesitiatium. Из натписа дознајемо да је име једног од кастела у оквиру перегрине заједнице носио назив Hedum, чиме је даље осветљена и унутрашња организација заједнице, која је у своме саставу имала castella. Вероватно је да је Hedum castellum био центар дезидијатске civitatis.714 Центар заједнице обично се убицира у Брезу код Сарајева,715 где је откривен натпис у којем се помиње princeps Desitiatium (бр. 64). Осим тога, ту су нађени трагови значајнијег епихорског насеља.716 Захваљујући епиграфским споменицима сразмерно смо добро обавештени о управним фазама ове заједнице. Током Η века, Дезидијати су били под управом војног префекта, о чему сведочи натпис из Самнијског Бовијанум Ветуса (бр. 48), са којим смо се сусрели говорећи о заједници Мезеја.717 Споменик бележи истовремену команду префекта над две перегрине заједнице: [pr]aef(ecti) civitatis Maeze[ior(um)] | [et civitat(is) Daesiti]atium, које су, како се види по Плинијевом списку припадале различитим судбеним конвентима. Затим, управа 711 WILKES 1969, 171: предлаже простор око Јахорине. 712 ALFÖLDY 1965, 53. 713 Strab. VII 5.3. 714 Насеља Дезидијата: ĈOVIĆ, Od Butmira do Ilira, Sarajevo 1976, 187–237; BOJANOVSKI 1988, 145. 715 V. PAŠKVALIN, AP 17, 1975, 57–62; BOJANOVSKI 1988, 145. 716 Дезидијатска некропола у Брези: V. PAŠKVALIN, AP 17, 1975, 57–62; PAŠKVALIN 1996; 2000; 2008. 717 § 3.1.2.4. 143 аутохтоног принцепса перегрине заједнице Дезидијата забележена је на поменутом натпису из Брезе (бр. 64), који се датује у средину ΗΗ века. На основу царских гентилиција посведочених личности закључује се да је перегрина заједница Дезидијата постојала средином другог века, у време Хадријана, вероватно и касније. Споменик, даље, показује да је додељивање грађанских права било појединачно и највероватније ограничено на више друштвене слојеве племенске заједнице. Наиме, принцепс заједнице Дезидијата, T. F(lavius) Valens Varron(is) f(ilius) припада првој генерацији Римских грађана, као и његова жена Aelia Iusta Scenobarbi f., док ћерка носи Трајанов гентилициј. Осим појединачних додела, до грађанског права су Дезидијати долазили и кроз војну службу (бр. 65, 66). Судећи по ономастици, Дезидијати су припадали средњедалматском именском подручју.718 Имена Bato, Liccaius, Teuta,719 Vietis, Proradus, Sceno, Scenus, Scenocalus, Callo, Clarius, Ursus, Dassius 720 [M]usa?. 721 Значајан је натпис из Жупче код Брезе који помиње чланове домородачке породице Дезидијата једног Батона (Bato Liccai f.), у којем је већина ових имена забележена (бр. 67). Дуго се претпостављало да је античко бањско насеље на дезидијатској територији,722 које се убицира на место Илиџе код Сарајева, имало статус града.723 На једном почасном натпису из времена Диоклецијана, пронађеном у Илиџи, помиње r(es) p(ublica) Aq(uarum) S(---),724 из чега се (делимично) видело име града, али не и његов правни статус. Аналогни примери показују да термин res publica, који чешће долази у натписима III века, не означава „псеудомуниципални статус―, како је то Мочи дефинисао,725 већ једноставно означава „град― било то место муниципалног, колонијалног или неког другог 718 KATIĈIĆ 1963, 255–292; KATIĈIĆ 1967, 180‒181. 719 KRAHE 1929, 113; MAYER 1957, 335; ALFÖLDY 1964, 95; ALFÖLDY 1969, 309. 720 ILJug 1588. 721 CIL III 8377 = 12755. 722 Откривени су значајни трагови бање. Уп. и посвете Аполону: CIL III 13858; ILJug 1579. 723 Преглед археолошких истраживања: PAŠALIĆ, GZMS XIV, 1959, 113–136; PAŠALIĆ 1960, 68–69; PAŠKVALIN 2008, 101–179. 724 D. SERGEJEVSKI, NMS 13, 1936, 1, фот.; AE 1937, 248; ILJug 1578. 725 MÓCSY 1959, 27, 36, 136. 144 статуса, пракса за коју не недостаје примера.726 Пач је мислио да је насеље имало статус колоније на основу тога што је натпис CIL III 13858 читао: Charmidis col(oniae servus), уместо col(onus).727 Бојановски је, претпостављајући да се ради о градском насељу,728 датовао његов настанак у време Марка Аурелија, на основу тога што је већина личности са римским грађанским правом носи име T. Aurelius.729 Према овоме аутору град није настао урбанизацијом перегрине агломерације, већ дедукцијом ветерана.730 Новим епиграфским налазом из села Кривоглавци — Вогошћа, у близини Илиџе код Сарајева потврђено је да је насеље имало муниципални статус.731 Натпис бележи имена магистрата римског муниципија Аква, Публија Елија Викторина, декуриона mun(icipi) Aq(arum), и његовог истоименог сина, који је био квестор и IIvir q(uin)q(uennalis) истога града. Запажена је концентрација 726 За панонске градове, в. Доклеја: CIL III 1705: res pub[l(ica)] Docleatium; CIL III 4000: res publica Iasoru(m); Андаутонија: CIL III 4011: r(es) p(ublica) And(autoniensium); CIL III 3968; 10836; AIJ 560: res publ(ica) Siscianor(um). Примери да се на племенску заједницу реферише термином res publica civitatis + етникон (нпр. res publica civitatis Dobunnorum, RIB 2250), нпр. CIL VII 23073; AE 1902, 151, AE 1905, 117 (Африка); AE 1903, 232; AE 2005, 921 (Британија) AE 1933, 113 (Германија), итд. 727 PATSCH, GZMS VI, 1894, 342; PATSCH 1896, 249. CIL III 13858; ILS 4879; ILJug 92. Сличан је случај са натписом из Рогатице (CIL III 2766b = 8369 = 12748; ILJug 1571): col Ris(). Пач је на основу натписа видео у Рогатици непознату колонију. Ради се међутим о колонији Ризиниј: ALFOLDY 1962, 363–364; 1965, 141; ЛОМА 2010, 297 са нап. 51. Подручје око Рогатице је, како је показала С. Лома (ЛОМА 2010, 288, нап. 43), највероватније припадало муниципију Malvense, са центром у Скеланима. 728 Посведочен је један фламен AE 1948, 241 = ILJug 90. 729 CIL III 2766a; CIL III 8375=12749; CIL III 13863. 730 CIL III 8375 = 12749 (Хаџићи). VIII Aug(usta). 731 У питању је надгробни натпис на плочи од мермера, преломљеној на два фрагмента која се уклапају, леви фрагмент: 97 x 30 x 30 цм, десни фрагмент: 70 x 30 x 30. Натпис је изгледа био део архитрава. Споменик је пронађен 2006. године у селу Кривоглавци (Вогошћа), у близини Илиџе код Сарајева. V. PAŠKVALIN 2006, 161–177; АЕ 2006, 1022: --- P. Ael(io) Vict]ọrino dec(urioni) m(unicipii) Aq(uarum) filio infelicissi|[mo vix(it)? ann?]ọs X mens(es) II dies XIIII et Ulp(iae) Gallie|[nae? con(iugi)i]ṇcomparabili P. Aelius Victorinus | [---]q(uaestor?) II vir q(uin)q(uennalis) ed (!) sibi vivs fecit. 145 личности са гентилицијем Ulpius732 и Aelius.733 Сасвим је извесно да су досељеничке породице (Catii,734 Publicii), које су епиграфски забележене на овом месту морале имати главну улогу у формирању и доцније животу града, као и у романизаторском утицају на домаће становништво. Мора се рачунати са везама са приморским градовима.735 Тешко је, међутим рећи да ли је муниципиј обухватио читаву дезидијатску civitas. Будући да се ради о врло великој заједници, вероватно је да је граду припао само део територије који је одузет од заједнице. Натписи 64. Надгробни споменик од кречњака, 119 x 102 x 65 цм, одбијен са доње и десне стране. Споменик је пронађен у секундарној употреби. Бреза код Сарајева. G. ĈREMOŠNIK / D. SERGEJEVSKI, NMS 9, 1930, 8, фот.; СЕРГЕЈЕВСКИ, Споменик 93, 1940, 10, фот.; ILJug 1582; ALFÖLDY 1969, 319. Ulpiae T(iti) f(iliae) | Proculae an(norum) XX | T. F(lavius) Valens Varron(is) | f(ilius) princeps Desitiati(um) | et Aelia Iusta | Scenobar[bi f(ilia)] | [--- Романизовано домаће становништво Varro, Scenobar[bus], бр. 23, 60. 65. Војничка диплома из Херкуланума од 7. (6.) марта 70. године, морнару Nervae Laidi f(ilio) Desidiati. CIL XVI 11; CIL X 1402; ILS 1989. Imp(erator) Vespasianus Caesar August(us) | tribunic(ia) potest(ate) co(n)s(ul) II | veteranis qui militaverunt in leg(ione) II | Adiutrice Pia Fidele qui vicena | stipendia aut plura meruerant | et sunt dimissi honesta missione | quorum nomina subscripta sunt 732 CIL III 8377 = 12755; ILJug 91; AE 1980, 694. 733 AE 1980, 694. 734 ILJug 90. 735 Уп. ЛОМА 2010, 288, нап. 43 и д. 146 ip|sis liberis posterisque eorum civi|tatem dedi et conubium cum uxori|bus quas tunc habuissent cum est | civita[s] iis data aut si qui caelibes | essen[t cu]m iis quas postea duxissent | dumtaxat singuli singulas || a(nte) d(iem) Non(is) Mart(is) | Imp(eratore) Vespasiano Caesare Aug(usto) II | Caesare Aug(usti) f(ilio) Vespasiano co(n)s(ulibus) | t(abula) I pag(ina) V loc(o) XXXXVI | Nervae Laidi f(ilio) Desidiati | descriptum et recognitum ex tabula | aenea quae fixa est Romae in Capi|tolio in podio arae gentis Iuliae || Imp(erator) Vespasianus Caesar August(us) | tribunic(ia) potest(ate) co(n)s(ul) II | veteranis qui militaverunt in leg(ione) | II Adiutrice Pia Fidele qui vicena | stipendia aut plura meruerant | et sunt dimissi honesta missione | quorum nomina subscrip[ta su]nt ip|sis liberis posterisqu[e e]orum | civitatem dedi et conubium cum | uxoribus quas tunc habuissent | cum est civita[s] iis data aut si qui | caelibes essent cum iis quas postea | duxissent dumtaxat singuli | singulas a(nte) d(iem) Non(is) Mart(is) | Imp(eratore) Vespasiano Caesare Aug(usto) II | Caesare Aug(usti) f(ilio) Vespasiano co(n)s(ulibus) | t(abula) I pag(ina) V loc(o) XXXXVI | Nervae Laidi f(ilio) Desidiati | descriptum et recognitum ex tabula | aenea quae fixa est Romae in Capi|tolio in podio arae gentis Iuliae | latere dextro | ante signum Lib(eri) Patris || C(ai) Helvi Lepidi Saloni|tani | Q(uinti) Petroni Musaei Iades|tini | L(uci) Valeri Acuti Salonit(ani) | M(arci) Nassi Phoebi Salonit(ani) | L(uci) Publici Germulli | Q(uinti) Publici Macedonis | Neditani | Q(uinti) Publici Crescentis. За име Nerva: ALFÖLDY 1969, 227; Laidus: ALFÖLDY 1969, 227, уп. име илирског краља ΢θεξδηιαΐδαο (KATIĈIĆ 1964a, 16; KATIĈIĆ 1967, 180) и домаћа гентилна имена у Ридеру: Laedicalius, Laediedietis (ALFÖLDY 1969, 91). За учешће у bellum Vitellii на Веспазијановој страни уп. бр. 54, 95, 96, 168 (vicena stipendia aut plura); MANΝ, Ep. Stud. 9, 1972, 234; DUŠANIĆ 1978, нап. 74. Легија II Adiutrix је састављена од морнара (Таc. Hist. II 100–101; III 12; 40). 66. Натпис из Tilurium-а. CIL III 9739; ILS 2579. C. PATSCH, WMBH 12, 1912, 134, бр. 1. ---]EMANS | [---] Platoris | [Da?]esitias vexill(arius) | [e]quit(um) coh(ortis) I Belgar(um) | turma Valeri | Proculi ann(orum) XLV | stipendior(um) XXIV h(ic) s(itus) e(st) | fieri curavit Iulia Ves(---) | coniunx. 1 Temans 147 67. Натпис из Жупче код Брезе. Н. ВУЛИЋ, Споменик 77, 1934, 40, бр. 16; фот.; ILJug 1591; V. PAšKVALIN, GZMS 47, 1992–1995, 96; таб. 2, 2; ŠKEGRO 1997, 102, бр. 125. Batoni Liccai f(ilio) | Teuta Vietis | Sceno Batonis f(ilius) | maxime natus | [S]cenocalo Batoni[s f(ilio)] | [S]caevae Batonis f(ilio) | Calloni Batonis f(ilio) | [P]rorado Batonis f(ilio) | [S]cenus Batonis f(ilius) | [mi]nime natus ex eis si[bi et] | [s]uis de sua pecunia fieri iu[ssit]. За имена Scaeva, Scenus, Scenocalus в. KATIĈIĆ 1967, 180; Callo уп. име Calus код Доклеата (бр. 68). Proradus в. ALFÖLDY 1969, 276; RENDIĆ-MIOĈEVIĆ 1948, 32. 3.1.3.4. Civitas Docleatium Перегрина заједница Доклеата добила је име према имену центра заједнице, Doclea — Дукља, на ушћу река Мораче и Зете, код данашње Подгорице. Доклеати (Γνθιεᾶηαί) се помињу код Апијана, међу племенима које је Октавијан савладао 33. године.736 Захваљујући Плинијевом списку знамо да је у доба Августа перегрину заједницa Доклеата имала 33 декурије (Docleatae XXXIII).737 Птолемеј их, уз Сикулоте, смешта јужно од Наренсија.738 Претпоставља се да су јој у време Августа припале територије неких племена, које Плиније помиње међу заједницама које су некад постојале на овоме простору.739 То би могле бити Плинијеве civitates Сасеја и Грабеја (Апијанових Kambaioi?).740 736 App. Ill. 16. Уп. § 3.1.3.10. 737 Плиније помиње ово племе на другом месту, хвалећи доклеатски сир: Plin. NH ХI 240. 738 Ptol. II 16.5. 739 Plin. NH III 144; в. § 2.3.2.1. 740 Cinna: It. Ant. 339. 3; Sinna: Tab. Peut; Κίλλα: Ptol. II 16. 7. Коплице између Доклеје и Скодре. ALFÖLDY 1964, 87; ALFÖLDY 1965, 50; WILKES 1969, 156. 148 Територија заједнице може се одредити са приличном сигурношћу, у највећој мери захваљујући епиграфским сведочанствима. Она је обухватала ширу околину Доклеје,741 а на северу се простирала до данашњег Никшића, о чему сведоче два важна епиграфска споменика (бр. 68 и 69). О Доклеатској перегриној civitas и њеном уређењу у доба раног Принципата имамо неколико епиграфских података. На једном натпису из Ријечана код Никшића (бр. 68) забележен је перегрини принцепс Доклеата, Calus Epicadi f(ilius), princeps civitatis Docl(e)atium. Заједница у своме саставу имала castella, којима су, такође, председавали principes, о чему сведочи један натпис, пронађен у истом месту (бр. 69). На том је натпису забележено да је Agirrus Epicadi f., коме је подигнут споменик, био princeps k(astelli) Salthua(е?). Кастел Salthua идентификује се са путном станицом Salluntum, коју бележе итинерари.742 Ради се, бесумње, о кастелу у оквиру перегрине civitas — однос насеља без статуса и политичке заједнице какав се може уочити на многим местима.743 Можемо претпоставити да је у саставу заједнице било више castella, премда за то нема директних података. У вези са унутрашњим уређењем заједнице мора се поменути споменик из места Вуксан Лекић (бр. 70), у непосредној близини Доклеје. Тај натпис бележи gens Latiniana et Epicadiana,744 што се обично узима као сведочанство о патријархалном родовском уређењу код Доклеата. Паралелан случај представља cognatio Nantania (бр. 13) и cognati споменик из заједнице панонских Амантина, у којем се помиње gens Undia и cognati (бр. 125). Патронимик Epicadus745 фигурира на оба досад позната натписа који бележе племенске поглаваре заједнице, а Latiniana је у вези са Latinus, такође посведоченим у Доклеји.746 741 Златица, Вуксан Лекићи. 742 Sallunto: Tab. Peut.; It. Ant. 338. 8; Saluntum: Rav. IV 16. PRASCHNIKER / SCHOBER 1919, 98; TIR K34, 111; IIIc; BAtl 49, 755; B1. 743 Уп. § 3.1.2.1; § 3.1.3.3. 744 ALFÖLDY 1963, 84. 745 ALFÖLDY 1969, 193‒194. 746 CIL III 12691; ALFÖLDY 1969, 227. 149 Већи број епиграфских споменика са овог простора помиње домороце са перегриним именима: Agirrus, Epicadus, Glavius, Plassus, Scerdis, Verzo, Talanius, Temeia. Имена углавном припадају јужноилирском типу,747 осим имена Talanius (бр. 71) које највероватније припада келтској ономастици.748 У време династије Флавијеваца — могуће у време Тита,749 од доклатске перегрине заједнице настао је муниципиј Доклеја. Процес романизације домаћег становништва, или макар његових виших слојева племена, мора се приписати контактима са суседним италским колонијама на обали, Епидауром, Ризинијем,750 Акрувијем.751 а његови почеци могу се везати за рани период Принципата — процес који је крајем првога века произвео услове за настанак римског града. Доклеја ће након опадања приморских градова у II веку, по значају и просперитету премашити старе градове какви су Епидаури Скодра.752 Велики број личности муниципија Доклеје носи гентилно име Flavius и често домаћа имена као когномен. Били су уписани у трибу Quirina.753 Забележене су домаће породице Epidii754 и Plaetorii.755 Осим романизованих домородаца, у Доклеји је, како смо споменули, посведочено присуство италских породица (Baebii, Petronii, Claudii), који су ту највероватније дошли из суседних приморских градова. Управо захваљујући присуству Италика стекли су се услови за настанак града на тлу перегрине заједнце, која је престала да постоји. Њена територија и становништво припали су муниципију. 747 Из Доклеје потиче посвета илирској Дијани: Diana Candavie(n)sis. PRASCHNIKER / SCHOBER 1919, 2–3, бр. 3; ILJug 1820; AE 1978, 735. Candavia: Plin. NH III 145. 748 Осим тога, у Доклеји су пронађене две посвете келтској богињи Епони: CIL III 12679 (= ILS 4837) и ILJug 1825. 749 CIL III 12695. ALFÖLDY 1965, 144; WILKES 1969, 260. 750 AE 1976, 525. 751 CIL III 13829. 752 Центар царског култа у Доклеји: CIL III 13827; ALFÖLDY 1965, 144. 753 WILKES 1969, 261: од 126 посведочених личности 28 носи ово гентилно име. 754 L. Flavius Quir(ina) Epidianus (CIL III 12680 = 13818); M. Caesius Epidianus (ILJug 1851); T. Cassius Valerius Epidianus, Epidia Tatta (ILJug 1830). 755 WILKES 1969, 261. 150 Натписи 68. Натпис на саркофагу, 55 х 215 х 20 цм, пронађен у месту Ријечани код Никшића. VULIĆ, VHAD 8, 1905, 171–175, бр. 2 (AE 1906, 32); VULIĆ, JÖAI (Bbl.) 12, 1909, 202–204, бр. 74; АЕ 1910, 101; ВУЛИЋ, Споменик 71, 1931, 101, бр. 242; ILJug 1853. Calus Epicadi f(ilius) princeps | civitatis Docl(e)atium hic situs | hoc fieri iussit genitor sibi et | suis set(!) fili eius Plassus Epicadus | Scerdis Verzo et summa adiecta | effecit (!) istud opus est pietas natique | hoc auxsisse (!) videntur et decorant | facto et docent esse pios. Д. Рендић-Миочевић је изнео мишљење да би се име првака заједнице Доклеата могло читати Calus, уместо Caius, које je прихвата већина издавача (RENDIĆ-MIOĈEVIĆ 1962 = 1989, 862); Calus би, према томе тумачењу, било у вези са Scenocalus, Callo (ALFÖLDY 1959, 169, уп. бр. 67. уп. Calas, Ascalius), односно представљати домаће име, као нпр. у Piassus, уместо Plassus. Scerdis в. ALFÖLDY 1969, 289; уп. ΢θεξδηιαΐδαο (KATIĈIĆ 1976, 180); Verzo ib. (уп. бр. 22). 69. Натпис на саркофагу, натписно поље 55 х 215 х 20 цм. Споменик је пронађен 1902. године у селу Ријечани код Никшића. ВУЛИЋ, VHAD 8, 1905, 172–175, бр. 1; AE 1906, 31; VULIĆ, JÖAI (Bbl.) 12, 1909, 201–202, бр. 73; AE 1910, 100; ВУЛИЋ, Споменик 71, 1931, 101, бр. 241, фот.; ILJug 1852. Agirro Epicadi f(ilio) principi k(astelli) Salthua | et Temeiae Glavi f(iliae) fecit Epicadus f(ilius) | ut primum aetatis complerunt tempora vitae | et genitor fato conditus est tumulo | protinus inscripsit pietas nomen matrisque patrisq(ue) | ut legerent cuncti genitoris nomina saepe | hoc decet ut nati componant ossa parentum | et cineri sedem substituat pietas. Паралеле Agirrus је у вези са именом Acirrus (CIL III 2900) посведоченим у Коринијуму (ALFÖLDY 1964, 90). Temeia уп. Temus код Наренсија (бр. 77) и једна 151 Боја која је преминула у Доклеји (бр. 194), уп. ILLPRON 284. За име Glavus види бр. и 126. 70. Натпис из Вуксанлекића код Подгорице. CIL III 14601; ILS 7941; T. IPPEN, WMBH 8, 1902, 208, бр. 1, сл. 6; STICOTTI 1913, 191, нап. 122; уп. ALFÖLDY 1963, 83–84. Dis M(anibus) sacr(um) | genti Latinianae | et Epicadianae. Датум: I век. Уп. бр. 125 (§ 3.2.1.9); RENDIĆ-MIOĈEVIĆ 1989,771; ALFÖLDY 1963, 84. 71. Натпис из Могунтијакума у Горњој Германији. CIL XIII 7039 (11962); A. KAKOSCHKE, Ortsfremde in den römischen Provinzen Germania inferior und Germania superior: Eine Untersuchung zur Mobilität in den germanischen Provinzen anhand der Inschriften des 1. bis 3. Jahrhunderts n. Chr., Möhnesee 2002, 42, 1. 96. (non vidi). Уп. ALFÖLDY 1969, 332. Talanio | Plassi f(ilius) | Docleas | mil(es) ex coh|orte V Da|matarum (!) | (centuria) Capitonis | anno(rum) XXXV | stip(endiorum) VI h(ic) s(itus) e(st) | Ziraeus po|s{s}uit mun|iceps (!) suo. Датум: I век. Покојник је аугзилијар из перегрине civitas Доклеата: Docleas. Натпис бележи да је дедикант подигао натпис municeps (!) suo, односно: municsuo — свом земљаку.756 У овоме случају municeps је употребљено као civis, concivis, у значењу „земљак―,757 уп. CIL XIII 6914, 6919, 6944, 7309. За име Talaniо: MEID 2005, 290; FALILEYEV 2007, 141 (келтско име), (уп. Talo- в. ELLIS EVANS 1967, 259.) и паралеле: AE 2004, 1171; IDR III/4, 196; IDR III/5, 450; варијанта Talalnius 756 Ј. Е. LENDON, CJ 99/4, 2004, 446. 757 KORNEMANN 572. 40–50. 152 посведочена је у натпису бр. 108 (princeps Азала). Plassus, Plasus је често; Ziraeus је посведочено и код Дерамиста (§ 3.1.3.6), ALFÖLDY 1969, 332. 3.1.3.5. Civitas Deretinorum Перегрина заједница Деретина бројала је 14 декурија (Deretini XIIII), што их чини најмањом заједницом конвента. Обично се локализују у долину Раме,758 око планина Радуша и Љубуша, на граници између Салонитанског и Наронитанског конвента. Било је покушаја да се у овој заједници препозна племе Дериопа које Птолемеј смешта у суседство Дерија, чија је идентификација такође спорна.759 Будући да је Птолемеј прескочио македонско племе Деуриопе, које спомињу Страбон и Ливије,760 могуће је да их грешком спомиње на томе месту. Плинијеви Деретини се можда могу препознати у племену које Птолемеј зове Γέξξηνη, али ни та идентификација није поуздана. Мајер је у везу са Деретинима доводио један натпис из Сирмија (бр. 72) на коме се можда помиње порекло из ове перегрине заједнице.761 Почетак натписа са именом покојника је изгубљен, али други ред показује да је највероватније у питању перегрин, чији је origo Derinus, што се тумачи као Deretinus.762 Како нема других података осим Плинија и сирмијског споменика, о њој се не може ништа прецизније рећи. Података о становништву из долине Раме готово да нема, будући да је епиграфски материјал овог краја врло сиромашан.763 Могуће 758 ALFÖLDY 1965, 53; WILKES 1969, 170; BOJANOVSKI 1988, 114, 129–131. 759 Ptol. II 16.5. MAYER 1957, 120 одбацује идентификацију. Уп. § 3.1.2.2. 760 Strab. VII 7. 9; Liv. XXXIX 59; уп. ALFÖLDY 1965, 65, нап. 103. 761 PATSCH, RE V, 1903, 240, ss.vv. Deretini, Derini; MAYER 1957, 120; MIRKOVIĆ 1971, 73; уп. BOJANOVSKI 1988, 129 и нап. 1. 762 Уп. бр. 79, као и CIL III 6441: Gorgonius... de provincia Dalmatia. 763 Фрагментарни натписи Шћита и Прослапа, CIL III 13232 = 10049: [Pau?]linae Ulp(iae) defunctae. ILJug 1754: D(is) M(anibus) | Ael(iae) Victori|nae def(unctae) an(norum) LXXV Fl(avia) Flac|cilla | matri. 153 је да је територију ове заједнице обухватио муниципиј Bistue Vetus, који се на основу декурионских натписа убицира код места Прозор.764 Натписи 72. Фрагмент надгробног споменика од кречњака, 41 х 60 х 21 цм, у облику троугла са очуваним делом рама. Пронађен у Сирмију, 1888. године. BRUNŠMID, VAHD 1889, 34; CIL III 10223; BRUNŠMID, VAHD X, 1980/9, 253, бр. 429, фот.; MIRKOVIĆ 1971, 72–73, бр. 38, сл. VII 2. ---]S | [±3]uli f(ilii) Derini | [equitis al]ae II Pannon(iorum?) | [±3 annos(?) ±3]XXXII | [±3]S | [--- Датум: Η век. 3.1.3.6. Civitas Deraemistarum Племе Деремиста помиње се први пут у код Плинија Старијег. Њихова је civitas peregrina Деремиста је према Плинијевом списку бројала 30 декурија (Deraemistae XXX). Могуће је да је настала спајањем неколико мањих заједница које се спомињу код Плинија. У питању су заједнице расформиране у доба Августа, које Плиније бележи као civitates quae fuerunt.765 Алфелди је са именом Деремиста доводио етникон Армисте / Аринисте, које Плиније помиње међу племенима која су раније живела у овој области.766 О географском положају и етничкој припадности Деремиста неки закључци се могу извести на основу војничке дипломе из Салонe (бр. 62), о којој је већ 764 Tab. Peut.: Bistue betus; Rav. IV 19: Ibisua. 765 Plin. NH III 142. ALFÖLDY 1965, 48; WILKES 1969, 165, 258, сматра да су све заједнице — укупно шест које се помињу код Плинија — биле обухваћене заједницом Дерамиста. 766 ALFÖLDY Klio 41, 1963, 193; ALFÖLDY 1965, 48–49. За преглед проблема и старију литературу уп. BOJANOVSKI 1988, 104. 154 било речи.767 Наиме, реципијент дипломе, Venetus Diti f., из племена Даорса, био је ожењен женом по имену Madena Plarentis filia, из племена Дерамиста, што такође може указивати (премда не нужно) да се ради о два суседна племена. Деремисте би били источни суседи Даверса: могуће је да се њихова civitas peregrina простирала на исток до Билеће, обухватајући на југу Попово поље (Љубиње, Величани, Пољице око Равног) и долину Требишњице.768 Бојановски је Деремистама приписао и Дабарско поље са Фатницом, Планом, Ораховицом,769 али се њихова заједница изгледа завршавала јужније од те линије, где су се граничили са Наренсијима и Мелкуманима.770 На југоистоку се перегрина заједница могла додиривати са агером Епидаура.771 Терминацијски натпис уклесан живој стени у месту Косјерево772 (на обали Требишњице североисточно од Требиња, сада потопљено Билећким језером), који бележи обнову моста и граничника у време намесништва Л. Фунисулана Ветонијана, могао би се, према Вилксовом мишљењу, односити на границу између приватног имања породице Vesii773 и можда (?) civitas Дерамиста.774 Премда је овакво тумачење самог натписа хипотетично, границе између заједнице и територије колоније могле би се тражити у овоме крају. Војничка диплома CIL XVI 38 из 93. године (бр. 62), дуго је била једини документ на основу кога се знало да је перегрина civitas Дерамиста постојала крајем првог века.775 О њеној даљој судбини, као и за многе друге civitates, није 767 § 3.1.3.2, стр. 139. 768 WILKES 1969, 165. 769 BOJANOVSKI 1988, 110, 376. Сматра да се центар Дерамиста налазио у Ораховицама. 770 Фатница је, по свему судећи, била у оквиру заједнице Наренсија; нешто источније је пролазила граница са Мелкуманима. § 3.1.3.9, § 3.1.3.10. 771 BOJANOVSKI 1976, 34–36; BOJANOVSKI 1988, 82–83. Вила у Панику: ĈREMOŠNIK 1974, 772 D. SERGEJEVSKI, AJ 5, 1964, 93–95; ILJug 647; I. BOJANOVSKI, GZMS 10, 1973, 178–180; сл. 13; WILKES 1974, 266–267, бр. 21; BOJANOVSKI 1977, 91–94, бр. 10; BOJANOVSKI, GZMS 25, 1987, 167, сл. 17. Споменик се датује у 80–83. годину. 773 CIL III 1797. 774 WILKES 1969, 259. 775 Уп. § 3.1.3.2; WILKES 1969, 251, упркос податку са дипломе, сматра да су Даорси били обухваћени територијом Нароне. 155 било директних обавештења.776 Међутим, недавно је откривена војничка диплома, издата септембра 152. године.777 Тај документ представља драгоцено сведочанство са више аспеката,778 од којих ћемо на овоме месту споменути само оне који се тичу заједнице реципијента. Диплома је додељена ex pedite Medesti Licconis f. Deremesit(ae) (!), који је служио у кохорти I Belgarum у Далмацији. На основу помена перегрине заједнице Дерамиста у документу који је прецизно датован у 152. годину, може се извести закључак да је ова civitas peregrina постојала средином другог века у непромењеном административном облику и бесумње остала истог статуса и након тога. Са тиме су у складу и подаци које пружају римски натписи ове области.779 Премда малобројни, показују да је процес романизације текао успорено. Готово сва имена, забележена у једночланој и двочланој именској формули, припадају епихорској антропонимији (Mascellio,780 Surio,781 Zanatis, Ziraeus, Annaia,782 Plarens, Tatta, Aelia Zorada 783 ) и карактеристична су за јужноилирску именску област. Име Zanatis посведочено је само на територији Деремиста, два пута.784 Ван територије заједнице забележено је само једанпут, као патронимик морнара 776 BOJANOVSKI 1988, 110, 112. Бојановски је на основу археолошких трагова римског насеља код Ораховица, претпостављао да је и заједница Дерамиста муниципализована, али за то јаких нема аргумената. 777 Захвалност за податак о овом документу, као и за прилику да видим фотографију необјављене дипломе дугујем професору Слободану Душанићу. Текст и тумачење дипломе: С. ДУШАНИЋ / Б. БОРИЋ-БРЕШКОВИЋ, у припреми. 778 Диплома је најдрагоценија из просопографског угла, будући да открива један, до сада непосведочени положај на месту управника Далмације: о томе ДУШАНИЋ, у припреми. 779 Величани (Попово поље); Добрићево (код Билећа); Љубомир (код Требиња). 780 AE 1977, 611. Келтско име Mascellio у Далмацији се јавља се у Нарони и Салони, а графија истог имена без геминате јавља се код Наренсија: Mascelio. ALFÖLDY 1964, 91; 1969, 240; уп. FALILEYEV 2007, 106, Ma(s)s-. Забележено је и као латински когномен: KAJANTO 1965, 150. 781 AE 1977, 611 (нап. 780). За име: MAYER 1957, 325; ALFÖLDY 1969, 303; FALILEYEV 2007, 139. 782 ALFÖLDY 1964, 88; ALFÖLDY 1969, 150. 783 CIL III 12775=14620; BOJANOVSKI 1977, 78–80; ALFÖLDY 1969, 332, 352, -dus/-da (само на овом натпису). 784 Љубомир, северозападно од Требиња: D. SERGEJEVSKI, GZMS 47, 1935, 21–22, бр. 1; таб. 6, 6 (ILJug 108) и натпис у секундарној у употреби у манастиру Добрићево код Билећа; CIL III 12775 = 14620. 156 на једном натпису из Равене (CIL XI 111): Murcius Zanatis f.785 Име Ziraeus се јавља и код Доклеата (бр. 71).786 Tatta је посведочено и код Наренсија.787 Неписи показују да је становништво овог краја било у перегрином статусу до Каракалиног едикта. Само један натпис бележи личности са римским грађанским правом, које су стекли у време Хадријана, а носе домаћа когномина. Посведочено је и неколико Аурелија на натписима из Паника.788 Натписи 73. Војничка диплома из септембра 152. године. Необјављена (наводимо само име раципијента). ... ex pedite Medesti Licconis f. Deremesit(ae) (!) ... Датив имена реципијента Medesti указује на облик на Medestis (nom.),. Основа Med- би се можда могла довести у везу са корадикалним илирским теонимом Medaurus,789 забележеном на чувеном стихованом натпису из Ламбезиса (CIL VIII 2581) као и на једном грчком натпису из Ризинија ILJug 1854A: [---] Πεξηπνιηαξ[---] | [---] Μεδαύξνπ ε[---] | [---]ἀξρóλησλ [---]. Medaurius. 790 Име може бити изведено и од med- / mad-, које се јавља у женском име Madena, посведоченом код Деремиста на дипломи бр. 62 и код Азала. За име Licco (Lic- Licc-), види: KRAHE 1929, 67; KRAHE 1955, 58; MAYER 1957, 221; ALFÖLDY 1969, 230. 785 ALFÖLDY 1969, 331–332. 786 ALFÖLDY 1964, 98–90. 787 CIL III 2766c = 8386 = 12775; BOJANOVSKI 1976, 41, сл. 13. Уп. име Tattaris. 788 BOJANOVSKI 1977, 69–71, бр. 1–2. 789 ILS 4881; CLE 1527. О Медауру: MZK 1903, 171, сл. 41, PATSCH JÖAI 6, 1903, Bbl. 71; WILKES 1969, 255 и 323. 790 RENDIĆ-MIOĈEVIĆ, Gunjačin zbornik, Zagreb 1980, 51 = 1989, 523–530. 157 3.1.3.7. Civitas Dindariorum Диндари се први пут помињу у Плинијевом списку као перегрина заједница коју је чинило 33 декурије (Dindari XXXIII).791 Ова је civitas била под јурисдикцијом Наронитанског конвента,792 тако да је сасвим неутемељенa идеја о локализовању тог племена у западну Босну, односно у подручје које је било у надлежности Салонитанског конвента. Према Птолемејевом опису, Диндари су живели „испод― Дезидијата.793 На основу овог податка civitas се локализују се у област средњег Подриња,794 што се може поткрепити епиграфским податком. Наиме, осим података код Плинија и Птолемеја, перегрина заједница Диндара је посведочена на једном споменику. Почетком 20-тог века у Скеланима на Дрини пронађен је фрагментарни натпис (бр. 74), у којем је забележен један princeps civitatis Dindariorum. Принцепс носи гентилно име Aelius, што показује да је перегрина заједница постојала у време Хадријана. У Скеланима је био центар муниципија Malvense (Malvesiatium). 795 Раније се претпостављало да je најранији датум настанка града с којим се може рачунати флавијевска епоха. Претпоставка је настала на основу реконструкције редова 3‒4 натписа из Руда, коју је предлагала Фанула Папазоглу: dec(urio) M(alvesatium) mun(icipii) Fl(avii), и која није вероватна.796 Кад би се рачунало са оваквим датовањем настанка муниципија на територији Диндара морало би значити или да центар заједнице треба тражити на другом месту, што је мало вероватно, или да је заједница Диндара постојала паралелно са муниципијем. Муниципиј је, међутим, највероватније основан у време Хадријана или Антонина Пија: један датовани натпис даје 158. годину као 791 Plin. NH III 147. 792 ALFÖLDY 1965, 53–54. 793 Ptol. II 16. 5: Γηλδάξηνη. 794 ALFÖLDY 1964a, 127; ALFÖLDY 1965, 55–56; WILKES 1992, 217. 795 BOJANOVSKI 1968, 241–262; BOJANOVSKI 1988, 177–192; в. ЛОМА 2010, 139; 284–299 (App. III). 796 PAPAZOGLOU 1957, 118–119. О томе в. ЛОМА 2010, 290–291: указује на предлаже читање [I]Ivir у 3. реду уместо mun(icipi). 158 terminus ante quem. 797 Затим, територија муниципија обухватила је по свему судећи врло велику површину,798 те је бесумње читава племенска заједница припала новооснованом граду у којем су владајући слој чинили романизовани домородци.799 Princeps заједнице Диндара је, највероватније, по оснивању града добио грађанско право и ушао у састав већа декуриона. На овоме месту морамо поменути питање етничке припадности становништва ове заједнице. Према келтској антропонимији забележеној на епиграфским споменицима овог краја, Алфелди је изнео мишљење да је становништво Подриња припадало племену Скордиска.800 Према мишљењу овог аутора, након римског освајања племе Скордиска је подељено на три заједнице: Диндаре у Далмацији, Целегере у Горњој Мезији, и заједницу Скордиска у Панонији. Замерка Алфелдијевој тези односи се на племе Целегера, које иначе помиње само Плиније Старији међу перегриним заједницама Горње Мезије.801 Наиме, ова се заједница обично локализује у подручје око Ивањице, источно од Дрине, на основу једног натписа који бележи municipim Cel(---). У граду који се помиње у овом натпису већина истраживача је покушавала да види municipium Cel(egerorum), које су везали за ову Плинијеву перегрину заједницу, а муниципиј су на основу натписа убицирали у Ивањицу,802 где иначе нема археолошких трагова граду.803 Чињеница је да не знамо како треба убицирати Целегере. Између осталог, подручје где се ова заједница и претпостављени град убицирају није припадало Горњој Мезији, већ Далмацији.804 Што се, пак, тиче Диндара, они се захваљујући принцепсовом натпису, могу поуздано сместити то подручје. На основу именског репертоара, 797 ЛОМА 2010, 287, 289–290, бр. 1. 798 ЛОМА 2010, 288–289. 799 ЛОМА 2010, 289. 800 ALFÖLDY 1964, 96–8, 103; ALFÖLDY 1964a, 109, 123–7; ALFÖLDY 1965, 54–6; WILKES 1969, 171–2. 801 Plin. NH III 149: Celegeri. 802 PAPAZOGLOU 1957, 119–121. 803 ЛОМА 2010, 288–289. 804 ЛОМА 2010, 289. 159 који чине претежно келтска имена,805 могу се, како је и претпостављено, везати за Скордиске. Натписи 74. Три фрагмента споменика од кречњака који се уклпају, 74 х 39 х 17 цм. Пронађен у Скеланима. Натпис је био изгубљен до 2008. када је поново откривен уз друге споменике са тог локалитета (уп. S. LOMA, Zbornik radova sa regionalne konferencije o arheološkom istraživanju rimskog municipijuma Skelani, Skelani 2009, 107‒124, са фот.). PATSCH 1907, 446, бр. 22; C. PATSCH, WMBH 11, 1909, 156–157, бр. 22; сл. 66; AE 1901, 216; ILJug 1544. [D(is) M(anibus)] | P. A[el(ius)? ---] | pri[nceps? civ(itatis)?] | Dinda[rior(um) ---] | 5 funct[us? ---] | v(ivus) f(ecit) s(ibi) [et suis poste]|ris[que eorum] | h(ic) [s(itus) e(st)]. 4 [decurionatu?], PATSCH долази у обзир omnibus honoribus. У Далмацији је посведочено и лично име Dindar(ius), које је могуће изведено из етника Диндари.806 3.1.3.8. Civitas Glinditionum Племе Глиндициона, које Плиније наводи у списку заједница у оквиру Наронитанског конвента (Glinditiones XLIIII), помиње се у догађајима Октавијановог рата у Илирику. Апијан наводи Глиндиционе (Γιηληηδίσλεο) међу племенима које је Октавијан, са нешто већим напором, савладао 35. године и 805 ALFÖLDY 1964a, 96–98. Захваљујем се проф. С. Ломи што ми је омогућила увид у своје детаљне (необјављене) белешке о именском материјалу овог краја. 806 CIL III 10189, 16; E. MICHON, BCTH 1911, 200; за име: ALFÖLDY 1969, 188. Уп. ICUR VIII 22413: Dindarus in pace. Уп. бр. 78, Narensa. 160 наметнуо им порез:807 Γνθιεᾶηαί ηε θαὶ Κάξλνη θαὶ Ἰληεξθξνπξῖλνη θαὶ Ναξήζηνη θαὶ Γιηληηδίσλεο θαὶ Σαπξίζθνη. Из Апијановог податка закључује се да су живели недалеко од Доклеата и Наренсија,808 односно Мелкумана (Μεξνκέλλνη), за које знамо да су били суседи последњих. Птолемеј не помиње заједницу Глиндициона. Неки од модерних аутора су Глиндиционе покушавали да доведу у везу са Диционима, на основу сличности у имену,809 али нема основа за претпоставку да су два племена била у суседству.810 Распрострањеност елемента dit-, нарочито у личним именима: Ditus, Ditius, Diteius, Ditueius, Dito, Tu-dit-anus говори против уже везе између два етнонима.811 Осим тога, разлике у изворним подацима наводе на питање да је име добро традирано и који би облик био исправан: Glinditiones или Glintidiones, како стоји код Апијана.812 Обично се локализују у подручје југоисточне Босне и северне Црне Горе, од река Пиве и Таре до Дрине, у околину Фоче.813 Питање односа различитих категорија територија (фискалних, муниципалних, перегриних тј. стипендијарних територија) у том делу Наронитанског конвента компликовано је. На простору који се приписује овој заједници, у близини Фоче и Горажда,814 у античко доба забележена је рудничка активност која пре свега указује да је та 807 Аpp. Ill. 16. 808 WILKES 1969, 50. 809 A. BAUER, AEM 17, 1984, 140; PATSCH 1899, 165; PATSCH, RE V/1, 1230; SWOBODA 1934, 70, MAYER 1957, 151 („Wahrscheinlich Nachbarn der Ditiones‖). Убикација у долину Глине (SCHMITTENNER 1958, 205) сасвим је неоснована и почива на погрешној претпоставци о континуитету у топонимији. ANREITER 2001, 62–63. 810 SYME 1933, 69= 1971, ALFÖLDY 1965, нап. 138; WILKES 1969, 176. Дициони су припадали Салонитанском конвенту и на основу натписа из Салоне (бр. 44) поуздано се убицирају у његов северозападни угао, одн. западну Босну. 811 ALFÖLDY 1969, 189. 812 KRAHE, BzN 6, 1955, 237 (non vidi), према: ANREITER 2001, 62: „Der Nahme (sc. Ditiones) hat nichts mit dem Phylonym Glinditiones zu tun―. 813 ALFÖLDY 1964, 93; 1965, 59–60, и нап. 138: око Фоче. Тако и: WILKES 1969, 176; WILKES 1992, 217; WILKES 1996, 578. 814 Сопотница, Фоча, Устиколина, Цвилин, Врбица — гробови, Калиновик. 161 област чинила део фискалне територије,815 за шта постоје и друге индиције. Уколико би оваква убикација Глиндициона била тачна, они су вероватно били апсорбовани у неку већу организациону целину, какав је царски домен. Више натписа из Устиколине и Горажда, посвећених Termino816 могли су означавати крај фискалне територије817 и границу са муниципијем Malvense.818 Алфелди и Вилкс су, на основу предложене локализације племена, изнели мишљење да су Глиндициони етнички спадали у групу панонских племена Далмације.819 Међутим, како досад нема епиграфских сведочанстава о овој civitas, не могу се одредити тачан положај и границе, нити се може формирати слика о животу и становништву ове civitas. Бојановски је локализовао civitas Глиндициона западније, на простор Невесињског поља, односно у суседство Мелкумана, сматрајући да су подручје Гатачког и Невесињског крашког поља могле насељавати две мање заједнице.820 На томе смо месту (око Невесиња и Кифиног Села), међутим, сместили границу између Наренсија и Мелкумана, премда је заједница могла бити смештена нешто западније у односу на Алфелдијеву локализацију око Горажда. 3.1.3.9. Civitas Melcumanorum У доба Принципата племе Мелкумана је, према Плинијевом извештају, било организовано у перегрину заједницу са 24 декурије (Melcumani XXIIII). 815 DUŠANIĆ 1977, 68. 816 CIL III 8371 (Горажде): Term(ino); ILJug 1573 (Устиколина код Фоче): Term(ino) [---; ILJug 1572 (Устиколина код Фоче): Term(ino) || Lib(ero) P(atri) || I(ovi) O(ptimo) M(aximo). 817 DUŠANIĆ 1977, 68–69; DUŠANIĆ 2004, 255, нап. 40. 818 ЛОМА 2010, 288. 819 ALFÖLDY 1965, 60; WILKES 1969, 176. 820 BOJANOVSKI 1988, 106–108, 377. § 3.1.3.9. Тако и у: BAtlas 20 F6 (R. TALBERT); ZEHNACKER 2004, 271. Овуда је пролазио римски пут Епидаура–Фоча–Пљевља–Домавија: уп. миљоказ AE 1980, 680: [I]mp(eratori) [Caes(ari)] | M(arco) Iul(io) Phi|lippi(!) P(io) [F(elici)] | [A]u[g(usto) ---] | [---. A. J. EVANS, Archaeologia 48, 1883, 89; BOJANOVSKI 1987, 64–65, 68–96, 120–129; ЛОМА 2010, 135 нап. 429, 288, нап. 43. 162 Етноним би се могао, можда, довести у везу са илирским племеном Μαληνί,821 које бележи Псеудо-Скилакс, смештајући их поред реке Наро.822 Име Мелкумана могло је, наиме, потицати од племена које је настањивало шире подручје Манијског залива (Μαληόο θόιπνο), односно област око Неретве. У свакоме случају, Мелкумани се идентификују са племеном које Апијан зове Μεξνκέλλνη, које је Октавијан савладао 35. године.823 Њихова civitas је у време Принципата заузимала Гатачко поље. Према мишљењу Алфелдија и Вилкса, Мелкуманима је припадало и Невесињско поље на североистоку, где су се граничили са Наренсијима.824 О везама између ова два племена сведочи натпис из Казанаца у околини Гацка (бр. 77), на коме се помиње једна Narensa.825 Птолемеј их смешта у суседство Вардеја, испод Даорса.826 Податак о тачном положају и граници територије заједнице Мелкумана пружа један терминацијски натпис у живој стени у месту „Сарића Греде― на 821 MÜLLER ad Ptol. II 16.5 (311): „Melcomanii fort. sunt pars Maniorum quos Scylax § 23 in hac regione novit‖. Са Μαληνί се доводи у везу Maniates, забележени на једном натпису из Дакије (AE 1990, 831); WOLLMANN 1985–1986, 265; PISO 2004, 295. Поред Псеудо-Скилакса, помињу се и у чувеном грчком натпису из Салоне, из 56. год. пре Хр.: ABRAMIĆ, VAHD XLVII–XLVIII, 1924–25, 5; D. RENDIĆ-MIOĈEVIĆ, VAHD LII, 1950 = RENDIĆ-MIOĈEVIĆ 1989, 118–119; WILKES 1969, 5, нап. 4. 822 Ps. Scyl. 24. 823 App. Ill. 16: ὆μπαίνπο κὲλ δὴ θαὶ Πεξζεελάηαο θαὶ Βαζηάηαο θαὶ Σαπιαληίνπο θαὶ Κακβαίνπο θαὶ Κηλάκβξνπο θαὶ Μεξνκέλλνπο θαὶ Ππξηζζαίνπο εἷιε δη᾽ ὅιεο πείξαο. MÜLLER ad Ptol. II 16.5; ALFÖLDY 1965, 38; WILKES 1969, 155, 166Contra: SCHMITTHENER 1958, 202 и нап. 4; ŠAŠEL KOS 2005, 411. 824 ALFÖLDY 1965, 49: Невесиње, Фојница (Гацко), Гатачко; WILKES 1969, 166. BOJANOVSKI 1988, 108–109 на Невесињско поље смешта заједницу Глиндициона. В. § 3.1.3.8, стр. 67, нап. 813. На Невесињском пољу евидентиран је велики број насеља римског периода; од којих је најзначајније било на месту Дреновика код Кифиног села, уп. D. SERGEJEVSKI, GZMS 3, 1948, 58; BOJANOVSKI 1988, 106 и нап. 18. Уп. 3.1.3.10. О археолошким траговима невесињског поља WILKES 1969, 345. 825 В. § 3.1.3.10. Текст натписа доносимо у поглављу о заједници Наренса, иако би територијално спадао овамо. 826 Ptol. II 16.5: Μειθνκέληνη. 163 западном ободу Гатачког поља (бр. 75), који је, премда познат још од 30-тих година двадесетог века, остао незапажен и непротумачен. Натпис би се могао прочитати: ---] | et inte (r) Meḷ(cumanos)? или можда in(ter) te(rritorium) Mel(cumanorum). Уколико је наше читање тачно, ради се о међашу перегрине заједнице Мелкумана. Натпис би, судећи према месту његовог налаза на рубу Гатачког поља, обележавао западни крај територије civitatis, где су се граничили са Наренсијима. Мелкумани су, дакле, живели југоисточно,827 а не јужно од заједнице Наренса. По свему судећи, заузимали су и Невесињско поље и простирали су се на југ до Фатнице и до земље Деремиста.828 Теже је одредити докле се заједница Мелкумана простирала на истоку, односно да ли је обухватала само Гатачко поље или је ишла даље на исток, ка Пиви. Управа војног префекта над Мелкуманима посведочена је у натпису из самнијског Бовијанума (бр. 48), о којем је већ било речи у ранијим поглављима посвећеним заједницама Мезеја и Дезидијата.829 Натпис бележи каријеру Марцела који је био префект поменутих двеју заједница, а затим и префект Мелкумана. У редовима 7–8 стоји: ... praef(ecti) c(o)hor(tis) III Alp(inorum) [et] | [civitatis Melco]manorum. Премда је име заједнице фрагментарно сачувано, Момзенова реконструкција [Melco]manorum изгледа поуздана.830 Војну управу над заједницом, према аналогним примерима, заменила је у каснијем периоду управа домаћих principes. Та је промена највероватније наступила најкасније до краја Η века. Служба регрута пореклом из заједнице Мелкумана у помоћним одредима епиграфски је посведочена. Натпис бр. 76 бележи војника из племена 827 Уп. ЛОМА 2004, 40, нап. 36 и 37. С. Лома је на основу анализе и дистрибуције женског имена Temus, карактеристичног за Наренсије, дошла до закључка да је западна граница Наренсија ишла западно од данашњег Гацка (опширније в. § 3.1.3.10), што се подудара са нашим тумачењем терминацијског натписа бр. 75. 828 В. § 3.1.3.10. 829 В. § 3.1.2.4; § 3.1.3.3. 830 MOMMSEN CIL III, p. 282; PATSCH 1899, 176; PATSCH 1900, 60, нап. 4. А. Домић-Кунић (DOMIĆ-KUNIĆ 2006, 84) помишља, на основу натписа да су Мелкумани били у некој врсти политичке зависности у односу на Дезидијате, али такав закључак се ни на који начин не може извести из натписа. 164 Мелкумана који је служио у кохорти VI Delmatarum, стационираној у Мауретанији. Може се претпоставити да су служили и у другим јединицама састављеним од регрута из далматских civitates. Нема података који би сведочили о судбини ове заједнице у познијем периоду. Претпоставимо да је административна форма заједнице Мелкумана, као и код њихових суседа остала непромењена. На простору Гатачког поља и околине нема трагова римском граду, нити икаквих индиција да су постојали адекватни услови за његов настанак. На тлу ове заједнице пронађен је веома мали број епиграфских споменика, док свега неколико натписа бележи лична имена.831 Натписи 75. Терминацијски натпис, ширине 134 цм, видљиви су трагови профилације са десне стране. Уклесан у живу стену на висини од око 1,5 м, у месту „Сарића Греде― у Змајевцима на прелазу из Гатачког поља у Церницу. P. SLJEPĈEVIĆ, GZMS 40, 1928, 57–58; СЕРГЕЈЕВСКИ 1938, 20, бр. 18, фот.; ILJug 1739; (I. BOJANOVSKI, Godišnjak CBI 25, 1987, 89, 167, бр. 18; сл. 1; уп. BOJANOVSKI 1988, 108, нап. 30. Читање Сергејевског преузимају и: I. PULJIĆ / А. ŠKEGRO, Povijesni prilozi 30, 2006, 35, и нап. 238, сматрајући да натпис сведочи о сточарској делатности у античкој јужној Херцеговини). ---] | et inte(r) Meḷ(cumanos)? или et in(ter) te(rritorum) Mel(cumanorum). Сергрјевски је предлагао читање: te(rminus) in(---) te(rminus) VCV, док је према нешто бољем Шашеловом издању изгубљен читав ред натписа, чији су трагови доиста видљиви на фотографији, као и неколико изгубљених слова испред сачуваног текста: [fines inter ---] et inte(r) Ucu(--); слично и HD 034020: ---] | [---] et in(ter?) et VCV. Бојановски преузима читање првог издања, помишљајући да се највероватније ради о приватном поседу. На фотографији 831 Остали споменици су миљокази са Невесињског поља, из Удрежња: I. BOJANOVSKI, Godišnjak CBI 17, 1978, 81. 116, бр. 20, таб. 1, 2; AE 1980, 680 и BOJANOVSKI 1976, 157–161. 165 коју је Сергејевски објавио у Споменику, испред слова које је прочитано као V јасно се виде трагови вертикалне хасте, као и нешто слабији обрис вертикале с десна. Слово сасвим поуздано треба читати као М. На њега се наслањају слабо видљиви обриси три хоризонталне црте. Ради се, дакле, о лигатури МЕ иза кога би могло следити слово L, судећи по вертикалној хасти чији се обриси доста јасно уочавају: МЕL?. На крају сачуваног реда можда стоји и једно умањено слово С, премда је на основу фотографије врло тешко проценити да ли се поуздано ради о слову. За паралеле уп. KOLENDO 1994, 91 35, 36: f(ines) ter(rae или -ritorii); termini territoriis; termin(i) positi t(errritorii) civ(itatis) и сл. и). Паралелу за скраћеницу te(rritorium) терминацијски натписи бр. 31 и 32 (уп. 33, 34), који и по садржају и по изгледу, вероватно и датуму, одговарају нашем натпису. 76. Надгробни натпис из Цезареје у Мауретанији бележи име војника кохорте VI Delmatarum, чији је origo ова заједница. AE 1921, 31. Balaterus M(e)li(?) f(ilius) civilis | Melqumenorum mil|es co(ho)rtis VI Delmatarum | a(nnorum) XXVIII aeru(m) VIII h(ic) s(itus) e(st) t(ibi) | t(erra) l(evis). Μ[e]li ou M[i]ili, AE 1921. Име Balaterus Рендић доводи у везу са именом Balierius (Plati f.), које се јавља у Ридеру, као и са именом Ballaios: RENDIĆ-MIOĈEVIĆ 1971 = RENDIĆ- MIOĈEVIĆ 1989, 786; уп. ib. 419; 443. Civilis највероватније треба разумети као civis уз генитив етникона (АЕ), што је врло уобичајенo. За кохорту VI Delmatarum види коментар уз бр. 52. 166 3.1.3.10. Civitas Nare(n)siorum Апијан помиње Наренсије међу племенима које је Октавијан теже савладао 33. године: ἔξγῳ δὲ κείδνλη.832 Име племена јасно указује на везу са реком Naro833 (мод. Неретва), уз чији су уз горњи и средњи ток живели. Судећи по броју декурија наведених у Плинијевом списку Наренсији (Naresi CII) су имали врло велику заједницу. По величини, то је била друга civitas у Наронитанском конвенту после Дезидијата, који су били подељени у 103 декурије. Насељавали су подручје око Мостара,834 на север до горњег тока Неретве, односно до Коњица.835 Ту се, судећи по значајним археолошким налазима налазио центар заједнице.836 Ка југу се њихова територија простирала до Стоца и Брегаве, где су се додиривали са Даорсима, док је подручје уз Неретву око Житомислића, у близини Чапљине највероватније припадало територији Нароне.837 Птолемеј их смешта у суседство Сардеата, испод (sic!) Мелкумана и Вардеја.838 832 App. Ill. 16 (Ναξήζηνη). Вилкс (WILKES 1969, 165), не знајући још увек за епиграфске потврде, и занемарујћи Плинијев податак, наводи да нема података о постојању овог „моћног народа― у доба римске провинције Далмације. 833 Mela II 57: Nar; Strab. VII 5.5: ὁ Νάξσλ; Plin. NH III 144; Ptol. II 16.3; App. Ill. 11. 834 ALFÖLDY 1965, 47–48; 835 WILKES 1969, 402. 836 PAŠALIĆ 1960, 67. Римска насеља су евидентирана у местима Лисичићи, Челебићи, Острожац, Бјелемић, Радештине, Церићи, Доње Село, Главатичево, Хомоље, одакле потичу и римски натписи. Покретни материјал налажен је у многим другим местима тог подручја. Део тих насеља потопљен је Јабланичким језером. Крај је био добро насељен и у предисторијско доба о чему сведоче бројне градине. (ib. 67–68). 837 Бротно код Житомислића, ILJug 1912: [---]s P(ubli) f(ilius) Tro(mentina) Res|[titutu]s aed(ilis) IIIIvir i(ure) d(icundo) | [---] et | [---]o Hermae IIIIIIvir(o) Aug(ustali) | [p]atri et | Secundae matri t(estamento) f(ieri) i(ussit). Мора се рачунати и са приватним поседима богатих породица Нароне, уп. WILKES 1969, 164, 343–344, 398 и натпис из места Дретељ у околини Чапљине, ILJug 671: ? M(arco) Vinicio | M(arci) f(ilio) | Masuriano | ann(orum) II dier(um) XVIII. За археолошку слику овога краја: WILKES 1969, 164, 343–344. 838 Ptol. II 16. 5: ... Μειθνκέληνη θαὶ Οὐαξδαῖνη· ὑπὸ δὲ ηνύηνπο Ναξήλζηνη θαὶ ΢αξδηῶηαη... 167 Са Мелкуманима су се Наренсији граничили на Невесињском пољу,839 а граница између ова два племена, како смо видели према терминацијском натпису из околине Цернице код Гацког (бр. 75), ишла је западно од Гатачког поља. Наренсијима је, дакле, припадало Дабарско и Фатничко поље,840 на шта, осим граничног натписа, указује и дистрибуција имена Temus, карактеристичног за Наренсије. Наиме, Гатачко поље, одакле потиче надгробни споменик жене из племена Наренсија (бр. 77), заузимала је civitas Мелкумана. Temus B[a]tonis fil(ia) је робиња или, вероватније, жена, која је доведена из суседног племена, стога је њено порекло забележено у натпису.841 Сличан случај налазимо на једном надгробном споменику из Коловрата код Пријепоља (бр. 78), где је посведочено лично име Narens. Уколико сећа на етничко порекло, Narens(us, -ius) 842 би могло бити етникон. Женско име Temus је, наиме, према детаљној анализи С. Ломе, карактеристично име код Наренсија:843 на територији овога племена забележено је два пута, у натпису из Фатнице844 и у натпису из Главатичева,845 док је ван граница заједнице посведочено још само двапут: у околини Будве (ILJug 1859) и на надгробном натпису из околине Доклеје: Temuse Bai{i}ule Boiae. 846 Као најближу паралелу за такво образовање женског имена на –us, С. Лома наводи женско име Madus посведочено у околини 839 ALFÖLDY 1965, 47–48; WILKES 1969, 166. Другачије: BOJANOVSKI 1988, 104–105. 840 В. § 3.1.3.9. 841 BOJANOVSKI 1988, 109; ЛОМА 2004, 40. За сличне примере да се имена перегрине заједнице наводе на натписима и документима ван заједнице — односно провинције (за дипломе): SPEIDEL 1986, 467–482. 842 ЛОМА 2004, 40. 843 ЛОМА 2004, 40. 844 W. RADIMSKÝ, WMBH 2, 1894, 61; сл. 7; CIL III 12800; ŠKEGRO 2003, 155: D(is) M(anibus) | Tattaris Veneti | filius et Temus An|naei filia Batoni | filio annorum | XX et Annaiae (!) | filiae annorum XXV | fil(i)is pientissimis | vivi fecerunt sibi | et suis. BOJANOVSKI 1988, 110 приписује овај натпис Деремистама, § 3.1.3.6. 845 PATSCH, AEM 16, 1893, 84; PATSCH, WMBH 9, 1904, 261; CIL III 8489 = 12799: D(is) M(anibus) s(acrum) | Ael(ii) Pinnes et Temus | parentes posuerunt | filio pientissimo | Pinnio militi legi|onis secundes (!) defunc|to Bassianis anno|rum XXXII. 846 A. MAYER, BAHD 50, 1928/29, 66, бр. 3; ILJug 1842; уп. ALFÖLDY 1969, 306–307, s.v. Temus. ЛОМА 2004, 40 нап. 36: посвете келтској богињи Епони у Доклеји. Дедиканти су странци. Лично име Boius, уп. MEID 2005, 202. Boio се јавља у Коњицу, уп. ALFÖLDY 1964, 91. 168 Вишеграда у Подрињу, које се јавља и као -а основа у Полимљу: Madussa (уп. CIL III 13862: Bricussa, код Наренсија). Паралеле за оваква образовања налазе се у келтским областима, што одговара епихорској антропонимији Наренсија где су заступљена илирска и келтска имена.847 О управним и организационим аспектима заједнице Наренсија немамо директних података, али се може претпоставити да се они нису разликовали од других civitates. Вилкс је изнео могућност да је околина Коњица припала муниципију Bistue Vetus.848 Уколико је то био случај, могло би се радити о муниципију латинског права, с обзиром на велики број перегриног становништва. Већина личности забележених на споменицима нађеним на територији која се приписује заједници Наренсија припада домаћем становништву перегриног статуса.849 Додељивање римског грађанског права, бесумње ограничено на више слојеве, почиње тек од времена Хадријанове владавине. Осим појединачних додела, стицање грађанских права долазило је након службе у римској војсци. Регрутација је у области Наренсија епиграфски је забележена још III веку: Pinnius850 је служио у легији II Adiutrix; како се види према натпису преминуо је у Басијанама; Т. Aurelius Carvus је ветеран.851 Од гентилних имена у овој области се јављају Aelii и Т. Aurelii и, знатно чешће, Aurelii, у највећем броју случајева уз епихорска когномина. Нецарска гентилна имена нису посведочена уз когномина домаћег порекла: она припадају ретким Италицима852 и Оријенталцима853 чије се присуство на горњој Неретви везује за 847 Уп. ЛОМА 2004, 40, нап. 63: Лугдунска Галија, AE 1901, 200: deae Tem|usioni ... 848 WILKES 1969, 277. 849 Натписи су нађени у местима: Лисичић, Главатичево, Острожац, Доње Село, Бјелемић, Радешине, Хомоље. 850 CIL III 8489 = 12799 (нап. 845). 851 ILJug 89=ILJug 1744 (Доње Село код Коњица). 852 Црквина, Лисичићи, ILJug 87: L. Petronius Maximus, Церићи, CIL III 14617, 1: L(ucii) Petroni(i) Maximin(us) et Severus. Алфелди и Петроније сматра Оријенталцима. ALFÖLDY 1965, 139. 853 Лисичићи, CIL III 13859: L. Antonius Menander Aphro|disieys(!) nvicto | Au(usto) v(otum) f(ecit). Уп. CIL III 14617; 14222, 1. За митреум у Коњицу: PATSCH 1899, 186–211; I. ĈREMOŠNIK, GZMS 12, 1957, 143–162; WILKES 1969, 428. 169 трговину,854 будући да је овај крај налазио на комуникацијски врло важном месту. Становништво углавном чува домородачка имена у римској именској формули. Од латинских когномина јављају се Nepos, Maximus, Marcella, Rufus, Ursina, Verus, имена популарна код романизованих домородаца, док су домаћа когномина знатно чешћа. Код Наренсија су посведочена следећа домаћа имена: Annaeius, Bato, 855 Carvus, 856 Dazas, 857 Pinnes, 858 Venetus, 859 Boio, 860 Bricussa, 861 Iacus, 862 Laiscus, 863 Mallaius, 864 Mascelio, 865 Mandeta, 866 Maca, 867 Posaulio, 868 Тemus и Tattuia.869 Имена припадају далматско-панонској антропонимији са 854 WILKES 1969, 276–277; 402–403. О присуству Митриног култа на три места Потоци, Лисичићи, Коњиц: PAŠALIĆ 1960, 67. 855 бр. 77 и нап. 844. 856 Име Carvus jaвља се код Делмата (Ливно, уп. Carvanius) и код Мезеја (бр. 53). KATIĈIĆ 1976, 180. 857 CIL III 13861. KATIĈIĆ 1976, 181. 858 KATIĈIĆ 1962, 106; KATIĈIĆ 1976, 180; ALFÖLDY 1964, 80, 89; ALFÖLDY 1969, 264. 859 ALFÖLDY 1964, 91; WILKES 1969, 163; уп. ЛОМА 2004, 40 нап. 36. 860 CIL III 13860. За име в HOLDER 473; ALFÖLDY 1969, 166; MEID 2005, 202. 861 CIL III 13862. За име в. ALFÖLDY 1964, 91; ALFÖLDY 1969, 166, 358. 862 CIL III 12774 = 13866. За име в. ALFÖLDY 1969, 218: у источној Далмацији; код Јапода: АЕ 2006, 1023. 863 CIL III 13860. Laiscus се сматра илирским; према Мајеру (MAYER 1957, 203) у вези је са Loiscus. 864 ALFÖLDY 1965, 236; ILJug 1906. 865 CIL III 12773. 866 CIL III 14617, 4 (Хомоље). 867 CIL III 14617, 4. Maca, Maccus, OPEL III 42 (Норик). 868 MAYER 1957, 278; ALFÖLDY 1969, 269. Уп. MEID 2005, 120: Posimarus… „nichtkeltische Vorder―: Posieneius, Posilla, и сл. 869 ILJug 1752 (Острожац). Епихорско име Tattuia посведочено само на овоме месту; доводи се у везу са илирским именом Tat(t)a, премда је елемент Tat(t)- присутан и у илирском и у келтском. ALFÖLDY 1969, 306; MEID 2005, 291–292. Име је изведено суфиксом -uia, који има парареле у келтским подручјима: Atuia, Mattuia, Comatuia; oсим тога за -u основу Tattu има највише потврда у Норику (CIL III 11522; 11600; ILLPRON 96; Tatu CIL III 04983a). Tattu, -unis посведочено је у Панонији, код Ерависка бр. 162 и у Интерциси, RIU 1208: Vercom[b]erus Tattuni[s f(ilius)]. MEID 2005, 292. 170 келтском компонентом. Аналогна композитна етничка слика, сачињена од илирских и келтских етничких елемената, присутна је у областима источне Далмације, као и код Јапода. Натписи 77. Надгробна плоча (?) од кречњака, 64 x 66 x 17 цм, одбијена са свих страна. пронађена 1984. године у месту Казанци код Гацког, које се налази на територији заједнице Мелкуманa. N. MANDIĆ-STUDO, Gacko kroz vijekove I, Gacko, 1985, 192; BOJANOVSKI 1988, 109; ATANACKОVIĆ-SALĈIĆ 1990, 7–14, фот. и црт.; AE 1994, 1342; ŠKEGRO 1997, 91–92, бр. 40; ŠKEGRO 2003, 154–157, 164, бр. 18; сл. 20 (црт). Temus Bạ|tonis fil(ia) | Narensai (!) | Annuae(?) ann(orum) |5 XXV hic sita | est. 1–2 [Tattaris] | [Veneti fil(ius)? et], ŠKEGRO помишља да су личности натписа идентичне са онима које помиње један натпис из Фатнице (за коју сматрамо да се налазила на територији заједнице Наренсија) и на основу тога је предлажио да треба допунити прва два реда натписа, што прихватају и AE 1994, 1342 и HD 039987). Нема, међутим, разлога за такву интервенцију: према цртежу, као и према фотографији коју је објавила Атанацковић-Салчић, нема трагова слова изнад првог реда, ради се о карактеристичним домаћим именима. B(a)|tonis, ATANACKVIĆ-SALĈIĆ, AE 1994; B[a]|tonis, остали 3. Annaei, слова NV су у лигатури. 4 Могуће је да Annuae треба схватити као име. Оно је посведочено у Италији (CIL XI 1195) у Доњој Германији (CIL XIII 7906, 10003, 23) и у Шпанији (AE 1987, 582). У томе случају Annua би била Narensa: ATANACKOVIĆ- SALĈIĆ (ŠKEGRO 2003) чита ово име Annaei. Може бити и слично као у натпису бр. 78. 78. Надгробна стела од кречњака, 140 х 59 х 27 цм, натписно поље 47 х 41 цм, уоквирено лозом; изнад попрсја жене и мушкарца. Коловрат. M. MIRKOVIĆ, Godišnjak CBI XIV/12, 1975, 99–100, бр. 7 (AE 1980, 700); LOMA 2004, 57, бр. 2; сл. 2. 171 D(is) M(anibus) | Narens | v(ixit) a(nnos) XXXVIII | Amace (!) Ael(iae) P|antoni(s) ser(va) | v(iva) s(ibi) aet (!) conp(ari) p(osuit). Ако је покојник био роб, као и његова жена, име би сећало на његово етничко порекло, уп. натпис из Доклеје, CIL III 8291: D(is) M(anibus) s(acrum) | Iadestinus | Baebior(um) ser(vus) | sib(i) e(t) s(uis) v(ivus) f(ecit). Уколико је антропоним изведен суфиксом -nt-: Narens,870 име би могло бити само у језичкој вези са етниконом Narensii, као што је име Plarens изведено од исте основе као Плереји, али се не односи на припаднике овог племена. Међутим, о везама између становништва Неретве и Полимља сведочи још један натпис из Хомоља (CIL III 14617, 4), на којем се јавља име Mandeta посведочено само на једном недавно пронађеном натпису из Црнче код Затона у источној Далмацији (ЛОМА 2009, 11–12, бр. 1). За име Amace в. ЛОМА 2004, 40–42. 3.1.3.11. Civitas Scirtariorum Заједница Скиртара, која је према Плинију имала 72 декурије (Scirtari LXXII), налазила се на југоисточном делу Далмације. Судећи према броју декурија, у питању је већа заједница. Птолемеј, који их помиње под именом Скиртони, смешта ово племе у југоисточни угао Далмације према граници са Македонијом, у суседство Пируста.871 Према томе податку заједницу Скиртара требало тражити уз горњи ток реке Дрилон, у залеђу Скадарског језера, на простору данашње северне Албаније.872 Томашек, а за њим и други,873 доводили су име племена Скритари– Скиртони у везу са етнонимом ΢θίξηηνη, забележеним код Стефана Византинца у 870 Разрешење које је предложила М. Мирковић: Narens(is) С. Лома одбацује с оправданим разлогом. Уколико се ради о имену племена они су Narensi, a не *Narenses. 