NAUČNOM VEĆU MEDICINSKOG FAKULTETA
UNIVERZITETA U BEOGRADU
Na sednici Naučnog veća Medicinskog fakulteta u Beogradu, održanoj dana 03.11.2014.
godine, broj 4600/11, imenovana je komisija za ocenu završene doktorske disertacije pod
naslovom: „Određivanje polimorfizma lokusa humanih leukocitnih antigena u populaciji
potencijalnih davalaca matičnih ćelija hematopoeze u Srbiji“ kandidata mr sci. med. dr
Zorane Andrić, zaposlene u Institutu za transfuziju krvi Srbije u Beogradu kao šef Odseka za
molekularnu tipizaciju Odeljenja za tipizaciju tkiva. Mentor za izradu doktorske disertacije je
prof. dr Dušan Popadić, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu.
Komisija za ocenu završene doktorske disertacije imenovana je u sastavu:
Prof. dr Nada Suvajdžić-Vuković, profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Prof. dr Ivana Novaković, profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Prof. dr Bela Balint, profesor na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu
Na osnovu analize priložene doktorske disertacije, komisija za ocenu završene doktorske
disertacije jednoglasno podnosi Naučnom veću Medicinskog fakulteta sledeći
IZVEŠTAJ
A) Prikaz sadržaja doktorske disertacije
Doktorska disertacija mr sci. med. dr Zorane Andrić napisana je na 119 strana i podeljena
je na sledeća poglavlja: uvod, ciljevi rada, materijal i metode, rezultati, diskusija, zaključci i
literatura. U disertaciji se nalazi 6 slika, 39 tabela i tri grafikona. Doktorska disertacija sadrži
sažetak na srpskom i engleskom jeziku, biografiju kandidata, podatke o komisiji i spisak
skraćenica korišćenih u tekstu.
U Uvodu je dat kratak istorijat otkrića sistema humanih leukocitnih antigena (HLA), zatim
je opisana organizacija gena koji kodiraju HLA i način nasleđivanja, kao i biohemijska struktura i
biološka uloga antigena klase I i klase II HLA. Navedene su metode HLA tipizacije i opisani su
najsavremeniji pojmovi nomenklature alela HLA. Dat je prikaz porekla i značaja polimorfizma
sistema HLA, uz poseban osvrt na populacione studije polimorfizma HLA. Detaljno je opisan
značaj HLA u transplantaciji matičnih ćelija hematopoeze (MĆH), dat je pregled dosadašnjih
2saznanja u izboru davaoca MĆH na osnovu HLA tipizacije i prikazan značaj registara davalaca
MĆH
Ciljevi rada su precizno definisani. Cilj je bio da se ustanovi učestalost alelskih grupa za
lokuse HLA-A, HLA-B, HLA-C i HLA-DRB1, učestalost očekivanih haplotipova i učestalost alela u
HLA-A, HLA-B,HLA-C, HLA-DRB1 i HLA-DQB1 lokusima. Kao cilj je navedeno i da se ustanovi
stepen genetske sličnosti sa drugim populacijama, kao i da se proceniti optimalni broj davalaca
u Registru davalaca kostne srži Srbije.
U poglavlju Materijal i metode navedeno je da su ispitivanja rađena u Odeljenju za
tipizaciju tkiva Instituta za transfuziju krvi Srbije u Beogradu. Opisane su ispitivane grupe, kao i
populacije sa kojima je analizirana genetska sličnost. Retrospektivnom analizom određivana je
učestalost alelskih grupa i haplotipova za lokuse HLA-A, HLA-B i HLA-DRB1. Dodatno su
određene grupe alela za lokuse HLA-C i HLA-DQ testovima niske rezolucije, a potom su
testovima visoke rezolucije dobijeni aleli za lokuse HLA-A, HLA-B, HLA-C, HLA-DRB1 i HLA-DQB1
i urađena analiza učestalosti alela i haplotipova alela. Precizno su opisane metode za izolaciju
DNK, a zatim molekularne metode za HLA tipizaciju zasnovane na reakciji lančanog
umnožavanja DNK (PCR) upotrebom oligonukleotidnih proba specifičnih za sekvencu (PCR-SSO)
i upotrebom prajmera specifičnih za sekvencu (PCR-SSP). Prikazane su statističke metode za
dobijanje učestalosti alela i haplotipova, kao i metode za poređenje populacije Srbije sa drugim
populacijama.
