1 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА мр Милован М. Љубојевић ОБРАЗОВНИ ЕФЕКТИ ИЗБОРНИХ СПОРТОВА У НАСТАВИ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА (докторска дисертација) БЕОГРАД, 2014. UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY OF SPORTS AND PHYSICAL EDUCATION mr Milovan M. Ljubojević EDUCATIONAL EFFECTS OF VOCATIONAL SPORT SUBJECTS IN PHYSICAL EDUCATION TEACHING (PhD Study) BELGRADE, 2014. Ментор: ред. проф. др Драгољуб Вишњић – Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду Чланови комисије: ред. проф. др Драгољуб Вишњић – Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду ред. проф. др Владимир Копривица – Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду доц. др. Живорад Марковић – Педагошки факултет у Јагодини Датум одбране: _____________________ Наслов докторске дисертације: ОБРАЗОВНИ ЕФЕКТИ ИЗБОРНИХ СПОРТОВА У НАСТАВИ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА Резиме: Циљ рада је био да се се испитају, односно утврде, ефекти изборног наставног предмета (фудбал, кошарка, рукомет, одбојка) на развој моторичких способности, утврди мотивација за активно учествовање на часовима физичког васпитања и изборног предмета Спорт за спортисте и ставови ученика према изборном предмету, као и на раст и развој морфолошких карактеристика ученика завршног разреда у деветогодишњој основној школи. Основна хипотеза (Хг) од које се пошло у истраживање: Хг - Неће бити статистички значајне разлике умоторичким способностима, у мотивацији,као и у антропометријским карактеристикама као посљедица различитих експерименталних третмана, између експериментом обухваћених група ученица и ученика. Истраживање је лонгитудинално експерименталног карактера, у коме се као основни користио експериментални метод, а статистички метод као помоћни. Истраживање је реализовано у двијема основним школама у Даниловграду, Основна школа „Вуко Јововић“ и Основна школа „Његош“ Спуж, у трајању од једне школске године. Истраживањем је обухваћен узорак од 218 испитаника (105 дјевојчица и 113 дјечака), узраста 14 година, подијељених у 5 група (четири експерименталне и једна контролна група). Експерименталне групе су чинили ученици и ученице који су, осим физичког васпитања, похађали и предмет Спорт за спортисте, и то одређени спорт за изборни предмет (кошарка, фудбал, рукомет, одбојка) који су сами одабрали. Контролну групу су чинили ученици и ученице који су похађали наставу физичког васпитања, а као изборни предмет нијесу бирали спорт, већ неки други предмет. Ефекти контролног и експерименталног третмана процијењени су помоћу варијабли и то: пет варијабли за мјерење антропометријских карактеристика, осам за процјену моторичких способности, као и варијабли за процјену мотивационог простора ученика и ставова ученика према физичком васпитању и спорту за спортисте (испитиване само једном у току истраживања). Добијени подаци обрађени су поступцима дескриптивне статистике, т теста и униваријантне анализе варијансе. Након спроведеног истраживања, а на основу анализе постигнутих резултата, може се извести један, општи закључак: Настава физичког васпитања и настава изборних предмета из области физичког васпитања није имала статистички значајног утицаја на антропометријске карактеристике код ученица и ученика, док је тај утицај на моторичке способности примјетан, али не у мјери у којој се очекивало да ће бити. Кључне ријечи: ЕФЕКТИ / ПРОГРАМ / НАСТАВА / ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ / ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ / МОТИВАЦИЈА Научна област: Методика физичког васпитања Ужа научна област: УДК:_____________ Title of the PhD Study: EDUCATIONAL EFFECTS OF VOCATIONAL SPORT SUBJECTS IN PHYSICAL EDUCATION TEACHING Abstract: The aim of this study was to examine and determine the effects of vocational subjects (football, basketball, handball, volleyball) on the development of motor skills, to determine motivation for active participation in physical education classes and in the vocational subject “Sports for Athletes”, as well as pupils’ attitudes toward the previously named vocational subject. Furthermore, this study examines the growth and development of morphological characteristics of pupils in final grade of nine-year elementary school. The basic hypothesis (Hg) that served as the baseline for research is as follows: Hg - There will not be statistically important differences in motor skills, motivation, and in anthropometric characteristics as a result of different experimental treatments, among the groups of pupils (both girls and boys) encompassed by the experiment. The study was of a longitudinally experimental nature, where the experimental method was used as the basic one, and the statistical method was used as an auxiliary one. Research was conducted in two elementary schools in Danilovgrad: elementary school "Vuko Jovović” and elementary school "Njegos" in Spuž, for a period of one academic year. The study sample consisted of 218 pupils (105 girls and 113 boys), aged 14 years, divided into five groups (four experimental and one control group). Experimental groups consisted of pupils who have attended, apart from the regular physical education classes, classes of vocational subject “Sports for Athletes”, i.e. a particular sport as a vocational subject (basketball, football, handball, volleyball) chosen by themselves. The control group consisted of pupils who have attended regular physical education classes but they have not chosen sports as vocational subject but another one. The effects of the control and experimental treatment were assessed using the following variables: five variables to measure anthropometric characteristics, eight variables to assess motor skills, as well as variables for assessing the motivation of students and their attitudes towards physical education classes and sport for sportsmen (examined only once during the study). The acquired data were analyzed and processed using the descriptive statistical methods, tests, and univariate analysis of variance. Following the conducted research, and based on analysis of achieved results, the following general conclusion can be generated: Physical education classes and teaching the vocational subjects in field of physical education do not have a statistically significant impact on the anthropometric characteristics of both girls and boys, while the impact on development of motor skills is evident and noticeable, but not to the expected extent. Key words: EFFECTS / PROGRAM / TEACHING / PHYSICAL EDUCATION / VOCATIONAL SUBJECTS / MOTIVATION Scientific field: Teaching methodology in physical education Major subject in scientific field: UDK:______________ Садржај 1 УВОД .................................................................................................................................. 1 1.1 Уопште о физичком васпитању – савремене функције физичког васпитања ...... 3 2 ТЕОРИЈСКИ ОКВИР РАДА ............................................................................................. 9 2.1 Развој школства у Црној Гори и мјесто физичког васпитања у наставним плановима .................................................................................................................... 9 2.2 Реформа образовног система у Црној Гори ........................................................... 12 2.3 Дефинисање основних појмова ............................................................................... 17 2.3.1 Физичко васпитање ..................................................................................... 18 2.3.2 Настава физичког васпитања ..................................................................... 24 2.3.3 Наставни планови ....................................................................................... 26 2.3.4 Програм наставе физичког васпитања ...................................................... 34 2.3.5 Планирање наставе физичког васпитања ................................................. 36 2.3.6 Изборни предмет - Спорт за спортисте .................................................... 38 2.3.7 Спортске игре .............................................................................................. 40 2.3.8 Моторичке способности ............................................................................. 42 2.3.9 Морфолошке карактеристике .................................................................... 51 2.3.10 Мотивација .................................................................................................. 53 2.3.11 Узрасне карактеристике ............................................................................. 59 2.4 Досадашња истраживања ........................................................................................ 64 2.4.1 Истраживања морфолошких карактеристика .......................................... 64 2.4.2 Истраживања моторичког простора .......................................................... 71 2.4.3 Истраживања која се односе на утицај различито програмиране наставе физичког васпитања на трансформацију неких димензија антрополошког статуса ученика ................................................................ 78 2.4.4 Истраживања ставова ученика према физичком васпитању .................. 87 3 ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ ИСТРАЖИВАЊА ...................................................... 93 3.1 Предмет истраживања .............................................................................................. 93 3.2 Циљ истраживања .................................................................................................... 94 3.3 Задаци истраживања ................................................................................................ 94 4 ХИПОТЕЗЕ ИСТРАЖИВАЊА ...................................................................................... 97 5 МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА ........................................................................... 99 5.1 Ток и поступци истраживања .................................................................................. 99 5.2 Узорак испитаника ................................................................................................. 101 5.3 Узорак варијабли .................................................................................................... 102 5.3.1 ЕУРОФИТ батерија тестова ..................................................................... 102 5.3.2 Варијабле ................................................................................................... 104 5.3.3 Инструменти .............................................................................................. 108 5.3.4 Процедура мјерења и тестирања ............................................................. 111 5.4 Наставни програми који су реализовани у школској години када је спроведено истраживање ....................................................................................... 120 5.4.1 Програм наставе физичког васпитања за IX разред основне школе ... 120 5.4.2 Програм наставе изборног предмета - Спорт за спортисте за IX разред основне школе ............................................................................... 120 5.5 Статистичка обрада података ................................................................................ 121 6 РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА .................................................................................. 123 6.1 Резултати морфолошких варијабли ученика на иницијалном и финалном мјерењу .................................................................................................................... 123 6.2 Резултати морфолошких варијабли ученица на иницијалном и финалном мјерењу .................................................................................................................... 136 6.3 Резултати моторичких варијабли ученика на иницијалном и финалном мјерењу .................................................................................................................... 149 6.4 Резултати моторичких варијабли ученица на иницијалном и финалном тестирању ................................................................................................................ 168 6.5 Специфичности спорта за спортисте .................................................................... 187 6.5.1 Резултати скале ставова према спорту за спортисте ............................. 193 6.5.2 Физичко васпитање и спорт за спортисте – разлике у односу на пол и припадност групи ................................................................................... 220 6.5.3 Однос физичког васпитања и спорта за спортисте ................................ 236 7 Дискусија ........................................................................................................................ 243 7.1 Резултати варијабли морфолошког простора ...................................................... 243 7.1.1 Резултати варијабли морфолошког простора ученика контролне групе ........................................................................................................... 243 7.1.2 Резултати варијабли морфолошког простора ученика експерименталне групе - кошарка ........................................................... 244 7.1.3 Резултати варијабли морфолошког простора ученика експерименталне групе - фудбал ............................................................. 246 7.1.4 Резултати варијабли морфолошког простора ученика експерименталне групе - рукомет ........................................................... 247 7.1.5 Резултати варијабли морфолошког простора ученика експерименталне групе - одбојка ............................................................ 248 7.1.6 Разлике у вриједностима морфолошких варијабли између група и ранијих истраживања................................................................................ 249 7.1.7 Резултати варијабли морфолошког простора ученица контролне групе ........................................................................................................... 251 7.1.8 Резултати варијабли морфолошког простора ученица експерименталне групе - кошарка ........................................................... 252 7.1.9 Резултати варијабли морфолошког простора ученица експерименталне групе - фудбал ............................................................. 253 7.1.10 Резултати варијабли морфолошког простора дјевојчица експерименталне групе - рукомет ........................................................... 254 7.1.11 Резултати варијабли морфолошког простора ученица експерименталне групе - одбојка ............................................................ 255 7.1.12 Разлике у вриједностима морфолошких варијабли између група дјевојчица и ранијих истраживања ......................................................... 256 7.2 Резултати варијабли моторичког простора - ученици ........................................ 259 7.2.1 Резултати варијабли моторичког простора ученикака контролне групе ........................................................................................................... 261 7.2.2 Резултати варијабли моторичког простора ученика експерименталне групе - кошарка ........................................................... 262 7.2.3 Резултати варијабли моторичког простора ученика експерименталне групе - фудбал ............................................................ 263 7.2.4 Резултати варијабли моторичког простора ученика експерименталне групе - рукомет ........................................................... 264 7.2.5 Резултати варијабли моторичког простора ученика експерименталне групе - одбојка ............................................................ 266 7.2.6 Поређење физичких способности испитаника из овог истраживања у односу на вршњаке из неких европских земаља ................................. 267 7.3 Резултати варијабли моторичког простора – ученице ........................................ 272 7.3.1 Резултати варијабли моторичког простора ученица контролне групе 273 7.3.2 Резултати варијабли моторичког простора дјевојчица експерименталне групе - кошарка ........................................................... 274 7.3.3 Резултати варијабли моторичког простора ученица експерименталне групе - фудбал ............................................................. 275 7.3.4 Резултати варијабли моторичког простора ученица експерименталне групе - рукомет ........................................................... 276 7.3.5 Резултати варијабли моторичког простора ученица експерименталне групе - одбојка ............................................................ 277 7.3.6 Поређење физичких способности испитаница из овог истраживања у односу на вршњакиње из неких европских земаља............................ 279 7.4 Резултати скале ставова ученика и ученица према физичком васпитању и спорту за спортисте ................................................................................................ 284 8 Закључци ......................................................................................................................... 288 ЛИТЕРАТУРА...................................................................................................................... 295 Прилози ................................................................................................................................. 307 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 1 1 УВОД Експанзија научних и технолошких открића, убрзана глобализација и информатизација траже корјенито и трајно трансформисање васпитања и образовања. То је разлог што динамична и сложена стварност тражи школу која се лако и брзо може прилагодити свим животним ситуацијама. Због тога савремено друштво тражи квалитетну школу или, тачније, школу у коју ће ученици радо одлазити, у којој могу оптимално развијати своје особине и способности, стицати корисна знања, побољшавати своја постигнућа и стицати спознаје о општим људским вриједностима. То није неважно, напротив поготово ако се слажемо да је управо вријеме које најмлађи и млади проводе у школи идеална прилика да их оспособљавамо и оспособимо за живот. (Хардман, 2008.). Савремени начин живота диктира и нове трендове у васпитању и образовању. Стручњаци улажу велике напоре да утврде какве су промјене настале у нивоу свјесности и образованости дјеце, под утицајем неформалне образованости, све доступнијихинформација, техничког и технолошког напретка, који им омогућава, да из своје собе, из свог кревета, буду у исто вријеме на другом крају свијета, да буду учесници различитих друштвених игара, друштвених мрежа. У оваквим условима, дјеца све мање времена проводе у кретању. У ситуацији када кретање престаје да бива унутрашња, нагонска потреба, а све више потреба по навици и личном увјерењу и потреба друштва, физичко васпитање у школи један је од важних путева реализације наведене стратегије, или, боље речено, могло би да буде. Међутим, питање је колико је то могуће у условима класичног концепта часа и наставе физичког васпитања, оптерећених бројним проблемима, међу којима централно мјесто заузима број часова у наставном плану. У садашњој ситуацији јасно је да се због тога не може обезбиједити континуитет утицаја вјежбања, а самим тим и читав низ позитивних ефеката који су у вези са њим (Копривица, 1994). Током низа година, спроведена су многа истраживања која су имала за циљ да утврде у којој мјери физичко васпитање доводи до позитивних утицаја на ученике. Резултати Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 2 неких истраживања (Ацковић (1987), Аруновић (1978), Кукољ (1984), Матић (1980), Крсмановић (1988, 1992, 1996) указују да настава физичког васпитања није на одговарајућем и задовољавајућем нивоу, примјерена узрасту ученика и њиховим индивидуалним способностима, потребама и интересовањима. Основни разлози неефикасности наставе су лоша концепција моделовања наставних програма и мали недјељни фонд часова (Крсмановић,1996). Наставни програми се моделују тако да се од ученика очекује да савлада многобројне моторичке задаткеиз већег броја спортова и других вјежбања(атлетике, гимнастике, спортских игара, ритимичке гимнастике, народног плеса, итд). Недостаци овакве наставе су:површно усвајање само најосновнијих елемената покрета од стране ученика, не долази до аутоматизације и потпуног овладавања моторичким покретима предвиђеним програмом. Наставна пракса је у основи усмјерена ка усавршавању спортско-техничких елемената а мање ка развоју моторичких и функционалних способности ученика. Ефикасност наставе физичког васпитања може се повећати уз реално, стручно и економично планирање и праћење ефеката наставе, као и уз повећање недјељног фонда часова. Напори стручњака из области физичког васпитања да покажу и докажу неопходност већег фонда наставних часова, у наставним плановима, изгледа да су имали одјека. У прошлости је, у различитим системима васпитања и образовања, физичко васпитање било заступљено, са 2 часа недјељно, 2+1, 2 часа и ваннаставне активности, и сл. Данас, у плановима за основне школе у Црној Гори, увођењем изборних предмета, ученик има могућност да похађа наставу физичког васпитања и 4 пута недјељно. Истина, ово све по избору самог ученика (што значи да није обавезујуће), али и сама могућност, и равноправан положај у односу на друге предмете, велики је искорак у борби за положај физичког васпитања у систему васпитања. Сада треба уложити велике напоре у правилно осмишљавање часова изборне наставе. Наиме, треба константно пратити и истраживати напредак и развој способности дјеце. Треба истраживати која средства у настави треба користити, односно, који спортови, који видови активности ће најбоље допринијети побољшању способности код дјеце, Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 3 повећати њихове како моторичке способности, тако и њихове потребе и интересовања за бављење одређеним спортом или неком физичком активношћу и ван система васпитања. Треба напоменути и то, да је програмима изборних предмета предвиђено да се ученик опредијели за један спорт (фудбал, кошарка, рукомет, одбојка) и да га похађа током цијеле године. Истина, не морају увијек ученицима бити понуђене све четири спортске игре (то зависи од услова са којима школа располаже). Дакле, постоји потреба за истраживањима која би показала ефекте, на нов начин, конципиране наставе физичког васпитања.У истраживање се кренуло са претпоставком да ће добијени резултати показати исправност нове концепције реализације физичког васпитања у контексту његовог реформисања. Надаље, овај рад треба да покаже : да ли и у којој мјери, изборни спортови, доприносе побољшању способности-постигнућа ученика завршног (деветог) разреда основне школе. 1.1 Уопште о физичком васпитању – савремене функције физичког васпитања Историјски гледано, физичко васпитање је током своје еволуције доживјело многе промјене.У почетку спонтан процес кретања и учења кретања, прерастао је у планску и организовану васпитно-образовну дјелатност. Одувијек су теоретичари и емпиричари тражили начине и моделе да физичко васпитање подигну на већи ниво, да га учине ефикаснијим. И, чини се, да су успијевали у томе.Наиме, под утицајем промишљања теоретичара и испитивања емпиричара програм наставе физичког васпитања временом се мијењао, као и садржаји активности на часу. Не треба занемарити ни чињеницу да је настава често кроз историју била оптерећена и одређена идеологијом која је преовладавала у одређеним временским периодима. Ипак, временом, настава физичког васпитања добија већи фонд часова, образују се педагози физичке културе који су оспособљени за стручно реализовање наставе физичког васпитања. Уводе се ваннаставне активности (некада су постојале и школске олимпијске игре). Усавршава се програм у складу са друштвеним и савременим потребама. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 4 Међутим, данас, када се друштвене, антрополошке и сваке друге промјене дешавају, чини се никад брже, опет је актуализовано питање ефикасности физичког васпитања у облику у којем је сада. Често се постављаозбиљно питање: да ли је оваква настава физичког васпитања уопште потребна у педагошком, односно васпитно-образовном систему?Објективне могућности и правце дјеловања физичког васпитања, његова улога у животу савременог човјека, односно његове основне функције, више аутора различито тумачи и углавном се оне разматрају у склопу физичког васпитања и спорта као синонима за „физичку културу“ (нарочито у земљама енглеског језичког подручја). Како би се потпуније схватила суштина наставе физичког васпитања важно је дефинисати њене социјалне и друге реалне функције.Израз функција у друштвеним наукама најчешће је везанза појам функционисати (дејствовати, дјелати, радити, налазити се у акцији, утицати произвођењем некаква учинка), чиме се под функцијама физичког васпитања подразумијева „њој својствена особеност да дјелује на човјека и људске односе, задовољавајући и развијајући потребе појединаца и друштва” (Матвејев, 1984) путем непосредне усмерене активности. Различита полазна схватања ове проблематике учинила су да многи аутори различито тумаче, дефинишу и виде функције физичког васпитања. Разноликост се креће од тога да се функције физичког васпитања своде на нека појединачна својства, чиме осиромашују богатство улоге физичког васпитања, до тога да се функцијама понекад приписују и неке функције, које, ипак, примарно не припадају (или не припадају“само“) физичком васпитању. Петерсон је (по Матвејеву, 1984) издвојиопет функција: социјално-практичну (социјална функција), информативно-сазнајну (когнитивна функција), комуникативно- васпитну (педагошка функција), естетску и функцију одмора и забаве (рекреативна функција), наглашавајући да се не стварају само културне вредности, већ и могућности за саморазвој и деловање, чиме се остварују стваралачке мугућности и у физичкој и у духовној сфери. Стивенсон (по Грандићу, 1997), на пример, издваја пет функција: социоемоционалну (као потребу човјека за очувањем социјално-психичке стабилности; надзор над напрезањем и конфликтима; стварање ситуација које изазивају осјећање друштвености, Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 5 другарства, пријатељства и постојање спорта као ритуала, као симбола очувања културног и социјалног наслеђа), социјализовање (кроз два узајамно повезана процеса: јачања, које обухвата физичку припрему, и формирања, под којим се подразумијева стварање конкретних модела понашања), интеграције (за достизање складног поистовјећивања човјека са колективом), политичку (као инструмента у стварању националног осјећања, идентификације и националног престижа) и социјалне мобилности (посебно сиромашних, етничких и расних мањина путем повећања друштвеног престижа или социјалним престижем и обезбјеђењем материјалног статуса). Димазедиер (Dumazedier, J. 1974) говори о трима улогама слободног времена: репродуктивној (која је условљена потребом да се човјек одмори, обнови и репродукује своје физичке и духовне снаге), рекреативној(која је везана за захтјев да се отклони утицај једноличности у току рада, да се човјек одмори и ослободи досаде) и образовној (чији је циљ развој личности, стваралачких могућности, те шире и слободније друштвено учествовање). Матвејев (1984) прави подјелу у двије групе: специфичне (посебне образовне; нарочите практичне функције; посебне „спортске”; специфичне рекреативне и здравствено- рехабилитационе) и општекултурне (комуникативну; транслаторно-информативну; нормативну и естетску). У Европској Унији, али и у цијелој Европи, концепт физичког васпитања данас је веома различит. Различитост се огледа како у називу предмета, тако и у његовој суштини, функцијама, циљу, задацима, садржајима курикулума и др. (о упоредној анализи назива, циља, задатака и садржаја физичког васпитања у појединим европским земљама биће више говора у наредним поглављима). Анализирајући класификације функција физичког васпитањамногих земаља (земаља Сјеверне Америке, Европе, Русије, Азије, Океаније)све подјеле, видике, моделе, стандарде, водеће циљеве, концепте, улоге, бројне функције (AAHPERD, 2011), могу се сажети и сјединити у слиједеће три функције физичког васпитања: 1. функција активне животне перспективе, 2. функција кретне перспективе, Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 6 3. функција социјалне перспективе. Активна животна перспектива 1. експонирање физички активног, здравог стила живота, 2. постизање и одржавање здравља и повећање тјелесне кондиције. Кретна перспектива 3. доказати компетентност у многим физичким активностима и знања у неколико физичких активности, 4. примјенити кретне концепте и принципе за учење и развој кретног обрасца и вјештина. Социјална перспектива 5. понашати се на начине који су лично и друштвено одговорна у оквиру физичких активности, 6. разумјети и поштовати разлике међу људима у оквиру физичких активности, 7. схватити да физичка активност може да пружи уживање, изазов, самоизражавање, социјалну интеракцију, рад и слободно вријеме. Исход функције активне животне перспективе: - схватање значења здравог активног начина живота, - рад у правцу постизања и одржавања физичке кондиције, - учешће у адекватној процјени нивоа личне кондиције, - учешће у здравственом побољшању квалитета дневне физичке активности у школи и ван ње, - разумијевање основних појмова физичке кондиције и личног благостања и њихових релација, - препознавање фактора сигурности у вези са учешћем у физичким активностима унутар и ван физичког васпитања. Исход функције кретне перспективе: 1.вјештине - проширити и поправити секвенце покрета који се фокусирају на коришћење једне или више промјењивих: тијело, простор, напор и релација, сам или са другим, - мијењати стечене вјештине из сваког подручја активности помоћу варијабли: тијело, простор, напор, релација, - компетентно коришћење појединих покрета из базичних кретних образаца из сваког подручја дјелатности. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 7 2. знање и разумијевање - препознавање обавеза у вези са побољшањем физичке кондиције и активног развоја вјештина, - примијенити адекватне принципе како би се побољшала достигнућа појединих вјештина покрета, - примјењивање стратегије и правила неопходних за сигурно и вјешто учешће у физичким активностима, самостално или са другима. Исход социјалне перспективе: -поштовање себе и других неопходних за успјешно учешће у физичким активностима и физичком васпитању, - релације и бенефиције које произлазе из рада и учешћа са другима и изван физичког васпитања, - поштивање улоге физичких активности у постизању и одржавању личне кондиције и благостања, - препознавање могућности за уживање, самоизражавање, посла и забаве, који су резултат учешћа у физичким активностима. Задаци функције активне животне перспективе: - редовне физичке активности, повезивање са свакодневним животом, подстицање широким спектром дјелатности; - развој когнитивног разумијевања од почетне свијести о ефектима дјеловања физичких активности на тијело, веће разумијевање улоге физичких активности на тијело, те социјалне прилике, односе и емоционално благостање; - остваривање основног нивоа физичке кондиције за добро здравље (кардио- респираторно, мишићна снага, издржљивост, гипкост, тјелесна композиција). Очекивања су лична за сваког ученика, узимајући у обзир варијације у нивоима, а не постављеног јединственог стандарда за сву дјецу у истом разреду. Задаци функције кретне перспективе: -развој кретне (моторичке) компетентности и знања од основног кретног обрасца који се развија у специфичне вјештине (нпр.одређени плесни корак), касније користи у сложенијим кретњама (нпр.више учесника, правила, стратегије); Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 8 - оспособити ученике да користе информације за боље когнитивно разумијевање и побољшање моторичких вештина; - разумијевање појмова – тијело, простор, напор и односи; - упознавање са принципима који регулишу производњу, примјену и апсорпцију снаге, као и оне који се односе на стабилност. Задаци функције социјалне перспективе: - промовисање личне и групне активности, позитивне социјалне интеракције; - поштивање индивидуалних разлика кроз позитивну интеракцију између ученика у физичким активностима; разлике у карактеристикама културе, националности, моторичке компетенције, инвалидитета, физичких карактеристика (нпр.снага, величина, облик), пол, раса и социо – економски статус; - развој свијести о вриједностима и предностима учешћа у физичким активностима; прилику за самоизражавањем, социјалном интеракцијом – забавом и разонодом; - израда веза између програма физичког васпитања и онога што се дешава у друштвеној заједници и на радном мјесту. Мјесто физичког васпитања у систему васпитања, његова улога и значај, као и правци његовог даљег развоја зависе и од једног ширег концепта образовања којег карактеришу, прије свега: децентрализација, демократизација, професионализација;образовањекаодоживотнипроцес;поштовањеиндивидуалнихразли каизмеђуученика;усмјереностнаисходеобразовања, аненасадржаје (програме);интегрисанинаставнипрограм (образовнеобласти);циклуси образовања;парципативне, кооперативне, активне и искуствене методе наставе и учења.Савремени концептфизичкогваспитањатежидасе „усмјерењемкурикулума“ неограничава инаставафизичкогваспитања и постављени модели или стандарди у образовно-васпитној пракси школског система. Управо је савремени концепт физичког васпитања, који своје упориште налази и у реформисаном основном образовном систему, предмет нашег промишљања и истраживања у овом раду. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 9 2 ТЕОРИЈСКИ ОКВИР РАДА 2.1 Развој школства у Црној Гори и мјесто физичког васпитања унаставним плановима Физичко васпитање се постепено уводи у школе почетком 19. Вијека.Прво у школе које су биле у приватним рукама и биле приступачне углавном привилегованој класи.У Енглеској као настава спорта, а затим у виду гимнастике у васпитне заводе широм Европског континента. Гимнастика је у земљама средње Европе, почивала на различитим гимнастичким системима.Имала језадатак да уз остале предмете послужи циљевима старе буржоаскешколе.Посебно се инсистирало настварању круте дисциплине, милитантизма. Као главна средства-вјежбе служиле су стројеве вјежбе, просте вјежбе и вјежбе на конструисаним справама (коњу, разбоју, вратилу) у којима се у првом реду истицаоутицај на обликтијелаи начин извођења (формалистичко обиљежје). Мање се водило рачуна одјеловањупојединих покрета и кретања на њихов утицај на организам и практичну корист од вјежби. Прве школе у Црној Гори, отворене су у доба Његоша (прва је отворена на Цетињу 1834. године, а друга осам година касније у оближњем Добрском Селу). Међутим, рат Црне Горе и Србије против Турске 1876-1878. године прекинуо је њихов рад. По окончању рата дошло је отварања нових. Школске 1879/80 године у Црној Гори је радило више од тридесет школа. Због тога је 1879. године донесен Закон о општој школској дужности Књажевини Црној Гори, а 1884. године нови, знатно обимнији и свеобухватнији, до усвајања нових наставних планова и програма. У првом документу те врсте било је мјеста за наставу гимнастике и војничког вјежбања који се уводе у школе као посебан наставни предмет. Мада Радуновић (1980) износи податак да је гимнастика у основне школе у Црној Гори званично уведена 1874. године на збору црногорских учитеља на Цетињу. Радуновић даље наводи да је гимнастика била Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 10 обавезан предмет у Дјевојачком институту, основаном још 1869. године, а предавана је и у Цетињској гимназији од њеног оснивања 1880. године.С друге стрне, Пејовић (1971) у књизи „ Развитак просвјете и културе у Црној Гори 1852-1916“ говори о наставним плановима Петрановићеве школе, затим о плановима Николе Мусулина, Нићифора Дучића и Милана Костића, али тамо не спомиње наставу гимнастике. У књизи „ Закон, наредбе, упутства и др. са Наставним планом за основне школе у Црној Гори 1884-1895“ у уводном тексту се каже: „Главни је задатак основне школе добро васпитање младежи, сагласно са природом дјеце, правилно складно и постепено развијање тјелесних и душевних снага дјетета са особитим обзиром на образовање религиозног и моралног карактера његовог.“ Дакле, гимнастици и војничком вјежбању дато је адекватно мјесто. У овом наставном плану, гимнастика и војничко вјежбање били су заступљени са по једним часом недјељно у сва четири разреда. Наставним планом из 1907. Године (био је још један из 1902. Године, али се програм гимнастике и војничког вјежбања није разликовао од пређашњег из 1884. године, па зато и није шире приказан овом приликом ), утврђеним Законом о народнијем школама у Књажевини Црној Гори из 1907. године, између осталих предмета наведен је и предмет гимнастика и дјечје игре. Као што се види, из програма наставе искључено је војничко вјежбање, али се у сами назив педмета укључују дјечје игре, чиме је наглашен њихов значај (и раније су програмом биле предвиђене игре). И даље се гимнастика предаје у свим разредима, али сада има већи број часова, различит број у школама, зависно од тога да ли дотична школа има комбинована одјељења. У школи у којој су сва четири разреда подијељена, у сваком разреду-одјељењу настава се изводи са по два часа недјељно. Исти је број часова у школи са три учитеља (одјељења). У школи са два одјељења у трећем и четвртом разреду може се изводити један час више гимнастике на рачун неког другог предмета. То зависи од увиђајности учитеља, а овајће, опет, одлуку донијети зависно од степена развијености ученика. У неподијељеној школи број часова гимнастике је по два – у првом и другом разреду и по један у трећем и четвртом. Разлика и позитиван помак у овом програму, у односу на претходни је та што је значајније мјесто дато дјечијим играма, поготово ако се узме у обзир да су дјеца најчешће дуго пјешачила свакодневно у школу, па су им игре умјесто војничког вјежбања много више пријале, али и то да многа дјеца нијесу имала прилике Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 11 да у својим пребивалиштима спроводе игре, са којима су се сретали, барем на часовима у школи. Озбиљан и одговоран приступ при креирању и реализацији програма у основној школи свакако је био присутан и када је ријеч о средњим школама. Раније је поменуто да су Ђевојачки институт и Гимназија имали наставу гимнастике. У гимназијски програм, гимнастику је 1882. године увео Симо Матавуљ и он је први предавач овог предмета у поменутој школи. Настава Гимнастике је организована и у Богословско-учитељској школи. У Краљевини Југославији није се школском физичком васпитању придавала неопходна пажња у педадошкој теорији, али ни у школској пракси.Гимнастика као школски предмет увршћена је у групу вјештина и она је већим дијелом задржала обиљежја из времена старе буржоаске школе све до краја другог свјетског рата. Настава се изводила по соколском гимнастичком систему са садржинама традиционалних облика народног тјелесног вјежбања, словенског духа и традиције, са назнакама предвојничке обуке (Родић, 2006). Физичко васпитање послије другог свјетског рата све више продире у школски и војнички живот, гдје су се савремена схватања, која су настала у пероду тражења нових и слободнијих путева у васпитању, а посебно она из подручја дидактике, одразила и у настави гимнастике. У њој се круте, вјештачке и стилизоване гимнастичке форме све више замјењују слободнијим средствима – игром и спортовима, а настава се преноси из затворених простора на отворена игралишта, повећава број часова, наставници се стручно школују, као и за предмете осталих струка. Другим ријечима, тежи се већој хуманизацији физичке културе у цјелини, у друштву. Послије другог свјетског рата службено је усвојено осам планова и програма физичког васпитања за основне и средње школе. Истраживања која су касније услиједила закључују да је настава физичког васпитања у овом периоду сведена на стицање моторичког стереотипа, на стицање вјештина, да је настава закинута за један час Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 12 недјељно и нумеричку оцјену јер је уведена словна оцјена и тиме је овај предмет сврстан у тзв. предмете другог реда. Реформа образовања у Црној Гори подразумијевала је и реформу и реконструкцију наставних планова и програма, промјене у методици, приступу ученику и реализацији планираних циљева. Самим тим, и планови за предмет физичко васпитање доживљавају велике промјене, како у дефиницији циља и задатака, тако и у самој реализацији часа, организацији, интензификацији наставе, са приступачним, интересантним и сврсисходним вјежбама и задацима. У наредним поглављима биће више ријечи о реформи образовања у Црној Гори и мјесту физичког васпитања у систему васпитања. Управо је мјесто физичког васпитања (и изборних предмета из области физичког васпитања) предмет овог истраживања. 2.2 Реформа образовног система у Црној Гори Црна Гора је у периоду од 2000. до 2009. године припремила и спровела екстензивну реформу образовног система – предшколског, основног и средњег образовања. Стратешки циљеви реформе образовања су развојне природе и представљају саставни дио процеса социјалне, политичке и економске транзиције Црне Горе у контексту глобалних промјена. Темељни политички циљ тако контекстуализоване реформе јесте обликовање образовног система који ће резултирати стварањем знања за лични и друштвени развој. Тај циљ подразумијева оспособљавање чланова друштва за компетенције које су непоходне за економски напредак и активну партиципацију у демократској политичкој заједници, али и за успјешно сналажење у свијету континуираних, брзих и најчешће глобалних промјена (Министарство просвјете и науке, 2001). Тако дефинисан темељни циљ образовања налагао је и темељну трансформацију образовног система, па су реформске активности резултирале значајним структурним промјенама. Један дио тих активности, попут увођења обавезног деветогодишњег образовања и системске примјене начела инклузивног образовања, усмјерен је на повећавање доступности и приступа образовању. Други је дио усмјерен на подизање Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 13 квалитета образовања: он је укључио курикуларну реформу (значајне промјене у циљевима, садржајима и методама поучавања и учења, увођење изборних предмета и др.), али и оснивање, изградњу или трансформацију институција за системску подршку и унапређивање квалитета образовања (Испитни центар, Завод за школство, Центар за стручно обрзовање, Завод за уџбенике и наставна средства). На крају, цијели низ реформских активности иницирао је промјене у области управљања у образовном систему, водећи се начелима децентрализације, дерегулације и партиципације. Овдје ће бити ријечи о концепцији и реализацији реформе у основном образовању. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 14 Схема 1: концепција деветогодишње основне школе и основне разлике у односу на досадашњу осмогодишњу основну школу Дакле, умјесто досадашње осмогодишње основне школе, уводи се деветогодишња основна школа, у коју ученици полазе са 6 година. Основна школа је подијењена на три циклуса и то: - први циклус (I, II и III разред); Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 15 - други циклус (IV, V и VI разред) и - трећи циклус (VII, VIII и IX разред). У схеми 1 је приказана концепција деветогодишње основне школе и основне разлике у односу на досадашњу осмогодишњу основну школу. У првом циклусу изводи се разредна настава. Наставу изводи учитељ/ица (наставник разредне наставе, професор разредне наставе или дипломирани учитељ). Заједно са учитељем, у извођењу половине часова учествује и васпитач/ица. Знање ученика оцјењује се описном оцјеном. У другом циклусу организују се разредна и предметна настава. Наставу изводе учитељ и предметни наставник. Оцјењивање је нумеричко. У трећем циклусу изводи се предметна настава, а наставу изводи предметни наставник. Оцјењивање је, такође нумеричко. Ученици бирају предмете за изборну наставу (у оквиру укупног фонда од 5 часова седмично). Изборни предмети се третирају као редовни, што између осталог значи да оцјене из изборних предмета учествују равноправно у одређивању успјеха ученика. Планом деветогодишње основне школе уводе се нови предмети, и то: -грађанско васпитање (предмет у шестом и седмом разреду) - изборни предмети (предмети у седмом, осмом и деветом разреду) - природа и техника (предмет у четвртом разреду) - биологија са екологијом (предмет у седмом разреду) - техника и информатика (предмет у петом, шестом и седмом разреду) - надгледано учење (у првом, другом и трећем разреду – вријеме када дјеца раде задатке уз помоћ наставника). Изборни предмети су новина у односу на досадашњи концепт основне школе. Ученицима је на тај начин омогућено да сами одаберу одређени број предмета кроз које ће на најбољи начин моћи да испоље своју креативност и задовоље своја интересовања. Оцјене из изборних предмета вреднују се на исти начин као и код Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 16 осталих предмета. Постоје изборни предмети који се изучавају са један, два или три часа седмично. Бирањем изборних предмета ученици морају испунити обавезан фонд од укупно пет часова седмично. Планом основне школе сви изборни предмети подијељени су у четири категорије: 1. предмети који се изучавају три године (трогодишњи предмети), 2. предмети који се изучавају три или двије године, а могу и краће, 3. једногодишњи предмети који су везани за одређени разред и 4. једногодишњи предмети који нијесу везани за разред. Ученик има обавезу да се опредијели за изборни предмет најкасније до краја првог полугодишта претходног разреда. Школа је дужна да ученицима једног разреда понуди најмање пет изборних предмета од којих један мора бити страни језик који ученици не изучавају почев од четвртог разреда као редован предмет. Једну од најважнијих карктеристика «нове» школе представљају инклузија и инклузивно образовање. Дјеца са сметњама у развоју су укључена у редован школски систем и стичу образовање заједно са осталом дјецом. Дјеца са сметњама у развоју могу стицати основно образовање и васпитање у школи, уколико надлежна комисија утврди да се могу укључити у редовну наставу што је регулисано Законом о васпитању и образовању дјеце са посебним потребама («Сл. Лист» РЦГ, 80/04). Физичко васпитање, као обавезан предмет и веома важан дио образовања има могућност да понуди ученицима одређене своје садржаје као изборне предмете. То могу бити спортови (спортске игре – једна спортска игра – један изборни предмет), плес, фолклорне игре, шах. Школама је дата могућност да у складу са својим материјалним, просторним, кадровским и другим могућностима одлучи за које ће се спортове (или друге наведене садржаје) предложити за изборне предмете. Такође, и од интересовања ученика, тј. од бројности групе зависи да ли ће се, и колико група формирати за предложени изборни предмет. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 17 Важно је рећи да је за изборни предмет из области физичког васпитања предвиђено два часа недјељно, а да ученик може имати укупно пет часова недјељно за часове из изборних предмета. Ово ученици морају имати у виду када се одлучују за изборне предмете, како не би имали мање или више од предвиђених часова, што би подразумијевало мијењање изабраних предмета како би се дошло до, укупно, прописаног недјељног фонда часова. Такође, важно је напоменути да ученик један изборни предмет може бирати у сва три разреда ( у седмом, осмом и деветом разреду), али и у само једној, или двије школске године. Дакле, ученик за сваку годину понаособ бира изборне предмете без икакавих ограничења (од предмета које школа предложи за изборне предмете). 2.3 Дефинисање основних појмова У овом поглављу ће бити дефинисани појмови који су од значаја за предмет истраживања. Њиховим дефинисањем умногоме ће се олакшати праћење проблематике и доношење самих закључака као резултатистраживачког рада. Појмови којима ћемо се бавити су: - физичко васпитање; - настава физичког васпитања; - наставни планови; - програм физичког васпитања; - изборни предмет „Спорт за спортисте“; - спортске игре; - моторичке способности; - морфолошке карактеристике; - мотивација; - узрасне карактеристике. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 18 2.3.1 Физичко васпитање Према Вишњићу и сарадницима (2004) „Физичко васпитање је друштвено планирана и организована дјелатност заснована на педагошко-дидактичким основама а усмерена ка жељеној трансформацији вишедимензионалне личности детета (човека) посредством моторичке активности (телесног кретања).“ У теорији физичке културе најчешће се физичко васпитање поистовјећује са школским физичким васпитањем и посматра се као релативно независтан систем у систему физичке културе. Матић и Бокан (1990, стр. 53) га издвајају од спорта и спортске рекреације са којима има заједнички коријен – физичко вјежбање. Нешто другачије размишља Иванић (2001, стр. 23) који физичко васпитање види као планску и систематску активност путем физичког вјежбања – у правцу свестраности или стваралаштва развија људску личност у смислу остваривања васпитног циља у свим организационим облицима физичке културе. Под овим се подразумијева: физичко васпитање ученика, физичко васпитање спортиста – спортско васпитање и физичко васпитање народа, које има своје примарне и секундарне циљеве. Дакле, физичко васпитање је, из, у почетку спонтаног и необавезног процеса, прерасло у планску, организовану систематску и сврсисходну васпитно-образовну дјелатност, доступну свим узрасним категоријама дјеце и ученика. Физичко васпитање се данас у већини земаља а и код нас изучава на највишим степенима образовања. Већина теоретичара физичког васпитања слаже се у томе да физичко васпитање одређују циљ физичког васпитања и задаци физичког васпитања. 2.3.1.1 Циљ физичког васпитања Циљ физичког васпитања један је од основних елемената суштине процеса физичког васпитања. Циљ физичког васпитања је уграђен у систем васпитних вриједности. Физичким васпитањем доприноси се формирању личности уопште (Вишњић, Јовановић & Милетић, 2004). Много је дефиниција циља или циљева (по неким ауторима) физичког васпитања, али ће овдје бити наведени циљеви који су дефинисани плановима и програмима од стране државних-просветнихоргана, у блиској прошлости. Овај приказ је у функцији процјене новог програма физичког васпитања у реформисаној школи на бази упоређења са досадашњим рјешењима. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 19 Програм предмета физичког и здравственог васпитања за основне школе који је важио до 1986. године говори о циљевима физичког васпитања у слиједећем облику: „Циљ физичког васпитања јесте: - да доприноси свестраном развијању ученика и његовом оспособљавању за стваралачку примену физичке културе у животу, ради јачања здравља, радне и одбрамбене способности; - да оспособљава ученике за слободно стваралачко изражавање у игри, спорту и гимнастици и другим облицима физичке културе, које доприноси хуманизацији и социјализацији личности и потврђивању неких људских вредности; - да доприноси дијалектичко-материјалистичком схватању људске природе и улоге физичке културе у индивидуалном и друштвеном животу ученика.“ ( Физичко и здравствено васпитање, Програм за основне школе, Савез друштава педагога физичке културе Србије, 1978). Анализу овако формулисаног циља васпитања аутори (Вишњић, Јовановић & Милетић, 2004) из ове области коментаришу овако:„Формулисани циљ је компилација циља и задатака физичког васпитања и у извесној мери је идеологизован доскорашњим општим оријентацијама у васпитању“ (стр. 49). У дефиницији циља физичког васпитања за средње школе се каже, „Циљеви физичког васпитања су: - свестрано развијање и усавршавање моторних потенцијала ученика и припрема за задовољавање личних и друштвених потреба и интереса; - припрема ученика за прихватање физичке културе као интегралног дела живота, као медија стваралачке и реализације и потврђивање вредности оплемењене личности и као могућност јачања здравља, радне и одбрамбене способности; - усмеравање ученикове активности у игри, спорту, гимнастици и другим облицима физичке културе на развијање етичких, естетских и других вредности социјалистичког хуманизма; - учвршћивање и продубљивање дијалектичко-материјалистичког погледа на људску природу и друштвено-историјску условљеност физичке културе; Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 20 - изграђивање самоуправне- социјалистичке индивидуалне и друштвене свести о суштини и смислу физичке културе“. (Програм физичког и здравственог васпитања средње усмереног образовања, Друштво педагога физичке културе СР Србије, Београд, 1978). Лако је уочљиво да је циљ физичког васпитања у највећој мјери идеологизован тадашњом друштвеном оријентацијом. Три од пет одредница циљева физичког васпитања садрже у себи одређења која се не односе најдиректније на функцију физичког и здравственог васпитања већ идеолошко-васпитних оријентација уопште. Збуњује и чињеница да се у програму за основну школу говори о „циљу“ физичког васпитања а у програму за средње школе о „циљевима“ васпитања (Вишњић, Јовановић & Милетић, 2004, стр.50). За разлику од ових, дефиниције у каснијим програмима физичког васпитања, у великој мјери су одређивале праву суштину физичког васпитања. Тако се у програму физичког и здравственог васпитања за основну школу из 1986. године каже: „Циљ васпитно-образовног рада (у физичком васпитању) је да се задовољавају потребе ученика овог узраста за кретањем и да се доприноси увећању њихове адаптивне и стваралачке способности у савременим условима живота и рада, као и да се развија здравствена култура ученика, неопходна ради очувања здравља“ (Програм физичког и здравственог васпитања за основну школу, 1986). Дефиниција циља физичког васпитања, која у потпуности задовољава и захтјеве данашњег времена (по Вишњић, Јовановић & Милетић, 2004), изнесена је у програму физичког васпитања за ученике основних школа из 1990. године и гласи: „Циљ наставе физичког и здравственог васпитања је задовољење потребе ученика за кретањем, допринос повећању адаптивне и стваралачке способности ученика у савременим условима живота и рада, развијање здравствене културе неопходне ради очувања здравља и стварање трајне навике да се физичко вежбање угради у свакодневни живот и културу живљења уопште“ (Службени гласник СР Србије – Просветни гласник, бр 4, 19. Август, 1990.) Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 21 Уочава се да се овдје говори о циљу физичког васпитања, а не о циљевима, чиме се избјегава поистовјећивање циљева и задатака физичког васпитања. У физичком васпитању оправдано је говорити о циљу васпитања, јер је циљ идеал коме се тежи, а не о циљевима, иако Финдак (1999) разликује општи циљ физичког васпитања и посебне циљеве физичког васпитања. У наставном плану из 1998. године каже се да је циљ наставе физичког васпитања задовољење основних биопсихосоцијалних потреба ученика у области физичке културе, развијање и формирање правилног схватања и односа према физичком васпитању, спорту и рекреацији, развијање физичке културе неопходне ради очувања здравља и стварање трајне навике и потребе да се физичке активности уграде у свакодневни живот и културу живљења уопште (Министарство просвјете и науке Црне Горе, 1998). У предметним програмима за деветогодишњу основнушколу у Црној Гори дефинисани су општи циљеви физичког васпитања, па се каже: „Општи циљеви наставе физичког васпитања су: -задовољење потребе за кретањем и повећање адаптивних и стваралачким способностима ученика/ца у савременим условима живота и рада; - овладавање бројним и разноврсним спортско-техничким садржајима; - развијање здравствене културе, здравог начина живота; - јачање повјерења у себе; - поштовање различитости; - разумијевање корисности спорта и стварање трајне навике да се физичко вјежбање угради у свакодневни живот.“ (Предметни програми за деветогодишњу основну школу, Завод за школство, 2005). Овдје се може примијетити да се неки циљеви дефинисани у наставним програмима из 1990. године понављају јер у потпуности и одговарају потребама ученика у савременом добу, јер, када је било потребније ученицима „задовољити потребе за кретањем и повећати адаптивне и стваралачке способности...“ Такође, у времену када болести зависности представљају велику пријетњу и уништавају младе животе, неопходно је дјеци и омладини приближити здраве начине живота и благодети које оне доносе. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 22 „Поштовање различитости“ је новина у дефиницији циљева физичког васпитања. С обзиром да је реформом образовања уведено и инклузивно образовање (укључивање дјеце са сметњама у развоју у процес редовног школовања), онда (и не само из овог разлога) овај циљ заузима веома важно мјесто и треба му се обратити посебна пажња. 2.3.1.2 Задаци физичког васпитања Задаци физичког васпитања јесу смјернице и одреднице помоћу којих је могуће, планираним и сврсисходним радњама, остварити васпитно-образовни процес, тј. остварити постављени циљ физичког васпитања (Милошевић, 2008). Оно што посебно треба нагласити је то да су задаци физичког васпитања у функцији постављеног циља, подређени су циљу и увијек су усклађени са њиме, што значи да се остваривањем задатака физичког васпитања остварује и циљ физичког васпитања. Иако у литератури постоји велики број различитих теорија и приступа када је проблем дефиниције задатака физичког васпитања у питању, чини се, за ову прилику најоптималније нагласити подјелу задатака физичког васпитања према Вишњићу и сарадницима(2004) који задатке физичког васпитања дијеле на задатке којима се путем физичког вјежбања непосредно утиче на личност васпитаника (васпитање путем примјене физичког васпитања) и на задатке којима се личност придобија за бављење физичким васпитањем. Прву групу, према Вишњићу и сарадницима (2004) чинили би задаци: - развијање и одржавање физичких и функционалних способности дјеце и омладине примјеном одговарајућих вјежбања; - обука кретања и усавршавање моторике реализацијом пригодних програма спортско- техничког образовања ради оспособљавања дјеце и омладине да их примјењују физичком васпитању и спорту; - навикавање дјеце и омладине путем вјежбања у контролисаним условима (настава, ванчасовне активности) на друштвено прихватљив начин понашања, у складу са позитивним васпитним законским, етичким и другим нормама. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 23 Другу групу чинили би задаци : - којима се дјеца и омладина „индоктринирају“ – придобијају за бављење физичким вјежбањем; - да процес физичког васпитања својом цјелокупношћу дјелује подстицајно да се дјеца и омладина баве вјежбањем; - да примијењена вјежбања подстицајно дјелују на бављење вјежбањем; - обезбјеђивање теоријских знања која ће утицати на свијест ученика о значају физичког вјежбања и васпитања; - мотивација ученика за бављење физичким вјежбањем у условима који нијесу институционално контролисани (самостално вјежбање ученика). Треба напоменути да су задаци само формално раздвојени, а да реализација цјелокупности задатака физичког васпитања требала би да доведе до формирања навике да се један број дјеце и омладине редовно бави физиким вјежбањем. У плановима и програмима физичког васпитања који су важили до 1990. године као по правилу је дефинисан велики број задатака физичког васпитања. Само у програму за физичко васпитање у основној школи наведено је 47 задатака разврстаних у 6 група. Слично је било и у програмима за средње школе – 28 задатака разврстаних у 4 групе. Стручни прилози који су на посредан начин критиковали овакав начин формулисања задатака физичког васпитања допринијели су да се у каснијим програмима ова устаљена пракса веома редукује. Задаци наставе физичког васпитања из Наставног плана и програма за основне школе Црне Горе из 1998. године су да ученици: - упознају значај и суштину физичког васпитања; - постигну хармонични физички развој и правилно држање тијела; - развијају хигијенске навике ради ефикасног чувања здравља, повећања отпорности организма на штетне утицаје савременог начина живота и рада као и других неповољних утицаја средине; - усвоје одређени фонд моторичких знања, умијења и навика неопходних за ефикасно задовољење потреба за кретањем, развој и очување здравља, коришћење слободног времена и рјешавање свакодневних моторичких задатака, Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 24 - подстичу и активирају латентне способности и изузетне моторичке надарености за свестрано развијање и за усавршавање у спорту и плесу. У програму физичког васпитања за гимназије предвиђено је да се: - квалитативно и квантитативно продуби спортско-моторичко обрзовање, - развију физичке способности ученика, - оспособи ученик за самосталан рад и самоконтролу у одржавању физичке кондиције, јачању здравља и њези тијела, - створе услови у којима ученик доживљава радост слободног ангажовања у спортским и рекреативним активностима, - прошире знања која доприносе објективном сагледавању вриједости могућности физичке културе, - развију хигијенске и друге културне навике за очување и јачање здравља ученика“ (Министарство просвјете и науке, 1998). У наставним програмима за деветогодишњу основну школу из 2005. године нијесу дефинисани задаци физичког вапитања, већ само општи циљеви и оперативни циљеви. Оперативни циљеви су циљеви које треба ученик постићи на сваком часу. Наиме, реформом је дато на значају циљу часа, а не наставној јединици. Наставна јединица је само средство да се до, унапријед зацртаног оперативног циља, на часу дође. Тако су дефинисани оперативни циљеви за сваки предмет и разред. Оперативни циљеви за наставу физичког васпитања за основне школе налазе се у прилогу овог рада. 2.3.2 Настава физичког васпитања Настава физичког васпитања је, због своје сличности са наставом уопште, а опет различитости и специфичности, била инспиративна многим теретичарима. Продановић (1968) наставу дефинише као дидактички организован васпитно- образовни рад. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 25 Продановић и Ничковић (1988) кажу за наставу слиједеће: „Настава је дидактички организован и са намером институционално реализован васпитно-образовни рад у коме суделује наставник и ученик да се у васпитном и образовном погледу развије комплетна вишестрана ученикова личност, оспособљена да схвати и прихвати вредности живота и рада, да се активно укључи у животну заједницу, стваралачки рад и вредностан живот.“ (стр. 9) Стефановић (1994) за наставу каже да је то најоганизованији симултани васпитно образовни процес који се остварује у специјалним педагошко-дидактичким околностима на основу наставног плана и програма уз учешће ученика и наставника. Наставом се, наставља аутор, остварују фундаментални, информативни и оперативни задаци. Милошевић (2008) говори о наставном процесу и истиче да се „наставни процес одвија плански, систематично и организовано, према нормираним педагошким и стручно- методским начелима која су реалан производ савремене методике физичког васпитања и комплементарних научних дисциплина из домена природних и друштвених наука.“ (стр. 43) Настава физичког васпитања јесте веома сложен и динамичан процес. Њена сложеност и динамичност произилазе из : - специфичности физичког васпитања као васпитно-образовног подручја у односу на друга васпитно-образовна подручја у васпитно-образовном систему; - циља и задатака физичког васпитања који подразумијева учење, вјежбање и усавршавање научених физичких вјежби (моторичких задатака); - промјене антрополошких карактеристика и способности ученика; - бројних, врло варијабилних интерперсоналних и комуникацијских односа међу ученицима, као и између ученика и наставника, а који се остварују у врло спецефичним условима. У наставном процесу дјелују три међузависна фактора: наставник, садржаји наставе и ученик. Како би се остварили циљ и задаци наставе ученик мора бити примарни Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 26 субјект наставног процеса. Наставник мора да конкретним и егзактним начинима упозна учеников здравствени статус, морфолошке, конативне и васпитно-моралне карактеристике, моторичке, функционалне и когнитивне способности, спортско- техничка знања и постигнућа, социјализацијске карактеристике итд. На основу информација о ученицима наставник планира и реализује наставне садржаје кроз процесе учења, вјежбања и усавршавања различитих кретних задатака које ученици треба да примјењују у игри, такмичењу и различитим животним ситуацијама. Наставни процес је стваралачки процес који неминовно захтијева да савремени наставник посједује стваралачке способности које ће развијати код ученика. 2.3.3 Наставни планови Наставни план је школски документ у којем се у облику табеле прописују: - васпитно-образовна подручја, односно предмети који ће се обучавати у одређеној школи; - редослијед обучавања тих подручја, односно предмета по разредима или семестрима; - недјељни број часова за поједино подручје, односно наставни предмет (Пољак, 1990). 2.3.3.1 Мјесто физичког васпитања у наставним плановима других европских земаља Васпитно-образовни програми у појединим школским системима нису самосвојни и изоловани од друштвених околности и историјских прилика. Увијек се поставља питање смисла одређења васпитно-образовних појава система школства и правца њиховог развоја, сходно социјалним, политичким и културним приликама. У контексту транзиционих реформи које су присутне у многим државама битно је анализирати идејно-стручне оријентације у свим сферама живота па и образовању чији је нераскидиви дио и физичко васпитање. Васпитање и образовање у склопу школског система је планска и систематски организована активност у чијим се темељима налазе Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 27 и програми физичког васпитања. Програми су мање или више централизовани или децентрализовани у складу са потребама дјеце и омладине, али и другим друштвеним и државним потребама (Марковић, Бранковић, Љубојевић и Вишњић, 2012) Програми физичког васпитања, као и програми других предмета, предмет су промјена у склопу реформи образовања. Но ни једна промјена није добра без одговарајуће анализе постојећих програма васпитно-образовних области, односно предмета и њиховог међусобног поређења. Свака реформа програма физичког васпитања мора бити заснована на вертикалном али и хоризонталном поређењу прошлих и важећих програма физичког васпитања. У овом дијелу рада извршиће се упоредна анализа (хоризантално поређење) програма физичког васпитања за млађи школски узраст неких европских земаља. Анализа различитих програма физичког васпитања је значајна са аспекта реформисаних програма који су тренутно на снази, али и будућих реформских подухвата који би требало да иду у правцу развоја физичког васпитања не само као предмета већ и вјештине и васпитања уопште. Настава физичког васпитања је још увек најорганизованији масовни систем обухватања дјеце и младих физичким активностима, којима се врши одређени утицај на организам (Вишњић, Јовановић и Милетић, 2004). У одлуци коју је донио Европски парламент у новембру 2007. године се наводи да је физичко васпитање једини школски предмет, који покушава да припреми дјецу за здрав живот и фокусира се на њихов цјелокупан физички и ментални развој и да пренесе важне друштвене вриједности као што су: правичност, самодисциплина, солидарност, тимски дух, толеранцију, фер плеј... Заједно са спортом физичко васпитање сматра се једним од најважнијих оруђа социјалне интеграције. (Хардман, 2007). Како је Црна Гора спровела реформу школства по угледу на искуства неких земаља Еврпоске Уније, и како је реформа новијег датума, циљ ове анализе је да се упореди мјесто физичког васпитања у Црној Гори и у државама западне, али и источне Европе, као и Србије као највеће државе западног Балкана. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 28 Физичко васпитање/спорт је у плановима основних школа Енглеске, Швајцарске, Русије, Црне Горе и Србије представљен као самосталан, уставом прописан, обавезан предмет. У плану и програму основних школа Русије, Црне Горе и Србије овај предмет дат је под именом физичко васпитање док је у плану основне школе у Швајцарској и Енглеској дат под називом спорт. У табели 1. је дат преглед назива предмета са садржајем. Табела 1. Приказ назива предмета у наведеним државама и садржај (према Марковић, Бранковић, Љубојевић и Вишњић, 2012) Швајцарска Енглеска Русија Црна Гора Србија Спорт Спорт Физичко васпитање Физичко васпитање Физичко васпитање Циљ и задаци Vrednosti i svrhe Циљ предмета Циљ и задаци Циљ и задаци Задаци предмета Оперативни задаци Смјернице Структура: Структура програма: Циљеви 1. Основна знања Оперативни циљеви 1.Развијање физичких способности Напомене и одредбе 2. Општа физичка припрема Национални оквир и потребе Садржај активности 2. Спортско – техничо образовање Дидактичке напомене 3. Специфична припрема Социјализацијски циљеви 3. Повезивање физичког васпитања са животом и радом Везе међу предметима 4. Приближни показатељи физичке припремљености Структура предмета Развијање курикулума Корелација 4. Развијање физичких способности Дидактичко – Uputstva za Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 29 методичко упутство ostvarivanje programa Разредно часовни оквир (облик), недељни и годишњи фонд часова су елементи наставног плана који показују обим времена који је посвећен настави и реализацији програмског садржаја, као и обим активности које обављају ученици. У Табели 2. приказан је годишњи фонд часова у наведених пет држава. Табела 2: годишњи фонд часова физичког васпитања/спорта по разредима у Србији, Русији, Швајцарској и Црној Гори (према Марковић, Бранковић, Љубојевић и Вишњић, 2012) Постоје у пракси велике варијације између предвиђеног броја часова и оних који се заиста одрже (Марковић и сарадници, 2012).У почетним разредима основне школе, гдје наставу физичког васпитања држе наставници разредне наставе (учитељи), чест је случај да се часови физичког васпитања замјењују часовима из других предмета (математика, језик и сл.) како би се савладало градиво из тих предмета. Разлог овакве праксе може бити и недовољна стручност наставника разредне наставе за наставу физичког васпитања. Крсмановић (1985) се бави овим проблемом и закључује да се настава физичког васпитања у нижим разредима основне школе може унаприједити, под условом да се наставницима разредне наставе-учитељима пружи конкретна помоћ БРОЈ НЕДЈЕЉА УКУПАН БРОЈ ЧАСОВА ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА/СПОРТА ГОДИШЊЕ (2009/2010) СРБИЈА 36 108 108 108 72 72 72 72 72 / РУСИЈА 36 72 72 72 72 72 72 72 72 72 ШВАЈЦАРСКА 38 76 76 76 76 76 76 / / / ЕНГЛЕСКА 39 78 78 78 78 78 78 / / / ЦРНА ГОРА 36 90 90 90 90 90 90 60 60 54 РАЗРЕД I II III IV V VI VII VIII IX Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 30 путем посебних семинара, или увођењем перманентног инструктивног рада, односно менторства када је у питању настава физичког васпитања. Ситуација је погоршана временом које је додијељено другим предметима. Никако се не смије занемарити Одлука Европског парламента, позив свим државама чланицама да уведу обавезно физичко васпитање у основним и средњим школама са гарантованим принципом од најмање три часа недјељно. Европско удружење за физичко васпитање (ЕУПЕА) препоручује дневно физичко васпитање у раним годинама школовања (до 12. година) и три сата недјељно у разредима послије тога. Оно што се може закључити из наведеног је да је број часова физичког васпитања/спорта у наведеним земљама испод препорученог, али се до најмање три часа недјељно долази кроз реализацију изборних предмета.