871 Ptol. II 16.5. Πηξνῦζηαη θαὶ ΢θίξηνλεο, πξὸο ηῇ Μαθεδνλίᾳ. 872 ALFÖLDY 1965, 57 и 66, нап. 128. 873 TOMASCHEK, Mitt. der Geograph. Gesell. in Wien, 1880, 552, 566; FLUSS, RE II/А1, 1935, 825– 826; MAYER 1957, 314; ALFÖLDY 1965, 57. 172 истој леми Скордисцима:874 ΢θνξδίζθνη θαὶ ΢θίξηηνη, ἔζλε Παηνλίαο, ὡο Φιέγσλ ἐλ ὆ιπκπηάδσλ ηε΄. Мајер је довео етноним у везу са именом једне путне станице између Лихнида и Хераклеје: statio Scirtiana,875 забележене у It. Ant.,876 што прихвата и Алфелди, премда је то у опреци са предложеном локализацијом перегрине заједнице.877 Ф. Папазоглу је изнела мишљење да ΢θίξηηνη може бити само искварени облик ΢θνξδῖζηαη, настао вероватније емендацијом скраћенице ΢θ/ηαη ΢θνξ/ηαη, и одбацила ову идентификацију.878 Заједница Скиртара епиграфски је посведочена војничком дипломом (бр. 79) пронађеном у месту Илаче, на територији Бреука или Корнаката, чији прималац који наводи као origo: Scirt. ex Dalmat(ia). Tо се сасвим извесно односи на перегрину заједницу Скиртара.879 Датум издавања војничке дипломе је 152. година, што сведочи о постојању ове перегрине заједнице средином другога века. Натписи 79. Војничка диплома од 5. септембра 152. године, додељена морнару Равенске флоте C. Valerio Annaei f. Dasio. CIL XVI 100. Imp(erator) Caes(ar) divi Hadriani f(ilius) divi Traia|ni Parth(ici) n(epos) divi Nervae pron(epos) T. Ae{l}|lius Hadrianus Antoninus Aug(ustus) Pius | p(ontifex) m(aximus) tr(ibunicia) pot(estate) XV imp(erator) II co(n)s(ul) IV p(ater) p(atriae) | i(i)s qui militaver(unt) i classe praetoria | Raennate quae est sub Tuticani Ca|pitone praef(ecto) XXVI stipend(iis) emerit(is) di|miss(is) hons(a) mission(e) 874 Steph. Byz. Ethn. 577. 875 TIR K34, VIIf: Козјак; F. PAPAZOGLOU, Les villes de Macédoine à l’époque romaine, BCH Suppl. 16, Paris, 1988, 270–271. TIR K34, VIIf. 876 MAYER 1957, 314. 877 ALFÖLDY 1965, 57; WILKES 1969, 174; 1992, WILKES 1996, 577 (помишља да су и Скритари припадали Пирустима, иако их Птолемеј наводи као засебно племе). 878 PAPAZOGLOU 1967, 61–66. 879 ALFÖLDY 1965, 57; WILKES 1969, 174. 173 quor(um) nomin(a) | subscript(a) sunt ipsis liber(is) posterisq(ue) | eor(um) civit(atem) Roman(am) dedit et conub(ium) cum | uxorib(us) quas tunc habuis(sent) cum est civit(as) | i(i)s data aut si qui caelib(es) essen(t) cum i(i)s | quas postea duxiss(ent) dumtaxat sin|guli singulas || Non(is) Sept(embribus) | Prisco et Romulo co(n)s(ulibus) | ex gregale | C(aio) Valerio Annaei f(ilio) Dasio | Scirt(oni) ex Dalm(atia) || Imp(erator) Caes(ar) divi Hadriani f(ilius) divi Traiani | Parthici nep(os) divi Nervae pronep(os) T. Aeli|us Hadrianus Antoninus Aug(ustus) Pius | pont(ifex) max(imus) tr(ibunicia) pot(estate) XV imp(erator) II co(n)s(ul) IV p(ater) p(atriae) | iis qui militaverunt in classe prae|toria Ravennate quae est sub Tuti|canio Capitone praef(ecto) sex et viginti | stipend(i)is emeritis dimissis | honesta missione quorum no|mina subscript(a) sunt ipsis li|beris posterisque eorum civi|tatem Romanam dedit et conubi|um cum uxoribus quas tunc habu|issent cum est civitas iis data aut | si qui caelibes essent cum iis quas | postea duxissent dumtaxat sin|guli singulas | Non(is) Sept(embribus) | C(aio) Novio Prisco L(ucio) Iuio Romulo co(n)s(ulibus) | ex arm(orum) cust(ode) | C(aio) Valerio Annaei f(ilio) Dasio | Scirt(oni) ex Dalm(atia) | descript(um) et recognit(um) ex tabul(a) aer(ea) | quae fixa est Romae in muro post | templ(um) divi Aug(usti) ad Minervam || M(arci) Servili Getae | L(uci) Pulli Chresimi | M(arci) Sentili Iasi | Ti(beri) Iuli Felicis | C(ai) Iuli Silvani | L(uci) Pulli Velocis | P(ubli) Ocili Prisci. Прималац дипломе има tria nomina: C. Valerius Dasius. Име Annaeus распрострањено у јужноилирским областима: KATIĈIĆ 1964а, 15; ALFÖLDY 1964, 88; ALFÖLDY 1969, 150. Dasius је далматско-панонско име; KATIĈIĆ 1967, 181. 3.1.3.12. Civitas Siculotarum Међу заједницама Наронитанског конвента Плиније помиње заједницу Сикулота, која је имала двадесет четири декурије (Siculotae XXIIII) и припадала судбеном конвенту Нароне. Сикулоте (΢ηθνπιῶηαη) се спомињу и код Птолемеја, који их смешта близу Доклеата, у југоисточни део провинције, испод Наренса и Сардеата.880 Алфелди је првобитно био мишљења да је civitas Siculotarum настала поделом племена Пируста на мање перегрине заједнице.881 Доцније је 880 Ptol. II 16.5. (уп. нап. 644). 881 ALFÖLDY 1965, 58, нап. 134; 152–153. 174 дошао до закључка да се ради о пресељеном делматском становништву.882 Заједницу Сикулота сасвим су извесно чинили Делмати, пресељени са обале, из подручја око Салоне. Њено име може се везати за место Сикули (Siculi), која се убицира у Бијач у близини Салоне.883 У то је место, према Плинијевом сведочанству, цар Клаудије населио ветеране,884 док је домаће делматско становништво још раније било пресељено у источну Далмацију, задржавајући име свога места из којег је изведено заједнице,885 за шта не недостају паралеле.886 Дошавши до закључка да Сикулоте припадају племену Делмата, а не Пируста Алфелди је изнео хипотезу о да ову заједницу треба убицирати код Пљеваља. Он је сматрао да би име муниципија S. могло бити municipium Siculotarum. 887 Алфелдијева претпоставка почивала је на хипотетичној допуни натписа из Коловрата: S[icu]lo(tarum) или S[ic]lo(tarum), о којем је већ било речи у поглављу о Делматима.888 Идентификаци ја муниципија S. са municipium S[p]lonistarum код Пљеваља889 показала је, између осталог, да Сикулоте треба тражити на другом месту. За ту претпоставку говорили би и други подаци. Наиме, индиције о положају civitas Siculotarum пружа један модерни топоним. Место Shikjë у северној Албанији, код горњег тока Дрима, које је у једном српском извору из 14. веку помиње у облику Шикља. Топоним се са сигурношћу може довести у везу са Sícula и Siculotae.890 882 ALFÖLDY 1964, 101–102. 883 Птолемеј (Ptol. II 16.3.) на обали Далмације: ΢ηθνῦλ. Rav. IV 16: Siclisi. WILKES 1996, 578; 2004, . 884 Plin. NH III 141; CIL III 9712; G. ALFÖLDY, Historia 13/2, 1964, 173. 885 LOMA 1997, 226. Уп. Flor. Epit. II 25 (нап. 462). 886 § 3.1.2.1. 887 ALFÖLDY 1962b, 3–12; ALFÖLDY 1964, 98; ALFÖLDY 1965, 66, 222; ALFÖLDY 1968b, 1009–1015, Municipium S(iculotarum?). 888 В. § 3.1.2.1, стр. 25. 889 За идентификацију муниципија Splonistarum (LOMA 2002). 890 I. POPOVIĆ, Zeitschrift für slavische Philologie 26, 1958, 301–324, 312; LOMA 1997, 192–193. Procop. de aed. IV 4. ΢ίθιαη, кастел у Македонији. 175 Када смо говорили о депортацији Делмата, у поглављу посвећеном тој заједници, поменули смо да су Сикуолти морали бити међу првим Делматима који су расељени, будући да се спомињу у формули провинције из Августовог времена, коју преноси Плиније, што значи да су били организовани у civitas. 3.1.3.13. Civitas Vardaeiorum Последња заједница наведена у Плинијевом списку civitatium Dalmatiae јесте заједница Вардеја, односно Ардиеја.891 Ардиеји су били некад моћно илирско племен, које је крајем III века пре Хр. имало значајну улогу у формирању Илирске државе.892 У времену о којем Плиније пише, и које нас на овоме месту интересује, племе је давно било сасвим умањено, ослабљено и било је значајно још само по имену које носи. Плинијев коментар populatoresque quondam Italiae Vardaei non amplius quam XX decuriis, 893 одговара Страбоновој вести да су Ардијејe Римљани, са обале, преселили у унутрашњост, где су били приморани да обрађују кршевиту, неплодну земљу, те да је племе јако ослабило и да се готово угасило.894 Пресељавање Ардиеја на које реферишу Страбон и Плиније, везано је за догађаје 135. године, када је конзул Фулвије Флак кренуо у војну интервенцију против Ардијеја, Плереја и суседних племена, која се завршила њиховим поразом.895 891 Уп. Strab. VII 5. 6: ὆παξδαίνπο δ᾽ νἱ ὕζηεξνλ ἐθάιεζαλ ηνὺο Ἀξδηαίνπο. 892 PAPAZOGLU 1967, passim. (C. Schutt, M. Fluss, M. Holleaux, Ν. G. Hammond и др.). PATSCH 1922, 48; E. BADIAN, Notes on Roman policy in Illyria (230–201 BC), Papers of the Britisch School at Rome, vol. XX, New series vol. VII, 1952, 72–93. 893 Plin. NH III 143. 894 Strab. VII 5.6: ὆παξδαίνπο δ᾽ νἱ ὕζηεξνλ ἐθάιεζαλ ηνὺο Ἀξδηαίνπο: ἀπέσζαλ δ᾽ αὐηνὺο εἰο ηὴλ κεζόγαηαλ ἀπὸ ηῆο ζαιάηηεο Ῥσκαῖνη, ιπκαηλνκέλνπο αὐηὴλ δηὰ ηῶλ ιῃζηεξίσλ, θαὶ ἠλάγθαζαλ γεσξγεῖλ. ηξαρεῖα δὲ ρώξα θαὶ ιππξὰ θαὶ νὐ γεσξγῶλ ἀλζξώπσλ, ὥζη᾽ ἐμέθζαξηαη ηειέσο [ηὸ ἔζλνο], κηθξνῦ δὲ θαὶ ἐθιέινηπε. 895 App. Ill. 10; Liv. Epit. LVI. 6: Fulvius Flaccus cos. Vardeos in Illyrico subegit. 176 Када се дође до убикације ове заједнице у време Принципата, извори не говоре много.896 Сматра се да се перегрина заједница Вардеја налазила на десној обали Неретве, у побрежју јужно и западно од реке Требижат,897 чија је обала, како знамо из епиграфских извора, припадала Нарони,898 док је западно од ове тачке почињала територија Делмата. Алфелди је изнео мишљење да су Ардиеји заузимали простор између Нароне и муниципија Novae.899 Према сугестији овог аутора, муниципиј Нове је могао настати на територији Вардеја,900 премда не инсистира сувише на томе, будући да нема чврстих доказа који би потврдили такву претпоставку, не само о пореклу града, већ и о положају заједнице. Наиме, оваква убикација civitas Vardeorum почива на комбинацији два изворна податка. Један је забележен код Страбона, да острво Хвар лежи наспрам Ардијеја, чији су источни суседи Даверси.901 Други податак потиче из једног Ватинијевог писма Цицерону, у којем му јавља вест да је Цицеронов роб одбегао Ардиејима, и да ће бити ухваћен уколико није прешао код Делмата.902 На основу података код ових двају писаца узима се да су Ардиеји живели источно од Делмата. Према податку који доноси Птолемеј, Вардеји су били 896 Проблем локализовања Ардијеја не односи се само на период Царства; мишљења о њиховом положају у времену највеће моћи племена такође су различита. На основу податка који преносе Страбон и Псеудо-Аристотел и који се односи на IV век, да су Ардијеји били у сукобима са Аутаријатима око сланих извора, навела је научнике да убицирају то место око извора у Ораховици, у близини Коњица, и да сместе Ардијеје северно од Неретве. (Ps. Arist. Strab. ZIPPEL 1977, 31– PATSCH 1922, 43; FLUSS, RE V, 1935, 311; ALFÖLDY 1964, 87). Фанула Папазоглу је изнела мишљење да су Ардијеји, у време своје највеће моћи, живели на подручју данашње Црне Горе. (ПАПАЗОГЛУ 1963, 71–8). Уп. PAPAZOGLU 1969, 73 „Уништење Ардијејаца нема везе са њиховим ратовима с Аутаријатима. Ардијејце су уништили Римљани много и много доцније. И њихова снага на мору не иде уз ратове с Аутаријатима ... У доба кад су се крвили са својим суседима око сланих извора они нису могли бити поморски народ. То су постали тек доцније.― 897 ALFÖLDY 1964, 87; ALFÖLDY 1965, 46–47; WILKES 1969, 163–164. 898 АЕ 1950, 44: pagus Scunasticus где су насељени ветерани; уп. WILKES 1969, 105, 112. 899 ALFÖLDY 1964, 87. 900 ALFÖLDY 1965, 178. 901 Strab. VII 5.5. ALFÖLDY 1964, 87; ALFÖLDY 1965, 46–47; ПАПАЗОГЛУ 1963, 72–74; PAPAZOGLU 1969, 73. 902 Cic. Ad fam. XIII 77; V 9. 2; V 11. PATSCH 1922, 42; уп. ПАПАЗОГЛУ 1963, 77. 177 суседи Мелкумана.903 Та вест не говори сасвим прецизно о њиховом положају, али указује да заједницу треба тражити у близини Неретве. Нема епиграфских података који би могли рећи нешто више о овој civitas у доба Принципата. 903 Ptol. II 16.5. 178 3.2. Civitates Панонијe Најдетаљнији преглед података о перегриним заједницама Паноније, односно двеју панонских провинција, до данас јесте Мочијева студија из 1959. године, коју допуњавају делови монографије из 1974. Од времена када је Мочи писао о перегриним civitates Паноније до данас већи број нових података до нас је дошао захваљујући новим налазима војничких диплома, а затим епиграфских споменика у камену који откривају нове податке о панонским заједницама. Захваљујући тим документима може се уочити да је век многих перегриних заједница био дужи него што се то раније сматрало. Како ћемо видети, неке civitates постојале су паралелно уз градове за које се сматрало да су својим територијама обухватиле перегрини цивитет. Ослањајући се, како на Плинијев списак, тако и на епиграфски материјал, поглавље о перегриним заједницама Паноније организовали смо у две целине, тако што смо civitates груписали према томе да ли их Плиније помиње или не. (I) Прву целину чине заједнице које се спомињу код Плинија у поглављима посвећеним Панонији. Будући да их је овај писац груписао у два списка, који би се могли окарактерисати као (а) географски и (б) абецедни, следили смо његову структуру. Географски списак заједница обухвата civitates Серета (§ 3.2.1.1), Серапила (§ 3.2.1.2), Јаса (§ 3.2.1.3), Андизета (§ 3.2.1.4), Колапијана (§ 3.2.1.5) и Бреука (§ 3.2.1.6), које су набројане према свом положају у односу на значајне реке Паноније, Саву и Драву. „Абецедна листа― највероватније потиче из неког званичног извора, где су, абецедним редом биле пописане панонске перегрине заједнице; Плиније је изоставио заједнице које је поменуо у претходној листи. У њој су набројане заједнице: Арвијати (§ 3.2.1.7), Азали (§ 3.2.1.8), Амантини (§ 3.2.1.9), Белгити (§ 3.2.1.10), Катари (§ 3.2.1.11), Корнакати (§ 3.2.1.12), Ерависци (§ 3.2.1.13), Херкунијати (§ 3.2.1.14), Латобици (§ 3.2.1.15), Осеријати (§ 3.2.1.16), и Варцијани (§ 3.2.1.17). (II) Другој целини припадају заједнице Боја (§ 3.2.2.1) и Скордиска (§ 3.2.2.2), које се у Плинијевом опису Паноније не спомињу у формули, већ само као слободна племена, али постоје епиграфски споменици који сведоче да су ова племена у доба Принципата била организована као перегрине заједнице. 179 Посебан случај чини племе Котина (§ 3.2.2.3), које је било настањено у Панонији, али није сигурно да су његови припадници имали независну civitas. 3.2.1. Civitates Паноније у Плинијевом списку Географски списак заједница Паноније 3.2.1.1. Civitas Serretum Описујући значајне реке Паноније, Плиније је забележио положај неколико панонских заједница које су лежале уз њихове обале. Први су наведени Serretes, кроз чију је земљу протицала Драва.904 Ток реке се наставља кроз територије Серапила, Јаса, Андизета. Како се заједнице Серета и Серапила (/ Сирапила) помињу се само у Плинијевом списку, док их већ Птолемеј не помиње,905 обично се сматра да до његовог времена нису опстале као независне административне јединице.906 Мочи је изнео мишљење да је civitas peregrina била или обухваћена територијом Трајанове дедуктивне колоније Петовион, или да јој је атрибуирана, за шта не постоје добри аргументи.907 Будући да се поуздано може одредити географски положај Јаса као и источна тачка њихове територије,908 Серети се, као и суседни Сирапили, обично 904 Plin. NH III 147. 905 Услед недостатка изворних података, о овим двема заједницама говори се често у истоме контексту. 906 MÓCSY 1959, 28. 907 MÓCSY 1959, 30. Kао пример узима два натписа: CIL III 4071: C. Caesius | C(ai) f(ilius) | Papiria | Ingenuus | Poetovione | v(ivus) f(ecit) sibi et | Ulpiae Adiutae | coniugi et | Caesiae | Ingenuae [f(iliae)] | [et lib(ertis)] lib(ertabusque)]. АIJ 447; ILJug 359: P(ublio) Aelio | Viatori [±3] | et Lic[iniae] | C[±3] | V[--- Декуриони домаћег порекла: CIL III 4052–4053. Нема никаквих индиција да су стекли грађанско право per aedilitatem, као ни да је у питању атрибуција у техничком смислу те речи, в. LAFFI 1966. 908 § 3.2.1.3. 180 смештају западно од њих, у подручје око Петовиона,909 у Међимурје (између Драве и Муре).910 Постоји и мишљење да су Серети живели нешто северније, уз горњи ток Рабе.911 Питање на које се без нових података не може дати поуздано тачан одговор јесте колико је добро интерпретиран Плинијев податак, односно да ли је убикација ових заједница у уже подручје Петовиона поуздана. Мајер је име Ser(r)etes сматрао илирском творбом:912 изведено је суфиксом -et, као и у An-diz-et-, Peuc-et-, Dasser-et-. Овај аутор га доводи у везу са ст.инд. sarít „река, поток―, ser-, ῤε- „струјати―.913 Спрам тога, име „Серети― би значило „племе које живи уз реку―, што би се могло односити на Драву. Име заједнице, према овоме тумачењу, може се сврстати у групу са Колапијанима, Аравијатима,914 чија су имена у вези са рекама уз коју су живели. И у новијој литератури се имена Серета и Серапила третирају као панонска.915 Према Флусу, на кога се ослања и Мочи име племена је келтско.916 Алфелди је изнео мишљење да те две заједнице спадају међу civitates које су организоване након успостављања римске управе, од становништва које је у предримско доба било припадало племену Тауриска.917 Уз ове се две заједнице везују домаћа, келтска имена петовионског подручја:918 Atto (lib.) (АЕ 1986, 573); 909 MÓCSY 1959, 16; MÓCSY 1962, 605; MÓCSY 1974, ALFÖLDY 1966a, 239: ―Im ehemaligen sud- westpannonischen Tauriskerland kennen wir nach der romischen Eroberung mehrere peregrine Gemeinden ... die Serapilli und Serretes in der Gegend Poetovios―. У предримско доба је становништво било под једним именом Тауриска, након успостављања римске управе свака civitas носила сопствено име. 910 Регистрован је 21 антички локалитет. 911 REDŐ: ŠAŠEL KOS / SHERER 2003, 192. 912 И Мочи на једом месту име Серета сматра илирском творбом: MÓCSY 1962, 606. 913 МAYER 1935, 72–73; МAYER 1957, 301: „Flußanwohner―; KRAHE 1955, 111; ANREITER 2001, 126, 128. Елемент ser- (sr̥-) у: ΢εξ-έη-ηνλ (Cass. Dio LVI 12. 1), Servitium, Sarnade, Saritte, Sirmium. 914 MEID 2005, 24. 915 ANREITER 2001, 124–125, 127–128, 201; MEID 2005, 24. 916 FLUSS, RE II A, 1665, 1745. 917 ALFÖLDY 1966a, 239: ―Im ehemaligen sud-westpannonischen Tauriskerland kennen wir nach der romischen Eroberung mehrere peregrine Gemeinden ... die Serapilli und Serretes in der Gegend Poetovios―. 918 FLUSS, RE II A, 1665 1745; MÓCSY 1959, 28. 181 Aisia (CIL III 4033); Cartoria Calandina (CIL III 13412; AIJ 394), Ceiuonius, M. Ulpius Cutio, 919 Meduillia Matiera, Meduilia Respecta (CIL III 4083), Maro, Suadra (CIL III 4103), међутим не може се тврдити да су њихови носиоци припадали управо овим заједницама. Са Серетима је довођено у везу име путне станице Serota,920 која је код Птолемеја забележена као ΢ίξνηα.921 Станица се убицира у околину данашње Вировитице, што би можда могла бити индиција да ово племе треба тражити нешто источније на току Драве, него што је то положај који им је одредио Мајер, а затим и Мочи. Премда нисмо обавештени о појединостима које се тичу ове заједнице, може претпоставити да се у раном периоду, првој половини Η века, њихов статус и уређење није се разликовао од статуса других civitates покореног Илирика. У подручју Петовиона је од времена освајања била стационирана легија, која је могла давати префекте перегриним заједницама. 3.2.1.2. Civitas Sеrapillorum Серапили се, као и њихови суседи Серети, јављају се само код Плинија, који их помиње међу племенима која живе уз Драву.922 Етимологија имена зависи од тога које читање треба прихватити. Кодекси дају три облика: Ser(r)apillоs, Syrapillos и Sirapulos. Крае, за њим и Мајер изнели су мишљење да је коректан облик етнонима Syrapilli, према рукописима ЕsD. Име племена би у том случају било изведено из PIE *su-ró-s „слан― и *ap- „вода―,923 елемент који се јавља и у Col-ap-is, Col-ap-iani. Етникон би према овом тумачењу значио „Слатињани―. На основу тога Мајер је локализовао ову заједницу у околину 919 MEID 2005, 267. 920 Tab. Peut.; It. Ant. 130.4; It. Hieros. 562.5; Rav. 4.19. Уп. FLUSS, RE II A/2, 1923, 1665, 1738; PAVAN 1955, 376; ANREITER 2001, 127. 921 Ptol. II 14. 4. 922 В. § 3.2.1.1. 923 MEID 2005, 24 ―Wasservort‖. 182 сланих извора код места Рогашка Слатина, југозападно од Птуја.924 Анрајтер их смешта нешто источније, око Бедње.925 Уколико је исправан облик Serapilli, етноним би био изведен од ser- (sr̥-), „тећи―, као и Ser(r)etes, Serota, Sirmium, итд.926 Облик Sirapilli за који се Детлефсен одлучио у свом издању може произићи из обе варијанте.927 Према Мочију, Серапили су у време Хадријана још увек били peregrini.928 Mеђутим, нема података који би било потврдили било побили то мишљење, будући да о овој заједници, осим помена у Плинијевом списку, нема никаквих обавештења. Шандор Сопрони је изнео могућност да је на територији ове civitas настао муниципиј Халиканум929 — место које Птолемеј бележи као ὆ιίκαθνλ.930 Један натпис из Аквинкума сведочи o муниципалном статусу Халиканума,931 a град се убицира у место Свети Мартин на Мури или у Ландаву, где је посведочена бенефицијарна станица.932 Међутим, на основу расположивог стања у изворима не може рећи да ли је град настао на темељу ове civitas. 924 MAYER 1935, 73; MAYER 1957, 325; уп. PETRU 1977, 925 ANREITER 2001, 124. 926 В. § 3.2.1.1, нап. 913. 927 Ζ. KRAHE, Glotta 21, 191; MAYER 1935, 73; ANREITER 2001, 125: е > i / ̲ r и y > i 928 MÓCSY 1974, 145. 929 RE VII 2878; BAtlas 20 D3 Halicanum. SOPRONI 1979, 91–98, посебно 95. 930 Ptol. ΗΗ 14. 4. 7.? It. Ant.; Rav. 931 SOPRONI, FolArch 30, 1979, 91–98; AE 1979, 472: D(is) M(anibus) | Iuliae Secundinae Q(uinti) | Iuli(i) Secundi filiae do(mo) municipi(o) Alic(ano) ann(orum) XL | Aur(elius) Victor vet(eranus) leg(ionis) II Ad(iutricis) ex str(atore) co(n)s(ularis) coniugi karissi|mae f(acieudutn) c(uravit). Уп. натпис CIL XIII 7495; ILS 9185 (дат. 222–235.): ... expl(oratio) | Halic(anensium) [[Alexan]]|[[driana]]... 932 AE 1982, 794. 183 3.2.1.3. Civitas Iasorum Племе Јаса помиње се први пут код Плинија Старијег, као перегрина заједница у Панонији.933 Према његовом географском опису Паноније, сivitas Iasorum се налазила на Драви, између Серета и Серапила на западу и Андизета на истоку. Птолемеј их смешта источно од Колапијана, северно од Осеријата, у источни део Горње Паноније.934 Заузимали су велики простор између Саве и Драве,935 односно између два епиграфски посведочена места: Aquae Balissae (одн. Balizae) на истоку, које се поуздано убицирају код данашњег Дарувара936 и Aquae Iassae на (северо)западу, које су се налазиле на месту Вараждинских Топлица.937 Природну границу на истоку могло је чинити Пожешко горје.938 О пространости племенске територије Јаса говори и податак код Стефана Византинца: Ἰάο, Ἰιιπξίαο κέξνο, νἱ νἰθνῦληαη Ἰᾶηαη.939 Аутономна управа домаћих првака Јаса посведочена је војничком дипломом RMD 205 (бр. 168) од 5. априла 71. године. Тај диплома, на коју ћемо се нужно осврнути више пута,940 представља документ од прворазредног значаја за нашу тему, будући да су у листи сведока забележена имена првака панонских перегриних заједница Јаса (бр. 80), Бреука (бр. 92), Боја (бр. 188, 189) и Андизета (бр. 85).941 За три од четири наведене заједнице институција принцепса је први пут посведочена управо овом дипломом. Неки од аспеката овог важног документа биће размотрени нешто касније. На овоме месту морамо се ограничити на податак који се тиче Јаса. Међу сведоцима конституције 933 Читање IASORVM (?) у натпису на такозваном бронзаном „медаљону Јаса―, откривеном у Самобору, (HRĈIĆ, Numizmatika V, 1953, 10–12) с правом одбацује: RENDIĆ-MIOĈEVIĆ 1965, 89– 91; 1968, 13дд. = 1989, 539–543. 934 Ptol. II 14. 2: Ἰάζζηνη. 935 Данашња Бјеловарско–билогорска жупанија централне Хрватске. 936 It. Ant. 265.7: Aquis Balissis. 937 CIL III 4121= ILS 704 = AIJ 469. 938 SCHEJBAL 2003, 395; DOMIĆ-KUNIĆ 2006, 76; уп. § 3.2.1.4. 939 Steph. Byz. Ethn. 322.16. 940 § 3.2.1.4, § 3.2.1.6, § 3.2.2.1. 941 Нап. 940. 184 потписан је T. Flavus Serenus princ(eps) Iasorum. Он је једини досад познати званичник ове заједнице. Међу петорицом панонских principes, чија се имена у овоме документу помињу, Serenus је једини који носи tria nomina, док су остали посведочени као перегрини. Чињеница да су поглавари племенских заједница Паноније узети за сведоке дипломе из 71. године указује да такав избор треба тумачити као пропагандни потез.942 За ову претпоставку говори то што су имена четири од пет првака перегрина, премда су они свакако добили римско грађанско право,943 и што се њихове функције princeps civitatis изричито помињу у натпису. Панонска племена су била награђена за то што су подржале partes Flavianae у bellum Vitelli,944 што се најпре могло огледати појединачној додели грађанског права племенској аристократији, мада би се можда могло рачунати и са доделом латинског права неким заједницама. O правном статусу домаћег становништва ове заједнице врло смо слабо обавештени.945 Епиграфски споменици показују да је регрутација у помоћне одреде из племена Јаса вршена од I века (бр. 81). Према натпису бр. 82, видимо да су у III веку служили као преторијанци. Јаси су етнички припадали панонској групи племена. Додуше, антропонимијски инвентар заједнице Јаса прилично је сиромашан, али се домаћи топоними: Balizae,946 (Aquae) Iasae,947 Iovista,948 Cocconae,949 бесумње могу третирати као панонски.950 Обично се сматра да је име племена Јаси изведено из корена *i̯as /*i̯еs (инд. yas-, yasati, yásyati, гр. δέσ < δέζσ), „кипети, пенити се―. Из истог корена је изведено и име станице Iasulones коју бележи It. 942 DUŠANIĆ 1984, 101–104; DUŠANIĆ 2007, 66, 78: CIL XVI 16, testis 4: Alexandri Magni Macedon. 943 Уп. бр. 189, 190, 191, 192. 944 Уп. војничке дипломе из 70/71. год.: бр. 54, 65, 95, 96. 945 Уп. MÓCSY 1959, 27 и бр. 59/1: CIL III 10865. 946 ANREITER 2001, 208–209: *balissa- (< *balisi̯a), „pannonisch... in Bedeutung ‗sprudelnd, aufschwellend‘. 947 ANREITER 2001, 67–68, 208. 948 ANREITER 2001, 72–73. 949 MAYER 1957, 194; ANREITER 2001, 55–56. 950 ANREITER 2001, ss.vv. (в. нап. 946–949). 185 Ant. 264.5, и која се убицира у место Baracska, на југозапад од Аквинкума.951 Према Мајеру етноним доводи се у везу са бројним термалним изворима њихове територије.952 Његово би тумачење значења етнонима Јаси било „Топличани―.953 О бањском карактеру јасијске заједнице говоре, између осталог, називи насеља Aquae. Осим тога, бројна светилишта и вотивни споменици са овог простора посвећени су божанствима заштитницима здравља (Силвану, нимфама, Дијани,954 итд.). У Дарувару је откривено Силваново светилиште.955 У другом јасијском центру Aquae Iasae, према Рендић-Миочевићу, забележено је четрнаест споменика посвећених нимфама.956 Један натпис из Вараждинских топлица посвећен је Нимфама са епитетом Iasae, који се односи на топоним, али могуће и на његово првобитно значење;957 осим тога Nymphеs се јављају са епитетом salutarеs,958 дакле представљају персонификацију лековитих извора.959 На основу натписа из Дарувара, на којима се помиње res publica Iasorum,960 Мочи је сматрао да је заједница остала перегрина до Каракалиног едикта, а да је насеље Јаса које је забележено као res publica, била псеудо-муниципална творевина без градског статуса.961 Међутим, 1964. године објављен је натпис из Дарувара који је показао да је главно насеље Јаса ипак имало муниципални 951 МAYER 1935, 70–71; ANREITER 2001, 68–69; SCHEJBAL: ŠAŠEL KOS / SCHERRER 2004, 106–107. 952 SCHEJBAL 2003, 394–395 наводи 25 гео–термалних извора на подручју које су у античко доба настањивали Јаси. 953 MАYER 1935, 69–70; 1957, 162; 1959, 52; ANREITER 2001, 68: ―wellen, schäumen, sieden‖. За другачије тумачење в. SCHEJBAL 2003, 393–416, који име племена доводи у везу са кореном -ias / -iat. Име би према аутору значило: „Исцелитељи―. 954 AIJ 459, 460; ILJug 1166. RENDIĆ-MIOĈEVIĆ 1979–1980, 110–111 = 1989, 508–509; RENDIĆ-MIOĈEVIĆ 1991–1992, 69. 955 AE 1978, 657. 956 RENDIĆ-MIOĈEVIĆ 1991–1992, 69 и нап. 14. 957 AE 1985, 714: Nymphis | Iasis... 958 CIL III 10891. Уп. IMS IV 105 (Куршумлијска бања). 959 RENDIĆ-MIOĈEVIĆ 1979–1980, 110–111 = 1989, 511 указује да у Вараждинским топлицама преовладао култ numina, односно Нимфа; Силван се не јавља на споменицима овог места. 960 CIL III 4000; AIJ 586; AIJ 587; B. SCHEJBAL, Obavijesti 28, 1996, 28–31. 961 MÓCSY 1957, 497–498; MÓCSY 1959, 27–28. Уп. § 3.1.3.3. 186 ранг: D(is) M(anibus) | P(ublio) Ael(io) P(ubli) fil(io) | Aeliano scri|bae dec(urioni) IIIIvir(o) | m(unicipii) Iasorum | an(norum) XLV Ael(ius) | Laelianus | patri piissimo | f(aciendum) c(uravit). 962 Натпис је, осим статуса места, открио да је име града било: municipium Iasorum, које показује да је град настао од племенске заједнице, као што је на пример случај са municipium Latobicorum, municipium Dardanorum, итд., или опрезније речено, настао на територији перегрине civitas. Наиме, епиграфски материјал, који у погледу домаће антропoнимије, није довољно репрезентативан и не дозвољава да кажемо нешто више о односу досељеника и домаћег елемента у томе градском центру. Можемо претпоставити да су досељеници могли имати значајну улогу у погледу романизације и стварању услова за настанак римског града. Натписи бележе присуство странаца, углавном ветрана.963 На основу царског гентилиција, као и на основу тога што се кваторвират у Панонским градовима јавља у Хадријаново доба претпоставља се да је мунициппиј настао у време Хадријановог боравка у Панонији 124. године.964 Пример Јаса, да термално-религијски комплекс на племенској територији буде уздигнут на ранг муниципија, потпуно је аналоган примеру термалног насеље Aquae S., на територији Дезидијата, са којим смо се раније сусрели.965 На основу натписа из Рима (бр. 82), види се да је град имао унутрашњу поделу на pagi, vici, која се јавља и другде у Панонији.966 Таква подела би могла бити одраз некадашње племенске поделе,967 насупрот Мочијевом мишљењу, који је везује искључиво за градове. Мора се поставити питање колика је била територија овог муниципија, односно да ли је могла покривати читаву некадашњу територију перегрине 962 ALFÖLDY 1965b, 95–106 (AE 1964, 11; ILJug 1132). 963 MÓCSY 1959, 27. 964 MÓCSY 1959, 134, 136, 177; MÓCSY 1962, 602–605; ALFÖLDY 1964, 218–221; 1965, 93–112; PINTEROVIĆ 1975, 139–140; SCHEJBAL 2004, 108. 965 За паралеле из других провинција, нпр. SCHEJBAL 2004, 115: Паралеле у другим провинцијама на пример: подсећао на терме у Aquae Sulis у Британији (Bath), које су Римљани изградили на месту „светих― термалних извора на територији келтског племена Dobunii. 966 § 3.2.1.6. 967 SHERWIN–WHITE 1973, 373. 187 заједнице, која је, како смо видели, била веома пространа.968 Мочи је сматрао да су Вараждинске Топлице — Aquae Iаsae — припадале територији Петовиона, будући да се на натписима из тога места помињу званичници тога града.969 Још је Мајер поставио питање да ли су Aquae Iаsae уопште припадале Јасима, будући да је место од Дарувара (где се налазио центар заједнице Јаса) удаљено готово 100 километара.970 Алфелди међутим доводи натпис из Вараждинских Топлица на којем се помиње један декурион муниципија у везу са овим градом.971 Натписи 80. (= бр. 168, стр. 270). Сведок војничке дипломе из 71. године. t. 1: T(iti) Flavi Sereni princ(ipis) Iasio(rum). 81. Војничка диплома из 85. године Frontoni Sceni f(ilio) Iaso. CIL XVI 31. Imp(erator) Caesar divi Vespasiani f(ilius) Domitianus | Augustus Germanicus pontifex maximus | tribunic(ia) potestat(e) IIII imp(erator) VIIII co(n)s(ul) XI | censoria potestat(e) p(ater) p(atriae) | iis qui militaverunt equites et pedites in alis | sex et cohortibus decem et quinque quae ap|pellantur I civium Romanorum et I et II | Arvacorum et Frontoniana et Praetoria et | Siliana et I et I Montanorum et I Noricorum | et I Britannica milliaria et I Brittonum | milliaria et I et I Alpinorum et I Lusitano|rum et II Asturum et Callaecorum Lucensium et V Gallo|rum et VI Thracum et VII Breucorum et VIII | Raetorum et sunt in Pannonia sub L(ucio) Funisu|lano Vettoniano quinis et vicenis || pluribusve stipendiis emeritis dimissis | honesta missione quorum nomina sub|scripta sunt ipsis liberis posterisque eorum | civitatem dedit et conubium cum uxoribus | quas tunc habuissent cum est civitas iis data | aut si qui caelibes essent cum 968 Уп. § 3.2.1.6. 969 MÓCSY 1959, 30 и нап. 107; RENDIĆ-MIOĈEVIĆ 1991–1992, 69. 970 MAYER 1935, 72. 971 Натпис CIL III 10891; AIJ 464; ALFÖLDY 1964а, 95: Nymphis | salutarib(us) | Aug(ustis) sac(rum) | Iul(ius) Maximu[s | dec(urio) muni[c(ipii)] | [Iasorum]. 188 iis quas postea | duxissent dumtaxat singuli singulas | Nonis Septembr(ibus) | D(ecimo) Aburio Basso Q(uinto) Iulio Balbo co(n)s(ulibus) | cohort(is) I Lusitanorum cui prae(e)st | C. Cisso C(ai) f(ilius) Ste(llatina) Honoratus | ex pedite | Frontoni Sceni f(ilio) Iaso | descriptum et recognitum ex tabula aenea | quae fixa est Romae in Capitolio || Imp(erator) Caesar divi Vespasiani f(ilius) Domitianus | Augustus Germanicus pontifex maximus | tribunic(ia) potestat(e) IIII imp(erator) VIIII co(n)s(ul) XI | censoria potestat(e) p(ater) p(atriae) | iis qui militaverunt equites et pedites in alis | sex et cohortibus decem et quinque quae ap|pellantur I civium Romanorum et I et II | Arvacorum et Frontoniana et Praetoria | et Siliana et I et I Montanorum et I Norico|rum et I Britannica milliaria et I Britto|num milliaria et I et I Alpinorum et I Lu|sitanorum et II Asturum et Callaecorum Lucensi|um et V Gallorum et VI Thracum et VII Breuco|rum et VIII Raetorum et sunt in Pannonia | sub L(ucio) Funisulano Vettoniano quinis et | vicenis pluribusve stipendiis emeritis | dimissis honesta missione quorum nomina | subscripta sunt ipsis liberis posterisque eo|rum civitatem dedit et conubium cum uxori|bus quas tunc habuissent cum est civitas iis | data aut si qui caelibes essent cum iis quas pos|tea duxissent dumtaxat singuli singulas | Nonis Septembr(ibus) | D(ecimo) Aburio Basso Q(uinto) Iulio Balbo co(n)s(ulibus) | cohort(is) I Lusitanorum cui prae(e)st | C. Cisso C(ai) f(ilius) Ste(llatina) Honoratus | ex pedite | Frontoni Sceni f(ilio) Iaso | descriptum et recognitum ex tabula aenea quae | fixa est Romae in Capitolio in basi columnae parte | posteriore quae est secundum Iovem Africum || C(ai) Iuli Longini | Q(uinti) Caecili Victoris | C(ai) Iuli Valentis | Sex(ti) Elei Pudentis | P(ubli) Valeri Rufi | L(uci) Caecili Flacci | C(ai) Iuli Severi. Scenus (OPEL IV 55) је далматско-панонско име, уп. KATIĈIĆ 1976, 180; Serenus често у Панонији (OPEL IV 71). 82. Натпис из Рима. CIL VI 3297; DOBÓ 1975, 115; ALFÖLDY 1965a, 107. D(is) M(anibus) | Ulpius Cocceius eq(ues) s(ingularis) d(omini) n(ostri) | castris nov(is) t(urma) Kasti ex Pan(nonia) | sup(eriore) natus ad Aquas Balizas | pago Iovista vic(o) Coc[...]|netibus stip(endiorum) XII ann(orum) XXX [...] | Victor frater et Iul(ius) Proc[...] | [he]r(e)d(es) feceru[nt]. 189 Когномен дедиканта Cocceius (ОPEL II 67) указује на домаће порекло (MÓCSY 1959, 27). Pagus Iovista доводи се у везу са Iovia, Botivo.972 Име подсећа на vicus Iosista (ILJug 3013). Vicus Coc[co?]nes помиње се у итинерарима: It. Hieros. 562.4 Cocconis; Rav. 4.19: Cucconis. За сличну организациону структуру у Панонији уп. Цибале (§ 3.2.1.6). 83. Натпис на мермерној плочи из Аквинкума. DOMASZEWSKI, JÖAI 7, 1904, Bbl. 11–14, фот. Читање према фотографији, објављеној уз чланак Домашевског гласило би: Civеs Ị[asi? ex pr(ovincia) P(annonia) s(uperiore) q(ui)] | milit(averunt) in lẹ[g(ione) II Adiut(rice) p(ia) f(ideli)] | sub Iall(io) Ba[sso leg(ato)] | Aug(usti) pr(o) pr(aetore) e[t Appio Cl(audio)] | Martiale [leg(ato) leg(ionis) s(upra) s(criptae)] quod ho(nesta) m[is(sione) mis(si) s(un)t?] | M. Ulpius Quietus et [--- mag(istri)] | ded(icatum) VI id(us) Iu[.. Silvano]et Augurino [co(n)s(ulibus) v(otum) s(olverunt) l(ibrentes) m(erito)]. Читање натписа није сасвим поуздано. На фотографији се види само доњи сериф. EGGER (non vidi) чита: cives B[oi]. Домашевски као паралелу наводи натпис CIL VI 32557: cives Cotini ex provincia Pannonia inferiore.973 3.2.1.4. Civitas Andizetum Међу заједницама које Плиније наводи уз ток реке Драве, најисточнија је била civitas Андизета (Andizetes). Плинијевом податку одговара и Птолемејев распоред заједница за овај део Паноније: у његовој Географији Андизети су 972 ANREITER 2001, 70–75. 973 Уп. § 3.2.2.3. 190 смештени између Херкунијата и Бреука, западно од Амантина и Скордиска.974 Страбон их, уз Бреуке, помиње међу панонским племенима.975 Заједници Андизета се приписује врло велика територија: од планине Папука у околини Пожеге,976 па све до ушћа Драве у Дунав, док је на северу могла заузимати простор до обронака Мечека у околини Печуја. На југ се заједница најдаље простирала до реке Вуке,977 јер су данашњи Винковци и Вуковар већ припадали Бреуцима. Могуће је, додуше, да јужну границу civitas ипак треба тражити северније, уколико је Бреуцима припадао и Teutoburgium, односно цео простор до ушћа Драве.978 Наиме, не може се са сигурношћу рећи колики је део ове регије административно улазио у територију перегрине заједнице. Врло је могуће да она није обухватила цео простор који јој се приписује, поготово што је civitas могла бити мања од првобитне територије које је слободно племе заузимало у предримско доба.979 У светлости новијих епиграфских сведочанстава нешто више се може рећи о улози Андизета у догађајима Η века, као и о уређењу њихове перегрине заједнице. Најранији од иначе малобројних података о племену Андизета пружа један натпис из Η века, пронађен 80-тих година двадесетог века у каријској Афродизијади (бр. 84), на којем је забележен ἔζλνο Ἀλδηδήησλ. Споменик припада већ поменутој серији из афродизијског Sebasteion-а, у чијем је северном портику подигнут низ статуа са натписом, које приказују персонификације народа побеђених у време Августа.980 Сматра се да је комплекс, чија изградња 974 Ptol. II 15. 2: Αλδίδεηεο. 975 Strab. VII 5. 3: Αλδηδήηηνη. 976 Mons Claudius? За западну границу Андизета према Јасима, уп. DOMIĆ-KUNIĆ 2006, 77: око Доњег Михољца на Драви. 977 MÓCSY 1959, 74–75; MÓCSY 1966, 606; уп. DOMIĆ-KUNIĆ 2006, 77. 978 В. § 3.2.1.6, стр. 106 и нап. 1045: Бреуцима је могао припадати и подунавски кастел Teutoburgium, у Даљу. 979 У томе смислу и MÓCSY 1974, говорећи уопштено о политици према перегриним заједницама. 980 Изградња комплекса Sebasteion пада у време од Тиберијеве владе до Нерона, у неколико етапа, али је садржај углавном концентрисан око Августових победа. REYNOLDS 1981, 326–7; SMITH 1988; yп. WILKES 1992, 207; NICOLET 1991, 45–47: истиче подударности са RGDA. 191 пада у време династије Јулијеваца–Клаудијеваца,981 настао према неком римском узору, какав би могао бити Августов Porticus ad Nationes, премда су и други извори могли имати утицаја на садржај комплекса.982 Пропагандна улога афродизијадског споменика различита је од свог римског узора, намењена је другачијој публици, али преноси важне поруке извора983 и осветљава неке аспекте политичке историје с почетка Принципата. Поједина племена — ἔζλε — персонификована статуама жена, узета су као pars pro toto. Симболички, она представљају саму победу, уједно и сва племена савладана у истој кампањи. Можемо се послужити примером Трумплина, који у овоме контексту симболизују победу над свим алпским племенима.984 Покоравање алпских племена помиње се у Res Gestae (с. 26), а племена су забележена на споменику Tropaeum Alpium (CIL V 7817), чији текст преноси и Плиније Старији (Plin. NH III 136),985 где су Трумплини наведени на првом месту, вероватно као најзначајнији. Веза између и августовских победа, њиховог помена у RGDA и афродизијадских споменика може се успоставити и на другим местима, нпр. Callaeci, Арапи итд.986 Аналогно томе, статуа која приказује персонификовани ἔζλνο Ἀλδηδήησλ означава победу над панонским племенима. Али на који догађај сећа овај споменик? Р. Смит, који је објавио опширан чланак о simulacra gentium афродизијског комплекса, види тешкоћу у томе што се спомињу три племена која припадају Илирику. Док за споменик Јапода (бр. 1) може поуздано узети да симболизује Октавијанова освајања у Илирику,987 код тумачења споменика Пируста и Андизета наилази се на извесне тешкоће. Н. Камби сматра да су међу изгубљеним статуама портика морали бити приказани Делмати и Панони (sic),988 што, имајући у виду симболични 981 О постепеном настанку комплекса: REYNOLDS 1981, 327; SMITH 1988, 57–58. 982 Serv. Ad Aen. VIII 721, уп. SMITH 1988, 50; NICOLET 1991, 47; CAREY 2003.. 983 P. LIVERANI, ‗Nationes‘ e ‗civitates‘ nella propaganda imperiale, Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Römische Abteilung 1995, 219–249. 984 IAph 9.3: ἔζλνπο | Σξνπλπείισ[λ]. SMITH 1988, 58; CAREY 2003, 68. 985 Уп. § 2.4. 986 RGDA 26 и натпис: REYNOLDS 1981, 317–27, бр. 21; IAph 9.4. 987 Натпис бр. 1. 988 CAMBI 1999–2000, 130–131. 192 карактер ових споменика, не изгледа ни као добро нити вероватно објашњење. С обзиром на друге изворне податке који говоре о догађајима у Илирику, могло би се најпре доћи до закључка да Пирусти симболизују слом Далматско- панонског устанка,989 док споменик Андизета највероватније сећа на нешто раније догађаје Панонског рата.990 Наиме, симболика споменика би се могла везати за податак о изласку Рима на Дунав, који је забележен у Res Gestae Divi Augusti (c. 30): Pannoniorum gentes, quas ante me principem populi Romani exercitus nunquam adit, devictas per Ti. Neronem, qui tum erat privignus et legatus meus, imperio populi Romani subieci, protulique fines Illyrici ad ripam fluminis Danui. У истоме пасусу Август каже: Citra quod Dacorum transgressus exercitus meis auspicis victus profilgatusque est, et postea trans Danuvium ductus exercitus meus Dacorum gentes imperia populi Romani perferre coegit што може се поклапати са спомеником из исте серије, који персонификује побеђени ἔζλνο Γαθῶλ.991 Тешко је замислити да се ради о одступању, стога би се симболика споменика Андизета најпре могла везати за догађаје који су забележени у Res Gestaе. На овоме месту мора се преиспитати улога Андизета у крупним догађајима у Илирику у време Августовог Принципата, односно у догађајима Панонског рата. Она је врло вероватно била проминентнија него што се раније у науци мислило. О томе говори чињеница да се на споменицима пропагандног карактера појављују Андизети, а не, на пример, Бреуци, како би се могло очекивати на основу литерарних извора који бележе ове догађаје. Управа и организација перегрине заједнице Андизета у најранијем периоду римске провинцијске управе у Панонији вероватно се није разликовала од 989 Уп. Vell. Pat. II 115. 2. 990 REYNOLDS 1981, 326–327; SMITH 1988, 58 остављају места за обе могућности Панонски рат или Далматско-панонски устанак. За освајање панонских племена у време Тиберијевог рата: MÓCSY 1974, 55. За археолошке трагове присуства римске војске пре Батоновог устанка, који сведоче да је земља Андизета била под римском контролом непосредно после Панонског рата уп. PINTEROVIĆ 1967, 56; DOMIĆ-KUNIĆ 2006, 107. 991 REYNOLDS 1981, 317–27, бр. 17; SEG 31, 1981, 926, BullÉp 1982, 356; SEG 35, 1082; SMITH 1988, 55, бр. 6. 193 других. Префекти за ову civitas нису посведочени, али с обзиром на њихов положај уз важне водене комуникације, и у организационом смислу уз ripa Danuvii, може се претпоставити да су били под префектуралном управом.992 О управи племенских првака нешто смо боље обавештени захваљујући новијим епиграфским подацима. Једини досад посведочени принцепс перегрине заједнице Андизета, Breucus Isticani f. princ(eps) Antizit(ium), забележен је, као и principes панонских Јаса, Бреука и Боја, међу сведоцима конституције RMD 205 (бр. 85 = 168).993 Податак показује да је перегрина заједница Андизета у раним годинама Веспазијановог принципата под аутономном управом племенских првака (terminus ante quem 71. година). Андизети су припадали панонском становништву које је насељавало посавску и део подравске регије.994 Били су сродни племену Бреука. Етноним An-diz-et-es изводи се из корена diz- <*deig'h-;995 док је префикс чест аn- у илирским топонимима (нпр. An-detrium, An-derva, итд.) и у личним именима. У документима који говоре о заједници Андизета забележено је свега неколико личних имена: Breucus, Isticanus, Passeris. У инвентар андизетских имена Мочи убраја и (Ulpius) Pirus, (Ulpia) Ruca,996 премда се не може поуздано утврдити да ли припадају овој заједници. Према мишљењу A. Мочија, Хадријанова колонија Мурса997 настала је на делу територије андизетске civitas, а касније и муниципиј Мурсела.998 Новији епиграфски подаци, међутим, показују да је племенска заједница Андизета постојала у непромењеном статусу након оснивања колоније Мурсе. Захваљујући једном новијем открићу војничке дипломе, чији је датум издавања 154. година (бр. 86), епиграфски је посведочено постојање перегрине заједнице 992 Уп. § 3.2.1.6, стр. 111. DUŠANIĆ 2004, 256, нап. 47 (за однос ripa-рудници–перегрини). 993 В. бр. 92 = 168. 994 MÓCSY 1959, 55; MÓCSY 1974, 14. 995 MAYER 1957 је изводио име од *dhgeigh, зид, утврда, грч. ηεῖρνο; ANREITER 2001, 31–32; MEID 2005, 24–25: *digi̭ā > dizā. 996 CIL III 3311 = 10292; RIU 990; MÓCSY 1959, 260, 216/6. OPEL IV 32. 997 CIL III 3279 = 10260: Divo Hadriano Mursenses conditori suo. Ptol. II 15.4 Μνπξζία. 998 MÓCSY 1959, 74 и нап. 398: ―Villeicth unter Caracalla: CIL III 10246‖. 194 Андизета средином другога века,999 а вероватно и доцније, што указује на то да оснивање римске колоније на овоме простору у административном смислу није погађало суседну перегрину заједницу.1000 Тешко је одредити да ли је део територије одвојен од заједнице и додељен колонији или јој није ни припадао. Натписи 84. Натпис на плочи од белог мермера која је припадала бази за статуу. Пронађен 1982. године у комплексу Sebasteion у Афродизијади у Карији.1001 SMITH 1988, 55–77; SEG 35, 1082; IAph 9.23. Ἔζλνπο | Ἀλδηδήησλ. Датум: Η век. 85. Сведок војничке дипломе из 71. године, RMD 205 = бр. 168, стр. 270. t. 5: Breuci Isticani f(ilii) princ(ipis) Antizit(ium). Име Isticanus јавља се први пут на овоме месту. 86. Војничка диплома од 24. септембра 154. године додељена Claudio Passeris f. Marcello Antiz(eti). P. WEIß, ZPE 146, 2004, 247–254; AE 2004, 1923. Imp(erator) Caes(ar) divi Hadriani f. divi Traiani Parthic(i) nep(os) divi Nervae pronep(os) T. Aelius Hadrianus Antoninus Aug(ustus) Pius, ponti(fex) max(imus), trib(unicia) pot(estate) XVII, imp(erator) II, co(n)s(ul) IV, p(ater) p(atriae), equitib(us) et peditib(us) qui milit(averunt) in alis V quae appel(lantur) I Flav(ia) Aug(usta) Brit(annica) (miliaria) et I Thrac(um) veter(ana) et I c(ivium) R(omanorum) et I praetor(ia) c(ivium) R(omanorum) et I Aug(usta) Itur(aeorum) et coh(ortibus) XIII III 999 Регрутован је најкасније 129. (P. WEIß, ZPE 146, 2004, 253). 1000 MÓCSY 1959, 75; DOMIĆ-KUNIĆ 2006, 72: сматра Мурсу андизетским насељем. 1001 WILKES 1996, 554. 195 Batavor(um) (miliariae) vexil(latio) et I Alpinor(um) pedit(ata) et I Noricor(um) et III Lusitan(orum) et II Ast(urum) et Callaec(orum) et VII Breucor(um) et I Lusit(anorum) et II Aug(usta) Thrac(um) et I Montan(orum) et I Thracum c(ivium) R(omanorum) et I Campan(orum) volunt(ariorum) et sunt in Pannon(ia) Infer(iore) sub Iallio Basso leg(ato) quinis et vicenis item classic(is) senis et vicenis plurib(us)ve stip(endis) emerit(is) dimis(sis) honest(a) mission(e) quor(um) nomin(a) sub[scr]ipta sunt civit(atem) Roman(am) qui eor(um) non habe[r(ent)] item filis classic(orum) dedit et conub(ium) cu[m] uxor(ibus) quas tunc habuis(sent) cum est civitas is data aut cum is quas postea duxiss(ent) dumtaxsat singulis. A(nte) d(iem) V k(alendas) Oct(obres) Sex. C[a]lpurnio Agricola, Ti. Cl(audio) Iuliano co(n)s(ulibus). A[l]ae praetoriae c(ivium) R(omanorum) cui praest C. Rutilius Honoratus Hadr(ia) ex gregale Claudio Passeris f. Marcello Antiz(eti) et Mummae Retimes fil. uxori eius Erav(iscae). Descript(um) et recognit(um) ex tabul(a) aerea quae fixa est Romae in muro post templ(um) divi Aug(usti) ad Minervam. M. Servili [Ge]tae, L. Pulli Chresimi, M. [Se]ntili Iasi, [Ti. Iuli] Felicis, [C. Iuli] Silvani, [C. Pompo]ni [St]atiani, [P. Ocili] Prisci. Прималац je служио у јединици ala praetoria c(ivium) R(omanorum).1002 Он носи гентилно име Claudius, без преномена. Име Passer је посведочено више пута у Панонији (CIL III 11045, AE 2005, 1238 и као когномен: Passerianus (CIL III 4407). Јавља се и у Норику (ILLPRON 251, 1128, 1351), осим тога у Галији, Италији и једанпут у Рецији; уп. FALILEYEV 2007, 260. Конституцијом је добила грађанско право супруга Mumma Retimes fil. која је пореклом била из племена Ерависка. 3.2.1.5. Civitas Colapianorum Племенска заједница Колапијана налазила се, према Плинијевом сведочанству, уз обалу Саве,1003 где их, уз Бреуке, помиње као важнија племена (populorum haec capita). Суседне civitates, са којима су Колапијани делили савско приобаље, наведене су у другој, абецедној, листи. Птолемеј, који их помиње под именом Κνιαηηηαλνί. Он непрецизно смешта то племе „испод― 1002 За јединицу уп. M. ROXAN, ZPE 127, 1999, 259. 1003 Plin. NH III 147: … Saus per Colapianos. 196 Боја.1004 На основу имена заједнице, изведеног из хидронима Colapis,1005 мод. Купа, положај племена може се ближе одредити у долину ове реке, која се у Саву улива код Сисције, тачније у њен средњи и доњи ток.1006 Перегриној civitas Колапијана се спрам тога начелно приписује подручје између Саве и Купе, западно од Сисције, премда није прецизно утврђено куда су ишле границе civitas и колика је била њена територија у римско доба.1007 Затим, тешко је рећи где је и да ли је територија Колапијана директно излазила на Саву.1008 У савременој литератури често се наводи да је домаће становништво Сисције припадало племену Колапијана, односно да је Сисција настала на територији овога племена.1009 Чини се да би било исправније рећи да је заједница под именом Колапијани формирана у римско доба од веће, јужнопанонске, групе.1010 Та се група простирала у данашњој Банији (Петриња, Глина, Костајница, Двор), Кордуна (Петрова гора, Слуњ), затим у подручју око Карловца и река Купе и Коране, на југ до области око Цазина1011 — групе којој је етнички припадало и 1004 Ptol. II 14.2. 1005 MAYER 1935, 73: Col-ap-is q ṷ ol-ap, „крива река―; уп. J. ŠAŠEL, ArhVest. 36, 1985. ANREITER 2001, 225–228. 1006 Купа извире у Горском Котару (територија Јапода). Страбон помиње реку Колапис (Κόιαπηο) на више места: На једном месту (IV 6.10) каже да тече из Алпа и да се улива у Саву (код Сегестике); а на другом (VII 5.2) да се Ноар (неидентификована река) обогаћује водом од Колаписа који тече од Албијске планине кроз земљу Јапода и сусреће се с Дунавом близу земље Скордиска. Купа извире у Горском Котару (територија Јапода). 1007 MÓCSY 1959, 24. 1008 Према подацима о простирању територија других civitates које је набројао у географском списку (Јаси, Андизети, Бреуци), може се уочити да Плиније сасвим уопштено одређује положај ових заједница у односу на реке, стога Savus per Colapianos можда не би требало тумачити дословно. 1009 MÓCSY 1966, 606; BOJANOVSKI 1988, 336–337; DOMIĆ-KUNIĆ 2006, 79–80. Према мишљењу A. Мајера (MAYER 1940, 195), првобитно су припадали племену Јапода од којих су се касније одвојили. 1010 Уп. Strab. IV 6. 10. 1011 Мајер је у Колапијанима видео фракцију Јапода (MAYER 1940, 195д.; MÓCSY 1959, 24; MÓCSY 1962, 606; уп. BOJANOVSKI 1988, 337), али се ради о панонском племену, не припадају Јаподима. BOJANOVSKI, Godišnjak CBI 22(20)/1984, 145–265. За припадност панонској групи говори и археолошки материјал, који се разликује од јаподског, уп. Β. RAUNIG, ΟΑ 20,1996, 39–69: материјал са налазишта Крчана одговара ономе из долине Купе и околине Сисције 197 домаће становништво Сегестике / Сисције.1012 Након успостављања римске управе оно је било подељено у неколико политичко–територијалних јединица различитога статуса.1013 Етничко сродство становништва једне географске целине не треба мешати са административним јединицама на које је оно у римско доба подељено.1014 Осим тога, епиграфски споменици сведоче о постојању ове перегрине заједнице средином II века, о чему ће бити речи.1015 Ј. Шашел је претпоставио да се центар Колапијана налазио у околини Карловца и приписује овој заједници подручје долине Купе до Беле Крајине, на северозападу.1016 Civitas се на југу и југоистоку вероватно додиривала са фискалном територијом којој је припадало Топуско,1017 укључујући и простор Петрове и Зринске горе.1018 С обзиром на близину рудника, може се очекивати да су перегрини оближње заједнице, поред регрутационих обавеза (уп. бр. 88, 89, 90, 91), које су важиле за све или бар за већину перегриних заједница, били (ib. 51–52). Уп. Топуско, посвете божанствима Vidassus, Thana. Рецентна истраживања на локалитет Турска коса показала су снажну концентрацију домаћег панонског елемента. 1012 Апијан помиње становнике Сегестике: ΢εγεζηαλνί. Strab. VII 5.2: ἡ δὲ ΢εγεζηηθὴ πόιηο ἐζηὶ Παλλνλίσλ ἐλ ζπκβνιῇ πνηακῶλ πιεηόλσλ. Плиније Кoлапијане као перегрину заједницу помиње независно од колоније Сисције (NH III 148). Део територије је ушао је у фискалну територију, в. више, нап. 1011. 1013 Страбонов податак ἐγγὺο δὲ ηῆο ΢εγεζηηθῆο ἐζηη θαὶ ἡ ΢ηζθία θξνύξηνλ употпуњује релативно ново откриће натписа на бронзаној таблици из Сиска, на којој је забележен топоним Сегестика; I. RADMAN LIVAJA, Prilozi instituta za arheologiju u Zagrebu 24, 2007, 153–172; АЕ 2007, 1143: In Se|gestica || R(ecepi) m(ensuram) I | f(eci) II. Да ли се могло радити о „double community―, те да је Сисција била римско, а Сегестика домаће насеље; ALFÖLDI 1948, 17; MÓCSY 1959, 25 сматра да се ради о перегринима који живе на територији града. 1014 MÓCSY 1974, 51: Према Мочијевом мишљењу Колапијани су били под римском контролом од 35. године, најраније умирени, стога врло поуздани. 1015 В. стр. 96. 1016 ŠAŠEL 1985, 325; BOŢIĈ 2001, 181–98. 1017 ΤIR L 33, 73. За простирање фискалне територије до Топуског, као и рудничку активност тога краја в. DUŠANIĆ 1977, 65. уп. CIL III 10821 (statio portorii, Горичка). Станица Ad fines се можда односи на границе фискалне територије (DUŠANIĆ, ib.) 1018 DOMIĆ-KUNIĆ 2006, 64, 71. 198 обавезани на рад у рудницима.1019 На везу ове заједнице са рударским пословима указује и постојање више каменолома око Карловца, на подручју Кордуна дуж реке Коране. Одатле су се камен као и готови продукти могли лако речним путем транспортовати у Сисцију. Ове је каменоломе обишао и евидентирао још Бруншмид.1020 Управа војног префекта над заједницом Колапијана посведочена је епиграфски. Према тексту почасног натписа из Хијераполиса (бр. 87), L. Antonius M. f. Fab. Naso, личност чија је каријера добро документована у изворима,1021 у време цара Клаудија је био на положају префекта заједнице Колапијана, као primus pilus1022 легије ΧΙΙΙ Gemina, стациониране у Петовиону. Аутономна управа племенских првака није посведочена за ову заједницу, али се може претпоставити да им је допуштен степен аутономије у исто време када и суседним панонским заједницама. Епиграфски споменици сведоче да је civitas peregrina постојала у ΗΗ веку, како се види према називу јединице Ulpia у којој је служио (бр. 90), затим, према војничкој дипломи из Хадријановог времена (из 134. године), која је додељена једном Колапијану (бр. 91). На основу тих докумената може се извести закључак да је civitas Колапијана имала непромењен административни статус 30-тих година II века. Сасвим извесно заједница је опстала у истом административном облику и након тога. На простору заједнице нема ни 1019 О односу рудника и суседних перегриних заједница уп. DUŠANIĆ 1989, 148–149; DUŠANIĆ 2004, 262. 1020 ŠARIĆ 1983, 43–58. Досад је откривено око 25 локалитета уз ток Коране који су припадали каменоломима. Пронађено је мноштво римских саркофага, како довршених, тако и оних који су остали полуобрађени у живом камену, као и других елемената који су се ту израђивали. Већи део материјала, укључујући и епиграфске споменике није објављен. Осим тога, евидентиран је значајан број градинских насеља, као и већа римска насеобина у месту Св. Петар Мрежнички у близини Карловца (ŠARIĆ 1983, 48), где се можда налазио vicus (?). Одатле потиче и неколико фрагментарних натписа: AIJ 497–499. Администрација каменолома је вероватно била у Сисцији, као и у случају ferraria са управним центром око Љубље. 1021 Tac. Hist. 1. 20. Уп. AE 1902, 157; CIL III 6993. 1022 В. § 4.2.1. 199 античких градова, ни трагова урбанизације. Натписи такође показују да је перегрина civitas Colapianorum постојала независно од суседне флавијевске колоније Сисције,1023 што је у складу са подацима код Плинија. Ономастика Колапијана одговара типу који је распрострањен у панонском међуречју.1024 Имена забележена на споменицима која се поуздано могу приписати Колапијанима припадају инвентару панонских имена: Bato, Bulus, Cabelus, Cralus, Lirus, Liccaius, Plassarus, Precio, [S]ceno?, Scenobarvus. Забележена су и латинска имена Nepos,1025 Proculus, Firminus,1026 честа код домородаца. Епиграфски споменици Бјеле Крајине указују на присуство Италских породица у тој регији (Caesernii,1027 Iulii,1028 Numisii(?),1029 Petronii, Apulei 1030 ), које се мора приписати прометном положају у Посавини, у близини Сисције и рудничких области, где су досељеничке породице привлачили економски интереси. Натписи 87. Почасни натпис из Хијераполиса у Сирији (Baalbek, Либан). CIL III 14387; ILS 9199; DOBÓ 1975, 580; AE 2004, 82; уп. PIR2 Α 854. DEVIJVER, PME Α–139; PFLAUM, Les carrieres I, 85–87; FITZ 1995, 317, бр. 202. [L(ucio)] Antonio M(arci) f(ilio) Fab(ia) | Nasoni | [(centurioni) le]g(ionis) III Cyrenaicae | [(centurioni) le]g(ionis) XIII Geminae | 5 [honorat]o albata decursione ab Imp(eratore) | [praef(ecto) c]ivitatis Colaphianorum (!) | [primo] pilo leg(ionis) XIII Geminae trib(uno) leg(ionis) I Italic(ae) | [trib(uno) 1023 Бр. 91. 1024 KATIĈIĆ 1964a, 28–29. 1025 Доњи Скрад, Бариловић: M. ŠEGVIĆ, OA 20, 1996, 132 (перегрин); Родине: CIL III 3933 = 10818; AIJ 485 (P. Aelius). 1026 Родине, CIL III 3933 = 10818; AIJ 485. 1027 CIL III 10826 = AIJ 493. 1028 CIL ΗΗΗ 10827 = AIJ 494. 1029 CIL III 3935 = AIJ 496. 1030 CIL III 10825 = AIJ 490. 200 coh(ortis)] IIII vigilum trib(uno) coh(ortis) XV urb(anae) | [trib(uno) coh(ortis)] XI urban(ae) trib(uno) coh(ortis) IX praet(oriae) | [donato] ab Imperatore [... co]ron(a) | [valla]ri corona au[rea] vexillis | [duob]us has[tis puris] duobus | [pri]m[ipilo bis le]g(ionis) XIV Gem(inae) | [trib(uno) coh(ortis)] I praet(oriae) et pra[ep]osito supra | [vetera]nos Romae m[o]rantium | [pluriu]m exercituum proc(uratori) Aug(usti) | [Po]nto et B[ithyni]ae | [... A]urel[ius ...]IA. Натпис се датује између 45–63. године.1031 88. Натпис из Арабоне. Изгубљен? CIL III 4372; RIU 255; LŐRINCZ 2001, 154; уп. МÓCSY 1959, 243, бр. 158/6. Bato Buli f(ilius) | Colap(ianus) eq(ues) ala(e) | Pannoniorum | tur(ma) Sceni Sce|nobarvi f(ili) ann(orum) | XXX stip(endiorum) IX | h(ic) s(itus) e(st) | Scenus Scenobarvi | f(ilius) heres pos(u)it. 2 col(onia?) Ap(---), HD040534, без основа. Датирају натпис у 1. век. (читање преузима SPAUL, ZPE 105, 199). 89. Надгробни натпис из Арабоне. Изгубљен? CIL III 4376; RIU 258. ---] | Crali f(ilius) | Col(apianus?) {a}equ(es) | ala Panno(niorum) | sign(ifer) tur(mae) Arti | ann(orum) XXXIIII stip(endiorum) | XVI h(ic) s(itus) e(st) | Lirus Plassari f(ilius) | her(es) pos(u)it. Име Cralus се јавља само на овом месту (OPEL II 88), као и Lirus (OPEL III 28); Plassarus је у вези са Plassus (бр. 68, 71; OPEL III 145). 90. Надгробни натпис из Карнунтума (Bad Deutsch Altenburg). CIL III 11227. 1031 Уп. MÓCSY 1957, 495. 201 --- Li]ccai [fil(ius)] | Colap(ianus) [mil(es)] | c(o)ho(rtis) I Ulp(iae) [Pann(oniorum)] | an(norum) VL st(i)p(endiorum) [---] | h(ic) s(itus) e(st) Pre[cio(?)] | TAI[--- Датум: II век. Име Precio (KATIĈIĆ 1964a, 28) забележено је и код Скордиска (бр. 204). 