1 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Саобраћајни факултет НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ Предмет: Реферат о урађеној докторској дисертацији кандидата мр Драгослава Р. Кукића Одлуком 670/1 од 15.09.2014. године, именовани смо за чланове Комисије за преглед, оцену и одбрану докторске дисертације кандидата мр Драгослава Р. Кукића под насловом МОДЕЛ КВАНТИФИКАЦИЈЕ РИЗИКА СТРАДАЊА У САОБРАЋАЈУ После прегледа достављене Дисертације и других пратећих материјала и разговора са Кандидатом, Комисија је сачинила следећи Р Е Ф Е Р А Т 1. УВОД 1.1. Хронологија одобравања и израде дисертације 30.03.2010. године Mр Драгослав Кукић одбранио је магистарски рад на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду. 14.05.2013. године Mр Драгослав Кукић пријавио је докторску дисертацију под насловом ''Модел квантификације ризика страдања у саобраћају" (Заведено под бројем 353/1). 29.05.2013. године Одлуком бр. 353/4 Наставно - научног већа Саобраћајног факултета Универзитета у Београду формирана је Комисија за оцену подобности кандидата и теме докторске дисертације. 27.06.2013. године Комисија за оцену подобности кандидата и теме докторске дисертације је поднела извештај, којим је предложила да Наставно-научно веће Саобраћајног факултета одобри израду докторске дисертације (Заведено под бројем 353/5). 03.07.2013. године Одлуком Наставно - научног већа Саобраћајног факултета Универзитета у Београду бр. 353/6 позитивно је оцењена научна заснованост и подобност кандидата мр Драгослава Кукића и прихваћена тема за израду докторске дисертације под називом ''Модел квантификације ризика страдања у саобраћају". 16.09.2013. године Одлуком број 61206-3615/2-13 Веће научних области техничких наука Универзитета у Београду, дало је сагласност на предлог теме докторске дисертације мр Драгослава Р. Кукића. 2 15.09.2014.године Одлуком Наставно-научног већа Саобраћајног факултета Универзитета у Београду број 670/1 формирана је Комисија за оцену и одбрану докторске дисертације. 1.2. Научна област дисертације Докторска дисертација припада ужој научној области Превентива и безбедност у саобраћају, за коју је матичан Саобраћајни факултет Универзитета у Београду. Ментор на изради докторске дисертације је Проф. др Крсто Липовац, ванредни професор Саобраћајног факултета Универзитета у Београду. Проф. др Крсто Липовац завршио је основне студије на Саобраћајном факултету у Београду где је дипломирао 1984. године. Магистрирао је и докторирао на Саобраћајном факултету у Београду. Магистрирао је 1987. године са темом „Лоцирање аутобуских стајалишта ЈГМПП у зонама објеката велике атракције, као функција безбедности саобраћаја, са посебним освртом на београдске услове“, а докторирао 1994. године са темом „Прилог моделовању процеса безбедног претицања“. У мају 2002. године биран је у звање ванредног професора на Саобраћајном факултету (одлука број 400/4, од 30.09.2002.). У току је процедура избора у редовног професора на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду. Написао је и објавио преко 120 научних и стручних радова. Аутор је 21 монографске публикације у безбедности саобраћаја, међу којима се истиче серија публикација о увиђају и вештачењу саобраћајних незгода, о саобраћајном образовању и васпитању, оспособљавању возача, инструктора и испитивача и уџбеници Безбедност саобраћаја. Избор научних радова међународног значаја публиковани у најзначајнијим међународним часописима: 1. Jovanović, D., Lipovac, K., Stanojević, P., Stanojević, D.: The effects of personality traits on driving-related anger and aggressive behaviour in traffic among Serbian drivers, Transportation Research Part F, vol. 14, pp. 43-53, 2011 (IF2011=1,989) (ISSN=1369-8478). 2. Antić, B., Vujanić, M., Lipovac, K., Pešić, D.: Analysis of possibility for traffic safety improvement based on Serbian violation database analysis, Scientific Research and Essays, vol. 6, no. 29, pp. 6140-6151, 2011 (IF2010=0,445) (ISSN=1992-2248). 3. Pešić, D., Vujanić, M., Lipovac, K., Antić, B.: Integrated method of identifying and ranking danger spots for pedestrians on micro location, Transport, vol. 27, no. 1, pp. 49-59, 2012 (IF2012=1,081) (ISSN=1648-4142). 