У табели 3 дат је преглед ванчасовних активности које се организују у поменутим државама. Табела 3: Преглед вачасовних активности у Енглеској, Швајцарској, Русији, Србији и Црној Гори (према Марковић, Бранковић, Љубојевић и Вишњић, 2012) Врста активности Енглеска Швајцарска Русија Црна Гора Србија Крос • • • • • Националне игре • • • - - Излети • • • • • Такмичења • • • • • Јахање • • - - - Љетовање - • • • - Зимовање • • • • • Логоровање • • • • • Клизање • • • - - Учешће на манифестацијама • • • • • Шах • • • • • Планинарење и оријентиринг • • • • • Пливање • • • • • Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 31 Хокеј • • • - - Тенис • • • • • Активности за очување отаџбине - - • - - Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 32 Легенда табеле 3: • Постоји као ванчасовна активност • Не постоји као ванчасовна активност У свим наведеним државама се поред наставе физичког васпитања/спорта организују и разноврсне ванчасовне активности. Ванчасовне активности ученика у физичком васпитању су плански и програмски организовани облици рада, према потребама, интересовањима и слободним опредјељењима ученика. Заједно са разредно часовним облицима рада обезбијеђују цјеловиту реализацију циља и задатака физичког васпитања и образовања, развијајући тиме код ученика свијест о физичкој култури као интегралном дијелу живота савременог човјека (Бокан, 1999). У Црној Гори је актуелан још један предмет који се зове „спорт за спортисте“ који има статус изборног предмета. Овај предмет се може изабрати у VII, VIII и IXразреду. Фонд овог предмета је 2 часа недјељно. „Спорт за спортисте“ као и предмет физичко васпитање има свој циљ и задатке, оперативне циљеве и социјализацијске циљеве (Република Црна Гора, Завод за образовање, 2005). У Србији постоји предмет „изборни спорт“ и његов фонд је један час недјељно, али је он обавезан тако да се фонд часова физичког васпитања представља као 2 + 1, гдје је ово 1 уствари изборни спорт (Службени гласник РС, 2004). Циљ физичког васпитања/спорта је посебно дефинисан у свакој од наведених држава, па тако у Енглеској национални курикулум је битан елемент сваког програма физичког васпитања који саставља свака школа самостално. У оквиру курикулума поставља се шта ученици треба да уче као и постављање циља очекиваног стандарда перформанси ученика (National curriculum, 2007). У Швајцарској општи образовни циљ спортског образовања у значајној мери доприноси хармоничној изградњи тијела, духа, воље и разума. Школски спорт прије свега мора да служи очувању и јачању здравља, тежи да са побољшањем тјелесних способности доприноси изградњи физичког, психичког и социјалног благостања (Програм основне школе и ниже средње школе у Швајцарској, 1998). Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 33 У Русији општи циљ образовања у области физичке културе је дизајниран тако да пружи ученицима стабилне мотиве и потребе, бригу за њихово здравље, развој физичких и менталних квалитета, креативну употребу физичке културе у организацији здравог начина живота. Сходно томе физичко васпитање се фокусира на постизање образовних циљева (за ученике од I до IV разреда) и практичних циљева (за ученике од V до IX разреда) (Министарство образовања и науке Руске Федерације, 2010). У Црној Гори циљеви наставе физичког васпитање су: задовољење потреба за кретањем и повећање адаптивних и стваралачких способности ученика/ца у савременим условима живота и рада, овладавање бројним и разноврсним спортско- техничким садржајима, развијање здравствене културе, здравог начина живота, јачање повјерења у себе, поштовање различитости, разумијевање корисности спорта и стварање трајне навике да се физичко вјежбање угради у свакодневни живот (Република Црна Гора, Завод за школство, 2005). У Србији циљ физичког васпитања је да разноврсним и систематским моторичким активностима, у повезаности са осталим васпитно-образовним подручјима, допринесе интегралном развоју личности ученика (когнитивном, афективном, моторичком), развоју моторичких способности, стицању, усавршавању и примјени моторичких умијења, навика и неопходних теоријских знања у свакодневним и специфичним условима живота и рада (Службени гласник РС, 2004). Из свега наведеног види се да постоје разлике у програмима, називу предмета, броју и врсти ванчасовних активности као и у дефинисању циља физичког васпитања у анализираним програмима ових држава. Такође, може се констатовати да сличности и разлике постојећих програма могу у будућности да олакшају реформисање физичког васпитања, уколико се за тим укаже друштвена потреба, али је битно нагласити да васпитне системе и васпитне институције, као и њихове поједине црте није могуће једноставно пресликати у друге културне услове. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 34 2.3.4 Програм наставе физичког васпитања У физичком васпитању је, као и цијелој наставној пракси, од велике важности планирање и програмирање. Они се разликују по степену општости. Програмирање је основа планирању и осмишљавању наставног (предметног) програма рада. Планирање је, у ствари, осмишљавање и конкретизација донесеног програма. Планирати се, дакле, може само на основу програма. Ове чињенице говоре о међузависности планирања и програмирања у физичком васпитању. Многи истакнути педагози су се бавили дефинисањем појма „наставни програм“ па ће овдје бити приказана мишљења само неких. Ђорђевић и Поткоњак (1988): „Наставни програм је за сваког наставника обавезан документ који се састоји из уводних напомена о циљевима и дидактичко васпитним задацима датог предмета; садржаја њиховог редоследа, система и обима знања и навика којима ученици треба да овладају током сваке школске године. Програм указује и на путеве и начине реализовања наставних садржаја, у њему се дају основна методичка упутства намењена наставницима.“ (стр. 159). Наставни програм је школски документ којим се прописује опсег, дубина, редослијед наставних садржаја. Наставним програмом прописују се конкретни садржаји наставног предмета, па је наставни програм конкретизација наставног плана (Пољак, 1990). Дефиницију програма физичког васпитања дали су и Матић и Бокан (1990): „Програм физичког васпитања је оперативни школски документ, обавезан за сваког наставника физичког васпитања, који се састоји из циља и задатака физичког васпитања, садржаја по тематским подручјима и разредима и дидактичко-методичких упутстава за реализацију програма физичког васпитања.“ (стр. 155). Програм физичког васпитања у деветогодишњој основној школи у Црној Горисе реализује у свим разредима основне школе као обавезан предмет. Наставним планом Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 35 предвиђено је 810 редовних часова и по два излета – дана спорта. Број часова по годинама образовања и облицима наставе дат је у табели 4 . Табела 4: Број часова физичког васпитања по годинама образовања и облицима наставе РАЗРЕД УКУПАН БРОЈ ЧАСОВА ОБЛИЦИ НАСТАВЕ I 90 II 90 III 90 IV 90 V 90 VI 90 VII 60 VIII 60 IX 54 УКУПНО 714 Из табеле се може видјети да се часови физичког васпитања реализују са по 3 часа недјељно у првом и другом циклусу (од првог до шестог разреда), док се у трећем циклусу тај фонд смањује (у седмом, осмом и деветом разреду) на два часа недјељно. Предложени програмски садржаји се реализују кроз 714 часова, а 20% од наставним планом предвиђених часова креира свака школа према својим условима, потребама, традицији и сл. Наставни програми у реформисаној основној школи у Црној Гори унеколико се разликују од досадашњих наставних програма. Разлика је у структурираним оперативним и социјализацијским циљевима. У складу са њима наставник осмишљава наставне цјелине и теме (у оквиру природних облика кретања, игара и спортских дисциплина). Истиче се да је предложени програм од стране Министарства просвјете и науке (2005) има само оквирни карактер, оријентациони, могући. Захтјев да програм физичког васпитања буде оријентациони, флексибилан, подложан промјенама и прилагођавању реалним општим условима, произилази из чињенице да је – осим задовољења потреба ученика за учењем, увјежбавањем и усавршавањем тјелесних кретних активности из природних облика кретања, игара и спортских дисциплина, и Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 36 усвајања разноврсних васпитних и социјализацијских параметара – потребно задовољити и све оне захтјеве који произилазе из нивоа антрополошких карактеристика појединачно. Дакле, наставнику је дата могућност да, у оквирима прописаног, покаже самосталност, креативност, стручност у планирању оних наставних садржаја чијом ће се реализацијом на најбољи могући начин остварити циљ и задаци програма за конкретан разред, односно одјељење. 2.3.5 Планирање наставе физичког васпитања Под планирањем Пољак (1990) подразумијева „специфичну интелектуалну активност којом човјек на темељу познавања своје сопствене домене рада, снагом интелекта, унапријед пројектује дјелатност с обзиром на резултате које жели постићи радом.“ (стр. 214) Планирање у физичком васпитању представља дидактичко-методичку расподјелу наставних садржаја по принципима, правилима и законитостима до којих је дошла савремена дидактика и методика. Наравно, треба узет у обзир и сазнања других наука које проучавају мишљење, учење, сазнање и сл. Планирање наставног процеса основа је успјешног рада наставника. Аруновић (према Матић и група аутора, 1992) истиче да планирање треба да буде реално, стручно и економично. Реалност, као битна карактеристика планирања, подразумијева да ће се циљ и задаци физичког васпитања предвиђени програмом, реализовати у складу са реалним условима (условима школе, способностима ученика, могућностима наставника и сл.). Стручност у планирању, односи се, прије свега, на степен савремености сазнања и садржаја која се обухватају планирањем. Пожељно је, уколико постоје услови, уводити новине у раду, у складу са савременим трендовима и потребама ученика. Економичност подразумијева искоришћеност свих расположивих просторних и материјално-техничких услова у којима је могуће реализовати наставне садржаје физичког васпитања. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 37 Планови рада за текућу школску годину су обавезан документ. Они се усвајају од стране стручног актива школе и дају на увид директору школе на почетку сваке школске године. У односу на временски оквир који обухвата одређени план, аутори различито дијеле наставне планове. Тако Крсмановић и Берковић (1999) планирање дијеле на годишње, мјесечно, квартално, недјењно и дневно. Према Финдаку (2003) планирање „подразумијева израду глобалног, оперативног и изведбеног програма“. (стр. 303) Вишњић и Мартиновић (2005) говоре о макропланирању које „обухвата планирање за целу школску годину – глобални план рада, полугодишње планирање, квартално (тромесечно) планирање и месечни план рада“ и микропланирање које подразумијева „ планирање појединачних часова физичког васпитања.“ (стр. 522) Савремена схватања физичког васпитања као васпитно-образовног процеса који је неопходно организовати и реализовати према индивидуалним антрополошким карактеристикама и способностима ученика намећу и савремено схватање самог процеса планирања и програмирања. Тако операционализација планирања физичког васпитања подразумијева да се израде: - глобални план, који представља списак одговарајућих наставних садржаја који су распоређени по наставним цјелинама и наставним темама; - оперативни план, који представља конкретизацију глобалног плана, тј. састављање наставних јединица за сваки час физичког васпитања на нивоу наставне године, а за неке наставне садржаје (пливање, логоровање, планинарење итд.) и на нивоу школске године; - посебни или изведени план, који подразумијева специфично остваривање дијела оперативног плана, који се односи на групе или поједине ученике, када се осим конкретизовања насатвних садржаја планира и дозирање, дистрибуција и контрола оптерећења (Милошевић, 2008). Како реформа образовања подразумијева стављање ученика у први план, тако и планирање треба да буде у служби ученика. „Потребно је планирати циљеве, а не лекције, јер циљеви говоре шта ученик треба да зна. То пред наставника поставља Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 38 задатак. Програм ће се реализовати ако оствари циљеве, а како су циљеви упућени на ученика, програм ће се реализовати ако ученици буду научили оно што је предвиђено оперативним циљевима и стандардима знања“ (Завод за школство, 2009,стр. 13). Осавремењени програм, по својој концепцији уклања границу између наставе и ванчасоне активности. Ради континуитета вјежбања у основним школама, треба пронаћи погодна рјешења за физичке активности суботом и недјељом, као и током школског распуста (Завод за школство, 2005). Програм физичког васпитања захтијева савременији дидактичко-методички приступ наставника, што се, у првом реду, односи на слободнију композицију часа физичког васпитања и на усавршавање и осавремењивање технологије радних процеса у самом његовом току. 2.3.6 Изборни предмет - Спорт за спортисте У трећем циклусу(седми, осми и девети разред) поред обавезног, реализује се и програм који мора понудити школа и то: • Спортско-рекреативни садржаји, • Спорт за спортисте и • Умјетнички садржаји (плес, спортски плес, фолклор). Циљеви изборне наставе физичког васпитања су подмирење био-психо-социјалних мотива за кретањем и повећање адаптивних и стваралачких способности ученика, овладавање разноврсним спортско-техничким садржајима изборног спорта, развијање склоности и способности, упознавање плесне и фолклорне традиције свога и других народа, овладавање савременим плесним достигнућима, јачање повјерења у себе, разумијевање и поштовање различитости, као и стварање трајне навике да се бављење спортом и умјетничким садржајима угради у свакодневни живот (Завод за школство, 2005). Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 39 Обавезни изборни програм физичког васпитања реализује се у VII, VIII и IX разреду са по два часа недјељно. Програм по избору ученика обухвата програмске садржаје изабраног спорта (кошарке, рукомета, одбојке и фудбала). Ученици се на основу својих способности и интереса опредјељују за један спорт у коме се усавршавају. То значи, да се ученик опредјељује за овај предмет у VII разреду и да може да га прати једну, двије или три школске године.Похађање изборне наставе је обавезно за све ученике који су се опредијелили за изборни спорт. Да би се избор остварио школа је дужна да обезбиједи просторне и друге услове за реализацију изборног спорта. Обзиром на значај, популарност, традицију, примјереност узрасту, могућност организације у свим школама као и просторне и друге услове министарство просвјете и науке Црне Горе препоручује ове четири спортске игре као изборни програм – Спорт за спортисте. На почетку сваке школске године актив наставника физичког васпитања према жељама ученика утврђује који спортски програм ће се реализовати. Изборни спорт у многом ће доприносити отклањању посљедица савременог технолошког развоја, дуготрајног сједења а и све мање моторичке активности. Реализација овог програма, поред усвајања одређених спортско-техничких знања и развоја склоности, обезбјеђује забаву и разоноду, афирмише појединца, колектив и школу. Изабрани програм развија самопоуздање и сигурност у своје способности, тако да млади човјек своје свакодневне обавезе остварује са више елана. Организованим процесом школског спорта жели се утицати на ученике у циљу стварања трајних навика да у свим периодима свога живота богате и употпуњују своје слободно вријеме бавећи се спортом, плесом и фолклором и таквим начином здравог живљења. Преко ових изборних програма индивидуално или тимски млади остварују задовољење својих физичких, биолошких, психолошких, социјалних, културних и других потреба и интереса. Од начина, обима и квалитета задовољења ових потреба и интереса у највећој мјери зависи њихово физичко и ментално здравље, њихове способности и умијења, али и увјерења и психофизичка равнотежа, односно квалитет живота појединца и уже и шире заједнице. Ове изборне активности снажно утичу на социјализацију младих, на Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 40 формирање њихових ставова и вриједносних орјентација. Кроз ове активности млади потврђују суштину друштвеног бића, али и самопоштовање и исказивање властите личности. 2.3.7 Спортске игре Спортске игре припадају групи полиструктуралних спортова, комплексног карактера. Полиструктурални спортови су спортови у којима доминира комплексност кретних структура ациклично-комплексног типа, уз присуство више разноврсних чинилаца. Ациклични спортови су спортови у чијој је основи директан сукоб са противником и симболичка деструкција противника. Ту спадају: бокс, рвање, џудо, карате, мачевање и др. Комплексни спортови су спортови у чијој је основи сложена и комплексна структура кретања, првенствено цикличног и ацикличног типа, а спортски резултат у значајној мјери зависи од кооперације чаланова екипе. Спортске игре су, прије свега, екипни спортови. Спортске игре се играју лоптом. Спортске игре су богате техничким елементима (који су у великој мјери различити), али су испреплетани елементима природних облика кретања по чему су, ипак, веома слични (ходања, трчања, скокови, падови). Фудбал, кошарка, рукомет и одбојка припадају групи спортских игара. 2.3.7.1 Карактеристике спортских игара (фудбал, кошарка, рукомет, одбојка) Спортске игре су, према савременој класификацији(Малацко и Рађо,2004), сврстане у групу полиструктуралних спортова, комплексног карактера. Свака спортска игра може да егзистира у простору између типично спортске активности и слободне забаве, игре, односно рекреативне активности. У том простору могу се моделирати све њене функције и вриједности, а да се при том не наруши нити њена моторичка садржина, нити њена друштвена суштина и смисао. Због ове особине, спортске игре пружају Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 41 изванредно богате васпитне, здравствено-рекреативне и тренажно-трансформационе могућности, што их је управо и сврстало у ред најмасовнијих подручја физичке културе. Неспорна је чињеница да се у свим спортским играма укључују људи најразличитијих узраста и различитих социјалних структура. Неком је то професија, неком средство за развој физичких способности, за одржавање здравља, некима је то средство које пружа могућност за испољавање и афирмацију стваралачких способности и сл. Уколико се спортске игре посматрају са биомеханичког становишта може се рећи да оне представљају сложену моторичку структуру, у којој доминирају најразноврснија кретања цикличног и ацикличног карактера, претежно динамичног типа. Поједина од ових кретања испољавају се у виду карактеристичних аутоматизама, који нису увијек стандардизовани, нити ограничени у погледу избора рјешења за поједине моторичке задатке, изузев оних који су регулисани правилима дотичне игре. У неким спортским активностима нпр. пливању, веслању и сл. биомеханичке структуре сваког покрета имају увијек исту, односно стандардну форму, код спортских игара рјешење једног моторичког задатка не може се стриктно одредити, нити унапријед предвидјети. У њима, због промјене услова и околности у игри, траже се брза и ефикасна рјешења, која у датој ситуацији остварују највећи могући ефекат, односно највише одговарају постављеном задатку. Сигурно је да ће рјешење једног моторичког задатка бити утолико ефикасније уколико је фонд научених и познатих рјешења већи. У избору рјешења играч се не ослања само на своју сопствену позицију и своје могућности, већ мора водити рачуна о позицијама својих саиграча, о намјерама и концепцији игре цијеле екипе. У спортским играма од играча (ученика) се тражи максимална концентрација, прегледност и орјентација у времену и простору. Дакле, потребне су способности ситуационог резоновања и друге особине, што значи да се активира и ангажује читав сплет интелектуалних потенцијала. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 42 У спортским играма долази до максималног ангажовања појединих органа и система (нпр. знатно се повећава фреквенција срчаног рада и дисања) што доводи до неких промјена у морфолошком простору, хемијском саставу крви и друго. Посебну улогу спортске игре имају у васпитно-образовном процесу, јер пружају изванредне могућности у области васпитања, посебно у смислу социјализације и адаптације личности као и развијању моралних и естетских вриједности. У овим играма се јављају моменти гдје се појачава агресивност зависно од појединих ситуација, мада се јављају и друга оступања од уобичајеног понашања. Због тога, у физичком васпитању треба систематски васпитавати способност самосавлађивања и фрустрационе толеранције. Дакле, ове игре пружају широк дијапазон кретања и усмјеравања у позитивном смислу васпитне компоненте. Наведене карактеристике показују да су спортске игре један изузетно сложен комплекс психофизичких активности, са низом могућности за трансформацију различитих димензија личности, због чега их је неопходно користити све више у наставном процесу. 2.3.8 Моторичке способности У литератури се, зависно од аутора, могу пронаћи различите синтагме за термин “моторичке способности", али најчешће се употребљавају: биомоторичке способности (Опавски, 1982), латентне моторичке димензије (Момировић, 1970; Курелић и сар., 1975), физичке способности (Зациорски, 1975), психомоторне способности, психофизичке особине (Крсмановић, Берковић, 1999) и антропомотичке димензије (Кукољ, Јовановић и Ропрет, 1993), а, у ствари представљају једну страну човјекових кретних могућности, или димензија личности које учествују у рјешавању моторичких задатака за чије су успјешно рјешавање најодговорније (Крсмановић, Берковић, 1999). Ипак, коришћење различитих термина није увијек оправдано, а у неким случајевима је и погрешно. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 43 Курелић и сарадници (1975), за моторичке способности кажу да „ представљају„conditiosinequanon“ (услов без кога се не може), у сваком учењу кретних задатака неке одређене технике, па се може сматрати да представљају базичну вредност у укупном простору човекове моторике. Моторичка способност је онај део опште психофизичке способности који се односи на одређени ниво развијености основних кретних латентних димензија човека, које условљавају успешно извршавање кретања, без обзира да ли су те способности стечене тренингом или не.“ (стр. 9) Опавски (1975) пак сматра да је израз „биомоторичке димензије“ као алтернација изразима „психофизичке особине“ и „моторичке димензије“ прихватљивији јер: „израз психофизичке особине укључује и израз „психо“ што представља обавезу обухватања једне далеко шире области него што је област коју обухватају психофизичке особине како је то у пракси уобичајено. Такође, израз моторичке димензије није прецизан зато што је њиме обухваћена моторика уопште, док се изразом биомоторичке димензије обухватају моторичке димензије везане само за жива бића.“ (стр. 53) „Моторичка способност се дефинише као скуп природних и стечених услова који условљавају успешно вршење моторних делатности, јесте комплексна способност, тј. скуп способности које се односе на оне морфофункционалне и психофизиолошке димензије личности које јој омогућавају ефикасно моторичко функционисање и адаптацију на напоре физичког рада“ (Крагујевић, 1987). Моторички простор чине манифестни и латентни моторички простор. Моторичке манифестације су покрети или кретања који представљају појавне моторичке облике. Број моторичких манифестација је практично бесконачан и оне у ствари чине манифестни моторички простор. Упркос давним истраживањима и несумњивој важности, латентни дио антропомоторичког статуса припада оној групи проблема који нијесу до краја освијетљени и о којима у стручним и научним круговима постоји доста несугласица, почевши од саме дефиниције ових способности и њихове структуре, до методике њиховог развоја (Крагујевић, 1987; Берковић, 1978; Аруновић и сар. 1992; Перић, 1994; Бонацин и Блажевић, 2006). Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 44 Објављен је велики број истраживања са циљем дефинисања латентних моторичких димензија, али коначна истина још увијек није докучена (Перић, 1994; Берковић, 1978; Крагујевић, 1987; Бала, 2006). На основу десетина до сада објављених истраживања, могуће је закључити (Перић, 1994) да структура латентног моторичког простора превасходно зависи од природе узорка испитаника, њиховог узраста, пола и достигнутог нивоа психофизичких способности. За потребе овог рада, у табели5 је дат приказ како су поједини аутори дефинисали структуру антропомоторичких способности (допуњена табела по Кукољу, 2003). Табела 5: Структура антропомоторичких способности према неким ауторима (према Кукољ, 2003) АУТОРИ ГОДИНА СТРУКТУРА АНТРОПОМОТОРИЧКИХ СПОСОБНОСТИ Mc Cloy 1934 Снага, брзина и координација великих мишићних група Larson 1941 Снага (динамичка, статичка, динамометријска) и координација (уз агилност цијелог тијела и моторичку едукатибилност) Ozolin 1949 Снага, брзина, издржљивост, гипкост, окретност Kурелић 1959 Брзина,снага, издржљивост, гипкост, окретност Farfelj 1960 Брзина,снага, издржљивост, гипкост Zaciorski 1961 Брзина,снага, издржљивост, гипкост, окретност, осјећај равнотеже, вјештина опуштања мишића, осјећај времена и простора Matveev 1964 Снага, брзина, издржљивост, окретност, гипкост Fleishman 1964 Експлозивна снага, флексибилност истезања, динамичка флексибилност, равнотежа цијелог тијела без визуелне контроле, равнотежа тијела уз визуелну контролу, брзина покрета удова. Ter- Ovensijan 1967 Снага, брзина, моћ, издржљивост, окретност, гипкост, спретност, осјећај равнотеже, вјештина опуштања мичића, лакоћа покрета, осјећај времена и простора. Wažni 1970 Снага, брзина, издржљивост, координација Harre 1971 Снага, брзина, издржљивост, окретност, гипкост Fidelius 1972 Снага, брзина, (издржљивост) Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 45 Kурелић, Moмировић и сар. 1975 Механизам за структуирање кретања, механизам синергистичког аутоматизма и регулације тонуса, механизам за регулацију интензитета ексцитације, механизам за регулацију трајања ексцитације De Vris 1976 Снага, брзина, окретност, издржљивост, јачина, координација, равнотежа, савитљивост, контрола тијела Oпавски 1983 Сила, брзина, издржљивост Platonov 1984 Брзина, сила, издржљивост, окретност (координација) и гипкост Moмировић и сар. 1984 Систем за регулацију трајекторије гибања, синергијску регулацију, регулацију тонуса и регулацију силе. Дефиниције моторичких способности такође су различите. Снага је најчешће истраживана у односу на остале моторичке способности човјека. Курелић и сарадници (1975): „Снага је способност за развијање мишићне силе у сврху савладавања неког отпора“ (стр 10). Опавски (1975) говори о сили: „Сила је способност да се мишићно напрезање у саставу моторних јединица трансформише у кинетички или потенцијални облик механичке енергије“ (стр. 53). У совјетској литератури такође се говори о сили. Зациорски (1975) говори о сили: „Сила је способност да се савлада спољашњи отпор или да му се супротстави помоћу мишићног напрезања“ (стр 53.). Верхошански (1979): „Ако је реч о извору покрета, онда се говорећи о снази има у виду и способност човека да обавља рад, и та способност представља узрок премештања тела и његових појединих делова. У датом случају има се у виду погонска снагачовекових мишића, тј. физиолошка појава“ (стр. 53). Гајић (1985): „Ако би се у дефиницији желело нагласити да у покрету и кретању учествују многобројни чиниоци, делујући у крајњем на мишиће и преко њих на снагу, могло би се рећи да је снага човека способност супротстављања отпору или Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 46 савладавање спољашњег отпора, при чему мишићно напрезање има водећу улогу“ (стр. 84). Два су основна критеријума подјеле снаге: акциони и тополошки. По акционом критеријуму снага се дијели на: - статичку силу; - репетитивну снагу и - експлозивну снагу. По тополошком критеруму дијели се на: - сила и снага руку и раменог појаса; - сила и снага трупа и - сила и снага ногу. На основу односа силе мишића и масе тијела снагу дијелимо на: - апсолутну снагу и - релативну снагу. Како овај рад третира сва три вида снаге, то ће овом приликом бити приказане дефиниције истих од стране различитих аутора. Према Курелићу и сарадницима (1975) „Експлозивна снага је способност краткотрајне максималне мобилизације мишићних сила ради убрзања кретања тела(које се одражава или у померању тела у простору или у деловању на предмете у околини)“ (стр. 10). Хошек-Момировић (1979) са физиолошког аспекта експлозивну снагу означава „као способност активирања максималног броја моторних јединица у јединици времена“ (стр.117). Гајић (1985):“ Са антропомоторичког аспекта, експлозивна снага се може дефинисати као способност да се у веома кратком времену испољи велика сила“ (стр. 92). Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 47 Експлозивна снага је 80% урођена, достиже свој максимум око 22 године и од тада почиње брзо да опада. За репепитивну снагу такође постоји више дефиниција, али ће аутор приказази само неке које најближе одређују карактеристике овог вида снаге. Курелић и сарадници (1975): „Репетитивна снага је динамична способност развоја мишићних сила које омогућавају понављање неких једноставних покрета повезаних са подизањем или померањем тежине терета или тела, краће речено способност репетитивног покретања терета, или тела, са савладавањем отпора изотоничким контракцијама мишића“ (стр. 10). Опавски (1975) констатује да је „вишекратност карактеристика за репетитивни мишићни потенцијал , тј. концентричним и ексцентричним контракцијама мишића протагониста и агониста постиже се релативно највећи број одређених кретања“ (стр. 54). Репетитивна снага је око 50% генетски предодређена, тако да се може развијати у тренажном процесу. Статичку силу Момировић и сарадници (1970) дефинишу као „способност издржавања максималног напора у краћем временском раздобљу“ (стр. 43). Курелић и сарадници (1975) статичну снагу дефинишу као „способност задржавања веће изометријске контракције мишића којом се тело одржава у одређеном положају“ (стр. 10). Опавски (1975) дефинише статичност као „ основну карактеристику за изометријски мишићни потенцијал, тј. мишићним напрезањем остале силе се доводе у равнотежу“ (стр.54). Максимум се достиже око 32. године живота, а веома ефикасно се може утицати на развој јер је коефицијент урођености веома мали. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 48 Досадашња теорија, али и многобројна истраживања потврдила су постојање генералног фактора брзине, који се дијели на: - латентно вријеме моторне реакције; - брзину појединачног покрета; - фреквенцију покрета и - спринтерску брзину. Зациорски (1975) под брзином, као физичким својством подразумијева „способност човека да изведе покрете за најкраће време у датим условима. При томе се претпоставља да извршење задатка не траје дуго и да не долази до замора“ (стр. 71). Опавски (1975) брзину дефинише као „способност да се мишићним напрезањем у саставу моторних јединица одређено тело покрене на што дужем путу за што краће време“ (стр. 53). Гајић (1985) за брзину каже да је то „ способност реаговања на неки сигнал или вршење покрета и једноставних кретања за најкраће могуће време“ (стр. 98). Аутор ће се задржати само на дефиницијама сегментарне и спринтерске брзине, јер су оне праћене у овом истраживању. Фактор сегментарне брзине дефинисан је покретима удова са што већом фреквенцијом и подједнаком амплитудом. По Курелићу и сарадницима (1975) спринтерска брзина је „способност за краће трчање максималном брзином, без и са изменом правца“ (стр. 10). Под координацијом, као базичном моторичком способношћу, подразумијева се суштина сложених кретања, при чему у остварењу тих кретања у одређеној мјери и односу учествују и друге моторичке способности. Због тога је координација моторичка способност која је привлачила пажњу многих стручњака и научника, али резултати још увијек не дају довољно података којима би се ова моторичка способност могла сматрати проученом. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 49 Зациорски (1975) сматра да је координација једна компонента окретности. Гајић (1985) истиче да би се координација могла дефинисати као „сврсисходно и контролисано енергетско, временско и просторно организовање покрета у једну целину“ (стр. 75). Координација се развија до пубертета, затим за вријеме пубертета опада, да би крајем пубертета поново дошло до побољшања. Коефицијент урођености је око 80%. Равнотежа је способност која није много истраживана и за чије мјерење нема много мјерних инструмената. Равнотежу, као моторичку способност, први је, и то факторском анализом, расправљао Bass (1939) и доказао да равнотежна способност зависи од тога да ли су при тестовима очи отворене или затворене. Курелић и сарадници (1975) овако дефинишу различите видове равнотеже: „Статичка равнотежа је способност да се што дуже задржи равнотежни положај тела које није у покрету“ (стр.11). „Динамичка равнотежа је способност да се што дуже задрже изабрани положаји тела и њихове измене у серији покрета при којима вертикална пројекција тежишта пада изван потпорне површине“ (стр. 11). „Балансирање са предметима је способност да се одређени предмети што дуже задржавају у еквилибријуму“ (стр. 11). Прецизност је (према Гредељу и сарадницима, 1975) до сада најслабије истражен сегмент моторичког простора. За прецизност Курелић и сарадници (1975) кажу: „Прецизност је способност извођења тачно усмерених и дозираних покрета“ (стр. 11). Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 50 Под прецизноћу ссе подразумијева способност да се неки циљ погоди на начин да се циљу упути неки предмет (лопта и др), или да се тај циљ погоди вођењем неког предмета (мачевање) или дијелом тијела (борилачки спортови). Прва способност прецизности назива се прецизност гађањем, а други фактор назива се циљање. Код прецизности емоционално стање може веома утицати на резултат. Гипкост, еластичност, флексибилност, покретљивост и др. су синоними за ону моторичку способност максималне амплитуде покрета. Зациорски (1975) је дијели на активну (постизање максималне амплитуде покрета активношћу мускулатуре) и пасивну гибљивост (постизање максималне амплитуде покрета помоћу неке вањске силе). Кос (1966) је ову способност подијелио на динамичку и статичку гибљивост. DeVris (1976) говори о фактору екстендиране гипкости (статичка) и фактору динамичке гипкости. У овом раду биће праћена екстендирана (статичка) гипкост. Издржљивост је једина способност коју овим радом нећемо пратити, али ћемо навести њене карактеристике. За издржљивост се ни данас са сигурношћу не може говорити као о моторичкој способности, јер се у реализацији те способности јављају и други сегменти психосоматског статуса као доминантни фактори (нпр. конативне карактеристике, функционалне способности, мотивација и др) Зациорски (1975) издржљивост дефинише као способност да се нека активност дуже времена обавља без снижења њене ефикасности, или, способност супротстављања замору. Издржљивост се развија само онда ако се на тренингу достигне неопходан замор. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 51 Опавски (1975) за издржљивост сматра способност да се одређено мишићно напрезање у саставу моторних јединица изврши у што дужем времену. De Vris (1976) издржљивост дефинише способношћу да се истраје у физичким активностима и да се одупре замору. Кукољ (1996) разликује општу и специјалну издржљивост. Под општом сматра способност дуготрајног мишићног напрезања умјереног интензитета. Под специјалном издржљивошћу подразумијева способност за вршење интензивног мишићног напрезања, која је у зависности од интензитета и трајања рада условљена анаеробним могућностима организма. У овом истраживачком подухвату моторичке способности биће праћене помоћу „ЕУРОФИТ“ батерије тестова, која својим моторичким задацима обухвата све моторичке способности. 2.3.9 Морфолошке карактеристике Морфологију дефинише скуп карактеристика као што су конституција, тјелесни састав, грађа или склоп као организована и релативно константа цјелокупности обима у међусобном односу. Тај скуп се обично формира од ендогених чинилаца (унутрашњих) и мањој мјери егзогених чинилаца (спољашњих). Дефинисањем морфолошких карактеристика бавили су се многи аутори. Овдје ће бити приказане неке од дефиниција које на најсвеобухватнији, а опет на најпрецизнији начин (по ауторовом мишљењу) одређују поменуте карактеристике. „Под морфолошким карактеристикама структуре психосоматског статуса човека подразумевају одређен систем основних антропометријских латентних димензија без обзира на то да ли су те димензије развијене под посебним утицајем спољне средине (нпр. одређеним тренирањем) или не.“ (Курелић и сар. 1975, стр. 8) Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 52 Бала (1978) каже: „Под морфолошким карактеристикама димензије структуре психосоматског статуса човека сматра се одређени систем примарних антропометријских латентних димензија. Те димензије су се утврдиле методама факторске и регресионе анализе и оне објашњавају коваријабилитет различитих манифестних стања и реакција у простору манифестнихантропометријскх варијабли“ (стр. 13) Антропометрија се бави мјерењем људског тијела, обрадом и проучавањем добијених података. Сврха антропометрије јесте да утврди општи развој тијела, што се омогућава међусобним упоређивањем мјера, као и да упоређивањем лонгитудиналних мјерења уочи напредак или стагнацију у развоју. Поред тога, уз помоћ антропометрије (мјерења и односа у тим мјерењима) врши се усмјеравање и рана селекција према спортским дисциплинама. Момировић и сар. (1969) су издвојили четири антропометријска фактора означена као латентне морфлошке димензије: - лонгитудинална димензионалност скелета; - трансверзална диензионалност скелета; - волумен и обими тијела и - поткожно масно ткиво. Интернационални биолошки пограм садржи стандардизовану листу од 39 антропометријских мјера које се реализују по униформној процедури. За анализу и оцјену добијених антропометријских величина најчешће се користе методи индекса и стандарда. Метод индекса се одређује за утврђивање идеалних пропорција тијела код одраслих. Метод стандарда је од изузетне важности приликом одређивања конституционалних типова за бављење одређеном спортском дисциплином. Настава физичког васпитања подразумијева мјерење и анализу антропометријских мјера, због већ поменутих разлога. На наставницима је да уз помоћ добијених резултата на вријеме уоче промјене и реагују у складу са потребама. За потребе овог рада мјерене су и праћене слиједеће варијабле морфолошких карактеристика: Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 53 • Тјелесна висина – представља лонгитудиналност скелета; • Тјелесна тежина – представља волуминозност и масу тијела; • Антропометријски обим опружене подлактице – представља циркуларну димензионалност • Антропометријски обим опружене надлактице – представља циркуларну димензионалност и • Антропометријски обим поткољенице – представља циркуларну димензионалност. 2.3.10 Мотивација 2.3.10.1 Модалитети мотивације Мотивациона оријентација Према теорији мотивационе оријентације (Nicholls, 1984, 1989) основни циљ особе у контексту остваривања постигнућа јесте показивање способности. Начин на који особа процјењује и тумачи своје способности (чиме директно утиче на успјешност остварења жељеног циља) одређује количину енергије која се улаже у остварење жељених циљева али и варијације у погледу размишљања, понашања и емоционалних реакција везаних за остварење циља (Duda, 2001). Nicholls (1984, 1989) каже да постоје двије концепције које појединац може имати у погледу својих способности када је у питању постигнуће: оријентацију на обављање задатка и оријентацију на лични успјех. Ове оријентације не представљају биполарну димензију већ су међусобно независне. Особе које су оријентисане на обављање задатка сматрају да се способност манифестује путем развијања нових вјештина и способности, подизањем нивоа компетентности и тиме што „дају све од себе“, односно, „дају свој максимум“. Будући да је оријентација на обављање задатка самоусмјерена, успјехом се сматра када се покаже потпуно овладавање одређеном вјештином. Особа која је оријентисана на постизање личног успјеха вјерује пак да је властите способности пожељно процјењивати тако што се оне пореде са способностима других. Нагласак се ставља на поређење са другима а способност се показује тако што се показује надмоћ над другим, а способност се сматра тим већом уколико је супериорност постигнута уз мање напора (Nicholls, 1989). Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 54 Истраживања су показала да ученици који имају високе скорове само на оријентацији на обављање задатка или у комбинацији са високим скоровима на оријентацији на постизање личног успјеха на часовима физичког васпитања показују већи степен социјално прихватљивих облика понашања у односу на оне ученике који имају ниске скорове на оријентацији на обављање задатка (Dorobantu&Biddle, 1997; Goudas, Biddle, &Fox, 1994). Контекстуална мотивација Теорија самодетерминације је теорија која наглашава значај и задовољавања биолошких потреба али и мултидимензионалост мотива за разумијевање афективних, когнитивних и бихејвиоралних реакција. У основи ове теорије лежи претпостака да постоје три основне урођене потребе (независност, способност и повезаност) које се морају задовољити у социјалном окружењу како би се олакшали мотивација, извођење, добробит и развој особе. Мотивација појединца се при том не посматра као нешто што је у директној функцији социјалних фактора, већ је њихов утицај посредован путем ове три урођене потребе. Како би испитали регулацију понашања које је резултат степена до ког су задовољене ове потребе, усвојен је мултидимензионални приступ мотивацији. Deci&Ryan (1985) чак предлажу контиуум који описује типове мотивације, од највећег до најмањег нивоа у ком је самодетерминација присутна: интринзичка, екстринзичка (интегрисана регулација, идентификована регулација, интројектована регулација, екстерна регулација) и амотивација. Интринзичка мотивација представља највиши ниво самодетерминишуће регулације и указује на то да се у некој активности учествује ради ње саме, као и због осјећања задовољства које потиче директно из бављења том активношћу (Deci&Ryan, 1985). Нпр. ученик који игра фудбал због тога што ужива у осјећању задовољства, забаве и сатисфакције због учешћа у игри. Екстринзичку (спољашњу) мотивацију карактерише мноштво регулаторних стилова који се протежу од спољашње регулације до интегрисане регулације и који су одређени неком засебном посљедицом која је резултат акције којом појединац долази до свог циља (награда, пријетња, казна, итд.). Екстерна регулација је намање Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 55 самодетерминисан ниво екстринзичке мотивације и указује на акције које се изводе у покушају да се добије нека спољашња награда или избјегне казна (нпр. ученик који ради физичко васпитање да би га наставник похвалио или да би избјегао сукоб са родитељима ради правдања часова). Таква врста мотивације је стога одређена независним исходом – задовољством или незадовољством других особа. На слиједећем ступњу континуума самодетерминације је интројектована регулација. Слично спољашњој регулацији понашање особе је вођено спољашњим факторима али долази до њихове интројекције у смислу да више нису у питању награде и казне већ самонаметнути фактори (а под утицајем средине) попут осјећања кривице. Идентификована регулација говори о понашању особе која прихвата одређене активности које су важне за остварење њених личних циљева и вриједности (нпр. ученик који активно учествује у настави физичког васпитања јер сматра да је то важно за његово здравље). Почетна иницијатива и идеја потичу из селфа саме особе а она могу бити веома различита и међусобно независна, а мотив за укључивање у ове активности је спољашњег типа јер је вођен спољашњом користи (нпр. уколико активно вјежбам на часу бићу мршавији) а не задовољства због учешћа у самој активности. Посљедњи вид екстринзичке мотивације је интегрисана регулација која се догађа када се идентификована регулација инкорпорира у селф што значи да је постала дио система вриједности неке особе и да је у сагласности са њеним схватањима и потребама (Ryan&Deci, 2000). Иако дијели неке сличности са интринзичком мотивацијом (попут наглашене независности) ова врста регулације је ипак екстринзичка јер су акције особе вођене независним посљедицама (иако кохерентним и хармоничним) и спољашњим вриједностима, што је супротно унутрашњем осјећању радости које је основна одлика унутрашње мотивације. Амотивација представља мањак иницијативе и одсуство мотивације (Vallerand, 1997) и догађа се када особа не види каузалност између свог понашања и посљедица својих акција, као опажање да за одређену активност није довољно компетентна или када се активност сматра (Ryan&Deci, 2000; Vallerand, 1997) нпр. ученик ради физичко васпитање али није сигуран да је то вриједно труда. Амотивисане особе вјерују да због мале вјероватноће постизања успјеха нема смисла улагати сувишан напор у активност чији се исход не може контролисати. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 56 У складу са начелима теорије самодетерминације, Vallerand (1997) је предложио хијерахијски модел мотивације који постулира да мотивација и њене детерминанте, медијатори и происходи одвијају на три нивоа: на глобалном, односно нивоу црта личности, контекстуалном односно некој области живота и ситуационом односно нивоу тренутног стања особе; односно на овдје и сад. Сваки ниво утиче на онај сусједни: успјешно ситуационо искуство на једном часу физичког васпитања може довести до позитивних промјена у виђењу цјелокупног контекста и домена наставе физичког васпитања а исто тако ће ситуациони ниво више бити под утицајем контекстуалног него глобалног нивоа. Nicholls (1989) постулира да постоји негативна повезаност оријентације на лични успјех и интринзичке мотивације те да особе код којих доминира екстринзичка мотивација активност заправо виде као средство за долажење до циља. Многа истраживања (Curyetal., 1996; Dorobantu&Biddle, 1997; Goudasetal., 1994; Vlachopoulos&Biddle, 1996) су показала да је интринзичка мотивација досљедно повезана са оријентацијом на обављање задатка док је оријентација на лични успјех обрнуто повезана или пак потпуно неповезана са интринзичком мотивацијом. Брунел (1996, 1999) је испитујући мотивацију студената физичке културе нашао да је оријентација на обављање задатка повезана са оним модалитетима мотивације у којима је присутан виши ниво самодетерминисаности док је оријентација на лични успјех повезана са модалитетима мотивације у којима је био присутан нижи ниво самодетерминације. У нашем истраживању ће бити узет у разматрање контекстуални ниво мотивације будући да су и друга два феномена која нас интересују из области мотивације проучавана искључиво на том нивоу. Такође, Ntoumanis (2001) je показао да је оријентацију на обављање задатка повезана са високо самодетерминисаним нивоима мотивације, односно са интинзичком мотивацијом и идентификованом регулацијом док је оријентација на лични успјех била повезана са нижим нивоима самодетерминацијe – интројектованом и екстерном регулацијом. Мотивација за начин остваривања постигнућа Елиотова теорија начина остваривања циљева представља надоградњу Николсове (1989) теорије мотивационе оријентације по којој постоје двије концепције које појединац може имати у погледу својих способности када је у питању постигнуће: Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 57 оријентацију на обављање задатка која подразумијева овладавање неком материјом и лично напредовање на неком пољу као и кориштење самопроцјене и личног задовољства као критеријума напредовања и просуђивања властите способности, те оријентацију на лични успјех у чијој основи је жеља да се надмаше и надиграју други и да се демонстрира супериорност у некој способности а критеријум за одређивање успјешности је поређење са другима. Елиот и сарадници (Elliot, 1997; Elliot&Church,1997; Elliot&Thrash, 2001) ову теорију надограђују уврштањем Аткинсоновог мотива постигнућа (Atkinson, 1964). Елиот тврди да дихотомни модел мотивационе оријентације не приказује довољно адекватно питање покретања особе на акцију и не омогућава разликовање тенденције ка постизању успјеха и избјегавања неуспјеха. У Елиотовом хијерархијском моделу мотивације за постизање успјеха и избјегавање неуспјеха Аткинсонови мотиви постигнућа (потреба за постизањем успјеха и страх од неуспјеха) су концептуализовани као опште мотивационе тенденције вишег нивоа. Насупрот томе, мотивационе оријентације представљају више конкретне изворе утицаја на постизање специфичних исхода. У овом хијерархијском моделу се претпоставља да мотиви постигнућа имају индиректан утицај на исходе постигнућа преко начина њиховог остварења, односно мотивационе оријентације. Стога он постулира три врсте начина остваривања циљева постигнућа: овладавање – особа је фокусирана на развој својих способности и компетенција и овладавање задатком, постизање успјеха – показивање сопствене супериорности у односу на друге и избјегавање неуспјеха – избјегавања показивања властите некомпетентности другима. Овладавање и тенденција за постизањем успјеха су проактивно усмјерени док избјегавање неуспјеха представља остваривање циља путем избјегавања свих активности које могу резултирати неуспјехом (Elliot, 1997; Elliot&Church, 1997). Тако су Cury, Elliot, Sarrazin, DaFonseca&Rufo (2002) показали да избјегавање неуспјеха има штетне ефекте по интринзичку мотивацију. 2.3.10.2 Мотивација ученика у физичком васпитању Физичковаспитање, наводеAllisonetal. (2000) представља предмет у школском систему у којем се од ученика очекује да стекне знања и вјештине у подручју спорта и тјелесне активности. Како је циљ наставе помоћи ученицима да схвате, развију и усвоје обрасце здравог начина живота, неопходно је истражити и подстакнути њихову мотивацију за Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 58 усвајање оваквог понашања. Ово није лак задатак, с обзиром на то да многи чиниоци могу интерферирајуће дјеловати. Drudy&Uí Chatháin (2002) сматрају да је образац интеракције на релацији професор - ученик важан дио процеса усвајања знања те да на ту интеракцију могу битно утицати пол наставника, величина одјељења, полна структура разреда, као и родно типизирање активности која се извршава (феминина вс маскулина). Koka&Hein (2003) сматрају да наставник својом повратном поруком може допринијети јачању мотивације код ученика и жеље да се остваре добри резултати и да се максимално ангажује у настави. Sallis&McKenzie (1991) тврде да је заправо најважнија улога савремене наставе физичког васпитања да се дјеца припреме за усвајање здравог и активног начина живота. Они сматрају да је то значајно због усвајања интринзичке мотивације за вјежбање што има за посљедицу активно бављење неким обликом тјелесне активности током цијелог живота. Занимања мотивишу ученика да повећа количину пажње, да се когнитивно фокусира, да буде упоран у обављању одређене активности, те да се афективно и емоционално укључи у ту активност. С друге стране, занимања се заснивају на увећању знања, позитивних емоција и повећаном придавању значаја и жељи за постизање успјеха у одређеној активности. Резултати неких истраживања (VanWerschetal.,1992; Xiangetal.,2003; Вишњић etal., 2011) показали су, да што су ученици старији све су мање заинтересовани за бављење тјелесном активношћу, слаби њихова мотивација и увјерење у властиту тјелесну компетентност, те да се услијед тога њихово активно учешће и залагање на часовима физичког васпитања значајно смањује. Стога је, познавање интересовања ученика од великог значаја за побољшање мотивације за активно ангажовање у настави физичког васпитања, али и за превентивно деловање на старијим узрастима у циљу очувања адекватног нивоа мотивације за бављењем физичком активношћу (Вишњић etal., 2011). Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 59 Узевши у обзир горе наведено, овај рад има интенцију да провјери и испита ниво мотивисаности ученика за бављење физичком активношћу, како кроз часове физичког васпитања, тако и кроз изборни предмет, али и кроз бављење неком активношћу у слободном времену. Чини се веома важним сагледати врсту саме мотивације за евентуално (не)бављење физичком активношћу. Због тога су у овом дијелу рада укратко објашњени модалитети мотивације. 2.3.11 Узрасне карактеристике Период растења, подијељен према педагошкој пракси изгледа овако: 1.период новорођенчета – до четврте недеље живота; 2. период одојчета – до краја прве године живота; 3. период млијечних зуба: - период малог дјетета – од 1. до 3. године - предшколски период – од 4. до 7. године 4. период школског дјетета - период млађег школског узраста – од 7 до 10 година; - период средњег школског узраста – од 11 до 15 година; - период старијег школског узраста – од 15 до 19 година. Ова подјела је битна јер се односи на хронолошку старост, а сваки период има своје специфичности у расту, развоју и понашању. Дакле, узрасне карактеристике представљају заједничке особине које се јављају у одређеном узрасном периоду. Оне се, прије свега, односе на: морфолошке карактеристике, функционалне карактеристике, моторичке способности, психо-социјалне карактеристике. Наравно, границе између ових периода нијесу стриктне, јер се динамика развоја разликује од особе до особе, па се тешко може рећи гдје се завршава један, а почиње други период. У оквиру периода средњег школског узраста (који се, опет, може подијелити на период предпубертета – од 11 до 12. године и период пубертета – од 13 до 14. године) важно је знати које то промјене и у којем обиму настају, и на који начин јединка реагује на те промјене. Због тога је веома важно познавати и, осим морфолошких и моторичких промјена, промјене које настају у психолошком и социолошком простору. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 60 Овај развојни период карактеристичан је по бурном тјелесном расту и развоју, који води до биолошке и полне зрелости појединца. Убрзани тјелесни раст и развој одвија се по фазама "испружања и попуњавања", па се често стиче утисак тјелесне дисхармоније. Период средњег школског узраста је карактеристичан по изузетно великим промјенама у развоју јединке; промјене су тако нагле и интензивне да се често назива "трећим критичним периодом" (Ermolaev, 1985). У организму настају битне измјене у свим његовим физиолошким системима: хемотопоезном, кардиоваскуларном, лимфном, дигестивном, коштано-мишицном, респираторном, урогениталном, ендокрином и нервном систему. Паралелно са биолошким развојем, одвијају се промјене у психичком и социјалном развоју младих (Копривица, 1994). Биолошки развој тече интензивно, неравномјерно и хетерохроно. Нагле измјене запажају се са почетком пубертета. Код дјечака он почиње са 12/13 година, уз знатна индивидуална одступања. Биолошки узраст и развој не одговара увијек календарском узрасту. Разлике у биолошком узрасту између акцелераната и ретарданата истих година старости могу бити веома велике. Средњи школски узраст карактеристичан је по израженом расту у висину са темпом прираста и до 10 цм годишње (Волков,1973). Раст тијела у висину знатно је већи него раст у ширину. Неравномјеран је и раст појединих дијелова организма, па долази до промјена у пропорцијама тијела. На примјер, аутори наводе неједнак раст екстремитета тијела. Кости расту у дужину и минимално у ширину. Овакво формирање скелета са покретљивим и "осјетљивим" кичменим стубом, уз релативно заостајање развоја мишицног система, може у условима недовољног кретања да доведе до поремећаја у држању тијела. Самим тим често се нарушавају и функције организма. С друге стране, прекомјерни напори могу успорити раст костију у дужину и довести до задржавања физичког и полног сазријевања младих (Иљин,1985, према Копривици, 1994). Развој моторичких способности протиче у складу са одређеним законитостима (Крсмановић и Берковић, 1999), а главне одлике развоја, према истим ауторима су: Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 61 • хетерохроност (односи се на чињеницу да различите моторичке способности настају у различитим периодима развоја), • синфазности (указује на чињеницу да се развоји појединих моторичких спосбности међусобно поклапају), • ритмичност (одликује се фазношћу које се разликују по интензитету и обиму промјена), • индивидуалности (карактеристике сваке индивидуе као непоновљиве природне цјелине). Мишићи се у пубертету брзо развијају. Већи мишићи увијек се формирају раније него мањи. Повећава се мишићна маса, посебно код дјечака у 13/14 години. Мускулатура чини преко 30% укупне масе тијела, а на крају пубертета проценат се повећава и до 40%. У 14/15 години мускулатура мишићног ткива веома мало се разликује од мишића одраслих. Функционалне могућности мишића побољшавају се у овом периоду тако да износе 65% у 12-годишњих, а 92% код 15-годишњих дјечака у односу на одрасле (Шварц, Хрушцев, 1984). Код дјечака узраста од 12 до 16 година повећава се раздражљивост ЦНС. Процеси раздражења преовлађују над процесима кочења. То изазива такозвану "моторну нервозу" (Лескошек,1971), односно разноврсне, често несвјесне и несврсисходне покрете. У овом периоду углавном се завршава морфолошки и функционални развој мозга и кичмене мождине и њихових центара. У најважнијим цртама формиран је тип нервног система који се у наредном периоду веома мало мијења. За васпитно-образовни процес велики значај има моторички развој. Развој моторике, као и организма у целини, не тече равномјерно. Одавно је примијећено да је он скоковит, то јест да постоје периоди у развоју када се поједине моторичке способности убрзано развијају да би затим наступили периоди успоренијег раста или стагнације. У стручној литератури, периоди, у којима специфични утицаји на организам изазивају појачану реакцију, и у којима се као резултат те реакције могу добити оптимални ефекти, називају се "сензитивним периодима". Тај назив се одомаћио, иако би по Винтеру (1985) са језичко-семантичког аспекта било правилније говорити о сензибилним периодима. Понекад се употребљава термин "критични период", али између њега и термина Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 62 "сензитивни период" треба правити разлику. Критични период је онај дио (фаза) сензитивног периода у коме мора доћи до стимулације ако хоћемо да постигнемо жељене развојне ефекте (Рацзек, 1985). То значи да сваки сензитивни период није и критични, али је критични период (фаза) увијек сензитивни (Копривица, 1994). Много аутора указује на постојање сензитивних периода (Волков, 1981; Винтер, 1984; Гужаловски, 1984; Копривица, 1994; Идризовић,2006). Гужаловски (1984) је, анализирајући проблем “критичних“ периода, доказао њихово постојање и потребу изградње таквог процеса физичког васпитања како би специфично усмјерени утицаји на одређене физичке способности били концетрисани у “сензитивним“ периодима. Анализирајући сензитивне периоде, Драбик је, према Идризовић и Нићин (2006), навео слиједеће периоде: A) равнотежа: 10-11 (м); 9-10 (ф) B) адекватност избора покрета: 8-13 (м\ф) C) кинестетички осјећај: 6-7; 10-11 (м\ф) D) реактибилност: 8-10 (м\ф) E) осјећај за ритам: 9-10 (м); 7-9 (ф) F) оријентација у простору: 12-14 (м\ф) G) синхронизација покрета: 6-8 (м\ф) H) координација: 7-14 (м\ф) I) издржљивост: 8-13 (м\ф); 15-16 (м); 12-14 (ф); J) брзина: 7-9 (м); 7-11 (ф) K) релативна снага: 13-14 (м) L) статичка снага: 12-15 (м) Највећи развој снаге, сматрају Малацко и Поповић (1997), постиже се у узрасту од 13. до 17. година, брзине од 10. до 13., експлозивне снаге од 12. до 13. године. До истих закључака дошао је и Боженко (1997). Да је значајно развијати експлозивну силу од 10. до 14. година, сматрају Кукољ, Угарковић и Јарић (1996). Кукољ (1996) сматра да се тренингом снаге с једноручним теговима може почети и са 8 година, строго водечи рачуна о индивидуалности и величини оптерећења. За узраст од 10-11 година препоручује оптерећење које износи 30% од тјелесне масе, за узраст од 11- Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 63 12 година са 50%, а за 12- 13 година са 75% од тјелесне масе, с тим да се максимална оптерећења не примјењују више од једног пута недјељно. Истраживања Кузњецова (1975) и Гужаловског (1984) показују да се сила код мушкараца значајно развија од 9. до 11. године, као и брзина трчања, снага испољена у тесту скок у вис и снага испољена у тесту бацање лоптице од 1кг. Код дјевојчица, према истим истраживањима, сила се развија од 9. до 12/ 13. године, снага од 8.до 12. године, а брзина од 9. до 13. године (према Шекељић, 2008). Развој издржљивости почиње врло рано, већ у предшколском узрасту и наставља се у слиједећим периодима развоја. Са узрастом она се неравномерно мијења, али са постојаном усмјереношћу ка повећању (Волков, 1981). Слично мишљење износи и Грандић (1997), а Малацко и Поповић (1997) сматрају да се највећи развој аеробне издржљивости постиже од 10. до 13. године и анаеробне издржљивости од 13. до 16. године. Кукољ (2003) истиче да окосницу развоја моторичких способности представља координација. Аутор координацију тумачи као „способност брзог и економичног и сврсисходног решавања сложених задатака, односно брзог прилагођавања кретања на промењене услове спољашње средине, може бити посматран аналитички – кроз моторичко прилагођавање, равнотежу, разликовање покрета, реакцију на звучне и оптичке надражаје, ритмичко вршење покрета и координацију покрета у времену“. Развој окретности код дјечака од 10 година је веома интензиван (Боженко, 1997), док би пажњу на ову моторичку способност, по основу сложености кретања, требало обратити све до 13 - 14 година, сматрају Угарковић, Кукољ и Јарић (1996). Веома рано, већ од првих година живота, погодно је усавршавати пасивну гипкост. Сензитивни период развоја ове способности траје до почетка пубертета. Услови за развој пасивне гипкости у млађем узрасту веома су добри, јер сви фактори који ограничавају гипкост (дужина и еластицност мишића и њена маса, фасције и тетиве, скелет и везе у зглобовима, итд.) у овом периоду лако се прилагођавају, много лакше него у наредном периоду развоја (Деметер, 1981).Сензитивни период развоја активне покретљивости јавља се касније, јер се она испољава под непосредним утицајем актуелних мишића у конкретном покрету, што значи да зависи од нивоа снаге. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 64 Угарковић, Кукољ и Јарић (1996)препоручују да се посебна пажња на развој гипкости треба посветити у периоду од 12. до 16. године. На основу изнијетих чињеница о моторичком развоју, може се закључити да је период млађег школског узраста, као и период средњег школског узраста, веома погодни периоди у којима постоје оптимални услови за развој максималне брзине, брзине појединачних покрета, способности убрзања, експлозивне снаге, координационих способности и активне покретљивости. Такође, повољни су услови за развој издржљивости у снази, као и аеробне, а нешто касније и анаеробне издржљивости. Ово посебно треба нагласити и због тога што се овим радом желе испитати могућности спортских игара као средства у предмету – спорт за спортисте за развијање ових способности. 2.4 Досадашња истраживања Анализа досадашњих истраживања обухвата радове који се односе на слиједеће области: - истраживања морфолошких карактеристика; - истраживања моторичких способности; - истраживања ставова ученика према настави физичког васпитања; - истраживања различитих експерименталних програма наставе физичког вапитања. 2.4.1 Истраживања морфолошких карактеристика Морфологију дефинише скуп карактеристика као што су конституција, тјелесни састав, грађа или склоп као организована и релативно константа цјелокупност обима у међусобном односу. Тај скуп се обично формира од ендогених (унутрашњих) чинилаца и у мањој мјери егзогених (спољашњих) чинилаца. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 65 За морфолошке карактеристике се може рећи да су предмет истраживања од давнина, још од времена Хипократа, када су покушаване класификације у одређене класификационе типове. Први значајни радови у морфолошком манифестном, а касније у латентном простору појавили су се почетком прошлог вијека, када се више аутора почело бавити конституцијом и типологијом људи. Међутим, тек од половине прошлог вијека појавило се више радова из области морфологије, који су рађени на масовним узорцима разних популација за чију обраду је коришћена факторска анализа. Овдје ће бити дат преглед досадашњих истраживања која су вршена на широкој бази испитаника, на популацији грађанства, али и не тако мали број истраживања морфолошког простора ученика различитог узраста и спортиста различитог узраста и различитог спортског усмјерења. У истраживањима Ammond (1942), Burt (1944), Rees & Eysenck (1945), у којима је било примијењено 8-18 варијабли, екстрахована су два фактора од којих је први интерпретиран као фактор раста, док други диференцира лонгитудиналне мјере од циркуларних и трансферзалних ( према Курелићу и сарадницима, 1975). Eysenck (1953) је на основу малог, али репрезентативног узорка антропометријских варијабли екстраховао један генерални фактор раста, а Ismail & Cowel (1960) су на дјечацима узраста од 11 и 12 година, екстраховали фактор раста и развоја. Harman (1960) је факторизацијом 8 антропометријских варијабли утврдио два примарна фактора које је интерпретирао као фактор лонгитудиналне и трансверзалне димензионалности тијела, а Chen (1975) је на основу већег броја варијабли поткожног масног ткива утврдио три фактора поткожног масног ткива, одговорна за специфичну тополошку дистрибуцију поткожне масти дуж лонгитудиналне основе трупа. Иако је рађен у периоду предфакторских истраживања, треба истаћи рад Полича и сарадника (1955) који су на узорку од 2000 ученика узраста дванаест, тринаест и четрнаест година Београда и Ниша утврђивали физички развој, функционалне и моторичке способности. Узорак варијабли у истраживању обухватио је пет мјера за Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 66 процјену морфолишких карактеристика, један тест за процјену функционалних способности и десет тестова за процјену моторичких способности.На основу резултата закључују да је највећи међугодишњи прираштај у периоду између дванаесте и шеснаесте године. Такође закључују да између испитаника дјеце из Београда и дјеце Ниша постоји значајна разлика у испитиваним карактеристикама.Констатовано је, такође, да морфолошки развој дјеце данас тече знатно брже у односу на период између првог и другог свјетског рата. Ријеч је о акцелерацији која је изражена и у овом периоду. Можда најобимније истраживање на овим просторима обавили су Полич и сарадници (1964. и 1965. године) на узорку од 68000 ученика и ученица узраста од 7-19 година из свих крајева бивше СФРЈ. Користили су тринаест варијабли. Добијени су подаци и о неким морфолошким и функционалним особеностима с обзиром на пол и узраст, као и утицај економско-социјалних, урбаних и географско-климатских фактора на физички развој и физичке способности школске омладине. Резултате истраживања објавили су у двије брошуре и то 1964. године у глобалу по годинама и полу, и 1965. године о републикама и покрајинама са карактеристикама средине. Момировић и сарадници (1960) су анализирали мјере поткожног масног ткива и изоловали генерални фактор масног ткива. Такође, исти аутори (1966) су на узорку од 120 спортиста узраста 20 до 26 година истраживали утицај антропометријских варијабли на опредјељење и одабирање врхунских спортиста. Изоловани су сљедећи фактори: лонгитудинална димензионалност скелета, трансверзална димензионалност скелета, волумен тијела и поткожно масно ткиво. Примјена метода факторских и регресионих анализа и других савремених математичких процедура била је искорак у добијању валиднијих података у истраживањима манифестних и латентних антропометријских димензија. Факторска анализа нам омогућава да се путем споашњих манифестација одређених појава продре у њихову унутрашњу бит и на тај начин открију латентне димензије, које су одговорне за спољашњу манифестацију тих појава. Прво истраживање фактоске структуре антропометријских димензија код нас обавили су Момировић и сар. (1969). Они су на узорку од 4040 испитаника оба пола и Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 67 примјеном 45 антропометријских варијабли на узрасту од 12 до 22 године код школске и студентске омладине Хрватске, екстраховали три латентне димензије, које су интерпретиране као: лонгитудинална димензионалност, волумен тијела и поткожно масно ткиво, а четврта, иако је било индиција, није се показала као чиста димензија трансверзалне димензионалности. Имајући у виду значај истраживања и поузданост добијених података и информација о структури латентног антропометријског простора испитане популације, Момировић и сар. (1969) су објавили нормативне комплете антропометријских варијабли, школске омладине, оба пола, узраста од 12 до 18 година, са показатељима међугодишњег прираста, у циљу аналогног праћења тјелесног развоја школске омладине. Курелић и сарадници (1971) су на узорку од 3423 испитаника оба пола, узраста 11, 13, 15 и 17 година из главних градова свих република бивше СФРЈ (изузев Црне Горе) извршили истраживања примјењујући факторску анализу на 19 антропометријских варијабли. У првој етапи (1971) простор антропометријских димензија покривен је са пет варијабли, али су и поред тога аутори у свакој групи издвојили 3-5 фактора из домена морфолошких димензија, на основу чега су утврђени мјерни инструменти за њихово праћење. У другој етапи (1975), простор антропометријских димензија покривен је са још 13 антропометријских варијабли и утврђени су фактори: димензионалност скелета, волумен и маса тијела и поткожно масно ткиво. Генерални фактор раста изолован је у субпопулацији жена, у простору другог реда. Стојановић и сарадници (1975) су на узорку од 737 испитаника мушког пола, старости од 19 до 27 година уз примјену 23 антропометијске варијабле, анализирали факторску структуру антропометријских димензија и утврдили егзистенцију латентних димензија одговорних за волумен и масу тијела, лонгитудиналност скелета и поткожно масно ткиво, док сматрају да је егзистенција латентне димензије, одговорне за трансверзалну димензионалност, веома сумњива. Ивановић (1969) је, примјењујући мали број варијабли, на узорку од 2014 испитаника оба пола, ученика основних и средњих школа Титограда, истраживао морфолошки простор. На основу података добијених у истраживању Ивановић закључује да апсолутни годишњи раст ученика и ученица има трофазну криву. Такође, Ивановић Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 68 даље закључује да социјално стање у породици има веома јак утицај на физички развој и узраст од 7 до 11 година. Бала (1977) је на узорку од 188 ученица старости седамнаест година истраживао антропометријски простор. Примијенивши батерију од 35 варијабли утврдио је постојање шест морфолошких димензија и то: волумен тијела и поткожно масно ткиво, лонгитудиналност скелета, димензионалност главе и лицавеличина зглоба и крајњих дијелова екстремитета, трансверзална димензионалност скелета и димензионалност грудног коша. Аутор даље закључује да је постојаност трансверзалне димензионалности скелета веома сумњива. Бојовић и Каварић (1979) су извршили антропометријско мјерење дјеце Црне Горе узраста од 7 до 15 година, а мјерењем је било обухваћено 24 633 испитаника са градског подручја и 3 856 са сеоског подручја. На основу резултата добијених у истраживању аутори указују да су и дјечаци и дјевојчице виши и тежи од својих вршњака у истраживањима Полича (1964) и Ивановића (1969). Иванић (1987) је пратио физички развој и физичке способности дјеце и омладине узраста од 11-19 година у периоду од 1973. до 1986. године. Варијабле помоћу којих је пратио кретање физичког развоја биле су: тјелесна висина и тјелесна маса. Ученици средњих школа су 1986. године, у односу на 1973. годину, порасли (у просјеку) за 3,04 цм, док им се тјелесна маса повећала (у просјеку) за 4,06 кг. Највећи прираст тјелесне масе и висине регистрован је код петнаестогодишњака, спросјечним генерацијским прирастом од 5,76 цм и 5,80 кг. Ученице су за исти период порасле (у просјеку) за 2,76 цм, док им се тјелесна маса повећала (у просјеку) за 1,75 кг. Највећи прираст висине регистрован је код петнаестогодишњакиња, спросјечним генерацијским прирастом од 3,20 цм висине и 2,20 кг (у просјеку) тјелесне масе. Добијени резултати могу послужити за планирање и програмирање рада у физичком васпитању. Претпоставља се да су узроци акцелерације: урбанизована средина, појачана исхрана, смањење кретања, добра здравствена заштита и др. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 69 Радовановић (1992) је на узорку од 381 спортиста и 549 неспортиста истраживао морфолошке карактеристике ученика средње школе, у групама различитих спортских активности (одбојка, рукомет, кошарка, фудбал) и добио је слиједеће резултате: - ученици који тренирају посједују сличне морфолошке карактеристике које су својствене одређеном спорту; - ученици који раде само два часа недељно у оквиру наставе физичког васпитања имају сличне карактеристике са популацијом средње школе - постоје значајне разлике између спортиста и оних који вјежбају само у оквиру наставе физичког васпитања. Катић (1996) је у свом истраживању анализирао карактеристике морфолошког развоја ученика I разреда основне школе, с обзиром на пол и различито програмирану наставу физичког васпитања. Узорак испитаника обухватио је 185 ученика и 172 ученице у експерименталној и 140 ученика и 138 ученица у контролној групи. Анализирано је 14 морфолошких варијабли. Дошло се до закључка да су код ученика више изражене трансверзалне мјере скелета, обим грудног коша, дужина руке и висина тијела. Код ученица има више масног ткива и већи обим поткољенице. Општа је констатација да програмирана настава позитивно утиче на промјене морфолошких мјера и ученика и ученица. Ракочевић (2007) је спровео истраживање на узорку од 52 фудбалера и 52 одбојкаша, узраста од 14 и 15 година. Циљ истраживања је био утврђивање разлика у морфолошким карактеристикама спортиста у спортским играма. Примјењена је батерија од 7 тестова, којом је покривен простор антропометрије (тјелесна висина, дужина ноге, сједећа висина, средњи обим грудног коша, обим надлактице и маса тијела). Након статистичке обраде и интерпретације, резултати су показали да у морфолошком простору постоје статистички значајне разлике у свим морфолошким мјерама, осим у обиму надлактице. Резултати урађене структуре морфолошких карактеристика селекционисаних фудбалера су показали два фактора, и то: - лонгитудиналне димензионалности, - други фактор није јасно дефинисан. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 70 Резултати урађене структуре морфолошких карактеристика, селекционисаних одбојкаша су такође показали постојање два фактора, и то: - лонгитудиналне димензионалности, - обим и маса тијела. Ова разлика је структуирана на тај начин да јасно показује да су фудбалери имали мање вриједности мјерних варијабли у односу на одбојкаше. Нејић, Станковић и Јоксимовић (2009)су спровели истраживање на узорку од 52 одбојкаша и 52 фудбалера, узраста од 14 и 15 година. Циљ овог истраживања је био да се утврде разлике и структура у морфолошком простору спортиста наведених спортских игара. У овом истраживању је примјењиван систем од 7 варијабли антропометријских каракеристика, и то: висина тијела, дужина ноге, сједећа висина, средњи обим грудног коша, обим подлактице, обим наткољенице и маса тијела. Резултати су показали да постоје статистички значајне разлике код морфолошких мјера, и то посебно код мјера за обим и масу тијела, и та разлика јасно показује да су селекционисани фудбалери имали мање вриједности мјерних варијабли у односу на селекционисане одбојкаше. Анализирајући наведена истраживања може се закључити да су у већини истраживања идентификована 4 основна морфолошка фактора и то: • лонгитудунална димензионалност скелета; • поткожно масно ткиво; • маса и волумен тијела и • трансверзална димензионалност скелета. Већина досадашњих истраживања морфолошких карактеристика била су трансверзалног карактера, а врло мали број је био лонгитудиналног карактера. Резултати истраживања морфолошких карактеристика требали би да послуже бољем сагледавању ефикасности реализације разних моторичких задатака, односно да допринесу успјешнијем тумачењу моторичких способности јер манифестација моторичких способности директно зависи од карактеристика апарата за кретање (мишићне масе, дужине полуга, зглобова). Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 71 Такође, ова истраживања рађена су на различитим узорцима, а коришћени су и различити мјерни инструменти, па је врло незахвално упоређивати резултате до којих се дошло у тим истраживањима. Ипак, треба нагласити да ови резултати представљају богату базу за наставак и унапређење истраживања којих мора бити више у овој области. 2.4.2 Истраживања моторичког простора У литератури се, зависно од аутора, могу пронаћи различите синтагме за термин “моторичке способности", али најчешће се употребљавају: биомоторичке способности (Опавски, 1982), латентне моторичке димензије (Момировић, 1970; Курелић и сар., 1975), физичке способности (Зациорски, 1975), психомоторне способности, психофизичке особине (Крсмановић, Берковић, 1999) и антропомотичке димензије (Кукољ, Јовановић и Ропрет, 1993), а, у ствари представљају једну страну човјекових кретних могућности, или димензија личности које учествују у рјешавању моторичких задатака за чије су успјешно рјешавање најодговорније (Крсмановић, Берковић, 1999). Ипак, коришћење различитих термина није увијек оправдано, а у неким случајевима је и погрешно. У сваком случају, моторичке способности представљају „condition sine qуа non“ (Курелић, 1975) у сваком покрету тако да имају фундаменталан значај. Овдје ће бити наведена, најприје почетна, а затим најбитнија истраживања моторичких способности. Дио простора биће посвећен истраживањима моторичких способности у физичком васпитању. Почетак прошлог вијека у истраживањима моторичких способности означио је Sargent (1902) конструкцијом прве батерије од шест тестова коју је назвао универзални тест снаге, брзине и издржљивости људског тијела. McCloy (1935) је први, приликом примјене своје батерије ситуационих моторичких тестова, извршио факторску анализу добијених резултата. Утврдио је постојање три латентне димензије које је дефинисао као: снагу, брзину и координацију великих мишићних група. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 72 Larson је (1941) извршио диференцијацију неких способности које је утврдио McCloy (1935) тако да је фактор снаге подијелио на: статичку, динамичку, динамометријску, као и тополошки фактор абдоминалне снаге. Guilford (1954) установљава генерални фактор моторике који међусобно сачињавају повезани фактори психомоторне брзине, психомоторне координације и психомоторне прецизности. Hempel&Fleishman (1955) говоре о поступању експлозивне снаге и динамичке репетитивне снаге, флексибилности истезања трупа и ногу, брзине покрета удова у једноставним задацима, равнотеже (статичке и динамичке) и координације цијелог тијела. Fleishman (1969) је издвојио слиједеће димензије моторичког pростора: експлозивну снагу, флексибилност, динамичку флексибилност, равнотежу цијелог тијела са затвореним очима, равнотежу са отвореним очима и брзину покрета удова. Ова сазнања представљају основ даљих теоријских и емпиријских истраживања ефеката наставе физичког васпитања. Момировић и сарадници (1965) су на узорку ученика и ученица старости од 11 до 17 година, примјеном батерије од 14 моторичких тестова, утврдили да у оквирима моторичког простора егзистирају слиједеће димензије: статичка снага, експлозивна снага, кардиоваскуларна ефикасност и координација. Опавски (1975) предлаже термин биометричке димензије: „израз биометричке димензије је алтерниција изразима психофизичке способности и моторичке димензије. Овај алтернативни израз је прихватљивији, пошто израз психофизичке особине укључује израз „психо“, што представља обавезу обухватања једне далеко шире области него што је област коју обухватају психофизичке особине онако како је то у пракси физичке културе уобичајено. Такође, израз моторичке димензије није прецизан зато што је њиме обухваћена моторика уопште, док се изразом биометричке димензије обухватају моторичке димензије, везане само за жива бића.“(стр 53) Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 73 Курелић и сарадници (1975) на старосном узорку од 11,13,15 и 17 година, примјеном 37 моторичких тестова долазе до закључка да су све моторичке манифестације под контролом два механизма: 1. механизам за регулацију кретања (МРК) са своја два подмеханизма на нижем нивоу: - механизам за структуирање кретања (МСК) – одговоран за координацију кретања, брзину учења нових моторичких задатака, агилност, брзину извођења комплексних моторичких задатака и координацију у ритму. Најчешћи тестови за мјерење су МОНТ и МТАН. - механизам за синергијску регулацију кретања (МСР) – одговоран за флексибилност, координацију, равнотежу и прецизност, а у вези са когнитивним способностима. Тестови су МПС и МДПК. 2. механизам за енергетску регулацију (МЕР) са своја два подмеханизма на нижем нивоу: - механизам за регулацију интензитета ексцитације (МИЕ) одговоран за све манифестације експлозивне снаге и брзине. Тестови су МRТС,М-30Л,М-50Л, МДМ и - механизам за трајање ексцитације (МТЕ) задужен за сва испољавања моторичких способности која дуже трају (репетитивна снага и статичка снага). Тестови су МВИС, МДТК, МИЗП. Јеричевић (1982) на узорку од 371 ученика завршних школских такмичења у атлетици за процјену антропометријских карактеристика узима девет варијабли, за процјену моторичких способности седам, док су критеријске варијабле: трчање на 100м, скок у вис и бацање кугле. Моторичке способности се разликују према захтјевима упражњаваних атлетских дисциплина (у сили стиска шаке код бацача, у одскоку по Абалакову код скакача и у скоку удаљ с мјеста – код тркача). Ови ученици, у односу на ученике који нису учествовали на такмичењу, показују боље резултате у тестовима моторичких способности. Подаци су веома битни за селекцију такмичара у атлетици и за школску праксу. Иванић (1983) у лонгитудиналном истраживању у трајању од 1.9.1971. године до 20.06.1975. године на узорку од 120 ученика и 107 ученица, добија веома поуздане податке о физичком развоју који се повећава са годинама старости код оба пола. Физичке способности се повећавају код дјечака, а смањују код дјевојчица од 13 године. Интензитет развоја физичких способности код дјечака је већи од интензитета физичког Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 74 развоја код дјевојчица. Код дјевојчица у петнаестој години долази до наглог пада физичких способности. Катић (1984) анализом релација између неких психомоторичких тестова и успјеха у предмету физичког васпитања добија информације о предиктивној вриједности појединих моторичких тестова у прогнози успјеха у физичком васпитању. Узорак испитаника у истраживању је обухватио 130 ученика I разреда средње школе. Узорак варијабли су чиниле: - седам варијабли за процјену моторичких способности (МТАП, МДМ, МОНТ, МДПК, МДТК, МВИС, М-50) и - једна критеријска варијабла (оцјена из предмета физичко васпитање). Резултати регресионе анализе у манифестном простору показали су да је сваким примјењеним моторичким тестом могуће предвидјети успјех из физичког васпитања, а највише мјерним инструментом за процјену експлозивне снаге (скок удаљ из мјеста). Скок удаљ из мјеста се може интерпретирати као фактор опште моторичке способности и тиме добар предиктор успјеха из физичког васпитања. Моравец и Седлачек (1991) су спровели истраживање у вези са приједлогом да се повећа број часова физичког васпитања у основним и средњим школама са констатацијом да је и даље у току акцелерација раста и секуларни тренд који се испољава у бржем наступу промјена у пубертетском добу. Из циља истраживања проистекао је и задатак да се прецизирају периоди узраста у којима се претпоставља повећана осјетљивост организма на спољашни утицај. Посматрање је реализовано 1987. године на репрезентативном узорку од 10713 дјечака и 10979 дјевојчица. Моторички капацитет оцјењиван је слиједећим тестовима: трка на 50м из високог старта; скок удаљ из мјеста; бацање медицинке; лези – сједи за 1мин; 12-минутно трчање и трчање ка лоптама. У темпу развоја појединих моторичких способности постоје знатне разлике. За развој моторике код дјеце погоднији је узраст од 7 до 8 година. Постепено са узрастом, требао би да се повећа удио моторичких средстава усмјерених ка развоју експлозивности одраза, апсолутне и динамичке снаге. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 75 Кукољ и сарадници (1997) су узорак од 900 спортиста старости од шест година до сениорског узраста, из шест спортских грана, тестирали са петнаест тестова и жељели да процјене статус моторичких особина и оцјену моторичког функционисања. Констатују да постоји закономјерност у развоју моторичких способности - под утицајем наслијеђа усваја се дијапазон функције која омогућава манифестације моторичког понашања карактеристичне за спорт (предиспозиције моторичког спортског типа), а под утицајем спољашних фактора (тренинга) профилишу се специфичне функционалне, кинематичне и динамичке везе у складу са захтјевима спортске гране. Индетификација моторичких способности спортиста мора бити на млађем узрасту како би у току развојног периода било могуће подстицати изграђивње одговарајуће конфигурације индивидуалних функција од којих веома зависи моторичка ефикасност. Бреслауер, Делија и Јеленић (2005) су спровели истраживање на узорку од 68 испитаника, узраста од 10 до 11 година. Циљ истраживања је био утврђивање разлике утицаја кинезиолошког третмана на часу физичког васпитања и часу ваннаставне активности ученика укључених у три групе активности. Ученици су били укључени у сљедеће активности, и то: 21 ученик је био укључен у спортске игре (кошарка, одбојка, рукомет и фудбал), 23 ученика у атлетику и 24 ученика у остале спортове. У овом истраживању је било обухваћено 10 варијабли за процјену морфолошких карактеристика, 7 варијабли за процјену моторичких способности и 2 варијабле за процјену функционалних способности. На основу добијених резултата просјечне вриједности моторичких тестова показују нешто боље резултате код ученика укључених у активност - атлетика, и то у тестовима: скок у даљ из мјеста, издржај у вису згибом и полигону натрашке. Schneider (2006) наводи да је Куперов тест најчешће коришћен у процјени издржљивости. Узорак испитаника у истаживању убухватио је 839 адолесцената и дјеце оба пола. У Куперовом тесту године и пол су статистички значајни на нивоу п=.000. За све годишње групе од 10 до 19 година резултати дјевојчица су нижи у просјеку за 383 м у поређењу са дјечацима. Студија показује да је капацитет издржљивости веома висок кад се тестира помоћу аеробног дванаестоминутног трчања Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 76 по Куперу. Општа констатација је да стандардизоване вриједности које је успоставио Купер прије више од 30 година још увијек важе. Праховић и Протић (2007) су спровели истраживање на узорку од 98 испитаника, мушког пола узраста 14 година, а тестовима су обухваћене морфолошке карактеристике, моторичке и функционалне способности. Циљ овог истраживања је био компарација могућих разлика антрополошких обиљежја између оних ученика којима је једина активност настава физичког васпитања и оних који се већ двије или више година баве кошарком (13 ученика), ногометом (16 ученика) и рукометом (19 ученика). Када су у питању моторички тестови, примјењивали су се: полигон натрашке, претклон трупа у сједу разножно, скок у даљ из мјеста, тапинг руком, издржај у вису згибом и подизање трупа. Добијени резултати су показали да постоје значајне разлике у већини моторичких и функционалних способности, прије свега код дјечака који се не баве спортом и оних који су у тренажном процесу двије године, а далеко највећа разлика се појавила у тесту “издржај у згибу“. Републички завод за спорт (2008) је у оквиру пројекта «Праћење физичких способности деце основношколског узраста на територији Републике Србије» истраживао морфолошки и моторички простор код ученика београдских школа. На узорку од 878 ученика (456 дјечака и 422 дјевојчице) примијењена је еурофит батерија тестова, и то из простора морфолошких карактеристика двије варијабле, а из простора мотичких способности 8 варијабли. На основу добијених резултата направљене су упоредне табеле са досадашњим резултатима у Републици Србији, као и резултатима вршњака из неких европских земаља. Анализом резултата долази се до закључка да је код дјеце основношколског узраста у посљедњој деценији дошло до огромних конституционалних промјена, посебно у оквиру варијабли маса тијела и индекс тјелесне масе, које су у изразитом порасту у односу на вриједности из 1995. године. Вриједности индекса масе тијела (БМИ) ученика у 2009. години се у налазе на самој горњој граници просјечних вредности, док се код ученица вриједности за све узрасне категорије налазе у оквирима просјечних вриједности. У поређењу са резултатима дјеце основношколског узраста из других европских земаља, аутори закључују да основношколци у Србији биљеже вриједности изнад просјека у оквиру резултата везаних за обје варијабле које обиљежавају физичку Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 77 развијеност (тјелесна висина и тјелесна маса), код оба пола. За разлику од њих, физичке способности одликује смањење просјечних вриједности у односу на резултате из 1995. године за 6% у просјеку код ученика, и чак 12% код ученица основношколског узраста. У поређењу са резултатима дјеце основношколског узраста из других европских земаља, евидентно је да су основношколци из Србије испод просјека у оквиру већине резултата који карактеришу физичке способности обухваћене „ЕУРОФИТ“ батеријом тестова. Изнад просјека су једино резултати тестова „тапинг руком“ и „стисак шаке“ код оба пола. Анализом разматраних истраживања могу се уочити извјесне каракеристике и недостаци који се огледају у слиједећем: • неуједначеност узорака испитаника од којих неки нијесу довољно репрезентативни за хипотетску популацију; • неуједначеност мјерних инструмената како по броју, тако и по примијењеним мјерним поступцима, а такође и њихова недовољна поузданост и репрезентативност; • неприлагођеност истраживачких модела намјени и циљу истраживања, као и примјена неадекватних статистичких процедура код једног броја истраживања; • врло мали број спроведених истраживања је био лонгитудиналног и експерименталног карактера. Охрабрује чињеница да се у новије вријеме уочава јасан тренд подизања нивоа квалитета истраживања, како у технологији, тако и у конструкцији истраживачких модела. Побољшање технологије и методологије, примјена адекватних мјерних инструмената, као и њихова стандардизација омогућују потпуније сагледавање психосоматског статуса човјека, а резултате неких новијих истраживања, различитих истраживача, чине компатибилним. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 78 2.4.3 Истраживања која се односе на утицај различито програмиране наставе физичког васпитања на трансформацију неких димензија антрополошког статуса ученика Трансформација појединих димензија антрополошког статуса ученика под утицајем различито програмиране наставе истраживана је у многим радовима. Овдје ће бити приказани они који су, као експериментални програм, третирали различите спортове. Такође ће бити обухваћена нека од истраживања која по својој методолошкој структури припадају овом истраживању, па ће самим тим дати значајан допринос детаљнијем сагледавању проблема који се истражује. Овдје се мисли, у првом реду, на истраживања која су испитивала морфолошки и моторички простор спортиста (посебно спортова који ће бити обухваћени овим истраживањем), као и истраживања у којима су коришћене сличне батерије тестова и сличан експериментални програм. Кошничар (1975) је испитивао утицај различитих спортова (кошарке, гимнастике, фудбала) као садржаја ваннаставних активности, на развој морфолошких карактеристика и моторичких способности. Истраживањем су били обухваћени ученици петнаестогодишњаци основних школа у Војводини. Резултати истраживања указују на значајне разлике у нивоу особина физичке развијености и достигнутом нивоу моторичких особина. Највиши ниво у испитиваним моторичким особинама достигли су гимнастичари, па фудбалери, док су кошаркаши досегли најнижи ниво у испитиваним моторичким особинама. Резултати добијени истраживањем потврђују корисно дјеловање повећаног обима вјежбања и повећаног интензитета вјежбања примјењиваног у ваннаставним спортским активностима основних школа испитиваних ученика. Аруновић (1978) је објавио резултате магистарског рада под називом “Утицај посебно програмиране наставе физичког васпитања (са акцентом на кошарку) на неке моторичке способности ученика узраста 15 - 16 год”. Констатујући неефикасност постојећег програма физичког васпитања и недостатак одговарајућег интезитета који би имао већи утицај на јачи развој физичких способности, у овом раду је испитивано колико се са наставним програмом, у којем доминира кошарка, могу отклонити недостаци наставног процеса. Истраживање је спроведено на узорку од 77 ученика и трајало је 3 мјесеца и 15 дана. Резултати показују да је програм наставе у Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 79 експерименталној групи повољно утицао на развој експлозивне снаге, спринтерске брзине, равнотеже и гипкости, а негативно на развој репетитивне снаге трупа и статичке снаге. Вријеме аганжованости ученика на часу повећало се у експерименталној групи за 9.09 минута или 22.78%. Рељић (1979) је на узорку средњошколске омладине, у периоду од једне школске године, истраживала утицај три програма физичког васпитања. Један је званичан програм физичког васпитања, у другом су унијете одређене измјене у методском поступку, а трећи је био прилагођен истраживању и знатније измијењен. Циљ је био да се утврди рационализација процеса физичког васпитања, како би адаптација личности на биолошку и социјалну средину била бржа, а искоришћавање потенцијалних диспозиционалних могућности сваког појединца било оптимално. На основу резултата истраживања је дошла до закључка да је обим рада у настави физичког васпитања, са три часа рада недјељно недовољан да би се постигле значајније промјене на пољу соматских, моторичких и конативних особина код ученика. Анастасовски је (1981) спровео истраживање са циљем да утврди релације морфолошких и биомоторичких димензија ученика обухваћених различитим спортовима. Узорак испитаника су чинили 460 ученика VIII разреда основних школа Куманова, који су се у ваннаставним спортским активностима бавили спортовима: кошарка, рукомет, фудбал и гимнастика. Промјене су праћене помоћу 14 варијабли антропометријског простора и 14 варијабли из простора биомоторичких димензија. Након статистичке обраде података, аутор долази до закључка да су испољене значајне разлике у морфолошким и биомоторичким димензијама ученика. Аруновић (1982) је за циљ истраживања био поставио да се утврди да ли предложени програм одбојке утиче, а ако утиче у којој мјери утиче на рјешавање одређених задатака прве фазе средњег усмјереног образовања. Контролна група је радила по званичном програму. Е1 – група је радила два часа одбојке а Е2 – група је радила 2 часа и један тренинг у секцији. На финалном мјерењу дошло је до повећања висине у све три групе, што се приписује природном расту. Највеће повећање масе је у контролној групи, а најмање у Е2 – групи. Најмањи кожни набор је у Е2 групи. Повећање надлактице и подлактице је највеће у Е2 групи. Спринтерска брзина, Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 80 експлозивна снага, статичка сила мишића опружача кичменог стуба, агилност, репетитивна снага мишића пегибача кичменог стуба из зглоба кука и равнотеже су на финалном мјерењу највеће у Е2 групи. Ниво знања и обавјештености из проблематике физичке културе је у све три групе на ниском нивоу. У све три групе је дошло до побољшања ставова према вриједностима физичке културе. Бурзан (1984) је у својој докторској дисертацији истраживао ефикасност физичког васпитања у зависности од организационог модела. Истраживање је реализовано на узорку од 443 испитаника оба пола на територији Црне Горе. Испитаници су подијељени на контролну групу (која је похађала редовну наставу физичког васпитања са два часа недјељно) и експерименталну групу (која је уз редовну наставу имала и два часа недјељно обавезне ваннаставне активности које су обухватале кошарку, одбојку и рукомет). Експеримент је трајао једну школску годину. На основу резултата добијених у истраживању аутор закључује да је експериментални програм битно допринио трансформацији појединих обиљежја антрополошког статуса испитаника експерименталне групе. Разлике између експерименталне и контролне групе су статистички значајне у већини примијењених варијабли. Аутор још закључује да је неопходно мијењати постојећи модел рада у физичком васпитању. Обрадовић (1984) је у својој докторској дисертацији испитивао утицај различитих наставних програма са наставним јединицама из фудбала и кошарке у рјешавању задатака физичког васпитања ученика VIII разреда основне школе. Анализиране су варијабле за процјену лонгитудиналне димензионалности скелета, масе тијела и поткожног масног ткива (из простора антропометрије) и 24 варијабле из биомоторичког простора, изабраних из истраживања Курелића и сарадника 1975. На основу резултата истраживања, након статистичке обраде, аутор износи слиједеће закључке: • настава фудбала и кошарке као средство експерименталног третмана, у трајању од 106 наставних часова, није у цјелини утицала статистички значајно на промјене испитиваног нивоа мишићног потенцијала, мада је у неким варијаблама указано и на статистичку значајност; • у скоро свим варијаблама је показано позитивно дејство, како експерименталног третмана, тако и контролног. До статистички значајне разлике дошло је у Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 81 варијаблама трчање на 50 метара, а близу статистичке значајности је и скок удаљ с мјеста; • резултати експерименталног третмана су приближно исти, мада постоје разлике. Тако група која се бавила фудбалом показује веће вриједности у развоју брзине трчања од групе која се бавила кошарком, док кошаркашка група има веће вриједности на тесту тапинг руком од фудбалске групе. На тесту скок удаљ боље резултате показала је група која се бавила фудбалом, док је на тесту бацање лоптице боље резултате показала група која се бавила кошарком; • у настави физичког васпитања, може се, током цијеле школске године, играти фудбал или кошарка, ако то ученици желе, а да то нема негативних последица. Милановић (1987) језациљистраживањаимаодасеодговарајућимексперименталнимпоступцимасагледаукој ојмјерипонуђени „алтернативнипрограм“ (дакле, такавкојиомогућава „ изборвјежбаногматеријала“) доприносирјешавањуосновнихзадатакафизичкогваспитања. Алтернативни програм „1“ – уз примјену кошарке и уз примјену гимнастике у односу 3:1; алтернативни програм „2“ – уз примјену кошарке и гимнастике у односу 1:1 и редовни програм физичког васпитања. Узорак испитаника је обухватио ученике седмог разреда подијељених у шест субузорака, у сваком по 30 ученика укупно 180. Експеримент је трајао од 20.09.1984.- 20.05.1985. године. Примјењени алтернативни програм дао је боље резултате у транформисању поојединих сегмената моторике испитиваних ученика у односу на званични актуелни програм физичког васпитања. Испитивани су и ставови ученика према физичком васпитању. Нису добијени статистички значајни показатељи ни код једне групе, што указује да ни један програм није успио да изазове позитивне ставове. Срђеновић (1991) је спровео истраживање са циљем да се провјери и објективно утврди који од понуђених модела доприноси значајним трансформацијама карактеристика у антрополошком простору ученика, као и да се утврде и разлике у ефикасности по појединим просторима (морфолошким, моторичким, функционалним, држање тијела и општи школски успјех). Узорак испитаника је подијељен на три групе: Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 82 - Прва експероиментална група (Е1), интерпретација новог програма СР БИХ – укупно 176 ученика (88 дјечака и 88 дјевојчица); - Друга експериментална група (Е2) , интерпретација новог програма САП Војводине укупно 172 ученика (84 дјечака и 88 дјевочица) и - Контролна група (К), интерпретација старог програма СР БиХ – укупно 168 ученика (88 дјечка и 88 дјевојчица). Морфолошки простор обухвата седам критеријских варијабли. Моторички простор чини 8 критеријских варијабли. Функционалне способности су праћене Хардвардовим степ-тестом и трчањем на 600м (дјечаци) и 400м (дјевојчице) а држање тијела је праћено методом Wоланског. На основу добијених резултата може се закљућити да је дошло до статистички значајних разлика између група, како код ученика тако и код ученица, у корист екперименталног фактора друге експерименталне групе. Може се констатовати да је модел наставног програма друге експерименталне групе Е2, војвођански програм, супериорнији у односу на остале програме. Кључна улога је у већем обиму обавезне наставе, односно већи обим средстава физичког васпитања у наставним подручјима гимнастике и атлетике. Марушић (1994) је на узорку од 360 дјечака и дјевојчица које су подијељени у двије групе истраживао утицај изборне наставе, са акцентом на гимнастику, на развој неких морфолошких карактеристика, моторичких и функционалних способности ученика петих разреда основних школа у Никшићу. Експериментална група је једном седмично у оквиру часа изборне наставе реализовала програм са садржајем из спортске гимнастике. Ефекти експерименталног и контролног третмана процјењивани су помоћу 29 варијабли, и то пет за процјену морфолошких димензија, три за процјену функционалних способности и 21 варијабле за процјену моторичких способности. Добијени резултати обрађени су анализом варијансе, као и мултиваријантном дискриминативним анализом. Утврђено је да се групе дјечака статистички значајно разликују у четрнаест моторичких варијабли, у корист експерименталне групе, док у простору функционалних способности нема статистички значајних разлика.Код дјевојчица је статистичка значајност уочена у 12 варијабли моторичког простора. Међутим, код дјевојчица има извјесних карактеристичних разлика у понашању појединих резултата тестова у односу на дјечаке. Експериментални програм је више утицао на побољшање флексибилности, статичке и експлозивне снаге код дјевојчица него код дјечака, док је тај утицај на равнотежу сасвим супротан. Нешто слабији утицај Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 83 имао је и на побољшање координације него код дјевојчица. Резултати истраживања показују да је изборна настава битно више допринијела трансформацији појединих димензија антрополошког статуса ученика, а у простору биомоторичких способности тај утицај је посебно изражен. Мурић и Међедовић (2005) су на узорку од 300 ученика I разреда средње школе испитивали утицај једногодишњег вјежбања кошарке, одбојке и класичног програма наставе физичког васпитања на неке морфолошке и моторичке димензије. За праћење морфолошког простора користили су 12 варијабли, док су за праћење моторичких способности користили 10 варијабли. На основу резултата закључују да су они у корист групе која је вјежбала кошарку у испитиваном периоду. Ратковић (2005) у својој докторској дисертацији испитује да ли актуелни и експериментални програм у којем доминира програм кошарке остварују различите ефекте у настави, и у којој мјери понуђени програм кошарке доприноси рјешавању основних задатака физичког васпитања. Од 18 моторичких варијабли, код дјевојчица је у 6 варијабли експериментални третман произвео статистички значајну разлику. Третман контролне групе који је представљао актуелни програм физичког васпитања за ученике VIII разреда основне школе ни у једном сегменту моторике није дао боље резултате, осим код теста за процјену силе руку - динамометрије шаке. На основу резултата закључак је да је експериментални програм код дјевојчица значајно допринио развоју свих видова снаге, репетитивне и експлозивне снаге и силе (осим силе руку), као и спринтерске брзине, а мање координације, флексибилности и прецизности. Дјечаци контролне групе показали су су најбољи резултат на финалном мјерењу у репетитивној снази мишића опружача леђа и флексора у зглобу кука, у оба теста равнотеже, у сили руку и раменог појаса. Ово се објашњава утицајем вјежбања на справама (18 часова од укупно 68 у току школске године) и атлетици (22 часа). Аутор такође сматра да је експериментални програм код дјечака експерименталне групе допринио развијању моторичких способности у свим сегментима, али недовољно у односу на очекивања, нарочито у развоју координације и прецизности, што се објашњава тиме што експериментални третман није био довољно јак стимуланс за дјечаке. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 84 Стоиљковић и Јанковић (2007)су спровели истраживање на узорку од 200 особа мушког пола, ученика VI разреда основних школа у Нишу хронолошке старости 13 година ±6 мјесеци. Цјелокупан узорак подијељен је на два субузорка тј. експерименталну и контролну групу са истим бројем испитаника. Експерименталну групу сачињавали су ученици спортисти а контролну ученици који осим редовне наставе физичког васпитања нијесу укључени у било какав вид спортских активности. За процјену морфолошких карактеристика коришћена је батерија тестова од 12 мјерних инструмената и то за сваку латентну морфолошку димензију. Анализом добијених вриједности закључује се да постоји статистички значајна разлика у морфолошким мјерама између група и то нарочито код лонгитудиналних димензија тијела, трансферзалних димензија и поткожног масног ткива. Уочава се да су испитаници из групе спортиста бољи у свим тестовима морфолошких мјера, осим код тестова циркуларне димензионалности скелета. Шекељић (2008) је у својој докторској дисертацији испитивао ефекте наставе физичког васпитања на антропометријски и моторички простор, као и ефекте експерименталног програма. На узорку од 296 испитаника (164 дјевочице и 132 дјечака) узраста од десет година примијењен је систем од 37 варијабли и то : за процјену антропометријских карактеристика – двије варијабле, за процјену моторичких спообности 18 варијабли, за процјену моторичких умијења кошаркапким тестовима 10 варијабли, за процјену спортско-техничког образовања из елемената кошаркашке технике 7 варијабли. Након спроведеног експерименталног програма утврдјене су статистички значајне разлике између истраживањем обухваћених група у односу на варијаблу за мјерење лонгитудиналне димензионалности скелета, док у варијабли за процјену масе тијела, нијесу установљене статистички значајне разлике. Утврђено је да су након спроведеног инструменталног поступка, констатоване статистички значајне разлике између група дјевојчица и група дјечака у антропометријским карактеристикама. У моторичком простору су након реалитованог поступка констатовани статистички значајне разлике, и то код дјевојчица у 11 од 18, а код дјечака у 9 од 18 примјењених тестова, за процјену моторичких спосбности. Аутор закључује да се другачијим експерименталним третманима, могу остварити различити ефекти, али да резултати истраживања упућују и на чињеницу да ефекти наставемогу бити различити и у случајевима када се настава реализује по истом наставном програму. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 85 Седић (2010) је истраживао ниво трансформационих промјена базично – моторичких, ситуационо – моторичких способности и успјешности у спортским играма код ученика узраста 12 – 14 година кроз план и програм редовне и додатне наставе.Праћено је 14 варијабли из моторичког простора и то: спринт на 20м (из високог старта), суножни скок у вис из мјеста, суножни скок у вис из залета, тапинг ногом, коверта тест, кораци у страну, тапинг ногом, дубоки претклон на клупици, суножни скок удалј из мјеста, подизање трупа из лежања, стисак шаке (динамометрија шаке), трчање на 20м тамо- овамо са постепеним убрзањем, слалом са три медицинке и бацање медицинке из лежећег положаја.Такође, праћене су и по четири варијабле за ситуационо-моторичку способност (за сваку спортску игру по четири).Аутор констатује да је дошло до позитивних промјена у финалном у односу на иницијално мјерење, те да је школски полугодишњи план и програм редовне и додатне наставе у првом реду повољно утицао на експлозивну снагу, сегментарну брзину и репетитивну снагу трупа. У простору ситуационе моторике програм је, у првом реду, утицао на школски сервис, шутирање лопте, шутирање седмерца, гађање циља вршено преко мреже, одбијање прстима узастопно о зид, жонглирање и бацање и хватање рукометне лопте. Уочљиве су позитивне промјене у финалном мјерењу у односу на иницијално. Програмирана редовна, те додатна настава дала је ефекте у различитим спортским играма, а то говори о квалитету проведеног плана и програма. Вукотић (2010) је у магистарском раду испитивала ниво морфолошких карактеристика, моторичких и функционалних способности спортиста различитог спортског усмјерења. На узорку од 100 спортиста који се баве фудбалом, кошарком, одбојком и рукометом, узраста од 13 до 15 година, примијењен је систем од 23 варијабле. Морфолошки простор испитиван је са 12 варијабли, моторички простор са 9 варијабли (из Еурофит батерије тестова) и простор функционалних способности са 2 варијабле.На основу добијених резултата ауторка закључује слиједеће: 1. Да код примјењеног система морфолошких варијабли: висина тијела, дужина руке и дужина ноге најизраженије резултате имају кошаркаши, код варијабли кожни набор надлактице, кожни набор трбуха и кожни набор поткољенице највеће вриједности имају рукометаши и фудбалери, и код варијабле дијаметар кољена највеће вриједности имају одбојкаши. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 86 2. Да код примјењеног система моторичких тестова:тапинг руком, чунасто трчање 10x5m и истрајно чунасто трчање најбоље резултате имају фудбалери; код тестова лежање-сијед за 30 секунди и издржај у згибу најбоље резултате имају кошаркаши; и код тестова фламинго и скок удаљ из мјеста најбоље резултате имају одбојкаши. Слабије резултате имају рукометаши. Љубојевић (2011) је у магистарском раду испитивао ефекте изборне наставе (обавезног изборног предмета - Спорт за спортисте – кошарка) на морфолошке карактеристике и моторичке способности ученика осмог разреда основне школе. Истраживање је трајало једно полугодиште у којем су ученици екперименталне групе имали недјељно додатна два часа кошарке као изборног предмета. На узорку од 140 испитаника (дјевојчица и дјечака) узраста 13 година, подијељених у двије групе (контролну и експерименталну) примијењен је систем од 7 варијабли за мјерење антропометријских карактеристика и систем од 14 варијабли за праћење моторичких способности. Из простора морфологије мјерене су слиједеће варијабле: тјелесна висина, тјелесна маса, обим подлактице, обим потколјенице, кожни набор надлактице, кожни набор трбуха и кожни набор леђа. Ниво моторичких способности праћен је помоћу слиједећих тестова: одбијање лопте о зид за 15 секунди, прескакање и провлачење и вођење лопте руком (за координацију), трчање на 30 метара из високог старта, тапинг руком и тапинг ногом (за брзину), гађање хоризонталног циља руком и гађање вертикалног циља- пикадо (за прецизност), стајање на једној нози затворених очију (за равнотежу), скок удаљ из мјеста, вертикални скок- Сарџент тест и бацање кошаркашке лопте са груди из сједећег положаја (за експлозивну снагу), дубоки претклон на клупици и шпагат тест (за флексибилност). На основу добијених резултата, аутор констатује да постоји неколико статистички значајних ефеката који су посљедица активног учешћа у настави на предмету Спорт за спортисте, као и то да је већина ефеката позитивна и да је већи број ефеката регистрован на узорку дјевојчица. Код дјечака су ефекти регистровани на тестовима вођење кошаркашке лопте руком, провлачење и прескакање, а обим подлактице био је већи код групе ученика који су похађали изборни предмет. Код дјевојчица је добијено статистички значајно побољшање резултата на 9 тестова и сви су позитивни, и то : одбијање лопте о зид за 15 секунди, провлачење и прескакање, вођење кошаркашке лопте руком, тапинг руком, тапинг ногом, гађање хоризонталног циља руком, стајање на једној нози затворених очију, вертикални скок и бацање кошаркашке лопте са груди. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 87 Мало је радова који се односе у најужем смислу на проблем који се у овом истраживању третира. Најчешће су то радови који се баве посебно програмираном наставом, али једног спорта, мало је радова у којима се истражује утицај неколико спортова, примјењених у различитом односу, на резултате наставе физичког васпитања. Ипак, на основу свега наведеног, као и на основу закључака до којих су дошли аутори у наведеним истраживањима, може се констатовати да су у већини досадашњих истраживања експериментални програми имали већи утицај у односу на контролни, као и да су експерименталне групе биле супериорније од контролних у већини тестова. Због тога, већина аутора предлаже да се настава физичког васпитања мијења у правцу акцентовања појединих спортова, најчешће спортских игара. Изгледа да су приказана истраживања, као и остали трендови у развоју васпитања и образовања, утицала на промјене у настави физичког васпитања, и прије свега, подигли свијест да је неопходно (макар то било и по избору ученика) дати могућност ученицима да имају више од два часа недјељно наставу физичког васпитања. Може се, идеалистички закључити, да су аутори испунили своју мисију, да су побиједили у борби за мјесто физичког васпитања у систему васпитања. 2.4.4 Истраживања ставова ученика према физичком васпитању Бокан (1979) је испитивао ставове ученика и наставника београдских гимназија о ваннаставним активностима. У истраживању је било обухваћено 522 ученика оба пола старосне доби 15-16 година. Циљ је био да се види да ли постоји разлика у ставовима и мишљењима оних ученика који упражњавају ваннаставне активности поред редовне наставе и оних који те активности не упражњавају. Анкетирано је и 55 педагога физичке културе оба пола у 19 гимназија на подручју Београда. На основу анализе одговора анкетираних ученика и наставника, аутор закључује да постоји веома позитиван став ученика, а још више наставника, у сагледавању значаја ваннаставних активности за остваривање програмских задатака физичког вспитања. Изразито су позитивна мишљења ученика и наставника о могућем позитвном утицају Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 88 додатних тјелесних кретања и вјежбања. Интереси ученика и наставника за учешће у ваннаставним активностима поклапају се када су у питању спортске игре, а 505 ученика и 905 наставника сматрају да рад у школским секцијама додатно оптерећује ученике и наставнике. Заједнички је став и ученика и наставника да за допунско ангажовање у ваннаставним активностима треба адекватно стимулисати тј. наградити наставнике физичког васпитања. Знатан број анкетираних ученика (50%) не би учествовало у ваннаставнима активностима ако би услов за то био стимуланс оцјенама, а 90% наставника сматзрају да би ангажованост ученика у ваннаставним активностима требало узрти у обзир. Покрајац и Матић (1982) истраживали су ставове ученика седмих разреда београдских основних школа. Утврдили су да ученици физичко васпитање не сматрају нарочито важним школским предметом нити га оцјењују корисним за свој будући живот. Крсмановић и сарадници (1994) су испитивали стање и третман физичког васпитања у школи, структуру наставног садржаја, оптерећење у настави, неоправдана изостајања ученика са наставе, организацију часа физичког васпитања и мишљења о заједничком раду дјечака и дјевојчица на часовима физичког васпитања. Узорак је обухватио 379 ученика основних школа (205 дјечака и 174 дјевојчице) а користили су анкету отвореног и затвореног типа са 16 питања. На основу анализе резултата аутори закључују слиједеће: • Доминирају позитивни ставови ученика и ученица о наставним садржајима, али је већи преоценат ученика са позитивним ставом у односу на ученице. • Велики број ученика и ученица сматрају да је стање и третман физичког васпитања у основним школама задовољавајући. • Велики проценат испитаника сматрају да је настава физичког васпитања апсолутно корисна. • Више од половине ученика и око половине ученица сматрају да наставно градиво које раде на часовима јесте интересантно и приступачно, док док велики проценат ученика (24%) и ученица (31%) сматрају да градиво није интересантно или уопште није интересантно. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 89 • Настава није у потпуности прилагођена индивидуалним могућностима ученика, јер 50% ученика сматра да настава није напорна, а око 30% дјевојчица сматра да је настава веома напорна. • Ученици углавном сматрају да је фонд часова мали и да није довољан те би га требало повећати, док скоро половина ученица сматра да је садашњи фонд часова сасвим довољан, а преко трећине да није. • Дјечаци воле да вјежбају са дјевојчицама и то их подстиче на рад. Међутим, дјевојчице (44,25%) сматрају да је заједнички рад пријатан, али да их понекад то обесхрабри. Галић (1995) је истраживао детерминанте става и учешћа у спортско-рекреативним активностима. Релација личност (с једне стране) и физичка култура (с друге стране) је највећи проблем, када су у питању детерминанте које пресудно утичу на прихватање и ангажовање у физичкој култури. Закључак овог теоријског-емпиријског истраживања је да: • у основи спортско-рекреативних интересовања налазе се одговарајуће и адекватне потребе личности; • спортско-рекреативне потребе и интересовања, које у одређеном обиму и интензитету посједује свака личност, нужно је и могуће васпитавати, његовати, усмјеравати и развијати; • Адекватним садржајима, средствима, методама и активностима потребно је правовремено и ваљано теоријски и емпиријски задовољити спортско- рекреативне потребе и интересовања личности и • на основу утврђених потреба и интересовања младих и одраслих са спортско- рекреативним садржајима и активностима, неопходно је планирати и програмирати потребе и интересовања личности и друштва. Јагић, Спориш, Уљевић, Вујновић (2004) су на узорку од 130 ученика и ученица петог и шестог разреда вршили истраживање са циљем утврђивања разлика у ставу ученика и ученица према физичком вјежбању, те утврдили које спортове више воле ученице у односу на ученике. Аутори су дошли до слиједећих резултата: ученице петог рзреда највише воле кошарку (21%) и одбојку (21%), док ученици петог разреда највише воле фудбал (28%) и џудо (24%). Разлика је уочена и код ученика и ученица шестог разреда. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 90 Ученице највише воле кошарку (25%) и одбојку (25%), док ученици највише воле фудбал (37%) и џудо (29%). Милошевић и Бјелица (2005) су на узорку од 60 ученика осмог разреда основне школе из Колашина испитивали ставове ученика према наставним и ваннаставним садржајима у настави физичког васпитања и дошли до закључка да су спортске игре најдражи наставни садржаји. Бјелица и Милошевић (2006) су на узорку од 163 ученика осмих разреда основних школа из Подгорице спровели истраживање којим су утврђени ставови ученика према физичком васпитању, дајући повратну информацију о наставном процесу. Управо та информација доводи ученике на позицију активних учесника у планирању и програмирању наставе физичког васпитања, што је један од битних предуслова за унапрeђење наше струке. Билетић, Бенасси, Баић, Цветковић, Лукшић (2008) су на узорку од 322 ученика и 288 ученица од петог до осмог разреда основне школе вршили истраживање са циљем да се утврде ставови и интересовања ученика и ученица према настави и наставним цјелинама физичке и здравствене културе. На основу спроведеног истраживања аутори су дошли до слиједећих података: ученици и ученице имају позитиван став према настави физичке и здравствене културе у основној школи (59,5% има изразито позитиван став према настави физичке и здравствене културе); (645 ученика највише преферира наставну цјелину прескоци, игре 59,9%; вис, упор, пењање 52,5%, док највише ученица преферира наставну цјелину плесне структуре 63,3%; равнотежни положај 50,75, па тек онда игре 47,6%). Укупно гледано, највећи проценат (54,6%) ученика и ученица обожава наставну цјелину игра, а најмањи је проценат ученика и ученица који највише воленаставну цјелину трчање (30,25). Марковић (2006) је у свом раду имао за циљ да утврди како редовна настава физичког васпитања, реализована по званичном плану и програму, утиче на промјену ставова према физичком васпитању и физичкој култури уопште. Истраживање је било лонгитудиналног карактера у трајању од двије школске године, спроведено на 151-ом испитанику, подијељених на субузорак од 72 ученице и субузорак од 83 ученика. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 91 Ставови према вриједностима физичког васпитања, испитивани су путем Мерцеровог инвентара ставова. Добијени резултати у сва три мјерења дали су реалан основ на основу кога се могло закључити да су обје групе на финалним мјерењима имале позитивнији став који се може сматрати надпросјечним, посебно код ученика, у поређењу са досадашњим истраживањима, а тиме и позитивнији однос према настави физичког васпитања и физичке културе у цјелини. Милошевић, Булатовић (2006) су на узорку од 210 ученика и ученица првог разреда гимназије спровели анкету и на основу резултата исте закључују: - велики број ученика се у слободном времену бави организованим спортом или тјелесним активностима које припадају различитим спортским дисциплинама; - ученици и ученице су у оптималној мјери упознати са утицајем тјелесних активности на здравље и здрав начин живота. Перовић (2010) је у свом дипломском раду спровео анкету на 170 ученика трећег циклуса основне школе (55 ученика и ученица седмог разреда, 52 ученика и ученице осмог разреда и 63 ученика и ученице деветог разреда). Анкетни упитник се састојао од 20 питања. На основу обрађених резултата, аутор закључује да је значајан број ученика укључен у неки од спорских клубова, да ученице и ученици разумију корисност спорта и значај редовног бављења спортом, да спорт заузима значајно мјесто у њиховим животима. Када је у питању ваннаставна активност види се да је велики број ученика укључен у неку организовану секцију у својој школи и да су то претежно спортови са лоптом (фудбал, кошарка, рукомет, одбојка). Аутор даље закључује да је великом броју ученика предмет физичко васпитање „најмилији“, као и да свега 3,60% ученика сматра да би требало бити мање часова физичког васпитања у распореду, што аутору даје за право да констатје да ученице и ученици разумију корисност разноврсних тјелесних активности које се реализују у оквиру наставе физичког васпитања. Такође се на основу резултата закључује да постоји велики број ученика који сматрају да су садржаји из гимнастике и пливања недовољно заступљени у наставним програмима. Насавни садржаји ових спортских дисциплина морају да нађу адекватно мјесто у наставним програмима. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 92 Истраживања о ставовима ученика према физичком васпитању су релативно новијег датума. Коришћени су различити упитници и различити приступи самом проблему истраживања, па је веома незахвално упоређивати добијене резултате у њима. Међутим, треба напоменути да су резултати ових истраживања у великој мјери утицали на уважавање потреба самих ученика, приликом осмишљавања планова и програма за наставу физичког васпитања. Задатак наставника, као васпитно-образовног радника и јесте да прати и препознаје потребе и жеље ученика, које се, са убрзаним технолошким развитком, убрзано мијењају са генерацијама ученика. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 93 3 ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ ИСТРАЖИВАЊА 3.1 Предмет истраживања Многи аутори тврде да настава физичког васпитања још увијек не даје резултате који се од ње очекују. Резултати неких истраживања Ацковић (1987), Аруновић (1978), Кукољ (1984), Матић (1980), Крсмановић (1988, 1992, 1996) указују да настава физичког васпитања није на одговарајућем и задовољавајућем нивоу, примјерена узрасту ученика и њиховим индивидуалним способностима, потребама и интересовањима. Основни разлози неефикасности наставе су лоша концепција моделовања наставних програма и мали недјељни фонд часова (Крсмановић,1996). Баш из наведених разлога, програми наставе физишког васпитања су у више наврата допуњавани и иновирани, међутим, аутори се слажу да ни једна од ових иновација није дала жељене ефекте. Разлога за то има више, а главни је тај што су ти нови програми увођени у школе а да нијесу створени услови, ни материјални, ни друштвени, ни стручни, како би те иновације биле прихваћене и реализоване. Посљедњих година, са реформом школства, актуелизована је тема нових концепција наставних планова и програма. Ученици (седмог, осмог и деветог разреда) су добили могућност да (уколико изаберу) имају седмично четири часа физичку активност, што је велики искорак за мјесто физичког васпитања у наставним плановима. Међутим, треба нагласити да је ова промјена велики напредак за све који се баве овом проблематиком, али и да је обавеза за све да се укључе у научно праћење и провјеравање ефеката овако конципиране наставе. Управо се ово истраживање намеће као почетно (од увођења реформи у школству) и као полазно, у циљу утврђивања ефеката новоконципиране наставе. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 94 На основу свега наведеног, може се рећи да је предмет овог истраживања, у ширем смислу, испитивање ефикасности новог концепта физичког васпитања у реформисаној основној школи у односу на претходну концепцију програма ове васпитно-образовне области. У ужем смислу, предмет овог истраживања су моторичке способности ученика, мотивација ученика у настави физичког васпитања, као и морфолошке карактеристике чији су напредак, стагнација или ретроградност мјера ефикасности истраживаног реформисаног модела физичког васпитања. 3.2 Циљ истраживања Циљ истраживања је да се испитају, односно утврде, ефекти изборног наставног предмета (фудбал, кошарка, рукомет, одбојка) на развој моторичких способности, утврди мотивација за активно учествовање на часовима физичког васпитања и изборног предмета Спорт за спортистеи ставови ученика према изборном предмету, као и раст и развој морфолошких карактеристика ученика завршног разреда у деветогодишњој основној школи. Очекује се да ће ово истраживање показати оправданост увођења већег фонда часова из физичког васпитања. Такође, очекује се да ће резултати показати који то садржаји, којих спортских игара дају највеће резултате у трансформацији карактеристика и способности ученика. То би умногоме допринијело бољем и ефикаснијем планирању и програмирању наставе. То би, на крају, отворило многа друга питања, и подстакло и друге ауторе да наставе истраживачки рад у овом смјеру, како би надоградили и унаприједили реформу школства. 3.3 Задаци истраживања Из предходно формулисаног предмета истраживања, као и циља овог истраживања произилазе задаци истраживања, а то су: Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 95 1. Утврдити ниво морфолошких карактеристика посебно ученица, посебно ученика, контролне и експерименталних група на иницијалном мјерењу; 2. Утвдити ниво моторичких способности посебно ученица, посебно ученика, контролне и експерименталних група на иницијалном мјерењу; 3. Утврдити разлике у нивоу морфолошких карактеристика и моторичких способности посебно ученица, посебно ученика, контролне и експерименталних група на иницијалном мјерењу; 4. Утврдити ниво морфолошких карактеристика посебно ученица, посебно ученика, контролне и експерименталних група на финалном мјерењу; 5. Утврдити ниво моторичких способности посебно ученица, посебно ученика, контролне и експерименталних група на финалном мјерењу; 6. Утврдити разлике у нивоу морфолошких карактеристика и моторичких способности, посебно ученица, посебно ученика, контролне и експерименталних група на финалном мјерењу; 7. Утврдити одлике модалитета мотивације за учествовање у настави физичког васпитања, посебно ученица, посебно ученика, контролне и експерименталних група; 8. Утврдити одлике модалитета мотивације за учествовање у настави изборног предмета - спорт за спортисте, посебно ученица, посебно ученика, експерименталних група; 9. Утврдити да ли постоје разлике у одликама различитих модалитета мотивације за учествовање у настави физичког васпитања и изборног предмета - спорт за спортисте, посебно ученица, посебно ученика, експерименталних група; 10. Утврдити однос ученика према спорту - да ли се баве спортом и којим и уколико се не баве њихове разлоге; 11. Утврдити који су најчешћи разлози због којих ученици контролне групе не бирају изборни предмет - спорт за спортисте и 12. Утврдити које би спортове ученици жељели да буду понуђени као опције у настави изборног предмета - спорт за спортисте. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 96 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 97 4 ХИПОТЕЗЕ ИСТРАЖИВАЊА На основу предмета, циља и задатака истраживања, као и на основу резултата досадашњих истраживања, могуће је дефинисати једну општу (Хг) и једанаест посебних (Х01-Х11) хипотеза: Хг - Неће бити статистички значајне разлике умоторичким способностима, у мотивацији,као и у антропометријским карактеристикама као посљедица различитих експерименталних третмана, између експериментом обухваћених група ученица и ученика; Х01 - Неће бити статистички значајне разлике у антропометријским карактеристикама између експериментом обухваћених група ученица на иницијалном мјерењу; Х02 - Неће бити статистички значајне разлике у антропометријским карактеристикама између експериментом обухваћених група ученика на иницијалном мјерењу; Х03 - Неће бити статистички значајне разлике у моторичким способностима између експериментом обухваћених група ученица на иницијалном мјерењу; Х04 - Неће бити статистички значајне разлике у моторичким способностима између експериментом обухваћених група ученика на иницијалном мјерењу; Х05 - Неће бити статистички значајне разлике у антропометријским карактеристикама између експериментом обухваћених група ученица на финалном мјерењу; Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 98 Х06 - Неће бити статистички значајне разлике у антропометријским карактеристикама између експериментом обухваћених група ученика на финалном мјерењу; Х07 - Неће бити статистички значајне разлике у моторичким способностима између експериментом обухваћених група ученица на финалном мјерењу; Х08 - Неће бити статистички значајне разлике у моторичким способностима измедју експериментом обухваћених група ученика на финалном мјерењу; Х09 – Неће бити статистички значајних разлика између пет испитиваних група у различитим модалитетима мотивације за учествовање у настави физичког васпитања. Х10 – Неће бити статистички значајних разлика измашу различитих модалитета мотивације за активно учествовање на часовима физичког васпитања и изборног предмета - спорт за спортисте код ученика експерименталних група. Х11 – Неће бити статистички значајних разлика између 4 експерименталне групе у погледу њиховог става према изборном предмету - спорт за спортисте. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 99 5 МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА 5.1 Ток и поступци истраживања Истраживање је лонгитудинално, експерименталног карактера, спроведено у облику педагошког експеримента са паралелним групама, у коме се као основни метод користио експериментални метод, а статистички метод као помоћни. Истраживање је реализовано у Основној школи „Вуко Јововић“ у Даниловграду и Основној школи „Његош“ у Спужу и трајало је једну школску годину, тачније од 15. септембра до 15. маја. Експериментални програм, као и контролни, реализован је са ученицима деветог разреда поменутих основних школа. Осим величине узорка, при избору школа аутор је узео у обзир иположај општине Даниловград, структуру становништва, као и чињеницу да су ове школе прве почеле са имплементацијом реформе у школском систему (као пилот пројекти), па имају и највише „стажа“ и искуства у вези са тим.Узорак испитаника обухватио је здравствено способне ученике, који су се изјаснили да нијесу чланови неке секције или клуба, али који су редовно похађали наставу физичког васпитања (и спорта за спортисте). Ученици који су изостали више од 10% од укупног броја часова из предмета које смо третирали нијесу ушли у завршну обраду података. Контролну групу чинили су ученице и ученици из обје школе који нијесу изабрали предмет – спорт за спортисте. Експерименталну групу чинили су ученице и ученици из обје школе који су изабрали као изборни предмет - спорт за спортисте (по личном избору, у току претходне школске године). Ученице и ученици наставу су похађали заједно, у оквиру својих група, а резултати ће бити приказани посебно за ученице, а посебно за ученике. На почетку школске године, наставничка вијећа су позитивно одговорила на молбу аутора овог истраживачког пројекта да се реализација истог спроведе у овим школама. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 100 Штавише, осим ученика и просторних капацитета, понуђена је и помоћ стручног актива физичког васпитања у тестирању и мјерењу ученика. Са реализацијом истраживања школа је упознала и ученике и њихове родитеље и добила сагласност. Група професора физичког васпитања детаљно је упозната са пројектом, начином мјерења и тестирања и инструментаријем за мјерење. Урађено је једно пробно мјерење и уочене специфичности, могућности и најефикаснији распоред станица за тестирање. Након тога, кренула је реализација пројекта, по већ утврђеном редовном распореду часова и прописаном програму наставних предмета.У првих пет часова реализовано је иницијално мјерење и тестирање. На свакој станици за тестирање био је по један мјерилац и записничар. Исте варијабле мјерио је исти мјерилац чиме је утицано на смањење паразитарних фактора. Повољна околност била је и та што су професори физичког васпитања са дугим радним стажом у школи и великим искуством, и да су већ раније учествовали у неколико истраживачких пројеката. Настава се одвијала у школској сали и отвореним теренима, када су временске прилике то дозвољавале. Након завршеног иницијалног мјерења настава је настављена према плану рада за текућу школску годину. Ученици контролне групе похађали су наставу физичког два пута недјељно, према стандардном програму наставе физичког васпитања. Ученици експерименталних група похађали су са два часа недјељно наставу физичког васпитања према стандардном наставном програму, али и наставу спорта за спортисте са два часа недјељно, према наставном програму за текућу школску годину (наставни програми контролне и експерименталних група биће приказан у прилогу). Непосредно прије завршетка школске године, поновљена су мјерења и тестирања ученика (финално мјерење) из морфолошког, моторичког и сада, за разлику од иницијалног, и из мотивационог простора. За реализацију финалног мјерења такође је било потребно пет часова. По завршеном третману, подаци добијени мјерењем и тестирањем,обрађени су стандардним статистичким процедурама, и приказани табеларно и анализирани текстуално у даљем тексту овог рада. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 101 5.2 Узорак испитаника Полазећи од постављеног проблема, предмета и циља истраживања, као и на основу организационих могућности за спровођење истраживања, узорак испитаника формиран је од ученика већ поменутих школа, оба пола. Услови које су испитаници морали да испуњавају да би били убухваћени овим истраживање били су: • да су на дан иницијалног мјерења старосне доби између 13 година и 6 мјесеци и 14 година и 6 мјесеци; • да су редовни ученици Основне школе „Вуко Јововић“ или Основне школе „Његош“ Спуж; • да су способни за редовно похађање наставе физичког васпитања. Узорак је обухватио 218испитаника (105 дјевојчица и 113 дјечака), узраста 14 година, подијељених у 5 група (четири експерименталне и једна контролна група), с тим што су се резултати посебно анализирали за ученице и ученике. У табели 6 је дат приказ броја ученика и ученица по групама који су учествовали у овом истаживању. Табела 6: Број ученика и ученица по групама, који су учествовали у овом истраживању. ГРУПА УЧЕНИЦИ УЧЕНИЦЕ контролна 22 19 кошарка 25 25 фудбал 23 20 рукомет 22 20 одбојка 21 21 Експерименталне групе чинили суученице и ученици који су за изборни предмет изабрали Спортске игре (фудбал, кошарка, рукомет, одбојка), који су похађати 2 часа недјељно, уз 2 часа недјељно физичког васпитања. Дакле, једну експерименталну групу представљали су ученици и ученице који су као изборни предмет одабрали Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 102 спортске игре (фудбал), другу групу ученици који су одабрали кошарку, трећу групу ученици који су одабрали рукомет и четврту, ученици који су одабрали одбојку. Контролну групу су чинили ученици и ученице који су изабрали неки други предмет (који није из области физичке културе) и који супохађали само наставу физичког васпитања кроз 2 часа недјељно, по устаљеном програму који ће касније бити изложен. 5.3 Узорак варијабли За утврђивање морфолошког статуса и нивао моторичких способности ученика, са циљем праћења резултата дејства редовног програма физичког васпитања и програма изборне наставе, свим ученицима у узорку измјерено је пет антропометријских димензија, а са осам моторичких тестова провјерен ниво моторичких способности. Иста мјерења су извршена на почетку и на крају експерименталног циклуса. У истраживању испитаника и испитаница свих група измјерене су антропометрисјке карактеристике за праћење лонгитудиналне димензионалности скелета и циркуларне димензионалности. На избор ових карактеристика је утицало размишљање и увјерење да ће експериментални третмани изазвати највеће промјене у овом простору. За процјену моторичких способности примијењено је осам стандардизованих кретних задатака – ЕУРОФИТ батерија. Одабрана батерија је коплексно покрила сва есенцијална физичка својства ученика и све веће мишићне зоне. 5.3.1 ЕУРОФИТ батерија тестова Идеја о прављењу јединствене батерије тестова за процјену физичких способности дјеце школског узраста, на нивоу Европе, датира од 1977. године (Сикорски, 1990). У Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 103 циљу да се помогне наставницима у оцјењивању физичких способности ученика узраста од 6 до 18 година, Комитет за послове развоја спорта Европског савјета је организовао низ семинара. На првом семинару, у Паризу 1978. године, издвојене су одређене антропометријске карактеристике и физичке способности значајне за добро стање здравља, које треба пратити у свим земљама Европе. То су: тјелесна висина, маса тијела, дебљина кожног набора, функционална способност циркулаторног-дисајног система, статичка и динамичка снага мишића, гипкост, брзина – локомоције и брзина дијелова покрета, као и координација. На другом семинару у Бирмингему, 1980. године, донијета је одлука да се процјена циркулаторно – дисајног система врши помоћу лабораторијског теста PWC170 извођеног на бициклергометру, а тамо гдје за то нема услова, трчањем на 20 м. На трећем семинару у Леивну, 1981. године, одређене су моторичке способности које треба да буду оцјењиване. На четвртом семинару, одржаном 1982. године у Олимпији, ријешени су методолошки проблеми везани за оцјењивање циркулаторно – дисајних способности. На основу резултата рада са ова четири семинара, Комитет стручњака за научна испитивања у спорту је, 1983. године, дефинисао батерију тестова ЕУРОФИТ. Након тога је у земљама Европског савјета спроведено експериментално истраживање на узорку од преко 50 000 ученика. Послије провјере метријских карактеристика тестова, утврђивања једноставности извођења и могућности за испитивање великих узорака, на семинару у Формији, 1986. године, изабрани су тестови који су описани у књизи штампаној 1988. године. У оквиру ЕУРОФИТ батерије тестова обухваћене су и морфолошке карактеристике и то: - лонгитудинална димензионалност скелета, - волумен и Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 104 - поткожно масно ткиво. Структура ЕУРОФИТ батерије тестова, која се данас користи у земљама Европе за процјену ФИТНЕСА дјеце и омладине, намијењена је мјерењу опште физичке способности широке популације становништва, а у циљу процјене физичке способности у односу на здравље и могућности рекреативног бављења спортом, а не за врхунска спортска достигнућа. Конструисана је тако да мјери: - максималну аеробну потрошњу; - мишићну снагу и њену издржљивост; - покретљивост; - равнотежу и - брзину. 5.3.2 Варијабле • Пол • Припадност групи: • Контролна • Кошарка • Фудбал • Рукомет • Одбојка • Тјелесна висина – представља лонгитудиналност скелета; • Тјелесна тежина – представља волуминозност и масу тијела; • Антропометријски обим опружене подлактице – представља циркуларну димензионалност • Антропометријски обим опружене надлактице – представља циркуларну димензионалност и • Антропометријски обим поткољенице – представља циркуларну димензионалност. • Фламинго за процјену равнотеже; Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 105 • Тапинг руком за процјену сегментарне брзине руку; • Претклон са досезањем у сједу за процјену нивоа флексибилности (покретљивости); • Скок удаљ из мјеста за процјену експлозивне снаге опружача ногу; • Динамометрија доминантне руке за процјену статичке силе доминантне руке; • Лежање – сјед за 30'' за процјену репетитивне снаге трбушних мишића и прегибача у зглобу кука; • Издржај у згибу за процјену изометријске силе мишића горњег дијела тијела и прегибача у зглобу лакта; • Чунасто трчање на 10х5м за процјену брзине. Слиједеће варијабле су испитиване само једном, јер се односе на специфичности мотивационог простора ученика и то у циљу утврђивања разлика између група и не претпоставља се могућност да вријеме, односно садржај наставних програма битније утиче на њих, будући да су ученици већ сами претходно донијели одлуку да ли ће и у ком изборном предмету учествовати. • мотивациона оријентација у физичком васпитању: • усмјереност на циљ • усмјереност на задатак • врсте контекстуалне мотивације у физичком васпитању: • интирнзичка • идентификоване регулација • спољашња регулација • амотивација • начини остваривања постигнућа у физичком васпитању: • постизање успјеха • избјегавање неуспјеха • жеља да се овлада материјом • општи успјех на крају претходног разреда • недовољан • довољан • добар • врло добар • одличан Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 106 • бављење спортом: • не • да • који спорт тренира • шта би желио да тренира • зашто не тренира: • Не занима ме бављење спортом • Не знам шта бих тренирао • Не знам да ли има и где се тренира оно што ме занима • Скупа чланарина и опрема • Немам времена • Далеко ми је од куће • Постоји опасност од озбиљних повреда • Родитељи ми бране • Тренирао сам па сам престао (наведи шта си тренирао и зашто си престао) • Изборни предмет у 7. разреду: • Спорт за спортисте • Колико је задовољан спортом за спортом за спортисте • Нешто друго • Колико је задовољан другим изборним предметом • Шта друго • Изборни предмет у 8. разреду: • Спорт за спортисте • Колико је задовољан спортом за спортом за спортисте • Нешто друго • Колико је задовољан другим изборним предметом • Шта друго • Изборни предмет у 9. разреду: • Спорт за спортисте • Колико је задовољан спортом за спортом за спортисте • Нешто друго Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 107 • Колико је задовољан другим изборним предметом • Шта друго • Разлог због ког није изабран Спорт за спортисте: • Не волим да се бавим спортом • Не волим спорт • Не пратим спорт • Не интересује ме спорт • Спортови који су били у понуди ми нису били интересантни • Бавим се спортом ван школе па ми је овај предмет био непотребан • Бирао сам га у неком од нижих разреда па сам се разочарао • Немамо адекватне услове и опрему за извођење наставе из овог предмета • Други изборни предмети су ми занимљивији • Нисам довољно талентован за спорт • Немам довољно снаге и кондиције • Неспретан сам и зато ми се друга дијеца подсмијевају на часовима физичког и зато не желим да учествујем и у овом предмету • Не допада ми се наставник • Сматрам да је предмет непотребан • Не видим смисао тог предмета • Сматрам да је то губљење времена које могу боље искористити • Сматрам да наставник није довољно стручан • Сматрам да је глупо шт се на тим часовима увијек ради једно те исто • Нешто друго • мотивациона оријентација у Спорту за спортисте: • усмјереност на циљ • усмјереност на задатак • врсте контекстуалне мотивације у Спорту за спортисте: • интирнзичка • идентификоване регулација • спољашња регулација • амотивација • начини остваривања постигнућа у Спорту за спортисте: Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 108 • постизање успјеха • избјегавање неуспјеха • жеља да се овлада материјом • Став према предмету Спорт за спортисте – укупни скор који испитаник постиже на Скали за мјерење ставова ученика према предмету Спорт за спортисте • Спорт који би ученик изабрао да се изводи на часовима Спорта за спортисте. 