91. Војничка диплома од новембра 134. године, додељена M[...]o Batonis f. Cabelo, Colap[ia]n(o). Горња Панонија. RMD 250. Imp(erator) Caesar divi Tra[iani] Parthici f(ilius) divi | Nervae nepos Traia[nus H]adrianus Aug(ustus) | pontif(ex) max(imus) trib(unicia) po[t(estate) X]VIII co(n)s(ul) III p(ater) p(atriae) | equitib(us) et peditib(us) qu[i milita]ver(unt) in alis V et | coh(ortibus) VI quae appell(antur) I [U]lp(ia) [con(tariorum)] (milliaria) et I Thr(acum) vict(rix) | et I Cannan(efatium) et I Hisp(anorum) [Ara]v(acorum) et [III A]ug(usta) Thr(acum) et I Ae|lia Gaes(atorum) (milliaria) et I Ulp(ia) Pann(oniorum) [(milliaria)] et I [Th]r(acum) c(ivium) R(omanorum) et I[I Al]|pinor(um) et IIII volunt(ariorum) et V Calla[ec(orum) L]uce[ns(ium) et] | sunt in Pann(onia) Super(iore) sub Cornelio Pr[oculo] | quinque et viginti st[ip]end(iis) emer(itis) d[i]miss(is) | honest(a) missi[ion(e) q]uor(um) nomin(a) subscript[a] | sunt ipsis l[iberis p]osterisq(ue) eor(um) civit(atem) dedit | et conub(ium) cu[m uxor]ib(us) [qua]s tunc habuissent | cum est civit(as) iis data a[ut si q(ui) cae]lib(es) essent | cum iis quas postea du[xissent dumta]xat | singuli singula[s ...] Nov(embres) | P(ublio) Licinio Pa[nsa L(ucio) Attio Macrone] co(n)s(ulibus) | alae I Ulpiae cont[ariorum (milliaria) cui prae]est | P. He[re]nnius Nige[r 3]el | ex grega[le] | M[...]o Batonis f(ilio) Cabelo Colap[ia]n(o) | [...]nsi fil(iae) Iuliae uxori eius Az[a]lae | [descr]iptu[m et rec]ognitum ex tabul[a] aenea | [qua]e fixa [est Ro]mae in muro pos(t) t[e]mpl(um) | [di]vi Aug(usti) [ad] Minervam || Imp(erator) Caes(ar) divi Traian(i) Part(hici) f(ilius) divi Nerva[e nepos] | Traian(us) Hadrian(us) Aug(ustus) pont(ifex) max(imus) tri[b(unicia) pot(estate)] | XVIII co(n)s(ul) III p(ater) p(atriae) | eq(uitibus) et ped(itibus) qui mil(itaverunt) in al(is) V et oh(ortibus) VI qu[a]e app(ellantur) I | I Ulp(ia) on(tariorum) et I Th[r(acum) v]it(rix) et I an(nanefatium) et I H[isp(anorum) A]rv(acorum) | et III Aug(usta) Thr(acum) e[t I Aelia G]ae[s(atorum) (milliaria)] et I Ulp(ia) P[ann(oniorum)] (milliaria) et | I Thr(acum) (ivium) R(omanorum) et II 202 Alp[inor(um) et] IIII vol[unt(ariorum) et] V Cal(laecorum) Luc[ens(ium) et s]unt | [i]n P[ann(onia) S]up(eriore) sub [C]or[ne]lio [Proc]ulo quin(que) et vig(inti) | [st(ipendiis) e]m(eritis) dim(issis) hon(esta) m[iss(iione) quor(um) nom(ina) s]ubsr(ipta) sunt | ipsi[s lib(eris) p]ost(erisque) eor(um) iv[it(atem) ded(it) et con(ubium) cu]m ux(oribus) quas | tun h[abuiss(ent) c]um est c[ivit(as) iis data au]t si q(ui) caelib(es) ess(ent) | cum iis quas [postea duxissent --- Име Cabelus би могло бити у вези са Cabellius (CIL III 6179). Жена је пореклом из племена Азала (уп. § 3.2.1.8). 3.2.1.6. Civitas Breucorum Племе Бреука1032 дошло је под римску власт након Панонског рата, и тада је било организовано у сразмерно велику перегрину заједницу.1033 Страбон их спомиње међу панонским племенима.1034 Бреуци су имали проминентну улогу у Далматско-панонском устанку, који је избио међу Дезидијатима, 6. године и брзо се проширио код суседних Бреука, чији су прваци Pinnes и Bato, поред Батона Дезидијатског, у изворима запамћени као вође побуне 6–9 године.1035 Након Батоновог устанка перегрина заједница Бреука задржала је велику територију. Плиније Старији смешта Бреуке, поред Колапијана, у долину Саве. Други извори, међутим, показују да се њихова перегрина заједница простирала између Саве и Дунава и излазила, по свему судећи, на дунавску обалу. Захваљујући епиграфским сведочанствима може се рећи нешто више о границама њене територије. Милијацијски натпис из Салоне (бр. 44) бележи изградњу путева у време Корнелија Долабеле, 20. године, међу којима је наведена цеста, дуга 158 миља, која води од Салоне ad Bath[inum flumen].1036 Према Алфелдијевој допуни 1032 О предримским насељима Бреука: BOJANOVSKI 1984, 194. 1033 Suet. Tib. 9; уп. SYME 1933, 69. 1034 Strab. VII 5.3. 1035 Vell. Pat. II 110; Cass. Dio LV 29; 34. 1036 Траса тога пута није утврђена на терену. За претпостављене правце: ALFÖLDY 1965a, 323– 327; BOJANOVSKI 1974, 192–202. Према Бојановском, цеста се могла делимично поклапати са 203 текста натписа, река Bath[inus], коју помиње и Велеј Патеркул у вези са догађајима 8. године,1037 дели Бреуке од Осеријата(?): Bath[inum flu]men | quod dividit B[r]e[ucos Oseriat?]ibus. Углавном је прихваћено мишљење по којем се Батинус идентификује са Босном,1038 што даље указује на то да су Бреуци држали обе савске обале1039 најдаље до њеног ушћа у Саву. Не зна се, нажалост, на коју тачку уз ток реке натпис реферише, стога је тешко одредити тачно место разграничења ове две заједнице. Повезивање Салоне са долином Босне и осетљивим подручјем Бреука имало је изузетан политички значај, стога не треба превидети пропагандни карактер солинског натписа. Западна и источна граница заједнице Бреука могу се одредити на основу места наласка четири војничке дипломе чији су се реципијенти, пореклом из овога племена, након отпуста вратили у своју civitas.1040 Западну границу обележавају две дипломе: из Славонског Брода (бр. 95) и из оближњег Грабарја (бр. 96). Осим Посавине око Славонског Брода, могуће је да су заузимали подручје јужних обронака пожешких планина на западу.1041 Дипломе из Вуковара (бр. 92) и Негославаца (бр. 94) говоре за то да је источни крај бреучке правцем пута ad Hedum castellum, супротно од Алфелдија који сматра да се ове две цесте међусобно искључују. 1037 Код Велеја Патеркула је забележен облик Bathinus (Vell. Pat. II 114.4). 1038 Идентификација са реком Бедњом, коју су заступали Томашек и Мајер данас је углавном одбачена (TOMASCHEK, RE III/1, 1897, 123 са старијом литeратуром; MAYER 1957, 79–80). За идентификацију са Босном, која се сматра поузданијом: ВУЛИЋ, Глас СКА, 155/78, 1933, 3; SARIA 1930, 92–7; 1933, 279–282 (о натпису бр. 44); ALFÖLDY 1965, 39: за ову реку везује племе Bathiatai / Βαζηάηαη (App. Ill. 16); WILKES 1969, 73; BOJANOVSKI 1974, 192–9. Постоји мишљење да се може идентификовати са реком Босут: KÖSTERMANN 1953, 366–7, нап. 4; уп. MÓCSY 1959, 128; MÓCSY 1962, 546–547; MIRKOVIĆ 1971, 13–14. Уп. име станице Ad Basante (Tab. Peut. VII) / Bassantis (Rav. IV 19). 1039 SARIA 1930, 94; уп. ZANINOVIĆ 2003, 445; DOMIĆ-KUNIĆ 2006, 78–79. Простирање с обе савске обале претпоставља се и за Осеријате: BOJANOVSKI 1988, 379, супротно: DOMIĆ-KUNIĆ 2006, в. § 3.2.1.16. 1040 Узевши да су се примаоци диплома након часног отпуста вратили у своју civitas. 1041 DOMIĆ–KUNIĆ 2006, 78 сматра да западну границу Бреука треба тражити између Славонског Брода и Нове Градишке. 204 територије излазио на Дунав, од земље Андизета на северу1042 до Корнакума на југу. Наласком ових двеју диплома такође се показало да је читаво подручје око Винковаца (Cibalae1043) и Вуковара припадало Бреуцима, а не, како се раније мислило, Корнакатима.1044 Уколико је Teutoburgium био на територији заједнице Бреука, њихова civitas се на североистоку могла простирати до ушћа Драве.1045 Географска веза са Дунавом могла је бити врло важан фактор у организацији заједнице. Премда нема података који о томе директно сведоче, могло би се претпоставити да су, бар у раном периоду када су такви положаји посведочени другде у Панонији и Далмацији, команду над бреучком и суседним заједницама имали praefecti, смештени у кастелима дуж Дунава.1046 Управа над овим заједницама била је највероватније координирана са управом ripaе Danuvii — модел који је посведочен код Боја и Азала.1047 Ако се посматра географски положај Бреука у односу на велике реке Дунав и Саву између којих се њена територија простирала и распоред бреучких места, јасно се може уочити бицентричност заједнице. Гравитирање ка Дунаву, односно ка Сави могло је имати утицаја и на организацију заједнице, као и на доцнију муниципализацију места на њеној територији.1048 Аутономна управа над римском civitas Breucorum доскора је била непозната. Осим податка који бележи, Дион Касије, како је Батон Бреучки, након што је предао Пинеса (8. године), добио да управља Бреуцима, али га је 1042 Ptol. II 15.2: Αλδίδεηεο εἶηα Βξεῦθνη. 1043 В. стр. 112. 1044 В. § 3.2.1.12. 1045 DUŠANIĆ 1999, 53–54; DUŠANIĆ 1978, 466, нап. 38: „the Andizetes could not have reached the country of the Cornacates― (уп. § 3.2.1.4, стр. 98 и нап. 978). Даљ (Teutoburgium) се налази око 10 км југоисточно од ушћа Драве; TIR Aquincum 110, касније је био обухваћен територијом Цибала (§ 3.2.1.6), што такође говори за ову претпоставку. 1046 Уп. DUŠANIĆ 1999, 54–57. 1047 В. § 3.2.1.8, натписи бр. 103 и 104 и § 3.2.2.1. 1048 Cibalae, Teutoburgium на Дунаву, док је на Сави, важан центар била Marsonia / Славонски Брод (в. стр. 106). 205 други Батон заробио и убио,1049 других обавештења у вези са самосталном управом домаће аристократије није било. Као и у случају суседне заједнице Андизета, једини епиграфски посведочени принцепс Бреука, Licco Davi f. princ(eps) Breucorum, потписан је као сведок конституције из 71. године (RMD 205; бр. 92 = 168). Раније смо споменули, говорећи о суседним Андизетима, избор племенских првака панонских заједница за сведоке дипломе и помен њихових перегриних имена и функције принцепса у документу могло имати пропагандни карактер.1050 Они су пружили подршку Веспазијановој страни у грађанском рату и били награђени грађанским правом, могуће и другим бенефицијама. O учешћу Бреука у bellum Vitellii говоре и две дипломе из 71. године чији су реципијенти clasiarii из заједнице Бреука: диплома из Брода (бр. 95) и диплома из Грабарја (бр. 96).1051 Домаћа имена Бреука забележена у натписима су: Assenio,1052 Birsus, Blaeda[rus], Breucus, 1053 Burnio, 1054 Carmaius, Dasius, Dasmenus, Landio?, 1055 Liccaius / Liccaio, Lensus, Pavo, Sassaius, 1056 Scilus, Scenus, 1057 Scenobarbus, Serus, 1058 Surco. Латинска имена углавном носе ветерани или њихови потомци: Proculus/Procula/Procella, Priscilla, Marcinus, Severus. Највећи број личности које наводе порекло civitas Breucorum управо је забележено на војничким натписима ван матичне територије (бр. 97, 98, 99, 100, 101, 102), а затим на 1049 Cass. Dio LV 34.4: ὁ Βάηνλ ὁ Βξεῦθνο, ὁ ηὸλ ηε Πίλλελ πξνδνὺο θαὶ κηζζὸλ ηνύηνπ ηὴλ ἀξρὴλ ηῶλ Βξεύθσλ ιαβώλ. 1050 DUŠANIĆ 1986, 233–234. 1051 DUŠANIĆ 1982, 211, бр. 28; DUŠANIĆ 1986, 210–211. 1052 CIL XIII 7511 (KRUSCHWITZ, ZPE 144, 2003, 215; AE 2003, 1344): Scenus Assenionis f. Уп. DUŠANIĆ 1978, 465, нап. 32. 1053 ILAlg II 7675; CIL VIII 21041. 1054 CIL VIII 21041. 1055 В. нап. 1054. 1056 CIL XIII 8313; уп. ALFÖLDY 1968, 194 бр. 93; MÓCSY 1959, 263 бр. 234/4. Уп. DUŠANIĆ 1978, 465, нап. 32. 1057 В. нап. 1052. 1058 CIL XIII 7582. 206 војничким дипломама (бр. 92, 93, 94, 95, 96). Велики број Бреука служио је у помоћним одредима. Током I века формирано је чак осам кохоти Breucorum.1059 У време Хадријана је, на делу територије Бреука, настао муниципиј Цибале–Cibalae,1060 који се убицира код данашњих Винковаца.1061 Мочи је Цибале приписивао Корнакатима, али у то време још увек нису биле познате дипломе из Вуковара и Негославаца.1062 О муниципалном статусу места говори натпис CIL III 3267: dec(urio) mun(icipii) Cib(alаrum), M. Ulp(ius) Fronto Aemilianus. 1063 У време династије Севера — највероватније у време Каракале,1064 муниципиј Цибале уздигнут је на ранг колоније.1065 Судећи према једном декурионском натпису пронађеном у близини Даља, територијом града био је обухваћен простор до Теутобургијума и данашњег Ердута на Дунаву.1066 Ту су се вероватно граничиле територије Цибала, односно како је С. Душанић претпоставио,1067 заједнице Бреука и колоније Мурсе. Једна недавно откривена војничка диплома из Бетике, од 18. децембра 225. године, пружа значајне податке о територијалном уређењу Цибала. Прималац дипломе је M. Aurelius Capitolini f[i]l. Valens, који је, како је у документу забележено, био пореклом 1059 BOGAERS 1969, 27–50; BOJANOVSKI 1988, 364–366. Cohors I Breucorum, Доња Германија (?), Реција; Cohors II Breucorum, (Рајна?), Мауретанија; Cohors III Breucorum: Германија, Доња Германија; cohors IV Breucorum: од 122. у Британији. Холдер сматра да је пре тога у Германији (HOLDER 1982, 114); cohors V Breucorum: Панонија (Карнунтум), Норик; cohors VI Breucorum: у Гоњој Мезији, Доњој Германији; cohors VII Breucorum: Германија, Панонија, Горња Мезија, Доња Панонија; cohors VIII Breucorum: Панонија, Германија. 1060 Место се помиње код Птолемеја (Ptol. II 16.7): Κηβαιίο. Epit. de Caes. 41. 5. apud Cibalas iuxta paludem Hiulcam. 1061 DUŠANIĆ 1978, 466, нап. 38 и ниже: § 3.2.1.12. 1062 MÓCSY 1959, 89; MÓCSY 1974, 143. 1063 Уп. RMD 275 из 157. год.: M. Ulpius Dignus Cibal(is), преф. alae II Flaviae (milliariae) p(iae) f(idelis). 1064 MURPHY, The Reign of the Emperor Septimius Severus, Philadelphia 1945, 50: у време Септимија Севера?; MÓCSY 1959, 76, MÓCSY 1962, 599–600: Каракала. 1065 ILJug 1054 и АЕ 1980, 724. 1066 AE 1980, 725. I(ovi) O(ptimo) M(aximo) | M. Aurel(ius) Quin(ti)|lianus dec(urio) c|ol(oniae) Cibal(ensium) qua|estorius ob incolum|itatem suam | suorumque | omnium | v(otum) s(olvit) l(ibens) m(erito). 1067 В. текст и нап. 1045, стр. 108. 207 Cibalis ex Pann(onia) I[nf(eriore)], pago Augusto vico S[---]. Показало се да су и Цибале као и неки други градови Паноније, имале унутрашњу поделу на pagị̣– vici, 1068 која би могла бити наслеђена из предмуниципалне фазе.1069 Тешко је замислити да би територија Цибала могла обухватити целу територију заједнице Бреука, нарочито њен посавски део. С обзиром на то, мора се поставити питање шта се догодило са остатком заједнице Бреука, односно какав је био статус бреучког подручја које није припао Цибалама. Било би, у томе смислу, интересантно знати статус Марсоније, значајног бреучког места на Сави, око које је могао гравитирати западни део бреучке заједнице. Оно је забележено у књижевним и епиграфским изворима, као и у итинерарима,1070 а помиње се и као место порекла реципијента војничке дипломе из Славонског Брода (бр. 95). Наиме, да ли је ово место имало градски статус на основу до сада познатих извора нажалост не може се закључити. У свакоме случају, место је могло чинити западни центар бреучке заједнице. Натписи 92. = бр. 168, стр. 270. Сведок војничке дипломе из 71. године. t. 2: Licconis Davi f(ilii) princ(ipis) Breucor(um). 93. Војничка диплома од 2. јула 61. године, Dasio Carmai f. Breuco Illyricum. Диплома је пронађена у околини Вуковара, уз десну обалу Вуке. ДУШАНИЋ 1998–1999, 51–62; AE 1998, 1056; RMD 202; AE 2001, 1660. 1068 Obulco (Cortijo del Cerro Franco), Бетика. Porcuna, Jaén: AE 1993, 1010; HEp 5, 1995, 121–122, 453; RMD III 194; CIL II 2 /7, 127a; M.M. ROXAN / A.V. STYLOW, Chiron 29, 1999, 190–192, бр. 2; сл. 3; AE 1999, 900; HEp 9, 1999, 371; RMD 312. 1069 Уп. SHERWIN-WHITE 1973, 373, и § 3.2.1.3, стр. 92. 1070 Ptol. II 15.4; Rav. IV 19. 215. 2; Tab. Peut.; MAYER 1935a, 5‒10; MAYER 1957, 220; ANREITER 2001, 85–86. Mursa < *mr̥s. Са именом Марсонија доводи се у везу савремени хидроним Мрсуња, ороним Мирсин, Корјеница. 208 Nero Claudius divi Claudi f(ilius) Germanici Caesaris n(epos) Ti(beri) | Caesaris Aug(usti) pron(epos) divi Aug(usti) abn(epos) Caesar Aug(ustus) Germani|cus pont(ifex) max(imus) trib(unicia) pot(estate) VII imp(erator) VII co(n)s(ul) IIII | equitibus qui militant in alis IIII quae apellan|tur I Hisp(anorum) et Aravacor(um) et I Hispan(orum) Auriana et II Hispan(orum) | et Aravacor(um) et II Astоrum (!) et sunt in Illyrico sub L(ucio) | Salvidieno Salviano Rufo qui quina et vicena stipen|dia aut plura meruerant quorum nomina subscripta | sunt ipsis liberis posterisque eorum civitatem dedit | et conubium cum uxoribus quas tunc habuissent | cum est civitas iis data aut si qui caelibes essent cum | iis quas postea duxissent dumtaxat singuli singulas | a(nte) d(iem) VI Non(as) Iul(ias) Cn(aeo) Pedanio Salinatore L(ucio) Velleio Pater|culo co(n)s(ulibus) alae II Hisp(anorum) et Aravacor(um) cui praeest Sex. | Gavius Gallus decurioni Dasio Carmai f(ilio) Breuco | et Proculo f(ilio) eius et Priscillae f(iliae) eius et Proculae f(iliae) eius | et Procellae f(iliae) eius descriptum et recognit(um) ex tabul(a) | aenea quae fixa est in Capitolio ad latus sinistrum | aedis thensarum extrisecus (!) || M(arci) Petroni Flacci eq(uitis) R(omani) | P(ubli) Corneli Crispini eq(uitis) R(omani) | Sex(ti) Pompili Flori eq(uitis) R(omani) | C(ai) Titi Firmi | T(iti) Minuci Modesti | L(uci) Ovidi Prisci | P(ubli) Critti Narcissi | M(arci) Petroni Narcissi. Име Carmaius, Carmaus или Carmavus (?) не јавља се у илирској антропонимији, али је посведочено у келтским подручјима: Iul(ius) Carmaeus (CIL III 11699; III, 10, Celeia); као гентилно име Carmaei: ДУШАНИЋ 1998–1999, 53 и нап. 16–17, (CIL III 5248, Celeia). Деца носе римска имена Proculus/-a, Priscila, популарна код домаћег становништва. 94. Војничка диплома од 17. јуна 65. године додељена Liccaio Licai f. Breuco. Пронађена код места Негославци. DUŠANIĆ 1978, 461–475; AE 1978, 658; AE 1989, 626; RMD 79. Nero Claudius divi Claudi f(ilius) Germani[ci] | Caesaris n(epos) Ti(beri) Caesaris Aug(usti) pron(epos) divi | Aug(usti) abn(epos) Caesar Aug(ustus) Germanicus | pont(ifex) | max(imus) trib(unicia) pot(estate) XI imp(erator) VIIII p(ater) p(atriae) co(n)s(ul) IIII | peditibus et equitibus qui militant | cohortibus tribus quae appellant|ur I et II Thracum et VII Breucorum | et sunt in Germania sub P(ublio) Sulpicio | Scribonio Proculo qui quina et vice|na stipendia aut plura meruerant | quorum nomina subscripta sunt ips|is liberis posterisque eorum civit|atem dedit et conubium cum uxori|bus quas tunc habuissent cum est civ|itas iis data aut siqui caelibes essent | cum iis 209 quas postea duxissent dum|taxat singuli singulas | a(nte) d(iem) XV K(alendas) Iulias | A(ulo) Licinio Nerva Siliano | P(ublio) Pasidieno Firmo co(n)s(ulibus) | pediti coh(ortis) VII Breucorum cui | praeest C. Numisius C(ai) f(ilius) Vel(ina) Max(imus) | Liccaio Liccai f(ilio) Breuco | descriptum et recognitum ex tabu|la aenia|quae fixa est Romae in | Capitolio ante aerarium milita|re in basi Claudiorum Marcellor|um || C(ai) Marci Nobilis Emoniensis | Sex(ti) Tei Nicerotis Aquileiensis | C(ai) Caecinae Hermaes (!) Aquileiensis | T(iti) Picati Carpi Aquileiensis | L(uci) Hostili Blaesi Emoniensis | M(arci) Treboni Hygini Aquileiensis | L(uci) Anni Potentis Aquileiensis. 95. Војничка диплома од 9. фебруара 71. године. Прималац дипломе Liccaius Birsi f., Marsunnia. Диплома је пронађена код Славонског Брода. J. MIŠKIV, VAMZ 31–32, 1997–1998, 83–101; AE 1997, 1273; RMD 204. Imp(erator) Caesar Vespasianus Aug(ustus) pont(ifex) max(imus) | tr(ibunicia) pot(estate) II imp(erator) VI p(ater) p(atriae) co(n)s(ul) III | veteranis qui militaverunt in classe | Misenensi sub Sex(to) Lucilio Basso qui | sena et vicena stipendia aut plura | meruerant et sunt deducti Paestum | quorum nomina subscripta sunt ip|sis liberis posterisque eorum civi/tatem dedit et conubium cum uxo|ribus quas tunc habuissent cum est | civitas iis data aut si qui caelibes | essent (c)um iis quas postea du||xissent dumtaxat singuli sin|gulas a(nte) d(iem) V Idus Febr(uarias) | Imp(eratore) Caesare Vespasiano Aug(usto) III | M(arco) Cocceio Nerva co(n)s(ulibus) | (centurioni) Liccaiо Birsi f(ilio) Marsunnia | loco XXIII | descriptum et recognitum ex tabula | aenea quae fixa est Romae in Capito(lio) | in podio arae gentis Iuliae || Imp(erator) Caesar Vespasianus Aug(ustus) pont(ifex) | max(imus) trib(unicia) pot(estate) II imp(erator) VI p(ater) p(atriae) co(n)s(ul) III | veteranis qui militaverunt in | classe Misenensi sub Sex(to) Lucilio | Basso qui sena et vicena stipen|dia aut plura meruerant et sunt | deducti Paestum quorum nomina | subscripta sunt ipsis liberis posterisque eorum civitatem dedit et | conubium cum uxoribus quas | tunc habuissent cum est civi/tas iis data aut si qui caelibes | essent cum iis quas postea du|xissent dumtaxat singuli sin|gulas a(nte) d(iem) V Idus Febr(uarias) | Imp(eratore) Caesare Vespasiano Aug(usto) III | M(arco) Cocceio Nerva co(n)s(ulibus) | (centurioni) Liccaio Birsi f(ilio) Marsunnia | loco XXIII | descriptum et recognitum ex tabula | aenea quae fixa est Romae in Capito(lio) | in podio arae gentis Iuliae || M(arci) Viri Marcelli dec(urionis?) leg(ati) | Savar(iensis) | L(uci) Domiti Severi vet(erani) | Breuci | C(ai) Marci Nobilis Emon(ensis) | C(ai) Pidieni Aquileiens(is) | L(uci) Valeri Pauonis vet(erani) | Breuci o(biti) | C(ai) Iuli Clari Aquileiens(is) | L(uci) Iucundi Aqui|leiensis. 210 Међу сведоцима војничке дипломе јављају се ветерани из племена Бреука, саплеменици реципијента: L. Domitius Severus vet(eranus) Breucus (t. 2) и L. Valerius Pavo vet(eranus) Breucus o(bitus) (t. 5). За читање Breuci o(biti) уместо Breucio (!), види: DUŠANIĆ 2007, 77–78. Уз име првог сведока забележено је DEC LEG SAVAR, што се обично чита као: dec(urioni) leg(ionis) Savar(iensis); према коментару RMD у питању је омашка за dec(urioni) leg(ionis) Savar(iensis). Као боље решење чини се читање које предлаже С. Душанић, који ово место тумачи као dec(urionis) leg(ati) Savar(iensium). То би значило да је у питању легат, изабран међу декурионима Саварије, DUŠANIĆ 2007, 151–151. Уп. Diz. ep. IV 512дд. 96. Војничка диплома 14/30. април 71. године [---] Lensi f(ilio) Pannonio. Пронађена у месту Грабарје у близини Славонског Брода. CIL XVI 17. [Imp(erator) Caesar Vespasianus Aug(ustus) pont(ifex) max(imus) tr(ibunicia) pot(estate) II imp(erator) VI p(ater) p(atriae) co(n)s(ul) III desig(natus) IIII] | [veteranis qui militaverunt in classe --- sub ---] qui sena et [vice]na sti|[pendia au]t plura meruissent | [item iis qui] ante emerita stipen[dia] | [eo quo]d se in expeditione belli | [fortiter i]ndustrieque gesserant | [exauctor]ati sunt quorum nomi|[na subsc]ripta sunt ipsis liberis [ || [Imp(erator) Caesar Vespasianus Aug(ustus) pont(ifex) max(imus) tr(ibunicia) pot(estate) II imp(erator) VI p(ater) p(atriae) co(n)s(ul) III desig(natus) IIII veteranis qui militaverunt in classe --- sub --- qui sena et vicena stipendia aut plura meruissent item iis qui ante emerita stipendia eo quod se in expeditio]ne belli fortiter in|[dustrieque] gesserant exauctor|[ati sunt qu]orum nomina subscri|[pta sunt] ipsis liberis posterisque | [eorum civi]tatem dedit et conubium | [cum uxorib]us quas tunc habuissent | [cum est ci]vitas i(i)s data aut si qui cae|[libes esse]nt cum i(is) quas postea du|[xissent du]mtaxat singuli sing|[ulas] | [a(nte) d(iem) ---] K(alendas) Maias | [Caesare Aug(usti) f(ilio)] Domitiano Cn(aeo) Pedio Casco co(n)s(ulibus) | [---] Lensi f(ilio) Pannonio | [descript(um) et] recogn(itum) ex tabula aen(ea) quae | [fixa est Ro]mae in Capitolio ad aram | [gentis Iu]liae. Име Lensus се јавља само на овом месту (OPEL III 22). За диплому В: DUŠANIĆ 1982, 211, бр. 28; DUŠANIĆ 1986, 210–211; S. DUŠANIĆ, Festschrift für A. Betz, Wien 1985, 241. 211 97. Надгробна стела са рељефном представом коњаника. Пронађена у Арабони (Győr). Изгубљена. CIL III 4377; RIU 256; CSIR Scarbantia – Arrabona 80; LŐRINCZ 2001, 155. Scilus | Batonis f(ilius) | Breucus eq(ues) | ala(e) Pannoni|orum an(norum) XXX | stip(endiorum) X h(ic) s(itus) e(st) | Deculus dec(urio) | [e]t Iulius | Leucaspis | her(edes) posuerunt. Датујм: I век. Име Scilus се јавља само овде? (OPEL IV 55). 98. Стела из Castellum Phuensium у Нумидији (Aïn Phua). Изнад натписа, између два стуба представа коњаника и коњушара, изнад рељефа приказан је Месец. ILAlg II/3, 9443; Y. LE BOHEC, Les unités auxiliaires de l'armée romaine en Afrique proconsulaire et Numidie sous le Haut Empire, 44 и 63, бр. 135; М. SPEIDEL, JRA 5,1992, p. 404–405; AE 1992, 1879. Dasius Liccaion|is f(ilius) nationne (!) Bre|ucus eques ses|[quiplicarius --- Уп. LE BOHEC, op. cit. 41. 99. Надгробна стела од кречњака, 79 х 181 х 20 цм, натписно поље изнад рељефа у којем је приказана Менада. Горњи део споменика је одбијен. Споменик је пронађен у Доњој Германији (Rigomagus, Remagen). Лигатурe: 2. CVS (трострука лигатура), 4. NN, XXX. Уписано Ι parva у реду 3. CIL XII 7801–7802; AE 1903, 306. Dasmenus | Dasi f(ilius) Breucus | mil(es) ex coh(orte) VIII | Breuc(orum) anno(rum) XXXV | stip(endiorum) XII h(ic) s(itus) e(s) {I}. Датум: I век. 212 Име Dasmenus јавља се код Амантина, Азала (бр. 119), Корнаката (бр. 99); KATIĈIĆ 1964a, 28. OPEL II 93; AE 1988, 976 (FALILEYEV 2007, 82). Уп. топоним Dasminium, MAYER 1957, 114. 100. Надгробни натпис. Bingium, Горња Германија. CIL XIII 7510; DOBÓ 1975, 212. [B]reucus Blaeda[ri f(ilius)] | miles ex coh(orte) I Panno(niorum) | natione Breucus | an(norum) XXXVI stip(endiorum) XVI | h(ic) s(itus) e(st) h(eres) p(osuit). Име Blaedarus се јавља само овде. MÓCSY 1974, 234/1; OPEL I 300. 101. Стела од кречњака, 95х 222 х 24, натпис изнад рељефног поља у коме је проказана Менада, изнад забат украшен розетом и гирландама. Ветера у Доњој Германији? Xanten (?) Colonia Ulpia Traiana.? CIL XIII 8693; ILS 2559; ALFÖLDY 1968, 195, бр. 95; DOBÓ 1975, 216. Marcinus Sur|conis f(ilius) Breucus | mil(es) ex coh(orte) VIII | Breuc(orum) ann(orum) XXXV | stip(endiorum) XII h(ic) s(itus) e(st). Датум: Η век. Име Surco јавља се само на овоме натпису (OPEL IV 101). 102. Натпис из Келна, Доња Германија. CIL XIII 12062. Scen[obarbus] Licc[onis(?) f. Bre]uc[us mil. ex coh. VIII Breucorum]. Текст натписа допуњен је према: DUŠANIĆ 1978. Уп. CIL XIII 8313. 213 „Абецедна листа― заједница Паноније 3.2.1.7. Civitas Arviatium Прва civitas наведена у Плинијевој абецедној листи, Arviates, помиње се само код овога писца. Њихова локација се не може утврдити. Име заједнице доводило се у везу са именом панонске реке Arrabo (мод. Раба),1071 на основу читања Аrabiates, који се јавља у два кодекса.1072 Међутим, сви издавачи прихватају облик Arviates који доноси у већини рукописа. Према Анрајтеру, име племена Arviates могло би бити изведено из хидронима *Аrvia1073 или од arvum, „њива, поље―.1074 Могуће је да је у питању заједница која је настала римском интервенцијом.1075 3.2.1.8. Civitas Azaliorum Перегрина заједница Азала наведена је у Плинијевом абецедном списку. Civitas је забележена и код Птолемеја, који их смешта у северни угао Доње Паноније: ἐλ κὲλ ηνῖο πξὸο ἂξθηνπο κέξεζηλ Ἄδαινη, κὲλ δπζκηθώηεξνη. Територија заједнице простирала се уз дунавску обалу на простору данашње области Фејер 1071 MÓCSY 1959, 53–64; MÓCSY 1974, 55, 66; WILKES 1992, 217; WILKES 1996, 579; REDŐ у: ŠAŠEL KOS / SCHERRER 2003, 193. 1072 Облик се јавља у два кодекса AEs. TOMASCHEK, RE II 1895, 362; MÓCSY 1962, 605; MÓCSY 1974, 54‒55. 1073 Уп. име племена Arvii у Лугдунској Галији (Ptol II 8.7); IHM, RE II 1895, 326. 1074 Када је у питању порекло етнонима Анрајтер (ANREITER 2001, 207) сврстава Arviates у групу „Doppeldeurige falle‖. Eтноним изведен суфиксом -at-, који се јавља у латинским, панонским: (Daesitiates, Oseriates) и келтским етницима келтском (нпр. Hercuni-at-es, Cornac-at-es). уп. ANREITER 2001, 191, 193. 1075 MÓCSY 1974, 55. Термин arvi у панонском контексту спомиње се код Хигина: (Hyg. Const. limit. 28): in Pannonia arvi primi, arvi secundi, prati, silvae glandiferae (уп. Plin. NH III 147), silvae vulgaris, pascuae. 214 на северу Мађарске.1076 На истоку се завршавала код данашњег Естергома на Дунаву, одакле се ка унутрашњости протезала према југозападу1077 до Балатона, граничећи се, истим правцем са суседном заједницом Ерависка, која је лежала уз дунавску обалу низводно од великог скретања речног тока.1078 Део тог подручја припадао је територији легије која је била смештена у Бригециону (Szöny). Центар заједнице Азала налазио се највероватније у месту Аzaum,1079 из кога би могао бити изведен етноним Azali.1080 Moчи је изнео мишљење да су Азали у римско доба пресељени из долине Саве на Дунав, у подручје из којег су се иселили Боји (deserta Boiorum).1081 Систематско пресељавање домаћег становништва била је често употребљавана, учинковита мера, која је добро посведочена у Илирику. Осим ономастике Азала која углавном одговара именовању панонско-далматске именске области,1082 као аргумент за то да су Азали пресељени у римско доба у регију која је начелно келтска, узима један натпис из Варијане у Доњој Мезији који је датован у I век, најкасније до Клаудијевог времена (бр. 110). Споменик бележи аугзилијара из племена Азала, који је био регрутован у кохорту формирану (од ослобођеника?) у време Августа.1083 Према Мочију, то би морало значити да су у време Тиберијевог освајања 11. године Азали још увек живели у долини Саве, и да су негде у то време били пресељени на север, на простор који је напуштен након сукоба Дачана са Бојима.1084 В. Мајд одбацује с правом ово мишљење 1076 MÓCSY 1959, 55: Sikátor, Ászár, Brigetio, Környe, Tata, Szomód, Dunaszentmiklós, Nyergesújfalu, Sárisáp, Esztergom, Tatabánya, Csapdi, Gyeremek, Öskü, Pusztasomodor. Миљокази „a Brigetione― на територији Азала: CIL III 4631, 4634, 11338 (Csév); CIL III 11340 (Piliscsaba). 1077 MÓCSY 1959, 54–55. 1078 Граница између ових заједница поклапала се у ΗΗ веку са границом између Горње и Доње Паноније, када су civitates припале различитим провинцијама. 1079 Odiavum (Almásfüzitő), западно од Естергома. Уп. col(legium) fab(rum) Odiavensi(e)|(ium). MÓCSY 1959, 58. 1080 MEID 2005, 42. 1081 MÓCSY 1974, 55, нап. 7; WILKES 1996, 579: након Панонског рата, 14–19. године. 1082 KATIĈIĆ 1976, 182. 1083 Уп. АЕ 1912, 187, премда је то вероватни изолован случај. 1084 MÓCSY 1974, 56. 215 сматрајући да нема основа за такву претпоставку. Овај аутор сматра да су се Келти могли населити на место панонског етничког супстрата.1085 У свакоме случају, ономастички материјал показује мешовиту етничку структуру, о чему ће бити речи.1086 Епиграфски је посведочено да је заједница Азала у Η веку, у време ране Веспазијанове владе, била под управом војног префекта. L. Volcacius Q(uinti) f. Vel(ina) Primus, чија је каријера забележена на два натписа из Пиценума (бр. 103 и 104). Примус је истовремено био префект перегриних заједница Боја и Азала и ripae Danuvi, као префект кохорте I Noricorum, која је била стационирана у Арабони.1087 Контрола над ripa Danuvii и перегриним заједницама које се налазе уз дунавску обалу према Варварику морала је бити добро координирана и бесумње је морала имати значајну улогу у систему одбране границе Царства. Један натпис пронађен на територији заједнице Азала (бр. 105) помиње Марка Елија Хонората за кога се у натпису наводи да је био сenturio regionarius легије I Adiutrix. Могло би се претпоставити да је regionarius овога натписа био задужен за надзор над перегрином заједницом Азала и могуће других заједница које су могле чинити једну regio.1088 Његова би улога могла одговарати улози префекта civitatis/civitatium у погледу администрирања неградских територија, за шта постоје паралеле у другим провинцијама.1089 Затим, недавно је на територији Бригеција пронађен надгробни натпис који помиње термин corregionarius (бр. 106), који се може датовати у ΗΗΗ век. Епиграфски је посведочена и аутономна управа перегрине заједнице Азала, чији се почеци могу везати за крај Η века. Досад су позната имена трију првака перегрине заједнице Азала: Iucundus, Talalni f. princeps Azali(orum) помиње се на 1085 MEID 2005, 42, нап. 45: ―Da die Kelten auf pannonischem substrat siedelte, ist die einfache Anname, daß sich hier ein Gruppe der Vorbevölkerung erhalten hat‖. 1086 Ниже, стр. 112. 1087 B. LŐRINCZ, Die römischen Hilfstruppen in Pannonien während der Prinzipatszeit, 40, 62; MÓCSY 1974, 81. 1088 Ј. NELIS-CLÉMENT Les beneficiarii: militaires et administrateurs au service de l'Empire (Ier s. a.C.- VI e s.), 2000, 195; в. § 4.2.1. 1089 В. коментар уз натпис бр. 105. 216 два натписа из Солве, данашњег Естергома (бр. 107 и 108); затим, двојица principes: Aurel(ii) Vegabius et Valentis, који су забележени као дедиканти једног споменика из Бригециона (бр. 109). Оба првака носе гентилно име Aurelius; грађанско право су добили у време Каракале, вероватно након Constitutio Antoniniana. На основу епиграфских сведочанстава може се закључити да су Азали масовно регрутовани у помоћне одредe од Η века надаље. Као посебно важан податак треба истаћи да је досад откривен релативно велики број војничких диплома, чији су реципијенти из племена Азала. У питању је дванаест диплома (бр. 113‒124). Тај случај може се поредити само са суседном заједницом Ерависка. Наиме, бројност војничких диплома за ову civitas говори да су Азали, као и њихови суседи могли имати посебaн третман, вероватно и привилегије, што најпре треба приписати положају заједница на лимесу и потребу римске управе да сачува лојалност племêна на стратешки важном месту. Како смо поменули, Азали се сматрају панонским племеном. Већи број посведочених домаћих имена припада панонској ономастици: Bato,1090 Breucus (бр. 113), Dases (бр. 114), Dasmenus, Liccaius/Licaius (бр. 114),1091 Lucius,1092 Plassus, Prosostus, 1093 Tutula (бр. 113), Ursio (бр. 123). Мочи се чудио зашто нема јачег келтског утицаја на Азале, узимајући у обзир њихов географски положај између две јаке келтске заједнице, Боја и Ерависка. Он је сматрао да је ономастика Азала претежно илирска.1094 Међутим, именски репертоар ове заједнице знатно је допуњен новијим налазима епиграфског материјала, који показује управо супротно. Епиграфски подаци говоре у прилог етничкој композитности заједнице Азала, чијем се одсуству Мочи пре пола века чудио. Међутим, врло велики број келтских имена која се 1090 CIL III 4276. 1091 RIU 714; RIU 756. 1092 MÓCSY 1969, 179. 1093 AE 1997, 1262; TRHR 118. Уп. MÓCSY 1959, 186, 155/5 (AE 1937, 78), 237/1 (RMD 404: Prososto Ia[nu]ari f(ilio) Pannon(io)). Јавља се код Корнаката, бр. 129. KATIĈIĆ 1964a, 28. 1094 MÓCSY 1959, 61. 217 јављају код Азала недвосмислено би говорио о томе да је азалска заједница етнички била мешовитог састава. Наиме, када се размотри целокупан именски инвентар епиграфских споменика са простора који је заузимала заједница Азала, насупрот ранијем мишљењу, може се јасно уочити да је однос панонских и келтских антропонима готово једнак. Од азалских имена која припадају келтском инвентару посведочена су имена: Atta, Atto (бр. 114), Atturo, Atressus, 1095 Blecissa, 1096 Busturo, Butto, 1097 Couco, 1098 Gallunus, 1099 Nivio (бр. 118), Ruma (бр. 114), Saco,1100 Sibulla (бр. 114), Sius(i)us,1101 Talalnus (бр. 108), Vanus, 1102 Vivenia, 1103 Verbacius. 1104 Премда мање сигурно, овој групи би могла припадати и: Aicca (бр. 112), Cansalus (бр. 112), Matena (бр. 114), Madena,1105 Racio ? (бр. 112); Solva (бр. 107). Епиграфски материјал показује да су у оквиру појединих азалских породица заступљена имена панонског и келтског инвентара. Као пример може послужити један натпис из Естергома1106 који бележи личности: Prosostus Couconis f. и Couco Bleciss(a)e f.; Prosostus би било панонско име, док су имена Couco и Blecissa (Blegissa) келтска.1107 Осим домаћих, код Азала се јављају латинска имена: Acutus,1108 Acutа,1109 Ianuaria, 1095 THRH 122. MEID 2005, 161. 1096 MEID 2005, 256–257: смешта име у групу ΗΗ; имена нема у списку RAYBOULD / SIMS-WILLIAMS 2009. Јавља се и у подручју Саварије: MÓCSY 1959, 219. 1097 MEID 2005, 261. Јавља се и у Ишкој именској области (CIL III 3801, 3819), и у Карнунтуму. KATIĈIĆ 1966, 158; KATIĈIĆ 1968, 73–74. 1098 Coucus, Cucus: MEID 2005, 265; RIU 1224: јавља се такође са некелтским именима. 1099 AE 1997, 1264 уп. Galunus (CIL III 3185; AIJ 141), у ишкој именској области; KATIĈIĆ 1968, . 1100 RIU 711. MEID 2005, 240. 1101 HOLDER II 1590: siu- (уп. нпр. CIL III 5393, Celeia: Siunia). За келтска имена на -sius: DELAMARRE 2003, passim; уп. MEID 2005, 288. 1102 RIU 756. Уп. MEID 2005, 303–304. 1103 CIL III 3661 (RIU 768). MEID 2005, 308 s.v. Vannius, Van(n)- уп. HOLDER III 100. 1104 THRH 122. MEID 2005, 139. 1105 RIU 731. уп. § 3.1.3.2, бр. 62. 1106 Solva (Esztergom) на територији Азала, некропола Bánom: B. LŐRINCZ / M. H. KELEMEN, Klio 79, 1997, 182–183, бр. 3; сл. 5; AE 1997, 1262; TRHR 118. 1107 Уп. бр. 114. 1108 OPEL I 18; KAJANTO 1965, 249; уп. ALFÖLDY 1969, 141. 1109 AE 1997, 1264. 218 Iucundus, Festus, Fuscus, Niger, Valens, Viator, Victor, Romanus, Pacata, Primus, Similis, Tertius. Већина посведочених личности заједнице Азала је перегриног статуса. Додела грађанских права перегриним Азалима почиње тек са Трајаном,1110 међутим већи део становништва је остао нероманизован до Constitutio Antoniniana. До грађанског права домаће становништво је, како се према расположивим споменицима може закључити, долазило путем војне службе,1111 која је, по свему судећи, била главни механизам романизације код овог племена. Муниципиј Бригецион, иако лежи уз територију Азала, није настао на епихорској основи, додељивањем муниципалног статуса перегриној заједници. Његов настанак је последица развоја канаба,1112 процес који се може уочити широм дунавског лимеса, као и код дачких градова који су муниципализовани на овај начин у време династије Севера. Натписи 103. Натпис из Ферма (Firmum Picenum), изгубљен. CIL IX 5363; ILS 2737; DOBÓ 1975, 578; SupplIt 23, 2007, 90. L(ucio) Volcacio Q(uinti) f(ilio) | Vel(ina) Primo | praef(ecto) coh(ortis) I Noricor(um) | in Pann(onia) praef(ecto) ripae | Danuvi(i) et civitatium | duar(um) Boior(um) et Azalior(um) | trib(uno) milit(um) leg(ionis) V | Macedonicae in | Moesia praef(ecto) alae I | Pannonior(um) in Africa | IIviro quinq(uennali) | flamini divorum | omnium p(atrono) c(oloniae) | ex testamento eius | posita | M(arco) Accio Seneca | [...] Manlio Planta | IIvir(is) quinq(uennalibus) | l(ocus) dat(us) dec(reto) dec(urionum). Датум: 65–80. 1110 MÓCSY 1957, 496. 1111 У томе смислу и: MÓCSY 1959, 56. Уп. Трајан: ib. 164/26; АЕ 1909, 143: Aelius Dases, veteranus; М. Аурелије: CIL III 4275, 10603, 15188, 3. 1112 MÓCSY 1974, 221‒222; PISO 2004, 179. Уп. RIU 773. 219 104. Натпис на табули од кречњака, из Ферма (Firmum Picenum). CIL IX 5364; DOBÓ 1975, 579; SupplIt 23, 2007, 91. [L(ucio) V]olcacio Q(uinti) f(ilio) | [V]e[l(ina)] Primo praef(ecto) | [coh(ortis) I Norico]r(um) in Pann (onia) | [praef(ecto) ripae] Dan(uvii) | [et civitatium d]ụ[a]ṛ(um) | [Boior(um) et Azalior(um) --- Датум: 65–80. Primus се помиње на још једном натпису из Ферма: CIL IX 5365; SupplIt 23, 2007, 92. 105. Натпис из места Környe, на територији заједнице Азала. AE 1944, 103; RIU 663; AE 1950, 105. LOMA 2010, 248, бр. 4. I(ovi) O(ptimo) M(aximo) | et Genio huiusce | loci pro sal|ute dd[[d(ominorum)]] nnn(ostrorum) | M. Ael(ius) Honoratus | (centurio) leg(ionis) I Аdi(utricis) reg(ionarius) sub | cura Ful(vi) Maximi co(n)s(ularis) | v(otum) s(olvit) l(ibens) m(erito) Id(ibus) Octob(ribus) | Faustino et Rufino co(n)s(ulibus). Натпис се датује у 15. октобар, према Фулвију Максиму (leg. Augg. pr. pr. Pann. Sup. 210. године, PIR2 L55 = PIR2 L53 = PIR2 L52; према: LOMA 2010, 248. Regionarii односно centuriones regionarii били су задужени за војно- административни надзор над одређеном географском целином. HIRSCHFELD, Verwaltungsbeamten, 133. Уп. нпр. A. BOWMAN / D. THOMAS, Vindolanda: the Latin writing tablets, London 1983, 22 = Vindolanda Tablets Online 250, 255. 106. Стела од кречњака пронађена у Бригециону, 237 x 62 x 22 цм. Први ред је урезан на оквиру. Лигатуре: 2 AN, AV, TI; 3 AN, AD; 4 HE, RE. L. BORHY / E. SZÁMADÓ, Studia Epigraphica Pannonica 1, Budapest 2008, 118– 119, бр. 2; АЕ 2008, 1086. D(is) M(anibus) ‖ Iulio Nigellio{a}ni (domo) Sep(timia) Flauia Sisc(ia) q(uondam) stip(endiorum) | XVIII uixit an(nis) XL b(ene)f(iciario) trib(uni) 220 mil(itum) leg(ionis) I Ad(iutricis) Ant(oninianae) | Ael(ius) Paternianus coreg(ionarius) eiusdem heres | f(aciendum) c(urauit). Датум: у време Каракале, према епитету легије Antoniniana. Дедикант употребљава термин coregionarius, највероватније у смислу collega regionarius (према АЕ). За регионарије уп. бр. 105 и § 4.2.1. 107. Натпис из Солве (Горња Панонија), AE 1937, 138; RIU 790. Solva | Iucundi | princ(ipis) Azali(orum) | f(ilia) ann(orum) IIX | pater pos(u)it. Име Solva могло би бити келтско, што би се могло претпоставити према истоименом граду у Норику. HOLDER II 1613; ALFÖLDY 23, премда постоји мишљење да би могло бити илирско (POLASCHEK, RE XVII/1, 972). Solva постоји и као топоним управо на територији Азала. 108. Надгробна стела, 156 х 83,5 х 27,5 цм, пронађен 1989. године у Солви (Esztergom). B. LŐRINCZ / M. H. KELEMEN, Klio 79, 1997, 180–181, бр. 2, сл. 4 (AE 1997, 1261); TRHR 117; сл. 117. Dis Manib(us) sacrum || Asper | eq(ues) alae | Hisp(anorum) I Aurian(ae) | Iucundo Talal|ni f(ilio) [[principi]] civ|itatis Azalior|um patri vivo et | [--- Име се јавља код Доклеата (бр. 71), у облику Talalnius; MEID 2005, 290: Talanus, Talasus, Talasius; уп. FALILEYEV 2007, 141. 109. Вотивни натпис из Бригециона (Szőny). Изгубљен. CIL III 4292 (RIU 405). I(ovi) O(ptimo) M(aximo) s(acrum) | Aurel(ii) Vega|bius (?) et Valentis | principis. 221 2 Aurel(ius), CIL, RIU. У четвртом реду principis стоји уместо principes. Гентилициј Aurel. се највероватније односи на оба дедиканта. Први носи домаће име Vegabius (?), док други носи обично римско име Valens. Читање Vegabius није сасвим поуздано. 110. Надгробни споменик од кречњака, 62 х 200 х 27 цм, натписно поље у профилисаном раму постављеном на бази која је украшена луковима; изнад, медаљон са ликом покојника, испод кога је приказан коњаник са псом и свињом; између је поље у којем су приказане две рибе. Површина натписа је знатно оштећена. Пронађен у месту Környe. RIU 678; SCHOBER 1926, 279; MÓCSY 1959, 165/2. Coṭ[....]s | N[urti?]ṣ f(ilius) | As[a]l[ius] | an(norum) LVII [h(ic) s(itus) e(st)] | [- -- po]s(uit) . 111. Надгробни натпис из доњомезијске Варијане (Лесковец, локалитет Орјакхово), 92 x 55 x 40 цм. B. GEROV, AAntHung 15, 1967, 91, сл. 3; AE 1967, 425; DOBÓ 1975, 220. S. CONRAD, Die Grabstelen aus Moesia inferior. Untersuchungen zu Chronologie, Typologie und Ikonographie, Leipzig 2004, 255, бр. 484; таб. 135, 1 (non vidi, цитирано према: HD014983). Primus [---] | Asalus d[up(licarius) alae] | Cap(itonianae) vix(it) a[n(nos) --- mil(itavit)] | an(nos) XXV h(ic) [s(itus) e(st)] | Stephanu[s ---] | f(aciendum) [c(uravit)]. Датум: I век. HD: [Iuli l(ibertus)]. 112. Натпис из места Sárisáp. SCHOBER 1926, 152; RIU 769. 222 Aicca Cansali f(ilia) | Asalia an(n)oru|m XL Racio uxo|ris suae titulum | pos(u)it. За име Aicca в. MEID 2005, 250 сматра да би могло бити келтско или панонско, с обзиром да се имена оца и мужа (Cansalus, Racio) сматрају панонским (мада, уп. Cansauna у Интерциси, RIU 1153). 113. Војничка диплома од 12. јануара 105. године додељена Lucconi Treni f. из племена Добуна, чија је жена из племена Азала. CIL XVI 49. [Imp(erator) Caesar divi Nervae f(ilius) Nerva Traianus Augustus Germanicus Dacicus pontifex maximus tribunic(ia) potestat(e) VIII imp(erator) IIII co(n)s(ul) V p(ater) p(atriae)] | [auxiliariis qui ... in alis ... et cohortibus ... quae appellantur ... et I Britannica (milliaria) c(ivium) R(omanorum) ... et sunt in Moesia superiore sub ...] | [quorum nomina subscripta sunt ipsis liberis posterisque eorum civitatem dedit et conubi]||um cum uxoribus quas tunc habuissent cum est | {est} civitas iis data aut si qui caelibes essent cum | iis quas postea duxissent dumtaxat singuli sin|gulas pr(idie) Idus Ian(urias) | Ti(berio) Iulio Candido Mario Celso II | C(aio) Antio Iulio Quadrato II | co(n)s(ulibus) | cohort(is) I Britannicae (milliariae) c(ivium) R(omanorum) cui prae(e)st) | Q. Caecilius Redditus | pediti | Lucconi Treni f(ilio) Dobunn(o) | et Tutulae Breuci filiae uxori eius Azal(ae) | et Simili f(ilio) eius | et Luccae filiae eius | et Pacatae filiae eius | descriptum et recognitum ex tabula aenea quae | fixa est Romae || Ti(beri) Iuli Urbani | P(ubli) Cauli Gemelli | C(ai) Vettieni Modesti | L(uci) Pulli Verecundi | P(ubli) Atini Am[er]imni | L(uci) Pulli P[...]hini | C(ai) Iuli P[...]ti. За име Tutula в. MEID 2005, 297–298; панонско? < tuto, *teuta: уп. Tutio Dacus (CIL XVI 13) и војничку диплому бр. 91 из 134. године (§ 3.2.1.5): жена из племена Азала. Lucca / Lucco: MÓCSY 1959, 178. 114. Војничка диплома од 17. фебруара 110. године, додељена Marsuae Calvi f. Azalo. W. ECK / A. PANGERL, ZPE 176, 2011, 221‒225. [Imp(erator) Caesar divi Nervae f(ilius) Nerva Traianus Aug(ustus) Germ(anicus) Dacicus pontif(ex) max(imus) tribunic(ia) potestat(e) XIIII imp(erator) VI co(n)s(ul) V 223 p(ater) p(atriae) equitibus et peditibus qui militaverunt in alis duabus et cohortibus decem quae appellantur I c(ivium) R(omanorum) et I Aug(usta) Ituraeorum et I Aug(usta) Ituraeorum sagittar(iorum) et I] | Britannic[a (milliaria) c(ivium) R(omanorum) et I Hispanor(um) P(ia) F(idelis) et I] | Thracum c(ivium) R(omanorum) e[t I Ituraeor(um) et I Flavia] | Ulpia Hispano[r(um) (milliaria) c(ivium) R(omanorum) et II Gallor(um)] | Macedonica [et III Campestris c(ivium) R(omanorum) et IIII] | Cypria c(ivium) R(omanorum) et VI[II Raetor(um) c(ivium) R(omanorum) et pedites sin]|gulares Brita[nnici et sunt in Dacia sub D(ecimo)] | Terentio Sca[uriano quinis et vicenis plu]|ribusve stipe[ndiis emeritis dimissis ho]|nesta mission[e quorum nomina subscri|pta] sunt ip[sis liberis posterisque] | eo[ru]m civitat[em dedit et conubium cum uxo]|ribus quas t[unc habuissent cum est civitas] | iis data aut si [qui caelibes essent cum iis quas] | postea duxisse[nt dumtaxat singuli sin]|gulas a(nte) d(iem) [XIII K(alendas) Mart(ias)] | Ser(vio) Scipion[e Salvidieno Orfito] | M(arco) Peduca[eo Priscino co(n)s(ulibus)] | alae I Aug(ustae) I[turaeor(um) cui praeest] | C. Vett[ius Priscus | ex gregale] | Marsu[ae Calvi f(ilio) Azal(o)] || [Imp(erator) C]aesar divi Nervae f(ilius) Nerva Trai[anus | Aug(ustus) Ge]rm(anicus) Dacicus pontif(ex) max(imus) t[ribunic(ia) | potest]at(e) XIIII imp(erator) VI co(n)s(ul) V p(ater) [p(atriae) | equiti]bus et peditibus qui mil[itaverunt | in alis d]uabus et cohortibus [decem | quae app]ellantur I [c(ivium)] R(omanorum) et I Au[g(usta) Iturae|orum et I] Au[g(usta) Itur]ae[orum sagittar(iorum) || cum uxo|ribus quas tu]nc habuissent cum e[st ci|vitas iis da]ta aut si qui caelibe[s essent | cum iis qu]as postea duxissent [dumta|xat s]in[gu]li singulas | a(nte) d(iem) XIII K(alendas) Mart(ias) | [Se]r(vio) Scipione Salvidieno [Orfito] | M(arco) Peducaeo Priscino co(n)[s(ulibus) | a]lae I Aug(ustae) Ituraeor(um) cui pr[aeest] | C. Vettius Priscus | ex gregale | Marsuae Calvi f(ilio) Azal(o) | et Antoniae Mahechi fil(iae) ux(ori) e(ius) CAP или CAR[3] | et Ingenuo f(ilio) eius et Munno f(ilio) ei[us] | descriptum et recognitum ex | tabula aenea quae fixa est Romae || P(ubli) Corneli Alexandri | L(uci) Pulli Verecundi | P(ubli) Atini Amerimni | L(uci) Pulli Trophimi | [C(ai)] Tuticani Satur[nini] | [C(ai) Iu]li Parat[i] | [M(arci) Iuni] Eutyc[hi]. Име Marsua је посведочено у Шпанији (CIL II2/5, 1224) и Италији (CIL VI 5419; 26832; CIL IX 706; CIL XIV 4098). Име Calvus OPEL II јавља се у Бригециону (CIL III 11051). Жена носи име Antonia. Патронимик Mahechus није посведочен. Име Munnus могло би бити панонско, као когномен Munna (ж.) се јавља у подручју Азала (RIU 681, Környe), уп. Munnius (KATIĈIĆ 1962, 108) Порекло жене није сасвим јасно. Издавачи остављају две 224 могућности CAR[…] или CAP[…], претпостављајући да би се могло односити на Карнунтум које везују за место Cardellaca / Cardabiaca (Токод), на територији Азала (ANREITER 2001, 56, 78). 115. Војничка диплома из 112. године, додељена Dasenti Liccai f. AE 1997, 1782; RMD 223. Imp(erator) Caesar divi Nervae f(ilius) Nerva Traianus | Aug(ustus) Germ(anicus) Dacicus pontif(ex) maximus | tribunic(ia) potestat(e) XVI imp(erator) VI co(n)s(ul) VI p(ater) p(atriae) | equitibus et peditibus qui militaverunt | in alis quinque et cohortibus tribus | quae appellantur I Batavor(um) milliar(ia) c(ivium) R(omanorum) p(ia) f(idelis) | et I Ulpia contarior(um) milliar(ia) et I Thra|cum veterana et I Aravacor(um) et Hispanor(um) | et I Bosporanor(um) et I et II Batavor(um) milliar(ia) | c(ivium) R(omanorum) p(ia) f(idelis) et V Callaecor(um) Lucensium et sunt | in Pannonia superiore sub L(ucio) Minico | Natale quinis et vicenis pluribusve sti|pendiis emeritis dimissis honesta missio|ne a Caecilio Faustino quorum nomina | subscripta sunt ipsis lilberis posterisque | eorum civitatem dedit et conubium cum | uxoribus quas tunc habuissent cum est ci|vita iis data aut si qui caelibes essent | cum iis quas postea duxissent dumtaxat | singuli singulas a(nte) d(iem) V Non(as) Mai(as) | Q(uinto) Valerio Vegeto Cn(aeo) Cornelio Severo co(n)s(ulibus) | alae Aravacor(um) et Hispanor(um) cui prae(e)st | Ti. Claudius Numidicus | ex gregale | Dasenti Liccai f(ilio) Pannon(io) | et Matenae Etdeidatis fil(iae) uxori eius Azal(ae) | et Attoni f(ilio) eius et Rumae fil(iae) eius | et Sibullae fil(iae) eius et Ianuariae fil(iae) eius | descriptum et recognitum ex tabula | aenea quae fixa est Romae in muro | post templum divi Aug(usti) ad Minervam || Imp(erator) Caesar divi Nervae f(ilius) Nerva Trai|anus Aug(ustus) Germ(anicus) Daci(cus) pontif(ex) max(imus) | tribunic(ia) potest(ate) XVI imp(erator) VI co(n)s(ul) VI p(ater) p(atriae) | equitibus et peditib(us) qui militaverunt | in alis quinque et cohortibus tribus | quae appellantur I Batavor(um) (milliaria) c(ivium) R(omanorum) p(ia) f(idelis) | et I Ulpia contarior(um) (milliaria) et I Thracum | veterana et I Aravacor(um) et Hispanor(um) | et I Bosporanor(um) et I et II Batavor(um) | (milliaria) c(ivium) R(omanorum) p(ia) f(idelis) et V Callaecor(um) Lucensium | et sunt in Pannonia superiore sub | L(ucio) Minicio Natale quinis et vicenis | pluribusve stipendiis emeritis | dimissis honesta missione a Caecilio | Faustino quorum nomina subscri|pta sunt ipsis liberis posterisq(ue) || Eorum civitatem dedit et conu|bium cum uxoribus quas tunc habu|issent cum est civitas iis data aut si | qui caelibes essent cum iis quas poste|a duxissent dumtaxat singuli | singulas a(nte) d(iem) V Non(as) Mai(as) | 225 Q(uinto) Valerio Vegeto | Cn(aeo) Cornelio Severo co(n)s(ulibus) | alae Aravacor(um) et Hispanor(um) cui prae(e)st | Ti. Claudius Numidicus | ex gregale | Dasenti Liccai f(ilio) Pannon(io) | et Matenae Etdeidati(s) fil(iae) uxori eius Azai(ae) (!)| et Attoni f(ilio) eius et Rumae fil(iae) eius | et Sibullae fil(iae) eius et Ianuariae fil(iae) e(ius) | descriptum et recognitum ex tabula | aenea quae fixa est Romae || L(uci) Pulli Verecundi | P(ubli) Atini Amerimni | C(ai) Tuticani Saturnini | L(uci) Pulli Trophimi | C(ai) Vettieni Hermetis | C(ai) Tuticani Heli | L(uci) Pulli Charitonis. За име Atto: MEID 2005, 253. Име Ruma је посведочено је у Норику: CIL III 5350; ILLPRON 737 и Нарбонској Галији (CIL XII 5093). Sibulla се код Азала јавља два пута: Sibulla Iopari f. (RIU 1406) и овде. Јавља се у натпису из околине Аквинкума (NÉMETH, Tituli Aquincenses II, 2010, 738). Име је посведочено и у Норику (HOLZNER / WEBER, AEA, RÖ 31, 2008, 216, бр. 176) и у Рецији (CIL III 5877). Име Matena није посведочено другде. Могуће да је у питању келтско име: за келтска имена на Мat(t)- в. MEID 2005, 234‒235. 116. Војничка диплома од 146. године, додељена Viatori Romani f. Asalo. Пронађена у Бригециону. CIL XVI 178; AE 1947, 135. Imp(erator) Caes(ar) divi Hadriani f(ilius) divi Tra[iani] | Parthic(i) n(epos) divi Nervae pron(epos) T. Aeli[us] | Hadrianus Antoninus Aug(ustus) Pius pon[t(ifex)] | max(imus) tr(ibunicia) pot(estate) VIIII imp(erator) II co(n)s(ul) IIII p(ater) [p(atriae)] | equit(ibus) et pedit(ibus) qui milit(averunt) in alis V et coh(ortibus) V[II] | q[ua]e appel(lantur) I Ulp(ia) cont(ariorum) (miliaria) et I Thr(acum) victr(ix) et I Ca[n]|nanef(atium) c(ivium) R(omanorum) et I Hisp(anorum) Arvac(orum) et III Aug(usta) Thr(acum) sag(ittariorum) | et I Aelia (miliaria) sag(ittariorum) et I Ulp(ia) contar(iorum) (miliaria) et I Thr(acum) | c(ivium) R(omanorum) et II Alpinor(um) et V Callaec(orum) Lucens(ium) et IV | vol(untariorum) c(ivium) R(omanorum) et XVIII vol(untariorum) c(ivium) R(omanorum) et sunt in Pannon(ia) | super(iore) sub Pontio Laeliano quinis et | vicen(is) pluribu(sv)e stip(endiis) emerit(is) dimiss(is) | honest(a) missio(ne) quor(um) nomin(a) subscr(ipta) | sunt civit(atem) Roman(am) qui eorum non ha|ber(ent) dedit et conub(ium) cum uxor(ibus) quas tunc | habuis(sent) cum est civit(as) is data aut cum is | quas postea duxis(sent) dumtaxat sing[u]|lis a(nte) d(iem) XIV Ka(lendas) Aug(ustas) | Cn(aeo) Terentio Iuniore L(ucio) Aurelio Gall[o co(n)s(ulibus)] 226 | alae I Hispan(orum) Arvacor(um) cui pra[eest] | L. Aburnius Severus Heracl(eia) | ex gregale | Viatori Romani f(ilio) Asal[o] | descript(um) et recognit(um) ex tabu[la aerea] | quae fixa est Romae i[n] mu[ro post] | templ(um) divi Aug(usti) ad Min[ervam] || Imp(erator) Caes(ar) divi Hadriani f(ilius) divi Traiani | Parth(ici) n(epos) divi Nervae pron(epos) T. Aelius Ha|drian(us) Antoninus Aug(ustus) | Pius p(ontifex) m(aximus) tr(ibunicia) pot(estate) | VIIII imp(erator) II co(n)s(ul) IIII p(ater) p(atriae) | eq(uitibus) et ped(itibus) q(ui) m(ilitaverunt) in al(is) V et coh(ortibus) VII et sunt | in Pann(onia) sup(eriore) sub Pontio Laeliano XXV | pl(uribus)ve st(ipendiis) em(eritis) dim(issis) hon(esta) mis(sione) quor(um) nom(ina) sub|scr(ipta) sunt civ(itatem) Rom(anam) qui eor(um) non hab(erent) [ded(it)] | et con(ubium) cum ux(oribus) quas tunc hab(uissent) cum [est] | civi(ta)s dat(a) aut cum is quas post(ea) [dux(issent)] | d(um)t(axat) sing(ulis) || a(nte) d(iem) XIV K(alendas) Aug(ustas) | Iuniore et Gallo co(n)s(ulibus) | alae I Hisp(anorum) Ar(av)ac(orum) cui prae(e)st | L. Aburnius Severus Heracl(eia) | ex gregale | Viatori Romani f(ilio) Asalo || P(ubli) Atti Severi | L(uci) Pulli Daphni | M(arci) Servili Getae | L(uci) Pulli Chresimi | M(arci) Sentili Iasi | T(iti) Iuli Felicis | C(ai) Iuli Silvani. 117. Војничка диплома од 9. октобра 148. године, додељена Fusco Luci f(ilio) Azalo. Пронђена у месту Regöly. CIL XVI 180; AE 1947, 37. [Imp(erator) Caes(ar) divi] Hadriani f(ilius) divi Traiani | [Parthici nep(os) d]ivi Nervae pronep(os) T. Aeli[us Hadrianu]s Antoninus Aug(ustus) Pius pont(ifex) | [m(aximus) trib(unicia) pot(estate)] XI imp(erator) (!) et co(n)s(ul) IIII p(ater) p(atriae) | [equitib(us) et peditib(us)] qui milit(averunt) in alis V et | [coh(ortibus) XIII quae a]ppel(lantur) I Flav(ia) Britan(nica) (miliaria) et I | [Thr(acum) vet(erana) s]ag(ittaria) et I Britton(um) c(ivium) R(omanorum) et I praet(oria) c(ivium) R(omanorum) | [et I Aug(usta)] Ituraeor(um) et III Batav(orum) (miliariae) vex(illatio) et I | [Alpin(orum)] equit(ata) et I Thr(acum) Germ(anica) et I Alpin(orum) | [pedi]t(ata) et I Noric(orum) et III Lusitan(orum) et II Ner|vior(um) et Caaec(orum) et VII Breucor(um) et I Lusit(anorum) | et II Aug(usta) Thr(acum) et I Montan(orum) et I Campan(orum) | vol(untariorum) c(ivium) R(omanorum) et I Thrac(um) c(ivium) R(omanorum) et sunt in Pannon(ia) | inferior(e) sub Cominio Secundo qui|nis et vicen(is) item classic(is) sex et vi|gint(i) stipend(iis) emer(itis) dimiss(is) honest(a) | miss(ione) quor(um) nomin(a) subscript(a) sunt civi|tat(em) Roman(am) qui eor(um) non haber(ent) item |lis classic(orum) dedit et conub(ium) cum uxorib(us) | quas tunc hab(uissent) 227 cum est civit(as) is dat(a) aut | cum is quas postea duxis(sent) dumtaxat | singulis a(nte) d(iem) VII Id(us) Oct(obres) | C(aio) Fabio Arippino M(arco) Antonio Zenone co(n)s(ulibus) | alae I Flav(iae) Britan(nicae) (miliariae) cui prae(e)st | M. Licinius Victor Savar(ia) | ex sesquipliciario | Fusco Luci f(ilio) Azalo | descript(um) et recognit(um) ex tabul(a) aerea | quae fixa est Romae in muro post | templ(um) divi Aug(usti) ad Minervam || [Imp(erator) Caes(ar) d]ivi Hadriani f(ilius) divi Traiani | [Parthic(i) nepos di]vi Nervae pron(epos) T. Aelius | [Hadrianu]s Antoninus Aug(ustus) Pius p(ontifex) m(aximus) | [trib(unicia) pot(estate) XI] imp(erator) II co(n)s(ul) IIII p(ater) p(atriae) | [equitib(us) et p]ed(itibus) q(ui) m(ilitaverunt) in al(is) V et coh(ortibus) XIII et sunt | i[n Pa]nn(onia) infer(iore) sub Cominio Secundo | XXV plu(ribusv)e item class(icis) XXVI st(ipendiis) em(eritis) dim(issis) | hon(esta) miss(ione) quor(um) nom(ina) subscr(ipta) sunt | civ(itatem) Rom(anam) qui eor(um) non hab(erent) item filis | class(icorum) ded(it) et con(ubium) cum ux(oribus) quas tunc | hab(uissent) cum est civi(ta)s dat(a) aut cum is | quas post(ea) dux(issent) d(um)t(axat) sing(ulis) || a(nte) d(iem) VII Id(us) Oct(obres) | Agrippino et Zenone co(n)s(ulibus) | alae I Fl(aviae) Britann(icae) (miliariae) cui prae(e)st | M. Licinius Victor Savar(ia) | ex sesquipliciar(io) | Fusco Luci f(ilio) Azalo || L(uci) Pulli Daphni | M(arci) Servili Getae | L(uci) Pulli Chresimi | M(arci) Ulpi Blasti | Ti(beri) Iuli Felicis | C(ai) Iuli Silv[ani] | P(ubli) Ocili P[risci]. 118. Војничка диплома од 9. октобра 148. године Attae Nivionis f(ilio) Azalo. CIL XVI 96. Imp(erator) Caes(ar) divi Hadr(iani) f(ilius) divi Traian(i) Part(hici) n(epos) | divi Nerv(ae) pronep(os) T. Aelius Hadr(ianus) Anton(inus) | Aug(ustus) Pius p(ontifex) m(aximus) tr(ibunicia) pot(estate) XI imp(erator) II co(n)s(ul) IIII p(ater) p(atriae) | eq(uitibus) et ped(itibus) q(ui) m(ilitaverunt) in al(is) V et coh(ortibus) VII et sunt | in Pan(nonia) sup(eriore) sub Pontio Laeliano XXV | st(ipendiis) em(eritis) dim(issis) hon(esta) miss(ione) quor(um) nom(ina) sub|scr(ipta) sunt c(ivitatem) R(omanam) qui eor(um) non hab(erent) ded(it) et | con(ubium) cum ux(oribus) quas tunc hab(uissent) cum est civ(itas) | iis dat(a) aut cum iis quas post(ea) dux(issent) | dumtax(at) sing(ulis) || coh(ortis) I Ulpiae Pannonior(um) cui prae(e)st | A(ulus) Baebius Regillus Suess(a) | ex pedite | Attae Nivionis f(ilio) Azalo || Imp(erator) Caesar divi Hadriani f(ilius) divi Tra|iani Part(hici) nep(os) divi Nerv(ae) pronepos | T. Aelius Hadrianus Antoninus Aug(ustus) Pius | p(ontifex) m(aximus) tr(ibunicia) pot(estate) XI imp(erator) II 228 co(n)s(ul) IIII p(ater) p(atriae) | equitib(us) et peditib(us) qui militaver(unt) in alis V | et coh(ortibus) VII quae appell(antur) I Ulpia contar(iorum) (milliaria) et I | Thrac(um) Victr(ix) et I Hisp(anorum) Arvac(orum) et I Canne(ne)f(atium) c(ivium) R(omanorum) | et III Aug(usta) Thr(acum) sag(ittaria) et I Ulp(ia) Pann(oniorum) et I Aelia | sait(taria) et XVIII vol(untariorum) c(ivium) R(omanorum) et IIII vol(untariorum) c(ivium) R(omanorum) et I Thr(acum) | c(ivium) R(omanorum) et V Call(a)ecor(um) Lucensium et II Alpinor(um) | et sunt in Pann(onia) super(iore) sub Pontio Laeliano | quinque et viginti stipend(iis) emer(itis) dimiss(is) | honest(a) mission(e) quor(um) nomin(a) subscr(ipta) | sunt civit(atem) Roman(am) qui eor(um) non haber(ent) | dedit et conub(ium) cum uxorib(us) quas tunc | habuiss(ent) cum est civit(as) iis data aut cum iis | quas post(ea) duxiss(ent) dumtaxat singulis | a(nte) d(iem) VII Id(us) Oct(obres) | C(aio) Fabio Arippino M(arco) Antonio Zeno co(n)s(ulibus) | coh(ortis) I Ulpiae Pan(n)onior(um) cui prae(e)st | A(ulus) Baebius Reillus Suess(a) | ex pedite | Attae Nivionis f(ilio) Azalo || Descript(um) et recognit(um) ex tabul(a) aenea | quae fixa est Romae in muro post templ(um) divi Aug(usti) ad Minervam || L(uci) Pulli Daphni | M(arci) Servili Getae | L(uci) Pulli Chresimi | M(arci) Sentili Iasi | Ti(beri) Iuli Felicis | C(ai) Iuli Silvani | P(ubli) Ocili Prisci. Име At(t)а (At(t)о, At(t)u-, At(t)-) је келтско, зн. „отац―, в. DELLAMARE 2003, 59; MEID 2005, 253‒254. Мајд на основу овог натписа, будући да се Азали третирају као панонска заједница, оставља могућност да може бити и панонско, али све паралеле су келтске; уп. KATIĈIĆ 1976, 182. За име Nivio паралела би могло бити Nivius, посведочено у Норику: CIL III 5564; CIL III 13707 (Nivius, Noricus natione). 119. Војничка диплома од 5. јула 149. године Dasmeno Festi f. Azalo. CIL XVI 97. Imp(erator) Caes(ar) divi Hadriani f(ilius) divi Traiani | Parth(ici) n(epos) divi Nerv(ae) pron(epos) T. Aelius | Hadrianus Antoninus Aug(ustus) Pius p(ontifex) m(aximus) | tr(ibunicia) pot(estate) XII imp(erator) II co(n)s(ul) IIII p(ater) p(atriae) | eq(uitibus) et ped(itibus) q(ui) m(ilitaverunt) in al(is) IV et coh(ortibus) VII et sunt | in Pan(nonia) sup(eriore) sub Pontio Laeliano XXV | st(ipendiis) em(eritis) dim(issis) hon(esta) miss(ione) quor(um) nom(ina) subscr(ipta) | sunt civ(itatem) Rom(anam) qui eor(um) non hab(erent) ded(it) | et con(ubium) cum ux(oribus) quas tunc hab(uissent) cum | est civ(itas) i(i)s dat(a) aut cum i(i)s quas post(ea) | dux(issent) | d(um)t(axat) sing(ulis) || 229 coh(ortis) V Callaec(orum) Lucens(ium) cui prae(e)st | T. Flavius Modes[t]u[s] Roma | ex pedite | Dasmeno Festi f(ilio) Azalo || Imp(erator) Caes(ar) divi Hadriani f(ilius) divi Traiani | Parthic(i) nep(os) divi Nervae pron(epos) T. Aeli|us Hadrianus Antoninus Aug(ustus) Pius p(ontifex) | m(aximus) tr(ibunicia) pot(estate) XII imp(erator) II co(n)s(ul) IIII p(ater) p(atriae) | equitib(us) et peditib(us) qui milit(averunt) in alis IV et | coh(ortibus) VII quae appel(lantur) I Thr(acum) Victr(ix) et I Cannane|fat(ium) c(ivium) R(omanorum) et I Hisp(anorum) Arvacor(um) et III Aug(usta) Thr(acum) et | I Aelia (milliaria) sag(ittaria) et I Ulpia Pannon(iorum) et I Thrac(um) | c(ivium) R(omanorum) et II Alpinor(um) et IV volunt(ariorum) c(ivium) R(omanorum) et V Cal|laecor(um) Lucens(ium) et XIIX volunt(ariorum) c(ivium) R(omanorum) et sunt | in Pannon(ia) super(iore) sub Pontio Laeliano | quinq(ue) et vigint(i) stip(endiis) emer(itis) dimis(sis) hon(esta) | miss(ione) quor(um) nomin(a) subscr(ipta) sunt civit(atem) | Roman(am) qui eor(um) non hab(erent) ded(it) et con(ubium) | cum uxor(ibus) quas tunc habuiss(ent) cum est civit(as) i(i)s data aut cum i(i)s quas postea duxis(sent) dum|taxat singulis | a(nte) d(iem) III Non(as) Iul(ias) | Q(uinto) Passieno Licino C(aio) Iulio Anito co(n)s(ulibus) | coh(ortis) V Callaec(orum) Lucens(ium) cui prae(e)st | T. Flavius Modestus Roma | ex pedite | Dasmeno Festi f(ilio) Azalo | descript(um) et recognit(um) ex tabul(a) aerea | quae fixa est Romae in muro post | templ(um) divi Aug(usti) ad Minervam || M(arci) Servili Getae | L(uci) Pulli Chresimi | M(arci) Sentili Iasi | Ti(beri) Iuli Felicis | C(ai) Iuli Silvani | L(uci) Pulli Velocis | P(ubli) Ocili Prisci. Панонско име Dasmenus (KATIĈIĆ 1976, 181) посведочено је код Бреука, Скордиска, Корнаката и у сирмијском подручју (Амантини). 120. Војничка диплома од 1. августа 150. године, додељена Victori Liccai f. Azalo. Brigetio. Szőny. AE 1894, 3; CIL XVI 99; ILS 9056. Imp(erator) Caesar divi [Ha]dr[iani] f(ilius) divi Tra[ian(i)] | Parthic(i) nep(os) divi Nervae [pro]nep(os) T. A[elius Ha]|[d]rianus Antoninus Aug(ustus) Pius [pont(ifex)] max(imus) | [trib(unicia)] pot(estate) XIII imp(erator) II co(n)s(ul) IV p(ater) [p(atriae)] | equitib(us) qui militaverunt in al[is V quae] | appell(antur) I Hispanor(um) Aravacor(um) [et III Aug(usta)] | Thrac(um) sagit(taria) quae sunt [i]n Pann(onia) su[p]e[rio]|r(e) sub Claudio Maximo item I Fla[via] | Britann(ica) (miliaria) c(ivium) R(omanorum) et I Thrac(um) veter(ana) sag[it(taria)] | et I Aug(usta) Itureor(um) sagit(taria) quae sunt in Pa[nn(onia)] | inferior(e) sub Cominio Secundo quin[is] | et 230 vicenis plurib(usve) stip(endiis) emer(itis) d[i]m[iss(is)] h[o]|nest(a) miss(ione) per Porcium Vetustinum | proc(uratorem) cum essent in expedition(e) Maure|tan(iae) Caesarens(is) quor(um) nomin(a) subscript(a) | sunt civit(atem) Roman(am) qui eor(um) non hab(erent) dedit | et conub(ium) cum uxor(ibus) quas tunc habuiss(ent) | cum est civit(as) is data aut cum is quas | post(ea) dux(issent) dumtaxat singul(is) | K(alendis) Aug(ustis) | M(arco) Cassio Apollinare | M(arco) Petronio Mamertino co(n)s(ulibus) | alae I Hispan(orum) Aravacor(um) | ex gregale | Victori Liccai f(ilio) Azalo | descript(um) et recognit(um) ex tabula ae|rea quae fixa est Romae in muro | pos(t) templ(um) divi Aug(usti) ad | Minervam || Imp(erator) Caes(ar) divi Hadriani f(ilius) divi Traian(i) Parth(ici) | nep(os) divi Ner(vae) pron(epos) T. Aelius Hadrianus | Antoninus Aug(ustus) Pius pon(tifex) max(imus) tri(bunicia) | pot(estate) XIII imp(erator) II co(n)s(ul) IV p(ater) p(atriae) | equit(ibus) qui milit(averunt) in ali(s) V quae sunt in | Pann(onia) utrasq(ue) (!) XXV plu(ribusve) sti(pendiis) eme(ritis) dim(issis) hon(esta) | mis(sione) per Porcium Vetustinum quor(um) | [n]om(ina) subscr(ipta) sunt civ(itatem) Rom(anam) qui eo(rum) non | [ha]b(erent) ded(it) et con(ubium) cum ux(oribus) qua(s) [t]un(c) hab(uissent) | [cu]m est civ(itas) is dat(a) aut cu(m) is qu(as) pos(tea) dux(issent) | [d]umtax(at) singu(lis) [--- || K(alendis) Aug(ustis) | Apollinare et Mamertino co(n)s(ulibus) | [a]l[ae] I Aravacor(um) | ex gregale | [V]ictori Liccai f(ilio) Azalo | [---|| M(arci) Servili Getae | L(uci) Pulli Chresimi | M(arci) Sentili Iasi | Ti(beri) Iul[i] Felicis | C(ai) Iuli Silvani | L(uci) [I]ulli Velocis |[--- ]ili Prisci. 121. Војничка диплома од 24. септембра 151. додељена Octavio Cusonis f(ilio) Asalo. B. PFERDEHIRT, Römische Militärdiplome und Entlassungsurkunden in der Sammlung des Römisch-Germanischen Zentralmuseums, Mainz 2004, бр. 32. [Imp(erator) Ca]es(ar) divi Hadriani f(ilius) divi Traiani | [Parthi]c(i) n(epos) divi Nervae pron(epos) T. Aelius Ha|[drianu]s Antoninus Aug(ustus) Pius pont(ifex) max(imus) | [trib(unicia) p]ot(estate) XIV imp(erator) II co(n)s(ul) IV p(ater) p(atriae) | [equit(ibus)] qui milit(averunt) in alis VIII quae appell(antur) I | [Ulp(ia) cont]ar(iorum) (milliaria) et I Thrac(um) sag(ittaria) c(ivium) R(omanorum) et I Hispan(orum) Ar|[vac(orum) et I C]annane(atium) c(ivium) R(omanorum) et III Aug(usta) Thrac(um) sagit(taria) | [quae sunt in] Pannon(ia) super(iore) sub Claudio Maxi|[mo item I Co]ma(enorum) (milliaria) sag(ittaria) et I Aug(usta) rac|[um et I Pann]on(iorum) Tampian(a) quae sunt in | [Norico sub … P]robato 231 quinis et | [vicenis plurib(usve) stip(endiis)] emerit(is) dimis(sis) ho|[nest(a) mission(e) per Va]rium Clem|[entem proc(uratorem) cum ess(ent) in exp]|edit(ione) M|[aur(etaniae) Cae]|sar(iensis) quor(um) nomin(a) subscri