4. Pešić, D., Vujanić, M., Lipovac, K., Antić, B.: New method for benchmarking traffic safety level (BTSL) for the territory, Transport, vol. 28, no. 1, pp. 69-80, 2013 (IF2013=0,529) (ISSN=1648-4142). 5. Antić, B., Vujanić, M., Lipovac, K., Pešić, D.: Estimation of the traffic accidents costs in Serbia by using dominant costs model, Transport, vol. 26, no. 4, pp. 433-440, 2011 (IF2012=1,081) (ISSN=1648-4142). 6. Kukić, D., Lipovac, K., Pešić, D., Vujanić, M.: Selection of a relevant indicator – Road casualty risk based on final outcomes. Safety Science, vol. 53, no. 1, pp.165-177, 2013 (IF2013=1,672) (ISSN=0925-7535). 7. Jevtić, V., Vujanić, M., Lipovac, K., Jovanović, D., Stanojević, P.: The influence of motives on risky behavior in traffic: comparison between motorcyclists and passenger car drivers, Scientific Research and Essays, vol. 7(10), pp. 1134-1140, 2012 (IF2010=0,445) (ISSN=1992-2248). 8. Janković, S., Mladenović, S., Lipovac, K., Mladenović, D., Vesković, S.: Model of service oriented in the traffic safety area, Promet - Traffic / Transportation, vol. 25, no. 2, pp. 169-176, 2013 (IF2013=0,292) (ISSN=0353-5320). 3 9. Janković, S., Mladenović, S., Lipovac, K.: Model for B2B integration of traffic systems, Information - An International Interdisciplinary Journal, vol. 16, no. 7(B), pp. 4959-4970, 2013 (IF2012=0,358) (ISSN=1343-4500). 10. Antić, B., Pešić, D., Vujanić, M., Lipovac, K.: The influence of speed bumps heights to the decrease of the vehicle speed – belgrade experience, Safety Science, vol. 57, no. 8, pp. 303- 312, 2013 (IF2013=1,672) (ISSN=0925-7535). 11. Lipovac, K., Vujanić, M., Marić, B., Nešić, M.: The influence of a pedestrian countdown display on pedestrian behavior at signalized pedestrian crossings, Transportation Research Part F: Traffic Psychology and Behaviour, vol. 20, pp. 121-134, 2013 (IF2013=1,635) (ISSN=1369-8478). 12. Lipovac, K., Vujanić, M. Marić, B., Nešić, M.: Pedestrians' behavior at signalized pedestrian crossings, Journal of Transportation Engineering - ASCE/American Society of Civil Engineers, vol. 139, no. 2, pp. 165-172, 2013 (IF2013=0,877) (ISSN=0733-947X). 1.3. Биографски подаци о кандидату Мр Драгослав Р. Кукић је рођен у Лозници 09.09.1980. године. Основну школу је завршио у Лозници, а средњу техничку војну школу у Крушевцу 1999. године са одличним успехом као други ученик по успеху у рангу. Након завршетка Војне академије на којој је дипломирао у септембру 2003. године на одсеку Ваздухопловство и противваздушна одбрана, 2005. године уписао је последипломске студије на Саобраћајном факултету у Београду на смеру «Превентива и безбедност у друмском саобраћају». Последипломске студије завршио је 2008. године у Београду са просечном оценом 9,71. Магистрирао је 30.03.2010. године на смеру ''Превентива и безбедност у друмском саобраћају и транспорту'' на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду, са темом “Ниво безбедности саобраћаја у локалној заједници“, а тема припада научној области Превентива и безбедност у саобраћају. Ментор на изради магистарског рада био је проф. др Милан Вујанић, редовни професор Саобраћајног факултета Универзитета у Београду. Кандидат је у периоду од 2007. до 2011. године радио у МУП-у Републике Србије у Одељењу за контролу и регулисање саобраћаја – Одсек за унапређење безбедности саобраћаја. Од јануара 2011. године запослен је у Агенцији за безбедност саобраћаја Републике Србије где је обављао послове главног инжењера за планирање и развој, а од априла 2013. године је запослен на позицији начелника Одељења аналитике и статистике у Сектору за планирање, развој и квалитет. Од 2012. године по позиву Катедре (модула) за друмски и градски саобраћај и транспорт – безбедност друмског саобраћаја на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду повремено држи предавања на предмету Безбедност саобраћаја – методе и анализе. Поседује сертификат о примени међународне законске регулативе за употребу тахографа IRU академије од 