U poglavlju Rezultati detaljno su opisani i jasno predstavljeni dobijeni rezultati. Prvo su
prikazani demografski podaci ispitanika, zatim rezultati analize grupa alela HLA i analize alela
HLA, rezultati ispitivanja genetske sličnosti sa drugim populacijama i rezultati procene broja
davalaca u Registru davalaca kostne srži Srbije.
Diskusija je napisana jasno i pregledno, uz prikaz poređenja rezultata ovog istraživanja sa
rezultatima sličnih istraživanja objavljenih u međunarodnim naučnim časopisima, kao i sa
rezultatima uporednog pregleda podataka dostupnih u stručnim bazama podataka.
Zaključci sažeto prikazuju najvažnije rezultate koji su proistekli iz rezultata rada i iz kojih
se vidi da su ostvareni postavljeni ciljevi.
Korišćena literatura sadrži spisak od 211 referenci.
B) Kratak opis postignutih rezultata
Retrospektivnom analizom određivana je učestalost alelskih grupa i haplotipova za lokuse
HLA-A, HLA-B i HLA-DRB1. Dodatno su određene grupe alela za lokuse HLA-C i HLA-DQ
3testovima niske rezolucije, a potom su testovima visoke rezolucije dobijeni aleli za lokuse HLA-
A, HLA-B, HLA-C, HLA-DRB1 i HLA-DQB1 i urađena analiza učestalosti alela i haplotipova alela.
Rezultati ove studije su pokazali učestalosti grupa alela i haplotipova lokusa HLA-A, HLA-B,
HLA-C, HLA-DRB1 i HLA-DQB1, kao i udruživanje grupa alela dva lokusa među haplotipovima
koji imaju učestalost veću od 1%. Pokazano je da su najčešće grupe alela A*02, A*01, A*03 i
A*24 za lokus HLA-A; B*35 i B*51 za lokus HLA-B; C*07, C*04, C*12 i C*06 za lokus HLA-C;
DRB1*11, DRB1*13, DRB1*03, DRB1*16 i DRB1*01 za lokus HLA-DRB1; kao i DQB1*03,
DQB1*05, DQB1*02 i DQB1*06 za lokus HLA-DQB1, a najčešći haplotipovi tri grupe alela su
A*01-B*08-DRB1*03, A*02-B*18-DRB1*11 i A*33-B*14-DRB1*01.
Na osnovu HLA tipizacije testovima visoke rezolucije dobijeni su najučestaliji aleli klase I i
klase II HLA u populaciji Srbije i ustanovljen je polimorfizam unutar grupa alela za svaki
ispitivani lokus. Takođe, rezultati ove studije su omogućili određivanje najčešćih haplotipova
alela HLA u našoj populaciji. Najveći polimorfizam je dokazan za grupu alela HLA-DRB1*04 (6
alela), zatim HLA-A*02 i HLA-DQB1*06 (po 5 alela), HLA-C*07, HLA-DQB1*03 i HLA-DQB1*05
(po 4 alela). Ovom studijom je pokazano da haplotipovi koji imaju najveću neravnotežu
udruživanja alela su HLA-DRB1*03:01-DQB1*02:01, HLA-B*52:01-C*12:02, HLA-DRB1*15:02-
DQB1*06:01, HLA-B*41:02-C*17:03 i HLA-A*30:04-B*14:01.
Testiranjem održivosti pretpostavke o Hardy–Weinbergovoj ravnoteži HLA lokusa u svakoj
od ispitivanih grupa, pokazano je da su odabrane grupe ispitanika u ravnoteži za sve ispitivane
lokuse HLA, a analizom demografskih karakteristika pokazano je da odabrana grupa ispitanika
reprezentuje populaciju Srbije. Poređenjem sa drugim populacijama, pokazano je da populacija
Srbije ima najveći stepen genetske sličnosti sa susednim populacijama, kao i sa populacijama
koje žive na području centralnog Balkana.
Na osnovu rezultata učestalosti alela i haplotipova u našoj populaciji, dobijeno je da bi
verovatnoća pronalaženja nacionalnog davaoca podudarnog u HLA-A-B-DRB1 iznosila 65%
ukoliko bi Registar davalaca kostne srži Srbije imao 100 000 tipiziranih davalaca. Opisano je da
dobijeni procenjeni broj davalaca doprinosi donošenju strategije u planiranju aktivnosti
prijavljivanja novih davalaca u nacionalni registar.
