УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ РУДАРСКО-ГЕОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ Мр Бојан M. Главаш-Трбић ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ Докторска дисертација Београд, 2013 UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY FOR MINING AND GEOLOGY МSc Bojan M. Glavaš-Trbić UPPER CRETACEOUS SEDIMENTS OF NORTHWESTERN SERBIA Doctoral Dissertation Belgrade, 2013 MEНТОР: Др Бањац Ненад, редовни професор, Рударско-геолошки факултет, Београд ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ: Др Драгоман Рабреновић, редовни професор, Рударско-геолошки факултет, Београд Др Владан Радуловић, редовни професор Рударско-геолошки факултет, Београд Др Дивна Јовановић, виши научни сарадник Геолошки Завод Србије ДАТУМ ОДБРАНЕ: ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ РЕЗИМЕ У раду су приказане палеогеографске карактеристике и геотектонски положај ширег подручја (Јадарског блока и Вардарске зоне) које су утицале на услове таложења, односно карактеристике горњокредних творевина на простору данашње северозападне Србије. Описани су карактеристични локални геолошки стубови уз приказ њихових литолошких, биостратиграфских и седиментолошких карактеристика. При томе су коришћена досадашња сазнања о предметном простору изложена у домаћим радовима, и извршена је компарација и корелација са подацима суседних терена, шире перитетиског ареала. Истраживања у првој фази су вршена на међусобно удаљеним и релативно малим профилима – често само ерозионим крпама заосталим на прекредној подлози, или на профилима отвореним у ерозионим прозорима насталим дејством рецентних водотокова на посткредни, неогени прекривач. На оваквим данас удаљеним и изолованим творевинама су проучавани услови настанка, фосилни садржај и депозиционе средине, да би у наредној фази творевине биле међусобно корелисане, и анализиране у односу на сличне творевине суседних земаља и ширег перитетиског простора. У оквиру горњокредних творевина дефинисане су стратиграфске целине чији се међусобни вертикални и/или латерални односи, особине и законитости појављивања и распрострањења могу пратити на испитиваном простору. На основу добијених и синтетизованих података, издвојенa су четири седиментациона циклуса током којих су наведене творевине стваране, а сами седименти су ускладу са постојећим критеријумима приказани на геолошкој карти и пратећим графичким прилозима. При томе је значајна пажња посвећена микропалеонтолошком и макропалеонтолошком садржају седимената, тако да су приказани карактеристични микро и макрофосили који употпуњују сазнања о истраживаном терену, посебно о ценоманским творевинама. Финално су дискутовани палеогеографски услови стварања седимената и описана геодинамичка еволуција ширег простора током горње креде. Кроз закључак су сумирани сви добијени резултати који се односе на стратиграфске карактеристике горњокредних творевина СЗ Србије. Кључне речи: горња креда, стратиграфија, микрофосили, макрофосили, Јадарски блок-Вардарска зона, СЗ Србија. научна област: геологија ужа научна област: историјска геологија УДК број: UPPER CRETACEOUS SEDIMENTS OF NORTHWESTERN SERBIA SUMMARY In the paper are presented paleogeographic characteristics and geotectonic position of the broader area (Jadar block and Vardar zone) that had primary effect on the depositional conditions and characteristics of the Upper Cretaceous sediments in the NW Serbia. The lithological, biostratigraphic and sedimentological characteristics of the sediments are obtained from the measured geological sections. In addition, the results of previous investigations regarding this area are collected, in order to compare all facts with the existing data on the Upper Cretaceous sediments in the Peritethyan domain. The field investigations are frequently conducted on small, isolated and remoted outcrops: the erosional remnants of the Upper Cretaceous sediments, or the erosional openings - windows in the overlying Neogene cover. The origin, depositional conditions and fossil content of the Upper Cretaceous sediments are analysed during this first phase. In the second phase, the sediments are compared mutually, and correlated with the similar deposits of the adjoining areas. Within the Upper Cretaceous sediments certain stratigraphic entities are delineated. The boundaries and mutual relationships of these entities are studied and traced along the entire area. As a conclusion, four sedimentary cycles are delineated within the Upper Cretaceous succession of the NW Serbia, and stretching of the Upper Cretaceous sediments is shown on a geological map and accompanying figures. Particular attention is paid to micropaleontological and macropaleontological content of these sediments, and characteristic fossil associations are given. These associations (particulary Cenomanian associations) complement the geological knowledge regarding the investigated area. Finally, the paleogeographic conditions and the geodynamic evolution of the area during the Upper Cretaceous is discussed. The most important data regarding the stratigraphic characteristics of the Upper Cretaceous sediments in NW Serbia are summarized in the conclusion. Кey words: Upper Cretaceous, stratigraphy, microfossils, macrofossils, Jadar block-Vardar zone, NW Serbia. Scientific area: geology Scientific sub-area: historical geology UDC number: Садржај 1. УВОД ................................................................................................................................................................. 4  2. ГЕОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД ............................................................................................................................ 7  2.1. ГРАНИЦЕ ИСТРАЖНОГ ПРОСТОРА ............................................................................................................... 7  2.2. МОРФОЛОШКЕ И ХИДРОГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ИСТРАЖИВАНОГ ПРОСТОРА ................................. 7  2.2.1.  Морфолошке карактеристике .................................................................................................... 7  2.2.2.  Хидрографске и хидрогеолошке карактеристике ................................................................... 10  2.3. КЛИМАТСКЕ ПРИЛИКЕ .............................................................................................................................. 10  2.4. КУЛТУРНИ И ИСТОРИЈСКИ СПОМЕНИЦИ ................................................................................................... 11  3. ПРЕГЛЕД РАНИЈИХ ИСТРАЖИВАЊА ................................................................................................ 14  4. ГЕОТЕКТОНСКИ ПОЛОЖАЈ ИСТРАЖИВАНЕ ОБЛАСТИ ............................................................ 21  5. СТРАТИГРАФИЈА ГОРЊОКРЕДНИХ ТВОРЕВИНА ........................................................................ 32  5.1. ЦЕНОМАН .................................................................................................................................................. 32  5.1.1.  Рађевина (Красава и Бела Црква).............................................................................................. 34  Васиљевићи ........................................................................................................................................................... 34  Јовановићи ............................................................................................................................................................ 38  Бастав ..................................................................................................................................................................... 42  5.1.2.  Ваљевска Подгорина (Поћута) .................................................................................................. 45  5.2. ЦЕНОМАН-ТУРОН ...................................................................................................................................... 56  5.2.1.  Јадар (Завлака) ............................................................................................................................ 56  5.3. ТУРОН – САНТОН (КАМПАН) ..................................................................................................................... 61  5.3.1.  Ваљевска Подгорина (Поћута) .................................................................................................. 62  Перишића брдо - Јечмење .................................................................................................................................. 62  Сушица .................................................................................................................................................................. 68  5.3.2.  Подриње (Штира код Лознице) ................................................................................................ 80  5.3.3.  Рађевина (Бела Црква и Красава) .............................................................................................. 81  Петрићи ................................................................................................................................................................. 81  Церовски поток .................................................................................................................................................... 83  5.3.4.  Јадар (Мојковић, Карлаган и Раковица) ................................................................................... 89  Мојковић ............................................................................................................................................................... 89  Карлаган ................................................................................................................................................................ 90  5.3.5.  Поцерина и Посаво-Тамнава ...................................................................................................... 95  Јазовник ................................................................................................................................................................. 96  Заблаће-Вукошић ................................................................................................................................................. 99  5.3.6.  Подриње (Бања Ковиљача) ...................................................................................................... 105  5.4. МАСТРИХТ-?ПАЛЕОГЕН .......................................................................................................................... 114  5.4.1.  Подриње, Јадар, Рађевина ....................................................................................................... 114  5.4.2.  Поцерина и Посаво-Тамнава .................................................................................................... 121  Јазовник-јаруга .................................................................................................................................................. 121  6. ЗАКЉУЧАК ................................................................................................................................................. 124  7. ЛИТЕРАТУРА............................................................................................................................................. 127  ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 3 Moдел је нешто што се у природи заправо не догађа, али нам помаже да схватимо збивања онако како се заиста одигравају. Једноставни се модели могу разрадити и поступно учинити све сложенијима. (...) што сложенији буду, то ће више личити на стварни свет. Ричард Докинс (1989) ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 4 1. УВОД Предмет проучавања овог рада су геолошке карактеристике горњокредних творевина северозападне Србије. Творевине горњокредне старости имају знатно распрострањење на истраживаном простору. Према географском распрострањењу подељене су на више целина које у извесним нивоима имају сличне или скоро подударне карактеристике. На основу систематизације постојећих података, сагледавања проблематике потребне за допуну претходних истраживања и имплементирања новодобијених података добијена је целовитија слика о овим седиментима. Горњокредне творевине овог простора распрострањене су у области Поћуте, Рађевине, Јадра, Гучева, у Поцерини и Посавини. Будући да припадају истој геотектонској јединици – Јадарском блоку, могућа је њихова извесна паралелизација уз издвајање свих особености појединих развића или локалних варијација у оквиру истог развића. Снимањем инструктивних стубова и прегледом 282 препарата издвојене су фосилне заједнице које одговарају одређеним био-догађајима, односно одговорима (сада фосилних) организама на етапе у развоју депозиционог кредног простора. Према старости наведених фосила на ширем простору северозападне Србије издвојена су три депозициона циклуса – ценомански, турон-кампански и мастрихт-?палеогени циклус. Током ових циклуса, на истраживаном простору су таложени седименти свих горњокредних катова (некада само као делови катова): ценоманске, туронске, конијачке, сантонске, кампанске и мастрихтске старости, уз могућност да суперпозиционо највиши нивои трећег, најмлађег циклуса евентуално припадају и палеогену, како је наведено. Истраживања горњокредног простора Поћуте, у јужном делу истраживане области, започета су приликом рада на магистарској тези о стратиграфији горњокредних творевина источно од Поћуте, 1999-2002 године, а настављена радом на изради ГК листа Ваљево 4, 1:50 000, (БАРАНИН и др., 2001-2004). Даља истраживања кредног простора, односно подручја Рађевине, Јадра и Гучева обављана су у склопу израде ГК листа Зворник 2 (ЈОВАНОВИЋ и др., 2005-2007). У истом периоду, радом на ГК листа Шабац 4 (СТЕЈИЋ и др., 2006-2009) и Шабац 3 (СТЕЈИЋ и др., 2010) изучавао сам кредне творевине Поцерине и Посавине. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 5 Од 2007. до 2010. године додатна истраживања усмерена пре свега на стратиграфске проблеме горњокредних творевина СЗ Србије – односно области Поћуте, Рађевине, Јадра и Гучева обављао сам у склопу пројекта „Геодиверзитет и геонаслеђе СЗ Србије“ (ЈОВАНОВИЋ и др., 2008-2009, ЉУБОВИЋ ОБРАДОВИЋ и др., 2010, ГЛАВАШ-ТРБИЋ и др., 2011), односно у оквиру студије „Стратиграфска анализа кредних творевина у СЗ Србији као подлога за формациону анализу, истраживање минералних сировина и објеката геонаслеђа“ (ГЛАВАШ-ТРБИЋ, и др., 2010) Овом приликом се захваљујем свим руководиоцима пројеката на подршци, посебно Др Дивни Јовановић и Др Даривојки Љубовић Обрадовић чије сугестије, стручни савети и детаљне седиментолошке односно микропалеонтолошке одредбе дела препарата коришћених у овом раду су ми биле од велике помоћи. Неизмерну захвалност дугујем Др Рајки Радоичић која је уз стручне сугестије и контролу мога рада, на основу богатог искуства давала смернице за решавања одређених стратиграфских проблемила, и која ми је уступила и са мном дискутовала један део препарата са истраживаног терена. Велику захвалност дугујем Др Ивану Филиповићу који је својим неисцрпним ентузијазмом, стручном помоћи, и искуством у картирању и познавању карактеристика крупних геотектонских целина давао замајац моме раду. Са захвалношћу чувам успомену на Др Десанку Пејовић, која ми је помагала да начиним прве кораке у изучавању горњокредних творевина Поћуте и суседних области. Посебну захвалност дугујем проф. Др Ненаду Бањцу за усмерење при одабиру теме, раду на тези и подршци при изради овог рада. При теренским истраживањима, осим наведених, имао сам подршку колега: Зорана Тасића, Зорана Ђајића, Ненада Васића, Марка Крстића и Срђана Вуковића. Пуну подршку и подстрек за извођење описаних истраживања сам имао од стране Душана Подунавца, директора Геолошког Института Србије, односно проф. Др Драгомана Рабреновића, директора Геолошког Завода Србије. Дисертација је резултат вишегодишњих истраживања финансираних од стране Министарства животне средине, рударства и просторног планирања, без чије помоћи не би могли да се реализују сви наведени радови. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 6 На стрпљењу и помоћи при фотографисању бројних микрофосила и одређених микрофација, захваљујем се проф. Др Владану Радуловићу са Рударско-геолошког факултета у Београду. На крају желим да се захвалим свим колегама из Геолошког Института Србије који су помогли у реализацији ове тезе (посебно Миодрагу Гачићу на изради графичких прилога), и својој породици на подршци и стрпљењу. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 7 2. ГЕОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД 2.1. Границе истражног простора Истраживано подручје се у географском смислу налази у северозападном делу централне Србије и обухвата области: Подриња, Поцерине, Посаво-Тамнаве, Рађевине, Јадра и Ваљевске Подгорине (слика 1). У географском смислу, подручје припада рубном делу Унутрашњих Динарида према Панонској низији. То је велики простор, омеђен са запада реком Дрином а са југозапада и југа венцем ваљевско-подрињских планина: Јагодњом, Борањом, Соколском планином, Повленом, Маљеном, Сувобором итд. На североистоку је подручје маркирано приближном границом брдовитог подручја према заравњеним до равничарским деловима терена, којима протичу важније реке попут Колубаре на истоку и Саве на северу. У геолошком смислу овај североисточни део терена је обележен границом мезозојских и палеозојских творевина према млађим неогеним и квартарним седиментима; изузетак чине нека подручја Посаво-Тамнаве где су мезозојске стене откривене субрецентним и рецентним усецањем сталних токова у неогену подлогу. У административном смислу, истраживано подручје припада Мачванском и Колубарском округу, са регионалним центрима Шапцем и Ваљевом. Поред ова два града - центра истоимених општина, у Мачванском округу истраживања су вршена на територијама општина: Крупањ, Лозница, Мали Зворник и Владимирци, а у Колубарском округу на територијама општина Осечина и Мионица. 2.2. Морфолошке и хидрогеолошке карактеристике истраживаног простора 2.2.1. Морфолошке карактеристике Предвиђени простор истраживања је врло разноврстан у морфолошком смислу: од равница, ниског побрђа, до средњопланинског и планинског подручја, односно уједначено се пење идући од севера ка југу. Дуж југозападне границе подручја је развијен, како је поменуто, морфолошки маркантан венац ваљевско- подрињских планина, северозападно-југоисточног правца пружања, са највишим ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 8 врховима на терену, међу којима се истичу, од северозапада ка истоку: Борања (881 m), Јагодња (940 m), Соколска планина (971 m), Медведник (1244 m), Јабланик (1275 m), Повлен (1347 m), Маљен (1103 m) итд. Ове планине формиране су доминантно од творевина Офиолитског меланжа Вардарске зоне на контакту са средњо и горњотријаским, односно доњојурским творевинама Јадарског блока према североистоку. Будући изграђене углавном од водонепропусних и слабо пропусних стена, на њима су присутни изворишни делови великог броја река заступљених у овом делу терена, чији је ток приближно управан на пружање наведених планина. То су (истим редоследом од северозапада ка југоистоку): Ликодра, Богоштица, Кржава, Пецка, Обница, Јабланица, Сушица, и река Градац настала од потока Забава и Буковске реке на Повлену, које све имају генералан правац тока од југозапада ка североистоку, често са веома лепим клисурама и долинама формираним при усецању у стене од којих је терен изграђен (слика 2). Дуж ових река су распоређена и прва већа насеља на истраживаном терену - у Рађевини: Костајник, Крупањ и Пецка, а у Ваљевској Подгорини: Суводање, Поћута, Сушица и Лелић. Од позитивних морфоструктурних облика у северозападном делу терена треба поменути и маркантну планину Гучево (779 m) у Подрињу, јужно од Бање Ковиљаче и Лознице, а такође и велики број врхова: у Рађевини - Костајник (748 m), Лисину (656 m) и Голово (533 m), а у Подгорини - Ребељско брдо (992), Међедњачу (702 m) и Перишића брдо (610 m). Ови терени су изграђени од разноврсних седимената и мање магмата и метаморфита палеозојске и мезозојске старости. Већина рађевских река се улива у реку Јадар која тече ка северозападу, формирајући ка северозападу истоимену, релативно широку долинску област приближно паралелну описаном планинском венцу. Северно од области Јадра и Колубаре, простире се други, мањи појас планина и већих брда СЗ Србије (Подрињско-Јадарски појас) који чине: планина Цер (687 m), Иверак (426 m), Влашић (462m), Чот (474 m) и Близански Вис (388 m). Овде доминирају седименти и метаседименти палеозоика и мезозоика, уз извесну заступљеност магмата и метаморфита (Цер). Североисточно од ових ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 9 узвишења хидрографска мрежа је добро развијена, а могу се издвојити реке: Бела Река, Добрава, Тамнава и Колубара, које се генералним правцем југозапад- североисток, у заравњеној Посаво-Тамнави изграђеној претежно од неогених и квартарних седимената уливају у реку Саву. Слика 1. Топонимска карта истраживаног терена са локалитетима на којима су снимљени локални геолошки стубови. 1) Јовановићи, 2) Васиљевићи, 3) Бастав, 4) Станина река, 5) Суводање, 6) Перишића брдо – Јечмење, 7) Сушица, 8)Петрићи, 9) Мојковић, 10) Карлаган, 11) Јазовник, 12) Заблаће-Вукошић, 13) Јазовник-јаруга. Читаво подручје је распрострањено на 12 гриничких топографских основа размере 1:50 000, које захватају у целини или делом просторе северозападне Србије, и у оквиру којих се раде листови Геолошке Карте Србије 1 : 50 000 (слика 3b). ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 10 Слика 2. Долина реке Сушице код Ваљева развијена је делом на раседу који одваја кредне творевине Перишића брда ( К2) од тријаских творевина Кика (Т2,3) 2.2.2. Хидрографске и хидрогеолошке карактеристике Кречњачки терени овог простора одликују се закаршћеним долинама, сипарима на излазу из стрмијих јаруга и мањих долина, клисурама насталим радом снажнијих водених токова итд. Горњокредни седименти, као већином карбонатни, граде сличне форме рељефа. Будући да су поред карбоната, на простору СЗ Србије великим делом развијени и силицикластити као и друге седиментне, магматске и метаморфне стене сложеног структурног склопа, постојећа хидрографска мрежа је доста разграната – дендритична, са већим разликама у одређеним деловима простора. Велики број речних токова формира се, како је наведено, дуж јужне границе терена, у планинском делу области који припада офиолитском комплексу Вардарске Зоне, одакле полази даље ка југозападним деловима Јадарског блока. Површински водени токови јужног дела терена, највећим делом припадају сливу Јадра, Колубаре и Дрине, настављајући се у ширем смислу ка сливу реке Саве у северном делу терена. Највећа река на испитиваном простору, река Сава међународног значаја, маркира северни обод истраживаног терена. Поред ње као веће реке издвојене су реке Дрина и Колубара (теку западном односно приближно источном границом терена), затим следе Тамнава, Уб, Јадар, Добрава, Обница, Градац, Ликодра итд., са бројним сталним и повременим притокама. 2.3. Климатске прилике Клима овог дела западне Србије је умереноконтинентална, тј. средњоевропска. Лета су жарка, зиме хладне са снежним падавинама. Пролећа и ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 11 јесени су кишовити, при чему је јесен генерално топлија од пролећа. На микроклиматске одлике појединих делова терена свакако утичу заступљени облици рељефа, али и директна веза са блиском Панонском низијом, где доминира континентална клима. Просечна количина падавина на овом простору је 815,8 mm / m², при чему је најмања количина падавина током зиме и лета, а највиша током пролећа и јесени. Просечна годишња температура ваздуха за подручја са надморском висином до 300 m у северном делу терена износи 10.9 оC, а за подручја са надморском висином од 300 m до 500 m око 10о C. У планинским пределима од преко 1000 m надморске висине средње годишње температуре су око 6 оC. Најхладнији месец је јануар са средњом месечном температуром у интервалу од - 6 оC у планинским пределима до око 0 оC у равничарским деловима области. 2.4. Културни и историјски споменици На подручју северозападне Србије постоји велики број културних и историјских споменика од којих неки датирају још из времена средњевековне Српске државе. Међу осталима, истичу се остаци првобитног Манастира Троноша код Тршића - задужбине Немањића из XIV века на којима је у XVI веку подигнут садашњи манастир, остаци старог града на обали Саве код села Дебрц за који се претпоставља да је био дворац краља Драгутина. Поред ових знаменитости, истичу се: • Православни манастир у Докмиру, који такође потиче из XIV века, • Косанин град, средњовековно утврђење на Церу, • Кула Ненадовића у Ваљеву, коју је 1813. године подигао војвода Јаков Ненадовић, • Споменик Карађорђу и српским јунацима Првог српског устанка, као и Музеј Мишарске битке на Мишару код Шапца, • Споменик палим јунацима Церске битке у Текеришу на Церу, симбол прве савезничке победе и страдања српског народа у Првом светском рату, ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 12 • Манастири Лелић и Ћелије у селу Лелић, родном месту владике и светитеља Николаја Велимировића. Осим њега, ваљевски крај је познат и по теологу - светитељу Јустину Поповићу, сахрањеном у Манастиру Ћелије, • Манастир Грачаница на ушћу реке Сушице у Јабланицу, ЈЗ од Ваљева. Недалеко од Лознице је село Тршић, родно место реформатора српског језика и правописа Вука Караџића. Слика 3. Позицијe снимљених локалних геолошких стубова на простору Јадарског блока. 1) Јовановићи, 2) Васиљевићи, 3) Бастав, 4) Станина река, 5) Суводање, 6) Перишића брдо – Јечмење, 7) Сушица, 8) Петрићи 9) Мојковић, 10) Карлаган, 11) Јазовник, 12) Заблаће-Вукошић, 13) Јазовник-јаруга. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 13 Слика 3a. Позиција терена на коме су вршена испитивања горњокредних седимената на прегледном листу топографских основа 1 : 50 000. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 14 3. ПРЕГЛЕД РАНИЈИХ ИСТРАЖИВАЊА Геолошка и рударска истраживања на простору СЗ Србије имају дугу традицију, па су због тога и радови везани за овај простор веома бројни. Најстарије, основне податке о горњокредним творевинама истраживане области налазимо код већег броја страних и домаћих истраживача: ЖУЈОВИЋА (1889, 1893), ПЕТКОВИЋА (1912), AMPFERERА & HAMMER-a (1917), LOCZY-ја млађег и старијег (1918, 1924), ALBRECHTА (1924), затим ЦВИЈИЋА (1924), МИЛОВАНОВИЋА (1934), итд. Ови аутори дају основне, информативне податке о присуству и геолошким карактеристикама горњокредних творевина у северозападној Србији наводећи Поћуту, Гучево, Рађевину, Поцерину и Посавину као области са распрострањењем ових творевина. Тако ЖУЈОВИЋ (1889, 1893) наводи да су кредни седименти у Ваљевској Подгорини " изграђени већином од вапненаца и лапораца“ и констатује да су кредне творевине у поменутим областима, према прикупљеној фауни хипурита, радиолита и актеонела највероватније сенонске старости. Нешто касније, ПЕТКОВИЋ (1912) из горњокредних творевина потока Берег код Бање Ковиљаче описује сенонску фауну корала, рудиста, других бивалвиа и орбитоидида. LOCZY јуниор (1918) наводи фауну бивалвија, гастропода и рудиста из западне Србије (посебно радиолитида и хипуритида у широј околини Става СЗ од Поћуте), и на основу тога закључује да су у питању творевине које припадају "средњој и горњој креди". Због неких недоследности и контрадикторности у тексту, овај податак је дуго времена био заборављен. LOCZY сениор (1924) са друге стране, даје ближе литолошке описе ових седимената, и наводи да се горњокредне творевине састоје од лапораца и кречњака са ретким рудистима у међусобној смени. Ови слојеви се према аутору развијају из глиновито-вапновитих пешчара са актеонелама, глауконијама и траговима угљене материје, а суперпозиционо навише прелазе у пешчаре и флишолике лапорце. Присуство радиолитида у седиментима Става наводи и АLBRECHT (1924) који ове творевине пореди са госавским развићем креде. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 15 ЦВИЈИЋ (1924) у одељку о ваљевским планинама наводи да су око Поћуте присутни "глиновит кречњак и табличасти лапори", и да чвршће партије кречњака на овом подручју чине кршеве. Аутор такође претпоставља да седименти припадају госавском типу развића, са чиме се слаже и МИЛОВАНОВИЋ (1934), који одређује рудистне врсте са овог терена. Након ових истраживања СИМИЋ (1939) даје доста прецизне границе распрострањења горњокредних седимената у односу на њихову подлогу на листу "Ваљево" (1:100 000), a СИМИЋ и ЛУКОВИЋ (1939) на подручју северозападно од Зворника, изван истраживаног простора, наводе наласке орбитоидида, остреа, иноцерамуса и других фосила у песковитим кречњацима серије којој аутори приписују флишни карактер. Након другог светског рата, горњокредне творевине Посавине изучавао је БЕШИЋ (1948), који у околини реке Вукодража као северном делу истраживаног простора, из зеленкастих „глиновитих седимената“ одређује гастроподе Pyrgulifera pichleri (HOERNES), најмлађесенонске старости. Наведени рад у склопу анализе дотадашњих знања о овим гастроподима, анализирао је YEN (1958, 1964) који наводи да се врста Pyrgulifera pichleri (HOERNES) у светским размерама појављује током средњег и старијег горњег сенона. У приближно исто време МАРКОВИЋ и АНЂЕЛКОВИЋ (1953) на простору од Осеченице до Струганика, јужно од истраживаног терена, издвајају „голт- ценоманске“ базалне конгломерате, ценоманске кречњаке који се прослојавају са глоботрунканидским лапорцима и лапорце са глоботрунканидама, затим сенонске лапоровите кречњаке са иноцерамидима и флишне седименте, док су црвенкасти „крупнозрни“ кречњаци са орбитолинама издвојени као посебна фација. Карактеристике испитиваних творевина указују на извесно продубљивање депозиционог простора околине Осеченице и Струганика већ током једног дела ценомана. Радови ове прве фазе геолошких истраживања СЗ Србије данас имају превасходно историјски значај. Наредна фаза геолошких истраживања СЗ Србије обележена је бројним радовима везаним за потребе израде Основне геолошке карте тадашње Југославије. У јужним деловима истражног простора, у околини Поћуте, истраживања кредних творевина је обављала ПЕЈОВИЋ (1957) која даје детаљан ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 16 преглед литолошких, палеонтолошких и биостратиграфских карактеристика ових творевина. На сличан начин, ВЕСЕЛИНОВИЋ и ПЕЈОВИЋ (1958) анализирају „туронске и сенонске“ творевине Рађевине. У југоисточном делу креде Поћуте МИЛОЈЕВИЋ (1959) приказује неке од карактеристичних профила уз навођење дела њиховог макропалеонтолошког садржаја. Аутори деле горњокредне творевине Поћуте на нижи део серије туронске старости, и виши део серије (представљен глоботрунканским лапоровитим седиментима) сенонске старости. За потребе израде Основне Геолошке Карте ФНРЈ, односно нове ОГК 1: 100 000 листова Владимирци, Ваљево и Зворник, утврђен је низ нових локалитета са развићем горњокредних творевина у северозападној Србији (МОЈСИЛОВИЋ и др., 1961; ВЕСЕЛИНОВИЋ и др., 1961; МОЈСИЛОВИЋ и др., 1963; ПЕЈОВИЋ и др., 1962, РАДОИЧИЋ и ПЕЈОВИЋ, 1963; ПЕЈОВИЋ и РАДОИЧИЋ, 1963), када су детаљније студиране литолошке особине и фосилне асоцијације горњокредних творевина. Између осталог значајна је потврда мастрихтске старости кластичних творевина са макрофораминиферима у околини Зворника (РАДОИЧИЋ и ПЕЈОВИЋ, 1963), односно налазак турон-доњосенонских брахиопода у кречњацима Равног брда источно од Поћуте (ПЕЈОВИЋ и др., 1962). Наведена истраживања у широј околини Зворника и Козлука проширена су радом СЛАДИЋ–ТРИФУНОВИЋ (1972), уз детаљан преглед фораминиферских и рудистних врста нађених на том подручју. РАДОИЧИЋ (1980) допуњује листу приказаних макрофораминифера из ових творевина, приказом врсте Nummofalotia cretacea SCHLUMBERGER. Резултати осталих истраживања инкорпорирани су у тумаче за Основну Геолошку Карту (ОГК) Србије 1:100 000, листова: Владимирци (ФИЛИПОВИЋ и др., 1973), Ваљево (МОЈСИЛОВИЋ и др., 1975) и Зворник (МОЈСИЛОВИЋ и др., 1977), односно приказани у синтези горњокредних творевина овог простора (ПАШИЋ и ПЕЈОВИЋ 1975). Наведени тумачи, међутим, старост кредних творевина поједностављено одређују само као турон и сенон. Тако је старост кречњака са рудистима Поћуте остала иста као код ПЕЈОВИЋ (1957), дакле туронска; сличним рудистним кречњацима са Toucasia toucasiana D’ORBIGNY и Durania arnaudi (CHOFFAT) околине Владимираца и Зворника је такође одређена туронска старост ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 17 (ФИЛИПОВИЋ и др., 1973, МОЈСИЛОВИЋ и др., 1977). Сенонска старост у најширем смислу приписана је како лапоровитим седиментима Поћуте (сантон-кампан према ПЕЈОВИЋ, 1957), тако и мастрихтским песковито-карбонатним творевинама Гучева, Рађевине, Поцерине и Посавине (детаљније су, ипак, као мастрихтски седименти дефинисане творевине појединих локалитета: Бање Ковиљаче, Завлаке, Вукодража, Дворишке реке итд.). Аутори даље, на основу фосилних асоцијација са харофитама, роталинама итд. дозвољавају могућност да су највиши нивои сличних силицикластичних седимената у околини Дрине (Горња Ковиљача, Козлук итд.) као и они Вукодража у Посавини евентуалне палеоценске старости. Са друге стране, нa синтетизованом стубу горњокредних творевина Поћуте (ПАШИЋ и ПЕЈОВИЋ, 1975) доња стратиграфска граница горњокредних творевина је, без прецизније аргументације, лоцирана око интервала ценоман-турон, када су знатно редуковане и дебљине седимената описаних у МОЈСИЛОВИЋ и др. (1975). Базалним кластитима, песковитим кречњацима и кречњацима је дебљина процењена на 45-50 m, док је млађим лапоровитим седиментима дебљина редукована на око 100 m. У околини Бање Ковиљаче, на локалитету „Богумилско гробље“, ПАШИЋ и ПЕЈОВИЋ (1975) описују лапоровите кречњаке са глоботрунканидама: Globotruncana linneiana linneiana (D’ORBIGNY), Gl. tricarinata QUERREAU i Gl. stuarti DE LAPPARENT, који имају тектонски однос према старијим седиментима, а прекривени су седиментима са орбитоидидима, лапејрузијама и хипуритидима млађег сенона. Исти аутори описују песковито-лапоровите и компактне кречњаке Рађевине, који садрже фауну итрувија, априкардија, неитеа и других рудиста доњотуронске старости, при чему не искључују и могућност да део творевина припада горњем ценоману. Преко наведених творевина, према ПАШИЋ и ПЕЈОВИЋ (1975) трансгресивно леже горњосенонски рудистни кречњаци и кластити са орбитоидидима и лофтузијама: Orbitoides media D’ARCHIAC, Omphalocyclus macroporus (LAMARCK), Loftusia morgani DOUVILLÉ итд. Трећа фаза геолошких истраживања кредних творевина на простору северозападне Србије представљена је периодичним, углавном специјалистичким ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 18 испитивањима везаним за практичне потребе проспекције минералних сировина овог подручја или синтетским радовима о кредним творевинама СЗ Србије. У овом периоду интересантни су радови АНЂЕЛКОВИЋА (1978, 1988) који на основу корелације горњокредних творевина у западној Србији, издваја четири типа развића ових творевина. То су, у суперпозиционом низу од старијих ка млађим творевинама: најстарији кластични седименти којима на Мокрој Гори, Струганику итд. започиње кредна серија; спрудни седименти познати из области Поћуте, Скрапежа, Ивањице итд.; затим дубоководни лапоровити седименти којима се стуб креде наставља у наведеним областима Поћуте, Косјерића и Новог Пазара, и на крају најмлађи флишни седименти добро развијени у области Рајца, Струганика и Љига, који према аутору вероватно једним делом залазе и у палеоген. У исто време, ПЕЈОВИЋ и РАДОИЧИЋ (1973, 1976, 1979) одређују стратиграфски положај и састав боксита Поћуте; према ауторима у источном делу креде Поћуте бокситна тела испуњавају плитке депресије у ладин-горњотријаском кречњачком палеорељефу, док им непосредну повлату чине туронски седименти, слично као код бокситног лежишта Власеница у Републици Српској (ГРУБИЋ, 1975). Даљим, комплексним истражним радовима на бокситу у овом подручју је детаљно истражено једино српско лежиште боксита Петровићи (ПОДУНАВАЦ и АРСИЋ, 1989), а резултати истраживања су објављени у већем броју радова (ТИМОТИЈЕВИЋ, 1992; ТИМОТИЈЕВИЋ и ПОДУНАВАЦ; 1994, ФИЛИПОВИЋ, 1996). У овом периоду,  истраживања „сенонских“ лапораца Поћуте као потенцијалне сировине за цементну индустрију вршили су РУДОЛФ и ФИЛИПОВИЋ (1978). Са (био)стратиграфског и палеогеографског аспекта у овом периоду значајан је рад ПЕЈОВИЋ и РАДОИЧИЋ (1978), које у краткој али важној ноти о геологији Рађевине, Јадра и Гучева указују на постојање ценоманских седимената са Nummoloculina regularis PHILIPPSON и Pseudorhipidionina casertana (DE CASTRO) у Красави, преко којих леже или песковити кречњаци са неитеама, реквијенидама а затим и моншармонтијама и радиолитидима горњотуронско-доњосенонске старости, или трансгресивни мастрихтски кластити са лофтузијама, орбитоидидима и Lapeirouseia crateriformis (DES MOULINS). ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 19 Микрофосилну асоцијацију кречњака у околини реке Штире код Лознице детаљно је обрадила РАДОИЧИЋ (1980). На основу фораминифера: Vidalina hispanica SCHLUMBERGER, Dictyopsella kiliani MUNIER CHALMAS, Pseudocyclammina sphaeroidea GENDROT и алги Cylindroporella kochanskyae RADOIČIĆ, „Штира кречњацима“ је одређена турон-средњoсенонска старост, уз могућност да најмлађи нивои ових седимената у области Јадра имају сантон-?кампанску старост. Даље је наведено да преко ових седимената на ширем простору области трансгресивно леже слојеви са орбитоидидима и лофтузијама, мастрихтске старости. Јужно од наведеног простора, у бокситоносној области Поћуте ПЕЈОВИЋ и РАДОИЧИЋ (1981) прецизније дефинишу горњотуронско-доњосенонску старост кредних кречњака који чине непосредну повлату боксита, и наводе да се горњокредни седименти источно од Поћуте могу поделити на „базални карбонатни члан, калкаренитски члан и пелашке кречњаке са глоботрунканама“. Биостратиграфске карактеристике „базалног карбонатног члана“ су детаљније обрађене у РАДОИЧИЋ (1981), и на основу микрофосилне асоцијације: Pseudolituonella mariae GENDROT, Reticulinella sp., Pseudocyclammina sphaeroidea GENDROT, Heteroporella lepina PRATURLON итд., као и на основу старости повлатних калкаренита, овим творевинама је одређена горњотуронска старост.   Поменута врста ретикулинеле из локалитета у околини Поћуте и Грчке, је као нова врста Reticulinella kaeveri одређена у CHERCHI, RADOIČIĆ & SCHROEDER (1989). У новије време, како је већ наведено, горњокредне творевине западне Србије су проучаване углавном парцијално и са становишта специјалистичке тематике. Изузетак чини монографија о креди Мокре Горе са околином (БАЊАЦ, 1994), у којој су поред литолошких и микропалеонтолошких карактеристика кредних стена, посебно приказане присутне асоцијације гастропода. Поред тога, старост базалних конгломерата Планинице у појасу Осеченица-Струганик, јужно од истраживаног терена, коју су МАРКОВИЋ и АНЂЕЛКОВИЋ (1953) одредили као алб-ценоман, ревидирана је као средњи ценоман у РАБРЕНОВИЋ и др. (2002). У раду су такође описане богате асоцијације брахиопода, јежева и амонита прикупљене из овог дела сукцесије, док је старост фрагмената у конгломерату ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 20 одређена као горњи алб-доњи ценоман. Допринос истраживањима горњокредних творевина источног дела Поћуте даје и ГЛАВАШ–ТРБИЋ (2002) где су, поред осталог, детаљније приказане асоцијације гастропода који се појављују у овим творевинама. На основу морфолошких карактеристика, радиолитид из околине Штире, првобитно одређен као Biradiolites martellii (ПЕЈОВИЋ, 1972) je као нова врста Biradiolites stirae одређен у ПЕЈОВИЋ (1997). Након тога са наведеног простора источно од Поћуте су описане две дазикладацејске врсте: морфоспецијес Coptocampylodon pаntici (ЉУБОВИЋ ОБРАДОВИЋ & РАДОИЧИЋ, 2003) и дазикладацеа Permocalculus nikolapantici (РАДОИЧИЋ, 2004). Том приликом РАДОИЧИЋ (ibid) наводи и друге микрофосилнe врсте које су заступљене у асоцијацији са Permocalculus nikolapantici, као и глоботрунканиде из суперпозиционо виших нивоа креде Поћуте. Обе наведене врсте накнадно су емендиране: Coptocampylodon pantici као звездаста калцитна тела – периферни делови алги сличног изгледа, али од различитих дазикладацејских врста, који се местимично налазе у „algal debris facies“-има горње јуре до горње креде ширег Тетиског региона (SCHLAGINTWEIT & GAWLICK, 2007), a Permocalculus nikolapantici као синоним за младу форму Permocalculus gosaviensis (SCHLAGINTWEIT, 1991, 2010). Најновија испитивања кредних творевина овог дела северозападне Србије обављана су у склопу регионално-геолошких истраживања ради израде формационе Геолошке карте Србије, при чему су резултати истраживања приказани у радовима БАРАНИНА и др. (2001, 2002, 2003, 2004), ЈОВАНОВИЋ и др. (2007, 2008, 2009) и СТЕЈИЋA и др. (2006, 2007, 2008, 2009, 2010). Од 2007. до 2010. године додатна истраживања горњокредних творевина Северозападне Србије су обављана као део пројекта „Геодиверзитет и геонаслеђе СЗ Србије“ (ЈОВАНОВИЋ и др., 2007a, 2008a, 2009; ЉУБОВИЋ ОБРАДОВИЋ и др., 2010; ГЛАВАШ-ТРБИЋ и др., 2011), односно у оквиру студије о стратиграфској анализи кредних творевина у СЗ Србији (ГЛАВАШ–ТРБИЋ и др., 2010). Део резултата истраживања горњокредних творевина овог простора представљају обрађене асоцијације ценоманских и туронских микрофосила (ГЛАВАШ–ТРБИЋ, 2010). ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 21 4. ГЕОТЕКТОНСКИ ПОЛОЖАЈ ИСТРАЖИВАНЕ ОБЛАСТИ Подручје северозападне Србије геотектонски су истраживали и позиционирали бројни аутори, међу којима RAMPNOUX (1970), АНЂЕЛКОВИЋ (1976, 1978, 1988), ДИМИТРИЈЕВИЋ (1974, 1995), ГРУБИЋ (1980), KARAMATA et al. (1994) и ЋИРИЋ (1996). Према новијим радовима, истраживани простор у геотектонском смислу припада Јадарској геотектонској јединици као егзотичном блоку у саставу сложеног (композитног) терана Вардарске зоне. Овај блок, као засебна тектоностратиграфска јединица, према многим ауторима (KARAMATA et al., 1994; ДИМИТРИЈЕВИЋ, 1995; KARAMATA & KRSTIĆ, 1996; KARAMATA et al., 1997; ПРОТИЋ и др., 2000; KARAMATA, 2006), поседује релевантне карактеристике дате у опште прихваћеним тумачењима терана. Према наведеним ауторима (са изузетком ДИМИТРИЈЕВИЋА, 1995, који Јадарски блок са пратећим кредно-палеогеним творевинама околине Љига сматра саставним делом Вардарске зоне), Јадарски блок представља егзотични фрагмент Земљине коре са специфичним геолошким развојем, који се данас налази у битно другачијем геолошком окружењу. Сличан је Бик терану у СИ Мађарској (ФИЛИПОВИЋ и др., 1998, 2003), а изразито је корелативан са Динаридско- јужноалпским појасем, одакле је кретан у Вардарску зону. Према SCHМID et al. (2008) међутим, Јадарска јединица, као и Дринско- ивањички ентитет (којима аутори придају веома много сличности), представљају дисталне делове афричког промонторијума – Адрије, који се у виду тектонских прозора појављују испод некада јединствене офиолитске навлаке овог простора („остатка Вардарског океана“). Основу Јадарског блока великим делом изграђују разноврсни девон- карбонски кластити и кречњаци, преко којих су трансгресивни пермотријаски доминантно карбонатни седименти, мање кластити (доњи тријас) односно интермедијарни вулканити (средњотријаски андезити). Јадарски блок је назван према "палеозоику јадарског развоја" (СИМИЋ, 1938). У овом, и бројним другим радовима истог аутора (1932, 1933, 1934, 1938, 1939) су дати веома запажени упоредни подаци о карактеристикама палеозојских ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 22 творевина у долинама Јадра и Дрине, биостратиграфији горњег перма, карактеристикама мезозојских стена, тектоници итд. Након важног рада о карактеристикама палеозојских творевина СЗ Србије (ФИЛИПОВИЋ, 1974) и публиковања ОГК 1: 100 000 овог подручја са тумачима (ФИЛИПОВИЋ и др., 1973; МОЈСИЛОВИЋ и др., 1975, МОЈСИЛОВИЋ и др., 1977), детаљна проучавања седиментолошких карактеристика, депозиционих средина и услова настанка палеозојских седимената овог простора вршила је ЈОВАНОВИЋ (1992, 1993, 1995). Тријаске, односно пермотријаске творевине Јадарског блока, поред већ поменутих радова ФИЛИПОВИЋА и др. (1973), МОЈСИЛОВИЋА и др. (1975, 1977), детаљно су испитивали многи аутори, међу којима треба издвојити: ПАНТИЋ (1969), ПАНТИЋ ПРОДАНОВИЋ (1989/90, 1994), ПАНТИЋ ПРОДАНОВИЋ и РАДОШЕВИЋ (1981), СУДАР (1986). Резултати новијих испитивања уз корелацију тријаских творевина Јадарског блока и суседних области сумирани су у KOVÁCS et al. (2011). Oд класичних радова који се баве горњокредним творевинама овог простора свакако треба поменути истраживање МИЛОВАНОВИЋА (1934) у коме се обрађује фауна хипуритида и радиолитида из шире околине Става у области Поћуте, односно рад ПЕЈОВИЋ (1957) у коме су на детаљан начин приказани макрофосили и геолошке карактеристике горњокредних творевина ове области. Tрансгресивно преко палеозојских и тријаских творевина, на простору Јадарског блока развијени су горњокредни карбонатни и кластични седименти депоновани током четири краћа седиментациона циклуса (ценоман, ценоман- турон, турон-кампан, мастрихт). Јадарски блок је највећим делом окружен Вардарском зоном. Са југозапада, Јадарски блок је преко дубинских разлома у контакту са Офиолитским меланжом Вардарске зоне распрострањеном приближно дуж венца ваљевско- подрињских планина; са запада се, ван истраживаног простора, творевине Јадарског блока или покровне секвенце континуирано настављају у подручје Тавне и Мајевице, док су са истока и севера дубинске дислокације које одвајају Јадарски блок од централног северног и северозападног дела Вардарске зоне прекривене неогеним односно плиоквартарним седиментима, а установљене геолошки у бушотинама, или геофизички, као аномална линеарна поља која ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 23 маркирају наведене регионалне дислокације. За граничне дубинске разломне зоне у југозападном делу везана је интрузија борањског гранодиорита, а у југоисточном делу интрузија букуљског гранитоида. Откривени гранични разломи и тектонске творевине дуж југозападне границе Јадарског блока су маркирани разноврсним спектром геолошких ресурса: геотермалним и термоминералним водама, лежиштима и појавама металичних сировина (Pb-Zn, Cu, Au и As), стенама са повишеним садржајем угљоводоника, као и епицентрима земљотреса који су се догодили на овим просторима (слика 4). Битне разлике Јадарског блока у односу на Дринско-ивањички ентитет и Вардарску зону су (према ФИЛИПОВИЋУ и др., 1998, 2003; ФИЛИПОВИЋ и ЈОВАНОВИЋ, 2007): Јадарски блок 1. појава спрудова у средњем карбону Ликодре, 2. моласни стадијум касноварисцијске сукцесије са присуством типичних "палеотетиских" фузулинида, 3. присуство кластита средњег перма са појавама евапорита за које се сматра да у Динаридско-алпском појасу означавају почетак алпског еволуционог циклуса, 4. присуство маркантних горњопермских кречњака са карактеристичном „индојерменско-кавкаском“ фауном, 5. појава ооида у доњем тријасу (типа верфенских слојева Јужних Алпа), 6. анизик са доломитичним типом развића, и друго. Према истим ауторима, геотектонске јединице у окружењу Јадарског блока одликују се следећим специфичностима: Дринско-ивањички ентитет 1. пренабраним и метаморфисаним камбријум-ордовицијумским стенама (каледонска орогенеза) 2. доњокарбонским синорогеним олистостромама у префлишном развоју, 3. дуготрајном регресивном фазом у млађем палеозоику, ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 24 4. таложењем доњотријаских црвених кластита уплетених токова. Вардарска зона 1. формирањем дубоководног - океанског простора са стварањем офиолитских комплекса, 2. почетком касноалпског седиментационог циклуса у централном појасу Вардарске зоне од алба (Рибница, Осеченица, Брежђе) или раније, 3. развићем кредно-палеогеног префлишног и флишног комплекса ЈИ од Јадарског блока. Може се приметити да као неке од значајних разлика развоја појединих геотектонских целина, аутори пореде и карактеристике кредних творевина ширег простора. У палеогеографском и геотектонском погледу, креда представља интересантан период током кога су се дешавале интензивне промене на простору данашње СЗ Србије. Мора се ипак нагласити да се мишљења о редоследу догађаја у еволуцији испитиваног простора од палеозоика до краја креде, знатно разликују у зависности од аутора. Тако велики број аутора (ФИЛИПОВИЋ, 1996; ФИЛИПОВИЋ и др., 1998, 2003; КАРАМАТА и др., 1994, 1997; КARAMATA & КRSTIĆ, 1996; КАРАМАТА 2006; ПРОТИЋ и др., 2000; KOVÁCS et al., 2011) сматрају Јадарску јединицу блоком са континенталном основом, односно тераном, који данас, као и Дринско-ивањички ентитет, раздваја Динаридски и Западни офиолитски појас Вардарске зоне. Према овим ауторима, Јадарски блок је у Вардарску зону уклопљен тектонским кретањима у правцу ИЈИ са руба Динарида, у једној од последњих тектонских фаза десним транспресионим кретањима (МAROVIĆ et al., 2007) дуж тзв. „Зворничког шава“. Мишљења о времену припајања Јадарског блока Вардарској зони се разликују: према КАРАМАТА и др., (1994, 1997), односно КARAMATA & КRSTIĆ (1996) главне фазе тог припајања су се догађале током горње јуре односно финално крајем горње креде. Изузетак чини ФИЛИПОВИЋ (1996), односно ФИЛИПОВИЋ и др. (2010) који сматрају да је Јадарски блок био „докован“ у Вардарску зону након горње креде, током палеогена, при чему су прве покровне секвенце овог простора неогене старости (КАРАМАТА и др., 1994, 1997; ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 25 ФИЛИПОВИЋ, 1996). Према SCHMID et al. (2008) међутим, тзв. Динаридски офиолитски појас и Западни офиолитски појас представљају само делове некада јединствене офиолитске навлаке обдуковане преко рубних делова некадашњег афричког промонторијума Адрије у правцу ЗСЗ, приближно паралелно пружању Динарида. Према наведеним ауторима, Јадарска геотектонска јединица (као и суседни блок Дичине, Дринско-Ивањички ентитет, Копаонички блок, затим тзв. „Студеничка ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 26 пласа“ ДИМИТРИЈЕВИЋА /1995/ итд.) представљају крајње дисталне делове Адрије откривене у виду тектонских прозора испод остатака офиолитске навлаке (слика 5). Слика 5. Тектонска скица крупних геотектонских јединица (SCHMID et al., 2008): 1. Екстерни Динариди; 2 Источнобосанско-дурмиторска јединица; 3 Дринско- ивањичка јединица; 4 Јадарски и Копаонички блок; 5 Динаридски и западновардарски офиолити; 6 Савска зона; 7 Источновардарски офиолити; 8 „Европске“ јединице (Тиско-дакијска јединица и Карпато-балканиди); 9 Државна граница Србије Аутори даље тврде да су се главне фазе навлачења одвијале током најмлађе јуре и настарије доње креде, да би каснијим неправилним („out-of-sequence“) кредним до палеогеним тектонским обликовањима и хоризонталним кретањима била модификована релативно једноставна почетна геометрија простора (у палеогену су, према истим ауторима, ЈЗ делови Јадарског блока навучени преко офиолита). Као и КАРАМАТА (2006), и SCHMID et al. (2008) сматрају да су већ горњојурски ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 27 плитководни карбонати (на Повлену и Субјелу, на пр.) односно касније кредне творевине шире области у ствари покровне (overstep) секвенце. На ширем, перипанонском подручју оваква рејонизација даје веома елегантна решења међусобних структурних односа крупних геотектонских целина. На простору данашње СЗ Србије, међутим, она доводи у питање поменуте знатне разлике између палеозојских и тријаских сукцесија геотектонских јединица описаних као блиски делови Адрије, и поједностављује понекад знатне разлике међу делом синхроним кредним сукцесијама. Због наведеног су за поређење кредних сукцесија на простору Јадарског блока и Вардарске зоне, поред поменутих истраживања, узети инструктивни радови: МАРКОВИЋ И АНЂЕЛКОВИЋ (1953), ФИЛИПОВИЋ и др. (1978), АНЂЕЛКОВИЋ (1988), РАДОИЧИЋ (1997), РАБРЕНОВИЋ и др. (2002), односно ФИЛИПОВИЋ и др. (2010). Према класичном раду МАРКОВИЋ И АНЂЕЛКОВИЋ (1953) на потезу од Осеченице до Струганика, преко ултрабазита Вардарске зоне развијени су суперпозиционо навише: 1. базални „голт-ценомански“ конгломерати и конгломератични кречњаци (алб-ценоман према АНЂЕЛКОВИЋУ, 1988), 2. кречњаци са остреидама, капринидама и коралима у наизменичној смени са лапорцима (ценоман), 3. лапорци са амонитима (ценоман), а у северном делу области и 4. лапоровити кречњаци са рожнацима и иноцерамидима сенонске старости („струганички кречњаци“) односно 5. флишни седименти. Поред наведених творевина, ФИЛИПОВИЋ и др. (1978) у широј околини Љига наводе: кречњаке са реквијенидама барем-аптске старости (на локалитетима Моравци, Козељ, Заграђе итд.), кластичну серију апта, затим кречњаке, глинце и песковите лапорце албске старости, као и црвене кречњаке са орбитолинама алб- ценомана. Старост наведених конгломерата у области Планинице, а тиме посредно и повлатних лапоровитих седимената у сукцесији, ревидирана је на основу брахиопода Kingena concinna OWEN („типичне врсте А. rotomagense амонитске зоне“) као средњоценоманска у РАБРЕНОВИЋ и др. (2002), док старост кречњачких фрагмената у конгломерату одговара горњем албу и доњем ценоману. Старост ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 28 овог базалног дела сукцесије у Планиници је, осим наведеног фосила, утврђена и на основу богате фауне јежева, амонита и брахиопода, таложених, према ауторима, у релативно плитководном амбијенту. Она доказује, поред осталог, да су различити делови прекредног копна трансгредирани у различито време током креде. Поред наведеног, РАДОИЧИЋ (1997), као и ФИЛИПОВИЋ и др. (2010), у широј околини Рујевца, Великог Мајдана и на ЈЗ падинама Соколске Планине, у оквиру Офиолитског меланжа наводе тектонски уложене блокове: микробреча малм- неокомске старости, беријас-валендијског периспрудног кречњака са коралима и фораминиферима (Protopeneroplis trochangulata SEPTFONTAINE и др.), алб- ценоманских финозрних биокалкаренита са орбитолинама односно биомикрита са преглоботрунканама, као и разноврсних глоботрунканидских кречњака турон- сантонске старости. Слично закључују и ФИЛИПОВИЋ и др. (2010) који са југозападног простора Соколске Планине наводе различите асоцијације глоботрунканида турон-сантонске старости. Може се закључити да се на мобилном простору офиолитског појаса Вардарске зоне и делова рубних подручја суседних јединица, захваћених тектонским активностима на граници јуре и креде (SCHMID и др., 2008), током горње јуре, доње и горње креде, депонују: 1. трансгресивни горњојурски плитководни кречњаци Повлена, односно микробрече малм-неокомске старости Великог Мајдана, 2. плитководни до периспрудни кречњаци са коралима, фораминиферима, реквијенидама односно орбитолинидама одговарајућих катова доње креде (од беријаса до алб-ценомана) Рујевца и Великог Мајдана, 3. аптски, албски и алб-ценомански кластити, кречњаци и лапоровити седименти ширe околинe Љига, 4. средњоценомански конгломерати, затим горњоценомански кречњаци са лапорцима и лапорци (хеми)пелашке средине са преглоботрунканама и амонитима у Планиници и другим локалитетима околине Струганика, 5. разноврсни глоботрунканидски лапорци турон-сантонске старости ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 29 (Соколска планина), 6. на крају сенон-палеогене флишне творевине околине Љига које у одређеним деловима подручја „покривају главне ... контакте различитих геотектонских јединица“ (SCHMID et al., 2008). На простору Јадарског блока којим се бави овај рад, нема наведених горњојурских карбоната, кластита и карбоната доњокредне старости, а ценоман је представљен карактеристичним плиткоморским квргавим и рудистним кречњацима (без орбитолинида). Граница ценомана и турона обележена је у највећем делу простора прекидом у седиментацији, а у северним деловима блока (Јадар, Посаво-Тамнава итд.) су од турона до сантона (односно доњег кампана) депоновани плитководни кречњаци. Наведене горњокредне седименте, као и прекредну подлогу, у овом делу СЗ Србије прекривају такође плиткоморски до приобални кластити и кречњаци мастрихт-?палеогене старости, док флишне творевине нису присутне. Наведене разлике у стратиграфском развоју описаних подручја помажу у схватању еволуције овог дела СЗ Србије током горње креде (ценоман-мастрихт). Регионално-геолошке и тектонске карактеристике подручја СЗ Србије испитиване су у кабинетској фази која је претходила теренским истраживањима, методама даљинске детекције (прилог I). Статистичка анализа раседа урађена је на основу компилације раседа добијених анализом сателитских снимака као и раседа мерених на терену. Раседи мерени на терену нису издвајани посебно генетски него су анализирани у целини. Овом приликом коришћени су мултиспектрални сателитски снимци (сканограми) Landsat ETM7+ и делимично Spot 3 (западни делови подручја – Подриње). Мултиспектрални сканограми имају предност у геолошким истраживањима јер се одговарајућом комбинацијом више канала добијају далеко квалитетнији и бројнији подаци него применом снимака из само једног спектралног подручја. Треба нагласити да су раседи уочени на сателитским снимцима по правилу ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 30 неотектонски активне структуре, односно структуре којима је обнављана кинематика у неотектонском времену (током неогена и квартара). То практично значи да су неке од наведених структура (могуће системи раседа оријентације исток-запад, односно север-југ, као новији систем руптура на истраживаном терену) новоформирани, док су руптуре СЗ-ЈИ правца као и структуре правца ЈЗ- СИ вероватно везане за старију - алпску и преалпску тектонику, али са обновљеном кинематиком у неотектонском времену. Розета оријентације раседа приказана је на слици 6. Утврђено је груписање раседа по оријентацији у два изражена система. Доминантни су раседи оријентације СЗ-ЈИ (што је уједно и правац пружања Динарида) као један од најмаркантнијих чинилаца тектонског склопа на испитиваном подручју. Максимум статистичког азимута пружања за ову групу раседа износи 210-120о. Према раније утврђеним правцима већих или регионалних наборних структура СЗ Србије (испитиваних на листовима ОГК Љубовија, Зворник, Ваљево, Владимирци 1: 100 000) ове руптуре највероватније представљају лонгитудинални систем раседа. Даље следе раседи оријентације СИ-ЈЗ, са азимутом пружања 35-125о. Ови раседи јављају се готово управно на претходну групу раседа и њима, поред регионалних, вероватно припада и већи број раседа локалног типа. Према претходно изложеном, ове фрактуре би одговарале трансверзалном систему раседа на испитиваном терену. Треба нагласити да је унутар оба поменута система раседа присутно извесно расипање. Трећи, слабије изражени систем раседа, са азимутом пружања 85-275о (приближно исток-запад) вероватно припада млађим руптурама насталим на предметном подручју. Уз овај млађи систем раседа истакнут на розети, у појединим деловима терена, посебно северним (Посаво-Тамнава, Поцерина итд.) јављају се у нешто већем броју раседи приближног меридијанског правца пружања (север-југ), скоро управни на претходно поменуте руптуре, и највероватније комплементарни са њима. Наведени системи раседа би могли указивати на ротацију оса стреса од око 30о степени у смеру супротном казаљкама на сату, током млађих тектонских етапа ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 31 развоја овог подручја. Важне структуре, правца СЗ-ЈИ маркирају лежишта минералних сировина, (гео)термалних вода и других значајних налазишта. Уз ове, неотектонски обнављане линеарне структуре, за лежишта минералних сировина су веома значајне и прстенасте структуре околине Брасине (Борања) и Зајаче, које маркирају значајна лежишта и појаве антимона и других метала. Слика 6. Розета оријентације раседа за простор СЗ Србије. NPlanes (Strike) Axial N = 634 ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 32 5. СТРАТИГРАФИЈА ГОРЊОКРЕДНИХ ТВОРЕВИНА Горњокредни седименти северозападне Србије су откривени, како је већ наведено, у више просторно удаљених и данас изолованих подручја (понекад само ерозионих остатака) ради лакше оријентације именованих према географским целинама у којима су заступљени. На тај начин, горњокредне творевине су издвојене у следећим областима, идући од југа ка северу: - у Ваљевској Подгорини (област Поћуте са околином), - у Рађевини (област Красаве и Беле Цркве са околином), - у околини Јадра (Карлаган, Цикоте, Раковица итд.), - у Подрињу (област Бање Ковиљаче и Лознице), - у Поцерини и Посаво-Тамнави (област Заблаћа и Јазовника). У овим областима утврђени су ценомански, ценоман-туронски, турон- кампански и мастрихт-?палеогени седименти, који ће бити описивани наведеним редоследом, у складу са припадношћу одређеним седиментационим циклусима. Распрострањење горњокредних творевина приказано је на картама бр. 1 и 2. 5.1. Ценоман Прве податке о распрострањењу ценоманских творевина у западној Србији налазимо код LOCZY јуниора (1918) и LOCZY сениора (1924). LOCZY јуниор (1918) из кредних творевина Косјерића и Таорско-трешњичког појаса (јужно од истраживаног простора) наводи бивалвије Vola inconstans SHARPE, Ostrea haliotoidea D’ORBIGNY и реквијениде односно соважезије, на основу којих (како касније апострофира и LOCZY сениор, 1924) закључује да су у Србији развијене творевине ценоман-турона, односно „средње и горње креде“. Са друге стране, МИЛОВАНОВИЋ (1936) наводи да је на Говеђачи, у области Златибора, у доњем делу кредне серије „нађен Eoradiolites liratus (DOUVILLÉ), затим богата гастероподска фауна која указује на несумњиво присуство горњег ценомана“. У средњем и горњем делу сукцесије, према аутору, утврђена је асоцијација рудиста, корала, бивалвија Chondrodonta joannae CHOFFAT, Vola inconstans SHARPE (коју наводи и LOCZY јуниор, op. cit.), Neithea lapparenti ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 33 CHOFFAT итд., доњо-средњотуронске старости. У послератном периоду ПАШИЋ (1957) и ПЕЈОВИЋ (1957), из творевина Поћуте и Скрапежа, а касније Таорско-трешњичког појаса (ПАШИЋ и ПЕЈОВИЋ, 1964) наводе веома богате асоцијације макрофауне, на основу које старијим нивоима сукцесија одређују туронску старост. Након ових радова, однос стратиграфских схема базираних на рудистима и микрофосилима је дискутован у: LUPERTO SINNI (1966), SAINT MARC (1966), PHILIP (1967), BERTHOU (1973), POLŠAK (1979) итд., када је творевинама са сличним фосилним асоцијацијама одређена ценоманска а не туронска старост. На подручју Скрапежа, ревизију старости творевина до тада сматраних за туронске извршила је РАДОИЧИЋ (1972а). Према аутору, у старијим горњокредним творевинама Скрапежа присутне су 3 зоне: најстарија са орбитолинидама и алвеолинидама, наредна са „фишеринидама и соритидама“ ценоманске старости, и последња, доњотуронска зона којој главно обележје даје фораминифер Cisalveolina falax (= fraasi) REICHEL. Исти аутор изводи сличне закључке о ценоман-доњотуронској старости сукцесија Говеђаче (РАДОИЧИЋ, 1972b) и Гредине у Таорско-трешњичком појасу (РАДОИЧИЋ, 1974). Сумирајући дотадашња испитивања DE CASTRO (1982, за подручје Србије на основу резултата Радоичић) врши стратиграфску реинтерпретацију слојева са Cisalveolina fraasi REICHEL, закључујући да су они горњоценоманске старости. У новије време, алб-ценомански седименти југозападне Србије су детаљно описани и формационо рашчлањени на профилима Мокре Горе (БАЊАЦ, 1994; БАЊАЦ и др., 2008; БАЊАЦ и ЈОВАНОВИЋ, 2011). Седименти развијени у нижим нивоима ценоманске сукцесије у СЗ Србији, у литолошком и донекле биостратиграфском погледу имају знатне сличности са Чланом Урошевића, мање Чланом Јатара Формације Котроман на Мокрој Гори. У обе области у питању су каратеристични квргави лапоровити кречњаци са прослојцима лапораца, са микроасоцијацијом, којој обележје дају, поред осталог, Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO) и Pseudorhypidionina laurinensis (DE CASTRO). Присуство карактеристичних алвеолинида и орбитолинида, међутим, указује на то да су на ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 34 Мокрој Гори присутни нешто старији седименти, у односу на седименте развијене у проучаваном делу СЗ Србије. 5.1.1. Рађевина (Красава и Бела Црква) У Рађевини (прецизније Красави и околини Беле Цркве) ценоманске творевине имају релативно мало распрострањење. Ове творевине су веома важне због палеогеографских интерпретација овог простора током горње креде. Kао ценоманске кречњаке их одређују и кратко описују, како је већ наведено, ПЕЈОВИЋ и РАДОИЧИЋ (1978), које из ових седимената наводе микрофосиле: Nummoloculina regularis PHILIPPSON, Pseudorhipidionina casertana (DE CASTRO), уз кокситесе, кунеолине и милиолиде. У новије време, наведени седименти и њихов фосилни садржај су описивани у ФИЛИПОВИЋ и ЈОВАНОВИЋ (2007), а део њиховог микропалеонтолошког садржаја је приказан у ГЛАВАШ–ТРБИЋ (2010). Ценомански седименти су откривени у централном западном делу испитиваног подручја СЗ Србије, у засеоцима Васиљевићи и Јовановићи у атару села Красава (Васиљевићи у ЈИ а Јовановићи у СЗ делу Красаве). На овим локалитетима, ценомански седименти су таложени дискордантно преко прекредне подлоге - горњопермских кречњака са битуминозном материјом (у Васиљевићима) односно преко доњотријаских ооидних кречњака (Бастав, Јовановићи) у почетној фази кредне трансгресије. Васиљевићи У Васиљевићима ценомански седименти почињу трансгресивним бречама до бречоконгломератима, у чијем матриксу се већ појављују ретке Pseudorhipidionina casertana (DE CASTRO) и спиролокулине. Након описаних базалних грубозрних кластита са фрагментима горњопермских и доњотријаских кречњака дебљине преко 1 м, седименти су у нижим нивоима представљени сивим до тамније сивим или ређе жућкастим слојевитим, или нејасно стратификованим, местимично трошним глиновито-лапоровитим кречњацима и квргавим лапоровитим кречњацима, понегде са cm прослојцима лапорца. Кречњачке „кврге“ се налазе у матриксу глиновито-лапоровитог састава, при чему је садашњи изглед седимената предиспониран нехомогенитетом - ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 35 променљивим учешћем глиновите у односу на карбонатну материју. Овај нехомогенитет је касније, током дијагенезе наглашен диференцијалном компакцијом и рекристализацијом седимента под притиском (JENKYNS, 1974, слика 7). Сами кречњаци су по саставу представљени углавном муљевитим кречњацима - биомикритима: векстонима до мадстонима, понегде пекстонима и ређе флоутстонима. Посебно се могу издвојити фораминиферски кречњаци (фораминиферски векстони до пекстони), док су биокластични кречњаци – биоспарити знатно ређи. Геопеталне структуре су релативно честе, а на једном месту у лапоровитим седиментима су утврђене и мале биотурбације. Слика 7. Квргави кречњаци са фораминиферима, алгама и другим микро- и макрофосилима. Старији део ценоманске секвенце, локалитет Васиљевићи, село Красава. У средњим нивоима сукцесије у Васиљевићима су присутни слојевити до банковити, донекле лапоровити трошни биомикрити жућкасто-руменкасте боје, до 0, 7 m дебели, са бројним наплављеним стабљикама харофита, остракодима, фрагментима мекушаца и ехинодермата, и ређим дискорбидима и гастроподима Pyrgulifera stantoni WHITE, aff. subsp. elongatus YEN (претежно мадстони до векстони, ређе флоутстони, слика 8). На основу наведеног у питању су кречњаци бракичне средине. У овим седиментима је на једном месту утврђена микроерозиона површ - кратак хијатус какав помињу из ценоманских, али још више из турон-сантонских творевина западне Србије ПЕЈОВИЋ и РАДОИЧИЋ (1978). Слична оплићавања и ослађивања средине, уз краткотрајне хијатусе током ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 36 горњег ценомана РАДОИЧИЋ (усмено саопштење, 2011) посматра као тзв. „горњоценоманскe догађајe“, појаву регионалног карактера у Унутрашњим Динаридима. На многим другим светским локалитетима, карактеристична ценоманска регресија и ослађивање везују се међутим, за нешто ранији временски период, тзв. средњоценоманског догађаја (MCE – Middle Cenomanian Event, LECKIE et al., 2002). Ово је објашњено оплићавањем издвојених, рубних делова платформи услед еустатичких колебања и осцилација нивоа мора које су претходиле потањању великог броја платформи на граници ценомана и турона (ARTHUR et al., 1987), односно падом светског нивоа мора у средњем ценоману, и накнадној глобалној трансгресији на граници ценомана и турона. Будућа проучавања ширег простора Динарида могу да одговоре на питање у којој су мери наведени догађаји корелативни. Треба нагласити да WHITE (из YEN, 1958), а касније и YEN (1958; 1964) при дефинисању стратиграфског распона различитих врста рода Pyrgulifera, врсту Pyrgulifera stantoni WHITE наводe управо из горњоценоманских творевина типског локалитета Bear river формације, односно из врха Cokeville секвенце у југозападном Вајомингу (из YEN, 1958) што се поклапа са стратиграфским нивоом у коме је овај фосил утврђен у Красави. Виши нивои овог старијег дела сукцесије, на оба локалитета представљени су сличним, донекле лапоровитим квргавим кречњацима са сочивима и дисконтинуираним слојевима биокластичних кречњака dm дебљина, дужина од неколико dm до око 1 метра. У највишим нивоима старијег дела ценоманске секвенце у Васиљевићима, присутни су слабо песковити, танкослојевити, донекле квргави кречњаци са ретким неитеама и соважезијама. У Јовановићима нису нађени наведени макрофосили. Описани лапоровито-глиновити и квргави кречњаци старијег дела ценоманске сукцесије у Васиљевићима местимично садрже веома учестале бентоске фораминифере: Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), Vidalina radoicicae CHERCHI & SCHROEDER, Cuneolina spp., Spiroloculina cenomana CHIOCCHINI, Palaeocornuloculina triangularis CHIOCCHINI, Pseudolituonella reicheli ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 37 MARIE, Nezzazatinella picardi (HENSON), Biconcava bentori HAMAOUI & SAINT MARC, Cribrostomoides paralens OMARA, фрагменте Chrysalidina gradata D’ORBIGNY, Cyclogyra spp., Nezzazata sp., Quinqueloculina sp., Biloculina sp., Miliolidae. Слика 8. Трошни слојевити биомикрити са пиргулиферама и наплављеним харофитама, ценоманске старости (према месту у стубу). Локалитет Васиљевићи, село Красава. У слабо лапоровитим кречњацима средњих нивоа стуба, и ређе у старијим нивоима, поред фораминифера су понегде присутне и дазикладацее међу којима “Cylindroporella” kochanskyae RADOIČIĆ, Heteroporella lepina PRATURLON, Neomeris mokragorensis RADOIČIĆ & SCHLAGINTWEIT, Neomeris sp., затим ређи радиолитиди, ситни гастроподи итд. Утврђена асоцијација има средњо- горњоценоманску старост на многим локалитетима у свету (од турских Таурида – SARI et al., 2009, до Мексика – AGUILERA FRANCO, 2003). У суперпозиционом низу изнад наведених кречњака леже светли, беличасти до жућкасти слојевити и банковити рудистни биокластични кречњаци, који носе бројне фрагменте и ређе крупније делове љуштура капринида и других рудиста. Северозападно од Васиљевића ове творевине су развијене на западној страни потока који тече ка Красавици (слика 9), и имају дебљину мању од десетак метара, док је у Јовановићима утврђено свега неколико метара сличних биокалкаренита у суперпозиционо вишим нивоима ценоманске сукцесије. Седиментолошки, кречњаци одговарају углавном пекстонима, греинстонима и понегде радстонима до флоутстонима, са угластим до слабо заобљеним ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 38 биокластима претежно рудиста и других мекушаца и доста слабо очуваним микрофосилима, међу којима: Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), Nezzazatinella sp., Cyclogyra sp., Cuneolina sp. и дазикладацеама ?Terquemella sp. Слика 9. Слојевити до дебелобанковити биокластични ценомански кречњаци са капринидама и другим рудистима. Северно од Васиљевића, Красава. Ценоманскe творевине Васиљевића су благо убране у антиклиналу чија оса тоне ка И до ИСИ. Јовановићи У Јовановићима на кривини пута изнад села, без директног контакта, испод ценоманских кречњака и квргавих кречњака је утврђен доњотријаски кречњак са палеокарстификацијом, односно према северу љубичасти кластити исте, доњотријаске старости. Седименти на овом локалитету имају сличне карактеристике и донекле сличан садржај фосила као и творевине у Васиљевићима. На профилу је развијено 0,5 m слојевитих сивих биомикритских и мање биоспаритских кречњака, местимично пелоидних, веома богатих фораминиферима, дазикладацеама и другим фосилима. Од микрофосила су у најнижим нивоима утврђени: Biconcava bentori HAMAOUI & SAINT MARC, Vidalina radoicicae CHERCHI & SCHROEDER, Coxites zubairensis SMOUT, милиолиди итд. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 39 У вишим нивоима, поред наведеног, појављује се бројна асоцијација фораминифера: Chrysalidina gradata (D’ORBIGNY), Cribrostomoides paralens OMARA, Nezzazata cf. gyra (SMOUT), Pseudorhipidionina casertana DE CASTRO, Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), Cuneolina pavonia-parva HENSON, Pseudonummoloculina heimi (BONET), Spiroloculina sp., Pseudolituonella reicheli MARIE, Nezzazatinella picardi (HENSON), Cyclogyra spp., Nezzazata sp., Scandonea cf. pumila SAINT MARC (“f-48” фораминифер sensu РАДОИЧИЋ, 1972a), Miliolidae, Теxtulariidae итд. У два нивоа овога пакета запажени су и милиметарски трагови црва фамилије Аnnelidae. Наредни пакет чине слабо лапоровити кречњаци и квргави кречњаци у лапоровитом матриксу, слични седиментима развијеним у Васиљевићима. Лапоровити кречњаци у нижим нивоима пакета имају слабе утицаје пелагијала, и поред ређег бентоса (асоцијација са Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO)), садрже фрагменте криноида Saccocoma sp. и релативно ретке Calcisphaerulidae. Поред наведених фораминифера, у квргавима кречњацима средњих нивоа стуба, ретко су присутне и дазикладацее међу којима “Cylindroporella” sp., Neomeridae, итд. (слика 10). Суперпозиционо навише, развијено је око 5 m дебелослојевитих, банковитих до скоро масивних кречњака. У доњем делу пакета утврђени су финозрни биокалкаренити (доминирају пекстони) са биокластима рудиста, ехинодермата и ретким фораминиферима, а затим капринидско-реквијенидских биокластичних кречњака (пекстони, греинстони, ретко радстони) са рудистима родова: Caprina sp., Caprinula sp., Apricardia sp., итд. Завршне нивое ценоманске сукцесије у Јовановићима чини око 0,5 m слојевитих биомикрита, местимично пелоидних, са: Nezzazatinella picardi (HENSON), Nezzazata gyra (SMOUT), Nezzazata simplex (SMOUT), Cribrostomoides paralens OMARA, Spiroloculina sp., Pseudorhipidionina casertana DE CASTRO, Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), Biconcava bentori HAMAOUI & SAINT MARC, Scandonea cf. pumila SAINT MARC, Miliolidae итд. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 40 Слика 10. Танкослојевити квргави кречњаци са Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO) и другим фораминиферима и дазикладацеама, средњи део ценоманске сукцесије. Локалитет Јовановићи, село Красава. Према асоцијацији микрофосила, овде су развијени виши нивои сукцесије у односу на сличне творевине у Васиљевићима. На ово указују Chrysalidina gradata (D’ORBIGNY), и посебно Coxites zubairensis SMOUT, који се у наведеној сукцесији јављају већ у првим слојевима, а који у светским размерама указују на највише нивое средњег ценомана, односно горњи ценоман (SARI et al., 2009). Преко наведених ценоманских кречњака трансгресивно леже крупнозрни силицикластити са орбитоидидима, фрагментима рудиста и других бивалвија. Од микрофосила су утврђени: Orbitoides media D’ARCHIAC, Siderolites calcitrapoides LAMARCK, Omphalocyclus macroporus LAMARCK, Nummofalotia cretacea SCHLUMBERGER, Loftusia sp., затим коралинацеа Melobesia sp., поред којих се, у нешто вишим нивоима, јављају и рудист Bournonia sp., као и фрагменти разноврсних бивалвија фамилијa Pectenidae и Ostreidae. Интересантна асоцијација је утврђена из виших нивоа ценоманских творевина, преко којих директно леже мастрихтски кластити, на локалитету у непосредној близини. Овде је у ценоманским пелоидним биомикритима утврђена асоцијација: Nummoloculina? regularis PHILIPPSON, Chrysalidina gradata (D’ORBIGNY), Biconcava bentori HAMAOUI & SAINT MARC, Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), Neomeris mokragorensis RADOIČIĆ & SCHLAGINTWEIT, Cuneolina sp., ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 41 итд. Овим истраживањима, на локалитетима Васиљевићи и Јовановићи у Красави нису утврђени хемипелашки седименти које велики број истраживача помиње на граници ценомана и турона у суседним динаридским теренима (на Златибору и у Таорско-трешњичком појасу, РАДОИЧИЋ, 1972а, 1972б; у Далмацији, GUŠIĆ & JELASKA, 1990; у Словенији, PLENIČAR, 2009). Поред тога, на локалитетима Мокре Горе, хемипелашке односно пелашке седименте на прелазу ценомана у турон на више локалитета детаљно описује БАЊАЦ (1994), а слични горњоценомански лапорци и лапоровити кречњаци су развијени и на суседном подручју Планинице (RABRENOVIĆ et al., 2002). У Васиљевићима преко описаних плитководних ценоманских творевина дискордантно леже повлатни туронски кречњаци са незазатинелама и милиолидама (слика 11), док је у СЗ делу Красаве, у Јовановићима, на једном месту утврђен директан контакт ценоманских кречњака са емерзијом и трансгресивних мастрихтских кластита па се може рећи да су у Рађевини диференцијална кретања и издизања локалних блокова довела до прекида у седиментацији током раздобља на граници ценоман-турон (што за ово подручје у складу са подацима ПЕЈОВИЋ и РАДОИЧИЋ, 1978, прихватају GUŠIĆ & JELASKA, 1990). Слика 11. Контакт ценоманских квргавих кречњака са фораминиферима и алгама и туронских дебелослојевитих кречњака са ређим незазатинелама и милиолидама, Васиљевићи, Красава. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 42 Ценоманске творевине Васиљевића и Јовановића приказане су на локалним геолошким стубовима ових локалитета (прилог 1 и 2). Што се тиче осталих горњокредних творевина, источно од Васиљевића, испод брда Главице, развијени су слојевити светло-жути кречњаци (биокалкаренити) са моншармонтијама и псеудоцикламинама којима се већ може приписати туронска старост. Даље низ падину ка Васиљевићима откривене су кречњачке брече са кластима који садрже неодредљиве фрагменте гастропода. Следи мањи изданак кречњака сличних биокалкаренитима, свега неколико метара дебљине, распрострањеним на самом брду, односно више изданака на стази источно од потока у Васиљевићима. У овим седиментима је утврђена асоцијација: Moncharmontia apenninica (DE CASTRO), Nezzazatinella picardi (HENSON), Pseudocyclammina sphaeroidea GENDROT, Miliolidae, a у нешто вишим нивоима и Dicyclina sp., типична за турон-конијачку старост творевина у северозападној Србији. Ка северозападу, описане старије кредне творевине смењују жућкасти кластити са орбитоидидима који припадају мастрихту. На једном локалитету, јужно од Красавице, ови седименти су утврђени као директна и трансгресивна повлата пермских битуминозних кречњака. Слични кластити са мастрихтским макрофораминиферима, како је већ наведено, су утврђени у директној повлати ценоманских кречњака у Јовановићима. Поред тога, као куриозитет треба споменути да је у Васиљевићима пронађен и фрагмент згуре – остатак од топљења гвожђевите руде. Према локалним мештанима, руда је овде довожена и топљена током Отоманске владавине. Бастав На Баставу (јужно од Беле Цркве) горњокредни седименти очувани су у виду релативно мање ерозионе крпе развијене преко подинских доњотријаских кречњака. На овом локалитету утврђени су суперпозиционо виши нивои ценоманске сукцесије, трансгресивни преко сивих доњотријаских кречњака подине (код моста преко Баставске реке на улазу у село). Ценомански седименти почињу мрко- ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 43 жутим дебелослојевитим кречњацима који навише прелазе у банковите до масивне седименте, светло-жуте и беличасте до ређе румено-жућкасте боје. Седименти носе бројне и релативно крупне фрагменте капринида, радиолитида и других рудиста, па и по томе и по општем хабитусу подсећају на сличне биокластичне кречњаке у Васиљевићима. У нижим нивоима профила преко слојевитих и банковитих, делом рекристалисалих биокалкаренита, леже слојевити и дебелослојевити литобиокластични векстони, флоутстони до пекстони, који поред крупних и угластих фрагмената рудиста садрже релативно крупне микропроблематике (алгалног порекла?), и добро заобљене микритске литокласте односно интракласте – могуће пелоиде, затим релативно ређе стилолите и геопеталне структуре, као и малу количину гвожђевите материје која понекад пигментира стену. У нешто вишим нивоима сукцесије (пекстон/греинстон до радстон/флоутстон), утврђени су крупни и лепо очувани каприниди, од којих је могла бити одређена ценоманска врста Caprinula boysii D'ORBIGNY (слика 12). Поменутој рудистној врсти је у Србији и другим областима Медитерана прецизније одређена средњо-горњоценоманска старост. Слика 12. Беличасти банковити кречњаци (радстони и флоутстони) са Caprinula boysii D'ORBIGNY, и другим капринидама, у густо пакованој основи формираној доминантно од биокласта рудиста. Средњи део ценоманске секвенце, локалитет Бастав код Беле Цркве. Поред тога, у седиментима је присутан детритус и већи биокласти ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 44 радиолитида и других бивалвија, алги фамилије Neomeridae, затим “Cylindroporella” sp., и других дазикладацеа и харофита, Nezzazatinella sp. и других фораминифера и гастропода (одредба Љубовић Обрадовић, из ГЛАВАШ- ТРБИЋ и др., 2010). Из пакета седимената представљених светлим, капринидским кречњацима, су на овом локалитету, узети узорци за геохемијске анализе садржаја калцијум-карбонатне материје. Добијени резултати од 97,27% и 97,46 % CaCO3 указују на повишену вредност садржаја CaCO3 (чисти кречњаци на граници према веома чистим кречњацима, према FLÜGEL & HADITSCH, 1975 /из FLÜGEL, 1982/), на основу које се поменути седименти могу користити као сировина у одређеним гранама хемијске индустрије. На основу сличних испитивања у горњотријаским творевинама Аустрије, поменути аутори закључују да су хемијски најчистије секвенце кречњака формиране у језгрима спрудних комплекса, односно од фација са агрегатним зрнима (депонованих у оквиру иза- и међуспрудних карбонатних пескова), без теригеног приноса и директног контакта са обалом. У највишим нивоима секвенце, у сличним (лито)биокластичним кречњацима утврђени су калупи и делови фрагмената рудиста који подсећају на соважезије (слика 13). Треба нагласити да наведени рудисти подржавају одређену старост творевина, обзиром да се соважезије јављају претежно у ценоману, и знатно мање у турону (PLENIČAR, 2005). Слика 13. Рудистни кречњаци са радиолитидима (cf. Sauvagesia sp.) и другим макро и микрофосилима. Виши део ценоманске секвенце, Бастав код Беле Цркве. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 45 Према Јовановић (из: ГЛАВАШ-ТРБИЋ и др., 2010) а на основу узоркованих биомикритских секвенци ових кречњака, ценомански седименти Бастава су вероватно настали у плиткој води са отвореном циркулацијом изнад или непосредно испод базе таласа (фацијални појас 2 и 7 према WILSON, 1975). Овоме свакако треба придружити и масивне рудистне кречњаке са пратећим седиментима веће енергије средине, који заједно са претходно наведеним творевинама, указују на отвореније услове средине депоновања у оквиру плитководног до повремено, периспрудног подручја насељеног рудистним шикарама, густишима и скупинама са околним биокластичним песковима који припадају или окружују наведене појасеве. Локални геолошки стуб Бастава је приказан у прилогу 3. 5.1.2. Ваљевска Подгорина (Поћута) У Ваљевској Подгорини (област Поћуте са околином), ценомански седименти су утврђени у северозападном делу терена – у околини Станине реке и Суводања. Станина река У Станиној реци, североисточно од Марјанске реке, горњокредне творевине леже трансгресивно преко палеозојске сукцесије чији су најмлађи члан тамносиви горњопермски кречњаци, при чему је сам контакт обележен палеокарстификацијом развијеном на горњопермским седиментима у периоду хијатуса (слика 14). Профил је само местимично откривен, а реконструисан је на основу више мањих изданака, и према подацима ПЕЈОВИЋ (1957). Најстарије нивое горњокредне сукцесије чини 0,8 m руменкасто-смеђих конгломератичних кречњака, преко којих леже два банка сивих пелоидних кречњака (пекстони до греинстони). У овим, као и у нижим нивоима наредних сивожућкастих глиновито-лапоровитих квргавих кречњака (местимично фино песковити кречњаци са ситним угластим кварцом и лискама серицита) утврђени су преталожени фрагменти подинских тамних, рекристалисалих горњопермских кречњака, и местимично мањи стилолити. Наведени нивои садрже асоцијацију микрофосила (одредба Љубовић ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 46 Обрадовић, из ГЛАВАШ – ТРБИЋ и др., 2011): бројне Cuneolina ex gr. pavonia-parva HENSON, Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), Nummoloculina? regularis PHILIPPSON, Pseudolituonella reicheli MARIE, Nezzazatinella picardi (HENSON), Vidalina sp., Peneroplis sp., Nezzazatidae, Miliolidae, Textulariidae, а од дазикладацеа Hеteroporela lepina PRATURLON. Поред наведеног, у овим најнижим слојевима присутни су и микрогастроподи, бивалвије и местимично наплављене стабљике харофита. Слични, лапоровити квргави кречњаци утврђени су и у позајмишту источно од првог локалитета (слика 15). У нижим нивоима седименти садрже крупне и рекристалисале алгалне форме: Lithocodium sp., Thaumatoporella parvovesiculifera (RAINERI), Dasycladaceae, поред којих се појављују: Cribrostomoides cf. sinaica OMARA, Pseudolituonella laurinensis DE CASTRO, Peneroplis turonicus SAID & KENAWY, Pseudorhapydionina dubia DE CASTRO, Pseudonummoloculina heimi (BONET), Spiroloculina cenomana CHIOCCHINI, Chrysalidina sp. итд. У вишим нивоима седименти садрже прослојке и дисконтинуиране слојеве тамно-сивих компактних биокластичних кречњака (на првом локалитету рудистни биокластични кречњаци, из којих највероватније, ПЕЈОВИЋ /1957/, наводи макрофосиле: Neitheа lapparenti CHOFFAT, Neithea inconstans SHARPE, Natica pseudobulbiformis CHOFFAT, затим капротине и соважезије). У овим нивоима, поред поменутих фосила нађени су и: Pseudorhapydionina laurinensis (DE CASTRO), Nummoloculina? regularis PHILIPPSON, Dicyclina sp., Rotalia sp., бројне Miliolidae, Nezzazatidae и Nezzazatinae, а у једном нивоу и усамљени корали, затим Calcisphaerulidae, Pithonella sp., радиоларије и спикуле спонгија које сведоче о слабим пелашким утицајима. Дебљина пакета износи 6 м. Наведени квргави кречњаци старијег дела ценомана у Станиној реци прелазе у дебелослојевите до масивне рудистне биокластичне кречњаке – рудистне литосоме са соважезијама, реквијенидама и неитеама, и ређим микрофосилима (слика 16). Из рудистних кречњака у вишим нивоима сукцесије постепено се опет развијају сиви и тамнијесиви квргави лапоровити кречњаци, понегде фино песковити, који на профилу прелазе у банак беличастог биокалкаренита са Vernedia sp. гастроподима. У масивним кречњацима и ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 47 квргавим кречњацима утврђени су макрофосили: Sauvagesia sharpei (BAYLE), Apricardia toucasi D’ORBIGNY, Neithea (?Neithea) inconstans (SHARPE), уз повремене каприниде и друге рудисте. Према DHONDT & DIENI (1993) наведена неитеја у североисточној Италији као и у другим областима Медитерана најчешће прати рудистне скупине у старијој горњој креди. Слика 14. Непосредну подину ценоман-туронске сукцесије у Станиној реци чине тамносиви горњопермски битуминозни кречњаци са дазикладацеама итд. Од микрофосила су из наведених виших нивоа квргавих кречњака одређени: Pseudorhapydionina laurinensis (DE CASTRO), Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), Nezzazatinella picardi (HENSON), Cyclogyra sp., бројне Cuneolina ex gr. pavonia parva HENSON, Heteroporella lepina PRATURLON, Nezzazatidae и друго. Ови седименти одговарају векстонима до пекстонима (чести су фораминиферски пекстони), док су прослојци компактнијих кречњака представљени пекстонима, флоутстонима, ређе греинстонима и другим кречњацима. Кречњачки алохеми су у овим стенама, поред наведених микрофосила, представљени најчешће угластим и слабо сортираним биокластима макрофауне, затим микритским интракластима на прелазу ка пелоидима, пелоидима (понегде копролити) и литокластима микритских стена. Према Јовановић (у: ГЛАВАШ–ТРБИЋ и др., 2011), старији нивои сукцесије су таложени у различитим деловима плитководног подручја: заштићеној средини, односно средини са донекле отвореном циркулацијом воде и повременим приносом са копна, затим на плиматској равници или у каналима лагуна (фораминиферски ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 48 кречњаци) - фацијалним појасевима 7 и 8 (WILSON, 1975). Слика 15. Нижи нивои ценоманске сукцесије имају поред квргавих кречњака и ређе, континуиране слојеве, или издужена кречњачка сочива. Позајмиште на путу за Колиште. Описани седименти у средњим нивоима сукцесије прелазе у масивне рудистне кречњаке, које у вишим нивоиима опет смењују карбонати заштићене до слабије покретљиве средине, слични седиментима старијих нивоа сукцесије. Слика 16: Директан прелаз ценоманских квргавих кречњака у банковите до масивне кречњаке са Sauvagesia sharpei (BAYLE), реквијенидама, неитеама итд., Локалитет Станина река. Преко ових творевина депоновани су дебљеслојевити жућкасто-смеђи компактни биокластични кречњаци - греинстони, невелике дебљине, који у појединим нивоима садрже обиље фораминифера: Cuneolina spp. (ex gr. pavonia- parva HENSON), Vidalina cf. radoicicae CHERCHI & SCHROEDER, Spiroloculina ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 49 chalmasi CHIOCCHINI, Nezzazatinella picardi (HENSON), Cribrostomoides paralens OMARA, Scandonea cf. pumila SAINT MARC, Miliolidae (cf. Nummoloculina? sp.), Cyclogyra sp. У вишим нивоима седименти садрже и: Cuneolina parva HENSON, ретке Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO) и Cyclogyra sp., затим Peneroplis cf. parvus DE CASTRO, Verneuilinidae, Textulariidae, Nezzazatidae. У овим, највишим нивоима ценомана значајно присуство има и дазикладацеа Heteroporella lepina PRATURLON, а утврђене су и Codiaceae. Након слабије наглашеног ерозионог контакта, на профилу су развијени жућкасти биокалкаренити – греинстони до радстони са опортунистичким врстама фораминифера, које се појављују у светским размерама у албу, преживљавају „ценоман-туронску кризу“ и прелазе у ниже нивое турона: Cuneolina ex gr. pavonia-parva HENSON, Nezzazatinella picardi (HENSON), Cribrostomoides cf. sinaica OMARA, Nezzazata simplex OMARA, Peneroplis sp., друге Nezzazatidae, Verneuilinidae, и ретке калцисфере. У наредном пакету, присутни су фрагменти радиолитида, актеонелидних гастропода, а веома су бројне дазикладацее: Heteroporella lepina PRATURLON, затим Salpingoporella sp. и Neomeridae. У суперпозиционо вишим финозрним греинстонима су заступљени фораминифери и алге, али има и микритских и спаритских интракласта, као и незаобљених и слабо сортираних лито- и биокласта. Овде се појављују: Moncharmontia apenninica (DE CASTRO), Dicyclina schlumbergeri MUNIER CHALMAS, Cuneolina pavonia-parva HENSON, Pseudocyclammmina sphaeroidea GENDROT, Bolivinopsis sp., Textulariidae, Nezzazatidae, и Dasycladaceae, горњотуронско-конијачке старости. Описани седименти највиших нивоа горњокредне сукцесије Станине реке имају обилне, добро заобљене и сортиране фрагменте рудиста и других организама, при чему су биокласти понегде микритисаних ивица што указује на дужи транспорт. Профил се премa северу завршава нагло, са рекристалисалим греинстонима (профил 1). Југоисточно од Станине реке, у Суводању, имамо сличну суперпозицију прелаза ценомана према туронским седиментима. Преко 7 m квргавих кречњака са Tylostoma sp. (БАЊАЦ, усмено саопштење 2012) и другим гастроподима, и са ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 50 микрофосилима: Pseudolituonella reicheli MARIE, Biconcava bentori HAMAOUI & SAINT MARC, Spiroloculina cenomana CHIOCCHINI, Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), Nezzazatinella picardi (HENSON), Cribrostomoides sinaica OMARA, Nezzazata simplex OMARA, Rotalia cf. mesogeensis TRONCHETTI, Heteroporella lepina PRATURLON, Chrysalidina sp., Cyclogyra spp., Biloculina sp., Vidalina sp., леже банци капринидских кречњака, затим кречњака са Apricardia toucasi D’ORBIGNY и других реквијенида (биостром, слика 17). Следи око 3,5 m квргавих кречњака у којима се појављују: Cuneolina pavonia HENSON, Vidalina radoicicae CHERCHI & SCHROEDER, Тritaxia cf. tricarinata (REUSS), фораминифер f-66 (sensu РАДОИЧИЋ, 1980), Peneroplis cf. turonicus SAID & KENAWY, Nummoloculina? sp., Lituolidae и други фораминифери. Као и у Станиној ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 51 реци, и овде су бројне дазикладацеае Hеteroporela lepina PRATURLON, поред којих су присутне: Salpingoporella sp., Neomeris sp., ?Coptocampilodon sp., “Cylindroporella” sp. Уз наведено, у препаратима су уочени ситни фораминифери који подсећају на моншармонтије. Након маркантног гравитационог раседа (слика 18), на профилу су развијени сиви кречњаци са незазатинелама, кунеолинама, милиолидима, дискорбидима и другим опортунистичким фораминиферима, које смењују плочасти до слојевити кречњаци са: Moncharmontia aff. apenninica (DE CASTRO), Мinouxia conica GENDROT, Dicyclina schlumbergeri MUNIER CHALMAS, Nezzazatinella picardi (HENSON), Nezzazata conica (SMOUT), Bolivinopsis sp. Ове седименте смењују банци са радиолитидима (из овог пакета ПЕЈОВИЋ, 1957, наводи Radiolites beaumonti (BAYLE) и R. peroni (CHOFFAT)), и, на крају, банковити до слојевити биокластични кречњаци, местимично са бројним актеонелидним гастроподима (слика 19). У овим творевинама су присутни: Pseudocyclammina sphaeroidea Gendrot, Triloculina sp., Thaumatoporella parvovesiculifera (RAINERI), Moncharmontia aff. apenninica (DE CASTRO), Pyrenina cf. oblonga PEYBERNES, Rotalia cf. reicheli (HOTTINGER), други фораминифери и дазикладацеае. Слика 17. Биостром састављен од примерака Apricardia toucasi D’ORBIGNY и других реквијенида, Ценоман, Суводање. На основу поменутих фосила, творевинама је одређена турон-конијачка старост. Западно од овог локалитета утврђени су нивои песковитих векстона и векстона до пекстона са микрогастроподима, милиолидама, остракодима итд., уз гастропод Tylostoma sp., за које је могуће да на овом локалитету представљају ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 52 старије (ценоманске) нивое кредне сукцесије. Слика 18. Расед на контакту ценоманских (К21) и туронских творевина (К22). Локалитет Суводање. Једна од карактеристичних микрофација фораминиферских кречњака у ценоману је приказана на слици 20. Слика 19. Банак компактног сивог кречњака са бројним актеонелидним гастроподима, укључујући Neotrochactaeon giganteus (SOWERBY). Турон-конијак, локалитет Суводање. Ценомански седименти СЗ Србије генерално представљају творевине плитководног (само повремено интертајдалног) и местимично периспрудног шелфног подручја. Дебљина ових творевина се креће од свега неколико до око 20 ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 53 метара. Ценомански седименти су у Васиљевићима (Красава) и Станиној реци (Поћута) након краћег хијатуса прекривени туронским творевинама; у западном делу Красаве, у Јовановићима, ценомански седименти су прекривени трансгресивним творевинама мастрихтске старости. Слика 20: Фораминиферски греинстон са 1. Pseudorhipidionina casertana (DE CASTRO), 2. Vidalina radoicicae CHERCHI & SCHROEDER, 3. Biconcava bentori HAMAOUI & SAINT MARC, 4. ?Cyclogyra sp., милиолидама и бројним другим фораминиферима, локалитет Јовановићи. Велики број радова се бави зонирањима горњокредних (ценоманских и млађих) творевина на основу крупних бентоских фораминифера. У складу са подешавањима хроностратиграфских подела горње креде (OGG et al., 2008) одредбама старости ценоманских сукцесија, односно ревизијама појединих врста фораминифера и њиховог распрострањења, могуће је добити прецизније податке о старости описаних ценоманских сукцесија у СЗ Србији. Значајни подаци који помажу у одређивању старости, односно зонирању и корелацији наведених творевина и творевина суседних области Словеније, Хрватске, ЈЗ Србије и Италије, дати су у: ŠRIBAR & PLENIČAR (1990), GUŠIĆ & JELASKA (1990), FUČEK et al. (1990), RADOIČIĆ (1994), CHIOCCHINI & MANCINELLI (2001), CHIOCCHINI et al. (2008) итд. У новије време преглед распрострањења великих бентоских фораминифера у области Тетиса, на основу корелације података из најважнијих радова посвећених овој проблематици, дају SARI et al. (2009). Синтеза приказана у овом раду (слика ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 54 21) представља допуну прегледа SARI et al. (2009), при чему је дато и стратиграфско распрострањење фораминифера утврђених у СЗ Србији. На основу заступљености и стратиграфског распрострањења важнијих ценоманских и турон-конијачких фораминифера ове области, могуће је извести прецизнију поделу плиткоморских творевина СЗ Србије. Треба ипак имати у виду, да на овом простору доминирају врсте релативно већег стратиграфског распона, док врсте попут алвеолинида и орбитолинида нису присутне. Изузетак чини налазак алвеолинида Sellialveolina cf. viallii (COLALONGO) у преталоженој кречњачкој валутици мастрихт-?палеогене сукцесије Горње Ковиљаче, који посредно доказује да су на ширем простору били таложени и старији нивои средњег ценомана. Унутар средњо-горњоценоманских плитководних творевина СЗ Србије издвојени су одређени биостратиграфски нивои. Овим нивоима није дат формалан карактер биозона, већ се приказују као предлог за даље - прецизније биостратиграфско зонирање. Треба нагласити да је биозонирање горњокредних творевина у западној Србији на основу бентоских макрофораминифера делимично вршила само РАДОИЧИЋ (1972а, 1972b), али је оно било отежано чињеницом да је Cisalveolina fraasi у то време сматрана за доњотуронски фосил. У новијем раду који се бави горњокредним творевинама Мирдита зоне у ЈЗ Србији, РАДОИЧИЋ (1994) издваја седименте са Pastrikella balcanica у средњем, и Cisalveolina fraasi у највишем горњем ценоману, које смењује хемипелашка доњотуронска секвенца са преглоботрунканама, а затим секвенце са млађим туронским зонским глоботрунканидама. Према заступљености и стратиграфском распрострањењу великих бентоских фораминифера, на простору СЗ Србије су у оквиру средњо- горњоценоманских творевина издвојени: 1. слојеви асоцијације са Pseudorhapydionina dubia и Pseudolituonella reicheli, и 2. у горњем ценоману, јављају се слојеви који поред наведеног садрже Coxites zubairensis. Наведене творевине смењују било хемипелашки седименти највишег ценомана и доњег турона или, након хијатуса, туронски седименти новог депозиционог циклуса. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 55 ` Слика 21: Биостратиграфско распрострањење репрезентативних бентоских фораминифера различитих области Тетиса (према SARI et al., 2009, делимично модификовано). Задебљане су новије референце додате у овом раду. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 56 5.2. Ценоман-турон Творевине депоноване на граници ценомана и турона (односно током највишег ценомана и доњег турона), за сада су утврђене само у централном северном делу истраживаног простора, у околини Завлаке. 5.2.1. Јадар (Завлака) У централним северним деловима терена, северозападно од Завлаке – на Мићановском брду, непосредно испод туронског кречњака са разноврсним макрофосилима, ситним моншармонтијама и Psеudocyclammina sphaeroidea GENDROT, утврђени су беличасто-жућкасти тањослојевити кречњаци биомикритског састава, на профилу релативно мањих димензија. Према западу, ови седименти су у тектонском контакту са горњопермским кречњацима, обележеном раседним бречама. На основу анализа Јовановић (у:ГЛАВАШ–ТРБИЋ и др., 2011) наведени кречњаци са Мићановског брда представљају густе и компактне биомикрите до интрабиомикроспарите, односно векстоне до пекстоне са пелашким и мање бентоским организмима депонованим у густом микритском муљу уз микритске интракласте и ретке ситне класте кварца. Од пелашких организама су нарочито изражене: Calcisphaera spp., затим Pithonella spp. (међу којима могућа P. aff. ovalis /KAUFMANN/), Stomiosphaera spp., планктонски фораминифери групе “Hedbergella – Ticinella” и криноиди ?Saccocoma sp., глобигериноидни облици и ређи, слабије очувани фрагменти других пелашких фораминифера, међу којима глоботрунканида (ГЛАВАШ–ТРБИЋ и др., 2011) а од бентоса ситни фрагменти ехинодермата, мекушаца и друге фауне, међу којима нагрижена Nezzazatinella sp. (слика 22), Marsonella trochus (D’ORBIGNY) итд. Низводно у потоку, узоркован је други седимент, са нешто слабијим пелашким утицајима, у коме су осим незазатинела, милиолида и фрагмената измењених дазикладацеа, утврђени слични али слабије заступљени пелашки организми. Према изложеном, а имајући у виду стратиграфски ниво наведених творевина (непосредна подина туронских плитководних кречњака), наведени ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 57 кречњаци су издвојени као специфичан хемипелашки седимент карактеристичан за глобално повећање нивоа мора на граници ценомана и турона. Ово повећање нивоа мора, везано за тектоно-еустатичке догађаје на граници ценомана и турона описују SCHLAGER (1981) и GUŠIĆ & JELASKA (1990). Аутори наводе да је у питању глобална појава која је довела до потапања ценоманских платформи, изумирања великог броја бентоских организама који су насељавали те платформе и стварања нестабилних, осцилујућих хемипелашких односно пелашких услова на дубљем отвореном шелфу и у океанима. Сличне догађаје на граници ценомана и турона описују АRTHUR et al. (1987) који тврде да су се наведена тектоно-еустатичка дешавања одразила двојако. У „донекле заштићеним плитководним морским ареалима ... као што је Cretaceous Interior Seaway Северне Америке“ депоновани су наизменично плиткоморски и ослађени седименти. У нешто дубљим, дисталним деловима седиментационог простора, глобалан раст нивоа мора је био обележен константним продубљавањем и депоновањем хемипелашких седимената са Pithonella ovalis KAUFMANN, калцисферама, радиоларијама, ређим глоботрунканидама итд. поред којих се таложе и ретки бентоски организми. Слика 22. Хемипелашки седимент са калцисферама, другом пелашком микрофауном, фрагментима криноида и нагриженом незазатинелом. Највиши ценоман-доњи турон, Завлака. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 58 Према ауторима (ARTHUR et al., 1987), ценоман-туронски раст нивоа морске воде довео је до појачаног дотока приднене, хладне воде са органским угљеником у горње нивое воденог стуба, уз истовремено рапидно осиромашење кисеоником. Ово је имало за последицу смањење броја високо специјализованих планктонских организама – глоботрунканида и амонита, и опстанак само најприлагодљивијих, опортунистичких врста планктона: примитивних планктонских фораминифера, питонела, калцисфера итд. Слика 23. Стратиграфско распрострањење великих бентоских фораминифера на граници ценомана и турона (SCHROEDER & NEUMANN, 1985). Свега 5 фора- миниферских врста прелази у турон, 3 од њих настављају развој у турону, док највећи број - 16 врста изумире пре или око границе ценоман/турон. Девет фораминиферских врста (обележених звездицом) је утврђено у горњокредним творевинама СЗ Србије . Овај догађај, познат као океански аноксични догађај 2 (Oceanic Anoxic Even чест егзис NEUM мили орга фами цено изум веом се з Hipp кред се гл CRU ГОР t 2 или OA е врсте ве тенцију у ANN, 1985 он годин низама у св Тако на лија и род ману, док иру. Од о а редак у т а разлику uritidae са е. Појава о обални усл Слика 24. Р MIERE (199 ЊОКРЕДН E 2) је им ликих фор турону а , слика 23 а и одгов етским мо пример к ова. Капр реквијен сталих род урону (Sau од прет већим бро ве нове фа ови норма удисти на 1). Види с Е ТВОРЕ ао погубн аминифера остале изу ). Према м орна је з рима и оке од рудист иниде пост иде, пред ова треба vagesia sh ходно на јем родов милије, по лизовали ( граници ц е велика пр на граници ВИНЕ СЕВ е последи Тетиса у миру око г ногим аут а ишчезну анима. а долази ају изузет стављене поменути arpei на пр бројаних а и врста клапа се с PHILIP & A еномана и омена у бр ценомана ЕРОЗАПА це за бент ценоману ранице ов орима, ова ће 20 % до потпун но ретке и родом A род Sauva имер изум родова, п које наста а временом IRAUD CRU турона, пр ојности ф и турона. ДНЕ СРБ оски живи , свега 3 а два ката епизода ј родова св ог повлач затим изу pricardia, gesia који ире у доњ ојављујe н вљају да ц средњег MIERE, 199 ема PHILI амилија, р ИЈЕ свет, па о врсте наст (SCHROED е трајала о их марин ења одређ миру у гор скоро са такође по ем турону) ова фами ветају до турона, ка 1, слика 24 P & AIRAUD одова и вр 59 д 22 авља ER & ко 1 ских ених њем свим стаје , док лија краја да су ). ста ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 60 LECKIE et al. (2002) и други аутори, говоре о горњоценоманско- доњотуронском океанском вулканизму одговорном за стварање великих делова океанске коре на месту данашњих делова Јаве, као догађају који је узроковао топлу климу и ефекат „стаклене баште“ на граници ценомана и турона, што овој значајној геолошкој појави даје још комплекснији карактер. Према ауторима, глобална тектонска дешавања уз интензивни вулканизам, климатске и еустатичке промене су резултирала у диференцирању воденог стуба светских океана, што је произвело наведени океански аноксични догађај 2. Описани ценоман-туронски догађаји (њихов одјек у плиткоморској средини), односно „ценоман-туронска криза“ су на простору СЗ Србије, односно Јадарског блока утврђени само на појединим локалитетима (Завлака, Красава, и Станина река), било као брза промена плитководне у хемипелашку седиментацију (Завлака) и следствена промена биоте у турону, или као прекид у седиментацији везан за ротацију и издизање локалних блокова као одговор на глобална тектонска дешавања (у Красави и Станиној реци, слично као у неким локалитетима Португала, BERTHOU /1973/). Повлату хемипелашким кречњацима у области Красаве, као што је поменуто, чине светло-жућкасти слојевити до банковити биокластични кречњаци са Psеudocyclammina sphaeroidea GENDROT, Moncharmontia apenninica (DE CASTRO), гастроподима итд. турон-конијачке старости, који имају доминантно распрострањење на испитиваном локалитету. На доста покривеном терену дуж развијених вртача су само повремено откривени мали изданци наведених кречњака (доминирају биокалкаренити до радстони). Низводно, ближе средњем делу Мићановског потока, горњокредни седименти имају блажи до средњи пад слојева ка југоистоку, односно цела серија се може пратити од северозапада ка југоистоку. У овим седиментима местимично су присутни крупнији, краће транспортовани фрагменти радиолитида, актеонелидних и неринеидних гастропода и друге макро и микрофауне - Moncharmontia apenninica (DE CASTRO), Pseudocyclammina sphaeroidea GENDROT, Minouxia lobata GENDROT, Nezzazatinella picardi (HENSON), Nezzazata simplex OMARA, Dicyclina schlumbergeri MUNIER CHALMAS, Rotalia sp., Biradiolites sp. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 61 Будући да је потапање ценоманских платформи на граници ценомана и турона глобална појава, слојеви са хемипелашким микрофосилима ове старости јављају се у великом броју динаридских локалитета. ŠRIBAR & PLENIČAR (1990) издвајају ценозону са питонелама и кацисферулидама у доњем турону ЈЗ Словеније, а GUŠIĆ & JELASKA (1990) као и FUČEK et al. (1990) издвајају слојеве са истом пелашком асоцијацијом (старости највиши ценоман-доњи турон), за које тврде да могу послужити као реперни слојеви у регионалним корелацијама спољашњих Динарида. У раду о Динарској карбонатној платформи VELIĆ (2008) издваја интервал зону Chrysalidina gradata-Pseudocyclammina sphaeroidea у временском распону највишег ценомана и доњег турона. Аутор наводи да је садржај фораминифера редукован услед потапања платформе, и да међу њима за сада нису утврђени индекс фосили. На нашим просторима, РАДОИЧИЋ (1994) у Мирдита зони издваја хемипелашку секвенцу са роталипорама и преглоботрунканама, исте старости. У новије време БАЊАЦ (1994) као и РАБРЕНОВИЋ и др. (2002) описују хемипелашке лапоровите седименте сличног стариграфског положаја на више локалитета Мокре горе и Планинице. На сличан начин, хемипелагити са калцисферама и питонелама најмлађег ценомана-доњег турона могу бити издвојени у СЗ Србији као седименти таложени у интервалу између сукцесије са Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO)- Pseudolituonella reicheli (MARIE) и, наредне, стратиграфски више горњотуронско- конијачке сукцесије са Moncharmontia apenninica (DE CASTRO) и Pseudocyclammina sphaeroidea GENDROT, односно, услед недостатка карактеристичних врста, као слојеви са Pithonella spp. и Calcisphaerulidae. 5.3. Турон – сантон (кампан) Творевине које припадају турону и млађим горњокредним катовима, закључно са сантоном односно кампаном (у зависности од локалитета испитиваног простора) имају значајно распрострањење на простору СЗ Србије. Седименти ове старости су откривени на подручју Ваљевске Подгорине, у Рађевини, области Јадра и у Поцерини и Посаво-Тамнави. Наведени седименти су описивани идући од југа према северу. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 62 5.3.1. Ваљевска Подгорина (Поћута) Бројни подаци о локалитетима горњокредних творевина ове области, претежно базирани на макрофосилним асоцијацијама (посебно вредне рудистне асоцијације) могу се наћи у радовима ПЕЈОВИЋ (1957), МИЛОЈЕВИЋА (1959), затим МОЈСИЛОВИЋА и др., (1975), ПАШИЋ и ПЕЈОВИЋ (1975) а у новије време добијени су израдом листа Ваљево-4 ГК Србије 1: 50 000 (БАРАНИН и др., 2001, 2002, 2003, 2004), магистарским радом аутора (ГЛАВАШ-ТРБИЋ, 2002) и накнадним радовима на овом простору (ГЛАВАШ-ТРБИЋ и др., 2010, 2011). Инструктивни профили турон-кампанских творевина у Ваљевској Подгорини развијени су у области реке Сушице (крајњи југоисточни део кредног појаса Поћуте, профил 2 и профил 3) и у долини реке Јабланице. Ови профили управно пресецају горњокредну сукцесију, па се њиховим испитивањем могу добити релевантни подаци о различитим стратиграфским нивоима наведених творевина. Горњокредни седименти Сушице, односно шире Поћуте издвајани су као „кречњаци са хипуритима и актеонелама“ (ПЕЈОВИЋ, 1957), односно као кречњаци са „актеонелама, Plagioptychus arnaudi DOUVILLE, Hippurites (Orbignya) requieni MATHERON, Hippurites (Hippuritella) resectus var. mexicana BARCENA и другим фосилима“ (ПАШИЋ и ПЕЈОВИЋ, 1975). Током истраживања у области реке Сушице (локалитет Јечмење) снимљен је стуб горњокредних творевина које директно леже преко ладинских кречњака (микрофосили према одредби Љубовић Обрадовић, у: БАРАНИН и др., 2001). Раније је помињано како горњокредни кречњаци ових делова истраживаног простора леже дискордантно на палеогеографски рашчлањеном рељефу формираном од средњотријаских (у ствари ладинских) и горњотријаских творевина Лелићког краса (ПЕЈОВИЋ и РАДОИЧИЋ, 1981). Перишића брдо - Јечмење На профилу локалитета Перишића брдо - Јечмење у северозападном делу атара села Сушица, горњокредни седименти у континуираној сукцесији директно и трансгресивно леже преко виших нивоа ладинских биомикрита и биопелспарита (без изразите дискорданције, слика 25) са корозионим шупљинама, коралима (који се у околини Сушице појављују око границе средњег и горњег тријаса), ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 63 пелоидима, интракластима, и са ређим микрофосилима: Muranella sphaerica BORZA, Baccanella floriformis PANTIĆ, Agathaminna sp. итд. (прилог број 4). Горњокредни седименти представљени су слојевитим биокалкаренитима – биокластичним пекстонима и греинстонима са релативно крупнијим биокластима ехинодермата, рудиста и бриозоа и ређим mm концентрацијама гвожђевите (бокситичне ?) материје у првим нивоима сукцесије. РАДОИЧИЋ и ПЕЈОВИЋ (1963) из стратиграфски сличних нивоа „седимената Равног брда“ (у питању је, према документационој карти ОГК Ваљево 1:100 000, у ствари исти локалитет Јечмење), наводе рудисте: Hippurites resectus DEFRANCE, Hippurites (Hippuritella) resectus var. mexicana (BARCENA), Hippurites (Hippuritella) cf. grossouvrei DOUVILLÉ, а у вишим нивоима према лапорцима, на падини брда и брахиоподе. Након првих слојева са слабо сортираним биокластима, горњокредни седименти су генерално добро сортирани, понегде са микритисаним ивицама биокласта, средњозрних до финозрних фракција (финозрни биокалкаренити), и са појавама каснодијагенетске доломитизације. Од микрофосила се појављују: релативно бројне Corallinaceae, Marsonella trochus (D’ORBIGNY), затим сразмерно ређе Vidalina hispanica SCHLUMBERGER, Moncharmontia apenninica (DE CASTRO), Nezzazatinella sp. и други фосили карактеристични за турон и ниже нивое сенона. Око петог метра бројни су остаци дазикладацеа: коптокампилодони (“Coptocampilodon nikolapantici”), Falsolikanella hammudai (RADOIČIĆ), ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 64 ?Terquemella sp. итд. (РАДОИЧИЋ, 2004). Биокалкаренити на профилу имају релативно велику дебљину од око 15 метара (слика 26), у вишим нивоима са утицајима пелагијала – ретким двогребеним глоботрунканидама, Cercidina supracretacea VOGLER, Stomiosphaera sphаerica (KAUFMANN) итд., на основу којих је могуће да ови нивои делом залазе и у конијачки кат. Прелаз биокалкаренита ка лапоровитим пелашким седиментима је на профилу обележен кратком хемипелашком секвенцом (0,5 m) насталом мешањем карбонатног муља са садржајем теригене алевритске компоненте и са биокластима бентоса, са планктонским материјалом у оквиру кога су одређене глоботрунканиде: Dicarinella concavata (BROTZEN), Marginotruncana sigali (REICHEL) итд. Следе слојеви руменкастих до светло-сивих лапораца, повремено ламинираних (последица оријентације микрофауне односно садржаја биогене и глиновите компоненте) или са појавама мањих кретања неконсолидованих слојева при компакцији. Ови слојеви, дебљине преко 30 метара, носе асоцијацију конијак – старијекампанских глоботрунканида: Marginotruncana renzi (GANDOLFI), Marginotruncana coronata (BOLLI), Globotruncana linneiana (D’ORBIGNY), Globotruncana bulloides VOGLER, Globotruncanita elevata (BROTZEN), ређу Globotruncana hilli PESSAGNO, хетерохелициде, радиоларије, глобигериноидне облике и фораминифере групе “Hedbergella – Ticinella”(БАРАНИН и др., 2001, овде су могући и нешто виши нивои кампана, са елементима ventricosa зоне). У вишим нивоима профила, присутне су и метарске појаве цементних лапораца, које мештани локално користе као грађевински материјал. У највишим нивоима, ка алувијону Сушице, у седиментима су присутни млазеви биокласта и другог материјала, депоновани преко маргине у релативно дубљу седиментациону средину. Описани профил је послужио за издвајање горњокредне Формације Сушице на истраживаном простору, са две целине назване „кречњачки и лапоровити члан“ (БАРАНИН и др., 2001, 2002, 2003). На профилу међутим нису присутни лапоровити до глиновити биомикрити који се по правилу појављују у старијем делу горњокредне сукцесије овог дела простора, директно преко ладин- горњотријаских кречњака подлоге и/или боксита. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 65 Слика 25. Контакт наглашенијих, ладинских (доле у стубу од чекића) и туронских (горе у стубу, нешто тањи слојеви) творевина. Перишића брдо-Јечмење. Слика 26. Виши нивои турон- кампанских седимената – биокалкаренита и лапораца на профилу истог локалитета, Перишића брдо-Јечмење. Осим биокалкаренита и лапораца присутних на наведеном профилу, на локалитетима северно од Сушице, у области Стуба (Парач-Марино брдо, Каменик и Марјановићи, Марјановића вис, Висока итд.) горњокредни седименти граде ерозионе капе, понегде у подини са бокситичном материјом депонованом у периоду хијатуса између тријаса и горње креде. Посебно је интересантан профил Високе, где се базални нивои горњокредних седимената, дебљине око 5m појављују као донекле лапоровити и муљевити биомикрити (мадстони до пекстони), у суперпозицији испод биокалкаренитских кречњака. Овде горњокредна сукцесија започиње са седиментима ослађене средине који садрже: наплављене харофите, фрагменте гастропода, Miliolidae, Discorbidae и остракоде утопљене у густ микритски муљ, које навише смењују слични биомикритски кречњаци, богатији фораминиферима и алгама. У овим седиментима је утврђена микроасоцијација: Vidalina hispanica SCHLUMBERGER, Moncharmontia apenninica (DE CASTRO), Nezzazatinella aff. picardi (HENSON), Miliolidae, a у нешто вишим нивоима (могуће доњоконијачке старости?), поред наведеног и: Reticulinella kaeveri CHERCHI, RADOIČIĆ & SCHROEDER, Dicyclina schlumbergeri MUNIER CHALMAS, Pseudocyclammina sphaeroidea GENDROT, Tetrataxiella? floriforma SCHLAGINTWEIT & SANDERS, Stensioeina sp., Minouxia sp., Thaumatoporella parvovesiculifera (RAINERI) и Cuneolina ex gr. pavonia-parva HENSON (слика 27), које су присутне и у суперпозиционо вишим нивоима биокалкаренита развијеним ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 66 на врху узвишења. Слични седименти граде првих 5,5 метара преко ооидно- пизоидних боксита и тријаских кречњака и на Парачу, СЗ од Сушице, где се појављује слична микроасоцијација, уз ситне моншармонтије, Pseudolithotamnium album PFENDER, Falsolikanella sp. (раније приписивана клипеинама), коптокампилодоне итд., на основу чега су ови локалитети као горњокредни, издвојени на новој ГК Ваљево 4, 1: 50 000 овог простора (БАРАНИН и др., 2002). Наведене кречњаке, мирније средине и заштићеног шелфа, под именом „базални карбонатни члан“ раније описују ПЕЈОВИЋ и РАДОИЧИЋ (1981). Истовремено, РАДОИЧИЋ (1981) приказује биостратиграфски садржај наведених кречњака у оквиру бокситоносног подручја Поћуте. Описани седименти, међутим, нису развијени на поменутом профилу Перишића брдо-Јечмење у долини Сушице. Базални кречњаци туронске старости, развијени у наведеном источном делу креде Поћуте, су седименти којима, у ствари, почиње кредни циклус овог дела терена. Кречњаци су таложени у почетној фази трансгресије преко разуђеног палеорељефа формираног од средњо- и горњотријаских кречњака. Слика 27. Микрофација са 1. Reticulinella kaeveri CHERCHI, RADOIČIĆ & SCHROEDER, 2. Dicyclina schlumbergeri MUNIER CHALMAS, 3. Pseudocyclammina sphaeroidea GENDROT, 4. Tetrataxiella? floriforma SCHLAGINTWEIT & SANDERS, 5. Stensioeina sp., 6. Minouxia sp., милиолидама, кунеолинама итд. Локалност Висока, Поћута. Седименти започињу светложутим до жућкастим или смеђесивим, плочастим до танкослојевитим мало глиновитим кречњацима, делом импрегнираним гвожђевитом материјом, шкољкастог прелома. У овим, донекле ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 67 лапоровитим кречњацима су најчешће присутни макроскопски неодредљиви фрагменти гастропода, ређе других мекушаца, ехинодермата, уз ретке ситне фораминифере, измењене остатке харофита и остракоде итд. Наведени кречњаци, развијени у бази кредних творевина на поменутим локалитетима, припадају најстаријим творевинама турона, и могу се издвојити као слојеви кречњака са харофитно-остракодском асоцијацијом и ретким фрагментима бескичмењака. У наредним слојевима кредних седимената који су развијени преко наведених кречњака, присутни су жућкасти, сивожути до мркожути кречњаци са фино диспергованом глиновитом материјом, и ређе гвожђевитом материјом, у појединим нивоима стуба сличног изгледа као претходно описани кречњаци, али нешто веће дебљине слојева (танкослојевите и слојевите стене). Код ових седимената постоје одређене варијације у спољашњем изгледу стене па поред светложутих и жућкастих танкослојевитих партија сличног хабитуса као код претходних кречњака, на терену су присутни и сивожути слојевити кречњаци или мркожути до жућкасти доста компактни слојевити кречњаци. Описани кречњаци садрже наведену бројну асоцијацију милиолида, ретикулинела, дикциопсела, дициклина, кунеолина, незазатинела и других фораминифера, уз бројне дазикладацее и, такође, у најнижим нивоима, понекад трагове или танке прослојке угљене материје (Грачаница). Поред микрофосила, у суперпозиционо вишим нивоима седимента су често присутне богате асоцијације гастропода. Од одређених врста треба навести: Palaeotrochactaeon crisminensis (CHOFFAT), P. cf. pseudocylindraceus (PCHELINTSEV), Neotrochactaeon sp., Oligoptyxis turricula PCHELINTSEV, Parasimploptyxis sp., Trochus sp. итд., затим ретке бивалвије Astarte sp. и корале Synastraea decipiens MICHELIN (ГЛАВАШ – ТРБИЋ, 2003). Особине најнижих нивоа горње креде источно од Поћуте („базални кречњаци“) указују на услове плитке заштићене платформе богате претежно муљевитим талозима. Током развоја ове платформе је плитки субтајдални појас бивао све повољнији за насељавање великих фораминифера и другог бентоса (фораминиферски кречњаци), а само повремено и у првим фазама развоја, био подвргнут променама и ослађивању средине (пиргулифере, церитијуми и други ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 68 бракични гастроподи, харофите). Ово потврђују и асоцијације великих фораминифера, организама који своје гене шире претежно „К-стратегијом“, дакле у стабилним приликама нормалног салинитета, без наглих промена (стресова) и без великих сезонских температурних осцилација. Такви услови владају у површинским, еуфотичним нивоима приобалних делова тропских океана, далеко од ушћа великих река са приносом минералних састојака, односно без значајнијег приноса приднених вода другачијег хемизма („upwelling”, карактеристичан, како је већ поменуто, за почетак периода ценоман-турон). У данашњим океанима, такви услови су заступљени у плитководним амбијентима западне обале Тихог океана. Нижи нивои ових седимената (након муљевитог кречњака са харофитама), од микрофосила носе асоцијацију родофита Thaumatoporella parvovesiculifera (RAINERI) и цијанобактеријских структура Decastronema kotori (RADOIČIĆ) (= ex „Aeolisacus kotori”), каква често, уз опортунистичке милиолиде, кунеолине или незазатинеле, чини средњотуронске седименте медитеранских области. У новије време (ГЛАВАШ – ТРБИЋ, и др., 2011) детаљно су осматрани горњокредни седименти овог простора, а снимљен је и нови профил горњокредних творевина области Сушице, на коме су уочене значајне разлике у односу на постојећи профил. Утврђено је да кредне творевине заузимају знатно распрострањење на узвишењима око реке Сушице, као и да су развијене у виду кречњака и лапоровитих седимената туронско-средњокампанске старости. У вези са овим су на новим профилима околине Сушице истраживане седиментолошке и биостратиграфске карактеристике седимената који недостају на старом стубу Перишића брдо-Јечмење (БАРАНИН и др., 2001), како би се добила целовитија слика о кредним творевинама ове области. Сушица Нови профил у Сушици, у односу на профил Перишића брдо-Јечмење, у најнижим нивоима садржи сукцесију биокластичних кречњака (прелазе између описиваних „базалних кречњака“ и биокалкаренитских кречњака) који указују на осцилације и продубљивање депозиционог простора. Раније је ова појава запажена на Парачу (профил 3), који чини СЗ део истог кредног појаса Перишића ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 69 брдо-Равно брдо–Парач („прстасто“ прослојавање два типа седимената, ГЛАВАШ– ТРБИЋ, 2002). И овде су, као и на Јечмењу, ладин-горњотријаски седименти представљени слојевитим до банковитим интрабиомикритима, затим интрабиоспаритима са корозионим шупљинама, коралима, ехинодерматима, дазикладацеама, фораминиферима итд. На профилу, директно и дискордантно преко горњотријаског (карнијског) биомикрита са Frondicularia woodwardi HOVCHIN, Paraophthalmidium carpaticum SAMUEL & BORZA, Tubiphytes sp. итд. (одредба Љубовић Обрадовић), леже најнижи слојеви горњокредне серије, представљени у овом делу терена, како је поменуто, прелазним нивоима имеђу базалних и биокалкаренитских кречњака (слика 28, слика 29). Раније је закључено (ПЕЈОВИЋ И РАДОИЧИЋ, 1981), да се наведеним базалним кречњацима у правцу истока смањује дебљина и да на крају ови седименти у подручју села Сушице потпуно исклињавају. Најнижи слојеви сукцесије представљени су сивим и жућкастим кречњацима, слојевитим до ређе банковитим, са лапоровитим прослојцима у вишим нивоима. У бази профила су присутни неринеидни гастроподи, уз ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 70 бивалвије и ситне корале (биокластични кречњаци), организме који се касније појављују изразито ретко. Ови седименти указују на високоенергетске услове средине, могућег предспрудног подручја (“fore-reef slope” према Јовановић, у: ГЛАВАШ–ТРБИЋ и др., 2011). БАЊAЦ (1994) међутим, сматра да су неринеидни гастроподи углавном насељавали унутрашње а не спољашње делове спруда, између спрудног језгра са рудистима окренутим ка отвореном мору (са на пример хипуритидима), и шелфне лагуне окренуте ка копну. Следе кречњаци карактеристичног „квргавог“ изгледа са онкоидним структурама корастих нарастања (цијанобактеријског или алгалног порекла), са Lithocodium sp. и другим остацима родофита, уз ретке кунеолине, милиолиде и незазатинеле (слика 30). Опис сличних онкоидних кречњака турона Брача дају GUŠIĆ & JELASKA (1990). Даље се појављују трошни, песковити кречњаци невелике дебљине, дисконтинуирани на профилу, који носе релативно крупне фрагменте мекушаца (слика 31; упоредити са макрофауном РАДОИЧИЋ и ПЕЈОВИЋ, 1962), и трагове који подсећају на кратке емерзије седимента. Слика 28. Дискордантан контакт горњотријаских (лева страна фотографије) и горњокредних кречњака (десно, већи део профила) у Сушици. Већ наредних десетак метара карактеришу седиментолошки разнолики кречњаци који указују на високо диверсификоване услове таложења у оквиру широког плитководног подручја: пелоидни кречњаци, пекстони и греинстони (уз радстоне), ређи мадстони до векстони, и нешто фораминиферских пекстона. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 71 Слика 29. Нижи нивои горњокредне (туронске) сукцесију на новом профилу, до пакета који у врху носи актеонелидне гастроподе. Сушица. У овим, и нешто вишим нивоима седимената је присутно релативно слабије учешће теригеног материјала: углавном ситнопесковитог угластог кварца, ређе плагиокласа и фрагмената стена. Биокласти су релативно добро заобљени и по правилу густо паковани, у претежно спаритском или микроспаритском везиву (понегде као последица повећања енергије средине и веће агитације воде); остале алохеме чине такође заобљени и претежно добро сортирани микритски и спаритски интракласти. Слика 30. Кречњаци са онкоидалним структурама (цијанобактеријског или алгалног порекла?), родофитама и ретким фораминиферима. Сушица. Слика 31. Песковити и биокластични кречњаци са ређим мекушцима (беле стрелице), другим макрофосилима и контактом два типа седимента, који подсећа на краћу емерзију. Сушица. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 72 Од 10-тог до 12 метра, седименти су изражено лапоровити, представљени танкослојевитим нодуларним кречњацима са обиљем фораминифера (слика 32), биокластичним кречњацима, односно лапорцима и лапоровитим мадстонима до векстонима са ретким фораминиферима: Rotalia sp., пресеком који подсећа на Gavelinella sp., дискорбидима, фрагментима ехинодермата итд. Осим милиолида, присутних већ у првим слојевима сукцесије, у овим нивоима је присутна микроасоцијација: Cuneolina ex gr. pavonia-parva HENSON, Pseudocyclammina sphaeroidea GENDROT, Moncharmontia apenninica (DE CASTRO), Nezzazatinella picardi (HENSON), Vidalina hispanica SCHLUMBERGER, Cyclogyra sp., уз измењене дазикладацеае (Neomeris sp.?), коралинацее, радиолитиде итд. У нешто вишим нивоима (као и на Високој), појављују се крупне Reticulinella kaeveri CHERCHI, RADOIČIĆ & SCHROEDER, и Dictyopsella kiliani MUNIER CHALMAS, уз бројније видалине, незазатинеле и коралинацее. Подређени лапоровити слојеви на профилу садрже Globotruncanidae, Textulariidae и друге микрофосиле. Слика 32. Лапоровити нодуларни кречњаци са Reticulinella kaeveri CHERCHI, RADOIČIĆ & SCHROEDER и другим фораминиферима (лево), у смени са биокластичним кречњацима и лапорцима. Сушица. Лапоровити седименти преовлађују у наредном пакету, где се, поред њих појављују и квргави пекстони до греинстони, други биокластични кречњаци, затим слабо песковити кречњаци итд. Осим фрагмената радиолитида и других рудиста, ови седименти садрже микритске до спаритске интракласте, понегде расплинутих ивица, и микрофосиле: Pseudocyclammina sphaeroidea GENDROT, Dictyopsella kiliani MUNIER CHALMAS, Corallinaceae, затим Coptocampylodon sp. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 73 (посебно бројни у 5. метру пакета), друге фрагменте Dasycladaceae и ситније фораминифере. Овде се појављују и прве, до 5 cm крупне Actaeonelidae, у једном банку беличастог рудстона праћене фрагментима бивалвија. Седименти су настали у осцилирајућој – релативно мирној (али не муљевитој, карбонатни класти су најчешће веома бројни) до високоенергетској средини, уз слаб прилив теригеног материјала. У врху пакета, присутна је хоризонтална ламинација (слични косо- до хоризонтално ламинирани биокалкаренити присутни су на Парачу) и трагови изроњавања, који указују на осциловања спољашњих фактора. Наредни пакет од око 10 m чине различити слојевити биокластични кречњаци, формирани од добро сортираних и заобљених биокласта и интракласта, обрађених радом таласа у тајдалној зони (тајдална прерада). Навише се појављују и ређи, крупнији фрагменти рудиста, а у највишим нивоима пакета велику бројност имају крупне љуштуре актеонелидних гастропода Neotrochactaeon giganteus (SOWERBY), присутних и на другим локалитетима Поћуте (слика 33 и 34) које понекад формирају читаве слојеве и банке атрактивног изгледа. Овде се појављују ређе Vidalina hispanica SCHLUMBERGER, Marsonella sp., Verneuilinidae и други, углавном већ поменути фосили. Следећи пакет чини 20 m слојевитих, руменкасто-сивих кречњака биокалкаренитског типа – углавном греинстона и мање пекстона, депонованих у оквиру плитководног подручја са нагибом (типа рампе) у зони дејства плиме и осеке, и са константним радом таласа (слика 35). Поред интракласта понекад микритисаног обода, ове стене повремено садрже бројне литокласте а у примесама и распршен ситни кварц. Седименти сугеришу високоенергетске услове широког плитководног подручја, са ређим и мањим удубљењима у којима је енергија воде била мања и тиме омогућила таложење кречњака са микритском основом (поред заступљених греинстона !). У овим творевинама је, поред тога, мања и бројност фораминифера и других стратиграфски вредних фосила, који су, као последица амбијента у коме су се налазили, и као и остали фосили, већином фрагментирани и биоеродовани. Наведени биокалкаренити наглo прелазе у беличасте плочасте до слојевите, слабо хоризонтално ламиниране лапорце са глоботрунканидама ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 74 типичним за границу турона и конијака: Dicarinella primitiva (DALBIEZ), D. hagni (SCHEIBNEROVA), Marginotruncana pseudolinneina PESSAGNO, M. marginata REUSS, глобигериноидних облика, хетерохелицида и облика групе „Hedbergella- Ticinella”. Подаци са стубова Јечмење и Сушица, али и других локалитета, указују да је подручје Поћуте донекле дијахроно, током највишег турона до дела конијака, потонуло испод нивоа фотичне зоне дубље у домен пелашке седиментације. Југоисточно од наведеног стуба, на Јечмењу, сличан карактеристични руменкасто-жућкасти седимент има асоцијацију у којој доминирају средњоконијачке Marginotruncana coronata и M. renzi, а северозападно, у области Јабланице, горњотуронско-конијачку асоцијацију дикаринела и маргинотрункана скоро идентичну асоцијацији Јечмења. Слични глоботрункански лапорци су у најнижем делу пута ка Сушици одвојени раседом од тријаских кречњака Кика (профил 4). Слика 33. Слојеви са актеонелидним гастроподима Neotrochactaeon giganteus (SOWERBY), Сушица. Слика 34. Атрактивни нивои актеонелидних кречњака на полираној каменој површи. Сушица. Југоисточно од наведеног профила, у највишим нивоима горњокредних лапораца према алувијону Сушице, узорковани седименти садрже асоцијацију глоботрунканида са ширим стратиграфским распоном, чију доњокампанску старост прецизније дефинише зонска врста Globotruncanita elevata. Поред ове врсте, појављују се: Globotruncana arca (CUSHMAN), Gl. bulloides (VOGLER), Gl. linneiana (D’ORBIGNY), Contusotruncana fornicata (PLUMMER), Marginotruncana marginata (REUSS), уз радиоларије и осталу пелашку микрофауну. Локални стуб ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 75 горњокредних творевина Сушице је приказан у прилогу 5. Северозападно од простора Сушице, у долини Јабланице, горњокредни седименти такође имају значајно распрострањење. Седименти су међутим, на појединим профилима интензивно тектонизирани – са појавама shearing-а (краљуштања), компресионих раседања, будинирања и убирања слојева (појава chevron набора у лапорцима, слика 36, слика 37), што је последица близине границе Јадарског блока и Вардарске зоне, југозападно од наведеног локалитета. Микрофосилни садржај ових стена, углавном на основу глоботрунканида, је приказиван у ранијим радовима (ЉУБОВИЋ ОБРАДОВИЋ и РАДОИЧИЋ, 2003), а овом приликом су узорковани само појединични нивои у непоремећеним деловима серије. На профилима су осим биокалкаренитских и других биокластичних кречњака у којима су запажени фрагменти радиолитида, хипуритида, других рудиста, као и неринеидних гастропода (Parasymploptyxis cf. requienniana HACOBJAN), запажена и ређа биолититна тела масивних кречњака. Наведени ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 76 плитководни кречњаци садрже микроасоцијацију типичну за турон- доњоконијачке седименте Ваљевске Подгорине: Moncharmontia apenninica (DE CASTRO), Pseudocyclammina sphaeroidea GENDROT, Thaumatoporella parvovesiculifera (RAINERI), Cuneolina sp., Marsonella trochus (D’ORBIGNY), M. turris (D’ORBIGNY), Spiroloculina sp., Spirosigmoilina sp., Corallinaceae, Miliolidae, Coptocampilodon sp. и друго, уз фрагменте рудиста, других мекушаца (понегде микрогастропода) и ехинодермата. Седименти у одређеним пробама садрже микритске и спаритске заобљене интракласте, а на локалитету испред Ребеља, где су туронски седименти субхоризонтално тектонски кретани преко андезитских стена средњег тријаса, конгломератични кречњаци и биокалкаренити поред осталог садрже и добро заобљене екстракласте смеђих радиоларијских кречњака. На овом локалитету туронски грубозрни калкаренит, слабо песковит (кварц, рожнац, лискуни), у основној маси поред биокласта хипуритида и других рудиста садржи и пелашке микрофосиле (Stomiosphaera sp. итд.), фрагменте измењених Dasycladaceae као и добро заобљене интракласте, што указује на проксималне басенске услове таложења, при којима је материјал из приобалног и плитководног појаса кретан на падини у нешто дубљи басен, даље од обале. Слика 35. Прелаз лапоровитих седимената, биокластичних кречњака са актеонелидама и другим фосилима у биокалкарените, локалитет Сушица. На локалитету близу манастира Пустиња, у Јабланици, запажени су и беличасти биокалкаренити, са сличном асоцијацијом биокласта радиолитида, ретким моншармонтијама, незазатинелама и другим фосилима, који садрже преко ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 77 98% калцијум-карбоната (ГЛАВАШ-ТРБИЋ и др., 2010) и који по својим особинама представљају погодну сировину за хемијску индустрију (слика 38). Раније је запажено да слични биокалкаренити могу имати сличан, повећан садржај карбоната - на Јечмењу, на пример (БАРАНИН и др., 2001) Већ помињани руменкастожућкасти хемипелагити који у суперпозиционом низу следе након кречњака а повлату им чине лапорци, изнад манастира Пустиња, поред транспортованог бентоса Marsonella trochus (D’ORBIGNY), и измењених Corallinaceae садрже пелашку асоцијацију: Marginotruncana renzi (GANDOLFI), Marginotruncana coronata (BOLLI), М. sigali (REICHEL), Contusotruncana fornicata (PLUMMER), Globotruncana linneiana (D’ORBIGNY), Globotruncana lapparenti BROTZEN, хетерохелициде, бројне глобигериноидне облике и фораминифере групе “Hedbergella – Ticinella”, горњотуронско-доњоконијачке старости. У нешто вишим нивоима локалитета Јабланица, у кредним лапорцима, присутне су и: Marginotruncana schneegansi (SIGAL), Marginotruncana marginata (REUSS), Stomiosphaera sphaerica (KAUFMANN) конијак-?сантонске старости (одредба Љубовић Обрадовић). Слика 36. Будинирани слојеви горњокредних кречњака у серији са лапоровитим седиментима, као вероватна последица реверсних кретања и екстензије повлатног ЈЗ крила раседа. Ребељ. Слика 37. Chevron набори у горњокредним лапорцима у долини Јабланице, уз реверсне раседе, будинирање и друге тектонске феномене сведоче о компресионим кретањима. Бебића Лука код Ребеља. Виши нивои горњокредних лапораца у овом централном делу области Поћуте, су утврђени у атару села Мијача, где се наведени седименти прослојавају са песковитим калкаренитима и сличним вапновито-песковитим седиментима, ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 78 понегде са калцитским жицама. Сукцесију је тешко пратити због интензивне раседне тектонике у овом делу терена. На једном изданку у пешчарима су утврђени трагови који подсећају на отиске трагова течења. Калкаренити су на профилима најчешће присутни као cm, ређе dm дебела издужена сочива, која на растојању од неколико дециметара до ређе пар метара исклињавају у потпуности, а садрже бентоску као и пелашку микрофауну. Класти калкаренита су представљени лоше сортираним претежно субзаобљеним кварцом, ређе серицитисаним фелдспатом и интермедијарним плагиокласом, затим фрагментима стена: радиоларијским рожнацима, вулканитима и микритским кречњацима. Поред фрагмента незазатинеле, у седименту су присутни одломци глоботрунканида, на основу којих је могла бити одређена само сенонска старост творевина. На основу изнетих особина (фрагменти глоботрунканида у седименту, песковити седименти као сочива у доминантно пелашкој – лапоровитој сукцесији), вероватно је наведени калкаренити представљају дисталне делове силицикластита кретаних у дубљи басен, са сукцесијом у којој доминирају лапорци (слика 39). Слика 38. Беличасти биокалкаренити изнад Манастира Пустиња садрже преко 98 % калцијум-карбонатне материје. Долина Јабланице код манастира Пустиња. На путу за Мијаче, утврђене су метарске појаве цементних лапораца, сличне онима на Парачу и у Сушици, у којима су такође утврђене доњокампанске глоботрунканиде. Западно од овог локалитета, близу Кнежевића, лапоровити ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 79 горњокредни седименти су прекривени хетерогеним и слабо сортираним конгломератима (слика 40). Конгломерати се састоје од крупнијих валутица, ређе субзаобљених класта пешчара, разноврсних кречњака (међу којима сивих, средњотријаских кречњака), затим црвеног и жућкастог кварца (мањи, до 3 cm заобљенији класти дужег транспорта) и других стена. Око 40 m даље, на још једном месту су уочени слични хетерогени, врло слабо сортирани конгломерати. Као и код ПЕЈОВИЋ (1957), микропалеонтолошке пробе из ових седимената су биле негативне, али поменути аутор ове грубозрне кластите, као и описиване песковите седименте сврстава у највише нивое креде Поћуте, што прихватају и МОЈСИЛОВИЋ и др. (1975). Обзиром да су сличне грубокластичне секвенце по правилу слабо фосилоносне, потврду такве стратиграфске припадности наведених кластита би требало прецизније документовати на основу великог броја проба. Осим поменутих профила, бројни су изданци и мањи профили горњокредних творевина у Грачаници, Бакићима, Петровићима и Брезовицама, локалитетима које се налазе на узвишењима ЈЗ од реке Сушице. Наведени профили такође имају генералну сукцесију базалних кречњака са микрофосилима и гастроподима који навише прелазе у биокалкарените са бројним кластима и већим фрагментима хипуритида, других рудиста, гастропода, ехинодермата итд., каква је уочена и на профилу у Сушици. Слика 39. Издужено сочиво калкаренита у серији горњокредних лапораца. Мијачи. Слика 40. Полимиктни конгломерати, на путу за Кнежевиће. У нижим нивоима профила видљиви су горњокредни лапорци. Кнежевићи- Поћута. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 80 5.3.2. Подриње (Штира код Лознице) Карбонатне седименте у подини мастрихтских орбитоидидско- лофтузијских кластита, под називом „сенонски кречњаци“, издвајају МОЈСИЛОВИЋ и др. (1977). Ови седименти су описани као турон-доњосенонски „Кречњаци Штире“ у РАДОИЧИЋ (1980), односно у ФИЛИПОВИЋ и ЈОВАНОВИЋ, 2007). Аутори описују седименте у околини истоимене реке, у напуштеним каменоломима локалитета Пасковац и села Воћњак. Према постојећим подацима, еквиваленти ових седимената имају распрострањење у околини Јадра (Кaрлаган, Раковица), на простору Красаве (Васиљевићи, поменуто брдо Главица) и на локалитетима у околини Беле Цркве (Петрић и Мојковић). Турон-сантонски седименти откривени су као ерозиони остаци на прекредној подлози (Красава, Бела Црква). Базалне нивое турон-сантонских седимената у старим каменоломима Штире у Пасковцу и Воћњаку чине местимично лапоровити и лапоровито- глиновити кречњаци, други кречњаци (мадстони и векстони, ретко флоутстони) и подређено фино песковити кречњаци (песковити греинстони). И ови седименти су понегде доломитични или са траговима краткотрајних хијатуса (Красава, Крлаган итд.). Старији слојеви садрже остракоде, наплављене фрагменте харофита, местимично ситније церите, турителе, неринеидне и актеонелидне гастроподе, понеку бивалвиу Neithea sp., уз променљив садржај милиолида, незазатинела, кунеолина и других фораминифера. У старијим нивоима кречњака околине Штире значајно је и присуство дазикладацеа: „Cylindroporella“ kochanskyae RADOIČIĆ, Heteroporella lepina PRATURLON, Neomeridae итд. које се у млађим нивоима сукцесије налазе знатно ређе. Суперпозиционо виши нивои ових седимената представљени су финозрнијим кречњацима, негде са сличним фораминиферима (фораминиферски векстон), или рудистним биокалкаренитима са крупним неринеидним гастроподима и другим бентосом. На основу фораминифера: Pseudocyclammina sphaeroidea GENDROT, Vidalina hispanica SCHLUMBERGER, Moncharmontia apenninica (DE CASTRO), Dictyopsella kiliani MUNIER CHALMAS, односно хипуритида и радиолитида: Vaccinites grossouvrei (DOUVILLE), Hippuritella toucasi (D’ORBIGNY), Biradiolites martellii (PARONA), одређена је турон-сантонска старост ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 81 ових седимената на североисточним падинама Гучева односно у околини Штире. На наведеним локалитетима најмлађи нивои формације представљени су биомикритима са Biradiolites stirae PEJOVIĆ и Turrispirillina sp., сантонске старости, који се у старом каменолому локалитета Воћњак (слика 41) завршавају деградираним слојем са микрокодијумима, резидуалном глиновитом материјом или емерзионом бречом. Преко наведених кречњака, развијени су средњозрни пешчари и калкаренити са орбитоидидима, лофтузијама и бројним макрофосилима, мастрихтске старости, тако да интракредна стратиграфска празнина на овом локалитету (рачунајући и ерозију) има трајање од око 10 милиона година. На истом локалитету, у вишим нивоима профила, утврђено је раседно огледало са субхоризонталним стријама (слика 42), које указују на транскурентна, постмастрихтска кретања блокова, која не утичу на описану суперпозицију горњокредних творевина. Супротно томе, МОЈСИЛОВИЋ и др. (1977), овај расед узимају као границу горњокредних јединица – подинских „сенонских“ кречњака и повлатних „сенон-данских“ кластита. 5.3.3. Рађевина (Бела Црква и Красава) У Рађевини, турон-сантонски седименти су откривени у области Петрића, Мојковића и Церовског потока код Беле Цркве, и у Красави. Петрићи У Петрићима, на левој (северној) обали реке Коларуше горњокредни седименти су трансгресивни преко пермских битуминозних кречњака. Базалне нивое ових седимената ПЕЈОВИЋ и РАДОИЧИЋ (1978) описују као веома оскудне са фосилима (карактеристика могућег доњег турона) – са ситним моншармонтијама, незазатинелама и церитијумима, којима аутори приписују туронску старост уопште. У вишим нивоима профила, према истим ауторима, присутни су слојеви са неринеидним гастроподима врста N. requienianna (D'ORBIGNY) и N. pailletei (D'ORBIGNY), као и рудист рода Biradiolites sp. (касније одређен као врста Biradiolites stirae PEJOVIĆ), конијак-сантонске старости. Брдо изнад реке, у Петрићима, је изграђено највећим делом од наведених горњокредних кречњака, жућкасто-мрке до мркосиве боје (профил је откривен ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 82 испред окуке пута који води у Петриће, изнад окућнице). У подини кредних творевина, на профилу од свега 2-3 m развијени су горњопермски битуминозни кречњаци, овде нешто светлије сиве боје. Директан контакт творевина је покривен. Профил креде почиње слојевитим кречњацима, у релативно неконтинуираним пакетима. У питању су, након базалног рекристалисалог кречњака, светложути, слојевити биомикрити (мадстони до векстони), затим актеонелидски кречњаци и други грудвасти кречњаци са ређим гастроподима, које смењују пекстони и греинстони са радиолитидима и микрофосилима, и са траговима црва фамилије Annelidae. Овде се појављују Dicyclina schlumbergeri MUNIER CHALMAS, Nezzazatinella picardi (HENSON), Cuneolina sp. Textulariidae (фораминиферске врсте који преживљавају ценоман-туронску кризу, односно имају стратиграфски распон од алб-ценомана до доњег сенона), а нешто касније, уз остракоде, ситни фораминифери који подсећају на моншармонтије. Слика 41. Дискордантан контакт сантонских кречњака и мастрихтских вапновитих силицикластита обележен је палеокарстификацијом. Детаљ из старог каменолома у Воћњаку код Лознице. Следе рудистни кречњаци са Moncharmontia apenninica (DE CASTRO), Nezzazata simplex OMARA, Calcisphaerulidae, Dicyclina schlumbergeri MUNIER CHALMAS, Cribrostomoides paralens OMARA, затим Pseudocyclammina sphaeroidea GENDROT (у једном нивоу), бројним милиолидама и траговима црва анелида. Седименти повремено имају „млазеве“ биокласта, кoји маркирају ламинацију, и учестале дазикладацеае: Heteroporella lepina PRATURLON, Neomeris mokragorensis RADOIČIĆ & SCHLAGINTWEIT, затим карактеристичне незатате које личе на Pyrenina ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 83 oblonga PEYBERNES, а у неким нивоима су слабо песковити. У нешто вишим нивоима профилa, присутни су слични рудистни биокластични кречњаци, векстони до пекстони, у једном нивоу са кластима пелашких микрита са радиоларијама и калцисферама. У највишим нивоима профила, након тектонизираних греинстона следе векстони до греинстони са добро сортираним и заобљеним кластима мекушаца и других фосила, и други рекристалисали кречњаци са фрагментима молусака, који поново садрже Moncharmontia apenninica (DE CASTRO), Nezzazata simplex OMARA, Dicyclina schlumbergeri MUNIER CHALMAS, Terquemella sp., уз деформисане незазатинеле, па је могуће да се део стуба понавља дуж раседа. Поред континуираног стуба дебљине преко 10 м, овде су узорковани и повремено откривени слојеви, који углавном носе исту асоцијацију фосила. Читава сукцесија има турон-конијачку, до евентуално доњосантонску старост, и приказана је у прилогу 6. Слика 42. Раседно огледало са субхоризонталним стријама у мастрихтским седиментима са актеонелидним гастроподима, орбитоидидима и лофтузијама. Стари каменолом у Воћњаку код Лознице Церовски поток Слични горњокредни седименти у Церовском потоку леже директно и трансгресивно преко тамног доњотријаског банковитог ооидног кречњака са микрогастроподима. Овде горњокредни седименти започињу базалним конгломератом (слика 43, слика 44), са кластном потпором, и делом гвожђевитим оолитима у матриксу стене, које прекривају песковити конгломерати са кластично-карбонатним (калкаренитским) везивом. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 84 Следе ламинирани мадстони са остракодима и ретким микрофосилимиа, вероватно ослађене средине, а затим слојевити, слабо фенестрирани векстони са геопеталним структурама, па други слојевити до дебелобанковити кречњаци – литобиокластични греинстони до рудстони са ређим, фрагментираним Dicyclina sp., Radiolitidae, Solenoporaceae, и ређим глоботрунканидама (хемипелашки утицаји су присутни повремено кроз читав стуб). Овде је стуб кредних творевина у једном делу тектонизиран, услед изражене разломне тектонике. Слика 43. Контакт базалног конгломерата турон-сантонских седимената (Бкг К2) и подинских ооидно-гастроподских кречњака доњег тријаса (Кр Т1). Церовски поток, Бела Црква. Слични танкослојевити финозрни биокалкаренити (греинстони и пекстони, ређе рудстони) имају Nezzazatinae, Cuneolina sp., Marsonella sp., касиопидне гастроподе, и затим ређе Lenticulina sp., и Globotruncanidae које указују на продубљивање средине. У нешто вишим нивоима присутни су финозрни до крупнозрни рудистни (бирадиолитски) биокластични кречњаци који се смењују са танкослојевитим био(пел)микритима и биоспаритима. Овде су утврђени Marsonella trochus (D’ORBIGNY) и релативно чести фрагменти дазикладацее Terquemella sp. Следе фини беличасти танкослојевити интрапелбиоспарити и скелетни калкаренити са Cuneolina ex gr. pavonia-parva HENSON, које овде дају обележје микрофацији (слична микрофација се јаваља и у Крлагану, у нешто вишим нивоима турон-кампанске сукцесије). У врху профила присутни су румено пигметирани биокалкаренити и други биокластични кречњаци са добро заобљеним и сортираним био- и интракластима, који такође садрже релативно сиромашну асоцијацију: Marsonella trochus (D’ORBIGNY), Тerquemella sp. и друге Dasycladaceae, Miliolidae, поред којих се опет појављују нешто чешћи фрагменти ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 85 Globotruncanidae и Calcisphaerulidae, а затим радстони/греинстони са ехинодерматима и црвенкастим, Fe- пигметираним стилолитима. Стуб има дебљину од око 15 m, и на њему су, према изложеном, присутни биокалкаренити и други биокластични кречњаци периспрудног подручја ка нешто дубљем, отворенијем шелфу (више микрофација, али преовлађују греинстони високоенергетске средине), развијеном током конијака или нешто млађих нивоа креде на овом делу простора СЗ Србије. Слика 44. Базални конгломерат горњокредне сукцесије, формиран од валутица доњотријаских, мање пермских кречњака и подређено ситнијих валутица жућкастих кварцита. Детаљ, Церовски поток. У Васиљевићима (испод брда Главица у Красави), као што је већ поменуто, турон-сантонски биокластични кречњаци, грудвасти до квргави кречњаци и биокалкаренити (слика 45), са добро заобљеним и релативно добро сортираним кластима, чине повлату ценоманским творевинама. У најстаријим нивоима преко ценоманске подине, дебeлослојевити кречњаци (претежно векстони) садрже доста сиромашну асоцијацију кунеолина, незазатинела и других микрофосила. Следе жућкасти до сиви слојевити до банковити кречњаци (дебљина слојева од 20 до преко 50 cm), повремено са радиолитидима, као и фрагментима актеонелидних и других гастропода. На дисконтинуираним профилима максималне дебљине до 6 m су местимично присутни и квргави кречњаци и различити други плитководни кречњаци. Поред греинстона и пекстона, у Васиљевићима су ређе присутни и флоутстони, у неким нивоима и мадстони, везани за претходно поменуте хијатусе. Турон-сантонски седименти на овом локалитету, поред наведеног, представљени ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 86 су у неким нивоима милиолидским греинстонима и пекстонима (слика 46), који су примећени и у Карлагану и неким другим локалитетима, а могуће је да су везани за опортунистичке услове живота ових фораминифера, којима не сметају честе промене у батиметрији и условима средине. Овде су уочени кречњаци са траговима краткотрајних хијатуса обележених микрокарстификацијом, понекад са танким огвожђавањем (релативно дуже изроњавање, слика 47). Поред тога, плитководне кречњаке турон-сантонске старости на неким локалитетима (Мојковић, Карлаган) прате хоризонтално ламинирани мадстони са ретким микрофосилима – фенестрални ламинити, понегде са пукотинама исушивања, односно танким интервалима бречизираних кречњака (Красава, Карлаган итд.). Поменуте ламиниране седименте већина истраживача (према FLÜGEL, 1982) сврстава у тајдалну и супратајдалу зону, којима једно од обележја дају краткотрајни хијатуси – изроњавања седимента у субаерску средину. Ови краткотрајни хијатуси („скривени хијатуси“, ПЕЈОВИЋ и РАДОИЧИЋ, 1978; РАДОИЧИЋ, 1980) чине маркантно обележје описиваних горњокредних творевина у СЗ Србији и као такви су препознати на бројним профилима са развојем ових седимената (Мојковић, Сушица, Васиљевићи), и у појединим препаратима субвертикалним у односу на слојевитост – на површ изроњавања и/или микрокарстификације (Парач, Васиљевићи, Крлаган). Краткотрајна изроњавања и прекиди у седиментацији, као и генералан след седимената, могу упућивати на евентуалну цикличност у таложењу дела турон- сантонских седимената, што би требало утврдити будућим истраживањима. Обележје турон-конијачкој микрофосилној асоцијацији брда Главица у Васиљевићима дају: Dicyclina schlumbergeri MUNIER CHALMAS, Moncharmontia apenninica (DE CASTRO), Nezzazata simplex OMARA, Nezzazatinella picardi (HENSON), Heteroporella lepina PRATURLON, Cuneolina ex gr. pavonia-parva HENSON, друге Nezzazatinae, нешто ређа Pseudocyclammina sphaeroidea GENDROT, уз које се овде појављује Rotalia mesogeensis TRONCHETTI (честа у ценоману, али и конијак- сантону перимедитеранских области), већ поменуте Miliolidae (укључујући Quinqueloculina sp.), Pyrenina cf. oblonga PEYBERNES, литуолидни фораминифери. У појединим нивоима, поред наведеног се појављују и остракоди, цијанобактеријске структуре и копролити, ређи дискорбиди и харофите, док су у ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 87 највишим нивоима сукцесије бројни фрагменти бирадиолита и других рудиста. Слика 45. Слојевити и грудвасти турон-сантонски кречњаци, локалитет Главица-Васиљевићи. Осматрања овде компликује и изражена раседна тектоника; у појединачним узорцима утврђени су хемипелашки седименти (везани за границу ценомана и турона ?) са карактеристичним деформисаним бентоским фораминиферима - незазатинелама, који указују на изражене негативне утицаје по микробиолошку популацију. На профилу нису утврђени бирадиолити, али и поред тога се може рећи да седименти имају сличне карактеристике и сличну асоцијацију као и седименти развијени у Петрићима. Слика 46. Фораминиферски (милиолидски) греинстон са локалитета Главица- Васиљевићи. Поред милиолида, у седименту су присутни ређи литуолиди, текстулариди итд. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 88 Слика 47. Краткотрајни хијатуси у турон-сантонским седиментима СЗ Србије: 1. У Карлагану, са Nummoloculina irregularis DECROUEZ & RADOIČIĆ које уз оријентацију других микрофосила маркирају приближну раван изроњавања, 2. У Васиљевићима (лок. Главица), са Moncharmontia apenninica (DE CASTRO) 3. На Парачу, дуж контакта мадстона и греинстона, и 4. У Мојковићу, где фенестре маркирају ламинацију у мадстону изроњеног слоја. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 89 5.3.4. Јадар (Мојковић, Карлаган и Раковица) Суперпозиционо виши нивои турон-сантонских (?кампанских) седимената представљени су финозрнијим кречњацима, негде са фораминиферима (фораминиферски векстон, пекстон до греинстон), или рудистним биокалкаренитима са крупним неринеидним гастроподима и другим бентосом. Наведени слојевити фораминиферски – милиолидски или нумолокулински кречњаци (са обиљем Miliolidae и „Schlumbergerinae“ у Красави, односно Nummoloculina irregularis DECROUЕZ & RADOIČIĆ у Карлагану и Раковици), настали унутар плиматског појаса или евентуално у тајдалним каналима, поред честих изроњавања седимената, представљају другу препознатљиву карактеристику творевина у централном северном делу истраживане области. Мојковић У Мојковићу горњокредне творевине, као и претходно описане, имају релативно мању дебљину. Овде су присутни нешто виши нивои горњокредне сукцесије, у односу на претходно описиване творевине Красаве. Профил је откривен код раскрснице за Крупањ, на дужини од око 20 m са источне стране пута за Белу Цркву, али је пад слојева скоро субхоризонталан, ка истоку, тако да је, рачунајући и суперпозиционо више нивое профила који су откривени у шумарку изнад пута, на профилу откривено укупно свега 7-8 m карбонатних седимената (слика 48). У најнижим нивоима профила су присутне партије трошних, глиновитих кречњака и бречизираних кречњака, за које је могуће да су делимично формирани и при дијагенези творевина. Ови седименти садрже фрагменте бивалвија и других мекушаца, преко којих лежи тањи пакет који завршава слојем са микроконгломератом и поменутим донекле лапоровитим, (супра)тајдално ламинираним, изроњеним кречњаком. Преко овог седимента лежи банак биокластичног кречњака (греинстон-рудстон) са неринеидним гастроподима рода Haploptyxis sp., бирадиолитима (вероватан Biradiolites stirae PEJOVIĆ) и другим фрагментираним макрофосилима (слика 49). У вишим нивоима профила присутни су слични банковити до слојевити рудистно- гастроподски биокалкаренити, други биокластични кречњаци (међу којима ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 90 флоутстони као продукти непосредне разградње рудистних накупина) итд. У вишим нивоима профила, у шуми, присутни су слојевити, местимично пелоидни биомикрити до интрабиомикрити, греинстони и други кречњаци са рудистима, мале дебљине слојева (до 10 cm). Овде је терен доста покривен и нису уочени изроњени седименти са пукотинама исушивања, присутни у старијим нивоима профила. Седименти генерално садрже биокласте, интракласте и ређе литокласте, а стварани су у тајдалној до плитководној средини, променљиве енергије воде: од високоенергетске до погодне за формирање пелоида, понегде утопљених у густи микритски муљ. Повремени фораминиферски кречњаци, присутни и на другим локалитетима области, овде су представљени милиолидским греинстонима. Микроасоцијацију чине: ситне Moncharmontia apenninica (DE CASTRO), Nezzazatinella picardi (HENSON), Dicyclina schlumbergeri MUNIER CHALMAS, Nezzazata simplex OMARA, Cuneolina sp., поред којих је присутан и фораминифер који подсећа на Biconcava bentori HAMAOUI & SAINT MARC. У нешто вишим нивоима се појављују и Reticulinella kaeveri CHERCHI, RADOIČIĆ & SCHROEDER, Spirosigmoilina sp. и друге Miliolidae, Dasycladaceae (у једном нивоу бројни коптокампилодони). У највишим нивоима профила присутни су опет Moncharmontia apenninica (DE CASTRO) и Nezzazatinella picardi (HENSON), затим значајни велики фораминифери Murciella cuvillieri FOURCADE и Nummoloculina irregularis DECROUEZ & RADOIČIĆ. Према изложеном, седименти имају конијак- сантонску (евентуално доњокампанску) старост, и према томе припадају нешто млађим нивоима турон-кампанске сукцесије у области. Слични седименти развијени су у потоцима Карлаган и Раковица дуж леве обале Јадра, као и у Јазовнику. У близини профила наведени седименти су, без директног контакта, прекривени мастрихтским силицикластима са орбитоидидима. Локални стуб Мојковића је приказан у прилогу 7. Карлаган Поменути млађи нивои горњокредних плитководних творевина Јадра су уочени и у Карлагану и у Раковици, потоцима који се са леве, југозападне стране, из правца Рађевине, уливају у реку Јадар. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 91 Слика 48. Нижи део профила горњокредних седимената у Мојковићу, северно од Беле Цркве. Ближе изворишном делу потока Карлаган је откривен профил доњотријаских тамних, банковитих и слојевитих рекристалисалих кречњака, преко којих, без директног контакта, трансгресивно леже зеленкасто-сиви кластити мастрихта. Ови седименти су средњозрни, средње сортирани, са песковитим конкрецијама великим неколико сантиметара, и релативно стрмог пада. У њима су у појединим нивоима запажени редепоновани, слабо заобљени беличасти фрагменти финозрних (алевритичних) седимената цементованих карбонатном материјом димензија до око 1 дм. Узводно ка СИ се, под утицајем тектонике, више пута смењују доњотријаски и мастрихтски депонати. Мастрихтски кластити су представљени углавном конгломератичним пешчарима и пешчарима, повремено уз сочива конгломерата са добро заобљеним и слабо сортираним млечно-белим валутицама кварца. Од текстура је запажена нормалана градација. У седиментима су местимично присутне и партије црвенкастих, оксидисаних кварц-аренита. На раскрсници ка Терзићима, на стрмој падини ка алувијону, ове седименте смењују банци сивих биоспарита, који одговарају гастроподско- ооидном нивоу доњег тријаса. На првој кривини, преко доњотријаских седимената трансгресивно леже релативно трошни, слојевити глинци, сиво- маслинасте боје, са ређим харофитама и другом сиромашном микроасоцијацијом, који подсећају на глинце откривене у јарузи Јазовника. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 92 Слика 49. Банак биокластичних кречњака са слике 46, са неринеидним гастроподима и рудистима. Леви калуп гастропода има дужину од око 7 цм. Локалитет Мојковић. На падини ка алувијону, преко доњотријаских ооидних кречњака леже мркосиви, слојевити кречњаци и фораминиферски кречњаци (греинстони) са остракодима, обиљем Nummoloculina irregularis DECROUEZ & RADOIČIĆ и другим фораминиферима. На профилу није откривен директан контакт са подином. Профил започиње био(интра)микритима – векстонима до мадстонима ослађене средине, са остракодима, дискорбидима, харофитама, ретким милиолидама и јувенилним бивалвијама. У једном нивоу, присутан је тањи слој – лумакела формиран претежно од остракода (слика 50), са траговима изроњавања. Поред наведеног, у одређеним нивоима присутни су бројни коптокампилодони. Ови седименти смењују се са банцима финих биокалкаренита, слабо песковитим (ситни угласти класти кварца, фелдспата и одломака стена) формираним доминантно од биокласта радиолитида, са нешто коралинацеа, фрагмената Vidalina hispanica SCHLUMBERGER итд. Следи око 2 m претежно слојевитих биомикритских кречњака – векстона и пекстона, до ређе мадстона и греинстона (рудистни скелетни биокалкаренит са кунеолинама) у којима су присутне фенестре, бројне геопеталне структуре итд. Седименти у појединим нивоима носе сличну ослађену асоцијацију харофита, остракода и дискорбида, али се поред њих појављују и бројни други микрофосили: Nummoloculina irregularis DECROUEZ & RADOIČIĆ (нумолокулински ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 93 греинстон, слика 51), друге милиолиде укључујући „Schlumbergerinae“ присутне западно од овог локалитета, Moncharmontia apenninica (DE CASTRO), Dicyclina schlumbergeri MUNIER CHALMAS, Nezzazatinella picardi (HENSON), Cuneolina sp., ?Terquemella sp., литуолиде, микрогастроподе, а у вишим нивоима, уз поново бројне остракоде и јувенилне бивалвије се појављују крупне Murciella cuvillieri FOURCADE, фрагменти радиолитда итд. Слика 50. Нагомилање – лумакела остракода у кречњачком слоју сантон- ?доњокампанске сукцесије. Поток Карлаган. Преко ових творевина дискордантно леже слојевити до банковити песковити кречњаци, локално са огвожђавањем у седименту (уз неколико cm дебео слој пешчара) са Orbitoides tissoti (SCHLUMBERGER), Orbitoides media (D’ARCHIAC), Lepidorbitoides socialis (LEYMERIE), Pararotalia minimalis HOFKER, Loftusia sp. (слика 52), пресецима актеонелидних гастропода, броизоама, коралинацеама итд. Локални стуб творевина Карлагана је дат у прилогу 8. На првом сужењу Карлагана у клисурицу, поред слојевитих и дебелослојевитих доњотријских кречњака, од прекредних творевина присутни су и слојевити, донекле тектонизирани квргави битуминозни пермски кречњаци са макро и микрофосилима (профил 5). У потоку Раковица (у Цикотама) на самом излазу из долинице развијене дуж водотока у брежуљкастом терену Цикота, у дну западне стране брда Цикотски Градац, откривен је профил тамносивих, дебелобанковитих до скоро масивних горњопермских битуминозних кречњака са бројним дазикладацеама и ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 94 другим микрофосилима. ПЕЈОВИЋ и РАДОИЧИЋ (1978) са овог локалитета, у старим позајмиштима западно од Раковице, описују кречњаке са микроасоцијацијом сличном оној у Карлагану, којој главно обележје дају Nummoloculina irregularis DECROUEZ & RADOIČIĆ и Murciella cuvillieri FOURCADE. Данас су наведена позајмишта затворена. Слика 51. Фораминиферски греинстон – кречњак формиран претежно од великих фораминифера врсте Nummoloculina irregularis DECROUEZ & RADOIČIĆ. Сантон-?доњи кампан. Поток Карлаган. Узводно, трансгресивно преко описаних горњопермских творевина (без директног контакта) само местимично провирују слојеви до тањи слојеви сивих горњокредних кречњака у којима су утврђене нумолокулине (N. irregularis DECROUEZ & RADOIČIĆ), милиолиде и други микрофосили, сантон- ?доњокампанске старости. И ови седименти у одређеним нивоима имају карактеристике ослађене средине – донекле су лапоровити, са бројним остракодима, понеком харофитом, дискорбидима итд. Поред тога, и овде је присутан скелетни биокалкаренит са фрагментима радиолитида и других рудиста и са ређим кунеолинама. Суперпозиционон навише појављују се биомикрити са милиолидама и дискорбидима различитог изгледа, кречњаци који носе ситније љуштуре радиолитида, актеонелидне гастроподе итд., који леже неколико метара испод силицикластита мастрихта. Даље узводно јужно, путем ка Жутом потоку, наилази се на фрагменте светлобраон пешчара у реголиту, који постају чешћи на горњем путу Цикотског ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 95 Градца. У осулини се појављују конгломерати до микроконгломерати, затим бречо-конгломерати (са заобљеним до субугластим млечно белим фрагментима кварца и кварцита). Уз падину брда овај материјал релативно нагло смењују фрагменти беличастих кварц-аренита, као и релативно већи dm фрагменти конгломератичних (шљунковитих) пешчара. Овде је утврђен и мањи изаданак наведених кластита, доста компактних. У конгломератичним пешчарима је запажена нормална градација. Као и у Карлагану, и овде је било могуће издвојити горњопермске дебелослојевите и банковите кречњаке, евентуално доњотријаске творевине, а затим, у суперпозиционом низу наредне сантон-?кампанске кречњаке и мастрихтске силицикластите. На локалитетима Карлаган и Раковица, премастрихтски горњокредни седименти завршавају наведеним слојевима са Murciella cuvillieri FOURCADE, и Nummoloculina irregularis DECROUEZ & RADOIČIĆ, што би могло да указује на евентуалну горњосантонско-?кампанску старост најмлађих нивоа ових седимената у области. 5.3.5. Поцерина и Посаво-Тамнава Горњокредни депонати североисточних делова Јадарског блока откривени ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 96 су само на неколико локалитета, као ерозиони прозoри разуђеног палеорељефа Поцерине и Посаво-Тамнаве. Слика 52. Песковити кречњаци са орбитоидидима, лофтузијама (горњи леви угао), рудистима и актеонелидним гастроподима. Поток Карлаган. Јазовник Горњокредни кречњаци откривени су југозападно од Јазовника у левим бочним јаругама два потока који се уливају у реку Вукодраж. Дуж једног од потока је 70-тих година прошлог века отворен истоимени каменолом. Подина горњокредних творевина није утврђена. На осталим профилима североисточно од Цера горњокредни кречњаци трансгресивно леже преко тријаских формација (у Јазовнику вероватан доњи тријас). Повлату им чине млађи кредни (мастрихтски седименти, без директног контакта на истраживаном простору), местимично неогени еквиваленти панонско-понтске кластичне серије или квартарне пролувијалне и делувијалне наслаге. На локалитету Јазовник, као и у старим позајмиштима дуж притока Вукодража западно од овог локалитета, a северно од Мајдана, развијени су плитководни горњокредни седименти: биокластични (биокалкаренитски) кречњаци формирани од фосилног детритуса рудиста, ехинодермата и других бентоских организама. Седименти су беличасте, светло-жуте до ређе беличасто- сивкасте боје, масивног изгледа у највећем делу лежишта, изграђени од претежно добро заобљених и уситњених, и често релативно добро сортираних биокласта. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 97 На профилима доминирају банковити, дебелобанковити до масивни седименти, понегде са нејасно израженом стратификацијом, тако да су међуслојне површи често наглашене само променама у боји или тону седимента, одајући утисак литажа, или са релаксационим пукотинама субпаралелним слојевитости као механичким површима дисконтинуитета. Пад слојева је због тога оријентационо дефинисан са углом од око 200 у правцу севера. Откривени профил кречњака у каменолому износи око 30 метара (слика 53). У питању су јако рекристалисали добро сортирани греинстони и пекстони, ретки радстони и флоутстони, са мањом количином карбонатног муља. Седименти у вишим нивоима садрже биокласте радиолитида и других рудиста, ехинодермата, могуће остатке макрофораминифера, ситне фораминифере или ретке остракоде и други бентос, као и ретке трагове биотурбација (у СИ делу терена). У централном делу каменолома уочени су системи ССЗ-ЈЈИ раседа који, уз мања кретања, релативно издижу или спуштају поједине блокове, где су неогени седименти у оваквим малим рововима релативно веће дебљине и сачувани. Ови раседи представљају наслеђени, старији „динарски“ правац раседања, у односу на који је каснији З-И правац приближно управан, а којим су првобитни блокови даље кретани са релативно мањим износом кретања. У светлосивим, стратиграфски највишим нивоима креде на граници према неогену, који су доста рекристалисали, видљиви су фрагменти ехинодермата, рудиста и других фосила. У нешто нижим нивоима развијени су банковити светлосиви кречњаци у којима ехинодермати доминирају, и релативно већи мм фрагменти ехинодермата су видљиви и на прелому. Ови сиви кречњаци, вероватно нешто дубље средине од рудистних биокалкаренита, су понегде и мало лапоровити. У старим бушотинама, избушеним северно од каменолома, међутим, утврђена је Moncharmontia apenninica (DE CASTRO), Murciella cuvillieri FOURCADE (фораминиферски кречњак), гастропод ?Procampanile sp. и површи емерзије у донекле лапоровитом седименту - хијатуси као последица кратких изроњавања. На основу присутних микрофосила могуће је претпоставити сантон- ?доњокампанску старост творевина. Према изнетом, наведени седименти из бушотина би могли бити непосредна подина - творевине плиматске зоне у односу на периспрудне јазовничке кречњаке. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 98 У ширем смислу, творевине Јазовника генерално представљају приближне латералне еквиваленте турон-сантонских кречњака развијених у западном делу истраживаног простора, депонованих у сличним палеогеографским условима. У седиментолошком смислу ове творевине су сличне партијама кречњака у средњим и/или вишим нивоима плитководних кречњака околине Поћуте (видети слику 38). Због веома чистог хемијског састава, белине и других особина седимента (у неким деловима лежишта проценат CaCO3 износи око 99% у стени) јазовнички кречњаци се користе у бројним гранама хемијске индустрије, металургији итд. Седименте сличне генезе и старости, у старијем делу кредне Формације Пучишћа на Брачу, описују GUŠIĆ & JELASKA (1990). Овакву, понекад изразиту сличност просторно удаљених седиментних сукцесија, која није настала као последица истог геотектонског оквира, већ таложења у приближно исто време и при сличним регионалним/глобалним условима, за тријаско-доњојурске творевине динаридско- алпског развића апострофира Димитријевић  (1995), који каже да: „... та сличност следи из чињенице да су бројне платформе тог времена, просторно добрано удаљене, имале сасвим сличан развој (упоредити Далматинско-херцеговачку зону, Сицилију, јужну Мађарску, Доломите...)“.  Слична паралелизација је извесно могућа и за горњокредне творевине просторно удаљених области перитетиског ареала. Кречњаци су испресецани бројним фрактурама, најчешће са мањим износом кретања блокова, од којих се највећи број може сврстати у одговарајуће пукотинске системе. Поред дисјунктивних облика, у централном северозападном делу лежишта присутни су и благи пликативни облици m димензија. У директној повлати ових творевина развијени су трансгресивни кластити неогена (у базалним нивоима грубокластичне и аренитске фракције, понегде са слабије израженом издуженом косом кашикастом слојевитошћу, за које неки истраживачи сматрају да представљају продукте најстарије - алувијалне фазе у терцијару). Сам контакт кречњака у каменолому Јазовник је на профилу маркиран емерзијом – површи палеокарстификације са повишеним садржајем гвожђевите и понегде силицијске материје (слика 54, слика 55). У југозападном делу копа, ови ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 99 резидуални седименти имају до 1,5 cm велике концентричне структуре које подсећају на трагове кишних капи. Интересантно је да су одмах изнад равни палеокарстификације, у појединим деловима копа присутне дисконтинуиране cm партије атрактивног тракастог калцита, који вероватно представља изворске седименте посткредне копнене фазе. Локални геолошки стуб горњокредних кречњака Јазовника приказан је у прилогу 9. Горњокредни седименти Јазовника припадају депонатима периспрудног подручја са добро до слабије покретљивом водом и са занемарљивим приносом теригене материје, тј. одликују се високим процентом калцијум-карбонатне материје. Садашњи положај ових и творевина Заблаћа у рељефу Посаво-Тамнаве је вероватна последица снажних неотектонских (неоген-квартарних) кретања блокова горњокредних творевина. Источно од каменолома Јазовник, у јарузи потока који се улива у Вукодраж, испитивани су горњокредни глинци и кречњаци са гастроподима („седименти са пиргулиферама“ БЕШИЋА, 1948), за које већина истраживача претпоставља да представљају повлатне седименте јазовничких кречњака. Ови седименти су описани у поглављу о најмлађим кредним творевинама СЗ Србије. Заблаће-Вукошић Северозападно од Јазовника и западно од Владимираца, у каменолому Заблаће код Вукошића (десна обала Добраве) утврђени су седименти слични кречњацима у Јазовнику, који носе рудисте, актеонелидне гастроподе итд. Рудистни и други биокластични кречњаци развијени су у доњем и средњем делу стуба (слика 54) а мало лапоровити и песковити кречњаци у горњем делу стуба (слика 55). У нижим нивоима сукцесије, седименти су представљени банковитим до масивним, али и слојевитим, рекристалисалим беличасто сивим кречњацима, „сахароидног“ изгледа, и високог процента калцијум-карбонатне материје, који по изгледу подсећају на кречњаке у Јазовнику. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 100 Слика 53. Североисточни део копа Јазовник, са уцртаним правцима кретања значајнијих фрактура. Преко сантонских биокалкаренита трансгресивни су понтски језерски силицикластити, у врху профила прекривени делувијумом. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 101 Слика 54. Контак сантонских кречњака у Јазовнику (КЈ) и конгломерата, шљункова и пескова базалне неогене литофације (Ng a). Каменолом Јазовник, ЈЗ део копа. Слика 55. Површ палеокарстификације на сантонским кречњацима Јазовника обогаћена гвожђевито-силицијском материјом. У североисточном делу копа су присутне пукотине, управне међусобно, као и према равни слојевитости. Седименти су у литолошком смислу представљени рудистним, рудистно- гастроподским, и мање рудистно-ехинодерматским биокалкаренитима (пекстони и векстони – седименти са основом од карбонатног муља, као и греинстони) и другим биокластичним кречњацима. У појединим нивоима стуба, међутим, ови ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 102 седименти носе релативно бројне макрофосиле – радиолитиде, „млађе“ вакцините, међу којима релативно крупне Vaccinites cornuvaccinum (BRONN), Pseudopolyconites sp. (цевасти израштаји псеудополиконита су некад чести у препарату) и друге пахиодонтне бивалвије. Кречњаци поред тога садрже и неринеидне и актеонелидне гастроподе – међу којима Neotrochactaeon giganteus (SOWERBY). Ови седименти одговарају флоутстонима, са крупним угластим фрагментима и ређе целим љуштурама макрофосила, ношеним у основи претходно поменутог пекстон/векстон састава. Ови нивои говоре о томе да је седимент настао у близини рудистних накупина, или биострома других фосила. Греинстони су са друге стране претежно добро сортирани, што говори о великој покретљивости (енергији) воде, и таложењу на извесној удаљености од колонија мекушаца. Седименти су понегде и слабо песковити, са ситним угластим кварцом и фрагментима стена. У једном нивоу запажени су и хоризонтално ламинирани муљевити кречњаци, који могу указивати на осцилације плитког мора ка плиматској зони. Стратиграфски вредни макрофораминифери: Pseudosiderolites vidali (DOUVILLE), Orbitoides tissoti (SCHLUMBERGER), Orbitoides sp. и Hemicyclammina chalmasi (SCHLUMBERGER) (кампанске старости у Вардарској зони), затим саћасте Dasycladaceae итд. дефинишу старост наведених седимената у сагласности са сличним творевинама у Јазовнику – као евентуални највиши сантон и сигуран старији кампан. Поред наведеног, утврђене су и измењене дазикладацеае и фрагменти других, ситних бентоских фораминифера, односно примитивнијих орбитоидида. У вишим нивоима профила, међутим, наведени биокластични седименти се прослојавају и постепено прелазе у слабо лапоровите и фино песковите слојевите кречњаке (густо паковани скелетни кречњаци – средњозрни до ситнозрни пекстони или векстони, у којима су, поред биокласта бентоса, и знатно редукованог садржаја макрофораминифера, присутне глоботрунканиде: Globotruncana linneiana (D'ORBIGNY), Globotruncanita elevata (BROTZEN), Globotruncana cf. bulloides VOGLER, Globotruncana sp., Calcisphaerulidae, калциспонгије и други пелашки микрофосили доњокампанске elevata зоне, затим Pararotalia cf. minimalis HOFKER и друго. Седименти представљају могуће ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 103 депонате падине - прелазног појаса између нешто дубљег, отвореног мора и проксималних басенских амбијената, који указују на продубљавања средине, али у којима ипак не влада хемипелашки режим седиментације. Локални стуб Заблаћа је дат у прилогу бр. 10. Слика 56. Биокластични доњокампански кречњаци у Заблаћу прекривени су трансгресивним неогеним творевинама (Ng), и повлатним делувијумом (del). Слика 57. Слојевити, фино песковити и мало лапоровити скелетни кречњаци доњег кампана са израженим утицајима пелагијала. Виши нивои профила Заблаћа. Наведени седименти су у појединим нивоима интензивно тектонизирани. Горњокредни седименти у Заблаћу су издигнути диференцијалним кретањима блокова у односу на повлатне грубозрне до песковито-алевритичне творевине неогене старости. Као хемијски чисти кречњаци, описане творевине се користе првенствено у индустрији. Описана сукцесија повезује плиткоморске – периспрудне биокластичне кречњаке са рудистима и другим бентосом и седименте који поред наведених фосила садрже и пелашку микрофауну, слично као и нa локалитету Церовски поток у Рађевини и другим локалитетима. Таква сукцесија је могућа и у околини Бање Ковиљаче, где су откривени лапоровити глоботрункански кречњаци исте доњокамапанске старости. Слојевити кречњаци вишег дела стуба, поред бројних биокласта рудиста и других бескичмењака, су фино песковити и мало лапоровити, са нешто израженијим пелашким утицајима – глоботрунканидама, калцисферама и другим планктонским организмима. Описана сукцесија има одлике продубљавања ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 104 плитководног подручја ка нешто дубљој води (уз осцилације), у коју се сливао детритус рудиста и других организама, уз истовремено таложење планктонских глоботрунканида и калцисфера. На основу микро и макрофосила, старост кречњака је одређена, како је већ наведено, као сигурна старијекампанска, при чему се на другим локалитетима у широј околини не могу искључити и нешто старији седименти, што указује да, уз фацијалне промене, ови седименти имају и стратиграфски приближно место као и кречњаци у Јазовнику. Хипсометријски положај и структурни склоп творевина Јазовника и Заблаћа упућује на закључак о снажним диференцијалним кретањима која су се догодила највероватније на почетку неотектонског периода („неоалпски“ односно неоген-квартарни период, MAROVIĆ et al., 2007). У том смислу, мезозојски комплекс стена којима припадају и ови седименти представља крајње издиференцирану тектонску јединицу у низу хорстова и ровова, чији су поједини блокови кретани ка различитим висинским нивоима савременог рељефа Када се описују локалитети са горњокредним творевинама шире околине Владимираца, треба поменути и кречњаке Волујца, који су претходним истраживањима такође приписивани горњој креди (ФИЛИПОВИЋ и др., 1973). Овим истраживањима, међутим, утврђено је да су у самом каменолому, као и у његовој ближој околини развијени тамносиви слојевити до масивни кречњаци са бројним корозионим шупљинама, коралним колонијама, био- и интракластима, некад крупним криноидима и дазикладацеама, који по свим особинама представљају еквиваленте ладин-горњoтријаских кречњака Лелића. На ову старост упућују и релативно бројне коралне колоније, као и горњотријаска микрофосилна асоцијација коју наводи Љубовић Обрадовић (ЈОВАНОВИЋ и др., 2009), а коју чине ретки микрофосили: Тubiphytes sp., Earlandia tintiniformis (MISIK), Earlandia sp., Agerina sp., Koivaella spp., Radiomura sp., затим Baccanella floriformis PANTIĆ, уз бројне микропроблематике и алгалне структуре. Кречњаци су интензивно карстификовани у највиших 15 метара профила на копу, што отежава експлоатацију у самом каменолому. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 105 5.3.6. Подриње (Бања Ковиљача) Лапоровити кречњаци околине Бање Ковиљаче, описани су у краћим цртама у ПАШИЋ и ПЕЈОВИЋ (1975), односно МОЈСИЛОВИЋ и др. (1975), према којима ови седименти, садрже некарактеристичну асоцијацију глоботрунканида „млађесенонске старости“. Ове седименте ПАШИЋ и ПЕЈОВИЋ (1975) описују само као старији члан суперпозиционог низа горњокредних творевина у односу на млађи суперпозициони члан „органогено-детритичних кречњака, песковитих кречњака и пешчара“ са мастрихтским макрофораминиферима. Према ауторима, однос лапоровитих кречњака према најстаријим тријаским седиментима је тектонски. Из наведених творевина је одређена асоцијација глoботрунканида: Globotruncana linneiana linneiana (D'ORBIGNY), G. tricarinata QUERREAU, G. stuarti DE LAPPARENT са релативно великим стратиграфским распонима, на основу којих се може претпоставити само сенонска старост седимената. Према РАДОИЧИЋ (усмено саопштење, 2011) у каменолому који је послужио за ова истраживања није било могуће снимити директан контакт и карактер границе између ових и повлатних творевина мастрихта, а сам каменолом, на излазу из Бање Ковиљаче, је одавно затворен. Овим истраживањима утврђено је да лапоровити кречњаци представљају творевине старије од повлатних мастрихтских кластита, раздвојене прекидом у седиментацији. На више локалитета у околини Бање Ковиљаче (западно од Карауле слика 58, у остацима поменутог старог каменолома испред Бање Ковињаче, као и на путу за Гучево, слика 59) утврђени су слојевити лапоровити кречњаци са богатом асоцијацијом глоботрунканида, другим пелашким организмима и ретким макрофосилима - бивалвијама фамилије Inoceramidae, организмима који су живели у нешто дубљој води у односу на већину кредних бивалвија. На локалитету на којој је некада био отворен каменолом, у појединачним пробама, утврђене су глоботрунканиде кампанских зона elevata и ventricosa: Globotruncana linneiana (D'ORBIGNY), Gl. lapparenti BROTZEN, Gl. bulloides VOGLER, Gl. arca (CUSHMAN), Globotruncanita elevata (BROTZEN) (слика 60), а затим ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 106 Globotruncana orientalis EL NAGGAR, Gl. hilli PESSAGNO, Contusotruncana fornicata (PLUMMER) и Radotruncana aff. calcarata (CUSHMAN), уз ситне, примитивне роталиде, хетерохелициде, радиоларије и друге пелашке микрофосиле. Слика 58. Лапоровити доњокампански кречњаци са глоботрунканидама су откривени на невеликим профилима западно од брда Караула и на северним падинама Гучева. Слика 59. Доњокамапански лапоровити глоботрункански кречњаци са ретким иноцерамидима. Пут према Гучеву, јужно од Бање Ковиљаче. Преко ових творевина, без директног контакта, леже пешчари са Siderolites calcitrapoides LAMARCK, Omphalocyclus macroporus (LAMARCK) и Hellenocyclina beotica REICHEL, сигурне мастрихтске старости. На истом локалитету, без директног контакта са наведеним кредним седиментима, су у хипсометријски најнижим деловима старог позајмишта утврђени мрки, чврсти карбонати другачијег хабитуса од описаних лапоровитих седимената. Макроскопски, у питању су тамно-сиви кречњаци сиромашни бентосом и са бројним калцитским жицама, са ретким фораминиферима Glomospirella cf. facilis HO, микрогастроподима и органским остацима који подсећају на спонгије (одредба Љубовић Обрадовић) и тзв. површинским ооидима (“supеrficial ooids”, анализа Јовановић), типичним за доњотријаске творевине СЗ Србије. Према свим приказаним карактеристикама, наведени седименти највероватније припадају средњем или вишим деловима доњотријаских творевина. Евентуални тектонски контакт ових, и описаних повлатних глоботрунканских лапоровитих седимената који помињу ПАШИЋ и ПЕЈОВИЋ (1975) овим истраживањима није могао бити потврђен. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 107 Лапоровити кречњаци са глоботрунканидама, на брду и у потоку западно од Карауле код Бање Ковиљаче, се појављују на профилу од око 15 метара слабо откривених, танко- до ређе дебљеслојевитих седимената. На путу за Гучево, са друге стране, лапоровити кречњаци мале дебљине појављују се на неколико изданака везаних за сложену тектонску зону која одваја кредне и средњо- горњотријаске творевине Гучева (слика 59). Овде је утврђена слична асоцијација глоботрунканида и друге пелашке фауне доњокампанске зоне elevata (одредба Д. Љубовић Обрадовић, у: ГЛАВАШ–ТРБИЋ и др., 2010). Кречњаци су са променама дебљина појединих слојева, квргавих односно „заталасаних“ слојних површи. Слика 60. Лапоровити биомикрити са 1. Globotruncana linneiana (D'ORBIGNY) и 2. Globotruncana arca (CUSHMAN). Стари каменолом код Бање Ковиљаче. На профилу западно од Карауле, код Бање Ковиљаче, развијен је најпотпунији стуб лапоровитих кречњака. Према анализама, у питању су мало до веома лапоровити биомикрити (лапоровити мадстони и векстони) – басенски седименти са глоботрунканидама и другим пелашким микрофосилима. У најнижим нивоима ових творевина је утврђена асоцијација микрофосила: Globotruncana bulloides VOGLER, Globotruncanita elevata (BROTZEN), Marginotruncana coronata (BOLLI), Globotruncana cf. hilli PESSAGNO, Lenticulina sp. (Lageniidae), други пелашки микрофосили који већ припадају доњем кампану. У вишим нивоима профила утврђени су бројни пресеци: Globotruncanita elevata (BROTZEN), Globotruncanita stuartiformis (DALBIEZ), Globotruncanita ex gr. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 108 stuarti – stuartiformis, Contusotruncana fornicata (PLUMMER), Heterohelix sp., Calcisphaerulidae, спикуле спонгија и други пелашки фосили доњокампанске глоботрунканске зоне elevata, уз могућност да највиши нивои седимената прелазе у средњи кампан – ventricosa зону. У самом врху творевина утврђени су интерни седименти, представљени песковитим калкаренитима са фрагментима глоботрунканида, какви су присутни као прослојци и у повлатним кластичним седиментима, при чему се сукцесија лапоровитих кречњака завршава слојем са мм-танким огвожђавањем. Према изложеном, прелаз лапоровитих глоботрунканских кречњака у силицикластичне творевине мастрихтске старости на описаном профилу није дискордантан, већ означава оштру литолошку границу између суперпозиционо различитих пакета слојева, са стагнацијом у седиментацији и вероватном променом карактера средине. Лапоровити кречњаци у Бањи Ковиљачи су таложени у басену у коме је, током кампанских тектоно-еустатичких промена, дошло до стагнације а затим промене режима седиментације. Током новог седиментационог циклуса, у мастрихту, простор околине Бање Ковиљаче бива испуњаван силицикластичним седиментима у којима се, у дубљим деловима депозиционог простора, таложе прослојци калкаренита или лапораца са глоботрунканидама. Истовремено или приближно истовремено, копнени делови истраживаног простора су заплављени плитким морем у коме су таложени проксимални еквиваленти ових дисталних творевина, представљени „орбитоидидско-лофтузијским слојевима“, плитководним силицикластитима до песковитим кречњацима са бројним рудистима, остреидама, коралима и другим макрофосилима. Према глобалним еустатичким догађањима на граници сантона и кампана (константним растом нивоа светских мора у горњем сантону и посебно кампану – друга горњокредна пелашка епизода према HAQ et al. (1987) која претходи горњокампанској регресији до емерзији) могуће је налажење везе између лапоровитих глоботрунканских кречњака распрострањених у околини Бање Ковиљаче, као пелашких творевина (ови седименти на брду код Карауле садрже повремене „млазеве“ биокласта бентоских организама, депонованих у басен из ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 109 плиткоморске зоне) и плитководних кречњака са утицајима пелагијала какви су депоновани у Церовачком потоку односно у околини реке Штире. У том смислу, кречњаци са глоботрунканидама Бање Ковиљаче су схваћени као суперпозиционо нешто виши ниво кредне сукцесије СЗ Србије, која започиње описаним плитководним кречњацима. Унутар турон-сантонских (кампанских) творевина СЗ Србије издвојени су одређени хоризонти, који се, слично ценоманским творевинама, приказују као основа за даља биостратиграфска зонирања. При подели на ове хоризонте, водило се рачуна о карактеру творевина; плитководне творевине су рашчлањиване на основу детерминисаних асоцијација бентоских фораминифера, а дубоководне на основу планктонских фораминифера - глоботрунканида. Највећи број истраживача перимедитеранског ареала (слика 19) узима појаву врсте Moncharmontia apenninica (DE CASTRO) као сигуран знак горњотуронске (или туронске уопште – ПЕЈОВИЋ и РАДОИЧИЋ, 1981; РАДОИЧИЋ, 1981, CHIOCCHINI et al., 2008) старости. Слично важи и за фораминифер Pseudocyclammina sphaeroidea GENDROT, који се у СЗ Србији јавља скоро паралелно уз врсту Moncharmontia apenninica (DE CASTRO), или у нешто млађим нивоима горњег турона. Овај фораминифер се у околним областима јавља у сличном стратиграфском распону: у спољашњим Динаридима у горњем турону и евентуално најнижем конијаку (GUŠIĆ & JELASKA, 1990; KORBAR & HUSINEC, 2003), у Тауридима као врста значајна за конијак (ТАSLI et al., 2006; SARI et al, 2009), a у Апенинима у горњем конијаку и најнижем сантону (CHIOCCHINI & MANCINELLI, 2001; CHIOCCHINI et al., 2008). Поред наведених фораминифера, од макрофосила на истраживаном простору треба истаћи појаву стратиграфски вредних хипуритида, који такође указују на горњотуронску старост творевина. Због тога се у оквиру турон- ?доњоконијачких творевина СЗ Србије предлаже издвајање слојева са Moncharmontia apenninica и Pseudocyclammina sphaeroidea. Наредни нивои горњег конијака и сантона, поред наведених врста, садрже асоцијацију фораминифера која се на испитиваном простору појављује већ у нешто вишим нивоима горњег турона: Dicyclina schlumbergeri MUNIER CHALMAS, Vidalina hispanica SCHLUMBERGER, Dictyopsella kiliani MUNIER CHALMAS, Reticulinella kaeveri CHERCHI, RADOIČIĆ & SCHROEDER, Tetrataxiella? floriforma ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 110 SCHLAGINTWEIT & SANDERS, Stensioeina sp., Minouxia sp. итд. Наведени фораминифери се у перимедитеранској области обично појављују у нешто млађим, конијак-сантонским плитководним творевинама, када могу послужити при бољем дефинисању асоцијација наведене старости, паралелно уз друге значајне врсте бентоских фораминифера издвајаних као карактеристични фосили у творевинама старијег и средњег сенона: Murgella lata LUPERTO SINNI (GUŠIĆ & JELASKA, 1990; VELIĆ, 2007), Idalina antiqua МUNIER CHALMAS & SCHLUMBERGER (JEROTIJEVIĆ POLAVDER, 1996), Scandonea samnitica DE CASTRO и Accordiella conica FARINACCI, (VELIĆ, 2007; CHIOCCHINI et al., 2008). У извесном броју локалитета, наведени фораминифери појављују се такође у туронским, односно турон- конијачким творевинама, као и у СЗ Србији (Госау област, SCHLAGINTWEIT, 1992). ПЕЈОВИЋ и РАДОИЧИЋ (1978), РАДОИЧИЋ (1980) и ПЕЈОВИЋ (1997) као маркантну карактеристику горњоконијачко-доњосантонских творевина истраживаног подручја наводе појаву рудиста рода Biradiolites sp. - B. martellii (PARONA), B. stirae PEJOVIĆ и B. angulosus D’ORBIGNY. На сличан начин, у овом раду су издвојени слојеви са Biradiolites martellii горњоконијачко-доњосантонске старости. У северним деловима терена (Јадар и Посаво-Тамнава), где се плитководна седиментација наставља током млађег сантона и у доњем кампану, јављају се врсте бентоских фораминифера погодне за биостратиграфска издвајања. Овде се у горњем сантону и евентуално најнижем кампану могу издвојити слојеви са Murciella cuvillieri и Nummoloculina irregularis. Преко ових творевина у Посаво-Тамнави леже кречњаци доњокампанске старости, који могу бити издвојени као слојеви са макрофораминиферима Siderolites vidali и Orbitoides tissoti. Насупрот описаним бентоским фораминиферима, глоботрунканиди, као фамилија са веома брзом еволуцијом појединих врста, могу послужити за много прецизнија биостратиграфска зонирања. Због тога постоји велики број радова који се бави финим биостратиграфским зонирањима кредних дубоководних творевина. У новије време издвајају се две значајне синтезе посвећене стратиграфском распрострањењу глоботрунканида. Обе синтезе се заснивају на великом броју локалних и регионалних истраживања, односно радова посвећених ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 111 стратиграфском зонирању дубоководних кредних творевина. Старија синтеза, са основним стратиграфским „калибрирањима“ и позиционирањима граница најважнијих глоботрунканидских биозона, представља резултат рада Европске радне групе за планктонске фораминифере (ROBASZYNSKI et al., 1984). У раду су, поред осталог, приказани филогенетски односи међу појединим врстама једног рода, уз увођење два нова рода – Rosita и Rugotruncana. Након тога, у биостратиграфским зонирањима значајнију улогу добијају подешавања старости биозона на основу резултата палеомагнетостратиграфских мерења. На основу ових „финих“ подешавања, као и даљих биостратиграфских испитивања, приређенa је новија синтеза – детаљан атлас и приручник о глоботрунканидама (PREMOLI SILVA & VERGA, 2004). У раду су приказани важећи родови и врсте, уз табеларни преглед главних морфолошких карактеристика, стратиграфско распрострањење и детаљније биостратиграфско зонирање (слика 61). На основу детерминисаних асоцијација, у проучаваним седиментима СЗ Србије је препознато 5 нивоа са глоботрунканидама – приближних стратиграфских еквивалената биозона описаних у PREMOLI SILVA & VERGA (2004). У јужном делу простора (Ваљевска Подгорина) ови седименти следе након плиткоморске туронске сукцесије – слојева са Moncharmontia apenninica и Pseudocyclammina sphaeroidea: - слојеви са Dicarinella primitiva-Marginotruncana sigali (горњи турон) , - слојеви са Dicarinella concavata (највиши турон-најнижи сантон) - еквиваленти нивоа са Dicarinella asymetrica (средњи-горњи сантон) - слојеви са Globotruncanita elevata (доњи кампан) - слојеви са Globotruncana ventricosa (средњи кампан). У северном делу терена (Поцерина, Посаво-Тамнава и Подриње), након плитководних седимената горњег сантона и најнижег кампана представљеног слојевима са Siderolites vidali и Orbitoides tissoti, следе нивои са Globotruncanita elevata (доњи кампан) и Globotruncana ventricosa (средњи кампан). Упоредни преглед појављивања и распона значајних бентоских и планктонских организама у горњокредним творевинама СЗ Србије је дат на слици 62. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 112 Слика 61. Упоредан преглед главних глоботрунканидских биозона према ROBASZYNSKI et al., (1984) и PREMOLI SILVA & VERGA (2004). ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 113 Слика 62. Упоредан преглед основних литолошких карактеристика горњокредних творевина СЗ Србије, и распона значајних бентоских и планктонских организама који се јављају у овим творевинама. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 114 5.4. Мастрихт-?палеоген Током развоја горњокредног простора данашње северозападне Србије (творевина које у геотектонском смислу припадају Јадарском блоку), могу се издвојити одређени, већ наведени догађаји, који су утицали на формирање и особине депонованих седимената. Последњи у низу премастрихтских догађаја се вероватно десио у горњем кампану односно на граници горњег кампана и мастрихта, јер се на проучаваним профилима карактер седиментације и фосилни садржај мења током наредног – мастрихт-?палеогеног седиментационог циклуса, и обележен је литолошким променама или јасним дискорданцијама, попут оне у Воћњаку код Лознице. Микро- и макрофосилни садржај старијих нивоа ових творевина је детаљно описан у СЛАДИЋ ТРИФУНОВИЋ (1972). Поред навођења бројних фораминифера (већина фораминифера који се појављују у овим седиментима на истраживаном простору), алги и других микрофосила, као и рудиста и гастропода, аутор даје детаљан приказ истраживања наведених творевина у СЗ Србији и СИ Босни - данас Републици Српској. Млађи нивои сукцесије су литолошки добро проучени, али досадашњим истраживањима нису утврђени карактеристични фосили на основу којих би прецизније била утврђена старост творевина. СТЕВАНОВИЋ (1980) на основу корелација творевина између Шепка у Републици Српској и Лознице, сматра да су на северним падинама Гучева распрострањени терцијарни седименти. Слично закључују и ПАНТИЋ и МИХАЈЛОВИЋ (1985) који наводе да су са босанске стране Дрине распрострањене „творевине скоро идентичне грађе и изгледа“ као и кластити у околини Бање Ковиљаче, палеогене старости. 5.4.1. Подриње, Јадар, Рађевина Према претходним истраживањима, и теренској фактографији, може се закључити да нови циклус седиментације започиње у мастрихту, и, вероватно се наставља и у палеогену. Обележен је доминантном седиментацијом силицикластита у разуђеном простору: релативно плитководног силицикластичног шелфа, на коме се, у ареалима са умањеним приносом силицикластичне компоненте, интензивно развија живи свет и таложе вапновити ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 115 кластити до органогени кречњаци (у оквиру нижих нивоа сукцесије). У исто време, у ретким дубљим деловима депозиционог простора, таложе се кластити са појавама подводног клижења и са учешћем пелашких микрофосила. Наведене творевине у вишим нивоима сукцесије смењују средњозрни до грубозрни силицикластити (карактеристични пешчари и конгломерати) са текстурама приобаља до ареала делти, који сугеришу знатно ближе исходиште материјала (РАДОИЧИЋ, 1992). У млађим нивоима седимената овог циклуса, садржај фосилних организама се смањује, и таложе се разноврсни кластити са сиромашном асоцијацијом харофита, некарактеристичним дазикладацеама, дискорбидима и микрокодијумима, односно само са фрагментима биљног ткива, детектованим претходних година на овом простору (ГЛАВАШ–ТРБИЋ и др., 2010). Ова био- и литостратиграфска промена у одликама седимената може бити везана за масовно изумирање живог света на граници горње креде и палеогена (односно шире мезозоика и терцијара) познатог као Chicxulub догађај – објашњен падом метеорита у данашњем Мексичком заливу, који је изазвао бројне вулканске ерупције, промену климе и изумирање бројних врста организама, међу којима диносаура. Најмлађи горњокредни седименти се појављују у виду неконтинуираног појаса у северном и северозападном делу истраживаног терена (Јадар – Цикоте – Коренита – Штира – Воћњак) где имају веће распрострањење. Они тону испод миоценских седимената, или су присутни као ерозиони остаци на старијој кредној (Красава, Воћњак, Бања Ковиљача) и тријаској подлози (Троноша, Стара Судница). У Подрињу (Бања Ковиљача) и даље према Мајевици и Козлуку, ван истраживаног простора, седименти ове старости имају значајно распрострањење и дебљину (СЛАДИЋ ТРИФУНОВИЋ, 1972; РАДОИЧИЋ, 1992). Седименти мастрихта леже трансгресивно преко старијих тријаских и горњопермских творевина, односно преко турон-сантонских творевина, којима чине скоро редовну повлату (у околини Лознице и Бање Ковиљаче, и у Красави). Сукцесију чине пешчари и конгломерати, понегде вапновити или глиновити, уз које се ређе таложе песковити и алевролитски глинци, алевролити ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 116 итд. Најзаступљенији су кварцни пешчари, ређе субграуваке и фелдспатске грауваке. Преовлађују средњозрни и крупнозрни пешчари са претежно добро заобљеним зрнима. Нешто ређи конгломерати до микроконгломерати су формирани од валутака кварца, ређих кварцита и рожнаца, уз које су присутни одломци лискунских пешчара, затим подинских тријаских кречњака (Стара Судница), кредних кречњака (Штира), и других стена. Кластични седименти су добро до слабије сортирани, и везани карбонатним односно гвожђевитим цементом када стена има жућкасту или црвенкасту боју. У овим творевинама је понегде запажена градациона слојевитост (Цикоте, Горња Ковиљача), коса кашикаста ламинација (усек пруге на кривини Дрине према Бањи Ковиљачи) и паралелна ламинација (више локалитета у Подрињу). Поред наведеног, на локалитету Воћњак, на доњој површи слоја кластита утврђени су облици који подсећају на крупне, језичасте отиске трагова течења (слика 62). Слика 62. На доњој површи пешчара утврђени су облици који подсећају на крупне језичасте отиске трагова течења. Стари каменолом у Воћњаку код Лознице. Бројна асоцијација макрофораминифера, међу којима: Siderolites calcitrapoides LAMARCK, Omphalocyclus macroporus (LAMARCK), Hellenocyclina beotica REICHEL, Lepidorbitoides socialis (LEYMERIE), Loftusia sp. итд., као и рудисти: Pironaea slavonica HILBER, Lapeirouseia crateriformis (DES MOULINS), Hippurites cornucopiae DEFRANCE, Praeradiolites solutus (PETHÖ) и други фосили указује на сигурну мастрихтску старост доњег дела творевина развијених у Подрињу, Рађевини и Јадру (слика 63). ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 117 У нижим нивоима седимената на појединим профилима извесну заступљеност, како је наведено, имају и вапновити нивои са крупним остреидама и другим макро и микрофосилима (профил испред Бање Ковиљаче, слика 58, за подручје Козлука: СЛАДИЋ ТРИФУНОВИЋ, 1972), који понегде прелазе у већа кречњачка тела – сочива хектаметарских до километарских димензија, у којима су локално отворена позајмишта. На профилу у Бањи Ковиљачи, посебно су били интересантни млазеви орбитоидида (слика 64, слика 65), међу којима: Orbitoides media (D’ARCHIAC), Orbitoides apiculata SCHLUMBERGER, Siderolites calcitrapoides LAMARCK уз ситније литуолидне фораминифере, коралинацее итд., али је последњих година профил скоро потпуно затворен. На путу за Гучево, поред наведеног, присутни су релативно мањи изданци са сличним мастрихтским фораминиферима, у којима су утврђене лофтузије и орбитоидиди, понекад толико бројне да маркирају нормалну градацију (слика 66) . У теригеним седиментима су местимично или у виду интеркалација присутни песковити (био)калкаренити, биокластични кречњаци (рудистни радстони и флоутстони до пелоидни векстони), доломитични и лапоровити кречњаци, лапорци итд. Старији нивои сукцесије („орбитоидидско-лофтузијски слојеви“, РАДОИЧИЋ, 1992) у Воћњаку, Пасковцу и другим локалитетима садрже бентоске фораминифере, рудисте, остреиде и пектениде, претежно актеонелидне гастроподе, коралинацее, ређе брахиоподе, дазикладацее, глоботрунканиде и хидрозое (Воћњак, Бања Ковиљача, Карлаган). Суперпозиционо виши нивои јединице представљени су сличним силицикластитима и подређено карбонатним стенама, са милиолидима, роталидама, ретким неомеридама; интервали са дискорбидима, харофитама и микрокодиумима би евентуално могли да указују на старијепалеогену старост најмлађих нивоа седимената. Класти седимената су претежно кварцног састава, али су у појединим случајевима, као у околини Горње Ковиљаче, присутне и карбонатне валутице са фрагментима рудистних љуштура, фораминиферима Sellialveolina cf. viallii (COLALONGO), затим Dicyclina schlumbergeri MUNIER CHALMAS, Nezzazatinella sp., релативно бројним милиолидима итд. Према наведеном фосилном садржају, може се закључити да је, осим из старих – палеозојских терена, извориште материјала који је делом учествовао у изградњи ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 118 виших делова сукцесије било и из околних мезозојских (овде ценоманских, односно туронских и млађих горњокредних творевина). Слика 63. Велики фораминифери Siderolites calcitrapoides LAMARCK (1) и Hellenocyclina beotica REICHEL (2) у карбонатно-кластичном седименту мастрихтске старости. Бања Ковиљача, брдо Градац. У суперпозиционо вишим нивоима јединице су запажене кратке (најчешће дециметарске) пешчарско-конгломератичне (пара)секвенце, ређи већи dm-m уклопци вапновитих кластита у грубозрним нивоима, као и редепоновани центиметарски (претежно до 10 cm величина, ретко већи) класти светло-сивих песковито-алевритичних седимената. На већини профила горњих нивоа јединице доминирају крупнозрни до грубозрни седименти – пешчари и конгломерати, док су финији седименти веома ретки. Према РАДОИЧИЋ (усмено саопштење, 2011), у оквиру виших нивоа јединице су на локалитетима у околини Горње Ковиљаче примећени и крупни ерозиони канали са косом стратификацијом, који иду у прилог тврдњи о делтном карактеру највиших нивоа сукцесије. На жалост, профил на коме су уочени наведени текстурни облици данас више не постоји. Поред тога, у појединим нивоима кластита суперпозиционо највиших нивоа јединице уочене су cm 100 mμ 2 1 ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 119 гвожђевите (лимонитске) коре које највероватније сведоче о локалним, краткотрајним седиментационим хијатусима или смањеном приносу силицикластита у оквиру разуђеног система са карактеристикама копнене, приобалне до плитководне седиментације. Слика 64. Песковито-вапновити седименти са остредама и орбитоидидима у Бањи Ковиљачи. Некадашњи изглед профила са детаљима: а. остреидски кречњаци (пресек остреиде), b. песковито-вапновити седименти са великим фораминиферима и c. пешчари испод „горњих“ острејских банака. Локалитет у Бањи Ковиљачи. Дебљина мастрихт-?палеогених седимената варира од неколико десетина до око 150 м. У северном делу терена ове творевине прекривене су трансгресивним језерским седиментима тзв. Мионичке Формације односно маринским седиментима Формације Драгинца, миоценске старости (ФИЛИПОВИЋ и ЈОВАНОВИЋ, 2007). Седименти представљају творевине новог седиментационог циклуса са значајним палеогеографским променама депозиционих система. Стваране су у приобалним појасевима сложене морфологије – од оних релативно дубљег мора, ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 120 преко плиткоморских и прелазних плиматских до приобалних копнених ареала, у оквиру којих су, у вишим нивоима присутни и сложени делтни системи (РАДОИЧИЋ, 1992). Слика 65. Орбитоидиди и други фораминифери у вапновитим пешчарима на истом профилу на излазу из Бање Ковиљаче. Слика 66. Бројне лофтузије, међу којима Loftusia occidentalis Milovanović и ређи орбитоидиди (1) родова Lepidorbitoides sp. и Orbitoides sp. маркирају ламинацију у мастрихтском седименту. Полирани примерак Д. Љубовић Обрадовић. Локалитет Бања Ковиљача - пут за Гучево. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 121 Главно извориште силицикластичног - теригеног материјала којим су испуњаване средине таложења и кретани организми (параутохтона фауна) је највероватније, као што је већ поменуто, везано за суседне палеозојске терене. 5.4.2. Поцерина и Посаво-Тамнава Кластично-карбонатни седименти највиших нивоа горњокредне сукцесије утврђени су у широј околини Јазовника. Јазовник-јаруга У потоку источно од каменолома Јазовник (једна од левих притока реке Вукодража - поток Чанак, према БЕШИЋУ, 1948) откривени су зеленкастосиви песковити глинци, глинци, глиновити кречњаци до кречњаци, жућкасте до сивозеленкасте боје. Седименти су слојевити, са пиритисаним конкрецијама и ретким биотурбацијама у нижим нивоима, фрагментима литификованих, реседиментованих сивих кречњака са цијанобактеријским структурама у средњим нивоима стуба (конгломератични глинци) и асоцијацијом ситних гастропода - натика, пиргулифера и др. у највишим нивоима профила. У појединим деловима профила уочена су клижења и мешања финијих кластичних муљева, каква су запажена у нешто дубљим творевинама мастрихтских силицикластита у околини Бање Ковиљаче (западно од Карауле). На читавом профилу уочљив је пораст карбонатне материје суперпозиционо навише, па стене прелазе из финозрних кластита у вапновите глинце, а затим глиновите кречњаке (слика 67, слика 68). Из зеленкастих кластита Вукодража, БЕШИЋ (1948) је описао фосилне пиргулифере врсте Pyrgulifera pichleri (HÖRNES) за које је сматрао да имају млађесенонску старост. Да је реч управо о пиргулиферама ове врсте, на основу рада Бешића, потврдио је и YEN (1958), који је додуше описаној врсти одредио сантон-кампански распон). У истраживаним творевинама, даље, утврђена је ослађена асоцијација релативно бројних харофита и дискорбида, која је честа у седиментима депонованим око границе креда/палеоген у Србији. Према изнетом, седименти у јарузи имају сенонску (вероватно мастрихтску или чак мастрихт-?палеогену) старост, каква је до сада одређена сличним финозрним кластитима са харофитама у Карлагану, и шире кластичним творевинама у северозападној Србији. Палинолошке пробе ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 122 прикупљене нашим истраживањима на жалост нису дале резултате (ГЛАВАШ- ТРБИЋ и др., 2010; ГЛАВАШ-ТРБИЋ и др., 2011). Слика 67. Зеленкасти глинци са конкрецијама пиритисане материје. Нижи нивои профила сенонских (?мастрихтских) седимената у јарузи Јазовника, код Владимираца. Слика 68. Смена глинаца и глиновитих кречњака – виши нивои сенонских (?мастрихтских) седимената. Јаруга у Јазовнику код Владимираца. На основу општег изгледа седимената - доминантног присуства (финозрних) кластита са интеркалацијама и слојевима кречњаког састава, асоцијације микрофосила, и асоцијације пиргулифера које наводи Бешић, седименти су одређени као латерални еквивалент глинаца са харофитама у Карлагану, односно генерално мастрихт-?палеогених силицикластита у Подрињу (СТЕЈИЋ и др., 2007). Локални геолошки стуб творевина Јазовник-јаруга је дат у прилогу 11. На испитиваном профилу, ови седименти су директно прекривени квартарним творевинама пролувијално-делувијалног застора. Мастрихт-?палеогени седименти СЗ Србије се могу поделити на две јасно дефинисане асоцијације: старију, којој обележје даје макрофораминифер Orbitoides media (D’ARCHIAC), како је закључила и СЛАДИЋ ТРИФУНОВИЋ (1972), и млађу, у којој заступљеност имају некарактеристични фораминифери фамилија Miliolidae и Discorbidae, харофите и микрокодијуми. Према асоцијацији наведених микрофосила ове творевине су подељене на: ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 123 - слојеве са Orbitoides media и Siderolites calcitrapoides  сигурне мастрихтске старости, и - слојеве са Miliolidae и Discorbidae, претпостављене највишемастрихтске-?палеогене старости. Интересантно је да CHIOCCHINI (2008) у мастрихтским творевинама централне Италије, на скоро идентичан начин издваја биозону горњокампанско- мастрихтске старости са фораминфером Orbitoides media, и зону највишег мастрихта са милиолидима и дискорбидима. *** Творевине описане и издвојене у овом раду су, у складу са постојећим стандардима, приказане на разноврсним геолошким картама. Поред већ наведене Фотогеолошке карте склопа СЗ Србије (прилог I), интегрални део рада чине: Геолошка карта овог простора (прилог II), Прегледна геолошка карта са односом крупних геотектонских целина – Јадарског блока и Вардарске зоне (прилог III), Карта распрострањења кредних седимената у СЗ Србији (прилог I V), и Неотектонска карта овог простора (према MAROVIĆ et al., 2007, прилог V). Сваки од наведених графичких прилога на илустративан начин приказује горњокредне творевине односно геолошке одлике просгора СЗ Србије, и тиме доприноси детаљнијем познавању овог терена. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 124 6. ЗАКЉУЧАК Истраживано подручје се у географском смислу налази у северозападном делу централне Србије и захвата области: Подриња, Поцерине, Посаво-Тамнаве, Рађевине, Јадра и Ваљевске Подгорине. У геотектонском смислу, подручје припада Јадарском блоку као „егзотичној“ тектоностратиграфској јединици унутар композитног терана Вардарске зоне. На основи Јадарског блока формираној од палеозојских, а касније тријаских и доњојурских творевина, након јурско-доњокредне емерзије и субаерске фазе, депоновани су горњокредни седименти који су предмет проучавања. Према резултатима истраживања, горњокредни седименти депоновани су током различитих фаза у развоју седиментационог простора на теренима данашње северозападне Србије од ценомана до мастрихта (евентуално дела палеогена), уз локалне/регионалне прекиде и друге важније догађаје који су утицали на формирање и карактер ових творевина. Ови догађаји се могу поделити хронолошки на: 1. Средњо-горњоценомански плитководни депозициони циклус, обележен таложењем квргавих кречњака са: бентоским фораминиферима, алгама, гастроподима и бивалвијама у нижим нивоима, односно рудистним кречњацима са капринидама, реквијенидама и соважезијама у вишим нивоима сукцесије. Наведени седименти су издвојени као слојеви са Pseudorhapydionina dubia и Pseudolituonella reicheli. 2. Хемипелашки циклус – кратку епузоду у највишем ценоману и доњем турону обележену потапањем ценоманских платформи и таложењем хемипелашких седимената мале дебљине (Јадар). Током овог циклуса депоновани су слабо лапоровити кречњаци са: калцисферама, питонелама, планктонским фораминиферима, криноидима, радиоларијама итд. уз мање учешће фрагмената бентоских организама, транспортованих у дубљи басен. Упркос глобалном тренду раста мора на граници ценомана и турона, у највећем делу истраживаног простора овај период обележен је прекидом у седиментацији (Рађевина, Ваљевска Подгорина), вероватно услед тектонских покрета који су проузроковали издизање терена. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 125 Наведени седименти су издвојени као слојеви са пелашким микрофосилима Pithonella spp. и Calcisphaerulidae. 3. Нови циклус турон-сантонске (кампанске) седиментације у области. Важнији догађаји у овом времену су: горњотуронска плитководна до периспрудна седиментација, затим продубљивање депозиционог простора током највишег турона и најнижег конијака (Ваљевска Подгорина, јужни део области), односно на граници сантона и кампана (Подриње, Јадар, Посаво-Тамнава, северни део области) уз таложење басенских глоботрунканидских седимената. У стратиграфском смислу, у оквиру пликтоводних творевина овог циклуса су, у северном делу простора, издвојени: - слојеви са Moncharmontia apenninica и Pseudocyclammina sphaeroidea (уз појаву хипуритида) у горњем турону и доњем конијаку, - слојеви са Biradiolites martellii горњоконијачко-доњосантонске старости, - слојеви са Nummoloculina irregularis и Murciella cuvillieri горњосантонско- ?доњокампанске старости - слојеви са Siderolites vidali и Orbitoides tissoti, доњокампанске старости. У северном делу простора ове творевине смењују седименти са глоботрунканидама elevata, ventricosa и евентуално најнижег дела calcarata зоне, доњо-средњокампанске старости. У јужном делу простора, након слојева са Moncharmontia apenninica и Pseudocyclammina sphaeroidea, следе пелашки седименти у оквиру којих су издвојени: - слојеви са Dicarinella primitiva-Marginotruncana sigali (горњи турон) , - слојеви са Dicarinella concavata (највиши турон-најнижи сантон) - еквиваленти нивоа са Dicarinella asymetrica (средњи-горњи сантон) - слојеви са Globotruncanita elevata (доњи кампан) - слојеви са Globotruncana ventricosa (средњи кампан). 4. Наредни догађај представља прекид седиментације на истраживаном простору током млађег кампана. Овај прекид наступио је вероватно као последица тектонских деформација и еустатичких промена на ширем простору (односно у ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 126 глобалним размерама, HAQ et al., 1987). Наведену хипотезу подржавају резултати, који указују на то да досадашњим радовима на испитиваном простору нису утврђене глоботрунканидске асоцијације млађих горњокампанских зона havanensis и aegyptiaca (према: PREMOLI SILVA & VЕRGA, 2004) у континуитету преко утврђених доњо-средњокампанских седимената. Осим старог каменолома у Бањи Ковиљачи, на осталим профилима нису утврђени ни фосили нижег дела горњег кампана - calcarata зоне. 5. Најмлађи седиментациони циклус на испитиваном простору представљен је мастрихт-?палеогеним кластично-карбонатним творевинама, депонованим у оквиру веома разуђеног простора који је током времена еволуирао од плитководног до приобалног. Разноврсни кластити са фосилним садржајем орбитоидида, лофтузија и других микро и макро фосила, у појединим деловима испитиваног подручја прелазе у сочива фосилоносних кречњака (која уз наведену фауну садрже и бројне рудисте, остреиде, корале итд.). У вишим нивоима седимената овог циклуса, доминирају крупнозрни до грубозрни силицикластити са некарактеристичном асоцијацијом милиолида, дискорбида, харофита и микрокодијума, евентуалне старијепалеогене старости. Наведени седименти су подељени на: - слојеве са Orbitoides media и Siderolites calcitrapoides  мастрихтске старости, - слојеве са фораминиферима фамилија Miliolidae и Discorbidae, старости највиши мастрихт-?палеоген.  Распрострањење горњокредних творевина је приказано на геолошкој карти 1: 200 000, и пратећим геолошким картама, односно другим графичким прилозима.  Наведене биостратиграфске целине су издвајане на основу корелације већег броја релативно мањих стубова, често међусобно веома удаљених. Наредна истраживања би требала да употпуне слику о горњокредним творевинама овог простора, уз могућност прецизнијег издвајања одређених зона. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 127 7. ЛИТЕРАТУРА AGUILERA FRANCO, N., 2003: Cenomanian-Coniacian zonation (foraminifers and calcareous algae) in the Guerrero-Morelos Basin, Southern Mexico. – Revista Mexicana de Ciencias Geológicas, 20 (3), 202-222. ALBRECHT, J., 1924: Forschungsreise nach West serbien. – Denkschriften der Akademie der Wissenschaften in Wien, Mathematik Naturwissenschaften, Abteilung, 99. AMPFERER, O., & HAMMER, W., 1917: Erster bericht über eine 1917 im Auftrage und auf Kosten der Kaiserl. akademie der wissenschaften ausgeführte geolgische Forschungsreise in Nordwestserbien. – Sitzungberichten der Kaiserlichte Akademie der Wissenschaften in Wien, Abteilung 1 (9), 126. АНЂЕЛКОВИЋ, М. 1976: Тектонска рејонизација Унутрашњих и Средишњих Динарида Југославије. – Геолошки анали Балканског полуострва, 40, 1-13. АНЂЕЛКОВИЋ, М. 1978: Тектоника Динарида Србије. – Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, 9, 205 стр., Београд. АНЂЕЛКОВИЋ, М. 1988: Геологија Југославије. – ИРО „Грађевинска књига“, 405 стр., Београд. ARTHUR, M., SCHLANGER, S., JENKYNS, H., 1987: The Cenomanian – Turonian Oceanic Anoxic Event, II. Palaeoceanographic controls on organic-matter production and preservation. – Marine Petroleum Sorce Rocks, Geological Society Special Publication, 26, 401-420, Blackwell Scientific Publications. БАЊАЦ, Н., 1994: Геологија горње креде Мокре горе (западна Србија). – Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, 151 стр., Београд. BANJAC, N., JOVANOVIĆ, D., 2011: Parasequences in the Kotroman Formation, western Serbia. – Annales Géologiques de la Péninsule Balkanique, 72, 63-69. BANJAC, N., JOVANOVIĆ, D., DULIĆ, I., LJUBOVIĆ, OBRADOVIĆ, D., 2008: The Albian- Cenomanian Kotroman Formation of Mokra Gora (western Serbia). – Annales Géologiques de la Péninsule Balkanique, 69, 31-38. БАРАНИН, Д., БУТОРОВИЋ, З., ГРГУРЕВИЋ, Д., ГЛАВАШ-ТРБИЋ, Б., ВРТИКАПА, Т., 2001: Геолошка карта Србије за лист Ваљево 4, 1 : 50 000. – Фонд стручних докумената Геолошког завода Србије, интерни извештај, 65 стр. БАРАНИН, Д., БУТОРОВИЋ, З., ГРГУРЕВИЋ, Д., ГЛАВАШ-ТРБИЋ, Б., ВРТИКАПА, Т., 2002: Геолошка карта Србије за лист Ваљево 4, 1 : 50 000. – Фонд стручних докумената Геолошког завода Србије, интерни извештај, 61 стр, Београд. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 128 БАРАНИН, Д., БУТОРОВИЋ, З., ГРГУРЕВИЋ, Д., ГЛАВАШ-ТРБИЋ, Б., ВРТИКАПА, Т., 2003: Геолошка карта Србије за лист Ваљево 4, 1 : 50 000. – Фонд стручних докумената Геолошког завода Србије, интерни извештај, 45 стр. БАРАНИН, Д., БУТОРОВИЋ, З., ГРГУРЕВИЋ, Д., ГЛАВАШ-ТРБИЋ, Б., ВРТИКАПА, Т., 2004: Геолошка карта Србије за лист Ваљево 4, 1 : 50 000. – Фонд стручних докумената Геолошког завода Србије, интерни извештај, 35 стр. BERTHOU, P. Y., 1973: Le Cénomanien de l’estremadure Portugaise. – Servicio Geologico de Portugal, Memória, 23, 1-164, Lisboa. БЕШИЋ, З., 1948: Појава седимената најгорњега сенона у Посаво Тамнавском крају. – Гласник Природњачког Музеја Српске Земље, серија А-1, 21-31. ЦВИЈИЋ, Ј., 1924: Геоморфологија, 1. – Државна штампарија краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Споменици Српске Краљевске Академије, 588 стр., Београд. CHERCHI, A., RADOIČIĆ, R., SCHROEDER, R., 1989: Reticulinella kaeveri n. sp. (Barkerinidae, foraminiferida) aus der oberkreide von Jugoslawien und Griechenland. – Münstersche Forschungen zur Geologie und Paläeontologie, 69, 115-127. CHIOCCHINI, M., MANCINELLI, A., 2001: Sivasella monolateralis SIREL & GUNDUZ, 1978 (Foraminiferida) in the Maastrichtian of Latium (Italy). – Revue de Micropaléontologie, 44, 267−277. CHIOCCHINI, M., CHIOCCHINI, A., DIDASKALOU, P., POTETTI, M., 2008: Upper Triassic, Jurassic and Cretaceous microstratigraphy of the carbonatic platform facies in the central-southern Latium and Abruzzi; final revision. – Memorie descrittive della carta geologica d’Italia, 84, 5-170, Torino. ЋИРИЋ, Б., 1996: Геологија Србије. – Геокарта, 273 стр., Београд. DE CASTRO, P., 1982: Cisalveolina fraasi (REICHEL), Foraminiferida: diffusione geografica e problemi stratigrafici. – Bolletino della Societá dei naturalisti in Napoli, 90, 1-32. DHONDT, А., DIENI, I., 1993: Non-rudistid bivalves from late Cretaceous rudist limestones of NE Italy (Col dei Schiosi and Lago di S. Croce areas). – Memorie di Science Geologiche, 45, 165-241. DIMITRIJEVIĆ, M., 1974: The Dinarides. A model based on the new global tectonics. – Metallogeny and concepts of the geotectonic development of Yugoslavia, 141- 178. ДИМИТРИЈЕВИЋ, М., 1995: Геологија Југославије. – Посебна издања Геоинститута, 205 стр., Београд. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 129 ДОКИНС, Р., 1989: (копирајт за српско издање 2008.): Себични ген, Дела Ричарда Докинса. – Хеликс, 2, 370 стр., Смедерево. FILIPOVIĆ, I., 1974: Paleozoik severozapadne Srbije. – Geologija, Rasprave in Poročila, 17, 229-252. ФИЛИПОВИЋ, И., 1996: Геолошке карактеристике и потенцијалност геолошких ресурса регије Колубаре, Мачве и Подриња. – Посебна издања Геолошког Завода Гемини, 70 стр., Београд. ФИЛИПОВИЋ, И., ГАГИЋ, Н., РОДИН, В., АВРАМОВИЋ, В., 1973: ОГК 1:100 000 Тумач за лист Владимирци. – Савезни геолошки завод, 59 стр., Београд. ФИЛИПОВИЋ, И., ПАВЛОВИЋ, З., МАРКОВИЋ, О., РОДИН, В., ГАГИЋ, Н., АТИН, Б., МИЛИЂЕВИЂ, М., 1978: ОГК 1:100 000 Тумач за лист Горњи Милановац. – Савезни геолошки завод, 69 стр., Београд. FILIPOVIĆ, I., JOVANOVIĆ, D., PELIKAN, P., KOVÁCS, S., LESS, G., SUDAR, M. 1998: Late Variscan evolution of the Jadar and Bükkium Terranes: A Comparison. – XVI Congress of Carpathian-Balkan Geological Association (Vienna, 1998), Abstracts, Geolоgical Survey of Austria, 163. FILIPOVIĆ, I., JOVANOVIĆ, D., SUDAR, M., PELIKAN, P., KOVÁCS, S., LESS, GY., HIPS, K. 2003: Comparison of the Variscan-Early Alpine evolution of the Jadar Block (NW Serbia) and “Bükkium” (NE Hungary) terranes: some paleogeographic implications. – Slovak Geological Magazine, 9 (1), 23-40. ФИЛИПОВИЋ, И., ЈОВАНОВИЋ, Д., 2007: Тумач за ГК листа Зворник 2, 1: 50 000. – Фонд стручних докумената Геолошког завода Србије, 123 стр. ФИЛИПОВИЋ, И., ЉУБОВИЋ ОБРАДОВИЋ Д., КРСТИЋ, М., ПРОТИЋ, Н., 2010: Генеза офиолитског меланжа северозападне Србије. – Зборник радова 15. конгреса геолога Србије са међународним учешћем, 159-160. FLÜGEL, E., 1982: Microfacies Analysis of Limestones. – Springer-Verlag, 1-633, Berlin-Heidelberg-New York. FUČEK, L., GUŠIĆ, I., JELASKA, V., KOROLIJA, B., OŠTRIĆ, N., 1990: Stratigrafija gornjokrednih naslaga jugoistočnog dijela Dugog otoka i njihova korelacija s istovremenim naslagama otoka Brača. – Geološki vjesnik, 43, 23-33. ГЛАВАШ-ТРБИЋ, Б., 2002: Стратиграфија горње креде источно од Поћуте (СЗ Србија). – магистарска теза, непубликовано, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, 101 стр. ГЛАВАШ‐ТРБИЋ, Б., 2003: Горњокредни гастроподски род Haploptyxis области источно од Поћуте – Северозападна Србија. – Весник Геозавода, Серија А, Б, Геологија, хидрогеологија и инжењерска геологија, 53, 75-82. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 130 ГЛАВАШ-ТРБИЋ, Б., 2010: Cenomanian Vasiljevici Limestone (постер презентација и абстракт). – Радови 15. конгреса геолога Србије са међународним учешћем, 162 стр. ГЛАВАШ-ТРБИЋ, Б., ФИЛИПОВИЋ, И., ЈОВАНОВИЋ, Д., ЉУБОВИЋ ОБРАДОВИЋ, Д., ВУКОВИЋ, С., 2010: Стратиграфска анализа кредних творевина у СЗ Србији као подлога за формациону анализу, истраживања минералних сировина и објеката геонаслеђа. – Фонд стручних докумената Геолошког завода Србије, интерни извештај, 92 стр. ГЛАВАШ-ТРБИЋ, Б., ФИЛИПОВИЋ, И., ЈОВАНОВИЋ, Д., ЉУБОВИЋ ОБРАДОВИЋ, Д., ВУКОВИЋ, С., 2011: Геодиверзитет и геонаслеђе северозападне Србије. – Фонд стручних докумената Геолошког завода Србије, интерни извештај, 88 стр. ГРУБИЋ, А., 1975: Геологија Југословенских боксита. – Посебна издања САНУ, одељење прирoдно-математичких наука, 44, 167 стр., Београд. GRUBIĆ, A., 1980: Yugoslavia, An Outline of Geology of Yugoslavia. – Guide-book No 15, Excursions 201A - 202C. 26th international Geological Congress, Paris, 1-97. GUŠIĆ, I., JELASKA, V., 1990: Stratigrafija gornjokrednih naslaga otoka Brača u okviru geodinamske evolucije Jadranske karbonatne platforme. – JAZU, Classis Sciences-Naturelles, 69, 1-159, Zagreb. HAQ, B., HARDENBOL, J., VAIL, P., 1987: Chronology of fluctuating sea levels since the Triassic. – Science, 235, 1156-1167. JENKYNS, C., 1974: origin of red nodular limestones (Ammonitico rosso, Knollen kalke) in the Mediterranean Jurassic: A diagenetic model. – In: Hsü, К. J. & Jenkyns, C. (eds.), Pelagic sediments: On Land and Under the Sea, Special Publication of the International Association of Sedimentologists. 1, 249-271. JEROTIJEVIĆ POLAVDER, S., 1996: Idalina antiqua MUNIER CHALMAS & SCHLUMBERGER from Santonian deposits of Novi Pazar region (SW Serbia). – Annales Géologiques de la Péninsule Balkanique, 60/1, 277-283. ЈОВАНОВИЋ, Д., 1992: Седиментолошке карактеристике и реконструкција депозиционих средина палеозојских седимената у западном делу Јадарске области. – докторска дисертација, непубликовано, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, 98 стр. ЈОВАНОВИЋ, Д., 1993: Формација Рудине (околина Крупња, СЗ Србија). – Весник Геозавода, Серија А, Б, Геологија, хидрогеологија и инжењерска геологија, 45, 161-181. ЈОВАНОВИЋ, Д., 1995: Столичка формација (околина Крупња, СЗ Србија). – Геолошки анали Балканског полуострва, 58/1, 85-91. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 131 ЈОВАНОВИЋ, Д., ФИЛИПОВИЋ, И., ЉУБОВИЋ ОБРАДОВИЋ, Д., МИЈАТОВИЋ, М., ГЛАВАШ-ТРБИЋ, Б., 2005: Геолошка карта Србије за лист Зворник 2, 1 : 50 000, год. извештај. – Фонд стручних докумената Геолошког института Србије, интерни извештај, 67 стр. ЈОВАНОВИЋ, Д., ФИЛИПОВИЋ, И., ЉУБОВИЋ ОБРАДОВИЋ, Д., МИЈАТОВИЋ, М., ГЛАВАШ-ТРБИЋ, Б., 2006: Геолошка карта Србије за лист Зворник 2, 1 : 50 000, год. извештај. – Фонд стручних докумената Геолошког института Србије, интерни извештај, 59 стр. ЈОВАНОВИЋ, Д., ФИЛИПОВИЋ, И., ЉУБОВИЋ ОБРАДОВИЋ, Д., М., ГЛАВАШ-ТРБИЋ, Б., 2007: Геодиверзитет и геонаслеђе северозападне Србије. – Фонд стручних докумената Геолошког завода Србије, интерни извештај, 58 стр. ЈОВАНОВИЋ, Д., ФИЛИПОВИЋ, И., ЉУБОВИЋ ОБРАДОВИЋ, Д., М., ГЛАВАШ-ТРБИЋ, Б., 2008: Геодиверзитет и геонаслеђе северозападне Србије. – Фонд стручних докумената Геолошког завода Србије, интерни извештај, 58 стр. ЈОВАНОВИЋ, Д., ФИЛИПОВИЋ, И., ЉУБОВИЋ ОБРАДОВИЋ, Д., М., ГЛАВАШ-ТРБИЋ, Б., 2008: Геодиверзитет и геонаслеђе северозападне Србије. – Фонд стручних докумената Геолошког завода Србије, интерни извештај, 62 стр. KARAMATA, S., 2006: The geological development of the Balkan Peninsula related to the approach, collision and compression of Gondwanan and Eurasian units. In: Robertson A.H.F., Mountrakis D. (Eds.), Tectonic Development of the Eastern Mediterranean Region. – Geological Society of London, Special Publications, 260, 155–178, London. KARAMATA, S., KRSTIĆ, B., 1996: Terranes of Serbia and neighbouring areas, In: Knežević, V., Krstić, B., (eds.) Terranes of Serbia. – Faculty of mining and geology, 25-40, Belgrade. KARAMATA, S., KRSTIĆ, B., DIMITRIJEVIĆ, M.D., KNEŽEVIĆ, V., DIMITRIJEVIĆ, M.N., FILIPOVIĆ, I. 1994: Terranes between the Adriatic and the Carpatho-Balcan Arc. – Bulletin de l' Academie Serbe des Sciences et des Arts, Classe des Sciences Mathematiques et Naturelles, 108 (35), 47-68. KARAMATA, S., KRSTIĆ, B., DIMITRIJEVIĆ, M.D., DIMITRIJEVIĆ, M.N., KNEŽEVIĆ, V., STOJANOV, R., FILIPOVIĆ, I., 1997: Terranes between the Moesian plate and the Adriatic Adriatic sea, IGCP Project No 276, Terrane maps and terrane descriptions. – Annales Geologiques des Pays Hellleniques, 37 pp., Athens. KORBAR, Т., HUSINEC, А., 2003: Biostratigraphy of Turonian to (?)Coniacian Platform Carbonates; A Case Study from the Island of Cres (Northern Adriatic, Croatia). – Geologia Croatica, 56/2, 173-185. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 132 KOVÁCS, S., SUDAR, M., GRĂDINARU, E., GAWLICK, H.J., KARAMATA, S., HAAS, J., PÉRÓ, C., GAETANI, M., MELLO, J., POLÁK, M., ALJINOVIĆ, D., OGORELEC, B., KOLAR JURKOVŠEK, T., JURKOVŠEK, B., BUSER, S., 2011: Triassic Evolution of the Tectonostratigraphic Units of the Circum-Pannonian region. – Jahrbuch der Geolgischen Bundesanstalt, 151, 3/4, 199-280. LECKIE, M., BRALOWER, T., CASHMAN, R., 2002: Oceanic anoxic events and plankton evolution: Biotic response to tectonic forcing during the mid-Cretaceous.– Palaeocanography, 17, 1-29. LOCZY, L. јunior, 1918: Beiträge zur Geologie Westserbiens. – Földtani Szemle, 48, 1- 6. LOCZY, L. senior, 1924: Geologische Studien im westlichen Serbien. – Die Ergebnisse der von der Orientkommision der Ungarische Akademie der Wissenschaften organisierten Balkanforschungen, 2, Geologie, Berlin-Leipzig. LUPERTO SINNI, E., 1966: Microfaune del Cretaceo delle Murge Baresi. – Geologica Romana, 5, 117-156. ЉУБОВИЋ ОБРАДОВИЋ, Д., РАДОИЧИЋ, Р., 2003: Coptocampylodon pantici n. morpho sp. from the Turonian of NW Serbia. – Studia UBB, Geologia, 48 (3), 133-139. ЉУБОВИЋ ОБРАДОВИЋ, Д., ФИЛИПОВИЋ, И., ЈОВАНОВИЋ, Д., ГЛАВАШ–ТРБИЋ, Б., 2010: Геодиверзитет и геонаслеђе северозападне Србије. – годишњи извештај, Фонд стручних докумената Геолошког Института Србије, интерни извештај, 31 стр. MAРКОВИЋ, О., АНЂЕЛКОВИЋ, М., 1953: Геолошки састав и тектоника шире околине села Осеченице, Брежђа и Струганика (Западна Србија). – Зборник радова САН 33, Геолошки Институт САН, 5, 111-149. MAROVIĆ, M., TOLJIĆ, M., RUNDIĆ, LJ., MILIVOJEVIĆ, J., 2007: Neoalpine Tectonics of Serbia. – Serbian Geological Society, Monograph, 1-87, Belgrade. MИЛОВАНОВИЋ, Б., 1934: Рудисна фауна Југославије, 1, Источна Србија, Западна Србија, Стара Рашка. – Геолошки анали Балканског полуострва, 12 (1), 82 стр. MИЛОВАНОВИЋ, Б., 1936: О ценоману у западној Србији. – Записници СГД за 1936. годину, 290-293. МИЛОЈЕВИЋ, Н., 1959: Геологија и хидрогеологија терена јужно од Ваљева. – Расправа Завода за геолошка и геофизичка истраживања НРС, 8, 121 стр., Београд. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 133 МОЈСИЛОВИЋ, С., РАДОИЧИЋ, Р., ПЕЈОВИЋ, Д., ДАНИЛОВА, А., 1961: Извештај о геолошком картирању и испитивању листа Ваљево 52. – Фонд стручних докумената Геолошког завода Србије, 16 стр. МОЈСИЛОВИЋ, С., РАДОИЧИЋ, Р., ПЕЈОВИЋ, 1963: Годишњи извештај о регионалним геолошким истраживањима у подрињској области, основна геолошка карта листа Ваљево (Ваљево 53-54). – Фонд стручних докумената Геолошког завода Србије, 12 стр. МОЈСИЛОВИЋ, С., ФИЛИПОВИЋ, И., АВРАМОВИЋ, В., ПЕЈОВИЋ, Д., ТОМИЋ, Р., БАКЛАЈИЋ, Д., ЂОКОВИЋ, И., НАВАЛА, М., 1975: ОГК 1:100 000 Тумач за лист Ваљево. – Савезни геолошки завод, 54 стр., Београд. МОЈСИЛОВИЋ, С., ФИЛИПОВИЋ, И., АВРАМОВИЋ, В., ПЕЈОВИЋ, Д., ТОМИЋ, Р., БАКЛАЈИЋ, Д., ЂОКОВИЋ, И., НАВАЛА, М., 1977: ОГК 1:100 000 Тумач за лист Зворник. – Савезни геолошки завод, 56 стр., Београд. OGG, J., OGG, G., GRADSTEIN, F., 2008: The Concise Geologic Time Scale. – Cambridge University Press, 1-177, Cambridge. ПАНТИЋ, С., 1969: Литостратиграфске и микропалеонтолошке карактеристике средњег и горњег перма западне Србије. – Весник завода за геолошка и геофизичка истраживања, 27, А, 201-216,. ПАНТИЋ, Н., МИХАЈЛОВИЋ, Ђ., 1985: Проблеми еоцена и олигоцена у Србији и правци даљих истраживања, IGCP Project 174. – Геолошки гласник, 28, 47- 56. ПАНТИЋ ПРОДАНОВИЋ, С., 1989/90: Микропалеонтолошке и биостратиграфске карактеристике горњепермских и доњетријаских седимената у северозападној Србији, I област планине Цера. – Гласник Природњачког музеја, А, 44/45, 125-175. ПАНТИЋ ПРОДАНОВИЋ, С., 1994: Микропалеонтолошке и биостратиграфске карактеристике горњепермских и доњетријаских седимената у северозападној Србији, I област планине Цера: локалност Петковица и Нечаје. – Геолoшки анали Балканског полуострва, 58/2, 129-168. PANTIĆ PRODANOVIĆ, S., RADOŠEVIĆ, B., 1981: Biostratigraphic and sedimentologic characteristics of Upper Permian anд Lower Triassic sediments in the Gučevo Mt. Area, Yugoslavia. – Acta Geolоgica Academie Scientiarum Hungaricae, 24/1, 99-115. ПАШИЋ, М., 1957: Биостратиграфски односи и тектоника горње креде шире околине Косјерића (западна Србија). – Посебна издања Геолoшког Института „Јован Жујовић“, 7, 208 стр., Београд. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 134 ПАШИЋ, М., ПЕЈОВИЋ, Д., 1964: Биостратиграфски стуб турона у појасу Таор- Трешница (јужно и југозападно од Јабланика и Повлена у западној Србији). – Весник Геозавода, Серија А, Б, Геологија, хидрогеологија и инжењерска геологија, 21, 51-66, Belgrade. ПАШИЋ, М., ПЕЈОВИЋ, Д., 1975: Горња креда, западна Србија, у: Геологија Србије, Стратиграфија, мезозоик. – Завод за регионалну геологију и палеонтологију Рударско геолошког Факултета, Универзитет у Београду, 316-319, Београд. ПЕЈОВИЋ, Д., 1957: Геолошки и тектонски односи терена шире околине Поћуте (западна Србија) с нарочитим обзиром на биостратиграфију горњокредних творевина. – Посебна издања Геолошког института „Јован Жујовић“, 8, 147 стр., Београд. ПЕЈОВИЋ, Д., 1972: О једном мало познатом радиолитиду. – Геолошки Анали Балканског Полуострва, 37 (1), 117-120, Београд. PEJOVIĆ, D., 1997: A new Biradiolite species from the Santonian of Western Serbia.– Bulletin Géologie, Hidrogeologie, et Géologie d’Ingenieur, Serie A, B, 47, 21- 29. ПЕЈОВИЋ, Д., РАДОИЧИЋ, Р., 1963: Резултати снимања стратиграфских профила горње креде и обрада микро и макрофауне на листу Зворник 54. – интерни извештај, Фонд стручних докумената Геолошког завода Србије, 8 стр. ПЕЈОВИЋ, Д., РАДОИЧИЋ, Р., 1973: О стратиграфији повлатне серије боксита Поћуте. – 2. Југословенски симпозијум о истраживању и експлоатацији боксита, 158. ПЕЈОВИЋ, Д., РАДОИЧИЋ, Р., 1976: Налазак боксита у области Ваљева (Западна Србија). – 4. Југословенски симпозијум о истраживању и експлоатацији боксита, 79. ПЕЈОВИЋ, Д., РАДОИЧИЋ, Р., 1978: Нови подаци за стратиграфију горње креде Рађевине, Јадра и Гучева. – Глас CCCVI САНУ, одељење природно- математичких наука, 43, 53-62. ПЕЈОВИЋ, Д., РАДОИЧИЋ, Р., 1979: Прилог биостратиграфији бокситоносног подручја околине Поћуте (западна Србија). – 5. Југословенски симпозијум о истраживању и експлоатацији боксита, 36. ПЕЈОВИЋ, Д., РАДОИЧИЋ, Р., 1981: Прилог биостратиграфији бокситоносног подручја околине Поћуте (западна Србија). – Глас CCCXXIX САНУ, одељење природно-математичких наука, 48, 21-26. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 135 ПЕЈОВИЋ, Д., ОБРАДОВИЋ, С., РАДОИЧИЋ, Р., 1962: Извештај о макро и микропалеонтолошким анализама материјала са листа Ваљево 52. – интерни извештај, Фонд стручних докумената Геолошког завода Србије, 4 стр. ПЕТКОВИЋ, В., 1912: О сенонским слојевима на Гучеву. – Записници СГД за 1911. год., 6, 22-27. PLENIČAR, M., 2005: Upper Cretaceous Rudists in Slovenia. – Academia Scientiarium et Artium Slovenica, Classis 4: Historia Naturalis, Opera 39, 1-255, Ljubljana. PLENIČAR, M., 2009: Shallow marine sediments of Dinaric carbonate platform. In: Pleničar, M., Ogorelec, B., Novak, M. (Eds.), Geology of Slovenia. – Geological Survey of Slovenia, 258-280, Ljubljana. PHILIP, J., 1967: Les zones du rudistes du Cénomanien provencal. – Bulletin Société géologique de France, 7 serie, 9, 497-503.   PHILIP, J., AIRAUD CRUMIERE, C., 1991: The demise of the rudist-bearing carbonate platforms at the Cenomanian/Turonian boundary; a global control. – Coral Reefs, 10, 115-125. ПОДУНАВАЦ, Д., АРСИЋ, Б., 1989: Елаборат о рудним резервама боксита "А" и "Б" категорије на лежишту "Петровићи", Поћута код Ваљева, Фонд стручних докумената Геолошког завода Србије, 78 стр. POLŠAK, A., 1979: Upper Cretaceous beds of the Northwestern part of outer Dinarides (Lika, Croatian littoral and Istria). – 16th European micropaleontological colloquium, 101-106. PREMOLI SILVA, I., VЕRGA, D., 2004: Practical manual of Cretaceous planktonic foraminifera. In: Vаrga, D., Rettori, R., (Еds.), International school on Planktonic Foraminifera, 3о course Cretaceous Planktonic foraminifera. – Universities of Perugia & Milano, 1-283, Perugia. PROTIĆ, LJ., FILIPOVIĆ, I., PELIKAN, P., JOVANOVIĆ, D., KOVÁCS, S., SUDAR, M., HIPS, K., LESS, GY., CVIJIĆ, R. 2000: Correlation of the Carboniferous, Permian anд Triassic sequences of the Jadar Block, Sana-Una and “Bükkium” terranes. In: Karamata, S., Janković, S. (Eds.), Proceedings of the International Symposium “Geology and Metallogeny of the Dinarides and the Vardar Zone”. – Academy of Sciences and Arts of the Republic of Srpska, Department of Natural, Mathematical and Technical Sciences, 1, 61-69, Banja Luka - Serbian Sarajevo. RABRENOVIĆ, D., VASIĆ, N., MITROVIĆ PETROVIĆ, J., RADULOVIĆ, V., RADULOVIĆ, B., SREĆKOVIĆ-BATOĆANIN, D., 2002: The Middle Cenomanian basal series of Planinica, Western Serbia. – Annales Géologiques de la Péninsule Balkanique, 64, 13-43. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 136 РАДОИЧИЋ, Р., 1972а: Прилози за стратиграфију горње креде западне Србије 1. Микропалеонтолоши аспект седимената старије горње креде Скрапежа. – Геолошки Анали Балканског Полуострва, 37/2, 89-99. РАДОИЧИЋ, Р., 1972b: Прилози за стратиграфију горње креде западне Србије 1. Микропалеонтолоши аспект седимената старије горње креде Говеђаче (источни Златибор). – Весник Геозавода, Серија А, Б, Геологија, хидрогеологија и инжењерска геологија, 27, 109-114. РАДОИЧИЋ, Р., 1974: Прилози за стратиграфију горње креде западне Србије 3. Микропалеонтолоши аспект седимената горње креде Градине (Таорско- Трешнички појас креде). – Весник Геозавода, Серија А, Б, Геологија, хидрогеологија и инжењерска геологија, 31/32, 101-133. РАДОИЧИЋ, Р., 1980: Микрофосилна асоцијација „Штира Кречњака“ (Гучевска област) . – Глас CCCXVII САНУ, одељење природно-математичких наука, 46, 95-109. РАДОИЧИЋ, Р., 1981: О биостратиграфији базалног карбонатног члана креде код Поћуте. – Глас CCX САНУ, одељење природно-математичких наука, 48, 17-22. РАДОИЧИЋ, Р., 1992: Палеоценска микрофлора кречњака Камењака, СИ Мајевица (четврта биљешка). – Радови Геоинститута, 26, 201-230. РАДОИЧИЋ, Р., 1994: Одраз средњокредних догађаја у кредним јединицама Мирдита зоне на простору Метохије (Југославија). – Геолошки Анали Балканског Полуострва, 57/1, 21-35. РАДОИЧИЋ, Р., 1997: О хаотичној формацији Рујевца и Великог Мајдана. – Весник Геозавода, Серија А, Б, Геологија, хидрогеологија и инжењерска геологија, 47, 53-61. РАДОИЧИЋ, Р., 2004: Permocalculus nikolapantici (Udoteaceae?) from the Upper Turonian of the NW Serbia. – Bulletin CCXXXIII SANU, Classe des Sciences Naturelles et Mathematiques, 128, 239-259. РАДОИЧИЋ, Р., ПЕЈОВИЋ, Д., 1963: Извештај о палеонтолошким испитивањима горњокредних наслага у околини Зворника. – Фонд стручних докумената Геолошког завода Србије, интерни извештај, 9 стр. RAMPNOUX, J.P. 1970: Contribution a l’ etude geologique des Dinarides: Un secteur de la Serbie Meridionale et du Montenegro Oriental (Yougoslavie). – These, Faculte des Sciences, Universite d’ Orleans, Tome 1, 99-100, Orleans. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 137 ROBASZYNSKI, F., CARON, M., GONZALES DONOSO J. M., WONDERS A. A. H., 1984: Atlas of Late Cretaceous Globotruncanids. – Revue Micropaleontologie, 26, 3-4, 145-305, Paris. РУДОЛФ, Љ., ФИЛИПОВИЋ, И., 1978: Прелиминарна истраживања лапораца и кречњака као потенцијалне сировине за цементну индустрију. – Фонд стручних докумената Геолошког завода Србије, интерни извештај, 11 стр. SAINT MARC, P., 1966: Etude micropaleontologique de l’Albien, du Cenomanie et du Turonien d’Audignon (Landes). – Bulletin Société géologique de France, 7 serie, 8, 663-666. SARI, B., TASLI, K., ÖZER, S., 2009: Benthonic foraminiferal biostratigraphy of the Upper Cretaceous (Middle Cenomanian-Coniacian) sequences of the Bey Daglari carbonate platform, Western Taurides, Turkey. – Turkish Journal of Earth Science, 18, 393-425. SCHLAGER, W., 1981: The paradox of drowned reefs and carbonate platforms. – Geological Society of America Bulletin, 92, 192-211. SCHLAGINTWEIT, F., 1991: On the occurence of the genus Permocalculus Elliott, 1955 (calcareous algae, Gymnocodiaceae) in the Upper Cretaceous of the Northern Calcareous Alpes (Branderfleck Formation, Gosau Formation) with the description of Permocalculus gosaviensis n. sp. – Revue de Paléobiologie, 10/1, 37-46. SCHLAGINTWEIT, F., 1992: Bentonische Foraminiferen aus Flachwasserkarbonaten der Oberkreide der Nördlichen Kalkalpen (Gosauschichtgruppe, Österrreich). –  Mittelungen der Österreichischen Geologischen Gesellschaft, 84, 327-355. SCHLAGINTWEIT, F., 2010: New observations on Permocalculus gosaviensis Schlagintweit, 1991 (calcareous alga) from the Upper Cretaceous of the Northern Calcareous Alps (Gosau Group, Austria). – Studia UBB Geologia, 55(2), 59-65. SCHLAGINTWEIT, F., GAWLICK, J., 2007: Analysis of Late Jurassic to Early Cretaceous algal debris-facies of the Plassen carbonate platform in the Northern Calcareous Alps (Germany, Austria) and in the Kurbnesh area of the Mirdita zone (Albania): a tool to reconstruct tectonics and palaeogeography of eroded platforms. – Facies, 53, 209-227. SCHМID, S., BERNOULLI, D., FÜGENSCHUH, B., MATENCO, L., SCHEFER, S., SCHUSTER, R., TISCHLER, M., USTASZEWSKI, K., 2008: The Alpine-Carpathian-Dinaridic orogenic system: correlation and evolution of the tectonic units. – Swiss Journal of Geosciences, 101, 139-183. SCHROEDER, R., NEUMANN, M., 1985: Les grands Foraminiféres du Crétacé moyen de la region méditerranéenne. – Geobios, Memoiré special, 7, 1-140, Lyon. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 138 СИМИЋ, В. 1932: Прилог геологији западне Србије. Весник Геолошког института Краљевине Југославије, 1/2, 3-41. СИМИЋ, В., 1933: Горњи перм у западној Србији. – Расправе Геолошког института Краљевине Југославије, 1, 1-130, Београд. СИМИЋ, В. 1934: Прилог познавању горњокарбонских и горњопермских фауна у западној Србији. – Весник Геолошког института Краљевине Југославије за 1933., 3/1, 112-128. СИМИЋ, В. 1938: О фацијама млађег палеозоика у западној Србији. – Весник Геолошког института Краљевине Југославије, 6, 79-108. СИМИЋ, В., 1939: Извештај о геолошком снимању на листу "Ваљево" (1:100.000). - Годишњак Геолошког института Краљевине Југославије, 32 стр. СИМИЋ, В., ЛУКОВИЋ, Д., 1939: Прилог геологији околине Зворника. – Годишњак Геолошког института Краљевине Југославије, 24-28. СЛАДИЋ ТРИФУНОВИЋ, М., 1972: Сенонски кречњаци са орбитоидима и рудистима Козлука (североисточна Босна). – Геолoшки Анали Балканског Полуострва, 38, 111-148. СТЕВАНОВИЋ, П., 1980: Извештај о истраживању терцијарног терена Бање Ковиљаче и Лознице. – Билтен фонда за научно-истраживачки рад САНУ, 5, 76. СТЕЈИЋ, П., ТАСИЋ, З., ЉУБОВИЋ ОБРАДОВИЋ, Д., МИРКОВИЋ, М., ГЛАВАШ-ТРБИЋ, Б., 2006: Геолошка карта Србије за лист Шабац 4, 1 : 50 000, годишњи извештај, Фонд стручних докумената Геолошког Института Србије, интерни извештај, 34 стр. СТЕЈИЋ, П., ТАСИЋ, З., ЉУБОВИЋ ОБРАДОВИЋ, Д., МИРКОВИЋ, М., ГЛАВАШ-ТРБИЋ, Б., 2007: Геолошка карта Србије за лист Шабац 4, 1 : 50 000, годишњи извештај, Фонд стручних докумената Геолошког завода Србије, интерни извештај, 45 стр. СТЕЈИЋ, П., ТАСИЋ, З., ЉУБОВИЋ ОБРАДОВИЋ, Д., МИРКОВИЋ, М., ГЛАВАШ-ТРБИЋ, Б., 2008: Геолошка карта Србије за лист Шабац 4, 1 : 50 000, годишњи извештај, Фонд стручних докумената Геолошког завода Србије, интерни извештај, 38 стр. СТЕЈИЋ, П., ТАСИЋ, З., ЉУБОВИЋ ОБРАДОВИЋ, Д., МИРКОВИЋ, М., ГЛАВАШ-ТРБИЋ, Б., 2009: Геолошка карта Србије за лист Шабац 4, 1 : 50 000, годишњи извештај, Фонд стручних докумената Геолошког завода Србије, интерни извештај, 59 стр. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 139 СТЕЈИЋ, П., MИРКОВИЋ, М., ЉУБОВИЋ ОБРАДОВИЋ, Д., ПРОТИЋ, Н., ГЛАВАШ-ТРБИЋ, Б., ГАЧИЋ, М., 2010: Геолошка карта Србије за лист Шабац 3, 1 : 50 000, годишњи извештај. – Фонд стручних докумената Геолошког завода Србије, интерни извештај, 52 стр. STEUBER, T., 1999: Cretaceous rudists of Boeotia, central Greece. – Special Papers in Palaeontology, 61, 1-229, London. СУДАР, М., 1986: Микрофосили и биостратиграфија тријаса унутрашњих Динарида Југославије између Гучева и Љубишње. – Геолошки анали Балканског полуострва, 50, 151-394. ŠRIBAR, LJ., PLENIČAR, M., 1990: Upper Cretaceous assemblage zones in southwestern Slovenia. – Geologija, 33, 171-205. ТАSLI, K., ÖZER, E., KOÇ, H., 2006: Benthic foraminiferal assemblages of the Cretaceous platform carbonate succession in the Yavca area (Bolkar mountains, S Turkey); biostratigraphy and paleoenvironments. – Geobios, 39, 521-533. ТИМОТИЈЕВИЋ, С., 1992: Стратиграфски положај боксита западне Србије. – Радови Геоинститута, 27, 73-80. ТИМОТИЈЕВИЋ, С., ПОДУНАВАЦ, Д., 1994: Геологија лежишта боксита западне Србије. – Радови Геоинститута, 29, 271-291. VELIĆ, I., 2007: Stratigraphy and Paleobiogeography of Mesozoic Benthic Foraminifera of the Karst Dinarides (SE Europe). – Geologia Croatica, 60/1, 1-113. ВЕСЕЛИНОВИЋ, М., ПЕЈОВИЋ, Д., 1958: Прилог познавању горњокредних седимената Рађевине (западна Србија). – Радови Геолошког института „Јован Жујовић“, 10, 73-82. ВЕСЕЛИНОВИЋ, М., ПЕЈОВИЋ, Д., ФИЛИПОВИЋ, И., КАЛЕНИЋ, М., 1961: Тумач за основну геолошку карту ФНРЈ, лист Зворник 54. – Фонд стручних докумената Геолошког завода Србије, интерни извештај, 24 стр. YEN, J. T. C., 1958: Systematics and Distributions of Pyrgulifera Meek. – Annalen des Naturhistorischen Museums in Wien, 62, 193 - 209. YEN, J. T. C., 1964: Further Studies on Species of Pyrgulifera. – Annalen des Naturhistorischen Museums in Wien, 68, 193 - 209. WILSON, J. L., 1975: Carbonate facies in geologic history. – Verlag-Springer, 1-471, Berlin-Heidelberg-New York. ЖУЈОВИЋ, Ј., 1889: Основи за геологију Краљевине Србије. – Геолошки Анали Балканског Полуострва, 1/1, 129 стр., Београд. ГОРЊОКРЕДНЕ ТВОРЕВИНЕ СЕВЕРОЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 140 ЖУЈОВИЋ, Ј., 1893: Геологија Србије. 1. део: Топографска геологија. – Посебна дела Српске Краљевске академије, 334 стр., Београд. Te rq ue m el la sp . 0m 1 1, 5 1, 0 0, 7 0, 25 3, 5 2, 0 7, 4 2, 0 1 3 5 6 6 7 2 4 2,5 2,5 3,2 3,45 6,95 8,95 8,95 16,35 18,35 Ñòóá Âàñèšåâèžè - Êðàñàâà 1:100 Êàïðèíèäñêè áèîêàëêàðåíèòè îä ôðàãìåíàòà êàïðèíèäà, äðóãèõ ðóäèñòà è ìåêóøàöà Ó ñåäèìåíòèìà ðåè (áèî)åðîäîâàíè ôðàãìåíòè ìèêðîôîñèëà Áàíêîâèòè äî ñêîðî ìàñèâíè áèîìèêðèòè è ìèêðîñïàðèòè ñà ðåèì ôîðàìèíèôåðèìà Ðóäèñòíè áèîêàëêàðåíèòè ñà Caprinidae è äðóãèì ðóäèñòèìà Íîäóëàðíè êðå÷œàöè (áèîìèêðèòè) ëàïîðîâèòè è ãëèíîâèòè ó íèæèì íèâîèìà Ôîðàìèíèôåðñêè êðå÷œàöè (áèîìèêðèòè) Áðå÷å ñà ôðàãìåíòèìà ïåðìñêèõ è òðè¼àñêèõ êðå÷œàêà Ãîðœîïåðìñêè áèòóìèíîçíè êðå÷œàöè Ïðèëîã áð. 1. Ëîêàëíè ãåîëîøêè ñòóá Âàñèšåâèžè - Êðàñàâà RR-5640 RR-5641 RR-5642 RR-5643 RR-5644 RR-5645 RR-5646 RR-5647P4 30 30/2 30/3 30/6 30/7 30/7’ 30/7A P1 x x x x Ñ ÐÅ Ä Œ È - ÃÎ ÐŒ È Ö ÅÍ Î Ì À Í ÒÓ ÐÎ Í P3 Ps eu do rh ip id io ni na ca se rt an a Vi da lin a ra do ic ic ae C un eo lin a sp p. Sp iro lo cu lin a ch al m as i Ps eu do rh ap yd io ni na Ps eu do lit hu on el la N ez za za tin el la C ri br os to m oi de s Bi co nc av a be nt or i du bi a re ic he li pi ca rd i pa ra le ns N ez za za ta si m pl ex N ez za za ta g yr a N eo m er is c f. cr et ac ea C yc lo gy ra sp p. “C yl in dr op or el la ko ch an sk ya e” M ili ol id ae C ha ro ph yt a Ca pr ini da e Ga str op od a C hr ys al id in a cf . gr ad at a N um m ol oc ul in a? c f. re gu la ri sx 492 5101 y 6613282 Ñòóá Jîâàíîâèžè - Êðàñàâà 1:50 Ñ ÐÅ Ä Œ È - ÃÎ ÐŒ È Ö ÅÍ Î Ì À Í Ì ÀÑ ÒÐ È Õ Ò ñàìî íà ëîêàëèòåòó 2 Ëîêàëèòåò 2, íà ñòàçè 1:50 Äåëèìè÷íî ïåëîèäíè êðå÷œàöè (áèîìèêðèòè) ñà àñîöè¼àöè¼îì íóìîëîêóëèíà, äðóãèõ ôîðàìèíèôåðà è àëãè 0m 0, 5 2, 0 1, 0 4, 0 0, 3 0, 5 2 3 1 3 44 5 5 2 2 0,5 2,5 2,5 3,5 7,5 7,8 9,8 9,8 12,8 BG-22 BG-23 RR-5707 RR-5708 BG-24 BG-24a BG-24b RR-5709 RR-5710 RR-5711 BG-27 RR-5916 RR-5917 BG-28 BG-26 BG-25 BG-28/1 RR-5713 RR-5920 RR-5921 BG-26a x ìèêðîôîñèëè óòâðåíè íà ñòóáó ëîêàëèòåòà £îâàíîâèžè- Êðàñàâà ìèêðîôîñèëè óòâðåíè íà ëîêàëèòåòó 2, ñòàçè èçíàä ìåñòà ñíèìàœà ñòóáà C ox ite s z ub ai re ns is N ez za za ta c on ic a N ez za za tin el la p ic ar di “f -4 8” fo ra m in ife r N ez za za ta g yr a Vi da lin a ra do ic ic ae N ez za za ta si m pl ex Bi co nc av a be nt or i “P ec te n” cr en er i C hr ys al id in a O rb ito id es m ed ia gr ad at a C ri br os to m oi de s Si de ro lit es pa ra le ns ca lc itr ap oi de s Ps eu do rh ip id io ni na . O m ph al oc yc lu s Ps eu do lit hu on el a O rb ito id es Ps eu do rh ap yd io ni na . Lo ftu si a sp . N um m of al ot ia ca se rt an a m ac ro po ru s re ic he li ap ic ul at a M el ob es ia sp . Os tre ida e du bi a cr et ac ea Ca pr ini da e C al ci sp ha er ul id ae C un eo lin a sp . M ili ol id ae N eo m er is m ok ra go re ns is A nn el id ae Sp iro lo cu lin a sp . O rb ito id es ti ss ot i Bo ur no nia sp . Sa cc oc om a sp . Re qu ien ida e N um m ol oc ul in a ? re gu la ri s C ri br os to m oi de s si na ic a ôîðàìèíèôåðñêè êðå÷œàê (áèîìèêðèò è ìàœå áèîñïàðèò), ó ãîðœåì äåëó ïîâðåìåíî ïåëîèäàí ëàïîðîâèòè áèîìèêðèò (ïåêñòîí) ñà èçâåñíèì óòèöà¼åì ïåëàãè¼àëà íîäóëàðíè, äåëîì ëàïîðîâèòè áèîìèêðèòè, ïîâðåìåíî ñà ôðàãìåíòèìà ¼óâåíèëíèõ áèâàëâèà ìàëî ëàïîðîâèòè áèîìèêðèòè (ïðåòåæíî ïåêñòîíè) ôèíîçðíè áèîêàëêàðåíèòè (âåžèíîì ïåêñòîíè) ñà ôîðàìèíèôåðèìà è ðóäèñòíèì äåòðèòóñîì Êàïðèíèäñêî-ðåêâè¼åíèäñêè áèîêàëêàðåíèòè (ãðåèíñòîíè äî ðàäñòîíè), Îáèšå ôðàãìåíàòà Caprinidae è Requienidae, ìèêðîôîñèëè òàêîå ôðàãìåíòèðàíè Ôîðàìèíèôåðñêè êðå÷œàê (áèîìèêðèò), ïîâðåìåíî ñà ïåëîèäèìà Ãðóáîçðíè êëàñòèòè ñà ðåèì êðóïíè¼èì ôðàãìåíòèìà áèâàëâè¼à è ðóäèñòà Àðåíèòè, äåëîì âàïíîâèòè, ñà îáèšåì ìàêðîôîðàìèíèôåðà, è äåòðèòóñîì ðóäèñòà è äðóãèõ áèâàëâèà ñëî¼åâè ñà îðáèòîèäèäèìà è ëîôòóçè¼àìà ñëè÷íè ñðåäœîçðíè àðåíèòè, ïîíåãäå ñëà- áè¼å âàïíîâèòè, ñà ìàêðîôîðàìèíèôåðèìà Ïðèëîã áð. 2. Ëîêàëíè ãåîëîøêè ñòóá £îâàíîâèžè - Êðàñàâà x 4921 324 66 259y 12 ðóäèñòíè áèîêëàñòè÷íè êðå÷œàöè, äåëèìè÷íî ìóšåâèòè (áèîìèêðèòñêè) ðåêðèñòàëèñàëè êðå÷œàöè (ãðåèíñòîíè) ñëè÷íè îíèìà ñà ïî÷åòêà ñòóáà ðóäèñòíè áèîêàëêàðåíèòè (ãðåèíñòîíè è ïåêñòîíè) ðóäèñòíè áèîêëàñòè÷íè âåêñòîíè äî ôëîóòñòîíè ðåêðèñòàëèñàëè áèîìèêðèòè äî áèîñïàðèòè ôðàãìåíòè Caprinidae è äðóãèõ ðóäèñòà Terquemella sp.? Dasycladaceae Dasycladaceae Miliolidae Miliolidae Dasycladaceae Calcisphaerulidae Marssonella trochus ñëî¼åâèòè áèîêàëêàðåíèòè è äðóãè áèîêëàñòè÷íè êðå÷œàöè - (ëèòî)áèîêëàñòè÷íè ïåêñòîíè, ãðåèíñòîíè è ðàäñòîíè ðóäèñòíè áèîêëàñòè÷íè êðå÷œàöè (áèîñïàðèòè è áèîñïàðóäèòè) Caprinula boysii, Caprinula sp. ðóäèñòíè áèîêëàñòè÷íè êðå÷œàöè - ãðåèíñòîíè äî ðàäñòîíè Caprinidae, Radiolitidae, äðóãè ìåêóøöè - ãàñòðîïîäè èòä. Ñ ÐÅ Ä Œ È - ÃÎ ÐŒ È Ö ÅÍ Î Ì À Í B-10 1B-1 aB-6 B-5 /B-5 1 BA-4 BA- P 0m 1, 53 , 1 0 2, 3 1 0, 8 0, 85 , 2 4 2, 5 1 2 3 5 6 7 8 4 5,05 ,46 ,47 ,9 8 12 3, ,81 4,2 0,8 òóá àñ âÑ Á òà 1 00:1 Ïðèëîã áð. 3. Ëîêàëíè ãåîëîøêè ñ óá Á ñòàâàò à x 4914808 y 6619741 x x x x x 0m 7, 0 1, 2 1, 8 2, 4 2, 6 1, 5 3, 6 9, 6 4, 8 2, 0 12 ,1 1, 8 1 2 3 12,4 14,2 16,8 18,3 21,9 31,5 36,3 38,3 50,4 5,4 4,8 2,4 Ñòóá Ïåðèøèžà áðäî - £å÷ìåœå 1:200 êàðáîíàòíè êëàñòèòè òðàíñïîðòîâàíè ñà ìàðãèíå ó ðåëàòèâíî äóášè áàñåí ëàïîðöè ñà ëàìèíàìà ìèêðîôîñèëà ïî¼àâå ìàœèõ êðåòàœà íåêîíñîëèäîâàíèõ ñëî¼åâà ïðè êîìïàêöè¼è ìåòàðñêî ïîçà¼ìèøòå öåìåíòíèõ ëàïîðàöà êàî ñî÷èâî ó ïëî÷àñòèì äî òàíêîñëî¼åâèòèì ëàïîðöèìà ëàïîðöè ñà ãëîáîòðóíêàíèäàìà è äðóãèì ïëàíêòîíñêèì ìèêðîôîñèëèìà ñëè÷íè áèîêàëêàðåíèòè ñà ìàœèì ïî¼àâàìà êàñíîäè¼àãåíåòñêå äîëîìèòèçàöè¼å áèîïåëñïàðèòè ñà êîðîçèîíèì øóïšèíàìà, åõèíîäåðìàòèìà, ìåñòèìè÷íî êîðàëèìà èòä. äåáåëîñëî¼åâèòè è áàíêîâèòè áèîêàëêàðåíèòè (ïåêñòîíè è ãðåèíñòîíè) ñà ïðåîâëàó¼óžèì áèîêëàñòèìà åõèíîäåðìàòà - êðèíîèäèìà, ðóäèñòèìà, áðèîçîàìà, ôîðàìèíèôåðèìà èòä. ëàìèíèðàíè ëàïîðöè ñà íàèçìåíè÷íèì ñìåœèâàœåì ëàìèíà ñà ãëîáîòðóíêàíèäàìà è äðóãèì êàðáîíàòíèì áèîêëàñòèìà, è ëàìèíà ñà ïîâåžàíèì ñàäðæà¼åì ãëèíîâèòå ìàòåðè¼å ëàïîðîâèòè ñåäèìåíòè ñà ãëîáîòðóíêàíèäàìà, êàëöèñïîíãè¼àìà, ìåñòèìè÷íî ôðàãìåíòèìà Inoceramidae, ïîíåãäå óç ìëàçîâå ãëèíîâèòå ìàòåðè¼å õåìèïåëàãèò íàñòàî ìåøàœåì äâå âðñòå ñåäèìåíàòà óç ñàäðæ༠òåðèãåíå àëåâðèòñêå êîìïîíåíòå. Ñàäðæè ïåëàøêå, êàî è ôðàãìåíòå òðàíñïîðòîâàíèõ áåíòîñêèõ îðãàíèçàìà ÒÓ ÐÎ Í - Ä Î Œ È Ê À Ì Ï À Í Ò 2 4030/1 4030/2 4030/3 4030/4 4030/5 4030/6 4030/8 4030/9 4031/5 4031/6 4031/8 4031/9 4031/11 4031/10 Vi da lin a M on ch ar m on tia hi sp an ic a ap en ni ni ca N ez za za tin el la sp . Fa ls ol ik an el la ha m m ud ai Te rq ue m el la sp . Ps eu do lit ho ta m ni um C op to ca m py lo do n St om io sp ha er a G lo bo tr un ca na al bu m pa nt ic i sp ha er ic a lin ne ia na M ar so ne lla tu rr is M ar so ne lla tu oc hu s G lo bo tr un ca na G lo bo tr un ca na G lo bo tr un ca ni ta G lo bo tr un ca na ar ca bu llo id es el ev at a ve nt ri co sa M ar gi no tr un ca na M ar gi no tr un ca na si ga li co ro na ta 499 078x 6 y 403 95 7 1 D ic ar in el la co nc av at a Ïðèëîã áð. 4. Ëîêàëíè ãåîëîøêè ñòóá Ïåðèøèžà áðäî - £å÷ìåœå Ñòóá Ñóøèöà x 7 401 835 y 4 897 400 BG 123 BG 122 BG 121 BG 120 BG 119 BG 118 BG 115 BG 114 BG 113 BG 112 BG 109 BG 107 BG 106 BG 105 BG 104 BG 102 BG 101 BG 103 BG 103/A BG 101/A T X X T TÓ ÐÎ Í - ÑÀ Í ÒÎ Í 3 3 6 21 ,3 12 ,1 10 6 2, 4 2 6 1, 7 3, 5 1 12 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 75 72 66 44,7 32,6 22,6 16,6 14,2 12,2 11,2 5,2 3,5 0 ì 1 : 300 prïðîëóâè¼àëíî-äåëóâè¼àëíè ñåäèìåíòè (çàñòîð) Áåëè÷àñòè òàíêîñëî¼åâèòè è ñëî¼åâèòè ãëîáîòðóíêàíñêè ëàïîðöè, òåêòîíèçèðàíè Áèîëèòîêëàñòè÷íè ïåêñòîíè è âåêñòîíè Ðóäèñòíè ãðåèíñòîíè âèñîêîåíåðãåòñêå ñðåäèíå Áðî¼íè ãàñòðîïîäè äà¼ó îáåëåæ¼å ãîðœèì íèâîèìà ïàêåòà Êâðãàâè ëàïîðîâèòè áèîìèêðèòè Êîíòàêò îáåëåæåí ãëèíîâ. ìàòåðè¼îì Ôîðàìèíèôåðñêè è äðóãè Ó âðõó ïàêåòà ëàïîð. áèîìèêðèòè Èíòðàáèî(ìèêðî)ñïàðèòè, ïîâðåìåíî áðå÷àñòîã èçãëåäà (ñà îíêîèäàëíèì ñòðóêòóðàìà) Ðàäèîëèòèäñêè ãðåèíñòîíè Ñìåíà ïàêåòà ãðóäâàñòèõ, ëàïîð. áèîìèêðèòà äî ëàïîðàöà è êîìïàêòíèõ áèîêàëêàðåíèòà ñà ôðàãìåíòèìà ðóäèñòà Ïðåòåæíî áèîìèêðèòè ó ñìåíè Ðóäèñòíè ãðåèíñòîíè Ëàïîðîâèòè ñåäèìåíòè Áèîìèêðèòè è (èíòðà)áèîñïàðèòè Óãëàâíîì ãðóäâàñòè ãðåèíñòîíè è ïåêñòîíè ñà ïðîñëî¼öèìà Ñåäèìåíòè ïîâèøåíå åíåðãè¼å âîäå: èíòðàêëàñòè÷íî- áèîêëàñòè÷íè PS è GS ó ñìåíè ñà ëàïîð. èíòðàáèîìèêðèòèìà Ñëî¼åâèòè áèîêàëêàðåíèòè, êîìïàêòíè, ñà ôðàãìåíòèìà ðóäèñòà, ôîðàìèíèíôåðà, öðâåíèõ àëãè è íåøòî ðåå åõèíîäåðìàòà ñà ëàïîðîâèòèì ñåäèìåíòèìà ëàïîðàöà áèîìèêðèòè è áèîñïàðèòè Èíòðàáèî(ìèêðî)ñïàðèòè è ðåè áèîìèêðèòè ñà ôîðàìèíèôåðèìà èòä. Ëàïîðîâèòè ãðóäâàñòè áèîìèêðèòè Èíòðàáèîìèêðèòè äî èíòðàáèîìèêðîñïàðèòè Frondicularia woodwardi Moncharmontia apenninica Vidalina hispanica Vidalina hispanica Vidalina hispanica Vidalina hispanica Globotruncana lapparenti Globotruncana bulloides Dictyopsella kiliani Dictyopsella kiliani Marssonella trochus Dasycladaceae Acteonelidae Acteonelidae ex gr. “gigantea” Comptocampilodon spp. Vidalina hispanica Cuneolina pavonia-parva Reticulinella kaeveri Miliolidae Miliolidae Radiolitidae Radiolitidae Lituolidae Globotruncanidae Calcisphaerulidae Cuneolina sp. Nezzazatinela picardi Nezzazatinela picardi Nezzazatinela picardi Pseudocyclammina sphaeroidea Pseudocyclammina sphaeroidea Paraophthalmidium carpaticum Ïðèëîã áð. 5. Ëîêàëíè ãåîëîøêè ñòóá Ñóøèöå 0m 1, 7 0, 8 2 1 2, 5 1, 2 1, 6 0, 3 1 2 3 5 6 8 7 4 5,5 8,0 9,2 9,5 11,1 3,0 4,7 1,0 P 5 P 4 RR 5947 RR 5946 RR 5945 RR 5944 P 2 P 3 RR 5942 RR 5941 RR 5940 P 1 P 1a P 0 Ñòóá Ïåòðèžè 1:100 U U N ez az at in el la “S ch lu m be rg er in ae ” D ic yc lin a pi ca rd i sc hl um be rg er i M ili ol id ae (b ro jn ije ) C al ci sp ha er ul id ae N ez za za ta g yr a C un eo lin a sp . N ez za za ta c on ve xa N ez za za ta si m pl ex M on ch ar m on tia Ps eu do cy cl am m in a ap pe ni ni ca sp ha er oi de a C ha ro ph yt a Bo liv in op si s s p. C ri br os to m oi de s pa ra le ns Py re ni na o bl on ga D is co rb id ae Te rq ue m el la sp . H et er op or el la N eo m er is le pi na m ok ra go re ns is áèîêëàñòè÷íè êðå÷œàöè (âåêñòîíè - ãðåèíñòîíè) ïåëîèäíè âåêñòîíè äî ïåêñòîíè ñëî¼ ñà íåçàçàòèíåëàìà è äðóãèì áåíòîñîì ìëàçåâè áèîêëàñòà ñà øêîšêàìà è öðâèìà ôàì. Anelidae ðóäèñòíè áèîêàëêàðåíèòè ïîâðåìåíî ñà öðâèìà ôàì. Anelidae áèîêàëêàðåíèòè ñà ðóäèñòèìà (Radiolitidae èòä.), íåçàçàòèíåëàìà è äðóãèì ôîñèëèìà ãîðœîïåðìñêè áèòóìèíîçíè êðå÷œàöè ñà äàçèêëàäàöåàìà è ìåêóøöèìà ñëàáî ïåñêîâèòè áèîêàëêàðåíèòè ïîâðåìåíî ñà ïåëîèäèìà è/èëè èíòðàêëàñòèìà. ñåäèìåíòè ñàäðæå îáðàåíå êëàñòå ñà ðàäèîëàðè¼àìà è êàëöèñôåðàìà áèîêàëàðåíèòè (ãðåèíñòîíè) íåøòî ïëèžà ñðåäèíà ðàñåä “f -6 6” fo ra m in ife r x 4917654 66 7y 1754 Ïðèëîã áð. 6. Ëîêàëíè ãåîëîøêè ñòóá Ïåòðèžè êîä Á. Öðêâå ÒÓ ÐÎ Í - Ñ À Í ÒÎ Í P3 Ñòóá Ìî¼êîâèž 1:50 ÊÎ Í È £À Ê - Ñ ÐÅ Ä Œ È Ñ ÅÍ Î Í 0m 1, 4 0, 2 1, 3 1, 5 0, 75 3, 4 1 2 3 4 5 6 1,6 1,4 2,9 4,4 5,35 8,75 M1 30/2 30/2à M3 M4 M5 M5’ M6 RR-5697 RR-5698 M2/2010 M3/2010 x x x x x x ñëàáè¼å îòêðèâåíè áèîìèêðèòè è áèîñïàðèòè ñà ðóäèñòèìà, ìåêóøöèìà è åõèíîäåðìàòèìà äåëèìè÷íî îòêðèâåíè êðå÷œàöè ñóêöåñè¼à èìà êðàžå åìåðçèîíå öèêëóñå ñóïðàòà¼äàëíè ëàìèíèòè êðàòêèõ èçðàœàœà áèîêàëêàðåíèòñêè - áèîêëàñòè÷íè êðå÷œàê ñà B. stirae è íåðèíåèäíèì ãàñòðîïîäèìà òðîøíè ãëèíîâèòî- ëàïîðîâèòè áèîìèêðèòè, áèîêëàñòè ðóäèñòà, ìåêóøàöà èòä., áðå÷èçèðàí èíòåðâàë ðóäèñòíî-ãàñòðîïîäñêè áèîêàëêàðåíèòè, ïîíåãäå ñà êðóïíè¼èì, íåøòî òðàíñïîðòîâàíèì ôðàãìåíòèìà íàâåäåíèõ ìàêðîôîñèëà áèîêàëêàðåíèòè ñà êëàñòèìà è âåžèì òðàíñïîðòîâàíèì ôðàãìåíòèìà ìàêðî è ìèêðîôîñèëà M on ch ar m on tia ap pe nn in ic a M ur ci el la cu vi lli er i D ic yc lin a sc hl um be rg er i Re tic ul in el la k ae ve ri Bi co nc av a be nt or i sp ha er oi de a U do te ac ea e ? D is co rb id ae pa vo ni a- pa rv a Co m pt oc am pi lo do n sp . M ili ol id ae pi ca rd i D as yc la da ce ae Bi ra dio lite s s tir ae Ha plo pt yx is re qu ien nia na Ps eu do cy cl am m in a C un eo lin a gr . N ez za za tin el la N um m ol oc ul in a ir re gu la ri s Ïðèëîã áð. 7. Ëîêàëíè ãåîëîøêè ñòóá Ìî¼êîâèž 49 010x 23 y 619 67 6 0 îîèäíî - ãàñòðîïîäñêè íèâî äîœåã òðè¼àñà âåêñòîíè äî ïåêñòîíè ñà âåžèì èëè ìàœèì ó÷åøžåì áèîêëàñòà, ôîðàìèíèôåðñêè ïåêñòîíè è ãðåèíñòîíè ó ñèñòåìó ñàìî ïîâðåìåíè ïðîäîðè êðø¼à ðóäèñòà èç âîäå âåžå åíåðãè¼å ìàäñòîíè äî ïåêñòîíè îñëàåíå ñðåäèíå ó ñëî¼åâèìà ÷è¼à äåášèíà âàðèðà íà ïðîôèëó áèîêàëêàðåíèòè ñà ôðàãìåíòèìà ðàäèîëèòèäà è äðóãèõ ðóäèñòà, ôîðàìèíèôåðèìà èòä. èçðîœåíè ìàäñòîí ñìåœó¼å áàíàê ðóäèñòíî-åõèíîäåðìàòñêîã áèîêàëêàðåíèòà (óãëàâíîì ãðåèíñòîí) - öèêëóñè õàðîôèòíî-îñòðàêîäñêè ìóšåâèòè êðå÷œàöè (âåêñòîíè äî ìàäñòîíè) Ñòóá Êaðëàãàí 1:50 Ä Î Œ È Ñ ÅÍ Î Í - ? Ê À Ì Ï À Í Ò 1 1 1 0m 0, 75 0,0 8 0, 9 0, 9 1, 0 2 1 3 4 5 6 7 8 1,75 1,83 2,73 3,23 3,63 4,83 4,83 5,83 RR-5673 RR-5674 RR-5675 RR-5676 RR-5677 RR-5678 ÊR-2 ÊR-4 ÊR-5 RR-5679 RR-5680 RR-5681 RR-5682 RR-5683 RR-5684 ÊR-7 ÊR-6 0, 5 0, 4 1, 2 1, 0 U U D as yc la da le s C ha ro ph yt a O st ra co da D is co rb id ae Ra dio liti da e M on ch ar m on tia D ic yc lin a N um m ol oc ul in a N ez za za tin el la ap pe nn in ic a sc hl um be rg er i ir re gu la ri s pi ca rd i M ili ol id ae Bo liv in op si s s p. Ac teo ne lid ae Vi da lin a hi sp an ic a M ur ci el la Te rq ue m el la sp . C un eo lin a pa vo ni a C un eo lin a pa rv a cu vi lli er i 492 580x 7 y 6 11 786 4 Ïðèëîã áð. 8. Ëîêàëíè ãåîëîøêè ñòóá Êàðëàãàíà £àçîâíèê 1 1:100 Ì Ë À € È Ñ ÅÍ Î Í X X X X X J-1 BG-36 BG-37 BG-38 BG-39/1 BG-39/3 J-3 J-6 J-7 J-9 J-10 Ðåêðèñòàëèñàëè áàíêîâèòè áèîñïàðèòè, áèîêëàñòè îä ôðàãìåíàòà ðóäèñòà è åõèíîäåðìàòà èëè êàî èíòðàêëàñòè, Marssonella trochus Ïðèëîã 9. Ëîêàëíè ãåîëîøêè ñòóá èñòî÷íîã äåëà êîïà £àçîâíèê, äðóãà åòàæà. Áèîñïàðèòè, çíàòíî ðåêðèñòàëèñàëè, áèîêëàñòè îä ôðàãìåíàòà ðóäèñòà èòä. Áèîñïàðèòè, çíàòíî ðåêðèñòàëèñàëè, ôðàãìåíòè ìîëóñàêà, ðåòêè ôîðàìèíèôåðè ôàì. Rotaliidae Áèîñïàðèòè ñà ôðàãìåíòèìà Radiolitidae, Hippuritidae, èçìåœåíèì àëãàëíèì ñòðóêòóðàìà (Coralinaceae, ?Solenoporaceae), “ñåíêå” ìàêðîôîðàìèíèôåðà - ?Orbitoididae Áèîñïàðèòè, ðåêðèñòàëèñàëè, ìåñòèìè÷ía ïîšà ìèêðèòà áèîêëàñòè îä ôðàãìåíàòà ðóäèñòà è åõèíîäåðìàòà, ðåòêèõ áåíòîñêèõ ôîðàìèíèôåðà, ?Charophyta Áèîñïàðèòè, çíàòíî ðåêðèñòàëèñàëè, ìåñòèìè÷íà ïîšà ìèêðèòà, êàðáîíàòíè áèîêëàñòè îä ôðàãìåíàòà ãàñòðîïîäà, äðóãèõ ìîëóñàêà èòä. Ó âèøèì íèâîèìà ðåòêå áèîòóðáàöè¼å 1 2 3 0 m 1,8 1,7 1, 8 1, 7 7, 6 9,4 U 0m 13 2, 5 22 ,5 12 1 1 1 2 3 3 13 13 15,5 39 38 39 51 Z-3 Z-4 Z-5 Z-6 Z-7 Z-8 Z-8 Z-6’ Z-6’’ ’ x x x x x x x x U U ðóäèñòíè áèîêàëêàðåíèòè, ìåñòèìè÷íî ñëàáî ïåñêîâèòè, ñà ïàðòè¼àìà „ñàõàðîèäíîã“ êðå÷œàêà ñëè÷íè áèîêëàñòè÷íè êðå÷œàöè ñà ðóäèñòèìà èòä., áåëè „ñàõàðîèäíè“ êðå÷œàöè òèïà £àçîâíèêà èìà¼ó çíàòíè¼å ó÷åøžå ðàñåä ðàñåäíà çîíà ðàñåä ïðåìà ïîäðó÷¼ó ïðåêðèâåíîì äåëóâè¼óìîì àëåâðèòñêå ãëèíå ðàñåä ïðåìà íåîãåíèì êëàñòèòèìà êîíãëîìåðàòè, øšóíêîâè è äðóãè êðóïíîçðíè¼è êëàñòèòè ñëî¼åâèòè êðå÷œàöè ôèíî ïåñêîâèòè è ìàëî ëàïîðîâèòè ñà áåíòîñêèì ôîñèëèìà è ãëîáîòðóíêàíèäàìà (çîíà elevata) x à ΠРŒ À Ê Ð Å Ä À - Ê À Ì Ï À Í Ñòóá Çàáëàžå - Âóêîøèž 1:200 Si de ro lit es v id al i O rb ito id es c f. tis so ti O rb ito id es sp . H em ic yc la m m in a ch al m as i G lo bo tr un ca ni ta el ev at a G lo bo tr un ca na g r. lin ne ia na Ra dio liti da e Ps eu do po lic on ite s s p. D as yc la da le s C al ci sp on gi ae Te xt ul ar iid ae A no m al in id ae C al ci sp ha er ul id ae Ne rin ea ce ae , Q d ?