26.12.2009. године, сертификат о професионалној компетенцији (CPC) за менаџера у националном и међународном друмском превозу IRU академије од 17.09.2010. године, лиценцу за инструктора за примену дигиталних тахографа IRU академије од 11.01.2011. године и сертификат за предавача и испитивача у области унапређења знања из безбедности саобраћаја од 12.10.2011. године Агенције за безбедност саобраћаја Републике Србије. У досадашњем раду Мр Драгослав Кукић је био аутор или коаутор 46 научних и стручних радова објављених у научним и стручним часописима на међународном и националном нивоу, на домаћим и међународним научним скуповима. Такође, био је члан ауторског тима у више од 20 студија и пројеката. 4 2. ОПИС ДИСЕРТАЦИЈЕ 2.1. Садржај дисертације Докторска дисертација садржи 9 (девет) поглавља у којима се дефинише проблем, разматрају досадашњи приступи у решавању формулисаних проблема, развијају и дају се решења, односно унапређују и дефинишу методолошки поступци за решавање проблема постављених у тези. Дисертација, поред основног текста, садржи резиме, листу коришћених акронима и скраћеница, попис слика и графика, попис табела и прилоге. Поред тога дисертација садржи списак коришћене литературе, као и остале литературе која је проучавана за потребе израде дисертације. 2.2. Кратак приказ појединачних поглавља Уводни део докторске дисертације садржи оправданост проблема истраживања, предмет, циљ и хипотезу истраживања. У уводном делу описан је концепт истраживања и представљена је структура докторске дисертације. Друго поглавље докторске дисертације се бави праћењем стања безбедности саобраћаја. Праћење стања је сагледано кроз традиционални и савремени концепт, описано и раздвојено на четири дела. Први део описује праћење на основу података о саобраћајним незгодама и последицама, са посебним освртом на значај база података о саобраћајним незгодама. Други део описује индикаторе безбедности саобраћаја којима се пре свега прати понашање учесника у саобраћају. У трећем делу другог поглавља приказано је праћење стања на основу ставова учесника о опасностима у друмском саобраћају, док се четврти део односи на бенчмаркинг у безбедности саобраћаја. Посебно важан детаљ другог поглавља посвећен је прегледу изабране литературе и најчешћим појмовима који се користе за потребе праћења стања безбедности саобраћаја. Треће поглавље се бави ризицима страдања у саобраћају. У овом делу представљени су општи појмови и врсте ризика које се најчешће користе у научној дисциплини безбедност саобраћаја, као и њихове варијације. Такође, у трећем поглављу представљена је најчешћа примена ризика страдања у саобраћају. У четвртом поглављу представљено је мапирање ризика као алат у безбедности саобраћаја, са посебним освртом на израчунавање ширина класа – рангова, које су потребне за примену мапирања ризика на територијама (подручјима), путевима и деоницама путева. Такође, у поглављу је дат преглед међународног искуства, научног и стручног приступа у примени алата мапирања ризика. У петом поглављу представљен је развој модела за избор релевантног ризика страдања у саобраћају на основу коначних – директних показатеља. Tестирање модела је извршено на примеру општина Републике Србије. Оправданост примене коефицијента линеарне корелације за најбољи избор ризика страдања у саобраћају представљена је у оквиру шестог поглавља. Тестирање примене коефицијента линеарне корелације је извршено на примеру општина и полицијских управа Републике Србије. 5 У седмом поглављу дат је критички осврт на постојећи начин праћења и поређења резултата стања безбедности саобраћаја између држава. Модел избора релевантног ризика страдања примењен је на територијама изабраних европских држава. У осмом поглављу представљена је синтеза и рекапитулација резултата истраживања спроведених у оквиру дисертације. Спроведено је тестирање хипотезе у погледу разлика приликом избора коначног показатеља у зависности од величине посматране територије. У осмом поглављу је представљена и критичка анализа добијених резултата. На крају, дата су закључна разматрања, критичка процена доприноса оствареног истраживања, могућност имплементације у постојеће системе управљања безбедности саобраћаја, недостаци и правци будућих истраживања. 