C) Uporedna analiza doktorske disertacije sa rezultatima iz literature
Retrospektivne analize podataka HLA tipizacija davalaca u registrima davalaca MĆH se
najčešće koriste kao izvor podataka o polimorfizmu HLA za određenu populaciju (Solberg i sar.,
42008; Gonzalez-Galarza i sar., 2011; Sanchez-Mazas i sar., 2012; Maiers i sar., 2013), s obzirom
na dostupne rezultate velikog broja ispitanika.
Rezultati kandidata koji se odnose na učestalosti alela i haplotipova su detaljno upoređeni
sa podacima iz literature o učestalostima alela i haplotipova drugih populacija. Ispitivanje
stepena genetske sličnosti je rađeno u odnosu na 46 populacija na osnovu dostupne
učestalosti grupa alela za lokuse HLA-A i HLA-B (Middleton i sar., 2003; Gonzalez-Galarza i sar.,
2011). Filogenetsku analizu na osnovu ovako dostupnih podataka su radili i drugi autori (Dunne
i sar., 2008; Arrieta-Bolanos i sar., 2011; Rendine i sar., 2012). Na genetsku sličnost grupe
ispitanika i sa mediteranskim i sa zapadnoevropskim populacijama ukazuje i prisustvo
panevropskog A*01:01-B*08:01-C*07:01-DRB1*03:01-DQB1*02:01 i mediteranskog A*33:01-
B*14:02-C*08:02-DRB1*01:02-DQB1*05:01 haplotipa alela kao dva najučestalija haplotipa u
našoj populaciji.
Dobijeni podaci o potrebnom broju davalaca u nacionalnom registru su u skladu sa
rezultatima Mullera i saradnika (Muller i sar., 2003) koji su dobili da verovatnoća da se pronađe
HLA-A-B-DR fenotipski podudaran davalac iznosi oko 66% ako u registru ima 150 000 davalaca,
ali da je potrebno 10 000 novih davalaca da bi se ta verovatnoća povećala za 1%.
D) Objavljeni rad koji čini deo doktorske disertacije
Andrić Z, Popadić D, Jovanović B, Jagličić I, Bojić S, Simonović R. HLA-A, -B, -C, -DRB1 and -
DQB1 allele and haplotype frequencies in the Serbian population. Human Immunology
2014;75: 218–226.
E) Zaključak (obrazloženje naučnog doprinosa)
Doktorska disertacija „Određivanje polimorfizma lokusa humanih leukocitnih antigena u
populaciji potencijalnih davalaca matičnih ćelija hematopoeze u Srbiji“ dr Zorane Andrić
predstavlja originalni doprinos u određivanju polimorfizma HLA na ovim prostorima. Rezultati
ovog rada predstavljaju prvi put prikazane učestalosti alela i učestalosti haplotipova za lokuse
HLA-A, HLA-B, HLA-C, HLA-DRB1 i HLA-DQB1 u populaciji Srbije. Takođe, na osnovu dobijenog
polimorfizma HLA, ustanovljen je stepen genetske sličnosti sa drugim populacijama i dobijena
je procena optimalnog broja davalaca u Registru davalaca kostne srži Srbije. Ustanovljeni
polimorfizam HLA je osnov za dalja ispitivanja značaja alela HLA kod različitih grupa bolesnika u
našoj populaciji. Dobijena saznanja o stepenu genetske sličnosti sa drugim populacijama ima
5značaja u pronalaženju HLA podudarnog davaoca MĆH, a dobijeni procenjeni broj davalaca
doprinosi donošenju strategije u planiranju aktivnosti nacionalnog registra davalaca MĆH.
Ova doktorska disertacija je urađena prema svim principima naučnog istraživanja. Ciljevi
su bili precizno definisani, naučni pristup je bio originalan, a metodologija rada je bila
savremena. Rezultati su pregledno i sistematično prikazani i diskutovani, a iz njih su izvedeni
odgovarajući zaključci koji imaju praktičan značaj.
Na osnovu svega navedenog, i imajući u vidu dosadašnji rad kandidata, Komisija predlaže
Naučnom veću Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu da usvoji pozitivnu ocenu i da
odobri javnu odbranu doktorske disertacije „Određivanje polimorfizma lokusa humanih
leukocitnih antigena u populaciji potencijalnih davalaca matičnih ćelija hematopoeze u Srbiji “
kandidata dr Zorane Andrić.
U Beogradu, 01.11.2014.
Mentor: Članovi Komisije:
Prof. dr Dušan Popadić Prof. dr Nada Suvajdžić-Vuković
Prof. dr Ivana Novaković
Prof. dr Bela Balint