Ì 32 Àc tae on eli da e Ïðèëîã áð. 10. Ëîêàëíè ãåîëîøêè ñòóá Çàáëàžà 9x 4943321 y 73 6009 0m 6 6,8 7,8 8,5 9,0 9,2 9,2 11,7 12,4 14,1 16,6 6 0, 8 1, 0 0, 7 0, 5 0, 2 2, 5 0, 7 1, 7 2, 5 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 696/3 695/2 696/1 695/2a 695/1 695 696/4 U U âàïíîâèòè ãëèíöè, ðàñòå ó÷åøžå CaCO ¼àêî âàïíîâèòè (ëàïîðîâèòè) ñåäèìåíòè âàïíîâèòè ãëèíöè ó ñìåíè ñà ãëèíîâèòèì êðå÷œàöèìà áåëè÷àñòè âàïíîâèòè è ëàïîðîâèòè ñåäèìåíòè ìåøàœà çåëåíêàñòîã ãëèíîâèòîã è ñèâîã, âèøå ëàïîðîâèòîã ìóšà ñëàáî ãëèíîâèòè áèîìèêðèòè ñà áðàêè÷íèì ãàñòðîïîäèìà ó ñìåíè ñà âåîìà ãëèíîâèòèì ñåäèìåíòèìà ãðóäâàñòè ãëèíîâèòè áèîìèêðèòè ñà ïðîñëî¼öèìà ¼àêî âàïíîâèòèõ ãëèíàöà, îâäå ñà ïîäâîäíèì êëèæåœèìà òàíêîñëî¼åâèòè ãëèíöè ñà öì âàëóòèöàìà äîáðî äî ñëàáè¼å çàîášåíèõ ñèâèõ áèîìèêðèòà ñà öè¼àíîáàêòåðè¼ñêèì ñòðóêòóðàìà ãëèíöè ñà äî 2,5 öì ñôåðè÷íèì Fe êîíêðåöè¼àìà èëè íåïðàâèëíèì êàðáîíàòíèì êîíêðåöè¼àìà (áëàãå îñöèëàöè¼å ñðåäèíå ?) Ïðèëîã áð. 11. Ëîêàëíè ãåîëîøêè ñòóá £àçîâíèê - jàðóãà x 4935186 y 7409913 ãëèíöè ó êî¼èìà ñó ðàçâè¼åíå ãâîæåâèòå àëè ïîâðåìåíî è êàðáîíàòíå êîíêðåöè¼å Ì Ë À € È Ñ Å Í Î Í (? Ì À Ñ Ò Ð È Õ Ò) Ñòóá Jaçîâíèê - ¼àðóãà 1:100 D is co rb id ae C ha ro ph yt a Py rg uli fe ra cf . p ich ler i “T ro ch us sp .” Bi va lvi a Ec hin od er ma ta (C rin oid ea ) 3 Ëèòîëîøêå îçíàêå çà òèïîâå ñòåíà Ë å ã å í ä à ìèêðèò ïåëìèêðèò ïåñêîâèòè ìèêðèò êâðãàâè (íîäóëàðíè) ñïàðèò èíòðàìèêðèò êðóïíîçðíè ïåø÷àð áèîìèêðèò ñðåäœîçðíè ïåø÷àð îîìèêðèò ñèòíîçðíè ïåø÷àð äðîáèíà ó ìàòðèêñó ãëèíîâèòî-ëàïîðîâèòîã ñàñòàâà (äåëóâ.-ïðîëóâ. çàñòîð) áðå÷a êîíãëîìåðàò ïåñêîâèòè êîíãëîìåðàò êâðãàâè (íîäóëàðíè) ìèêðèò ãëèíîâèòè ìèêðèò ëàïîðîâèòè ìèêðèò ëàïîðàö ãëèíàö àëåâðîëèò Áî¼à ñåäèìåíàòà òàìíî ñèâà ñèâà ñâåòëî ñèâà ñâåòëî çåëåíêàñòà çåëåíêàñòà öðâåíà ñâåòëî öðâåíà æóòà Äåášèíà ñëî¼åâà ëèñòàñòè ïëî÷àñòè ñëî¼åâèòè áàíêîâèòè ìàñèâíè Îñíîâíå âðñòå ñëî¼åâèòîñòè ïëàíàðíà òàëàñàñòà íåïðàâèëíà ãðóäâàñòà (êâðãàâà) Ñòðóêòóðå, ëèòîëîøêå îçíàêå è ïî¼àâå ìèíåðàëíèõ ñèðîâèíà ó ñåäèìåíòèìà x U õîðèçîíòàëíà ëàìèíàöè¼à ãðàäàöè¼à ïóêîòèíå èñóøèâàœà áèòóìèíîçíî ñòèëîëèòè ãâîæåâèòî ðåêðèñòàëèçàöè¼à ïî¼àâå öåìåíòíèõ ëàïîðàöà ãåîïåòàëíà ñòðóêòóðà ôåíåñòðå âàïíîâèòè (êàðáîíàòíè) ñåäèìåíòè áèîòóðáàöè¼å êâðãå (íîäóëå) êàðáîíàòíå êîíêðåöè¼å ãâîæåâèòå êîíêðåöè¼å Îçíàêå çà ôîñèëå àëãå áèâàëâè¼å ôîðàìèíèôåðè ãëîáîòðóíêàíèäå âåëèêè ñåíîíñêè ôîðàìèíèôåðè áðèîçîè õàðîôèòå îñòðàêîäè ðóäèñòè ðàäèîëàðè¼å ãàñòðîïîäè êîëîíè¼àëíè êîðàëè óñàìšåíè êîðàëè ñïèêóëå ñïîíãè¼à ðåêâè¼åíèäå áðàõèîïîäè êàïðèíèäå êàëöèñôåðå åõèíèäèêðèíîèäè ТАБЛА 1 1. Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), ?Cribrostomoides sp., препарат RR 5707, Јовановићи, 2. Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), препарат RR 5916, Јовановићи, 3. Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), препарат BG 39a, Васиљевићи, 4. Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), препарат RR 5707, Јовановићи, 5. Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), препарат BG 29, Васиљевићи, 6. Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), препарат Р 4, Васиљевићи, 7. Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), препарат BG 39/2a, Васиљевићи, 8. Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), препарат BG 39/2, Васиљевићи, 9. Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), Vidalina radoicicae CHERCHI & SCHROEDER, препарат BG 39/2a, Васиљевићи, 10. Микрофација са Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), Spiroloculina sp., препарат BG 29, Васиљевићи, 11. Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), Cyclogyra sp., препарат BG 29, Васиљевићи. ТАБЛА 2 1. Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), препарат BG 39b,Васиљевићи, 2. Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), препарат RR 5647, Васиљевићи, 3. Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), препарат RR 5647, Васиљевићи, 4. Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), препарат BG 39b, Васиљевићи, 5. Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), препарат RR 5642, Васиљевићи, 6. Lituoliidae, препарат RR 5642, Васиљевићи, 7. Микрофација са Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), ?Cribrostomoides sp., препарат BG 29, Васиљевићи, 8. Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), препарат Р 4, Васиљевићи, 9. Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), препарат BG 39a, Васиљевићи, 10. Scandonea cf. pumila SAINT MARC („фораминифер f-48“, sensu РАДОИЧИЋ, 1972a), препарат BG 25, Јовановићи, 11. Scandonea cf. pumila SAINT MARC („фораминифер f-48“, sensu РАДОИЧИЋ, 1972a), препарат RR 5712, Јовановићи. ТАБЛА 3 1. Vidalina radoicicae CHERCHI & SCHROEDER, препарат RR 5916, Јовановићи, 2. Vidalina radoicicae CHERCHI & SCHROEDER, препарат RR 5916, Јовановићи, 3. Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), препарат BG 39a, Васиљевићи, 4. Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), препарат RR 5707, Јовановићи, 5. Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), препарат BG 29, Васиљевићи, 6. Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), препарат Р 4, Васиљевићи, 7. Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), препарат BG 39/2a, Васиљевићи, 8. Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), препарат BG 39/2, Васиљевићи, 9. Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), Vidalina radoicicae CHERCHI & SCHROEDER, препарат BG 39/2a, Васиљевићи, 10. Микрофација са Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), Spiroloculina sp., препарат BG 29, Васиљевићи, 11. Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), Cyclogyra sp., препарат BG 29, Васиљевићи. ТАБЛА 4 1. Vidalina radoicicae CHERCHI & SCHROEDER, препарат BG 39b, Васиљевићи, 2. Vidalina radoicicae CHERCHI & SCHROEDER, препарат BG 39/2а, Васиљевићи, 3. Vidalina radoicicae CHERCHI & SCHROEDER, препарат RR 5647, Васиљевићи, 4. Vidalina radoicicae CHERCHI & SCHROEDER, препарат RR 5640, Васиљевићи, 5. Vidalina sp., препарат BG 39/2, Васиљевићи, 6. Микрофација са Vidalina radoicicae CHERCHI & SCHROEDER, Cuneolina sp., препарат RR 5647, Васиљевићи, 7. Nummoloculina? regularis PHILIPPSON, Vidalina radoicicae CHERCHI & SCHROEDER, Miliolidae, препарат BG 22, Васиљевићи, 8. Pseudonummoloculina heimi (BONET), препарат BG 22, Јовановићи, 9. Pseudonummoloculina heimi (BONET), препарат BG 22, Јовановићи, 10. Nummoloculina? regularis PHILIPPSON, препарат BG 25, Јовановићи. ТАБЛА 5 1. Coxites zubairensis SMOUT, препарат BG 22, Јовановићи, 2. Coxites zubairensis SMOUT, препарат BG 22, Јовановићи, 3. Coxites zubairensis SMOUT, препарат BG 22, Јовановићи, 4. Coxites zubairensis SMOUT, Nummoloculina? regularis PHILIPPSON, препарат BG 25, Јовановићи, 5. Coxites zubairensis SMOUT, Nummoloculina? regularis PHILIPPSON, препарат BG 25, Јовановићи, 6. Coxites zubairensis SMOUT, Nummoloculina? regularis PHILIPPSON, Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), препарат BG 25, Јовановићи, 7. Chrysalidina gradata D’ORBIGNY, препарат BG 25, Јовановићи, 8. Chrysalidina gradata D’ORBIGNY, препарат BG 22, Јовановићи, 9. Chrysalidina gradata D’ORBIGNY, препарат RR 5709, Јовановићи, 10. Chrysalidina gradata D’ORBIGNY, препарат RR 5708, Јовановићи, 11. Biloculina sp., препарат BG 22, Јовановићи, 12. Biloculina sp., препарат P 4, Васиљевићи. ТАБЛА 6 1. Biconcava bentori HAMAOUI & SAINT MARC, препарат RR 5707, Јовановићи, 2. Biconcava bentori HAMAOUI & SAINT MARC, препарат RR 5708, Јовановићи, 3. деформисана Biconcava bentori HAMAOUI & SAINT MARC, препарат B 6, Васиљевићи, 4. Biconcava bentori HAMAOUI & SAINT MARC, Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), препарат BG 39/3, Васиљевићи, 5. деформисана Biconcava bentori HAMAOUI & SAINT MARC, препарат BG 24b, Јовановићи, 6. Biconcava bentori HAMAOUI & SAINT MARC, препарат RR 5708, Јовановићи, 7. Biconcava bentori HAMAOUI & SAINT MARC, препарат RR 5708, Јовановићи. ТАБЛА 7 1. Cuneolina ex gr. pavonia-parva HENSON, препарат BG 22, Јовановићи, 2. Cuneolina sp., препарат BG 25, Јовановићи, 3. Cuneolina sp., препарат RR 5916, Јовановићи, 4. Cuneolina ex gr. pavonia-parva HENSON, препарат BG 25, Јовановићи, 5. Cuneolina ex gr. pavonia-parva HENSON, препарат BG 25, Јовановићи, 6. Cuneolina ex gr. pavonia-parva HENSON, препарат KR 6, Карлаган, 7. Cuneolina sp., препарат P 1а, Петрићи, 8. Cuneolina sp., препарат RR 5707, Јовановићи, 9. Cuneolina sp., препарат P 1а, Петрићи, 10. Cuneolina parva HENSON, препарат KR 6, Карлаган, 11. Cuneolina sp., препарат КR 4, Карлаган, 12. Cuneolina pavonia D’ORBIGNY, препарат KR 6, Карлаган. На сликама 1-5 и 8 су приказане кунеолине из ценоманских седимената. На сликама 7, 9-12 су приказане кунеолине из турон-сантонских седимената. ТАБЛА 8 1. Cyclogyra sp., препарат P 4, Васиљевићи, 2. Cyclogyra sp., препарат P 4, Васиљевићи, 3. Cyclogyra sp., препарат BG 39a, Васиљевићи, 4. Cyclogyra sp., препарат P 1, Васиљевићи, 5. Cyclogyra sp., препарат BG 29, Васиљевићи, 6. Cyclogyra sp., микропроблематика, препарат BG 39/6, Васиљевићи, 7. Cyclogyra sp., Nezzazata sp., Miliolidae, препарат P 1, Васиљевићи, 8. Cyclogyra sp., Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), препарат BG 29, Васиљевићи, 9. Cyclogyra sp., препарат RR 5916, Јовановићи, 10. Cyclogyra sp., препарат BG 22, Јовановићи, 11. ?Cyclogyra sp., препарат BG 26a, Васиљевићи. ТАБЛА 9 1. Nezzazatinella picardi (HENSON), препарат B 10, Висока-Поћута, 2. Nezzazatinella picardi (HENSON), препарат BG 26a, Васиљевићи, 3. Nezzazatinella cf. picardi (HENSON), Nezzazata sp., препарат 30/7, Васиљевићи, 4. Nezzazatinella picardi (HENSON), препарат BG 25, Васиљевићи, 5. Nezzazatinella picardi (HENSON), препарат BG 25, Васиљевићи, 6. Nezzazatinella picardi (HENSON), Miliolidae, препарат P 4, Васиљевићи, 7. Nezzazatinella picardi (HENSON) у милиолидском греинстону, препарат BG 24, Васиљевићи, 8. Nezzazatinella picardi (HENSON), препарат BG 25, Васиљевићи, 9. Nezzazatinella sp., препарат P 1, ценоман, Васиљевићи, 10. Nezzazatinella picardi (HENSON), препарат P 1, ценоман, Васиљевићи, 11. Nezzazatinella picardi (HENSON), Textulariidae, препарат BG 24, ценоман, Јовановићи, 12. Нагрижена Nezzazatinella picardi (HENSON) у хемипелашком кречњаку, препарат BG 26a, Мићановско брдо-Завлака, 13. Nezzazatinella aff. picardi (HENSON), као прелазни облик групе Nezzazatinella- Pyrenina, Мiliolidae, препарат BG 24, Васиљевићи. ТАБЛА 10 1. Scandonea cf. pumila SAINT MARC (“f-48” фораминифер sensu RADOIČIĆ, 1972а), препарат BG 25, Јовановићи, 2. Scandonea cf. pumila SAINT MARC (“f-48” фораминифер sensu RADOIČIĆ, 1972а), препарат RR 5712, Јовановићи, 3. Scandonea cf. pumila SAINT MARC (“f-48” фораминифер sensu RADOIČIĆ, 1972а), Miliolidae, препарат P 4, Васиљевићи, 4. Scandonea cf. pumila SAINT MARC (“f-48” фораминифер sensu RADOIČIĆ, 1972а), препарат P 4, Васиљевићи, 5. Nezzazata conica (SMOUT), препарат P 4, Васиљевићи, 6. Nezzazata aff. conica (SMOUT), препарат BG 24a, Јовановићи, 7. Nezzazata conica (SMOUT), Miliolidae, препарат P 4, Јовановићи, 8. Nezzazata conica (SMOUT), препарат BG 24b, Јовановићи, 9. Nezzazata simplex OMARA, препарат BG 26a, Васиљевићи, 10. Nezzazata simplex OMARA, препарат P 1, Васиљевићи, 11. Nezzazata convexa (SMOUT), препарат P 0, Петрићи, 12. Nezzazata aff. convexa (SMOUT), препарат P 1, Васиљевићи, 13. Nezzazata simplex OMARA, Nezzazata sp., препарат P 1, Васиљевићи. ТАБЛА 11 1. Nummoloculina? regularis PHILIPPSON, препарат BG 22, Јовановићи, 2. Nummoloculina? regularis PHILIPPSON, препарат RR 5708, Јовановићи, 3. Nummoloculina? regularis PHILIPPSON, препарат RR 5707, Јовановићи, 4. Nummoloculina? regularis PHILIPPSON, препарат BG 22, Јовановићи, 5. Nummoloculina? regularis PHILIPPSON, препарат RR 5708, Јовановићи, 6. Nummoloculina? regularis PHILIPPSON, препарат RR 5708, Јовановићи, 7. Nummoloculina? regularis PHILIPPSON, препарат RR 5708, Јовановићи, 8. Nummoloculina? regularis PHILIPPSON, препарат BG 25, Јовановићи, 9. Nummoloculina? sp., ?Cribrostomoides sp., препарат RR 5715, Јовановићи, 10. Nummoloculina? sp., препарат RR 5916, Јовановићи, 11. Nummoloculina? sp., препарат RR 5916, Васиљевићи, 12. Miliolidae, препарат RR 5916, Јовановићи, 13. Nummoloculina? regularis PHILIPPSON, Miliolidae, препарат RR 5708, Јовановићи, 14. Nummoloculina? regularis PHILIPPSON, Nezzazata simplex OMARA, препарат P 4, Васиљевићи. ТАБЛА 12 1. Pseudolituonella reicheli MARIE, препарат P 4, Васиљевићи, 2. Pseudolituonella reicheli MARIE, препарат RR 5708, Јовановићи, 3. Pseudolituonella reicheli MARIE, препарат P 1, Васиљевићи, 4. Pseudolituonella reicheli MARIE, препарат BG 24, Јовановићи, 5. Pseudolituonella reicheli MARIE, препарат RR 5707, Јовановићи, 6. Pseudolituonella reicheli MARIE, препарат BG 39/6, Васиљевићи, 7. Lituoliidae, препарат P 4, Васиљевићи, 8. Неправилан текстулариформни фораминифер, препарат P 4, Васиљевићи, 9. Cribrostomoides sp., фораминифер “f-27”, Lituoliidae, препарат BG 26a, Васиљевићи, 10. Фораминифер “f-27”, препарат BG 24, Васиљевићи, 11. Nummoloculina? regularis PHILIPPSON, фораминифер “f-27”, препарат RR 5708, Јовановићи, 12. Фораминифер “f-27”, рекристалисали Lithocodium sp., препарат RR 5648, Јовановићи. ТАБЛА 13 1. Pseudorhipidionina casertana (DE CASTRO), препарат RR 5649, Јовановићи, 2. Pseudorhipidionina casertana (DE CASTRO), препарат RR 5640, Јовановићи, 3. Pseudorhipidionina casertana (DE CASTRO), препарат BG 23, Јовановићи, 4. Pseudorhipidionina casertana (DE CASTRO), Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), препарат BG 23, Јовановићи, 5. Pseudorhipidionina casertana (DE CASTRO), препарат BG 23, Јовановићи, 6. Pseudorhipidionina casertana (DE CASTRO), препарат RR 5640, Јовановићи, 7. Pseudorhipidionina casertana (DE CASTRO), Nummoloculina? regularis PHILIPPSON, препарат RR 5707, Јовановићи, 8. Pseudorhipidionina casertana (DE CASTRO), Nummoloculina? regularis PHILIPPSON, препарат RR 5708, Јовановићи, 9. Pseudorhipidionina casertana (DE CASTRO), препарат RR 5648, Јовановићи. ТАБЛА 14 1. Gavelinella sp., препарат B 8, Васиљевићи, 2. Biloculina sp., препарат P 4, Васиљевићи, 3. Nezzazatinella ex gr. picardi (HENSON), препарат BG 39a, Васиљевићи-Главица, 4. Ataxophragmiidae (деформисани фораминифер “f-66”, sensu РАДОИЧИЋ, 1980), препарат 30/5a, Васиљевићи, 5. Ситни фораминифер - “хилостомела”, препарат BG 25, Васиљевићи-Главица, 6. Деформисани фораминифер у седименту са калцисферама и радиоларијама, препарат B 13, Васиљевићи-Главица, 7. Genus? aff. Pyrenina sp., препарат B 15, Васиљевићи-Главица, 8. Ataxophragmiidae (деформисани фораминифер “f-66”, sensu РАДОИЧИЋ, 1980), препарат P 0, Петрићи, 9. Pyrenina cf. oblonga PEYBERNES, препарат 30/5, Васиљевићи-Главица, 10. Pyrenina oblonga PEYBERNES, препарат B 15, Васиљевићи-Главица, 11. Pyrenina oblonga PEYBERNES, препарат 5a, Висока-Поћута, 12. Pyrenina oblonga PEYBERNES, препарат 15d, Висока-Поћута, 13. Pyrenina oblonga PEYBERNES, препарат 5b, Висока-Поћута, 14. Измењена алга фам. Udoteaceae, Nezzazatinella sp., препарат BG 23, Jовановићи, 15. „Саћасте“ Dasycladaceae, препарат Z 6, Заблаће, 16. “Cylindroporella”cf. kochanskyae RADOIČIĆ, препарат P 1, Васиљевићи, 17. Алгална структура са нагомилањем аутигеног кварца, препарат RR 5684, Jовановићи, 18. Neomeris aff. mokragorensis RADOIČIĆ & SCHLAGINTWEIT, препарат RR 5712, Јовановићи. ТАБЛА 15 1. Spiroloculina cenomana CHIOCCHINI, препарат P 4, Васиљевићи, 2. Spiroloculina cenomana CHIOCCHINI, препарат BG 39/2, Васиљевићи, 3. Spiroloculina cenomana CHIOCCHINI, препарат BG 29, Васиљевићи, 4. Spiroloculina cenomana CHIOCCHINI, препарат P 4, Васиљевићи, 5. Spiroloculina cenomana CHIOCCHINI, препарат BG 29, Васиљевићи, 6. Spiroloculina cenomana CHIOCCHINI, препарат BG 24b, Јовановићи, 7. Spiroloculina sp., препарат P 4, Васиљевићи, 8. Vidalina radoicicae CHERCHI & SCHROEDER, препарат RR 5707, Јовановићи, 9. Vidalina radoicicae CHERCHI & SCHROEDER, препарат BG 24, Јовановићи, 10. Spiroloculina sp., препарат P 4, Васиљевићи, 11. Микрофација са Vidalina radoicicae CHERCHI & SCHROEDER, Nezzazata aff. conica (SMOUT), Nezzazatinella sp., препарат BG 24a, Јовановићи. ТАБЛА 16 1. Spiroloculina cenomana CHIOCCHINI, препарат BG 39b, Васиљевићи, 2. Spiroloculina cenomana CHIOCCHINI, препарат BG 39b, Васиљевићи, 3. Spiroloculina cenomana CHIOCCHINI, Calcisphaerulidae, препарат BG 39b, Васиљевићи, 4. Spiroloculina cenomana CHIOCCHINI, препарат BG 39/2, Васиљевићи, 5. Spiroloculina cenomana CHIOCCHINI, препарат BG 39/2a, Васиљевићи, 6. Spiroloculina cenomana CHIOCCHINI, Miliolidae, препарат BG 39b, Јовановићи, 7. Spiroloculina cenomana CHIOCCHINI, препарат BG 39/2, Васиљевићи, 8. Spiroloculina cenomana CHIOCCHINI, препарат BG 39/2, Васиљевићи, 9. Spiroloculina cenomana CHIOCCHINI, препарат BG 39/2, Васиљевићи, 10. Spiroloculina cenomana CHIOCCHINI, препарат BG 39a, Васиљевићи, 11. Микрофација са Spiroloculina cenomana CHIOCCHINI, Pseudorhapydionina dubia (DE CASTRO), Miliolidae, препарат BG 39a, Васиљевићи. ТАБЛА 17 1. Moncharmontia apenninica (DE CASTRO), препарат P 0, Петрићи, 2. Moncharmontia apenninica (DE CASTRO), препарат B 6, Васиљевићи-Главица, 3. Moncharmontia apenninica (DE CASTRO), препарат B 15, Васиљевићи-Главица, 4. Moncharmontia apenninica (DE CASTRO), препарат RR 5689, Васиљевићи- Главица, 5. Moncharmontia apenninica (DE CASTRO), препарат B 5, Васиљевићи-Главица, 6. Moncharmontia apenninica (DE CASTRO), препарат B 6, Васиљевићи-Главица, 7. Moncharmontia apenninica (DE CASTRO), препарат B 8, Васиљевићи-Главица, 8. Moncharmontia apenninica (DE CASTRo), препарат P 0, Петрићи, 9. Moncharmontia apenninica (DE CASTRO), препарат P 0, Васиљевићи-Главица, 10. Moncharmontia apenninica (DE CASTRO), препарат P 0, Петрићи, 11. Moncharmontia apenninica (DE CASTRO), препарат RR 5690, Васиљевићи- Главица, 12. Moncharmontia apenninica (DE CASTRO), препарат RR 5686, Петрићи, 13. Moncharmontia apenninica (DE CASTRO), Minouxia cf. lobata GENDROT, препарат B 5, Васиљевићи-Главица, 14. Moncharmontia apenninica (DE CASTRO), Murciella cuvillieri FOURCADE, препарат RR 5701, Мојковић, 15. Микрофација са Moncharmontia apenninica (DE CASTRO), Dicyclina schlumbergeri MUNIER CHALMAS, Nezzazata sp., препарат B 6, Васиљевићи- Главица, ТАБЛА 18 1. Dicyclina schlumbergeri MUNIER CHALMAS, препарат BG 27, Васиљевићи, 2. Dicyclina schlumbergeri MUNIER CHALMAS, препарат BG 27a, Васиљевићи, 3. Dicyclina schlumbergeri MUNIER CHALMAS, препарат BG 27, Васиљевићи, 4. Микрофација са Dicyclina schlumbergeri MUNIER CHALMAS и Moncharmontia apenninica (DE CASTRO), препарат RR 5691, Васиљевићи-Главица, 5. Dicyclina schlumbergeri MUNIER CHALMAS, Moncharmontia apenninica (DE CASTRO), препарат RR 5690, Васиљевићи-Главица, 6. Dicyclina schlumbergeri MUNIER CHALMAS, препарат B 5/2, Васиљевићи- Главица, 7. Dicyclina schlumbergeri MUNIER CHALMAS, препарат B 15, Васиљевићи- Главица, 8. Микрофација са Dicyclina schlumbergeri MUNIER CHALMAS, Pyrenina cf. oblonga PEYBERNES, препарат 30/5a, Васиљевићи-Главица, 9. Dicyclina schlumbergeri MUNIER CHALMAS, Heteroporella lepina PRATURLON, препарат B 15, Васиљевићи-Главица, 10. Dicyclina schlumbergeri MUNIER CHALMAS, препарат B 24, детаљ, Васиљевићи- Главица, 11. Dicyclina schlumbergeri MUNIER CHALMAS, Miliolidae, препарат B 24, Васиљевићи-Главица. ТАБЛА 19 1. “Schlumbergerinae”, препарат RR 5941, Петрићи, 2. “Schlumbergerinae”, препарат RR 5941, Петрићи, 3. “Schlumbergerinae”, препарат RR 5941, Петрићи, 4. Septloculina? cretacea SCHLAGINTWEIT, препарат B 20/6, Васиљевићи, 5. “Schlumbergerinae”, микрофација, препарат P 0, Петрићи, 6. “Schlumbergerinae”, препарат RR 5684, Главица-Красава, 7. Милиолидски греинстон, препарат B 21, Васиљевићи, 8. Miliolidae, gen. et spec. indet., препарат KR 2, Карлаган, 9. Miliolidae, gen. et spec. indet., препарат P 1, Васиљевићи, 10. Miliolidae, gen. et spec. indet., препарат KR 7, Карлаган, 11. Miliolidae, gen. et spec. indet., препарат BG 39/2, Васиљевићи, 12. Nummoloculina cf. irregularis DECROUEZ & RADOIČIĆ, препарат KR 2, Карлаган. ТАБЛА 20 16. Фораминиферски греинстон са Nummoloculina irregularis DECROUEZ & RADOIČIĆ, Miliolidae, препарат КR 2, Карлаган, 17. Нумолокулински греинстон са Nummoloculina irregularis DECROUEZ & RADOIČIĆ, Miliolidae, препарат КR 1, Карлаган, 18. Фораминиферски греинстон са Nummoloculina irregularis DECROUEZ & RADOIČIĆ, Miliolidae, препарат КR 2, Карлаган, 19. Nummoloculina irregularis DECROUEZ & RADOIČIĆ, препарат КR 1, Карлаган, 20. Nummoloculina irregularis DECROUEZ & RADOIČIĆ, препарат КR 2, Карлаган, 21. Nummoloculina irregularis DECROUEZ & RADOIČIĆ, препарат КR 2, Карлаган, 22. Nummoloculina irregularis DECROUEZ & RADOIČIĆ, препарат КR 1, Карлаган, 23. Nummoloculina irregularis DECROUEZ & RADOIČIĆ, препарат КR 2, Карлаган, 24. Nummoloculina irregularis DECROUEZ & RADOIČIĆ, препарат КR 7, Карлаган, 25. Nummoloculina irregularis DECROUEZ & RADOIČIĆ, препарат KR 5, Карлаган, 26. Nummoloculina cf. irregularis DECROUEZ & RADOIČIĆ, препарат RR 5695, Карлаган, 27. Nummoloculina irregularis DECROUEZ & RADOIČIĆ, препарат KR 1, Карлаган, 28. Nummoloculina irregularis DECROUEZ & RADOIČIĆ, препарат KR 7, Карлаган, 29. Nummoloculina irregularis DECROUEZ & RADOIČIĆ, препарат KR 2, Карлаган, 30. Nummoloculina irregularis DECROUEZ & RADOIČIĆ, препарат KR 1, Карлаган. САВА Д Р И Н А ДРИНА СА ВА Бања Ковиљача Лозница Крупањ Пецка Ваљево Осечина Коцељева Шабац    Ng1 Ng Pz Pz Pz? Pz? ? Pz Q        Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q1 Q1 Q1 Q1 Q1 Q2 0 5 10 15km ФОТОГЕОЛОШКА КАРТА СКЛОПА СЗ СРБИЈЕ Аутор: Б. Главаш - ТрбићMr прилог I N  Pz? Pz   Q Q1 Q2 Ng1 Ng ЛЕГЕНДА : Алувијални седименти Старији неогени седименти Пренеогене (палеозојске?) стене Геолошка граница, сигурно утврђена Прстенасте структуре Геолошка граница, претпостављена Геолошка граница, вероватна Трасе слојева од 5 - 30 Трасе слојева од 30 - 60 Расед, сигуран Расед, претпостављен Терасни седименти Гранитоид Палеозојске стене Пролувијални седименти Дијабаз Неогени седименти Андезит ? γγ γ γ γ γ al al al al al al al al Q t1 Q t1 Q t1 Q t1 Q t1 pr pr pr xα xα xα xα xα xα xα θ θ θ θ θθ θ θ M22 M22 M22 M22 M22 M22 M22 βββ β β β β β υ υ υ Se Se Se Se Se Se Se Se Se J1 J1 J1 α α α α α αα α α α α αq αq αq αq T2 T2 T2 T2 T2 T2 T2 T2 J2,3 J2,3 J2,3 J2,3J2,3J2,3 J2,3 J2,3J2,3 J2,3 J2,3 J2,3 J2,3 J2,3 J2,3 J2,3 J2,3 J2,3 J2,3 T12 T12 T12 T12 T12 T12 T12 T12 T12 Pz1 Pz1 T21 T21 T21 T21 T21 T21 T21 T21 T21 T21 t t t t t t t t t t t t t t t t t t t t t t t t t t D2,3 D,C D,C D,C D,C D,C D,C D,C D,C D,C D,C D,C D,C D,C D,C D,C D,C D,C P2 P2 P2 P2 P2 P2 P2 P2 P2P2 P2 P2 P2 P2 P2 P2 K26 K26 K26 K26 K26 K26K2 6 K2 6 K 2 5 K21,2 K14 K14 K14 K14 K14 K14 K14 K24,5 K26 K26 K24,5 K23,4 K23,4 K23,4 K21 K21 K21 K21 K23,4 K24,5 K23,4 K21 K23,5 K1,2 K2 3,4 K2 3,4 K2 1 K23 K23 K2 3 K2 3 K2 3 K1,2 K1,2 K1,2 K1,2 K1,2K22 K22 K22 K22 K22 P3 P3 P3 P3 P3 P3 P3 P3 P3 P3 P3 P3 P3 P3 P3 P3 P3 P3 P3 P3 P3 C1,2 C1,2C1,2C1,2 C1,2 C1,2 C1,2 C1,2 C,P C,P Pz2 Pz2 Pz2 Pz2 Pz2 Pz2 T11 C1C1 T1 T1 T1 T1 T1 T1 T1 T1 T1 T1 T1 T1 T1 T1 T1 T1 T1 T1 T1 T1 T1 T1 T1 T1 T1 T1 T1 T1 T1 T1 T1 T1 K2 2,3 K2 2,3 K22,3 K22,3 K22,3 K2 2,3 K2 2,3 K2 2,3 K2 2,3 K2 2,3 K2 2,3 K2 2,3 K2 2,3 K2 2,3 K2 2,3 M2 M2 M2 M2 M2 M2 M2 M2 M2 T22 T22 T22 T22 Pl Pl Pl Pl Pl Pl Pl Pl Pl Pl Pl M3 2 M3 2 M3 2 M3 2 M3 2 M3 2 M3 M3 M3 M3 M3 M3 M3 M3 M3 M3 M3 M3 M3 M3 M3 1 M3 1 M3 1 M3 1 M3 1 M3 1 M3 1 M3 1 M3 1 M3 1 M3 1 M3 1 C21,2 C21,2 C21,2 C21,2 C21,2 J3 3 T3T3 T3 T3 T3 T3 T3 C22 C22 C22 C22 C22 C22 C22 C21,2 C21,2 C1 C1 C1 Sb Sb FeFe Sb Fe Pb Pb fl ba Pb Áè¼åšèíà Áîãàòèž Ëîçíèöà Çà¼à÷à Ðàäàš Ì. Çâîðíèê Â. Ðåêà Šóáîâè¼à Â. Ìà¼äàí Êðóïàœ Êîñòà¼íèê Ëåøíèöà Òåêåðèø Ïåöêà Îñå÷èíà Øàáàö Âëàäèìèðöè Êîöåšåâà Ãîëà Ãëàâà Âàšåâî Óá Ëà¼êîâàö Ìèîíèöà Šèã Ïðîâî Ö Å Ð Â Ë À Ø È Ž Á ÀÎ Ð Œ À £ À Ã Î Ä Œ À Ñ Î Ê Î Ë Ñ Ê À Ï Ë. Á Î Á È £ À ÅÌ ÂÅÄ ÄÍÈÊ ÊÈÍÀËÁÀ£ Ï Î Â Ë Å Í ÅË ØÃÀ Ì Ð À ÊÅ Â È Àëóâè¼àëíè íàíîñè Ïëàâèíñêè êîíóñè Ðå÷íå òåðàñå Ðå÷íî - ¼åçåðñêå òåðàñå Ñåäèìåíòè ïîíòà Ñëàòêîâîäíè ãîðœè ìèîöåí Êàñïèáðàêè÷íè ïàíîí Áðàêè÷íè ñàðìàòñêè ñåäèìåíòè Áàäåíñêè êëàñòè÷íî - êàðáîíàòíè ñåäèìåíòè Êîíòàêòíî - ìåòàìîðôíå ñòåíå Ãðàíèòîèäè Êâàðöëàòèòè è ëàòèòè Ïèðîêëàñòèòè Äàöèòè è àíäåçèòè £åçåðñêè õåëâåòñêè ñåäèìåíòè Êëàñòè÷íî - êàðáîíàòíè ñåäèìåíòè Šèøêè ôëèø Òóðîíñêè êàðáîíàòíî - êëàñòè÷íè ñåäèìåíòè Êîíãëîìåðàòè è êðå÷œàöè(à); ôëèøíè ñåäèìåíòè(á) Àïòñêè ôëèø Êðå÷œàöè Ãàáðîâè Äè¼àáàçè è ñïèëèòè Ñåðïåíòèíèòè è ñåðïåíòèíñêè ïåðèäîòèòè Äè¼àáàç - ðîæíà÷êà ôîðìàöè¼à Ëè¼àñêè êðå÷œàöè Ñïðóäíè êðå÷œàöè Ìàñèâíè êðå÷œàöè Ïîðôèðèòè è ïèðîêëàñòèòè Äîëîìèòè è äîëîìèòè÷íè êðå÷œàöè Êðèñòàëàñòè êðå÷œàöè Êàðáîíñòíî - òåðèãåíà ôîðìàöè¼à Êëàñòè÷íî - êàðáîíàòíè ñåäèìåíòè Êîíòèíåíòàëíè öðâåíè ñëî¼åâè Áèòóìåíîçíè êðå÷œàöè Ñðåäœåïåðìñêè êëàñòèòè Ôóçóëèíèäñêè êðå÷œàöè Èâîâè÷êà ôîðìàöè¼à Ñòîëè÷êè êðå÷œàöè Àëåâðîëèòè €óëèìñêè è ôîðàìèíèôåðñêè êðå÷œàöè Êîíãëîìåðàòè è ïåø÷àðè Ìëàåïàëåîçî¼ñêè êëàñòèòè è êðå÷œàöè Äåâîí - êàðáîíñêè êëàñòèòè Äåâîíñêè êðå÷œàöè Êàìáðè¼óì - îðäîâèöè¼ñêè ìåòàìîðôèòè K24,5 K23,5 K23,4 K22,3 K23 K23 K22 K21,2 K21 K14 K1,2 T21 T22 T2 T3 K 2 5 K26 α υ β J3 3 J2,3 Se J1 T1 Pz2 Pz1 T12 T11 P3 P2 C,P C22 C21,2 C21,2 C1,2 C1 D,C xα θ γ Q t1 M2 pr t Pl M3 M3 2 M2 2 M3 1 al αq D2,3 Ñèëèöèêëàñòèòè ñà ñî÷èâèìà êðå÷œàêà Ëàïîðîâèòè êðå÷œàöè Ñâåòëè áèîêàëêàðåíèòè Ëàïîðöè è ëàïîðîâèòè êðå÷œàöè Áèîêëàñòè÷íè êðå÷œàöè(à); êëàñòè÷íî - êàðáîíàòíè ñåäèìåíòè(á) Ìóšåâèòè è áèîêëàñòè÷íè êðå÷œàöè Õåìèïåëàøêè êðå÷œàöè Kâðãàâè è êàïðèíèäñêè êðå÷œàöè(à) êîíãëîìåðàòè, áðå÷å è êëàñòèòè (á) Ë Å Ã Å Í Ä À Ðàñåä: îñìàòðàí; ïîêðèâåí Ãåîëîøêà ãðàíèöà îñìàòðàíà Íàâëàêà: îñìàòðàíà; ïîêðèâåíà Ëåæèøòå ìåòàëà Ëåæèøòå íåìåòàëà a a b b ÃÅÎËÎØÊÀ ÊÀÐÒÀ 1: 200 000 ÑÅÂÅÐÎÇÀÏÀÄÍÅ ÑÐÁȣŠÒîïîãðàôñêà îñíîâà, êàðòà Âî¼íî-ãåîãðàôñêîã èíñòèòóòà 1:200 000 44 00 00, ,, 19 30 00, ,, 44 00 00, ,, 20 30 00, ,, 44 30 00, ,, 45 00 00, ,, 20 30 00, ,,20 00 00, ,, Kàðòà ¼å íàïðàâšåíà íà îñíîâó ðåçóëòàòà , è ïðåòõîäíèõ ðåçóëòàòà: Ôèëèïîâèž è äð. (1973), èñòðàæèâàœà àóòîðà Ìî¼ñèëîâèž è äð. (1975, 1977), Ôèëèïîâèž (1996) Àóòîð: Mr Á. Ãëàâàø - Òðáèž ïðèëîã II 0 4 6 82êì2 ??10  ë à ø è ž Ñ À À  ÄÐ È Í À Òàìíàâà áÓ Äóìà÷à ðà Äî á âà £àäàð ðåç£å Ï à åöê óáÊîë àðà ? ? ?? ??? ?? £àäàð Ê âèöà ðà à÷Ä àœð è Ñà ïíà Òàâ àí £àœà 0 5 km10 Íåîãåíè è êâàðòàðíè ñåäèìåíòè Ãîðœîêðåäíè ñåäèìåíòè Ïàëåîçî¼ñêå è ìåçîçî¼ñêå òâîðåâèíå (ó £àäàðñêîì áëîêó) Òåðöè¼àðíè ãðàíèòîèäè (ðóïåë - îòíàíã) Ïàëåîçî¼ñêå è ìåçîçî¼ñêå òâîðåâèíå (ó Âàðäàðñêî¼ çîíè) Ãðàíèöà £àäàðñêîã áëîêà è Âàðäàðñêå çîíå ËÅÃÅÍÄÀ Àóòîð: Mr Á. Ãëàâàø - Òðáèž ïðèëîã III Áè¼åšèíà Áîãàòèž Ëîçíèöà Çà¼à÷à Ðàäàš Ì. Çâîðíèê Â. Ðåêà Šóáîâè¼à Â. Ìà¼äàí Êðóïàœ Êîñòà¼íèê Ëåøíèöà Òåêåðèø Ïåöêà Îñå÷èíà Øàáàö Âëàäèìèðöè Êîöåšåâà Ãîëà Ãëàâà Âàšåâî Óá Ëà¼êîâàö Ìèîíèöà Šèã Ïðîâî ä œ î ã à à £ Ñ î ê î ë ñ ê à ï ë. Ï î â ë å í Ìåäâåäíèê Ì à ã ë å ø Á ó ó ê š à î œ Á ð à à Ö å ð ÏÐÅÃËÅÄÍÀ ÃÅÎËÎØÊÀ ÊÀÐÒÀ ÑÇ ÑÐÁȣŠ À Ð Ä À À Í Î Ð Ç Ñ À Ê £ À Ä À Ð Ñ Ê È Á Ë Î Ê Áàñåíñêà ïîäðó÷¼à ñà èíâåðçè¼îì íà êðà¼ó Êàðïàòè¼åíà (èëè äîœåã Áàäåíà?) è óìåðåíèì äî ¼àêèì èçäèçàœèìà òîêîì Êâàðòàðà Ïîäðó÷¼å ñà êîíñòàíòíèì íåîàëïñêèì ñïóøòàœåì êî¼å ñå íàñòàâšà è ó Êâàðòàðó Ñ À  À Ê ó àð à îë á Äð èí à Ä ðè íà Òàìèø 1- .0 5-0. 0 0-1. 1.0 -0.5 0 0 1- .0 0 0.5- 0 0 0 .0-1 . -0 5 0 -1.5 -1.0 0 75 -0. 0 -1 5. .-1 0 ÒÁ ÂÌà ÄÁ ÊÒÁ ÀÎÑ ÑÑà ÌÀà ÑÑà £Õ ÂÌÃÑðåìñêî-Ñëàâîíñêè ãðàáåí £àçîâíè÷êè õîðñò Âàšåâî-Ìèîíèöà-Áåëàíîâèöà ãðàáåí Ìà÷âàíñêè ãðàáåí £àäàðñêè áàñåí Òàêîâñêè áàñåí Àâàëà-Îðåøàö ñèñòåì ñòðóêòóðà Öåð-Âëàøèž-Áëèçîœ õîðñò Äîáðèœñêè áàñåí Ïîñëîíñêè áëîê Êîëóáàðñêî-Òàìíàâñêè áàñåí ÌÀà £Á ÒÁ ÀÎÑ ÕÖ ÄÁ ÏÎÁ ÊÒÁ Ë å ã å í ä à: ÏÎÁ £Õ ÕÖ £Á ØÀÁÀÖ ÑÐÅÌÑÊÀ ÌÈÒÐÎÂÈÖÀ ÂÀŠÅÂÎ ÁÅÎÃÐÀÄ Êîñì༠511 628 Àâàëà 696 658 1132 ê è í ä ó Ð š à åÌ í 1103 í å ë â î Ï Â ë à ø è ž £àãîäœà 1346 1272 971 940 447 687 25 0 êì50 À Ê Ñ Ï Ð Ñ À Ê È Ë Á Ó Ï Å Ð 19 30, 20 00, 20 30, 45 00 , 44 30 , 44 00 , ÍÅÎÒÅÊÒÎÍÑÊÀ ÊÀÐÒÀ ÑÇ ÑÐÁȣŠN ïðèëîã V Ïðåìà: Ìàðîâèžó, Òîšèžó, Ðóíäèžó è Ìèëèâî¼åâèž (2007) Основни биографски подаци о кандидату Oбразовање Мр Бојан (Мирослав) Главаш - Трбић, дипл. инж. геологије рођен је 27.06.1970. године у Београду. Дипломирао је 1997. године на Рударско-геолошком факултету у Београду. Магистрирао је на истом факултету 2002. године са темом “Стратиграфија горње креде источно од Поћуте (СЗ Србија)”. Радно искуство oд 2006 Геолошки завод Србије 2004-2006 Геолошки институт Србије 1998-2004 “Геозавод-Гемини”; 2000-2002 стипендиста Министарства за науку и технологију Републике Србије Учешће у важнијим пројектима 2013 пројектант Геолошке карте (ГК) Србије 1: 50 000 лист Зворник 1, сарадник на више пројеката, 2012 пројектант ГК Србије 1: 50 000 лист Зворник 1, пројектант „Геохемијска испитивања неорганских загађивача у средњем Банату као подлога за израду геоеколошке карте“, пројектант “Геонаслеђе и геодиверзитет СЗ Србије“, 2011 пројектант “Геонаслеђе и геодиверзитет СЗ Србије”, пројектант на студији „Стратиграфска анализа кредних творевина у СЗ Србији...”, 2007-2010 геолошко картирање на више листова ГК Либије 1: 250 000, и едитор листа Wadi Mahmel 1: 250 000 са тумачем, 2005-2013 сарадник на ГК Србије 1: 50 000 за листове Зворник 2, Шабац 4, Алексинац 2, Алексинац 4, Жагубица 2, итд., 2003-2004 Основна истраживања угљоносности ширег простора Вршке Чуке, 2001-2004 ГК Србије 1: 50 000 лист Ваљево 4, 2001 Хидрогеолошка истраживања за потребе водоснабдевања на локалитетима В. Вода – Запоље, 1999-2000 ГК Србије и Црне Горе 1: 300 000, сарадник, 1998-1999 Формирање компјутерске базе података резултата геолошких истраживања. Коаутор је изложбе о геодиверзитету “Записи из камена” у галерији Науке и технике САНУ (2008), и коаутор сталне изложбене поставке о геодиверзитету при истраживачкој станици Петница (2013). Учешће у стручним организацијама од 2012 члан Републичке комисије за геоекологију, промоцију и заштиту геодиверзитета и геонаслеђа Србије од 2000 члан ProGEO европске асоцијације за очување геонаслеђа 1999-2000 технички секретар Српског геолошког друштва. Библиографија Аутор je 7 самосталних и коаутор 12 радова у научним публикацијама, и учесник на научним скуповима у земљи и иностранству. Прилог 1. Изјава о ауторству Потписани-a Бојан М. Главаш-Трбић ______________________ број индекса _______________________________ Изјављујем да је докторска дисертација под насловом Горњокредне творевине северозападне Србије • резултат сопственог истраживачког рада, • да предложена дисертација у целини ни у деловима није била предложена за добијање било које дипломе према студијским програмима других високошколских установа, • да су резултати коректно наведени и • да нисам кршио/ла ауторска права и користио интелектуалну својину других лица. Потпис докторанда У Београду, 06. 06. 2013. _________________________ Прилог 2. Изјава o истоветности штампане и електронске верзије докторског рада Име и презиме аутора: Бојан М. Главаш-Трбић _______________________________________________ Број индекса _________________________________________________________ Студијски програм ____________________________________________________ Наслов рада: Горњокредне творевине северозападне Србије ________________________________________________ Ментор: проф. Др Ненад Бањац _____________________________________________________________ Потписани/а ________________________________________ Изјављујем да је штампана верзија мог докторског рада истоветна електронској верзији коју сам предао/ла за објављивање на порталу Дигиталног репозиторијума Универзитета у Београду. Дозвољавам да се објаве моји лични подаци везани за добијање академског звања доктора наука, као што су име и презиме, година и место рођења и датум одбране рада. Ови лични подаци могу се објавити на мрежним страницама дигиталне библиотеке, у електронском каталогу и у публикацијама Универзитета у Београду. Потпис докторанда У Београду, _06. 06. 2013._ ______________________ Прилог 3. Изјава о коришћењу Овлашћујем Универзитетску библиотеку „Светозар Марковић“ да у Дигитални репозиторијум Универзитета у Београду унесе моју докторску дисертацију под насловом: Горњокредне творевине северозападне Србије која је моје ауторско дело. Дисертацију са свим прилозима предао/ла сам у електронском формату погодном за трајно архивирање. Моју докторску дисертацију похрањену у Дигитални репозиторијум Универзитета у Београду могу да користе сви који поштују одредбе садржане у одабраном типу лиценце Креативне заједнице (Creative Commons) за коју сам се одлучио/ла. 1. Ауторство 2. Ауторство - некомерцијално 3. Ауторство – некомерцијално – без прераде 4. Ауторство – некомерцијално – делити под истим условима 5. Ауторство – без прераде 6. Ауторство – делити под истим условима (Молимо да заокружите само једну од шест понуђених лиценци, кратак опис лиценци дат је на полеђини листа). Потпис докторанда У Београду, _06. 06. 2013. __________________ 1. Ауторство - Дозвољавате умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дела, и прераде, ако се наведе име аутора на начин одређен од стране аутора или даваоца лиценце, чак и у комерцијалне сврхе. Ово је најслободнија од свих лиценци. 2. Ауторство – некомерцијално. Дозвољавате умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дела, и прераде, ако се наведе име аутора на начин одређен од стране аутора или даваоца лиценце. Ова лиценца не дозвољава комерцијалну употребу дела. 3. Ауторство - некомерцијално – без прераде. Дозвољавате умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дела, без промена, преобликовања или употребе дела у свом делу, ако се наведе име аутора на начин одређен од стране аутора или даваоца лиценце. Ова лиценца не дозвољава комерцијалну употребу дела. У односу на све остале лиценце, овом лиценцом се ограничава највећи обим права коришћења дела. 4. Ауторство - некомерцијално – делити под истим условима. Дозвољавате умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дела, и прераде, ако се наведе име аутора на начин одређен од стране аутора или даваоца лиценце и ако се прерада дистрибуира под истом или сличном лиценцом. Ова лиценца не дозвољава комерцијалну употребу дела и прерада. 5. Ауторство – без прераде. Дозвољавате умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дела, без промена, преобликовања или употребе дела у свом делу, ако се наведе име аутора на начин одређен од стране аутора или даваоца лиценце. Ова лиценца дозвољава комерцијалну употребу дела. 6. Ауторство - делити под истим условима. Дозвољавате умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дела, и прераде, ако се наведе име аутора на начин одређен од стране аутора или даваоца лиценце и ако се прерада дистрибуира под истом или сличном лиценцом. Ова лиценца дозвољава комерцијалну употребу дела и прерада. Слична је софтверским лиценцама, односно лиценцама отвореног кода.