3. ОЦЕНА ДИСЕРТАЦИЈЕ 3.1. Савременост и оригиналност Докторска дисертација је производ вишегодишњег бављења кандидата научноистраживачким радом у области безбедности саобраћаја, а посебно у области анализа, мерења, оцењивања нивоа безбедности саобраћаја, анализе и мапирања ризика страдања у саобраћају. Истраживање у овој дисертацији обухватило је најраније али и савремене ставове у погледу праћења стања безбедности саобраћаја, анализе и мапирања ризика страдања у саобраћају и уопште мерења и оцењивања нивоа безбедности саобраћа. Истраживање је обухватило и савремене принципе који потврђују примењене методе, технике и алате који су коришћени током израде докторске дисертације. Савременост теме се огледа и кроз актуелност која се бави проблематиком безбедности саобраћаја, а посебно могућностима и потребама за прецизну анализу ризика страдања у саобраћају на неком подручју. Актуелност теме докторске дисертације потврђена је и кроз објављене радове у међународним часописима и радовима представљеним на међународним и домаћим конференцијама. Оригиналност докторске дисертације се огледа у системском приступу решавања и третирања анализе ризика страдања у саобраћају. Посебно се истиче приступ којим је омогућено издвајање релевантног ризика стардања у саобраћају за одређене величине подручја, попут општине, полицијске управе и државе. Након критичког осврта постојећих начина издвајања ризика страдања у саобраћају, на основу ког се врше поређења стања безбедности саобраћаја на подручјима, дат је предлог новог модела избора релевантног ризика којим ће се одређивати величина страдања, вршити поређење, радити даља истраживања и анализе. Истраживање које је претходило изради и усаглашавању елемената новог модела избора релевантног ризика страдања у саобраћају се састоји из три фазе. Прва фаза обухватила је анализу броја и последица саобраћајних незгода у трогодишњем периоду на примеру општина Републике Србије. У првој фази истраживања дефинисан је и тестиран модел за издвајање релевантног ризика страдања на посматраној територији. У другој фази истраживања активности су усмерене ка утврђивању валидности примене коефицијента линеарне корелације у циљу добијања прихватљиве мерне величине која се може примењивати у области безбедности саобраћаја. 6 У овој фази извршено је тестирање модела издвајања релевантног ризика страдања и утврђивање постојања законитости и правила приликом избора ризика у зависности од величине територије. Оправданост примене коефицијента линеарне корелације је анализирана на примеру општина и полицијских управа Републике Србије. У оквиру треће – финалне фазе истраживања, модел је примењен на територијама држава као највећих посматраних јединица. Реализација последње фазе истраживања представља важан допринос докторске дисертације и практично проверу хипотезе, а то је да се са променом величине територије мења и избор ризика који се добија на основу директних показатеља. Значај теме докторске дисертације се огледа и кроз чињеницу да је модел применљив у пракси од стране доносиоца одлука, посебно у делу поуздане идентификације ризичних територија на које је потребно деловати мерама и акцијама у циљу решавања проблема као и у делу алокације средстава за унапређење безбедности саобраћаја. 3.2. Осврт на референтну и коришћену литературу У дисертацији је коришћена најновија доступна литература из области безбедности саобраћаја, а посебно литература која третира тематику праћења и анализе ризика страдања у саобраћају, дефинисања оцене и мерења у безбедности саобраћаја. Аутор је у дисертацији коректно реферисао бројне научно-стручне радове, монографије, уџбенике и пројекте и тиме показао висок ниво познавања резултата објављених у релевантној научној и стручној литератури. 