ta s[u]nt | civit(atem) Roman(am) qui eorum non habe|rent ded[i]t et conub(ium) cum uxor(ibus) quas | tunc hab[u]iss(ent) cum est civit(as) i(i)s data | aut cum i(i)s quas postea duxiss(ent) dum|taxat singulis a(nte) d(iem) VIII K(alendas) Oct(obres) | M(arco) Cominio Secundo L(ucio) Attidio Corneliano | co(n)s(ulibus) | alae I Hispan(orum) Arvacor(um) cui prae(e)st | M. Antonius Pilatus | ex gregale | Octavio Cusonis f(ilio) Asalo | desc[ri]pt(um) et recognit(um) ex tabul(a) aerea | quae fixa est Romae in muro post | templ(um) divi Aug(usti) ad Minervam || [M(arci) Servili] Getae | [L(uci) Pulli] Chresimi | [M(arci) Servili] Iasi | [Ti(beri) Iuli Fel]icis | [C(ai) Iuli Si]lvani | [L(uci) Pulli] Velocis | [P(ubli) Ocili] Pris[ci]. За име Cuso уп. MEID 2005, 266‒268 (Cusa, Cusius, Cusaia); уп. топоним Cusum (ANREITER 2001, 59‒60). 122. Фрагмент војничке дипломе од априла 152. године додељена Tertio Dasentis f., ex pedite [Azalo(?)]. AE 2002, 1148; RMD 406. ---] Tusco et [Modesto co(n)s(ulibus)] | coh(ortis) II Alpinor(um) [cui praeest] | T. Caesius Marti[---] | ex pedit[e] | Tertio Dasents [f(ilio) Azalo?] | [--- || M(arci) Servili [Getae] | L(uci) Pulli [Chresimi] | M(arci) Sentili [Iasi] | Ti(beri) Iu[li Felicis] | C(ai) Iuli [Silvani] | L(uci) Pulli [Velocis] | P(ubli) Ocili [Prisci]. Име Dases (-entis) је карактеристично панонско име в. KATIĈIĆ 1976, 181. 123. Војничка диплома од 3. новембра 154. године, додељена Ursioni Busturoni(s) f(ilio) Azalo. CIL XVI 104; MÓCSY 1959, 217, 77, бр. 1. Imp(erator) Caesar divi Hadriani f(ilius) divi Tra|iani Parthici nep(os) divi Nervae pr(onepos) | T. Aelius Hadrianus Antoninus Aug(ustus) | Pius p(ontifex) m(aximus) trib(unicia) pot(estate) XVII imp(erator) II co(n)s(ul) IV p(ater) p(atriae) | eq(uitibus) et ped(itibus) q(ui) m(ilitaverunt) in alis V q(uae) a(ppellantur) I Ulpia cont(ariorum) (milliaria) et I | Thr(acum) Victr(ix) et I Cannan(efatium) c(ivium) R(omanorum) et I 232 Hispan(orum) | Arvac(orum) et III Aug(usta) Thr(acum) sag(ittaria) et coh(ortibus) V I Ulpia | Pann(oniorum) (milliaria) et I Thr(acum) c(ivium) [R(omanorum)] et II Alpin(orum) et V all(aecorum) | Lucens(ium) et XIIX volunt(ariorum) et sunt in | Pann(onia) super(iore) sub Claudio Maximo | leg(ato) XXV pl(uribus)ve st(ipendiis) em(eritis) dim(issis) hon(esta) mission(e) quor(um) nom(ina) | subscript(a) sunt civitat(em) Roman(am) qui eor|um non haber(ent) dedit et conub(ium) cum uxor(ibus) | quas tunc ha{u}buis(sent) cum est civit(as) i(i)s data | aut cum i(i)s quas postea duxiss(ent) dumta|xat singulis a(nte) d(iem) III Non(as) Nov(embres) | C(aio) Iulio Statio evero T(ito) Iunio Severo | co(n)s(ulibus) | coh(ortis) II Alpinor(um) cui prae(e)st | M. Longinius Longus | ex pedite | Ursioni Busturoni(s) f(ilio) Azalo | descript(um) et recognit(um) ex tabul(a) aerea | quae fixa est Romae in muro post | templ(um) divi Aug(usti) ad Minervam || Imp(erator) Caesar divi Hadriani f(ilius) divi Tra|iani Partihci (!) nep(os) (!) T. Aelius Hadria|nus Antoninus Aug(ustus) Pius pont(ifex) max(imus) tr(ibunicia) pot(estate) XVII imp(erator) II co(n)s(ul) IV p(ater) p(atriae) | equit(ibus) et pedit(ibus) qui mil{t}i(taverunt) in alis V | quae appel(lantur) I Ulpia contario(rum) (milliaria) et I Th{c}r(acum) | Victr(ix) et I Cannanef(atium) c(ivium) R(omanorum) et I Hispan(orum) Arvac(orum) | et III Aug(usta) Thrac(um) sag(ittaria) et coh(ortibus) V I Ulpia Pan|n(oniorum) (milliaria) et I Thr(acum) c(ivium) R(omanorum) et II Alpinor(um) et V | Call(aecorum) Lucens(ium) et XIIX volun{e}t(ariorum) et sunt | in Pannon(ia) super(iore) sub Claudio Maxi|mo leg(ato) {an} plurib(us)ve stipend(iis) emerit(is) | dimiss(is) honest(a) quor(um) nom(ina) subscr(ipta) sunt civ(itatem) Rom(anam) qui eo|rum non hab(erent) ded(it) et con(ubium) cum ux(oribus) | quas tunc hab(uissent) cum est civ(itas) i(i)s dat(a) aut | cum i(i)s quas post(ea) dux(issent) d(um)t(axat) sing(ulis) || a(nte) d(iem) III Non(as) Nov(embres) | Severo et Severo co(n)s(ulibus) | coh(ortis) II Alpinor(um) cui prae(e)st | M. Longinius (!) Longus | ex pedite | Ursioni Busturonis f(ilio) Azalo | descript(um) et recognit(um) ex tabul(a) aerea | quae fixa est Romae in muro post | templ(um) divi Aug(usti) ad Minervam || M(arci) Servili Getae | L(uci) Pulli Chresimi | M(arci) Sentili Iasi | Ti(beri) Iuli Felicis | C(ai) Iuli Silvani | C(ai) Pomponi Statiani | P(ubli) Ocil(i) Prisci. Име Busturo сматра се келтским (FALILEYEV 2007, 66, са лит.); јавља се и на војничкој дипломи из Палатова (Тракија) CIL XVI 185: ex pedite | Sexto Busturionis f(ilio) Pann(onio), AE 1937, 113; AE 1959, стр. 63, 252. MÓCSY 1959, 264, 238/13: ‖Vielleicht Azale‖, KRAFT 1142. 233 124. Војничка диплома од 8. фебруара 161. године, додељена Nigro Siusi f. Azalo. AE 2001, 1640; RMD 430. Imp(erator) Caes(ar) divi Hadriani f(ilius) divi Traia|ni Parthic(i) nepos divi Nervae pronep(os) | T. Aelius Hadrianus Antoninus Aug(ustus) Pius | pont(ifex) max(imus) tr(ibunicia) pot(estate) XXIV imp(erator) II co(n)s(ul) IV p(ater) p(atriae) | equitibus et peditib(us) qui militaver(unt) in | alis V quae appellantur I Aravacor(um) | et I Ulp(ia) contar(iorum) (milliaria) et III August(a) Thrac(um) et | I Thrac(um) victr(ix) et I Cannanef(atium) et coh(ortibus) VI I | Ael(ia) Gaesat(orum) sag(ittaria) et I Ulp(ia) Pannonior(um) (milliaria) et | V Callaec(orum) Lucens(ium) et XVIII voluntarior(um) | et II Alpinor(um) et I Thrac(um) c(ivium) R(omanorum) et sunt in Pan|nonia super(iore) sub Nonio Macrino leg(ato) | quinque et viginti stipen(diis) emeritis | dimissis honest(a) mission(e) quorum | nomina subscript(a) sunt civitatem Ro|m[a]nam qui eorum non haberent dedit | et conub(ium) [c]um uxoribus quas tunc habu|issent cum est civitas i(i)s data aut cum i(i)s | quas postea duxis(sent) dumtaxat singulis | a(nte) d(iem) VI Id(us) [F]ebr(uarias) | M(arco) Annio Libone Quinto Num[is]io Iuniore co(n)s(ulibus) | alae I Cannanef(atium) c(ivium) R(omanorum) cui praeest | Traulius Rufinus | ex gregale | Nigro Siusi f(ilio) Azalo | descript(um) et recognit(um) ex tabula aerea | quae fixa est Romae in muro post | templ(um) ivi Aug(usti) ad Minervam || Imp(erator) Caes(ar) divi Hadriani f(ilius) divi Traiani Parthi|ci nep(os) divi Nervae pronep(os) T. Aelius Hadri|anus Antoninus Aug(ustus) Pius pont(ifex) max(imus) trib(unicia) | pot(estate) XXIV imp(erator) II co(n)s(ul) IV p(ater) p(atriae) | equit(ibus) et pedit(ibus) qui milit(averunt) in a[l]is V q(uae) a(ppellantur) I Aravacor(um) et | I Ulp(ia) contar(iorum) (milliaria) et III Aug(usta) Thrac(um) et I Thrac(um) victr(ix) | et I Cannanef(atium) et coh(ortibus) VI I Aelia{e} Gaesat(orum) sag(ittaria) | et I Ulp(ia) Pann(oniorum) (milliaria) et V Callaec(orum) Luc[e]ns(ium) et XVIII volunt(ariorum) | et II Alpinor(um) et I Thrac(um) [c(ivium)] R(omanorum) et su[n]t in Pannon(ia) | super(iore) sub Nonio Macrino leg(ato) XXV stip(endiis) emer(itis) | dim(issis) hon(esta) miss(ione) quor(um) nomin(a) subscript(a) sunt | civit(atem) Roman(am) qui eor(um) non haber(ent) dedit et conub(ium) | cum uxor(ibus) quas tunc habuis(sent) cum est civit(as) i(i)s data | aut cum i(i)s quas postea duxiss(ent) dumtaxat | singulis || A(nte) d(iem) VI Id(us) Fe[br(uarias)] | Libone{e} et Iunio[re co(n)s(ulibus)] | alae I Cannanef(atium) c(ivium) R(omanorum) cui [praeest] | Traullius Rufinu[s] | ex gregale | Nigro Siusi f(ilio) [Azalo] | descript(um) et recognit(um) ex tab[ula aerea] | quae fixa est Romae in [muro post] | templ(um) divi Aug(usti) ad [Minervam] || 234 M(arci) Servili [Getae] | L(uci) Pulli [Chresimi] | Ti(beri) Iuli [Felicis] | C(ai) Belli [Urbani] | P(ubli) Graecini C[rescentis] | L(uci) Senti [Chrysogoni] | C(ai) Pomponi [Statiani]. 3.2.1.9. Civitas Amantinorum Плиније Старији, у опису Паноније, помиње племе Амантина на два места. Најпре их наводи међу заједницама абецедне листе (Amantini), а затим помиње civitas Sirmiensium et Amantinorum, која се налази Sirmio oppido, на ушћу реке Bacuntius. Река Бакунтиј се идентификује са реком Босут чије је ушће у Саву удаљено 20 км на запад од Сирмија.1113 Птолемеј Амантине помиње као западне суседе Ерависка и Скордиска, као заједницу која се налази „изнад― Херкунијата, Андизета и Бреука: ἐλ κὲλ ηνῖο δπζκηθνῖο κέξεζηλ Ἀκαληηλνί ἀξθηηθώηεξνη.1114 О положају Амантина говори и један епиграфски споменик, који је уједно једини епиграфски документ који бележи ову заједницу (бр. 125). Натпис је пронађен у селу Путинци, у непосредној близини Доњих Петроваца, где се налазио претпостављени центар перегрине заједнице Скордиска.1115 У околини тога места би се вероватно могла тражити линија разграничења између ових двеју заједница, која је вероватно ишла источно од данашње Руме.1116 1113 М. Мирковић (MIRKOVIĆ 1971, 14) је изнела мишљење да би се Bacuntius могао идентификовати са Босном, будући да се Босут улива на северној обали, а да је код Плинија река Bacuntius наведена као јужна притока Саве (sic!), што произилази из погрешног тумачења Плинијевог места. На основу идентификације са Босном М. Мирковић претпоставља да се civitas Sirmiensium et Amantinorum могла простирати на исток до ушћа ове реке, што не може бити прихватљиво ако се имају у виду границе Бреука (§ 3.2.1.6) и Корнаката (§ 3.2.1.12), чије су се територије налазиле између Амантина и ушћа Босне. 1114 Ptol. II 15.2. 1115 DUŠANIĆ 1967, 68: није вероватно да се заједница у раном периоду протезала на читав источни Срем. 1116 MIRKOVIĆ 1971, 15. 235 Податак који је забележен код Руфија Феста,1117 да су Амантини покорени након Батоновог устанка, не мора нужно указивати на то да су учествовали у рату. Према Диону Касију, Цецина Север је до Драве дошао брзо,1118 што не би било могуће да је постојао отпор у Срему.1119 Такође, из Дионовог податка о повлачењу Бреука на Фрушку Гору, произилази да нису они имали подршку суседа.1120 Осим тога, може бити да се Фестов податак заправо односи на Бреуке (можда и Андизете), будући да Амантине смешта између Саве и Драве.1121 Како смо поменули, заједница Амантина је епиграфски забележена у једом натпису с почетка I века (бр. 125). У питању је кенотаф подигнут дечаку, Амантину који се, као талац у Емони (р. 2–3 ho[b]|ses (!)) удавио у реци. Осим тога што представља једину епиграфски потврду заједнице Амантина, споменик открива аспекте друштвене и политичке историје Амантина. На основу тога што се у натпису помиње centuria secunda, мислило се да су панонске заједнице биле подељене на центурије, аналогно подели далматинских civitates на декурије. Према Момзеновом тумачењу, које начелно прихвата и С. Душанић,1122 у питању је центурија талаца (у логичкој вези са апозицијом hobses (!) у реду 1), а не територијална јединица племена, што би било у супротности са претходним. Одвођење талаца, као сасвим уобичајена пракса, вероватно је у вези са догађајима 6–9. године, премда то не мора значити да су Амантини директно учествовали у устанку.1123 Затим, у натпису је забележено да је дечак gente Undius, а споменик подижу његови cognati. Као и у аналогним примерима из Далмације (нпр. gens Latiniana 1117 Fest. VII 8: Sub Iulio Octaviano Caesare Augusto ... Bathone Pannoniarum rege subacto in dicionem nostram Pannoniae venerunt. Amantinis inter Savum et Dravum prostratis regio Saviensis ac secundorum loca Pannoniarum obtenta sunt. 1118 Cass. Dio LIV 29.3. 1119 DUŠANIĆ 1967, 68. 1120 Cass. Dio LV 30.3. MÓCSY 1962, 547; DUŠANIĆ 1967, 68–69. 1121 Fest. VII 8; Jord. MGH 5. 27. 21: Amantinos qui inter Saum et Dravumque flumina insident. 1122 MOMMSEN ad CIL III 3224; DUŠANIĆ 1967, 67. 1123 DUŠANIĆ 1967, 69; уп. Cass. Dio LV 29.3. 236 et Epicadiana, бр. 70, као и либурнијска cognatio Nantania, бр. 13),1124 сматра се да gens, cognatio говоре о родовском уређењу.1125 На то указује и Апијанов податак о панонским племенима. Он каже да Панонци не живе по градовима већ: ἀγξνὺο ἢ θώκαο θαηὰ ζπγγέλεηαλ — према сродству.1126 У време када су дошла под римску власт, панонска су племена била на ниском друштвеном ступњу. Међутим, ослањајући се на идеју о родовском уређењу у панонским заједницама, Мочи одбацује да су заједнице имале територијално уређење,1127 какво је постојало у галским и германским civitates,1128 премда се мора рачунати са територијалном се организацијом унутар заједница.1129 Треба поменути да постоји могућност да gens у овим натписима не означава друштвену поделу, већ истакнуте породице, како је мислила Ф. Папазоглу.1130 Како смо већ поменули, судећи по Плинијевом податку Сирмиј је био центар civitatis Амантина и Сирмијенза. Датум престанка постојања заједнице Амантина везује се обично за датум оснивања флавијевске колоније Сирмиј,1131 перегрина заједница је обухваћена њеном територијом. Настанак колоније обично се датује у време Домицијана, будући да се не јавља у Плинијевом опису Паноније, док је Сисција споменута,1132 премда постоји мишљење, које је заступао Мочи, да је Sirmium статус колоније добио у време Веспазијана, ослањајући се на origo сведока дипломe CIL XVI 18 из 73. године.1133 1124 Уп. § 4.1.1 1125 MÓCSY 1959, 106–107; DUŠANIĆ 1967, 67. 1126 App. Ill. 22: θαὶ νὐ πόιεηο ᾤθνπλ νἱ Παίνλεο νἵδε, ἀιι᾽ ἀγξνὺο ἢ θώκαο θαηὰ ζπγγέλεηαλ. Уп. MÓCSY 1959, 131; ALFÖLDY 1963, 82. 1127 MÓCSY 1959, 106 1128 TARPIN 2003, 31–37, са ранијом литературом. 1129 § 4.1.1. 1130 PAPAZOGLU 1976, 12‒13. 1131 Colonia Flavia Sirmium: CIL III 753, 3230, 3243, 3242, 6441, псеудотриба Flavia: CIL VI 32523 b 21; AE 1934, 178. 1132 DUŠANIĆ 1967, 78, нап. 59; MIRKOVIĆ 1971, 14–15; R. SYME, AV 19, 1968, 103. 1133 MÓCSY 1957, 496; 1959, 77; 1962, 597; 1974, 86. ŠAŠEL 1983, убраја Сирмиj међу Веспазијанове колоније. MIRKOVIĆ 1971, 14 указује да је Сирмију био conventus civium 237 Проблем односа Сирмија и перегрине заједнице огледа се такође у тумачењу једне војничке дипломе из 123. године, која је додељена перегрином војнику Glavo Navati f. Sirm.,1134 што се обично разрешава у: Sirm(io). С. Душанић оставља отвореном могућност да би читање овог места могло бити: Sirm(iensi), односно, да се ради о регруту из заједнице Сирмијенза која је наставила паралелно да постоји са градом. Ово друго читање би сугерисало да је origo војника civitas Sirmiensium (et Amantinorum), а не колонија Сирмиј.1135 Сматра се да су Амантини припадали панонској етничкој групи.1136 Mеђутим, популација заједнице је као и код суседних Корнаката и становника заједнице Скордиска, чинила мешавину илирког и скордичког адстрата. Лична имена забележена на овом простору: Dasmenus,1137 Gresa,1138 Gramonius,1139 Liccaius, Pinnis (од Pinnes),1140 [S?]cemaes, припадају (илирској) панонској ономастици, али су, као и другде у овом делу Паноније, на сирмијској територији забележена и нека келтска имена (нпр. Navatus, Potiumenus, Coageanus, Samminus), што још једном показује да границе територија појединих политичко-административних формација нису могле чинити баријеру између етничких елемената, односно њиховог мешања.1141 Натписи 125. Кенотаф из Путинаца. Сада је изгубљен. Romanorum пре оснивања колоније, којем су могли припадати сведоци дипломе, римски грађани, супротно: DUŠANIĆ 1977а. 1134 Уп. фрагмент дипломе из Виминацијума: „Post AD 145― MIRKOVIĆ, ZPE 126, 1999, 253; AE 1999, 1317; RMD 451: Нажалост име реципијента је изгубљено (---]f. Sirmi). 1135 DUŠANIĆ 1977a, 182. 1136 KATIĈIĆ 1967, 162; ANREITER 2001, 27‒29; MEID 2005, 24 Амантини се доводе у везу са градом Amantia у северном Епиру, који се спомиње код Псеудо Скилакса (Ps. Scyl. 26). 1137 Натпис: MIRKOVIĆ 1971, 80, бр. 74 (уп. IMS I 128). За име: KATIĈIĆ 1976, 181. 1138 KATIĈIĆ 1976, 180. 1139 Натпис: ILJug 1044. ALFÖLDY 1969, 213. 1140 KATIĈIĆ 1976, 180. 1141 PAPAZOGLU, 264–265; уп. S. DUŠANIĆ, Inscriptions de la Mésie supérieure I, 1967, 105, нап. 5; DUŠANIĆ 1977a, 181. 238 CIL III 3224. [S?]cemaes Liccav[i] | f(ilius), Amantinus ho[b]|ses (!) amnorum (!) dec[e]|m, gente Undius | 5 centuria secun|da in flumen periit Hemona posu|ere Liccaius pate|r Loricus et Licaios cognati. [S?]cemaes је у вези је са именима: Sceno, Scenus, Scenua. Имена Liccavus / Liccaius / Licaios карактеристична су за далматско-панонск именско подручје (KATIĈIĆ 1976, 181). Име Loriqus од Loricus (OPEL III 32) не среће другде. За gente Undius: уп. бр. 70 (gens Latiniana et Epicadiana), ALFÖLDY 1963, 84. 126. Војничка диплома од 10. августа 123. године додељена Glavo Navati f(ilio) Sirm(io). Пронађена 1971. године, у месту Герла, Румунија. Наводимо документ на овоме месту, премда би се диплома могла сместити у поглавље § 3.2.1.13, будући да је жена реципијента пореклом из заједнице Ерависка. AE 1973, 459; IDR I 7; AE 1977, 703; RMD 21; ILD 5. Imp(erator) Caesa]r divi Traiani Parthici f(ilius) divi | [Nervae nep]os Traianus Hadrianus Aug(ustus) pon|[tif(ex) max(imus) t]ribunic(ia) potestat(e) VII co(n)s(ul) III proco(n)s(ul) | [equit(ibus) et pe]d(itibus) qui mi(li)t(averunt) in al(is) duab(us) et coh(orte?) | [una(?) qua]e appell(antur) II Pannon(iorum) et I Brit|[ton(um?) c(ivium) R(omanorum) e]t I Britann(ica) quae sunt in | [Dacia Po]rolis(s)ensi sub Livio Grapo | [proc(uratore?) et ala] Britann(orum) c(ivium) R(omanorum) quae est | in Pannon(ia) inferiore quin(is) et vicen(is) | pluribusve stipend(iis) emerit(is) dimis|sis honesta missione per Marcium | Turbonem quor(um) nomina subscripta | sunt ipsis liberis posterisq(ue) eorum ci|vitatem dedit et conubium cum uxo|rib(us) quas tunc habuissent cum est | civit(as) iis data aut si qui caelibes essent | cum iis quas postea duxissent dumtaxat | singuli singulas a(nte) d(iem) IIII Id(us) Aug(ustas) T(ito) Salvio Ru|fino Minicio Opimiano Cn(aeo) Sentio Aburiano co(n)s(ulibus) | alae Brit(t)on(um) c(ivium) R(omanorum) cui praefuit | M. Minicius Marcellinus | ex gregale | Glavo Navati f(ilio) Sirm(io) | et Iubenae Bellagenti fil(iae) uxori eius Eravis(cae) | descriptum et recognitum ex tabula ae|nea quae fixa est Romae in muro post tem|plum divi Aug(usti) ad Minervam. Glavius уп. Glavus са натписа бр. 69 код Доклеата и ILJug 111; Мајер име сматра илирским (MAYER 1957, 151), тако и FALILEYEV 2007, 54. Navatus се 239 третира као келтско (FALILEYEV 2007, 112), уп. Navo, Navina (ALFÖLDY 1969, 221, илирска или келтска); у натпису из Албурнуса (AE 2003, 1504); Nevato Implai, са именима Dasas Verzo(nis). За читање Sirm(iensi) в. DUŠANIĆ 1977a, 182. 3.2.1.10. Civitas Belgitum Перегрина заједница Белгита (Plin. NH III 148: Belgites), помиње се само код Плинија Старијег. Као у случају Аравијата, не може се поуздано одредити положај ове перегрине civitas.1142 Име племена, које подсећа на етноним Belgae, недвосмислено упућује на келтско порекло.1143 Штавише, може указивати на порекло од Белга, којих је било међу подунавским Келтима.1144 Сматра се да су живели негде северозападно од језера Пелсон, данашњег Балатона.1145 Постоји мишљење, додуше врло хипотетично, на основи ове перегрине заједнице могао настати горњопанонски муниципиј Могентијана,1146 за који се зна да је настао у време Хадријана1147 на северној обали Балатона. Одсуство података о овој заједници могло би се начелно узети као аргумент да је заједница рано престала да постоји. 3.2.1.11. Civitas Catariorum У Плинијевом списку заједница помиње се племе Catari (Plin. NH III 148), које други извори не бележе.1148 Сматра се да се заједница налазила у јужном 1142 KUBITSCHEK, RE II, 326; MÓCSY 1959, 78; MÓCSY 1962, 605. 1143 Belgae у Галији и Британији; Belgium, име Belgius: Pomp. Trog 42.7; Iust. 24. 5.1; Belgida: Oros. V 23. 11. HOLDER I 384; MAYER 1957, 83; ALFÖLDY 1974, 69; ANREITER 2001, 149–150. 1144 Ζ. HUBERT, Les celtes depuis l'époque de la Tène et la Civilisation celtique, Paris 1933, 48, 80–81; PAPAZOGLU 1969, 213 нап. 14. 1145 REDŐ у: ŠAŠEL KOS / SCHERRER 2003, 192–193. Мочи их смешта у групу civitates чији је положај непознат (MÓCSY 1959, 78). 1146 В. нап. 1145. 1147 CIL III 15188 4, Псеудотриба: Aelia. 1148 MÓCSY 1959, 17–18; MÓCSY 1974, 59; WILKES 1992, 77, 218. За етноним: ANREITER 2001, 210– 211 (у категорији: ‗Dopeldeutige Fälle‘): Catari < *Catri (< *katro, „јак―). 240 суседству Емоне и да се то племе може се препознати у перегрином становништву забележеном на натписима у подручју Ига.1149 У том је крају епиграфски забележена изолована група носилаца домаћих имена,1150 али се сама civitas не спомиње у натписима1151 Мочи је Плинијеву заједницу Catari довео у везу са истарским Каталима1152 чија је civitas била атрибуирана колонији Тергести.1153 У ишком подручју (Иг, Ишка Вас, Матена, Стаје, Страхомер, Томишељ),1154 које чини географски изоловану целину, нађен је врло велики број споменика који бележе лична епихорска имена. Та имена чине засебну именску област у оквиру Паноније.1155 Јавља се неколико келтских антропонима норичког типа (Adnomatus, Secco, -u/-unis: Amatu, Cetetiu, Festu, Manu, Secu), 1156 али су у знатно већој мери заступљена имена која припадају севернојадранској именској области1157 (имена на Volt-, En(n)-, Host- и др.). Она се, додуше, не подударају ни са једном другом подскупином те именске групе. Највећу групу, према Р. Катичићу, који је сакупио и анализирао ономастички материјал ове области,1158 чине имена која немају спољних веза.1159 Према овом аутору, севернојадранска имена ишког подручја треба сматрати првобитним, а келтска последицом утицаја из времена келтског продора у Алпе. Особености дела келтске ономастике Ига указују на утицај келтске гране другачији од Норика, Тауриска и Боја. Вероватно се ради о старијем слоју становништва источних Алпа. 1149 MÓCSY 1959, 16‒17. 1150 PATSCH, RE III/2, 1785; MÓCSY 1959, 205–207; KATIĈIĆ 1968, 61, 119. 1151 Са етником Catari би се можда могао довести у везу модерни топоним Катарија — место које се налази у непосредној близини данашњег Ига и Љубљане, где постоји и антички локалитет. Евидентирани су праисторијски и римски остаци, према регирсту Министарству културе Словеније (http://rkd.situla.org/, ев. бр. 10154). 1152 MÓCSY 1959, 16–17; MÓCSY 1974, 59, 61; WILKES 1992, 77. 1153 Plin. NH III 133. PATSCH, RE III 1783; MÓCSY 1959, 16; MÓCSY 1974, 59. 1154 MÓCSY 1959, 207–208; KATIĈIĆ 1968, 61. 1155 KATIĈIĆ 1968, 61, 63. 1156 MÓCSY 1959, 16; 1962, 605; ALFÖLDY 1966a, 239, рачунају са фракцијом Тауриска. 1157 KATIĈIĆ 1964a, 26; ALFÖLDY 1964, 65. 1158 KATIĈIĆ 1968. 1159 KATIĈIĆ 1964a, 26–27, 51–52; KATIĈIĆ 1966, 158–159. 241 Мочи је изнео мишљење да је заједница Катара рано — можда већ у време Тиберија — престала да постоји као посебна административна јединица. Углавном се сматра да је она припала Емони.1160 Међутим, већина личности посведочена у ишким натписима перегриног је статуса до II века, а римски грађани се готово уопште не јављају у овим натписима. Мочи је мислио да се ради о затвореној групи перегриног статуса која је живела на територији колоније, мишљење које заступа и Катичић,1161 премда за то нема аргумената. Док је атрубуција код заједница Катала, коју Мочи узима као поредбени пример, епиграфски посведочена, и има сасвим специфично техничко значење,1162 нема никаквих индиција да је заједница Катара у Игу била у субординираном положају у односу не Емону. Врло је вероватно да су остали изван градске јурисдикције, као аутономна заједница без градског статуса, као и велики број других civitates. На томе подручју су се налазили каменоломи (на потесу између места Подпеч и Стаје), oдакле је допреман камен у Емону.1163 Домаће становништво сасвим извесно бавило експлоатацијом и обрадом камена. Слична ситуација се може уочити у заједници Колапијана са својим каменоломима у долини Коране.1164 Са Катарима би се можда могла довести у везу јединица псеудокомитатенза, Catarienses, коју бележи Notitia dignitatum међу јединицама провинције Pannonia Prima.1165 1160 MÓCSY 1959, 17. 1161 KATIĈIĆ 1968, 61. М. Шашел Кос (ŠAŠEL KOS 2008, 696) je изнела могућност да је у питању већи pagus који припада Емони. 1162 LAFFI 1966, 36–41. 1163 ŠAŠEL KOS 2008, 697. За лит. в. J. HORVAT, AV 50, 1999, 234. (Уп. http://rkd.situla.org/ ев. бр. 12509). 1164 Уп. § 3.2.1.5. 1165 Not. dign. Oc. VII 61. PATSCH, RE III/2, 1785. У случају numerus Cattharensium у питању су Хати, а не Катари како је Пач претпоставио. 242 3.2.1.12. Civitas Cornacatium Перегрина заједница Корнаката први пут се помиње у Плинијевом абецедном списку (Plin. NH III 148: Cornacates). Заједница је највероватније настала римском интервенцијом. О томе би могло говорити и њено име, које је изведено из топонима Cornacum.1166 У том месту се налазио административни центар civitatis. Корнакум се убицира се у околину данашњег Шотина на Дунаву, десетак километара јужно од Вуковара. Место је забележено у Птолемејевој Географији,1167 у итинерарима,1168 и у Нотицији.1169 Civitas Cornacatium се налазила у југоисточном делу Паноније, односно Доње Паноније, између Бреука на западу и Амантина — доцније колоније Сирмијум — на истоку. Како смо раније поменули, заједница Бреука се простирала све до ушћа Драве и излазила је на дунавску обалу у непосредном суседству Корнакума.1170 Из тога се може извести закључак да је Корнакатима је припадала врло мала територија1171 која се вероватно простирала од Дунава са центром у Шотину до Саве на југу. Судећи по месту наласка војничке дипломе из Бијеле Цркве (бр. 129).1172 На Сави је најисточније могла заузимати простор до ушћа Бакунтија у Саву где се према Плинијевим речима налазила civitas Sirmiensium et Amantinorum. 1173 С. Душанић указује на могућност да су се Римљани приликом организације и разграничења перегриних заједница у овоме делу Паноније руководили административним потребама и да су заједнице контролисали префекти из кастела постављених на Дунаву. И на другим 1166 MÓCSY 1974, 54; MÓCSY 1962, 605; ANREITER 2001, 165. 1167 Ptol. II 15.1. Κόξλαθνλ. 1168 It. Ant. 243, 3, Tab. Peut.: Cornaco; Rav. IV 20 (219. 18): Cornacum. 1169 Not. dign. Occ. 32, 3: Cornacu. Уп. Not. dign. Occ. 5.122: Corniacenses, 5.272; 7.102 Cornacenses. 1170 В. § 3.2.1.6. Муниципиј Цибале је настао на на територији Бреука, а не Корнаката како је Мочи предложио (MÓCSY 1974, 143). 1171 DUŠANIĆ 1978, 466 и нап. 43; DUŠANIĆ 1999, 54. 1172 DUŠANIĆ 1999, 54, нап. 22. MIRKOVIĆ 1971, 14 износи извесне резерве. 1173 В. нап. 1171. 243 местима у Панонији, вероватно и другде дуж средњедунавског лимеса, уочава да су ripa и civitates биле организационо повезане.1174 Како Птолемеј не помиње перегрину заједницу Корнаката, већ само епонимно место, мислило се да у Птолемејево време није више постојала као независна административна јединица,1175 односно да је њена територија могла припасти територији колоније Сирмијум1176 или Цибалама.1177 Међутим, епиграфски споменици сведоче о постојању перегрине civitas Корнаката средином II века. Заједница је забележена на два фрагментарна натписа (бр. 127 и 128) из Augusta Taurinorum (Торино). У питању су споменици које је civitas Cornacatium подигла у част свог патрона. Премда су натписи до нас дошли у врло фрагментарном облику, бесумње је у питању истакнути сенатор из времена Домицијана и Трајана, Q. Glitius P.f. Atilius Agricola,1178 личност којој је у родном месту подигнут већи број почасних споменика.1179 У истоме контексту су нађени и натписи Корнаката. Премда су нам непознате околности, може се са сигурношћу тврдити да је веза сенатора са панонском заједницом морала је бити успостављена у време Трајановог рата против Децебала, 100–103. године, када је Агрикола био управник Паноније.1180 Наиме, управници су врло често постајали патрони заједница провинција којима су управљали. 1181 О постојању ове заједнице средином другога века недвосмислено сведоче две војничке дипломе (бр. 130 и 131). Пореклом из ове заједнице био је 1174 В. натписе бр. 103–104 и § 4.2.1. 1175 MIRKOVIĆ 1971, 14 1176 MÓCSY 1959, 76; MIRKOVIĆ 1971, 14. 1177 BOJANOVSKI 1988, 339. 1178 PIR 2 G181; THOMASSON 2009, 18:024: legat. pro pr. imp. Nervae Caes. Traian. Aug. Ger. Dacici provinc. Pannon. У родноме Тауринуму му је подигнуто најмање осам натписа: CIL V 6974– 6987 и један грчки натпис IG XIV 2278, међу којима су и два споменика која доносимо у каталогу, уп. NICOLS 2007, бр. 332; SYME 1968, 138, 143. 1179 Уп. NICOLS 2007, 332; U. ESPINOSA, Gerion 1984, 306–307, 323, CIL V 6987. 1180 Plin. Pan. 70; Cass. Dio LXVIII 16.2. уп. диплома CIL XVI 47 од 19. новембра 102. године и фрагмент дипломе: TULLY, Britannia 36, 2005, 375–382. 1181 LENDON 1997, 211. За перегрине заједнице уп. NICOLS, ANRW II/13, 541–542; AE 1984, 553; AE 1957, 317. 244 прималац једне ране дипломе из 54. године, Dases Dasmeni f. (бр. 129). Почетком 60-тих година прошлога века на простору римске провинције Дакије пронађена је војничка диплома једног Корнаката која се датује у 133. годину (бр. 130). Origo војника је у документу исправљен из првобитног Pannonio, у Cornacas, односно у име перегрине заједнице из које је потекао. Трећа диплома датује се у 27. септембар 154. године (бр. 131). Припадала је морнару Панонске флоте чији је origo, како се према сачуваном делу текста види, civitas Cornacatium. На основу помена перегрине заједнице у овоме документу може се тврдити да је она постојала средином другога века. Захваљујући овим подацима потпуно се може искључити могућност да је територија заједнице припала флавијевском Сирмију или Хадријановим Цибалама, као што се раније мислило.1182 Леринц је изнео мишљење да фрагментарна диплома из Лугија,1183 која се датује између 141. и 144. године, може припадати Корнакату или Азалу: „... [----------] Dasentis [f(ilio), Azalo oder Cornac(ati)]―. Тај случај не можемо узети за сигурну потврду, нити она мења наше датовање, али, у случају да се ради о Корнакату, показује континуитет у регрутовању из ове заједнице. Премда о судбини Корнаката у другој половини другога века нисмо обавештени, вероватно је да није мењала административни статус. Епиграфски материјал који бележи домаће становништво на простору заједнице није пронађен. О становништву заједнице може се говорити само на основу личних имена која су нам се сачувала на поменутим дипломама:1184 Dases (2), Dasmenus, Iora, Prosostus, Rivus, Sepenestus, Turuna. Судећи по забележеном — додуше оскудном — антропонимијском инвентару који чине и панонска и келтска имена, етнички састав заједнице Корнаката вероватно је, као и код суседне заједнице Скордиска, био композитан.1185 С погледом на то, мишљење да су Корнакати фракција Бреука,1186 од којих су након Далматско- панонског устанка одвојени у посебну civitas, као и мишљење да су могли 1182 В. текст и напомене 1176 и 1177. 1183 LŐRINCZ, ZPE 111, 1996, AE 1996, 1257; RMD 268. 1184 MÓCSY 1959, 76. 1185 Мисли се на Скордиске који припадају civitas Scordiscorum у време Принципата. Уп. PAPAZOGLU 1969, 265, нап. 50. 1186 ZANINOVIĆ 2003, 445–446; DOMIĆ-KUNIĆ 2006, 79. 245 припадати Амантинима,1187 није сасвим вероватно. Осим тога, Cornacum је, како смо поменули, највероватније келтски топоним.1188 Како је Фанула Папазоглу предложила, Корнакати би, као и мезијски Трикорнензи, могли бити припадати Скордисцима.1189 Топоним Cornacum могао би, такође, бити келтски.1190 Он се доводи у везу са Tricornium, местом које је био епонимни центар мезијске перегрине заједнице Трикорненза. Регрутација, нарочито служба Корнаката у Панонској флоти, могла је бити важан фактор у опстанку civitatis peregrinae (бр. 131). Осим тога, географски положај заједнице могао би указивати да је civitas имала улогу у логистичкој вези између Саве и Дунава, а могуће и у неким аспектима организације ripae. Натписи 127. Фрагмент натписа из Торина (Augusta Taurinorum). CIL V 6985; DOBÒ 1975, 576. [---] civitas [Cornacatium] | ex Panno[nia ---]. 128. Фрагмент натписа из Торина (Augusta Taurinorum). CIL V 6986; DOBÒ 1975, 577; уп. NICOLS, Patrons of Roman Cities, 332. [--- civitas Cor]nacatium | [ex Pannon]ia patrono. 129. Војничка диплома 13. фебруара 54. године додељена Dasenti Dasmeni f(ilio) Cornac(ati). Диплома је пронађена на обали Саве у селу Бјела Црква, западно од Сремске Митровице. CIL XVI 2. 1187 MIRKOVIĆ 1971, 14; WILKES 1996, 579. 1188 ANREITER 2001, 165–166, 185. <*corn-; уп. Tricornium, Tricornenses. 1189 PAPAZOGLU 1969, 265. Уп. § 3.2.2.2. 1190 Тако мисли и: ANREITER 2001, 165–67. 246 ---] | caelibes essent cum iis quas postea | duxissent dumtaxat singuli singulas | Idibus Febr(uariis) | cohort(is) II Hispanorum cui prae(e)st | C. Cavarius Priscus | equiti | Dasenti Dasmeni f(ilio) Cornac(ati) | et Iorae Prososti filiae uxori eius | et Emerito f(ilio) eius | et Turunae filiae eius | et Emeritae filiae eius | descriptum et recognitum ex tabula aenea | quae fixa est Romae in Capitolio in aede | Fidei p(opuli) R(omani) latere sinisteriore | extrinsecus || L(uci) Vitelli Sossiani | Q(uinti) Vibi Saurici | T(iti) Gratti Valentis | C(ai) Antist Marini | P(ubli) Servili Adiutoris | A(uli) Cascelli Successi | M(arci) Heleni Primi. Панонска имена Dases и Dasmenus јављају се код Бреука (бр. 99), Амантина и Азала (бр. 119); KATIĈIĆ 1967, 180. Име Iora je посведочено само још једном, у Аквинкуму (Tranco Iorae, MÓCSY 1959, 177, 251, 185/44). Име Prosostus се јавља и код Азала (MÓCSY 1959, 186; KATIĈIĆ 1964a, 28, уп. нап. 1093), као и на једној војничкој дипломи из Дакије (RMD 404): Prosostus Ia[nu]ari f. Pannon(io). Име Turuna келтскo (HOLDER II 2020; MÓCSY 1959, 193). 130. Војничка диплома од 2. јула 133. године Sepenesto Rivi f. Pannon. исправљено у Cornacas. Пронађена је у Дакији (Gherla). C. DAICOVICIU / D. PROTASE, JRS 51, 1961, 63–70; AE 1962, 255; AE 1967, 390; IDR I 11; RMD 35. Imp(erator) Caesar divi Traiani Parthici f(ilius) [divi] | Nervae nepos Traianus Hadrianus A[ug(ustus)] | pont(ifex) max(imus) trib(unicia) potest(ate) XVII co(n)s(ul) III [p(ater) p(atriae)] | equitib(us) et peditib(us) qui militaver(unt) in [al(is) II] | et coh(ortibus) VI quae appell(antur) Silia(na) c(ivium) R(omanorum) et I Tungr[or(um)] | Fronton(iana) et I Ulp(ia) Britton(um) (miliaria) et I Britann[ica] (miliaria) | et I Hispan(orum) et I Batavor(um) (miliaria) et I Aelia Gaesat(orum) | (miliaria) et II Britton(um) (miliaria) et sunt in Dacia Porolis(sensi) | sub Flavio Italico quin(is) et vicen(is) pluribus|ve stipend(iis) emeritis dimiss(is) hon(esta) mission(e) | quor(um) nomina subscripta sunt ipsis liber(is) | posterisq(ue) eor(um) civitat(em) dedit et conubium | cum uxorib(us) quas tunc habuissent | cum est civit(as) iis data aut si qui caelib(es) es|sent cum iis quas postea duxissent dum|taxat singuli singulas a(nte) d(iem) VI Non(as) Iul(ias) | Q(uinto) Flavio Tertullo Q(uinto) Iunio Rustico co(n)s(ulibus) | coh(ortis) I Britannicae (miliariae) cui praest | Ti. Claudius Fortis Capua | ex pedite | Sepenesto Rivi f(ilio) Cornon | descriptum et recognitum ex tabula ae|nea quae fixa 247 est Romae in muro post | templum divi Aug(usti) ad Minervam. || Imp(erator) Caesar divi Traiani Parthici f(ilius) divi Ner|vae nepos Traianus Hadrianus Aug(ustus) pont(ifex) | max(imus) trib(unicia) potest(ate) XVII co(n)s(ul) III p(ater) p(atriae) | eq(uitibus) et ped(itibus) qui mil(itaverunt) in al(is) II et coh(ortibus) VI quae app(ellantur) | Sil(iana) c(ivium) R(omanorum) et I Tungr(orum) Front(oniana) et I Ulp(ia) Britton(um) (miliaria) et I | Britan(nica) (miliaria) et I Hisp(anorum) et II Batavor(um) (miliaria) et I Ael(ia) Gaesa(torum) | (miliaria) et II Britton(um) (miliaria) et sunt in Dacia Porol(issensi) | sub Flavio Italico quin(is) et vic(enis) plurib(us)ve | stip(endiis) emer(itis) dimiss(is) hon(esta) missio(ne) quor(um) no|mina subscripta sunt ipsis lib(eris) posterisq(ue) | eor(um) civitat(em) ded(it) et conub(ium) cum uxorib(us) | quas tunc habuis(sent) cum est civit(as) iis data | [aut] siqui caelib(es) essent cum iis quas pos[tea] | [duxissent dumtaxat singuli --- За име Sepenestus, уп. Sebennos, Sebendunon, HOLDER II, I421; за ne-sdo-s, ne-sto-s: HOLDER II 738. Sepena: CIL V 2103. За име Rivus, Rivius: HOLDER 1197. 131. Војничка диплома од 27. септембра 154. године, додељена морнару флоте Incerto, Cornac(ati). P. WEISS, ZPE 80, 1990, 137–149; AE 1990, 799; RMD 169. [--- XXV, item class(icis)] | [XXVI pl(uribus)ve stip(endiis) emer(itis) di]mis(sis) ho[n]es(ta) mis(sione),| [quor(um) nom(ina) subscript(a) s]unt, civit(atem) Roman(am),| [qui eor(um) non haber(ent),] item filis class(icorum) | [dedit et conub(ium) cum] uxor(ibus), quas tunc hab(uissent), | 5 [cum est civ(itas) is d]ata aut cum is, quas post(ea) | [duxis(sent), dumtaxa]t singulis. || [--- quinqu(e) et vigin]ti, | [item classic(is) senis et vice]nis | [plurib(us)ve stipend(is) emerit(is)] dimiss(is) | [honest(a) mission(e), quor(um) nom]in(a) sub| 5 [script(a) sunt, civit(atem) Roman(am) qui] eor(um) non | [haber(ent), item filis class(icorum) de]dit et conub(ium) | [cum uxor(ibus), quas tunc habu]is(sent), cum est | [civit(as) is dat(a) aut cum is, qu]as post(ea) duxis(sent), | [dumtaxat singulis. A. d. V kal. (?)] Oct. Sex. Cal| 10 [purnio Agricola, Ti. Claud]io Iuliano cos. | [--- cui p]raest | [---]anus | [ex ---] | [---] Cornac(ati). |15 [Descript(um) et recognit(um) ex] tabul(a) aer(ea) | [quae fixa est Romae in] mur(o) post | [templ(um) Divi Aug(usti) ad Min]ervam. 248 3.2.1.13. Civitas Eraviscorum Заједницу Ерависка чинило је келтско племе чије се досељавање у Панонију везује се за 60–те године I века пре Хр.,1191 у време после дачке експанзије, односно након померања Боја. Име племена посведочено је у облику Eravisci и Aravisci. 1192 На новцу који су ковали по узору на римски републикански новац, етноним је забележен и у облику Iravisci и Ravis(ci).1193 Ерависци се као перегрина заједница помињу у Плинијевом абецедном списку. Према Птолемеју заузимали су северозападни део Доње Паноније. О њиховом положају он каже: ἐλ δε ηνῖο ἀλαηνιηθνῖο ἀξθηηθώηαηνη κὲλ Ἀξαπίζθνη.1194 Територија заједнице Ерависка простирала уз обалу Дунава, од великог скретања тока Дунава, источно од Естергома, па до Балатона на југозападу. У унутрашњости су се граничили са заједницом Азала на линији куда је, како смо поменули, доцније пролазила и провинцијска граница између Горње и Доње Паноније.1195 Јужни крај територије могао је бити у подручју реке Шио, где је почињала заједница Херкунијата.1196 Центар civitatis се налазио на месту Гелертберг, код данашњег Будима.1197 У близини центра заједнице од 89. године смештена је легија II Adiutrix. Од легијских канаба Аквинкума је, у време Хадријана, настао муниципиј Аквинкум. Civitas Eraviscorum је, међутим, постојала до краја III века,1198 о чему говоре бројна епиграфска сведочанства. 1191 MÓCSY 1959, 61; MÓCSY 1974, 59–60. Уп. Tac. Germ. 28. 2 sed utrum Aravisci in Pannoniam ab Osis, Germanorum natione, an Osi ab Araviscis in Germaniam commigraverint, cum eodem adhuc sermone institutis moribus utantur, incertum est, quia pari olim inopia ac libertate eadem utriusque ripae bona malaque erant. 1192 MAYER 1957, 56; ANREITER 2001, 206–207. Уп. натписе бр. 136, 162, 164, 166. 1193 Остава са на брду Гелерт, нађена је још 1901. са републиканским новцем и неколико примерака Августових денарија, GOHL NK 1, 1902, 17–45; MÓCSY 1974, 56 и таб. 2. Циркулација овог новца ограничена је на простор око Будимпеште. 1194 Ptol. II 15.3. 1195 В. § 3.2.1.8. Уп. MÓCSY 1959, 54–55, 59; MÓCSY 1974, 59. 1196 MÓCSY 1959, 59, уп. § 3.2.1.14. 1197 MÓCSY 1959, 66. 1198 Terminus ad quem је 293. година, у коју је датован најмлађи пронађени натпис, в. бр. 158. 249 Не знамо да ли је и ова civitas у раној фази била под управом војног префекта, као што је случај са њиховим суседима Азалима и Бојима.1199 Чињеница да су у Η веку имали право да кују новац, и то са својим именом, говори за то да су имали посебан уговор још од времена римског освајања Паноније.1200 Вероватно су имали и извесне повластице. Положај civitas Eraviscorum на Дунаву указује да је заједница могла имати улогу у организационом систему ripaе Danuvii, будући да су насељавали сегмент римског лимеса на Дунаву који је окренут ка Варварику. Аутономна управа у заједници Ерависка добро је посведочена у епиграфским изворима који бележе имена првака ове перегрине заједнице. До сад су позната имена три принцепса: Paulinus (бр. 132), M. Cocceius Matumari f. Florus (бр. 133) и недавно посведочени P. Ael(ius) †††us (бр. 134). За последњег достојанственика заједнице се наводи да је био: aug(ur) p(rinceps) civit(atis) Eravis(corum), што би значило да је био члан племенског већа (princeps civitatis) и свештеник заједнице — аугур.1201 Како је Алфелди показао на примеру натписа бр. 152, ради се о аутохтоним свештеницима, чија функција нема везе са муниципалним аугурима провинцијских градова, већ је у питању институција везана за келтску сферу. Ова свештеничка функција одговарала би функцији друида, vates. Аугури Ерависка су, према Алфелдију ―Orakelpriester der civitas Eraviscorum‖,1202 и одговарају „панонским аугурима― (Pannoniciani augures), које спомињу литерарни извори.1203 Домаћи култ је, како ћемо видети, играо централну улогу у заједници Ерависка, али је имао и значајно место у животу суседског Аквинкума и Провинције. Заједница Ерависка имала је tabularium, судећи према натпису бр. 139, у којем је забележен Ael. Maximinus tab(ularius) c(ivitatis) Er(aviscorum). 1199 Уп. бр. 103, 104, 105. 1200 Уп. нап. 1193. MÓCSY 1974, 56. Поред Августовог новца, у једној остави RAVIS нађен је и Калигулин денариј. 1201 ALFÖLDY 1960, 145–153. 1202 ALFÖLDY 1960, 154. 1203 НА, Sev. 10.7: Pannonicianis auguribus comperit se victorem futurum,...: ΖΑ Cl. Al. 9.2; ΖΑ Pesc. Nig. 9. 5 (vates). HA Sev. Alex. 27.6. За Dii Augurales: Јustin. XXIV 4. АЕ 1961, 2 = RIU 1. ALFÖLDY 1960. 250 Осим личности које носе титулу princeps, на једном натпису (бр. 135) посведочена је личност Alorix Bassi f., за кога се наводи да је био decurio Eraviscus. Мочи је претпоставио да се може подразумевати: decurio civitatis Eraviscorum, што би било једнако princeps civitatis.1204 Декурионат у перегриним заједницама не јавља се у Панонији, али епиграфски је добро посведочен у галским и германским провинцијама, као и у афричким заједницама,1205 премда Мочи (између осталог) износи могућност да се може радити нетехничкој употреби термина. Нарочито је интересантан натпис бр. 138 на којем су забележене две личности: P(ubli) Aeli Septimus и Decoratus. У тексту натписа забележено је да су они dec(uriones) m(unicipii) et arm(---) c(ivitatis) Er(aviscorum). Постоји претпоставка да би се ARM могло разрешити као ar(e)m(agos), што би могао био келтски еквивалент термина princeps.1206 У галским перегриним заједницама функција princeps civitatis често се изражава келтским називом vergobret.1207 Додуше, термин aremagos, колико ми је познато, не фигурира у другим натписима. Мочи је сматрао да је по оснивању муниципија у Аквинкуму заједница Ерависка била атрибуирана граду,1208 претпостављајући да су припадници заједнице долазили до грађанског права кроз едилитет у Аквинкуму.1209 Аутор је своју тезу о атрибуцији заједнице Аквинкуму засновао на претпоставци да је личност P. Aelius Firmus Rusconis са натписа RIU 1122, којег сматра припадником заједнице Ерависка, стекао грађанско право након едилске службе у Аквинкуму. Други натпис којим је подупирао своју тезу (бр. 137) бележи 1204 Мочи помиње мање привлачну могућност да се може радити о декуријама какве су посведочене у Далмацији, MÓCSY 1970, 62, нап. 18. 1205 RUPPRECHT 1975, 53 (са нап. 12) et passim. Уп. нпр. Горња Германија: CIL XIII 6404; CIL XIII 6384, 6758, 7033, 7049, 7073, 9305; AE 1928, 27; ILTun 768. Уп. VITTINGHOFF 1977, 8. 1206 DELLAMARE 2003, 52: are(-), „пред, испред―. 1207 Caes. BG I 16.5. Уп. нпр. CIL XIII 1038; 1074; AE 1980, 633; AE 1989, 521. DRINKWATER 1979, DELAMARRE 2003, 315; KOCH 2006, 612, 1060. 1208 MÓCSY, ArchÉrt 78, 1951, 107–110; MÓCSY 1957, 496–; MÓCSY 1959, 71; MÓCSY 1962, 605, 609; MÓCSY 1970, 65. 1209 MÓCSY 1959, 71. Натписи: RIU 1122 (P. Aelius Firmus Rusconis); CIL III 3432 и бр. 137. 251 дуумвире муниципија Аквинкума који подижу споменик Јупитеру и Јунони pro incolumitate civitatis Eraviscorum. 1210 (Овај натпис не говори о атрибуцији заједнице Аквинкуму, али је врло важан јер открива неке друге аспекте живота ове заједнице, о чему ће бити речи ниже.) У својој студији „Adtributio e contributio―, Умберто Лафи1211 је одбацио Мочијеву тезу о атрибуцији civitatis Eraviscorum Аквинкуму, истичући с правом њене слабости.1212 Наиме, у случају првог натписа (RIU 1122), није забележено како је Фирмус дошао до грађанског права. Он је, наиме, могао постати римски грађанин beneficio principis. Чињеница да човек домаћег порекла обавља муниципалну службу не представља никакав посебaн случај и не може се узети као доказ за атрибуцију.1213 Осим тога, натпис о којем је реч не бележи да је у питању припадник заједнице Ерависка. Ни за једног достојанственика Аквинкума не може се утврдити да правно припада заједници Ерависка. Лафи истиче да су Ерависци као заједница могли стећи ius Latii (у време Хадријана?) и да су преко латинског права могли долазити до римског грађанског права per magistratum, а не захваљујући атрибуцији.1214 За такву могућност говорио би и Алориксов натпис (бр. 135), који је, како смо видели, био decurio Eraviscus. Наиме, за неопходан предуслов био је успостављање римских наместо аутохтоних институција, а некад и паралелно са њима.1215 1210 MÓCSY 1951, 107; MÓCSY 1970, 61. 1211 LAFFI 1966. 1212 LAFFI 1966, 67–69, 91. Осим тога према Лафијевој студији, атрибуција је у техничком смислу овог термина ограничена на северну Италију, на појас алпске и приалпске области, са једним изузетком у случају Немауса (LAFFI 1966, 19–43; 87–97). Новије: E. SAZBÓ, Epigraphica I, 2000, 131–149, такође одбацује хипотезу постављену на основу АЕ 1971, 327 = RIU 1066 да је civitas Eraviscorum била атрибуирана Аквинкуму (уп. AE 2000, 1222). 1213 LAFFI 1966, 90. 1214 Gai. Inst. I 94: Peregrini aut specialiter petebant ab imperatore civitatem Romanam, aut generali beneficio perveniebant ad civitatem Romanam. Generale beneficium, quod postulabant peregrini, ius latii dicebatur. Cum ex latio origo civium Romanorum duceretur, ideo ius latii dictum est ius civitates Romanae. За епиграфске примере лат. права уп. Алфелдијево читање натписа CIL III 13542 (ALFÖLDY 1986, 197–203): Dis deabusq(ue) | cives L[a]t(ini) negot(iatores) | Brig[a]ntiens(es). 1215 KRAMER 2006, 165, 167. 252 Мочи је уочио да је појава декуриона у заједници Ерависка знак предмуниципалне фазе, али је он постојање латинског права приписао Аквинкуму, а не заједници, оставши и након Лафијеве критике при мишљењу да је civitas била атрибуирана граду, иако је био свестан њеног постојања још у ΗΗΗ веку.1216 Атрибуиране заједнице нису имале самосталну управу нити јурисдикцију,1217 док у случају заједнице Ерависка она постоји у време Хадријана (уп. нпр. бр. 139). Међутим, и без латинског права, припадници перегриних заједница су добијали римско грађанско право одслужењем војног рока или viritim доделама римског грађанског права. И поред доброг третмана, један део племенске територије могао је бити одузет од заједнице и дoдељен граду. То је био врло уобичајен и најчешће примењиван поступак.1218 Територија Ерависка се простирала на југозапад, док је на Гелерту био евакуисан.1219 На овоме месту морамо се вратити поменутом вотивном натпису бр. 137. Он припада важној групи епиграфских извора за заједницу Ерависка. Њу чине вотивни натписи посвећени Iоvi Optimо Maximо Teutanо,1220 подигнути pro salute Imperatorum и pro incolumitate civitatis Eraviscorum. Натписи бр. 148 и 152 познати су од раније, док је већина ових споменика пронађена у скорије време на месту пристаништа на обали Дунава, у месту Белчке (Bölcske).1221 Један део споменика ове групе пронађен је још у периоду између 1986. и 1995,1222 док је више натписа откривено током каснијих ископавања. Међутим, већина њих је први пут објављена 2003. године. Сматра се да су споменици пренети са брда 1216 MÓCSY 1970, 62–66. Иначе, сви аргументи које аутор у овоме чланку доноси, осим закључка, такође говоре у том правцу. 1217 MOMMSEN, Staatsrecht III 769; LAFFI 1966, 95–97; KRAMER 2006, 168. 1218 LAFFI 1966, 205. 1219 MÓCSY 1959, 66. 1220 Teutanus је врховно божанство Ерависка изједначен са Јупитером Најбољим Највећим. 1221 Локалитет је удаљен око 90 километара од античког Аквинкума. 1222 Ради се о групи коју чини 41 споменик, од којих су 39 вотивни, АЕ 2003, стр. 463–464; МИРКОВИЋ 2003–2004, 327–328. 253 Гелерт (Gellérthegy), где се налазио религијски центар заједнице Ерависка,1223 будући да је натпис бр. 152, који у потпуности одговара овом типу, пронађен на том месту крајем 19-тог века.1224 Сви се споменици поуздано могу датовати у 11. јун — симболични датум уз који су везане посвете и Јупитеру K(---) из Карнунтума у Горњој Панонији.1225 У питању је свечаност која се одржавала сваке године у обе панонске провинције.1226 Текстови натписа веома су занимљиви и значајни су са неколико аспеката. За нашу тему је, пре свега, важан континуитет подизања споменика до последње деценије трећег века. Наиме, најмлађи натпис датује се у 293. годину, што директно сведочи о касном постојању civitas Eraviscorum. Овако позна сведочанства отварају питањe административног и правног статуса заједнице након Каракалиног едикта. Имајући у виду општу слику о племенским заједницама на простору дунавских провинција, епиграфска сведочанства о заједници Ерависка заиста је издвајају као посебну, будући да подаци које имамо о свим осталим илиричким civitates престају готово век раније. По карактеру текстова вотивних натписа може се претпоставити да су за очување заједнице постојали култни разлози. Дедиканти натписа су углавном достојанственици муниципија, односно колоније 1223 За натписе АЕ 2003, 1426–1439 се сматра да потичу из места Campona (Budapest– Nagytétény), а за АЕ 2003, 1440–1442 из Vetus Salinae (Adony), док за порекло натписа који бележе име кохорте VI Thracum можда може претпоставити Албертфалва (према коментару уз АЕ 2003, 1447). Споменици су транспортовани реком. 1224 Алфелди овој групи придружује и натпис CIL III 3347; ALFÖLDY ZPE 115, 1997, 237–238. 1225 АЕ 1981, 778. FITZ, Alba Regia 27, 1998, 83–87. TÓTH у: Bölcske 2003. 385-438 Уп. натпис из Аквинкума, AE 1965, 349: I(ovi) O(ptimo) M(aximo) | Teutano Conservatori и BESZÉDES / MRÁV / TÓTH, Bölcske 2003, 109, бр. 5. PISO 2003, 1226 Значење овог празника није сасвим јасно. Неки су аутори покушали да вежу овај датум са чудотворном кишом (172.) у време Маркоманског рата (Tert. Ad Scap. 4; Claud. VI Cons. Hon. 349‒350) на основу погрешног датовања натписа АЕ 1982, 778: нпр. W. JOBST, 11. Juni 172 n. Chr. Der Tag des Blitz- und Regenwunders im Quadenlande, Wien 1978), али је то мишљење одбачено. Уп. А. BIRLEY, Marcus Aurelius: A Biography, London 2000 (друго, ревидирано издање), 252. „A preferable explanation might be that they were commemorating the expulsion of the Marcomanni in the previous year, perhaps on 11 June.―; KOVÁCS 2009, 15. I. PISO, RLiÖ 41, 2003 21–22, бр. 6. Празник може бити у вези са летњом равнодневицом: I. TÓTH Bölcske, 2003, 385‒438 (уп. I. TÓTH, SEA 10, 2010, Pécs, 11‒15 (резиме на нем.)); MEID 2005, 61. 254 Аквинкума, најчешће IIviri, затим свештеник заједнице. Као дедикант једног од тих натписа помиње се и управник провинције Клаудије Клаудијан (бр. 150а), затим један agens vice praesidis (бр. 150б), Flavius Aper. Осим вотивних споменика посвећених Теутану, за постојање аутономне civitas Eraviscorum независно од Аквинкума говоре и војничке дипломе додељене војницима из ове заједнице чији је датум издавања познији у односу на датум оснивања града у време Хадријана (бр. 174, 175, 176, 177, 178, 179, 180). У свим документима се civitas бележи као origo војника, односно припадника њихових породица. У супротном промена статуса, или престанак независног постојања заједнице имала би одраза у овим документима.1227 Најстарија диплома за ову заједницу потиче из 71. године, док је најмлађа досад пронађена диплома датована у 157. годину. Заједница је, осим у дипломама забележена и на надгробним, углавном војничким, натписима (бр. 159–167). Они се, међутим, не могу датовати тако прецизно као војничке дипломе. Поред религијског аспекта, једнако је, ако не и више значајан војнички карактер заједнице. Како смо поменули, територија Ерависка налазила се на стратешки врло важном месту и било је потребно обезбедити њихову лојалност. Као и у случају суседне заједнице Азала, до нас је дошао ванредно велики број диплома чији су реципијенти били из заједнице Ерависка (бр. 168–170, 173‒180). Чињеница да две суседне заједнице, чији је положај на дунавском лимесу од ванредног стратешког значаја, не може бити случајност. Рим је морао осигурати њихову лојалност и стога су ове две заједнице морале имати извесне привилегије. Они су чували обалу на кључном месту. По питању територијалног уређења, у епиграфским споменицима забележено је неколико имена vici која су могла припадати заједници Ерависка:1228 pagus Herculius,1229 којем су припадали vicus Teuto(---) et 1227 Уп. нпр. бр. 126 и диплому RMD 275 (3.2.1.6, нап. 1063). 1228 MÓCSY 1959, 72 и нап. 389. 1229 AE 2005, 1265 255 Bataion(is) Anarti[or(um)]; затим, vicus Basoretensis;1230 vicus Cаramantesium et villa; 1231 vicus Vindonianus. 1232 На простору заједнице посведочен је врло велики број домаћих имена. Већина посведочених имена домородаца носи келтска имена норичког типа,1233 али се међу Ерависцима јављају и панонска имена. Тако се и код Ерависка, као и у другим панонским заједницама уочава мешање етничких елемената. Натписи 132. Натпис из места Tárnok, југоисточно од Будимпеште, 69 х 56 х 19 цм. CIL III 3379; CIL III 10358; RIU 1345; ALFÖLDY, Specimina Nova 18, 2004, 26. Viator [an(norum) ---] | Vibius a[n(norum) ---] | Silanus an(norum) II | [Severus] an(ni) I | [Paulini p]rincip(is) | [f(ili) h(ic) s(iti) s(unt) pa]ter | [t(itulum) m(emoriae)]. 