5.3.3 Инструменти Да би се извршило мјерење одабраних антропометрисјских димензија у поступку мјерења, употребљена је слиједећа опрема: - Медицинска децимална вага са тачношћу очитавања резултата од 0.1 кг; - Антропометар по Мартину са тачношћу очитавања резулата од 0.1 цм; - Мјерна трака од пластичног материјала, дужине 1 метар, која омогућава тачност читања резултата од 0.1 цм. За извођење тестова из простора моторике који су узети из батерије Еурофит, била је употребљена слиједећа опрема: - мала метална греда дужине 50цм висине 4цм и ширине 3цм. Гредица је пресвучена итисоном или гуменом траком максималне дебљине 5мм. Стабилност гредице осигурана је са два попречна стабилизатора дужине 15цм и ширине 2цм. Штоперице су без могућности враћања на „нулу“. - сто са могућношћу подешавање висине, два круга пречника 20цм, сваки причвршћен за сто, центри ових кругова међусобно су удаљени 80цм (ближи крајеви су удаљени 60цм). На средини, између кругова смјештена је дашчица правоугаоног облика (димензија 10х20цм), једнако удаљена од оба круга. - сто или клупа за тестирање димензија: дужина 35цм, ширина 45цм, висина 32цм, горња даска дужине 55цм, ширине 45цм. Горња даска прелази 15цм вертикалну даску према испитанику, о коју се „опиру“ стопала. По средини горње даске обиљежени су центриметри од 0 до 50цм. „нула“ је предња ивица даске на горњу даску клупе попречно се ставља лењир дужине 30цм који испитаник прстима гура што даље. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 109 - двије танке струњаче постављене у продужетку једна иза друге, креда и сантиметарска трака (метална). - вратило пречника од 2,5 до 4,0цм такве висине да испитаник са највећом висином у згибу стопалима не додирује тле, - столица, - магнезијум, - мјерна трака, креда или љепљива изолир – трака, - чуњеви, - штоперица, За процјену модалитета мотивације, ставова према Спорту за спортисте, те испитивање ангажовања у настави Спорта за спортистекоришћени су слиједећи инструменти, чија је валидност и релевантност претходно провјерена на 52 ученика VIII разреда, и за које се показало да ученици схватају смисао питања те да имају задовољавајуће метријске карактеристике: 1. Мотивациона оријентација је мјерена упитником Perception of Success Questionnaire – POSQ (Roberts, Treasure&Balague, 1998) који је претходно преведен и провјерен на узорку од 52 ученика 8. разреда. Упитник се састоји од 2 субскале од по 6 питања, који испитују двије врсте мотивационе оријентације: усмјереност на циљ (Кромбахова α = 0.77) и усмјереност на задатак (Кромбахова α = 0.64). Ученици на петостепеној скали Ликертовог типа треба да искажу своје слагање са датом тврдњом. 2. Контекстуална мотивација је мјерена упитником Тhе Situational Motivation Scale – SIMS (Guau et al., 2000) који се користи да би се измјерило стање ученичке мотивације по питању учествовања у физичком васпитању. То је скала од 16 питања, подијељена у 4 субскале са по 4 питања, које мјери ниво интирнзичке мотивације (Кромбахова α = 0.70), идентификоване регулације (Кромбахова α = 0.53 – на граници прихватљивости), спољашње регулације (Кромбахова α = 0.59) и амотивације (Кромбахова α = 0.77). Међутим, у односу на оригиналну скалу, за одговарање је умјесто седмостепене кориштена петостепена Ликестова скала будући да је такав начин оцјењивања лакши за разумијевање дјеци тог узраста, будући да је наш систем оцјењивања формиран на петостепеном моделу и да нема преклапања категорија, а који је претходно преведен и Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 110 провјерен на узорку од ученика 8. разреда. Такође, у складу са теоријском поставком Ваљеранове (Валлеранд, 1997) о важности контекстуалне мотивације, а имајући у виду и то да је физичко васпитање у основној школи обавезан предмет и дјеца не могу да бирају да ли ће се њиме бавити или не, за разлику од неких других иностраних система образовања, извршена је измјена. Измјена се састојала у томе да се дјеци не сугерише да кажу зашто се тренутно баве физичким васпитањем на конкретном часу као што је случај у оригиналном упитнику већ је дјеци дато да процијене зашто се иначе ангажују у настави физичког васпитања, чиме је акценат стављен на контекст предмета физичког васпитања, што је и био наш циљ а не тренутне мотивације дјетета за један издвојен конкретан час. Исто тако, будући да теорија самодетерминације тврди да заправо интринзичку мотивацију и идентификовану регулацију одликује највећи степен самодетерминисаности и да је њихов исход позитиван док су екстерна регулација и амотивација те које имају за посљедицу негативан исход. Стога су аутори упитника кориштеног у нашем истраживању узели у обзир само ове четири димензије. 3. Начин остваривања постигнућа у настави физичког васпитањаје мјерен путем упитникаАpproach – аvoidance achievement goals questionnaire AAAGQ (Elliot & Church, 1997) који је претходно преведен и провјерен на узорку од ученика 8. разреда. Упитник се састоји од 3 субскале од по 6 питања, који испитују три врсте начина остваривања постигнућа: постизање успјеха (Кромбахова α = 0.55), избјегавање неуспјеха (Кромбахова α = 0.53 – на граници прихватљивости) и жеља да се овлада материјом (Кромбахова α = 0.75). Ученици на петостепеној скали Ликертовог типа треба да искажу своје слагање са датом тврдњом. Упитник је преведен и провјерен на узорку од ученика 8. разреда. 4. За потребе нашег истраживања је конструисана петостепена Ликертова Скала за мјерење ставова према Спорту за спортисте, која се састоји од 65 питања која се односе на три компоненте става (когнитивне, емоционалне и бихејвиоралне) према предмету Спорт за спортисте. Циљ је да се испитају ставови према овом предмету и да се провјере њене метријске карактеристике и употребна вриједност. Упитник је претходно провјерен на ученицима 8. разреда (Кромбахова α = 0.55). Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 111 5. Упитник конструисан специјално за ово истраживање а који се односи на претходно учествовање ученика у настави предмета Спорт за спортисте, као и неке сегменте који могу бити релевантни за став ученика према настави предмета Спорт за спортисте али и физичког васпитања, као што су бављење спортом, општи успјех, итд. 5.3.4 Процедура мјерења и тестирања Мјерења су обављена у стандардизованим условима, при чему се водило рачуна о слиједећем: - мјерење је увијек обављано у пријеподневним часовима; - инструменти који су се користили су стандардне израде и баждарени прије почетка мјерења, а по потреби иу току мјерења; - мјерења су вршена у сали за извођење наставе физичког васпитања при чему се водило рачуна да температура и свјетлост у њој буде на нивоу комфора како би се ученици осјећали угодно у опреми за вјежбање; - на сваком испитанику прије почетка мјерења обиљежене су демографом карактеристичне тачке и нивои значајни за ово мјерење; - мјерење се вршило на два радна мјеста која су била постављена на одговарајућем растојању и опремљена прописном опремом. На првом радном мјесту мјерила се тежина и висина, а на другом циркуларне димензије; - одговарајуће димензије увијек је мјерио исти мјерилац а резултат мјерења читао се док је иструмент још на испитанику. Лица која су уписивала резултате мјерења, ради контроле, прије уписа гласно су понављала резултат; - мјерење парних сегмената тијела вршило се на лијевој страни испитаника; - мјерење је обављано посебно са сваким одјељењем према постојећем распореду часова. 5.3.4.1 Тјелесна висина (MВИСТЛ) Инструменти: антропометар (на коме су обиљежени центрименти и милиметри). Задатак: при мјерењу, испитаник стоји у усправном ставу на чврстој водоравној подлози. Глава испитаника треба да је у таквом положају да „Франкфуртска раван“ буде хоризонтална. Испитаник исправља леђа колико је могуће, а стопала састављена („Франкфуртска раван“ је замишљена линија која спаја доњу Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 112 ивицу лијвог обрвног лука са горњом ивицом лијевог спољњег слушног канала). Оцјењивање: мјерилац стоји са лијеве стране испитаника и контролише висинометар. Очитава резултат на скали у висини доње странице троуглог клизача. Резултат се чита са тачношћу од 0.5 цм. Напомена: испитаници приликом мјерења морају бити боси, у гаћицама (женске особе у гаћицама и прснику). 5.3.4.2 Тјелесна тежина (MMСАТИ) Инструменти: вага која омогућава тачност мјерења од 0.5 кг и код које постоји могућност регулисања казаљке на нулти положај. Задатак: испитаник стане на средину ваге и мирно стоји у усправном ставу. Оцјењивање: када се казаљка умири чита се резултат са тачношћу од 0.5 кг. Напомене: испитаници приликом мјерења морају бити боси, у гаћицама (женске особе и са прсником). Провјера тачности ваге врши се послије сваких 10 процјена. Вага мора бити постављена на чврсту хоризонталну подлогу. 5.3.4.3 Обим подлактице (АОПОДЛ) Инструменти: пластична трака са тачношћу од 0,1 цм Задатак: испитаник стоји у усправном ставу са рукама опуштеним низ тијело. Оцјењивање: испитивач обавија мјерну траку око лијеве подлактице у њеној горњој трећини на мјесто највећег обима. Мјерилац очитава резултат са тачношћу од 0,1 цм. Напомена: приликом мјерења испитаници морају бити у шортсу и у мајици. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 113 5.3.4.4 Обим надлактице пружено (АОНДЛ) Инструменти: пластична трака са тачношћу од 0,1 цм. Задатак: испитаник стоји у усправном ставу са рукама опуштеним низ тијело. Оцјењивање: испитивач обавија мјерну траку око лијеве надлактице у њеној горњој трећини на мјесто највећег обима. Мјерилац очитава резултат са тачношћу од 0,1 цм. Напомена: приликом мјерења испитаници морају бити у шортсу и у мајици. 5.3.4.5 Обим поткољенице (АОПОТ) Инструменти: пластична трака са тачношћу од 0,1 цм Задатак: испитаник сједи на високој клупи тако да му поткољенице слободно висе. Оцјењивање: мјерилац обавија мјерну траку око лијеве поткољенице на њеној горњој трећини на мјесту највећег обима, и очитава резултат са тачношћу од 0,1 цм. Напомена: приликом мјерења испитаници морају бити у шортсу и мајици. 5.3.4.6 Процјена равнотеже 5.3.4.6.1 Фламинго (МФЛАМГ) Опис теста: балансирање у ставу на једној нози на ниској греди одређених димензија, Средства: мала метална греда дужине 50цм висине 4цм и ширине 3цм. Гредица је пресвучена итисоном или гуменом траком максималне дебљине 5мм. Стабилност Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 114 гредице осигурана је са два попречна стабилизатора дужине 15цм и ширине 2цм. Штоперице су без могућности враћања на „нулу“. Упутство за испитаника: доминантном (бољом) ногом станите на греду тако да вам оса стопала буде паралелна са гредицом. Слободну ногу, савијену у кољену , са исте стране ухватите руком за глежањ. У стајању на једној нози трудити се да што дуже одржите равнотежу. За одржавање равнотеже можете користити слободну руку. Да би сте заузели правилан став, помоћи ћемо вам тако што се можете прихватити за нашу подлактицу и када успоставите равнотежу, пустите подлактицу, у том тренутку почиње извођење теста. Када изгубите равнотежу или испустите слободну ногу, односно када напустите гредицу (паднете са ње), увијек се зауставља мјерење времена. Послије сваког прекида са мјерењем се наставља када поново заузмете правилан равнотежни став, до истека једног минута. Упутство за мјериоца: сваки испитаник има право на једну пробу. Станите испред тестираног лица а вријеме почните да мјерите када је испитаник заузео тражени став и пустио вашу подлактицу. Штоперицу зауставите истог момента када испитаник изгуби равнотежу. Испитанику увијек помозите да поново заузме правилан равнотежни став. Вредновање: вреднује се број покушаја за одржавање равнотеже у току једног минута. Напомена: ако испитаник петнаест пута изгуби равнотежу у првих 30 секунди, тест се завршава и испитаник добија „нулу“, што значи да није способан да изврши тест. 5.3.4.7 Процјена сегментарне брзине 5.3.4.7.1 Тапинг руком (МТАПРУ) Средства: сто са могућношћу подешавања висине, два круга пречника 20цм, сваки причвршћен за сто, центри ових кругова међусобно су удаљени 80цм (ближи крајеви су удаљени 60цм). На средини, између кругова смјештена је дашчица правоугаоног облика (димензија 10х20цм), једнако удаљена од оба круга и штоперица. Упутство за испитаника: испитаник је у стојећем ставу испред стола на којем је уређај за тестирање. Слабију (не доминантну) руку ставити на дашчицу. Задатак је да прстима Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 115 (боље) руке додирује кругове наизмјенично, из почетног положаја при којем су руке укрштене, односно за дешњаке лијева рука је на дашчици, а десна преко лијеве на лијевом кругу. На знак мјериоца треба што брже ударати по плочицама – круговима наизмјенично, све док се не уради 25 циклуса од 2 додира (када се сваки круг додирне наизмјенично једном, урађен је један циклус). Упутство за мјериоца: подесити висину стола тако да његова горња површина буде у висини кукова испитаника. Дозволити један пробни покушај. Бројите додире у један круг, уз пуну концетрацију. Слабија рука не смије да се одиже са дашчице. Када испитаник на ваш знак почне да удара, укључите штоперицу и када испитаник 25. пут додирне круг са којег је стартовао заустављате штоперицу. То значи да је укупан број додира кругова 50. Препоручује са да на овом тесту раде 2 мјериоца – један гласно броји а други мјери вријеме и подстиче испитаника. Ако испитаник не додирне круг, тај циклус се не рачуна и мора се урадити сљедећи како би се испунило 25 циклуса. Вредновање: резултат је вријеме потребно за 25 додиривања сваког круга (циклуса) , са тачношћу од десетине секунди. 5.3.4.8 Процјена нивоа флексибилности (покретљивости) 5.3.4.8.1 Претклон са досезањем у сједу (МПРСДС) Опис теста: претклон у сједу и предручењем досезање рукама што даље. Средства: сто или клупа за тестирање димензија: дужина 35цм, ширина 45цм, висина 32цм, горња даска дужине 55цм, ширине 45цм. Горња даска прелази 15цм вертикалну даску према испитанику, о коју се „опиру“ стопала. По средини горње даске обиљежени су центриметри од 0 до 50цм. „нула“ је предња ивица даске на горњу даску клупе попречно се ставља лењир дужине 30цм који испитаник прстима гура што даље. Упутство испитанику: сједите и стопалима се ослоните на даску, Опружите кољена и претклоните се, а опруженим рукама додирните ивицу горње даске. Врховима прстију гурајте лењир по обиљеженој скали по дасци. Претклањање треба да је равномјерно (без зиба) и без савијања ногу у кољењима. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 116 Упутство мјериоцу: поставите се поред испитаника и рукама контролишите да ли су му ноге у кољенима опружене. Резултат теста је најудаљенија тачка коју испитаник досегне врховима средњих прстију у претклону а која се регистује положајем лењира на обиљеженој скали. Ако прсти на рукама не досегну исту удаљеност резултат је средња вриједност ових удаљености. Вредновање: вреднује се бољи резултат од два покушаја, са тачношћу од 1цм. 5.3.4.9 Процјена експлозивне снаге опружача ногу 5.3.4.9.1 Скок удаљ из мјеста (МСУДИМ) Опис теста: скок удаљ из мјеста суножним поскоком. Средства: чврста подлога на којој нема проклизавања, нпр. двије танке струњаче постављене у продужетку једна иза друге, креда и сантиметарска трака (метална). Упутство за испитаника: из малог раскорачног става (врхови прстију су иза обиљежене линије), кроз претклон и заручење, почучњем и замахом рукама, суночним одскоком доскочити што даље на струњачу. Трудите се да доскочите суножно, без помјерања стопала. Скаче се два пута, а рачуна се даљи скок. Упутство за мјериоца: на струњачи на коју се доскаче нацртане су попречне линије са размаком од по 10цм, паралелне са линијом одскока, а прва линија је од линије одскока удаљена 1м. Прецизно мјерење обавља се мјерном траком вертикално постављеном од скока. Мјери се размак од линије одскока до пете ближег стопала. Може се дозволити поновни покушај уколико испитаник падне уназад или дужину скока скрати додиром тла неким другим дијелом тијела. Вредновање: вреднује се бољи резултат од два покушаја, са тачношћу од 1цм. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 117 5.3.4.10 Процјена статичке силе доминантне руке 5.3.4.10.1 Динамометрија доминантне руке (МДИНАМР) Опис теста: максимално снажан једнократни стисак шаке, односно динамометра и регистровање статичке силе у килограмима (њутнима). Средства: Баждарени ручни динамометар са рукохватом који може да се помјера (најбоље користити модел 78010, фирме „Lafaeytte). Упутство за испитаника: Динамометар ухватити доминантном (бољом – јачом) руком. У стојећем ставу у смјеру продужетка подлактице, постепено стискати, тако да максимални притисак постигнете најмање у току двије секунде. Упутство за мјериоца: Динамометар намјестити на „нулу“, а казаљку ка лицу испитаника. Покретни дио рукохвата подесити тако да досегне до прве фаланге домалог прста испитаника. Приликом тестирања рука са динамометром не смије да се ослања ни о који дио тијела. Послије првог покушаја ручица динамометра се не враћа на „нулу“. Мјерилац у другом покушају само провјерава да ли испитаник може постићи бољи резултат него у првом покушају. Вредновање: Вреднује се бољи резултат од два покушаја у килограмима (њутнима). 5.3.4.11 Процјена репетитивне снаге трбушних мишића и прегибача у зглобу кука 5.3.4.11.1 Лежање – сјед за 30 сек (МЛС30С) Опис теста: максималан број изведених подизања и спуштања трупа из лежања и обратно за 30 секунди. Средста: равна и мекана подлога, штоперица и помоћник. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 118 Упуство за испитаника: лећи налеђа, ноге савијене у кољенима под углом од 90`. Стопала размакнута за 30цм постављена на струњачу. Руке савијене у лактовима, сатављене иза главе. Понављати подизање и спуштање трупа (лактовима додирнути кољена), што брже у току 30 секунди. Упутство за мјериоца: сједите или клекните окренути лицем према испитанику. Фиксирајте му стопала о тле и преконтролишите положај стопала и угао у зглобовима кољена. Испитаник испробава правилно извођење вјежбе – теста. Тестирање се одвија без прекидања 30 секунди. Гласно одбројавати сваки правилно изведен покушај. У току тестирања исправљати испитаника, а уколико не додирне струњачу надлактицама или кољена лактовима, покушај се не рачуна. Вредновање: биљежи се број правилно изведених вјежби током 30 секунди. 5.3.4.12 Процјена изометријске силе мишића горњег дијела тијела и прегибача у зглобу лакта 5.3.4.12.1 Издржај у згибу (МИЗУЗГ) Опис теста: што дуже одржавање положаја у згибу на вратилу. Средства: вратило пречника од 2,5 до 4,0цм такве висине да испитаник са највећом висином у згибу стопалима не додирује тле, струњача испод вратила, столица или клупица, штоперица и магнезијум. Упутство испитанику: стати на столицу и натхватом се ухватити за вратило, брада изнад притке. У згибу издржати што дуже а да брадом не додирујете притку. Тест се завршава када висина очију падне испод притке. Упутство мјериоцу: за „комотно“ заузимање положаја у згибу испитанику омогућити употребу столице на коју може да се попне. Када се укључи штоперица помоћник склања столицу. Испитанику можете помоћи и тако што ћете га подићи на потребну Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 119 висину, ухвативши га за наткољенице. Не дозволите да се њише, бодрите га. Штоперица се зауставља када испитаник више не може да издржи положај који се захтјева. У току тестирања се не саопштава вријеме које је протекло. Вредновање: биљежи се вријеме издржаја у згибу са тачношћу од десетинке секунде. 5.3.4.13 Процјена брзине 5.3.4.13.1 Чунасто трчање на 10х5м (MЧ10X5) Опис теста: понављање трчања на одређеној раздаљини у што краћем времену. Средства: чиста подлога на којој се не клиже (најбоље гумена стаза), мјерна трака, креда или љепљива изолир – трака, чуњеви и штоперица. Упутство испитанику: заузмите положај полувисоког старта. На знак - брзо потрчите према супротној линији, прекорачите је са оба стопала и брзо трчите назад. То поновити 5 пута без заустављања. Прије уласка у циљ не смањујте брзину. Тест се изводи само једном. Упутство мјериоцу: кредом, или љепљивом траком, на подлози обиљежити двије паралелне линије на удаљености од 5м. Обје линије су дугачке 1.20м, а на њихом крајевима су чуњеви. Током тестирања пратити да ли испитаник прелази преко линија са оба стопала и да ли трчи по обиљеженој стази. Сваки пређени циклус одброји се гласно. Тест се завршава када испитаник једном ногом прекорачи циљну линију. Код промјене смјера испитаник не смије да се клиже. Вредновање: биљежи се вријеме потребно за 10 претрчавања дионице 5м тамо и назад, мјерено са тачношћу од десетинке секунде. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 120 5.4 Наставни програми који су реализовани у школској години када је спроведено истраживање 5.4.1 Програм наставе физичког васпитања за IX разред основне школе Настава из предмета физичко васпитање реализује се у деветом разреду основне школе према програму који је унапријед осмишљен и дефинисан. Програмом је предвиђено 2 часа физичког васпитања. Истим програмом дефинисани су и оперативни циљеви који се требају остварити одређеним садржајима на часовима физичког васпитања. Министарство просвјете дефинише оперативне циљеве који се требају у одређеном разреду и у одређеним перидима (класификационим) остварити.Школи као установи и наставницима који реализују наставу физичког васпитања дата је слобода у осмишљавању организације часа, активности којима се жели доћи до унапријед постављеног циља. Оперативни циљеви којима је одређен предмет физичко васпитање за девети разред основне школе, као и активности (из атлетике, гимнастике, спортских игара, плеса и сл) којима се долази до остварења зацртаних циљева биће приказани у прилогу овог рада (Прилог 1). 5.4.2 Програм наставе изборног предмета - Спорт за спортисте за IX разред основне школе Настава изборног предмета Спорт за спортисте предвиђа 2 часа недјељно овог предмета, или 68 часова у току школске године. Настава је обавезна за све ученике који су се опредијелили за овај предмет. Планом и програмом дефинисани су оперативни циљеви који се требају остварити овим предметом, а такође и садржаји и активности којима ће се доћи до остварења зацртаних циљева. Планом се истичу и социјализацијски циљеви које треба наставни предмет да оствари, као и корелације са другим наставним предметима које ће ученицима помоћи да лакше прихвате садржаје из других области и предмета. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 121 Планом се истичу основни циљеви и садржаји, а наставницима се оставља велика слобода, да, у складу са условима у којима спроводе наставу, шире и прецизније дефинишу циљеве и активности које ће спроводити у оквиру својих предмета. У прилогу овог рада ће бити приказани наставни програми из изборних предмета и то : кошарке, фудбала, рукомета и одбојке, за IX разред основне школе (Прилог 2,3,4 и 5). 5.5 Статистичка обрада података Подаци добијени истраживањем су обрађени одговарајућим математичко-статистичким поступцима. Из простора дескриптивне статистике за сваку варијаблу, израчуната је: - аритметичка средина; - стандардна девијација; - минималне и максималне вриједности резултата са иницијалног и финалног мјерења За испитивање квалитета инструмента Скале ставова према Спорту за спортисте кориштена је експлоративна и конфирматорна факторска анализа. За утврђивање разлика између група коришћена је униваријантна анализа варијансе (АНОВА), као и т тест за зависне и независне узорке. Такође, урађене су и фреквенције и χ² тест како би се одредило који су најчешћи разлози ученика за небављење спортом и небирање изборног предмета Спорт за спортисте те утврђивање разлика према полу, итд. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 122 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 123 6 РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА У овом поглављу биће приказани постигнути резултати ученица и ученика у току истраживања. Резултати иницијалног и финалног мјерења биће приказани у заједничким табелама, ради лакшег упоређивања резултата и прегледности. Такође, иако су на часовима радили у заједничким групама, резултати ученица и ученика ће бити приказани одвојено. Важно је поменути да ће у овом поглављу акценат бити на приказу резултата и наглашавању промјена које су уочљиве, а да ће дубља анализа резултата и доношење закључака на основу резултата, али и на основу упоредбе са досадашњим истраживањима, бити приказана у поглављима која слиједе. 6.1 Резултати морфолошких варијабли ученика на иницијалном и финалном мјерењу Taбeлa7: Дескриптивна статистика морфолошких варијабли свих пет група ученика на иницијалном и финалном мјерењу ВАР. ГРУПА ИНИЦИЈАЛНО ФИНАЛНО M SD MIN MAX M SD MIN MAX ви си на контролна 166.66 6.76 156.0 184.0 171.66 6.45 161.0 186.0 кошарка 171.50 8.44 155.5 190.0 176.00 7.88 160.0 193.0 фудбал 166.98 6.09 155.5 183.0 171.63 6.16 160.0 188.0 рукомет 169.50 9.49 146.0 185.0 173.57 8.68 150.0 186.5 одбојка 171.05 9.29 155.5 185.0 175.45 8.93 160.0 188.0 те ж ин а контролна 58.36 15.83 39.0 95.0 62.02 15.39 44.0 98.0 кошарка 59.00 9.43 37.0 78.0 63.18 9.70 41.0 81.5 фудбал 56.11 8.49 44.0 83.0 60.76 8.76 50.0 90.0 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 124 рукомет 59.05 16.31 34.0 90.0 63.00 16.19 35.0 97.0 одбојка 57.71 10.51 37.0 82.0 61.67 9.55 41.0 78.0 об им п од ла кт иц е контролна 22.30 1.96 18.5 25.5 23.55 2.05 20.0 27.0 кошарка 22.86 1.97 18.0 25.5 23.80 1.77 19.5 26.5 фудбал 22.74 1.56 20.5 26.0 23.87 1.59 22.0 27.0 рукомет 22.36 2.72 18.0 27.0 22.89 2.85 17.5 28.5 одбојка 21.95 1.84 18.0 25.0 23.50 1.41 21.0 26.0 об им н ад ла кт иц е контролна 23.30 2.67 19.5 29.0 24.75 2.85 21.0 30.5 кошарка 23.36 2.33 18.5 26.5 24.58 2.22 20.0 29.0 фудбал 23.30 2.22 20.5 28.0 24.61 2.27 21.5 30.5 рукомет 23.09 3.01 17.5 28.5 24.27 3.00 19.0 30.5 одбојка 22.74 2.46 18.5 26.5 24.02 2.62 20.0 29.0 об им по тк ољ ен иц е контролна 33.05 3.51 26.5 40.0 34.73 4.04 28.0 43.0 кошарка 33.52 2.82 27.0 39.0 34.58 2.71 28.5 40.0 фудбал 33.80 4.29 22.5 40.0 35.67 3.76 25.5 43.0 рукомет 33.18 4.07 27.0 40.5 34.00 3.68 28.5 39.5 одбојка 32.83 3.73 22.5 39.0 34.64 2.65 31.0 40.0 Табела8: Резултати теста хомогености варијансе и ANOVA теста морфолошких варијабли свих група ученика на иницијалном и финалном мјерењу ВАРИЈАБЛА ИНИЦИЈАЛНО ФИНАЛНО Levene Statistic Sig. F Sig. Levene Statistic Sig. F Sig. Висина 1.855 .124 1.753 .144 1.268 .287 1.641 .169 Тежина 3.688 .007 .218 .928 2.587 .041 .153 .961 обим подлактице 2.790 .030 .720 .580 3.093 .019 .854 .494 обим надлактице .757 .555 .227 .923 .458 .767 .278 .892 обим поткољенице .833 .507 .244 .913 1.183 .323 .708 .588 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 125 ANOVA је показала да не постоје статистички значајне разлике свих група ученика на иницијалном мјерењу морфолошких варијабли. Табела 9: Резултати Scheffe теста за posthoc поређење свих пет група ученика на иницијалном мјерењу морфолошких варијабли В А Р И ЈА Б Л А ГРУПА Mean Difference (I-J) Std. Error Sig. 95% Confidence Interval (I) grupa (J) grupa Lower Bound Upper Bound ви си на контролна кошарка -4.841 2.371 .389 -12.272 2.591 фудбал -.319 2.419 1.000 -7.900 7.262 рукомет -2.841 2.446 .852 -10.506 4.824 одбојка -4.389 2.475 .537 -12.144 3.367 кошарка контролна 4.841 2.371 .389 -2.591 12.272 фудбал 4.522 2.344 .449 -2.823 11.867 рукомет 2.000 2.371 .949 -5.431 9.431 одбојка .452 2.401 1.000 -7.073 7.977 фудбал контролна .319 2.419 1.000 -7.262 7.900 кошарка -4.522 2.344 .449 -11.867 2.823 рукомет -2.522 2.419 .896 -10.103 5.059 одбојка -4.069 2.448 .600 -11.742 3.604 рукомет контролна 2.841 2.446 .852 -4.824 10.506 кошарка -2.000 2.371 .949 -9.431 5.431 фудбал 2.522 2.419 .896 -5.059 10.103 одбојка -1.548 2.475 .983 -9.303 6.208 одбојка контролна 4.389 2.475 .537 -3.367 12.144 кошарка -.452 2.401 1.000 -7.977 7.073 фудбал 4.069 2.448 .600 -3.604 11.742 рукомет 1.548 2.475 .983 -6.208 9.303 те ж ин а контролна кошарка -.636 3.644 1.000 -12.057 10.784 фудбал 2.255 3.717 .985 -9.396 13.906 рукомет -.682 3.758 1.000 -12.461 11.098 одбојка .649 3.803 1.000 -11.269 12.568 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 126 кошарка контролна .636 3.644 1.000 -10.784 12.057 фудбал 2.891 3.601 .958 -8.396 14.179 рукомет -4.545E-02 3.644 1.000 -11.466 11.375 одбојка 1.286 3.690 .998 -10.279 12.850 фудбал контролна -2.255 3.717 .985 -13.906 9.396 кошарка -2.891 3.601 .958 -14.179 8.396 рукомет -2.937 3.717 .960 -14.587 8.714 одбојка -1.606 3.762 .996 -13.397 10.186 рукомет контролна .682 3.758 1.000 -11.098 12.461 кошарка 4.545E-02 3.644 1.000 -11.375 11.466 фудбал 2.937 3.717 .960 -8.714 14.587 одбојка 1.331 3.803 .998 -10.588 13.250 одбојка контролна -.649 3.803 1.000 -12.568 11.269 кошарка -1.286 3.690 .998 -12.850 10.279 фудбал 1.606 3.762 .996 -10.186 13.397 рукомет -1.331 3.803 .998 -13.250 10.588 об им о пр уж ен е по дл ак ти це контролна кошарка -.565 .597 .925 -2.435 1.306 фудбал -.444 .609 .970 -2.352 1.464 рукомет -6.818E-02 .616 1.000 -1.997 1.861 одбојка .343 .623 .989 -1.609 2.295 кошарка контролна .565 .597 .925 -1.306 2.435 фудбал .121 .590 1.000 -1.728 1.969 рукомет .496 .597 .952 -1.374 2.367 одбојка .908 .604 .689 -.986 2.801 фудбал контролна .444 .609 .970 -1.464 2.352 кошарка -.121 .590 1.000 -1.969 1.728 рукомет .375 .609 .984 -1.533 2.284 одбојка .787 .616 .803 -1.144 2.718 рукомет контролна 6.818E-02 .616 1.000 -1.861 1.997 кошарка -.496 .597 .952 -2.367 1.374 фудбал -.375 .609 .984 -2.284 1.533 одбојка .411 .623 .979 -1.541 2.363 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 127 одбојка контролна -.343 .623 .989 -2.295 1.609 кошарка -.908 .604 .689 -2.801 .986 фудбал -.787 .616 .803 -2.718 1.144 рукомет -.411 .623 .979 -2.363 1.541 об им н ад ла кт иц е контролна кошарка -6.455E-02 .734 1.000 -2.364 2.235 фудбал -8.893E-03 .748 1.000 -2.354 2.337 рукомет .205 .757 .999 -2.167 2.576 одбојка .557 .766 .970 -1.842 2.957 кошарка контролна 6.455E-02 .734 1.000 -2.235 2.364 фудбал 5.565E-02 .725 1.000 -2.217 2.328 рукомет .269 .734 .998 -2.030 2.568 одбојка .622 .743 .951 -1.706 2.950 фудбал контролна 8.893E-03 .748 1.000 -2.337 2.354 кошарка -5.565E-02 .725 1.000 -2.328 2.217 рукомет .213 .748 .999 -2.132 2.559 одбојка .566 .757 .967 -1.808 2.940 рукомет контролна -.205 .757 .999 -2.576 2.167 кошарка -.269 .734 .998 -2.568 2.030 фудбал -.213 .748 .999 -2.559 2.132 одбојка .353 .766 .995 -2.047 2.752 одбојка контролна -.557 .766 .970 -2.957 1.842 кошарка -.622 .743 .951 -2.950 1.706 фудбал -.566 .757 .967 -2.940 1.808 рукомет -.353 .766 .995 -2.752 2.047 об им п от ко љ ен иц е контролна кошарка -.475 1.082 .996 -3.867 2.918 фудбал -.759 1.104 .976 -4.219 2.702 рукомет -.136 1.116 1.000 -3.635 3.362 одбојка .212 1.130 1.000 -3.328 3.752 кошарка контролна .475 1.082 .996 -2.918 3.867 фудбал -.284 1.070 .999 -3.637 3.068 рукомет .338 1.082 .999 -3.054 3.730 одбојка .687 1.096 .983 -2.748 4.122 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 128 фудбал контролна .759 1.104 .976 -2.702 4.219 кошарка .284 1.070 .999 -3.068 3.637 рукомет .623 1.104 .988 -2.838 4.083 одбојка .971 1.117 .944 -2.531 4.473 рукомет контролна .136 1.116 1.000 -3.362 3.635 кошарка -.338 1.082 .999 -3.730 3.054 фудбал -.623 1.104 .988 -4.083 2.838 одбојка .348 1.130 .999 -3.192 3.889 одбојка контролна -.212 1.130 1.000 -3.752 3.328 кошарка -.687 1.096 .983 -4.122 2.748 фудбал -.971 1.117 .944 -4.473 2.531 рукомет -.348 1.130 .999 -3.889 3.192 Резултати Scheffe теста за posthoc поређење свих пет група ученика на иницијалном мјерењу морфолошких варијабли су показали да не постоје статистички значајне разлике Табела 10: Резултати Scheffe теста за posthoc поређење свих пет група ученика на финалном мјерењу морфолошких варијабли В А Р И ЈА Б Л А ГРУПА Mean Difference (I-J) Std. Error Sig. 95% Confidence Interval (I) grupa (J) grupa Lower Bound Upper Bound ви си на контролна кошарка -4.341 2.246 .447 -11.379 2.697 фудбал 2.866E-02 2.291 1.000 -7.151 7.208 рукомет -1.909 2.316 .953 -9.168 5.350 одбојка -3.793 2.344 .625 -11.138 3.552 кошарка контролна 4.341 2.246 .447 -2.697 11.379 фудбал 4.370 2.219 .428 -2.587 11.326 рукомет 2.432 2.246 .882 -4.606 9.470 одбојка .548 2.274 1.000 -6.579 7.674 фудбал контролна -2.866E-02 2.291 1.000 -7.208 7.151 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 129 кошарка -4.370 2.219 .428 -11.326 2.587 рукомет -1.938 2.291 .949 -9.118 5.242 одбојка -3.822 2.319 .608 -11.089 3.445 рукомет контролна 1.909 2.316 .953 -5.350 9.168 кошарка -2.432 2.246 .882 -9.470 4.606 фудбал 1.938 2.291 .949 -5.242 9.118 одбојка -1.884 2.344 .957 -9.229 5.461 одбојка контролна 3.793 2.344 .625 -3.552 11.138 кошарка -.548 2.274 1.000 -7.674 6.579 фудбал 3.822 2.319 .608 -3.445 11.089 рукомет 1.884 2.344 .957 -5.461 9.229 те ж ин а контролна кошарка -1.157 3.586 .999 -12.395 10.081 фудбал 1.262 3.658 .998 -10.202 12.726 рукомет -.977 3.698 .999 -12.568 10.614 одбојка .356 3.742 1.000 -11.372 12.084 кошарка контролна 1.157 3.586 .999 -10.081 12.395 фудбал 2.419 3.544 .976 -8.688 13.526 рукомет .180 3.586 1.000 -11.058 11.418 одбојка 1.513 3.631 .996 -9.866 12.893 фудбал контролна -1.262 3.658 .998 -12.726 10.202 кошарка -2.419 3.544 .976 -13.526 8.688 рукомет -2.239 3.658 .984 -13.703 9.225 одбојка -.906 3.702 1.000 -12.509 10.697 рукомет контролна .977 3.698 .999 -10.614 12.568 кошарка -.180 3.586 1.000 -11.418 11.058 фудбал 2.239 3.658 .984 -9.225 13.703 одбојка 1.333 3.742 .998 -10.395 13.061 одбојка контролна -.356 3.742 1.000 -12.084 11.372 кошарка -1.513 3.631 .996 -12.893 9.866 фудбал .906 3.702 1.000 -10.697 12.509 рукомет -1.333 3.742 .998 -13.061 10.395 о б и м контролна кошарка -.255 .584 .996 -2.084 1.575 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 130 фудбал -.324 .595 .990 -2.190 1.542 рукомет .659 .602 .878 -1.228 2.546 одбојка 4.545E-02 .609 1.000 -1.864 1.955 кошарка контролна .255 .584 .996 -1.575 2.084 фудбал -6.957E-02 .577 1.000 -1.878 1.738 рукомет .914 .584 .654 -.916 2.743 одбојка .300 .591 .992 -1.552 2.152 фудбал контролна .324 .595 .990 -1.542 2.190 кошарка 6.957E-02 .577 1.000 -1.738 1.878 рукомет .983 .595 .606 -.883 2.849 одбојка .370 .603 .984 -1.519 2.258 рукомет контролна -.659 .602 .878 -2.546 1.228 кошарка -.914 .584 .654 -2.743 .916 фудбал -.983 .595 .606 -2.849 .883 одбојка -.614 .609 .907 -2.523 1.295 одбојка контролна -4.545E-02 .609 1.000 -1.955 1.864 кошарка -.300 .591 .992 -2.152 1.552 фудбал -.370 .603 .984 -2.258 1.519 рукомет .614 .609 .907 -1.295 2.523 об им н ад ла кт иц е контролна кошарка .170 .758 1.000 -2.206 2.546 фудбал .141 .773 1.000 -2.283 2.565 рукомет .477 .782 .984 -1.973 2.928 одбојка .726 .791 .932 -1.753 3.206 кошарка контролна -.170 .758 1.000 -2.546 2.206 фудбал -2.870E-02 .749 1.000 -2.377 2.320 рукомет .307 .758 .997 -2.069 2.683 одбојка .556 .768 .971 -1.850 2.962 фудбал контролна -.141 .773 1.000 -2.565 2.283 кошарка 2.870E-02 .749 1.000 -2.320 2.377 рукомет .336 .773 .996 -2.088 2.760 одбојка .585 .783 .967 -1.868 3.038 рукомет контролна -.477 .782 .984 -2.928 1.973 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 131 кошарка -.307 .758 .997 -2.683 2.069 фудбал -.336 .773 .996 -2.760 2.088 одбојка .249 .791 .999 -2.231 2.729 одбојка контролна -.726 .791 .932 -3.206 1.753 кошарка -.556 .768 .971 -2.962 1.850 фудбал -.585 .783 .967 -3.038 1.868 рукомет -.249 .791 .999 -2.729 2.231 об им п от ко љ ен иц е контролна кошарка .147 .997 1.000 -2.977 3.271 фудбал -.947 1.017 .929 -4.134 2.240 рукомет .727 1.028 .973 -2.495 3.949 одбојка 8.442E-02 1.040 1.000 -3.176 3.345 кошарка контролна -.147 .997 1.000 -3.271 2.977 фудбал -1.094 .985 .872 -4.182 1.994 рукомет .580 .997 .987 -2.544 3.704 одбојка -6.286E-02 1.009 1.000 -3.226 3.100 фудбал контролна .947 1.017 .929 -2.240 4.134 кошарка 1.094 .985 .872 -1.994 4.182 рукомет 1.674 1.017 .609 -1.513 4.861 одбојка 1.031 1.029 .909 -2.194 4.256 рукомет контролна -.727 1.028 .973 -3.949 2.495 кошарка -.580 .997 .987 -3.704 2.544 фудбал -1.674 1.017 .609 -4.861 1.513 одбојка -.643 1.040 .984 -3.903 2.617 одбојка контролна -8.442E-02 1.040 1.000 -3.345 3.176 кошарка 6.286E-02 1.009 1.000 -3.100 3.226 фудбал -1.031 1.029 .909 -4.256 2.194 рукомет .643 1.040 .984 -2.617 3.903 Резултати Scheffe теста за posthoc поређење свих пет група ученика на финалном мјерењу морфолошких варијабли су показали да не постоје статистички значајне разлике међу пет група дјечака. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 132 Табела 11: Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученикаконтролне групе тестом за зависне узорке (N = 22, df = 21) ВАРИЈАБЛА ИНИЦИЈАЛНО ФИНАЛНО РЕЗУЛТАТИ t ТЕСТА М SD M SD Correlation Sig. t Sig. висина 166.66 6.76 171.66 6.45 .965 .000 -13.179 .000 тежина 58.36 15.83 62.02 15.39 .819 .000 -1.826 .082 обим подлактице 22.30 1.96 23.55 2.05 .928 .000 -7.638 .000 обим надлактице 23.30 2.67 24.75 2.85 .977 .000 -11.085 .000 обим поткољенице 33.05 3.51 34.73 4.04 .961 .000 -6.681 .000 Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученика контролне групе t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. висина - на иницијаном мјерењу (M =166.66) су ученици из контролне групе имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M =171.66) 2. обим подлактице - на иницијаном мјерењу (M =22.30) су ученици из контролне групе имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M =23.55) 3. обим надлактице - на иницијаном мјерењу (M =23.30) су ученици из контролне групе имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M =24.75) 4. обим поткољенице - на иницијаном мјерењу (M =33.05) су ученици из контролне групе имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M =34.73) Табела 12: Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученикаексперименталне групе кошарка t тестом за зависне узорке (N = 26,df = 25) ВАРИЈАБЛА ИНИЦИЈАЛНО ФИНАЛНО РЕЗУЛТАТИ t ТЕСТА М SD M SD Correlation Sig. t Sig. висина 171.63 8.30 176.15 7.76 .983 .000 -14.546 .000 тежина 59.15 9.28 63.29 9.52 .988 .000 -14.242 .000 обим подлактице 22.83 1.93 23.77 1.75 .912 .000 -6.070 .000 обим 23.31 2.30 24.54 2.18 .949 .000 -8.664 .000 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 133 надлактице обим поткољенице 33.52 2.77 34.64 2.67 .957 .000 -7.075 .000 Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученика експерименталне групе кошарка t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. висина - на иницијаном мјерењу (M = 171.63) су ученици из експерименталне групе кошарка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 176.15) 2. тежина - на иницијаном мјерењу (M = 59.15) су ученици из експерименталне групе кошарка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 63.29) 3. обим подлактице - на иницијаном мјерењу (M = 22.83) су ученици из експерименталне групе кошарка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 23.77) 4. обим надлактице - на иницијаном мјерењу (M = 23.31) су ученици из експерименталне групе кошарка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 24.54) 5. обим поткољенице - на иницијаном мјерењу (M = 33.52) су ученици из експерименталне групе кошарка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 34.64) Табела 13: Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученика експерименталне групе фудбал t тестом за зависне узорке (N = 23, df = 22) ВАРИЈАБЛА ИНИЦИЈАЛНО ФИНАЛНО РЕЗУЛТАТИ t ТЕСТА М SD M SD Correlation Sig. t Sig. висина 166.98 6.09 171.63 6.16 .960 .000 -12.909 .000 тежина 56.12 8.49 60.76 8.76 .981 .000 -12.958 .000 обим подлактице 22.74 1.56 23.87 1.59 .903 .000 -7.807 .000 обим надлактице 23.30 2.00 24.61 2.27 .956 .000 -9.111 .000 обим поткољенице 33.80 4.29 35.67 3.76 .853 .000 -3.999 .001 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 134 Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученика експерименталне групе фудбал t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. висина - на иницијаном мјерењу (M = 166.98) су ученици из експерименталне групе фудбал имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M =171.63) 2. тежина - на иницијаном мјерењу (M = 56.12) су ученици из експерименталне групе фудбал имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 60.76) 3. обим подлактице - на иницијаном мјерењу (M = 22.74) су ученици из експерименталне групе фудбал имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 23.87) 4. обим надлактице - на иницијаном мјерењу (M = 23.30) су ученици из експерименталне групе фудбал имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 24.61) 5. обим поткољенице - на иницијаном мјерењу (M = 33.80) су ученици из експерименталне групе фудбал имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 35.67) Табела 14: Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученициексперименталне групе рукомет t тестом за зависне узорке (N = 22, df = 21) ВАРИЈАБЛА ИНИЦИЈАЛНО ФИНАЛНО РЕЗУЛТАТИ t ТЕСТА М SD M SD Correlation Sig. t Sig. висина 169.50 9.49 173.57 8.68 .965 .000 -7.522 .000 тежина 59.05 16.31 63.00 16.19 .971 .000 -4.759 .000 обим подлактице 22.36 2.72 22.89 2.85 .927 .000 -2.282 .033 обим надлактице 23.09 3.01 24.27 3.00 .956 .000 -6.203 .000 обим поткољенице 33.18 4.07 34.00 3.68 .963 .000 -3.399 .003 Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученика експерименталне групе рукомет t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. висина - на иницијаном мјерењу (M = 169.5) су ученици из експерименталне групе рукомет имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M =173.57) 2. тежина - на иницијаном мјерењу (M = 59.05) су ученици из експерименталне групе рукомет имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 63) Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 135 3. обим подлактице - на иницијаном мјерењу (M = 22.36) су ученици из експерименталне групе рукомет имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 22.89) 4. обим надлактице - на иницијаном мјерењу (M = 23.09) су ученици из експерименталне групе рукомет имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 24.27) 5. обим поткољенице - на иницијаном мјерењу (M = 33.18) су ученици из експерименталне групе рукомет имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 34) Табела 15: Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученика експерименталне групе одбојка t тестом за зависне узорке (N = 20, df = 19) ВАРИЈАБЛА ИНИЦИЈАЛНО ФИНАЛНО РЕЗУЛТАТИ t ТЕСТА М SD M SD Correlation Sig. t Sig. висина 170.85 9.49 175.23 9.09 .981 .000 -10.583 .000 тежина 57.45 10.71 61.45 9.75 .963 .000 -6.052 .000 обим подлактице 21.95 1.88 23.53 1.45 .648 .002 -4.846 .000 обим надлактице 22.78 2.52 24.05 2.68 .952 .000 -6.964 .000 обим поткољенице 32.80 3.82 34.58 2.70 .766 .000 -3.216 .005 Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученика експерименталне групе одбојка t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. висина - на иницијаном мјерењу (M = 170.85) су ученици из експерименталне групе одбојка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M =175.23) 2. тежина - на иницијаном мјерењу (M = 57.45) су ученици из експерименталне групе одбојка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 61.45) 3. обим подлактице - на иницијаном мјерењу (M = 21.95) су ученици из експерименталне групе одбојка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 23.53) 4. обим надлактице - на иницијаном мјерењу (M = 22.78) су ученици из експерименталне групе одбојка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 24.05) Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 136 5. обим поткољенице - на иницијаном мјерењу (M = 32.8) су ученици из експерименталне групе одбојка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 34.58) 6.2 Резултати морфолошких варијабли ученица на иницијалном и финалном мјерењу Taбeлa16: Дескриптивна статистика морфолошких варијабли свих пет група ученица на иницијалном и финалном мјерењу ВАРИЈАБЛА ГРУПА ИНИЦИЈАЛНО ФИНАЛНО M SD MIN MAX M SD MIN MAX ви си на контролна 165.23 5.04 156 182 167 4.94 158.5 182.5 кошарка 164.80 5.49 156 182 166.8 5.37 158.5 182.5 фудбал 164.50 3.93 159 173 168.43 8.28 159.5 199.5 рукомет 163.95 5.96 152.5 178 166.55 5.81 156 178.5 одбојка 163.50 5.68 154 171 165.64 5.58 156 172.5 те ж ин а контролна 55.16 10.85 35 71 57.37 9.7 41 73 кошарка 57.64 9.59 43 72 61.48 9.85 46.5 78 фудбал 54.10 6.17 46 68 57 4.96 50 68 рукомет 55.80 8.73 43 73 58.05 8.92 42 72.5 одбојка 54.29 9.14 40 74 57.36 9.19 42.5 78 об им п од ла кт иц е контролна 21.55 1.93 17.5 24 21.92 2.08 17.5 25.5 кошарка 22 1.38 18.5 24 22.48 1.37 18.5 24.5 фудбал 21.58 .98 20 23.5 22.08 1.26 20 24 рукомет 21.8 1.42 19.5 25.5 22.30 1.48 19.5 25 одбојка 21.21 1.79 18 25 21.52 1.63 18.5 24.5 об им н ад ла кт иц е контролна 22.92 2.62 17 26.5 23.37 2.38 19 27 кошарка 23.50 2.25 19.5 27.5 24.12 2.17 19.5 28 фудбал 22.43 1.55 20.5 26.5 23.08 1.51 21 26 рукомет 23.28 2.32 19 27.5 24.15 2.22 19 27.5 одбојка 22.67 2.48 19 27.5 23.67 2.18 19.5 28 об им по тк о љ ен и це контролна 33.61 3.44 27 39 34.05 3.21 28 39 кошарка 34.22 3.08 29 40 34.94 2.90 29.5 40.5 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 137 фудбал 33.70 2.02 30.5 38 34.73 1.89 31 38 рукомет 33.80 3.10 29 40 34.38 2.61 29 39 одбојка 33.31 2.55 29 38.5 33.76 2.63 29.5 38.5 Табела 17: Резултати теста хомогености варијансе и ANOVA теста морфолошких варијабли свих група ученица на иницијалном и финалном мјерењу ВАРИЈАБЛА ИНИЦИЈАЛНО ФИНАЛНО Levene Statistic Sig. F Sig. Levene Statistic Sig. F Sig. висина 1.352 .256 .345 .847 .436 .783 .557 .694 тежина 2.534 .045 .577 .680 3.606 .009 1.047 .387 обим подлактице 2.132 .082 .833 .507 1.619 .175 1.202 .315 обим надлактице 1.852 .125 .815 .519 1.281 .283 1.031 .395 обим поткољенице 1.547 .194 .304 .875 1.493 .210 .702 .593 ANOVA је показала да не постоје статистички значајне разлике свих група ученица на иницијалном и финалном мјерењу морфолошких варијабли. Табела 18: Резултати Scheffe теста за posthoc поређење свих пет група ученица на иницијалном мјерењу морфолошких варијабли В А Р И ЈА Б Л А ГРУПА Mean Difference (I-J) Std. Error Sig. 95% Confidence Interval (I) grupa (J) grupa Lower Bound Upper Bound ви си на контролна кошарка .437 1.609 .999 -4.614 5.488 фудбал .737 1.694 .996 -4.579 6.053 рукомет 1.287 1.694 .965 -4.029 6.603 одбојка 1.737 1.674 .897 -3.517 6.991 кошарка контролна -.437 1.609 .999 -5.488 4.614 фудбал .300 1.586 1.000 -4.678 5.278 рукомет .850 1.586 .990 -4.128 5.828 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 138 одбојка 1.300 1.565 .952 -3.612 6.212 фудбал контролна -.737 1.694 .996 -6.053 4.579 кошарка -.300 1.586 1.000 -5.278 4.678 рукомет .550 1.672 .999 -4.698 5.798 одбојка 1.000 1.652 .985 -4.185 6.185 рукомет контролна -1.287 1.694 .965 -6.603 4.029 кошарка -.850 1.586 .990 -5.828 4.128 фудбал -.550 1.672 .999 -5.798 4.698 одбојка .450 1.652 .999 -4.735 5.635 одбојка контролна -1.737 1.674 .897 -6.991 3.517 кошарка -1.300 1.565 .952 -6.212 3.612 фудбал -1.000 1.652 .985 -6.185 4.185 рукомет -.450 1.652 .999 -5.635 4.735 те ж ин а контролна кошарка -2.482 2.751 .936 -11.116 6.152 фудбал 1.058 2.896 .998 -8.030 10.146 рукомет -.642 2.896 1.000 -9.730 8.446 одбојка .872 2.862 .999 -8.110 9.854 кошарка контролна 2.482 2.751 .936 -6.152 11.116 фудбал 3.540 2.711 .789 -4.970 12.050 рукомет 1.840 2.711 .977 -6.670 10.350 одбојка 3.354 2.675 .813 -5.043 11.751 фудбал контролна -1.058 2.896 .998 -10.146 8.030 кошарка -3.540 2.711 .789 -12.050 4.970 рукомет -1.700 2.858 .986 -10.670 7.270 одбојка -.186 2.824 1.000 -9.049 8.677 рукомет контролна .642 2.896 1.000 -8.446 9.730 кошарка -1.840 2.711 .977 -10.350 6.670 фудбал 1.700 2.858 .986 -7.270 10.670 одбојка 1.514 2.824 .990 -7.349 10.377 одбојка контролна -.872 2.862 .999 -9.854 8.110 кошарка -3.354 2.675 .813 -11.751 5.043 фудбал .186 2.824 1.000 -8.677 9.049 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 139 рукомет -1.514 2.824 .990 -10.377 7.349 об им о пр уж ен е по дл ак ти це контролна кошарка -.447 .465 .920 -1.907 1.013 фудбал -2.237E-02 .490 1.000 -1.559 1.514 рукомет -.247 .490 .992 -1.784 1.289 одбојка .338 .484 .974 -1.180 1.857 кошарка контролна .447 .465 .920 -1.013 1.907 фудбал .425 .458 .930 -1.014 1.864 рукомет .200 .458 .996 -1.239 1.639 одбојка .786 .452 .558 -.634 2.206 фудбал контролна 2.237E-02 .490 1.000 -1.514 1.559 кошарка -.425 .458 .930 -1.864 1.014 рукомет -.225 .483 .994 -1.742 1.292 одбојка .361 .478 .966 -1.138 1.859 рукомет контролна .247 .490 .992 -1.289 1.784 кошарка -.200 .458 .996 -1.639 1.239 фудбал .225 .483 .994 -1.292 1.742 одбојка .586 .478 .825 -.913 2.084 одбојка контролна -.338 .484 .974 -1.857 1.180 кошарка -.786 .452 .558 -2.206 .634 фудбал -.361 .478 .966 -1.859 1.138 рукомет -.586 .478 .825 -2.084 .913 об им н ад ла кт иц е контролна кошарка -.579 .691 .950 -2.747 1.589 фудбал .496 .727 .976 -1.786 2.778 рукомет -.354 .727 .993 -2.636 1.928 одбојка .254 .719 .998 -2.001 2.510 кошарка контролна .579 .691 .950 -1.589 2.747 фудбал 1.075 .681 .647 -1.062 3.212 рукомет .225 .681 .999 -1.912 2.362 одбојка .833 .672 .819 -1.275 2.942 фудбал контролна -.496 .727 .976 -2.778 1.786 кошарка -1.075 .681 .647 -3.212 1.062 рукомет -.850 .718 .843 -3.103 1.403 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 140 одбојка -.242 .709 .998 -2.467 1.984 рукомет контролна .354 .727 .993 -1.928 2.636 кошарка -.225 .681 .999 -2.362 1.912 фудбал .850 .718 .843 -1.403 3.103 одбојка .608 .709 .946 -1.617 2.834 одбојка контролна -.254 .719 .998 -2.510 2.001 кошарка -.833 .672 .819 -2.942 1.275 фудбал .242 .709 .998 -1.984 2.467 рукомет -.608 .709 .946 -2.834 1.617 об им п от ко љ ен иц е контролна кошарка -.615 .877 .974 -3.368 2.138 фудбал -9.474E-02 .923 1.000 -2.992 2.803 рукомет -.195 .923 1.000 -3.092 2.703 одбојка .296 .912 .999 -2.568 3.159 кошарка контролна .615 .877 .974 -2.138 3.368 фудбал .520 .865 .985 -2.193 3.233 рукомет .420 .865 .993 -2.293 3.133 одбојка .910 .853 .887 -1.767 3.588 фудбал контролна 9.474E-02 .923 1.000 -2.803 2.992 кошарка -.520 .865 .985 -3.233 2.193 рукомет -1.000E-01 .911 1.000 -2.960 2.760 одбојка .390 .900 .996 -2.435 3.216 рукомет контролна .195 .923 1.000 -2.703 3.092 кошарка -.420 .865 .993 -3.133 2.293 фудбал 1.000E-01 .911 1.000 -2.760 2.960 одбојка .490 .900 .990 -2.335 3.316 одбојка контролна -.296 .912 .999 -3.159 2.568 кошарка -.910 .853 .887 -3.588 1.767 фудбал -.390 .900 .996 -3.216 2.435 рукомет -.490 .900 .990 -3.316 2.335 Резултати Scheffe теста за post hoc поређење свих пет група ученица на иницијалном мјерењу морфолошких варијабли су показали да не постоје статистички значајне разлике. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 141 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 142 Табела 19: Резултати Scheffe теста за post hoc поређење свих пет група ученица на финалном мјерењу морфолошких варијабли В А Р И ЈА Б Л А ГРУПА Mean Difference (I-J) Std. Error Sig. 95% Confidence Interval (I) grupa (J) grupa Lower Bound Upper Bound ви си на контролна кошарка .200 1.851 1.000 -5.610 6.010 фудбал -1.425 1.949 .970 -7.541 4.691 рукомет .450 1.949 1.000 -5.666 6.566 одбојка 1.357 1.926 .973 -4.687 7.402 кошарка контролна -.200 1.851 1.000 -6.010 5.610 фудбал -1.625 1.825 .939 -7.352 4.102 рукомет .250 1.825 1.000 -5.477 5.977 одбојка 1.157 1.800 .981 -4.494 6.808 фудбал контролна 1.425 1.949 .970 -4.691 7.541 кошарка 1.625 1.825 .939 -4.102 7.352 рукомет 1.875 1.923 .917 -4.162 7.912 одбојка 2.782 1.900 .710 -3.182 8.747 рукомет контролна -.450 1.949 1.000 -6.566 5.666 кошарка -.250 1.825 1.000 -5.977 5.477 фудбал -1.875 1.923 .917 -7.912 4.162 одбојка .907 1.900 .994 -5.057 6.872 одбојка контролна -1.357 1.926 .973 -7.402 4.687 кошарка -1.157 1.800 .981 -6.808 4.494 фудбал -2.782 1.900 .710 -8.747 3.182 рукомет -.907 1.900 .994 -6.872 5.057 те ж ин а контролна кошарка -4.112 2.668 .668 -12.486 4.263 фудбал .368 2.809 1.000 -8.447 9.184 рукомет -.682 2.809 1.000 -9.497 8.134 одбојка 1.128E-02 2.776 1.000 -8.701 8.724 кошарка контролна 4.112 2.668 .668 -4.263 12.486 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 143 фудбал 4.480 2.630 .577 -3.775 12.735 рукомет 3.430 2.630 .790 -4.825 11.685 одбојка 4.123 2.595 .642 -4.022 12.268 фудбал контролна -.368 2.809 1.000 -9.184 8.447 кошарка -4.480 2.630 .577 -12.735 3.775 рукомет -1.050 2.772 .998 -9.752 7.652 одбојка -.357 2.739 1.000 -8.955 8.240 рукомет контролна .682 2.809 1.000 -8.134 9.497 кошарка -3.430 2.630 .790 -11.685 4.825 фудбал 1.050 2.772 .998 -7.652 9.752 одбојка .693 2.739 .999 -7.905 9.290 одбојка контролна -1.128E-02 2.776 1.000 -8.724 8.701 кошарка -4.123 2.595 .642 -12.268 4.022 фудбал .357 2.739 1.000 -8.240 8.955 рукомет -.693 2.739 .999 -9.290 7.905 об им о пр уж ен е по дл ак ти це контролна кошарка -.559 .480 .851 -2.065 .947 фудбал -.154 .505 .999 -1.739 1.431 рукомет -.379 .505 .967 -1.964 1.206 одбојка .397 .499 .959 -1.169 1.964 кошарка контролна .559 .480 .851 -.947 2.065 фудбал .405 .473 .947 -1.079 1.889 рукомет .180 .473 .997 -1.304 1.664 одбојка .956 .467 .385 -.508 2.421 фудбал контролна .154 .505 .999 -1.431 1.739 кошарка -.405 .473 .947 -1.889 1.079 рукомет -.225 .498 .995 -1.789 1.339 одбојка .551 .492 .869 -.994 2.097 рукомет контролна .379 .505 .967 -1.206 1.964 кошарка -.180 .473 .997 -1.664 1.304 фудбал .225 .498 .995 -1.339 1.789 одбојка .776 .492 .649 -.769 2.322 одбојка контролна -.397 .499 .959 -1.964 1.169 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 144 кошарка -.956 .467 .385 -2.421 .508 фудбал -.551 .492 .869 -2.097 .994 рукомет -.776 .492 .649 -2.322 .769 об им н ад ла кт иц е контролна кошарка -.752 .643 .849 -2.769 1.266 фудбал .293 .676 .996 -1.830 2.417 рукомет -.782 .676 .855 -2.905 1.342 одбојка -.298 .669 .995 -2.397 1.800 кошарка контролна .752 .643 .849 -1.266 2.769 фудбал 1.045 .634 .607 -.943 3.033 рукомет -3.000E-02 .634 1.000 -2.018 1.958 одбојка .453 .625 .971 -1.508 2.415 фудбал контролна -.293 .676 .996 -2.417 1.830 кошарка -1.045 .634 .607 -3.033 .943 рукомет -1.075 .668 .630 -3.171 1.021 одбојка -.592 .660 .937 -2.662 1.479 рукомет контролна .782 .676 .855 -1.342 2.905 кошарка 3.000E-02 .634 1.000 -1.958 2.018 фудбал 1.075 .668 .630 -1.021 3.171 одбојка .483 .660 .969 -1.587 2.554 одбојка контролна .298 .669 .995 -1.800 2.397 кошарка -.453 .625 .971 -2.415 1.508 фудбал .592 .660 .937 -1.479 2.662 рукомет -.483 .660 .969 -2.554 1.587 об им п от ко љ ен иц е контролна кошарка -.887 .818 .881 -3.453 1.679 фудбал -.672 .861 .961 -3.373 2.029 рукомет -.322 .861 .998 -3.023 2.379 одбојка .291 .851 .998 -2.379 2.960 кошарка контролна .887 .818 .881 -1.679 3.453 фудбал .215 .806 .999 -2.314 2.744 рукомет .565 .806 .974 -1.964 3.094 одбојка 1.178 .795 .700 -1.317 3.674 фудбал контролна .672 .861 .961 -2.029 3.373 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 145 кошарка -.215 .806 .999 -2.744 2.314 рукомет .350 .849 .997 -2.316 3.016 одбојка .963 .839 .858 -1.671 3.597 рукомет контролна .322 .861 .998 -2.379 3.023 кошарка -.565 .806 .974 -3.094 1.964 фудбал -.350 .849 .997 -3.016 2.316 одбојка .613 .839 .970 -2.021 3.247 одбојка контролна -.291 .851 .998 -2.960 2.379 кошарка -1.178 .795 .700 -3.674 1.317 фудбал -.963 .839 .858 -3.597 1.671 рукомет -.613 .839 .970 -3.247 2.021 Резултати Scheffe теста за post hoc поређење свих пет група ученица на финалном мјерењу морфолошких варијабли су показали да не постоје статистички значајне разлике међу пет група ученица. Табела 20: Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица контролне групе t тестом за зависне узорке (N = 19, df = 18) ВАРИЈАБЛА ИНИЦИЈАЛНО ФИНАЛНО РЕЗУЛТАТИ t ТЕСТА М SD M SD Correlation Sig. t Sig. висина 165.24 5.04 167 4.94 .963 .000 -5.660 .000 тежина 55.16 10.85 57.37 9.70 .979 .000 -4.025 .001 обим подлактице 21.55 1.93 21.92 2.08 .979 .000 -3.684 .002 обим надлактице 22.92 2.62 23.37 2.38 .942 .000 -2.215 .040 обим поткољенице 33.61 3.44 34.05 3.21 .991 .000 -3.923 .001 Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица контролне групе t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. висина - на иницијаном мјерењу (M = 165.24) су ученице из контролне групе имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 167) Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 146 2. тежина - на иницијаном мјерењу (M = 55.16) су ученице из контролне групе имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 57.37) 3. обим подлактице - на иницијаном мјерењу (M = 21.55) су ученице из контролне групе имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 21.92) 4. обим надлактице - на иницијаном мјерењу (M = 22.92) су ученице из контролне групе имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 23.37) 5. обим поткољенице - на иницијаном мјерењу (M = 33.61) су ученице из контролне групе имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 34.05) Табела 21: Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица експерименталне групе кошарка t тестом за зависне узорке (N = 25, df = 24) ВАРИЈАБЛА ИНИЦИЈАЛНО ФИНАЛНО РЕЗУЛТАТИ t ТЕСТА М SD M SD Correlation Sig. t Sig. висина 164.80 5.49 166.80 5.37 .968 .000 -7.223 .000 тежина 57.64 9.59 61.48 9.85 .976 .000 -8.913 .000 обим подлактице 22.00 1.38 22.48 1.37 .932 .000 -4.707 .000 обим надлактице 23.50 2.25 24.12 2.17 .806 .000 -2.248 .034 обим поткољенице 34.22 3.08 34.94 2.90 .981 .000 -5.866 .000 Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица експерименталне групе кошарка t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. висина - на иницијаном мјерењу (M = 164.80) су ученице из експерименталне групе кошарка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M =166.80) 2. тежина - на иницијаном мјерењу (M = 57.64) су ученице из експерименталне групе кошарка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 61.48) 3. обим подлактице - на иницијаном мјерењу (M = 22.00) су ученице из експерименталне групе кошарка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 22.48) 4. обим надлактице - на иницијаном мјерењу (M = 23.50) су ученице из експерименталне групе кошарка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 24.12) 5. обим поткољенице - на иницијаном мјерењу (M = 34.22) су ученице из експерименталне групе кошарка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 34.94) Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 147 Табела 22: Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица експерименталне групе фудбал t тестом за зависне узорке (N = 20, df = 19) ВАРИЈАБЛА ИНИЦИЈАЛНО ФИНАЛНО РЕЗУЛТАТИ t ТЕСТА М SD M SD Correlation Sig. t Sig. висина 164.50 3.93 168.43 8.28 .540 .014 -2.511 .021 тежина 54.10 6.17 57.00 4.96 .957 .000 -6.409 .000 обим подлактице 21.58 .98 22.08 1.26 .883 .000 -3.684 .002 обим надлактице 22.43 1.55 23.08 1.51 .932 .000 -5.151 .000 обим поткољенице 33.70 2.02 34.73 1.89 .918 .000 -5.712 .000 Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица експерименталне групе фудбал t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. висина - на иницијаном мјерењу (M = 164.50) су ученице из експерименталне групе фудбал имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 168.43) 2. тежина - на иницијаном мјерењу (M = 54.10) су ученице из експерименталне групе фудбал имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 57.00) 3. обим подлактице - на иницијаном мјерењу (M = 21.58) су ученице из експерименталне групе фудбал имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 22.08) 4. обим надлактице - на иницијаном мјерењу (M = 22.43) су ученице из експерименталне групе фудбал имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 23.08) 5. обим поткољенице - на иницијаном мјерењу (M = 33.70) су ученице из експерименталне групе фудбал имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 34.73) Табела 23: Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица експерименталне групе рукомет t тестом за зависне узорке (N = 20, df = 19) ВАРИЈАБЛА ИНИЦИЈАЛНО ФИНАЛНО РЕЗУЛТАТИ t ТЕСТА М SD M SD Correlation Sig. t Sig. висина 163.95 5.96 166.55 5.81 .971 .000 -8.137 .000 тежина 55.80 8.73 58.05 8.92 .952 .000 -3.665 .002 обим 21.80 1.42 22.30 1.48 .838 .000 -2.703 .014 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 148 подлактице обим надлактице 23.28 2.32 24.15 2.22 .960 .000 -6.054 .000 обим поткољенице 33.80 3.10 34.38 2.61 .913 .000 -2.009 .059 Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица експерименталне групе рукомет t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. висина - на иницијаном мјерењу (M = 163.95) су ученице из експерименталне групе рукомет имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 166.55) 2. тежина - на иницијаном мјерењу (M = 55.80) су ученице из експерименталне групе рукомет имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 58.05) 3. обим подлактице - на иницијаном мјерењу (M = 21.80) су ученице из експерименталне групе рукомет имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 22.30) 4. обим надлактице - на иницијаном мјерењу (M = 23.28) су ученице из експерименталне групе рукомет имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 24.15) Табела 24: Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица експерименталне групе одбојка t тестом за зависне узорке (N = 21, df = 20) ВАРИЈАБЛА ИНИЦИЈАЛНО ФИНАЛНО РЕЗУЛТАТИ t ТЕСТА М SD M SD Correlation Sig. t Sig. висина 163.50 5.68 165.64 5.58 .978 .000 -8.216 .000 тежина 54.29 9.14 57.36 9.19 .982 .000 -8.151 .000 обим подлактице 21.21 1.79 21.52 1.63 .887 .000 -1.711 .102 обим надлактице 22.67 2.48 23.67 2.18 .948 .000 -5.684 .000 обим поткољенице 33.31 2.55 33.76 2.63 .977 .000 -3.650 .002 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 149 Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица експерименталне групе одбојка t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. висина - на иницијаном мјерењу (M = 163.50) су ученице из експерименталне групе одбојка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 165.64) 2. тежина - на иницијаном мјерењу (M = 54.29) су ученице из експерименталне групе одбојка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 57.36) 3. обим надлактице - на иницијаном мјерењу (M = 22.67) су ученице из експерименталне групе одбојка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 23.67) 4. обим поткољенице - на иницијаном мјерењу (M = 33.31) су ученице из експерименталне групе одбојка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 33.76) 6.3 Резултати моторичких варијабли ученика на иницијалном и финалном мјерењу Као и код приказа резултата морфолошких варијабли, и овдје ће бити заједнички приказани резултати са иницијалног и финалног мјерења, ради прегледности и боље упоредбе резултата. Такође ће бити одвојено приказани резултати за ученике и ученице. Taбeлa25: Дескриптивна статистика моторичких варијабли свих пет група ученика на иницијалном и финалном мјерењу Ф ла м ин го контролна 9.54 9.01 .03 30.60 18.00 9.02 5.18 35.33 кошарка 13.77 11.75 .02 53.00 27.33 13.99 3.89 60.00 фудбал 15.52 11.28 .02 38.05 23.73 12.88 4.19 52.23 рукомет 19.26 13.63 .00 49.70 24.94 15.76 3.89 60.00 одбојка 16.07 18.26 .02 49.70 28.95 17.01 7.71 60.00 Т ап ин г ру ко м контролна 12.37 1.66 9.78 16.44 11.58 1.80 9.33 16.02 кошарка 12.70 1.93 10.30 17.52 11.51 1.69 9.40 15.68 фудбал 13.00 1. 60 9.78 16.75 12.07 1.32 9.33 14.44 ВАР. ГРУПА ИНИЦИЈАЛНО ФИНАЛНО M SD MIN MAX M SD MIN MAX Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 150 рукомет 12.39 1.17 9.65 14.44 11.02 1.50 8.41 13.48 одбојка 13.08 2.06 10.43 16.75 11.70 1.74 9.47 14.44 П ре тк ло н у сј ед у контролна 16.09 4.47 8 24 18.27 2.27 12 24 кошарка 17.32 5.89 9 30 18.72 4.27 13 26 фудбал 19.30 5.96 10 33 20.22 3.79 15 30 рукомет 16.86 5.44 8 25 17.64 4.78 10 30 одбојка 15.36 5.82 10 29 17.05 5.20 13 30 С ко к уд аљ и з м је ст а контролна 176.68 23.50 130 208 181.59 24.99 130 215 кошарка 176.00 25.53 132 228 189.00 27.30 147 250 фудбал 164.57 18.06 121 205 172.70 16.91 140 215 рукомет 176.32 22.66 130 231 190.68 24.97 147 242 одбојка 172.90 22.44 121 204 195.62 23.17 155 242 Д ин ам ом ет ри ја до м ин ан тн е ру ке контролна 76.82 23.07 40 125 83.86 23.95 45 130 кошарка 75.60 15.37 50 100 88.80 24.03 20 135 фудбал 67.83 11.36 45 95 77.61 15.29 50 115 рукомет 68.41 15.99 25 90 83.18 23.48 20 115 одбојка 70.48 10.24 55 90 85.95 16.40 60 120 Л еж ањ е – сј ед з а 30 `` контролна 21.14 2.87 16 26 23.05 2.95 18 30 кошарка 21.32 4.91 10 30 24.56 4.08 14 34 фудбал 20.83 2.62 15 25 23.35 3.13 17 29 рукомет 21.41 4.87 11 28 24.95 4.60 14 35 одбојка 23.19 2.93 17 28 26.57 3.65 19 30 И зд рж ај у з ги бу контролна 39.83 21.87 .00 60.00 40.44 21.2292 .00 60.00 кошарка 38.82 19.29 5.05 60.00 44.70 16.7489 8.41 60.00 фудбал 24.49 20.64 .00 60.00 30.46 20.0050 .00 60.00 рукомет 39.00 18.39 .00 60.00 46.29 15.9391 13.27 60.00 одбојка 46. 