3.3. Опис и адекватност примењених научних метода Приликом израде дисертације коришћене су опште методе научног истраживања попут: анализе, синтезе, апстракције, генерализације, индукције, дедукције и аналогије. У погледу статистичких метода фокус је био усмерен ка примени коефицијента линеарне корелације. Поред ове и других статистичких метода примењене су логичке и аналитичке методе, класификација и компарација добијених резултата. Такође, реализована је примена студије случаја на примеру општина, полицијских управа и држава као територија из којих су добијени подаци потребни за реализацију истраживања. 3.4. Применљивост остварених резултата Применљивост резултата истраживања која су спроведена у докторској дисертацији заснована је на обавези и потреби да се стање безбедности саобраћаја на подручјима различитих величина пореди и прати на основу ризика страдања у саобраћају. Самим тим модел може да прерасте у стандард који би се примењивао приликом избора ризика за поређење стања безбедности саобраћаја на дефинисаним јединицама посматрања. Истраживањем у оквиру докторске дисертације су обухваћене три величине територија: (1) територије општина, (2) територије полицијских управа и (3) територије држава. Применом модела промовисана је важност праћења стања безбедности саобраћаја на локалном, регионалном и националном нивоу. Применљивост модела се може посматрати и из угла издвајања екстремних вредности ризика, где се узрок знатног одступања резултата може описати погрешним начином прикупљања података или различитим дефиницијама степена повређивања у саобраћајним незгодама. Ово је практично идентификација проблема који умањује поузданост примене ризика као мерне величине без претходне анализе података. 7 3.5. Оцена достигнутих способности кандидата за самостални научни рад Кроз вишегодишњи рад на магистарској и докторској тези као и више научних и стручних радова који су позитивно оцењени, верификовани и објављени, односно саопштени у водећим научним и стручним часописима и скуповима у земљи и иностранству из предмета истраживања докторске дисертације, кандидат је показао да је савладао у потпуности методе научног истраживања и рада и доказао способност за самостални научно-истраживачки рад. Својим успешним учешћем у организацијама које се на највишем научном и стручном нивоу баве овом проблематиком, као и резултатима које је постигао својим радом у области безбедности саобраћаја, кандидат је то и потврдио. У том смислу можемо да констатујемо да кандидат има неопходно теоријско, истраживачко и стручно искуство, знање, интелектуални потенцијал, велику личну радозналост, истрајност у раду и друге квалитете за успешно бављење научно-истраживачким радом. 4. ОСТВАРЕНИ НАУЧНИ ДОПРИНОС 4.1. Приказ остварених научних доприноса Докторска дисертација заступа основну хипотезу да избор ризика страдања у саобраћају зависи од величине посматране територије. Анализа показатеља попут ризика страдања у саобраћају на локалном, регионалном и националном нивоу је стална обавеза, често предвиђена законом који уређује област безбедности саобраћаја. Стога је веома важан правилан избор показатеља – ризика којим ће се вршити поређење стања безбедности саобраћаја на посматраним територијама, било да су у питању општине, окрузи, полицијске управе или државе. Међу најзначајнијим доприносима докторске дисертације издвајамо: − Указано је на значај, обавезу и величину проблема праћења стања безбедности саобраћаја. − Свако поглавље (до поглавља рекапитулације истраживања) прожима детаљан преглед литературе која се бави пробелматиком: праћења стања безбедности саобраћаја, база података о обележјима безбедности саобраћаја, ризика страдања у саобраћају, мапирања ризика и примене статистичких метода у анализи показатеља безбедности саобраћаја. − Праћење стања безбедности саобраћаја је подељено на традиционални концепт који подразумева праћење саобраћајних незгода и последица и савремени концепт који поред наведеног обухвата имплементацију индикатора перформанси безбедности саобраћаја, праћење ставова, бенчмаркинг и праћење других индиректних показатеља безбедности саобраћаја. − Указано је на неопходност развоја база података о обележјима безбедности саобраћаја у циљу квалитетног праћења стања безбедности саобраћаја. − Описан је и дефинисан скуп појмова који се најчешће примењују приликом праћења стања безбедности саобраћаја. − Дефинисана је статистичка област безбедности саобраћаја у Републици Србији коју чини 161 општина (у једном делу и градова) и 27 полицијских управа, односно 25 округа, без АП КиМ (пре свега због недостатка података о саобраћајним незгодама и последицама). 