133. Плоча од мермера (?), 120 х 116 х 40 цм, натписно поље у профилисаном раму, оштећеном с леве и десне стране. Пронађен на територији Ерависка (Slg. Migazzi,Vác). CIL III 3546; RAYBOULD / SIMS-WILLIAMS 2007, 221 PAN 008. M. Cocceius | Moesicus an(norum) XV | h(ic) s(itus) e(st) | M. Cocceius Ma|[t]umari f(ilius) Florus | princeps Cocceia | Oxidubna Quinti|onis f(ilia) coniux filio | et sibi vivi p(onendum) c(uraverunt). p(osuerunt), CIL... За Cocceius: DELLAMARRE 2003, 121; MEID 2005, 226. 1230 CIL III 3673. 1231 RIU 1065. Топоним се доводи у везу са Garamantes: Tac. Hist. 4.50.4. 1232 CIL III 10570. 1233 KATIĈIĆ 1976, 181‒182; уп. MÓCSY 1959, 65–66; MÓCSY 1974, 59–60. 256 134. Вотивна ара од белог кречњака, 135 x 81 x 40 цм, натписно поље 70 x 62 цм. Површина споменика је оштећена, слова су испрана, тешко читљива. Споменик је пронађен 1991. године у месту Белчке (Bölcske), у секундарној употреби, као и натписи 140–158. Bölcske 127–128, бр. 17 (АЕ 2003, 1424); P. KOVÁCS, AArchHung 55, 2004, 377–389; AE 2005, 1241. I(ovi) O(ptimo) M(aximo) | Teut(ano) P. Ael(ius) | †††us aug(ur) p(rinceps) | civit(atis) Eravis(corum) | [v(otum) s(olvit)] l(ibens) l(aetus) m(erito) | pro se et sui|s. Датум: друга половина II века. 2–4 [--- | --- | ---], Bölcske, AE 2003; [--- | --- | pro (?) salute (?) civitatis (?)], R. Frei-Stolba ad AE 2003, Teut(ano) P. Ael(ius) | †††us aug(ur) p(rinceps) | civit(atis), Kovács. 6 s(uis), Bölcske, AE 2003, sui|s, Kovács, AE 2005. Слова су врло оштећена, тешко читљива. Према првом издавачу и АЕ 2003 име дедиканта могло би бити М. Aurelius, тешко читљиво у реду 2, док Ковач предлаже P. Ael(ius) †††us. Према Ковачевом ревидираном читању натписа, дедикант је аугур и princeps civitatis Eraviscorum. За „панонске аугуре― види: ALFÖLDY 1960 (уп. бр. 152). 135. Надгробна стела од кречњака, 141 x 76 x 20 цм. Натписно поље уоквирено рамом, изнад којег је рељефно поље са розетом у венцу. Нађена у селу Diósd, јужно од Аквинкума, у једном позноантичком гробу. Мочи датује споменик у последњу деценију Трајанове владавине на основу стилских одлика споменика (венац). MÓCSY 1970, 59–66; AE 1969/70, 493; RIU 1347; ALFÖLDY, Specimina Nova 18, 2004, 26. Alorix | Bassi f(ilius) dec|urio Erav|iscus ann(orum) XXXV h(ic) s(itus) e(st) | f(ilius) p(atri) p(osuit). 257 За име Alorix: MEID 2005, 76–77. 136. Вотивни натпис из места Дунајварош (Dunaújváros), Intercisa. RIU 1064. Iovi | Arav|is(co?) ara(m) | pos(uit). 137. Вотивна ара од кречњака, 57 х 96 х 36 цм, горњи део споменика одбијен, камен је изгребан по површини; у питању је палимпсест. Пронађен је 1946. године у Аквинкуму, у секундарној употреби. MÓCSY, Arch.Ért 1951, 107–110; AE 1953, 14; Bölcske, 159, бр. 389. [I(ovi) O(ptimo) M(aximo) et Iuno]|[ni Regi]na[e pro] | [sal(ute) e]t i[n]colu|[mi]tat(e) civit(atis) [E]|[ra]viscor(um) T. Ael(ius) | Valens et P. Ael(ius) | [Du]bitatus IIvir(i) | mun(icipii) Aq(uinci). Датум: друга половина ΗΗ века. 138. Вотивна ара, 160 х 50 х 25 цм, преломљен на два дела. Пронађен у месту Дунајварош (Dunaújváros, ант. Intercisa). VÁGÓ, Alba Regia 11, 1970, 127–129, бр. 460, таб. 57, 2; AE 1971, 327; RIU 1066. Уп. E. SZABÓ, HPS 6, 2001, 131–149; AE 2000, 1222. I(ovi) O(ptimo) M(aximo) v(otum) s(olverunt) | l(ibentes) m(erito) P(ubli) Ae|li Septi|mus et De|coratus | dec(uriones) m(unicipii) et | arm(---) c(ivitatis) Er(aviscorum). 1 ARM: ar(e)m(ag-), are лат. ―prae‖ mag. 139. Вотивна ара од кречњака, изнад натписног поља тимпанон са волутама. Пронађена у Аквинкуму. CIL III 10408; AE 1941, 14. 258 Iunoni | Reginae | P. Ael(ius) Ma|ximinus tab(ularius) c(ivitatis) Er(aviscorum) | v(otum) s(olvit) l(ibens) m(erito). 140. Вотивна ара од белог кречњака, 122 x 53 x 37 цм. Пронађена у месту Белчке (Bölcske), у секундарној употреби. Bölcske 104–105, бр. 1 (АЕ 2003, 1408). I(ovi) O(ptimo) M(aximo) || Teutano | M. Ulp(ius) Valentinus | et M. Ulp(ius) Verus | IIviri m(unicipii) Aq(uincensium) | i(ure) d(icundo) posuerunt | III Idus Iun(ias) | Mamertino et | Rufo co(n)s(ulibus). Датум: 11. јун 182. 141. Вотивна ара од белог кречњака, 204 х 65 х 58,5 цм, пронађена у месту Белчке (Bölcske), у секундарној употреби. Лигатуре: 3 TE; 4 NT; 7 AV; 8 IL. Bölcske 105–107, бр. 2 (АЕ 2003, 1409). I(ovi) O(ptimo) M(aximo) | Teutano | pro salute Impp(eratorum) | Severi et Anto|nini et [[Getae]] C[[aesaris]] et incolumi|tate Eraviscoru|m L. Aurel(ius) Sil|vanus et P. | Proculeius | Proculinus | duumviri col(oniae) Aq(uincensium). Датум: 210. год. 142. Вотивна ара од белог кречњака, 135 x 73 x 38 цм, пронађена у месту Белчке (Bölcske) у секундарној употреби. Bölcske 107, бр. 3 (AE 2003, 1410). I(ovi) O(ptimo) M(aximo) | [T]eụtaṇ[o] | p[̣r]o salu [te] | Iṃp(eratoris) M. Aur(elii) Ṣ[everi | A]ṇtoniṇị [Pii | Fe]lịcịs A[u]g[̣usti | ---]ịụṣ Veriṇ[us | v(otum) s(olvit)] l(ibens) m(erito) | [Sabino] ỊỊ et | Anulli[n]o | cọ(n)s(ulibus). Датум: 11. јун 216. године. 143. Вотивна ара од кречњака са рамом и акротеријама, 164 х 72 х 49 цм, пронађена у месту Белчке (Bölcske), у секундарној употреби. 259 Bölcske 108–109, бр. 4 (AE 2003, 1411). I(ovi) O(ptimo) M(aximo) Teut(ano) pro | sal(ute) Imp(eratoris) Caes(aris) M. Aur(elii) A|nt(onini) P(ii) F(elicis) Aug(usti) et in|columitate civita|tis Eraviscorum | [--- | ---]NIVIIO | [--- | --- | ---] col(oniae) Aqu(incensium) | [---] dedicav|[erunt --- | --- | ---]o co(n)s(ulibus). Датум: за време Каракале. 144. Вотивна ара од кречњака одбијена са доње стране, 85 х 53 х 38 цм. Пронађена у месту Белчке (Bölcske), у секундарној употреби. Bölcske 109, бр. 5; АЕ 2003, 1412. I(ovi) O(ptimo) M(aximo) | Teuta(no) Conse[r]vatọri | [et] Iun[o]ni Reg(inae) | [---I]A SALMA | [--- | ---]ḶỊA | [--- Датум: прва половина III века. Уп. AE 1965, 349; Bölcske C; AE 2003, 1408: I(ovi) O(ptimo) M(aximo) | Teutano Conservatori | [--- 145. Вотивна ара од кречњака, 206 х 69 х 60 цм; у десном углу је приказана Victoria, а у левом Fortuna са кормилом у десној и рогом изобиља у левој руци. Пронађена у месту Белчке (Bölcske), у секундарној употреби. Лигатуре: 3 AV; 5 ET 7; AV, AE; 8 AE, ET, AV; 9 VL; 10 AVE; 12 AE. AE 1991, 1324; Bölcske 109–111, бр. 6; АЕ 2003, 1413. [I(ovi)] O(ptimo) M(aximo) Teuta(no) | [pr]o salute d(omini) n(ostri) | [[Imp(eratoris) M(arci) Aur(eli) Sev]]|[[eri Alexandri]] | Aug(usti) et incolu|[m]itat(e) civitat(is) | Eraviscorum P. Aeli(us) | Praesens et M. Aur(elius) | Proculu[s II]viri | col(oniae) Aq(uincensium) d[e]dicave(runt) | III Iunias Imp(eratore) | [[Caes(are) Severo]] | [[Alexandro]] | II et Marc(ello) co(n)s(ulibus). Датује се у 11. јун 226. 260 146. Ара од кречњака, 220 х 68 х 54 цм, натписно поље димензија 114,5 х 60 цм. Споменик је пронађен у секундарној употреби у месту Белчке (Bölcske). Bölcske 111–112, бр. 7 (АЕ 2003, 1414). [I(ovi) O(ptimo) M(aximo) Teutano] | et diis deabusq(ue) omnib(us) | [[pṛ[o salute d(omini) n(ostri) Imp(eratoris) | Caes(aris) C(ai) Mes]si Quinti | [Traian]ị Deci P(ii) | [F(elicis) In(victi) A]ug(usti) pont(ificis) ṃax(imi) [tr|b(unicia) po]t(estate) co(n)s(ulis) II [p(atris) p(atriae) et Q(uinti) Her(enni) | Etrusci Mess(i) Deci | nob(ilissimi) Caes(aris) pr(incipis) iuv(entutis) et in]]|[colu]mitate civitatis | Eraviscorum | [Aur(eli)?] Antoninus | [et] Castor flaṃ(en) | [aedi]lici(us) IIviri col(oniae) Aq(uincensium) | [d(edicaverunt)] d(iem) III Idus Iun(ias) | d(omino) n(ostro) [[Decio]] Aug(usto) et Grato | co(n)s(ulibus). Датује се у 11. јун 250. године. Разура у редовима 3–9 и у датуму. Конзулат Деција и Ветија Грата (Vettius Gratus). 147. Ара од кречњака, 209 х 74 х 38 цм. Први ред натписа је уклесан на оквиру. Пронађен у месту Белчке (Bölcske) у секундарној употреби. Bölcske 112–114, бр. 8 (АЕ 2003, 1415). [I(ovi)] O(ptimo) M(aximo) Teutan[o] | et dis deabusque | omnib(us) pro sal(ute) dd(ominorum) nn(ostrorum) Imp(eratoris) | Caes(aris) [[C(ai) Vibi Trebon[i]ani]] | [[Galli]] P(ii) F(elicis) Invicti Aug(usti) | pont(ificis) maximi trib(uniciae) pot(estatis) | p(atris) p(atriae) [[[et]C(ai) Va[l(entis) Host]]]|[[[ilia]n[i] Messi [Qui]]]|[[[nti] P(ii) F(elicis) Aug(usti)]] | [[et inc[o]lumitate ci]]|[[[vi]t[at]i[s] E[ravisc(orum)]]] | Marci Aurelii | Maturus flam(en) | et [V]alens IIviri c[ol(oniae)] Aq(uincensium) d(edicaverunt) d(iem) III Id(us) Iun(ias) | [di]vis Deccis co(n)s(ulibus). Датује се у 11. јун 251. натпис је значајан за битку код Абрита. 261 148. Споменик од кречњака, 46 х 45 х ? цм, десна половина доњег дела споменика Пронађен у секундарној употреби у месту Кишкунлахаза (Kiskunlacháza) у околини Пеште (Барбарик); највероватније пренет из Аквинкума. Изгубљен. CIL III 10481; RIU 219; S. SOPRONI, BpR 30, 1993, 177–183; AE 1993, 1313; TRHR 219. [I(ovi) O(ptimo) M(aximo)] | [Teutano pro sal(ute)] | [d(omini) n(ostri) Imp(eratoris) M(arci) Aur(eli) Sev]|[eri Alexandri Aug(usti)] | 5 [et incolumitate] | [civit(atis) Eraviscoru]m | [---] Maturus et | [--- Au]r(elius) Eptictetianus | [IIviri] col(oniae) splendidis| 10 [simae] Aq(uincensium) dedicata | [III Id(us) I]un(ias) Maximo | [et Aelia]no co(n)s(ulibus). Датум: 11. јун 223 Други дедикант је иста личност позната са натписа CIL III 10570: M. Aur(elius) Aepictetianus (!) dec(urio) col(oniae) Aq(uincensium) sacerdotalis in (h)onorem vic[an(orum)] vici Vindoniani [---. 149. Ара од кречњака, 180 х 63 х 38 цм, украшена акротеријама и палметама, база је прерађена за секундарну употребу. Пронађена у месту Белчке (Bölcske). Лигатуре: 1 TEV, ET, DI, DE, NI. Bölcske 114–115, бр. 9 (AE 2003, 1416). I(ovi) O(ptimo) M(aximo) Teutano et dis deabusq(ue) omnib(us) | pro sal(ute) d[[d(ominorum)]] n[[n(ostrorum) Imp(eratoris) Caes(aris) C(ai) V[ibi]]] | [[[Treboniani Galli P(ii) F(elicis) Invic]]]|[[[ti Aug(usti) p]o[nt(ificis) maxim(i) trib(unicia)]]] | [[[pot(estate) p(atris) p(atriae) et Imp(eratoris) Caes(aris) C(ai) Afini]]] | 5 [[[Veld(umniani) Volusiani P(ii) F(elicis)]]] | [[[Aug(usti) pont(ificis) max(imi) p(atris) p(atriae)] et]] | [in]columitate civita(tis) | [E]raviscorum T. F[l(avius)] | Dignus equo public[o] | aug(ur) et M. Aurel(ius) Sabini| 10 anus augur q(uin)q(uennalis) | aedilici(us) IIviri col(oniae) | Aquincens(ium) | d(ederunt) d(edicaverunt) III Idus Iunias | [[Impp(eratoribus) [Gallo et Volu]]]| 15 [[[siano Augg(ustis) co(n)s(ulibus)]]]. 262 Датум: 11. јун 252. године. 150. Вотивна стела од кречњака, 153 х 62 х 40 цм, натписно поље на постољу, без оквира; изнад натписног поља профилација. Споменик је два палимпсест. Пронађена у секундарној употребу у месту Белчке (Bölcske). Bölcske 116–118, бр. 10 (АЕ 2003, 1417). а) [I(ovi)] O(ptimo) M(aximo) | Teutano | [pro salute] | [Imperatoris] | 5 [Caesaris] | [L(uci) Septimi] | [Severi Pii] | [Pertinacis] | Aug(usti) [Ti. Cla]ud(ius) | 10 Claudi[anu]s | leg(atus) Aug(usti) p[r(o)] pr(aetore). Датум: 11. јун 197. Дедикант натписа Ti. Claudius Claudianus био је управник Доње Паноније 197–199. године: в. PIR2 C 834; THOMASSON 2009, 40, 19:026; ЛОМА 2010, 239– 247. Јавља се и као дедикант натписа AE 2003, 1434 и AE 2003, 1444, нађених на истом месту (THOMASSON, loc.cit.). b) [I(ovi)] O(ptimo) M(aximo) | Teutano | pro [s]alute ad|que incolumitate | 5 [[Imp(eratoris) Caes(aris) Aurel(iani) P(ii) F(elicis)]] | I[n]vi[c]ti Aug(usti) totiusque | domus d˹i˺vinae eius | Fl(avius) Aper v(ir) p(erfectissimus) a(gens) v(ice) p(raesidis). Датум: 11. јун 271. (или 272.) Уп. CIL III 15156. 151. Ара од кречњака, 135 х 56 х 50 цм. Пронађена у месту Белчке (Bölcske), у секундарној употреби. Лигатуре: 8 AV, AN; 11 NT. Bölcske 118–119, бр. 11 (AE 2003, 1418 b–c). 263 а) Датује се у 11. децембар 271. Слова су нечитљива, знатно већа него слова фрагмената b и c. ---]IISI[-]S[-]IO(?) co(n)s(ulibus) || [I(ovi) O(ptimo)] M(aximo) Teutano pro salut[e] | adque inco[l]umitate d(omini) n(ostri) || [[Imp(eratoris) Dom(iti) Aureliani]] P(ii) F(elicis) In| 5 victi Aug(usti) perpetui Imp(eratoris) t|otiusque domus eiu|s divinae et civitatis | Eraviscorum Marc(i) | Aurelii Domitianus au| 10 [g]ur q(uaestor) et Castor flam|[e]n aedilicii duumviri | [c]ol(oniae) Aq(uincensium) dedicaverunt | di[e] pr(idie) Idu(u)m Dec(embrium) Imp(eratore) || [[Aureliano Aug(usto)]] et Basso II co(n)s(ulibus). 152. Ара од кречњака, пронађена 1888. године на брду Гелерт (Gellerthégy). Натписно поље без оквира. Први ред натписа урезан је на забату. CIL III 10418; ILS 7125; A. ALFÖLDI, ArhÉrt 52, 1939, 108–112; AE 1941, 13; AE 1955, 8; P. KOVÁCS, AAntHung 55, 2004, 381; AE 2005, 1251. I(ovi) O(ptimo) M(aximo) T(eutano) pro salute || adqu(e) (!) incolumitate | [[Imp(eratoris) Cạeṣ(aris) Ạụṛẹḷịạni]] | P(ii) F(elicis) Invict(i) Aug(usti) to| 5 tiusq(ue) domus divi|n(a)e eius et civit(atis) Era|visc(orum) T. Fl(avius) Titanu|s augur et M. Aur(elius) | [------] | [------] | [------] | [------] | [---]o co(n)s(ulibus). Датум: 11. јун 272–275. У трећем реду је радирано име цара Аурелијана, а не Филипа Арапина, како су ранији издавачи предлагали, в. KOVÁCS. Т. Flavius Titanus је augur перегрине заједнице Ерависка (ALFÖLDY 1960, 155–156), као и један од првака заједнице бр. 134. 153. Ара од кречњака, 132 х 53 х 45 цм, без украса. Пронађена у месту Белчке (Bölcske), у секундарној употреби. Bölcske 119–120, бр. 12 (АЕ 2003, 1419). 264 [I(ovi) O(ptimo) M(aximo) Teutano] | [[pro sal(ute) adque incolu]]|[[mitate Imp(eratoris) Caes(aris) Aur(eli)]] | [[Probi Pii Fel(icis) Inv(icti)]] | 5 Aug(usti) totiusque | domus divinae | et civitatis Eravis|corum Iul(ius) | Domitianus et | 10 Cl(audius) Di(v)es IIvv(iri) | col(oniae) Aq(uincensium) dedica|verunt | III Idus | Iunias [[Imp(eratore) Probo]] | 15 [[Augusto V et]] | Victorino co(n)s(ulibus). Датум: 11. јун 282. 154. Ара од кречњака, 173 х 71 х 55 цм; палимпсест. Пронађена у месту Белчке (Bölcske), у секундарној употреби. Bölcske 120–121, 13 (АЕ 2003, 1420а). а) I(ovi) O(ptimo) M(aximo) [Te]utano | pro salute | Im[p(eratoris)] Ca[esaris?] | [M(arci) A]ur(eli) [---] | [---]I[---] | [---]I[---]V[--- Датум: прва половина трећег века. б) [I(ovi)] O(ptimo) [M(aximo)] | Teutano pro salute | adque incolumitate | dd(ominorum) nn(ostrorum) M(arci) Aureli [[Carini]] et | 5 M(arci) Aureli [[Numeriani]] Augg(ustorum) | totiusque domus divinae | eorum et civitatis Eravis|corum M. Aurelius Polideuces | aedilicius duumviralis v(ir) e(gregius) | 10 [f]lamen et M. Aurel(ius) Cemes(us) | aedilicius duumviralis | equo publico quinquen|nales col(oniae) Aq(uincensium) dicave|runt III Idus Iunias | 15 Impp(eratoribus) dd(ominis) nn(ostris) [[Carino]] II et [[Numeriano]] Augg(ustis) co(n)s(ulibus). Датум: 11. јун 284. године. Cemes(us), према АЕ треба читати Cleme(n)s. 155. Ара од кречњака, 104 x 54 x 45 цм, 106 х 56 х 45 цм. Пронађена у месту Белчке (Bölcske), у секундарној употреби. Bölcske, 122–123, бр. 14 (АЕ 2003, 1421). 265 а) [Io(vi)] O(ptimo) M(aximo) | P. Ael(ius) V|alens | cum su[i|5s o]mn[ib(us)] | v(otum) s(olvit) l(ibens) m(erito). б) [Io(vi) O(ptimo) M(aximo) | T]eutano pro salute adqu[e] | incolumitate dd(ominorum) nn(ostrorum) | M. Val(erii) Diocletiani P(ii) F(elicis) | 5 in(victi) Aug(usti), p(ontificis) m(aximi), tr(ibunicia) {etiani P(ii) F(elicis) | in(victi) Aug(usti), p(ontificis) ˹m˺(aximi), tr(ibunicia)} pot(estate) II, co(n)[s(ulis)] | III ˹p˺(atris) p(atriae), proco(n)s(ulis), totiusque domus divin(a)e eorum | finibus Eraviscorum Ael(ius) | Exuperatus eq(ues) R(omanus) et A[el(ius)] | 10 Ulpianus IIvv(iri) col(oniae) Aq(uincensium) de|[d]icaverunt Maximo II e[t] Aquilino co(n)s(ulibus) III idus Iunias. Датује се у 11. јун 286. године. Натпис помиње fines Eraviscorum крајем III века, што такође говори за касно постојање заједнице; уп. fines Varvarinorum (CIL III 6418 = 9896; fines Maezei, CIL III 6383). 156. Ара од кречњака, 146 х 63 х 32 цм, три пута употребљена за натпис; прерађена за секундарну употребу. Пронађена у месту Белчке (Bölcske), у секундарној употреби. Bölcske 123–126, бр. 15 (АЕ 2003, 1422). а) [I(ovi) O(ptimo) M(aximo) | C[onservatori | --- | --- trib(unus) |5 mil(itum)?] ḷẹg(̣ionis) II Aḍị (̣utricis) P(iae) F(idelis) ẠṾỊỊỊ | [---|---]Ẹ[.]Ị[.] Ị[---]Ḷ | [---]ỊṢ [A]ug(usti) | [---]Ị[.] Ṿ |10 [---] Ị ỊỊỊ [.]Ị [---|--- aram? fe]c[̣i]ṭ [---] ḷẹg(̣---) | Ẹ[--- ] Ṿ[---] ỊỊ[.] Ị | Ị[---] Ḷ ỊỊṬ | Ị Ṿ[---] ỊỊ[.] Ị | Ị[---] ỊỊṬ | Ị Ṿ[---] Ị [---] Ọ [---] | [--- Датум: 11. јун 287. године. б) [I(ovi) O(ptimo) M(aximo)] | Teutano Iunoni | Reginae Minervae | [s]anctae ceterisque d|iis deabusque immorta|̣5li˹b˺us [pro salute --- | --- Датум: III век. 266 157. Вотивна стела од кречњака, 63 х 146 х 32 цм, натписно поље на постољу, без оквира, изнад, у рељефном, пољу цветна декорација између волута у угловима. Натпис заузима читаву површину натписног поља. Датум: 11. јун 288. године. Bölcske 123–126, 15 (АЕ 2003, 1422c). [I(ovi) O(ptimo) M(aximo)] | Teutano Iunoni | Reginae Minervae | [s]anctae ceterisque d|iis deabusque immorta| 5 li˹b˺us pro salute ad(que) incolumitate dd(ominorum) nn(ostrorum) Dio|cletiani e˹t˺ Maximiani | invictissimorum Auggg(ustorum) | [t]otiusque domus divi|nae eorum et civitatis | 10 Ẹraviscorum | P. Licinius Domitius et | M. Iul(ius) Marcellus duum|viri col(oniae) Aquinc(ensium) dedi|caverunt d(ie) III iduum Iun(iarum) | 15 d(omino) n(ostro) Maximiano Aug(usto) II et | Ianuariani co(n)s(ulibu)s. 158. Натпис од кречњака, 131 х 55 х 38 цм. Палимпсест, први натпис се не види; слова немарно урезана. Bölcske 126–127, бр. 16 (АЕ 2003, 1423). [I(ovi) O(ptimo) M(aximo)] | Teutano Iunoni | Regina˹e˺ Minervae | sancta˹e˺ c˹e˺t˹e˺risque diis d˹e˺abusque imm|5o˹rt˺alibus | pro salute adque in|columtate dd(ominorum) nn(ostrorum) C. Aur(elii) Val(eriani)| Diocletian[i] et Aur(elii) Val(erii) Ma|ximian[i P(iorum)] F(elicium) invictorum | Aug(ustorum) totius˹q˺ue do [m]us di |vinạẹ eorum et civitatis Era |10viscorum Aur(elius) Vale(n)s et Se(ptimius?) | Florus dd(uumviri) col(oniae) Aq(uincensium) dedica|verunt die III Idum Iuniar(um) | dd(ominis) [nn(ostris) Diocletiano ---] et M[axi]|mi[ano --- Aug(ustis)] co(n)s(ulibu)s. Датује се у 11. јун 287. или 290. или 293. године. 159. Натпис од кречњака, 128 х 70 х 20 цм, из Интерцисе (Dunaújváros); натписно поље уоквирено рамом, поље са рељефом изгубљено, одбијен са доње стране. AE 1910, 139; AE 1941, 15; Intercisa I 1954 бр. 45; RIU 1256. 267 Senio Comatonis f(ilius) nat(ione) | Era(viscus) h(ic) XXX in c(ivitate) Er(aviscorum) in Aq(uinco) | e(t) Comatuia mater eius | sibi et f(ilio) viva t(itulum) p(osuit). Senio в. MEID 2005, 205‒206; Comato, Comatuia в. MEID 2005, 168‒169 160. Надгробна стела, 121 х 53 х 25 цм, без украса, одбијена са доње стране. Споменик је пронађен у секундарној употреби у Интерциси, Дунајварош (Dunaújváros); сада изгубљен. E.B. VÁGÓ, Alba Regia 11, 1970, 125, бр. 453; таб. 59, 1; AE 1971, 346; RIU 1241. Magnus | Equosonis | [E]rav(iscus) a(nnorum) XL | [--- Датум: друга половина I или прва половина II века. Келтско име Eqosonis, изведено од epos < *ek̕u̯os, чешће се јавља у варијанти Epp-: Eposius, Eppius, Eppo / Ecco, Epona уп. HOLDER 1446, 1455; DELLAMARE 2003, 165; MAID 2005, 270. 161. Надгробна стела од кречњака, 80 х 148 х 15 цм, натписно поље уоквирено профилисаним рамом, на средини споменика, изнад је рељефно поље у којем је приказан коњаник са копљем и округлим штитом. Пронађен у месту Дунајварош (Dunaújváros), Intercisa. G. VON FINÁLY, AA 1913, 326; AE 1914, 100; G. ERDÉLY / F. FÜLEP, у: L. BARKÓCZI, Intercisa 1, Geschichte der Stadt in der Römerzeit, Budapest 1954, 234, бр. 8; AE 1986, 599; RIU 1148. Ad{i}namo Acu[..]|ti fili(us) an(norum) XXXX h(ic) e(st) s(itus) | equ(es) oc(c)i(sus) in c(ivitate) E(raviscorum) d(e)f(unctus) | Tibeurnus et Mo(n)tanus | fi(lii) devo(tissimi) pateri (!) suo t(itulum) p(osuerunt) m(emoriae). За име Adnamo в. MEID 2005, 160. 268 162. Надгробни споменик од кречњака 214 х 80 х 24 цм, у рељефном пољу приказани су портрети покојника. Натпис је пронађен у месту Alsószentivan (Annamatia). CIL III 3325; RIU 1484; M. NAGY, Lapidárium 2007, 40, бр. 27; RAYBOULD / SIMS-WILLIAMS 2007, 218, PAN 001. Bato Trantonis f(ilius) | Araviscus ann(orum) L | h(ic) s(itus) e(st) Firmus h(ic) s(itus) e(st) | Mogitmarus t(itulum) m(emoriae) p(osuit). Појава карактеристичног илирског имена Bato међу келтским становништвом може се приписати контакту између две доминантне етничке компоненте. Будући да је име Bato било толико фреквентно на широком простору Илирика, не изненађује то што је његов носилац келтског порекла (KATIĈIĆ 1964а, 20; MEID 2005, 294). У ову групу би могло спадати и име Busio, премда не толико често, које је посведочено на више натписа са територије Ерависка (CIL III 3380 = 10362; RIU 1341: из околине Аквинкума (Törökbálint)). Уп. KATIĈIĆ 1964a, 28. Мајд (MEID 2005, 294) име Tranto сматра панонским. Mogitmarus је келтско, изведено елементом maro-. Mogi-, уп. KATIĈIĆ 1976, 182; MEID 2005, 111. 163. Надгробна стела од кречњака, 197 х 98 х 24,5 цм, натписно поље уоквирено рамом, рељефно поље са представом кочије; изнад, попрсје жене која носи вео, плашт и накит, смештено је у нишу између стубова, на врху је забат украшен розетом, с леве и десне стране представљени су делфини. Слова су умањена у последњем реду. Tác (Gorsium). J. FITZ, AAntHung 24, 1972, 43–44, сл. 16; AE 1972 435; RIU 1548a. Flavia Tattunis | filia Usaiu Eravi|sca annor(um) LXXX | hic sita est | Q. Flavius Titucus matri ob pietatem posuit. Датум: II век. 269 За име Tattu: MEID 2005, 292; уп. § 3.1.3.10, нап. 869. Usaiu / Usaiа: MEID 2005, 243–244. Вероватно од корена ux- „узвишен―, DELLAMARE 2003, 330. За Titucus уп. ILLPRON 105; CIL III 5080; CIL III 11646 (Тituco). 164. Стела од кречњака, горњи део споменика одбијен. Натписно поље уоквирено рамом, на горњој половини споменика. Пронађен у близини Карнунтума (Göttlesbrunn). A. BETZ, Laureae Aquincenses I/3, Budapest 1938; AE 1939, 260. Anna Garv|onis f(ilia) an|n(orum) L h(ic) s(ita) e(st) na|tione Aravi|sscam (!) | Curmisagius | co(n)iugi Turbo | Vercondarius | Adiaturix f(i)l(ii) ex | com(m)une (!) p(ecunia) fec(e)ru(nt). 1 Аna, AE; An(n)a, HD022974. ANN je у лигатури (према фотографији). Anna може бити панонско (KATIĈIĆ 1976, 180) и келтско име (MEID 2005, 217). Име Garvo је келтско в. MEID 2005, 231, као и Vercondarius: MEID 2005, 170, 178‒179. Име Curmisagius значило би „љубитељ пива―: DELLAMARE 2003, 133, 256; MEID 2005, 152–153. Adiaturix: MEID 2005, 73–76. 165. Фрагмент од кречњака, 47 х 21 х 31 цм, одбијен са свих страна. Сачувана су три реда натписа. Пронађен у Аквинкуму. CIL III 10608; MÓCSY 1959, 264, бр. 238/5. [miles] | [leg(ionis)] II Ad(iutricis) militibus | [leg(ionis)] eiusdem C. Iul[…] | […] Eraviscus C[--- 166. Натпис из места Cirpi (Dunabogdány) северно од Аквинкума (територија Ерависка1234). CIL III 13389; RIU 838. Teutio Verco[m]|bogionis | f(ilius) | magist(er) | struct[o]|rum | Aravisco (!) | h(ic) s(itus) e(st). 1234 MÓCSY 1959, 54. 270 Датује се између 101–150. године. Име Teutio изведено из иевр. *teut- обично се сматра илирским (уп. MEID 2005, 293‒294), али би могло бити и келтско под панонским утицајем; уп. Teutanus. Vercombogio је келтско име MEID 2005, 170. 178. 167. Натпис пронађен у Карнунтуму. CIL III 6485 = 11104; MÓCSY 1959, 239, бр. 155/3. Necca [---] | eq(ues) ala[e Tu]|ngro[rum tu]|rma Vi[---]| civis E[raviscus]. 168. Војничка диплома од 5. априла 71. године додељена Velageno Covionis f. Eravisco. RMD 205; AE 2002, 1771; AE 2004, 89. Imp(erator) Caesar Vespasianus Augustus | pont(ifex) max(imus) trib(unicia) potest(ate) II imp(erator) VI p(ater) p(atriae) co(nsul) III | design(atus) IIII | nauarchis et trierarchis et remigibus | qui militaverunt in classe Ravennate | sub Sex(to) Lucilio Basso et ante emerita sti|pendia quod se in expeditione belli for|titer industrieque gesserant exaucto|rati sunt et deducti in Pannoniam quo|rum nomina subscripta sunt ipsis li|beris posterisque eorum civitatem de|dit et conubium cum uxoribus quas tunc habuissent cum est civitas i(i)s | data aut siqui caelibes essent cum iis | quas postea duxissent dumtaxat sin|gul(i) singulas Nonis April(ibus) | Caesare Aug(usti) f(ilio) Domitiano Cn(aeo) Pedio Casco | co(n)s(ulibus) | (centurioni) Velageno Covionis f(ilio) Eravisco | descriptum et recognitum ex tabula | aenea quae fixa est Romae in Capitolio | in podio arae gentis Iuliae parte si|nist(er)iore extri(n)secus || T(iti) Flavi Sereni princ(ipis) Iasio(rum) | Licconis Davi f(ilii) princ(ipis) Breucor(um) | Caledonis Sammonis f(ilii) princ(ipis) Boior(um) | Cobromari Tosiae f(ilii) princ(ipis) Boioru | Breuci Isticani f(ilii) princ(ipis) Antizit(ium) | C(ai) Valeria(ni) Nigri mil(itis) coh(ortis) XIII urb(anae) | L(uci) Licini Aquilae Net(---) cur(atoris?) || Imp(erator) Caesar Vespasianus Augustus | pont(ifex) max(imus) trib(unicia) potest(ate) II imp(erator) VI p(ater) p(atriae) | co(nsul) III design(atus) IIII | nauarchis et trierarchis et remigibus | qui militaverunt in classe Ravennate | sub Sex(to) Lucilio Basso et ante emerita | stipendia quod se in expeditione belli | fortiter industrieque gesserant ex|auctorati sunt et deducti in Panno|niam quorum nomina 271 subscripta | sunt ipsis liberis posterisque eo|rum civitatem dedit et conubium cum || uxoribus quas tunc habuissent cum | est civitas iis data aut siqui caelibes | esse(n)t cum iis quas postea duxissent | dumtaxat singuli singulas | Nonis April(ibus) | Caesare Aug(usti) f(ilio) Domitiano Cn(aeo) Pedio Casco co(n)s(ulibus) | (centurioni) Velageno Covionis f(ilio) Eravisco | descriptum et recognitum ex tabula | aenea quae fixa est Romae in Capitolio | in podio arae gentis Iuliae parte sinisteri|ore extri(n)sec(us). Како диплома представља документ од прворазредног значаја за више илиричких перегриних заједница, о њој смо говорили на више места.1235 У питању је специјална додела ante emerita stipendia. уп. Датум дипломе је исти као на бр. 54 чији је реципијент Plator Veneti из племена Мезеја. Дипломе бр. 65, 95, 96 додељене након грађанског рата. Што се тиче осталих сведока testis 7: et(eranorum?) С. Душанић је предложио читање NET = NED сматрајући да је у питању куратор Нединума. За име Velagenus в. MEID 2005, 126. 169. Војничка диплома од 1. септембра 114. Advesioni Matici f. Erav(isco). Пронађена је на територији Ерависка, у месту Tárnok. AE 1994, 1480; AE 2002, 1728; RMD 152 + 228 = RMD 345. Imp(erator) Caesar divi Nervae f(ilius) Nerva Tra[ianus Op]|timus Aug(ustus) Germ(anicus) Dacic(us) pontif(ex) max(imus) tr[ib(unicia) po]|test(ate) XVIII imp(erator) VII co(n)s(ul) VI [p(ater) p(atriae) e]|quitibus et peditibus qui militaveru[nt in alis] | duabus et cohortibus sex qu[a]e appel[lantur] | [I Fl(avia) Ga]etulorum et Fronto[niana et I Alp(inorum)] | [et I Mont]anorum et I Alpinor(um) et I [Lusitanor(um) et II Aug(usta)] | [Nervi]a Pacensis (milliaria) Britton(um) et | [su]nt in Pannonia inferior[e sub P(ublio) Afranio] | Flaviano item ala I Flavia A[ug(usta) Brit(annica) (milliaria) c(ivium) R(omanorum)] | missa in expeditionem quini[s et vicenis pluri]|busve stipendi(i)s emeritis dimi[ssis honesta mis]|sione quor(um) nomina subscr[ipta sunt ipsis] | liberis posterisq(ue) eorum civitate[m dedit et] | conubium cum uxoribus quas tu[nc habu]|issent cum est civita[s i]is data aut s[i qui caeli]|bes essent cum iis [quas] postea duxi[ssent dum]|taxat singuli [singul]as K(alendis) Se[pt(embribus)] | L(ucio) Lol[liano Av]ito | L(ucio) M[essio Ru]stico c[o(n)s(ulibus)] | alae F[ronton(ianae)] cui prae[fuit] | L. Calpu[rnius] Honora[tus] | e[x grega]le | 1235 § 3.2.1.3; § 3.2.1.4; § 3.2.1.6, уп. § 3.2.2.1. 272 Advesioni M[atici] f(ilio) Era[v(isco)] | et Suttae Touconis fil(iae) uxori eius [Erav(iscae)] | descriptum et [recog]nitum ex tabu[la aenea] | quae fixa est R[omae i]n muro [post tem]|plum [divi Aug(usti) ad] Mine[rvam] || Ti(beri) Claudi Iusti | M(arci) Maeci Eupator[is] | [L(uci) P]ulli Verecundi | [Q(uinti)] Apidi Thalli | C(ai) Iuli Parati | Ti(beri) Iuli Urbani | [P(ubli)] Ca[uli Vitalis] || Imp(erator) Ca[esar div]i Nervae f(ilius) Nerva Trai(anus) Opt(imus) | Aug(ustus) [Germ(anicus)] Dac(icus) pon(tifex) max(imus) tri(bunicia) pot(estate) XVIII | imp(erator) VII co(n)s(ul) VI p(ater) p(atriae) | equit(ibus) et ped(itibus) qui m(ilitaverunt) in al(is) duab(us) e[t coh(ortibus)] sex quae ap(pellantur) | I Fl(avia) Gaet(ulorum) et Fro(ntoniana) et I Alp(inorum) et I Mo[nt(anorum) et I Al]p(inorum) et I L[us(itanorum)] | et II A[u]g(usta) Ner(via) Pac(ensis) (milliaria) Brit(tonum) et [sunt in] | Pann(onia) infer(iore) sub P(ublio) Afran[io Fl]aviano i[tem] | ala I F[l(avia) A]ug(usta) Br(i)t(annica) (milliaria) c(ivium) R(omanorum) miss(a) in exped(itionem) quin(is) | et vic(enis) p[luribus(ve) stip(endiis) emer(itis) d]im(issis) hon(esta) miss(ione) quor(um) | [nom(ina) subscr(ipta) sunt ipsis] lib(eris) post(erisque) eor(um) c[iv(itatem) ded(it) et] | [con(ubium) cum ux(oribus) quas tunc habuissent cum est civ(itas)] || [iis data au]t si q(ui) cae[libes] ess(ent) cum i(i)s [quas] | post(ea) duxiss(ent) dumt[axat s]ing(uli) singula[s] | K(alendis) Se[pt(embribus)] | L(ucio) Lolliano [Avi]to co(n)s(ulibus) | L(ucio) Messio Rustico | alae Fronton(ianae) cui praefuit | L. [C]alpurnius Honoratus | [e]x gregale | [Adv]esioni Matici f(ilio) Erav(isco) | [et Sut]tae Touconis fil(iae) ux(ori) ei(us) Erav(iscae) | des(criptum) et rec(ognitum) ex tab(ula) aen(ea) quae [f]ixa est Romae | [--- Име Maticus од Mat(t)- MEID 2005, 234‒235. 170. Војничка диплома од 12. новембра 119. године Demuncio Avesso[--- f.] [Er]avisc(o). AE 2001, 2150; AE 2003, 2047; AE 2005, 1703; RMD 351. Imp(erator) Cae[sar divi Traiani Parthici f(ilius) divi] | Nervae [nepos Traianus Hadrianus Aug(ustus)] | pont(ifex) m[ax(imus) trib(unicia) pot(estate) III co(n)s(ul) III] | equitib(us) [et pedit(ibus) qui milit(averunt)] | in ala un[a et cohort(ibus) sex quae appellantur] | Hispanor(um) [et --- et I Alpi]|nor(um) et I Br[ittannica (milliaria) c(ivium) R(omanorum) et II Britton(um) c(ivium) R(omanorum)] | p(ia) f(idelis) et V Ga[llor(um) et VIII Raetor(um) quae sunt in] | Dacia su[periore sub Sex(to)? Iulio? Severo? quinis et] | vicenis [pluribus(ve) stipendi(i)s emerit(is) di]|missis h[onesta missione quorum nom(ina)] | subscrip[ta su]nt ip[s]is liberis p[os]terisq[u]e eo|rum 273 [civitate]m dedit et conubium cum uxor|[ibus quas tun]c habuissent cum est civitas | [iis dat]a aut si qui caelibes essent cum iis quas | [postea] duxissent dumtaxat singuli singulas | a(nte) d(iem) pr(idie) Idus Nove(mbres) | [C(aio) Here]nnio Capella L(ucio) Coelio Rufo co(n)s(ulibus) | [co]h(ortis) VIII Raetorum cui prae(e)st | L. Avianus [--- ]ratu[s] | ex ped[ite] | Demuncio Avesso[--- f(ilio) Er]avisc(o) | et Primo f(ilio) eius et Su[--- f(ilio) e]ius | et Potenti f(ilio) eiu[s et --- f(ilio)?] eius | et Comatum[arae? fil(iae) eius] | descriptum et re[cognitum ex tabula] aenea | quae fixa est R[omae post tem]plum | divi [Aug(usti) ad Minervam] || Imp(erator) Caesar divi Tr[aiani Pa]rthici f(ilius) divi Nervae nepos T[raianus H]adrianus Aug(ustus) pontif(ex) max(imus) tri[b(unicia) po]t(estate) III co(n)s(ul) III [equi]t(ibus) et [ped]it(ibus) [qui] milit(averunt) in ala una [et cohortib(us) sex quae appell]antur Hispanor(um) et [--- et] I Alpinor(um) et I Brittan[nica c(ivium) R(omanorum) et I Brit]ton(um) c(ivium) R(omanorum) p(ia) f(idelis) et V Gall[orum et VIII Raetorum c(ivium) R(omanorum) quae sun]t in Dacia supe[riore sub Sex(to)? Iulio? Severo? qui]nis et vice[nis pluribus(ve) stipendi(i)]s emerit(is) di[missis honesta missione quoru]m nom(ina) su[bscripta sunt ipsis l]iberis posterisque eo[rum civitatem] dedit et conub(ium) cum [uxoribus. 171. = бр. 126. ...Iubenae Bellagenti f. uxori eius Eravis(cae)... Датум: 10. август 123. Патронимик Bellagentus је келтско име (KATIĈIĆ 1966, 148; KATIĈIĆ 1976, 182; MEID 2005, 130–131; FALILEYEV 2007, 54). 172. Војничка диплома од 10. августа 123. године, додељена Tullioni Vegeti f(ilio) Tungr(o). W. ECK / A. PANGERL, ZPE 176, 2011, 234‒242. Imp(erator) Caesar divi Traiani Parthici f(ilius) divi | Nervae nepos Traianus Hadrianus Aug(ustus) | pontif(ex) maxim(us) trib(unicia) potest(ate) VII co(n)s(ul) III proco(n)s(ul) | peditib(us) et equitib(us) qui militaverunt in coh(ortibus) | quinque quae appellant(ur) I Flavia Hispan(orum) (milliaria) | et I Batavor(um) (milliaria) et I Aelia Gaesator(um) et II | Aug(usta) Britton(um) (milliaria) et I Hispan(orum) quae sunt in Dacia 274 Po|rolis(s)ensi sub Livio Grato quinis et vicenis | pluribusve stipend(iis) emerit(is) dimiss(is) hones|ta missione quorum nomina subscripta | sunt ipsis liberis posterisq(ue) eorum civita|tem dedit et conubium cum uxoribus quas | tunc habuissent cum est civitas i(i)s data aut | si qui caelibes essent cum i(i)s quas postea | duxissent dumtaxat singuli singulas | a(nte) d(iem) IIII Idus Aug(ustas) | T(ito) Salvio Rufino Minicio Opimiano | Cn(aeo) Sentio Aburiano co(n)s(ulibus) | [co]h(ortis) I Hispanor(um) cui prae(e)st | M. Domitius Iustinus | ex equite | Tullioni Vegeti f(ilio) Tungr(o) | et Ammaionae Aeconis fil(iae) uxor(i) eius Erav(iscae) | et Feroci f(ilio) eius et Viatori f(ilio) eius et Verno f(ilio) eius | descript(um) et recognit(um) ex tabula aenea quae | fixa est Romae in muro post templ(um) | divi Aug(usti) ad Minervam || Imp(erator) Caesar divi Traiani Pa[rt]hici f(ilius) divi | Nervae nepos Traianus Hadrianus Aug(ustus) | pontif(ex) maxim(us) trib(unicia) potest(ate) VII co(n)s(ul) III proco(n)s(ul) | peditib(us) et equitib(us) qui militaver(unt) in | cohor(tibus) V quae appellantur I Flavia | Hispan(orum) (milliaria) et I Batavorum (milliaria) et I Aelia | Gaesatorum et II Aug(usta) Brittonum (milliaria) et | I Hispanor(um) quae sunt in Dacia Poroli|s(s)ensi sub Livio Grato quinis et vices | pluribusve stipendi(i)s emeritis dimis|sis honesta missione quorum nomi|na subscripta sunt ipsis liberis | posterisque eorum civitatem dedit | et conubium cum uxoribus quas tunc | habuissent cum est civitas iis data | aut si qui caelibes essent cum iis quas | postea duxissent dumtaxat sin|guli singulas a(nte) d(iem) IV Idus {V}Aug(ustas) | [T(ito) S]alvio Rufi no Minicio Opimiano | [Cn(aeo) S]entio Aburiano co(n)s(ulibus) | [c]oh[o]r(tis) I Hispanor(um) cui prae(e)st | M. Domitius Iustinus | ex equite | Tullioni Vegeti f(ilio) Tungr(o) | et Maiaconiae Aeconis fil(iae) uxor(i) eius Erav(iscae) | et Feroci f(ilio) eius et Viatori f(ilio) eius et Verno f(ilio) eius || Ti(beri) Iuli Urbani | P(ubli) Cauli Vitalis | A(uli) Fulvi Iusti | [P(ubli)] Atti Severi | [Ti(beri) Iul]i Felicis | P(ubli) Atini Flori | L(uci) Pulli Daphni. Реципијент војничке дипломе пореклом је из civitas Tungrorum. Ожењен женом из племена Ерависка. За датум уп. бр. 126. Жена реципијента дипломе Ammaiona Aeconis f. је из племена Ерависка. Име Amma-iona < *аmma- („мајка―) в. MEID 2005, 252. На унутрашњој страни име се јавља у облику Maiaconiae (Maia- < magi̯ā). Није јасно који облик треба усвојити. Име Aeco: HispEp 1, 80; према Еку и: RIU 292. Деца носе римска имена. 173. Војничка диплома од 20. августа 127. године, Veladato Dialonis f. Eravisc(o). 275 AE 1997, 1780; RMD 241. Imp(erator) Caesar divi Traiani Parthici f(ilius) divi Nerv(ae) | nepos Traianus Hadrianus Aug(ustus) pontif(ex) max(imus) | trib(unicia) potest(ate) XI co(n)s(ul) III | equit(ibus) et pedit(ibus) qui militaver(unt) in alis V et coh(ortibus) X | quae appell(antur) I Pann(oniorum) et Gall(orum) et Gall(orum) Atectorig(iana) et I | Vesp(asiana) Dardan(orum) et I Fla(via) Gaetul(orum) et II Hisp(anorum) Arav(acorum) et I | Lusitan(orum) et I Flav(ia) Numidar(um) et I Thrac(um) Syriac(a) et I | Germ(anorum) et I Bracar(augustan)or(um) et I Lepid(iana) et II Flav(ia) Britt(onum) et II | Lucens(ium) et II Chalcid(enorum) et II Mattiac(orum) et sunt in Moes(ia) | infer(iore) sub Bruttio Praesente quin(is) et vicen(is) item | classic(is) senis et vicen(is) plurib(usve) stipend(iis) emerit(is) | dimissis honest(a) mission(e) quor(um) nomin(a) subscript(a) | sunt ipsis liberis posterisq(ue) eorum civit(atem) dedit | et conub(ium) cum uxorib(us) quas tunc habuissent cum | est civitas iis data aut si qui caelib(es) essent | cum iis quas postea duxissent dumtaxat sin|guli singulas a(nte) d(iem) XIII K(alendas) Sept(embres) | Q(uinto) Tineio Rufo M(arco) Licinio Celere Nepote co(n)s(ulibus) | alae I Flaviae Gaetulor(um) cui prae(e)st | M. Ulpius Attianus | ex gregale | Veladato Dialonis f(ilio) Eravisc(o) | et Iuliae Titi fil(iae) uxori eius Eravisc(ae) | et Fortunato f(ilio) eius et Atrecto f(ilio) eius | et Ianuario f(ilio) eius et Magno f(ilio) eius et Ianuariae fil(iae) eius | descriptum et recognitum ex tabula aenea | quae fixa est Romae in muro post templum | divi Aug(usti) ad Minervam || Ti(beri) Iuli Vibiani | L(uci) Vibi Vibiani | L(uci) Pulli Daphni | Q(uinti) Lolli Festi | C(ai) Vettieni Hermetis | Q(uinti) Orfi Parati | Ti(beri) Claudi Menandri. Veladatus: MEID 2005, 140‒141. За име Dialo уп. RIU 1414. 174. Војничка диплома од 19. маја 135. године додељена Atresso Ressimari f. Erav(isco). AE 1999, 1352; RMD 251. Imp(erator) Caesar divi Traiani Parthici f(ilius) divi Nervae | nepos Traianus Hadrianus Aug(ustus) pontif(ex) max(imus) | trib(unicia) pot(estate) XIX co(n)s(ul) III p(ater) p(atriae) | equitib(us) et pedit(ibus) qui militav(erunt) in alis V et coh(ortibus) XIII quae | appell(antur) I Thr(acum) vet(erana) et I Fl(avia) Aug(usta) Brit(annica) (milliaria) et I c(ivium) R(omanorum) et I Aug(usta) Itu(raerorum) | pr(aetoria) c(ivium) R(omanorum) et I hr(acum) c(ivium) R(omanorum) et I Alp(inorum) et I 276 Nor(icorum) et I Lusit(anorum) | et I Mont(anorum) et I Thr(acum) c(ivium) R(omanorum) et I Britt(onum) (milliaria) et II Ast(urum) et Call(aecorum) | et II Aug(usta) Thr(acum) et III Batav(orum) (milliaria) et III et VII Lusitan(orum) | et sunt in Pannon(ia) infer(iore) sub Nonio Muciano | quin(is) et vicen(is) item classic(is) senis et vicen(is) | pluribusve stipend(iis) emerit(is) dimiss(is) honest(a) | miss(ione) quor(um) nomin(a) subscripta sunt ips(is) liber(is) | posterisq(ue) eorum civitat(em) dedit et conub(ium) cum | uxorib(us) quas tunc habuiss(ent) cum est civit(as) iis | data aut siqui caelib(es) essent cum iis quas | postea duxiss(ent) dumtaxat singuli sin|gulas a(nte) d(iem) XIIII K(alendas) Iun(ias) | M(arco) Aemilio Papo L(ucio) Burbuleio Ligariano co(n)s(ulibus) | alae I Aug(ustae) Brit(annicae) (milliariae) cui prae(e)st | Q. Porcius Potitus Cadurc(us) | ex gregale | Atresso Ressimari f(ilio) Erav(isco) | descript(um) et recogn(itum) ex tabula aenea quae | fixa est Rom(ae) in muro post templ(um) divi | Aug(usti) ad Minervam || Imp(erator) Caes(ar) divi Traiani Parth(ici) f(ilius) divi Nerv(ae) | nep(os) Trai(anus) Hadrianus Aug(ustus) pont(ifex) max(imus) | trib(unicia) pot(estate) XIX co(n)s(ul) III p(ater) p(atriae) | equ(itibus) et ped(itibus) qui mil(itaverunt) in al(is) V et coh(ortibus) XIII qu(ae) app(ellantur) I | Thr(acum) vet(erana) et I Fl(avia) Aug(usta) Br(itannica) (milliaria) et I c(ivium) R(omanorum) et I Aug(usta) Itu(raerorum) | pr(aetoria) c(ivium) R(omanorum) et I Thr(acum) c(ivium) R(omanorum) et I Alp(inorum) et I Nor(icorum) et I Lus(itanorum) et I | Mont(anorum) et I Thr(acum) c(ivium) R(omanorum) et I Britt(onum) (milliaria) et II Ast(urum) et Call(aecorum) et II | Aug(usta) Thr(acum) et III Bat(avorum) (milliaria) et III Lus(itanorum) et VII Lus(itanorum) et sun(t) | in Pan(nonia) infer(iore) sub Nonio Muciano quin(is) | et vic(enis) item cl(assicis) sen(is) et vic(enis) pl(uribusve) stip(endiis) em(eritis) dim(issis) | hon(esta) miss(ione) quor(um) nom(ina) subscr(ipta) sunt ips(is) lib(eris) | post(erisque) eor(um) civ(itatem) ded(it) con(ubium) cum uxor(ibus) quas t(unc) | hab(uissent) cum est civ(itas) i(i)s data aut siq(ui) cael(ibes) ess(ent) cum |i(i)s quas pos(tea) du[x(issent)] dumtax(at) sing(uli) sing(ulas) || XIIII K(alendas) Iun(ias) | Pa

o Ligariano co(n)s(ulibus) | alae I Aug(ustae) Brit(annicae) (milliariae) cui prae(e)st | Q. Porcius Potitus Cadurc(us) | ex gregale | Atresso Ressimari f(ilio) Erav(isco) || M(arci) Sentili Iasi | T(iti) Flavi Romuli | M(arci) Atei Mopsi | T(iti) Flavi Lauri | Q(uinti) Lolli Festi | Ti(beri) Iuli Felicis | L(uci) Equiti Phoerionis. Ressimarus MEID 2005, 114‒116. 175. Војничка диплома од 7. августа 143. године, додељена Anchario Verbaci f. Secundo Eravis(co). 277 AE 1999, 1353; RMD 266. Imp(erator) Caesar divi Hadriani f(ilius) divi Traia|ni Parth(ici) nepos divi Nervae ponepos | T. Aelius Hadrianus Antoninus Aug(ustus) | Pius pon(tifex) max(imus) trib(unicia) pot(estate) VI imp(erator) II co(n)s(ul) III p(ater) p(atriae) | equit(ibus) et pedit(ibus) qui milit(averunt) in alis V et coh(ortibus) XIII | quae appel(lantur) I Fl(avia) Aug(usta) Brit(annica) (milliaria) et I Thr(acum) veter(ana) | et I c(ivium) R(omanorum) et I praet(oria) c(ivium) R(omanorum) et I Aug(usta) Itur(aerorum) et I Alpin(orum) | et I Thr(acum) c(ivium) R(omanorum) et I Noric(orum) et I Lusit(anorum) et I Mont(anorum) et | I Camp(anorum) et I Thr(acum) c(ivium) R(omanorum) et I Alpin(orum) pedit(ata) et II Astu(rum) | et II Aug(usta) Thr(acum) et III Batav(orum) (milliaria) et III Lusit(anorum) et VII | Breucor(um) et sunt in Pannon(ia) infer(iore) sub Pon|tio Laeliano quinis et vicen(is) item classic(is) | senis et vicen(is) | plurib(us)ve stip(endiis) emer(itis) dimis(sis) | honest(a) miss(ione) quor(um) nomin(a) subscrip(ta) sunt | civitat(em) Roman(am) qui eor(um) non haber(ent) item | fili(i)s classic(orum) dedit et conub(ium) cum uxorib(us) | quas tunc habuiss(ent) cum est civit(as) iis data | aut cum i(i)s quas postea duxiss(ent) dumtax(at) | singulis a(nte) d(iem) VII Id(us) Aug(ustas) | Q(uinto) Iunio Calamo M(arco) Valerio Iuniano co(n)s(ulibus) | coh(ortis) I Alpinor(um) equit(atae) cui prae(e)st | M. Verrius Geminus | ex pedite | Anchario Verbaci f(ilio) Secundo Eravis(co) | et Victorinae Nigri fil(iae) uxori Vetusali(n)e(nsi) | descrip(tum) et recogn(itum) ex tabula aerea quae | fixa est Rom(ae) in muro post templ(um) divi | Aug(usti) ad Minervam || Imp(erator) Caes(ar) divi Hadriani f(ilius) divi Traiani Part(hici) | nepos T. Ael(ius) Hadrianus Antoninus Aug(ustus) | Pius pon(tifex) max(imus) tri(bunicia) pot(estate) VI imp(erator) II co(n)s(ul) III p(ater) p(atriae) | eq(uitibus) et ped(itibus) qui milit(averunt) in alis V et coh(ortibus) XIII | et sunt in Pann(onia) infer(iore) sub Pontio | Laeliano XXV ite(m) class(icis) XXVI plur(ibusve) stip(endiis) | emer(itis) dimiss(is) hon(esta) miss(ione) quor(um) nomin(a) | subscrip(ta) sunt civit(atem) Roman(am) qui eoru(m) | non hab(erent) ite(m) fili(i)s class(icorum) dedit et con(u)b(ium) | cum uxor(ibus) q(uas) t(unc) hab(uissent) cum est civ(itas) iis dat(a) | aut cum i(i)s quas post(ea) duxis(sent) dumtax(at) | singul(is) || A(nte) d(iem) VII Id(us) Aug(ustas) | Calamo et Iuniano co(n)s(ulibus) | coh(ortis) I Alpin(orum) eq(uitatae) cui prae(e)st | M. Verrius Geminus | ex pedite | Anchario Verbaci f(ilio) Secundo Eravis(co) | et Victorinae Nigri fil(iae) ux(ori) Veusali(n)ens(i) || P(ubli) Atti Severi | L(uci) Pulli Daphni | P(ubli) Atti Festi | M(arci) Tetti Proculi | M(arci) Sentili Iasi | Ti(beri) Iuli Felicis | C(ai) Iuli Silvani. 278 За жену се наводи origo Vetusalina. Статус овог места није познат, али по свему судећи није припадало перегериној заједници (стајало би највероватније Eravisca). 176. Војничка диплома од 9. октобра 148. године, додељена Reidomaro Siuppi f. Eravisc(o). CIL XVI 179; AE 1944, 102; AE 1947, стр. 16, н. 30. Imp(erator) Caes(ar) divi Hadriani f(ilius) divi Traiani | Parthic(i) nep(os) divi Nervae pronep(os) T. Aeli|us Hadrianus Antoninus Aug(ustus) Pius pont(ifex) | max(imus) trib(unicia) pot(estate) XI imp(erator) II co(n)s(ul) IIII p(ater) p(atriae) | equitib(us) et pedit(ibus) qui milit(averunt) in alis V et coh(ortibus) XIII | quae appel(lantur) I Flav(ia) Britan(nica) (miliaria) et I Thr(acum) vet(erana) sag(ittaria) | et I Britton(um) c(ivium) R(omanorum) et I praet(oria) c(ivium) R(omanorum) et I Aug(usta) Itur(aeorum) et | III Batav(orum) (miliaria) vex(illatio) et I Alpin(orum) equit(ata) et I Thr(acum) Germ(anica) | et I Alpin(orum) peditata et I Noric(orum) et III Lusit(anorum) et II | Nervior(um) et Callaec(orum) et VII Breucor(um) et I Lusit(anorum) | et II Aug(usta) Thr(acum) et I Montan(orum) et I Campan(orum) vol(untariorum) | c(ivium) R(omanorum) et I Thrac(um) c(ivium) R(omanorum) et sunt in

annon(ia) in|fer(iore) sub Cominio Secundo quinis et vi|cen(is) plurib(us)ve item classic(is) sex et viginti | stipend(iis) emer(itis) dimis(sis) honest(a) miss(ione) quor(um) | nomin(a) subscript(a) sunt civit(atem) Roma(nam) | qui eor(um) non haber(ent) dedit et conub(ium) cum | uxor(ibus) quas tunc habuis(sent) cum est civitas dat(a) | aut cum is quas postea duxis(sent) dumta|xat singulis a(nte) d(iem) VII Id(us) Oct(obres) | C(aio) Fabio Agrippino | M(arco) Antonio Zenone co(n)s(ulibus) | alae I Flav(iae) Britan(nicae) (miliariae) cui prae(e)st | M. Licinius Victor Savar(ia) | ex gregale | Reidomaro Siuppi f(ilio) Eravisc(o) | descript(um) et recognit(um) ex tabula aerea | quae fixa est Romae in muro post | templ(um) divi Aug(usti) ad Minervam || Imp(erator) Caes(ar) divi Hadriani f(ilius) divi Traiani | Parth(ici) n(epos) div(i) Nervae pron(epos) T. Aelius | Hadrianus Antoninus Aug(ustus) Pius p(ontifex) m(aximus) | tr(ibunicia) pot(estate) XI imp(erator) II co(n)s(ul) IIII p(ater) p(atriae) | eq(uitibus) et ped(itibus) q(ui) m(ilitaverunt) in al(is) V et coh(ortibus) XIII et sunt | in Pann(onia) infer(iore) sub Cominio Secundo | XXV pl(uribus)ve item clas(sicis) XXVI st(ipendiis) em(eritis) dim(issis) hon(esta) | mis(sione) quor(um) nom(ina) subscr(ipta) sunt civ(itatem) Rom(anam) | qui eor(um) non hab(erent) item filis class(icis) ded(it) | et con(ubium) cum ux(oribus) quas tunc hab(uissent) cum est | civ(itas) dat(a) aut cum is quas post(ea) 279 dux(issent) | d(um)t(axat) sing(ulis) || a(nte) d(iem) VII Id(us) Oct(obres) | Agrippino et Zenone co(n)s(ulibus) | alae I Flav(iae) Brittan(nicae) (miliariae) cui prae(e)st | M. Licinius Victor Savar(ia) | ex gregale | Reidomaro Siuppi f(ilio) Eravisco || L(uci) Pulli Daphni | M(arci) Servili Getae | L(uci) Pulli Chresimi | M(arci) Ulpi Blasti | Ti(beri) Iuli Felicis | C(ai) Iuli Silvani | P(ubli) Ocili Prisci. За име Reidomarus в. MEID 2005, 114. За име Siuppus в. MEID 2005, 288. Имена на Siu- су келтка (уп. HOLDER II 1590), међутим због елемента -pp- могло би бити и панонско (уп. MEID 2005, 300). Код Ерависка се јавља мешовита келтско-панонска ономастика. 177. Војничка диплома од 27. децембра 151/160. године, додељена Ulpio Bitumari f. Biausconi Eravisc(o). CIL XVI 112; AE 1983, 787. ---] | [XXV plu]rib(us)ve stip(endiis) em[er(itis) dim(issis) ho]|nest(a) miss(ione) quor(um) nom(ina) subscript(a) | sunt civit(atem) Roman(am) qui eor(um) non | haber(ent) ded(it) et conub(ium) cum uxorib(us) | quas tunc habuis(sent) cum est civit(as) is | dat(a) aut cum is quas post(ea) duxis(sent) du|mtaxat singulis a(nte) d(iem) VI K(alendas) Ian(uarias) | Q(uinto) Pomponio Musa L(ucio) Cassio Iuvenale co(n)s(ulibus) | coh(ortis) I Alpinor(um) equit(atae) cui prae(e)st | Titius Modestus | ex equite | Ulpio Bitumari f(ilio) Biausconi Eravisc(o) | descript(um) et recognit(um) ex tabu(la) aer(ea) | quae fixa est Rom(ae) in mur(o) post | templ(um) divi Aug(usti) ad Minervam || [Imp(erator) Caes(ar) divi Hadria]ni f(ilius) divi Traiani | [Par(thici) nep(os) divi Nervae p]ronep(os) T. Aelius Ha|[drianus Antoninu]s Aug(ustus) Pius pont(ifex) | [max(imus) trib(unicia) pot(estate) XXII i]mp(erator) II co(n)s(ul) IV p(ater) p(atriae) | [equitibus et ped]it(ibus) q(ui) n(ilitaverunt) (!) in al(is) V quae app(ellantur) | [I Fl(avia) Britan(nica) (miliaria) c(ivium) R(omanorum) et] I Thr(acum) vet(erana) sagit(tariorum) et I Aug(usta) | [Itur(aeorum) sagit(tariorum) et I c(ivium) R(omanorum) et] I Brit(tonum) c(ivium) R(omanorum) et coh(ortibus) XIII | [I Nor(icorum) et III Lusit(anorum) et] II Ast(urum) et Call(aecorum) et VII | [Breuc(orum) et II Aug(usta) Thr(acum) et] I Lusit(anorum) et I Mont(anorum) et I | [Camp(anorum) vol(untariorum) c(ivium) R(omanorum) et I Thr(acum) c(ivium)] Ro(manorum) et I Alp(inorum) equat(ata) (!) et | [III Batavor(um) et I Th]r(acum) Germ(anica) et I Alp(inorum) ped(itata) | [et sunt in Pann(onia) inf(eriore) s]ub Geminn(io) (!) apellia|[no 280 leg(ato) XXV plurib(us)ve sti]p(endiis) emer(itis) dim(issis) hon(esta) mis(sione) | [quor(um) nomin(a) subscri]p(ta) sunt civi(tatem) Rom(anam) | [--- За Bitumarus в. MEID 2005, 98. Име Biausco jавља се само овде; уп. Ausco: CIL III 5265 (KATIĈIĆ 1966, 150). 178. Војничка диплома од 2. фебруара 157. године Monno Tessimari f. Erav(isco). Lussonium (Dunakömlőd). Z. VÍSY, SzekBalAdMuz 10/11, 1979/80, 62–65, бр. 2b, сл. 14–20; АЕ 1983, 785; RMD 102. Уп. PIR2 C 602; PIR2 M 540. Imp(erator) Caes(ar) divi Hadriani f(ilius) divi Traia|ni Parthic(i) nep(os) divi Nervae pronep(os) | T. Aelius Hadrianus Antoninus Aug(ustus) Pi|us pont(ifex) max(imus) tr(ibunicia) pot(estate) XIX imp(erator) II co(n)s(ul) IIII p(ater) p(atriae) | equitib(us) et peditib(us) qui mil(itaverunt) in alis V | quae appelantur I Thr(acum) vet(erana) sag(ittariorum) et I (ivium) R(omanorum) | et I praetor(ia) c(ivium) R(omanorum) et I Fl(avia) Aug(usta) Breti(!) (miliaria) | et I Aug(usta) Itur(aeor)um et coh(ortibus) XIII I Alp(inorum) eq(uitata) | et III Batav(orum) et I Thr(acum) Ger(manica) et I Alp(inorum) ped(itata) | et I Noric(orum) et III Lusit(anorum) et II Ast(urum) et Call(aecorum) | et VII Breuc(orum) et I Lusit(anorum) et II Aug(usta) Thr(acum) | et I Mont(anorum) et I Cp(anorum) vol(untariorum) et I Thrac(um) c(ivium) R(omanorum) | et sunt in Pannonia inferior(e) sub | Iallio Basso leg(ato) quinq(ue) et vigint(i) | item classic(is) sex et vigint(i) stipend(iis) | emerit(is) dimissi(s) onest(a) missone | quor(um) nomin(a) subscrept(a)(!) sunt civit(atem) | Roman(am) qui eor(um) non haber(ent) dedit | et conub(ium) cum uxorib(us) quas tunc ha|buiss(ent) tum (!) est civitas is at(a) ut cum | is quas postea duxiss(ent) dumtaxat | singulis a(nte) d(iem) VI Id(us) Feb(ruarias) | M(arco) Civica Barbaro M(arco) Metilio Regulo co(n)s(ulibus) | coh(ortis) I Thr(acum) Germ(anicae) cui prae(e)st | C. Turpilius Verecundus | ex pedite | Monno Tessimari f(ilio) Erav(isco) | et Niciae Tricani fil(iae) uxo(ri) eiu(s) Canac(---)(?) | descript(um) et recognit(um) ex tabul(a) aer(ea) | quae fixa est Romae in mur(o) post | templ(um) divi Aug(usti) ad Minervam || Imp(erator) Caes(ar) divi Hadrian(i) f(ilius) divi Traiani | Parthic(i) nep(os) divi Nervae pron(epos) T. Aelius | Hadrianus Antoninus Aug(ustus) Pius pant(ifex) (!) | max(imus) trib(unicia) pot(estate) XIX imp(erator) II co(n)s(ul) IIII p(ater) p(atriae) | equit(ibus) et pedit(ibus) qui mil(itaverunt) in al(is) V quae ap(pellantur) | I Thr(acum) vet(erana) sag(ittariorum) et I c(ivium) R(omanorum) et I praet(oria) [c(ivium)] R(omanorum) et I F[l(avia]) Aug(usta) 281 | Brit(annica) M(miliaria) et I Aug(usta) Itur(aeorum) et coh(ortibus) XIII I Alp(inorum) [eq(uitata)] | et III Bat(avorum) et I Thr(acum) Ger(manica) et I Alp(inorum) ped(itata) et I [Nor(icorum)] | et III Lusit(anorum) et II Ast(urum) et Call(aecorum) et VII Breuc(orum) et I Lu(sitanorum) | et II Aug(usta) Thr(acum) et I Mont(anorum) et I Camp(anorum) vol(untariorum) et I T(h)r(acum) c(ivium) R(omanorum) | et sunt in Pannonia infer(iore) sub Iallio Bas|so leg(ato) XXV item class(icis) XXVI stip(endiis) emer|it(is) dimiss(is) hon(esta) miss(ione) quor(um) nom(ina) sub|script(a) sunt civit(atem) Rom(anam) qui eor(um) non hab(erent) | dedit et conub(ium) cum uxor(ibus) quas tunc | hab(uissent) tum est civit(as) is dat(a) aut cum is quas | post(ea) dux(issent) dumtax(at) singulis || Coh(ortis) I Thr(acum) Germ(anicae) cui prae(e)st | C. Turpilius Verecundus | ex pedite | Monno Tessimari f(ilio) Erav(isco) | et Niciae Tricani fil(iae) ux(ori) eiu(s) Canac(---)(?) || M(arci) Servili Getae | L(uci) Pulli Chresimi | M(arci) Sentili Iasi | [T]i(beri) Iuli Felicis | C(ai) Belli Urbani | C(ai) Pomponi Statiani | P(ubli) Ocili Prisci. Mon(n)us: HOLDER II 621–625; OPEL III 86; MEID 2005, 112. Конституцијом је добила право и жена Nicia Tricani f. за коју се наводи порекло Eravisca. Интересантно је, међутим то што се не понавља етник, већ уместо тога стоји: Canac(---). Идентичан је случај са женом реципијента дипломе бр. 179, која је сасвим извесно сестра реципијента овог документа. У питању може бити vicus са територије заједнице? За име Tricanus, Triccanius в. MEID 2005, 295, s.v. Trippo. 179. Војничка диплома од 8. фебруара 157. године додељена Culso Atedumi fil(io) Eravisco. Lussonium (Dunakömlőd). Zs. VÍSY, SzekBalAdMuz 10/11, 1979/80, 60–62, бр. 2A, сл. 4–9; сл 10–13; AE 1983, 784; RMD 103. Уп. PIR2 C 602; PIR2 M 540. Imp(erator) Caes(ar) divi Hadriani f(ilius) d[ivi Traiani] | Parthic(i) nep(os) divi Nervae [pronep(os)] | T. Aelius Hadrianus Antoni[nus Aug(ustus) Pi]|us pont(ifex) max(imus) tr(ibunicia) pot(estate) XIX imp(erator) [II co(n)s(ul) IIII p(ater) p(atriae)] | equitibus et peditibus qui m[il(itaverunt) in alis V] | quae appellant[ur I Thr(acum) vet(erana) sag(ittariorum) et I c(ivium) R(omanorum)] | et I praetor(ia) c(ivium) R(omanorum) et I Fl(avia) Aug(usta) [Brit(annica) (miliaria)] | et I Aug(usta) Itur(aeor)um et coh(ortibus) XIII I Al[p(inorum) eq(uitata)] | et III Batavor(um) et I Thr(acum) Germ(anica) et I 282 [Alp(inorum) ped(itata)] | [et] I Noric(orum) et III Lusit(anorum) et II Ast(urum) et [Call(aecorum)] | [et] VII Breuc(orum) et I Lusit(anorum) et II Aug(usta) Th[rac(um)] | [et I] Montan(orum) et I Camp(anorum) vol(untariorum) et I Thr(acum) c(ivium) R(omanorum) | [et s]unt in Pannonia inferior(e) sub | [Ial]lio Basso leg(ato) quinq(ue) et viginti | [ite]m classic(is) sex et vigint(i) stipend(iis) | [e]merit(is) dimis[s(is)] honest(a) missio[ne] | [q]uorum nomin(a) [su]bscrip[t(a) su]nt | [ci]vitatem Roma[nam] q[ui eo]rum | [n]on haber(ent) de[dit et conub(ium) c]um u[xo]|[r]ibus quas t[unc habuiss(ent) cum] es[t ci]|[vi]tas is da[t(a) aut cum is quas postea duxiss(ent)] | [d]umtaxat singulis a(nte) d(iem) VI Id(us) [Feb(ruarias)] | M(arco) Civica Barbaro M(arco) Metilio Regulo co(n)s(ulibus) | coh(ortis) I Thrac(um) Germ(anicae) cui prae(e)st | [C.] Turpilius Verecundus | ex pedite | Culso Atedumi fil(io) Eravisco | et Vervedae Tessimari fil(iae) uxo(ri) eiu(s) Era(viscae) | descript(um) et recognit(um) ex tabul[a ae]r(ea) | quae fixa est Ro[mae i]n mur(o) p[os]t | templ(um) divi Aug(usti) [ad] Minerv[am] || Imp(erator) Caes(ar) d[ivi Hadrian(i) f(ilius) divi Traiani] | Parthic(i) n[epos divi Nervae p]ron(epos) T. Aelius | Hadrianus A[nton]inus Aug(ustus) Pius p[ont(ifex)] | max(imus) tr(ibunicia) pot(estate) XVIIII imp(erator) II co(n)s(ul) IIII [p(ater) p(atriae)] | equit(ibus) et pedit(ibus) qui mil(itaverunt) in al(is) V quae app(ellantur) | I Thr(acum) vet(erana) sag(ittariorum) et I c(ivium) R(omanorum) et I [pr]aet(oria) c(ivium) R(omanorum) et I [Fl(avia) Aug(usta)] | Brit(annica) M(miliaria) et I Aug(usta) Itur(aeorum) et coh(ortibus) [X]III I Alp(inorum) eq(uitata) | et III Batav(orum) et I Thr(acum) Ger(manica) et I [Al]p(inorum) ped(itata) et I | Noric(orum) et III Lusit(anorum) [et II Ast(urum) et Call(aecorum) et] VII Breuc(orum) | et I Lusit(anorum) et II Aug(usta) Th[r(acum) et I Mont(anorum)] et I Camp(anorum) | vol(untariorum) et I Thr(acum) c(ivium) R(omanorum) et sunt in [Pan]nonia inf(eriore) | sub Iallio Basso leg(ato) XXV i[tem] class(icis) XXVI stip(endiis) | emer(itis) dim(issis) hon(esta) mis(sione) qu[or(um) n]om(ina) subscrip(ta) | [sunt c]ivit(atem) Rom(anam) qui eo[r(um) non] hab(erent) dedit | [et con]ub(ium) cum uxor(ibus) qua[s t]unc hab(uissent) | [cum est civit(as) is] dat(a) aut cum [is q]uas post(ea) | [dux(issent) dumtaxat] singuli[s] || a(nte) d(iem) VI Id(us) F[eb(ruarias)] | [M(arco) Civica] Barbaro et Regu[lo co(n)s(ulibus)] | [co]h(ortis) I Thr(acum) Ger(manicae) c[ui] prae(e)st | C. Turpiliu[s] | V[er]ecundus | ex pedit[e] | Culso Atedumi f(ilio) Era(visco) | et Vervedae Tessimari fil(iae) ux[o(ri)] eiu(s) Can[ac(---)] | d[escript(um)] et recognit(um) ex tab(ula) ae[r(ea)] | [quae fi]x(a) est Rom(ae) in mu[ro p]ost | t[empl(um)] divi Aug(usti) ad M[in]ervam || M(arci) S[ervili Getae] | L(uci) P[ulli Chresimi] | M(arci) Sentili [Iasi] | Ti(beri) Iu[li Felicis] | [C(ai) B]elli [Urbani] | [C(ai) Pomp]oni [St]atia[ni] | [P(ubli) Ocili Pri]s[ci]. 283 Atedumus, Atedunus < Ate-, MEID 2005, 165‒166. Verveda < ver-, в. DELLAMARRE 2003, 314; MEID 2005, 178. Женин брат, Monus Tessimari, посведочен je на дипломи бр. 178. Загонетно Can[ac(---)]?, као и на горњој дипломи бр. 178, јавља се у алтернацији са именом перегрине заједнице (Eravisca). 180. Војничка диплома од 5. маја 167. додељена Oxetio Naevionis f(ilio) Erav(isco). CIL XVI 123. Imp(erator) Caes(ar) M. Aurelius Antoninus Aug(ustus) Armenia|cus Medicus Parthicus pont(ifex) max(imus) trib(unicia) | pot(estate) XXI | imp(erator) V co(n)s(ul) III et | Imp(erator) Caes(ar) L. Aurelius Verus Aug(ustus) Armeniacus Medicus | Parthicus max(imus) trib(unicia) pot(estate) VII imp(erator) V co(n)s(ul) III patres patriae | divi Antonini f(ilii) divi Hadriani nepotes divi Traiani | Parthici pronepotes divi Nervae abnepotes | equit(ibus) et pedit(ibus) q(ui) m(ilitaverunt) in alis III q(uae) a(ppellantur) I Thr(acum) vet(erana) et I Britan(nica) (milliaria) | c(ivium) R(omanorum) et I Aug(usta) Itur(aeorum) et coh(ortibus) X I Thr(acum) Germ(anica) c(ivium) R(omanorum) et I Alpin(orum) ped(itata) | et I Noric(orum) et III Lusit(anorum) et II Astur(um) et Callaec(orum) et VII Breuc(orum) | et I Lusit(anorum) et II Aug(usta) Thr(acum) et I Montan(orum) et I Aug(usta) Thr(acum) et sunt in | Pannon(ia) infer(iore) sub Claudio Pompeiano leg(ato) XXV pl(uribus)ve stipendi(i)s | emer(itis) dimis(sis) hon(esta) mission(e) quor(um) non haber(ent) deder(unt) | et conub(ium) cum uxor(ibus) quas tunc habuis(sent) cum est civit(as) | iis data aut cum iis quas postea duxiss(ent) dum|taxat singulis || a(nte) d(iem) III N(onas) Mai(as) | Dentiliano et Pallante co(n)s(ulibus) | alae I Thr(acum) veter(anae) cui prae(e)st | Flavius Macer | ex gregale | Oxetio Naevionis f(ilio) Erav(isco) | descript(um) et recognit(um) ex tabul(a) aerea | quae fixa est Romae in muro post | templ(um) divi Aug(usti) ad Minervam || Imp(erator) Caes(ar) M. Aurelius Antoninus Aug(ustus) | Armenia|cus Medicus Parthicus pont(ifex) | max(imus) trib(unicia) pot(estate) XXI imp(erator) V co(n)s(ul) III et | Imp(erator) Caes(ar) L. Aurelius Verus Aug(ustus) Armeniacus | Medicus Parthicus max(imus) trib(unicia) pot(estate) VII imp(erator) V | co(n)s(ul) III patres patriae divi Antonini f(ilii) | divi Hadriani nepotes divi Traiani Par|thici pronepotes divi Nervae abnepotes | equitib(us) et pedit(ibus) qui milit(averunt) in alis III quae | appell(antur) I Thr(acum) vet(erana) et I{I} Britan(nica) (milliaria) c(ivium) R(omanorum) et I Aug(usta) | Itur(aeorum) et 284 coh(ortibus) X I Thr(acum) Germ(anica) et I Alpin(orum) ped(itata) et I | Noricor(um) et III Lusit(anorum) et II Astur(um) et Callaec(orum) | et VII Breuc(orum) et I Lusit(anorum) et II Aug(usta) Thr(acum) | et I Montan(orum) et I Aug(usta) Thr(acum) c(ivium) R(omanorum) et sunt | in Pannon(ia) infer(iore) sub Claudio Pom|peiano leg(ato) quinis et vicenis pl(uribus)ve stip(endiis) emer(itis) | dimiss(is) hon(esta) mission(e) quor(um) nom(ina) sub|scr(ipta) sunt civit(atem) Roman(am) qui eor(um) non haber(ent) | deder(unt) et conub(ium) cum uxor(ibus) quas tunc habuis(sent) | cum est civit(as) iis data aut cum iis quas | post(ea) duxiss(ent) dumtaxat singulis a(nte) d(iem) III N(onas) Mai(as) | Q(uinto) Caecilio Dentiliano et M(arco) Antonio Pallante co(n)s(ulibus) | alae I Thr(acum) veter(anae) cui prae(e)st | Flavius Macer | ex gregale | Oxetio Naevionis f(ilio) Erav(isco) | descript(um) et recognit(um) ex tabul(a) aerea | quae fixa est Romae in muro post | templ(um) divi Aug(usti) ad Minervam || Ti(beri) Iuli Felicis | C(ai) Belli Urbani | L(uci) Pulli Primi | L(uci) Senti Chrysogoni | C(ai) Pomponi Statiani | L(uci) Pulli Zosimi | P(ubli) Ocili Prisci. Име Oxetius је келтско в. DELLAMARRE 2003, 245; MEID 2005, 239; Naevio: MEID 2005, 239: ―scheint pannonischen Ursprungs zu sein‖. 