60 17.05 6.64 60.00 47.49 17.3551 8.41 60.00 Ч ун ас то т рч ањ е на 1 0х 5м контролна 21.93 3.43 13.53 32.14 21.17 2.7605 13.20 25.47 кошарка 20.59 3.35 12.45 26.70 20.25 3.6682 11.54 26.67 фудбал 21.22 2.35 12.23 24.90 20.73 2.5177 11.26 25.47 рукомет 22.35 1.57 19.88 26.70 21.62 2.0638 18.09 26.67 одбојка 19.54 3.20 12.29 23.08 19.38 3.0702 11.26 22.92 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 151 Табела 26: Резултати теста хомогености варијансе и ANOVA теста моторичких варијабли свих група ученика на иницијалном и финалном мјерењу ВАРИЈАБЛА ИНИЦИЈАЛНО ФИНАЛНО Levene Statistic Sig. F Sig. Levene Statistic Sig. F Sig. Тапинг руком 2.073 .089 .823 .513 .710 .587 1.242 .297 Претклон у сједу .602 .662 1.619 .175 3.287 .014 1.867 .121 Скок удаљ из мјеста 1.218 .307 1.169 .329 1.810 .132 3.156 .017 Динамометрија доминантне руке 5.950 .000 1.558 .191 1.255 .292 .906 .464 Лежање – сјед за 30`` 4.216 .003 1.274 .285 .693 .598 3.069 .019 Издржај у згибу .946 .440 3.825 .006 1.607 .178 3.219 .015 Чунасто трчање на 10х5м 1.499 .208 3.235 .015 1.199 .315 1.941 .109 ANOVA је показала да постоје статистички значајне разлике свих група ученика на иницијалном мјерењу на слиједећим варијаблама: издржај у згибу и чунасто трчање на 10х5м а на финалном мјерењу на варијаблама скок удаљ из мјеста, лежање – сјед за 30``, издржај у згибу. Табела 27: Резултати Scheffe теста за posthoc поређење свих пет група ученика на иницијалном мјерењу моторичких варијабли Ф ла м ин го контролна кошарка -4.2255 3.8144 .873 -16.1804 7.7294 фудбал -5.9769 3.8912 .671 -18.1727 6.2189 рукомет -9.7164 3.9342 .200 -22.0469 2.6142 одбојка -6.5258 3.9808 .613 -19.0023 5.9507 кошарка контролна 4.2255 3.8144 .873 -7.7294 16.1804 фудбал -1.7514 3.7700 .994 -13.5673 10.0645 рукомет -5.4909 3.8144 .723 -17.4458 6.4641 В А Р И ЈА Б Л А ГРУПА Mean Difference (I-J) Std. Error Sig. 95% Confidence Interval Lower Bound Upper Bound Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 152 одбојка -2.3003 3.8624 .986 -14.4057 9.8051 фудбал контролна 5.9769 3.8912 .671 -6.2189 18.1727 кошарка 1.7514 3.7700 .994 -10.0645 13.5673 рукомет -3.7394 3.8912 .921 -15.9353 8.4564 одбојка -.5488 3.9383 1.000 -12.8922 11.7945 рукомет контролна 9.7164 3.9342 .200 -2.6142 22.0469 кошарка 5.4909 3.8144 .723 -6.4641 17.4458 фудбал 3.7394 3.8912 .921 -8.4564 15.9353 одбојка 3.1906 3.9808 .958 -9.2859 15.6671 одбојка контролна 6.5258 3.9808 .613 -5.9507 19.0023 кошарка 2.3003 3.8624 .986 -9.8051 14.4057 фудбал .5488 3.9383 1.000 -11.7945 12.8922 рукомет -3.1906 3.9808 .958 -15.6671 9.2859 Т ап ин г ру ко м контролна кошарка -.3297 .5002 .979 -1.8975 1.2380 фудбал -.6337 .5103 .819 -2.2330 .9656 рукомет -2.6364E-02 .5159 1.000 -1.6433 1.5906 одбојка -.7145 .5220 .759 -2.3507 .9216 кошарка контролна .3297 .5002 .979 -1.2380 1.8975 фудбал -.3039 .4944 .984 -1.8534 1.2455 рукомет .3034 .5002 .985 -1.2643 1.8711 одбојка -.3848 .5065 .965 -1.9722 1.2026 фудбал контролна .6337 .5103 .819 -.9656 2.2330 кошарка .3039 .4944 .984 -1.2455 1.8534 рукомет .6073 .5103 .841 -.9920 2.2066 одбојка -8.0870E-02 .5165 1.000 -1.6995 1.5378 рукомет контролна 2.636E-02 .5159 1.000 -1.5906 1.6433 кошарка -.3034 .5002 .985 -1.8711 1.2643 фудбал -.6073 .5103 .841 -2.2066 .9920 одбојка -.6882 .5220 .783 -2.3243 .9479 одбојка контролна .7145 .5220 .759 -.9216 2.3507 кошарка .3848 .5065 .965 -1.2026 1.9722 фудбал 8.087E-02 .5165 1.000 -1.5378 1.6995 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 153 рукомет .6882 .5220 .783 -.9479 2.3243 П ре тк ло н у сј ед у контролна кошарка -1.23 1.62 .966 -6.32 3.86 фудбал -3.21 1.66 .443 -8.41 1.98 рукомет -.77 1.67 .995 -6.02 4.48 одбојка .73 1.69 .996 -4.58 6.05 кошарка контролна 1.23 1.62 .966 -3.86 6.32 фудбал -1.98 1.60 .821 -7.01 3.05 рукомет .46 1.62 .999 -4.63 5.55 одбојка 1.96 1.64 .839 -3.19 7.12 фудбал контролна 3.21 1.66 .443 -1.98 8.41 кошарка 1.98 1.60 .821 -3.05 7.01 рукомет 2.44 1.66 .705 -2.75 7.63 одбојка 3.95 1.68 .244 -1.31 9.20 рукомет контролна .77 1.67 .995 -4.48 6.02 кошарка -.46 1.62 .999 -5.55 4.63 фудбал -2.44 1.66 .705 -7.63 2.75 одбојка 1.51 1.69 .939 -3.80 6.82 одбојка контролна -.73 1.69 .996 -6.05 4.58 кошарка -1.96 1.64 .839 -7.12 3.19 фудбал -3.95 1.68 .244 -9.20 1.31 рукомет -1.51 1.69 .939 -6.82 3.80 С ко к уд аљ и з м је ст а контролна кошарка .68 6.61 1.000 -20.04 21.41 фудбал 12.12 6.75 .524 -9.03 33.26 рукомет .36 6.82 1.000 -21.01 21.74 одбојка 3.78 6.90 .990 -17.85 25.41 кошарка контролна -.68 6.61 1.000 -21.41 20.04 фудбал 11.43 6.54 .550 -9.05 31.92 рукомет -.32 6.61 1.000 -21.04 20.41 одбојка 3.10 6.70 .995 -17.89 24.08 фудбал контролна -12.12 6.75 .524 -33.26 9.03 кошарка -11.43 6.54 .550 -31.92 9.05 рукомет -11.75 6.75 .554 -32.90 9.39 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 154 одбојка -8.34 6.83 .827 -29.74 13.06 рукомет контролна -.36 6.82 1.000 -21.74 21.01 кошарка .32 6.61 1.000 -20.41 21.04 фудбал 11.75 6.75 .554 -9.39 32.90 одбојка 3.41 6.90 .993 -18.22 25.04 одбојка контролна -3.78 6.90 .990 -25.41 17.85 кошарка -3.10 6.70 .995 -24.08 17.89 фудбал 8.34 6.83 .827 -13.06 29.74 рукомет -3.41 6.90 .993 -25.04 18.22 Д ин ам ом ет ри ја д ом ин ан тн е ру ке контролна кошарка 1.22 4.63 .999 -13.31 15.74 фудбал 8.99 4.73 .464 -5.83 23.81 рукомет 8.41 4.78 .545 -6.57 23.39 одбојка 6.34 4.84 .787 -8.82 21.50 кошарка контролна -1.22 4.63 .999 -15.74 13.31 фудбал 7.77 4.58 .580 -6.58 22.13 рукомет 7.19 4.63 .662 -7.34 21.72 одбојка 5.12 4.69 .879 -9.59 19.83 фудбал контролна -8.99 4.73 .464 -23.81 5.83 кошарка -7.77 4.58 .580 -22.13 6.58 рукомет -.58 4.73 1.000 -15.40 14.24 одбојка -2.65 4.79 .989 -17.65 12.35 рукомет контролна -8.41 4.78 .545 -23.39 6.57 кошарка -7.19 4.63 .662 -21.72 7.34 фудбал .58 4.73 1.000 -14.24 15.40 одбојка -2.07 4.84 .996 -17.23 13.09 одбојка контролна -6.34 4.84 .787 -21.50 8.82 кошарка -5.12 4.69 .879 -19.83 9.59 фудбал 2.65 4.79 .989 -12.35 17.65 рукомет 2.07 4.84 .996 -13.09 17.23 Л еж ањ е – сј ед з а 30 `` контролна кошарка -.18 1.11 1.000 -3.68 3.31 фудбал .31 1.14 .999 -3.25 3.87 рукомет -.27 1.15 1.000 -3.88 3.33 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 155 одбојка -2.05 1.16 .541 -5.70 1.59 кошарка контролна .18 1.11 1.000 -3.31 3.68 фудбал .49 1.10 .995 -2.96 3.95 рукомет -8.91E-02 1.11 1.000 -3.58 3.40 одбојка -1.87 1.13 .603 -5.41 1.67 фудбал контролна -.31 1.14 .999 -3.87 3.25 кошарка -.49 1.10 .995 -3.95 2.96 рукомет -.58 1.14 .992 -4.15 2.98 одбојка -2.36 1.15 .382 -5.97 1.24 рукомет контролна .27 1.15 1.000 -3.33 3.88 кошарка 8.91E-02 1.11 1.000 -3.40 3.58 фудбал .58 1.14 .992 -2.98 4.15 одбојка -1.78 1.16 .673 -5.43 1.86 одбојка контролна 2.05 1.16 .541 -1.59 5.70 кошарка 1.87 1.13 .603 -1.67 5.41 фудбал 2.36 1.15 .382 -1.24 5.97 рукомет 1.78 1.16 .673 -1.86 5.43 И зд рж ај у з ги бу контролна кошарка 1.0148 5.7139 1.000 -16.8934 18.9231 фудбал 15.3472 5.8290 .148 -2.9218 33.6163 рукомет .8291 5.8934 1.000 -17.6419 19.3000 одбојка -6.7649 5.9631 .863 -25.4545 11.9246 кошарка контролна -1.0148 5.7139 1.000 -18.9231 16.8934 фудбал 14.3324 5.6474 .177 -3.3675 32.0324 рукомет -.1857 5.7139 1.000 -18.0940 17.7225 одбојка -7.7798 5.7858 .771 -25.9134 10.3539 фудбал контролна -15.3472 5.8290 .148 -33.6163 2.9218 кошарка -14.3324 5.6474 .177 -32.0324 3.3675 рукомет -14.5182 5.8290 .193 -32.7872 3.7509 одбојка -22.1122 5.8995 .010 -40.6022 -3.6221 рукомет контролна -.8291 5.8934 1.000 -19.3000 17.6419 кошарка .1857 5.7139 1.000 -17.7225 18.0940 фудбал 14.5182 5.8290 .193 -3.7509 32.7872 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 156 одбојка -7.5940 5.9631 .804 -26.2836 11.0955 одбојка контролна 6.7649 5.9631 .863 -11.9246 25.4545 кошарка 7.7798 5.7858 .771 -10.3539 25.9134 фудбал 22.1122 5.8995 .010 3.6221 40.6022 рукомет 7.5940 5.9631 .804 -11.0955 26.2836 Ч ун ас то т рч ањ е на 1 0х 5м контролна кошарка 1.3408 .8413 .639 -1.2961 3.9777 фудбал .7100 .8583 .953 -1.9800 3.4000 рукомет -.4164 .8678 .994 -3.1361 2.3034 одбојка 2.3895 .8780 .124 -.3624 5.1415 кошарка контролна -1.3408 .8413 .639 -3.9777 1.2961 фудбал -.6308 .8316 .965 -3.2370 1.9754 рукомет -1.7572 .8413 .365 -4.3941 .8797 одбојка 1.0487 .8519 .823 -1.6214 3.7188 фудбал контролна -.7100 .8583 .953 -3.4000 1.9800 кошарка .6308 .8316 .965 -1.9754 3.2370 рукомет -1.1264 .8583 .786 -3.8164 1.5637 одбојка 1.6795 .8687 .447 -1.0431 4.4021 рукомет контролна .4164 .8678 .994 -2.3034 3.1361 кошарка 1.7572 .8413 .365 -.8797 4.3941 фудбал 1.1264 .8583 .786 -1.5637 3.8164 одбојка 2.8059 .8780 .043 5.393E- 02 5.5578 одбојка контролна -2.3895 .8780 .124 -5.1415 .3624 кошарка -1.0487 .8519 .823 -3.7188 1.6214 фудбал -1.6795 .8687 .447 -4.4021 1.0431 рукомет -2.8059 .8780 .043 -5.5578 - 5.3932E -02 Резултати Scheffe теста за post hoc поређење свих пет група ученика на иницијалном мјерењу моторичких варијабли су показали да постоје слиједеће разлике: • Издржај у згибу - постоји статистички занчајна разлика имеђу групе ученика који су изабрали фудбал (M =24.49) и одбојку (M =46.60) Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 157 • Чунасто трчање на 10х5 м - постоји статистички занчајна разлика имеђу групе ученика који су изабрали фудбал (M = 19.54) и одбојку (M =22.34) Табела 28: Резултати Scheffe теста за post hoc поређење свих пет група ученика на финалном мјерењу моторичких варијабли Ф ла м ин го контролна кошарка -9.3389 4.0824 .272 -22.1338 3.4560 фудбал -5.7389 4.1646 .754 -18.7916 7.3138 рукомет -6.9418 4.2107 .608 -20.1388 6.2551 одбојка -10.9517 4.2605 .167 -24.3048 2.4014 кошарка контролна 9.3389 4.0824 .272 -3.4560 22.1338 фудбал 3.6000 4.0349 .938 -9.0461 16.2461 рукомет 2.3971 4.0824 .987 -10.3979 15.1920 одбојка -1.6128 4.1338 .997 -14.5688 11.3431 фудбал контролна 5.7389 4.1646 .754 -7.3138 18.7916 кошарка -3.6000 4.0349 .938 -16.2461 9.0461 рукомет -1.2029 4.1646 .999 -14.2557 11.8498 одбојка -5.2128 4.2150 .821 -18.4234 7.9978 рукомет контролна 6.9418 4.2107 .608 -6.2551 20.1388 кошарка -2.3971 4.0824 .987 -15.1920 10.3979 фудбал 1.2029 4.1646 .999 -11.8498 14.2557 одбојка -4.0099 4.2605 .926 -17.3630 9.3432 одбојка контролна 10.9517 4.2605 .167 -2.4014 24.3048 кошарка 1.6128 4.1338 .997 -11.3431 14.5688 фудбал 5.2128 4.2150 .821 -7.9978 18.4234 рукомет 4.0099 4.2605 .926 -9.3432 17.3630 Т ап ин г ру ко м контролна кошарка 7.582E-02 .4729 1.000 -1.4063 1.5580 фудбал -.4904 .4824 .904 -2.0024 1.0217 рукомет .5659 .4878 .853 -.9628 2.0946 В А Р И ЈА Б Л А ГРУПА Mean Difference (I-J) Std. Error Sig. 95% Confidence Interval (I) grupa (J) grupa Lower Bound Upper Bound Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 158 одбојка -.1172 .4935 1.000 -1.6640 1.4296 кошарка контролна -7.5818E-02 .4729 1.000 -1.5580 1.4063 фудбал -.5662 .4674 .832 -2.0311 .8987 рукомет .4901 .4729 .898 -.9921 1.9722 одбојка -.1930 .4789 .997 -1.6939 1.3078 фудбал контролна .4904 .4824 .904 -1.0217 2.0024 кошарка .5662 .4674 .832 -.8987 2.0311 рукомет 1.0563 .4824 .316 -.4557 2.5683 одбојка .3731 .4883 .964 -1.1572 1.9034 рукомет контролна -.5659 .4878 .853 -2.0946 .9628 кошарка -.4901 .4729 .898 -1.9722 .9921 фудбал -1.0563 .4824 .316 -2.5683 .4557 одбојка -.6831 .4935 .751 -2.2300 .8637 одбојка контролна .1172 .4935 1.000 -1.4296 1.6640 кошарка .1930 .4789 .997 -1.3078 1.6939 фудбал -.3731 .4883 .964 -1.9034 1.1572 рукомет .6831 .4935 .751 -.8637 2.2300 П ре тк ло н у сј ед у контролна кошарка -.45 1.22 .998 -4.27 3.38 фудбал -1.94 1.24 .656 -5.85 1.96 рукомет .64 1.26 .992 -3.31 4.58 одбојка 1.23 1.27 .920 -2.77 5.22 кошарка контролна .45 1.22 .998 -3.38 4.27 фудбал -1.50 1.21 .819 -5.28 2.28 рукомет 1.08 1.22 .939 -2.74 4.91 одбојка 1.67 1.24 .766 -2.20 5.54 фудбал контролна 1.94 1.24 .656 -1.96 5.85 кошарка 1.50 1.21 .819 -2.28 5.28 рукомет 2.58 1.24 .373 -1.32 6.48 одбојка 3.17 1.26 .184 -.78 7.12 рукомет контролна -.64 1.26 .992 -4.58 3.31 кошарка -1.08 1.22 .939 -4.91 2.74 фудбал -2.58 1.24 .373 -6.48 1.32 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 159 одбојка .59 1.27 .995 -3.40 4.58 одбојка контролна -1.23 1.27 .920 -5.22 2.77 кошарка -1.67 1.24 .766 -5.54 2.20 фудбал -3.17 1.26 .184 -7.12 .78 рукомет -.59 1.27 .995 -4.58 3.40 С ко к уд аљ и з м је ст а контролна кошарка -7.41 6.95 .888 -29.20 14.39 фудбал 8.90 7.09 .813 -13.34 31.13 рукомет -9.09 7.17 .807 -31.57 13.39 одбојка -14.03 7.26 .447 -36.77 8.72 кошарка контролна 7.41 6.95 .888 -14.39 29.20 фудбал 16.30 6.87 .237 -5.24 37.85 рукомет -1.68 6.95 1.000 -23.48 20.11 одбојка -6.62 7.04 .926 -28.69 15.45 фудбал контролна -8.90 7.09 .813 -31.13 13.34 кошарка -16.30 6.87 .237 -37.85 5.24 рукомет -17.99 7.09 .178 -40.22 4.25 одбојка -22.92 7.18 .043 -45.43 -.42 рукомет контролна 9.09 7.17 .807 -13.39 31.57 кошарка 1.68 6.95 1.000 -20.11 23.48 фудбал 17.99 7.09 .178 -4.25 40.22 одбојка -4.94 7.26 .977 -27.68 17.81 одбојка контролна 14.03 7.26 .447 -8.72 36.77 кошарка 6.62 7.04 .926 -15.45 28.69 фудбал 22.92 7.18 .043 .42 45.43 рукомет 4.94 7.26 .977 -17.81 27.68 Д ин ам ом ет ри ја до м ин ан тн е ру ке контролна кошарка -4.94 6.16 .958 -24.25 14.38 фудбал 6.25 6.29 .911 -13.45 25.96 рукомет .68 6.36 1.000 -19.24 20.61 одбојка -2.09 6.43 .999 -22.25 18.07 кошарка контролна 4.94 6.16 .958 -14.38 24.25 фудбал 11.19 6.09 .500 -7.90 30.28 рукомет 5.62 6.16 .934 -13.70 24.94 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 160 одбојка 2.85 6.24 .995 -16.71 22.41 фудбал контролна -6.25 6.29 .911 -25.96 13.45 кошарка -11.19 6.09 .500 -30.28 7.90 рукомет -5.57 6.29 .940 -25.28 14.13 одбојка -8.34 6.36 .787 -28.29 11.60 рукомет контролна -.68 6.36 1.000 -20.61 19.24 кошарка -5.62 6.16 .934 -24.94 13.70 фудбал 5.57 6.29 .940 -14.13 25.28 одбојка -2.77 6.43 .996 -22.93 17.39 одбојка контролна 2.09 6.43 .999 -18.07 22.25 кошарка -2.85 6.24 .995 -22.41 16.71 фудбал 8.34 6.36 .787 -11.60 28.29 рукомет 2.77 6.43 .996 -17.39 22.93 Л еж ањ е – сј ед з а 30 `` контролна кошарка -1.51 1.09 .750 -4.94 1.91 фудбал -.30 1.12 .999 -3.80 3.19 рукомет -1.91 1.13 .582 -5.44 1.62 одбојка -3.53 1.14 .055 -7.10 4.98E- 02 кошарка контролна 1.51 1.09 .750 -1.91 4.94 фудбал 1.21 1.08 .868 -2.17 4.60 рукомет -.39 1.09 .998 -3.82 3.03 одбојка -2.01 1.11 .512 -5.48 1.46 фудбал контролна .30 1.12 .999 -3.19 3.80 кошарка -1.21 1.08 .868 -4.60 2.17 рукомет -1.61 1.12 .722 -5.10 1.89 одбојка -3.22 1.13 .094 -6.76 .31 рукомет контролна 1.91 1.13 .582 -1.62 5.44 кошарка .39 1.09 .998 -3.03 3.82 фудбал 1.61 1.12 .722 -1.89 5.10 одбојка -1.62 1.14 .734 -5.19 1.96 одбојка контролна 3.53 1.14 .055 -4.98E- 02 7.10 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 161 кошарка 2.01 1.11 .512 -1.46 5.48 фудбал 3.22 1.13 .094 -.31 6.76 рукомет 1.62 1.14 .734 -1.96 5.19 И зд рж ај у з ги бу контролна кошарка -4.2597 5.3638 .959 -21.0707 12.5513 фудбал 9.9866 5.4718 .507 -7.1631 27.1363 рукомет -5.8523 5.5323 .891 -23.1915 11.4869 одбојка -7.0434 5.5978 .811 -24.5879 10.5010 кошарка контролна 4.2597 5.3638 .959 -12.5513 21.0707 фудбал 14.2463 5.3014 .133 -2.3691 30.8618 рукомет -1.5925 5.3638 .999 -18.4035 15.2185 одбојка -2.7837 5.4313 .992 -19.8063 14.2389 фудбал контролна -9.9866 5.4718 .507 -27.1363 7.1631 кошарка -14.2463 5.3014 .133 -30.8618 2.3691 рукомет -15.8389 5.4718 .086 -32.9886 1.3108 одбојка -17.0301 5.5380 .058 -34.3872 .3271 рукомет контролна 5.8523 5.5323 .891 -11.4869 23.1915 кошарка 1.5925 5.3638 .999 -15.2185 18.4035 фудбал 15.8389 5.4718 .086 -1.3108 32.9886 одбојка -1.1912 5.5978 1.000 -18.7356 16.3533 одбојка контролна 7.0434 5.5978 .811 -10.5010 24.5879 кошарка 2.7837 5.4313 .992 -14.2389 19.8063 фудбал 17.0301 5.5380 .058 -.3271 34.3872 рукомет 1.1912 5.5978 1.000 -16.3533 18.7356 Ч ун ас то т рч ањ е на 1 0х 5м контролна кошарка .9153 .8440 .881 -1.7301 3.5607 фудбал .4329 .8611 .993 -2.2658 3.1316 рукомет -.4573 .8706 .991 -3.1858 2.2712 одбојка 1.7868 .8809 .396 -.9740 4.5476 кошарка контролна -.9153 .8440 .881 -3.5607 1.7301 фудбал -.4823 .8342 .987 -3.0970 2.1323 рукомет -1.3725 .8440 .620 -4.0179 1.2728 одбојка .8715 .8547 .903 -1.8072 3.5502 фудбал контролна -.4329 .8611 .993 -3.1316 2.2658 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 162 кошарка .4823 .8342 .987 -2.1323 3.0970 рукомет -.8902 .8611 .898 -3.5889 1.8085 одбојка 1.3539 .8715 .661 -1.3775 4.0852 рукомет контролна .4573 .8706 .991 -2.2712 3.1858 кошарка 1.3725 .8440 .620 -1.2728 4.0179 фудбал .8902 .8611 .898 -1.8085 3.5889 одбојка 2.2441 .8809 .174 -.5167 5.0049 одбојка контролна -1.7868 .8809 .396 -4.5476 .9740 кошарка -.8715 .8547 .903 -3.5502 1.8072 фудбал -1.3539 .8715 .661 -4.0852 1.3775 рукомет -2.2441 .8809 .174 -5.0049 .5167 Резултати Scheffe теста за post hoc поређење свих пет група ученика на финалном мјерењу моторичких варијабли су показали да постоје слиједеће разлике: • Скок удаљ из мјеста - постоји статистички значајна разлика имеђу групе ученика који су изабрали фудбал (M = 172.70) и одбојку (M = 195.62) • Лежање – сјед за 30``- постоји статистички знaчајна разлика имеђу контролне групе ученика (M = 23.05) и ученика који су изабрали одбојку (M = 26.57). Табела 29: Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученика контролне групе тестом за зависне узорке (N = 22, df = 21) ВАРИЈАБЛА ИНИЦИЈАЛНО ФИНАЛНО РЕЗУЛТАТИ t ТЕСТА М SD M SD Correlation Sig. t Sig. Фламинго 9.54 9.01 18.00 9.02 .319 .148 -3.767 .001 Тапинг руком 12.37 1.66 11.58 1.80 .845 .000 3.786 .001 Претклон у сједу 16.09 4.47 18.27 2.27 .508 .016 -2.658 .015 Скок удаљ из мјеста 176.68 23.50 181.59 24.99 .932 .000 -2.534 .019 Динамометрија доминантне руке 76.82 23.07 83.86 23.95 .937 .000 -3.932 .001 Лежање – сјед за 30`` 21.14 2.87 23.05 2.95 .675 .001 -3.813 .001 Издржај у згибу 39.83 21.87 40.44 21.22 .987 .000 -.804 .431 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 163 Чунасто трчање на 10х5м 21.93 3.43 21.17 2.76 .842 .000 1.928 .068 Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученика контролне групе t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. Фламинго - на иницијаном мјерењу (M = 9.54) су ученици из контролне групе имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 18.00) 2. Тапинг руком - на иницијаном мјерењу (M = 12.37) су ученици из контролне групе имали више скорове у односу на финално мјерење (M = 11.58) 3. Претклон у сједу - на иницијаном мјерењу (M = 16.09) су ученици из контролне групе имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 18.27) 4. Скок удаљ из мјеста - на иницијаном мјерењу (M = 176.68) су ученици из контролне групе имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 181.59) 5. Динамометрија доминантне руке - на иницијаном мјерењу (M = 76.82) су ученици из контролне групе имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 83.86) 6. Лежање – сјед за 30``- на иницијаном мјерењу (M = 21.14) су ученици из контролне групе имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 23.05) Табела 30: Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученика експерименталне групе кошарка t тестом за зависне узорке (N = 26. df = 25) ВАРИЈАБЛА ИНИЦИЈАЛНО ФИНАЛНО РЕЗУЛТАТИ t ТЕСТА М SD M SD Correlation Sig. t Sig. Фламинго 15.15 13.50 28.59 15.14 .515 .007 -4.837 .000 Тапинг руком 12.61 1.94 11.43 1.70 .914 .000 7.583 .000 Претклон у сједу 17.46 5.82 19.00 4.42 .845 .000 -2.488 .020 Скок удаљ из мјеста 176.54 25.16 190.65 28.04 .942 .000 -7.559 .000 Динамометрија доминантне руке 75.38 15.09 88.85 23.55 .893 .000 -5.651 .000 Лежање – сјед за 30`` 21.50 4.89 24.73 4.09 .846 .000 -6.306 .000 Издржај у 39.63 19.35 45.29 16.68 .724 .000 -2.121 .044 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 164 згибу Чунасто трчање на 10х5м 20.54 3.30 20.18 3.62 .962 .000 1.851 .076 Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученика експерименталне групе кошарка t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. Фламинго - на иницијаном мјерењу (M =15.15) су ученици из експерименталне групе кошарка ималивише скорове у односу на финално мјерење (M =13.50) 2. Тапинг руком - на иницијаном мјерењу (M =12.61) су ученици из експерименталне групе кошарка имали више скорове у односу на финално мјерење (M =11.43) 3. Претклон у сједу - на иницијаном мјерењу (M =17.46) су ученици из експерименталне групе кошарка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M =19) 4. Скок удаљ из мјеста - на иницијаном мјерењу (M =176.54) су ученици из експерименталне групе кошарка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M =190.65) 5. Динамометрија доминантне руке - на иницијаном мјерењу (M = 75.38) су ученици из експерименталне групе кошарка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 88.85) 6. Лежање – сјед за 30``- на иницијаном мјерењу (M =21.50) су ученици из експерименталне групе кошарка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 24.73) 7. Издржај у згибу - на иницијаном мјерењу (M =39.63) су ученици из експерименталне групе кошарка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 45.29) Табела 31: Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученика експерименталне групе фудбал t тестом за зависне узорке (N = 23, df = 22) ВАРИЈАБЛА ИНИЦИЈАЛНО ФИНАЛНО РЕЗУЛТАТИ t ТЕСТА М SD M SD Correlation Sig. t Sig. Фламинго 15.52 11.28 23.73 12.88 .867 .000 -6.138 .000 Тапинг руком 13.00 1.60 12.07 1.32 .860 .000 5.443 .000 Претклон у сједу 19.30 5.96 20.22 3.79 .808 .000 -1.198 .244 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 165 Скок удаљ из мјеста 164.57 18.06 172.70 16.91 .899 .000 -4.908 .000 Динамометрија доминантне руке 67.83 11.36 77.61 15.29 .884 .000 -6.290 .000 Лежање – сјед за 30`` 20.83 2.62 23.35 3.13 .778 .000 -6.126 .000 Издржај у згибу 24.49 20.64 30.46 20.01 .788 .000 -2.160 .042 Чунасто трчање на 10х5м 21.22 2.35 20.73 2.52 .985 .000 5.116 .000 Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученика експерименталне групе фудбал t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. Фламинго - на иницијаном мјерењу (M = 15.52) су ученици експерименталне групе фудбал имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 23.73) 2. Тапинг руком - на иницијаном мјерењу (M = 13) су ученици експерименталне групе фудбал имали више скорове у односу на финално мјерење (M = 12.07) 3. Скок у даљ из мјеста - на иницијаном мјерењу (M = 164.57) су ученици из експерименталне групе фудбал имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 172.70) 4. Динамометрија доминантне руке - на иницијаном мјерењу (M = 67.83) су ученици из експерименталне групе фудбал имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 77.61) 5. Лежање – сјед за 30``- на иницијаном мјерењу (M = 20.83) су ученици из експерименталне групе фудбал имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 23.35) 6. Издржај у згибу- на иницијаном мјерењу (M = 24.49) су ученици из експерименталне групе фудбал имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 30.46) 7. Чунасто трчање на 10х5м - на иницијаном мјерењу (M = 21.22) су ученици из експерименталне групе фудбал имали више скорове у односу на финално мјерење (M = 20.73) Табела 32: Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученика експерименталне групе рукомет t тестом за зависне узорке (N = 22, df = 21) ВАРИЈАБЛА ИНИЦИЈАЛНО ФИНАЛНО РЕЗУЛТАТИ t ТЕСТА М SD M SD Correlation Sig. t Sig. Фламинго 19.26 13.63 24.94 15.76 .898 .000 -3.838 .001 Тапинг руком 12.39 1.17 11.02 1.50 .867 .000 8.467 .000 Претклон у сједу 16.86 5.44 17.64 4.78 .609 .003 -.796 .435 Скок удаљ из мјеста 176.32 22.66 190.68 24.97 .857 .000 -5.215 .000 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 166 Динамометрија доминантне руке 68.41 15.99 83.18 23.48 .883 .000 -5.774 .000 Лежање – сјед за 30`` 21.41 4.87 24.95 4.60 .894 .000 -7.566 .000 Издржај у згибу 39.00 18.39 46.29 15.94 .948 .000 -5.659 .000 Чунасто трчање на 10х5м 22.35 1.57 21.62 2.06 .809 .000 2.781 .011 Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученика експерименталне групе рукомет t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. Фламинго - на иницијаном мјерењу (M = 19.26) су ученици експерименталне групе рукомет имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 24.94) 2. Тапинг руком - на иницијаном мјерењу (M = 12.39) су ученици експерименталне групе рукомет имали више скорове у односу на финално мјерење (M = 11.02) 3. Скок у даљ из мјеста - на иницијаном мјерењу (M = 176.32) су ученици из експерименталне групе рукомет имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 190.68) 4. Динамометрија доминантне руке - на иницијаном мјерењу (M = 68.41) су ученици из експерименталне групе рукомет имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 83.18) 5. Лежање – сјед за 30``- на иницијаном мјерењу (M = 21.41) су ученици из експерименталне групе рукомет имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 24.95) 6. Издржај у згибу- на иницијаном мјерењу (M = 39) су ученици из експерименталне групе рукомет имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 46.29) 7. Чунасто трчање на 10х5м - на иницијаном мјерењу (M = 22.35) су ученици из експерименталне групе рукомет имали више скорове у односу на финално мјерење (M = 21.62) Табела 33: Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученика експерименталне групе одбојка t тестом за зависне узорке (N = 20, df = 19) ВАРИЈАБЛА ИНИЦИЈАЛНО ФИНАЛНО РЕЗУЛТАТИ t ТЕСТА М SD M SD Correlation Sig. t Sig. Фламинго 14.39 16.98 27.40 15.85 .649 .002 -4.219 .000 Тапинг руком 13.21 2.02 11.81 1.71 .943 .000 9.010 .000 Претклон у сједу 15.08 5.82 16.60 4.90 .802 .000 -1.957 .065 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 167 Скок удаљ из мјеста 172.05 22.67 193.80 22.18 .798 .000 -6.817 .000 Динамометрија доминантне руке 70.50 10.50 85.75 16.80 .923 .000 -8.330 .000 Лежање – сјед за 30`` 23.05 2.93 26.45 3.71 .706 .001 -5.751 .000 Издржај у згибу 45.93 17.21 46.86 17.56 .820 .000 -.399 .694 Чунасто трчање на 10х5м 19.56 3.28 19.44 3.14 .880 .000 .336 .740 Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученика експерименталне групе одбојка t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. Фламинго - на иницијаном мјерењу (M = 14.39) су ученици експерименталне групе одбојка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 27.4) 2. Тапинг руком - на иницијаном мјерењу (M = 13.21) су ученици експерименталне групе одбојка имали више скорове у односу на финално мјерење (M = 11.81) 3. Скок у даљ из мјеста - на иницијаном мјерењу (M = 172.05) су ученици из експерименталне групе одбојка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M =193.8) 4. Динамометрија доминантне руке - на иницијаном мјерењу (M = 70.5) су ученици из експерименталне групе одбојка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 85.75) 5. Лежање – сјед за 30``- на иницијаном мјерењу (M = 23.05) су ученици из експерименталне групе одбојка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 26.45) Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 168 6.4 Резултати моторичких варијабли ученица на иницијалном и финалном тестирању Taбeлa 34:Дескриптивна статистика моторичких варијабли свих пет група ученица на иницијалном и финалном мјерењу Ф ла м ин го контролна 17.94 11.38 .02 42.11 24.34 12.70 2.20 47.60 кошарка 13.52 10.30 0 40.05 19.49 12.71 2.20 47.60 фудбал 10.77 11.44 .02 33.25 16.58 11.56 3.00 39.43 рукомет 9.93 7.58 .03 29.18 16.00 8.94 6.60 33.57 одбојка 12.99 9.99 0 31.20 18.27 11.66 2.20 40.06 Т ап ин г ру ко м контролна 13.22 1.34 10.80 15.61 12.68 1.25 10.12 14.30 кошарка 13.46 1.22 10.03 15.20 12.91 1.10 10.81 15.20 фудбал 13.36 1.54 10.03 16.03 12.78 1.42 10.28 15.84 рукомет 13.84 1.65 10.56 16.20 13.40 1.49 10.12 15.60 одбојка 13.89 1.42 11.50 15.83 13.19 1.18 11.18 15.20 П ре тк ло н у сј ед у контролна 15.11 5.65 8 30 16.89 5.53 8 29 кошарка 15.28 4.87 8 26 17.60 5.02 8 28 фудбал 13.65 2.66 9 17 16.75 3.93 8 25 рукомет 17.30 5.63 10 30 18.85 6.60 7 27 одбојка 17.12 4.32 11 25 18.43 5.03 12 28 С ко к уд аљ из м је ст а контролна 137.74 23.49 90 170 148.68 22.64 110 177 кошарка 135.24 22.52 80 162 143.12 24.05 80 177 фудбал 156.95 13.51 130 175 160.10 13.68 130 181 рукомет 144.15 21.40 90 164 153.00 21.81 100 172 одбојка 138.71 28.11 70 175 141.90 28.92 80 184 Д ин ам ом ет ри ја до м ин ан т не р ук е контролна 48.68 16.40 10 70 56.32 18.47 10 75 кошарка 54.00 14.43 25 75 63.40 14.84 30 90 фудбал 56.25 18.63 25 90 61.75 18.16 25 95 ВАР. ГРУПА ИНИЦИЈАЛНО ФИНАЛНО M SD MIN MAX M SD MIN MAX Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 169 рукомет 58.50 15.14 35 90 68.25 13.50 40 95 одбојка 51.67 16.83 15 70 59.52 19.74 15 90 Л еж ањ е – сј ед з а 30 `` контролна 16.84 2.09 13 20 20.58 4.86 10 27 кошарка 15.84 3.05 11 23 18.24 4.22 10 26 фудбал 17.90 2.15 14 22 19.85 4.43 11 27 рукомет 16.85 2.70 13 24 19.70 3.40 14 26 одбојка 15.00 4.17 10 24 17.62 4.93 10 26 И зд рж ај у з ги бу контролна 19.33 9.99 4.28 35.32 21.43 11.87 4.73 42.20 кошарка 12.52 12.15 0 55.21 16.43 12.75 0 60 фудбал 18.86 16.25 2.11 60 18.09 16.78 2.20 60 рукомет 16.60 16.54 0 60 18.94 16.08 0 60 одбојка 14.67 13.74 0 60 16.14 12.51 0 60 Ч ун ас то тр ча њ е на 1 0х 5м контролна 23.26 .80 21.90 25.05 22.69 1.20 20.18 24.55 кошарка 23.77 3.10 16.10 33 23.03 2. 50 15.35 27.66 фудбал 22.01 3.39 15.18 25.45 21.56 3.33 14.85 25.04 рукомет 21.91 3.88 14.06 27 21.31 3.73 13.79 25.69 одбојка 23.11 3.15 16.10 27.80 22.29 3.24 15.35 27.13 Табела 35: Резултати теста хомогености варијансе и ANOVA теста моторичких варијабли свих група ученица на иницијалном и финалном мјерењу ВАРИЈАБЛА ИНИЦИЈАЛНО ФИНАЛНО Levene Statistic Sig. F Sig. Levene Statistic Sig. F Sig. Фламинго 1.361 .253 1.813 .132 .998 .412 1.578 .186 Тапинг руком .558 .694 .867 .487 .378 .824 1.055 .383 Претклон у сједу 1.676 .162 2.093 .087 1.805 .134 .613 .654 Скок удаљ из мјеста 2.012 .099 3.131 .018 2.779 .031 2.245 .070 Динамометрија доминантне руке .385 .819 1.092 .365 1.137 .344 1.359 .254 Лежање – сјед за 30`` 3.271 .014 2.899 .026 1.057 .382 1.612 .177 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 170 Издржај у згибу .601 .663 .928 .451 .502 .734 .473 .755 Чунасто трчање на 10х5м 3.384 .012 1.516 .203 3.917 .005 1.339 .261 ANOVA је показала да постоје статистички значајне разлике свих група ученица на иницијалном мјерењу на слиједећим варијаблама: Скок удаљ из мјеста и Лежање – сјед за 30''. Табела 36: Резултати Scheffe теста за post hoc поређење свих пет група ученица на иницијалном мјерењу моторичких варијабли Ф ла м ин го контролна кошарка 4.4179 3.1114 .733 -5.3473 14.1831 фудбал 7.1669 3.2750 .317 -3.1119 17.4457 рукомет 8.0094 3.2750 .209 -2.2694 18.2882 одбојка 4.9441 3.2368 .675 -5.2148 15.1029 кошарка контролна -4.4179 3.1114 .733 -14.1831 5.3473 фудбал 2.7490 3.0669 .937 -6.8765 12.3745 рукомет 3.5915 3.0669 .848 -6.0340 13.2170 одбојка .5262 3.0260 1.000 -8.9711 10.0235 фудбал контролна -7.1669 3.2750 .317 -17.4457 3.1119 кошарка -2.7490 3.0669 .937 -12.3745 6.8765 рукомет .8425 3.2328 .999 -9.3036 10.9886 одбојка -2.2228 3.1940 .975 -12.2474 7.8018 рукомет контролна -8.0094 3.2750 .209 -18.2882 2.2694 кошарка -3.5915 3.0669 .848 -13.2170 6.0340 фудбал -.8425 3.2328 .999 -10.9886 9.3036 одбојка -3.0653 3.1940 .921 -13.0899 6.9593 одбојка контролна -4.9441 3.2368 .675 -15.1029 5.2148 кошарка -.5262 3.0260 1.000 -10.0235 8.9711 фудбал 2.2228 3.1940 .975 -7.8018 12.2474 В А Р И ЈА Б Л А ГРУПА Mean Difference (I-J) Std. Error Sig. 95% Confidence Interval (I) grupa (J) grupa Lower Bound Upper Bound Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 171 рукомет 3.0653 3.1940 .921 -6.9593 13.0899 Т ап ин г ру ко м контролна кошарка -.2358 .4362 .990 -1.6047 1.1332 фудбал -.1339 .4591 .999 -1.5748 1.3071 рукомет -.6199 .4591 .768 -2.0608 .8211 одбојка -.6669 .4538 .707 -2.0910 .7572 кошарка контролна .2358 .4362 .990 -1.1332 1.6047 фудбал .1019 .4299 1.000 -1.2474 1.4512 рукомет -.3841 .4299 .938 -1.7334 .9652 одбојка -.4311 .4242 .904 -1.7625 .9003 фудбал контролна .1339 .4591 .999 -1.3071 1.5748 кошарка -.1019 .4299 1.000 -1.4512 1.2474 рукомет -.4860 .4532 .885 -1.9083 .9363 одбојка -.5330 .4478 .841 -1.9383 .8723 рукомет контролна .6199 .4591 .768 -.8211 2.0608 кошарка .3841 .4299 .938 -.9652 1.7334 фудбал .4860 .4532 .885 -.9363 1.9083 одбојка -4.7024E-02 .4478 1.000 -1.4523 1.3583 одбојка контролна .6669 .4538 .707 -.7572 2.0910 кошарка .4311 .4242 .904 -.9003 1.7625 фудбал .5330 .4478 .841 -.8723 1.9383 рукомет 4.702E-02 .4478 1.000 -1.3583 1.4523 П ре тк ло н у сј ед у контролна кошарка -.17 1.44 1.000 -4.71 4.36 фудбал 1.46 1.52 .922 -3.32 6.23 рукомет -2.19 1.52 .721 -6.97 2.58 одбојка -2.01 1.50 .773 -6.73 2.70 кошарка контролна .17 1.44 1.000 -4.36 4.71 фудбал 1.63 1.42 .859 -2.84 6.10 рукомет -2.02 1.42 .734 -6.49 2.45 одбојка -1.84 1.41 .788 -6.25 2.57 фудбал контролна -1.46 1.52 .922 -6.23 3.32 кошарка -1.63 1.42 .859 -6.10 2.84 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 172 рукомет -3.65 1.50 .215 -8.36 1.06 одбојка -3.47 1.48 .251 -8.12 1.19 рукомет контролна 2.19 1.52 .721 -2.58 6.97 кошарка 2.02 1.42 .734 -2.45 6.49 фудбал 3.65 1.50 .215 -1.06 8.36 одбојка .18 1.48 1.000 -4.47 4.84 одбојка контролна 2.01 1.50 .773 -2.70 6.73 кошарка 1.84 1.41 .788 -2.57 6.25 фудбал 3.47 1.48 .251 -1.19 8.12 рукомет -.18 1.48 1.000 -4.84 4.47 С ко к уд аљ и з м је ст а контролна кошарка 2.50 6.81 .998 -18.88 23.87 фудбал -19.21 7.17 .136 -41.71 3.29 рукомет -6.41 7.17 .938 -28.91 16.09 одбојка -.98 7.09 1.000 -23.21 21.26 кошарка контролна -2.50 6.81 .998 -23.87 18.88 фудбал -21.71 6.71 .040 -42.78 -.64 рукомет -8.91 6.71 .779 -29.98 12.16 одбојка -3.47 6.62 .991 -24.26 17.32 фудбал контролна 19.21 7.17 .136 -3.29 41.71 кошарка 21.71 6.71 .040 .64 42.78 рукомет 12.80 7.08 .517 -9.41 35.01 одбојка 18.24 6.99 .156 -3.71 40.18 рукомет контролна 6.41 7.17 .938 -16.09 28.91 кошарка 8.91 6.71 .779 -12.16 29.98 фудбал -12.80 7.08 .517 -35.01 9.41 одбојка 5.44 6.99 .962 -16.51 27.38 одбојка контролна .98 7.09 1.000 -21.26 23.21 кошарка 3.47 6.62 .991 -17.32 24.26 фудбал -18.24 6.99 .156 -40.18 3.71 рукомет -5.44 6.99 .962 -27.38 16.51 Д ин а м ом е тр иј а до м и контролна кошарка -5.32 4.95 .885 -20.85 10.22 фудбал -7.57 5.21 .716 -23.92 8.79 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 173 рукомет -9.82 5.21 .475 -26.17 6.54 одбојка -2.98 5.15 .987 -19.15 13.18 кошарка контролна 5.32 4.95 .885 -10.22 20.85 фудбал -2.25 4.88 .995 -17.57 13.07 рукомет -4.50 4.88 .931 -19.82 10.82 одбојка 2.33 4.81 .994 -12.78 17.44 фудбал контролна 7.57 5.21 .716 -8.79 23.92 кошарка 2.25 4.88 .995 -13.07 17.57 рукомет -2.25 5.14 .996 -18.39 13.89 одбојка 4.58 5.08 .936 -11.37 20.53 рукомет контролна 9.82 5.21 .475 -6.54 26.17 кошарка 4.50 4.88 .931 -10.82 19.82 фудбал 2.25 5.14 .996 -13.89 18.39 одбојка 6.83 5.08 .771 -9.12 22.78 одбојка контролна 2.98 5.15 .987 -13.18 19.15 кошарка -2.33 4.81 .994 -17.44 12.78 фудбал -4.58 5.08 .936 -20.53 11.37 рукомет -6.83 5.08 .771 -22.78 9.12 Л еж ањ е – сј ед з а 30 `` контролна кошарка 1.00 .90 .871 -1.83 3.83 фудбал -1.06 .95 .870 -4.03 1.92 рукомет -7.89E-03 .95 1.000 -2.98 2.97 одбојка 1.84 .94 .430 -1.10 4.78 кошарка контролна -1.00 .90 .871 -3.83 1.83 фудбал -2.06 .89 .259 -4.85 .73 рукомет -1.01 .89 .862 -3.80 1.78 одбојка .84 .88 .921 -1.91 3.59 фудбал контролна 1.06 .95 .870 -1.92 4.03 кошарка 2.06 .89 .259 -.73 4.85 рукомет 1.05 .94 .868 -1.89 3.99 одбојка 2.90 .92 .050 -2.73E- 03 5.80 рукомет контролна 7.89E-03 .95 1.000 -2.97 2.98 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 174 кошарка 1.01 .89 .862 -1.78 3.80 фудбал -1.05 .94 .868 -3.99 1.89 одбојка 1.85 .92 .411 -1.05 4.75 одбојка контролна -1.84 .94 .430 -4.78 1.10 кошарка -.84 .88 .921 -3.59 1.91 фудбал -2.90 .92 .050 -5.80 2.73E- 03 рукомет -1.85 .92 .411 -4.75 1.05 И зд рж ај у з ги бу контролна кошарка 6.8015 4.2315 .631 -6.4794 20.0824 фудбал .4628 4.4541 1.000 -13.5166 14.4422 рукомет 2.7308 4.4541 .984 -11.2486 16.7102 одбојка 4.6568 4.4021 .890 -9.1595 18.4731 кошарка контролна -6.8015 4.2315 .631 -20.0824 6.4794 фудбал -6.3387 4.1710 .680 -19.4296 6.7522 рукомет -4.0707 4.1710 .916 -17.1616 9.0202 одбојка -2.1447 4.1155 .991 -15.0613 10.7718 фудбал контролна -.4628 4.4541 1.000 -14.4422 13.5166 кошарка 6.3387 4.1710 .680 -6.7522 19.4296 рукомет 2.2680 4.3966 .992 -11.5310 16.0670 одбојка 4.1940 4.3440 .919 -9.4398 17.8277 рукомет контролна -2.7308 4.4541 .984 -16.7102 11.2486 кошарка 4.0707 4.1710 .916 -9.0202 17.1616 фудбал -2.2680 4.3966 .992 -16.0670 11.5310 одбојка 1.9260 4.3440 .995 -11.7078 15.5597 одбојка контролна -4.6568 4.4021 .890 -18.4731 9.1595 кошарка 2.1447 4.1155 .991 -10.7718 15.0613 фудбал -4.1940 4.3440 .919 -17.8277 9.4398 рукомет -1.9260 4.3440 .995 -15.5597 11.7078 Ч ун ас то тр ча њ е на 10 х5 м контролна кошарка -.5125 .9354 .990 -3.4484 2.4234 фудбал 1.2439 .9846 .809 -1.8464 4.3342 рукомет 1.3464 .9846 .759 -1.7439 4.4367 одбојка .1522 .9731 1.000 -2.9021 3.2065 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 175 кошарка контролна .5125 .9354 .990 -2.4234 3.4484 фудбал 1.7564 .9221 .463 -1.1375 4.6503 рукомет 1.8589 .9221 .403 -1.0350 4.7528 одбојка .6647 .9098 .970 -2.1907 3.5201 фудбал контролна -1.2439 .9846 .809 -4.3342 1.8464 кошарка -1.7564 .9221 .463 -4.6503 1.1375 рукомет .1025 .9719 1.000 -2.9480 3.1530 одбојка -1.0917 .9603 .862 -4.1056 1.9222 рукомет контролна -1.3464 .9846 .759 -4.4367 1.7439 кошарка -1.8589 .9221 .403 -4.7528 1.0350 фудбал -.1025 .9719 1.000 -3.1530 2.9480 одбојка -1.1942 .9603 .818 -4.2081 1.8197 одбојка контролна -.1522 .9731 1.000 -3.2065 2.9021 кошарка -.6647 .9098 .970 -3.5201 2.1907 фудбал 1.0917 .9603 .862 -1.9222 4.1056 рукомет 1.1942 .9603 .818 -1.8197 4.2081 Резултати Scheffe теста за post hoc поређење свих пет група ученица на иницијалном мјерењу моторичких варијабли су показали да постоје слиједеће разлике: • Лежање – сјед за 30``- постоји статистички занчајна разлика имеђу групе ученица које су изабрале фудбал (M = 17.9) и одбојку (M = 15) Табела 37: Резултати Scheffe теста за post hoc поређење свих пет група ученица на финалном мјерењу моторичких варијабли Ф ла м ин г о контролна кошарка 4.8475 3.5435 .759 -6.2739 15.9688 фудбал 7.7646 3.7298 .369 -3.9417 19.4708 рукомет 8.3386 3.7298 .295 -3.3677 20.0448 В А Р И ЈА Б Л А ГРУПА Mean Difference (I-J) Std. Error Sig. 95% Confidence Interval (I) grupa (J) grupa Lower Bound Upper Bound Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 176 одбојка 6.0744 3.6863 .608 -5.4953 17.6441 кошарка контролна -4.8475 3.5435 .759 -15.9688 6.2739 фудбал 2.9171 3.4928 .951 -8.0451 13.8793 рукомет 3.4911 3.4928 .909 -7.4711 14.4533 одбојка 1.2269 3.4463 .998 -9.5893 12.0432 фудбал контролна -7.7646 3.7298 .369 -19.4708 3.9417 кошарка -2.9171 3.4928 .951 -13.8793 8.0451 рукомет .5740 3.6817 1.000 -10.9812 12.1292 одбојка -1.6902 3.6376 .994 -13.1070 9.7267 рукомет контролна -8.3386 3.7298 .295 -20.0448 3.3677 кошарка -3.4911 3.4928 .909 -14.4533 7.4711 фудбал -.5740 3.6817 1.000 -12.1292 10.9812 одбојка -2.2642 3.6376 .983 -13.6810 9.1527 одбојка контролна -6.0744 3.6863 .608 -17.6441 5.4953 кошарка -1.2269 3.4463 .998 -12.0432 9.5893 фудбал 1.6902 3.6376 .994 -9.7267 13.1070 рукомет 2.2642 3.6376 .983 -9.1527 13.6810 Т ап ин г ру ко м контролна кошарка -.2262 .3917 .987 -1.4554 1.0030 фудбал -9.5789E-02 .4123 1.000 -1.3897 1.1981 рукомет -.7123 .4123 .563 -2.0062 .5816 одбојка -.5091 .4074 .815 -1.7879 .7696 кошарка контролна .2262 .3917 .987 -1.0030 1.4554 фудбал .1304 .3860 .998 -1.0812 1.3420 рукомет -.4861 .3860 .811 -1.6977 .7255 одбојка -.2829 .3809 .968 -1.4784 .9126 фудбал контролна 9.579E-02 .4123 1.000 -1.1981 1.3897 кошарка -.1304 .3860 .998 -1.3420 1.0812 рукомет -.6165 .4069 .682 -1.8937 .6607 одбојка -.4133 .4021 .900 -1.6752 .8485 рукомет контролна .7123 .4123 .563 -.5816 2.0062 кошарка .4861 .3860 .811 -.7255 1.6977 фудбал .6165 .4069 .682 -.6607 1.8937 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 177 одбојка .2032 .4021 .992 -1.0587 1.4650 одбојка контролна .5091 .4074 .815 -.7696 1.7879 кошарка .2829 .3809 .968 -.9126 1.4784 фудбал .4133 .4021 .900 -.8485 1.6752 рукомет -.2032 .4021 .992 -1.4650 1.0587 П ре тк ло н у сј ед у контролна кошарка -.71 1.61 .996 -5.74 4.33 фудбал .14 1.69 1.000 -5.16 5.45 рукомет -1.96 1.69 .854 -7.26 3.35 одбојка -1.53 1.67 .932 -6.77 3.71 кошарка контролна .71 1.61 .996 -4.33 5.74 фудбал .85 1.58 .990 -4.12 5.82 рукомет -1.25 1.58 .960 -6.22 3.72 одбојка -.83 1.56 .991 -5.73 4.07 фудбал контролна -.14 1.69 1.000 -5.45 5.16 кошарка -.85 1.58 .990 -5.82 4.12 рукомет -2.10 1.67 .811 -7.33 3.13 одбојка -1.68 1.65 .903 -6.85 3.49 рукомет контролна 1.96 1.69 .854 -3.35 7.26 кошарка 1.25 1.58 .960 -3.72 6.22 фудбал 2.10 1.67 .811 -3.13 7.33 одбојка .42 1.65 .999 -4.75 5.59 одбојка контролна 1.53 1.67 .932 -3.71 6.77 кошарка .83 1.56 .991 -4.07 5.73 фудбал 1.68 1.65 .903 -3.49 6.85 рукомет -.42 1.65 .999 -5.59 4.75 С ко к уд аљ и з м је ст а контролна кошарка 5.56 6.97 .958 -16.31 27.44 фудбал -11.42 7.34 .660 -34.44 11.61 рукомет -4.32 7.34 .986 -27.34 18.71 одбојка 6.78 7.25 .928 -15.98 29.53 кошарка контролна -5.56 6.97 .958 -27.44 16.31 фудбал -16.98 6.87 .200 -38.54 4.58 рукомет -9.88 6.87 .723 -31.44 11.68 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 178 одбојка 1.22 6.78 1.000 -20.06 22.49 фудбал контролна 11.42 7.34 .660 -11.61 34.44 кошарка 16.98 6.87 .200 -4.58 38.54 рукомет 7.10 7.24 .915 -15.63 29.83 одбојка 18.20 7.15 .176 -4.26 40.65 рукомет контролна 4.32 7.34 .986 -18.71 27.34 кошарка 9.88 6.87 .723 -11.68 31.44 фудбал -7.10 7.24 .915 -29.83 15.63 одбојка 11.10 7.15 .663 -11.36 33.55 одбојка контролна -6.78 7.25 .928 -29.53 15.98 кошарка -1.22 6.78 1.000 -22.49 20.06 фудбал -18.20 7.15 .176 -40.65 4.26 рукомет -11.10 7.15 .663 -33.55 11.36 Д ин ам ом ет ри ја д ом ин ан тн е ру ке контролна кошарка -7.08 5.18 .759 -23.34 9.17 фудбал -5.43 5.45 .910 -22.54 11.67 рукомет -11.93 5.45 .316 -29.04 5.17 одбојка -3.21 5.39 .986 -20.12 13.70 кошарка контролна 7.08 5.18 .759 -9.17 23.34 фудбал 1.65 5.10 .999 -14.37 17.67 рукомет -4.85 5.10 .923 -20.87 11.17 одбојка 3.88 5.04 .963 -11.93 19.68 фудбал контролна 5.43 5.45 .910 -11.67 22.54 кошарка -1.65 5.10 .999 -17.67 14.37 рукомет -6.50 5.38 .833 -23.39 10.39 одбојка 2.23 5.32 .996 -14.46 18.91 рукомет контролна 11.93 5.45 .316 -5.17 29.04 кошарка 4.85 5.10 .923 -11.17 20.87 фудбал 6.50 5.38 .833 -10.39 23.39 одбојка 8.73 5.32 .612 -7.96 25.41 одбојка контролна 3.21 5.39 .986 -13.70 20.12 кошарка -3.88 5.04 .963 -19.68 11.93 фудбал -2.23 5.32 .996 -18.91 14.46 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 179 рукомет -8.73 5.32 .612 -25.41 7.96 Л еж ањ е – сј ед з а 30 `` контролна кошарка 2.34 1.34 .551 -1.86 6.54 фудбал .73 1.41 .992 -3.69 5.15 рукомет .88 1.41 .983 -3.54 5.30 одбојка 2.96 1.39 .346 -1.41 7.33 кошарка контролна -2.34 1.34 .551 -6.54 1.86 фудбал -1.61 1.32 .827 -5.75 2.53 рукомет -1.46 1.32 .873 -5.60 2.68 одбојка .62 1.30 .994 -3.46 4.70 фудбал контролна -.73 1.41 .992 -5.15 3.69 кошарка 1.61 1.32 .827 -2.53 5.75 рукомет .15 1.39 1.000 -4.21 4.51 одбојка 2.23 1.37 .621 -2.08 6.54 рукомет контролна -.88 1.41 .983 -5.30 3.54 кошарка 1.46 1.32 .873 -2.68 5.60 фудбал -.15 1.39 1.000 -4.51 4.21 одбојка 2.08 1.37 .682 -2.23 6.39 одбојка контролна -2.96 1.39 .346 -7.33 1.41 кошарка -.62 1.30 .994 -4.70 3.46 фудбал -2.23 1.37 .621 -6.54 2.08 рукомет -2.08 1.37 .682 -6.39 2.23 И зд рж ај у з ги бу контролна кошарка 5.0054 4.2861 .850 -8.4468 18.4576 фудбал 3.3422 4.5116 .968 -10.8175 17.5019 рукомет 2.4992 4.5116 .989 -11.6605 16.6589 одбојка 5.2894 4.4589 .842 -8.7051 19.2840 кошарка контролна -5.0054 4.2861 .850 -18.4576 8.4468 фудбал -1.6632 4.2248 .997 -14.9230 11.5966 рукомет -2.5062 4.2248 .986 -15.7660 10.7536 одбојка .2840 4.1686 1.000 -12.7992 13.3672 фудбал контролна -3.3422 4.5116 .968 -17.5019 10.8175 кошарка 1.6632 4.2248 .997 -11.5966 14.9230 рукомет -.8430 4.4533 1.000 -14.8200 13.1340 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 180 одбојка 1.9472 4.4000 .995 -11.8624 15.7569 рукомет контролна -2.4992 4.5116 .989 -16.6589 11.6605 кошарка 2.5062 4.2248 .986 -10.7536 15.7660 фудбал .8430 4.4533 1.000 -13.1340 14.8200 одбојка 2.7902 4.4000 .982 -11.0194 16.5999 одбојка контролна -5.2894 4.4589 .842 -19.2840 8.7051 кошарка -.2840 4.1686 1.000 -13.3672 12.7992 фудбал -1.9472 4.4000 .995 -15.7569 11.8624 рукомет -2.7902 4.4000 .982 -16.5999 11.0194 Ч ун ас то т рч ањ е на 1 0х 5м контролна кошарка -.3473 .8925 .997 -3.1485 2.4539 фудбал 1.1313 .9395 .835 -1.8172 4.0798 рукомет 1.3728 .9395 .711 -1.5757 4.3213 одбојка .3996 .9285 .996 -2.5145 3.3138 кошарка контролна .3473 .8925 .997 -2.4539 3.1485 фудбал 1.4786 .8797 .590 -1.2825 4.2397 рукомет 1.7201 .8797 .435 -1.0410 4.4812 одбојка .7469 .8680 .946 -1.9774 3.4713 фудбал контролна -1.1313 .9395 .835 -4.0798 1.8172 кошарка -1.4786 .8797 .590 -4.2397 1.2825 рукомет .2415 .9273 .999 -2.6690 3.1520 одбојка -.7317 .9162 .958 -3.6073 2.1439 рукомет контролна -1.3728 .9395 .711 -4.3213 1.5757 кошарка -1.7201 .8797 .435 -4.4812 1.0410 фудбал -.2415 .9273 .999 -3.1520 2.6690 одбојка -.9732 .9162 .889 -3.8488 1.9024 одбојка контролна -.3996 .9285 .996 -3.3138 2.5145 кошарка -.7469 .8680 .946 -3.4713 1.9774 фудбал .7317 .9162 .958 -2.1439 3.6073 рукомет .9732 .9162 .889 -1.9024 3.8488 Резултати Scheffe теста за post hoc поређење свих пет група ученица на финалном мјерењу моторичких варијабли су показали да не постоје статистички значајне разлике међу пет група ученица. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 181 Табела 38: Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица контролне групе t тестом за зависне узорке (N = 19,df = 18) ВАРИЈАБЛА ИНИЦИЈАЛНО ФИНАЛНО РЕЗУЛТАТИ t ТЕСТА М SD M SD Correlation Sig. t Sig. Фламинго 17.94 11.38 24.34 12.70 .825 .000 -3.856 .001 Тапинг руком 13.22 1.34 12.68 1.25 .954 .000 5.822 .000 Претклон у сједу 15.11 5.65 16.89 5.53 .835 .000 -2.432 .026 Скок удаљ из мјеста 137.74 23.49 148.68 22.64 .941 .000 -5.994 .000 Динамометрија доминантне руке 48.68 16.40 56.32 18.47 .914 .000 -4.422 .000 Лежање – сјед за 30`` 16.84 2.09 20.58 4.86 .508 .026 -3.877 .001 Издржај у згибу 19.33 9.99 21.43 11.87 .775 .000 -1.218 .239 Чунасто трчање на 10х5м 23.26 .80 22.69 1.20 .895 .000 4.147 .001 Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица контролне групе t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. Фламинго - на иницијаном мјерењу (M = 17.94) су ученице из контролне групе имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 24.34) 2. Тапинг руком - на иницијаном мјерењу (M =13.22) су ученице из контролне групе имале више скорове у односу на финално мјерење (M = 12.68) 3. Претклон у сједу - на иницијаном мјерењу (M = 15.11) су ученице из контролне групе имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 16.89) Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 182 4. Скок удаљ из мјеста- на иницијаном мјерењу (M = 137.74) су ученице из контролне групе имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 148.68) 5. Динамометрија доминантне руке - на иницијаном мјерењу (M =48.68) су ученице из контролне групе имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 56.32) 6. Лежање – сјед за 30``- на иницијаном мјерењу (M = 16.84) су ученице из контролне групе имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 20.58) 7. Чунасто трчање на 10х5м- на иницијаном мјерењу (M = 23.26) су дјевојчице из контролне групе имале више скорове у односу на финално мјерење (M = 22.69) Табела 39: Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица експерименталне групе кошарка t тестом за зависне узорке (N = 25, df = 24) ВАРИЈАБЛА ИНИЦИЈАЛНО ФИНАЛНО РЕЗУЛТАТИ t ТЕСТА М SD M SD Correlation Sig. t Sig. Фламинго 13.52 10.30 19.49 12.71 .892 .000 -5.117 .000 Тапинг руком 13.46 1.22 12.91 1.10 .686 .000 2.952 .007 Претклон у сједу 15.28 4.87 17.60 5.02 .897 .000 -5.157 .000 Скок удаљ из мјеста 135.24 22.52 143.12 24.05 .963 .000 -6.024 .000 Динамометрија доминантне руке 54.00 14.43 63.40 14.84 .863 .000 -6.119 .000 Лежање – сјед за 30`` 15.84 3.05 18.24 4.22 .722 .000 -4.116 .000 Издржај у згибу 12.52 12.15 16.43 12.75 .979 .000 -7.412 .000 Чунасто трчање на 10х5м 23.77 3.10 23.03 2.50 .881 .000 2.479 .021 Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица експерименталне групе кошарка t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. Фламинго - на иницијаном мјерењу (M = 13.52) су ученице из експерименталне групе кошарка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 19.49) Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 183 2. Тапинг руком - на иницијаном мјерењу (M = 13.46) су ученице из експерименталне групе кошарка имале више скорове у односу на финално мјерење (M = 12.91) 3. Претклон у сједу - на иницијаном мјерењу (M = 15.28) су ученице из експерименталне групе кошарка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 17.60) 4. Скок удаљ из мјеста - на иницијаном мјерењу (M = 135.24) су ученице из експерименталне групе кошарка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 143.12) 5. Динамометрија доминантне руке - на иницијаном мјерењу (M = 54) су ученице из експерименталне групе кошарка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M =63.4) 6. Лежање – сјед за 30``- на иницијаном мјерењу (M = 15.84) су ученице из експерименталне групе кошарка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M =18.24) 7. Издржај у згибу - на иницијаном мјерењу (M = 12.52) су ученице из експерименталне групе кошарка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 16.43) 8. Чунасто трчање на 10х5м - на иницијаном мјерењу (M = 23.77) су ученице из експерименталне групе кошарка имале више скорове у односу на финално мјерење (M = 23.03) Табела 40: Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица експерименталне групе фудбал t тестом за зависне узорке (N = 20, df = 19) ВАРИЈАБЛА ИНИЦИЈАЛНО ФИНАЛНО РЕЗУЛТАТИ t ТЕСТА М SD M SD Correlation Sig. t Sig. Фламинго 10.77 11.45 16.58 11.56 .881 .000 -4.628 .000 Тапинг руком 13.36 1.54 12.78 1.42 .899 .000 3.808 .001 Претклон у сједу 13.65 2.66 16.75 3.93 .771 .000 -5.476 .000 Скок удаљ из мјеста 156.95 13.51 160.10 13.68 .732 .000 -1.415 .173 Динамометрија доминантне руке 56.25 18.63 61.75 18.16 .981 .000 -6.850 .000 Лежање – сјед за 30`` 17.90 2.15 19.85 4.43 .728 .000 -2.709 .014 Издржај у 18.86 16.25 18.09 16.78 .935 .000 .579 .570 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 184 згибу Чунасто трчање на 10х5м 22.01 3.39 21.56 3.33 .976 .000 2.791 .012 Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица експерименталне групе фудбал t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. Фламинго - на иницијаном мјерењу (M = 10.77) су ученице из експерименталне групе фудбал имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 16.58) 2. Тапинг руком - на иницијаном мјерењу (M = 13.36) су ученице из експерименталне групе фудбал имале више скорове у односу на финално мјерење (M = 12.78) 3. Претклон у сједу - на иницијаном мјерењу (M = 13.65) су ученице из експерименталне групе фудбал имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 16.75) 4. Динамометрија доминантне руке - на иницијаном мјерењу (M = 56.25) су ученице из експерименталне групе фудбал имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 61.75) 5. Лежање – сјед за 30``- на иницијаном мјерењу (M = 17.90) су ученице из експерименталне групе фудбал имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 19.85) 6. Чунасто трчање на 10х5м - на иницијаном мјерењу (M = 22.01) су ученице из експерименталне групе фудбал имале више скорове у односу на финално мјерење (M = 21.56) Табела 41: Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица експерименталне групе рукомет t тестом за зависне узорке (N = 20,df = 19) ВАРИЈАБЛА ИНИЦИЈАЛНО ФИНАЛНО РЕЗУЛТАТИ t ТЕСТА М SD M SD Correlation Sig. t Sig. Фламинго 9.93 7.58 16.00 8.94 .873 .000 -6.222 .000 Тапинг руком 13.84 1.65 13.40 1.49 .902 .000 2.799 .011 Претклон у сједу 17.30 5.63 18.85 6.60 .729 .000 -1.509 .148 Скок удаљ из мјеста 144.15 21.40 153.00 21.81 .917 .000 -4.502 .000 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 185 Динамометрија доминантне руке 58.50 15.14 68.25 13.50 .901 .000 -6.622 .000 Лежање – сјед за 30`` 16.85 2.70 19.70 3.40 .773 .000 -5.904 .000 Издржај у згибу 16.60 16.54 18.94 16.08 .972 .000 -2.703 .014 Чунасто трчање на 10х5м 21.91 3.88 21.31 3.73 .987 .000 4.189 .000 Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица експерименталне групе рукомет t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. Фламинго - на иницијаном мјерењу (M = 9.93) су ученице из експерименталне групе рукомет имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 16.00) 2. Тапинг руком - на иницијаном мјерењу (M = 13.84) су ученице из експерименталне групе рукомет имале више скорове у односу на финално мјерење (M = 13.40) 3. Скок удаљ из мјеста - на иницијаном мјерењу (M = 144.15) су ученице из експерименталне групе рукомет имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 153.00) 4. Динамометрија доминантне руке - на иницијаном мјерењу (M = 58.50) су ученице из експерименталне групе рукомет имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 68.25) 5. Лежање – сјед за 30``- на иницијаном мјерењу (M = 16.85) су ученице из експерименталне групе рукомет имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 19.70) 6. Издржај у згибу - на иницијаном мјерењу (M = 16.60) су ученице из експерименталне групе рукомет имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M =18.94) 7. Чунасто трчање на 10х5м - на иницијаном мјерењу (M = 21.91) су ученице из експерименталне групе рукомет имале више скорове у односу на финално мјерење (M = 21.31) Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 186 Табела 42: Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица експерименталне групе одбојка t тестом за зависне узорке (N = 21, df = 20) ВАРИЈАБЛА ИНИЦИЈАЛНО ФИНАЛНО РЕЗУЛТАТИ t ТЕСТА М SD M SD Correlation Sig. t Sig. Фламинго 12.99 9.99 18.27 11.66 .876 .000 -4.290 .000 Тапинг руком 13.89 1.42 13.19 1.18 .964 .000 7.535 .000 Претклон у сједу 17.12 4.32 18.43 5.03 .896 .000 -2.681 .014 Скок удаљ из мјеста 138.71 28.11 141.90 28.92 .968 .000 -2.013 .058 Динамометрија доминантне руке 51.67 16.83 59.52 19.74 .913 .000 -4.418 .000 Лежање – сјед за 30`` 15.00 4.17 17.62 4.93 .804 .000 -4.081 .001 Издржај у згибу 14.67 13.74 16.15 12.51 .903 .000 -1.146 .265 Чунасто трчање на 10х5м 23.11 3.15 22.29 3.24 .975 .000 5.246 .000 Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица експерименталне групе одбојка t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. Фламинго - на иницијаном мјерењу (M = 12.99) су ученице из експерименталне групе одбојка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M =18.27) 2. Тапинг руком - на иницијаном мјерењу (M = 13.89) су ученице из експерименталне групе одбојка имале више скорове у односу на финално мјерење (M = 13.19) 3. Претклон у сједу - на иницијаном мјерењу (M = 17.12) су ученице из експерименталне групе одбојка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 18.43) 4. Динамометрија доминантне руке - на иницијаном мјерењу (M = 51.67) су ученице из експерименталне групе одбојка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 59.52) 5. Лежање – сјед за 30``- на иницијаном мјерењу (M = 15.00) су ученице из експерименталне групе одбојка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 17.62) Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 187 6. Чунасто трчање на 10х5м - на иницијаном мјерењу (M = 23.11) су ученице из експерименталне групе одбојка имале више скорове у односу на финално мјерење (M = 22.29) 6.5 Специфичности спорта за спортисте У табели 43 је дат приказ броја ученика и ученица по припадности групи.Узорком је било обухваћено 113 ученика и 105 ученица. Табела 43: Број дјечака и дјевојчица по припадности групи ГРУПА Ученици Ученице контролна 22 19 кошарка 25 25 фудбал 23 20 рукомет 22 20 одбојка 21 21 Од тога је узорка чинило 2 % ученика са довољним општим успjехом на крају претходног разреда, 22 % са добрим, 44 % са врло добрим и 32 % са одличним успјехом.Од укупног броја ученика 77. 5 % би вољело да тренира и бави се неким спортом ван школе док 22.5 % не би вољело да тренира. Табела 44 : Који спорт би испитаници жељели тренирати СПОРТ Ученици Ученице УКУПНО неодговорено 17 0 17 бокс 2 0 2 фолклор 0 1 1 фудбал 14 12 26 кошарка 16 22 38 одбојка 12 24 36 плес 0 2 2 пливање 0 4 4 рукомет 20 11 31 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 188 тенис 17 13 30 ватерполо 6 0 6 Иако би ученици највише вољели да се баве кошарком, одбојком и тенисом, добијена је статистички зачајна разлика у погледу тога којим спортом би ученици вољели да се баве у односу на њихов пол (χ² = 42.428, df = 12, р < .000). Ученице би највише вољеле да се баве кошарком и одбојком а ученици рукометом и тенисом. Такође, треба истаћи и то да је велики број ученика био неодлучан у погледу избора спорта којим би се бавио. Занимљиво је и то да би ученици вољели и да се баве ватерполом за разлику од ученица које би вољеле да се баве пливањем. Табела 45: Ранг листа разлога због којих се ученици не баве спортом (подаци су приказани у %) Р РАЗЛОГ % 1 Немам времена 100 2 Не знам да ли има и гдје се тренира оно што ме занима 63 3 Далеко ми је од куће 59 4 Скупа чланарина и опрема 52 5 Не знам шта бих тренирао 29 6 Не занима ме бављење спортом 28 7 Родитељи ми бране 14 8 Тренирао сам па сам престао 14 9 Постоји опасност од озбиљних повреда 5 Већина ученика као разлоге због којих се не бави спортом наводи недостатак времена, непостојање у мјесту становања услова за бављење оним спортом који их занима, као и велику просторну удаљеност спортских инфрастурних објеката у односу на мјесто становања, те недостатак материјалних средстава за плаћање школарине и опреме. Добијене су и статистички значајне разлике међу половима када су у питању два разлога због којих се ученици не баве спортом. Ученице се више не баве спортом због скупе чланарине и опреме (χ² = 4.428, df = 1, р < .026) а ученици због опасности од озбиљних повреда (χ² = 10.764, df = 1, р < .001) Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 189 Табела 46: Ранг листа разлога због којих се ученици контролне групе нису опредијелили за изборну наставу предмета Спорт за спортисте (подаци су приказани у фреквенцијама) Р РАЗЛОГ F 1 Спортови који су били у понуди ми нису били интересантни 16 2 Други изборни предмети су ми занимљивији 16 3 Не интересује ме спорт 15 4 Нисам довољно талентован за спорт 12 5 Немамо адекватне услове и опрему за извођење наставе из овог предмета 10 6 Не волим спорт 4 7 Немам довољно снаге и кондиције 4 8 Сматрам да је то губљење времена које могу боље искористити 4 9 Не пратим спорт 2 10 Бирао сам га у неком од нижих разреда па сам се разочарао 2 11 Неспретан сам и зато ми се друга дијеца подсмијевају на часовима физичког и зато не желим да учествујем и у овом предмету 2 12 Бавим се спортом ван школе па ми је овај предмет био непотребан 1 13 Сматрам да је глупо што се на тим часовима увијек ради једно те исто 1 Као најчешће разлоге због којих се нису опредијелили за изборну наставу предмета Спорт за спортисте, ученици контролне групе наводе недовољну интересантност понуђених спортова, већу занимљивост других изборних предмета, одсуство интересовања, талента и адекватних услова и опреме за њихово бављење спортом. Ученици уопште нису наводили слиједеће разлоге: • Не волим да се бавим спортом • Не допада ми се наставник • Сматрам да је предмет непотребан • Не видим смисао тог предмета • Сматрам да наставник није довољно стручан То значи да личност наставника и његове стручне компетенце ученици не виде као проблем, нити да не воле спорт и не увиђају сврху и корисност предмета Спорт за спортисте. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 190 Табела 47: Степен задовољства ученика изабраним изборним предметом током трогодишњег циклуса школовања (подаци су приказани у фреквенцијама) ЗАДОВОЉСТВО 7 РАЗРЕД 8 РАЗРЕД 9 РАЗРЕД Нисам задовољан 1 1 0 Осредње сам задовољан 26 23 14 Задовољан сам 72 75 74 Веома сам задовољан 110 100 89 У вези са избором изборног предмета током трогодишњег циклуса, испитивано је и задовољство ученика изабраним изборним предметом. Иако нису добијене статистички значајне разлике, резултати су ипак занимљиви. Већина ученика је била задовољна својим избором и са годинама старости је задовољство бивало све веће што значи да су ученици све пажљивије и промишљеније бирали изборне предмете. Табела 48: Изборни предмет током трогодишњег циклуса школовања (подаци су приказани у фреквенцијама) ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ 7 РАЗРЕД 8 РАЗРЕД 9 РАЗРЕД руски 9 19 41 фудбал 99 12 50 кошарка 87 103 43 одбојка 22 84 42 рукомет 1 0 42 Током трогодишњег циклуса школовања, ученици су у различитом степену бирали похађање различитих изборних предмета. С годинама су се ученици све више опредјељивали за руски језик а прави бум је доживио рукомет у 9. разреду. С друге стране, фудбал је претрпио велики пад у 8. разреду па се потом у 9. вратио на ½ пређашње популарности. Кошарка је имала велики скок а потом пад чак и испод почетног нивоа, док би се за одбојку могло рећи да је дошло до повећања интересовања ученика јер иако је дошло до пада интересовања у 9. разреду, ипак је број ученика који је остао у одбојци већи од улазног броја. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 191 Табела 49: Однос изабраног изборног предмета у 7. и 9. разреду 7 РАЗРЕД 9 РАЗРЕД изборни предмет руски фудбал кошарка одбојка рукомет руски 6 1 2 фудбал 8 20 25 24 22 кошарка 19 21 20 7 20 одбојка 8 4 10 рукомет 1 Добијена је статистички значајна разлика у погледу избора изборног предмета у 7. и 9. разреду (χ² = 55.037, df = 16, р < .000). Ученици који су у 7. разреду за изборни предмет бирали фудбал, у 9. разреду су махом емигрирали у остале спортове а ученици који су бирали кошарку су у подједнакој мјери бирали све предмете у 9. разреду изузев одбојке. Табела 50: Однос изабраног изборног предмета у 8. и 9. разреду 8 РАЗРЕД 9 РАЗРЕД изборни предмет руски фудбал кошарка одбојка рукомет руски 13 4 2 фудбал 2 10 кошарка 12 23 30 17 21 одбојка 16 16 17 24 11 рукомет 13 4 2 Добијена је статистички значајна разлика у погледу избора изборног предмета у 8. и 9. разреду (χ² = 77. 404, df = 12, р < .000). Ученици који су у 8. разреду за изборни предмет бирали руски, кошарку и одбојку, у 9. разреду су у највећем броју остајали у оквиру изабраног. Они који су бирали фудбал у 8. разреду су прешли махом у рукомет у 9. а они који су у 8. бирали рукомет, у 9. су се пребацили на руски. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 192 Табела 51: Однос изабраног изборног предмета у 7 и 8 разреду у односу на пол (подаци су приказани у фреквенцијама) ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ 7 РАЗРЕД 8 РАЗРЕД χ² = 9.691, df = 4, р < .046 χ² = 16.568, df = 3, р < .001 ученици ученице ученици ученице руски 6 3 12 7 фудбал 53 46 12 кошарка 48 39 55 48 одбојка 5 17 34 50 рукомет 1 Добијена је и статистички значајна разлика у погледу избора изборног предмета у 7. и 8. разреду у односу на пол. Иако су у 7. разреду оба пола у највећој мјери бирали фудбал и кошарку, ипак су те спортове у већем броју бирали ученици. У 8. разреду су ученицимасовно бирали кошарку а ученице готово подједнако кошарку и одбојку док фудбал уопште нису бирале. Табела 52: Унутрашња конзистентност субскала кориштених мјерних инструмената СКАЛА КРОМБАХОВА АЛФА скала става према Спорту за спортисте .7824 усмјереност на циљ .7380 усмјереност на задатак .5345 постизање успјеха .4698 избјегавање неуспјеха .7558 жеља да се овлада материјом .6110 интирнзичка мотивација .5758 идентификована регулација .5961 спољашња регулација .4563 амотивација .7274 Инструмент је показао да задовољава све критеријуме ваљаности: Split - half Gutman коефицијент ваљаности је износио .7526, Spirman – Braun коефицијент корелације је износио .7534 a коефицијент процијењене поузданости скале методом паралелних Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 193 форми је износио .7824. KMO je износио .426 a Bartlet тест је такође испунио критеријуме (χ² = 9434.193, df = 2145, p ‹ .000). 6.5.1 Резултати скале ставова према спорту за спортисте Табела 53: Дескриптивна статистика и комуналитети ставки Скале ставова према спорту за спортисте Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 194 Рбр Ајтем M SD Komunalitet Varimax rotacije Komunalitet Promax rotacije 1 За предмет Спорта за спортисте имамо довољно спортских реквизита. 3.39 1.15 .654 .278 2 Спорт за спортисте би требао постати обавезан предмет. 3.52 1.17 .758 .354 3 Волио бих да овај предмет има више часова седмично. 4.34 .94 .849 .330 4 Понекад сам се правим да сам болестан како не бих морао да учествујем на часовима.* 3.67 1.19 .763 .413 5 Чак и када се не осјећам добро, активно учествујем на часовима. 3.62 1.12 .851 .243 6 Сматрам да је овај предмет сувишан и непотребан.* 4.06 1.11 .818 .660 7 Не волим овај предмет јер нисам довољно спретан и снажан.* 4.11 1.14 .797 .643 8 На часу ми је једино важно да побиједимо други тим. 3.06 1.22 .707 .380 9 Не волим Спорт за спортисте јер увијек радимо исте ствари.* 3.88 .92 .867 .330 10 На часовима физичког васпитања ученици који учествују у предмету Спорт за спортисте имају повлаштен третман код наставника у односу на оне који су изабрали неки други изборни предмет.* 3.73 1.13 .794 .340 11 Наставник обично фаворизује и форсира на часовима физичког васпитања оне који су најуспјешнији на часовима Спорта за спортисте.* 3.42 1.32 .819 .315 12 Наставник има једнак однос према свим ученицима на часовима физичке културе. 4.11 .96 .795 .256 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 195 13 Наставник фаворизује одређене спортове на часовима физичког васпитања.* 3.06 1.25 .755 .446 14 Наставник се више труди око ученика који нису довољно физички спретни. 3.96 1.02 .797 .325 15 Понекад на часовима не пружам свој максимум јер се бојим да ће ми се друга дјеца смијати.* 3.46 1.13 .706 .324 16 На часовима Спорта за спортисте ученици су изложени великим напорима.* 3.68 .99 .785 .473 17 На часовима Спорта за спортисте пружам увијек свој максимум. 4.14 .92 .801 .438 18+ Мислим да је избор Спорта за спортисте грешка.* 4.41 .68 .773 .132 19 Оцјена из предмета Спорт за спортисте ми није важна.* 4.01 1.15 .851 .226 20 Спорт за спортисте сам изабрао јер знам да сам добар у спорту и да ћу имати високу оцјену која ће ми повећати просјек. 3.73 1.03 .771 .298 21 Спорт за спортисте сам изабрао јер не морам да читам књиге и учим. 3.33 1.28 .696 .272 22 Наставник објективно оцјењује ученике из предмета Спорт за спортисте. 4.31 .90 .820 .542 23 Оцјена коју имам из овог предмета је адекватна и реално процјењује моје способности. 4.40 .79 .830 .581 24 Оцјена коју имам из овог предмета је адекватна и реално процјењује моје залагање. 4.34 .86 .755 .391 25 Волио бих да сам на предмету Спорт за спортисте изабрао неки други понуђени спорт.* 3.77 1.01 .756 .154 26 Волио бих да имамо више спортова у понуди за овај предмет. 4.15 .75 .710 .254 27 На часу Спорта за спортисте вриједно радим и кад ме наставник не контролише. 4.11 .87 .764 .281 28 Вјежбам да се усавршим у физичким активностима у којима сам најмање успјешан. 4.24 .93 .769 .506 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 196 29 Пажљиво пратим упутства и инструкције на часу Спорт за спортисте. 4.14 .85 .758 .426 30 Прихватам критику наставника и покушавам да поправим грешке. 4.29 .91 .729 .450 31+ Овај предмет ми омогућава да побољшам своје физичке способности. 4.36 .68 .712 .146 32 Пажљиво пратим свој напредак и покушавам да што више научим на часу. 4.42 .74 .756 .249 33 Не волим да будем одсутан са часа Спорт за спортисте. 3.94 .99 .764 .298 34 Охрабрујем и подржавам и друге ученике да активно учествују на часу Спорта за спортисте. 4.02 1.00 .780 .291 35 Редовно доносим сву потребну опрему. 4.07 .97 .824 .497 36 Пажљиво рукујем са спортским реквизитима. 4.26 .91 .746 .500 37 Спорт за спортисте ме учи да жртвујем своје личне жеље за добробит и успјех групе и тима. 3.94 .87 .724 .406 38 Спорт за спортисте ми помаже да савладам своју стидљивост. 3.35 1.07 .731 .370 39 У Спорту за спортисте сам научио да група може много више од појединца. 4.11 .87 .788 .419 40 Спорт за спортисте ме је научио да дијелим заједничке тешкоће са пријатељима јер је то заједничка борба за заједнички циљ. 4.32 .86 .806 .319 41+ Спорт за спортисте ме је научио да поштујем вјештине и способности мојих противника и да им не завидим на успјеху. 4.31 .80 .815 .126 42+ Спорт за спортисте ме је научио да преузмем одговорност за своје поступке. 4.30 .71 .743 .193 43 Спорт за спортисте ме је научио да треба да се међусобно помажемо и да дијелимо оно што имамо. 4.27 .90 .781 .579 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 197 44 Спорт за спортисте ме је научио да се ништа не може постићи без тешког рада и воље за успјехом. 4.41 .85 .762 .651 45 Спорт за спортисте ме је научио да будем у стању да реагујем у моменту за вријеме игре. 4.31 .84 .701 .428 46 Спорт за спортисте ме је научио да разумијем стратегију – зашто се нешто ради, као и најбоље методе напада и одбране у изабраном спорту. 4.34 .77 .792 .349 47 Спорт за спортисте ме је научио да разумијем ограничења у људском тијелу, нарочито у погледу вјештине, брзине, снаге, издржљивости. 4.40 .65 .749 .252 48 Волим предмет спорт за спортисте. 4.58 .64 .757 .256 49 Спорт за спортисте је губљење времена.* 4.42 .98 .814 .495 50 Спорт за спортисте би требало укинути.* 4.54 .81 .805 .353 51 Волио бих да предмет Спорт за спортисте има више часова. 4.36 .91 .776 .313 52 Спорт за спортисте помаже да ученици формирају и развију добре здравствене навике. 4.51 .82 .812 .642 53 Учествујем на часовима Спорта за спортисте само онда кад морам.* 4.35 .86 .865 .481 54 Учествоваље у Спорту за спортисте ми је омогућило да се више дружим и стекнем пуно пријатеља. 4.23 .76 .632 .296 55 Спорту за спортисте се не придаје онолико значаја колико би требало. 3.69 .96 .828 .129 56+ Спорт за спортисте помаже учењу и усавршавању физичких вјештина које су веома важне. 4.42 .76 .674 .119 57 Од Спорта за спортисте ученици имају више штете него користи.* 4.29 .97 .723 .477 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 198 58 Спорт за спортисте је забаван. 4.49 .60 .763 .307 59 Спорт за спортисте нас не учи ничему што би нам користило ван школе.* 4.09 .94 .702 .204 60 Овај предмет је бесмислено губљење времена.* 4.51 .62 .762 .204 61 Желио бих да имамо више часова из предмета Спорт за спортисте. 4.51 .84 .734 .263 62+ Спорт за спортисте је веома важан предмет који помаже боље развијање тијела и одржавање здравља. 4.55 .67 .696 8.302E-02 63 Учесвовање у Спорту за спортисте није дало оне резултате које сам желио.* 3.67 1.01 .774 .473 64 Учествовање у Спорту за спортисте није испунило моја очекивања.* 2.07 .96 .774 .459 65 Сматрам да се предмет Спорт за спортисте неоправдано потцјењује од стране ученика. 2.97 1.28 .710 .274 66 Сматрам да се предмет Спорт за спортисте неоправдано омаловажава од стране других наставника. 2.99 1.21 .762 .330 *Инверзни ајтеми + Ајтеми избачени у поступку одређивања главних компоненти будући да нису објашњавали проценат варијансе ни у једној од задржаних компоненти Табела 54: Maтрица структуре главних компоненти Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 199 Ајтем F1 F2 F3 F4 Ајтем F1 F2 F3 F4 Ајтем F1 F2 F3 F4 Ајтем F1 F2 F3 F4 N6 .648 -.478 N16 -.549 .311 N53 .578 N23 .305 .580 N44 .635 -.485 N54 .536 N7 .329 -.511 .522 N66 -.492 N39 .593 N57 -.515 .453 N10 .470 N22 .306 .430 -.491 N52 .571 -.541 N38 .510 N46 .362 .451 N24 .394 .415 N43 .559 -.324 -.337 N63 .437 -.491 N50 -.391 .419 N33 .359 .392 N28 .542 -.420 N8 .480 .382 N59 .397 N47 .344 N30 .539 -.390 N13 -.388 -.462 N27 .391 N11 -.315 -.330 N64 -.531 N1 .457 N9 .334 .421 N49 .522 -.463 N15 .336 -.439 N26 .313 .358 N35 .510 -.444 N37 .425 .317 N25 .339 N36 .507 -.444 N51 .422 N19 .334 -.321 N40 .498 N58 .410 N60 .333 N48 .490 N29 .301 .405 .325 N55 .307 N17 .489 -.428 N14 .404 -.370 N4 -.472 -.344 N5 .399 N21 -.464 N12 .366 N2 .449 N3 .308 .363 .322 N34 .425 N20 .363 .356 N45 .387 -.367 -.365 N65 .336 .311 N32 .356 N61 .322 200 Табела 55: Укупни проценат објашњене варијансе екстракцијом главних компоненти Главна компонента Initial Eigen values Extraction Sums of Squared Loadings Карактеристични коријен % варијансе Кумулативни % в Карактеристични коријен % варијансе Кумулативни % в 1 7.815 11.840 11.840 7.815 11.840 11.840 2 6.268 9.497 21.338 6.268 9.497 21.338 3 5.886 8.918 30.255 5.886 8.918 30.255 4 3.320 5.031 35.286 3.320 5.031 35.286 5 3.130 4.742 40.027 3.130 4.742 40.027 6 2.740 4.152 44.179 2.740 4.152 44.179 7 2.566 3.888 48.067 2.566 3.888 48.067 8 2.290 3.470 51.537 2.290 3.470 51.537 9 2.111 3.198 54.735 2.111 3.198 54.735 10 2.026 3.069 57.804 2.026 3.069 57.804 11 1.776 2.691 60.495 1.776 2.691 60.495 12 1.681 2.546 63.041 1.681 2.546 63.041 13 1.499 2.272 65.313 1.499 2.272 65.313 14 1.475 2.235 67.547 1.475 2.235 67.547 15 1.398 2.119 69.666 1.398 2.119 69.666 16 1.306 1.979 71.645 1.306 1.979 71.645 17 1.150 1.742 73.387 1.150 1.742 73.387 18 1.129 1.710 75.098 1.129 1.710 75.098 19 1.072 1.624 76.722 1.072 1.624 76.722 20 .955 1.448 78.169 21 .908 1.376 79.545 22 .902 1.367 80.912 23 .836 1.267 82.179 24 .794 1.203 83.382 25 .785 1.189 84.571 26 .748 1.134 85.704 27 .685 1.038 86.742 28 .629 .952 87.695 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 201 29 .618 .937 88.632 30 .565 .856 89.487 31 .522 .790 90.278 32 .467 .708 90.986 33 .431 .653 91.639 34 .411 .622 92.261 35 .383 .581 92.842 36 .378 .573 93.415 37 .356 .540 93.954 38 .339 .514 94.469 39 .328 .497 94.965 40 .307 .466 95.431 41 .293 .443 95.874 42 .261 .396 96.270 43 .239 .361 96.632 44 .234 .355 96.986 45 .209 .316 97.303 46 .203 .307 97.610 47 .180 .272 97.883 48 .166 .252 98.135 49 .157 .238 98.373 50 .135 .205 98.578 51 .131 .198 98.775 52 .110 .167 98.942 53 .104 .157 99.099 54 8.987E-02 .136 99.236 55 8.181E-02 .124 99.360 56 7.333E-02 .111 99.471 57 6.710E-02 .102 99.572 58 5.792E-02 8.775E- 02 99.660 59 4.932E-02 7.473E- 99.735 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 202 02 60 4.110E-02 6.228E- 02 99.797 61 3.500E-02 5.302E- 02 99.850 62 2.752E-02 4.170E- 02 99.892 63 2.374E-02 3.596E- 02 99.928 64 1.814E-02 2.748E- 02 99.955 65 1.617E-02 2.451E- 02 99.980 66 1.333E-02 2.020E- 02 100.000 Подаци су обрађени у сврху експланаторне факторске анализе поступком анализе главних компоненти као метода екстракције фактора са ортогоналном ротацијом Varimax и показало се да је смислено 4 главна фактора (што је сугерисао и Кателов Screeplot тест). Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 203 Scree Plot Component Number 6561575349454137332925211713951 Ei ge nv al ue 10 8 6 4 2 0 Слика 1. Кателов Scree plot тест одређивања броја задржаних главних компоненти Урађена је и додатна анализа методом конфирматорне факторске анализе поступком анализе главних компоненти као метода екстракције фактора са ортогоналном ротацијом Promax са задржана 4 главна фактора (што је сугерисало ријешење експланаторне факторске анализе). Табела 56. Додатна анализа конфирматорне факторске анализе Initial Eigen values Extraction Sums of Squared Loadings Rotation Sums of Squared Loadings Component Total % of Variance Cumulati ve % Total % of Variance Cumulati ve % Total 1 7.815 11.840 11.840 7.815 11.840 11.840 7.208 2 6.268 9.497 21.338 6.268 9.497 21.338 6.488 3 5.886 8.918 30.255 5.886 8.918 30.255 6.068 4 3.320 5.031 35.286 3.320 5.031 35.286 4.470 5 3.130 4.742 40.027 6 2.740 4.152 44.179 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 204 7 2.566 3.888 48.067 8 2.290 3.470 51.537 9 2.111 3.198 54.735 10 2.026 3.069 57.804 11 1.776 2.691 60.495 12 1.681 2.546 63.041 13 1.499 2.272 65.313 14 1.475 2.235 67.547 15 1.398 2.119 69.666 16 1.306 1.979 71.645 17 1.150 1.742 73.387 18 1.129 1.710 75.098 19 1.072 1.624 76.722 20 .955 1.448 78.169 21 .908 1.376 79.545 22 .902 1.367 80.912 23 .836 1.267 82.179 24 .794 1.203 83.382 25 .785 1.189 84.571 26 .748 1.134 85.704 27 .685 1.038 86.742 28 .629 .952 87.695 29 .618 .937 88.632 30 .565 .856 89.487 31 .522 .790 90.278 32 .467 .708 90.986 33 .431 .653 91.639 34 .411 .622 92.261 35 .383 .581 92.842 36 .378 .573 93.415 37 .356 .540 93.954 38 .339 .514 94.469 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 205 39 .328 .497 94.965 40 .307 .466 95.431 41 .293 .443 95.874 42 .261 .396 96.270 43 .239 .361 96.632 44 .234 .355 96.986 45 .209 .316 97.303 46 .203 .307 97.610 47 .180 .272 97.883 48 .166 .252 98.135 49 .157 .238 98.373 50 .135 .205 98.578 51 .131 .198 98.775 52 .110 .167 98.942 53 .104 .157 99.099 54 8.987E-02 .136 99.236 55 8.181E-02 .124 99.360 56 7.333E-02 .111 99.471 57 6.710E-02 .102 99.572 58 5.792E-02 8.775E-02 99.660 59 4.932E-02 7.473E-02 99.735 60 4.110E-02 6.228E-02 99.797 61 3.500E-02 5.302E-02 99.850 62 2.752E-02 4.170E-02 99.892 63 2.374E-02 3.596E-02 99.928 64 1.814E-02 2.748E-02 99.955 65 1.617E-02 2.451E-02 99.980 66 1.333E-02 2.020E-02 100.000 На основу добијених резултата може се закључити да иако испуњава основне параметре, Скала ставова према Спорту за спортисте није унидимензионални конструкт. Експланаторном факторском анализом су добијена четири фактора која објашњавају свега 35 % варијансе а 6 ајтема је избачено будући да нису објашњавали нити један од задржаних фактора. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 206 Први фактор Жеља за сазнањем објашњава близу 12 % варијансе и чини га 20 ајтема. Одликују га позитивно мишљење, приступ, афективитет и схватање да се кроз Спорт за спортисте усвајају шире друштвене вриједности. Други фактор Социјализацијске вриједности објашњава близу 9.5 % варијансе и чини га 20 ајтема. Одликују га позитивно мишљење, приступ, афективитет и схватање да Спорт за спортисте доприноси бољој социјализацији ученика и њиховој интеграцији у друштво. Трећи фактор Одбојност објашњава близу 9 % варијансе и чини га 13 ајтема. Одликују га изразито негативно мишљење, приступ, афективитет и схватање да Спорт за спортисте нема никакву сазнајну вриједност и ученици га виде само као обавезу коју морају испунити, примјећујући разне недостатке везане за наставу и труде се да кад год је то могуће не пруже свој максимум на часу. Четврти фактор Значај одржања форме објашњава 5 % варијансе и чини га 7 ајтема. Одликују га позитивно мишљење, приступ, афективитет и схватање о значају физичких активности и развоју властитих физичких компетенци. Због тога се у даљем испитивању инструмента приступило конфирмативној факторској анализи да би се установиле евентуалне корелације међу задржаним факторима. Табела 57. Корелације међу факторима Фактори 1 2 3 4 1 1.000 .111 .138 -6.476E-02 2 .111 1.000 6.653E-02 -9.144E-02 3 .138 6.653E-02 1.000 .181 4 -6.476E-02 -9.144E-02 .181 1.000 Показало се да фактор Жеља за сазнањем позитивно корелира са фактором Социјализацијске вриједности и фактором Одбојности а да фактор Одбојности позитивно корелира и са фактором Значаја одржавања форме. Табела 58. Матрица склопа факторског обрасца како варијабле граде факторе (Ротација је извршена након 7 итерација) ајтеми Фактори 1 2 3 4 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 207 N52 .813 N44 .795 N35 .715 N36 .714 N17 .672 N28 .668 N30 .660 N39 .597 N43 .558 .412 N2 .543 N34 .489 N13 -.470 .316 N48 .451 N55 N7 .805 N16 .666 N53 .653 N6 .431 .630 N57 -.304 .615 N63 .604 N50 .588 N10 .572 N4 .571 N49 .373 .555 N64 -.520 N9 .489 N15 .461 N59 .418 N60 .387 N25 .320 N5 N22 .741 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 208 N29 .649 N37 .616 N45 .581 N38 .577 N14 .563 N51 .503 N58 .479 N12 .467 N1 .464 N3 .463 N42 .444 N26 .401 N19 .379 N46 .368 .370 N40 .306 .344 N21 -.311 -.337 N54 -.306 .321 N41 N18 N23 .742 N24 .326 .548 N8 .513 N66 .322 -.473 N11 -.465 N33 .300 .454 N20 .452 N65 .428 N61 .421 N47 .414 N32 .327 .349 N27 .305 .330 N62 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 209 N31 N56 Ајтеми који не припадају задржаним факторима су: 5 – Чак и када се не осјећам добро, активно учествујем на часовима. 18 – Мислим да је избор Спорта за спортисте грешка. 31 – Овај предмет ми омогућава да побољшам своје физичке способности. 41 – Спорт за спортисте ме је научио да поштујем вјештине и способности мојих противника и да им не завидим на успјеху. 55 - Спорту за спортисте се не придаје онолико значаја колико би требало. 56 – Спорт за спортисте помаже учењу и усавршавању физичких вјештина које су веома важне. 62 – Спорт за спортисте је веома важан предмет који помаже боље развијање тијела и одржавање здравља. Табела 59. Матрица структуре која приказује како фактори граде варијабле ајтеми Фактори 1 2 3 4 N44 .798 N52 .785 N36 .683 N35 .682 N28 .682 N30 .665 N17 .648 N39 .619 N43 .609 .433 N2 .523 N34 .477 N48 .474 N13 -.456 -.341 N21 -.378 -.360 N55 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 210 N7 .798 N6 .504 .684 N16 .669 N63 .315 .621 N53 .618 N49 .423 .594 N57 .591 N4 .300 .585 N50 .574 N64 -.571 -.322 N10 .545 N9 .506 N15 .476 N59 .389 N60 .342 N25 N22 .695 N29 .649 N37 .629 N38 .573 N45 .323 .565 N51 .533 N3 .515 .324 N14 .509 N58 .509 N12 .486 N1 .468 N42 .438 N46 .370 .430 N26 .430 N40 .352 .430 N27 .370 .369 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 211 N19 .329 N5 .306 N41 N56 N18 N23 .721 N8 -.334 .538 N24 .530 N11 -.492 N20 .470 N61 .303 .455 N65 .455 N66 -.432 N33 .414 N47 .404 N32 .319 .348 N54 -.318 .331 .338 N31 N62 Задржани фактори не могу објаснити слиједеће тврдње јер њихова варијанса потиче из других извора: 18 – Мислим да је избор Спорта за спортисте грешка. 25 – Волио бих да сам на предмету Спорт за спортисте изабрао неки други понуђени спорт. 31 - Овај предмет ми омогућава да побољшам своје физичке способности. 41 – Спорт за спортисте ме је научио да поштујем вјештине и способности мојих противника и да им не завидим на успјеху. 55 - Спорту за спортисте се не придаје онолико значаја колико би требало. 56 – Спорт за спортисте помаже учењу и усавршавању физичких вјештина које су веома важне. 62 - Спорт за спортисте је веома важан предмет који помаже боље развијање тијела и одржавање здравља. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 212 Табела 60. Корелација фактора са ајтемима ајтеми Фактори 1 2 3 4 N1 -.016 -.020 .080 .031 N2 .075 -.017 .005 .057 N3 .000 .014 .079 .052 N4 .036 .089 -.009 .024 N5 .037 -.045 .047 .020 N6 .063 .100 .001 -.027 N7 -.009 .126 .004 -.010 N8 .009 -.051 -.006 .128 N9 -.005 .077 .052 -.019 N10 -.020 .088 .003 .030 N11 .041 .012 .004 -.116 N12 .017 -.012 .083 .003 N13 -.065 .050 -.042 -.049 N14 -.013 -.028 .103 -.044 N15 .038 .072 -.035 -.002 N16 .005 .105 -.017 -.027 N17 .094 -.014 -.011 .015 N18 -.029 .013 .051 -.059 N19 -.026 .035 .072 -.057 N20 -.020 -.040 -.019 .115 N21 -.046 -.018 -.064 .045 N22 .006 -.017 .136 -.066 N23 .009 .027 -.007 .179 N24 -.007 .046 .001 .131 N25 -.036 .049 -.007 .018 N26 -.018 .014 .068 .047 N27 -.011 .032 .049 .074 N28 .096 .005 .005 -.054 N29 -.007 .006 .115 -.004 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 213 N30 .094 .002 .003 -.026 N31 .007 .018 .031 .059 N32 .044 -.003 .013 .082 N33 .039 .023 -.012 .108 N34 .068 -.013 .010 .048 N35 .100 -.006 -.027 .026 N36 .100 -.001 -.032 .020 N37 -.005 .004 .108 .012 N38 .002 -.030 .102 .001 N39 .085 .031 .004 -.006 N40 .043 .016 .059 .041 N41 .024 -.010 .054 -.038 N42 -.001 .000 .080 -.013 N43 .081 -.026 .079 -.069 N44 .113 .001 .000 -.033 N45 -.001 .045 .108 -.053 N46 -.004 .056 .063 .044 N47 .036 -.026 -.012 .101 N48 .064 .021 .017 .008 N49 .054 .088 -.016 -.016 N50 -.020 .092 .001 -.012 N51 .000 -.004 .087 .033 N52 .114 -.008 -.025 .000 N53 -.023 .100 .009 .055 N54 -.016 -.049 .052 .058 N55 -.039 .017 .008 .050 N56 .004 .019 .033 .047 N57 -.041 .097 -.010 -.041 N58 -.009 .001 .082 .043 N59 -.022 .064 .006 .034 N60 -.020 .058 -.023 .060 N61 -.004 .009 .032 .099 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 214 N62 .008 .007 .001 .065 N63 .039 .094 -.028 .002 N64 -.028 -.084 -.056 .044 N65 -.033 -.026 -.008 .108 N66 .021 .022 .067 -.124 Стога је на основу резултата и експланаторне и конфирматорне анализе у наредним истраживањима ове проблематике препоручљиво примјењени инструмент смањити на 57 тврдњи, око којих не постоје дилеме да ли заиста мјере ставове ученика према предмету Спорт за спортисте. Табела 61. Задржани ајтеми у коначној верзији Скале ставова према Спорту за спортисте Рбр Ајтем 1. За предмет Спорт за спортисте имамо довољно спортских реквизита. 2. Спорт за спортисте би требао постати обавезан предмет. 3. Волио бих да овај предмет има више часова седмично. 4. Понекад сам се правим да сам болестан како не бих морао да учествујем на часовима.* 5. Сматрам да је овај предмет сувишан и непотребан.* 6. Не волим овај предмет јер нисам довољно спретан и снажан.* 7. На часу ми је једино важно да побиједимо други тим. 8. Не волим Спорт за спортисте јер увијек радимо исте ствари.* 9. На часовима физичког васпитања ученици који учествују у предмету Спорт за спортисте имају повлаштен третман код наставника у односу на оне који су изабрали неки други изборни предмет.* 10. Наставник обично фаворизује и форсира на часовима физичког васпитања оне који су најуспјешнији на часовима Спорта за спортисте.* 11. Наставник има једнак однос према свим ученицима на часовима физичке културе. 12. Наставник фаворизује одређене спортове на часовима физичког васпитања.* Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 215 13. Наставник се више труди око ученика који нису доволјно физички спретни. 14. Понекад на часовима не пружам свој максимум јер се бојим да ће ми се друга дјеца смијати.* 15. На часовима Спорта за спортисте ученици су изложени великим напорима.* 16. На часовима Спорта за спортисте пружам увијек свој максимум. 17. Оцјена из предмета Спорт за спортисте ми није важна.* 18. Спорт за спортисте сам изабрао јер знам да сам добар у спорту и да ћу имати високу оцјену која ће ми повећати просјек. 19. Спорт за спортисте сам изабрао јер не морам да читам књиге и учим. 20. Наставник објективно оцјењује ученике из предмета Спорт за спортисте. 21. Оцјена коју имам из овог предмета је адекватна и реално процјењује моје способности. 22. Оцјена коју имам из овог предмета је адекватна и реално процјењује моје залагање. 23. Волио бих да имамо више спортова у понуди за овај предмет. 24. На часу Спорта за спортисте вриједно радим и кад ме наставник не контролише. 25. Вјежбам да се усавршим у физичким активностима у којима сам најмање успјешан. 26. Пажљиво пратим упутства и инструкције на часу Спорт за спортисте. 27. Прихватам критику наставника и покушавам да поправим грешке. 28. Пажљиво пратим свој напредак и покушавам да што више научим на часу. 29. Не волим да будем одсутан са часа Спорт за спортисте. 30. Охрабрујем и подржавам и друге ученике да активно учествују на часу Спорта за спортисте. 31. Редовно доносим сву потребну опрему. 32. Пажљиво рукујем са спортским реквизитима. 33. Спорт за спортисте ме учи да жртвујем своје личне жеље за добробит и успјех групе и тима. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 216 34. Спорт за спортисте ми помаже да савладам своју стидљивост. 35. У Спорту за спортисте сам научио да група може много више од појединца. 36. Спорт за спортисте ме је научио да дијелим заједничке тешкоће са пријателјима јер је то заједничка борба за заједнички циљ. 37. Спорт за спортисте ме је научио да треба да се међусобно помажемо и да дијелимо оно што имамо. 38. Спорт за спортисте ме је научио да се ништа не може постићи без тешког рада и волје за успјехом. 39. Спорт за спортисте ме је научио да будем у стању да реагујем у моменту за вријеме игре. 40. Спорт за спортисте ме је научио да разумијем стратегију – зашто се нешто ради. као и најбоље методе напада и одбране у изабраном спорту. 41. Спорт за спортисте ме је научио да разумијем ограничења у људском тијелу. нарочито у погледу вјештине. брзине. снаге. издржљивости. 42. Волим предмет спорт за спортисте. 43. Спорт за спортисте је губљење времена.* 44. Спорт за спортисте би требало укинути.* 45. Волио бих да предмет Спорт за спортисте има више часова. 46. Спорт за спортисте помаже да ученици формирају и развију добре здравствене навике. 47. Учествујем на часовима Спорта за спортисте само онда кад морам.* 48. Учествовање у Спорту за спортисте ми је омогућило да се више дружим и стекнем пуно пријатеља 49. Од Спорта за спортисте ученици имају више штете него користи.* 50. Спорт за спортисте је забаван. 51. Спорт за спортисте нас не учи ничему што би нам користило ван школе.* 52. Овај предмет је бесмислено губљење времена.* 53. Желио бих да имамо више часова из предмета Спорт за спортисте. 54. Учествовање у Спорту за спортисте није дало оне резултате које сам желио.* Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 217 55. Учествовање у Спорту за спортисте није испунило моја очекивања.* 56. Сматрам да се предмет Спорт за спортисте неоправдано потцјењује од стране ученика. 57. Сматрам да се предмет Спорт за спортисте неоправдано омаловажава од стране других наставника. *Инверзни ајтеми У коначној верзији инструмента која би се требала задржати у даљим истраживањима ове проблематике, препоручљиво је задржати 57 ајтема распоређених у четири субскале: Љубав према Спорту за спортисте (13 ајтема), Одбојност према предмету Спорт за спортисте (16), Интринзичка мотивација за учествовање у предмету Спорт за спортисте (16) и Оријентација на постигнуће (12). Табела 62. Распоред ајтема у односу на припадност факторима 1 – Љубав према Спорту за спортисте Наставник фаворизује одређене спортове на часовима физичког васпитања.* На часовима Спорта за спортисте пружам увијек свој максимум. Спорт за спортисте сам изабрао јер не морам да читам књиге и учим. Вјежбам да се усавршим у физичким активностима у којима сам најмање успјешан. Прихватам критику наставника и покушавам да поправим грешке. Охрабрујем и подржавам и друге ученике да активно учествују на часу Спорта за спортисте. Редовно доносим сву потребну опрему. Пажљиво рукујем са спортским реквизитима. У Спорту за спортисте сам научио да група може много више од појединца. Спорт за спортисте ме је научио да треба да се међусобно помажемо и да дијелимо оно што имамо. Спорт за спортисте ме је научио да се ништа не може постићи без тешког рада и волје за успјехом. Волим предмет спорт за спортисте. Спорт за спортисте помаже да ученици формирају и развију добре здравствене навике. 2 – Одбојност према предмету Спорт за спортисте Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 218 Спорт за спортисте би требао постати обавезан предмет. Понекад сам се правим да сам болестан како не бих морао да учествујем на часовима.* Сматрам да је овај предмет сувишан и непотребан.* Не волим овај предмет јер нисам доволјно спретан и снажан.* Не волим Спорт за спортисте јер увијек радимо исте ствари.* На часовима физичког васпитања ученици који учествују у предмету Спорт за спортисте имају повлаштен третман код наставника у односу на оне који су изабрали неки други изборни предмет.* Понекад на часовима не пружам свој максимум јер се бојим да ће ми се друга дјеца смијати.* На часовима Спорта за спортисте ученици су изложени великим напорима.* Спорт за спортисте је губљење времена.* Спорт за спортисте би требало укинути.* Учествујем на часовима Спорта за спортисте само онда кад морам.* Од Спорта за спортисте ученици имају више штете него користи.* Спорт за спортисте нас не учи ничему што би нам користило ван школе.* Овај предмет је бесмислено губљење времена.* Учесвовање у Спорту за спортисте није дало оне резултате које сам желио.* Учествовање у Спорту за спортисте није испунило моја очекивања.* 3 – Интринзичка мотивација за учествовање у предмету Спорт за спортисте За предмет Спорта за спортисте имамо довољно спортских реквизита. Волио бих да овај предмет има више часова седмично. Наставник има једнак однос према свим ученицима на часовима физичке културе. Наставник се више труди око ученика који нису довољно физички спретни. Оцјена из предмета Спорт за спортисте ми није важна.* Наставник објективно оцјењује ученике из предмета Спорт за спортисте. Волио бих да имамо више спортова у понуди за овај предмет. На часу Спорта за спортисте вриједно радим и кад ме наставник не контролише. Пажљиво пратим упутства и инструкције на часу Спорт за спортисте. Спорт за спортисте ме учи да жртвујем своје личне жеље за добробит и успјех групе и тима. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 219 Спорт за спортисте ми помаже да савладам своју стидлјивост.. Спорт за спортисте ме је научио да дијелим заједничке тешкоће са пријатељима јер је то заједничка борба за заједнички цилј. Спорт за спортисте ме је научио да будем у стању да реагујем у моменту за вријеме игре. Спорт за спортисте ме је научио да разумијем стратегију – зашто се нешто ради, као и најбоље методе напада и одбране у изабраном спорту. Волио бих да предмет Спорт за спортисте има више часова. Спорт за спортисте је забаван. 4 – Оријентација на постигнуће На часу ми је једино важно да побиједимо други тим. Наставник обично фаворизује и форсира на часовима физичког васпитања оне који су најуспјешнији на часовима Спорта за спортисте.* Спорт за спортисте сам изабрао јер знам да сам добар у спорту и да ћу имати високу оцјену која ће ми повећати просјек. Оцјена коју имам из овог предмета је адекватна и реално процјењује моје способности. Оцјена коју имам из овог предмета је адекватна и реално процјењује моје залагање. Пажлјиво пратим свој напредак и покушавам да што више научим на часу. Не волим да будем одсутан са часа Спорт за спортисте. Спорт за спортисте ме је научио да разумијем ограничења у лјудском тијелу, нарочито у погледу вјештине, брзине, снаге, издржлјивости. Учествовање у Спорту за спортисте ми је омогућило да се више дружим и стекнем пуно пријатеља. Желио бих да имамо више часова из предмета Спорт за спортисте. Сматрам да се предмет Спорт за спортисте неоправдано потцјењује од стране ученика. Сматрам да се предмет Спорт за спортисте неоправдано омаловажава од стране других наставника. Ипак, будући да је ово први пут да се ова проблематика истражује на овакав начин и да је у овом истраживању теоријска претпоставка била да је Скала ставова према спорту за спортисте унидимензионалан конструкт те да је она заправо пилот инструмент, сачињен специјално за сврхе овог истраживања, као и услијед других специфичности услова спровођења факторске анализе, при даљој обади података, Скала ставова према спорту за спортисте ће се третирати као унидимензионалан конструкт, док резултати Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 220 конфирматорне факторске анализе могу представљати одличну подлогу за даља истраживања ове тематике. 6.5.2 Физичко васпитање и спорт за спортисте – разлике у односу на пол и припадност групи Табела 63. Дескриптивна статистика субскала тестова мотивације везаних за Спорт за спортисте експерименталних група испитаника В А Р . ГРУПА N M SD MIN MAX У см је ре но ст н а ци љ кошарка 50 3.15 .81 1.33 4.67 фудбал 43 3.18 .89 1.00 4.67 рукомет 42 3.25 .62 1.67 4.17 одбојка 42 3.15 .89 1.00 4.67 укупно 177 3.18 .80 1.00 4.67 У см је ре но ст н а за да та к кошарка 50 4.48 .46 2.67 5.00 фудбал 42 4.45 .55 2.67 5.00 рукомет 42 4.51 .29 3.50 5.00 одбојка 42 4.44 .55 2.67 5.00 укупно 176 4.47 .47 2.67 5.00 П ос ти за њ е ус пј ех а кошарка 50 3.31 .54 1.67 4.17 фудбал 43 3.38 .55 2.33 4.67 рукомет 42 3.41 .49 2.17 4.17 одбојка 42 3.19 .48 2.33 4.17 укупно 177 3.32 .52 1.67 4.67 И зб је га ва њ е не ус пј ех а кошарка 49 2.69 .62 1.50 4.17 фудбал 42 2.62 .82 1.00 4.17 рукомет 41 2.59 .74 1.17 4.17 одбојка 41 2.44 .76 1.17 4.17 укупно 173 2.59 .73 1.00 4.17 Ж е љ а д кошарка 50 4.33 .54 1.83 5.00 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 221 фудбал 43 4.30 .68 1.83 5.00 рукомет 42 4.37 .41 3.17 5.00 одбојка 42 4.08 .86 1.83 5.00 укупно 177 4.27 .65 1.83 5.00 И нт ри нз ич ка м от ив ац иј а кошарка 50 4.34 .54 2.75 5.00 фудбал 43 4.35 .53 2.75 5.00 рукомет 42 4.41 .39 3.50 5.00 одбојка 42 4.44 .54 2.75 5.00 укупно 177 4.38 .50 2.75 5.00 И де нт иф ик ов ан а ре гу ла ци ја кошарка 50 4.35 .53 2.50 5.00 фудбал 43 4.45 .57 2.50 5.00 рукомет 42 4.43 .38 3.50 5.00 одбојка 42 4.44 .65 2.50 5.00 укупно 177 4.41 .54 2.50 5.00 С по љ аш њ а ре гу ла ци ја кошарка 50 2.72 .84 1.25 4.50 фудбал 43 2.88 .81 1.25 4.50 рукомет 42 2.74 .65 1.50 4.50 одбојка 42 2.54 .71 1.25 4.00 укупно 177 2.72 .77 1.25 4.50 А м от ив ац иј а кошарка 50 2.12 .74 1.00 4.50 фудбал 43 2.13 .79 1.00 4.50 рукомет 42 1.92 .61 1.00 4.00 одбојка 42 1.83 .57 1.00 3.50 укупно 177 2.00 .69 1.00 4.50 С ка ла с та во во ва С ЗС кошарка 50 3.14 .93 1,00 5,00 фудбал 43 3.21 .75 1,50 4,50 рукомет 42 3.33 .61 2,00 4,50 одбојка 42 3.13 .80 1,50 4,50 укупно 177 3.20 .79 1,00 5,00 Табела 64. Резултати теста хомогености варијансе и ANOVA теста субскала тестова мотивације везаних за Спорт за спортисте код експериметалних група Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 222 ВАРИЈАБЛА Levene Statistic Sig. F Sig. усмјереност на циљ 1.910 .130 .152 .929 Усмјереност на задатак 3.642 .014 .181 .909 Постизање успјеха .606 .612 1.455 .229 Избјегавање неуспјеха 1.577 .197 .901 .442 Жеља да се овлада материјом 4.152 .007 1.658 .178 Интринзичка мотивација 1.052 .371 .436 .727 Идентификована регулација 2.245 .085 .334 .801 Спољашња регулација 1.548 .204 1.490 .219 Амотивација .466 .706 2.104 .101 Став према СЗС 1.908 .130 .606 .612 ANOVA је показала да не постоје статистички значајне разлике између експерименталних група испитаника на субскалама тестова мотивације везаних за Спорт за спортисте . Табела 65. Резултати Scheffe теста за posthoc поређење субскала тестова мотивације везаних за Спорт за спортисте код експериметалних група ВАР. (I) grupa (J) grupa Mean Difference (I-J) Std. Error Sig. 95% Confidence Interval Lower Bound Upper Bound ус м је ре но ст н а ци љ кошарка фудбал -2.8837E-02 .1686 .999 -.5049 .4472 рукомет -.1006 .1697 .950 -.5797 .3784 одбојка 2.540E-03 .1697 1.000 -.4765 .4816 фудбал кошарка 2.884E-02 .1686 .999 -.4472 .5049 рукомет -7.1798E-02 .1759 .983 -.5683 .4248 одбојка 3.138E-02 .1759 .998 -.4652 .5279 рукомет кошарка .1006 .1697 .950 -.3784 .5797 фудбал 7.180E-02 .1759 .983 -.4248 .5683 одбојка .1032 .1769 .952 -.3963 .6026 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 223 одбојка кошарка -2.5397E-03 .1697 1.000 -.4816 .4765 фудбал -3.1377E-02 .1759 .998 -.5279 .4652 рукомет -.1032 .1769 .952 -.6026 .3963 У см је ре но ст н а за да та к кошарка фудбал 2.429E-02 9.947E-02 .996 -.2566 .3051 рукомет -3.1270E-02 9.947E-02 .992 -.3121 .2496 одбојка 4.016E-02 9.947E-02 .983 -.2407 .3210 фудбал кошарка -2.4286E-02 9.947E-02 .996 -.3051 .2566 рукомет -5.5556E-02 .1037 .962 -.3483 .2372 одбојка 1.587E-02 .1037 .999 -.2769 .3087 рукомет кошарка 3.127E-02 9.947E-02 .992 -.2496 .3121 фудбал 5.556E-02 .1037 .962 -.2372 .3483 одбојка 7.143E-02 .1037 .924 -.2214 .3642 одбојка кошарка -4.0159E-02 9.947E-02 .983 -.3210 .2407 фудбал -1.5873E-02 .1037 .999 -.3087 .2769 рукомет -7.1429E-02 .1037 .924 -.3642 .2214 П ос ти за њ е ус пј ех а кошарка фудбал -7.7054E-02 .1079 .917 -.3817 .2275 рукомет -.1021 .1086 .829 -.4086 .2045 одбојка .1122 .1086 .785 -.1943 .4188 фудбал кошарка 7.705E-02 .1079 .917 -.2275 .3817 рукомет -2.5009E-02 .1125 .997 -.3427 .2927 одбојка .1893 .1125 .421 -.1285 .5070 рукомет кошарка .1021 .1086 .829 -.2045 .4086 фудбал 2.501E-02 .1125 .997 -.2927 .3427 одбојка .2143 .1132 .313 -.1053 .5339 одбојка кошарка -.1122 .1086 .785 -.4188 .1943 фудбал -.1893 .1125 .421 -.5070 .1285 рукомет -.2143 .1132 .313 -.5339 .1053 И зб је га ва њ е не ус пј ех а кошарка фудбал 7.086E-02 .1544 .976 -.3653 .5070 рукомет .1044 .1555 .929 -.3346 .5434 одбојка .2508 .1555 .459 -.1882 .6898 фудбал кошарка -7.0862E-02 .1544 .976 -.5070 .3653 рукомет 3.358E-02 .1613 .998 -.4218 .4889 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 224 одбојка .1799 .1613 .742 -.2754 .6353 рукомет кошарка -.1044 .1555 .929 -.5434 .3346 фудбал -3.3585E-02 .1613 .998 -.4889 .4218 одбојка .1463 .1622 .846 -.3118 .6044 одбојка кошарка -.2508 .1555 .459 -.6898 .1882 фудбал -.1799 .1613 .742 -.6353 .2754 рукомет -.1463 .1622 .846 -.6044 .3118 Ж ељ а да с е ов ла да м ат ер иј ом кошарка фудбал 2.434E-02 .1334 .998 -.3524 .4010 рукомет -3.8413E-02 .1343 .994 -.4175 .3407 одбојка .2433 .1343 .353 -.1358 .6224 фудбал кошарка -2.4341E-02 .1334 .998 -.4010 .3524 рукомет -6.2754E-02 .1392 .977 -.4557 .3302 одбојка .2190 .1392 .482 -.1739 .6119 рукомет кошарка 3.841E-02 .1343 .994 -.3407 .4175 фудбал 6.275E-02 .1392 .977 -.3302 .4557 одбојка .2817 .1400 .260 -.1135 .6770 одбојка кошарка -.2433 .1343 .353 -.6224 .1358 фудбал -.2190 .1392 .482 -.6119 .1739 рукомет -.2817 .1400 .260 -.6770 .1135 И нт ри нз ич ка м от ив ац иј а кошарка фудбал -1.3837E-02 .1054 .999 -.3114 .2837 рукомет -7.5714E-02 .1061 .917 -.3752 .2237 одбојка -.1055 .1061 .804 -.4049 .1940 фудбал кошарка 1.384E-02 .1054 .999 -.2837 .3114 рукомет -6.1877E-02 .1099 .957 -.3722 .2485 одбојка -9.1639E-02 .1099 .874 -.4020 .2187 рукомет кошарка 7.571E-02 .1061 .917 -.2237 .3752 фудбал 6.188E-02 .1099 .957 -.2485 .3722 одбојка -2.9762E-02 .1106 .995 -.3419 .2824 одбојка кошарка .1055 .1061 .804 -.1940 .4049 фудбал 9.164E-02 .1099 .874 -.2187 .4020 рукомет 2.976E-02 .1106 .995 -.2824 .3419 И д е кошарка фудбал -9.7674E-02 .1123 .860 -.4148 .2194 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 225 рукомет -7.8571E-02 .1130 .922 -.3977 .2406 одбојка -9.0476E-02 .1130 .887 -.4096 .2287 фудбал кошарка 9.767E-02 .1123 .860 -.2194 .4148 рукомет 1.910E-02 .1172 .999 -.3117 .3499 одбојка 7.198E-03 .1172 1.000 -.3236 .3380 рукомет кошарка 7.857E-02 .1130 .922 -.2406 .3977 фудбал -1.9103E-02 .1172 .999 -.3499 .3117 одбојка -1.1905E-02 .1178 1.000 -.3446 .3208 одбојка кошарка 9.048E-02 .1130 .887 -.2287 .4096 фудбал -7.1982E-03 .1172 1.000 -.3380 .3236 рукомет 1.190E-02 .1178 1.000 -.3208 .3446 С по љ аш њ а ре гу ла ци ја кошарка фудбал -.1637 .1587 .786 -.6118 .2844 рукомет -2.4048E-02 .1597 .999 -.4750 .4269 одбојка .1843 .1597 .722 -.2667 .6352 фудбал кошарка .1637 .1587 .786 -.2844 .6118 рукомет .1397 .1656 .870 -.3277 .6071 одбојка .3480 .1656 .224 -.1194 .8154 рукомет кошарка 2.405E-02 .1597 .999 -.4269 .4750 фудбал -.1397 .1656 .870 -.6071 .3277 одбојка .2083 .1665 .668 -.2618 .6785 одбојка кошарка -.1843 .1597 .722 -.6352 .2667 фудбал -.3480 .1656 .224 -.8154 .1194 рукомет -.2083 .1665 .668 -.6785 .2618 А м от ив ац иј а кошарка фудбал -7.9070E-03 .1425 1.000 -.4102 .3944 рукомет .2033 .1434 .572 -.2016 .6082 одбојка .2926 .1434 .248 -.1123 .6975 фудбал кошарка 7.907E-03 .1425 1.000 -.3944 .4102 рукомет .2112 .1486 .570 -.2084 .6309 одбојка .3005 .1486 .256 -.1191 .7202 рукомет кошарка -.2033 .1434 .572 -.6082 .2016 фудбал -.2112 .1486 .570 -.6309 .2084 одбојка 8.929E-02 .1495 .949 -.3328 .5114 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 226 одбојка кошарка -.2926 .1434 .248 -.6975 .1123 фудбал -.3005 .1486 .256 -.7202 .1191 рукомет -8.9286E-02 .1495 .949 -.5114 .3328 С та в пр ем а С ЗС кошарка фудбал -6.9302E-02 .1639 .981 -.5322 .3936 рукомет -.1933 .1650 .712 -.6591 .2725 одбојка 9.048E-03 .1650 1.000 -.4568 .4749 фудбал кошарка 6.930E-02 .1639 .981 -.3936 .5322 рукомет -.1240 .1710 .913 -.6068 .3588 одбојка 7.835E-02 .1710 .976 -.4045 .5612 рукомет кошарка .1933 .1650 .712 -.2725 .6591 фудбал .1240 .1710 .913 -.3588 .6068 одбојка .2024 .1720 .710 -.2833 .6880 одбојка кошарка -9.0476E-03 .1650 1.000 -.4749 .4568 фудбал -7.8350E-02 .1710 .976 -.5612 .4045 рукомет -.2024 .1720 .710 -.6880 .2833 Резултати Scheffe теста за posthoc поређење су показали да не постоје статистички значајне разлике између експерименталних група испитаника на субскалама тестова мотивације везаних за Спорт за спортисте Табела 66. Поређење резултата тестова мотивације везаних за Спорт за спортисте између дјечака и дјевојчица t тестом за независне узорке ВАРИЈАБЛА Ученици Ученице t тест М SD М SD t df р усмјереност на циљ 3.43 .76 2.92 .77 4.373 174.093 .000 Усмјереност на задатак 4.40 .57 4.54 .32 -1.909 142.145 .058 Постизање успјеха 3.43 .52 3.21 .49 2.886 174.999 .004 Избјегавање неуспјеха 2.65 .83 2.53 .61 1.142 165.180 .255 Жеља да се овлада материјом 4.19 .78 4.35 .45 -1.686 145.871 .094 Интринзичка мотивација 4.33 .57 4.44 .42 -1.495 164.466 .137 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 227 Идентификована регулација 4.34 .61 4.49 .43 -1.824 161.906 .070 Спољашња регулација 2.90 .73 2.53 .76 3.286 173.018 .001 Амотивација 2.15 .81 1.85 .50 3.007 152.065 .003 Став према СЗС 3.28 .84 3.12 .72 1.397 173.267 .164 Поређење резултата тестова мотивације везаних за Спорт за спортисте између дјечака и дјевојчица t тестом за независне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. Усмјереност на задатак - ученици су имали више скорове (M = 3.43) у односу на ученице (M = 2.92) 2. Постизање успјеха - ученици су имали више скорове (M = 3.43) у односу на ученице (M = 3.21) 3. Спољашња регулација - ученици су имали више скорове (M = 2.90) у односу на ученице (M = 2.53) 4. Амотивација - ученици су имали више скорове (M = 2.15) у односу на ученице (M = 1.85) Табела 67. Дескриптивна статистика субскала тестова мотивације везаних за физичко васпитање свих пет група испитаника В А Р . ГРУПА N M SD MIN MAX ус м је ре но ст н а ци љ контролна 41 3.4797 .6637 1.83 4.67 кошарка 50 3.5633 .7751 1.33 4.83 фудбал 43 3.7326 .6628 1.83 4.67 рукомет 42 3.6746 .7194 2.17 4.67 одбојка 42 3.4286 .8476 1.50 4.50 У см је ре но ст н а за да та к контролна 41 4.5447 .3334 3.67 5.00 кошарка 50 4.5567 .4173 3.00 5.00 фудбал 43 4.6279 .2860 3.83 5.00 рукомет 42 4.4881 .3321 3.67 5.00 одбојка 42 4.5238 .4075 3.00 5.00 П ос ти за њ е ус пј ех а контролна 41 3.1260 .4870 1.83 4.33 кошарка 50 3.3033 .6151 1.67 4.50 фудбал 43 3.1744 .5431 2.33 4.67 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 228 рукомет 42 3.3016 .5598 2.00 4.33 одбојка 42 3.0556 .5781 2.00 4.17 И зб је га ва њ е не ус пј ех а контролна 41 2.4431 .5252 1.83 3.83 кошарка 50 2.5933 .6861 1.50 4.50 фудбал 43 2.5271 .7080 1.17 4.33 рукомет 42 2.7659 .6302 1.50 4.33 одбојка 42 2.5437 .8610 1.00 4.17 Ж ељ а да с е ов ла да м ат ер иј ом контролна 41 4.5203 .2939 3.50 4.83 кошарка 50 4.4267 .6651 1.17 5.00 фудбал 43 4.5891 .3643 3.33 5.00 рукомет 42 4.2976 .5094 2.67 5.00 одбојка 42 4.2659 .7490 1.17 5.00 И нт ри нз ич ка м от ив ац иј а контролна 41 4.3293 .4625 2.75 5.00 кошарка 50 4.3400 .6077 1.25 5.00 фудбал 43 4.4186 .4286 3.50 5.00 рукомет 42 4.3988 .5327 2.50 5.00 одбојка 42 4.3690 .6080 1.25 5.00 И де нт иф ик ов ан а ре гу ла ци ја контролна 41 4.4451 .3514 4.00 5.00 кошарка 50 4.3450 .6641 1.25 5.00 фудбал 43 4.4244 .4209 2.75 5.00 рукомет 42 4.3690 .4757 2.75 5.00 одбојка 42 4.2500 .7611 1.25 5.00 С по љ аш њ а ре гу ла ци ја контролна 41 2.7195 .5842 1.75 4.50 кошарка 50 2.9150 .7720 1.25 4.50 фудбал 43 2.8081 .6168 1.50 4.50 рукомет 42 2.8333 .6641 1.50 4.50 одбојка 42 2.7619 .7630 1.25 4.50 А м от ив ац иј а контролна 41 1.8780 .5998 1.00 3.50 кошарка 50 2.1500 .9203 1.00 4.75 фудбал 43 2.0291 .5622 1.00 4.50 рукомет 42 2.2679 .8632 1.00 4.75 одбојка 42 1.9881 .6895 1.00 4.00 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 229 Табела 68. Резултати теста хомогености варијансе и ANOVA теста субскала тестова мотивације везаних за физичко васпитање ВАРИЈАБЛА Levene Statistic Sig. F Sig. усмјереност на циљ 1.650 .163 1.267 .284 Усмјереност на задатак .905 .462 .871 .482 Постизање успјеха .937 .443 1.665 .159 Избјегавање неуспјеха 3.564 .008 1.255 .289 Жеља да се овлада материјом 5.306 .000 2.707 .031 Интринзичка мотивација .232 .920 .217 .929 Идентификована регулација 3.924 .004 .787 .535 Спољашња регулација 1.194 .314 .532 .713 Амотивација 2.383 .053 1.709 .149 ANOVA је показала да постоје статистички значајне разлике на варијабли Жеља да се овлада материјом. Табела 69. Резултати Scheffe теста за posthoc поређење свих пет група на субскалама тестова мотивације везаних за физичко васпитање В А Р . (I) grupa (J) grupa Mean Difference (I-J) Std. Error Sig. 95% Confidence Interval Lower Bound Upper Bound ус м је ре но ст н а ци љ контролна кошарка -8.3659E-02 .1556 .990 -.5672 .3999 фудбал -.2529 .1612 .652 -.7538 .2481 рукомет -.1949 .1621 .836 -.6988 .3089 одбојка 5.110E-02 .1621 .999 -.4528 .5550 кошарка контролна 8.366E-02 .1556 .990 -.3999 .5672 фудбал -.1692 .1536 .875 -.6465 .3081 рукомет -.1113 .1546 .972 -.5916 .3691 одбојка .1348 .1546 .943 -.3456 .6151 фудбал контролна .2529 .1612 .652 -.2481 .7538 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 230 кошарка .1692 .1536 .875 -.3081 .6465 рукомет 5.795E-02 .1602 .998 -.4399 .5558 одбојка .3040 .1602 .465 -.1939 .8019 рукомет контролна .1949 .1621 .836 -.3089 .6988 кошарка .1113 .1546 .972 -.3691 .5916 фудбал -5.7955E-02 .1602 .998 -.5558 .4399 одбојка .2460 .1612 .676 -.2548 .7468 одбојка контролна -5.1103E-02 .1621 .999 -.5550 .4528 кошарка -.1348 .1546 .943 -.6151 .3456 фудбал -.3040 .1602 .465 -.8019 .1939 рукомет -.2460 .1612 .676 -.7468 .2548 У см је ре но ст н а за да та к контролна кошарка -1.1951E-02 7.604E-02 1.000 -.2482 .2243 фудбал -8.3192E-02 7.878E-02 .892 -.3280 .1616 рукомет 5.662E-02 7.924E-02 .972 -.1896 .3028 одбојка 2.091E-02 7.924E-02 .999 -.2253 .2671 кошарка контролна 1.195E-02 7.604E-02 1.000 -.2243 .2482 фудбал -7.1240E-02 7.506E-02 .924 -.3045 .1620 рукомет 6.857E-02 7.554E-02 .935 -.1662 .3033 одбојка 3.286E-02 7.554E-02 .996 -.2019 .2676 фудбал контролна 8.319E-02 7.878E-02 .892 -.1616 .3280 кошарка 7.124E-02 7.506E-02 .924 -.1620 .3045 рукомет .1398 7.830E-02 .528 -.1035 .3831 одбојка .1041 7.830E-02 .778 -.1392 .3474 рукомет контролна -5.6620E-02 7.924E-02 .972 -.3028 .1896 кошарка -6.8571E-02 7.554E-02 .935 -.3033 .1662 фудбал -.1398 7.830E-02 .528 -.3831 .1035 одбојка -3.5714E-02 7.876E-02 .995 -.2805 .2090 одбојка контролна -2.0906E-02 7.924E-02 .999 -.2671 .2253 кошарка -3.2857E-02 7.554E-02 .996 -.2676 .2019 фудбал -.1041 7.830E-02 .778 -.3474 .1392 рукомет 3.571E-02 7.876E-02 .995 -.2090 .2805 П о с контролна кошарка -.1773 .1181 .690 -.5444 .1898 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 231 фудбал -4.8402E-02 .1224 .997 -.4287 .3319 рукомет -.1756 .1231 .729 -.5581 .2069 одбојка 7.046E-02 .1231 .988 -.3121 .4530 кошарка контролна .1773 .1181 .690 -.1898 .5444 фудбал .1289 .1166 .874 -.2335 .4913 рукомет 1.746E-03 .1174 1.000 -.3629 .3664 одбојка .2478 .1174 .351 -.1169 .6125 фудбал контролна 4.840E-02 .1224 .997 -.3319 .4287 кошарка -.1289 .1166 .874 -.4913 .2335 рукомет -.1272 .1216 .895 -.5052 .2508 одбојка .1189 .1216 .916 -.2591 .4969 рукомет контролна .1756 .1231 .729 -.2069 .5581 кошарка -1.7460E-03 .1174 1.000 -.3664 .3629 фудбал .1272 .1216 .895 -.2508 .5052 одбојка .2460 .1224 .403 -.1342 .6262 одбојка контролна -7.0461E-02 .1231 .988 -.4530 .3121 кошарка -.2478 .1174 .351 -.6125 .1169 фудбал -.1189 .1216 .916 -.4969 .2591 рукомет -.2460 .1224 .403 -.6262 .1342 И зб је га ва њ е не ус пј ех а контролна кошарка -.1502 .1457 .900 -.6029 .3024 фудбал -8.4042E-02 .1509 .989 -.5530 .3849 рукомет -.3228 .1518 .343 -.7945 .1489 одбојка -.1006 .1518 .979 -.5723 .3711 кошарка контролна .1502 .1457 .900 -.3024 .6029 фудбал 6.620E-02 .1438 .995 -.3806 .5130 рукомет -.1725 .1447 .840 -.6222 .2772 одбојка 4.968E-02 .1447 .998 -.4000 .4994 фудбал контролна 8.404E-02 .1509 .989 -.3849 .5530 кошарка -6.6202E-02 .1438 .995 -.5130 .3806 рукомет -.2387 .1500 .639 -.7048 .2274 одбојка -1.6519E-02 .1500 1.000 -.4826 .4496 рукомет контролна .3228 .1518 .343 -.1489 .7945 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 232 кошарка .1725 .1447 .840 -.2772 .6222 фудбал .2387 .1500 .639 -.2274 .7048 одбојка .2222 .1509 .705 -.2466 .6911 одбојка контролна .1006 .1518 .979 -.3711 .5723 кошарка -4.9683E-02 .1447 .998 -.4994 .4000 фудбал 1.652E-02 .1500 1.000 -.4496 .4826 рукомет -.2222 .1509 .705 -.6911 .2466 Ж ељ а да с е ов ла да м ат ер иј ом контролна кошарка 9.366E-02 .1158 .957 -.2662 .4535 фудбал -6.8822E-02 .1200 .988 -.4416 .3040 рукомет .2227 .1207 .494 -.1523 .5977 одбојка .2545 .1207 .352 -.1205 .6294 кошарка контролна -9.3659E-02 .1158 .957 -.4535 .2662 фудбал -.1625 .1143 .732 -.5177 .1927 рукомет .1290 .1150 .868 -.2284 .4865 одбојка .1608 .1150 .744 -.1967 .5183 фудбал контролна 6.882E-02 .1200 .988 -.3040 .4416 кошарка .1625 .1143 .732 -.1927 .5177 рукомет .2915 .1192 .205 -7.9013E- 02 .6621 одбојка .3233 .1192 .123 -4.7267E- 02 .6938 рукомет контролна -.2227 .1207 .494 -.5977 .1523 кошарка -.1290 .1150 .868 -.4865 .2284 фудбал -.2915 .1192 .205 -.6621 7.901E- 02 одбојка 3.175E-02 .1199 .999 -.3410 .4045 одбојка контролна -.2545 .1207 .352 -.6294 .1205 кошарка -.1608 .1150 .744 -.5183 .1967 фудбал -.3233 .1192 .123 -.6938 4.727E- 02 рукомет -3.1746E-02 .1199 .999 -.4045 .3410 И н т контролна кошарка -1.0732E-02 .1129 1.000 -.3615 .3401 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 233 фудбал -8.9336E-02 .1170 .965 -.4528 .2741 рукомет -6.9541E-02 .1176 .986 -.4351 .2960 одбојка -3.9779E-02 .1176 .998 -.4053 .3258 кошарка контролна 1.073E-02 .1129 1.000 -.3401 .3615 фудбал -7.8605E-02 .1114 .974 -.4249 .2677 рукомет -5.8810E-02 .1122 .991 -.4073 .2897 одбојка -2.9048E-02 .1122 .999 -.3775 .3195 фудбал контролна 8.934E-02 .1170 .965 -.2741 .4528 кошарка 7.860E-02 .1114 .974 -.2677 .4249 рукомет 1.980E-02 .1162 1.000 -.3414 .3810 одбојка 4.956E-02 .1162 .996 -.3117 .4108 рукомет контролна 6.954E-02 .1176 .986 -.2960 .4351 кошарка 5.881E-02 .1122 .991 -.2897 .4073 фудбал -1.9795E-02 .1162 1.000 -.3810 .3414 одбојка 2.976E-02 .1169 .999 -.3336 .3931 одбојка контролна 3.978E-02 .1176 .998 -.3258 .4053 кошарка 2.905E-02 .1122 .999 -.3195 .3775 фудбал -4.9557E-02 .1162 .996 -.4108 .3117 рукомет -2.9762E-02 .1169 .999 -.3931 .3336 И де нт иф ик ов ан а ре гу ла ци ја контролна кошарка .1001 .1182 .949 -.2671 .4674 фудбал 2.070E-02 .1224 1.000 -.3598 .4012 рукомет 7.607E-02 .1232 .984 -.3066 .4588 одбојка .1951 .1232 .643 -.1876 .5778 кошарка контролна -.1001 .1182 .949 -.4674 .2671 фудбал -7.9419E-02 .1167 .977 -.4419 .2831 рукомет -2.4048E-02 .1174 1.000 -.3889 .3408 одбојка 9.500E-02 .1174 .957 -.2698 .4598 фудбал контролна -2.0703E-02 .1224 1.000 -.4012 .3598 кошарка 7.942E-02 .1167 .977 -.2831 .4419 рукомет 5.537E-02 .1217 .995 -.3228 .4335 одбојка .1744 .1217 .726 -.2037 .5526 рукомет контролна -7.6074E-02 .1232 .984 -.4588 .3066 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 234 кошарка 2.405E-02 .1174 1.000 -.3408 .3889 фудбал -5.5371E-02 .1217 .995 -.4335 .3228 одбојка .1190 .1224 .918 -.2613 .4994 одбојка контролна -.1951 .1232 .643 -.5778 .1876 кошарка -9.5000E-02 .1174 .957 -.4598 .2698 фудбал -.1744 .1217 .726 -.5526 .2037 рукомет -.1190 .1224 .918 -.4994 .2613 С по љ аш њ а ре гу ла ци ја контролна кошарка -.1955 .1449 .769 -.6458 .2549 фудбал -8.8627E-02 .1501 .986 -.5552 .3779 рукомет -.1138 .1510 .966 -.5831 .3555 одбојка -4.2393E-02 .1510 .999 -.5117 .4269 кошарка контролна .1955 .1449 .769 -.2549 .6458 фудбал .1069 .1431 .967 -.3377 .5514 рукомет 8.167E-02 .1440 .988 -.3657 .5291 одбојка .1531 .1440 .889 -.2943 .6005 фудбал контролна 8.863E-02 .1501 .986 -.3779 .5552 кошарка -.1069 .1431 .967 -.5514 .3377 рукомет -2.5194E-02 .1492 1.000 -.4889 .4385 одбојка 4.623E-02 .1492 .999 -.4175 .5100 рукомет контролна .1138 .1510 .966 -.3555 .5831 кошарка -8.1667E-02 .1440 .988 -.5291 .3657 фудбал 2.519E-02 .1492 1.000 -.4385 .4889 одбојка 7.143E-02 .1501 .994 -.3950 .5379 одбојка контролна 4.239E-02 .1510 .999 -.4269 .5117 кошарка -.1531 .1440 .889 -.6005 .2943 фудбал -4.6235E-02 .1492 .999 -.5100 .4175 рукомет -7.1429E-02 .1501 .994 -.5379 .3950 А м от ив ац иј а контролна кошарка -.2720 .1576 .563 -.7617 .2178 фудбал -.1510 .1633 .931 -.6585 .3564 рукомет -.3898 .1642 .232 -.9002 .1206 одбојка -.1100 .1642 .978 -.6204 .4003 кошарка контролна .2720 .1576 .563 -.2178 .7617 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 235 фудбал .1209 .1556 .962 -.3626 .6044 рукомет -.1179 .1566 .967 -.6044 .3687 одбојка .1619 .1566 .899 -.3247 .6485 фудбал контролна .1510 .1633 .931 -.3564 .6585 кошарка -.1209 .1556 .962 -.6044 .3626 рукомет -.2388 .1623 .706 -.7431 .2655 одбојка 4.097E-02 .1623 .999 -.4634 .5453 рукомет контролна .3898 .1642 .232 -.1206 .9002 кошарка .1179 .1566 .967 -.3687 .6044 фудбал .2388 .1623 .706 -.2655 .7431 одбојка .2798 .1633 .570 -.2275 .7871 одбојка контролна .1100 .1642 .978 -.4003 .6204 кошарка -.1619 .1566 .899 -.6485 .3247 фудбал -4.0975E-02 .1623 .999 -.5453 .4634 рукомет -.2798 .1633 .570 -.7871 .2275 Резултати Scheffe теста за posthoc поређење су показали да не постоје статистички значајне разлике између испитаника на субскалама тестова мотивације везаних за физичко васпитање. Табела 70. Поређење резултата тестова мотивације везаних за физичко васпитање између ученика и ученицаt тестом за независне узорке ВАРИЈАБЛА Ученици Ученице t тест М SD М SD t df Р усмјереност на циљ 3.57 .74 3.38 .56 .936 38.364 .355 Усмјереност на задатак 4.39 .35 4.72 .21 -3.665 34.858 .001 Постизање успјеха 3.02 .54 3.25 .40 -1.634 38.195 .111 Избјегавање неуспјеха 2.45 .56 2.43 .50 .150 38.954 .882 Жеља да се овлада материјом 4.47 .31 4.58 .27 -1.206 39.000 .235 Интринзичка мотивација 4.32 .37 4.34 .56 -.158 30.492 .875 Идентификована регулација 4.42 .38 4.47 .32 -.485 38.986 .630 Спољашња регулација 2.90 .61 2.51 .49 2.237 38.807 .031 Амотивација 2.28 .46 1.41 .34 6.983 37.892 .000 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 236 Поређење резултата тестова мотивације везаних за физичко васпитање између ученика и ученицаt тестом за независне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. Усмјереност на задатак - ученици су имали ниже скорове (M = 4.39) у односу на ученице (M = 4.72) 2. Спољашња регулација - ученици су имали више скорове (M = 2.90) у односу на ученице (M = 2.51) 3. Амотивација - ученици су имали више скорове (M = 2.28) у односу на ученице (M = 1.41) 6.5.3 Однос физичког васпитања и спорта за спортисте 6.5.3.1 Резултати тестова мотивације везаних за физичко васпитање и спорт за спортисте - ученици Табела 71. Поређење резултата тестова мотивације везаних за физичко васпитање и Спорт за спортисте ученика експерименталне групе кошарка t тестом за зависне узорке (N = 25, df = 24) ВАРИЈАБЛА ФВ СЗС РЕЗУЛТАТИ t ТЕСТА М SD M SD Correlation Sig. t Sig. усмјереност на циљ 3.68 .90 3.36 .90 .516 .008 1.806 .083 усмјереност на задатак 4.49 .42 4.43 .59 .047 .822 .424 .675 постизање успјеха 3.09 .54 3.47 .57 .730 .000 -4.670 .000 избјегавање неуспјеха 2.45 .71 2.63 .77 .584 .002 -1.333 .195 жеља да се овлада материјом 4.30 .55 4.28 .71 .529 .007 .159 .875 интирнзичка мотивација 4.35 .38 4.34 .64 .272 .188 .077 .939 идентификована регулација 4.29 .52 4.36 .58 .660 .000 -.762 .454 спољашња регулација 3.02 .73 2.96 .83 .199 .340 .303 .765 амотивација 2.49 .86 2.23 .93 .602 .001 1.628 .117 Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученика експерименталне групе кошарка t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 237 5. постизање успјеха - у вези са физичким васпитањем ученици су имали ниже скорове (M = 3.09) у односу на Спорт за спортисте (M = 3.47) Табела 72. Поређење резултата на тестова мотивације везаних за физичко васпитање и Спорт за спортисте код ученика експерименталне групе фудбала t тестом за зависне узорке (N = 23, df = 22) ВАРИЈАБЛА ФВ СЗС РЕЗУЛТАТИ t ТЕСТА М SD M SD Correlation Sig. t Sig. усмјереност на циљ 3.90 .52 3.50 .80 .425 .043 2.554 .018 усмјереност на задатак 4.55 .32 4.39 .66 -.075 .735 1.015 .321 постизање успјеха 3.07 .64 3.48 .56 .534 .009 -3.394 .003 избјегавање неуспјеха 2.51 .76 2.83 .87 .247 .256 -1.525 .141 жеља да се овлада материјом 4.45 .41 4.13 .86 .174 .428 1.726 .098 интирнзичка мотивација 4.33 .42 4.24 .56 -.032 .884 .584 .565 идентификована регулација 4.32 .47 4.29 .69 .574 .004 .183 .856 спољашња регулација 2.73 .74 2.98 .79 .212 .330 -1.246 .226 амотивација 2.26 .64 2.28 .98 .358 .093 -.109 .914 Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученика експерименталне групе фудбал t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. усмјереност на циљ - у вези са физичким васпитањем ученици су имали више скорове (M = 3.9) у односу на Спорт за спортисте (M = 3.5) 2. постизање успјеха - у вези са физичким васпитањем ученици су имали ниже скорове (M = 3.07) у односу на Спорт за спортисте (M = 3.48) Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 238 Табела 73. Поређење резултата на тестова мотивације везаних за физичко васпитање и Спорт за спортисте ученика експерименталне групе рукомета t тестом за зависне узорке (N = 22, df = 21) ВАРИЈАБЛА ФВ СЗС РЕЗУЛТАТИ t ТЕСТА М SD M SD Correlation Sig. t Sig. усмјереност на циљ 3.69 .77 3.09 .59 .571 .006 4.306 .000 усмјереност на задатак 4.43 .32 4.47 .34 .449 .036 -.515 .612 постизање успјеха 3.14 .59 3.36 .59 .686 .000 -2.281 .033 избјегавање неуспјеха 2.47 .63 2.64 .88 .766 .000 -1.382 .182 жеља да се овлада материјом 4.24 .47 4.27 .41 .535 .010 -.334 .742 интирнзичка мотивација 4.33 .48 4.33 .38 .111 .624 .000 1.000 идентификована регулација 4.35 .38 4.34 .43 .687 .000 .165 .870 спољашња регулација 2.78 .78 2.97 .68 .572 .005 -1.250 .225 амотивација 2.39 .85 2.14 .63 .693 .000 1.915 .069 Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученика експерименталне групе рукомет t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. усмјереност на циљ - у вези са физичким васпитањем ученици су имали више скорове (M = 3.69) у односу на Спорт за спортисте (M = 3.09) 2. постизање успјеха - у вези са физичким васпитањем ученици су имали ниже скорове (M = 3.14) у односу на Спорт за спортисте (M = 3.36) Табела 74. Поређење резултата тестова мотивације везаних за физичко васпитање и Спорт за спортисте ученика експерименталне групе одбојке t тестом за зависне узорке (N = 21, df = 20) ВАРИЈАБЛА ФВ СЗС РЕЗУЛТАТИ t ТЕСТА М SD M SD Correlation Sig. t Sig. усмјереност на циљ 3.85 .54 3.79 .54 .342 .129 .471 .643 усмјереност на задатак 4.52 .39 4.33 .68 -.031 .894 1.149 .264 постизање успјеха 2.99 .50 3.40 .37 .743 .000 -5.701 .000 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 239 избјегавање неуспјеха 2.39 .72 2.49 .81 .622 .003 -.704 .490 жеља да се овлада материјом 4.37 .66 4.08 1.05 .834 .000 2.128 .046 интирнзичка мотивација 4.32 .37 4.40 .69 .468 .032 -.627 .538 идентификована регулација 4.25 .69 4.38 .76 .822 .000 -1.372 .185 спољашња регулација 2.82 .77 2.68 .55 .799 .000 1.408 .174 амотивација 2.11 .47 1.93 .60 .083 .720 1.115 .278 Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученика експерименталне групе одбојка t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. постизање успјеха - у вези са физичким васпитањем ученици су имали ниже скорове (M = 2.99) у односу на Спорт за спортисте (M = 3.40) 2. жеља да се овлада материјом - у вези са физичким васпитањем ученици су имали више скорове (M = 4.37) у односу на Спорт за спортисте (M = 4.08) 6.5.3.2 Резултати тестова мотивације везаних за физичко васпитање и спорт за спортисте - ученице Табела 75. Поређење резултата на тестова мотивације везаних за физичко васпитање и Спорт за спортисте код ученица експерименталне групе кошарка t тестом за зависне узорке (N = 25, df = 24) ВАРИЈАБЛА ФВ СЗС РЕЗУЛТАТИ t ТЕСТА М SD M SD Correlation Sig. t Sig. усмјереност на циљ 3.46 .62 2.95 .68 .067 .749 2.818 .010 усмјереност на задатак 4.63 .41 4.53 .29 -.030 .888 .982 .336 постизање успјеха 3.52 .62 3.15 .48 -.314 .127 2.085 .048 избјегавање неуспјеха 2.74 .66 2.76 .43 .240 .259 -.098 .923 жеља да се овлада материјом 4.55 .75 4.37 .30 -.045 .829 1.091 .286 интирнзичка мотивација 4.33 .78 4.33 .44 .116 .580 .000 1.000 идентификована регулација 4.40 .79 4.34 .47 -.150 .475 .307 .761 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 240 спољашња регулација 2.81 .81 2.48 .80 .474 .017 1.992 .058 амотивација 1.81 .87 2.01 .48 .623 .001 -1.469 .155 Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица експерименталне групе кошарка t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. усмјереност на циљ - у вези са физичким васпитањем ученице су имале више скорове (M = 3.46) у односу на Спорт за спортисте (M = 2.95) 2. постизање успјеха - у вези са физичким васпитањем ученице су имале више скорове (M = 3.52) у односу на Спорт за спортисте (M = 3.15) Табела 76. Поређење резултата на тестова мотивације везаних за физичко васпитање и Спорт за спортисте код ученица експерименталне групе фудбала t тестом за зависне узорке (N = 20, df = 19) ВАРИЈАБЛА ФВ СЗС РЕЗУЛТАТИ t ТЕСТА М SD M SD Correlation Sig. t Sig. усмјереност на циљ 3.54 .76 2.82 .86 .775 .000 5.872 .000 усмјереност на задатак 4.70 .21 4.53 .38 -.031 .899 1.728 .101 постизање успјеха 3.30 .38 3.28 .54 .400 .080 .215 .832 избјегавање неуспјеха 2.54 .68 2.37 .71 .427 .068 1.030 .316 жеља да се овлада материјом 4.75 .22 4.50 .31 .321 .167 3.520 .002 интирнзичка мотивација 4.53 .42 4.48 .48 .232 .326 .400 .694 идентификована регулација 4.55 .33 4.623 .33 .363 .116 -.900 .379 спољашња регулација 2.90 .44 2.78 .84 .524 .018 .783 .443 амотивација 1.76 .29 1.95 .46 .282 .228 -1.803 .087 Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица експерименталне групе фудбал t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. усмјереност на циљ - у вези са физичким васпитањем ученице су имале више скорове (M = 3.46) у односу на Спорт за спортисте (M = 2.95) 2. жеља да се овлада материјом - у вези са физичким васпитањем ученице су имале више скорове (M = 4.75) у односу на Спорт за спортисте (M = 4.50) Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 241 Табела 77. Поређење резултата на тестова мотивације везаних за физичко васпитање и Спорт за спортисте код ученица експерименталне групе рукомета t тестом за зависне узорке (N = 20, df = 19) ВАРИЈАБЛА ФВ СЗС РЕЗУЛТАТИ t ТЕСТА М SD M SD Correlation Sig. t Sig. усмјереност на циљ 3.66 .68 3.43 .61 .598 .005 1.733 .099 усмјереност на задатак 4.55 .35 4.55 .24 .253 .281 .000 1.000 постизање успјеха 3.48 .47 3.46 .35 -.146 .538 .178 .860 избјегавање неуспјеха 3.12 .44 2.54 .56 .579 .009 5.458 .000 жеља да се овлада материјом 4.36 .56 4.47 .39 .124 .601 -.756 .459 интирнзичка мотивација 4.48 .59 4.50 .38 .073 .759 -.165 .871 идентификована регулација 4.39 .57 4.53 .31 -.260 .269 -.856 .403 спољашња регулација 2.89 .52 2.50 .53 .407 .075 3.037 .007 амотивација 2.14 .88 1.68 .49 .115 .628 2.153 .044 Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица експерименталне групе рукомет t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. избјегавање неуспјеха - у вези са физичким васпитањем ученице су имале више скорове (M = 3.12) у односу на Спорт за спортисте (M = 2.54) 2. спољашња регулација - у вези са физичким васпитањем ученице су имале више скорове (M = 2.89) у односу на Спорт за спортисте (M = 2.50) 3. амотивација - у вези са физичким васпитањем ученице су имале више скорове (M = 2.14) у односу на Спорт за спортисте (M = 1.68) Табела 78. Поређење резултата на тестова мотивације везаних за физичко васпитање и Спорт за спортисте код ученица експерименталне групе одбојке t тестом за зависне узорке (N = 21, df = 20) ВАРИЈАБЛА ФВ СЗС РЕЗУЛТАТИ t ТЕСТА М SD M SD Correlation Sig. t Sig. усмјереност на циљ 3.01 .90 2.52 .69 .720 .000 3.610 .002 усмјереност на задатак 4.52 .44 4.55 .37 .070 .764 -.197 .846 постизање успјеха 3.12 .66 2.98 .50 -.041 .861 .737 .470 избјегавање неуспјеха 2.71 1.00 2.39 .71 .677 .001 1.926 .069 жеља да се овлада материјом 4.16 .86 4.09 .64 .213 .354 .343 .735 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 242 интирнзичка мотивација 4.42 .78 4.48 .35 .286 .208 -.358 .724 идентификована регулација 4.25 .84 4.50 .53 .028 .904 -1.168 .257 спољашња регулација 2.70 .77 2.39 .84 .098 .672 1.312 .204 амотивација 1.87 .85 1.73 .53 .374 .095 .802 .432 Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица експерименталне групе одбојка t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. усмјереност на циљ - у вези са физичким васпитањем ученице су имале више скорове (M = 3.01) у односу на Спорт за спортисте (M = 2.52) Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 243 7 Дискусија Сви добијени резултати мјерења и тестирања обрађени су и табеларно приказани у претходном поглављу. У овом поглављу биће анализирани добијени резултати на основу досадашњих истраживања. 7.1 Резултати варијабли морфолошког простора 7.1.1 Резултати варијабли морфолошког простора ученика контролне групе Да би се утврдили ефекти постојећег модела наставе физичког васпитања на трансформацију неких димензија антрополошког статуса ученика, неопходно је анализирати резултате контролне групе како на иницијалном, тако и на финалном мјерењу. Анализирајући варијабле које су имале за циљ да покрију морфолошки простор можемо закључити да добијене вриједности основних дескриптивних показатеља одговарају очекиваним вриједностима популације којој припадају. Због наглог пораста урбанизације и индустријализације дошло је до таквог миграционог кретања и мијешања становништва да више не можемо говорити о типовима динарског или другог подручја. Анализирајућиoстале дескриптивне параметре у простору антропометријских варијабли можемо констатовати да су аритметичке средине употребљиве, јер на то упућују дисперзиони параметри, стандардне девијације и стандардне грешке аритметичке средине. Уколико упоредимо резултате испитиваних морфолошких варијабли контролне групе са резултатима неких досадашњих истраживања можемо закључити слиједеће: Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 244 - просјечна тјелесна висина на финалном мјерењу износила је 171.66 цм, што се уклапа у просјечну висину за овај узраст, према критеријумима које је на основу обимног истраживања формулисао Иванић (1988), гдје се узима да је просјечна висина за овај узрастод 162.5- 171,5 цм.; - просјечна тјелесна маса код контролне групе износила је 62.02 кг, што се такође уклапа у просјечну тјелесну тежину по критеријумима Иванића (1988), гдје је за овај узраст, за ученике просјечне висине до 175 цм, просјечна тјелесна тежина између 58,0- 65,0 кг. Упоређивањем мјерених обима код ученика контролне групе са резултатима из истраживања Идризовића (2001) можемо примијетити слиједеће: Обим подлактице у контролној групи је 23.55цм, док је код Идризовића (2001) нешто већи (24.30цм). Обим надлактице код ученика контролне групе је 24.75цм, док је код Идризовића (2001) нешто мањи (24.10). Обим поткољенице код ученика контролне групе 34.73цм, док је код Идризовића (2001) за 1цм мањи (33.70цм). Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученика контролне групе t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. висина - на иницијаном мјерењу (M =166.66) су ученици из контролне групе имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M =171.66) 2. обим подлактице - на иницијаном мјерењу (M =22.30) су ученици из контролне групе имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M =23.55) 3. обим надлактице - на иницијаном мјерењу (M =23.30) су ученици из контролне групе имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M =24.75) 4. обим поткољенице - на иницијаном мјерењу (M =33.05) су ученици из контролне групе имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M =34.73) 7.1.2 Резултати варијабли морфолошког простора ученика експерименталне групе - кошарка Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученика експерименталне групе кошаркаt тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. висина - на иницијаном мјерењу (M = 171.63) су ученици из експерименталне групе кошарка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 176.15) Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 245 2. тежина - на иницијаном мјерењу (M = 59.15) су ученици из експерименталне групе кошарка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 63.29) 3. обим подлактице - на иницијаном мјерењу (M = 22.83) су ученици из експерименталне групе кошарка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 23.77) 4. обим надлактице - на иницијаном мјерењу (M = 23.31) су ученици из експерименталне групе кошарка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 24.54) 5. обим поткољенице - на иницијаном мјерењу (M = 33.52) су ученици из експерименталне групе кошарка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 34.64) Просјечна тјелесна висина код испитаника из групе кошарка износила је 176.15 цм, што према критеријумима Иванића (1988) спада у групу изнад просјека (у ову групу спадају резултати између 172.0-176.0 цм). Резултат наших испитаника је мало изнад ове групе, али по таблицама критеријума Иванића (1988) групи са највишим резултатима припадају резултати који су 176.5 и виши. Уколико упоредимо просјечну висину испитаника из групе кошарка (176.15цм) са просјечном висином кошаркаша (180.58цм) по резултатима Вукотић (2010), можемо примијетити да су резултати из наше групе испитаника примјетно нижи. Међутим, ово се може објаснити чињеницом да су испитаници код Вукотићеве узраста од 13-15 година, у нашем истраживању узраста 14 година, па ова разлика у висини може бити условљена разликом у узрасту, а која у овом узрасту може веома много утицати на диференцију резултата. Такође, не мање важан податак је и да су код Вукотићеве испитаници спортисти ( у овом случају кошаркаши, у наредним упоредбама и из осталих спортских игара), а испитаници у нашем истраживању ученици, подијељени по групама у зависности од спорта којег су изабрали као изборни. Просјечна тежина код испитаника из групе кошарка је 63.29 кг, такође је у групи просјечних резултата, гдје се према критеријумима, према просјечној висини, рачунају резултати између 58.0-65.0 кг. Просјечна тјелесна тежина кошаркаша узраста од 13-15 година код Вукотић (2010) износи 65.32, што показује да испитаници у нашем истраживању имају мање вриједности и у тежини тијела, и то, просјечно 2 кг. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 246 7.1.3 Резултати варијабли морфолошког простора ученика експерименталне групе - фудбал Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученика експерименталне групе фудбалt тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. висина - на иницијаном мјерењу (M = 166.98) су ученици из експерименталне групе фудбал имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M =171.63) 2. тежина - на иницијаном мјерењу (M = 56.12) су ученици из експерименталне групе фудбал имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 60.76) 3. обим подлактице - на иницијаном мјерењу (M = 22.74) су ученици из експерименталне групе фудбал имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 23.87) 4. обим надлактице - на иницијаном мјерењу (M = 23.30) су ученици из експерименталне групе фудбал имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 24.61) 5. обим поткољенице - на иницијаном мјерењу (M = 33.80) су ученици из експерименталне групе фудбал имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 35.67) Просјечна тјелесна висина код испитаника из групе фудбал износила је 171.63 цм, што према критеријумима Иванића (1988) спада у групу просјечних резултата висине тијела за овај узраст (у ову групу спадају резултати између 162.05-171.5 цм). Резултат наших испитаника је мало изнад ове групе, али по таблицама критеријума Иванића (1988) групи са резултатима изнад просјека припадају резултати који су од 172.0 цм и виши. У односу на резултате код Вукотић (2010), гдје су фудбалери просјечно високи 169.56 цм, просјечна висина испитаника у нашем истраживању је већа (171.63 цм). Просјечна тежина код испитаника из групе фудбал је 60.76 кг, такође је у групи просјечних резултата, гдје се према критеријумима, према просјечној висини, рачунају резултати између 58.0-65.0 кг. Испитаници из групе фудбал имају изразито веће резултате (60.76 кг) од фудбалера из истраживања Вукотић (2010) гдје фудбалери имају просјечну тјелесну тежину 55.48 кг. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 247 7.1.4 Резултати варијабли морфолошког простора ученика експерименталне групе - рукомет Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученика експерименталне групе рукометt тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. висина - на иницијаном мјерењу (M = 169.5) су ученици из експерименталне групе рукомет имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M =173.57) 2. тежина - на иницијаном мјерењу (M = 59.05) су ученици из експерименталне групе рукомет имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 63) 3. обим подлактице - на иницијаном мјерењу (M = 22.36) су ученици из експерименталне групе рукомет имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 22.89) 4. обим надлактице - на иницијаном мјерењу (M = 23.09) су ученици из експерименталне групе рукомет имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 24.27) 5. обим поткољенице - на иницијаном мјерењу (M = 33.18) су ученици из експерименталне групе рукомет имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 34) Просјечни резултат тјелесне висине код испитаника из групе рукомет је 173.57 цм, што према критеријумима Иванића (1988) спада у групу изнадпросјечних резултата висине тијела за овај узраст (у ову групу спадају резултати између 172.0-176.0 цм). Треба напоменути да према критеријумима постоји још једна група резултата која обухвата резултате изнад 176.5 цм. Код рукометаша из истраживања Вукотић (2010), просјечна тјелесна висина код рукометаша је 167.08 цм, док је висина код испитаника у нашем истраживању, група рукомет, 173.57 цм, што показује да су испитаници из групе рукомет, просјечно виши од рукометаша за 6,5 цм, што је велика разлика, која је могуће условљена великим распоном узраста рукометаша (од 13-15 година), па је могуће да је већи број испитаника био узраста 13, него нпр. 15 година, и да је низак резултат тјелесне висине узрокован већим бројем млађих-мањих спортиста-рукометаша. Просјечна тежина код испитаника из групе рукомет је 63 кг, такође је у групи просјечних резултата, гдје се према критеријумима, према просјечној висини, рачунају резултати између 58.0-65.0 кг. Рукометаши из истраживања Вукотић (2010) имају такође ниже резултате у односу на испитанике из нашег истраживања, и износе 57.28 кг. Сматрамо да су разлози исти као и код тјелесне висине. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 248 7.1.5 Резултати варијабли морфолошког простора ученика експерименталне групе - одбојка Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученика експерименталне групе одбојкаt тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. висина - на иницијаном мјерењу (M = 170.85) су ученици из експерименталне групе одбојка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M =175.23) 2. тежина - на иницијаном мјерењу (M = 57.45) су ученици из експерименталне групе одбојка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 61.45) 3. обим подлактице - на иницијаном мјерењу (M = 21.95) су ученици из експерименталне групе одбојка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 23.53) 4. обим надлактице - на иницијаном мјерењу (M = 22.78) су ученици из експерименталне групе одбојка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 24.05) 5. обим поткољенице - на иницијаном мјерењу (M = 32.8) су ученици из експерименталне групе одбојка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 34.58) Просјечни резултат тјелесне висине код испитаника из групе одбојка је 175.23 цм, што према критеријумима Иванића (1988) спада у групу изнадпросјечних резултата висине тијела за овај узраст (у ову групу спадају резултати између 172.0-176.0 цм). Треба напоменути да према критеријумима постоји још једна група резултата која обухвата резултате изнад 176.5 цм. Упоређујући резултате са резултатима Вукотић (2010), видимо да су испитаници из групе одбојка, са просјечном висином од 175.23 цм, виши од одбојкаша из истраживања Вукотић (2010), код којих је просјечна висина 174.28 цм. Просјечна тежина код испитаника из групе фудбал је 61.45 кг, такође је у групи просјечних резултата, гдје се према критеријумима, према просјечној висини, рачунају резултати између 58.0-65.0 кг. Испитаници из групе фудбал, просјечно су тежи од одбојкаша из истраживања Вукотић (2010), чија је просјечна тјелесна тежина 56.28 кг. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 249 7.1.6 Разлике у вриједностима морфолошких варијабли између група и ранијих истраживања Важно је примијетити да резултати из морфолошких карактеристика показују да су највиши испитаници из групе кошарка (176.15 цм), затим испитаници из групе одбојка (175.23 цм), затим из групе рукомет (173.57цм), па контролне (171.66), док су најмање резултате висине тијела имали испитаници из групе фудбал (171.63 цм). Уколико добијене резултате упоредимо са резултатима до којих је дошао Идризовић (2001), можемо закључити да су испитаници виши него у истраживању Идризовића, гдје је просјечна висина ученика у Црној Гори 171.0 цм. Такође, ако пођемо даље, и упоредимо резултате са резултатима Бојовића и Каварића (1981), гдје су ученици у Црној Гори просјечне висине 167.3 цм, примијетићемо да су испитаници у нашем истраживању виши. Уколико упоредимо тежину тијела испитаника примјећујемо да су испитаници у нашем истраживању и тежи од испитаника у истраживању Идризовића (гдје је просјечна тежина ученика 57.8 кг), као и од испитаника-ученика из истраживања Бојовића и Каварића (гдје је просјечна тежина 55.4 кг). У односу на ученике из Београда, према Републички завод за спорт (2009), који су просјечне висине (173.46цм), ученици обухваћени овим истраживањем имају приближно исте резултате. Ранија истраживања говорила су у прилог висине дјеце са овог подручја. Ово се објашњавало динарским типом људи који живи на овом подручју. У новије вријеме, услијед великог утицаја глобализације, мијешања становништва услијед избјеглиштва, затим миграцијама ка већим градовима, тешко је говорити о антрополошким типовима који насељавају одређене средине. Управо резултати овог истраживања показују колико су те разлике незнатне, и колико савремени начин живота утиче на морфолошке карактеристике дјеце било да су становници великих градова или малих градских средина. У табели 79 је дат упоредни приказ резултата тјелесне висине и масе ученика из овог и неких ранијих истраживања. Табела 79: Упоредни приказ тјелесне висине и масе ученика Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 250 Љубојевић (2013) Републички завод за спорт (2009) Идризовић (2001) Бојовић и Каварић (1981) Тјелесна висина 171.63-176.15 (од најниже до највише групе) 173.46 171.0 167.3 Тјелесна маса 60.76-63.18 (од најлакше до просјечно најтеже групе) 65.05 57.8 55.4 Просјечна вриједност обима подлактице на финалном мјењу испитаника износила је, по групама: контролна (23,55), кошарка (23,80), фудбал (23,87), рукомет (22,89) и одбојка (23,50). Код Идризовића (2001) су приближно слични резултати, код кога су ученици истог узраста имали просјечне вриједности: обим подлактице (24,30), обим надлактице (24,10) и обим поткољенице (33,70). Дакле, резултати код Идризовића (2001) показују нешто веће вриједности код обима подлактице, обима надлактице је нешто нижи него у овом истраживању, док је обим поткољенице у истраживању Идризовића (2001) мањи него у свим испитиваним групама у овом истраживању. Добијени резултати недвосмислено показују да су ученици обухваћени овим истраживањем виши и тежи од својих вршњака који су мјерени у ранијим истраживањима. Такође, може се додати да су вриједности обима подлактице, надлактице и поткољенице или приближни, или виши од резултата у ранијим истраживањима. У слиједећој табели биће приказане вриједности тјелесне висине и тјелесне масе ученика истог узраста у неким европским земљама: Табела 80: вриједности тјелесне висине и тјелесне масе 14-огодишњака у неким европским земљама ЦГ Србија Белгија Шпанија Словачка Литванија Естонија Албанија ТВИС 171.63- 173,46 162,9 165,5 170,2 168,3 166,9 157,8 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 251 176.15 ТМАС 60.76- 63.18 65,08 54,6 58,0 57,3 53,8 53,5 49,6 Упоредбом резултата из табеле лако се може примијетити да су ученици обухваћени овим истраживањем просјечно виши од дјечака из осталих третираних земаља. Само је најнижа група из овог истраживања просјечно нижа од ученика из Србије. Надаље, и ученици из Србије су затим највиши, у поређењу са осталим третираним државама. Разлике у тјелесној висини између испитаника обухваћених овим истраживањем у односу на стандарде Свјетске здравствене организације (World Health Organization,2006) и вршњаке из Европе (Републички завод за спорт, 2009) могу се објаснити чињеницом да су становници динарске области највиши становници Европе (Pineau, Delamarche i Božinović, 2005). Веће вриједности у односу на просјечне су евидентне и у тјелесној маси. 7.1.7 Резултати варијабли морфолошког простора ученица контролне групе Уколико упоредимо резултате испитиваних морфолошких варијабли контролне групе са резултатима неких досадашњих истраживања можемо закључити слиједеће: - просјечна тјелесна висина на финалном мјерењу износила је 167 цм, што се уклапа у групу „великих резултата“ или групу изнадпросјечних резултата за висину за овај узраст, према критеријумима које је на основу обимног истраживања формулисао Иванић (1988), гдје се узимају резултати од 166.5- 169.0 цм. Такође, у односу на резултате Идризовића (2001), гдје је просјечна висина ученица истог узраста (М=164,40), просјечна висина ученица у овом истраживању је виша за 2,60цм. - просјечна тјелесна маса код контролне групе износила је 57.37 кг, што се уклапа у просјечну тјелесну тежину по критеријумима Иванића (1988), гдје је за овај узраст, за ученице просјечне висине до 170 цм, просјечна тјелесна тежина између 54.5- 60.0 кг. Просјечна тјелесна тежина ученица истог узраста у истраживању Идризовића (2001) Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 252 износила је (М=53,70) што је такође ниже од вриједности добијених у овом истраживању. Упоређивањем мјерених обима код ученица контролне групе са резултатима из истраживања Идризовића (2001) можемо примијетити слиједеће: Обим подлактице у контролној групи је 21.92цм, док је код Идризовића (2001) скоро 2цм мањи (22.00цм). Обим надлактице код ученица контролне групе је 23.37цм, једнак као и код Идризовића (23.33). Обим поткољенице код ученица контролне групе 34.05цм, док је код Идризовића (2001) нешто мањи (33.72цм). Дакле, може се закључити да су ученице контролне групе у овом истраживању више и теже од испитаница из истраживања Идризовића (2001). Такође, резултати обима горњих и доњих екстремитета већи су у овом истраживању. Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица контролне групе t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. висина - на иницијаном мјерењу (M = 165.24) су ученице из контролне групе имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 167) 2. тежина - на иницијаном мјерењу (M = 55.16) су ученице из контролне групе имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 57.37) 3. обим подлактице - на иницијаном мјерењу (M = 21.55) су ученице из контролне групе имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 21.92) 4. обим надлактице - на иницијаном мјерењу (M = 22.92) су ученице из контролне групе имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 23.37) 5. обим поткољенице - на иницијаном мјерењу (M = 33.61) су ученице из контролне групе имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 34.05) Анализа резултата показала је да су ученице контролне групе на финалном мјерењу имале више скорове у свих пет праћених варијабли. 7.1.8 Резултати варијабли морфолошког простора ученица експерименталне групе - кошарка Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 253 Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица експерименталне групе кошарка t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. висина - на иницијаном мјерењу (M = 164.80) су ученице из експерименталне групе кошарка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M =166.80) 2. тежина - на иницијаном мјерењу (M = 57.64) су ученице из експерименталне групе кошарка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 61.48) 3. обим подлактице - на иницијаном мјерењу (M = 22.00) су ученице из експерименталне групе кошарка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 22.48) 4. обим надлактице - на иницијаном мјерењу (M = 23.50) су ученице из експерименталне групе кошарка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 24.12) 5. обим поткољенице - на иницијаном мјерењу (M = 34.22) су ученице из експерименталне групе кошарка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 34.94) Анализа резултата показала је да су ученице експерименталне групе кошарка на финалном мјерењу имале више скорове у свих пет праћених варијабли. Просјечна тјелесна висина на финалном мјерењу испитаница из групе кошарка износила је 166.80 цм, што се уклапа у групу „великих резултата“ или групу изнадпросјечних резултата за висину за овај узраст, према критеријумима које је на основу обимног истраживања формулисао Иванић (1988), гдје се узимају резултати од 166.5- 169.0 цм. Просјечна тјелесна тежина код контролне групе износила је 61.48 кг, што се, такође, уклапа у групуизнадпросјечних резултата за тјелесну тежину по критеријумима Иванића (1988), гдје је за овај узраст, за ученице просјечне висине до 170 цм, просјечна тјелесна тежина између 54.5- 60.0 кг, а у групу изнад просјека спадају резултати од 61.0-63,5 кг. 7.1.9 Резултати варијабли морфолошког простора ученица експерименталне групе - фудбал Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 254 Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица експерименталне групе фудбал t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. висина - на иницијаном мјерењу (M = 164.50) су ученице из експерименталне групе фудбал имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 168.43) 2. тежина - на иницијаном мјерењу (M = 54.10) су ученице из експерименталне групе фудбал имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 57.00) 3. обим подлактице - на иницијаном мјерењу (M = 21.58) су ученице из експерименталне групе фудбал имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 22.08) 4. обим надлактице - на иницијаном мјерењу (M = 22.43) су ученице из експерименталне групе фудбал имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 23.08) 5. обим поткољенице - на иницијаном мјерењу (M = 33.70) су ученице из експерименталне групе фудбал имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 34.73) Анализа резултата показала је да су ученице експерименталне групе фудбал на финалном мјерењу имале више скорове у свих пет праћених варијабли. Просјечна тјелесна висина на финалном мјерењу испитаница из групе фудбал износила је 168.43 цм, што се уклапа у групу „великих резултата“ или групу изнадпросјечних резултата за висину за овај узраст, према критеријумима које је на основу обимног истраживања формулисао Иванић (1988), гдје се узимају резултати од 166.5- 169.0 цм.; Просјечна тјелесна тежина код испитаница из групе фудбал износила је 57.0 кг, што се уклапа у групу просјечних резултата за тјелесну тежину по критеријумима Иванића (1988), гдје је за овај узраст, за ученице просјечне висине до 170 цм, просјечна тјелесна тежина између 54.5- 60.0 кг. 7.1.10 Резултати варијабли морфолошког простора дјевојчица експерименталне групе - рукомет Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица експерименталне групе рукомет t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 255 1. висина - на иницијаном мјерењу (M = 163.95) су ученице из експерименталне групе рукомет имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 166.55) 2. тежина - на иницијаном мјерењу (M = 55.80) су ученице из експерименталне групе рукомет имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 58.05) 3. обим подлактице - на иницијаном мјерењу (M = 21.80) су ученице из експерименталне групе рукомет имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 22.30) 4. обим надлактице - на иницијаном мјерењу (M = 23.28) су ученице из експерименталне групе рукомет имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 24.15) Анализа резултата показала је да су ученице експерименталне групе рукомет имале више скорове на финалном мјерењу у четири праћене варијабле (тјелесна висина, тјелесна тежина, обим подлактице и обим надлактице), док у резултатима обима поткољенице није забиљежена статички значајна разлика. Просјечан резултаттјелесневисине на финалном мјерењу испитаница из групе рукомет износио је 166.55 цм, што се уклапа у групу „великих резултата“ или групу изнадпросјечних резултата за висину за овај узраст, према критеријумима које је на основу обимног истраживања формулисао Иванић (1988), гдје се узимају резултати од 166.5- 169.0 цм. Просјечан резултат тјелесне тежине код испитаница из групе рукомет износио је 58.05 кг, што се уклапа у групу просјечних резултата за тјелесну тежину по критеријумима Иванића (1988), гдје је за овај узраст, за ученице просјечне висине до 170 цм, просјечна тјелесна тежина између 54.5- 60.0 кг. 7.1.11 Резултати варијабли морфолошког простора ученица експерименталне групе - одбојка Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица експерименталне групе одбојка t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. висина - на иницијаном мјерењу (M = 163.50) су ученице из експерименталне групе одбојка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 165.64) 2. тежина - на иницијаном мјерењу (M = 54.29) су учениице из експерименталне групе одбојка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 57.36) Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 256 3. обим надлактице - на иницијаном мјерењу (M = 22.67) су ученице из експерименталне групе одбојка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 23.67) 4. обим поткољенице - на иницијаном мјерењу (M = 33.31) су ученице из експерименталне групе одбојка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 33.76) Анализа резултата показала је да су ученице експерименталне групе одбојка на финалном мјерењу имале више скорове у четири од пет праћених варијабли морфолошког простора (тјелесна висина, тјелесна тежина, обима надлактице и обим поткољенице), док у резултатима обима подлактице није забиљежа статистички значајна разлика. Испитанице из групе одбојка, на финалном мјерењу су имале просјечну тјелесну висину 165.64цм, што се уклапа у групу просјечних резултата за висину за овај узраст, према критеријумима које је на основу обимног истраживања формулисао Иванић (1988), гдје се узимају резултати од 160.5- 166.5 цм.; Просјечан резултат тјелесне тежине код испитаница из групе одбојка износио је 57.36 кг, што се уклапа у групу просјечних резултата за тјелесну тежину по критеријумима Иванића (1988), гдје је за овај узраст, за ученице просјечне висине до 170 цм, просјечна тјелесна тежина између 54.5- 60.0 кг. 7.1.12 Разлике у вриједностима морфолошких варијабли између група дјевојчица и ранијих истраживања На основу упоредбе резултата морфолошких карактеристика између група испитаница, може се примијетити да су највише испитанице из групе фудбал (168.43 цм), затим испитанице из групе контролна (167 цм), затим из групе кошарка (166.8цм), па рукомет (166.55), док су најмање резултате висине тијела имале испитанице из групе одбојка (165.64 цм). Такође, уколико упоредимо резултате добијене у овом истраживању са резутатима истраживања Идризовића (2001), као и Бојовића и Каварића (1981) можемо закључити да су ученице из нашег истраживања просјечно више и теже од ученица из поменутих Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 257 истраживања (што се може видјети у слиједећој табели). Ово поређење је важно јер се ради о истраживањима која су рађена на истој популацији, истог географског поднебља, истог узраста, само у различитим временским дистанцама. Упоређујући резултате из овог истраживања са резултатима које је спровео Републички завод за спорт Београд (2009), можемо констатовати да су просјечне висине и тежине ученица приближно исте. Исти случај био је и код ученика. Ово само показује да акцелераторски феномен присутан у свим срединама. У табели је дат упоредни приказ резултата тјелесне висине и тежине ученица из различитих истраживања. Табела 81: упоредни приказ резултата тјелесне висине и масе ученица Љубојевић (2013) Републички завод за спорт (2009) Идризовић (2001) Бојовић и Каварић (1981) Тјелесна висина 165.64-168.43 (од најниже до највише групе) 166.84 164.40 162.1 Тјелесна маса 57.0-61.48 (од најслабије до најтеже групе) 58.74 53.70 54.4 Дакле, испољене разлике у висини и тежини тијела испитаница можемо приписати феномену акцелерације, према којем су данашња дјеца и омладина виша и тежа од својих вршњака из ранијих година. Разлога за појаву акцелерације има много, и овом приликом се нећемо бавити њима, јер су одавно познати. Резултати обима по групама изгледају овако: - обим подлактице код контролне групе износи (М=21,92), код групе кошарка (М=22,48), код групе фудбал (22,08), код групе рукомет (М=22,30) и код групе одбојка (М=21,52). Просјечан резултат обима подлактице код Идризовића (2001) износи М=22,00, што показује да су вриједности код испитаница у овом истраживању приближно исте. - Обим надлактице код контролне групе износи (М=23,37), код групе кошарка (М=24,12), код групе фудбал (23,08), код групе рукомет (М=24,15) и код групе Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 258 одбојка (М=23,67). Просјечан резултат обима надлактице код идризовића (2001) износи М=23,33, што показује да су вриједности приближно исте, али да ипак нешто више резутате имају испитанице у овом истраживању. - Обим поткољенице код контролне групе износи (М=34,05), код групе кошарка (М=34,95), код групе фудбал (М=34,73), код групе рукомет (М=34,38) и код групе одбојка (М=33,76). Просјечан резултат обима поткољенице код Идризовића (2001) износи М=33,72, што показује да су вриједности обима код испитаница у овом истраживању у свим групама нешто више него вриједности у истраживању Идризовића (2001). У слиједећој табели биће приказане вриједности тјелесне висине и тјелесне масе ученица истог узраста у неким европским земљама. Табела 82: вриједности тјелесне висине и тјелесне масе 14-огодишњакиња у неким европским земљама ЦГ Србија Белгија Шпанија Словачка Литванија Естонија Албанија ТВИС 165.64- 168.43 166,84 162,9 160,7 164,1 163,9 163,9 152,2 ТМАС 57.0- 61.48 58,74 54,5 54,6 53,3 52,8 53,3 48,0 Упоређивањем резултата из табеле примјећује се да су ученице из овог истраживања просјечно више у односу на ученице истог узраста из других земаља које су третиране овим истраживањем. Само је просјечно најнижа група ученица из овог истраживања, просјечно нижа од дјевојчица из Србије. Чак је и та најнижа група, осим Србије, просјечно виша од ученица из свих осталих третираних земаља. Дакле, разлика у висини у корист ученица из Црне Горе, али и Србије, у односу на остале земље, може се, као и код дјечака приписати постојању динарског типа, тј. чињеници да су становници динарске области највиши становници Европе (Pineau, Delamarche i Bo/inovi’, 2005). Takoђе, ученице из овог истраживања су и много теже, тј. имају веће вриједности и тјелесне масе у односу на ученице из других европских земаља, третираним овим истраживањем. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 259 7.2 Резултати варијабли моторичког простора - ученици ANOVA је показала да постоје статистички значајне разлике свих група ученика на иницијалном мјерењу на слиједећим варијаблама: издржај у згибу и чунасто трчање на 10х5м, а на финалном мјерењу на варијаблама скок удаљ из мјеста, лежање – сјед за 30``, издржај у згибу. Резултати Scheffe теста за posthoc поређење свих пет група ученика на иницијалном мјерењу моторичких варијабли су показали да постоје слиједеће разлике: • Издржај у згибу - постоји статистички значајна разлика имеђу групе ученика који су изабрали фудбал (M =24.49) и одбојку (M =46.60) • Чунасто трчање на 10х5 м - постоји статистички занчајна разлика имеђу групе ученика који су изабрали фудбал (M = 19.54) и одбојку (M =22.34) На иницијалном мјерењу су ученици из групе фудбал имали много лошији резултат (24.49 секунди) у односу на ученике из групе одбојка, чији је резултат 46.60. До сличног податка долази и Вукотић (2010) гдје фудбалери имају такође лошији резултат у тесту издржај у згибу. Ово се може објаснити тиме да се фудбал игра ногом, и да је врло мало вјежби за јачање горњих екстремитета заступљено у тренингу фудбалера (поготово млађег узраста). За разлику од фудбала, одбојка је игра у којој се лопта контролише рукама (изузев у неким ситуацијама и ногом). Иако је издражај у згибу вјежба-тест која прати статичку снагу руку, ипак један од разлога за овако велику разлику у резултатима могу бити и вјежбе са лоптом које се упражњавају на тренинзима, а укључују екстремитете који су фаворизовани у овим спортовима. У тесту чунасто трчање на 10 x 5 метара, на иницијалном мјерењу, испољена је статистички значајна разлика између ученика из групе фудбал, са резутатом 19.54 секунде и ученика из групе одбојка, са резултатом 22.34 секунде. Дакле, и овдје су разлике између, условно речено фудбалера и одбојкаша, овог пута у корист фудбалера. Оваква разлика се може сматрати очекиваном из разлога што фудбалска игра и тренинзи захтијевају много више трчања, што дужих, што краћих, на малом простору, за разлику од одбојкашких, који су мањег обима и интензитета, гдје има мање трчања, спринтева и сл., а више скокова. Вукотић (2010) долази до сличних резултата и констатује да одбојкаши постижу слабије резултате у тесту чунасто трчање 10 x 5 метара. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 260 Резултати Scheffe теста за posthoc поређење свих пет група ученика на финалном мјерењу моторичких варијабли су показали да постоје слиједеће разлике: • Скок удаљ из мјеста - постоји статистички значајна разлика имеђу групе ученика који су изабрали фудбал (M = 172.70) и одбојку (M = 195.62) • Лежање – сјед за 30``- постоји статистички знaчајна разлика имеђу контролне групе ученика (M = 23.05) и ученика који су изабрали одбојку (M = 26.57). Резултати на финалном мјерењу, између осталог, показују и неке ефекте и утицаје проведеног третмана на ученике. На финалном мјерењу дошло је до статистичке разлике у тесту скок удаљ из мјеста између ученика из групе фудбал, са резутатом 172.70 цм, и ученика из групе одбојка, са резултатом 195.62 цм. Дакле, када смо коментарисали резултате на иницијалном мјерењу казали смо да су фудбалери због садржаја тренинга бољи у резултатима спринта, агилности и слично од одбојкаша, али да су зато тренинзи одбојкаша богати скоковима и да ће одбојкаши показати боље резултате у тестовима експлозивности и скочности. Управо нам резултати са финалног мјерења показују у којој мјери су одбојкаши бољи од осталих у тестовима експлозивности, али највећа разлика је у односу на фудбалере, јер и у тренинзима кошаркаша и рукометаша има доста скокова и вјежби експлозивности. Сличне податке износи и Вукотић (2010) код које одбојкаши такође постижу одличне резултате у тестовима експлозивне снаге. Експлозивна снага није локализовaна на поједине мишићне групе, већ је генералног типа, па је разумљива њена позитивна значајност у реализацији сложених моторичких гибања (Мекић, Хаџић, Мирвић и Буквић, 2008). Ученици из групе одбојка имали су на финалном мјерењу боље резултате у односу на ученике из контролне групе у тесту лежање-сијед за 30 секунди. Лежање-сијед је вјежба која се упражњава како на часовима физичког тако и на часовима изборних спортова. Како су ученици из групе одбојка имали више недјељно часова физичку активност, разумљиво је да на финалном мјерењу покажу бољи резултат. Такође, разни скокови који се изводе током одбојкашких тренинга, осим што јачају мишиће ногу, у великој мјери јачају и мишиће трбушне мускулатуре, јер нити један скок се не може извести без снажне контракције мишића трбуха. Управо је ово разлог значајне разлике у тесту лежање-сијед који показује репетитивну снагу мишића трбуха. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 261 7.2.1 Резултати варијабли моторичког простора ученикака контролне групе Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученика контролне групе t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. Фламинго - на иницијаном мјерењу (M = 9.54) су ученици из контролне групе имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 18.00) 2. Тапинг руком - на иницијаном мјерењу (M = 12.37) су ученици из контролне групе имали више скорове у односу на финално мјерење (M = 11.58) 3. Претклон у сједу - на иницијаном мјерењу (M = 16.09) су ученици из контролне групе имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 18.27) 4. Скок удаљ из мјеста - на иницијаном мјерењу (M = 176.68) су ученици из контролне групе имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 181.59) 5. Динамометрија доминантне руке - на иницијаном мјерењу (M = 76.82) су ученици из контролне групе имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 83.86) 6. Лежање – сјед за 30``- на иницијаном мјерењу (M = 21.14) су ученици из контролне групе имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 23.05) Анализа резултата на финалном мјерењу показала је да су ученици из контролне групе имали боље резултате на финалном мјерењу у односу на иницијално у шест од осам варијабли којима је праћен моторички простор. Дакле, у тестовима: фламинго, тапинг руком, претклон у сиједу, скок удаљ из мјеста, динамометрија доминантне руке, лежање-сијед за 30 секунди, ученици контролне групе су постигли боље резултате у односу на иницијално мјерење. На основу овога се може закључити да настава физичког васпитања ипак даје одређене резултате, и да редовоно похађање наставе физичког васпитања може да унаприједи све оне моторичке способности које ова настава и има за циљ да унаприједи. Статистичи значајно бољих резултата на финалном мјерењу није дошло у тестовима: издржај у згибу и чунасто трчање 10х5 метара. Дакле, није дошло до побољшања статичке снаге руку и агилности. Вјероватно је овакав резултат посљедица недовољног поклањања пажње статичким вјежбама горњих екстремитета, као и све мањег (у пракси, не и у програмима) реализовања програма из гимнастике, која у великој мјери јача мишиће руку и раменог појаса. Што се тиче резултата варијабле која прати агилност, тј. чунасто трчање 10х5 метара, гдје такође није постигнут статистички значајно бољи резултат у односу на иницијално стање, може се констатовати да су Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 262 садржаји, средства и методи који се користе у настави били недовољан надражај за развој ове моторичке способности. Треба корисити што више различитих средстава и садржаја (штафетне игре, полигони) који развијају ову способност. Поготово ако се узме у обзир да је данас рана специјализација веома заступљена, да дјеца веома рано почињу да се веома интензивно баве само једним одређеним спортом, и на тај начин смањују број покрета и кретања из природних облика кретања, или из других спортова, који, између осталог, веома успјешно развијају агилност као способност. 7.2.2 Резултати варијабли моторичког простора ученика експерименталне групе - кошарка Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученика експерименталне групе кошарка t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. Фламинго - на иницијаном мјерењу (M =15.15) су ученици из експерименталне групе кошарка ималивише скорове у односу на финално мјерење (M =13.50) 2. Тапинг руком - на иницијаном мјерењу (M =12.61) су ученици из експерименталне групе кошарка имали више скорове у односу на финално мјерење (M =11.43) 3. Претклон у сједу - на иницијаном мјерењу (M =17.46) су ученици из експерименталне групе кошарка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M =19) 4. Скок удаљ из мјеста - на иницијаном мјерењу (M =176.54) су ученици из експерименталне групе кошарка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M =190.65) 5. Динамометрија доминантне руке - на иницијаном мјерењу (M = 75.38) су ученици из експерименталне групе кошарка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 88.85) 6. Лежање – сјед за 30``- на иницијаном мјерењу (M =21.50) су ученици из експерименталне групе кошарка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 24.73) 7. Издржај у згибу - на иницијаном мјерењу (M =39.63) су ученици из експерименталне групе кошарка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 45.29) Анализом резултата добијених на финалном мјерењу ученика из групе кошарка може се закључити да су ученици постигли боље резултате на свим тестовима из простора моторике, изузев теста чунасто трчање 10х5 метара. Дакле, додатна два часа физичке Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 263 активности (из програма кошарке) допринијела су развоју моторичких способности ученика који су били обухваћени третманом. Ипак, није дошло до побољшања агилности, што говори да средства која су коришћена нијесу у довољној мјери подстицала развој ове способности. Овако узевши, може се констатовати да је потврђена оправданост увођења додатна два часа (као изборног предмета - кошарка). Ипак, треба напоменути да ефикасност програма није била на очекиваном нивоу, јер су и дјечаци из контролне групе имали побољшања у скоро свим способностима, па се не може генерално закључити да је настава кошарке имала драстично већи утицај на развој способности, од редовне наставе физичког васпитања. 7.2.3 Резултати варијабли моторичког простора ученика експерименталне групе - фудбал Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученика експерименталне групе фудбал t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. Фламинго - на иницијаном мјерењу (M = 15.52) су ученици експерименталне групе фудбал имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 23.73) 2. Тапинг руком - на иницијаном мјерењу (M = 13) су ученици експерименталне групе фудбал имали више скорове у односу на финално мјерење (M = 12.07) 3. Скок у даљ из мјеста - на иницијаном мјерењу (M = 164.57) су ученици из експерименталне групе фудбал имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 172.70) 4. Динамометрија доминантне руке - на иницијаном мјерењу (M = 67.83) су ученици из експерименталне групе фудбал имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 77.61) 5. Лежање – сјед за 30``- на иницијаном мјерењу (M = 20.83) су ученици из експерименталне групе фудбал имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 23.35) 6. Издржај у згибу- на иницијаном мјерењу (M = 24.49) су ученици из експерименталне групе фудбал имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 30.46) 7. Чунасто трчање на 10х5м - на иницијаном мјерењу (M = 21.22) су ученици из експерименталне групе фудбал имали више скорове у односу на финално мјерење (M = 20.73) Резултати на финалном мјерењу ученика експерименталне групе фудбал бољи су од резултата на иницијалном мјерењу седам од осам тестова. Само у тесту претклон у Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 264 сиједу није забиљежено статистички значајно побољшање. Ово говори да је експериментални програм фудбала са додатна два часа, као и кошарка, имао утицаја на развој моторичких способности код ученика, изузев код флексибилности која је праћена тестом претклон у сиједу. Дакле, садржаји часова из предмета фудбал својом разноврсношћу су поспјешили развој снаге, брзине, равнотеже, агилности, али не и флексибилности. За разлику од контролне групе и групе кошарка, овдје је дошло до побољшања агилности. Ово из разлога, што су садржаји фудбалске игре богатији овим кратким спринтевима, окретима, реакцијама на малом простору, него кошаркашки садржаји, или садржаји који се спроводе у настави физичког васпитања. Са друге стране, недовољан развој флексибилности забрињава, јер у овом узрасту треба радити на повећању ове способности. Узрок може бити велики број мишићних контракција доњих екстремитета (које су у фудбалским садржајима неминовне) а недовољно поклањање пажње вјежбама истезања (поготово на крају тренинга – часа, након великих мишићних напрезања). Услијед таквог односа врло брзо долази до стагнације или погоршања ове способности. Овоме треба посветити велику пажњу, јер услијед добре флексибилности, могућ је и већи број покрета, веће амплитуде, боља покретљивост, али и смањен ризик од повреда. Коначно, експериментални програм фудбал имао је позитан ефекат на развој моторичких спсобности ученика који су били обухваћени програмом. Ипак, у мањој мјери од очекиваног. Разлоге можемо тражити у величини групе (ако је група велика онда је час организован као час физичког васпитања, а не као тренинг), величини простора, броју реквизита и сл. Такође, квалификације наставника, односно афинитет према одређеном спорту може битно утицати на ефективност овако организоване наставе. 7.2.4 Резултати варијабли моторичког простора ученика експерименталне групе - рукомет Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученика експерименталне групе рукомет t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. Фламинго - на иницијаном мјерењу (M = 19.26) су ученици експерименталне групе рукомет имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 24.94) Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 265 2. Тапинг руком - на иницијаном мјерењу (M = 12.39) су ученици експерименталне групе рукомет имали више скорове у односу на финално мјерење (M = 11.02) 3. Скок у даљ из мјеста - на иницијаном мјерењу (M = 176.32) су ученици из експерименталне групе рукомет имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 190.68) 4. Динамометрија доминантне руке - на иницијаном мјерењу (M = 68.41) су ученици из експерименталне групе рукомет имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 83.18) 5. Лежање – сјед за 30``- на иницијаном мјерењу (M = 21.41) су ученици из експерименталне групе рукомет имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 24.95) 6. Издржај у згибу- на иницијаном мјерењу (M = 39) су ученици из експерименталне групе рукомет имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 46.29) 7. Чунасто трчање на 10х5м - на иницијаном мјерењу (M = 22.35) су ученици из експерименталне групе рукомет имали више скорове у односу на финално мјерење (M = 21.62) Резултати добијени на финалном мјерењу експерименталне групе рукомет показују да је послије експерименталног третмана дошло до побољшања резутата у седам од осам тестова којима је праћен простор моторике (до побољшања у седам од осам тестова такође је дошло и у групама кошарка и фудбал). Резултати су слични резултатима код групе фудбал. и у истим тестовима је дошло до побољшања. Дакле, кретања у рукомету, која су богата трчањем, спринтевима, окретима, скоковима, брзим промјенама правца и смјера кретања, али и снажним дуелима између играча утицала су на побољшање скоро свих моторичких способности. Због тога се може констатовати да је настава из предмета изборни спорт – рукомет оправдала разлоге увођења ове наставе. Статистички значајно побољшање није забиљежено једино у тесту који прати флексибилност, тест претклон у сиједу, што потврђује сумњу аутора да се на оваквим часовима, као садржаји, у недовољној мјери не упражњавају вјежбе истезања, иако је то веома важно, и у крајњем, неопходно. Ово може послужити као сугестија онима који осмишљавају садржаје и часове, да у наредном периоду уврсте вјежбе истезања у садржаје које спроводе. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 266 7.2.5 Резултати варијабли моторичког простора ученика експерименталне групе - одбојка Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученика експерименталне групе одбојка t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. Фламинго - на иницијаном мјерењу (M = 14.39) су ученици експерименталне групе одбојка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 27.4) 2. Тапинг руком - на иницијаном мјерењу (M = 13.21) су ученици експерименталне групе одбојка имали више скорове у односу на финално мјерење (M = 11.81) 3. Скок у даљ из мјеста - на иницијаном мјерењу (M = 172.05) су ученици из експерименталне групе одбојка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M =193.8) 4. Динамометрија доминантне руке - на иницијаном мјерењу (M = 70.5) су ученици из експерименталне групе одбојка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 85.75) 5. Лежање – сјед за 30``- на иницијаном мјерењу (M = 23.05) су ученици из експерименталне групе одбојка имали ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 26.45) Анализирајући резултате на финалном мјерењу експерименталне групе – одбојка, закључује се да је у пет од укупно осам моторичких тестова дошло до статистички значајно бољих резултата тестова, и то: фламинго, тапинг руком, скок удаљ из мјеста, динамометрија доминантне руке, лежање-сијед за 30 секунди. Већ на први поглед у ове резултате може се примјетити да су тестови у којима је дошло до побољшања тестови који манифестују моторичке способности: равнотеже, брзина реакције руке, снага шаке, експлозивна снага ногу и репетитивна снага мишића трбуха. Може се закључити да су садржаји одбојкашке игре који обилују експлозивним покретима, скоковима, али и великом ангажованошћу руку у великој мјери допринијели побољшању ових способности. Познато је да реализација скока у великој мјери ангажује и контрахује све мишићне групе, а поготово мишиће трбуха. Отуда и напредак у способностима снаге, било експлозивне или репетитивне. Обука техничких елемената веома ангажује руке (контакт са лоптом остварује се рукама, изузев ријетко ногама) па отуда напредак у брзини реакције руку, који се је манифестовао у тесту тапинг руком. Због тога се може закључити да је настава изборног предмета – одбојка имала велики ефекат на побољшање одређених моторичких способности (не свих) код ученика који су били обухваћени овим третманом (наставом на овом предмету). Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 267 Са друге стране, до побољшања није дошло у тестовима: претклон у сиједу, издржај у згибу и чунасто трчање 10х5 метара. Као и код групе фудбал и групе рукомет, и у групи одбојка није дошло до статистички значајног побољшања у тесту претклон у сиједу, који манифестује флексибилност као моторичку способност. Ако одбојка обилује скоковима и мишићним контракцијама, онда је неопходно спроводити свакодневне (чак и у тренингу у више наврата) вјежбе истезања. Примјетно је да одбојкаши и поред таквих мишићних напрезања имају дуге, вретенасте мишиће, из разлога што је истезање обавезан дио њиховог тренажног процеса. Ово морају имати на уму наставници који спроводе овај изборни програм у школама. Тада ће и резултати бити другачији. Вјежбе статичке снаге руку нијесу много заступљене у програмима одбојке, па је разумљив податак да у тој способности није дошло до побољшања. Иако у одбојкашкој игри има доста промјене смјера кретања, брзих и кратних спинтева и кретања, резултати показују да у тесту агилности није дошло до статистички значајног побољшања. Могуће је да је процесу наставе акценат стављен на обуку основних техничких елемената, а да је мање просотра остављено за саму игру у којој највише долази до оваквих кретања. Самим тим је и могућност за развој агилности смањена. 7.2.6 Поређење физичких способности испитаника из овог истраживања у односу на вршњаке из неких европских земаља Раније је речено да је коришћење батерије Еурофит корисно из више разлога. Једна од предности је и њена широка и универзална примјењивост. Управо нам њена примјењивост у многим другим земљама даје могућност да резултате који су постигли испитаници у овом истраживању упоредимо са резултатима које су постигли њихови вршњаци из неких европских земаља. У слиједећој табели је дат приказ резултата које су постигли 14-остогодишњаци на истој батерији тестова из Црне Горе и других европских земаља Табела 82: Резултати моторичких тестова из батерије Еурофит из Црне Горе и других европских земаља Црна Гора Србија Белгија Шпанија Словачка Литванија Естонија Албанија МФЛАМГ 18,00 – 13,18 16,0 12,2 9,4 11,0 10,5 8,0 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 268 контролна 27,33 – кошарка 23,73 – фудбал 24,95 – рукомет 28,95 - одбојка МТАПРУ 11,58 – контролна 11,51 – кошарка 12,07 – фудбал 11,02 – рукомет 11,70 - одбојка 10,98 12,1 12,1 10,8 11,9 11,8 13,6 МПРСДС 18,27 – контролна 18,72 – кошарка 20,22 – фудбал 17,64 – рукомет 17,05 - одбојка 17,73 20,6 18,2 21,7 23,7 21,9 23,8 МСУДИМ 181,59 – контролна 189,00 – кошарка 188,13 193,4 202,6 200,1 199,8 198,7 173,2 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 269 172,70 – фудбал 190,68 – рукомет 195,62 - одбојка МДИНРУ 83,66 – контролна 88,80 – кошарка 77,61 – фудбал 83,18 – рукомет 85,95 - одбојка 41,61 35,1 33,6 43,1 34,0 35,3 24,1 МЛС30С 23,05 – контролна 24,56 – кошарка 23,35 – фубал 24,95 – рукомет 26,57 - одбојка 24,45 25,5 22,9 26,8 26,8 27,3 24,9 МИЗУЗГ 40,44 – контролна 44,70 – кошарка 30,46 – фудбал 46,29 – 21,4 25,6 23,2 29,5 30,8 23,6 21,9 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 270 рукомет 47,49 - одбојка МЧ10Х5 21,17 – контролна 20,25 – кошарка 20,73 – фудбал 21,62 – рукомет 19,38 - одбојка 20,65 21,3 20,3 19,8 20,8 19,9 21,5 Анализом и упоређивањем резултата из табеле може се закључити слиједеће: 1. Фламинго – ученици из овог истраживања постигли су боље резултате на тесту фламинго у односу на ученике из европских земаља које су третиране овим поређењем. Све испитиване групе (контролна, кошарка, фудбал, рукомет и одбојка) имају боље просјечне вриједности у односу на ученике из ових земаља. Може се закључити да ученици у Црној Гори имају бољу способност равнотеже од својих вршњака из других европских земаља. Ипак, овај закључак треба узети са резервом, из разлога што је тест који је рађен у овом истраживању донекле модификован у односу на стандардизовани тест ФЛАМИНГО из ЕУРОФИТ батерије тестова, па бољи резултат наших ученика може бити производ и различите методологије реализовања овог теста. 2. Тапинг руком – у овом тесту ученици из овот истраживања постигли су солидне резултате. Слабије резултате постигли су ученици из Белгије и Шпаније. Нешто боље резултате постигли су ученици из Словачке, вршњаци из Литваније и Естоније приближно исте, док су вршњаци из Албаније имали најслабије резултате. 3. Претклон у сиједу – у овом тесту су групе контролна и група фудбал имали слабије резултате у односу на вршњаке из Србије и Шпаније, док су остале групе (кошарка, рукомет и одбојка) имале боље резултате на овом тесту у односу на вршњаке из третираних земаља. 4. Скок удаљ из мјеста - у овом тесту је група фудбал, а такође и група контролна имале убједљиво најлошији резултат у односу на остале третиране земље, изузев Албаније, која у свим тестовима има најслабије резултате. Овај податак Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 271 треба да брине, јер тест скок удаљ манифестује способност експлозивне снаге, коју су раније генерације са овог поднебља имале веома изражену. Дакле, савремениначин живота утицао је и на негативан тренд код ове способности код дјечака из овог истраживања. Остале групе су имале нешто бољи резултат, али опет слабији од земаља са којима су упоређиване у овом истраживању. 5. Динамометрија доминантне руке – у овом тесту су ученици постигли много веће вриједности у односу на вршњаке из упоређиваних земаља, па претпостављамо да је разлог различитог очитавања и оцјењивања резултата. Стога ове резултате нећемо коментарисати у смислу упоређивања. 6. Лежање-сијед – и у овом тесту су резултати који су постигли ученици из овог истраживања слабији од резултата упоређиваних земаља. Само су ученици из групе одбојка имали резултате у нивоу просјека (М=26,57) док су остале групе ученика имале много ниже резултате од просјечних. Дакле, и у манифестацији репетативне снаге трбуха ученици из Црне Горе су показали да заостају за вршњацима из упоређиваних земаља. 7. Издржај у згибу – у овом тесту су ученици из Црне Горе показали веома добре резултате. Готово све испитиване групе су имале веће, неке чак и скоро дупло веће, резултате у односу на вршњаке са којима су упоређени. Дакле, статичка снага руку се показала као добро развијена способност код дјечака из Црне Горе. Разлоге такође можемо тражити у, ипак, руралнијој средини, за разлику од великих градова, и начину живота и свакодневним активностима дјечака у срединама у којима живе. 8. Чунасто трчање-10х5 метара – у овом тесту су резултати у свим групама приближно једнаки резултатима које су постигли вршњаци из осталих земаља. Ипак, важно је истаћи, да је група одбојка, ипак имала најбољи резултат, и између испитиваних група, али и од свих група и земаља упоређиваних уопште. Дакле, резултати испитаника у овом истраживању у односу на резултате испитаника истог узраста других европских земаља различити су од теста до теста. У неким тестовима ученици из Црне Горе бољи су од својих вршњака, а у неким тестовима слабији. До сличних закључака долазе и Љубојевић и Николић (2012) гдје, упоређујући морфолошке карактеристике и моторичке способности младих кошаркаша Црне Горе и других земаља, закључују слиједеће: „Вриједности морфолошких карактеристика селектираних кошаркаша су приближно исте, с тим што су наши центри нешто виши, а крила и бекови нешто нижи од других селекција... и даље: „ ... да црногорски кошаркаши имају слабије резултате вертикалног скока Сарџент тест, имају слабије резултате у тесту скок удаљ, имају слабију експлозивну снагу, али и боље резултате на тестовима шпагат тест и сједећи претклон, што показује да посједују већу флексибилност:“(стр.175-176). Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 272 7.3 Резултати варијабли моторичког простора – ученице ANOVA је показала да постоје статистички значајне разлике свих група ученица на иницијалном мјерењу на слиједећим варијаблама: Скок удаљ из мјеста и Лежање – сјед за 30``. Резултати Scheffe теста за posthoc поређење свих пет група ученица на иницијалном мјерењу моторичких варијабли су показали да постоје слиједеће разлике: • Лежање – сјед за 30``- постоји статистички значајна разлика имеђу групе ученица које су изабрале фудбал (M = 17.9) и одбојку (M = 15) Ова разлика у броју исправних покушаја у тесту лежање-сијед за 30 секунди, између ове двије групе ученица може бити посљедица случајности узорка, јер се ради о иницијалном мјерењу, када експериментални програм још нема утицаја. Изузев да су се ученице индивидуално у слободном времену бавиле активностима које јачају трбушне мишиће који су ангажовани у овом тесту. Резултати Scheffe теста за posthoc поређење свих пет група ученица на финалном мјерењу моторичких варијабли су показали да не постоје статистички значајне разлике међу пет група ученица. Изненађујућа је чињеница да на финалном мјерењу нема статиситички значајних разлика између група ученица. Ово је у супротности са резултатима до којих је дошао Ратковић (2005), Љубојевић (2011), као и Кљајевић (2009), код којих су, код ученица, након експерименталног третмана, забиљежене статистичке разлике у већем броју варијабли него код ученика. Са друге стране, резултати овог истраживања слични су резултатима до којих је дошао Обрадовић (1984) који констатује да настава фудбала и кошарке као средство експерименталног третмана, у трајању од 106 наставних часова, није у цјелини утицала статистички значајно на промјене испитиваног нивоа мишићног потенцијала, мада је у неким варијаблама указано и на статистичку значајност. Код Марушића (1994) је експериментални програм допринио већим промјенама код дјечака него код дјевојчица. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 273 7.3.1 Резултати варијабли моторичког простора ученица контролне групе Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица контролне групе t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. Фламинго - на иницијаном мјерењу (M = 17.94) су ученице из контролне групе имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 24.34) 2. Тапинг руком - на иницијаном мјерењу (M =13.22) су ученице из контролне групе имале више скорове у односу на финално мјерење (M = 12.68) 3. Претклон у сједу - на иницијаном мјерењу (M = 15.11) су ученице из контролне групе имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 16.89) 4. Скок удаљ из мјеста- на иницијаном мјерењу (M = 137.74) су ученице из контролне групе имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 148.68) 5. Динамометрија доминантне руке - на иницијаном мјерењу (M =48.68) су ученице из контролне групе имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 56.32) 6. Лежање – сјед за 30``- на иницијаном мјерењу (M = 16.84) су ученице из контролне групе имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 20.58) 7. Чунасто трчање на 10х5м- на иницијаном мјерењу (M = 23.26) су ученице из контролне групе имале више скорове у односу на финално мјерење (M = 22.69) Анализа резултата на финалном мјерењу показала је да су ученице из контролне групе имале боље резултате на финалном мјерењу у односу на иницијално у седам од осам варијабли којима је праћен моторички простор. Дакле, у тестовима: фламинго, тапинг руком, претклон у сиједу, скок удаљ из мјеста, динамометрија доминантне руке, лежање-сијед за 30 секунди и чунасто трчање 10х5 метара, ученице контролне групе су постигле боље резултате у односу на иницијално мјерење. На основу овога се може закључити да настава физичког васпитања ипак даје одређене резултате, и да редовоно похађање наставе физичког васпитања може да унаприједи све оне моторичке способности које ова настава и има за циљ да унаприједи. Статистичи значајно бољих резултата на финалном мјерењу није дошло у тесту издржај у згибу.. Дакле, није дошло до побољшања статичке снаге руку. Вјероватно је овакав резултат посљедица недовољног поклањања пажње статичким вјежбама горњих екстремитета, као и све мањег (у пракси, не и у програмима) реализовања програма из гимнастике, која у великој мјери јача мишиће руку и раменог појаса. Овакву сумњу Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 274 додатно утврђује и податак да је и код дјечака контролне групе примјетно да није дошло до побољшања ове способности на финалном мјерењу. 7.3.2 Резултати варијабли моторичког простора дјевојчица експерименталне групе - кошарка Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица експерименталне групе кошарка t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. Фламинго - на иницијаном мјерењу (M = 13.52) су ученице из експерименталне групе кошарка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 19.49) 2. Тапинг руком - на иницијаном мјерењу (M = 13.46) су ученице из експерименталне групе кошарка имале више скорове у односу на финално мјерење (M = 12.91) 3. Претклон у сједу - на иницијаном мјерењу (M = 15.28) су ученице из експерименталне групе кошарка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 17.60) 4. Скок удаљ из мјеста - на иницијаном мјерењу (M = 135.24) су ученице из експерименталне групе кошарка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 143.12) 5. Динамометрија доминантне руке - на иницијаном мјерењу (M = 54) су ученице из експерименталне групе кошарка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M =63.4) 6. Лежање – сјед за 30``- на иницијаном мјерењу (M = 15.84) су ученице из експерименталне групе кошарка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M =18.24) 7. Издржај у згибу - на иницијаном мјерењу (M = 12.52) су ученице из експерименталне групе кошарка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 16.43) 8. Чунасто трчање на 10х5м - на иницијаном мјерењу (M = 23.77) су ученице из експерименталне групе кошарка имале више скорове у односу на финално мјерење (M = 23.03) Анализом резултата добијених на финалном мјерењу ученица из групе кошарка може се закључити да су ученице постигле боље резултате на свим тестовима из простора моторике. Дакле, додатна два часа физичке активности (из програма кошарке) допринијела су развоју моторичких способности ученица које су биле обухваћене третманом. Овако узевши, може се констатовати да је потврђена оправданост увођења додатна два часа (као изборног предмета - кошарка). Ипак, треба напоменути да Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 275 ефикасност програма није била на очекиваном нивоу, јер су и дјевојчице из контролне групе имале побољшања у скоро свим способностима, па се не може генерално закључити да је настава кошарке имала драстично већи утицај на развој способности, од редовне наставе физичког васпитања. Ипак, за разлику од контролне групе, у овој групи је дошло до побољшања резултата у тесту издржај у згибу. Да ли је овакав резултат посљедица одређених вјежбања на часовима кошарке, или нечег другог, питање је на које би се требало одговорити додатним истраживањима. 7.3.3 Резултати варијабли моторичког простора ученица експерименталне групе - фудбал Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица експерименталне групе фудбал t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. Фламинго - на иницијаном мјерењу (M = 10.77) су ученице из експерименталне групе фудбал имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 16.58) 2. Тапинг руком - на иницијаном мјерењу (M = 13.36) су ученице из експерименталне групе фудбал имале више скорове у односу на финално мјерење (M = 12.78) 3. Претклон у сједу - на иницијаном мјерењу (M = 13.65) су ученице из експерименталне групе фудбал имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 16.75) 4. Динамометрија доминантне руке - на иницијаном мјерењу (M = 56.25) су ученице из експерименталне групе фудбал имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 61.75) 5. Лежање – сјед за 30``- на иницијаном мјерењу (M = 17.90) су ученице из експерименталне групе фудбал имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 19.85) 6. Чунасто трчање на 10х5м - на иницијаном мјерењу (M = 22.01) су ученице из експерименталне групе фудбал имале више скорове у односу на финално мјерење (M = 21.56) Резултати на финалном мјерењу ученица експерименталне групе фудбал бољи су од резултата на иницијалном мјерењу у шест од осам тестова. У тестовима: скок удаљ из мјеста и издржај у згибу није забиљежено статистички значајно побољшање. Ово говори да је експериментални програм фудбала са додатна два часа, као и кошарка, Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 276 имао утицаја на развој моторичких способности код ученица, изузев код експлозивне снаге доњих екстремитета и статичке снаге руку.. Дакле, садржаји часова из предмета фудбал својом разноврсношћу су поспјешили развој репетитивне снаге трбуха, брзине, равнотеже, агилности, али не и експлозивне снаге и статичке снаге. Овдје се резултати разликују од резултата код ученика, код којих није дошло до статиситчке разлике једино у тесту флексибилности ( претклон у сиједу). Дакле, програм фудбала који је реализован на часовима изборног спорта није био довољан стимуланс за ученице како би поспјешио развој експлозивне снаге и статичке снаге руку. Прогрма фудбала би требао да садржи и вјежбе за развој експлозивности, јер експлозивна снага ногу је веома важан фактор у успјешности у фудбалу. Ово из разлога што се фудбал игра ногом, садржи много кратких спринтева, шутева, скокова, дуела између играча, гдје снага ногу ( па и експлозивна) има велику улогу. Коначно, експериментални програм фудбал имао је позитан ефекат на развој моторичких спсобности ученица које су биле обухваћене програмом. Ипак, у мањој мјери од очекиваног. Разлоге можемо тражити у величини групе (ако је група велика онда је час организован као час физичког васпитања, а не као тренинг), величини простора, броју реквизита и сл. Такође, квалификације наставника, односно афинитет према одређеном спорту може битно утицати на ефективност овако организоване наставе. 7.3.4 Резултати варијабли моторичког простора ученица експерименталне групе - рукомет Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица експерименталне групе рукомет t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: 1. Фламинго - на иницијаном мјерењу (M = 9.93) су ученице из експерименталне групе рукомет имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 16.00) 2. Тапинг руком - на иницијаном мјерењу (M = 13.84) су ученице из експерименталне групе рукомет имале више скорове у односу на финално мјерење (M = 13.40) 3. Скок удаљ из мјеста - на иницијаном мјерењу (M = 144.15) су ученице из експерименталне групе рукомет имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 153.00) Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 277 4. Динамометрија доминантне руке - на иницијаном мјерењу (M = 58.50) су ученице из експерименталне групе рукомет имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 68.25) 5. Лежање – сјед за 30``- на иницијаном мјерењу (M = 16.85) су дјевојчице из експерименталне групе рукомет имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 19.70) 6. Издржај у згибу - на иницијаном мјерењу (M = 16.60) су ученице из експерименталне групе рукомет имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M =18.94) 7. Чунасто трчање на 10х5м - на иницијаном мјерењу (M = 21.91) су ученице из експерименталне групе рукомет имале више скорове у односу на финално мјерење (M = 21.31) Резултати добијени на финалном мјерењу експерименталне групе рукомет показују да је послије експерименталног третмана дошло до побољшања резутата у седам од осам тестова којима је праћен простор моторике (до побољшања у седам од осам тестова такође је дошло и у групи ученика рукомет, као и у групама ученика кошарка и фудбал). Резултати су слични резултатима код групе фудбал и у истим тестовима је дошло до побољшања. Дакле, кретања у рукомету, која су богата трчањем, спринтевима, окретима, скоковима, брзим промјенама правца и смјера кретања, али и снажним дуелима између играча утицала су на побољшање скоро свих моторичких способности. Због тога се може констатовати да је настава из предмета изборни спорт – рукомет оправдала разлоге увођења ове наставе. Статистички значајно побољшање није забиљежено једино у тесту који прати флексибилност, тест претклон у сиједу, што потврђује сумњу аутора да се на оваквим часовима, као садржаји, у недовољној мјери не упражњавају вјежбе истезања, иако је то веома важно, и у крајњем, неопходно. Ово може послужити као сугестија онима који осмишљавају садржаје и часове, да у наредном периоду уврсте вјежбе истезања у садржаје које спроводе. 7.3.5 Резултати варијабли моторичког простора ученица експерименталне групе - одбојка Поређење резултата на иницијаном и финалном мјерењу ученица експерименталне групе одбојка t тестом за зависне узорке је показало да постоје статистички значајне разлике на слиједећим варијаблама: Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 278 1. Фламинго - на иницијаном мјерењу (M = 12.99) су ученице из експерименталне групе одбојка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M =18.27) 2. Тапинг руком - на иницијаном мјерењу (M = 13.89) су ученице из експерименталне групе одбојка имале више скорове у односу на финално мјерење (M = 13.19) 3. Претклон у сједу - на иницијаном мјерењу (M = 17.12) су ученице из експерименталне групе одбојка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 18.43) 4. Динамометрија доминантне руке - на иницијаном мјерењу (M = 51.67) су ученице из експерименталне групе одбојка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 59.52) 5. Лежање – сјед за 30``- на иницијаном мјерењу (M = 15.00) су ученице из експерименталне групе одбојка имале ниже скорове у односу на финално мјерење (M = 17.62) 6. Чунасто трчање на 10х5м - на иницијаном мјерењу (M = 23.11) су ученице из експерименталне групе одбојка имале више скорове у односу на финално мјерење (M = 22.29) Анализирајући резултате на финалном мјерењу експерименталне групе – одбојка, закључује се да је у шест од укупно осам моторичких тестова дошло до статистички значајно бољих резултата тестова, и то: фламинго, тапинг руком, претклон у сиједу, динамометрија доминантне руке, лежање-сијед за 30 секунди и чунасто трчање 10х5м. Већ на први поглед у ове резултате може се примјетити да су тестови у којима је дошло до побољшања тестови који манифестују моторичке способности: равнотеже, брзина реакције руке, флексибилности, снага шаке, репетитивна снага мишића трбуха и агилности. Може се закључити да су садржаји одбојкашке игре који обилују експлозивним покретима, скоковима, али и великом ангажованошћу руку у великој мјери допринијели побољшању ових способности. Познато је да реализација скока у великој мјери ангажује и контрахује све мишићне групе, а поготово мишиће трбуха. Отуда и напредак у способности репетитивне снаге трбуха. Обука техничких елемената веома ангажује руке (контакт са лоптом остварује се рукама, изузев ријетко ногама) па отуда напредак у брзини реакције руку, који се је манифестовао у тесту тапинг руком. До побољшања је дошло и у тесту агилности, иако код дјечака то није био случај. Можемо претпоставити да су елементи одбојкашке игре, постављања, стизања лопте, брзе реакције на наглу промјену смјера кретања лопте, стизање смечиране лопте и сл., били довољан стимуланс за ученице да поправе своју агилност. Супротно, код ученика, ови елементи нијесу били довољан стимуланс (услијед Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 279 активности које чешће упражњавају у слободном времену као што је фудбал и сл., који представљају већи стимуланс за ученике). Може се закључити да је настава изборног предмета – одбојка имала велики ефекат на побољшање одређених моторичких способности (не свих) код ученица које су биле обухваћене овим третманом (наставом на овом предмету). До побољшања није дошло у тестовима скок удаљ из мјеста и издржај у згибу. Што се тиче теста издржај у згибу, примјетно је да ни код ученика у групи одбојка није дошло до побољшања у овом тесту. Дакле, може се закључити да су вјежбе снаге горњих екстремитета веома мало заступљење на часовима одбојке. Веома је зачуђујући податак да није дошло до побољшања у тесту скок удаљ из мјеста, јер вјежбе из одбојке обилују експлозивним покретима и најчешће долази до побољшања управо у експлозивности као способности, тачније до развоја екпсплозивне снаге ногу. 7.3.6 Поређење физичких способности испитаница из овог истраживања у односу на вршњакиње из неких европских земаља Иако није био циљ овог истраживања, сматрали смо да је поређење резултата до којих се дошло, са резултатима добијеним на истом узорку, мјереним истом батеријом тестова из више европских земаља додатан квалитет овог рада, али и да ће помоћи у анализи ефеката реформе школства у Црној Гори. У слиједећој табели биће приказани резултати ученица из овог истраживања, као и резултати истраживања који су спроведени у више европских земаља. Табела 83: резултати моторичких варијабли дјевојчица 14-огодишњакиња из Црне Горе и других европских држава Црна Гора Србија Белгија Шпанија Словачка Летонија Естонија Албанија МФЛА 24,34 – контролна 19,49 – кошарка 10,58 – 16,36 16,4 12,4 8,9 12,7 9,8 8,4 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 280 фудбал 16,50 – рукомет 18,27 одбојка МТАП 12,68 – контролна 12,91 – кошарка 12,78 – фудбал 13,40 – рукомет 13,19 - одбојка 11,92 16,4 12,6 11,3 12,3 12,1 12,1 МГИП 16,89 – контролна 17,60 – кошарка 16,75 – фудбал 18,85 – рукомет 18,43 - одбојка 24,22 26,6 23,5 26,1 26,1 28,1 32,8 МЕКС 148,68 – контролна 143,12 – кошарка 160,10 – фудбал 153,00 – рукомет 141,90 - одбојка 146,6 165,8 169,5 173,8 170,9 173,2 155 МСТА 56,32 – 32,38 26,9 26,5 32,7 24,5 27,4 17,3 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 281 контролна 63,40 – кошарка 61,75 – фудбал 68,25 – рукомет 59,52 - одбојка МСНТ 20,58 – контролна 18,24 – кошарка 19,85 – фудбал 19,70 – рукомет 17,62 - одбојка 21,3 20,9 19,9 23,3 23,5 20,8 - МЗГБ 21,43 – контролна 16,43 – кошарка 18,09 – фудбал 18,94 – рукомет 16,14 - одбојка 6,62 10,2 11,5 14,5 8,1 9,6 10,2 МТРЧ 22,69 – контролна 23,03 – кошарка 21,56 – фудбал 21,31 – 22,75 22,5 21,2 21,4 21,9 21,8 22,6 Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 282 рукомет 22,29 - одбојка Анализом и упоређивањем резултата из табеле може се закључити слиједеће: 1. Фламинго – ученице из овог истраживања постигле су боље резултате на тесту фламинго у односу на ученице из европских земаља које су третиране овим поређењем. Све испитиване групе (контролна, кошарка, фудбал, рукомет и одбојка) имају боље просјечне вриједности у односу на ученице из ових земаља. Може се закључити да ученице у Црној Гори имају бољу способност равнотеже од својих вршњакиња из других европских земаља. Слична разлика у резултатима примијећена је и у групама ученика. Ипак, овај закључак треба узети са резервом, из разлога што је тест који је рађен у овом истраживању донекле модификован у односу на стандардизовани тест ФЛАМИНГО из ЕУРОФИТ батерије тестова, па бољи резултат наших ученика и ученица може бити производ и различите методологије реализовања овог теста. 2. Тапинг руком – у овом тесту су ученице из овог истраживања имале слабије резултате у односу на резултате вршњакиња из других земаља. Дакле, све испитиване групе имају слабије резултате, чак и од Албаније, чији су резултати до сада анализирани увијек били најслабији. 3. Претклон у сиједу – у овом тесту су ученице из овог истраживања постигле слабије резултате од ученица из других третираних земаља. Већ смо раније уочили и говорили о недостатку вјежби истезања на појединим часовима физичког васпитања или изабраног спорта. И ова чињеница о слабом (или најслабијем међу свима) резултату у тесту гипкости говори у прилог тој тези. 4. У тесту скок удаљ су ученице из овог истраживања, такође, постигле најслабије резултате у односу на упоређиване државе. Овај податак треба да брине, јер тест скок удаљ манифестује способност експлозивне снаге, коју су раније генерације са овог поднебља имале веома изражену. Дакле, савремени начин живота утицао је и на негативан тренд код ове способности код ученица из овог истраживања. 5. Динамометрија доминантне руке – у овом тесту су ученице постигле много веће вриједности у односу на вршњакиње из упоређиваних земаља, па претпостављамо да је разлог различитог очитавања и оцјењивања резултата. Стога ове резултате нећемо коментарисати у смислу упоређивања. 6. Лежање-сијед – и у овом тесту су резултати који су постигле ученице из овог истраживања слабији од резултата упоређиваних земаља. Само су ученице из групе контролна имале резултате приближне нивоу просјека док су остале групе ученица имале много ниже резултате од просјечних. Дакле, и у манифестацији репетативне снаге трбуха ученице из Црне Горе су показале да заостају за вршњакињама из упоређиваних земаља. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 283 7. Издржај у згибу – у овом тесту су ученице из Црне Горе показале веома добре резултате. Све испитиване групе су имале веће резултате у односу на вршњакиње са којима су упоређене. Дакле, статичка снага руку се показала као добро развијена способност код ученица из Црне Горе. Сада, послије запажања о слабијим резултатима у скоро свим тестовима, када размишљамо о разлозима бољег резултата у овом тесту, не можемо а да не изразимо сумњу да разлог можда не лежи у методологији мјерења и очитавања резултата. Или су ипак ученице из Црне Горе, још увијек, доминантније у испољавању статичке снаге руку од ученица из других упоређиваних земаља. 8. Чунасто трчање-10х5 метара – у овом тесту су резултати у свим групама приближно једнаки резултатима које су постигле вршњакиње из осталих земаља. Ипак, важно је истаћи, да је група кошарка, ипак имала најслабији резултат, и између испитиваних група, али и од свих група и земаља упоређиваних уопште. Генерално узевши, ученице испитиване у овом истраживању су постигле слабије резултате од дјевојчица из других земаља, које су овом приликом упоређиване. Иако је познато, и много пута до сада речено, како и колико савремени начин живота утиче на смањење моторичких способности дјеце и младих (прије свих), ипак ови резултати не смију бити непримјећени и озбиљно узети у разматрање. Јер, уколико су ови општи разлози, због којих уопште долази до смањења способности код људске популације, зашто је та посљедица највише изражена баш код нас? Становници Црне Горе су важили за снажне и моторички веома надарене особе. Црногорке су описане и опјеване као много снажне жене, које обављају све кућне, али и „мушке“ послове. Откуда сада да су ученице из Црне Горе наслабије у моторичким способностима? Да ли су техничка и технолошка открића, нагло ширење компјутерске писмености и инфраструктуре, са свим својим предностима, ипак за дјецу из Црне Горе била изненадна промјена начина живљења. Да ли су друштвене мреже приковале дјецу за компјутер и одвратиле их од друштвених игара, којих су се дјеца играла у слободно вријеме и кроз њих моторички напредовала? Све ове разлоге савременог начина живота које помињемо имају и друге земље, нијесмо ми једини који се са тим проблемом сријећемо. Али, чини нам се да су државе западне Европе, као и многе друге, развиле свијест о том проблему, и да траже начине да га ријеше. Код нас се још касни са тим. Можда је то разлог разлике у резултатима тестова. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 284 Али, ово поређење може да да замах тражењу рјешења и код нас. Као и увођење већег фонда часова физичког васпитања. Треба упоредо мијењати навике дјеци. Васпитавати их у смислу „здравих стилова живота“ или „ стилова здравог живота“. Само тако може доћи до промјене тренутног, алармантног стања. 7.4 Резултати скале ставова ученика и ученица према физичком васпитању и спорту за спортисте Будући да се по први пут проблематика ставова ученика према наставном предмету Спорт за спортисте истражује на овакав начин и да је у овом истраживању теоријска претпоставка била да је Скала ставова према спорту за спортисте унидимензионалан конструкт те да је она заправо пилот инструмент, сачињен специјално за сврхе овог истраживања, као и услијед других специфичности услова спровођења факторске анализе, при обради података у овом раду Скала ставова према спорту за спортисте је третирана као унидимензионалан конструкт, док резултати конфирматорне факторске анализе могу представљати одличну подлогу за даља истраживања ове тематике. У коначној верзији инструмента која би се требала задржати у даљим истраживањима ове проблематике, препоручљиво је задржати 57 ајтема распоређених у четири субскале: Љубав према Спорту за спортисте (13 ајтема), Одбојност према предмету Спорт за спортисте (16), Интринзичка мотивација за учествовање у предмету Спорт за спортисте (16) и Оријентација на постигнуће (12). Ове субскале су по свом садржају донекле сличне димензијама других инструмената који су употријебљени за испитивање мотивације ученика. Субскала Одбојност по свом садржају веома подсјећа на скалу Амотивације, субскала Љубав према спорту за спортисте личи на димензију интројектоване мотивације. Интринзичка мотивација за учествовање у предмету Спорт за спортисте по свом садржају и смислу подсјећа на скалу интринзичке мотивације а субскала Оријентација на постигнуће представља обједињење скале спољашње регулације и усмјерености на циљ. Када је у питању поређење резултата тестова мотивације везаних за Спорт за спортисте између ученика и ученица показало се да су ученици били више усмјерени на задатак, постизање успјеха, више вођени спољашњом регулацијом али и више амотивисани. На часовима Спорта за спортисте ученици желе да испуне задатке које пред њих поставља Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 285 наставник физичког васпитања, да постигну успјех и да се докажу пред другима, али, исто тако, и њихова мотивација веома брзо и лако опада уколико се покаже да нешто од наведеног нису испунили, у односу на ученице. Када је у питању поређење резултата тестова мотивације везаних за физичко васпитање између ученика и ученица показало се да су ученици били мање усмјерени на задатак, али уједно и више вођени спољашњом регулацијом и више амотивисани. На часовима физичког вспитања ученици желе првенствено да се докажу пред другима, те стога њихова мотивација веома брзо и лако опада уколико у томе не успију, у односу на ученице. Ово није у складу са подацима које су у свом истраживању добили Вишњић и сарадници(2011), да ученици виших разреда основне школе, на свим узрастима, имају већу мотивацију за активно учешће на часовима физичког васпитања у односу на ученице а да до највећег пада мотивације долази у 7. разреду то код оба пола. Резултати су показали да не постоје статистички значајне разлике између различитих група испитаника на субскалама тестова мотивације везаних за физичко васпитање и Спорт за спортисте. Међутим, поређењем мотивације према Спорту за спортисте и физичком васпитању, испоставило се да постоје одређене разлике у оквиру појединих група ученика. Ученици из експерименталне групе кошарка у вези са физичким васпитањем су имали мању жељу за постизањем успјеха у односу на Спорт за спортисте. Ученици из експерименталне групе фудбал и рукомет у вези са физичким васпитањем су били више усмјерени на постизање циља али и имали мању жељу за постизањем успјеха у односу на Спорт за спортисте. Ученици из експерименталне групе одбојка у вези са физичким васпитањем су више жељели да овладају материјом и усвоје нова знања, али и имали мању жељу за постизањем успјеха у односу на Спорт за спортисте. Испоставило се да постоје значајне разлике и код ученица. Ученице из експерименталне групе кошарка у вези са физичким васпитањем су биле више усмјерене на постизање циља и али и успјеха у односу на Спорт за спортисте. Ученице из експерименталне групе фудбал у вези са физичким васпитањем су биле више усмјерене на постизање циља али већу жељу за овладавањем материјом у односу на Спорт за спортисте. Ученице из експерименталне групе рукомет у вези са физичким васпитањем су више биле вођене жељом да избјегну неуспјех али и већу жељу да се на тим часовима докажу и уколико у томе не би успјеле, њихова мотивација за активно учешће у настави физичког васпитања би била битно смањена. Ученице из Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 286 експерименталне групе одбојка у вези са физичким васпитањем су више биле усмерене на постизање циља у односу на Спорт за спортисте. Табела 84. Поређење дескрипитвне статистике тестова мотивационе оријентације и контекстуалне мотивације у физичком васпитању на узорку црногорских и америчких ученика СУБСКАЛЕ САД (Standage & Treasure, 2002) ЦРНА ГОРА контролна кошарка фудбал рукомет одбојка М SD М SD М SD М SD М SD М SD Усмјереност на циљ 3.99 0.96 3.48 .66 3.56 .78 3.73 .66 3.67 .72 3.43 .85 Усмјереност на задатак 3.46 1.03 4.54 .33 4.56 .42 4.63 .29 4.49 .33 4.52 .41 Интринзичка мотивација 4.75 1.68 4.33 .46 4.34 .61 4.42 .43 4.40 .53 4.37 .61 Идентификов ана регулација 4.85 1.59 4.45 .35 4.35 .66 4.42 .42 4.37 .48 4.25 .76 Спољашња регулација 4.88 1.70 2.72 .58 2.92 .77 2.92 .77 2.83 .66 2.76 .76 Амотивација 3.91 1.81 1.88 .60 2.15 .92 2.15 .92 2.27 .86 1.99 .69 Standage&Treasure (2002) су на узорку 318 ученика просјечне старости 13,6 година добили да су амерички ученици далеко више усмјерени на циљ у односу на црногорске ученике и далеко мање усмјерени на задатак који се пред њих поставља у физичком васпитању а то је усвајање знања. Такође, све компоненте контекстуалне мотивације су веће а нарочито спољашња регулација која говори о томе да су у извјесном смислу ставови и однос америчких ученика према физичком васпитању у великој мјери условљени вриједностима које су им наметнуте споља и да њихова мотивација заправо не потиче из позитивног односа према овом предмету. Табела 85. Поређење дескрипитвне статистике тестова начина остварења постигнућа у физичком васпитању на узорку црногорских и грчких ученика Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 287 СУБСКАЛЕ ГРЧКА (Barkoukis et al., 2007) ЦРНА ГОРА контролна кошарка фудбал рукомет одбојка М SD М SD М SD М SD М SD М SD Постизање успјеха 4.00 0.77 3.13 .49 3.30 .62 3.17 .54 3.30 .56 3.06 .58 Избјегавање неуспјеха 3.02 0.88 2.44 .53 2.59 .69 2.53 .71 2.77 .63 2.54 .86 Жеља да се овлада материјом 3.00 0.91 4.52 .29 4.43 .67 4.59 .36 4.30 .51 4.27 .75 Barkoukis et al. (2007) су на узорку 336 ученика просјечне старости 13,6 година добили да су грчки ученици далеко више усмјерени на постизање успјеха али и у одређеној мјери на избјегавање неуспјеха у односу на црногорске ученике и далеко мање желе да овладају материјом која се предаје на часовима физичког васпитања. Ови резултати говоре да још увијек има много интересовања и жеље за квалитетним радом на часовима физичког васпитања код црногорских ученика и да им лична самопромоција није у првом плану. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 288 8 Закључци Циљ овог истраживања је био да се испитају, односно утврде, ефекти изборног наставног предмета (фудбал, кошарка, рукомет, одбојка) на развој моторичких способности, утврди мотивација за активно учествовање на часовима физичког васпитања и изборног предмета Спорт за спортистеи ставови ученика према изборном предмету, као и раст и развој морфолошких карактеристика ученика завршног разреда у деветогодишњој основној школи. Аутор је желио да овим истраживачким радом допринесе напорима стручњака у области физичког васпитања у сталној борби за унапређење наставе овог предмета, као и у евалуацији ефеката реформисаног система школства који је омогућио ученицима да по свом избору могу имати више часова недјељно из области физичког васпитања. Иако је пројектом истраживања било планирано да буду обухваћени сви ученици 9 разреда, ипак је у разматрање резултата узет резултат само оних ученика који су испунили све претходно прописане захтјеве. Тако је истраживањем обухваћено 218 испитаника (105 дјевојчица и 113 дјечака), узраста 14 година, подијељених у 5 група (четири експерименталне и једна контролна група), с тим што су се резултати посебно анализирали за ученице и ученике. Контролну групу су чинили ученице и ученици који су похађали редовну наставу физичког васпитања. Експерименталне групе (кошарка, фудбал, рукомет и одбојка) су чинили ученице и ученици који су, осим редовне наставе физичког васпитања, похађали и часове изборног предмета Спорт за спортисте, и по томе су и сврставани у одговарајуће експерименталне групе, у зависности од спорта који су похађали на изборном предмету. Ефекти контролног и експерименталног третмана процијењени су помоћу варијабли и то: пет варијабли за мјерење антропометријских карактеристика, осам за процјену Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 289 моторичких способности, као и варијабли за процјену мотивационог простора ученика и ставова ученика према физичком васпитању и спорту за спортисте. Варијабле за праћење антропометријских карактеристика и за процјену моторичких способности мјерене су на иницијалном и финалном мјерењу, док су варијабле за мотивациони простор ученика као и за ставове ученика испитиване само једном (јер се односе на специфичности мотивационог простора ученика и то у циљу утврђивања разлика између група и не претпоставља се могућност да вријеме, односно садржај наставних програма битније утиче на њих, будући да су ученици већ сами претходно донијели одлуку да ли ће и у ком изборном предмету учествовати). Добијени подаци обрађени су поступцима дескриптивне статистике, т теста и униваријантне анализе варијансе. Хипотезе су у овом истраживању постављене негативно, тј. претпостављале су да неће доћи до статистички значајних промјена између контолних и експерименталних група, под утицајем различитих третмана. На основу извршених анализа добијених резултата, полазећи од редослиједа постављених хипотеза, могу се извести слиједећи закључци: 1.Резултати униваријантне анализе варијансе у иницијалном мјерењу контролне и експериметалних група ученица указују да нема статистички значајних разлика између експериментом обухваћених група у свих пет праћених варијабли морфолошког простора. Дакле, резултати указују на високу хомогеност група у иницијалном стању. Овим је у потпуности потврђена хипотеза Х01(Неће бити статистички значајне разлике у антропометријским карактеристикама између експериментом обухваћених група ученица на иницијалном мјерењу). 2. Такође, резултати униваријантне анализе варијансе у иницијалном мјерењу контролне и експериметалних група ученика указују да нема статистички значајних разлика између експериментом обухваћених група у свих пет праћених варијабли морфолошког простора. Дакле, резултати и овдје указују на високу хомогеност група у иницијалном стању. Овим је у потуности потврђена хипотеза Х02(Неће бити статистички значајне разлике Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 290 у антропометријским карактеристикама између експериментом обухваћених група ученика на иницијалном мјерењу). 3. На основу резултати Scheffe теста за posthoc поређење свих пет група ученица на иницијалном мјерењу моторичких варијабли можемо констатовати да постоји статистички значајна разлика у једној варијабли – Лежање-сијед за 30`` између групе ученица које су изабрале фудбал (M = 17.9) и ученица које су изабрале одбојку (M = 15). У осталих 7 варијабли моторичког простора није било статистички значајних промјена између група па сматрамо да се поменута промјена може приписати случајности. Овим је потврђена хипотеза Х03(Неће бити статистички значајне разлике у моторичким способностима између експериментом обухваћених група ученица на иницијалном мјерењу). 4. На основу резултата резултатаScheffe теста за posthoc поређење свих пет група ученика на иницијалном мјерењу моторичких варијабли можемо констатовати да постоји статистички значајна разлика у двијема варијаблама моторичког простораи то:издржај у згибу - између групе ученика који су изабрали фудбал (M =24.49) и групе ученика који су изабрали одбојку (M =46.60) и чунасто трчање на 10х5 м - између групе ученика који су изабрали фудбал (M = 19.54) и групе ученика који су изабрали одбојку (M =22.34). Овдје такође може бити ријеч о случајности или су ученици из ових група у слободном времену упражњавали вјежбе које развијају ове способности. У осталих шест варијабли није било статистички значајних разлика. Овим се дјелимично потврђује хипотеза Х4(Неће бити статистички значајне разлике у моторичким способностима између експериментом обухваћених група ученика на иницијалном мјерењу). 5. Резултати Scheffe теста за posthoc поређење свих пет група ученица на финалном мјерењу морфолошких варијабли су показали да не постоје статистички значајне разлике међу пет група ученица. Овим је у потуности потврђена хипотеза Х05 (Неће бити статистички значајне Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 291 разлике у антропометријским карактеристикама између експериментом обухваћених група ученица на финалном мјерењу). 6. Као и код ученица, резултати Scheffe теста за posthoc поређење свих пет група ученика на финалном мјерењу морфолошких варијабли су показали да не постоје статистички значајне разлике међу пет група ученика. Овим је у потуности потврђена хипотеза Х6 (Неће бити статистички значајне разлике у антропометријским карактеристикама између експериментом обухваћених група ученика на финалном мјерењу). 7. На основу резултата Scheffe теста за post hoc поређење свих пет група ученица на финалном мјерењу моторичких варијабли који су показали да не постоје статистички значајне разлике међу пет група ученица можемо констатовати да се у потпуности потврђује хипотеза Х7 (Неће бити статистички значајне разлике у моторичким способностима између експериментом обухваћених група ученица на финалном мјерењу). 8. На основу резултата Scheffe теста за post hoc поређење свих пет група ученика на финалном мјерењу моторичких варијабли можемо констатовати да постоје слиједеће разлике: • Скок удаљ из мјеста - постоји статистички значајна разлика имеђу групе ученика који су изабрали фудбал (M = 172.70) и одбојку (M = 195.62) • Лежање – сјед за 30``- постоји статистички знaчајна разлика имеђу контролне групе ученика (M = 23.05) и ученка који су изабрали одбојку (M = 26.57). Примјетно је да је статистички значајна разлика врло висока у обје варијабле, и то у корист групе која је похађала предмет спорт за спортисте – одбојка, па у овом случају можемо констатовати да се одбацује хипотеза Х8 (Неће бити статистички значајне разлике у моторичким способностима између експериментом обухваћених група ученика на финалном мјерењу). Мишљења смо да је управо похађање наставе изборног предмета спорт за спортисте – одбојка умногоме допринијело разлици у варијаблама у корист ове групе. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 292 9. Резултати су показали да не постоје статистички значајне разлике између различитих група испитаника на субскалама тестова мотивације везаних за физичко васпитање. Овим се у потпуности потврђује хипотеза Х09 (Неће бити статистички значајних разлика између пет испитиваних група у различитим модалитетима мотивације за учествовање у настави физичког васпитања). 10. Поређењем мотивације према Спорту за спортисте и физичком васпитању, испоставило се да постоје одређене разлике у оквиру појединих група ученика. Ученици из експерименталне групе кошарка у вези са физичким васпитањем су имали мању жељу за постизањем успјеха у односу на Спорт за спортисте. Ученици из експерименталне групе фудбал и рукомет у вези са физичким васпитањем су били више усмјерени на постизање циља али и имали мању жељу за постизањем успјеха у односу на Спорт за спортисте. Ученици из експерименталне групе одбојка у вези са физичким васпитањем су више жељели да овладају материјом и усвоје нова знања, али и имали мању жељу за постизањем успјеха у односу на Спорт за спортисте. Испоставило се да постоје значајне разлике и код ученица. Ученице из експерименталне групе кошарка у вези са физичким васпитањем су биле више усмјерене на постизање циља али и успјеха у односу на Спорт за спортисте. Ученице из експерименталне групе фудбал у вези са физичким васпитањем су биле више усмјерене на постизање циља али већу жељу за овладавањем материјом у односу на Спорт за спортисте. Ученице из експерименталне групе рукомет у вези са физичким васпитањем су више биле вођене жељом да избјегну неуспјех али и већу жељу да се на тим часовима докажу и уколико у томе не би успјеле, њихова мотивација за активно учешће у настави физичког васпитања би била битно смањена. Ученице из експерименталне групе одбојка у вези са физичким васпитањем су више биле усмерене на постизање циља у односу на Спорт за спортисте. Овим се у потпуности одбацује хипотеза Х10 (Неће бити статистички значајних разлика између различитих модалитета мотивације за активно учествовање на часовима физичког васпитања и изборног предмета - спорт за спортисте код ученика експерименталних група). Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 293 11. На основу резултата Scheffe теста за posthoc поређење можемо констатовати да не постоје статистички значајне разлике између експерименталних група испитаника на субскалама тестова мотивације везаних за Спорт за спортисте. Овим се у потпуности потврђује хипотеза Х11 (Неће бити статистички значајних разлика између 4 експерименталне групе у погледу њиховог става према изборном предмету - спорт за спортисте). 12. На основу свега до сада реченог, генерално се може констатовати да је контролни и експериментални третман условио прираст антропометријских карактеристика код ученица и ученика (уз неизоставан биолошки раст и развој), као и да су ученице и ученици под утицајем оба третмана такође побољшали моторичке способности. Иако је примјетан напредак у свим испитиваним групама, ипак анализе показују да експериментални третман није допринио неком већем побољшању у моторичким способностима. Двије варијабле показале су статистики значајну разлику код ученика, док код ученица ни једна варијабла није показала статистичку значајност. Мишљења смо да су додатна два часа физичког васпитања морала да више допринесу развоју појединих моторичких способности код ученика и ученица која су изабрала предмет спорт за спортисте. Разлоге овако малог напретка можемо тражити у евентуалним неадекватним условима за рад прописан реформом школства за изборне предмете, у величини група, које такође не могу бити велике уколико желимо да спроводимо тренажни процес на часу спорта за спортисте (како се сугерише препорукама реформе) и многи други. Ипак, наставници физичког васпитања треба да буду спремни да одговоре овом изазову и да планирају наставу у складу са условима које имају у школи. Такође, морају се и усавршавати у спорту који предају на предмету спорт за спортисте, јер он изискује много више знања, методике и вјештина, неголи исти тај спорт планиран у настави физичког васпитања (због мањег фонда часова, форме часа, способности ученика и сл). На основу свих досадашњих констатација, можемо констатовати и посљедњу, генералну: Овим се дјелимично потврђује хипотеза Х12 (Неће бити статистички значајне разлике умоторичким способностима, у мотивацији,као и у антропометријским карактеристикама као посљедица различитих експерименталних третмана, између експериментом обухваћених група ученица и ученика). Дјелимично, из разлога што Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 294 смо констатовали статистички значајне промјене код ученика из групе одбојка у два теста која покривају способности као што су експлозивна снага ногу и репетитивна снага трбуха. Дакле, реализацијом садржаја из програма одбојке засигурно је дошло до разлике у овим способностима у корист групе одбојка, јер скокови и остали саставни дијелови одбојкашке игре веома ангажују поменуте мишиће. Такође, хипотеза се само дјелимично потврђује и из разлога везаних за мотивацију ученика, гдје су ученици експерименталних група имали различите модалитете мотивације за активно учествовање на часовима физичког васпитања и изборног предмета- спорта. Закључци овог истраживања можда не иду на руку педагозима физичке културе, јер не показују да се са додатна два часа успио направити већи напредак у моторичким спсосбностима код ученика и ученица, а што се тврдило тражећи се већи фонд часова за наставу физичког васпитања. Међутим, правим борцима за струку којом се бавимо, и за дјецу којој свакако недостаје физичке активности у савременом начину живота, ово може бити само један почетни корак, само један траг пута којег треба тражити. Јер, на самом почетку смо и рекли да је овај рад једна врста доприноса евалуацији реформе школства. Сада, када анализирамо неке ствари и увидимо грешке, знаћемо да треба тражити нове правце дјеловања. Додатна два часа физичке активности (па макар и по избору ученика) велики је напредак за мјесто физичког васпитања у процесу образовања. Ваља сада искористити прилику и показати исправност ове идеје. Стрпљивим и савјесним приступом, стручним и савременим радом свих чинилаца. Јер, реализација часа зависи од умијешности наставника. Управо овај рад може да послужи као увид у тренутну реалну слику стања и да свима да подстрек да неко ново истраживање покаже супротно, да се са додатна два часа постижу много већи ефекти у развоју, прије свега моторичких способности. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 295 ЛИТЕРАТУРА American Alliance for Health, Physical Education, Recreation and Dance (2011). National Standards, AAHPERD.org Анастасовски, А. (1981). Упоредна анализа резултата антропометријских и моторичких димензија код ученика спортиста у односу на остале ученике основних школа у Куманову. Физичка култура 2. Аруновић, Д. (1978). Утицај посебно програмиране наставе физичког васпитања (са акцентом на кошарку) на неке моторичке способности ученика узраста 15-16 година (Магистарска теза). Факултет физичког васпитања, Београд. Аруновић, Д. (1982). Програм одбојке у једногодишњем циклусу изборне наставе и његов допринос физичком васпитању ученика прве фазе усмјереног образовања (Докторска дисертација). Факултет физичког васпитања, Београд. Astrand, P.O (1952). Experimental studies of Physical Working Capasity in relation to Sex a Age. Ejner Manksgaard, Copenhagen. Atkinson, J. W. (1964). An introduction to motivation. Princeton, NJ: Van Nostrand. Aцковић (1987). Бала, Г. (1975). Тестирање физичких способности. Физичка култура, 4, Београд. Бала, Г. (1977). Структура антропометријских димензија код особа женског пола, Кинезиологија, 1-2, Загреб. Бала, Г. и Павичић, Л. (1978). Компаративна анализа латентних антропометријских и моторичких димензија ученика и ученица у САП Војводини, Физичка култура, 5, Београд. Bauersfeld, M. (1986). Brzina i motorička sposobnost. Savremeni trening 1, 1-3. Barkoukis, V., Ntoumanis, N. & Nikitaras, N. (2007). Comparing dichotomous and trichotomous approaches to achievement goal theory: An example using motivational regulations as outcome variables. British Journal of Educational Psychology , 77, 683–702. Берковић, Л. (1975). Разлике у неким димензијама психосоматског статуса обзиром на ступањ ангажованости у спорту (Докторска дисертација). Факултет физичке културе, Загреб. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 296 Билетић, И., Бенасси, Л., Баић, М., Цветковић, Ч., Лукшић, Е. (2008). Ставови ученица и ученика основних школа Шијана у Пули и Поречу према настави и наставним цјелинама тјелесне и здравствене културе. У: Нељак, Б. (ур.): 17. Љетна школа кинезиолога Хрватске, Пореч, 82-87, Кинезиолошки факултет Свеучилиште у Загребу. Бојовић, Ј., Каварић, Ј. (1981). Поремећај метаболизма угљених хидрата код дјеце школског узраста у СР Црној Гори уз посебан осврт на неке факторе ризика, Удружење за заштиту дијабетичара, Титоград. Бокан, Б. (1977).Утицај ваннаставних активности на побољшање моторичких особина и физичког развоја ученика Београдских гимназија (Магистарска теза). Факултет физичког васпитања, Београд. Бокан, Б. (1999). Теоријско методичке основе физичког васпитања - предуслов за реформу курикулума. Настава и васпитање, 48 (1-2), 42-52. Боженко, А. (1997). Основе теорије и методике тренинга фудбалера. Београд. Броња, А., Коничанин, А. (2006). Антропометријске карактеристике фудбалера, кошаркаша и одбојкаша. Спорт-Монт, 10-11, 334-344. Brunel, P.C. (1996). The relationship of task and ego orientation to intrinsic and extrinsic motivation. Journal of Sport and Exercise Psychology, 18 (Suppl.), S59. Brunel, P.C. (1999). Relationship between achievement goal orientations and perceived motivational climate on intrinsic motivation. Scandinavian Journal of Medicine & Sciences in Sports, 9, 365–374. Vallerand, R.J. (1997). Toward a hierarchical model of intrinsic and extrinsic motivation. In M.P. Zanna (Ed.), Advances in experimental social psychology (Vol. 29, pp. 271–360). New York:Academic Press. Vinter, R. (1985). O problemu senzibilnih faza u dečijem i omladinskom uzrastu. Trenerska tribina 85, SOFK Srbije i JZFKMS, Beograd. Вискић, Н. (1972). Факторска структура тјелесне тежине. Кинезиологија, 2 (2), 45-49. Вишњић, Д. (1983). Подстицање ученика за самостално вежбање као фактор успешности наставе физичког васпитања (Докторска дисертација). Факултет за физичко васпитање, Београд. Вишњић, Д. (1996). Настава физичког васпитања од 5-8 разреда основне школе – приручник за наставнике и професоре. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 297 Вишњић, Д., Јовановић, А., Милетић, К. (2004).Теорија и методика физичког васпитања. Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду, Београд. Вишњић, Д., Мартиновић, Д. (2005). Методика физичког васпитања. Учитељски факултет, Београд. Višnjić, D., Ilić, J., Martinović, D., Marković, M. (2011). Gender and Age Differences in the Achievements and Motivation for Engagement in Physical Education in Elementary School. Ovidius University Annals, Series Physical Education and Sport / SCIENCE, MOVEMENT AND HEALTH, Vol. XI, ISSUE 2 Supplement, pp. 562 – 568. Волков, В. М. (1973). Тренеру о подростке. Физкуљтура и спорт, Москва. Волков, Л. В. (1981). Физические способности детеј и подростков. Здоровја, Киев. Вуловић, Г. (1987). Интензификација средстава физичког васпитања у уводној и припремној фази часа физичког васпитања као начин побољшања биомоторичких способности код ученика трећег разреда средњег усмереног образовања и васпитања (Магистарска теза). Факултет физичког васпитања, Београд. Вукотић, М. (2010). Ниво морфолошких карактеристика, моторичких и функционалних способности спортиста различитог спортског усмјерења (Магистарски рад). Факултет за спорт и физичко васпитање, Никшић. Vlachopoulos, S., &Biddle, S. (1996). Achievement goal orientations and intrinsic motivation in a track and field event in school physical education. EuropeanPhysicalEducationReview, 2, 158–164. Галић, М. (1995). Детерминанте става и учешћа у спортско-рекреативним активностима. Физичка култура 49 (1), 7-15. Габријелић, М. (1966). Методе за селекцију и оријентацију кандидата за дечје и омладинске спортске школе. Факултет физичке културе, Загреб. Goudas, M., Biddle, S.J.H., &Fox, K.R. (1994). Achievement goal orientations and intrinsic motivation in physical testing with children. Pediatric Exercise Science, 6, 159– 167 Грандић, Р. (1997). Теорија физичког васпитања. Савез педагошких друштава Војводине, Нови Сад. Гредељ, М., А Хошек, К. Момировић (1980). Каноничке релације морфолошких карактеристика и интелектуалних способности након парцијализације социолошких чинилаца који могу утицати на процесе раста и развоја. Кинезиологија, 10, (3), 10-14. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 298 Гредељ, М., Метикош, А. Хошек, К. Момировић (1975). Модел хијерархијске структуре моторичких способности, Кинезиологија, 1-2, 7-82. Guay, F., Vallerand, R.J., & Blanchard, C.M. (2000). On the assessment of state intrinsic and extrinsic motivation: The situational motivation scale (SIMS). Motivation and Emotion, 24, 175–213. Guilford, J. P. (1954).Psyhometric Methods. New York. Гужаловски, А. А. (1984). Итоги и перспективи изученија закономерностеј онтогенеза физических способности. Теорија и практика физическој култури 12 (31 - 34). Deci, E.L., &Ryan, R.M. (1985). Intrinsic motivation and self-determination in human behavior. New York: Plenum. Demeter, A. (1981). Sport im Wachstums-und Entwicklungsalter, Sportmedizin, Leipzig. Dorobantu, M., & Biddle, S.J.H. (1997). The influence of situational and individual goals on the intrinsic motivation of Romanian adolescents towards physical education. EuropeanYearbook of Sport Psychology, 1, 148–165. Друштво педагога физичке културе СР Србије, (1978). Програм физичког и здравственог васпитања средње усмереног образовања, Друштво педагога физичке културе СР Србије, Београд, 1978 Duda, J.L. (2001). Goal perspective research in sport in sport: Pushing the boundaries and clarifying some misunderstandings. In G.C. Roberts (Ed.), Advances in motivation in sport and exercise (pp. 129–182). Champaign, IL: Human Kinetics. Dumazedier, J. (1974). Sociologie empirique du loisir. Critique et contre-critique de la civilisation du loisir, Paris: Seuil Ђорђевић, Ј., Поткоњак, М. Н. (1988). Педагогија. Научна књига, Београд. Elliot, A. J. (1997). Integrating the classic and contemporary approaches to achievement motivation: A hierarchical model of approach and avoidance achievement motivation. In M. Maehr & P. Pintrich (Eds.), Advances in motivation and achievement (Vol. 10, pp. 143–179). London: JAI Press. Elliot, A. J., & Church, M. (1997). A hierarchical model of approach and avoidance achievement motivation. Journal of Personality and Social Psychology, 72, 218–232. Elliot, A. J., & Thrash, T. (2001). Achievement goals and the hierarchical model of achievement motivation. Educational Psychology Review, 13, 139–156. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 299 Ермолаев, Ј. А. (1985).Возрастнаја физиологија. Висшаја школа, Москва. Зациорски, В. М. (1975). Физичка својства спортисте. НИП Партизан. Београд. Зациорски, В. М. (1982). Основи спортивној метрологии. Физкултура и спорт, Москва. Завод за школство (2005). Предметни програми физичког васпитања за деветогодишњу основну школу. Министарство просвјете и науке, Подгорица. Завод за школство (2009). Наша школа - истраживање: Примјена реформских рјешења у основним школама и гимназијама у Црној Гори (анализа резултата са препорукама), Завод за школство, Подгорица. Закон, наредбе, упутства и др. са Наставним планом за основне школе у Књажевини Црној Гори од 1884-1895. Цетиње, 1895, стр.56. Иванић, С. (1983). Истраживање физичког развоја и физичких (моторичких) способности ученика и ученица између 11 и 15 година у неразвијеним општинама: Нови Пазар, Врање и Прокљупље методом лонгитудиналног пресека (Докторска дисертација). Факултет физичког васпитања, Београд. Иванић, С. (1988). Критеријуми за процјену физичког развоја и физичких способности деце и омладине узраста од 7 до 19 година (нормативи). Билтен. Градска самоуправна интересна заједница физичке културе, Београд. Иванић, С.(2001). Тренингологија. Републички завод за спорт, Београд. Ивановић, Б. (1970). Динамика и развој ученика Титограда. Титоград. Идризовић, К. (2004). Структура и релације моторичких способности и морфолошких карактеристика са брзином и експлозивном снагом код школске омладине (Докторска дисертација). Факултет спорта и физичког васпитања, Нови Сад. Идризовић, Џ., Идризовић, К. (2001). Основи антропомоторике – теорија. Универзитет Црне Горе, Подгорица. Идризовић, К., Нићин, Ђ. (2006). Сензибилни периоди у развоју моторичких способности као основ дугорочног спортског развитка. Антрополошки статус и физичка активност деце и омладине, Зборник радова, Факултет спорта и физичког васпитања, Нови Сад. Ismail, A. H., Cowell, C. C.(1961). Factor analysis of motor amplitude of preadolescent boys. Research Quarterly for Exercise and Sport, 32, 507. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 300 Јансен, П.Ј. (1984). Психолошки аспекти памћења и управљања спортско-моторичком техником. Савремени тренинг 2, 38 - 45. Јарић, С., Кукољ, М. (1996). Сила (јачина) и снага у покретима човека. Физичка култура 1-2 12 - 28. Јовановић, Д. (1999). Ефекти наставних садржаја кошарке у трансформацији психосоматског статуса ученика у настави и ваннаставним активностима (Докторска дисертација). Факултет физичке културе, Нови Сад. Јоксимовић, А., Јоксимовић, С., Бојић, И. (2004). Разлике у морфолошким карактеристикама, функционалним и моторичким способностима између ученика основних школа и спортиста, фудбалера истог узраста. Спорт Монт 2-3, 404-411. Кљајевић, В.(2009). Утицај програма кошарке на трансформацију антрополошког статуса средњошколаца. Црногорска Спортска Академија, Подгорица. Копривица,В. (1994). Структурне карактеристике статуса кошаркаша узраста 11- 14 година (Докторска дисертација). Факултет физичке културе, Београд. Кошничар, М. (1975).Физички развој и моторичке способности ученика петнаестогодишњака, обухваћених различитим спортовима и ваннаставним активностима основнох школа у Војводини (Магистарска теза). Факултет физичког васпитања, Београд. Крагујевић (1987). Методика физичког васпитања за педагошке академије и факултете за учитење. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. Kraemer, W. J., Fleck, S. J. (1993). Strenght Training for Young Athlets. Champaign (IL): Human Kinetics. Крсмановић, Б. (1987). Оптерећењаучениканачасуфизичкогвежбања. Зборник радова, Факултет физичке културе, Нови Сад. Крсмановић, Б. (1989). Активност и ангажовање ученика на часу физичког васпитања, Зборник радова. Факултет физичке културе, Нови Сад. Крсмановић, Б. (1995). Тешкоће у реализацији задатака физичког васпитања у основној школи. Факултет физичке културе. Зборник радова, св.7а, (21-25), Нови Сад. Крсмановић, Б. и Берковић, Л. (1999). Теорија и методика физичког васпитања. Факултет физичке културе, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад. Крсмановић, Б., Крулановић, Р. (2008). Антропометријске карактеристике и моторичке способности ученика старих 17 година различитог спортског усмерења. Гласник Анрополошког друштва Србије 43, 182-193. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 301 Кукољ, М. (1991). Диспозиција усавршавања са аспеката могућих антропомоторичких промена. Годишњак Факултета за спорт и физичко васпитање 2, 119 - 122. Кукољ, М. (1996). Општа антропомоторика. Факултет физичке културе, Београд. Кукољ, М., Угарковић, Д., Јарић, С. (1996). Реализација антропомоторичког потенцијала у односу на развијеност мишићне масе. Зборник радова ФИС комуникације 95, Ниш. Кукољ, М. и сар. (1997). Карактеристике моторичких особина спортиста у периоду сазревања. Физичка култура, 4, Београд. Кукољ, М., Јовановић, А. и Ропрет, П. (1992). Општа антропомоторика (оперативно- методски аспекти). Факултет физичке културе, Београд. Кукољ, М. (2003). Развој моторичких способности деце и омладине. Факултет спорта и физичког васпитања, Београд. Курелић, Н., Момировић, К., Стојановић, М., Штурм, Ј., Радојевић, Ђ., Вискић- Шталец, Н. (1971). Праћење раста, функционалних и физичких способности деце и омладине СФРЈ. Издање Института за научна истраживања Факултета за физичко васпитање, Београд. Курелић, Н., Момировић, К., Стојановић, М., Штурм, Ј., Радојевић, Ђ., Вискић- Шталец, Н. (1975). Структура и развој морфолошких и моторичких димензија омладине. Институт за научна истраживања, Факултет физичког васпитања, Београд. Кузњецова, З. И. (1975). Критически периоди развитиа двигателних качеств школников. Физическаја култура в школе 1(7). Larson, S.P. (1941). Factor analiysis of motor abilitzvarijables and tests, with zest for college men. Reearch Quarterly. Лескошек, Ј. (1971).Теоријафизичкекултуре. НИППартизан, Београд. Љубојевић, М. (2011). Ефекти наставног предмета – Спорт за спортисте (кошарка) на морфолошке карактеристике и моторичке способности ученика осмог разреда основне школе (Магистарска теза). Факултет спорта и физичког васпитања, Београд. Љубојевић, М., Николић, Б. (2012). Антропометријске карактеристике и моторичке способности младих кошаркаша Црне Горе, Спорт Монт; Црногорска Спортска Академија, Подгорица, стр. 174-180. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 302 Малацко, Ј., Поповић, Д. (1997). Методологија кинезиолошко антрополошких истраживања, Факултет физичке културе, Приштина. Малацко, Ј., Рађо, И. (2004). Технологија спорта и спортског тренинга. Сарајево: Ф.А.Ц.Т.О. Марковић, Ж. (2005). Утицај два начина планирања на резултате наставе физичког васпитања у првом и другом разреду средње школе (Магистарска теза). Факултет спорта и физичког васпитања, Београд. Марковић, М., Бранковић, Д., Љубојевић, М.& Вишњић, Д. (2012). Упоредна анализа наставних програма физичког васпитања за млађи школски узраст неких европских земаља. Спорт Монт; Црногорска Спортска Академија, Подгорица, стр. 194- 200. Матић, М. (1985). Репери за препознавање добра у стручном де(ловању) педагога физичке културе. Часопис «Физичка култура», бр. 5, стр. 305-312, Београд. Милановић, Љ. (1987). Алтернативни програм у редовној настави физичког васпитања и његов утицај на решаване основних задатака овг подручја код ученика седмог разреда основне школе (Докторска дисертација). Факултет физичке културе, Београд. Миленковић, С., Нејић, Д. (2007). Присутност лошег држања и разлике у морфолошким карактеристикама одбојкашица и рукометашица. Спорт Монт, 12 - 14, 638-648. Милошевић, Д., Бјелица, Д. (2005). Спортске игре - најдражи наставни садржаји. Љетња школа педагога физичке културе, Бар. Милошевић, Д., Булатовић, Д. (2006). The students habits for engagement in the physical activities. XII Међународни Симпозијум за спорт и физичко образовање младих. Охрид. Милошевић, Д. (2008). Методика физичког васпитања. Унирекс, Подгорица. Министарство просвјете и науке (1998). Наставни план и програм основне школе. Министарство просвјете и науке, Подгорица, 1998. Министарство просвјете и науке (2001). Књига промјена. ур. С. Бацковић, Министарство просвјете и науке, Подгорица. Министарство образовања и науке Руске Федерације (2010).http://eng.mon.gov.ru/pro/ Марковић, М., Бранковић, Д., Љубојевић, М. & Вишњић, Д. (2012). Упоредна анализа наставних програма физичког васпитања за млађи школски узраст неких Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 303 европских земаља. Спорт Монт, Црногорска спортска академија, Подгорица, бр. 34, 35, 36/X, стр. 194-200. Матвејев, Л. П. (1984). Очерки по теории физическои култури. Фискултура и Спорт, Москва. Момировић, К. и сар. (1975). Поузданост неких композитних тестова примарних моторичких способности. Кинезиологија, бр.1-2, Загреб. Момировић, К. и сар. (1970). Факторска структура неких тестова моторике. Физичка култура бр.5-6. Београд. Момировић, К. (1970). Основни параметри и поузданост мерења неких тестова моторике. Физичка култура, 1-2, 37-42. Момировић, К., Р. Медведев, В. Хорват, В. Павишић-Медведев (1969). Нормативни комплета антропометријских варијабли школске омладине оба пола у доби од 12 до 18 година. Факултет култура, бр. 9-10, Београд. Моравец, Р., Седлачек, Ј. (1991). Разлике у динамици развоја појединих моторичких способности. Физичкакултура 4, 44-45. National Association of Kinesiology and Physical Education in Higher Education (2011).Opportunities in Physical Education & Related Areas, NAKPEHE.org Нејић, Д., Станковић, Р., Јоксимовић, А. (2009). Разлике у простору морфолошких карактеристика код одбојкаша и фудбалера. Гласник Антрополошког друштва Србије 44, 191-199. Nicholls, J. (1984). Conceptions of ability and achievement motivation. In R. Ames & C. Ames (Eds.), Research on motivation in education: Student motivation (Vol. 1, pp. 39–73). New York: Academic Press Nicholls, J. (1989). The competitive ethos and democratic education. Cambridge, MA: Harvard University Press. Нићин, Ђ. (2000). Антропомоторика-теорија. Факултет физичке културе, Нови Сад. Ntoumanis, N. (2001). Empirical links between achievement goal theory and self- determination theory in sport. JournalofSportSciences, 19, 397–409. Обрадовић, С. (1984). Успешност различитих режима једногодишње обуке и игре фудбала и кошарке у решавању задатака физичког васпитања ученика осмог разреда основне школе (Докторскадисертација). Факултет за физичко васпитање, Београд. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 304 Опавски, П. (1975). Интеррелација биомоторичких димензија и мишићних напрезања. Физичка култура, 4, Београд. Опавски, П. (1983). Принципи сврсисходног избора средстава телесног васпитања. Физичка култура 4 (352). Пејовић, Ђ. (1971). Развитак просвјете и културе у Црној Гори 1852-1916. Цетиње. Пелемиш, М. (1999). Утицај наставе физичког васпитања различитих програмских садржаја на координацију кретања (Докторска дисертација). Факутелтет физичке културе, Нови Сад. Перовић, Б. (2010). Реализација физичког васпитања из угла ученика трећег циклуса основне школе (дипломски рад), Факултет за спорт и физичко васпитање, Никшић. Покрајац, Б., Матић, М. (1982). Априорни вредносни модел и амбивалентност у ставу према физичком васпитању код ученика седмог разреда основне школе. Физичка култура 1, 15-21. Пољак, В. (1990). Дидактика, Школска књига, Загреб. Праховић, М., Протић, Ј. (2007). Разлике у антрополошким обиљежјима између четрнаестогодишњих ногометаша, кошаркаша, рукометаша и оних који се не баве спортом. Зборник радова, 16. Љетња школа кинезиолога Републике Хрватске, (470- 476). Програм основне школе и ниже средње школе у Швајцарској (1998). Министраство просвете РС, Сектор за истраживање и развој образовања, Београд. Програм физичког и здравственог васпитања за основну школу, (1986). часопис Физичка култура, Београд, бр. 2, стр. 153. Програм физичког васпитања за основну школу (1990). Службени гласник СР Србије – Просветни гласник, бр 4, 19. Август, 1990. Продановић, Т. (1968). Основи дидактике. Завод за уџбенике СР Србије, Београд. Продановић, Т., Ничковић, Р. (1988). Дидактика. Завод за уџбенике СР Србије, Београд. Радуновић, Р. (1980). Појава и развој модерног спорта у Црној Гори до 1914. године. Физичка култура, Титоград, бр. 1, стр 109-116. Ракочевић, Т. (2007). Разлике у морфолошким карактеристикама спортиста у спортским играма. Спорт монт, 12 - 14, 477-483. Raczek, J. (1984). Model sportskog treninga dece i omladine – pogledi, kontroverze, predlozi. Savremeni trening 4, 30 - 44. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 305 Raczek, J. (1985). Model sportskog treninga dece i omladine - pogledi, kontroveze, predlozi. U: Trenerska tribina 85, SOFK Srbije i JZFKMS, Beograd. Републички завод за спорт (2009). Физичка развијеност и физичке способности деце основношколског узраста, Републички завод за спорт, уредник Александра Санадер, Београд. Република Црна Гора (2005). Програм предмета Спорт за спортисте, Министарство просвјете и науке, Подгорица. Roberts, G.C., Treasure, D.C., & Balague, G. (1998). Achievement goals in sport: Development and validation of the perception of success questionnaire. JournalofSportSciences, 16, 337–347. Родић, Н. (2006). Развој наставних планова и програма основне наставе физичког васпитања. Учитељски факултет, Сомбор. Ryan, R.M., & Deci, E.L. (2000). Self-determination theory and the facilitation of intrinsic motivation, social development, and well being. American Psychologist, 55, 68–78. Савез друштава педагога физичке културе Србије, (1978). Физичко и здравствено васпитање, Програм за основне школе, Савез друштава педагога физичке културе Србије, Београд, 1978. Седић, Д. (2010). Ефекти редовне и додатне наставе тјелесног одгоја на базично – моторичке и ситуационо моторичке способности у спортским играма (Магистарски рад). Факултет спорта и тјелесног одгоја, Сарајево. Службени гласник РС-Просветни гласник (2004). Министарство Просвете РС, 10, стр. 63, Београд. Срђеновић, Б. (1991). Ефикасност примјене различитих модела програма наставе физичког васпитања на обиљежја психосоматског статуса ученика основне школе ( Докторска дисертација), Факултет физичке културе, Нови Сад. Standage, М. & Treasure, D. C. (2002). Relationship among achievement goal orientations and multidimensional situational motivation in physical education.British Journal of Educational Psychology, 72, 87–103. Sikorski, W. (1990).Eurofittestsprawnošcifizycznejdladzieciimlodziežy. Sportwyczynowy, 5-6, 61-67. Sozanski, H. Walenska , B. (1988). O nedostacima (teorijskim i praktičnim) i o novom prilazu kontroli sportskog treninga. Savremeni trening 2, 22 - 24. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 306 Schmidt, A. R. (1991). Motor Learning performance. Human kinetic booksa. Champaign, Illinois. Schneider, J. F. (2006). Revising the Cooper Test, http\\ www.dslv.de\zusammenozen.htm Финдак, В. (1999). Методика тјелесне и здравствене културе, Школска књига, Загреб. Финдак, В. (2003). Методика тјелесне и здравствене културе – приручник за наставнике тјелесне и здравствене културе, Школска књига, Загреб. Hardman, K. (2007). Physical education in schools: a global perspective. Worcester University, UK. Kineziologija, Vol. 40, No.1, Zagreb. Hardman, K. (2008). Physical education in school: A global perspective, Kinesiology, 40(1), 5- 28. Хошек-Момировић, А. (1979). Утицај социолошких карактеристика на моторичке способности. Кинезиологија, 1-2, Загреб. Црногорска Библиографија, Серијске публикације, Централна библиотека СРЦГ „Ђурђе Црнојевић“, Цетиње, 1985, том 1, књ.1. Црногорска Библиографија, Расправе, чланци и књижевни радови у серијским публикацијама 1835-1885, Централна библиотека СРЦГ „Ђурђе Црнојевић“, Цетиње, 1992, том 3, књ. 1. Шекељић, Г. (2007). Ефекти примене основних елемената кошарке као наставног садржаја часова физичког васпитања код ученика четвртог разреда основне школе (Докторска дисертација). Факултет спорта и физичког васпитања, Београд. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 307 Прилози У прилогу 1 је приказан наставни програм за предмет физичко васпитање за девети разред основне школе. У програму су дефинисани оперативни циљеви који се требају остварити у току наставног процеса, садржаји активности којима се долази до остварења циљева, као и социјализацијски циљеви и корелација наставног градива и садржаја са градивом из осталих наставних предмета (табела 1). У прилогу 2 је приказан наставни програм за предмет спорт за спортисте (кошарка) за девети разред основне школе (табела 2). У прилогу 3 је приказан наставни програм за предмет спорт за спортисте (фудбал) за девети разред основне школе (табела 3). У прилогу 4 је приказан наставни програм за предмет спорт за спортисте (рукомет) за девети разред основне школе (табела 4). У прилогу 5 је приказан наставнипрограм за предмет спорт за спортисте (одбојка) за девети разред основне школе (табела 5). У прилогу 6 је приказан упитник за ученике и ученице контролне групе у вези са ставовима о физичком васпитању и мотивацији у физичком васпитању. У прилогу 7 је приказан упитник за ученике и ученице експерименталних група у вези са ставовима о предмету спорт за спортисте и мотивацији у фузичком васпитању. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 308 Прилог 1: Наставни програм за физичко васпитање за IX разред основне школе Табела 1. Оперативни циљеви Садржаји и активности Социјализацијски циљеви Корелација • развија атлетско- техничке способности и надградњом нових, сложенијих елемената, стимулише њихово усавршавање, • развија експлозивну снагу, брзину, координацију и издржљивост и исте зна утврђивати, пратити и упоређивати, • развија аеробну и анаеробну издржљивост и исте зна утврђивати, пратити и упоређивати, • елементима атлетике развија складне морфолошке карактеристике, тј. утиче на правилно обликовање тијела и кретања, • се упозна са реаговањем организма на напоре различитог темпа, ритма и интензитета и са прилагођавањем организма Атлетика: • техника трчања (старт, прогресија, финиш); • примопредаја штафете (4x100); • крос; • скок удаљ корачном техником • (усавршавање); • скок увис техником флоп (усавршавање); • бацање кугле рационалном техником. Код ученика/ца треба: • развијати свијест о значају спорта у туризму, економији, рехабилитацији и кинезитерапији; • развијати културан однос према природи и животној средини и упознати их са значајем екологије за чување природе; • атлетским садржајима утицати на схватање физичких активности као средства за правилно оптерећење и растерећење организма, схватање релација рада и одмора, контроле тјелесне тежине; • развијати колективни дух, међусобну сарадњу и здрав такмичарски амбијент; • развијати осјећај за процјењивање Музичка култура: • нова музика и нове музичке димензије. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 309 различитим напорима под утицајем атлетских дисциплина. и прихватање разлика у испољавању спортско- техничких способности из атлетских дисциплина; • надограђивати знања из дијететике, употребе витамина и препарата који садрже различите хормоне. Ученик/ца треба да: • прати правилан и хармоничан развој и правилно држање тијела, • задовољи природне облике кретања у разним ситуацијама, • стимулише развијање брзине, снаге, • окретности, прецизности, експлозивне снаге и скочности, • развија брзину реакције, • прати правилан развој мишићне масе и утиче на нормалан развој Кошарка: • повезивање техничких елемената у акционе цјелине у разним комбинацијама, • продор на кош примјеном дриблинга, додавања, финтирања и шута, • систем зонске, комбиноване одбране и пресинга, • игра на два коша, игра са суђењем, такмичење унутар разреда. Код ученика/ца треба: • развијати љубав према игри и спорту; • подстицати дружење у игри и послије ње; • развијати фер- плеј;. • подстицати креативно cтваралаштво; • развијати доживљај побједе и пораза као саставних дијелова игре; • подстицати сарадњу и помоћ другим ученицима/цама; Ликовна култура: • умјетничка графика и графичко обликовање. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 310 унутрашњих органа, • усвоји и у игри примијени основне елементе кошарке. • развијати такмичарски дух; • стварати навику за вјежбање и хигијену тијела. Ученик/ца треба да: • развија моторичке способности помоћу игара у ограниченом простору и са малим бројем играча, • развија техничке способности • надградњом нових, сложенијих • елемената и њихово повезивање, • усавршава технику и тактику фудбала до степена који омогућава лагодну игру, • упозна и разумије превентивну улогу коју спорт има у спречавању различитих облика зависности, • стиче способност размишљања у игри и осјећај за игру. Фудбал: • усавршавање основних техничких елемената без лопте и са лоптом и учење нових захтјевнијих елемената; • усавршавање основних елемената тактике (откривање и нападање у игри 3:1, 2:1 и 3:2; дупли пас; игра 2:2 у ограниčеном простору; игра 4:4 на два мала гола са индивидуалним и зонским покривањем) и употреба тих елемената у игри. Код ученика/ца треба: • изградити одговоран однос према систематском вјежбању, правилним навикама исхране, редовном праћењу тјелесне тежине и односу рада и одмора; • подстицати међусобну сарадњу, мотивацију и здрав такмичарски дух; • развијати позитивно и реално схватање о властитим квалитетима и прихватање међусобне различитости у способностима; • развијати креаттивно стваралаштво и жељу за укључивањем у Биологија: • нервни систем (рефлекси мишића и њихова брзина); • органи за дисање (дисајни путеви, плућа и витални капацитет); • органи за варење (исхрана и њен значај); • крвни систем (срце, крвни судови и њихова функција). Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 311 школске секције и спортске клубове. Ученик/ца треба да: • развија снагу, брзину координације, флексибилност, равнотежу и прецизност, • одржава и развија способност правилног држања тијела и обликује складан тјелесни развој, • развија кинестетичку осјетљивост и способност оријентације у простору, • усавршава извођење гимнастичких састава, • развија способност самосталног компоновања и повезивања гимнастичких елемената, • развија складно и естетско извођење различитих гимнастичких Спортска гимнастика Акробатика: • усавршавање обрађених елемената, повезивање елемената у вјежби - ученици, повезивање актобатских и ритмичких елемената у вјежбу уз музичку пратњу- ученице. Прескоци: • усавршавање обрађених прескока, повезивање обрађених елемената у вјежби на разбоју, вратилу, круговима, греди и коњу са хватаљкама. Код ученика/ца треба: • подстицати међусобну сарадњу и здрав такмичарски дух; • развијати разумијевање превентивне улоге вјежбања против разних врста зависности; • развијати разумијевање и прихватање различитости; • развијати одлучност, упорност и одважност; • његовати и подстицати међусобну помоћ; • развијати разумијевање колективног духа; • подстицати поштовање правила, спортског понашања - фер- плеј. • задовољити Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 312 елемената и веза, • развија поштовање принципа асистенције, • упознаје и схвата значај гимнастичких вјежби у туризму и рехабилитацији, • развија одговоран однос према редовном вјежбању, • утврди и прати властите морфолошке карактеристике, функционалне и моторичке способности и упоређује их са вриједностима вршњака. потребе за афирмацијом. Ученик/ца треба да: • развија способности ритмичког и естетског кретног изражавања и осјећај за просторне и временске одлике кретања и процјењивање постигнутих вриједности, • развија самоиницијативнос т, инвентивност и способност ритмичког и естетског кретног изражавања примјеном чуњева, • развија снагу мишића ногу и издржљивост, Ритмика и плес: • савладати технику рада вијачом; • ритмички састав лоптом; • ритмички састав обручем; • ритмичко ударање чуњевима један од други и о под; • мали кругови чуњевима; • основне слике и комбинације стандардних, латино- америчких, диско и групних плесова; • плесови - валцер и танго; Код ученика/ца треба: • развијати креативно колективно изражавање; • развијати навику за рад у групи; • подстицати плес као средство дружења; • подстицати непосредну тјелесну комуникацију, држање за руке и заједничко извођење. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 313 • развија сарадничке односе. • аеробик; • увјежбавати обрађена народна кола и игре. Ученик/ца треба да: • развија способност за самостално доношење одлуке и стваралачку активност у игри, • формира тактичко дјеловање и мишљење у одбрани и нападу. Рукомет: • старт из основног одбрамбеног става, • техника падова, техника изласка одбрамбеног играча на нападача; • повезивање елемената технике хватања, додавања, вођења, финтирања, шутирања, откривања и утрчавања; • усавршавање групне тактике у одбрани и нападу кроз сарадњу два и три играча; • основе позиционог напада – групни контранапад, укрштање, одвлачење; • игра са скраћеним временским Код ученика/ца треба: • развијати мотивисаност и подстицати тимски рад; • подстицати препознавање и поштовање индивидуалних и стваралачких потенцијала; • развијати спремност и способност за доживљај успјеха и неуспјеха. Математика: • препознавање ваљка и лопте. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 314 трајањем. Ученик/ца треба да: • утиче на развој координације, • задовољава потребу за кретањем и игром, • развија функционалне способности, • развија експлозивну снагу горњих екстремитета, • развија покретљивост, брзину реаговања и оријентацију у простору, • повећа способност дисајног и срчано- судовног система, • овлада основним техничко- тактичким елементима одбојке, • усвоји навику за свакодневно бављење физичким вјежбањем. Одбојка: • усавршавање и успјешна употреба техничко- тактичких елемената додавања, пријема лопти, сервиса, смеча, блока, одбрамбених и нападачких задатака кроз игру; • игра 6:6; • такмичење унутар разреда. Код ученика/ца треба: • развијати љубав према игри и спорту; • подстицати дружење у игри и послије ње; • развијати фер- плеј; • подстицати креативно стваралаштво; • подстицати сарадњу и помоћ другима; • развијати такмичарски дух; • подстицати доживљај побједе и пораза као саставног дијела игре. Физика: • периодично кретање (осцилације и слагање). Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 315 Прилог 2: Наставни програм за предмет Спорт за спортисте (кошарка) Табела 2. Оперативни циљеви Садржаји и активности Социјализацијски циљеви Корелација • Развијање моторичких и функционалних способности извођењем техничко - тактичких елемената; • јачање позитивних морално вољних карактеристика; • усвајање одређеног нивоа техничко - тактичког знања; • утицати на повећање концетрације приликом извођења техничких елемената • и координације при повезивању више елемената у цјелину; • научити основне принципе тактике напада и одбране и успјешно их примјењивати у игри; • примјењивањем техничко – тактичких елемента у игри развијати одлучност и • Специфична вођења у кошарци; • додавање лопте једном руком у висини рамена, о тло, иза леђа и одбијањем са обје руке; • хватање лопте једном руком • привлачењем до друге; • уручивање лопте саиграчу; • скок шут са једном и двије руке; • скок шут после вођења лопте и дриблинга; • шут са једном руком преко главе "хорог " ; • шут са стране, директно на кош и са одбијањем од табле; • шут једном руком одоздо из трка и двокорака; • шут после проласка испод коша – са полуокретом; • повезивање кошаркашког двокорака и шута; • прелазак из једне врсте зоне у • Развијати позитвне примјере спортског понашања, међусобне сарадње и прихватања различитости; • развијти међусобну сарадњу и његовати спремност за толеранцију и помоћ; • стварање навике за систематско вјежбање, одржавање личне хигијене и спортске опреме; • развијати културно опхођење и понашање, • његовати правилан однос према такмичењу и посјећивању спортских приредби. Биологија • Нервни систем (рефлекси мишића и њихова брзина); • органи за дисање (дисајни путеви , плућа и витални капацитет ); • органи за варење (исхрана и значај исхране); • крвни систем (срце, крвни судови и њихова функција); Физика • Периодично кретање (осцилације и слагање). Математика • Препознавање ваљка и лопте Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 316 стваралачко мишљење. другу; • напад против индивидуалне и зонске одбране; • пресинг; • освајање лопте "пресјецањем додавања" ; • контра напад; • игра 1:1, 2:2 и 3:3 на један кош; • игра 4:4 и 5:5 без центра или са једним центром на два коша. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 317 прилог 3: Наставни програм за предмет Спорт за спортисте (фудбал) Табела 3 Оперативни циљеви Садржаји и активности Социјализацијски циљеви Корелација • Утицати на развој функционалних и моторичких способности ученика кроз вјежбе и игру и смјену интервала рада и одмора; • научити и усавршити основне техничко- тактичке елементе фудбала и успјешно их примјењивати у игри; • подстицати размишљање приликом извођења акција и осјећај за игру; • усвајање нових појмова фудбалске терминологије • Вођење унутрашњом страном стопала, наизмјенично лијевом и десном ногом; • вођење спољном страном стопала, наизмјенично лијевом и десном ногом; • додавање дуплим лоптама; • додавање у кретању са "освајањем простора" ; • примање лопте послије одбијања од тла; • примопредаја лопте са укрштањем и завршницом; • ударац по лопти са "ефеом" и са завртањем; • ударци главом (лакшим лоптама); • повезивње вођења лопте, додавања, примања и шутирања на гол; • крилни дриблинг; • дриблинг кроз ноге; • различити начини одбране ("човјек- човјека", "човјек- • Развијати спремност и способност за правилно доживљавање успјеха и неуспјеха у спортским такмичењима; • обликовати одговоран однос према систематском физичком вјежбању, стицању правилних навика исхране, одмора и редовне контроле здравља; • развијати самоконтролу и одважност; • развијати културу опхођења и понашања према школској имовини и животној средини. Биологија • Нервни систем (рефлекси мишића и њихова брзина); • органи за дисање (дисајни путеви, плућа и витални капацитет ); • органи за варење (исхрана и значај исхране); • крвни систем (срце, крвни судови и њихова функција); Физика • Периодично кретање (осцилације и слагање). Математика • Препознавање ваљка и лопте Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 318 простор" и пресинг на лопту); • организовање напада преношењем тежишта игре са једног дијела терена на други; • напад преко бочних позиција; • откривање и нападање у игри 3:1, 2:1, 3:2; • - игра на два гола и такмичења Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 319 Прилог 4: Наставни програм за предмет Спорт за спортисте (рукомет) Табела 4 Оперативни циљеви Садржаји и активности Социјализацијски циљеви Корелација • Развијати зглобно-мишићну осјетљивост кроз свјесно и самостално управљање покретима при извођењу техничких и тактичких елемената рукомета; • стимулисати развој координације, брзине, покретљивости, снаге и спретности; • утврђивати и проширивати техничкотактичко знање из рукомета; • правовремено и рационално ријешавање сложених техничко- тактичких задатака у специфичним ситуацијама; • подстицати креативност и осјећај за игру; • Кретање у одбрамбеном ставу и одузамање лопте из одбрамбеног става; • покривање играча и спречавање контранапада; • спречавање нападача приликом продора или упућивања ударца на гол; • техника игре у нападу без лопте: промјена смјера кретања, заустављање и комплексне вјежбе са акцентом на усавршавање технике игре без лопте у нападу; • падови приземљењем према напријед (поваљком и упијачем); • хватање и додавање лопте на разне начине повезано са другим елементима технике без ометања, са полуактивном и активном одбраном; • Развијати позитивно схватање и прихватање међусобне различитости у способностима; • развијати и његовати међусобну сарадњу и помоћ; • обликовати одговоран однос према властитом здрављу, стварањем навике за систематско вјежбање и хигијену тијела; • развијати правилан однос према такмичењу, праћењу резултата и посјећивању спортских приредби. • Биологија - Нервни систем (рефлекси мишића и њихова брзина); - органи за дисање (дисајни путеви, плућа и витални капацитет ); - органи за варење (исхрана и значај исхране); - крвни систем (срце, крвни судови и њихова функција); • Физика - Периодично кретање (осцилације и слагање); • Математика - Препознавање ваљка и лопте Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 320 • финте при шуту са пасивним и активним ометањем; • систем индивидуалне одбране и • пресинга; • комплексне вјежбе у односу на зонске формације 6:0, 5+1, 3:2:1; • систем игре у нападу са два кружна нападача; • техника голмана: пресијецање противничког контранапада и додавање лопте за контранапад; • игра на два гола уз досљедну примјену правила игре. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 321 Прилог 5: Наставни програм за предмет Спорт за спортисте (одбојка) Табела 5 Оперативни циљеви Садржаји и активности Социјализацијски циљеви Корелација • проширивати и усавршавати техничко знање одбојке; • подићи на виши и квалитетнији ниво антропомоторичк е способности неопходне за успјешно извођење технике (снага, брзина, координација); • повећати способности дисајног и срчано-судовног система; • развијати способност за самостално доношење одлуке у игри; • подстицати креативност и маштовитост; • усавршавање тактичког дјеловања у нападу и одбрани. • смеч сервис и пријем смеч сервиса; • смеч из зоне одбране; • тројни блок; • упијач; • аутоматизација технике у односу на играчку специјализацију; • Системи у одбрани: центар назад и центар напријед; • Системи у нападу: «пенал», «алма», дупли «пенал», корекција, «маx»; • правила одбојке • поспјешити мотивацију за сарадњу у игри и ван ње; • подстицати пријатељство, стрпљивост и толерантност; • развијати такмичарски дух и фер плеј; • развијати повјерење у себе и своје квалитете; • побољшати упорност, одважност, истрајност и љубав према одбојци; • изградити одговоран однос према систематском вјежбању, правилима исхране и режима рада и одмора. • Математичко препознавање лопте • Физика - периодично кретање (осцилације) • Биологија -нервни систем (рефлекси мишића и њихова брзина) - органи за дисање (дисајни путеви, плућа и витални капацитети) - органи за варење (исхрана и њен значај) -крвни систем (срце, крвни судови и њихова функција) Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 322 Овдје су, намјерно, приказани само оквирни планови и програми наставних предмета, из два разлога. Прво, зато што се водило рачуна о томе да свака школа има различите услове и самим тим, различито ће планирати своје активности, али, суштина је битна, а она је садржана у овим плановима. И друго, цијенећи простор који овај рад треба да заузме,а знајући колико велике би биле табеле уколико би се приказала свака наставна јединица, за сваки изборни предмет понаособ, мишљење је да је овакав вид приказа, за ову врсту намјене, најоптималниији. Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 323 Прилог 6: Упитник за контролну групу МОЛИМО ТЕ ДА СВАКО ПИТАЊЕ ПАЖЉИВО ПРОЧИТАШ И ДА НА ЊЕГА ИСКРЕНО ОДГОВОРИШ 1. IME I PREZIME ______________________________________________ РАЗРЕД _______ 2. ПОЛ: 1 – мушки 2 – женски (заокружи) 3. Општи успjех на крају претходног разреда? (заокружи) недовољан довољан добар врло добар одличан 4. Да ли тренираш и бавиш се неким спортом ван школе? (заокружи) ДА (напиши који спорт)_____________________________________ НЕ 5. Ако НЕ тренираш, да ли би волио нешто да тренираш и шта? ________________________________________________________________________________ ...зашто не тренираш? (заокружи све одговоре који се односе на тебе) • Не занима ме бављење спортом • Не знам шта бих тренирао • Не знам да ли има и где се тренира оно што ме занима • Скупа чланарина и опрема • Немам времена • Далеко ми је од куће • Постоји опасност од озбиљних повреда • Родитељи ми бране • Тренирао сам па сам престао (наведи шта си тренирао и зашто си престао) ________________________________________________________________________ У VII разреду сам учествовао у настави на предмету (изабери само онај одговор који се односи на тебе и оцијени од 1 до 5 колико си задовољан са квалитетом наставе на том предмету) • Спорт за спортисте (напиши који)_____________________________________________ • Неки други изборни предмет (напиши који)____________________________________ 19. У VIII разреду сам учествовао у настави на предмету (изабери само онај одговор који се односи на тебе и оцијени од 1 до 5 колико си задовољан са квалитетом наставе на том предмету) Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 324 • Спорт за спортисте (напиши који)_____________________________________________ • Неки други изборни предмет (напиши који)____________________________________ 20. У IX разреду сам учествујем у настави на предмету (изабери само онај одговор који се односи на тебе и оцијени од 1 до 5 колико си задовољан са квалитетом наставе на том предмету) • Спорт за спортисте (напиши који)____________________________________________ • Неки други изборни предмет (напиши који)____________________________________ У НАРЕДНОЈ ТАБЕЛИ НАВЕДИ КОЛИКО СЕ СЛАЖЕШ СА СЛИЈЕДЕЋИМ РЕЧЕНИЦАМА КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА ЧАСОВЕ ИЗ ПРЕДМЕТА СПОРТ ЗА СПОРТИСТЕ. ОЦЈЕНЕ ЗА ТВОЈУ ПРОЦЈЕНУ СУ: 1 – УОПШТЕ СЕ НЕ СЛАЖЕМ 2 – НЕ СЛАЖЕМ СЕ 3 – НЕОДЛУЧАН САМ 4 – СЛАЖЕМ СЕ 5 – ПОТПУНО СЕ СЛАЖЕМ 1. На часовима Физичког васпитања се осјећам најуспјешније када побјеђујем друге. ( ) 2. На часовима Физичког васпитања се осјећам најуспјешније када сам најбољи. ( ) 3. На часовима се осјећам најуспјешније када нешто радим боље од других. ( ) 4. На часовима се осјећам најуспјешније када покажем осталима да сам најбољи. ( ) 5. На часовима Физичког васпитања се осјећам најуспјешније када дам све од себе. ( ) 6. На часовима Физичког васпитања се осјећам најуспјешније када заиста остварим напредак и побољшање у својим способностима. ( ) 7. На часовима се осјећам најуспјешније када превазиђем тешкоће на које сам наилазио. ( ) 8. На часовима Физичког васпитања се осјећам најуспјешније када успјешно изведем нешто што раније нисам могао. ( ) 9. На часовима Физичког васпитања се осјећам најуспјешније када покажем све што знам. ( ) 10. На часовима се осјећам најуспјешније када остварим циљ који сам себи поставио. ( ) 11. На часовима Физичког васпитања се осјећам најуспјешније када је очигледно да сам бољи од других. ( ) 12. На часовима се осјећам најуспјешније када изведем нешто што остали не могу. ( ) 13. Важно ми је да будем бољи од других ученика из Физичког васпитања. ( ) 14. Желим да на часовима Физичког васпитања стекенм што више знања. ( ) Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 325 15. Често размишљам о томе да ли сам довољно успјешан из Физичког васпитања. ( ) 16. Мој циљ је да на часовима Физичког васпитања имам што бољу оцјену. ( ) 17. Важно ми је да што боље научим оно што се предаје на часовима Физичког васпитања и да стекнем што више знања из тог предмета. ( ) 18. Брине ме могућност да ћу имати слабу оцјену из Физичког васпитања. ( ) 19. На часовима желим да се истакнем по својим способностима у односу на друге ученике. ( ) 20. Надам се да ћу на часовима стећи многа знања која ћу моћи и касније да користим. ( ) 21. Оно што ме често мотивише на часовима је страх да ћу се лоше показати. ( ) 22. На часовима сам мотивисан жељом да надмашим своје другове из разреда. ( ) 23. Желим да потпуно савладам вјештине које учим на часовима Физичког васпитања. ( ) 24. Све што желим на часовима Физичког васпитања је да се не избламирам (обрукам) и покажем да нешто не знам или да то не могу да изведем како треба. ( ) 25. Важно ми је да на часовима будем једнако успјешан као и остали ученици у разреду. ( ) 26. На часовима Физичког васпитања више волим да радим оне вјештине које су ми интересантне чак и када их је тешко савладати. ( ) 27. Када ме нешто занима из плашим се да поставим питање наставнику да не бих испао глуп. ( ) 28. Важно ми је да на часовима Физичког васпитања будем успјешан како бих показао своје способности наставнику, родитељима или друговима. ( ) 29. На часовима Физичког васпитања ме привлачи учење нових вјештина чије савладавање за мене представља изазов. ( ) 30. Желио бих да се из Физичког васпитања не добија оцјена. ( ) 31. На часовима Физичког васпитања учествујем јер ми је тај предмет занимљив. ( ) 32. На часовима Физичког васпитања учествујем јер је то добро за мене. ( ) 33. На часовима Физичког васпитања учествујем јер тако треба. ( ) 34. Можда постоје оправдани разлози да учествујем на овим часовима али ја не знам ниједан. ( ) 35. На часовима учествујем јер волим да се бавим физичким активностима. ( ) 36. На часовима учествујем јер мислим да је физичка активност добра за здравље. ( ) 37. На часовима Физичког васпитања учествујем јер морам. ( ) 38. Учествујем на часовима Физичког васпитања иако не видим сврху тога. ( ) 39. На часовима Физичког васпитања учествујем јер ми је забавно. ( ) Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 326 40. На часовима Физичког васпитања активно учествујем јер ја то желим. ( ) 41. На часовима Физичког васпитања учествујем јер немам избора. ( ) 42. Не знам зашто учествујем на часовима Физичког васпитања када не видим сврху тога. ( ) 43. На часовима учествујем јер се добро осјећам док се бавим физичким активностима. ( ) 44. На часовима Физичког васпитања учествујем зато што мислим да је то важно за мене. ( ) 45. На часовима Физичког васпитања учествујем зато што се то од мене очекује. ( ) 46. Иако учествујем на часовима, нисам сигуран да је тај предмет вриједан труда. ( ) ХВАЛА НА САРАДЊИ Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 327 Прилог 7: Упитник за експерименталне групе МОЛИМО ТЕ ДА СВАКО ПИТАЊЕ ПАЖЉИВО ПРОЧИТАШ И ДА НА ЊЕГА ИСКРЕНО ОДГОВОРИШ IME I PREZIME ______________________________________________ РАЗРЕД _______ ПОЛ: 1 – мушки 2 – женски (заокружи) У НАРЕДНОЈ ТАБЕЛИ НАВЕДИ КОЛИКО СЕ СЛАЖЕШ СА СЛИЈЕДЕЋИМ РЕЧЕНИЦАМА КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА ЧАСОВЕ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА. ОЦЈЕНЕ ЗА ТВОЈУ ПРОЦЈЕНУ СУ: 1 – УОПШТЕ СЕ НЕ СЛАЖЕМ 2 – НЕ СЛАЖЕМ СЕ 3 – НЕОДЛУЧАН САМ 4 – СЛАЖЕМ СЕ 5 – ПОТПУНО СЕ СЛАЖЕМ 1. На часовима Спорта за спортисте се осјећам најуспјешније када побјеђујем друге. ( ) 2. На часовима Спорта за спортисте се осјећам најуспјешније када сам најбољи. ( ) 3. На часовима се осјећам најуспјешније када нешто радим боље од других. ( ) 4. На часовима се осјећам најуспјешније када покажем осталима да сам најбољи. ( ) 5. На часовима Спорта за спортисте се осјећам најуспјешније када дам све од себе. ( ) 6. На часовима Спорта за спортисте се осјећам најуспјешније када заиста остварим напредак и побољшање у својим способностима. ( ) 7. На часовима се осјећам најуспјешније када превазиђем тешкоће на које сам наилазио. ( ) 8. На часовима Спорта за спортисте се осјећам најуспјешније када успјешно ( ) Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 328 изведем нешто што раније нисам могао. 9. На часовима Спорта за спортисте се осјећам најуспјешније када покажем све што знам. ( ) 10. На часовима се осјећам најуспјешније када остварим циљ који сам себи поставио. ( ) 11. На часовима Спорта за спортисте се осјећам најуспјешније када је очигледно да сам бољи од других. ( ) 12. На часовима се осјећам најуспјешније када изведем нешто што остали не могу. ( ) 13. Важно ми је да будем бољи од других ученика из Спорта за спортисте. ( ) 14. Желим да на часовима Спорта за спортисте стекенм што више знања. ( ) 15. Често размишљам о томе да ли сам довољно успјешан из предмета Спорт за спортисте. ( ) 16. Мој циљ је да на часовима Спорта за спортисте имам што бољу оцјену. ( ) 17. Важно ми је да што боље научим оно што се предаје на часовима Спорта за спортисте и да стекнем што више знања из тог предмета. ( ) 18. Брине ме могућност да ћу имати слабу оцјену из Спорта за спортисте. ( ) 19. На часовима желим да се истакнем по својим способностима у односу на друге ученике. ( ) 20. Надам се да ћу на часовима стећи многа знања која ћу моћи и касније да користим. ( ) 21. Оно што ме често мотивише на часовима је страх да ћу се лоше показати. ( ) 22. На часовима сам мотивисан жељом да надмашим своје другове из разреда. ( ) 23. Желим да потпуно савладам вјештине које учим на часовима Спорта за спортисте. ( ) 24. Све што желим на часовима Спорта за спортисте је да се не избламирам (обрукам) и покажем да нешто не знам или да то не могу да изведем како треба. ( ) 25. Важно ми је да на часовима будем једнако успјешан као и остали ученици у разреду. ( ) 26. На часовима Спорта за спортисте више волим да радим оне вјештине које су ми интересантне чак и када их је тешко савладати. ( ) 27. Када ме нешто занима из плашим се да поставим питање наставнику да не ( ) Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 329 бих испао глуп. 28. Важно ми је да на часовима Спорта за спортисте будем успјешан како бих показао своје способности наставнику, родитељима или друговима. ( ) 29. На часовима Спорта за спортисте ме привлачи учење нових вјештина чије савладавање за мене представља изазов. ( ) 30. Желио бих да се из Спорта за спортисте не добија оцјена. ( ) 31. На часовима Спорта за спортисте учествујем јер ми је тај предмет занимљив. ( ) 32. На часовима Спорта за спортисте учествујем јер је то добро за мене. ( ) 33. На часовима Спорта за спортисте учествујем јер тако треба. ( ) 34. Можда постоје оправдани разлози да учествујем на овим часовима али ја не знам ниједан. ( ) 35. На часовима учествујем јер волим да се бавим физичким активностима. ( ) 36. На часовима учествујем јер мислим да је физичка активност добра за здравље. ( ) 37. На часовима Спорта за спортисте учествујем јер морам. ( ) 38. Учествујем на часовима Спорта за спортисте иако не видим сврху тога. ( ) 39. На часовима Спорта за спортисте учествујем јер ми је забавно. ( ) 40. На часовима Спорта за спортисте активно учествујем јер ја то желим. ( ) 41. На часовима Спорта за спортисте учествујем јер немам избора. ( ) 42. Не знам зашто учествујем на часовима Спорта за спортисте када не видим сврху тога. ( ) 43. На часовима учествујем јер се добро осјећам док се бавим физичким активностима. ( ) 44. На часовима Спорта за спортисте учествујем зато што мислим да је то важно за мене. ( ) 45. На часовима Спорта за спортисте учествујем зато што се то од мене очекује. ( ) 46. Иако учествујем на часовима, нисам сигуран да је тај предмет вриједан труда. ( ) 47. За предмет Спорта за спортисте имамо довољно спортских реквизита. ( ) 48. Спорт за спортисте би требао постати обавезан предмет. ( ) 49. Волио бих да овај предмет има више часова седмично. ( ) 50. Понекад сам се правим да сам болестан како не бих морао да учествујем на ( ) Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 330 часовима. 51. Чак и када се не осјећам добро, активно учествујем на часовима. ( ) 52. Сматрам да је овај предмет сувишан и непотребан. ( ) 53. Не волим овај предмет јер нисам довољно спретан и снажан. ( ) 54. На часу ми је једино важно да побиједимо други тим. ( ) 55. Не волим Спорт за спортисте јер увијек радимо исте ствари. ( ) 56. На часовима физичког васпитања ученици који учествују у предмету Спорт за спортисте имају повлаштен третман код наставника у односу на оне који су изабрали неки други изборни предмет. ( ) 57. Наставник обично фаворизује и форсира на часовима физичког васпитања оне који су најуспјешнији на часовима Спорта за спортисте. ( ) 58. Наставник има једнак однос према свим ученицима на часовима физичке културе. ( ) 59. Наставник фаворизује одређене спортове на часовима физичког васпитања. ( ) 60. Наставник се више труди око ученика који нису довољно физички спретни. ( ) 61. Понекад на часовима не пружам свој максимум јер се бојим да ће ми се друга дјеца смијати. ( ) 62. На часовима Спорта за спортисте ученици су изложени великим напорима. ( ) 63. На часовима Спорта за спортисте пружам увијек свој максимум. ( ) 64. Мислим да је избор Спорта за спортисте грешка. ( ) 65. Оцјена из предмета Спорт за спортисте ми није важна. ( ) 66. Спорт за спортисте сам изабрао јер знам да сам добар у спорту и да ћу имати високу оцјену која ће ми повећати просјек. ( ) 67. Спорт за спортисте сам изабрао јер не морам да читам књиге и учим. ( ) 68. Наставник објективно оцјењује ученике из предмета Спорт за спортисте. ( ) 69. Оцјена коју имам из овог предмета је адекватна и реално процјењује моје способности. ( ) 70. Оцјена коју имам из овог предмета је адекватна и реално процјењује моје залагање. ( ) 71. Волио бих да сам на предмету Спорт за спортисте изабрао неки други понуђени спорт. ( ) 72. Волио бих да имамо више спортова у понуди за овај предмет. ( ) 73. На часу Спорта за спортисте вриједно радим и кад ме наставник не ( ) Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 331 контролише. 74. Вјежбам да се усавршим у физичким активностима у којима сам најмање успјешан. ( ) 75. Пажљиво пратим упутства и инструкције на часу Спорт за спортисте. ( ) 76. Прихватам критику наставника и покушавам да поправим грешке. ( ) 77. Овај предмет ми омогућава да побољшам своје физичке способности. ( ) 78. Пажљиво пратим свој напредак и покушавам да што више научим на часу. ( ) 79. Не волим да будем одсутан са часа Спорт за спортисте. ( ) 80. Охрабрујем и подржавам и друге ученике да активно учествују на часу Спорта за спортисте. ( ) 81. Редовно доносим сву потребну опрему. ( ) 82. Пажљиво рукујем са спортским реквизитима. ( ) 83. Спорт за спортисте ме учи да жртвујем своје личне жеље за добробит и успјех групе и тима. ( ) 84. Спорт за спортисте ми помаже да савладам своју стидљивост. ( ) 85. У Спорту за спортисте сам научио да група може много више од појединца. ( ) 86. Спорт за спортисте ме је научио да дијелим заједничке тешкоће са пријатељима јер је то заједничка борба за заједнички циљ. ( ) 87. Спорт за спортисте ме је научио да поштујем вјештине и способности мојих противника и да им не завидим на успјеху. ( ) 88. Спорт за спортисте ме је научио да преузмем одговорност за своје поступке. ( ) 89. Спорт за спортисте ме је научио да треба да се међусобно помажемо и да дијелимо оно што имамо. ( ) 90. Спорт за спортисте ме је научио да се ништа не може постићи без тешког рада и воље за успјехом. ( ) 91. Спорт за спортисте ме је научио да будем у стању да реагујем у моменту за вријеме игре. ( ) 92. Спорт за спортисте ме је научио да разумијем стратегију – зашто се нешто ради, као и најбоље методе напада и одбране у изабраном спорту. ( ) 93. Спорт за спортисте ме је научио да разумијем ограничења у људском тијелу, нарочито у погледу вјештине, брзине, снаге, издржљивости. ( ) 94. Волим предмет спорт за спортисте. ( ) 95. Спорт за спортисте је губљење времена. ( ) Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 332 96. Спорт за спортисте би требало укинути. ( ) 97. Волио бих да предмет Спорт за спортисте има више часова. ( ) 98. Спорт за спортисте помаже да ученици формирају и развију добре здравствене навике. ( ) 99. Учествујем на часовима Спорта за спортисте само онда кад морам. ( ) 100. Учествоваље у Спорту за спортисте ми је омогућило да се више дружим и стекнем пуно пријатеља ( ) 101. Спорту за спортисте се не придаје онолико значаја колико би требало. ( ) 102. Спорт за спортисте помаже учењу и усавршавању физичких вјештина које су веома важне. ( ) 103. Од Спорта за спортисте ученици имају више штете него користи. ( ) 104. Спорт за спортисте је забаван. ( ) 105. Спорт за спортисте нас не учи ничему што би нам користило ван школе. ( ) 106. Овај предмет је бесмислено губљење времена. ( ) 107. Желио бих да имамо више часова из предмета Спорт за спортисте. ( ) 108. Спорт за спортисте је веома важан предмет који помаже боље развијање тијела и одржавање здравља. ( ) 109. Учесвовање у Спорту за спортисте није дало оне резултате које сам желио. ( ) 110. Учествовање у Спорту за спортисте није испунило моја очекивања. ( ) 111. Сматрам да се предмет Спорт за спортисте неоправдано потцјењује од стране ученика. ( ) 112. Сматрам да се предмет Спорт за спортисте неоправдано омаловажава од стране других наставника. ( ) 113. Када би могао да бираш, којим спортом би се бавио на овом предмету? ХВАЛА НА САРАДЊИ Докторска дисертација – мр Милован Љубојевић 333 Биографија Милован Љубојевић је рођен 13.02.1981. године у Пљевљима. Основну школу и гимназију је завршио у Даниловграду. Факултет физичке културе завршио је 2005. године у Никшићу, као студент генерације, са просјечном оцјеном 8.65. Одмах по завршетку студија почиње да ради као професор у гимназији „Петар II Петровић Његош“ у Даниловграду. Исте године бива ангажован као кондициони тренер сениорске екипе КК Даниловград (прва лига). Од тада непрекидно ради и усавршава се, како у процесу васпитања и образовања, тако и у спорту. Од 2006. до 2009. године ради као кондициони тренер у ЖКК Будућност, од 2009 – 2012 године као савјетник за стручно праћење и развој младих играча у КК Подгорица. Тренутно је кондициони тренер у КК Будућност. Прошао је све кошаркашке селекције у Црној гори и као кондициони тренер био члан стручног штаба тих селекција на Европским првенствима. Истовремено, Милован се бави научним истраживањима у области спорта и физичког васпитања. Као плод тог рада Милован Љубојевић је 2011. године одбранио магистарску тезу под насловом „Ефекти наставног предмета – Спорт за спортисте (кошарка) на морфолошке карактеристике и моторичке способности ученика осмог разреда основне школе“ на Факултету спорта и физичког васпитања у Београду. На истом факултету му је прихваћен и пројекат, као и завршни елаборат докторске дисертације под насловом „Образовни ефекти изборних спортова у настави физичког васпитања“. Учесник је многих научних конференција и семинара. Као аутор и коаутор је објавио двадесатак научних радова.