8 − Дефинисани су ризици страдања у саобраћају који су описани из угла представљања величине ризика као: (1) субјективни, (2) објективни и (3) ризици добијени проактивним приступом. − Детаљно су обрађени објективни ризици страдања у саобраћају или ризици који се добијају на основу броја и последица саобраћајних незгода. − Представљено је шест врста објективних ризика страдања у саобраћају и њихове варијације: (1) јавни ризик, (2) саобраћајни ризик, (3) динамички ризик, (4) колективни ризик, (5) индивидуални ризик и (6) ризик страдања у односу на категорију пута. Истраживање је због доступних података вршено у оквиру популације јавних и саобраћајних ризика на територијама европских држава, полицијских управа и општина у Републици Србији. − Посебно важан детаљ дисертације представља дефинисање класа – опсега истраживаних вредности ризика. Описано је шест метода које се могу применити приликом дефинисања класа – опсега ризика. − Најважнији резултат докторске дисертације је развој модела за избор оптималног директног показатеља који се може користити за квантификацију ризика страдања у саобраћају на дефинисаним јединицама посматрања. Развојем оригиналног модела реализован је циљ истраживања докторске дисертације. − Извршено је поређење развијеног модела са другим моделима којима се врши избор ризика страдања у саобраћају или се користе у оквиру алата мапирања ризика, са посебним освртом на: RAP методологију (EuroRAP, usRAP, AusRAP), моделе који примењују стандардизовану стопу смртности (SMR) и хибридне моделе којима се врши анализа ризика страдања у саобраћају попут CEM модела. − Показано је да до сада развијени модели не обрађују проблематику избора ризика у оквиру једне посматране популације ризика. − На примеру поређења стања безбедности саобраћаја између држава практично је показана потреба за избором поузданог ризика у оквиру једне посматране популације. Закључено је да постојећи модели не анализирају избор излазних показатеља на основу којих се врши рачунање ризика страдања у саобраћају, што је основна карактеристика модла избора релевантног ризика. − Указано је на значај праћења свих излазних показатеља безбедности саобраћаја попут лаких, тешких и смртних последица и њихово укључење у процену величине објективног ризика. Такође, указано је на значај међународног уједначавања дефиниција степена повреда у саобраћајним незгодама и примену европске MAIS3+ скале мерења, која је посебно актуелна последњих година. − Детаљно је описана оправданост примене коефицијента линеарне корелације као статистичке методе у праћењу стања безбедности саобраћаја. Дефинисани су критеријуми за одлуку о примени линеарне корелације за избор релевантног ризика страдања у саобраћају попут: постојања довољне величине узорка, постојања малог одступања резултата од нормалне – Гаусове расподеле, постојања изразито јаке линеарне везе и детаљне анализе дијаграма распршења, због тумачења евентуалног постојања екстремних вредости. − Оправданост примене коефицијента линеарне корелације показана је на примеру општина као мањих и полицијских управа као већих подручја на територији Србије. Коначна потврда примене модела на различитим величинама територија показана је на примеру изабраних европских држава. Детаљно су описане предности и мане примене коефицијента линеарне корелације. 9 − Доказано је да се са променама величине територије мења избор ризика који је потребно користити за поређења и даље анализе стања безбедности саобраћаја. − На територијама држава потврђена је правилност избора ризика који се добијају на основу броја погинулих лица. Такође, на мањим територијама попут полицијских управа и општина потврђена је важност укључивања осталих последица саобраћајних незгода у анализу ризика страдања у саобраћају, попут лаких и тешких телесних повреда. − Закључено је да се са повећањем величине територије смањује могућност грешке приликом избора релевантног ризика. 