3.2.1.14. Civitas Hercuniatium Перегрина заједница Херкунијата наведена је у Плинијевој „абецедној листи―. Код Птолемеја се Хрекунијати спомињу, међу заједницама Доње Паноније, као суседи Амантина, северно од Андизета.1236 Обично се локализују у подручје јужно од Балатона између планине Мечека и реке Шио, која се улива у Дунав код града Сексар.1237 Претпоставља се да су се ту граничили са перегрином заједницом Ерависка.1238 Име овог келтског1239 племена доводи се у везу Hercynia,1240 Hercynia silva.1241 То би могло указивати да су Херкунијати 1236 Ptol. II 15.2. 1237 MÓCSY 1959, 73. 1238 В. § 3.2.1.13. 1239 KATIĈIĆ 1976, 162, 181‒182; ANREITER 2001, 167; MEID 2005, 42. 1240 Hercunia: *prekṷu-, lat. quercu- HOLDER I 1458; ANREITER 2001, 167; DELLAMARE 2003, 165. 1241 У Германији: Caes. BG VI 24.2; Mel. III 3.3; Liv. 5, 34, 4; Tac. Ann. II 45; Germ. 28; 30; Plin. NH IV 80: Hercynium saltum; IV 100: Hercynium jugum. 285 дошли са севера.1242 Могуће је да се ради о групи која је формирана тек на тлу Паноније.1243 Према Мочијевом мишљењу, племе се на овом месту населило пре Η века.1244 Херкунијатима се приписује келтски новац типа Kapos (Regoly).1245 Заједница се можда помиње само на једном надгробном натпису из Интерцисе (бр. 181): i(n) c(ivitate) He(rcuniatium?), мада читање није сигурно. Уопште, са територије која се приписује заједници потиче веома мали број натписа.1246 Према Мочијевом мишљењу, Херкунијати су били перегрини до доношења Каракалиног едикта. Постоји мишљење да је муниципиј Volg(um?), чији се декурион помиње на три натписа из Интерцисе,1247 настао на територији ове civitas. Ендре Тот је убицирао муниципиј Волгум на место станице Valcum, јужно од Малог Балатона (Kis-Balaton),1248 западно или југозападно од Интерцисе,1249 што би се, дакле, поклапало са територијом перегрине заједнице, уколико је убикација тачна. Мочи је сматрао да нема добрих аргумената за ову претпоставку.1250 Натписи 181. Надгобни натпис из Dunaújváros (Intercisa), 240 х 78 х 28 цм. RIU 1248; J. FITZ, Alba Regia 22, 1985, 179–180; AE 1986, 598. 1242 MÓCSY 1974, 18, 61–63. 1243 MÓCSY 1974, 55. 1244 MÓCSY 1974, 17. 1245 P. KOS, VAMZ 35, 2002, 147–158 (са лит.). 1246 Мочи (MÓCSY 1959, 73) приписује Херкунијатима натпис: CIL III 10897; RIU 1005 (Felsőleperd) Ti(berio) Claud[io ---]|o MARI F(?). Когномен можда треба читати Cobr]omari? или сл.. 1247 RIU 1244; RIU 1253; E. TÓTH, Fol. Arch. 37, 1986, 168–170, бр. 2; сл. 3 (AE 1988, 942); уп. RIU 1122. 1248 TÓTH 1986, 163–181. 1249 FITZ у: ŠAŠEL KOS / SCHERRER 2004, 52. 1250 MÓCSY 1974, 222, и нап. 43; 225. 286 Mulsus Aivis(a)e f(ilius) an(norum) | XX h(ic) e(st) s(itus) ec(ues) (!) oc(cisus) in | c(ivitate) Litugenus Aivis(a)e | f(ilius) an(norum) XVIII h(ic) e(st) s(itus) mi(lites) al(ae) | p(rimae) Fro(n)to(nianae) i(n) c(ivitate) He(rcuniatium?) d(efuncti) | frate(r) Bel(l)icus t(itulum) | p(osuit) m(emoriae). He(raviscorum?)(!), претходни издавачи остављају места за обе могућности. 3.2.1.15. Civitas Latobicorum Код Плинија су Латобици (Latovici) наведени у абецедној листи,1251 док Птолемеј одређује њихов географски положај у односу на Норик:1252 Λαηόβηθνη κὲλ ὑπν δὲ ηὸ Νσξηθὸλ. Перегрина заједница Латобика заузимала је простор уз Саву, на западном крају (Горње) Паноније. Њен положај се може ближе одредити у регију Долењска, у подручје Дрнова у Кршком пољу и око Требња (Praetorium Latobicorum). 1253 Источна граница civitatis, према суседним Варцијанима није поуздано одређена, премда се може претпоставити да је пролазила у околини Самоборa. На западу се највероватније завршавала провинцијском границом.1254 Латобици су били келтско племе, као што је, уосталом, становништво северозападно од Сисције начелно келтско.1255 Међутим, разликују се мишљења о њиховој припадности одређеној келтској грани, као и о времену њиховог насељавања у Панонији. П. Петру је заступао став да су Латобици у долину Саве мигрирали око 60. пре Хр.,1256 на основу хипотетичне идентификације Латобика са племеном поменутим код Цезара.1257 Он је Латобицима приписао урне у облику куће, пронађене у Долењској, које сматра главним доказом 1251 Plin. NH III 148. 1252 Ptol. II 14.2. 1253 ILJug 327–331; CBI 281–282, бр. 343. 1254 NEMETH-EHRLICH у: ŠAŠEL KOS / SCHERER 2003, 110. 1255 Ради се о подручју Бјеле Крајне и средње Посавине. 1256 PETRU 1966, 362; MÓCSY 1974, 17. 1257 Caes. BG I 5. 4: Latobrigi > Latobici (coni.). 287 миграције племена из долине Зале.1258 Вероватније је ипак, да су Латобици, као и њихови келтски суседи у западном делу Паноније, припадали Таурисцима, односно тауришчанској племенској групи и да су се ту населили раније, где су затекли панонско становништво.1259 На то би указивао и податак сачуван код Плинија (NH III 148): mons Claudius cuius in fronte Scordisci, in tergo Taurisci.1260 Осим Плинија, и Страбон смешта Тауриске западно од Сисције.1261 На основу посвета Марсу Латобију на епиграфским споменицима који потичу из норичких градова Virunum и Solva,1262 сматра се да је део овог племена живео у Норику.1263 Премда су везе Латобика и келтског становништва југоисточног Норика морале су бити чврсте, према Алфелдијевом мишљењу поштовање Марса Латобија у суседној провинцији не сведочи нужно о тамошњем присуству Латобика.1264 У свакоме случају, територија перегрине заједнице у коју је племе било организовано у Η веку припадала је Илирику, односно Панонији. Настанак civatis Latobicorum може се вероватно датовати након Панонског рата, када су освојена и друга панонска племена унутрашњости.1265 Премда о управи над овом перегрином заједницом нема директних обавештења, она се у погледу организације у раном периоду није могла битно 1258 PETRU 1966, 361–368; PETRU 1977, 495. Међутим, урне су, по свему судећи, произвођене у римским радионицама и потичу с краја Η века. За литературу в. Ј. HORVAT, AV 50, 1999, 228. 1259 ALFÖLDY 1966a, 239; BOŢIĆ 1987, 857. 1260 ALFÖLDY 1966a, 234. 1261 Strab. IV 6.10; VII 5.2 1262 ILLPRON 47; 449, 462, 463; CIL III 5320; 5321 AE 1929, 38. Latobici, долази од: *lāto-bik-o-, *lāto-ṷik-o, ANREITER 2001, 168–169 („mit Inbrunst kämpfend―, „ватрени борци―); Latobius „Sttamesgottheit der Latovici― Latobius, *Lāto-bi̯os. W. MEID, Mars Latobius, Studia Onomastica et Indogermanica, Graz 1995, 125–127 (non vidi). 1263 MÓCSY 1959, 22. уп. B. MIGOTTI, Archaeologia Adriatica 11, 2008, 453–465 1264 АLFÖLDY 1974, 305, нап. 34 одбацује могуће присуство Латобика у Норику. 1265 § 2.4. 288 разликовати од других панонских civitates. Нема података да је становништво учествовало у догађајима Далматско-панонског устанка.1266 Епиграфски споменици сведоче о регрутацији Латобика у помоћне одреде. Са суседима из заједнице Варцијана, формирали су кохорту Latobicorum et Varcianorum; 1267 затим, посведочена је cohors I Latobicorum equitata, стационирана у Доњој Германији.1268 Латобици се спомињу и на једном натпису из Самарије у Јудеји (бр. 182), из времена Хадријана. Од перегрине заједнице Латобика у време династије Флавијеваца формиран је муниципиј чије се градско језгро налазило у Дрнову, на месту центра некадашње перегрине заједнице.1269 Име града посведочено је у два облика: municipium Latobicorum, што јасно указује на настанак од племенске заједнице,1270 и Neviodunum, према топониму центра заједнице, који се дуже одржао.1271 Разматрајући именски материјал на епиграфским споменицима овог краја Мочи je приметио да је у муниципију Latobicorum већи део домородачког становништва, које се помиње на бројним натписима и то углавном са западног дела градске територије, остао перегрин.1272 Домаћа имена су келтска:1273 Adnamus, Admato, Boudio, Brogimarus, Caio, Cano, Conerta, Coromara, Escinga, 1274 Litugena / Litogene, Matugnata, Mugia, Ressatus, Sennemetonara, 1275 Suadulla, Togivepus, Vepo. 1276 1266 Нпр. одузимање дела територије, ресељавање и сл. 1267 CIL XVI 158; RMD 52. 1268 AE 1990, 727. 1269 MÓCSY 1959, ; MÓCSY 1974, 1270 CIL III 3925 (p 1738); ILS 1408; AIJ 246: Latob(icorum). CIL III 3919: Genio | municipi | Fl(avii) Neviod(uni). 1271 It. Ant. Ptol II 14; CIL III 3919: municipium Flavium Neviodunum. 1272 MÓCSY 1959 и MÓCSY 1974, 137 нап. 90. 1273 Мочи (MÓCSY 1959, 21) узима као илирска имена Lucius, Titus: CIL ΗΗΗ 3930: Lucius | Boniati f(ilius) et | Iulia Prisca | coniu(n)x v(ivi) f(ecerunt) sibi et | Bussugnatae f(iliae) | annor(um) XV. Премда су та врло честа у илирским срединама, она су у суштини латинска praenomina, њихови носиоци могу бити и келтског порекла. 1274 AE 1997, 1242. 289 Један натпис из Брежица Latobici подижу, споменик патрону Титу Епију Латину (Т. Eppius Latinus), који је.1277 Други патрон који се помиње у једном натпису из Дрнова, помиње непознатог сенатора, управника Германије и Шпаније.1278 Врло је вероватно да се овде, као и у случају суседне Андаутоније, ради о градовима латинског права.1279 Латинским статусом посавских градова могао би се објаснити врло велики број посведоченог перегриног становништва на градској територији. Перегрине заједнице су добиле ius Latii од Веспазијана, које им је отворило пут ка добијању статуса града.1280 Знамо да је Веспазијан доделио латинско право Шпанији;1281 на простору Илирика могло се радити о истом уступку у мањим размерама, односно о додели латинског права појединим областима, а не читавој провинцији. Вратимо се на споменути натпис из Јудеје (бр. 182). Према тексту споменика, votum су подигли војници горњопанонских вексилација: cives Sisci(ani) et Varcian(i) et Latobici, у времену када су све три политичке заједнице биле римски градови: прва колонија, а последња два мунипији, настали у време династије Флавијеваца. Aндраш Алфелди je сматраo да се ради о перегринима, док Мочи оставља могућност да 1275 MEID 2005, 112. 1276 KATIĈIĆ 1966, s. vv; KATIĈIĆ 1976, 181‒182. 1277 Почасни натпис у секундарној употреби у месту Велико Маленце. Прва половина II века. CIL III 3925; ILS 1408; AIJ 246; RINMS 128; ILSlov I 26: T(ito) Eppio T(iti) f(ilio) | Quir(ina) Latino | IIviro iur(e) dic(undo) | munic(ipii) Latob(icorum) | proc(uratori) Im[p(eratoris) Caes]aris | Traian[i Aug(usti) pat]r[i]s | [patriae] | ad c[ensus ac]c[ipiend(os)] | [provi]n[ciae ... proc(uratori)] | [familiar(um) gladiatoriaru]m | [provi]nc(iarum) [Hispaniaru]m | [ite]m pr[o]c(uratori) IIII p(ublicorum) Afr(icae) | p(ublice) d(ecreto) d(ecurionum). За Epii у Невиодунуму: CIL III 3923=10801; уп. MEID 2005, 195. 1278 Датује се у време Трајана. CIL III 10804: --- ad] | [census] accipiendo[s provinciae] | [Ge]rm(aniae) infer(ioris) leg(ato) Aug(usti) pr(o) pr(aetore) | [provin]c(iae) Hisp(aniae) XVvir(o) s(acris) f(aciundis) Latobici | [publi]ce patrono d(ecreto) d(ecurionum). Уп. G. ALFÖLDY 1969, 24–26; THOMASSON 1984, 20, 3/47; 61, 10/117. Алфелди сматра да је у питању сенатор родом из Паноније, премда то није уп. патрон Корнаката, § 3.2.1.12, Није јасно да ли га сматра патроном града или заједнице. 1279 Уп. § 3.2.1.17. 1280 Уп. SHERWIN-WHITE 1973, 360–79. 1281 Plin. NH III 3.30: Universae Hispaniae Vespasianus Latium dedit. 290 су становници градова, који нису нужно морали бити перегрини, били регрутовани у помоћне одреде.1282 Присуство италских породица у Посавини морало је бити значајан чинилац романизације и урбанизације ове регије. Епиграфски материјал показује да је значајан део градске елите Невиодунума потицао од предузетника из северне Италије, који су се током првог века населили у долини Саве, вођени економским интересима. На натписима су забележена имена припадника италских породица, Marcii, Paconii, Rustii, Capenii, Annaei, Trotedii, Firmidii и др.1283 као и имена њихових ослобођеника или робова.1284 Проминентна породица Epii.1285 Натписи 182. Натпис из Самарије–Себасте (Shomron). АЕ 1909, 235; АЕ 1938, 13; DOBÓ 1975, 219; MÓCSY 1959, 24, 121. I(ovi) O(ptimo) M(aximo) | mil(ites) vexil(lationis) | coh(ortium) Pa(nnoniae) Sup(erioris) | cives Sisci(ani) | et Varcian(i) | et Latobici | sacrum fecer(unt). Датује се у време Хадријана. 1282 MÓCSY 1959, 21–24; MÓCSY 1962, 609–610; уп. CIL III 4373; RIU 259. I век: Crispus Mac(---) | Siscianus eq(ues) | alae I Aravac(orum) | an(norum) XXXV sti(pendiorum) XV | h(ic) s(itus) e(st) | Ianuarius dec(urio) | h(eres) p(osuit). 1283 CIL III 3896, 3917, 3922, 3928, 3929, 3932, 10791, 10802, 10805, 10809, 10811, 14042, 14354, 22. 1284 CIL III 14354, 22: Medus | C(ai) Trotedi | negotiator(is) | Neptuno | Oviano | [---. MÓCSY 1974, 136; B. MIGOTTI, Archaeologia Adriatica 11, 2008, 453–465. 1285 CIL III 3925, 10801. 291 3.2.1.16. Civitas Oseriatium Заједница Осеријата (Оseriates) први пут се помиње у Плинијевом абецедном списку. За географски положај у Посавини, источно од Сисције1286 говори податак код Птолемеја где се спомињу као јужни суседи Јаса: Јаси према истоку и испод њих Осеријати.1287 Име заједнице доводи се у везу са слов. (j)ezero–језеро, (PIE *aghero-).1288 Према томе тумачењу етник би значио ―Људи с језера―, „Seeanwohner‖. Вероватнија је претпоставка по којој се име племена изводи из *Oseria, *Ozera, као, на пример, Hercuniates од *Hercunia.1289 Споменули смо да се положај Осеријата и њихова граница према Бреуцима може ближе утврдити на основу чувеног натписа из Салоне (бр. 44) који бележи правац Долабелиног пута ad Bathinum flumen.1290 Према Алфелдијевој реконструкцији текста, ова река, која се идентификује са Босном, раздваја Бреуке и Осеријате.1291 Спрам ових података civitas Oseriatium моглa би се локализовати јужно од Саве,1292 између тока Босне на истоку и најдаље до Врбаса на западу. Бојановски је сматрао да се средиште племена Осеријата у предримско доба могло налазити у Доњој Долини (између Градишке и Србца), a заједници приписује простор од ушћа Јабланице у Саву (околина Градишке) до Мотајице, источно од корита Врбаса.1293 Постоји мишљење да је заједница Осеријата настала од племена Бреука после Батоновог устанка,1294 док неки 1286 MÓCSY 1959, 26. Старији су их аутори погрешно локализовали у подручје Балатона, нпр. KRETSCHMER, Glotta 14, 1925, 98; MAYER 1935, 71; MAYER 1937, 251: ―wohl am Plattensee‖. 1287 Ptol. II 14.2. 1288 P. KRETSCHMER, Einl. in die Geschichte der griech. Sprache, Göttingen 1896, 253д.; Δ. POLASCHEK. RE XVII, 1580; MÓCSY 1962, 606: ,,Der Name Oseriates gab den Anlass eine slawische Groupe in anzunehmen―; уп. ANREITER 2001, 95–96; MEID 2005, 24. 1289 ANREITER 2001, 97; MÓCSY 1974, 53. 1290 § 3.1.2.3, стр. 34. 1291 В. бр. 44 и § 3.2.1.6, стр. 102. 1292 Обично се сматра да се њена територија простирала са обе стране Саве: BOJANOVSKI 1988, 337–338, уп. § 3.2.1.6. Супротно: DOMIĆ-KUNIĆ 2006, 78–79. 1293 BOJANOVSKI 1988, 336. О археолошким налазима тога краја: SCHEJBAL 2003, 202. 1294 MÓCSY 1974, 55; WILKES 1996, 579. 292 аутори у Осеријатима виде фракцију Мезеја,1295 али како о овој заједници нема довољно података о њој не можемо рећи ништа више. Приликом поделе Паноније на две провинције Осеријати су припали Горњој, а Бреуци Доњој Панонији, тако да је између ових заједница пролазила провинцијска граница.1296 3.2.1.17. Civitas Varcianorum Последња заједница наведена у Плинијевом абецедном списку је civitas племена Varciani. Племе Варцијана први се пут помиње код овога писца. Заједницу помиње и Птолемеј који је смешта у долину Саве, источно од Латобика: Οὐαξθηαλνὶ δὲ ηὰ πξὸο ἀλαηνιὰο.1297 Територија заједнице простирала се у подручју око Велике Горице у Посавини, северозападно од Сисције, на север од заједнице Колапијана и западно од Јаса и Осеријата. Како смо споменули, граница према западним суседима Латобицима могла је пролазити у околини Самобора.1298 Сматра се да је име племена изведено из топонима *Varceia или *Varcia. Место је изгледа епиграфски посведочено,1299 међутим није познатa ни етимологија речи, нити, што је важније, његов положај.1300 Ову перегрину заједницу чинило је претежно келтско становништво, које је највероватније, као и становништво заједнице Латобика, некада припадало конфедерацији Тауриска. Када се размотри етничка слика панонске средње Посавине, јасно се може уочити линија по којој се раздвајају панонски елемент — Јаси, Колапијани, домаће становништво око Сисције — и келтски, које чини становништво северозападног дела Бјеле Крајне, Варцијани и Латобици. Код 1295 BOJANOVSKI 1988, 337. 1296 BOJANOVSKI 1988, 333. На Сави је пролазила између Сервиција и Марсоније. 1297 Ptol. II 14.2. 1298 В. стр. 171. 1299 CIL VI 2385, I 12: Marius Marian(us) Varceia. 1300 R. VULPE, EDR 3, 1925, 158; MAYER 1957, 358; MÓCSY 1959, 22; MÓCSY 1974, 53–54; ANREITER 2001, 144: један топоним Varcia посведочен је у Галији (Tab. Peut.; It. Ant. 386. 2), можда имају исти етимон. 293 Варцијана су забележена домаћа имена: Adietumarus,1301 Andedu, Iantumarus, Vercaius, Medus, Bonio, 1302 Amma, 1303 која припадају келтској ономастици. У поглављу посвећеном заједници Латобика,1304 споменули смо да је формирана кохорта Latobicorum et Varcianorum, а припадници заједнице служили су и у другим јединицама. Војнике из ове заједнице бележи више натписа (бр. 184, 185, 186, 187) као на једна војничка диплома из времена Нерона (бр. 183). На територији перегрине заједнице Варцијана је, у доба Флавијеваца био основан муниципиј Андаутонија. Град се налазио на Сави, на месту села Шћитарјева (око 10 км југоисточно од Загреба), на важном путу Poetovio — Siscia. Натписима је посведочен као municipium Andautonia, у III веку као res p(ublica) Andaut(oniensium). 1305 Становници града, Andautonenses,1306 уписани су у трибу Quirina.1307 На основу почасног натписа из Андаутоније знамо да је управник провинције, L. Funisulanus Vettonianus, био патрон муниципија.1308 Значајан елемент становништва Андаутоније чиниле су италске породице: Iuventii, Caesernii, Aconii, 1309 Lusii, 1310 Pontii. 1311 Врло је вероватно да је Андаутонија била муниципиј латинског права.1312 Римски грађани су Елији, Аурелији,1313 као и велики број перегрина. Као могући 1301 CIL III 10867 = AIJ 482. 1302 CIL III 3679. 1303 RIU 538. 1304 § 3.2.1.15. 1305 CIL III 4010 (AIJ 478) CIL III 4011 (AIJ 477) Деције Трајан и Херенија Етрусцила. Уп. res publica Iasorum (CIL III 4000; AIJ 586; AIJ 587). 1306 CIL VI 41105. 1307 CIL III 3679. 1308 Натпис на мермерној плочи, 64 х 90 х 13 цм. Пронађен у Шћитарјеву (Andautonia). Датовање: 86–90. CIL III 4008; CIL III 4013; BRUNŠMID, Vjesnik VIII 1905, 65 бр. 125; AIJ 474 + 479; FITZ 1993, бр. 61, 3; THOMASSON, Fasti Africani, 1996, 47, бр. 54a. 1309 CIL III 10866 = AIJ 480. 1310 CIL III 4009, 10824, 10866, 11463, AIJ 489. 1311 CIL III 15183; AIJ 483. 1312 MÓCSY 1959, 51/3; MARGETIĆ 1999; MARGETIĆ 1999a. 294 аргумент може се узети и то што су становници града регрутовани у помоћне одреде.1314 Варцијани се спомињу у натпису из Јудеје бр. 182 (cives Sisciani et Varciani et Latobici), о којем смо говорили у поглављу о заједници Латобика. Један натпис из Бригециона, који се датује у ΗΗΗ век бележи аугзилијара кохорте I Thracum пореклом из Андаутоније: Aurel(ius) Vindex Andautonia, жена Aurelia Amma. 1315 Alarii: T. F(lavius) Bonio Qu(i)r(ina) Andautonia. 1316 Натписи 183. Војничка диплома од 2. јула 60. године чији је реципијент Iantumarus Andedunis f. Varcianus. CIL XVI 4. Nero Claudius divi Claudi f(ilius) Germanici | Caesaris n(epos) Ti(beri) Caesar(is) August(i) pron(epos) divi Aug(usti) | abn(epos) Caesar Aug(ustus) German(icus) pont(ifex) max(imus) trib(unicia) pot(estate) | VII imp(erator) VII co(n)s(ul) IIII peditib(us) et equitib(us) qui milit(ant) in coh(ortibus) VII quae appellantur I | Astur(um) et Callaecor(um) et I Hispanor(um) et I Alpi|nor(um) et I Lusitanor(um) et II Alpinor(um) et II Hisp(anorum) | et V Luc{i}ens(ium) et Callaecor(um) et sunt in Illyric(o) | sub L(ucio) Salvidieno Salviano Rufo qui qui|na et vicena stipend(ia) aut plura merue|rant quor(um) nomina subscript(a) sunt || Nero Claudius divi Claudi f(ilius) Germanici Caesar(is) | n(epos) Ti(beri) Caesaris Au(gusti) pron(epos) divi Aug(usti) abn(epos) Caesar | Aug(ustus) German(icus) pont(ifex) max(imus) trib(unicia) pot(estate) VII imp(erator) VII | co(n)s(ul) IIII peditib(us) et equitib(us) qui milit(ant) in | coh(ortibus) VII quae appellantur I Astur(um) et Cal|laecor(um) et I Hispanor(um) et I Alpinor(um) et I Lusi|tanor(um) et II Alpinor(um) et II Hisp(anorum) et V Luc{i}ens(ium) | et Callaecor(um) et sunt in Illyric(o) sub L(ucio) Sal|vidieno Salviano Rufo qui quina et vicena | stipend(ia) aut plura meruerant quor(um) nomina | subscript(a) sunt ipsis liberis posterisq(ue) | eorum civitatem dedit et conubium cum | uxorib(us) quas tunc habuissent cum est | civitas iis data aut si qui caelib(es) essent | 1313 CIL III 4316 = 10970; RIU 538. 1314 MÓCSY 1966, 597. 1315 CIL III 4316 = 10970; RIU 538. 1316 CIL III 3679. 295 cum iis quas postea duxissent dumtax(at) | singuli singulas a(nte) d(iem) VI Non(as) Iul(ias) Cn(aeo) Pe|danio Salinatore L(ucio) Velleio Paterculo | co(n)s(ulibus) coh(ortis) II Hispan(orum) cui prae(e)st C. Caesius | Aper equiti Iantumaro Andedunis f(ilio) | Varciano descr(iptum) et recogn(itum) ex tabula | aenea quae fixa est in Capitol(io) ad la|tus sinistr(um) aedis thensar(um) extri(n)secus 184. Натпис из Балине Главице (municipium Magnum). CIL III 9796. Vercaius Me|di f(ilius) eques ala Nova Cla|udia [...] | domo Varcianus anno[r(um)...] | stupendior(um) XX[...] | h(ic) s(itus) e(st) posu[it] Max|imus Regini f(ilius). Име Vercaius (< verc-/varc-; уп. Vercianus: бр. 185), врло често у Норику: CIL III 5073; 5422; 5444; 5641; 5698; 14366,6; ILLPRON 341; 386 итд; уп. когномен Varcia (ILAlg II/2, 5471). За келтско име Medus: HOLDER II 524; MÓCSY 1959, 181; MEID 2005, 235, у вези са Medullius, Medullia; јавља се и код Латобика. За читање Me[n]di? које предлаже B. GRÄF,1317 нема паралела. 185. Натпис из Љубушког код Мостара (Bigeste). BETZ, JÖAI 36, 1946, Bbl. 68, 2; AE 1950, 110; ILJug 116. [±10] | equ(es) c(o)ho(rtis) III | Alpine domo | Vercianus an(norum) | XXXVIII stip(endiorum) XIII | t(estamento) f(ieri) i(ussit) h(eres) p(osuit). H(ic) s(itus) e(st). 186. Натпис из Рима. CIL VI 3257 = 32785a. M. P. SPEIDEL, Die Denkmäler der Kaiserreiter. Equites singulares Augusti, Köln 1994, 604. 1317 HD058349. 296 Pyrrh[i?] [c]asula || D(is) M(anibus) | Flavio Respecto t(urma) Op|tati n(atione) Varcianus vixit | ann(is) XLV dieb(us) V mil(itavit) ann(is) | XXIIII poserunt heredes | eius titulum marmoreum | Apuleius Serenus | Severinius Vit[alia]n[us]. 187. Натпис из Цезареје у Мауретанији. AE 1995, 1798. --- n]auar[chus(?) …] | […]o vixit an(nos) LX[…] | […] Varcianu[s …] | V[…] class[is(?) …] | [p]iissimo m[…] | [… e]t sibi poster[isque(?). 297 3.2.2. Civitates у Панонији ван Плинијевог списка У Плинијевим двема листама заједница Паноније нису споменуте две важне перегрине civitates: заједнице Боја и заједница Скордиска. Подаци о племенима од којих су ове civitates формиране у доба Принципата забележени су у Плинијевом опису Паноније, али се ти подаци очигледно односе на период који претходи формирању ових римских перегриних заједница и не припадају ниједној од двеју „панонских листа― које је Плиније ексцерпирао из званичних извора, односно Агрипине карте. Епиграфска сведочанства, међутим, говоре не само о постојању ових двеју заједница, већ и о њиховом дугом животу. Трећа заједница обухваћена овим поглављем је *заједница Котина. О њеној административној аутономији у оквиру провинције Паноније немамо поуздане податке. 3.2.2.1. Civitas Boiorum Насељавање Боја уз Дунав, у панонску равницу пада у II век пре Хр.1318 Већа етничка померања у земљи коју су населили (а која ће касније припасти римској провинцији Панонији), изазвана су експанзијом Дачана под Буребистом (око 40. пре Хр.), који су потиснули племена Боја и Тауриска из ових крајева. Сеоба Боја под дачким притиском имала је одјека у античким изворима. Плиније помиње подручје опустеле земље Боја: deserta Boiorum, која се граничи са норичком територијом.1319 Тако је назива и позноантички спис Dimensuratio provinciarum који се ослања на Агрипине коментаре: desertis in quibus habitabant Boi et Carni, 1320 као вероватно и Плиније. Под истим именом та област је 1318 Strab. V 1.6: ηνὺο δὲ Βνΐνπο ἐμήιαζαλ ἐθ ηῶλ ηόπσλ. κεηαζηάληεο δ᾽ εἰο ηνὺο πεξὶ ηὸλ Ἴζηξνλ ηόπνπο κεηὰ Σαπξίζθσλ ᾤθνπλ πνιεκνῦληεο πξὸο Γαθνύο, ἕσο ἀπώινλην παλεζλεί: ηὴλ δὲ ρώξαλ νὖζαλ ηῆο Ἰιιπξίδνο κειόβνηνλ ηνῖο πεξηνηθνῦζη θαηέιηπνλ. Уп. Liv. V 35; Plin. NH III 116: Cat. Orig. II 13. ΜEID 2005, 222–223. 1319 Plin. NH III 146. Уп. § 2.2; § 2.2.2. 1320 Dim. provinc. 18. 298 споменута и код Страбона:1321 ἡ Βνΐσλ ἐξεκία. Према Плинијевом тексту, на томе су простору настали колонија Саварија, основана под Клаудијем и Скарбантија, која је била oppidum c. R. (Plin. NH III 146: iam tamen colonia Divi Claudi Savaria et oppido Scarabantia Iulia habitantur) а муниципиј је основан касније, у време Флавијеваца. Civitas Boiorum, међутим, није наведена у Плинијевом списку, јер није припадала Панонији у периоду на који се односи Плинијев извор. Наиме, званични попис заједница из којег је писац црпео податке, припада времену Августа. Птолемеј их смешта у унутрашњост провинције: ἐλ δὲ κεηαμὺ Βότνη πξὸο δπζκὰο. Територија перегрине заједнице Боја могла би се омеђити на простор око реке Лајте, Парндорфа, Нежидерског језера (Neusidlersee). 1322 На југу се заједница простирала до муниципија Скарбантије, који се налазио на месту данашњег Шопрона.1323 Судећи по епиграфским споменицима који помињу перегрину civitas Боја, центар заједнице се налазио на северном делу њене територије, у подручју око Парндорфа. Источна граница племенске територије Боја полазила је вероватно од Гјора (ант. Арабоне), ка унутрашњости долином реке Раб,1324 која је чинила не само линију разграничења према суседној перегриној заједници Азала, већ је oд Трајановог времена била граница између Горње и Доње Паноније. Заједница је сасвим извесно излазила на Дунав, будући да је у Η веку била под командом префекта ripae Danuvii. У раним годинама Веспазијанове владе, civitas Boiorum је била под војном управом, о чему сведоче два натписа из Арабоне (бр. 103 и 104).1325 На споменицима је забележен L. Volcacius Primus, који је, како смо већ споменули у поглављу посвећеном заједници Азала (§ 3.2.1.8), био префект кохорте Ι Noricorum и префект ripae Danuvi et civitatium duar(um) Boior(um) et Azalior(um). 1321 Strab. VII 1.5; VII 3.2. Уп. VII 5.2: Βνίνπο θαὶ Σαπξίζθνπο, ἔζλε Κειηηθὰ ηὰ ὑπὸ Κξηηαζίξῳ, θάζθνληεο εἶλαη ηὴλ ρώξαλ ζθεηέξαλ, θαίπεξ πνηακνῦ δηείξγνληνο ηνῦ Παξίζνπ, ῥένληνο ἀπὸ ηῶλ ὀξῶλ ἐπὶ ηὸλ Ἴζηξνλ θαηὰ ηνὺο ΢θνξδίζθνπο θαινπκέλνπο Γαιάηαο. 1322 ANREITER 2001, 248‒250. 1323 MÓCSY 1959, 46. 1324 MÓCSY 1959, 32. 1325 § 3.2.1.8. 299 Аутономна управа над перегрином заједницом Боја посведочена је у епиграфским изворима. Натписи бележе имена неколико principes за ову перегрину заједницу. На једном споменику из околине Парндорфа (бр. 193), помиње се M. Coc[c]eius Caupianus, pr(inceps) c(ivitatis) B(oiorum). Судећи према гентилним именима Cocceius/-а,1326 принцепс и његова породица добили су грађанско право у време Нерве. Како је Caupianus доскора био једини познати првак ове перегрине заједнице, почетак додељивања римског грађанског права аристократији племена Боја везивао се за време Нерве и Трајана.1327 Међутим, на основу других епиграфских сведочанстава која су до нас дошла, видимо да је, као и другде на нашем простору, тај процес почео у време династије Флавијеваца.1328 Међу сведоцима војничке дипломе из 71. године (бр. 168), додељене центуриону из заједнице Ерависка, посведочена су још два првака ове перегрине заједнице: Caledo Sammonis f. princ(eps) Boiorum (бр. 188) и Cobromarus Tosiae f. princ(eps) Boiorum (бр. 189). Princeps перегрине заједнице Боја, Cobromarus Tosiae f., помиње се и на три натписа са територије заједнице (бр. 190, 191, 192) под именом T. Flavius Cobromarus.1329 Како се види из натписа, он је добио грађанско право, док је на дипломи његово име забележено у перегрином облику. Натпис, даље, показује да су његова мајка и сестре остале перегрине, што говори или да се ради о појединачној додели, која се највероватније може везати за 71. годину. Чињеница да се он на војничкој дипломи јавља као перегрини сведок на војничкој дипломи указује на пропагандне мотиве. Војничке дипломе, чији су примаоци из перегрине заједнице Боја сведоче о њеном постојању у време Трајанове владавине (бр. 198, 199, 200). Недавно, 2008. године, објављена је војничка диплома (бр. 201), додељена Ti. Claudio Secundi f. Masculo, војнику Мизенске флоте, за кога се наводи порекло Boius ex Pannon(ia). Origo војника бесумње се односи на панонску перегрину civitas 1326 MEID 2005, 226. 1327 MÓCSY 1957, 494. 1328 Флавијевско грађанско право код Боја забележено је на више епиграфских споменика, в. MÓCSY 1959, 46: CIL III 13427; AE 1920, 68 = AE 1966, 289. 1329 Према Мочију T. Flavius Cobromarus би могао бити потомак личности забележене на келтској тетрадрахми: Cobrovomarus (HOLDER II 1055). MÓCSY 1959, 47. 300 Boiorum. Диплома се датује у 145. годину, чиме је terminus ad quem постојања ове заједнице померен за три деценије касније у односу на датуме посведочене раније познатим епиграфским документима. Нова диплома сведочи да је заједница Боја постојала средином II века, а сасвим вероватно и након тога. Даље, документ говори за независно постојање перегрине civitas дуго након оснивања муниципија у Карнунтуму, које пада у време Хадријана и вероватно се може датовати у 124. годину. Може се претпоставити да је овој великој перегриној заједници одузимана територија приликом оснивања градова. Према Мочијевом мишљењу Мурсела је настала на делу територије Боја.1330 Становништво ове заједнице је келтског порекла. Забележен је велики број домородачких имена која припадају келтској ономастици норичког типа:1331 Аnn…, Amuc[a], Ariomanus, Caledo, Calitix, Cobromarus, Comatullus, Cotisa, Custa, Bella, Biturisus (Biturix), Dagovassa, Gallio, Iliatus, Irducissa, Matrulla, Mogetissae, Nertomarus, Primio, Sammo, Suadullus, Summa, Tosia, Uxavilus. Како смо поменули, додела грађанских права аристократији Боја почела је већ у доба Флавијеваца, што потврђују епиграфски споменици породице принцепса Кобромара. До римског грађанства Боји су долазили и кроз војну службу. Натписи 188. Сведок војничке дипломе из 71. године, RMD 205: бр. 168, стр. 270. t. 3: Caledonis Sammonis f. princ(ipis) Boiorum. За име Caledo в. MEID 2005, 189. Јављају се варијанте Caletes. 189. Сведок војничке дипломе из 71. године, RMD 205 = бр. 168, стр. 270. t. 4: Cobromari Tosiae f. princ(ipis) Boioru. 1330 MÓCSY 1959, 53. 1331 KATIĈIĆ 1967, 181‒182. 301 Личност је посведочена на више натписа са територије заједнице Боја: бр. 190, 191, 192. На новцу je посведочен Cobrovomarus, в. HOLDER I 1055; MÓCSY 1959, 47. 190. Надгробни споменик од кречњака(?), 84 х 78 х 155 цм. Пронађен у близини Карнунтума. Bruck an der Leitha. POLASCHEK, RLÖ 1937, 35, 58. MÓCSY 1959, 227, 131/1. Summa Cal|itigis f(ilia) an(norum) LXXX | h(ic) s(ita) e(st) T. F(lavius) Cobro|marus f(ilius) e(ius) et Mam|ua et Tincomara | matri p(osuerunt). Calitix: MEID 2005, 189. уп. HOLDER I 700; DELLAMARE 2003, 98. 191. Надгробни споменик од кречњака, 75 х 219 х 22 цм, у рељефном пољу приказана је породица (отац, у средини, и син и ћерка). Пронађен 1912. године у секундарној употреби. Bruck an der Leitha. AE 1920, 67; SCHOBER 1923, 170, сл. 84; GARBSCH 1965, 147, бр. 102, 1, 2, 19; CSIR Carnuntum 272; MÓCSY 1959, 131/1. T. Flavius T(iti) Flavi | Cobromari libe(rtus) | Uxavilus an(norum) XL | h(ic) s(itus) e(st) | Primio f(ilius) p(atri) p(osuit). 192. Фрагментарни натпис на стели од кречњака, 46 х 90 х 23 цм. Пронађен на територији Боја, у месту Брук-ан-дер-Лаита, у близини Парндорфа. SCHOBER, ÖJh 1914, 230 бр. 6, сл. 194. ---] | Cobro[marus ...] | h(ic) s(itus) e(st) e[t ---] | an(norum) L h(ic) [s(itus) e(st) marito] | et patr[i ---] | Amuc[a ...] | Artem[idorus(?) ...] | Flavis serv[--- 193. Надгробни натпис на плочи од кречњака, 89 х 70 х 10 цм. Пронађен 1950. године. Пронађена у месту Брукендорф код Парндорфа. SARIA, Burgenländische Heimatblatter XIII, 1951, 3–5; AE 1951, 64; MÓCSY 1957, 494; AE 1999, 1251. 302 M. Coc[c]eius | Caupianus pr(inceps) | c(ivitatis) B(oiorum) v(ivus) f(ecit) sibi et | Cocceiae Dago|vassae coniugi | anno[r]um LV. Жена носи домородачко име као когномен. 194. ? Натпис из места Момишићи у околини Доклеје. A. MAYER, BAHD 50, 1928/29, 66, бр. 3; ILJug 1842; уп. ALFÖLDY 1969, 306– 307. D(is) M(anibus) [---?] | Temus(a)e Bai|{i}ul(a)e Boiae. Baiula уп. Baius, Baiolus (DELLAMARE 2003, 63). 195. Натпис из Рима. CIL VI 3308; ILS 2210; M.P. SPEIDEL, Die Denkmäler der Kaiserreiter. Equites singulares Augusti, Köln 1994, 659; B. LŐRINZ, Die römischen Hilfstruppen in Pannonien während der Prinzipatzeit,Wien 2001, 195. D(is) M(anibus) | Ulpi Titi eq(uitis) sing(ularis) Aug(usti) n(ostri) | tur(ma) Emeriti nat(ione) Boius vix(it) | ann(is) XXXV mil(itavit) ann(is) XVI al|lect(us) ex ala I Thr(acum) ex Pann(onia) | sup(eriore) Ulpius Felicio pat(er) et | her(es) et Septim(ius) Provincia|lis et Marcellinus Verus | her(edes) b(ene) m(erenti) f(ecerunt) curant(e) C(aio) Cestio | Severo vet(erano) Aug(usti) n(ostri) || Optamus cuncti sit tibi terra levis. 196. Натпис из околине Карнунтума (Potzneusiedl), 21,5 х 51 х 26 цм. AE 1992, 1396. Bituriso {f} | Cotisai f(ilius) | Boius an(norum) XII | Anni filia(!?) | 5 h(ic) i(ntus) e(st) s(itus) | Coisa f(ilius?) an(norum) XXV | p(ater) posuit. Biturisus je варијанта имена Biturix; Coisa = Cotisa; Ann- 197. Стела од кречњака са рељефом, 61 x 173 x 26 цм, пронађена у околини Бадена (Ebersdorf), у јужној Аустрији, из лапидарија H. Beck-а. 303 CIL ΗΗΗ 4594 = 11311; SCHOBER 1923, 126–276, сл. 144; AE 1939, 261. Ariomanus | Iliati f(ilius) Boi(us) | annorum | XV | h(ic) s(itus) e(st) | pater posuit. 198. Војничка диплома од 31. јуна 107. године, додељена Mogetissae Comatulli f. Boio. CIL XVI 55; ILS 2002. Imp(erator) Caesar divi Nervae f(ilius) Nerva Traianus Aug(ustus) | Germanic(us) Dacicus pontif(ex) maximus tri|bunic(ia) potestat(e) XI imp(erator) VI co(n)s(ul) V p(ater) p(atriae) | equitibus et peditibus qui militaverunt in | alis quattuor et cohortibus decem et una{m} | quae appellantur I Hispanorum Auria|na et I Augusta Thracum et I singulari|um c(ivium) R(omanorum) P(ia) F(idelis) et II Flavia P(ia) F(idelis) (milliaria) et I Breucorum | et I et II Raetorum et III Bracaraugustano|rum et III Thracum et III Thracum c(ivium) R(omanorum) | et III Brittan{i}norum et III Batavorum | (milliaria) et IIII Gallorum et V Bracaraugustano|rum et VII Lusitanorum et sunt in Raeti|a sub Ti(berio) Iulio Aquilino quinis et vicenis | pluribusve stipendiis emeritis dimis|sis honesta missione quorum nomi|na subscripta sunt ipsis liberis poste|risque eorum civitatem dedit et co||nubium cum uxoribus quas tunc ha|buissent cum est civitas iis data aut si|qui caelibes essent cum iis quas postea | duxissent dumtaxat singuli singulas | pr(idie) K(alendas) Iul(ias) | C(aio) Minicio Fundano C(aio) Vettennio Severo co(n)s(ulibus) | alae I Hispanorum Aurianae cui prae(e)st | M. Insteius M(arci) f(ilius) Pal(atina) Coelenus | ex gregale | Mogetissae Comatulli f(ilio) Boio | et Verecundae Casati fil(iae) uxori eius Sequan(ae) | et Matrullae filiae eius | descriptum et recognitum ex tabula | aenea quae fixa est Romae || Imp(erator) Caesar divi Nervae f(ilius) Nerva Traianus | Augustus Germanic(us) Dacicus pontif(ex) ma|ximus tri|bunic(ia) potestat(e) XI imp(erator) VI co(n)s(ul) V p(ater) p(atriae) | equitibus et peditibus qui militaverunt in | alis quattuor et cohortibus decem et una{m} | quae appellantur I Hispanorum Auriana | et I Augusta Thracum et I singularium c(ivium) R(omanorum) | P(ia) F(idelis) et II Flavia P(ia) F(idelis) (milliaria) et I Breucorum et I et II | Raetorum et III Bracaraugustanorum et | III Thracum et III Thracum c(ivium) R(omanorum) et III Bri|tannorum et III Batavorum (milliaria) et IIII Gal|lorum et V Bracaraugustanorum et VII | Lusitanorum et sunt in Raetia sub Ti(berio) Iu|lio Aquilino quinis et vicenis pluribus|ve stipendiis emeritis dimissis hones|ta missione quorum nomina subscripta | sunt ipsis liberis posterisque eorum | civitatem dedit et conubium cum uxo|ribus quas 304 tunc habuissent cum est ci|vitas iis data aut si qui caelibes essent | cum iis quas postea duxissent dumta|xat singuli singulas pr(idie) K(alendas) Iul(ias) | C(aio) Minicio Fundano C(aio) Vettennio Severo co(n)s(ulibus) | alae I Hispanorum Aurianae cui prae(e)st | M. Insteius M(arci) f(ilius) Pal(atina) Coelenus | ex gregale | Mogetissae Comatulli f(ilio) Boio | et Verecundae Casati fil(iae) uxori eius Sequan(ae) | et Matrullae filiae eius | descriptum et recognitum ex tabula ae|nea quae fixa est Romae in muro post | templum divi Aug(usti) ad Minervam || Q(uinti) Pompei Homeri | L(uci) Pulli Verecundi | P(ubli) Cauli Vitalis | P(ubli) Atini Amerimni | C(ai) Tuticani Saturnini | Q(uinti) Apidi Thalli | C(ai) Vettieni Modesti. 199. Војничка диплома од 1. септембра 114. године Nertomaro Irducissae f. Boio. CIL XVI 61. Imp(erator) Caesar divi Nervae f(ilius) Nerva Trai(anus) Opt(imus) Aug(ustus) Ger(manicus) | Dac(icus) pon(tifex) max(imus) tri(bunicia) pot(estate) XVIII imp(erator) VII co(n)s(ul) | VI p(ater) p(atriae) | equit(ibus) et ped(itibus) qui m(ilitaverunt) i al(is) duabus et coh(ortibus) sex quae app(ellantur) I | Flavia aet(ulorum) et Front(oniana) et I Alp(inorum) et I Mon(tanorum) et I Alp(inorum) et (!) Lus(itanorum) et II | Aug(usta) Nerv(ia) Pac(ensis) (milliaria) Brit(tonum) et III Lus(itanorum) et sunt in Pan(nonia) infer(iore) | sub P(ublio) Af(ranio) Flaviano item ala I Fl(avia) Aug(usta) Brit(annica) (milliaria) c(ivium) R(omanorum) | miss(a) in exped(itionem) quin(is) et vic(enis) plu(ribusve) sti(pendiis) em(eritis) dim(issis) | hon(esta) miss(ione) quor(um) nom(ina) subsc(ripta) sunt ipsis | liber(is) poster(isque) eor(um) [ci]vi(tatem) ded(it) et con(ubium) | cum ux(oribus) quas tunc hab(uissent) cum est civ(itas) i(i)s | dat(a) aut siqu(i) cael(ibes) ess(ent) cum i(i)s quas || [po]st(ea) duxiss(ent) dumtaxat | singuli singulas K(alendis) Sept(embris) | L(ucio) Lolliano Avito | L(ucio) Messio Rustico | co(n)s(ulibus) | alae Fronton(ianae) cui praefuit | L. Calpurnius Honoratus | ex greale | Nertomaro Irducissae f(ilio) Boio | et Custae Magni fil(iae) ux(ori) eius Aquin(co) | et Victori f(ilio) eius et P[rop]inquo f(ilio) eius | et Bel[lae fi]l(iae) eius | des(criptum) et rec(ognitum) ex tabu[l(a) aen(ea) quae] fixa est Romae. || Imp(erator) Caesar divi Nervae f(ilius) Nerva Traianus Optimus | Aug(ustus) Germ(anicus) Dacic(us) pontif(ex) max(imus) tribunic(ia) potestat(e) | XVII(I) imp(erator) VII co(n)s(ul) | VI p(ater) p(atriae) | equitib(us) et pedit(ibus) qui militaverunt in alis duabus | et cohortibus sex quae appellantur I Flavia etu|lor(um) et Frontoniana et I Alpinor(um) et I Montanor(um) | et I Alpinor(um) et I Lusitanor(um) et II Aug(usta) 305 Nervia Pacen|sis (milliaria) Britton(um) et III Lusitanor(um) et sunt in Panno|nia inferiore sub P(ublio) Afranio Flaviano item ala | I Flavia Aug(usta) Brtannic(a) (milliaria) c(ivium) R(omanorum) miss(a) in expedi|tionem quinis et vicnis pluribusve stipendi(i)s | emeritis dimissis honesta missione quor(um) no|mina subscripta sunt ipsis liberis posterisq(ue) | eor(um) civitatem dedit et conubium cum uxori|bus quas tunc habuissent cu[m] est civ(itas) iis data aut si qui caelibes essent cum iis quas pos|tea duxissent dumtaxat singuli singulas | K(alendis) Sept(embris) | L(ucio) Lolliano Avito L(ucio) Messio Rustico | co(n)s(ulibus) | alae Frontonianae cui praefuit | L. Cal

urnius Honoratus | ex gregale | Nertomaro Irducissae f(ilio) Boio | et Custae Magni fil(iae) uxori eius Aquin(co) | et Victori f(ilio) eius | et Propinquo f(ilio) eius | et Bellae fil(iae) eius | descriptum et recognitum ex tabula aenea | quae fixa est Romae in muro post templ(um) divi Aug(usti) ad Minerv(a)m || Ti(beri) Claudi Iusti | M(arci) Maeci Eupatoris | L(uci) Pulli Verecundi | Q(uinti) Apidi Thalli | C(ai) Iuli Parati | Ti(beri) Iuli Urbani | P(ubli) Cauli Vitalis. 200. Војничка диплома из 114. године, Gallioni Suadulli f. Boio. RMD 226. Optimus || Imp(erator) Caesar divi Nervae f(ilius) Nerva Traianus Aug(ustus) | Germanicus Dacicus pontifex maximus trib(unicia) potest(ate) | XVII imp(erator) VI co(n)s(ul) VI p(ater) p(atriae) | equitibus et peditibus quae militaver(unt) in alis duabus | et cohort[i]bus decem quae appellantur I Aug(usta) Ituraeor(um) | et II Pann[o]nior(um) veteran(a) et I Flavia Ulpia Hispanorum (milliaria) | et I Brit[ta]nnica (milliaria) c(ivium) R(omanorum) et I Aug(usta) Itura(e)orum sagittar(iorum) | et I Montanor(um) et I Hispanorum et I Cretum sagit|tar(iorum) et I Alpinorum et II Brittannor(um) (milliaria) c(ivium) R(omanorum) P(ia) F(idelis) et V [L]i[n]|gonum et VI Thracum et pedites Brittanniciani | quae sunt in Dacia sub Q(uinto) Baebio Macro quinis et | vicenis pluribusve stipendi(i)s emeritis d[i]missis | honesta missione quorum nomina subscripta | sunt ipsis liberis posterisque eorum civitatem | dedit et conubium cum uxoribus quas tunc ha|buissent cum est civitas iis data aut si qui | caelibes essent cum i(i)s quas postea [du]xissent | dumtaxat singuli singulas a(nte) d(iem) [1 V No]n(as) Mai(as) | C(aio) Clodio Nummo | L(ucio) Caesennio Sospite [co(n)s(ulibus)] | coh(ortis) I Cretum sagittar(iorum) cu[i praeest] | C. Vibius C(ai) f(ilius) Quir(ina) M[3] | ex peditibus | [Ga]llio[ni Suad]uli f(ilio) [Boio] | [descriptu]m et recogn[itum ex tabula] | [aenea qu]ae fixa [est Ro]m[ae] || C(ai) [3] Feli[cis] | Ti(beri) Fla[v]i Vitalis | C(ai) Ali Luperci | P(ubli) Avilli An[t]iochi | C(ai) Iuli F[3]teti | M(arci) Ulpi C[3]sti | 306 C(ai) Iuli [...] || Imp(erator) Caesar divi Nervae f(ilius) Nerva Tra[ianus Aug(ustus)] | Germanic(us) Dacicus pontifex maxim(us) t[rib(unicia) potest(ate)] | XVII imp(erator) VI co(n)s(ul) VI [p(ater) p(atriae)] | Equitibu[s] et peditibus quae militav[er(unt) in alis du]|abus et cohortibus decem quae appe[llantur] | I Au{i}g(usta) Ituraeorum et II Pannonioru[m] et | I Flavia Ulpia Hispanorum (milliaria) et I Brit[t]annica (milliaria) | c(ivium) R(omanorum) et I Aug(usta) Ituraeorum sagittariorum et I Mon|tanorum et I Hispanorum et I Cretum sagit|tariorum et I Alpinorum et II Brittannorum | (milliaria) c(ivium) R(omanorum) P(ia) F(idelis) et V Lingonum et VI Thracum et | pedites Brittanniciani quae sunt in Dacia | sub Q(uinto) Baebio Macro quinis et vicenis p[lu]|ribusve stipendi(i)s emeritis dimissis h[o]|nsta missione quorum nom[ina subscrip]|ta sunt ipsis liberis [posterisque eorum ci]|vitatem dedit et conubiu[m cum uxoribus] | quas tunc habuissent cu[m est civitas iis] | data aut si qui [cae]libes essen[t cum iis quas] | postea duxissent dumtaxat [singuli singulas] | a(nte) d(iem) [1 V] No[n(as) Mai(as)] | C(aio) Clodio Nummo [L(ucio)] Cae[sennio Sospite co(n)s(ulibus)] | coh(ortis) I Cretum sagi[tt]ar(iorum) c[ui praeest] | C. Vibius M[...]us | ex peditib[u]s | Gallioni Suaduli f(ilio) [Boio] | [--- 201. Војничка диплома од 26. октобра 145. године додељена Ti. Claudio Secundi f. Masculo Boio ex Pannonia. Пронађена у околини Бадена (Aquae) код Беча. P. SCHERER, RÖ 31, 2008, 149–159; AE 2008, 1111. Imp(erator) Caesar divi Hadriani f(ilius) divi Traiani Parthici nepos divi Nervae | pronepos T. Aelius Hadrianus Antoninus Aug(ustus) Pius, pont(ifex) max(imus), trib(unicia) | pot(estate) VIII, imp(erator) II, co(n)s(ul) IIII, p(ater) p(atriae),| iis qui militaverunt in classe praetoria Misenensi quae est sub Valerio Paeto sex et | vicinti (sic) stipendis emeritis dimissis honesta missione quorum nomina subscripta sunt ipsis | liberis posterisque eorum civitatem Romanam dedit et conubium cum uxoribus quas tunc | habuissent cum est civitas iis data aut si qui caelibes essent cum i(i)s quas postea duxissent | dumtaxat singuli singulas. | A(nte) d(iem) VII k(alendas) Novembr(es) L. Petronio Sabino, C. Vicrio Rufo co(n)s(ulibus). | Ex gr(eg)ale Ti. Claudio Secundi f. Masculo Boio ex Pannon(ia). | Descriptum et recognit(um) ex tabula aerea quae fixa est Romae in muro post templum | diui Aug(usti) ad Mineruam. | P. [A]tti Severi, [L. Pulli] Daphni, [M. Servili] Getae, L. Pulli [Ch]resim[i], M. Sentili | Iasi, Ti. Iuli Felicis, C. Iuli Silvani. 307 Реципијент дипломе носи гентилно име са преноменом Ti. Claudius уп. бр. 86 (стр. 194); уп. DUŠANIĆ 1986, 222. Masculus је врло често у Норику в. OPEL III, s.v. 3.2.2.2. Civitas Scordicorum Друга заједница ове групе је сivitas Scordiscorum. У питању је сразмерно мала перегрина заједница, формирана у доба Принципата од дела племена Скордиска које је живело на тлу Паноније.1332 Плиније је не наводи у спискoвима панонских civitates. У опису Паноније (NH III 148), он помиње положај Скордиска и Тауриска у односу на mons Claudius (Папук у Славонији).1333 Податак свим извесно припада једном старијем историјском слоју у Плинијевом тексту и преноси вест из времена када су оба племена била слободна.1334 1332 Племе Скордиска има важно место у историји палеобалканских народа. Питања која се тичу порекла, простирања и Скордиска сувише је комплексна и обимна да бисмо у њих на овом месту могли улазити дубље. У римско доба они су били подељени између три провинције: Далмације, Мезије и Паноније, премда је постојање перегрине заједнице формиране од овог племена посведочена само за Панонију. О Скордисцима постоји опширна литература: уп. PAPAZOGLU 1969, 209‒298. Ј. TODOROVIĆ, Skordisci: istorija i kultura, Novi Sad 1974; P. POPOVIĆ, Starinar XLIII/XLIV, 1992‒93, 13‒21. Преглед testimonia о Скордисцима: PAPAZOGLU 1969, 443–453. За римску: ALFÖLDY 1964a, 107–127; MÓCSY 1957, 488–490; DUŠANIĆ 1967, 67‒81; DUŠANIĆ 1967а, 195–217. 1333 MÓCSY, Arch. Ért. 88, 1961, 178; ALFÖLDY 1964a, 118; PAPAZOGLU 1969, 279, нап. 288. Contra: P. PETRU, AV 19, 1968, 357‒373. Петру је покушао да идентификује Mons Claudius са Медведница‒Иванчица‒Калник, али то није вероватно. Податак cuius in fronte Scordisci, in tergo Taurisci обично се узима у обзир при утврђивању источне границе простирања Скордиска, која је вероватно ишла до Осјека. О томе сведочи и богат латенски материјал са овог простора; осим тога и ономастика у заједницама овога краја где се јављају илиркска и келтска имена (§ 3.2.1.12). Уп. PAPAZOGLU 1969, 292; N. MAJNARIĆ- PANDŢIĆ, Keltsko latenska kultura u Slavoniji i Srijemu, Vinkovci 1970, [према: F. PAPAZOGLU, The Central Balkan Tribes in Pre-Roman Times…, Amsterdam 1978, доп. нап. 46]. 1334 § 2.4. 308 Тешко је поуздано се определити за датум настанка ове заједнице. Скордисци су упали у Македонију 16. год. пре Хр. Већ 13–12. године помињу се код Диона Касија као савезници Римљана у Панонском рату.1335 По томе се закључује да они нису били под римском влашћу пре 12. године,1336 односно пре него Бреуци и Андизети, како су неки научници мислили.1337 Плинијев податак о Скордисцима и одсуство помена њихове перегрине заједнице у званичној листи обично се узима се као знак да civitas није формирана у исто време са суседним заједницама, али да тај датум није много познији од завршетка Панонског рата.1338 Као могући датум формирања предложена је 11. или 10. година.1339 Велеј Патеркул каже Raetiam autem et Vindelicos ac Noricos Pannoniamque et Scordiscos novas imperio nostro subiunxit provincias, 1340 тј. помиње Панонију и Скордиске посебно, што се обично узима као знак да Скордисци нису прикључени истом приликом.1341 Међутим, Панонци су прикључени су провинцији Илирик, као и Скордисци, (као што су и Винделици припали Рецији). Стога треба рачунати с тим да је реч provincia код њега употребљена у свом првобитном значењу.1342 Civitas Scordiscorum налазила се у југоисточном углу (Доње) Паноније, у уском појасу између Саве и Дунава,1343 источно од Сирмија. Тако их лоцира и Птолемеј,1344 док је средишњи део сирмијске територије био насељен племеном Амантина. (Ту се, према Плинију, налазила civitas Амантина и Сирмијенза.)1345 1335 Cass. Dio LIV 31.3. 1336 ВУЛИЋ 1906, 32; PAPAZOGLU 1969, 262. Фанула Папазоглу сматра да су Скордисци због упада у Македонију 16. године вероватно били кажњени, али не нужно и покорени, како је Сајм (SYME 1934, 117) формулисао, с обзиром да извор јасно говори да се ради о „савезнику―. 1337 ZIPPEL 1877, 303; PREMERSTEIN, JÖAI 1898, 159; PATSCH, Beiträge V, 84; SYME 1934, 117; MÓCSY 1962, 540. 1338 DUŠANIĆ 1967, 68. 1339 ПАПАЗОГЛУ 1969, 263–264. 1340 Vell. Pat. II 39. 3. 1341 DUŠANIĆ 1967, 68. 1342 PAPAZOGLU 1969, 264, 452. 1343 MÓCSY 1957, 488, 493–494; MÓCSY 1959, 78; ALFÖLDY 1964a, 108. 1344 Ptol. II 15.2. 1345 § 3.2.1.9. 309 Северозападни део Међуречја већ је припадао заједници Корнаката, који су им вероватно били етнички сродни. Аутономна управа над перегрином заједницом Скордиска епиграфски је посведочена у два натписа који помињу племенске поглаваре (principes): T. Flavius Proculus (бр. 202) и браћа Ulpius Silvanus и Ulpius Capito (бр. 203). Тит Флавије Прокул је, како стоји у натпису, био pr(inceps) praef(ectus) Scor(discorum). Његова титула се може тумачити тако да је био на челу заједнице припадао већу племенских првака, којим је председавао. Прокулова породица је добила грађанско право под Флавијевцима, појединачном привилегијом, вероватно као награду за лојалност римској управи. Епиграфски материјал источног Срема иначе показује да је римско грађанско право у I веку било ограничено на највиши слој племенске заједнице.1346 Префект, који носи гентилно име Flavius и латински когномен Proculus, припадао је другој или трећој генерацији римских грађана: име оца је T. Flavius Dulcis. До грађанског права су Скордисци долазили и кроз војну службу. Регрутација из ове заједнице посведочена је натписима на камену и на војничким дипломама. Сматра се да је муниципиј Басијане настао од заједнице Скордиска у време Хадријана1347 и да се његова територија вероватно поклапала са територијом перегрине civitas Scordiscorum.1348 У светлости нових података које пружају три војничке дипломе (бр. 205, 206, 207) мора се поново размотрити питање односа перегрине заједнице и муниципија Bassianae. На дипломама је забележена civitas Scordiscorum као patria војника, а најмлађа (бр. 207) је датована у 146. годину, на основу чега може се закључити да је civitas постојала средином другога века. Наиме, датуми издавања диплома на којима се помиње перегрина заједница Скордиска, познији су за две деценије у односу на претпостављено време оснивања муниципија Басијанa, за који се начелно узима време Хадријанове владавине (124. година).1349 У случају паралелног постојања града и civitas, територија заједнице је била јако умањена с обзиром на просторну 1346 ДУШАНИЋ 1967а, 201. 1347 DUŠANIĆ 1967, 70. 1348 DUŠANIĆ 1967, 70; MÓCSY 1974, 143. 1349 MÓCSY 1957, 497; MÓCSY 1959, 78; ДУШАНИЋ 1965, 90; DUŠANIĆ 1967, 70 и нап. 54. 310 дистрибуцију декурионских натписа Басијана,1350 мада се територија заједнице Скордиска могла простирати и јужно од Саве.1351 Постоји могућност да је заједница из које су војници регрутовани у току њихове службе променила статус, док би на дипломи била наведена civitas из које су регрутовани. То, додуше, није ни привлачно нити вероватно објашњење.1352 Град је у III веку, највероватније под Каракалом, уздигнут на ранг колоније,1353 али немамо обавештења да ли је то имало утицаја на статус заједнице Скордиска. Становништво перегрине civitas Скордиска чинила је мешовита, илирско– келтска популација. Као и код суседних заједница, код Скордиска се јавља претежно панонска ономастика са јаким келтским елементом.1354 Посведочена су илирска (Dasius, Precio), али су присутна и келтска имена нпр. Sollius, од којих су нека могла бити калкови (Dulcis, Gracilis),1355 као и нека римска имена која су нарочито популарна у келтским областима (нпр. Crescens). Осим тога, само име племена келтских Скордиска забележено је у два облика: ΢θνξδίζηαη / Scordistae илирски,1356 и Scordisci, што би био келтски облик.1357 1350 DUŠANIĆ 1967, 70 и нап. 72–76: поред Басијана натписи су нађени у Крушедолу, Тителу, Купинову и Добановцима. Уп. ДУШАНИЋ 1977а. 1351 Страбон наводи да се Колапис улива у Дунав на територији Скордиска (Strab. VII 5.2. Уп. коментар уз Ptol. II : Major etiam confusio optinet ap. Strabonem 7.5.2. qui Savum exire dicit in Dravum ...) међутим тај се податак највероватније односи на ушће Саве, а не Купе. Уп. M. ŠAŠEL KOS, Tyche 17, 2002, 145–153; ŠAŠEL KOS 2005, 143. Уп. Iatumentianae, место забележено на војничкој дипломи која се датује између 192. и 206. год., М. Мирковић топоним приписује Скордисцима (M. ΜIRKOVIĆ ZPE 133, 2000, 288– 289; АЕ 2000, 1213‒1214). M. LAZIĆ, Glasnik SAD 22, 2006, 321–331, предлаже убикацију места у Скелу код Обреновца. С. Душанић износи могућност да је прекосавски простор Доње Паноније била обухваћена муниципијем Spodent(---) који се помиње у једном натпису једног декуриона Басијана: DUŠANIĆ 1967, 70–71. 1352 MÓCSY 1957, 491. 1353 ДУШАНИЋ 1965, 91, 107; DUŠANIĆ 1967, 71. 1354 KATIĈIĆ 1964a, 28. Уп. § 3.2.1.12, стр. 145. 1355 Име Dasius веома је распрострањено, његова појава у келтској средини и није необична; Precio, међутим није толико фреквентно. 1356 CIL III 14203, 23 = ILS 8887. PAPAZOGLU 1969, 269–270 и нап. 248. 311 Натписи 202. Стела од кречњака, 61 х 60 х 18 цм. Пронађена 1959. године у Новом Сланкамену (Acumincum). MÓCSY 1957; ILJug 281; DUŠANIĆ 1967, 70. T. Fl(avius) Proculu[s] | pr(inceps) praef(ectus) Scor(discorum) | an[n(orum)] XXXXI | h(ic) [s(itus)] e(st) T. Fl(avius) [D]ulcis | 5 pater fil[i]o | pientissimo | fecit. 5 [filio su]o, MÓCSY, ŠAŠEL. Датум: крај Η или почетак ΗΗ века. Dulcis je као когномен забележен само на овоме натпису: OPEL II 111. Премда хипотетично, име би се могло схватити као латински еквивалент келтског имена, на пример Suaducus или слично. Имена са овим елементом су фреквентна у келтској ономастици, в. DELAMARRE 2003, 283–284, 348: Suadus = Dulcis. Име је распрострањено у Панонији и Норику у различитим облицима, (нпр. Suaducco). 203. Надгробна плоча од белог кречњака, 90 х 72 х 17 цм, пронађена у селу Петровци. BRUNŠMID, VAHD 4–5, 1900–1905, 149; CIL III 15134; ILJug 1035 = ILJug 3010; DUŠANIĆ 1967, 198–201, 214–215, 2; сл. 2; AE 1968, 453. Ulpia? ±2]OD|[5–6]nis filia | [v(ixit) a]n(nos) XX M. Ulpi|us Dạṣịụṣ posuer|5unt pạ̣ṭẹṛ filiae | piẹnṭ[is]simae et [-](?) | Ulpi [S]ịḷṿ[a]nus ẹ[t -?] | Capito prin[cipes] | Crescenṣ [sorori] |10 pienṭi[ssimae]. 1357 Strab. VII 3.2Σνύηνηο δὲ θαὶ ηὰ Κειηηθά, νἵ ηε Βόηνη θαὶ ΢θνξδίζθνη θαὶ Σαπξίζθνη. Σνὺο δὲ ΢θνξδίζθνπο ἔληνη ΢θνξδίζηαο θαινῦζη: θαὶ ηνὺο Σαπξίζθνπο δὲ Σεπξίζθνπο θαὶ Σαπξίζηαο θαζί. KATIĈIĆ 1967, 162. 312 8 Мочи је читао: princ[eps]; С. Душанић је предложио читање princ[ipes], према којем две личности натписа носе титулу принцепса, браћа Ulpius Silvanus и Ulpius Capito. Когномен Dasius, декурион муниципија Басијане, посведочен у натпису из Крушедола: Aelius Dasiиs.1358 Деца носе римска имена, врло популарна код домаћег становништва. 204. Стела од кречњака из места Nagyteteny (Campona). Изнад натписног поља, рељефно поље са представом коњаника. CIL III 3400; LȌRINCZ 2001, 214. Terso Precio|nis f(ilius) Scordisc(us) | eques al[a]e Fro(ntinianae) | tur(ma) Lobasini a|r(morum) cus(tos) an(norum) XX[--- stipendiorum] | 5 XVI[--- Натпис се, према Леринцу, датује у крај Η века. За име Tersо: MÓCSY 1959, 192, бр. 189/2. Precio се јавља и код Колапијана (бр. 90). 205. Фрагмент војничке дипломе из 118/124. године. RMD 234. [...] [S]cordisco | [et … uxori ei]us Scord(iscae) | [et ...] f(ilio) eius | [ || C]resc[entis] | 5 [--- H]ermetis | [--- G]emell[i --- Имена Gemellinus и Crescens (бр. 203) јављају се у Басијанама. 206. Војничка диплома од 22. августа 139. године додељена морнару Равенске флоте M. Sollio Zurae f. Gracili Scordisc(o) Pannon(ia). W. ECK / A. PANGERL, ZPE 163, 2007, 217–232; AE 2007, 1786. 1358 ДУШАНИЋ 1965, 85–91; AE 1965, 303; ILJug 1048: [D(is) M(anibus)] | P. Ael(ius) Daṣius dẹc(urio) m(unicipii) B(assianensium) | pont(ifex) munịc(ipii) eịusd(em) | aedil(itate) fụncṭus muṇ(icipio) | Spodent(---) vixịṭ annis | ḶX̣X̣ et Aelis Liciṇịo | et Honoraṭọ ẹṭ Siḷạ|no et I[u]stịḷl[o] ẹṭ Aị|[--]nat[o](?) [ma]rit[o] et | [fil]is kaṛịṣṣịmis | Aelịạ Iusta viva | siḅị et suịṣ posuit. 313 Imp(erator) Caesar divi Hadriani f(ilius) divi Traian(i) | Parthici nepos divi Nervae pronep(os) | T. Aelius Hadrianu Antoninus Aug(ustus) | Pius, pont(ifex) max(imus), trib(unicia) pot(estate) II, co(n)s(ul) II, | design(atus) III, p(ater) p(atriae),| iis qui militaver(unt) in classe praetor(ia) | Ravennate quae est sub Fabio Sab|ino qui quina et vicena plurave | stipendia meruerunt dimissis | honesta missione quorum nomi|na subscripta sunt ipsis liberis | posterisq(ue) eorum civitatem dedit | et conubium cum uxoribus quas | tunc habuissent cum est civitas iis | data aut si qui caelibes essent cum | is quas postea duxissent dumta|xat singulas. A(nte) d(iem) XI K(alendas) Sept(embres) | L. Minicio Natale, L. Claudio Proclo co(n)s(ulibus) | ex gregale | M. Sollio Zurae f. Gracili Scordisc(o) | Pannon(ia). | Descript(um) et recognit(um) ex tabul(a) aerea | quae fixa est Romae in muro post | templ(um) divi Aug(usti) ad Minervam. | Ti. Claudi Menandri, | P. Atti Severi, | L. Pulli Daphni, | P. Atti Festi,| T. Flavi Romuli, | Ti. Iuli Felicis, | C. Iuli Silvani.|| Imp(erator) Caesar divi Hadriani f(ilius) divi Traian(i) | Parthici nepos divi Nervae pronep(os) | T. Aelius Hadrianu Antoninus Aug(ustus) | Pius, pont(ifex) max(imus), trib(unicia) pot(estate) II, co(n)s(ul) II, | design(atus) III, p(ater) p(atriae) | iis qui mil(itaverunt) in class(e) pr(aetoria) Ravenn(ate) quae est | sub Fabio Sabino qui quina et vicen(a) | plur(ave) sti(pendia) mer(uerunt) dimis(sis) hon(esta) mis(sione) quor(um) | nom(ina) subscr(ipta) sunt ips(is) lib(eris) post(eris)q(ue) eor(um) | civit(atem) ded(it) et con(ubium) cum uxor(ibus) quas t(unc) ha(buissent) | cum est civ(itas) iis dat(a) aut si q(ui) cael(ibes) ess(ent) | cum is q(uas) post(ea) dux(issent) dumtax(at) sing(uli) sing(ulas). | A(nte) d(iem) XI K(alendas) Sept(embres) Natale et Proculo co(n)s(ulibus) | ex gregale | M. Sollio Zurae [f.] Gracili Scord(isco) | ex Pann(onia). Реципијент дипломе припада првој генерацији римских грађана своје породице: има tria nomina,1359 док је његов отац перегрин. Гентилициј Sol(l)ius је највероватније келтско име; јавља се у Северној Италији, Галији и Германији (нпр. CIL V 4729; CIL XIII 11140, CIL XII 1264, 3846), а посведочено је више пута у Норику: ILLPRON 14 (ALFÖLDY 1974) уп. HOLDER II 1607. Когномен Gracilis могао би бити обичан латински когномен, међутим име није веома распрострањено. Могуће је да је у питању калк. У томе случају највероватније је изведено келтског елемента minio-/meno-.1360 Име подсећа на когномен 1359 ОРЕL IV 87. 