4.2. Критичка анализа резултата истраживања Докторска дисертација је документовано проширила постојећа знања у области безбедности саобраћаја, а посебно са аспекта праћења, мерења и квантификације ризика страдања у саобраћају, чиме је верификовала и остварила научни допринос у научној области безбедност и превентива у саобраћају. Полазећи од хипотезе, предмета и постављеног циља истраживања и добијених резултата, можемо констатовати да у оквиру докторске дисертације постоје одговори на сва важна питања и дилеме које су се наметнуле у току овог истраживања. Са аспекта безбедности саобраћаја, а посебно праћења стања безбедности саобраћаја, остварени резултати указују на елементе које је неопходно познавати и који су изузетно важни за мерења у области безбедности саобраћаја. Докторска дисертација „Модел квантификације ризика страдања у саобраћају“ описује један начин мерења у области безбедности друмског саобраћаја, који се заснива на саобраћајним незгодама и последицама. Модел указује на евентуалне проблеме и даје одговоре на поједина питања праћења стања безбедности саобраћаја. Самим тим модел се бави управљањем у области безбедности саобраћаја. На примерима општина, полицијских управа и држава детаљно су описане предности и мане примене модела квантификације ризика страдања у саобраћају. Најважније предности односе се на једноставност модела, чињницу да захтева само генералне – опште податке о саобраћајним незгодама и последицама, прилагођеност различитим изборима ентитета или подручја, успешном издвајању екстремних вредности и општем препознавању проблема безбедности саобраћаја на посматраном подручју. Најважнији недостаци се односе на период истраживања који није стриктно дефинисан (1, 3, 5 или више година). Када се модел примењује на територијама држава потребно је у обзир узети различите дефиниције степена повређивања у саобраћајним незгодама које се разликују од државе до државе. Оцена стања безбедности саобраћаја не може бити дефинисана само на основу једног показатеља, у конкретном случају објективног ризика страдања у саобраћају. 4.3. Верификација научних доприноса Докторска дисертација је верификована кроз радове објављене у међународним и домаћим научним часописима и скуповима и низу реализованих студијских и практичних инжењерских пројеката. 10 Најзначајнији радови везани за предмет истраживања су: Категорија М21: 1. Kukić, D., Lipovac, K., Pešić, D., Vujanić, M.: Selection of a relevant indicator – Road casualty risk based on final outcomes. Safety Science, vol. 53, no. 1, pp.165-177, 2013 (IF2013=1,672) (ISSN=0925-7535). Категорија М33: 1. Pešić, D., Vujanić, M., Kukić, D., Antić, B., Vujanić, M.M.: „Odabir pokazatelja za ocenu rizika, odnosno nivoa bezbednosti saobraćaja – svetska iskustva“, Х Međunarodni simpozijum: Prevencija saobraćajnih nezgoda 2010, Novi Sad, 2010., str.164-173. 2. Nešić, M., Kukić, D., Petrović, D.: „Metod obrade opasnih mesta – crnih tačaka u urbanim sredinama”, Х Međunarodni simpozijum: Prevencija saobraćajnih nezgoda 2010, Novi Sad, 2010., str.95-102. 3. Lipovac, K., Kukić, D., Nešić, M.: „Collecting and monitoring important features of road accidents – comparative review of practices in Serbia and in Europe“, Proceedings of the International Scientific Conference: Archibald Reiss Days, Belgrade, 2013., pp. 133-144. 4. Vujanić, M., Kukić, D., Miletić, B.,Vasiljević, J., Pešić, D., Petrović, D.: „A brief overview of project: Methods for monitoring safety performance indicators in Serbia and their importance for strategic road safety management“, Proceedings of the International Scientific Conference: Transport Safety Performance Indicators, Belgrade, 2014., pp. 139-152. 5. Кукић, Д., Петровић, Д., Тешић, М., Милинковић, Б.: „Поређење алата за оцену безбедности пута IA-2 „Ибарска магистрала“ од Београда до Чачка“, Зборник радова IX међународнe конференцијe: Безбедност саобраћаја у локалној заједници, Зајечар, 2014., стр. 331-336. Категорија М63: 1. Липовац, К., Јовановић, Д., Кукић, Д.: „Модални приступ расподеле ризика по општинама у Србији – најновија истраживања“, II семинар: Улога локалне заједнице у безбедности саобраћаја, Београд, 2007., стр. 47-59. 