1360 HOLDER 1962, 595, 548: *mīnio-, лат. tenuis, gracilis, exilis / mēno-; DELAMARRE 2003, 227–228. OPEL III 75–76: Menos, Menio, Mena, Menilus. Јавља се и у сложеним именима: Sumena, 314 Скордиска посведоченог у натпису бр. 202: Dulcis. Патронимик Zura1361 први издавачи сматрају дачким именом.1362 Име је посведочено и у облицима Zoura, Ενύξα (ISM I 200) затим, као елемент: Zourazi/Zourozi, *Zourdanos, Zouroblost( )/-blast( ). 1363 207. Војничка диплома од 11. августа 146. године. [Vale]rio Dati f(ilio) Scord(isco) који је служио у classis Flavia Pannonicа. RMD 401; AE 2001, 2156; AE 2003, 1216. ---] | [singuli]s pr[a]eter(ea) praestit(it) ut liber(i) dec[ur(ionum) et] | [centu]r(ionum) quos praesid(i) prov(inciae) ex se item cali|[gat(orum) ant]equam in castr(a) irent procr(eatos) probav(issent) | [cives Ro]mani essent a(nte) d(iem) III Id(us) Aug(ustas) | [L(ucio) Aurelio G]allo Cn(aeo) Terentio Iuniore co(n)s(ulibus) | [clas]s(is) Flav(iae) Pannonic(ae) cui praeest | [-? M]acrinius Regulus Neviomag(o) | ex gubernatore | [Vale]rio Dati f(ilio) Scord(isco) | [et ---]ace(?) Secundi fil(iae) uxor(i) eius Scord(iscae) | [et] Valeriano f(ilio) eius | [et] Valentinae fil(iae) eius | [descript(um) et r]ecognit(um) ex [tab]ula aerea | [quae fixa es]t Romae in [mur]o post | [templum divi] Aug(usti) ad M[iner]vam || --- pont(ifex)] m(aximus) tr(ibunicia) [pot(estate) VIIII] | [imp(erator) II co(n)s(ul)] IIII p(ater) [p(atriae)] | [equit(ibus) et pedit(ibus) qui militaver(unt) in alis V? et] coh(ortibus) XIII et sun[t] | [in Pannon(ia) infer(iore) sub Fu]ficio Cornuto XXV | [item class(icis) XXVI pluribusve? stipend(iis)] em(eritis) dim(issis) hon(esta) mis(sione) | [quor(um) nomin(a) subscript(a) su]nt civ(itatem) Rom(anam) q[ui] | [eor(um) non haber(ent) ded(it) et co]n(ubium) cum ux(oribus) quas | [tunc habuis(sent) cum est civit(as)] i(i)s dat(a) aut cum i(i)s | [quas post(ea) duxis(sent) dumtaxat sin]g(ulis). Dacu-mena – Dagomena: HOLDER, 1962; ОРЕL ΗΗ 91: AIJ 457 (Чаковац) MÓCSY 1959, 171. У Горњој Панонији се јавља име Dagumena. 1361 ОРЕL IV 192. 1362 W. ECK / A. PANGERL, ZPE 163, 2007, 222 и нап. 13. према: D. DANA, ZPE 143, 2003, 180–181. 1363 D. DANA, ZPE 143, 2003, 180–181. 315 3.2.2.3. Cives Cotini? Није сасвим сигурно да Котине треба убрајати у перегрине заједнице Паноније. Келтско племе Котина живело је северно од Дунава, у суседству Квада и Сармата, источно од Маркомана, око горње Тисе.1364 Племе се помиње се у Η веку, на чувеном елогију из Тускула.1365 Птолемеј у оквиру Доње Паноније бележи да Котини живе на северу провинције у источном суседству Азала.1366 Претпоставља се да је у питању мања група која се населила у Панонији, док је већи део племена остао изван граница Царства.1367 Међутим, Птолемејев податак не указује на то да су имали независну политичку заједницу (*civitas Cotinorum?) у оквиру провинције.1368 Аналоган је случај припадника племена Anartii у који су живели у Панонији и Дакији, али нису имали заједницу.1369 Натписи из Рима (дат. 223‒251.) бележе имена преторијанаца из овог племена: сives Cotini ex provincia Pannonia Inferiore.1370 Наводе панонске колоније Мурсу и Цибале, као свој origo.1371 У питању су Котини који су 1364 Zs. VÍSY, Specimina Nova 9, 1993, 8–12; А. BIRLEY, Marcus Aurelius: A Biography, London 2000 (друго, ревидирано издање), 171; MEID 2005, 33; KOVÁCS 2009, 119. 1365 ILS 8965; InscrIt XII/3, 91: [M. Vinu]ciu[s P(ubli) f(ilius)] | [co(n)s(ul) XV]vir s(acris) f(aciundis) [pr(aetor) q(uaestor)] | [legatus pro] pr(aetore) Augusti Caesaris in [Illyrico] | [primus t]rans flumen Danvium [progressus] | [Dacoru]m et Basternarum ex er[citum acie] | [vicit fu]gavitque Cotinos [Osos ...] | [...]s et Anarti[os sub potestatem] | [Imp(eratoris) Caesaris A]ugusti [et p(opuli) R(omani) redegit. SYME 1971, 26дд. 1366 Ptol. ΗΗ 14. 2: Κύηλνη δ‘ ἀλαηνιηθώηεξνη. Птолемејев податак није сасвим јасан, будући да Азали на самом североистоку провинције. 1367 Tac. Germ. 43. 1368 A. ALFÖLDI, Századok 70, 1936, 27; уп. MÓCSY 1959, 78‒79. 1369 CIL III 3598 (nat[i]o(ne) Anarti(a)); AE 2005, 1265. Уп. натпис из Дакије: AE 2004, 1050 (vicus An[artorum]). 1370 CIL VI 2389 = 2833 = 2835 = 32542 (DOBÓ 1975, 22); CIL VI 2419 = 2800 = 2832 = 32544 (DOBÓ 1975, 23; AE 2001, 219); CIL VI 2831 = 2852 = 32557 (DOBÓ 1975, 24). Уп. NOY 2000, 222. 1371 KOLENDO 1994, 92. MÓCSY 1974, 66. 316 насељени у Панонију након Маркоманског рата1372 и треба их третирати независно од оних које помиње Птолемеј.1373 1372 Cass. Dio LXXII 12.3 = Exc. UG 58 (p. 408): Κνηηλνὶ δὲ ἐπεγγείιαλην κὲλ αὐηνῖο ὅκνηα, Σαξξνπηήληνλ δὲ Πάηεξλνλ ηὸλ ηὰο ἐπηζηνιὰο αὐηνῦ ηὰο Λαηίλαο δηὰ ρεηξὸο ἔρνληα παξαιαβόληεο ὡο θαὶ ἐπὶ ηνὺο Μαξθνκάλνπο αὐηῷ ζπζηξαηεύζνληεο νὐ κόλνλ νὐθ ἐπνίεζαλ ηνῦην, ἀιιὰ θαὶ αὐηὸλ ἐθεῖλνλ δεηλῶο ἐθάθσζαλ, θαὶ κεηὰ ηαῦηα ἀπώινλην.‖ KOVÁCS 2009, 145. 1373 MÓCSY 1959, 78; MÓCSY 1962, 711. Уп. KOVÁCS 2009, 229, нап. 143. 317 4. Уређење, живот и судбина перегриних заједница у Илирику у доба Принципата – закључна разматрања Пошто смо у претходном поглављу говорили о свакој civitas појединачно, покушаћемо да објединимо главна запажања о појединим питањима везаним за перегрине заједнице Далмације и Паноније.1374 На првом месту, то су питања територија, уређења и управе над перегриним заједницама, затим, питања романизације и интеграције домаћег становништва Далмације и Паноније током прва три века Римског царства. 4.1 Формирање перегриних заједница и римска политика према домаћем становништву Приликом консолидације провинцијског тла, једaн од приоритета римске управе била је организација домаћег становништва. Под организацијом се подразумева формирање заједница, разграничење територија и разрезивање пореза. Примарни циљ био је да се домородачка популација смести у административне и правне оквире, што представља први корак њихове интеграције у римску државу. Претварање слободних племена у перегрине заједнице значило је успостављање контроле унутар географских целина и успостављање одговарајућих институција у оквиру административних целина на тлу римске провинције.1375 Наиме, иако су civitates биле организоване на племенском принципу и уживале су известан степен унутрашње аутономије, од тренутка успостављања римске власти оне престају да буду независна племена, и постају римске административне јединице.1376 Неке етапе процеса успостављања перегриних заједница описује Тацит. Када говори о Корбулоновим напорима у организовању Фриза у перегрину заједницу, он, 1374 § 3. 1375 CARRIÉ 2005, 271. 1376 Уп. за Шпанију: OREJAS / SASTRE 1999; OREJAS / SÁNCHEZ-PALENCIA 2002, 590. 318 између осталог, каже: senatum, magistratus, leges imposuit.1377 Затим, у Агриколи Тацит описује процес претварања домородачких племена у civitates у Британији и њихову романизацију, које се може узети као модел тога механизма.1378 Примери би се могли наћи и другде. Jурисдикција у провинцији је у потпуности била у рукама управника,1379 док су се само питања од мање важности решавала унутар заједница.1380 С обзиром на то, важан корак приликом успостављања перегриних заједница било је увођење судских округа — конвената (conventus iuridici, iurisdictio).1381 Седишта судских округа налазила су се у градовима,1382 које је управник периодично обилазио како би вршио суђења и обављао друге послове везане за молбе и захтеве провинцијских заједница.1383 О постојању судбених конвената у три шпанске провинције, у Далмацији и у Азији1384 сведочи Плиније Старији; затим, епиграфски документи говоре за још неколико провинција, мада се начелно 1377 Tac. Ann. ХΗ 19. 1378 Tac. Agric. 21: Sequens hiems saluberrimis consiliis absumpta. namque ut homines dispersi ac rudes eoque in bella faciles quieti et otio per voluptates adsuescerent, hortari privatim, adiuvare publice, ut templa fora domos extruerent, laudando promptos, castigando segnis: ita honoris aemulatio pro necessitate erat. iam vero principum filios liberalibus artibus erudire, et ingenia Britannorum studiis Gallorum anteferre, ut qui modo linguam Romanam abnuebant, eloquentiam concupiscerent. inde etiam habitus nostri honor et frequens toga; paulatimque discessum ad delenimenta vitiorum, porticus et balinea et conviviorum elegantiam. idque apud imperitos humanitas vocabatur, cum pars servitutis esset. Уп. FRERE, Britannia: a history of Roman Britain, London 1978, 194–195, 233. 1379 Ulp. De off. proc. ΗΗ frg. 148 = Dig. 1.16.7.2; 1.16.9; Ulp. Opiniones I frg. 2296 = Dig. 1.18.6.4; Hermogenianus, Iuris Epitomae II frg. 26 = Dig. 1.18.10. ANDO 2006, текст уз напомену 59. Сва саслушања у провинцији су се свела на процедуру cognitio extra ordinem, тј. cognitio extraordinaria. За термин в.: Dig. 50.16.178.2. 1380 ECK 2000, 273. 1381 BURTON 1975, 92–94; DOPICO CAÍNZOS 1986, 279–280; ECK 1995, 5; ECK 2000, 273; GALSTERER 2000, 347; ANDO 2000, 375–376. HABICHT 1975, 64. 1382 О предностима тога да неки град буде одређен за центар конвента сведоче уп. BURTON 1975, 93; GALSTERER 2000, 347, и нап. 14: Dio Chrys. Or. XXXV 15; SEG XXVIII 1566. 1383 И друге послове нпр. избор патрона (GALSTERER 2000, 348). Уп. BURTON 1975. 1384 Уп. HABICHT 1975. 319 претпоставља да су постојали у свим провинцијама.1385 Груписањем заједница у iurisdictiones, ови су конвенти добијали извесну просторну димензију,1386 премда нису имали никакво формално територијално значење. То показује и пример да је један префект имао у својој надлежности две заједнице различитих конвената.1387 Такође, важно је било успостављање провинцијског култа.1388 Припадници перегриних заједница били су дужни да испуњавају обавезе према Римској држави, које су се састојале у порезу, регрутацији и другим обавезама, у зависности од прилика, као што је, на пример, рад у рудницима или одржавање путева, система ripae и сл. На неким је местима процес пацификације пролазио на сасвим миран начин, док се у неким случајевима приступало оштријим мерама,1389 као што су одузимање земље од племена, пресељавање становништва, принудна регрутација, рад и др., како смо већ видели на примеру неких од илиричких племена. Нешто ранијем периоду од оног о којем овде говоримо припада дислокација Ардијеја, који су такође према сведочењу Страбона и Плинија, умањени и пресељени у унутрашњост, приморани да обрађују неплодну земљу. У време Принципата чинили су незнатно малу перегрину заједницу,1390 и врло је тешко локализовати је у томе периоду. После слома Далматско-панонског устанка,1391 заједница моћног племена Пируста, које је живело у источном делу Илирика1392 била је укинута. Пирусти нису забележени у Плинијевом списку, што такође указује на то да након реорганизације више нису имали своју civitas. 1393 Насупрот мишљењу, које су заступали Алфелди, Вилкс и други, да су 1385 ECK 1995, 5; ECK 2000, 273; уп. нпр. Cic. Ad fam. XIII 67; SEG XXXIV 106. Изузетак су могле бити мале провинције (в. loc. cit.). 1386 Уп. BURTON 1975, 92. 1387 Натпис бр. 48; уп. ниже, 4.2.1. 1388 За concilia у Далмацији и Панонији в. DEININGER 1965, 116‒118. уп. PISO 2003, 285. 1389 Уп. OREJAS SACO DEL VALLE 2002, 391–392. 1390 § 3.1.3.13. 1391 Vell. Pat. II 115.1. 1392 Liv. XLV 26; POLASCHEK, RE XX / 2, 1729; ALFÖLDY 1965, 176. 1393 Ливије (Liv. XLV 26) бележи да су након 167. пре Хр. били civitas libera et immunis.; уп. Caes. BG V 1.5–9. ALFÖLDY 1965, 176; JONES 1971, 515. 320 након Батоновог устанка подељени на три заједнице, Керауна, Скиртара и Сикулота,1394 њихова је територија, по свему судећи, била укључена у царски домен у рудоносној источној Далмацији.1395 Расељавање и принудни рад погодили су и племе Делмата, који су додуше сачували своју civitas.1396 Поменути Флоров податак говори о једном раном таласу пресељења Делмата, сасвим извесно на исток Далмације, у рудничке области.1397 Како смо видели, треба рачунати са више етапа пресељења током Η–ΗΗ века. У источној Далмацији је посведочен врло велики број имена карактеристичних за средњедалматску именску област ридитског типа.1398 Осим личних имена и топонима, постоје подаци о заједницама које су тамо формирали.1399 Перегрина заједница Сикулота, коју Плиније бележи у оквиру Наронитанског конвента, формирана је од Делмата из залеђа Салоне. На више места смо поменули да су Пирусти, Делмати, Сардеати у ΗΗ веку транспортовани у рудничке области Дакије1400), где су оставили епиграфског трага.1401 Поред Дакије, мора се рачунати и са присуством Делмата у горњомезијским рудницима.1402 Било је, бесумње, и других случајева измештања домородачког становништва ове врсте, која су можда мање јасно документована. 1394 О томе § 3.1.3.1; § 3.1.3.11 § 3.1.3.12. 1395 DUŠANIĆ 1980, 23, 40, 41; LOMA 2002, 154–155. Уп. Suet. Tib. 49.2. 1396 LOMA 2002, 151–155. 1397 LOMA 2002, 153–154. Треба, по свему судећи, рачунати са једном врло широком облашћу где су Делмате насељаване: осим појаса око Дрине, Сикулоте (Делмати) на крајњем истоку Далмације; затим, по свему судећи били су насељени и територији Дезидијата, где је такође било рударске активности, о чему в.: А. ЛОМА / С. ЛОМА, Ономатолошки прилози 21, 2011, 1‒14. 1398 § 3.1.2.1. 1399 §3.1.2.1; § 3.1.2.5. 1400 LOMA 2002, 154–155. 1401 CIL III, p. 936, 6 (p. 2215); IDR I 36: Dasio Verzonis Pirusta ex Kaviereti[o]; CIL III, p. 944, 8; IDR I 39: … Alb(urno) Maiori vico Pirustar[um]… vico Pirustarum. Посведочена су и насеља која припадају другим племенима из Далмације (насеља Делмата, Сардеата); § 3.1.2.1; § 3.1.2.5. Уп. PISO 2004, 271– 304. 1402 DUŠANIĆ 2004, 258, нап. 52: код Прокопија је забележен кастел Γάικαηαο (!) (Procop. De Aed. IV 4 ed. HAURY 123, 18); уп. MIRKOVIĆ, ŽA 15, 1966, 391–393. 321 Нека племена су, међутим, у почетку могла бити боље третирана од других. Повољнији третман је зависио од односа племена, односно племенске аристократије са Римом.1403 Тако су, на пример, Ерависци, судећи по томе што им је било дозвољено да кују новац са својим именом, имали повлашћен положај у односу на друга племена већ почетком Η века, што потврђују и епиграфски подаци о овој civitas, која је свој посебни положај задржала до краја III века.1404 Затим, Веспазијан је оданом провинцијском становништву у Панонији, које је било на његовој страни за време грађанског рата 68–69,1405 подарио привилегије које се огледају у додели грађанског и латинског права права, , и у оснивању градова.1406 4.1.1. Дефинисање територија перегриних заједница Термин civitas peregrina1407 употребљен је код Фронтина, на месту где говори о категоријама земљишта у провинцијама:1408 At si ad provincias respiciamus, habent agros colonicos eiusdem iuris, habent et colonicos qui sunt inmunes, habent et colonicos stipendiarios; habent autem provinciae et municipales agros aut civitatium peregrinarum. 1409 Већина ових перегриних заједница потпадала је под категорију civitates stipendiariae у сенаторским и tributariae у 1403 Уп. WACHER 2002, 687. 1404 § 3.2.1.13. 1405 Уп. ŠAŠEL 1983, 332–344. 1406 Уп. § 4.3. 1407 То не значи нужно да су сви њени припадници били хомогеног правног статуса (тј. перегрини), већ, како је више пута истакнуто, подразумева заједницу организовану на племенском принципу, чије је становништво припадало домородачком слоју и већински било перегриног статуса. 1408 Front. apud Agen. Ubric. (LACHMANN 1848, 36). KOLENDO 1994, нап. 30; OREJAS / SASTRE PRATS 1999. 1409 Уп. Liv. XXI 15; XLV 16: peregrinus ager est, qui neque Romanus, neque hosticus habetur; Fest. p. 245: agrorum sunt genera quinque, Romanus, Gabinus, peregrinus, hosticus, incertus. 322 царским провинцијама,1410 односно заједнице које су биле подложне плаћању пореза, док су неке могле бити liberae (еt immunes) или foederatae.1411 Одређивање граница перегриних civitates,1412 на које је отпадао значајан део провинцијског тла, био је важан корак: њихове територије морале су се уцртати у катастарски план (forma provinciae), тако да је било неопходно премерити и дефинисати територију којој ће бити разрезан порез.1413 Појединачне civitates биле су узете као једна целина, а за разграничавање перегриних заједница била је углавном примењивана громатичка1414 формула ager per extremitatem mensura comprehensus. 1415 Та се формула односи на промер земље по њеним спољним границама. Фронтинова дефиниција ове категорије, која сведочи о таквом поступку, гласи:1416 Ager est mensura comprehensus, cuius modus universus civitati est adsignatus, sicut in Lusitania Salmaticensibus aut Hispania citeriore Palatinis et conpluribus provinciis tributarium solum per universitatem populis est definitum. Етничке и племенске границе нису по правилу морале служити као главни параметар при подели провинцијалног тла и приликом разграничења територија. Римљани су се, како у повлачењу граница тако и у другим мерама, 1410 Caius, Inst. II 21: In eadem causa sunt prouincialia praedia, quorum alia stipendiaria alia tributaria uocamus. stipendiaria sunt ea, quae in his prouinciis sunt, quae propriae populi Romani esse intelleguntur; tributaria sunt ea, quae in his prouinciis sunt, quae propriae Caesaris esse creduntur. Aur. Vict. Caes. I 7: Iste Cantabros et Aquitanos, Rhaetos, Vindelicos, Dalmatas provinciarum numero populo Romano coniunxit. Suevos Cattosque delevit, Sigambros in Galliam transtulit. Pannonios stipendiarios adiecit. JONES 1941, 30–31. уп. OREJAS / SASTRE PRATS 1999, 161. 1411 АВВОТТ / JOHNSON 1926, ; GALSTERER 2000, 349. 1412 Sic. Flacc. De cond. agr. (LACHMANN 1848, 163, 20–25). 1413 Уп. Hyg. 205L; P. BRUNT, JRS 71, 1981, 171 = 345: CIL X 3852. 1414 Списи античких геодета (gromatici или agrimensores) представљају драгоцену групу извора, када су у питању врсте, поделе и статус различитих територијалних категорија, а ту спадају и перегрине заједнице. Стандардно издање је до скора био LACHMANN 1848. Сада је замењен новим критичким и коментарисаним издањем са енглеским преводом: B. CAMPBELL, The Writings of the Roman Land Surveyors: Introduction, Text, Translation and Commentary, London 2000, до којег, нажалост, нисам била у прилици да дођем пре завршетка овог рада. 1415 OREJAS / SASTRE PRATS 1999, 163–170. 1416 Front. De agr. qual. I 4 (FIRA 85). 323 руководили политичким и геостратешким разлозима практичне природе. Поједина племена су могла бити подељена у неколико административних целина или је, пак, више племена могло бити сједињено у једну заједницу.1417 О оваквој пракси сведочи и Страбон. Он на једном месту где говори о организовању судбених конвената у Азији каже да Рим није водио рачуна о првобитним границама између племена.1418 Може се уочити да је приликом реорганизације провинције након Далматско-панонског устанка, када је у питању конституисање перегриних civitates, постојала је тежња, с једне стране, да се створе веће територијалне целине тако што ће се више расформираних аутономних civitates сјединити у једну већу административну целину; с друге стране, на неким местима се може уочити уситњавање већих етничких целина на мање заједнице.1419 На први поглед супротне, ове мере чине две стране истог принципа. Постојала је тежња за успостављањем система који што ефикасније и што дуже може опстати виталан, а он је често подразумевао вештачке поделе и зависио је од локалних прилика. Сходно томе, уочавају се два типа заједница: (а) civitates настале од племена, заокружене етничке целине (б) civitates које су настале политичком интервенцијом римске управе, обично издвојене из неке веће етничке целине. На примеру перегриних заједница са подручја јужне Херцеговине и Црне Горе видели смо да је након реорганизације после Далматско-панонског устанка више заједница било спојено у новоформиране civitates. Тако је Варон забележио 89 заједница у Наронитанском конвенту, од којих се само тринаест одржало после Далматско-панонског устанка.1420 Претпоставља се да је civitas Доклеата обухватила више заједница које су раније постојале у тој области.1421 Затим, заједница Сикулота формирана је од пресељених Делмата; civitas 1417 MÓCSY 1959, 105. 1418 Strab. XIII 4. 12: εἰο δὲ ηὴλ ζύγρπζηλ ηαύηελ νὐ κηθξὰ ζπιιακβάλεη ηὸ ηνὺο Ῥσκαίνπο κὴ θαηὰ θῦια δηειεῖλ αὐηνύο, ἀιιὰ ἕηεξνλ ηξόπνλ δηαηάμαη ηὰο δηνηθήζεηο, ἐλ αἷο ηὰο ἀγνξαίνπο πνηνῦληαη θαὶ ηὰο δηθαηνδνζίαο. Уп. HABICHT 1975, 68, нап. 15. 1419 Уп. листе у § 2.3.1 и § 4.1. 1420 Уп. § 2.3.1; § 2.3.2.2. 1421 § 3.1.3.4. 324 Диндара настала је, вероватно, од једног мањег дела Скордиска, као и панонска civitas Scordiscorum, а врло могуће и заједница Корнаката.1422 Са организацијом провинцијске управе отпочело се одмах након угушења устанка 9. године. Тиберије је започео сређивање прилика у Илирику, али у томе га је омела Августова смрт,1423 те је тамо послао сина Друза.1424 Велики напор при разграничењу територија у Далмацији уложен је у време Тиберијевог управника Корнелија Долабеле.1425 Највећа активност у том погледу везана је за име Корнелија Долабеле, управника Далмације у време Тиберијеве владавине. У време Долабелиног намесништва (14–21. год.) састављен је катастарски план1426 — forma Dolabelliana, 1427 којим су се руководили и неки каснији управници приликом интервенција у споровима око граничних подручја.1428 Бројни терминацијски натписи представљају драгоцена сведочанства о разграничењу територија, статусу, често и унутрашњем уређењу заједница. 1422 § 3.1.3.7; § 3.2.2.2; § 3.1.2.12. 1423 Vell. Pat. II 123. 1–2: Tiberium autem filium missurus esset in Illyricum ad firmanda pace quae bello subegerat. 1424 Vell. Pat. II 125.4; Tac. Ann. II 44.1; II 48.5. § 4. RENDIĆ-MIOĈEVIĆ 1952, . 1425 WILKES 1969, 104–105. 1426 ―Forma‖ je врста катастарског плана у који су се уцртавале територије. За епиграфске паралеле (forma у значењу „мапа―): CIL VIII 22788; CIL VIII 23910. Sic. Flacc. De cond, agr., 154. 13. Уп. NICOLET 1991, 152–159, 165. Опширније о томе у § 4. 1427 WILKES 1969, 212, 216; WILKES 1974, 268, бр. 26. ---leg(at-)] Aug(usti) pro pr[(aetore)] | [s]ecundum formam | Dolabellianam | restituit. 1428 § 2.4. Приликом решавања таквих спорова, управник провинције је упућивао iudex-а (iudex datus...), а посао разграничења обично је повераван центуриону легије или ређе, официру помоћног одреда. Епиграфски споменици бележе границе између различитих територијалних категорија: заједница, насеља, војних територија (prata legionis, territorium legionis, ripa legionis), царских домена, приватних поседа, итд. WILKES 1974; WILKES 1969, 456–459. Уп. OREJAS 1996, 138–53, 166–70; OREJAS / SÁNCHEZ-PALENCIA 2002, 592–593. 325 4.1.2. Унутрашња организација перегриних заједница Начин живота у оквиру племенских заједница није се знатно променио након успостављања римске управе. Промене које је доносила romanitas, долазиле су углавном споро, поготово на местима где није било урбане средине или јачих спољних утицаја. Институције успостављене у заједницама означене су латинским именима, али су у суштини домородачке.1429 Морамо се на овом месту осврнути се на мишљење да друштвена подела унутар заједница Далмације била decuria–gens–civitas, а у Панонији centuria– gens–civitas.1430 Оно почива на комбинацији неколико података: о декуријама из Плинијевог списка (Plin. NH III § 141‒142) и амантинског натписа из Петроваца, (бр. 125). У том натпису помиње се термин centuria, и у том случају пре ће бити да он означава центурију талаца, него друштвену поделу панонских заједница,1431 Осим тога, чињеница је да не можемо са потпуном сигурношћу рећи шта представљају Плинијеве декурије.1432 Наиме, није сасвим поуздано се те декурије могу приписати домородачкој друштвеној подели,1433 премда би то било најједноставније решење. Начин на који се код Плинија помињу племенске civitates двају конвената Далмације („viribus discriptis in decurias― Plin. NH III 142) могао би указивати на бројчану евиденцију за фискалне и војне потребе,1434 а не на друштвену поделу тих племена.1435 1429 Уп. App. Ill. 22. Каже да не живе по градовима већ: ἀγξνὺο ἢ θώκαο, према сродству — θαηὰ ζπγγέλεηαλ. И: § 3.2.1.9; WILKES 1996, 581. 1430 ZIPPEL 1877, 198; SCHULTEN 1895, 536; MÓCSY 1957, 108. 1431 DUŠANIĆ 1967, 67; в. детаљније § 3.2.1.9. 1432 Уп. нап. 1434. У том правцу већ: PATSCH 1900, 59; DETLEFSEN 1908, 79. Нисам уверена у то да су перегрини декуриони који су посведочени на неколико места ван градова у вези са Плинијевим декуријама (ALFÖLDY 1963, 86; ALFÖLDY 1965, 122, 209 1433 MÓCSY 1959; ALFÖLDY 1965; WILKES 1969, 484. 1434 LEWIS / SHORT s.v. vis, знач. B 2: „military forces, troops―; и у преводима NH: RACKHAM „whose forces are divided‖: „effectifs― уп. BELOCH 1886, 463; WILKES 1977, 752–3 (в. нап. 336, стр. 59). 1435 Паралелу за детаљне статистичке податке о заједницама налазимо на месту где говори о конвентима Овостране Хиспаније (Plin. NH III 28), наводи број слободних људи у појединим заједницама: hominum liberorum capitum tot — егзактније бројке него што је то 326 Поред амантинског натписа, у којем се помињу gens Undia и cognati, још два епиграфска споменика узимају се као сведочанство за опстанак родовског уређења у племенским заједницама у римско доба. То је доклеатски натпис из Вуксанлекића (бр. 70) који подиже gens Latiniana et Epicadiana и натпису из Варварије или Бурнума (бр. 13) у којем је поменута cognatio Nantania1436. Према Алфелдијевом тумачењу термин cognatio би означавао род („Sippe―, „задруга―, клан) према матрилинеарном сродству, док gens би означавао патрилинеарно сродство. То је мишљење засновао на томе што је нaтпис бр. 13 приписао Либурнима, наративни извори,1437 премда је, судећи по имену Nantania, веома могуће да нису у питању Либурни, већ Делмати. Ф. Папазоглу сматра да се просто ради о истакнутим породицама.1438 По питању територијалног уређења перегриних заједница, епиграфски материјал сведочи да су civitates, када је у питању унутрашња територијална организација, биле подељене на мање организационе јединице: pagi, vici, castella. 1439 И антички писци указују на поједине облике насеља унутар племенских територија. На пример, Страбон помиње јаподске πόιεηο, затим педесет делматских насеља (θαηνηθίαο), од којих нека имају форму града.1440 случај на другим местима где само набраја имена заједница. OREJAS SACO DEL VALLE / MATTINGLY 2009, 134–136. Уп. OREJAS / SÁNCHEZ-PALENCIA 2002, 591: „Pliny‘s description of the demographic information regarding the conventus of the north-west is consistent with this description and reflects the role of the ciuitates as tax-paying units‖. 1436 ALFÖLDY 1963, 81–82. Contra: PAPAZOGLU 1967a, 13. 1437 Ps. Scyl. 21: Οὗηνη γπλαηθνθξαηνῦληαη θαὶ εἰζὶλ αἱ γπλαῖθεο ἀλδξῶλ ἐιεπζέξαη• κίζγνληαη δῖ ηνῖο ἑαπηῶλ δνύινηο θαὶ ηνῖο πιεζηνρώξνηο ἀλδξάζη.; Varr. RR II 10: ... Liburniam ... te vidisse matres familias eorum afferre ligna et simul pueros, quos alerent, alias singulos, alias binos, quae ostenderunt fetas nostras, quae in conopiis iacent dies aliquot, esse eiuncidas ac contemnendas.; Nic. Dam. frg. 103d (FGrH, II A, 384); Serv. Aen. I 243. ALFÖLDY 1962a, 84; WILKES 1969, 187. 1438 PAPAZOGLU 1967, 12‒13. 1439 ABBOTT / JOHNSON 1926, 13. Начелно за vici и pagi в. TARPIN 2002. Улога ових pagi и vici се разликовала од провинције до провинције (L. CURCHIN, REA 87, 1985, 327–43). У Далмацији се углавном јављају castella, а у Панонији vici, што мора имати везе са рељефним карактеристикама терена. 1440 Strab. VII 5.5. θαηνηθίαο δ᾽ ἔζρελ ἀμηνιόγνπο εἰο πεληήθνληα, ὧλ ηηλὰο θαὶ πόιεηο, ΢άισλά ηε θαὶ Πξώκσλα θαὶ Νηλίαλ θαὶ ΢ηλώηηνλ ηό ηε λένλ θαὶ ηὸ παιαηόλ, ἃο ἐλέπξεζελ ὁ ΢εβαζηόο. ἔζηη δὲ 327 Позната су бројна имена појединачних насеља сва три типа као и њихове управне структуре (нпр. magistri vici, magistri pagi, princeps castelli).1441 Додуше, читава територија заједнице је представљала једну целину у погледу односа према држави, на првом месту по питању пореза и других обавеза, о чему смо говорили,1442 али се племенска територија састојала из низа мањих јединица, углавном руралног типа, које су у нашим провинцијама могле бити родовско– територијалног карактера, како неки мисле, али то се не може јасно показати на конкретним примерима. Најбоље посведочени облик територијалне поделе у Далмацији су castella. Натписи бележе становнике бројних castella1443 код Делмата: Barizaniates, Lizaviates, Bariduum/Baridustae, Osiniates, castellum Starva, Tariona/Tariotae, итд., код Доклеата: Salthua, код Дезидијата: Hedum castellum. Затим, као организациона јединица, pagus је у Далмацији директно посведочен за Промону. Вилкс оставља могућност да су нека од горе поменутих домородачких насеља, чији организациони статус није познат, могла бити уређена као pagi.1444 Могуће је да је и јаподска територија била подељена на тај начин.1445 Становници ових насеља, поред племенске припадности чувају свој локални θαὶ Ἀλδήηξηνλ ἐξπκλὸλ ρσξίνλ, Γέικηνλ δὲ κεγάιε πόιηο, ἧο ἐπώλπκνλ ηὸ ἔζλνο: κηθξὰλ δ᾽ ἐπνίεζε Ναζηθᾶο θαὶ ηὸ πεδίνλ κειόβνηνλ δηὰ ηὴλ πιενλεμίαλ ηῶλ ἀλζξώπσλ. ἴδηνλ δὲ ηῶλ Γαικαηέσλ ηὸ δηὰ ὀθηαεηεξίδνο ρώξαο ἀλαδαζκὸλ πνηεῖζζαη. 1441 Уп. AE 1957, 99 (Доња Мезија, Монтана): princeps vici Tautiomosis. 1442 Уп. Isid. Orig. XV 2.11: vici et castella et pagi ii sunt, quae nulla dignitate civitatis ornantur, sed vulgari hominum conventu incoluntur et propter parvitatem sui maioribus civitatibus attribuuntur. LAFFI 1966, 88дд, и нап. 241. У Исидоровом пасусу атрибуција није употребљена као технички термин; attribuere = adsignare. 1443 ALFÖLDY 1964c, 251: ―castellum bezeichnet eine eigenartige dalmatinische Siedlungsform.‖ RENDIĆ-MIOĈEVIĆ 1979, 441–442. Према Рендићу, три типа насеља развила су се из или у близини тих предримских градина: насеља која су наставила да постоје на истом положају; насеље које се шири око предримског центра (вертикално или хоризонтално); трећи тип је двострука насеобина, односно ново, римско, насеље настаје поред старог аутохтоног насеља са којим је повезано, премда су физички могла бити раздвојена. 1444 WILKES 1969, 244; § 3.1.2.1. стр. 26. 1445 § 3.1.1.1. 328 идентитет (Baridustae, Splonistae, итд.) и након пресељења или оснивања градова на њиховој територији.1446 Када су у питању панонске civitates, Мочи поделу на vici и pagi приписује искључиво градовима, сматрајући да у Панонији, за разлику од галских и германских civitates,1447 није било територијалног уређења у заједницама.1448 Он сматра да подаци о родовском уређењу искључују територијалну организацију заједница, премда треба свакако оставити простора за могућност утицаја римске управе на територијалну организацију заједница.1449 У панонским провинцијама многи посведочени vici носе домаћа имена, где се мора рачунати са континуитетом: vicus Iosista,1450 Budalia,1451 Coconae,1452 Iatumentianae, vicus Teuto(---), Bataion(is), итд. док већи број pagorum носи римска царска или култна имена:1453 pagus Augustus,1454 Traiani,1455 Iovis,1456 Herculius,1457 Martius, 1458 Iovista, 1459 Iovia/Botivo? 1460 У многим од случајева није јасно да ли ови pagi припадају градској или племенској структури. 1446 Уп. делматски castellum Starva, који се нашао се у оквиру муниципалне територије Салвијума: (бр. 35–37). 1447 TARPIN 2003, 31–37, са ранијом литературом. 1448 MÓCSY 1959, 106–107. 1449 Уп. имена неких од панонских „pagi‖, ниже. Што се тиче религије: ABBOTT / JOHNSON 1926, 13–14. 1450 ILJug 3013. 1451 В. нап. 1458. 1452 MAYER 1957, 194; ANREITER 2001, 55–56. 1453 Углавном су у питању потврде с краја II или III века. Уп. ABBOTT / JOHNSON, 14. 1454 § 3.2.1.6. 1455 CIL VI 37224. 1456 AE 1994, 1770. 1457 AE 2005, 1265. 1458 CIL VI 37213 = ILS 2044. 1459 ANREITER 2001, 72–73. 1460 Лудберг у Подравини, код Вараждина, рачунају с тим да је Јовија/Ботиво била муниципиј на основу тога што се помиње као civitas код Равената (MÓCSY 1974, 222). 329 Термин tеrritorium користи се у контексту различитих територијалних категорија (градских, племенских, рудничких, војних, итд.).1461 Његова употреба у вези са перегриним заједницама није конзистентна и не користи се, изгледа, као технички термин. На нашем простору terrtitorium je посведочен на неколико споменика. Како смо видели, у залеђу Салоне, код Тариота који су по свему судећи етнички припадали Делматама посведочен је saltus territorii.1462 Затим, помиње се највероватније и у натпису Мелкумана (бр. 93). Имена неких заједница која су посведочена у позном периоду могу подразумевати реч terrirorium (нпр. Sarziaticum).1463 Термин regio се јавља у контексту перегриних заједница нашег простора, али као у случају употребе термина territorium, тешко је утврдити да ли је он имао неки официјелни карактер.1464 1461 Уп. A. MÓCSY, AArch.Acad. Sc.Hung, 1953, 179–99; S. DUŠANIĆ, AV 41, 1990 (IMS III/2 31): librarius offici prae(fecti)(?) terit(orii)); уп. ABBOTT / JOHNSON 1926, 10–11. 1462 Уп. SCHULTEN 1895, 541. 1463 § 3.1.2.5. Уп. нпр. Sucidava: curial(es) territ(orii) Σuc(idavensis). ABBOT / JOHNSON 1926, 12 и д. 1464 S. DUŠANIĆ, AV 41, 1990, 150д. 330 4.2. Управа над перегриним заједницама 4.2.1. Војна управа над перегриним заједницама У првом веку су перегрине заједнице биле под управом римских официра (praefecti civitatium). 1465 Ту су функцију обављали центуриони легије или префекти помоћних јединица које су биле смештене на територији civitas или у њеној близини.1466 Принцип по којем се одређивао префект перегрине заједнице, и то да ли ће више заједница једне регије бити под надзором једног префекта, познат нам је само у обрисима. Наиме, на основу расположивих извора можемо утврдити неколико варијетета, али се мало тога може рећи о систему према којем су префекти одређивани. Могуће је да су praefecti civitatium били постављани према локалним потребама. Бројни примери указују на то да је неколико перегриних заједница, најчешће суседних, могло доћи под управу једног префекта. Тако је у Мезији, Бебије Атик као primus pilus легије V Macedonica, у време Клаудија био префект перегиних заједница Moesiae et Treballiaе, а након тога и префект civitatium in Alpis Maritumis. 1467 Његово искуство у управљању перегриним заједницама у Мезији очито је било пресудно да буде упућен на префектуру над алпским перегриним заједницама. У Далмацији је такав случај посведочен код Јапода и Либурна, у време Далматско-панонског устанка. Забележен један префект који је bello Batoniano био на челу ове две заједнице.1468 Затим, знамо да је Марцел у 1465 ENSSLIN 1953, 1313; DOMASZEWSKI 1967, 107; LANGHAMMER 1973, 3; MÓCSY 1959, 108; MÓCSY 1974, 69; ALFÖLDY 1965, 177; WILKES 1969, 104, 287–289; WILKES 1996, 581. 1466 MÓCSY 1974, 69. 1467 CIL V 1838 и CIL V 1839: [C(aio) B]aeb[io P(ubli) f(ilio) Cla(udia)] | [Att]ico [IIvir(o) i(ure) d(icundo) primo] | [pilo] leg(ionis) V [Macedonicae] | [praef(ecto) ci]vitat[ium Moesiae et Tre]|[balli]ae pr[aef(ecto) civitat(ium) in] | [Alpib(us) M]arit[umis tr(ibuno) mil(itum) coh(ortis) VIII] | [pr(aetoriae) pri]mo pi[lo iter(um) procurator(i)] | [Ti(beri) Claudi] Caesaris [Aug(usti) Germanici] | in Nori[co] | [---]lus pr[a]ef(ectus) [---]. 1468 Натпис бр. 2. 331 време Неронове владавине био preaefectus civitatium Мезеја и Дезидијата,1469 а касније још једне далматинске перегрине заједнице — Мелкумана. Енслин узима у обзир и један натпис из Салоне на којем је забележен префект, али се из текста натписа не види да ли је у питању praefectus civitatis,1470 стога га нисмо укључили у каталог. У Панонији је војна префектурална управа посведочена за заједницу Колапијана, којом је управљао центурион легије XIII Gemina, L. Antonius Naso; затим, L. Volcatius Primus био је praefectus ripae Danuvii et civitatium Boiorum et Azaliorum (у раним годинама Флавијевске династије), што указује на то да су подунавске перегрине заједнице биле координиране са рипом.1471 Табела 4: Praefectus civitatis Anonymus ? Iapudiae et Liburniae бр. 2 [...] Marcellus centurio legionis XI Claudiae pr]aef(ectus) civitatis Maeze[ior(um)] [et civitat(is) Daesiti]atium бр. 48 praef(ectus) c(o)hor(tis) III Alp(inorum) [et] [civitatis Melco]manorum L. Antonius Naso centurio leg(ionis) XIII Geminae praefectus civitatis Colapinorum бр. 87 L. Volcatius Primus praefectus cohortis I Noricorum praefectus ripae Danuvii et civitatium Boiorum et Azaliorum бр. 103, 104 Мочи је претпостављао да је укидање војне контроле над перегриним заједницама јужне и западне Паноније у вези са оснивањем градова под 1469 Премда у релативном суседству, припадали су различитим судбеним конвентима, али су од управом једног префекта, § 3.1.3.3. 1470 E. HULA, AEM 13, 1890, 97–98; AE 1890, 10; CIL III 8736, уп. ENßLIN 1954, 1292: ---] Ca[l]p[urnio ---] | [f(ilio)] Tro(mentina) Ma[ximo] | [pr]aef[e]cto [coh(ortis)] | [I] L[u]cen[sium] | [pr]aef[e]cto [---] | [---ce]nturi[o]ni le[g(ionis)] | [---] an[nor]um [---] | [---] C[---]TA[---] | [---]E [---] | [si]bi [et] fi[lio]. 1471 За однос ripa–рудници–перегрини: DUŠANIĆ 2004, 256, нап. 47. 332 Флавијевцима.1472 Међутим, како смо видели, многе заједнице нису биле муниципализоване и остале су без градског статуса и након Каракалиног едикта.1473 Стога би о престанку војне управе над перегриним цивитетима требало говорити са нешто више опреза. Наиме, може се уочити да војни префекти заједница доиста престају да се помињу у натписима најкасније у флавијевској епоси, али civitates за које су префекти посведочени нису промениле свој статус. Престанак директне војне контроле мора имати везе са друштвено–политичким приликама у провинцији. Наиме, више није било опасности од побуне, племенска аристократија била је лојална римској управи; затим велики број италских досељеника у регионалним градским центрима, насељавани ветерани и стационирана војска били су фактор романизације домородачких структура. Може се, ипак, уочити да је задржан један вид војне контроле и у ΗΗΗ веку. Осим војних префеката, за перегрине заједнице неке области могли су бити надлежни regionarii, који су били задужени за војно–административни надзор над одређеним подручјем (regio), где је недостајало цивилних институција.1474 Један натпис са територије Азала бележи војника који је био regionarius. Недавно је објављен још један надгробни натпис (бр. 124) из Бригеција; његов дедикант за себе каже да је coreg(ionarius). Ови сenturiones regionarii су посведочени и у другим провинцијама, у вези са контролом перегриних заједница и начелно цивилних структура.1475 1472 MÓCSY 1974, 135. 1473 Уп. § 4.3. 1474 Ј. NELIS-CLÉMENT, Les beneficiarii: militaires et administrateurs au service de l'Empire (Ier s. a.C. ‒ VIe s.), 2000, 195. Уп. Plin. Ep. X 77. За потврде в. нпр.: Tab. Vind. II 250; RIB 152, 583, 587; CIL XIII 2958; AE 1953, 129; уп. AE 1915, 20 dispensator regionis; AE 1973, 533: tabularius regionaris (!); § 3.2.1.8. 1475 Може се навести пример доњомезијске Монтане, која је такође у предмуниципалној фази била организована као перегрина заједница, а посведочена је и regio Montanensium. Уп. SPEIDEL 1984, 185–188. За потврде такође уп. AE 1985, 738: C. Iulius Saturninus 7(centurio) regionarius; посведочен и у AE 1975: 745; CIL III 12371, 12380, уп. AE 1957, 341: ([ag(ens?)] reg(ione) Mont(anensium); AE 1969–1970, 577: C. Val(erius) Valens optio leg(ionis) XI Cl(audiae), agens re(gione) Mont[an(ensium)]. Уп. AE 2000, 1291: ... pr(a)esidia | et burgos ob 333 Табела 5: regionarii M. Аel(ius) Honoratus (centurio) leg(ionis) I Аdi(utricis) reg(ionarius) (civitas Azaliorum) бр. 105 Iulius Nigellio b(ene)f(iciarius) trib(uni) mil(itum) leg(ionis) I Ad(iutricis) Ant(oninianae), (regionarius?) бр. 106 Ael(ius) Paternianus coreg(ionarius) tutelam provinci(ae) | Thraciae fecit curante C(aio) Gallonio | Frontone Q(uinto) Marcio Turbone leg(ato) | Aug(usti) pr(o) pr(aetore) per fines civitatis | Serd(ic)ensium regione Dyptens(ium) | praesidia n(umero) IIII burgi(!) n(umero) XII phruri || n(umero) CIX. AE 2000, 1268: … per fines civitat[is Mar]|cianopolitano[rum re]|gion[e] Gelegetio[rum... 334 4.2.2. Аутономија перегриних заједница Управа над заједницама је, након престанка упућивања војних прeфеката, препуштана већу домаћих првака (principes). То је веће било састављано из редова племенске аристократије, лојалне римској управи. Већу првака била су поверена и судска питања нижег ранга (iure gentium),1476 затим, унутрашњa организацијa. Осим тога, били су одговорни за сакупљање пореза за своју civitas, 1477 што је могло бити главно задужење тог тела. Термин који се употребљава за поглаваре перегриних заједница (princeps, princeps civitatis) посведочен је у свим западним провинцијама,1478 о чему говоре и бројне епиграфске потврде. Такође, и римски писци користе реч princeps да означe прваке слободних племена као и челнике племенских заједница.1479 На неким местима уместо римскe, користи се домаћа терминологија, на пример у галским заједницама: vergobret;1480 код панонских Ерависка је изгледа посведочено ar(e)m(agos), премда је разрешење те скраћенице проблематично.1481 На простору наших провинција та је институција означена речју princeps. Само се код заједнице Јапода јавља и функција praepositus. Како смо видели, неки од јаподских првака носе титулу princeps et praepositus Japodum, а епиграфски споменици бележе и титулу префекта. Како смо већ споменули, Алфелди је изнео мишљење да су principes / praefecti могли председавати појединим јаподским насељима (πόιεηο), или организационим целинама, а да им је препозит био надређен.1482 Једину паралелу јаподском 1476 Оних који се не тичу римских грађана. Када су у питању капитални случајеви надлежан је управник провинције. 1477 SASTRE 1998; OREJAS / SASTRE 1999. 1478 SCHULTEN 1895. 1479 Liv. XLIV 31. WILKES 1969, 27. 1480 Највиша магистратура у келтским civitates. 1481 § 3.2.1.13, бр. 154. 1482 ALFÖLDY 1965, 40–41. 335 случају налазимо код Скордиска, где је посведочен Тит Флавије Прокул са титулом princeps praefectus.1483 Судећи према епиграфском материјалу, у перегриним заједницама је постојало колегијално тело племенских првака заједница. О колегијалности функције племенског принцепса говори и неколико панонских примера; у заједници Азала посведочена су два првака заједнице: Aurel(ii) Vegabius et Valentis; такође за заједницу Боја се у једном документу помињу два племенска првака: Caledo Sammonis и Cobromarus Tosiae.1484 Натписи показују да су principes могли бити на челу појединих насеља перегрине заједнице,1485 како смо видели на доклеатском примеру, где је посведочен Agirrus Epicadi f. princeps castelli k(astelli) Salthua(е?). Затим, Алфелди је слично претпоставио за заједницу Јапода, сматрајући да су препозити могли председавали телу које су чинили principes.1486 Табела 6: Преглед посведочених племенских првака перегриних заједница провинције Далмацији civitas име титула број у каталогу Japodum [T. F]lavius [Tu]ditanus pra[e]positu[s]et p[rin]cep[s] бр. 7 Licinius Teuda praep(ositus) et pri[n(ceps)] бр. 6 Proculus Parmanic(us) praepos(itus) бр. 4 T. Loantius Rufus praepositus бр. 5 Au[relius? ---] [pr]aepo[situs] бр. 8 [---] V[---] [pr]aefec[tus(?)] стр. 1483 Ниже: Табела 6. 1484 Ниже: Табела 7. 1485 § 3.1.2.1. Обично су за то именовани magistri. 1486 ALFÖLDY 1965, 177; уп. § 3.1.1.1, стр. 336 [civ]itatis Anonymus [prae]p(ositus) e[t princeps] стр. Anonymus [p]ri[nceps] стр. Delmatarum [---] princeps бр. 14 P. Aelius Pladomenus Carvanius [praefectus] civitatium бр. 43 ? Maximus Veneti princeps IDR I 36 Daesitiatium T. F(lavius) Valens Varron(is) f. princeps бр. 64 Docleatium Calus Epicadi f. princeps бр. 68 Agirrus Epicadi f. princeps castelli бр. 69 Dindariorum P. A[el(ius)? ---] princeps бр. 74 Табела 7: Преглед посведочених племенских првака перегриних заједница провинције Паноније civitas име титула број у каталогу Andizetum Breucus Isticani f. princeps бр. 85 Azaliorum Iucundus Talalni f. princeps бр. 107, 108 Aurel(ius) Vegabius princeps бр. 109 Aurel(ius) Valentis princeps Breucorum Licco Davi f. princeps бр. 92 = 168 Boiorum Caledo Sammonis f. princeps бр. 188= 168 Cobromarus Tosiae f. princeps бр. 190, 191, 192 M. Cocceius Caupianus princeps бр. 193 Eraviscorum Paulinus princeps бр. 132 337 M. Cocceius Matumari f. Florus princeps бр. 133 P. Ael(ius) [...]us аugur, princeps бр. 134 Iasorum T. Flavius Serenus princeps бр. 80 = 168 Scordiscorum T. Fl(avius) Proculu[s] princeps praefectus бр. 202 Ulpius [S]ịḷṿ[a]nus princeps бр. 203 Ulpius Capito princeps По питању статуса грађанства племенске аристократије, споменици показују да су поједини principes добијали римско грађанско право, док су имена неких од првака забележена у перегрином облику. Сви прваци који су римски грађани носе царски гентилициј (Flavius, Cocceius, Ulpius, Aelius, Aurelius). Углавном се ради о појединачним доделама римског грађанског права. Алфелди је сматрао да су имали или пуно грађанско право или латинско право.1487 Није сасвим јасно да ли би се њихова latinitas (тј. ius Latii) у томе случају, везивала за заједнице којима principes припадају, будући да се разликују мишљења о томе да ли је Latium појединачно право или право заједница.1488 С тим у вези, морамо се на овом месту још једном вратити на важну војничку диплому од 5. априла 71. (бр. 168), која је издата центуриону Velageno Covionis f. из племена Ерависка. На дипломи су као сведоци потписани прваци панонских перегриних заједница Јаса, Андизета, Бреука и Боја: (1) T. Flavi 1487 ALFÖLDY 1965, 177, 179; ALFÖLDY 1969, ss. vv. 1488 Уп. SHERWIN-WHITE, 378–9; HUMBERT 1981, 207–226 (са лит.), 226: „C‘est, en réalité un privilège collectif instrument politique qui ne trouve sa réalisation et son sens qu‘au sein de la cité locale, dont il veut favoriser l‘éclosion ou garantir durablement le développement.― Да је латинско право било појединачно мисле: VITTINGHOFF 1952, 20; BRAUNERT 1966, 68–75; GALSTERER-KROLL 1973, 277–206; ALFÖLDY 1986, 187–220 Натпис из Бергрнца (Brigantium): Dis deabusq(ue) | cives L[a]t(ini) negot(iatores) | Brig[a]ntiens(es). Указује да је право могло бити и појединачна категорија, као уосталом и римско грађанско право уп. (CIL III 3915= 10798: Aelii Carn(i) cives Romani). 338 Sereni princ(ipis) Iasorum, (2) Licconis Davi f. princ(ipis) Breucorum; (3) Caledonis Sammonis f. princ(ipis) Boiorum; (4) Cobromari Tosiae f. princ(ipis) Boioru; (5) Breuci Isticani f. princ(ipis) Antizit(ium). Од пет првака који се помињу на дипломи, само princeps заједнице Јаса има римску именску формулу, док су имена осталих племенских поглавара перегрина. Чињеница да testes дипломе нису римски грађани смешта овај документ међу посебне случајеве. С. Душанић је скренуо пажњу на конституцију CIL XVI 16, која је такође издата за 71. годину, на чијој је листи сведока потписан Александар Велики: t. 4 Alexander Magnus Macedo. Овакав избор сведока, који је очигледно, у једном другачијем облику, изражен и на нашем документу, говори о пропагандним мотивима. Тако је и појава перегриних поглавара панонских civitates на месту сведока дипломе са перегриним статусом морала, такође, имати пропагандни карактер. Како смо видели, један од двојице првака заједнице Боја потписаних на дипломи, посведочен је на више епиграфских споменика са матичне територије његове заједнице. На тим се споменицима Cobromarus Tosiae f. јављa као Т. Flavius Cobromarus, дакле као личност са римским грађанским правом, док је његова породица остала у перегрином статусу.1489 Могло би се претпоставити да су и остали прваци појединачном доделом стекли римско грађанско право у време сведочења, као награду за подршку флавијевској страни. 1489 § 2.2.2.1. 339 4.3. Место перегриних заједница Далмације и Паноније у процесу урбанизације Није једноставно укратко сажети последице романизације, једнако као што није лако обухватити значење самог термина.1490 Питање романизације домаћег становништва имплицитно је присутно свуда у нашем раду. Романизација означава процес акултурације домаћег становништва кроз различите механизме и захвата све сфере живота и духовно-материјалне културе. Главни исходи огледају се у познавању и употреби латинског језика, у прихватању култова, прилагођавању именске формуле римској, стварању епиграфске навике, и најзад, у урбанизацији. Тај процес није свугде текао једнако, и сходно томе његов је исход био различит у различитим подручјима, што се мора приписати локалним приликама. Друштвени ступањ и степен политичке организације није био једнак код свих племена која су претворена у civitates. Треба рачунати са друштвеним, привредно-економским, војним и другим разлозима, који су имали романизаторски утицај на домаће становништво. Премда урбанизација излази изван оквира наше теме, неопходно је да се, бар укратко, осврнемо на нека важна питања која се тичу односа градова према перегриним заједницама, будући да су они углавном оснивани на њиховим територијама. Постоји неколико важних, општих предуслова да би једна перегрина заједница могла стећи муниципални статус. Први услов било је постојање насеља урбаног карактера; затим, присуство романизоване горње домородачке класе која је, како бројношћу, тако и финансијски и политички била у стању да формира градску аристократију, односно да учествује у градској управи; и, најзад, довољан број римских грађана, међу њима значајан досељенички 1490 SHERWIN-WHITE 1973, 222: „Loyalty to Rome is marked in the West and in the Danubian provinces by a process which, though commonly called Romanization, is really self- Romanization―; уп. ECK 2000, 274. 340 елемент.1491 Подршка патрона је могла такође бити важан фактор.1492 Морала је постојати једна припремна фаза адаптације. Почетком првог века те услове испуњавалe су једино заједнице у Либурнији. Велики број перегриних civitates тог подручја био је муниципализован већ у I веку. У случају Паноније, у Η веку су урбане структуре постојале само области на западним и јужним ободима Паноније — области најважнијих комуникација, и где је постојала већа концентрација досељеника.1493 Однос положаја насеља у односу на реке такође је био значајан фактор друштвено-економског развоја и урбанизације. Један талас муниципализације долази у време династије Флавијеваца; затим, број municipiа Aeliа у Панонији истиче важност Хадријана за урбанизацију провинције, који је према постојећим подацима основао осам муниципија у Панонији, што не мора бити коначни број.1494 И у Далмацији се постанак више градова може везати за овог цара. Оснивање неколико градова пада у време Марка Аурелија и царева из династије Севера. Град основан у подручју неке племенске civitas могао је инкорпорирати читаву заједницу. Логично је претпоставити да су мање заједнице могле бити обухваћене у целости, као што се, на пример, претпоставља за Доклеате, Диндаре, Амантине. Затим, за муниципиј Дилунтум се сматрало настао на територији заједнице Дерамиста, или пре Даверса, итд.1495 То се додуше не сме узети као правило. На то указују и примери мањих заједница, које по свему судећи нису мењале свој административни статус. Из анализе епиграфског материјала произилази да је у великом броју случајева civitas наставила да постоји је један део племенске територије одузет заједници и припао граду. На територији заједнице Делмата, која је покривала врло велики простор, основано је више градова: Ридер, Делминијум, Салвијум, Магнум. Они су 1491 Општи услови: VITTINGHOFF 1951, 468. 1492 Уп. § 3.1.2.5; § 3.2.1.12. За потврде уп. NICOLS 2007. 1493 Емона, Сисција, Сирмијум. 1494 Три муниципија су откривена тек у другој половини прошлог века. 1495 Премда се и ту могу задржати извесне резерве. 341 настали урбанизацијом појединих насеља са племенске територије и вероватно су стекли услове за муниципални статус захваљујући додели латинског права.1496 Епиграфски споменици који потичу са територије тих градова показују да је већинско становништво углавном чинио аутохтони елемент, од којих је велики број оних без римског грађанског права. На сличан начин је распарчана племенска територија Јапода на којој је настало неколико муниципија Метулум, Арупијум, можда Ретинум (?), али смо о њима јако слабо обавештени. У Панонији су основани муниципији у Андаутонији, на темељу заједнице Варцијана, и municipium Latobicorum (Neviodunum) на простору заједнице Латобика по којима је град и понео име. На територији заједнице Јаса, могуће у време Хадријана, настао је municipium Iasorum. Од термалног насеља је настао и муниципиј Акве, на територији Дезидијата у Далмацији.1497 У случају оба града немамо јасне индиције о томе да ли су њихове територије обуватиле читаве перегрине заједнице. Урбанизација, међутим, није морала подразумевати укидање перегрине заједнице.1498 Епиграфски материјал указује на то да је већина перегриних заједница опстала након оснивања градова,1499 односно није била инкорпорирана новоформиране муниципије.1500 Новија епиграфска сведочанства (углавном војничке дипломе које пружају поуздано датовање)1501 говоре за то да су неке заједнице наставиле да постоје након оснивања градова, који су настали на делу њихове територије или у непосредној близини, а за које се раније мислило да су обухватили племенске заједнице. Тако је заједница 1496 Уп.§ 4.3. 1497 § 3.1.3.3. 1498 ALFÖLDY 1965, 177; ДУШАНИЋ 1977а, 182 и нап. 24; LOMA 2002, 163 нап. 81. 1499 У томе правцу и ДУШАНИЋ 1977а, 181–182, када говори о јужнопанонским заједницама. 1500 Тиме се ни у ком случају не негира присуство домаћег елемента у тим градовима и његово учешће у управним структурама, које је добро посведочено. 1501 Оне су разуме се првенствено извор за панонске заједнице, будући да су дипломе за Далмацију крајње ретке (свега три), али је недавно пронађена једна нова диплома (§ 3.1.3.6, бр. 73). 342 Андизета посведочена 154. године, док је колонија Мурса, (која се често назива андизетском), основана у време Хадријана.1502 Недавно се појавио документ који продужава terminus ad quem постојања заједнице Скордиска у 146. годину, дакле након претпостављеног оснивања муниципија Басијане који пада у такође у време Хадријана.1503 У умањеној форми се вероватно сачувала и заједница Бреука, будући да је тешко замисливо да су Цибале обухватиле целу територију заједнице, која је изгледа покривала велику територију. Затим, заједница Корнаката постојала је средином ΗΗ века. Civitas Boiorum посведочена је у време Антонина Пија, што је такође позније у односу на датуме оснивања градова који је окружују. Примери показују дуг опстанак civitatium на овом простору. Племенске заједнице су, након оснивања градова, врло вероватно остале редукованих територија, али су наставиле да постоје као административно-политичке јединице. Такав је вероватно био случај и са бројним заједницама уз које се не могу везати никакве градске структуре. Што се тиче заједнице Ерависка, видели смо да она опстаје јако дуго као независна јединица, и да се помиње у натписима све до Диоклецијана. Разлози за очување перегриних заједница и одржавање становништва у перегрином статусу могли су бити бројни. На првом месту, у те разлоге могла би се убројати регрутација перегрина у помоћне одреде. Затим, могли су постојати различити економски интереси, нарочито у погледу обезбеђивања радне снаге за руднике.1504 Такође, могли су постојати култни разлози за очување заједница. То се може јасно уочити на примеру civitas Eraviscorum чије је постојање посведочено још у време Диоклецијана и у уској је вези очувањем врховног култа заједнице Ерависка, Јупитера-Теутана. Остаје да сагледамо механизме кроз које су перегрини долазили до римског грађанског права. По свему судећи, припадници перегриних заједница су у 1502 CIL III 3279 = 10260. Steph. Byz. 458: Μνῦξζα, πόιηο Παλλνλίαο, θηίζκα Ἁδξηάλνπ. 1503 § 3.2.2.2. 1504 Како смо видели, у оквиру градова, случај који је посведочен Сплонуму, они организовани као peregrini incolae, LOMA 2002, 149–151. 343 највећем броју долазили до римског грађанског права кроз војну службу у помоћним одредима. Појединачне, viritim, доделе грађанског права биле углавном су резервисане за више друштвене слојеве заједница.1505 Трећи механизам је латинско право. Питање латинског права у Далмацији и Панонији поменуто је више пута. Како смо видели, претпоставља се да су латинско право имале неке заједнице и градови Либурније. Затим, у поглављу о заједници Делмата поменули смо да је делматски Ридер био муниципиј латинског права.1506 Исти статус смо претпоставили и за друге градове који су никли на територији заједнице Делмата, односно етничком супстрату те заједнице: Салвијум, Магнум и Делминијум. Премда докази нису толико јасни и убедљиви као у случају Ридера, где су посведочени декуриони са перегрином именском формулом, епиграфски споменици указују у том правцу.1507 Затим, у Панонији, градови Андаутонија и Невиодунум такође одговарају овоме типу муниципија, где је забележена висока концентрација перегриног становништва, указује на специфичности градова са латинским правом.1508 Ius Latii су, разуме се, могле имати заједнице које нису имале градски статус,1509 а којему су тежиле.1510 Додела латинског права заједници, додуше, 1505 Уп. § 4.2.2. 1506 Забележено је више декуриона тога града са перегриним именима, в. § 3.1.2.1. Овде је (као и углавном) у питању Latium minus, по којем само званичници добијају грађанско право, док Latium maius који је био додељиван у ређим случајевима (уп. CIL VIII 22737 = ILS 6780), подразумева и ordo decurionum. 1507 Натписи бр. 40 (перегрини декурион у Делминијуму), 41 и бр. 42 (перегрини војници Делмате, из муниципија Магнума и Салвијума). 1508 О томе: MARGETIĆ 1999; MARGETIĆ 1999a. 141а За номенклатуру припадника заједница са латинским правом: ALFÖLDY 1966, 47–52; CHASTAGNOL 1990, 573–593. У Шпанији, после Веспазијана постоје само две категорије становништва, cives Romani и Latini, али се имена јављају у перегрином облику крајем 1. и почетком 2. века. CIL II 341, 342, 384, 1233, 1245, 1274, 1420, 2465, 2677, 2839, 3261. 1509 SHERWIN-WHITE 1973, 360–79. уп. нпр. Plin. NH III 8. 91: Latinae conditionis Centuripini, затим, NH III, 135: Latio donate incolae, ut Octodurenses et finitimi Ceutrones, Cottianae 344 није значила аутоматско уздизање civitas на ранг муниципија.1511 Наиме, ово право није било гарант тога да ће заједница стећи градски статус, и уз постојање организованог већа декуриона.1512 У Шпанији је званично уздизање на ранг муниципија могло уследити неколико година након додељивања латинског права, а у келтским срединама је могао доћи знатно касније.1513 Тако су поједине заједнице нашег простора могле у неком тренутку стећи латинско право. О томе, поред индиција о латинским градовима, може сведочити увођење установа по угледу на римске. Нажалост, за разлику од стања у изворима када су у питању перегрине заједнице и латинско право у другим западним провинцијама,1514 за Далмацију и Панонију слабо смо обавештени. Већ смо поменули перегриног декуриона Turus Longini, decurio, посведоченог на натпису бр. 13 (из Бурнума или Варварије). Затим, у Ридеру се јавља један перегрини dec(urio) Set(oviae)?1515 Претпоставља се да је овде у питању делматско место ΢εηνπία, које бележи Апијан.1516 То би могло указивати на то да се ради о муниципију латинског права, међутим о положају и статусу места нема никаквих података.1517 Такође, и код панонских Ерависка је посведочен један перегрини decurio Eraviscus (бр. 135), Alorix Bassi f.1518 Ти се „неградски― civitates et Turi Liguribus orti, Bagienni Ligures et qui Montani vocantur, Capillatorum plura genera ad confinium Ligustici maris. Уп. CIL III 13542; ILS 7107. 1510 SHERWIN-WHITE 1973, 360–79; GALSTERER-KRÖLL 1973, 277–306. 1511 Уп. ALFÖLDY CAH2 XI, 450‒451 (за Шпанију): „Pliny‘s account must be understood in the sense that by achieving the Latin status such communities now acquired the right to stablish a municipium iuris Latini, i.e. a community with regular urban magistracies, an ordo decurionum and a popular assembly; this gave their citizens the opportunity to gain the civitas Romana by holding a magistracy, but it did not mean that the communities were automatically transformed into municipia inmediately upon, and by virtue of, the grant of the ius Latii― Уп. KRAMER 2006, 181. 1512 GONZÁLEZ FERNÁNDEZ 2001, 123. 1513 B. SHAW, CAH 2 XI, 364–365; GALSTERER-KRÖL 1973. 1514 Галији, Германији, Африци, итд. OREJAS SACO DEL VALLE / MATTINGLY 2009, 134–136. 1515 ILJug 185. 1516 App. Ill 27. Место се убицира у Сушањ код Сиња. 1517 ALFÖLDY 1962a, 19; ALFÖLDY 1965, 122, 209, нап. 6; WILKES 1969, 244. Квинквенал у натпису из Кијева CIL III 14967; в. § 3.1.2.1. 1518 § 3.2.1.13. 345 декуриони (тј. декуриони civitatis) појављују се управо тамо где се претпоставља постојање латинског статуса заједнице. Након Каракалиног едикта становници перегриних заједница постали су cives Romani. 1519 То, међутим, не значи да су заједнице по аутоматизму добијале градски статус. Треба рачунати с тим да након 212. године није било наглих усека у административном погледу1520 и да је било потребно време да последице једног од најважнијих догађаја у историји римског права одразе на статус административних јединица. Тако, заједнице које нису муниципализоване опстају у облику civitas.1521 Такође, међу првацима civitatium има посведочених Аурелија,1522 што говори за то да се институције заједница нису угасиле. 1519 JONES 1936, 228; JONES 1941, 26–31; JONES 1968, 129–140, 136; SHERWIN-WHITE 1973, 386–387; MATHISEN 2006, 1015дд са лит. Сасвим је извесно да је и после Constitutio Antoniniana било перегрина у Римској држави и да је римско грађанско право. Чињеница да се дипломама каснијим од 212. године гарантује conubium, указује у томе правцу (DUŠANIĆ 1968, 222дд.; H. LIEB у: ECK / WOLFF 1986, 341‒244). Међутим, ти перегрини највероватније нису припадали постојећим провинцијским civitates stipendiariae (JONES 1936, 228; JONES 1968, 135). Странци који су насељавани на тло Царства после CA били су перегрини, уп. Sid. Apoll. Ep. 1.6.3, уп. ANDO 2006 са лит.; MATHISEN 2006, 1015: „Roman citizenship continued not only to be a factor in how people perceived themselves, but also to entail legal rights that were available only to persons who were identified as ―Roman citizens.‖ The issuance of the Antonine Constitution did not put an end to distinctions created either by differences in citizenship status or by degrees of difference within a particular citizenship status. It rather encompassed various manifestations of citizenship—civic, provincial, religious, and ethnic—that could create different kinds of personal and legal identities and interact in different ways.― 1520 CARRIÉ 2005, 272 1521 Уп. нпр. CIL XI 5631. Astypalaea je остала у статусу civitas foederata до Гордијана Η. 1522 Натписи бр. 8 (Јаподи), 109 (Азали). 346 Војничке дипломе име реципијента породица војна јединица датум конституције број у кат. Maezaei Platori Veneti f. Maezeio classis Ravennatis 5. aприл 71. бр. 54 Daversi Veneto Diti f. Davers(o) Madenae Plarentis filiae uxori eius Deramist(ae) et Gaio f. eius cohors III Alpinorum 13. јул 93. бр. 62 Desidiates Nervae Laidi f. Desidiati legio II Adiutrix 7. март 70. бр. 65 Deraemistae Medesti Licconis f. Deremesit(ae) (!) cohors I Belgarum септембар 152. бр. 73 Madenae Plarentis Deramist(ae) 13. јул 93. бр. 62 Scirtari C(aio) Valerio Annaei f. Scirt(oni) ex Dalm(atia) Dasio classis Ravennatis 5. септембар 152. бр. 79 347 Панонија Iasi Frontoni Sceni f. Iaso cohors I Lusitanorum 5. септембар 85. бр. 81 Andizeti Claudio Passeris f. Marcello Antiz(eti) Mummae Retimes fil. uxori eius Erav(iscae) ala I praetoria c.R. 24. септембaр 154. бр. 86 Colapiani M[...]o Batonis f. Cabelo, Colap[ia]n(o) [...]nsi fil(iae) Iuliae uxori eius Az[a]lae ala I Ulpia contariorum (milliaria) новембар 134. бр. 91 Breuci Dasio Carmai f. Breuco Proculo f. eius et Priscillae f. eius et Proculae f. eius et Procellae f. eius ala II Hispanorum et Aravacorum 2. јул 61. бр. 93 Liccaio Licai f. Breuco cohors VII Breucorum 17. јун 65. бр. 94 Liccaius Birsi f. Marsunnia classis Misenensis 9. фебруар 71. бр. 95 [---] Lensi f. Pannonio Classis Pannonica? 14/30. април 71. бр. 96 Azali Lucconi Treni f. Tutulae Breuci filiae 12. јануар бр. 113 348 Dobunn(o) uxori… Azal(ae) 105. Marsuae Calvi f. Azalo Antoniae Mahechi fil. ux(ori) e(ius) CAP/R[…] et Ingenuo f. eius et Munno f. ei[us] ala I Augusta Ituraeorum 17. фебруар 110. бр. 114 Dasenti Liccai f. Pannon(io) Matenae Etdeidatis fil(iae) uxori eius Azal(ae) et Attoni f(ilio) eius et Rumae fil(iae) eius et Sibullae fil(iae) eius et Ianuariae fil(iae) eius ala Aravacorum et Hispanorum 3. мај 112. бр. 115 [...]nsi fil(iae) Iuliae uxori eius Az[a]lae новембар 134. бр. 91 Viatori Romani f. Asalo ala I Hispanorum Arvacorum 18. јул 146. бр. 116 Fusco Luci f. Azalo ala I Flavia Britannica miliaria 9. октобар 148. бр. 117 Attae Nivionis f. Azalo cohors I Ulpia Pannoniorum 9. октобар 148. бр. 118 Dasmeno Festi f. Azalo cohors V Callaecorum Lucensium 5. јул 149. бр. 119 Victori Liccai f. Azalo ala I Hispanorum Aravacorum 1. август 150. бр. 120 Octavio Cusonis f(ilio) Asalo ala I Hispanorum Arvacorum 24. септембар 151. бр. 121 Tertio Dasentis [f. Azalo?] cohors II Alpinorum април 152. бр. 122 Ursioni Busturoni(s) f. Azalo cohors II Alpinorum 3. новембар бр. 123 349 154. Nigro Siusi f. Azalo ala I Cannane- fatium c.R. 8. фебруар 161. бр. 124 Cornacates Dasenti Dasmeni f. Cornac(ati) Iorae Prososti filiae uxori eius; Emerito f(ilio) eius; Turunae filiae eius; Emeritae filiae eius cohors II Hispanorum 13. фебруар 54. бр. 129 Sepenesto Rivi f. Pannon. Cornac(ati) cohors I Britannica 2. јул 133. бр. 130 [--- | ---] Cornac(ati) 27. септембaр 154. бр. 131 Eravisci Velageno Covionis f. Eravisco classis Ravennatis 5. април 71. бр. 168 Advesioni M[atici] f. Era[v(isco)] Touconis fil. uxori eius [Erav(iscae)] ala Frontoniana 1. септембра 114. бр. 169 Demuncio Avesso[--- f.] [Er]avisc(o) cohors VIII Raetorum 12. новембар 119. бр. 170 Tullioni Vegeti f. Tungr(o) Maiaconiae Aeconis fil. uxor(i) eius Erav(iscae) et Feroci f. eius et Viatori f. eius et Verno f. eius. 10. августа 123. бр. 172 Veladato Dialonis f. Eravisc(o) Iuliae Titi fil. uxori eius Eravisc(ae); Fortunato f. eius; Atrecto f. eius; Ianuario f. eius; Magno f. ala I Flavia Gaetulorum 20. август 127. бр. 173 350 eius; Ianuariae fil. eius Atresso Ressimari f. Erav(isco) ala I Augusta Britannica (milliaria) 19. мај 135. бр. 174 Anchario Verbaci f. Secundo Eravis(co) Victorinae Nigri fil. uxori Vetusali(n)e(nsi) cohortis I Alpinorum 7. август 143. бр. 175 Reidomaro Siuppi f. Eravisc(o) ala I Flavia Brittannica 9. октобар 148. бр. 176 Ulpio Bitumari f. Biuasconi Eravisc(o) cohors I Alpinorum equitata 27. децембар 151/160. бр. 177 Mumae Retimes fil. Erav(iscae) бр. 86 Monno Tessimari f. Erav(isco) cohors I Thracum Germanica 2. фебруар 157. бр. 178 Culso Atedumi fil. Eravisco Vervedae Tessimari fil. uxo(ri) eiu(s) Era(viscae) cohors I Thracum Germanica 8. фебруара 157. бр. 179 Oxetio Naevionis f(ilio) Erav(isco) ala I Thracum veterana 5. мај 167. бр. 180 Varciani Iantumaro Andedunis f. Varciano cohors II Hispanorum 2. јул 60. бр. 183 Boii Mogetissae Comatulli f. Boio Verecundae Casati fil. uxori eius Sequan(ae); Matrullae filiae eius ala I Hispanorum Auriana 31. јун 107. бр. 198 Nertomaro Irducissae Custae Magni fil. ux(ori) ala 1. бр. 199 351 f. Boio eius Aquin(co); Victori f. eius; P[rop]inquo f. eius; Bel[lae fi]l. eius Frontoniana септембaр 114. [Ga]llio[ni Suad]uli f. [Boio] cohors I Cretum sagittariorum 114. бр. 200 Ti. Claudio Secundi f. Masculo Boio ex Pannonia classis praetoria Misenensis 26. октобар 145. бр. 201 Scordisci [...] [S]cordisco uxori ei]us Scord(iscae) f(ilio) eius [C]resc[entis]; [H]ermetis; [--- G]emell[i 118./124. бр. 205 M. Sollio Zurae f. Gracili Scordisc(o) Pannon(ia) classis praetor(ia) Ravennatis 22. августа 139. бр. 206 [Vale]rio Dati f(ilio) Scord(isco) classis Flavia Pannonicа 11. август 146. бр. 207 352 Конкорданце издања натписа (бројеви се односе на натписе у каталогу). CIL III 2776 = 14 2798 = 34 2808 = 9879 = 10 2809 = 11 3201= 44 3198b = 44 3224 = 125 3325 = 162 3379 = 132 3400 = 204 3546 = 133 4292 =109 4372 = 88 4376 = 89 4377 = 97 4594 = 197 6410 = 15 6418 = 12 6485 = 167 8308 = 43 9739 = 66 8472 = 35 9796 = 184 9832 = 18 9833 = 17 9864a = 47 9865 = 15 9896 = 12 10223 = 72 10156b = 44 10159 = 44 10358 = 132 10408 = 139 10418 = 152 10481 = 148 10608 = 165 11104 = 167 11227 = 90 11311 = 197 1266 = 55 1271 = 24 12794 = 36 13389 = 166 14324 = 7 14325 = 4 14326 = 6 14328 = 5 14387 = 87 14601 = 70 14969, 2 = 16 15064 = 8 15065 = 3 15134 = 203 CIL V 541 = 46 3346 = 2 6985 = 127 6986 = 128 CIL VI 3297 = 82 3257 = 186 3308 = 195 32785a = 186 CIL VIII 9377 = 52 9384 = 53 CIL IX 2564 = 48 5364 = 104 CIL XI 76 = 30 5363 = 103 CIL X 1402 = 65 CIL XII 7801–7802 = 99 353 CIL XIII 6538 = 42 7023 = 9 7039 = 11962 = 71 7507 = 63 7508 = 45 7510 = 100 7581 = 51 8693 = 101 12062 = 102 CIL XVI 2 = 129 4 = 183 11 = 65 14 =54 17 = 96 38 =62 31 = 81 49 = 113 55 = 198 61 = 199 96 = 118 97 = 119 99 = 120 100 = 79 104 = 123 112 = 177 123 = 180 178 = 116 179 = 176 180 = 117 ILS 1989 = 65 2002 = 198 2210 = 195 2259 = 12 2559= 101 2504 = 9 2561 = 51 2576 = 52 2579 = 66 2673 = 2 2737 = 103 4878a = 4 4878a = 4 4878b = 6 5948 = 35 5950 = 47 5952 = 36 7125 = 152 7156 =10 7165 = 14 7941 = 70 9056 = 120 9199 = 87 ILJug 116 = 185 167 = 40 230 = 4 231 = 5 281 = 202 758 = 19 944A = 13 1035 = 203 1544 = 74 1582 = 64 1591 = 67 1739 = 75 1842 = 194 1852 = 69 1853 = 68 1962 =20 1927 = 49 2959 = 16 3010 = 203 RIU 219 = 148 255 = 88 256 = 97 258 = 89 405 = 109 663 = 105 678 = 110 769 = 112 790 = 107 838 = 166 1064 = 136 1066 = 138 1148 = 161 1241 = 160 1248 = 181 1256 = 159 1345 = 132 1347 = 135 1484 = 162 354 1548a = 163 RMD 21= 126 35 = 130 79 = 94 152 + 228 = 345 = 169 169 = 131 202 = 93 204 = 95 205 = 167 223 = 114 226 = 200 234 = 205 241 = 172 250 = 91 251 = 174 266 = 175 351 = 170 401 = 207 406 =121 430 = 124 576= 127 102 = 178 103 = 179 DOBÓ 212 = 100 216 = 101 219 = 182 220 = 111 580 = 87 578 = 103 579 = 104 576 = 127 577 = 128 TRHR 117 = 108 219 = 148 IAph 9. 22. = 1 9.23 = 84 IDR I 11 = 130 7 = 126 36= IDR III/3 388 = 21 418 = 55 422 = 24 AE 1890, 11 = 18 1890, 12 = 35 1891, 17 = 36 1894, 3 = 120 1901, 216 = 74 1903, 306 = 99 1906, 31 = 69 1906, 32 = 68 1909, 235 = 182 1910, 100 = 69 1910, 101 = 68 1910, 139 = 159 1913, 138 = 49 1914, 100 = 161 1920, 67 = 191 1921, 31 = 76 1937, 138 = 107 1938, 13 = 182 1938, 68 = 10 1939, 260 = 164 1939, 261 = 197 1941, 13 = 152 1941, 14 = 139 1941, 15 = 159 1941, 52 =20 1944, 24 = 21 1944, 102 = 176 1944, 103 = 105 1947, 37 = 117 1947, 135 =116 1950, 105= 105 1950, 110 = 185 1951, 64 = 193 1953, 14 = 137 1955, 8 = 152 1995, 1229 =31 1958, 62 = 40 1962, 255 = 130 1964, 1 = 13 1967, 390 = 130 1967, 425 = 111 1968, 453 = 203 1969/70, 493 = 135 355 1971, 327 = 138 1971, 346 = 160 1972 435 = 163 1973, 459 = 126 1977, 703 = 126 1978, 658 = 94 1980, 700 = 78 1983, 784 = 179 1983, 785 = 178 1983, 787= 177 1986, 598 = 181 1986, 599 = 161 1989, 626 = 94 1990, 8 = 32 1990, 799 = 131 1990, 832 = 25 1990, 835 = 26 1990, 836 =28 1990, 842 = 29 1990, 848 = 27 1992, 1396 = 196 1992, 1879 = 98 1993, 774 = 2 1993, 1313 = 148 1994, 1342 = 77 1994, 1364 = 41 1994, 1480 = 169 1995, 1230 = 32 1995, 1798 = 187 1997, 1261 = 108 1997, 1273 = 95 1997, 1780 = 172 1997, 1782 = 114 1998, 102 =43 1998, 1056 = 93 1999, 1251 = 193 1999, 1352 = 174 1999, 1353 =175 2000, 1222 = 138 2001, 1640 = 124 2001, 1660 = 93 2001, 2150 = 170 2001, 2156 = 207 2002, 1148 = 121 2002, 1728 = 169 2002, 1771 = 167 2003, 1216 = 207 2003, 1408 = 140 2003, 1409 = 141 2003, 1410 = 142 2003, 1411 = 143 2003, 1412 = 144 2003, 1413 = 145 2003, 1414 = 146 2003, 1415 = 147 2003, 1416 = 149 2003, 1417 = 150 2003, 1418 = 151 2003, 1419 = 153 2003, 1420а = 154 2003, 1421 = 155 2003, 1422 = 156 2003, 1422c = 157 2003, 1423 = 158 2003, 1424 = 134 2003, 1487 = 61 2003, 1488 = 60 2003, 1491 = 59 2003, 1492 = 58 2003, 1508 = 56 2003, 1943 = 57 2003, 2047 = 170 2004, 82 = 87 2004, 89 = 167 2004, 1098 = 38 2004, 1098 = 37 2004, 1923 = 86 2005, 1251 = 152 2005, 1703 = 170 2007, 1786 = 206 2008, 1086 =106 2008, 1111 = 201 2005, 1241 = 134 356 Издања Плинијевог текста (Издања коришћена у раду) SILLIG Ј. (ed.), C. Plinii Secundi Naturalis Historiae Libri XXXVII, Hambourg 1851. JANUS L., C. (ed.) Plinii Secundi Naturalis Historiae libri XXXVII, Teubner, Leipzig 1854. DETLEFSEN, D. (ed.) Die geographischen Bücher (II, 242—VI Schlufs) der Naturalis Historia des C. Plinius Secundus mit vollständigem kritischen Apparat, Berlin 1904. MAYHOFF, K. (ed.) C. Plini Secundi naturalis historiae libri XXXVII post L. Iani obitum, Teubner, Leipzig 1906. RACKHAM, H. (ed.) Pliny, Natural History, Vol. II, Libri III‒VII, Loeb Classical Library No. 352 Cambridge Massachusetts WINKLER, R. / KÖNIG, G. (edd.), C. Plinius Secundus der Ältere. Naturkunde, Buch III/IV: Naturalis Historiae Libri III/IV: Geographie: Europa, Tusculum, München 1988. BEAUJEU, J. (ed.) Pline L‘Ancien, Histoire naturelle. Livre I, Budé, Paris 2003. ZEHNACKER H. (ed.), Pline L‘Ancien, Histoire naturelle. Livre III, Budé, Paris 2004. 357 Библиографија ABBOTT F. F. / JOHNSON A. C. 1926, Municipal Administration in the Roman Empire, Princeton. ALFÖLDY G. 1961, Municipes Tibériens et Claudiens en Liburnie, Epigraphica 23, 53–65. ALFÖLDY G. 1962, Caesarische und augusteische Kolonien in der Provinz Dalmatia, A.Ant.Acad.Sc.Hun. 10, 357–365. ALFÖLDY G. 1962a, Die Gesellschaft und Urbevölkerung Dalmatiens zue Zeit der römischen Eroberungs, Annales Univ. Sc. Bud. 4, 17–26. ALFÖLDY G. 1962b, SPLAUNON–Splonum, AAntHung 10, 3–12. ALFÖLDY G. 1962c, Die Auxiliartruppen der römischen Provinz Dalmatien, AArchHung 14, 259–296. ALFÖLDY G. 1963, Cognatio Nantania (Zur Struktur der Sippengesellschaft der Liburner). AAntHung 11, 81–87. ALFÖLDY G. 1963a, Das Leben der dalmatinischen Städte in der Zeit des Prinzipates, ŽA 12, 323–327. ALFÖLDY G. 1963b, Einheimische Stämme und Civitates in Dalmatien unter Augustus, Klio 41, 187–195. ALFÖLDY G. 1964, Die Namengebung der Urbevölkerung in der Römischen Provinz Dalmatia, BNF 15, 55–104. ALFÖLDY G. 1964a, Des territoires occupés par les Scordisques, A.Ant.Acad.Sc.Hun. 12, 107–127. ALFÖLDY G. 1964b, Municipium Iasorum, Epigraphica 26, 95–106. ALFÖLDY G. 1964c, Eine römische Strassenbauinschrift aus Salona, AArchHung 19, 247–256. 358 ALFÖLDY G. 1965, Bevölkerung und Gesellschaft der römischen Provinz Dalmatien, Budapest. ALFÖLDY G. 1965a, Eine römische Straßenbauinschrift aus Salona, Klio 46, 323–327. ALFÖLDY G. 1965b, La politique provinciale de Tibère, Latomus 24/4, 824–844. ALFÖLDY G. 1966, Notes sur la relation entre le droit de cité et la nomenclature dans l'Empire Romain, Latomus 25, 37–57. ALFÖLDY G. 1966a, Taurisci und Norici, Historia 15, 224–241. ALFÖLDY G. 1968, Die Hilfstruppen der Römischen Provinz Germania Inferior, Ep.Stud 6. ALFÖLDY G. 1968а, Senatoren in der römischen Provinz Dalmatia. EpStud 5, 1968, 99‒144. ALFÖLDY G. 1968 b, Municipium S(iculotarum?), RE Suppl. XI, 1009–1015. ALFÖLDY G. 1969, Fasti Hispanienses : senatorische Reichsbeamte und Offiziere in den spanischen Provinzen des römischen Reiches von Augustus bis Diokletian , Wiesbaden. ALFÖLDY G. 1974, Noricum, London. ALFÖLDY G. 1986, Latinische Bürger in Brigantium und im Imperium Romanum, Bayerische Vorgeschichtsblätter 51, 187–220. ALFÖLDY G. 2000, Das neue Edikt des Augustus aus El Bierzo in Hispanien, ZPE 131, 177–205. ANDO C. 2000, Imperial Ideology and Provincial Loyalty in the Roman Empire, Berkeley and Los Angeles. ANDO C. 2006, Citizen and Alien in Roman Law, Legal History Workshop, Wednesday, April 5, 2006. ANDO C. 2006b, The Administration of Provinces, у: D. S. POTTER, yp. The Blackwell Companion to the Roman Empire, Oxford, 177–192. 359 ANREITER P. 2001, Die vorrömische Namen Pannoniens, Budapest. ARNAUD P. 2009, Texte et carte d‘Agrippa. Historiographie et données textuelles, Geographia Antiqua 14, 45–97. ATANACKОVIĆ-SALĈIĆ V. 1990, Rimski epigrafski spomenik iz Kazanaca kod Gacka Hercegovina 7–8, 7–14. BALDWIN B. 1995, Roman Emperors in the Elder Pliny, Scholia 4, 56–78. BÂRCǍ V. / CIONGRADI C. / TIMOFAN A. 2008, Eine neue Erwähnung des kastellum Starva in einer Inschrift aus Alburnus maior. Studium zu epigraphisch bezeugten kastella und vici im dakischen Goldbergwerksgebiet, ZPE 165, 249–266. BEAGON M. 1992, Roman nature: the thought of Pliny the Elder, Oxford. BELOCH J. 1886, Die Bevölkerung der griechisch–römischen Welt, Leipzig. BENAC A. 1987, Praistorija jugoslavenskih zemalja V, Sarajevo. BETZ A. 1958, Untersuchungen zur Militärgeschichte der römischen Provinz Dalmatien, Baden bei Wien. BLEICKEN J. 1974, In proviniciali solo dominium populi Romani est vel Caesaris. Zur Kolonisationspolitik der ausgehenden Republik und frühen Kaiserzeit, Chriron 4, 359–414. BOGAERS J. E. 1969, Cohortes Breucorum, BROB 19, 27–50. BOJANOVSKI I. 1968, Municipium Malvesiatium: arheološko-topografska rasprava, ARadRaspr VI, 241—262. BOJANOVSKI I. 1970, Pelva i Salviae. Prilog antiĉkoj topografiji rimske provincije Dalmacije, Adriatica praehistorica et antiqua. Miscelanea Gregorio Novak dedicata, Zagreb 1970, 503–522. BOJANOVSKI I. 1974, Dolabelin sistem cesta u rimskoj provinciji Dalmaciji, Djela Knj. XLVII, Sarajevo. 360 BOJANOVSKI I. 1974а, Baloie – rimski municipij u Šipovu na Plivi, ARadRaspr VII, 347–369. BOJANOVSKI I. 1975, Le municipe inconnu dans le pays Ditiones (Bosnie occidentale), ŽA 25, 1–2, 265–271. BOJANOVSKI I. 1976, Gataĉko polje u antici, Tribunia 2, 157‒161. BOJANOVSKI I. 1977, Rimski natpisi iz doline Trebišnjice, Tribunia 3, 67–98. BOJANOVSKI I. 1982, Noviji rimski epigrafski nalazi s Glamoĉkog polja, GZMS 37, 15–40. BOJANOVSKI I. 1988, Bosna i Hercegovina u antiĉko doba, Sarajevo BOŢIĈ D. 2001, Ljudje ob Krki in Kolpi v latenski dobi / Zur latènezeitlichen Bevölkerung an Krka und Kolpa, AV 52, 181–198. BRAUNERT H. 1966, Ius Latii in den Stadtrechten von Salpensa und Malaca, у: Corolla Memoriae Erich Swoboda Dedicata, Graz, Köln, 68–83. BRUNT P. 1990, Roman Imperial Themes, Oxford. BURNS M. A. T. 1963, Pliny‘s Ideal Roman, CJ 59, 253–258. BURTON G. P. 1975, Pronsuls, Assizes and the Administration of Justice under the Empire, JRS 65, 92–106. BURTON G. P. 1979, The Curator Rei Publicae: towards a reappraisal, Chiron 9, 465– 87. BURTON G. P. 1993, Provincial procurators and the public provinces, Chiron 23, 13– 28. ĈAĈE S. 2003, Aserija u antiĉkim pisanim izvorima. Tekstovi i komentari, Asseria 1, 7–43. ĈAĈE S. 2005, Aserija i njezino zaleĊe: Bukovica, Zrmanja, juţni Velebit, Asseria 5, 39–82. CAMBI N. 1997, Svetište (Augusteum) u Oneu (Oneum)?, Rad. Filoz. Fak. Zadar, 35(22), 71–81. 361 CAMBI N. 1999–2000, Kip afrodizijske Afrodite iz Dalmacije, OA 23–24, 127–132. CAREY S. 2007, Pliny's Catalogue of Culture: Art and Empire in the Natural History, Oxford. CARRIÉ J.–M. 2005, Developments in Provincial and Local Administrations, у: CAH2 XII, 269–309. CATANI E. 2008, Arheološko-povijesne bilješke o castellum Tariona u rimsko doba / Archaeological and historical notes on the Castellum Tariona in the Roman Era, VAPD 101, 83–84. CHASTAGNOL A. 1990, L'onomastique de type pérégrin dans les cités de la Gaule Narbonnaise, MEFRA 102/2, 573–593. CITRONI MARCHETTI S. 1992, Filosofia e ideologia nella ‗Naturalis historia‘ di Plinio, ANRW II 36, 3249–3306. CUNTZ O. 1888, De Augusto Plinii geographicorum auctore, Bonn. CUNZ O. 1890, Agrippa und Augustus als Quellenschriftsteller des Plinius in den geographischen Büchern der naturalis historia, Leipzig. DAVIES O. 1935, Roman Mines in Europe, Oxford. DEININGER J. 1965, Die Provinziallandtage der römischen Kaiserzeit von Augustus bis Diokletian. Vestigia 6, München–Berlin. DELAMARRE X. 2003, Dictionnaire de la langue gauloise. Une approche linguistique du vieux-celtique continental, 2 Paris. DEMOUGIN S. 1994, La memoire perdue: A la recherche des archives oubliees, publiques et privees, de la Rome antique, (Serie Histoire ancienne et medievale), Paris. D'ESCURAC H. P. 1981, Affranchis et citoyenneté: Les effets juridiques de l'affranchissement sous le Haut–Empire, Ktema 6, 181–192. 362 DETLEFSEN D. 1877, Varro, Agrippa und Augustus als Quellenschriftsteller der Plinius für die Geographie Spaniens, Commentationes philologae in honorem Theodori Mommseni scripserunt amici, Berlin. DETLEFSEN D. 1886, Vermuthungen Über Varros Schrift de ora Maritima, Hermes 21/2, 240–265. DETLEFSEN D. 1886a, Das Pomerium Roms und die Grenzen Italiens. An Herrn Prof. Henzen in rom, Hermes 21/4, 497–562. DETLEFSEN D. 1901, Die Beschreibung Italiens in der Naturalis Historia des Plinius und ihre Quellen, Quellen und Forschungen zur alten Geschichte und Geographie 1, ур. W. SIEGLIN, Leipzig. DETLEFSEN D. 1904, Die geographischen Bücher (II, 242—VI Schlufs) der Naturalis Historia des C. Plinius Secundus mit vollständigem kritischen Apparat, Quellen und Forschungen zur alten Geschichte und Geographie 9, ed. W. SIEGLIN, Berlin. DETLEFSEN D. 1906, Ursprung, Einrichtung und Bedeutung der Erdkarte Agrippas, Quellen und Forschungen zur alten Geschichte und Geographie 13, ed. W. SIEGLIN, Berlin 1906. DETLEFSEN D. 1908, Geographie Afrikas bei Plinius und Mela und Ihre Quellen. Die formulae provinciarum, eine Hauptquelle des Plinius, у: W. SIEGLIN, ур., Quellen und Forschungen zur alten Geschichte und Geographie 14, Berlin. DETLEFSEN D. 1908a, Quellen und Forschungen zur alten Geschichte und Geographie (ур. von W. Sieglin), Berlin. DETLEFSEN D. 1909, Die Anordnung der geographichen Bücher des Plinius und ihre Quellen, Quellen und Forschungen zur alten Geschichte und Geographie 18, Berlin. DOMIĆ-KUNIĆ A. 2006, Bellum Pannonicum (12.–11. pr. Kr.). Posljednja faza osvajanja juzne Panonije (Bellum Pannonicum (12–11 BC). The final stage of the conquest of the Southern Pannonia), VAMZ 39, 59–164. 363 DOMIĆ-KUNIĆ А. 2004, Literarni izvori za iliriĉke provincije (Dalmaciju i Osobito Panoniju) u Naturalis Historia Plinija Starijeg,VMAZ 37, 119–171. DOPICO CAINZOS M. 1986, Los conventus iuridici. Origen, cronología y naturaleza histórica, Gerión 4, 265–283. DRINKWATER J.F. 1979, A Note in Local Careers in the Three Gauls under the Early Empire, Britannia 10, 89–100. DUECK D. / LINDSAY D. / POTHEKARY S. 2005, Strabo’s Cultural Geography. The Making of a Kolossourgia, Cambridge. DUECK D. 2000, Strabo Of Amasia. A Greek Man of Letters in Augustan Rome, London–New York. DUECK D. 1999, The Date and Method of Composition of Strabo's "Geography", Hermes, 127 / 4, 467–478. ДУШАНИЋ С. 1965, Три епиграфска прилога, ЖА 15, 85–108. DUŠANIĆ S. 1967, Bassianae and its Territory, Arch. Iug. 8, 67–81. ДУШАНИЋ С. 1967а, Нови и ревидирани натписи из источног Срема, ЖА 17, 195– 217. DUŠANIĆ S. 1977, Aspects of Romanan Mining in Noricum, Pannonia, Dalamtia and Moesia Superior, ANRW II/6, 53–94. DUŠANIĆ S. 1977a, Epigrafske beleške, ŽA 27, 179–190. DUŠANIĆ S. 1978, A Military Diploma od A.D. 65, Germania 65: 461–465. ДУШАНИЋ С. 1980, Организација римског рударства у Норику, Панонији, Далмацији и Горњој Мезији, Историјски гласник 1–2, 7–55. DUŠANIĆ S. 1982, The Award of the Military Diploma, AV 33, 1982, 197–232. DUŠANIĆ S. 1984, Loci constitutionum fixarum, Epigraphica 46, 91–117. DUŠANIĆ S. 1986, Pre-Severan Diplomata and the problem of ‗Special Grants‘, у: ECK / WOLFF 1986, 190–240. 364 DUŠANIĆ S. 1998–1999, An Early Diploma Militare, Starinar 49, 51–62. DUŠANIĆ S. 2004, Roman Mining in Illyricum: Historical Aspects, у: Gianpaolo Urso ур., Dall’Adriatico al Danubio. L’Illirico nell’età greca e romana. Atti del convegno internazionale Cividale del Friuli, 25–27 settembre 2003, Pisa, 247– 270. DUŠANIĆ S. 2004a, The Princeps municipii Dardanorum and the Metalla municipii Dardanorum, ŽA, 54, 5–32. DUŠANIĆ S. 2007, Three Sidelights on the Early Diplomata Militaria, Mavors. Roman Army Researches 15, Stuttgart 2007, 55–85. DUŠANIĆ S. 2008, Просопографске белешке о рударству у Горњој Мезији: породице имућних досељеника на рудничком тлу, Starinar 58, 107–118. DUŠANIĆ S. 2010, Sellected Essays in Roman History and Epigraphy, Belgrade. ECK W. 1995, Die Verwaltung des römischen Reiches in der Hohen Kaiserzeit I, Basel. ECK W. 2000, Provincial Administration and Finance, CAH 2 XI, 266–292. ECK W. / WOLFF H. 1986, Heer und Integrationspolitik. Die römische Militärdiplome als historische Quelle, Passauer Historischer Forschung 2, Köln – Wien. ENßLIN W. 1954, Praefectus, RE XXII/2, 1257–1347. EVANS А. 1883, Antiquarian Researches in Illyricum I–IV, Communicated to the Society of Antiquaries of London, Westminster. FALILEYEV A. 2007, Celtic Dacia. Personal names, place-names and ethnic names of Celtic origin in Dacia and Scythia Minor. Aberystwyth: CMCS Publications. ФЕРЈАНЧИЋ С. 2002, Насељавање легијских ветерана у балканским провинцијама I–III век н. е., Београд. FRENCH R. 1994, Ancient natural history: histories of nature, New York. GABRIĈEVIĆ B. 1953, Dvije ilirske općine s podruĉja Vrlike, VAHD 55, 103–119. 365 GALSTERER H. 1988, Municipium Flavium Irnitanum: a Latin Town in Spain, JRS 78, 1988, 78–90. GALSTERER H. 2000, Local and provincial institutions and goverment, CAH 2 XI, 344– 361. GALSTERER-KRÖLL B. 1973, Zum Ius Latii in den keltischen Provinzen des Imperium Romanum, Chiron 3, 277–306. GALSTERER–KRÖLL B. 1972, Untersuchungen zu den Beinamen der Städte des Imperium Romanum, Ep. St. 9, 44–145. ГАРАШАНИН Д. и М. 1967, Црна Гора у освит писане историје, Историја Црне Горе Η, 87–139. ГАРАШАНИН Д. и М. 1967a, Црна Гора у доба Римског Царства, Историја Црне Горе Η, 141–277. GOODYEAR 1982, Technical Writing, Pliny the Elder, у: KENNEY E. J. / CLAUSEN W. V. ур., The Cambridge History of Classical Literature II: Latin Literature, Cambridge. GUDGER E. W. 1924, Pliny‘s HN: the most popular Natural History Ever published, ISIS 6: 269–281. HABICHT С. 1975, New evidence on the province of Asia, JRS 65, 64–91. HEALY J. F. 1994, Review: The Elder Pliny, CR N.S. 44/1, 54–56. HEALY J. F. 1999, Pliny the Elder on science and technology, Oxford. HENDERSON J. 2002, Knowing Someone Through Their Books: Pliny on Uncle Pliny ("Epistles" 3.5), CPh 97/3: 256–284. HOLDER A. 1894–1916, Alt-celtischer Sprachsatz, I–III, Leipzig. HOYOS B. D. 1975, Civitas and Latium in provincial Communities: Inclusion and Exclusion, RIDA, s. 3, 22 HOYOS B. D. 1979, Pliny the Elder's Titled Baetican Towns: Obscurities, Errors and Origins, Historia 28/4, 439–471. 366 HUMBERT M. 1981, Le droit latin impérial: cités latines ou citoyenneté latine?, Ktèma 6, 207–226. IMAMOVIĆ E. 1977, Antiĉki kultni i votivni spomenici na podruĉju Bosne i Hercegovine, Sarajevo. JAGENTEUFEL А. 1958, Die Statthalter der römischen Provinz Dalmatia von Augustus bis Diokletian, Wien. JELIĆ L. 1900, Die älteste kartographische Denkmal über die römische Provinz Dalmatien, WMBH VII, 167–214. JONES A. H. M. 1936, Another Interpretation of the 'Constitutio Antoniniana', JRS 26/2, 1936, 223–235. JONES A. H. M. 1941, In eo Solo Dominium Populi est vel Caesaris, JRS 31, 1941, 26–31. JONES A. H. M. 1968, Studies in Roman Government and Law, Oxford. JONES A. H. M. 1971, Rome and the Provincial Cities, RHD 39, 513–552. JONES A. H. M. 1972, The Cities of the Eastern Roman Provinces, Appendix I. Oxford, 503–508. KATIĈIĆ R. 1963, Das mitteldalmatische Namengebiet, ŽA, 12/2, 51–76. KATIĈIĆ R. 1964, Illyrii proprie dicti, ŽA 13–14, 87–97. KATIĈIĆ R. 1964a, Suvremena istraţivanja o jeziku starosjedilaca lilrskih provincija Die neuesten Forschungen über die einheimische Sprachschicht in den illyrischen Provinzen, Simpozijum o teritorijalnom i hronološkom razgraničenju Ilira u praistorijsko doba održan 15. i 16. maja 1964, Srajevo, 9–58. KATIĈIĆ R. 1965, Zur Frage der keltischen und pannonischen Namengebiete im römischen Dalmatien, GCBI 3/1, 53–76. KATIĈIĆ R. 1966, Keltska osobna imena u antiĉkoj Sloveniji, ArhVest 17, 145–168. 367 KATIĈIĆ R. 1968, Die einheimische Namengebung von Ig, Godisnjak CBI VI/4, 61– 120. KATIĈIĆ R. 1976, Ancient Languages of the Balkans, The Hague / Paris. KEYSER P. T. / IRBY-MASSIE G. L. 2008, The Encyclopedia of Ancient Natural Scientists, London – New York. KLOTZ А. 1906, Quaestiones Plinianae geographicae. Quellen und forschungen zur alten geschichte und geographie, Heft 11, Berlin. KLOTZ А. 1907, Die Arbeitweise des älteren Plinius und die indices auctorum, Hermes 42, 323–329. KLOTZ А. 1931, Die geographischen commentarii des Agrippa und ihre Überreste, Klio 24, 38–58, 386–466. KOCH J. T. 2006 (ed.) Celtic Culture. A Historical Encyclopedia, Santa Barbara – Denver – Oxford. KOLENDO J. 1994, La relation ville/campagne dans les provinces danubiennes. Réalité et son reflet dans la mentalité, у: H. Bender – H. Wolff, ур., Ländliche Besiedlung und Landwirtschaft in den Rhein–Donau–Provinzen des römischen Reiches 2, Vorträge eines Internationalen Kolloquiums vom 16.–21. April 1991 in Passau, Passauer Universitäts Schriften zur Archäologie, Espelkamp, 87–99. KORNEMANN Е. 1903, Civitas, RE Suppl. I, 301. KÖSTERMANN Е. 1953, Der Pannonisch-Dalmatinische Krieg 6-9 n. Chr. Der Pannonisch-Dalmatinische Krieg 6-9 n. Chr, Hermes 81/3: 345–378. KOVÁCS P. 2009, Marcus Aurelius’ rain miracle and the Marcomannic wars, Leiden. KRAHE H. 1955, Die Sprache der Illyrier, Wiesbaden. KRAMER D. 2006, Ius latinum. Le concept de droit latin sous la République et l'Empire. Romanité et modernité du droit, Paris. KROLL W. C. 1951, Plinius Secundus der Ältere (Die Naturalis historia), RE, 21/1, col. 299–341. 368 KÜBLER B. 1937, Peregrinus, RE XIX, 639–655. KUBITSCHEK J. W. 1889, Imperium Romanum Tributim Discriptum, KURILIĆ A. 2009, Ususret Liburnima: studije o društvenoj povijesti ranorimske Liburnije, Zadar. LACHMANN 1848, Die Schriften der römischen Feldmesser: Gromatici veteres, Berlin. LAFFI U. 1966, Adtributio e contributio. Problemi del sistema politico–administrativo dello stato romano, Pisa: Nistri–Lischi. LANGHAMMER W. 1973, Die rechtliche und soziale Stellung der Magistratus Municipales und der Decuriones in der Übergangsphase der Städte von sich selbstverwaltenden Gemeinden zu Vollzugsorganen des spätantiken Zwangsstaates (2.–4. Jahrhundert der römischen Kaiserzeit), Wiesbaden. LOMA S. 1992, Epigrafski spomenici i romanizacija srednjebalkanske oblasti, Beograd [магистарски рад]. LOMA S. 1997, Zur Frage des Municipiums S. und seines Namens, у: Mélanges d'histoire et d'épigraphie offerts à Fanoula Papazoglou, Beograd,185–230. LOMA S. 2002, Princeps i peregrini incolae u municipiju S(plonistarum?). Epigrafski prilog istoriji romanizacije u provinciji Dalmaciji, ŽA 52, 143–179. ЛОМА С. 2003, Проблеми идентификације, територије и становништва муницпија С, Гласник завичајног музеја — Пљевља 3/2002, 9–23. ЛОМА С. 2004, Домаће становништво муниципија S. у светлости нових епиграфских сведочанстава, Старинар LIII–LIV/2003–2004, 35–63. ЛОМА С. 2006, Епиграфски споменици са римских локалитета у Горњем Полимљу, Милешевски записи 2006, 9‒24. ЛОМА С. 2009, Нови римски епиграфски налази из Полимља, Милешевски записи 8, 11–29. 369 ЛОМА С. 2010, Клаудије Гал и Северови нови сенатори. Истраживања из епиграфике, просопографије и римске политичке историје деведесетих година II века, Београд. MACMULLEN R. 2000, Romanization in the time of Augustus. New Haven: Yale University Press. MARGETIĆ L. 1977, Il Ius Italicum delle comunità liburniche (Plin. Nat. hist III, 21, 139), ŽA 17, 2, 401–409 MARGETIĆ L. 1999, Andautonia (preteĉa Zagreba) u svjetlu lex Irnitana, Zbornik Prav. fak. Zag. 59, 5, 557–58. (апстракт: http://bib.irb.hr/mzos/prikazi- rad?&rad=53054). MARGETIĆ L. 1999a, O municipiju Andautonia, Rad Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti 478, 5–24. (апстракт: http://bib.irb.hr/mzos/prikazi- rad?&rad=53067). MARION Y. 1998, Pline et l‘Adriatique orientale: quelques problèmes d‘interprétation d‘Histoire Naturelle 3.129–152, у: P. Arnaud, ур., Geographica Historica. Séminaire Bordeaux, 1994–1995, Bordeaux: 119–136. MATHISEN R. W. 2006, Peregrini, Barbari, and Cives Romani: Concepts of Citizenship and the Legal Identity of Barbarians in the Later Roman Empire, AHR 111/4: 1011–1040. MAYER А. 1935, Iasi, VAMZ 16/1, 69–82. MAYER A. 1935a, Ime Mursa VAMZ 16/1, 5‒10 MAYER A. 1950, Die illyrischen Götter. Vidasus und Thana, Glotta 31, 3/4, 235–243. MAYER A. 1957, Die Sprache der alten Illyrer. Band I: Einleitung, Wörterbuch der illyrischen Sprachreste. Schriften der Balkankommission. Ling. Abteilung XV, Wien. MAYER A. 1940, De Iapodibus populo Illvrico Celtis commixto, Serta Hoffilleriana, Zagreb, 189–199. MEID W. 2005, Keltische Personennamen in Pannonien, Budapest: Archaeolingua. 370 MILETIĆ A. 2008, Castellum Tariona, VAHD 1, 101, 59–74. MILETIĆ А. 2009, Saltus Tariotarum, ОА 32/2008, 7–20. MILLAR F. 1977, The Emperor in the Roman World, Ithaca. MIRKOVIĆ M. 1971, Sirmium — Its History and Territory from the I Century A.D. to 682 A. D., Sirmium I, Beograd, 5–94. МИРКОВИЋ М. 2003–2004, Bölcske: Römische inschriften und funde, Libelli archaeologici ser. nov. No. 11, ed. Ádám Szabó i Endre Tóth, Ungarisches Nationalmuseum, Budapest, 2003, Старинар 53–54, 327–328. MÓCSY A. 1957, Zur Geschichte der peregrinen Gemeinden in Pannonien, Historia 6/4, 488–498. MÓCSY A. 1959, Die Bevölkerung von Pannonien bis zu den Markomannenkriegen, Budapest. MÓCSY A. 1962, Pannonia, RE Supplb. IX, Sttutgart, col. 515–776. MÓCSY A. 1970, Decurio Eraviscus, Fol. Arch 21, 1970, 59–66. MÓCSY A. 1974, Pannonia and Upper Moesia. A history of the middle Danube provinces of the Roman Empire, London–Boston 1974. MÓCSY A. 1982, Der Decurio von Salla, Savaria 16, 1982, 309–312. MÜNZER F. 1897, Beiträge zur Quellenkritik der Naturgeschichte des Plinius, Berlin. MÜNZER F. 1899, Die Quelle des Tacitus für die Germanenkriege, Bonner Jahrbücher 104, 67–112. MURPHY T.T. 2004, Pliny the Elder's Natural history: the Empire in the encyclopedia, Oxford: Oxford University Press. NAAS V. 2002, Le projet encyclopédique de Pline l'Ancien, Collection de l'École française de Rome 303, Roma. NICOLET C. 1994, Space, Geography, and Politics in the Early Empire, The University of Michigan Press. 371 NICOLS J. 2007, Patrons of Roman Cities – Database, http://hdl.handle.net/1794/4956. NOY D. 2000, Foreigners at Rome: Citizens and Strangers, London 2000. OEHMICHEN G. 1873, De M. Varrone et Isidoro Characeno C. Plinii in libris chorographicis: auctoribus primariis, Leipzig. OEHMICHEN G. 1880, Plinianische Studien, zur geographischen und kunsthistorischen Literatur, Erlangen. OLUJIĆ B. 1999–2000, Japodi, Apijanovi plemeniti barbari, OA 23–24, 59–64. OLUJIĆ B. 2007, Povjest Japoda. Pristup, Zagreb. OREJAS A. / SASTRE PRATS I. 1999, Fiscalité et organisation du territoire dans le Nord-Ouest de la Péninsule Ibérique : civitates, tribut et ager mensura comprehensus, Dialogues d’Histoire Ancienne 25/1, 159–188. OREJAS SACO DEL VALLE A. 2002, El territorio de las civitates peregrinas en los tratados de agrimensura: Las civitates del Noroeste hispano, HABIS 33, 389– 406. OREJAS A. / SÁNCHEZ-PALENCIA F. J. 2002, Mines, Territorial Organization, and Social Structure in Roman Iberia: Carthago Noua and the Peninsular Northwest, AJA 106/4, 581–599. OREJAS SACO DEL VALLE A. / MATTINGLY D. 2009, Less Obvious Imperial Landscapes: Distant Britannia and Hispania у: OREJAS SACO DEL VALLE A. / MATTINGLY D. / CLAVEL-LÉVÊQUE М. (ур.), From present to past through landscape, Madrid. PAPAZOGLOU, F. 1957, Le municipium Malvesatium et son territoire, ŽA 7/1, 114– 122. ПАПАЗОГЛУ Ф. 1963, О територији илирског племена Ардијеја, Збор. Филоз. фак. 7/1, 71–84. PAPAZOGLOU F. 1965, Les origines et la destinée de l'État illyrien: Illyrii proprie dicti, Historia 14/2, 143–179. 372 ПАПАЗОГЛУ Ф. 1967, Steph. Byz.: ΢θνξδίζθνη θαὶ ΢θίξηηνη, Збор. Филоз. фак. IX/1, 61–66. PAPAZOGLU F. 1967a, Politiĉka organizacija Ilira u vreme njihove samostalnosti, A. BENAC (ур.), Simpozijum o Ilirima u antičko doba, odrţan 10. do 12. maja 1966. Godine, Sarajevo 1967, 11‒31. PAPAZOGLU, F. 1969, Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba – Tribali, Autarijati, Dardanci, Skordisci i Mezi. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti. PARTSCH J.F.M. 1875, Die Darstellung Europa's in dem geographischen Werke des Agrippa: Ein Beitrag zur Geschichte der Erdkunde, Breslau. PAŠKVALIN V. 1996, Prilozi prouĉavanju ilirsko–panonskog plemena Dezitijata i njegovog teritorija u krajevima srednje Bosne u predrimsko i rimsko doba, GZMS, N. S. 47/1992–1995, 93–116. PAŠKVALIN V. 2000, Ilirsko-panonsko pleme Dezidijata srednje Bosne u rimsko doba i rekognosciranje njihova podruĉja, Godišnjak CBI 31/29, 191–241. PAŠKVALIN V. 2006, Rimski natpis iz Krivoglavca kod Vogošće, Godišnjak CBI 35, 33, 161–177. PAŠKVALIN V. 2008, Kamenjaĉa, Breza kod Sarajeva – mlaĊeţeljeznodobna i rimska nekropola, Godišnjak CBI 37/35, Sarajevo 2008, 101–179. PATSCH C. 1896, Archäologisch-epigraphische untersuchungen zur geschichte der römischen provinz Dalmatien, WMBH IV, 243‒296. PATSCH C. 1897, Archäologisch-epigraphische untersuchungen zur geschichte der römischen provinz Dalmatien, WMBH V, 177‒241. PATSCH C. 1899, Archäologisch-epigraphische untersuchungen zur geschichte der römischen provinz Dalmatien, WMBH VI, 1899, 154–273. PATSCH C. 1900, Archäologisch-epigraphische untersuchungen zur geschichte der römischen provinz Dalmatien, WMBH VII, 1900, 33–166. 373 PATSCH C. 1904, Archäologisch-epigraphische untersuchungen zur geschichte der römischen provinz Dalmatien, WMBH VIII, 61‒130. PATSCH C. 1922, Historische Wanderungen im Karst und an der Adria I, Teil: Die Herzegowina einst und jetzt, Wien. PAVAN M. 1955, La provincia romana della Pannonia Superior. Atti della Accad. Naz. dei Lincei 352, Memorie. Classe di Science morali, storiche e filolgiche 8/6, fasc. 5, Roma. PETRU P. 1966, Hišaste ţare, dokaz migracije dela plemena Latobici / Les urnes- cabanes preve de la migration d'une partie de la tribu des Latobici, AV 17, 361–371. PETRU P. 1977, Die ostalpen Taurisker und Latobiker, ANRW II /6, 473–499. PHILIPPI F. 1880, Zur Rekonstruktion der Weltkarte des Agrippa, Marburg. PINTEROVIĆ D. 1978, Mursa i njeno područje u antičko doba, Osijek. PISO I. 2003, An der Nordgrenze des Römischen Reiches: ausgewählte Studien (1972- 2003), Stuttgart. PISO I. 2004, Gli Illiri ad Alburnus Maior, у: G.P. Urso, ур., Dall‘Adriatico al Danubio: l'Illirico nell'età greca e romana: Atti del convegno internazionale, Cividale del Friuli, 25–27 settembre 2003, Pisa, 271–307. PISO I. 2005, L‘urbanisation des Provinces danubienne, An der Nordgrenze des Römischen Reiches: ausgewählte Studien (1972-2003), Stuttgart. PRASCHNIKER C. / SCHOBER A. 1919, Archäologische Forschungen in Albanien und Montenegro. Schriften der Balkankommission. Abteilung VIII, прир. HÖLDER A. Wien: Österreichische Akademie der Wissenschaften Balkankommission. PREMERSTEIN A. 1919, Ius Italicum, RE X, 1250. PREMERSTEIN A. von 1924, Bevorrechtete Gemeinden Liburniens in den Stadtelisten des Plinius, Strena Buliciana, Zagreb – Split. 374 RABENHORST M. 1906, Die Indices auctorum und die wirklichen Quellen der Naturalis historia des Plinius, Philologus 65, 567–603. RADMAN LIVAJA I. 2007, In Segestica..., Prilozi Instituta za arheologiju 24, 153–172. RENDIĆ–MIOĈEVIĆ D. 1948, Ilirska onomastika na latinskim natpisima Dalmacije, Split. VAHD 52, 1–67. RENDIĆ–MIOĈEVIĆ D. 1951, Onomastiĉka pitanja sa teritorije ilirskih Delmata, GZMS 6: 33–47 = RENDIĆ–MIOĈEVIĆ 1989, 691–709. RENDIĆ-MIOĈEVIĆ D. 1952, Druzov boravak u Dalmaciji u svijetlu novog viškog natpisa, VAHD LIV, 41–50. RENDIĆ–MIOĈEVIĆ D. 1955, Onomastiĉke studije s teritorije Liburna, Glasnik Instiuta za historijske nauke u Zadru, 1, 125–144. RENDIĆ-MIOĈEVIĆ D. 1960, Porodiĉna i rodovska imena u onomastici balkanskih Ilira, ŽA 10, 163–171. RENDIĆ-MIOĈEVIĆ D. 1962, »Princeps municipi Riditarum«.Uz novi epigrafski nalaz u Danilu, AradRaspr 2, 1962, 315–334. RENDIĆ-MIOĈEVIĆ D. 1968, Novi Dolabelin ―terminacijski‖ natpis iz okoline Jablanca, VAMZ 3, 63–73. RENDIĆ-MIOĈEVIĆ D. 1971, Ilirske onomastiĉke studije, ŽA, 21/1, 159–174. RENDIĆ-MIOĈEVIĆ D. 1974, Dissertationes Riditinae: uz jedan neobjavljeni natpis iz Danila, AradRaspr VI, 321–364. RENDIĆ-MIOĈEVIĆ D. 1979–1980, Νeki ikonografski i onomastiĉki aspekti Silvanove »panonsko-iliriĉke« kultne zajednice, VAMZ 12–13, 105–123. RENDIĆ-MIOĈEVIĆ D. 1989, Iliri i antički svijet, Split. RENDIĆ-MIOĈEVIĆ D. 1991–1992, O akvejasejskoj epigrafskoj baštini i o posebnostima njenih kultnih dedikacija, VAMZ 24–25, 76–76. REYNOLDS Ј. 1981, New Evidence for the Imperial Cult in Julio-Claudian Aphrodisias. ZPE 43, 317–327. 375 RICH J. W. / WALLACE–HADRILL A., ур. 1991, City and country in the ancient world, London. RITSCHL F. 1842, Die Vermessung des römischen Reiches unter Augustus, die Weltkarte des Agrippa und Cosmographie des sogennantes Aethicius (Iulius Honorius), RhM I, 481–523. RUPPRECHT G. 1975, Untersuchungen zum Dekurionenstand in den nordwestlichen Provinzen des römischen Reiches, Frankfurter Althistorische Studien 8, Kallmünz: Lassleben. SALLMANN K. 1971, Die Geographie des älteren Plinius in ihren Verhaltnis zu Varro. Versuch einer Quellenanalyse, Berlin – New York. SARIA B. 1930, Bathinus flumen, Klio 23, 92–97. SARIA B. 1933, Bathinus–Bosna, Klio 26, 297–282. SCHEJBAL 2004, Municipium Iasorum (Aquae Balissae), у: ŠAŠEL KOS / SCHERER 2004, 99–129. SCHEJBAL B. 2003, Nova razmatranja o Aquae Balissae i narodu Jaza, OA 27, 393– 416. SCHMITTHENER W. 1958, Octavians militärische Unternehmungen in den Jahren 35- 33 v. Chr., Historia 7/2, 189–236. SCHNABEL P. 1935, Die Weltkarte des Agrippa, als wissenschaftliches Mittelglied zwischen Hipparch und Ptolemaeus, Philologus 90, 405–440. SCHÖNNENBAUER 1954, Municipia und coloniae in der Prinzipatszeit, Wien. SCHULTEN A. 1895, Die peregrinen Gaugemeinden des des römischen Reichs, RhM 50, 489–557. SCHWEDER E. 1879, Die Concordanz der Chorographieen des Pomponius Mela und des Plinius (Nat. Hist. III–VI). Jahresbericht über die Fortschritte der klassischen Altertumswissenschaft 1878–1879, Kiel 1879. 376 SCHWEDER Е. 1895, Die römische Chorographie als Hauptquelle der Geographieen des Mela und des Plinius, Philologus 54, 528–559. SERBAT G. 1986, Pline l'Ancien: Etat présent des études sur sa vie, son œuvre et son influence, ANRW II 32/4, 2069–2200. СЕРГЕЈЕВСКИ Д. 1938, Римски споменици из Босне. Римски натписи из Босне Споменик 88, 1–33. SHAW B. D. 1981, The Elder Pliny's African Geography, Historia 30/4, 424–471. SHERWIN–WHITE A.N. 1973, The Roman Citizenship, 2Oxford. SMITH R. R. R. 1988, Simulacra Gentium: The Ethne from the Sebasteion at Aphrodisias, JRS 78 (1988), 50–77. SOPRONI S. 1979, Municipium Halicanum, Fol. Arch. 30, 1979, 91–98. SPEIDEL M. P. 1986, Soldiers‘ Homes, у: ECK / WOLFF 1986, 467–482. STICOTTI P. 1913, Die römische Stadt Doclea in Montenegro. Schriften der Balkankommission. Antiquarische Abteilung VI. прир. HÖLDER, Alfred. Wien: Österreichische Akademie der Wissenschaften Balkankommission. SUIĆ M. 1955, Istoĉna Jadranska obala u Pseudo Skilakovu Periplu, Rad JAZU 306, 121–185. SUIĆ M. 1960–1961, Municipium Varvariae, Diadora 2, 1962, 179–196. SUIĆ M. 1991–1992, Liburnija i Liburni u vrijeme velikog ustanka u Iliriku od 6. do 9. god. poslije Krista (uz CIL V 3346), VMAZ 24–25, 55–66. SWOBODA E. 1932, Octavian und Illyricum, Parerga, Heft 1, Wien. SWOBODA E. 1937, Das Parthiner–Problem, Klio 30, 290–305. SYME R. 1933, Octavian und Illyricum by E. Swoboda, JRS 23, 66–71 = The Campaigns of Octavian, Danubian Papers 1971, 135–144 (са додатком). SYME R. 1934, Lentulus and the Origin of Moesia, JRS 24, 113–137. SYME R. 1968, People in Pliny, JRS 58, 135–151. 377 SYME R. 1969, Pliny the Procurator, HSCP 73, 201–236 = SYME, Roman Papers 2, 742‒773. SYME R. 1958, Tacitus I–II, Oxford. SYME R. 1971, Danubian Papers, Bucharest. ŠARIĆ I. 1983, Kamenolomi gdje su se u rimsko vrijeme izraĊivali sarkofazi, VAMZ 15/1, 43–58. ŠAŠEL J. 1983, La fondazione delle cittá flavie quale espressione di gratitudine politica, La citta antica come fatto di cultura. Atti del Convegno di Como e Bellagio, Como= Opera Selecta, 332–344. ŠAŠEL J. 1985, K rimskim napisom v Beli krajini, ArhVest. 36, 325–336. ŠAŠEL KOS M. / SCHERER P. 2003, The Autonomous Towns of Noricum and Pannonia (Situla 41), Ljubljana. ŠAŠEL KOS M. / SCHERER P. 2004, The Autonomous Towns of Noricum and Pannonia (Situla 42), Ljubljana. ŠAŠEL KOS M. 2004, Mythological stories concerning Illyria and its name, L'Illyrie méridionale et l'Épire dans l'Antiquité IV, Actes du 4e colloque international, Grenoble (10-12 octobre 2002), уп. CABANES P. / LAMBOLEY J. L., Paris, 493–504. ŠAŠEL KOS M. 2005, Appian and Illyricum, Ljubljana. ŠAŠEL KOS M. 2008, Divinities, priests and dedicators at Emona, Epigrafia 2006. Atti della XIV Rencontre sur l'Epigraphie in onore di Silvio Panciera con altri contributi di colleghi, allievi e collaboratori, Tituli 9, Roma 2008, 687‒710. ЩЕГЛОВ Д.А. 2008, Quellenforschung и источники географических книг Плиния, Мнемон 7, 429–460. ŠKEGRO A. 1997, Inscriptiones latinae et grecae Bosnae et Hercegovinae, OA 21, 85– 116. ŠKEGRO A. 2003, Rimski spomenici iz Bosne i Hercegovine, VAMZ 36, 135–164. 378 TARPIN M. 2003, Vici et pagi dans l'Occident romain, Rome. THOMASSON B. 1983, Laterculi praesidum, Göteborg. THOMASSON B. 2009, Laterculi praesidum I, ex parte retractum, Göteborg. TIERNEY J. J. 1963, The Map of Agrippa, PRIA 63, Sect. C, 4, 151–66. TÓTH E. 1986, Zur Urbanisierung Pannoniens: Municipium Volgum, Fol. Arch. 37, 163–181. TROUSSET P. 1993, La ―carte d'Agrippa‖: nouvelle proposition de lecture‖, DHA 19, 2, 137–157. VITTINGHOFF F. 1952, Romische Kolonisation und Burgerrechtspolitik unter Caesar und Augustus, Mainz–Wiesbaden. VITTINGHOFF F. 1974, Das Problem des ―Militärterritoriums‖ in der vorseverischen Kaiserzeit, Atti del convegno internazionale sul tema: I diritti locali nelle province riguardo alle condizioni giuridiche del suolo, Roma 26–28 ottobre 1971, Roma. VITTINGHOFF F. 1977, Municipalisierung des lateinischen Donau–Balkanraumes, ANRW II /6, 3–51. ВУЛИЋ Н. 1906, Октавијанов илирски рат и изгнање Скордиска из Горње Мезије, Глас LXXII, 26–36. VULIĆ N. 1934, The Illyrian War of Octavian, JRS 24, 163–167. WALLACE–HADRILL A. 1990, Pliny the Elder and Man's Unnatural History, G&R 37/1, 80–96. WARDE FOWLER W. 1894, Note on Pliny Hist. Nat. III. 142. CR 8, 11. WATKINS T. 1983, Coloniae and Ius Italicum in the Early Empire, CJ 78/4, 319–336. WILKES J.J. 1969, Dalmatia (History of the Roman provinces), London. WILKES Ј.Ј. 1974, Boundary stones in Roman Dalmatia: I The Inscriptions, Arh. Vest. 25, 1974, 258–274. 379 WILKES Ј.Ј. 1977, Population of Roman Dalmatia у: ANRW 6, 732–766. WILKES J.J. 1992, The Illyrians, London. WILKES J.J. 1996, The Danubian and Balkan provinces, CAH 2 X, 545–585. WILKES J.J. 2004, Cultural Identities In The Illyrian Provinces (2nd Century Bc–3rd Century Ad): Some Old Problems Re–Examined, у: Gianpaolo Urso ур., Dall’Adriatico al Danubio. L’Illirico nell’età greca e romana. Atti del convegno internazionale Cividale del Friuli, 25–27 settembre 2003, Pisa, 309– 318. WOLFF H. 1999, ―Administrative Einheiten‖ in den Nordprovinzen und ihre Bezihungen zu römischen Funktionsträgen, у: W. Eck, ур., Lokale Autonomie und römische Ordnungsmacht in den kaiserzeitlichen Provinzen vom 1. bis 3. Jahrhundert, (Schriften des Historischens Kollegs Kolloquien 42) Oldenbourg, 47–60. WOLLMANN V. 1985–1986, Un ―lucus‖ la Alburnus Maior, in: Anuarul Institutului de Istorie şi Arheologie Cluj 27, 253–295. WOLLMANN V. 1989, Nouvelles données concernant la structure socio-ethnique de la zone minière de la Dacia Superior, DOMERGUE C., ур., Mineria y metalurgia en las antiguas civilizaciones mediterraneas y europeas II, Madrid, 107–118. ZANINOVIĆ М. 1966–1967, Ilirsko pleme Delmati, Godišnjak CBI 4–5, 27‒92. ZANINOVIĆ M. 1968, Burnum; castellum, municipium, Diadora 4, 119–129. ZANINOVIĆ M. 1977, The Economy of Roman Dalmatia, ANRW II/6, 1977, 767–809. ZANINOVIĆ М. 1995, Delmati e Pirusti e la loro presenza in Dacia, OA 19, 111–115. ZANINOVIĆ М. 2003, Breuci od Sirmija do Marsonije, OA 27, 443–449. ZANINOVIĆ М. 2007, Beneficiarii consularis na podruĉju Delmata, Pril. Inst. arheol. Zagr. 24, 181–184. ZANKER P. 1988, The Power of Images in the Age of Augustus, Ann Arbor. ZIPPEL G. 1877, Die römische Herrschaft in Illyrien bis auf Augustus, Leipzig. 380 Додатак 2: Илустрације Табла 1 — Praefecti civitatium сл. 1: Натпис из Вероне, префект Либурна и Јапода (бр. 2). сл. 2: Marcellus, praefectus civitatium Maezeorum et Desidiatium, praefectus civitatis Melcomenorum (бр. 48) сл. 3: Antonius Naso, praefectus civitatis Colapinorum (бр. 87). сл. 4: M. Аel(ius) Honoratus centurio regionarius (бр. 105) Табла 2 — Прваци заједница Далмације сл. 1: Proculus Parmanicus, praepos(itus) (бр. 4) сл. 2 T. Loantius Rufus, praepositus Iapodum (бр. 5) сл. 3. [T. F]lavius [Tu]ditanus, pra[e]positu[s]et p[rin]cep[s] (бр. 7) сл. 4 Licinius Teuda, praepositus et princeps Iapodum (бр. 6) сл. 5: Calus Epicadi f., princeps Docleatium (бр. 68) сл. 6: T. Flavius Valens Varronis f., princeps Daesitiatium (бр. 64) сл. 7: P. A[el(ius)? ---], princeps Dindariorum (бр. 74) Табла 3 — Прваци заједница Паноније сл. 1: M. Cocceius Caupianus, princeps Boiorum (бр. 193) сл. 2: Натпис ослобођеника првака заједнице Боја (бр. 191) сл. 3‒4: Iucundus Talalni f. princeps Azaliorum (бр. 107, бр. 108) сл. 5 M. Cocceius Matumari f. Florus, заједнице Ерависка. сл. 6: Новац Ерависка. сл. 7: Alorix Bassi f., decurio Eraviscus (бр. 135) сл. 8: Augur et princeps заједнице Ерависка (бр. 134) сл. 9: Paulinus, princeps Eraviscorum (бр. 132) сл. 10: principes заједнице Скордиска (бр. 203) Табла 4 — Споменици из Афродизијаде у Карији сл. 1: споменик Пируста (IAph 9.18) сл. 2: споменик Јапода (бр. 1) сл. 3: споменик Андизета (бр. 84) Табла 5 — Гранични натпис из места Сарића Греде код Гацког: civitas Melcumanorum (бр. 75) Адреса дигиталне географске карте: http://g.co/maps/55bsp Табла 1 Сл. 1 — Натпис из Вероне, префект Либурна и Јапода (SUIĆ 1991–1992) Сл. 2 — Marcellus, praefectus civitatium Maezeorum et Desidiatium, praefectus civitatis Melcomenorum (бр. 48). Цртеж: PATSCH 1 Фотографија: Corpus inscriptionum Latinarum IX 2562; PH0004672 http://cil.bbaw.de/test06/bilder/datenbank/PH0004672.jpg Сл. 3 — Antonius Naso, praefectus civitates Colapi- norum (бр. 87) Corpus Inscriptionum Latinarum – BBAW III 14387ff; PH0000188 http://cil.bbaw.de/test06/bilder/ datenbank/PH0000188.jpg Сл. 4 — M. Аel(ius) Honoratus centurio regionarius (бр. 105) Ο. Harl , http://www.ubi-erat- lupa.org ID: 8081 Табла 2 — Прваци заједница Далмације Сл. 1 — Proculus Parmanicus, praepos (itus) (бр. 4) Из: PATSCH 1900, 155– 56, Сл. 2 — T. Loantius Rufus, praepositus Iapodum (бр. 5) Из: Patsch 19 Сл. 3 — T. Flavius Tuditanus, praepositus et princeps (бр. 7). Из: PATSCH 1899, 157– 159, бр. 4. Сл. 4 — Licinius Teuda, praepositus et princeps Iapo- dum(бр. 6). Из: PATSCH 1899, 157–158, сл. 6. Сл. 7 — P. A[el(ius)? ---], princeps Dindariorum (бр. 74) Из: C. PATSCH, WMBH 11, 1909, 156–157, бр. 22, сл. 66. Сл. 6 — T. Flavius Valens Varronis f., princeps Daesitiatium (бр. 64) Из: Д. СЕРГЕЈЕВСКИ, Споменик 93, 1940, 10. Сл. 5 — Calus Epicadi f., princeps Docleatium (бр. 68) Из: ВУЛИЋ, Споменик 71, 1931, 101, бр. 242 Табла 3 — Прваци заједница Паноније Сл. 3 — Solva Iucundi O. Harl 2003, http://www.ubi-erat-lupa.org ID: D0701_G1 Сл. 1 — M. Cocceius Caupianus, princeps Boiorum (бр. 193). O. Harl 2003, http://www.ubi- erat-lupa.org ID: 2248 (© Burgenländisches Landesmuseum Eisenstadt ) Сл. 2 — Натпис ослобођеника првака заједнице Боја (бр. 191) I. Weber-Hiden http://www.rzuser.uni-heidelberg.de/ ~f56/fotos/F018845.JPG Сл. 4 — Iucundus Talalni f. princeps Azaliorum O. Harl 2006, http://www.ubi-erat-lupa.org ID: F2856_G1 Сл. 5 — M. Cocceius Matumari f. Florus, princeps (бр. 135). O. Harl 2006 http://www.ubi-erat-lupa.org ID: 2993a Сл. 7 — Alorix Bassi f., decurio Eraviscus (бр. 135) O. Harl 2006, http://www.ubi-erat-lupa.org ID: 2745 Сл. 8 —Augur et princeps заједнице Ерависка (бр. 134). O. Harl 2000, http://www.ubi-erat-lupa.org ID: 10848-2. Сл. 9 — Paulinus, princeps Eraviscorum (бр. 132) O. Harl 2006, http://www.ubi-erat-lupa.org ID: 3188 и 3188-2 Сл. 10 — Principes заједнице Скордиска (бр. 203). С. Душанић. Документација Центра за античку епиграфику и нумизматику «Фанула Папазоглу» Табла 4 — Важне потврде Сл. 3 — Натпис Пируста из Афродизијаде IAph2007 http://insaph.kcl.ac.uk/iaph2007/iAph090018.html горе: рељефна представа персонификације побеђених Пируста уз натпис. Сл. 2 — Натпис Андизета из Афродизијаде (бр. ) IAph2007 http://insaph.kcl.ac.uk/iaph2007/iAph090023.html Сл. 1 — Натпис Јапода из Афродизијаде (бр. 1) IAph2007 http://insaph.kcl.ac.uk/iaph2007/iAph090022.html Сл. 5 — Андарвани. Цртеж натписа из Сопотнице код Горажда (EVANS 1883). Сл. 4 — Гранични натпис из места Сарића Греде код Гацког: civitas Melcumanorum (бр. 75) (СЕРГЕЈЕВСКИ 1938). БИОГРАФИЈА Драгана (Драган) Грбић је рођена 09. 11. 1983. године у Земуну. Завршила је Филолошку гимназију у Београду, смер: класични језици 2002. године. Школске 2002/2003. уписала се на Групу за класичне науке Филозофског факултета у Београду. Дипломирала је 27. септембра 2006. са средњом оценом 9,86, на дипломском 10, са темом „Друштвени вид мотива гозбе у комедији и сатири‖. Јуна месеца 2006. добила је награду Филозофског факултета за изузетан успех као студент генерације Групе за класичне науке. Јула 2007. године примила је награду Универзитета у Београду за најбољег студента генерације Филозофског факултета. Дипломске академске студије историје—мастер на Филозофском факултету у Београду, на смеру Историја старог Рима и античка историја наших земаља, уписала је 13. 10. 2006. године. Завршни мастер рад „Дробета—епиграфска студија‖ одбранила је 28. 11. 2007. Просек оцена на мастер студијама 10,00. У децембру 2007. уписала је докторске студије на Одељењу за историју код проф. др Слободана Душанића. Испунила је у року све испитне обавезе на докторским студијама са просечном оценом 10,00. Израда докторске дисертације са темом „Civitates peregrinae у Илирику у доба Принципата према Плинијевој Naturalis historia и епиграфским изворима― одобрена је одлуком Наставно–научног већа Филозофског факултета од 30.09.2010. Радни однос на Филозофском факултету на Одељењу за историју, Центру за античку епиграфику и нумизматику „Фанула Папазоглу―, засновала је дана 01. 11. 2006. као истраживач-приправник на пројекту Антички натписи на тлу Илирика: критичко издавање и интердисциплинарна истраживања епиграфских споменика. (под руковоством академика Слободана Душанића). Одлуком Наставно–научног већа Филозофског факултета од 28. 05. 2008. изабрана је у звање истраживач сарадник за период од три године. У исто звање поново је изабрана је 17. 02. 2011. године, на период од три године. Од децембра 2011. године запослена је, као истраживач-сарадник у Балканолошком институту Српске академије наука и уметности, на пројекту „Друштво, духовно-материјална култура и комуникације у праисторији и раној историји Балкана― бр. 177012. 6poj ynv,ca 2OO7 l51VC Ilprnor l. hsjaea o ayropcrBy nornucaHr'a h3iaBrEyjeM Aa je AoKropcxa Alcepraqxja noA HacnoBo[4 ctvtTATEs ?EREGRTNAEV nnAp\lg y AoSA npt/Hll nATA npEMA NNVHVIJEBOJ NATURALIS HISTORIA U EN TPAOCK|/IM I/3BOPI4MA norn[c AoKropaHAa Y EeorpaAy,06.02.2012 pe3yITaT concTBeHor ucTpaxyBa']{or paaa, Aa npeAroxeHa AqcepTaq4a y qen,lHr1 Hx y AefloB!4[4a Ht,lje 6 ra npeAnoxeHa 3a Ao6xjar6e 6xro Koje At4nnoMe npeMa cryAxjcKutv nporpaMuMa ApyrxxBXCOXOIUKOnCKl4X yCTaHOBa, Aa cy pe3yrrTaru KopeKTHo HaBeaeH4 { Aa HucaM Kplul4o/fla ayropcKa npaBa u xopl4crxo l4HTeneKryarHy cBojxH, Apyn4x rr4qa. I nprnor 2. hejaea o rcroBerHocrx uraMnaHe ta eneKTpoHcKe Bep3[je goKropcKor pa4a li'l[4e u npe3uMe ayropa trparaHa fp6xh 6poj ynraca 2OO7tS1nC CryAIajcKa nporpaM EofioDcKe cwrl4ie ncropute MercP-_@yHxBeD3 Ter v 6eorpa4v.auno3ocbcKu da(vflTer v Eeoroapv llornucaHa AoaraHafp6!4h q3jaBrbyjeM Aa Je uJTaMnaHa Bep3[ja Mor AoKropcKor paAa flcroBerHa enefipoHcKojBep34}| Kojy caM npeAao/na 3a o6jaErb!4Ba6e Ha noprany fltrurantorpelo3nroprjyMa yHrBep3xrera y Eeorpaay. Ao3BorbaBaM Aa ce o6jaBe [4oj[ n]4.lHn noAaqu Be3aH 3a Ao6ujarbe aKaAeMcKor3BaEa AoKropa HayKa, Kao uTo cy r4Me I npe3r[/te, roA[Ha r MecTo pof]etba yr AarytvoAopaHe paAa. ?.y_:::ry noAaqx Mory ce o6jaE,4rr4 Ha MpexH M crpaHqqar4a Arr{rar|Heor4oflrroTe(e. y efleKTpoHcKoM KaTangry qy ny6nviKaqvjaMa yHlBep3[TeTa y EeorpaAy. Ilornxc AoKropaHAa Y EeonaAy, 06.02.20j2. HacnoB paAa Ilprror 3. V4aea o roprurhery OBnallhyjeM yH Bep3xrercKy 6n6nuore(y ,,CBero3ap lrap(oBxh,, Ea y EvtfiaJ|H6peno3xropujy[4 yH[Bep3qrera y BeorpaAy yHece Mojy AotfiopcKy A4cepraqt4y no.q Koja je Moje afropc{o Aeno. Aucepraqxjy ca cEuM np noa|4Ma npeAao/na caM y ereKTpoHc(or,,r $opuary noro4rona3a rpajHo apxxExpatbe. Mojy AoKropc(y Aracepraqqjy noxpa$eHy At4ry'ran{'/ peno3hroprljyM yHlEep3nreray EeorpaAy Mory Aa rcplcre cBu Kojl, nouryjy oApeAbe caApxaHe y o4a6parorra rany n qeHqe Kpean4BHe 3ajeAHuqe (Creative Commons) 3a Kojy caM ce oAny.{[o/na. 1. AyrcpcrBo 2. AyropcrBo - HeKoMepqljanHo @nrton"-"o - ""*orrepq janHo - 6e3 npepaAe 4. AyropcrBo - HeKoMepqqjarHo -Aenl4Tx noA rcTl4M ycjloBxMa 5. AyropcrBo - 6e3 npepaAe 6. AyropcrBo - AeIrlTl4 floA t crr4rv ycrroExMa (Mon Mo Aa 3aoKpyx[re caMo je4Hy oA uJecr noHyi]eH!4x n[qeHq , Kparax onuc rlqeHqx AarJe Ha noretlqHI rxcra). llornxc AorropaHAa HacnoBoM: 1. AyropcrBo - Ao3BorbaBare yMHoxaBa6e, Atlcrp!46yq!4jy x jaBHo caonluraBa$e Aena, I rpepa,qe, aKo ce HaBeae hMe ayropa Ha HaqhH oapeheH oa crpaHe ayropa n'l aaBaoqa r{qeHqe, qaK u y (oMepqxjanHe cBpxe. oso je Hajcro6oAH[ja oA cat4x nrueHuu. 2. AyropcrBo - HeKoMepqtljarlHo. lo3BorbaBare yMHoxaBabe, A{crpfi6yqrjy u jaBHo caonuJTaBarbe aejra, x npepaae, aKo ce HaBeae uNIe ayTopa Ha Haq!4H oApeheH oA crpalre ayropa Jrtr AaBaoqa n|/'qeHqe. oBa n[qeHqa He Ao3BoJbaBa KoltepqqjanHy ynorpeby aena. 3. AyropcrBo - HeKo[4epqliattHo - 6eo npepa4e. no3BorbaBare yMHoxaBabe, .qqcrpu6yqujy. !l jaBHo caoflLl.raBatbe Aena, 6ff flpol4eHa, npeobr!4KoBaba rflr ynorpe6e gena y cBoM Aefly, aKo ce HaBeAe !4Me ayropa Ha Haq!48 oApebeH oA crpaHe afropa !ur|4 gaBaoqa nl4qeHlie. OBa n!4qeHl{a He Ao3BoJlaBa (oMepqhjanHy yForpe6y aena. y oAHocy Ha cBe ocrane fll4qeHqe, oBoM tlrqeH!.loM ce orpaH[qaBa HajBehu o6u[4 npaBa KoprlLuherba Aefla. 4. AyropcrBo - HeKoMepqljanHo - ,qeflLlrll noA rcrltM ycnoBllMa Ao3BorbaBare yMHoxaBaEe, Axcrpu6yq jy I jaBHo caonuraBabe Aena, u npepaAe, aKo ce HaBeAe !,rMe ayropa Ha Hagr|H oApetleH oA crpaHe aylopa qnvt AaBaoqa rrqeHl{e l, aKd ce npepaAa Alcrpr46yrpa noA l,lcroM qr[ cnuL{HoM n qeHqoM. Oaa r!4qeHqa He ao3BorbaBa KoMepqrajanHy ynorpeoy Aena x npepa,qa. 5- AFopcrBo - 6e3 npepaAe. Aooeoraeare yMHoxaBabe, Aucrplaoyqxjy x jaBHo c€ronuraBa$e AeJra, 6e3 npoMeHa, npeo6n!4KoBaba urtl ynorpe6e Aena y cBoM Aeny, a(o ce HaBeAe !4Me ayropa Ha Haqfifl oApeReH oA crpaHe ayropa n!1 AaBaoqa n[qeHqe. OBa flxqeHqa Ao3BotbaBa Koluepq4janHy ynorpeby Aeta. 6. AFopcrBo - Aerxrq noA L4crrlM ycnoB|,Ma. Eo3EotbaBare y[,lHoxaBaEe' Arrcrpl,|6yqqjy u jaBHo caonuiraBabe Aena, x npepaAe, aKo ce flaBeAe uMe ayropa Ha HaqxH oapelJeH oA crpaHe ayTopa |4nh 4aBaoqa n qeHqe u axo ce npepaaa Aucrp 6yrlpa floA flcroM t1ttt4 cjtt4,]Hot\,4 nu:leHl{oM. OBa nxqeHqa Ao3BoJbaBa KoMepqrjarHy ynorpe6y Ae.na I npepaAa. Cfl!4qHa je coQTBepcKl4M Jll4qeHqa[ta, oaHocHo nllqeHqaMa oTBopeHof Koaa.