2. Липовац, К., Јовановић, Д., Кукић, Д.: „Истраживање ризика у насељеним местима локалних заједница Републике Србије“, 6. стручни скуп са међународним учешћем: Унапређењe полицијских послова безбедности саобраћаја, Сокобања, 2007., стр. 25-38. 3. Липовац, К., Јовановић, Д., Кукић, Д.: „Расподела ризика учешћа у саобраћају по општинама у Србији - упоредна анализа ризика у 2006. и 2007. години“, III семинар: Улога локалне заједнице у безбедности саобраћаја, Земун, 2008., стр. 43-59. 4. Нешић, М., Липовац, К., Кукић, Д.: „Анализа међузависности активности локалне заједнице, ставова возача и ризика страдања у саобраћају“, III семинар: Улога локалне заједнице у безбедности саобраћаја, Земун, 2008., стр. 61-76. 5. Липовац, К., Нешић, М., Кукић, Д.: „Примена методологије EuroRAP за мапирање ризика на проласцима магистралних путева кроз Београд“, 7. стручни скуп са међународним учешћем: Унапређење полицијске праксе у безбедности саобраћаја, Врњачка Бања, 2009., стр. 135-144. 6. Јовановић, Д., Липовац, К., Кукић, Д.: „Расподела јавног и саобраћајног ризика страдања по општинама Републике Србије у 2008. години“, IV семинар: Улога локалне заједнице у безбедности саобраћаја, Земун, 2009., стр. 21-32. 11 7. Липовац, К., Кукић, Д.: „Мапирање ризика у општинама и окрузима Републике Србије“, V Семинар: 'Улога локалне заједнице у безбедности саобраћаја, Ковачица, 2010., стр. 23-34. 8. Кукић, Д., Јовановић, С., Липовац, К.: „Мапе јавног и саобраћајног ризика страдања у насељима општина Републике Србије за 2010. годину“, VI семинар: Безбедност саобраћаја у локалној заједници, Дивчибаре, 2011., стр. 59-68. 9. Кукић, Д., Милинковић, Б., Милетић, Б., Малешић, С.: „Мапирање ризика по општинама и подручјима полицијских управа Републике Србије“, VII међународна конференција: Безбедност саобраћаја у локалној заједници, Доњи Милановац, 2012., стр. 93-101. 5. ЗАКЉУЧАК И ПРЕДЛОГ Комисија закључује, да докторска дисертација представља савремен и оригиналан научни допринос, изведен кроз свеобухватно сагледавање проблема анализе и квантификације ризика страдања у саобраћају. Предложени модел избора релевантног ризика страдања у саобраћају, дефинисани и систематизовани поступци и критеријуми за одабир поузданог показатеља, затим представљене методе за избор ширина класа-опсега ризика и примена статистичких метода за потребе издвајања одговарајућег показатеља, пружају научну основу за квалитетно праћење стања безбедности саобраћаја, а тиме и управљања у овој области. Посебно важан детаљ развоја модела односи се на његову применљивост у пракси. Како је претходно већ истакнуто, кандидат мр Драгослав Р. Кукић је показао способност за самостални научно-истраживачки рад, уз велики број референци које потврђују рад и резултате кандидата у области праћења и оцењивања стања безбедности саобраћаја. Посебно издвајамо рад објављен у врхунском међународном часопису у ком је по први пут промовисана идеја развоја модела за избор релевантног ризика страдања у саобраћају. На основу свега напред изложеног, Комисија предлаже Наставно-научном већу Саобраћајног факултета Универзитета у Београду да се докторска дисертација под називом „Модел квантификације ризика страдања у саобраћају“ кандидата мр Драгослава Р. Кукића прихвати, изложи на увид јавности и упути на коначно усвајање Већу научних области техничких наука Универзитета у Београду. ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ ......................................................... Проф. др Крсто Липовац, ванредни професор Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет ......................................................... Проф. др Драган Јовановић, ванредни професор Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука ......................................................... др Далибор Пешић, доцент Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет