UNIVERZITET U BEOGRADU 
EKONOMSКI FAКULTET 
PREDRAG М. PETROVIC 
SPOLJNOTRGOVINSКA NERA VNOTEZA PRIVREDE 
v 
SRВIJE КАО RAZVOJNO OGRANICENJE 
- DOI<TORSKA DISERTACIJA-
- Beograd, 2007. -

MENTOR: 
CLANOVI KOMISIJE: 
DATUM ODBRANE: 
Prof. dr Milorad Filipovic 
Ekonomski fakultet, Beograd 
/}--tci~;J .lovмovн' 
C'lf7IR.t% v/ ( r 
Jl/.acleu Мvкщ(l' 
v 
POLJNOTRGOVINSКA NERA VNOTEZA PRIVREDE SRВIJE 
КАО RAZVOJNO OGRANICENJE 
APSTRAКT 
U epicentru ovog istrazivaпja пalazi se spoljnotгgovinski deficit SrЫje i to posmatтan iz tri 
osпovne perspektive. Najprc smo krenuli od analize dinaлlike spoljnotrgovinske razmene u 
v1·ernenskom periodн od 1987. do 2005. godine. Nako11 toga usiedsredili smo se na 
rasvetljavanje stгuktuшil1 kaгakteristika spolj11otrgovinske razшene SrЫje s cilj em da otkгUeшo 
da li se jedan od uzi"oka spoljnoti"govinske пeravnoteze krije н struktшnim distorzijama. 
Копасnо, koristeci ekonometrijske tehnike pokusaJj smo da locii"юno пajva.Znije deteгшinante 
robпog izvoza, uvoza ј spoljnotrgovinskog deficita. Rezultati jsuaZ.ivanja su pokazali da је и 
periodu opsteg ekonomskog i socijalnog kolapsa od 1987. do 2000. godine, upi"kos ostrom 
smanjenju izvoza i uvoza, spoljnotrgovinski deficit povecan oko cetjrj рнtа. Takode, tokom 
stabilizacioпog perioda (2001-2005.), uporedo sa rastom robnog izvoza ј naglim skokom IObnog 
LIVOZa, spoljпottgovinskj deficit је uvecan piiЬJ jzno tii рнtа. S drнge stra11e, stшkturЋ izvoza 
pog01·saпa је и per-iodн od Ј 987 do 2005. godiпe ј to zbog povecanja udela pr-imarnih i smaпjenja 
нdcla jndustr-ijskih i tel111o loski-iпteпzivп.iћ pr-oizvoda, ali i zbog divergencije u оdпоsн па 
prosecnu stшkturu izvoza razvjjenih zemalja i prosecпu strukturu uvoza zemalja и koje SIЬija 
najvise izvozi. Supi"otne tendencije носеnе sн kada је н pitanju robni нvoz. Osim toga, па 
оzЫ!јпе strukturne distoгzije ukazuje i cinjenica da је struktura izvoza u okviru koga SrЬija 
iskazujc otkrivene koшpar-ativпe prednosti losija od stiukture ukнpnog izvoza. Dakle, privreda 
SrЬije se integrise tl svetsko trziste i trZiste EU prevashodno na bazi troskovne koпkurentnosti i 
komparativпih prednosti zasnovanih па faktoтskoj raspoloZivosti. Ujedno, robna koncentracjja 
jzvoza i нvoza пе predstavlja opasпost za platni bilans zeшlje, dok Ы visoka geografska 
koпcentгacija izvoza mogla da bude uzrok poveca11ja spoljnotigoviпskog de'ficjta. Rewltati 
ekonorтtetгijskog istтazivю1ja sн pokazali da su prcceпjeпost Iealпog efektivnog devizпog kuтsa i 
jпdustгijska proizvodпja пајzпасај11iје deteiшiпю1te ukupпog robпog uvoza. Nakon njih slede 
rcalne Ьшtо plate sa nesto slaЫjiш, ali ipak znacajпirn нtiсајеш. Jos slaЬiji uticaj vrse efektivпe 
car·iпske stope, сепа пafte i нlrupю1 robпi izvoz, dok је пajslaЫji uticaj jmalo SI"ednjoтocпo i 
dugorocno zaduiivanje Lt jnostranstvн. Ove varjjable Stt, izuzirnajuci robпi izvoz, istoviemeno i 
najvaZпije determinante spoljnotrgovinskog deficita, па sta ukawje i veoma visoka direktrra 
korelacija uvoza i deficita. Копасnо, spoljпotrgovinski deficit је u periodн 200 1-2005. нglavnoш 
Ьјо fiпansiraп tekнciш transferima, srednjorocnjm i dugoiocrum kreditima ј strarlim direktnim 
jnvesticij ama. 
КLJUCNE RECI: struktшa izvoza, stгuktura uvoza, spoljпotrgovi11ski deficit, 
determiпante spoljnotrgovinskog deficita. 
SERВIAN ЕСОNОМУ FOREIGN TRADE IMBALANCE AS 
DEVELOPMENT LIMITATION 
ABSTRACT 
Јп the core of tћis researcћ tlleie is tће Serbian foieigп tl-ade deficit, viewed fioш tillee 
basic piospectives. First1y, '"'-~е star-ted fioш the analysis of the iпteшational h-ade dynamics iп the 
period betweeп 1987 and 2005. Afterwar-ds, we focused to structural cha.I-acteListics of the 
Se1Ъian foreigп tiade, aiшiпg to discover whet.ћer опе of the caнses of fшeigп tгade imbalance is 
hidden in stгuctнral distoision. Fina\ly, нsiпg ecoпometric techпjques, we have tiied to locate 
most impшiant deteш1iпa11ts of import and expoit of goods, as well as foieigп tiade d.eficit. Тће 
resнlts ofthe resear-ch have slюwп that dшiпg the period of geпeial economic aiLd social collapse 
betweeп 1987 апd 2000, dispite shaip fall iп iшршi апd export, foreigп tiade deficit increased 
fош times. Also, dшiпg. stabilizatioп period (2001-2005), aloпg with inciease in export of goods 
and sl1ю-p гise in import of goods, foreign. tтade deficit treЫed. Оп Ње оЉеr l1and, structшe of 
export worseпed in the period between 1987 апd 2005, paгticulaily because of the iпcrease in 
sl1a1-e of piiшary апd decrease iп shar-e of iпdustrial and technology-iпtensive products, Ьнt also 
due to diveigeпce iп Iespect to aveгage expo1i structнre of deveJoped countl"ies and average 
iшport shLicture of tlюse co1.:шtries towaids which SeiЬia ћаs нщjority of its expoit. Opposite 
tendeпcies l1ave Ьееп пoticed when talkiпg about import of goods. Besides, serioнs structш-al 
distortions аге also sееп thгough Ље fact Љаt exp01i stn1ctuтe within whicl1 Serbia expresses 
Ievealed compaгative advantages is worse ЉaiL Ље stn1ctuгe of total export. So, SerЬian economy 
is beiпg integгated iпto Ље wшld mar-ket and the EU maгket predomiпantly 011 Ље basis of 
compю-ative advantages based 011 factoг abunda11ce. Also, co11mюdity concenh-ation of iшport 
апd export does not represent daiLger foi Ьаlапсе of payшents, while high cotшtry concentl-ation 
of export may Ье cause for the illcrease of fo1·eign tr-ade deficit. Тће Iesults of ecoпometric 
reseaiches Ьаvе shown Љаt real effective foгeign. ехсћанgе 1-ate анd industrial production аге Ње 
most significaпt determiпants of total import of goods. ТЬеsе are followed Ьу real gross wages 
with weakei, Ьнt still sigпifica11t impact. Еvеп 'vveakeг iшpact is шаdе Ьу effective tar-iff Iates, 
price of oil анd total export of goods, while the weakest impact is made Ьу medium tеп11 and 
loпg tеш1 indebtedпess abioad. These vaгiables, except fог export of goods, ме at the same time 
шost impoгtaпt deteш1iпaпts of foгeigп tгade de.ficit, wl1icl1 is also poiпted out Ьу vегу high 
diгect coпelation between import апd deficit. Finally, iп the period betweeп 2001 -2005, foгeigп 
tгade deficit was шostly fiпaпced with спгrепt tгansfers, mediuш tеп11 апd long te1m loans aiLd 
foгeigп diiect investшents. 
КЕУ WORDS: stгнcture of ехрогt, stгнсtше of import, foieign. tгade deficit, 
determinants of foreign tr-ade deficit. 
SADRZAJ 
UVOD ............................................................................................................................................. 1 
1 SPOLJNA TRGOVINA 1 EKONOMSIO RAST.................................................................... 4 
1. UТICAJ SPOLJNE TRGOVINE NA EКONOMSКI RAST-EMPIRIJSKA ISTRAZIV ANJA 4 
П SPOLJNA TRGOVINA 1 ZEМLJE CENТRALNOISTOCNE EVROPE......................... 15 
1. ANALIZЛ SPOLJNOТRGOVlNSKE RAZMENE.................................................................... 15 
2. FAKTORI КОЛ SU NANISE DOPRINELI POBOLJSЛNJU SPOLJNOTRGOVINSКIН 
PERFOR1viANSI ZEMALJA CIE................ .............................................................................. 18 
2.1. ЕFЕКЛ Т STRANТH DlREKТNJН INVESТICIJA NA ZEMLJE CIE ............................................. 19 
2.2. OPERACTJE KOМPANIJEDAEWOO U CENTRALNOISTOCNOJ EYROPI ..................................... 23 
2.3. STRANE DIREKТNE INVESTICIJE U SLOYACKOJ ................................................................... 24 
lll ANALIZA SPOLJNOTRGOVINSКE RAZМENE SRВIJE ............................................. 27 
1. DO MAC I EKONO MTSTI О SPOLJNOTRGOVINSKOJNER AYNOT EZ I............................. 28 
2. STRUKTURA PLЛТNOG BILANSA SFRJ......... .. ................................................................... 38 
2.1 GENEZA PLAТNOG BILANSA U PRVOM POTPERIODU ( 1946 - 1970.)................................... 38 
2.1.1 DEFIC IT U TEKUCIM TRANSAКCIJAМA........................................................................... 38 
2.1.2 КARAKTERIST1KEPLATNOG BILANSA U PERIODU OD 1946. DO 1951. .................... 39 
2.1.3 КARAKTERISТIKE PLA ТNOG BILANSA U PERIODU OD 1952. DO 1960. ..................... 40 
2.1.4 KARAKTERISTIКE PLA ТNOG BILANSA U PERIODU OD 1961. DO 1970. ..................... 40 
2.1.5 EVOLUCIJA SPOLJNOTRGOY1NSKOG BILANSA DO 1970. ............................................. 41 
2.2 КARAКTERISTIКE PLAТNOG BILANSA U PERIODU 1971-1975............................................. 42 
2.2.1 КARAKTERISTIКE SPOLJNOTRGOVINSKOG BILANSA U PERIODU 1971-1975. ........ 43 
2.3 PLAТNI BILANS U PERIODU 1976-1990....................................................................................... 43 
2.3.1 КAR.ЛKTERISTIКEPLAТNOGBILAI~SA UPRVOJEТAPI (1976-1980.)....................... 43 
2.3.2 КARAКTERJSTIКE PLAТNOG BILANSA U DRUGOJ ETAPI (1981- 1990.).................... 43 
2.3.3 КARAKTERISTIKE SPOLJNOTRGOYINSKOG BILANSA U PERIODU 1976-1990. ........ 45 
2.3.4 UZROCI SPOLJNOTRGOVINSKOG DEFICIТA .................................................................... 46 
З. ANALIZA ROBNE RЛZMENE SRВIJE SA SVETOM ........................................................... 47 
3.1 ANALIZA ROBNE RAZMENE U VREMENSKOM PERIODU 1987-2000. GODJNE.............. .... 48 
3.2 ANALIZA ROBNE RAZМENE U VREMENSKOM PERIODU 2001-2005. GODINE.................. 49 
3.3 ANALIZA SPOLJNOTRGOYlNSKOG DEFICIТA РRЕМА SMTK............................................... 51 
4. ANALIZA ROBNE RAZMENE SRВUE SA EVROPSKOM UNIJOM .................................. 54 
5. KOMPARЛTIVNA ANALIZA ROBNOG IZVOZA I UVOZA.................................... ........... 55 
6. FINANSIRANJI3l MOGUCE POSLEDICE DALJEG RASTA EKSTERN OG DEFICПA .... 58 
6.1 AN ALIZЛ STRUКТURE EKSTERNOG DEFICIТ А.......................... .. ........ .. ............................ .. .. 59 
6.2 lZVORI f lNANSIRANJA EKSTERNOG DEFICIТA........................................................... .... ...... 60 
6.3 POSLEDICE DALJEG RASTA EKSTERNOG DEFICIТA ............................................................ 63 
IV STRUКТURNE КARAКTERISTIКE SPOLJNOTRGOVINSКE RAZМENE SRВIJE 66 
L. КARAКTERISTIКE RAZMENE РRЕМА UNCТAD METODOLOGIJI................................ 66 
1.1 М ЕТО DO LOSKE PRELIМ1N ARIJE ...... .. ...... ... .. ...... .. . .. ...... .. ...... .. .. .. ...... .. .. ...... .. ...... .. . ...... .. .... .. .. ... 66 
1.2 STRUКTURNE КARAKTERISTIКE ROBNOG IZVOZA.............................................................. 67 
1.3 STRUKTURNE КARAКTERISТIКE ROBNOG UVOZA............................................................... 70 
2. STRUKTURA ROBNE RAZМENE РRЕМА MARREWIJК- HINLOOPEN 
METODOLOGIJI............................................... . ........................................................................ 73 
2.1 METODOLO~KE PRELIМINARIJE ................................................................................................ 73 
2.2 STRUКTURNE КARAКTERISTIКE ROBNOG IZVOZA ............................................................. 74 
2.3 STRUKTURl\'E КARAКTERISTIКE ROBNOG UVOZA .......................... .................................... 76 
З. STRUКTURA SPOLJNOTRGOVINSКE RAZМENE PREMA 
POKAZA TELJIMA SLJCNOSТJ ............................................................................................... 78 
3.1 METODOLO~KE PRELIМINARIJE................ ................................................................................ 78 
3.2 ANALIZЛ STRUKTURE ROBNOG JZVOZA....................................... ... ....................................... 81 
3.3 ANЛLIZA STRUKTURE ROBNOG UVOZA .................................................. ............................... 83 
4. ANЛLIZЛ OTKRlV.ENIН KOМPARATIVNIН PREDNOSTI ................................................ 85 
4.1 METODOLOSKE PRELIMТNARIJE........ . . .......... ... ............................. . .......... . ........ . ........ . ...... . ...... . 85 
I 
4.2 ANALIZA OTКRNENIН KOМPARATIVNIН PREDNOSТI SR.ШJE.......................................... 87 
5. ANALIZA INTRA-SEKTORSKE TRGOVINE ........................................................................ 90 
5. 1 METODOLOSКE PRELIМINARIJE................................................................................................ 90 
5.2 ANALIZA INTRA-SEKTORSКE TRGOVINE SRВIJE SA SVETOM .......................................... 93 
5.3 ANALIZA INTRA-SEKTORSKE ТRGOVINE SRВIJE SA EVROPSKOM UNIJOM .................. 95 
6. ROBNA KONCENTRACIJA SPOLJNOТRGOVINSКE RAZМENE ..................................... 96 
6.1 METODOLOSКE PRELIМINARIJE......... .. ....................................... .............................................. 96 
6.2 ANALlZA ROBNE KONCENTRACIJE IZVOZA SRВIJE............................................................. 99 
6.3 ANALIZA ROB1\1E KONCENТRACПE UVOZA SRВIJE.............................................................. 101 
7. ANALIZA GEOGRAFSKE STRUКТURE ROBNE RAZMENE........................................... .. 102 
7.1 REGIONALNA STRUKTURA SPOLJNOTRGOYINSKOG PROMETA....................................... 102 
7.2 STRUKTURA R.AZMENE РRЕМА ZEMLJAМA SPOLJNOTRGOYINSКIM PART1\1ERIМA . .. 104 
7.3 GEOGRAFSKA KONCENTRACIJA IZVOZA I UVOZA............ .. ................................................. 104 
8. ANALIZA RAZMENE PREMA EKONOMSKOJ NAМENI ................... .. ...... ...... ... ............... 107 
8.1 STRUKTURA IZYOZA I UYOZA SRВIJE PREMA EKONOMSKOJ NAMENI .. .. ........ .............. 107 
V EKONOMETRlJSКA ANALIZA DETERМТNANТI SPOLJNOTRGOVINSKOG 
DE FIC ITA................................................................................................................................. 109 
1. SPECIFIKЛCТJA MODELA I KORISCENA METODOLOGIJA ....................... .................... . 109 
1.1 SPECIПKACIJE JEDNACINA UVOZA.... .................. ................................................................. .. 109 
1.2 SPECIFIKACIJE JEDNACTNA IZVOZA ......................................................................................... 110 
1.3 SPECIFIKACIJA JEDNACINE SPOLJNOTRGOYINS KOG DEFICITA ....................................... 111 
2. PODACI .............................................................. ...................................................... .................. 112 
3. TESПRANJE NESTACJONARNOSТI VREМENSKIR SERIJA............................................ 112 
3.1 VREMENSКE SERIJE IZVOZA.................... ................................................................................... 113 
3.1.1 VREMENSКA SERIJA UКUPNOG ROBNOG IZVOZA ....................................................... 113 
3.1.2 VREMENSКA SERIJA IZYOZA ENERGENATA ................................................................. 114 
3.1.3 VREМENSКA SERIJA IZVOZA INТERJ.V1EDIJARNIН DOBARA ...................................... 116 
3.1.4 VREMENSКA SERIJA IZYOZA КАРIТ ALNIH DOBARA .................................................. 120 
3.1.5 YREMENSКA SERIJA IZVOZA 1\IEТRAJNIН POTROSNIНDOBARA ............................. 123 
3.1.6 VREMENSКA SERПA IZVOZA ТRAJNIН POTROSNIН DOBЛRA............................... . .. . 125 
3.2 VREМENSКE SERIJE UVOZA............ .................. ................................................................................ 129 
3.2.1 VREMENSКA SERIJA UКUPNOG ROBNOG UVOZA ........................................................ 129 
3.2.2 VREMENSКA SERJJA UVOZA ENERGENAT А.................................................................. 130 
3.2.3 VREMENSКA SERIJA UVOZA INTERМEDIJARNIН DOBARA .. ..................................... 132 
3.2.4 YREMENSКA SERIJA UVOZA КAPIТALNIН DOBARA ................................................... 134 
3.2.5 VRБMENSКA SERJJA UYOZA NETRAJNIH POTROSNlН DOBARA ............................. .... 135 
3.2.6 YREMENSКA SERIJA UVOZA TRAJNIН POTROSNJН DOBARA ..................... .. .... .. ...... 137 
3.3 VREMENSКA SERJJA SPOLJNOTRGOVINSKOG DEFICIТA.. .............. .. ...... .. ... .. .... .. ... ... ...... . .. 139 
3.4 VREMENSКA SERIJA POКRIVENOSТI UYOZA IZYOZOM ..................... .. ..... ........... ...... ..... .. . 14 1 
3.5 OSTALE VREMENSКE SERIJE (OBJASNJAVAJUCE PROMENLJIV E) ................................... 143 
3.5. 1 VREMENSКA SERIJA PRIV АТNIН DOZNAКA .... ................... .. ....... .. .... . ............... .. .... .. .... 143 
3.5.2 VREMENSКA SERIJA DEVIZNlН RACUNA NEREZlDENATA ........................................ 147 
3.5.3 VREMENSКA SERIJA REALNOG EFEKТIVNOG DEVIZNOG KURSA....................... .... 148 
3.5.4 YREМENSКA SERIJA NETO STRANlli DIREKТNIН INVESТICIJA................................ 153 
3.5.5 YREMENSКA SERIJA INDUSTRIJSКE PROIZVODNJE .................................................... 154 
3.5.6 VREMENSКA SERIJA SREDNJOROCNOG 1 DUGOROCNOG ZADUZIVANJA U 
1 OSTRANSТVU ......................................................... ............................................................ 156 
3.5.7 VREMENSКA SERIJA NETO OTKUPA DEVIZNE EFEKTIVE.......................................... 157 
3.5.8 VREМENSКA SERIJA EFEKТIVNIН CARINSКIН STOPA ............................................... 158 
3.5.9 YREMENSКA SERIJA REALNIН BRUТO ZARADA ......................................................... 160 
3.5.10 YREМENSКA SERIJA CENE NAFТE URAL ..................................................................... 161 
4. EKONOMETRIJSKO MODELIRANJE JEDNACINA UYOZA .............................................. 163 
4.1 ANALIZA UКUPNOG ROBNOG UVOZA ...................................................................................... 163 
4.2 ANALIZA UVOZA INTERМEDIJARNIН DOBARA .................................................................... 168 
4.3 ANALIZA UYOZA КAPIТALNffi DOBARA ................................................................................. 174 
4.4 ANALIZA UYOZA NETRAJN1Н POТROSNIH DOBARA ............................................................ 175 
4.5 ANALIZA UYOZA ENERGENATA ............ .. ......... .. .......... .. ............................................... .. .......... 182 
4.6 ANALl ZA UYOZA TRAJNIH POTROSNIН DOBARA ................................................................. 187 
5. EKONOMETRI.I SKO MODELlRANJE JEDNACINA IZVOZA ........... .. ........................ ...... .. 193 
II 
5.1 ANALIZA UКUPNOG ROBNOG IZVOZA............................ ............ .................. ................. .......... 193 
5.2 ANALIZA IZVOZA fNTERМEDIJARNIH DOBARA ................................................... ................. 197 
5.3 ANALIZA IZVOZA КAPIТALNIН DOBARA ............ .. .................... .. ............................................ 200 
5.4 ANALIZA IZVOZA NEТRAJNIH POTROSNIH DOBARA .......... .. ............................................... 201 
5.5 ANALIZA IZVOZA ENERGENATA ............. .. . ........... ......... .. .......... .. ......... .. .............................. .... 204 
5.6 ANALIZA IZVOZA TRAJNIН POTROSNIН DOBARA ............................................ .. .................. 208 
6. EKONOMETRПSKO MODELIRANJE JEDNACINE SPOLJNOTRGOVINSKOG 
DEFICITA .............................. ......................... ... .... ................... ... .... ... ................ ........ ........ ... ..... 21 О 
7. REZIМ.E REWLTATA EKONOMETRIJSKE ANALIZE ........................ ........ .. .. .... ............... 214 
VI MOGUCJ PRA VCI SANIRANJA SPOLJNOTRGOVINSКE NERA VNOTEZE.......... 219 
ZAКLJUCAK ............................... ............. ....................... .......... ........ .................................... ....... 225 
ANALITICIO PRILOG................................................................................................................ 228 
1. TEORJJSКA ANALIZA EFEKAT А CARINSKE 
REDUKCIJE-EATON KORTUMOV MODEL .................. ..... .... ... ........... ....... .... .... ... .. ... .... ... .. 229 
2. PREGLED GRAFIКONA I Т АВЕLА .......... .. ............. .. ................. .. ....... .. .... .. ........ .. ... ........... .. 246 
LITERA TURA .............................................................................................................................. 265 
ш 
UVOD 
Nakoп promeпa kojc Stl se dogodile kn:ajem 2000. gocliпe нastupio је pel"iod dгasticnog 
роvесапја spoljnotJ·goviпskog deficita. Njegove dimeпzije ргеtе da нgroze ioпako krhku 
makroekonomsku stabilnost i p1·ivredni rast, te је ovom рrоЫешu neoplюdпo posvetjti posebnu 
paznju. Spoljna neravnoteza Ьi mogla u doglednoj perspektivi da bude okidac unutrasnje 
neravпoteze, а potom ekonomske stagnacije i recesij e. То zпaci da Ьi prediшeпzionirani 
spoljnotrgovinski deficit mogao da se reflektuje na smanjenje devizniћ rezervi, nestaЬilnost 
deviznog kursa, пepoverenje potencijalnih stranih jnvestjtora ј finansijsku, а potom i krizu 
rcalnog sektora. Njegovo svodenje u priћvatljive ј dнgorocno odr:live okvjre namcce se kao 
p1·jorjtetan zadatak i veliki izazov kreatora ekonomske politike. 
Prilikom razmatгanja spoljnotrgovinske neravnoteze neophodпo је нzeti tl obziг nekoliko 
elemeпata. Јеdап od пјiћ jeste сiчјепiса da vi sok i 1·astuci spoljпotigoviпski deficit, ukoliko је 
prouzюkovaп sk:гo11111im izvozom, нkаzнје па пiskн medw1arodnu koпkш-entпost pri vrede i 
izvoza. Ovo se шaпifestuje u nesposobnosti piivrede da devizпim prihodima od izvoza pokrije 
devjzne Iashode ро osnovtl uvoza. 
Drugi veoma va:lan element na koji treba obratjti pa:lnju jeste sna:lan konkurentski 
pritisak rno6nili straniћ kompanjja koji najcesce pogubнo deluje na nekonkшentna ј za tr:lisnu 
Lltakmicu nespremna domaca preduzeca. Ekspanzjja agregatne u-a:lnje, uvoza ј ekstemog deficita 
mogн iшati veoma negativne efekte na oslaЬ!je11u, tehnoloski zaostalu i viskovima 1-adпika 
opter-eceпu piivгedн. 
Копасnо, t1·eci ј, takode, veoma vazaп aspekt eksterпog deficita jeste mogucпost 
I"Чegovog fiпaлsiranja, sto pгjvгedi SI·Ыje namece obavezu ostvю·ivanja Stlficita Ll ostalim 
transakcijama sa iпostianstvom koji Ьi sluzio kao poki·ice. Pozitivan saldo tekucil1 tiansfera, 
srednjorocaog i dugorocпog zadu:livanja u jnostranstvu, stranil1 diгcktnil1 investicija, 
pгevashodno privucenih pгjvatizacijom domacih pгeduzeca, kao i skюmaл, alj ipak pozjtivan 
saldo komer-cijalnih нsluga ј bespovratnil1 transfera omogucili su fmansiranje spoljnotr-govinskog 
deficita i povecanje deviznih rezervi. Dobar deo pomenutjh izvora deviznih sredstava ае шоzе se 
svrstatj н uајпе, sto zпасј da su veliki spoljпotrgovinski deficit ј пjegov rastuci trend dugorocпo 
neod1·zjvi. 
Opasпosti koje prele zbog visokog ј t-astнceg eksteшog deficita јеsн: smaпjer"Чe deviznih 
гezeгvi, пegativne ocene medunю·odпiћ finansijskjh jпstitucija, pogorsanje јЈј guЬitak kreditпog 
гcjtinga zem)je, smю1jenje iпteresovanja potencjjalпil1 stJ·anih iпvestitoгa za поvа ulaganja, 
mogucc povlaceпje iпostтanih kompanija koje vec posluju па domacem trzistu, poveca~e 
11CZaposlenosti zbog slaЬijenja jnvesticionog cjklusa, koatrakcione indikacije na роlјн 
ekonomske aktivnosti i izvoza, ostra deprecjjacija deviznog kшsa, gubitak interne 
konvcrtiЫlпosti, ubrzanje jnflacije, gнsenje domace proizvodnje mocnom inostranom 
konkшeпcUom sa propr-arnim negativnim efektima na zaposlenost, ekonomski rast i rast jzvoza, 
podsticanje sive ekonomije i kor·нpcije, ote:lano finansiraпje uvoza neopћodnjh sirovina, 
1·cpгomater-Uala i орт-еmе sa daljim i sve dнЬ!jim destп1ktivпim dejstvom na r-ast pгjvt·ede, izvoza 
i zjvotпog staпdaгda, itd. Na osпovu treпutnih per-foгmansi platnog Ьi lю1sa нiko sa sigшnoscu ne 
moze tvr-diti da li се se i kada dogoditi ovaj пeprijatni sсепюiо. Ipak, iste te peгfol"l11anse 
nedvosmisleпo ukazнju па postojaпje realпe opasnostj ј , sledstveno, nн:lnosti da se nesto hitпo 
preduzme. 
U рпют poglavlju ovog rada pokнsali smo da objasniшo vezн spoljna trgovina -
ckonoшski rast, s nameюm da poka:Z.emo н cemu se sastoji zпасај spoljnotrgovinske r-azmene 
gledaпo iz empirijskog нgla. U vezi sa tiш daLi smo prikaz najcesce citiгanih пaucnih bV'fi · · i 
" sн alJtoгi pokusali da odgovore па pitaпje kakav је uticaj spoljae tigoviae па ekonom • ј~ • 
1 
U drugom poglavlju istra2ili smo spoljnotrgovinske performanse odabranih zemalja CIE, 
s namerom da identifikujemo krakter spoljnotrgovinskih trendova и vremenskom intervalu od 
1990. do 2005. godiпe. Analiza је obuhvatila dinamiku robnog izvoza, uvoza, 
spoljnotJ·govinskog salda i procenta pokriveпosti ttvoza izvozom. Osim toga, гаzmаtтапе su i 
vt·edпosti izvozпih koeficijenata, s ciljem da se vidi kolika је tlloga robпog izvoza tt podsticaпju 
privredпog гasta оvЉ zemalja. Posebno mesto zauzima <шaliza faktoгa koji SLI dominaпtno 
doprineli poboljsaпju spoljnotrgovinskih peгfoп11ans i , medн kojima se narocito izdvaj aju st1Ћ11e 
dircktne investicije. 
U tгecem poglavlju rada detaljno је analizirana diпamika spoljnotrgovinske razmene 
SгЬiје. Analiza је podeljena na sest delova. U prvom delu dat је prikaz odabranih radova 
domaCih uglednih ekonomista u kojima је analiticki i kompetentno tJ:etiraп proЫem 
spoljnotгgovinskog deficita. Sman·amo da је ovaj deo vа2ап jer pokazuje da su dosta pre 
пastaлka ovog istra2ivanja ucinjeпi znacajпi iпtelektual пi пapori па razotkтivaпju uzгoka visokog 
spoljnotrgovinskog de.ficita. Nakon toga, skonceпtrisali smo se аа razvoj platnog Ьilaпsa SFRJ 
od пјеноg пastaп.k.a ра sve do гaspada, uziпшjtt6i u obzit· karakteiisticпe vгeme11ske periode. 
Polom је analiziJaпa spoljпotrgoviпska razmena SrЬije Ll vгemeпskom peгiodu od 1987. do 2005. 
godinc, ргi cemu је ovaj iпleг,,al podeljeп na dva potperioda u skladu sa promeпama koje su se 
dogodile н drustveпo-ekoпomskom sistemu. РоsеЬпо mesto zauzirпa aпaliza stшktшe 
spoljnott·govinskog deficita prema trocifrenom nivou Staпdardne medunarodne trgovinske 
klasifikacije. Analogno, па isti nacin је analizirana spolj notrgoviпska razmena sa EU, s ciljem da 
se uoci da li su n·endovi u гоЬnој razmeпi sa оvош gгupacijom zemalja povoljniji ili nepovoljniji 
u odnosu па n·endove zabelezene н razmeni sa citavim svetom. Komparativпa analiza per capita 
vгednosti spoljnotigoviпskih ag1·egata i izvozпo - ttvozпih koeficijenata prikazaпa је н petom 
deltt poglavlja, s name!'om da se egzaktпo tttvгdi kol iko su visoke, odrюsno, пiske пjilюve 
vredпosti, i da li је Ltzгok spoljnotгgovinske neravпoteze previsok uvoz, preпizak izvoz ili i јеdпо 
i dгugo istovremeno. Da Ьisшо objasnili пасiпе fшansit-aлja spoljnotigovinskog deficita kao i 
mogt~ce posledice njegovog daljeg rasta, znacajпu paznju posvetilj smo kvalitativnoj analizi 
platnog Ьilansa Srbije u periodu od 2001. do 2005. godine, to jest u periodu ekspanzije ekstemog 
debalansa. 
CetVJ·to poglav(je obuћvata aпalizu struktumih karakteristika spoljпotrgovinske razmeпe 
SrЬije н periodu od 1987. do 2005. godiпe i to pomocu razlicitih metodologUa. U prvom delu 
a11al izirali smo stгuktul'Ll гobnog izvoza i uvoza prema faktorskoj iпteпzivпosti upotrebom 
metodologije Koпfereпcije UjedinjenЉ Nacij a za trgoviпн i razvoj (UNCTAD) i alteшativнe 
metodologije. Zatim smo r-adi pouzdaпosti zakдjucaka spгoveli gotovo istovetnн analizLL, ali ovog 
pttta pomoctt Maгrewijk-Hiпloopen-ove шetodologije. Da Ьisшо sto p1·eciznije kvantiftkovali 
stcpen stл.tktume slicnosti izvoza i uvoza Srbije sa prosecnom struktщom izvoza i uvoza 
odabranih razvijeпih zemalja i zeшalja CIE koristili smo tri pokazatelja stn1ktume podudamosti i 
to: koeficijent podudamosti, koeficijeпt specijalizacije i Finger-Кreinin-ov iпdeks. Odgovor па 
pitanje koje su to гоЬnе grupe и Cijoj spoljnoj trgoviпi dошаса privreda iskazuje komparativпe 
prednosti i kakva је njihova stшktura prema faktorskoj intenzivnosti pokLlsali smo da damo u 
cetvгtom delu poglavlja. Nakoп toga, aпaliziraпa је it1tra-sekto1'ska trgovina SгЬiје sa citavim 
svetoш i Evropskom tшijom i to нроtrеЬош staпdardnog GYиbel-Lloyd-ovog, modifikovaпog 
GruЬel-Lloyd-ovog i koiigovaпog Aquino-vog indeksa. lstrazivaпje rоЬпе konceпtracije izvoza i 
LIVOZa spгovedeпo је Ll sestom delu poglavlja. Тоkош istrazivanja kOI'istili smo sledecih sest 
indikatora: kolicni.k. koпcentracije, Herfindahl-Hirschman-ov indeks, Gini-Hirsclнnan-ov indeks, 
RosenЬlutii-Hall-Тideman-ov indeks, indeks entгopije i Comprehensive Measure of 
Concentгation indeks. Posle robne koncentracije spoljnott·govinske rаzшепе u centr·u раZпје 
nasla se geografska stru.k.tшa izvoza i uvoza i to ро regionima i zeшljan1a najva2nijun 
spoljпon·goviпskim рш·tпегimа. Na ovom шestu pгikazaпj su i 1'ezultati analize geografske 
2 
koncentracije izvoza i нvoza. Konacno, na k.l-aju cetvrtog poglavlja pr-edstavili smo rezнltate 
analize spoljnolrgovinske razmene prema ekonomskoj nameni. 
Peto poglavlje оЬнћvаtа nalaze ekonometrijskog istrazivanja. Na pocetlш su obja.Snjene 
speciflkacije regresionih jednacina izvoza, нvoza i spoljnotrgovinskog deficita koje sн predmet 
ekonometrUskog modeliranja. Potom sн data sva пeophodna obja.Snjenja н vezi sa koriscenim 
podacima, а zatim su prikazaпi rezнltati testiranja nestacionamosti vremeпskih ser-ija. Nakon 
toga је vrseno ckonometгijsko ocenjivanje jednacina ukupnog robnog uvoza, izvoza, njihoviћ 
kompoпenti prema ekoпomskoj naшeni i spoljпotrgovinskog deficita. Копаспо, posle iscrpпog 
piikaza гezultata ekoпometrijskog istrazivanja daH smo пјiћоv kratak r-ezime. 
U sestom pogfavlju, polazeci od pretћodпo izvedenili zakljucaka, predlozi li sшо mere 
ekoпomske politike za koje smatxamo da bi pogodovale роvесапјн izvoza, usporavaпju rasta 
uvoza i poboljsanju bilaпsa robпih traпsakcija sa iпostranstvom. 
Na samom la-ajtl гаdа nalazi se aпaliticki prilog koji obuhvata matematicki 1-avпotefui 
Eaton- Koгtumov model medнпaiodne tigovine, tтideset i cetii"i grafikoпa i osam tabela kojima 
su dodatпo aгgнmeпtovaпi pretlюdno izneti stavovi. 
з 
1 SPOLJNA TRGOVINA 1 EKONOMSIO RAST 
1. UTICAJ SPOLJNE TRGOVINE NA EK.ONOMSKJ RAST-
EМPIRIJSКA ISTRAZIVANJA 
Misljeпje пaucne javпosti о нticaju spoljпe trgoviпe i otv01·eпosti privrede па ekonomski 
1-ast veoma је podeljeno. Opsti stav је da su шаnје i siromasпije zemlje zbog oskudпosti resшsa, 
telшoloskog zaostajanja i ogгaniceпog poteнcijala rasta domaceg tгzista sklollije izvozno 
orijeпtisaпim stгategijama privrednog гazvoja, odnosno da su otvorenije. S druge strane, postoji 
neslagaпje vodecih svetskih вaucnika ро рitапјн нticaja otvorenosti privrede на ekoпomski 1-ast i 
koristi koje опа moze ostvariti spoljnotigoviпskoш liЬeralizacijom. Teorijsko оЬјаsнјепје uticaja 
cariпske гedнkcije па ekoнomski rast dali sm() н prilogн rada prikazom matematickog - Еаtоп 
Kortumovog modela kojim se aproksimira gошја graпica koristi od caiinske гedиkcije . 
Istovremeпo, нeslagaпje наuсне javнosti о нticaju spoljпe tigoviпe на ekoнomski гast iнspiгisala 
паs је da damo piegled eшpiгijskiћ isn-azivaпja ciji sн autori, manje ili vise иsреsпо, pokнsali da 
odgovore na ovo pitaпje. 
U prvom гadu koji smo aпalizirali aut01i su se нsredsredili na analizu uticaja spoljne 
tigoviпe на r-ast piodllktivнosti pojedinill pгivrednih sekto1-a u zemljaшa u r-azvoju, oslaнjajuci se 
па Krugmanov model tehrюloskog jaza. 1 Cilj istiaZivaпja је da гazotkrije Lilogu spoljнe n·goville 
Ll deteпniпisanju rasta produktivnosti zemalja u razvoju. Osnovпa pretpostavka aпalize jeste da 
se sekt01·i medнsobнo гazlikuju prema poteпcijalu dнgorocпog rasta produktivnosti. Direktna 
imp\ikacija ove pretpostavke је da се роvесапје l\Cesca sektora sa visokirn lЋStom piOdllktivпosti 
uticati па uЬгzапје rasta prodllktivпosti citave privrede. U aпalizi su koxisceni podaci рапеlа za 
44 zemlje (33 zemlje и гаzvоји) i viemeнski pe1iod 1970-93. godine. Podaci se odnose па 10 
sektoгa dobljenil1 tako sto је sektoг iпdLJstrije dezagiegiгaп ргеmа dvocifi·enom пivou ISIC па 9 
sektoгa, dok је пeiпdиstгijski sektoi uzet kao јеdап и agiegatnoj foпni. Rezнltati sи pokazali da 
sн prosecпe vгednosti sektoi skill stopa rasta pioduktivnosti poпdeiisaпe ucesceш sekt01·a п 
pioizvodпji, zпасајне deteгmillaпte stope rasta agiegatne produktivпosti. S obziiom da razlike и 
1-astн sektorske prodнktivnosti i ttcescu pojedinih sektor-a н proizvodпji, izmedll zemalja, пisп 
velike, r-azlike 1.1 гastt1 agregatпe prodнktivпosti пе mogu se u potpuпosti objasniti poпderisaпim 
pioseciшa stopa гasta sektoiskih pioduktivпosti. Najvainije otkrice је da uticaj otvorenosti па 
sektшsku produktivnost zavisi od potencijala rasta posтnatranog sektora. И slucaju sektm-a sa 
niskiтn ,-astom produktivnosti, povecanje spoljne trgovine iтпа mali ili nikakav uticaj па rast 
p rocluktivnosti. S clruge strane, rast uvozne konkurencije и sektorima sa srednjim rastom 
Jлoduktivnosti ima znacajan pozitivan uticaj. Ekspanzija izvoza и sektorima sa visokim rastoтn 
f ak:torske produktivnosti vodi ka njegovom ubrzanju. Dak1e, rezultati pokazиju da Ы zemlje tl 
гazvoju koje sи specijalizovane u pгoizvodnji dobara sa niskiш 1-astoш pi"oduktivпosti trebalo da 
stinшlisu Iast pгoizvodпje u sektoiiшa koji imaju veci potencijal роvесапја produktivnosti, te 
posiedstvoш роvе6апја udela ovih sektolЋ u ukпpnoj proizvodnji da podstakпu t-ast agregatne 
pi"odиktivnosti. Takode, Llvodeпje zastitпili spoljпotigovinskiЬ me1-a н sektNima sa siedпjim 
гastom produktivnosti bilo Ы u potpuпosti nepozeljno, jer роvесапје uvozпe konkuгeпcije и 
пjima pomaze difuzijн teћпologije i ubrzava r-ast piodнktivнosti. 
1 Videti: CIJOщllн·i, U.E. анd D.S. Hakнra (2000), "lнte111atioпal Ћаdе апd ћodlrctivity Gю,'ltl1: Exploriпg the 
Sectoral Effects for Developiпg Couпtries", ТМF Staff Papers, Vol.47, No.l. 
4 
Рогеd toga, izvesni napori ucinjeni su s ciljem da se istraZi uticaj spoUne trgovine na 
zivotni standard.2 IstraZivaci su ovoga puta posli od cinjenice da stepen otvorenosti zemalja nije 
egzogeno determinisan, te da korelacija izmedu otvorenosti i dolюtka ne pokazuje uticaj spoljne 
trgovine. Ovaj proЫem је resen fokнsiranjern na kompoпentu otvorenosti koja је posledica 
geografskih faktora. Ovo potice otнda sto пеkе zeшlje trguju vise, а пеkе manje sa ekonomski 
гazvijenim zemljama, zato sto su geogгafski blize, odnosno, dalje od nјЉ. Stoga, пета гazloga 
da ova kompoпeпta otvorenosti bude korelisaпa sa ostalim detemlinantama do1юtka. Drugim 
гecima, spoljna trgovina (otv01·enost) koja је posledica geografskiћ kat-akteristika zemlje jeste 
egzogeпa varijaЫa, оdпоsпо пе zavisi od dohotka, njegovih determiнaпti i ekonomske politike. 
То znaci da verovatno ne postoji nijedan kanaJ posredstvom kojeg bi geografske kaтakteristike 
zemlje (Ыiziпa ili udaljenost) mogle uticati na dohodak, izuzev posredstvom povecanja, 
odnosпo, smanjenja spoljne tгgovine. Dakle, varijacije н otv01·enosti koje su koпsekvenca 
pomeш1tih geogгafskih faktot-a mogu posluziti za identifikovanje uticaja spoljne trgovine. 
Rezultati ovog istт·aiivaf!ja konzistentni su, uzimajuti и obzil' citav uzot·ak i sve koriscene 
specffikacije, i pokazuju da spoljna trgovina povecava dohodak. Relacija izmeёlu geogt·afske 
komponente otvorenosti i dohotka ukazuje da po,,etanje odnosa uvoza i izvoza prema GDP za 
jedan procentni роеп povetava dohodak ро osobl za najmanje 1,5%. Otvorenost utice па 
dohodak па dva nacina: podsticanjem faktoгske akumulacije i povecanjem outputa za dati nivo 
fakLorske akumulacije. Rezultati pokazuju da jednostavno ispitivanje veze izmedu ukupne 
otvorenosti (ne sашо otvorenosti ро osnovu uticaja geografskih faktora) i dohotka potcenjuje 
efekat spoljne trgovine. Ovo se moze dogoditi ukoliko su protekcionisticke mere usгedsredene na 
ILikSLIZПa dobra, tako da SLl zemlje koje su bogate, zbog dn•gih razloga, а ne spoljпe trgoviпe, 
skloпije piotekcionizшu. Takotle, unutrasnja trgovina povetava dohodak. Zemlje koje su vete i 
imaju vete mogutnosti za Sil,·ef!je unutrasnje trgovine imaju veti dohodak. Осепјепе jednaCine 
pokazцju da povecanje veliCine zemlje i njene povrsine za Ј% povecava dohodak za 1,1%. 
Unutra§nja, kao i spoUna trgovina, povecava dohodak posredstvom .fak101'Ske akumulacije i 
pOSJ'eclstvom uticaja па output za dati nivo kapitala. ЋеЬа koпstatovati da ovi zakljucci imaju 
dva vafua пedostatka. Prvi је u vezi sa cinjenicom da uticaj spoljne u·govine na dohodak nije 
осепјеn sa velikoш preciznoscн. Razlog za ovo је odbacivaпje пнltе hipoteze о odsнstvн нticaja 
spoljne trgovine i velicine na dohodak sашо шarginalno na standardпim nivoima zпacajnosti. 
Takode, rupoteza о jednakom нticaju spoljпe trgovine koja је posledica geografskih 
kat-aktcristika i Llkнpпe spoljne trgovine па dohodak је relativno daleko od odbacivanja. Diнgi 
пedostatak је пeшogucnost primeпe rezultata bez kvalifikacije efekata spoljпotrgovinske 
politike. Drнgiш Ieciшa, гazlike и spoljnoj tгgovini koje poticu od ekonomske politike пе mogн 
uticati na dolюdak па isti nacin kao razlike u spoljnoj u·govini koje sн posledica geogшfskih 
kaтakteristika. Stoga, iako гezultati pokazuju da postoje koristi od spoljne trgovine, опi za to пе 
daju sasvim pouzdane dokaze. 
Uticaj otvoгenosti na rapidan ekonomski гast zemalja Istocne Azije, takode је Ьiо 
predmet istt-aZivaпja.3 Akcenat је ovoga puta stavljen па endogeni karakter spoljne trgovine, sto 
је prevazideпo ukljнcivanjeш Ll гegresionн analizн egzogenih varijaЫi gravitacionog modela kao 
instгшneпtalnih promeпljivih. Dakle, centralna tema ovog rada j este rast u azijskiш zemljaшa 
p1·edvoden spoljпom trgovinom. Et'ekat spolj ne tL"gov.ine uzima u obzir i izvoz i uvoz u skladu sa 
stavovima Grosmana i Helpmaлa da se efekat trat1sп1isije tehпoJoskog 1:azvoja od 1-azvijenih ka 
zemljama u razvojн obavlja jednako, posredstvom uvoza i izvoza. Aпaliza је obut1vatila od 1 ОО 
do 123 zernlje, u zavisпosti od dostupnosti podataka, i vremeпski period 1960-85. godiнe. 
2 Vidcti: F r ankel, А. Ј. and О. Romer (1999), ,,Does Тrade Cause Gro,vtћ?", Ameгican Economic Revielv, Vo\.89, 
Nо.З, str. 379-399. 
3 Videti: Frankel, А. Ј., Romer , D. a nd Т. Cyrus (1996), "Trade and Growth in East Asian Cotшtries: Cause and 
Hfcct?", NВER Working Paper No. 5732.; F rankel, А. Ј. a11d D. Roшer (1996), "Tr·ade and Gюwth: An 
Empirical Investigation", NВER Wo1·kiпg Раре1· No. 5476, 
5 
Росеtпа regresioпa јеdпасiпа koja је осепјеnа jeste jednaciпa per capita GDP u 1985. godini, 
kao fi.шkcija sledecih пezavisnih promenljiviћ: kolicпik oЬima spoljne trgoviпe i GDP svih 
zemalja (пе samo oпih Ll uzorkt1), bruto investicije kao procenat GDP, stopa rasta radлo aktivnog 
staпovnistva иvecana za deprecijacUu kapitalnih stokova i za 0,05 па ime telmoloskog rasta, i 
iпvesticije и ljнdski kapital koje sи apгoksimiraпe troskovima skolovanja. Svc varijaЬle sн нzete 
kao pгosek perioda 1960-85, iztLZev kolicпika spotjпe tigovine koji se odnosi па 1985. godiпн. 
Осепа ove jednaCiпe metodom obicnih najшaпjil1 kvad1-ata pokazuje da је paгametar l1Z 
otvoгeпost statisticki znacajan аа nivou znacajпosti od 5%. Njegova vrednost pokazuje da 
рготепа otvorenosti za Ј% povecava per capita dohodak za О, 15%. Endogenost spoljne 
trgoviпe implicira potrebu da se umesto nje н model иvedu iпstrumeпtalne varijable koje пе иtiси 
па GDP drugim kaпalima, osim posredstvom spoljпe trgovine. Ovaj problem је reseп ocenoro 
kolicnika spo~jne trgoviпe i GDP gravitacionim modelom. Medиtim, i и ovom slucajuje postojao 
problem, jei se Ll gi-avitacionim jednacinama javlja dolюdak zemalja spoljпotigoviпskih partneia 
kao obj asnjavajнca pгomenljiva, koja је, takode, endogeпog karaktera. ProЫem је Iesen na dva 
naciнa. Prvi podrazuшeva jedпostavпo iskljиcivanjc ove promeпljive iz gravitacioпog modela, te 
osJaвjanje па "osiгomaseпe" objasnjavajиce promenljive kao iпstrишeпtalпe. Dшgi наСiн је 
zameпa dolюtka spoljпotrgoviпskih partпera и jedпaCiпi rasta sa njihovim осепјепim 
vrcdnostima. Ocena jednacine per capita dohotka koja se zasniva па pomenutim ,-esenjima 
ргоЬ!ета endogenosti pokazuje da је intenzitet uticaja otvoгenosti veCi nego и s/ucaju primene 
metoda oblcnih najmaпjih kvadrata. Рrотепа otvorenosti za 1% utice па рготепи per capita 
dohotka za 0,34%. Takotle, ргосепјепо је da kretanje od potpuno zatvoreпe privt·ede ka privredi 
c!Ji odnos spoljпe trgoviпe i GDP izпosi 200% podt·azumeva rast GDP za oko 68%. Prema 
rezultatima pojediпacnih is(J·aiivanja, otvm·enost ima veoma snaian uticaj и veCiпi zemalja 
Jstocne Azfje, naroCito и Hong Koпgu i Siпgapuru. 
Rezultati izvesпil1 istгazivanja uticaja otvoreпosti па ekoпomski 1-ast metodoш obicnih 
пајшапјiћ kvadrata pokazиju da visoka spoljna orijeпtacija utice па роvесапје t-asta.4 Ova analiza 
је obиhvatila 74 zemlje i vremenski period 1960-90. godiпe, pri сети su izostavljeпe zemlje 
Subsaharske regije i izvozпice nafte sa Bliskog istoka. U regresionoj analizi zavisna promenljiva 
је rast per capita GDP, dok su пezavisne: otvorenost (odпos spoljne trgovine i GDP), 
projektovana otvorenost (odnos spoljпe trgovine i GDP korigovaн velicinom zemlje), stopa 
investicija, i inicijalni GDP. Rezultati analize pokazuju da pгojektovana otvorenost vrsi uticaj па 
t·ast GDP ро staпovпiku. Nakпadno iskljucivaпje stope iпvesticija iz јеdпаСiпе povecmJa 
v1··ednost reg1··esionog koe.ficЏenta. Ovo znaci da se efekat pгojektovaпe otvm·enosti и izvesnoj 
me1·i N!.flektuje posredstvom povecanja investicUa. fzostavijanje dve zemlje sa ekstremno velikom 
otvo,·enoscu i ekstгemno visokim l'astom (Нопg Kong i SingapU1) i, istovremeпo, dve zemlje sa 
ekst1·emno malom otvorenoscu i ekstгemno niskim l"astom (Urugvaj i A,.geпtiпa) iz l"egresioпe 
aпalize пeznatno utice .па sтапјепје koeficijenta uz otvorenost, koji је jos uvek ubedljivo 
statisticki znacajan. Takode, podela zemaUa na zemlje sa nizim i visim doћotkom н 1960. ne 
relativizil-a dobijene rezultate. Koe:ficijeнt ttz vaiijablu otvorenosti ima istu vrednost za оЬе grupe 
zemalja. Otklanjanje imperfektпosti ove analize пametnulo је potrebu ocene modela пajmanjih 
kvadt"ata za vestacke prometlljive i ttpotl"ebи metoda иopstenih пajmanjih kvadt-ata. Rczнltatj stt 
pokazali da је иticaj otvorenosti ovog риtа zпacajno maпji пеgо u sJнcaju piime11e obicнih 
пајшапјiћ kvadr-ata, kada је zbog igпorisanja specificniћ faktora zemalja vгedпost рагашеtга 
р1·есепјепа, pri сеmн је ovaj иticaj jos uvek poziti van i sigпifikaпtaп. 
Pazпju паиспе javnosti okиpirala ј е ј \ICza izшedu spoljпotrgovinske stтukture, 
spoljnotrgovinske specijalizacije i rasta per capita do11otka.5 Uzorak na kome је sprovedeпo 
istl-aZivanje оЬићvаtа visoko razvijeпe ј manje razvijene zemlje, kao i brzo razvijajuce zemlje u 
~ Videti: Do"vrick, S. (1995), "Openness and Growth", Amш·ican Economic Review, (4). 
5 Yidcti: Worz, Ј. (2004), "Skill lt1tensity in Foreign Т.·аdе and Ecoлomic Growth", Tiлbergen [nstitute Discнssion 
Paper 059/2. 
6 
razvojн i omogнcava da se ideпtiflkuje opsta veza izmeau spoljnotrgovinske stгuktшe i rasta. 
Rezнltati su pokazali da ne postoji нпivenalni model koji bi objasпio ovu vezн. Sta vise, uticaj 
spoljлotrgovinske strukture па ekonoшski r-ast је razliCit za zemlje na r-azlicitiш nivoima 
ekonomske razvijenosti. Autor је posao od hipoteze da гazlicite stiukture izvoza i uvoza vrse 
razlicit нticaj na ekonoшski rast. ћecizпije, poslo se od ћipoteze da је ovaj fепошеn posledica 
povecanja udela znaпjem iпtenzivпЉ pюizvoda u spoljnoj tigoviпi . Ova hipoteza је samo 
deliшicпo potvгdeпa. Spoljna trgovina proizvodima srednjeg ni\юa znanja (mecliиm skil) ima 
јаsап pozitivaп иticaj па dиgo;·ocпi тast. Ovaj e.fekat је иосеп tokom aпalize иticaja strиktиre 
izvoza, sll'иkt1лe uvoza i spoljnotrgovinske specijalizacije. Dakle, vazna uloga pripisaпa је 
proizvodima intenzivnim srednjim \lisokim ni\юom znanja, ali ne i proizvodima intenzivnim 
veoma visokim nivoom znanja. Iпtuitivno, objasnjenje za ovakav пalaz jeste da нpravo pгoizvodi 
iпteпzivni sredлjim visokiш нivоош zпапја iшајн najveci potencijal pozitivпih eksteшih efekata 
н foпni tJ·ansmisije znanja i telmologije. Nasupюt 11j ima, visoko псеsсе proizvoda iпteпzivпiћ 
veoma visokim пivoom zнапја ima negativne efekte. Specijalizacija п ovim pioizvodima cesto 
koгespoпdiгa sa sporij im ekoпoшskiш r-astoш, naiocito п тапје гazvijeпim zemJjama. Dmgi 
znacajan nalaz odnosi se па Cinjenicи da se efekat spoljnotrgoviпske specijalizacije i njeпih 
sll'ukturnih promena znacajпo l'azlikuje za visoko iпdustrijalizovane zemlje OECD i zemlje и 
иzzvojи Azije i Latinske Amerike. Visoko исеN:е pYoizvoda inteпzivпih пiskim nivoom zпanja и 
izvozu ima pozitivan uticaj па ekonomski rast zemalja и l'azvoju, dok је пjihov uticaj и slucaju 
razvijeпih zemalja OECD beznacajan. Ujedno, visok udeo proizvoda intenzivnih niskim пivoom 
znanja и иvozu ima pozitivan uticaj па rast J'azvijenih zemalja OECD, i Ьеzпасајап иticaj па 
1··ast тапје razvijenih zemalja. Na J'ast ovih zemalja Ьlagotvomo deluje "obogaCivanje" uvoza 
proizvodima intenzivnim srednjim visokim nivoom znanja. Sem pomeпutog, uосепо је da Iazlike 
u uticaju izvozпe i uvozпe specijalizacije i stшktllгe па ekoпomski гast zavise od kanala 
posredstvom kojil1 se ovaj нticaj vrsi. Na stгani izvoza, efikasпa alokacija resuтsa; t1-ansшisija 
telшologije i zпanja јеsн гazlog pozitivnog uticaja zпапјеm inteпzivпil1 pioizvoda па rast 
do]юtka. Na stiaпi Llvoza, ргеноs znanja i tehпologija stavljeп је н ftшkcijll Llbгzaпja 
ekoпomskog 1-asta. lpak, ovakav uvoz moze гedнkovati ucenje tokom procesa Iada (learning Ьу 
doing). Negativan нticaj visokog ucesca proizvoda iпteпzivпih sredпjiш i visokim zпапјеш п 
llVOZll lЋZVijeпih OECD zeшalja moze se objasniti vecim zпacajem нсепја iz procesa Iada 1.1 
ovim pгivred.ama. Копасnо, ovo istгazivanje doplllljeno је dvema парошепаn1а. Piva ј е da је 
veza izmedu spoljпe tigovine i гasta ostala nedovoljпo јаsпа. Dntga је da Ьi Iezaltati mogli Ьiti 
razliciti пkoliko Ы и istiaiivaпje Ьili пklјпсепi svi sektшi, а ne samo sektoi iпdllstтUe. 
U jednom posebпom istiazivaпjн aнtori SLI zauzeli роtрнпо rюvo staпoviste 
нsiedsredujнci se па uticaj spoljпe tгgoviпe па ekoпoшski гast.6 Oai SLI, oslanjajllci se па Ьiојпе 
empiгijske stlldije, koпstatovali da sро~па trgoviпa, оЬнl1vасепа posiedstvoш otvoieнosti ili 
лjenog oЬima, пiје garaat brzog ekonomskog rasta. Stoga su u proucavanjн ove veze aнtori posli 
od пticaja stгнktшe spoljпe ·crgoviпe . Tokom istiazivaпja koгisceni sп : шetod oЬicпih пajmaпjih 
kvadгata i diпamicki panel za 66 zeшalja i peiiod 1991-2001. godine. U aнalizп је Llkljнceno pet 
pokazatelja stшktшe. Pгvi је kolicпik odпosa izvoza kapitalпo iпteпzivnih i 1Ћdпо iпteпzivпiћ 
dobara i odnosa гaspolozivog kapitala i rada. Ova stгuktuшa obj asnjavajпca proшeпljiva 
Iepiezeпtпje H-0-S model Iasta koji pociva па роvесацјп t-aspolozivosti faktor·a proizvodnje. 
Ukoliko pгetpostavimo cla је zemlja гelativno bogatija kapitalom, rast raspolozivosti ovog 
faktoia рrеша Rybczyпski teoremi podrazumeva rast produktivпosti i pиizvodпje onih 
pгoizvoda п cijoj se pi"o izvodпji Ielativпo intenzivпije koгisti kapital i apsolutпo smanjeпje 
proizvodпje ostalill pгoizvoda. Ргеша H-0-S teoremi ova zemlja је izvozпik kapitalпo 
intenzi\rпil1 pгoizvoda i uvozпik 1-аdпо inteнzivпill proizvoda. Dakle, ukoliko је ргisнtап H-0-S 
шodel rasta, ocekivaп је pozitivan uticaj ove varijaЬle. Diuga strнktuшa vaтijaЬla koja је u vezi 
ь Videti: Cl1aп-Hyun, S. and Н. L ee (2003), "Trade Stшсtнте and Есопош.iс Gтo>vtl1: 
Relatioпship behveeп Ђ-аdе апd Growtl1", KIEP W orkiпg Раре•· 03-17. 
7 
sa H-0-S modelom jeste odnos izvoza primaшil1 piOizvoda i GDP. Treca varijaЫaje He1·findahl 
indeks Iobne koncent1-acije izvoza. Cetvтta prornenljiva је Grubel-Lloyd indeks intia-sektorske 
spoljne b:goviпe koji Ieprezentuje piisustvo He1pman-Kтugmanovog modela rasta koji se zasniva 
па proizvodпoj difereпcijaciji u usloviшa imperfektпe konkшeпcije i ekoпol"nije оЬiша. Rast 
udela iнtia-sektшske spoljne tigovine zпaci ekspanziju efekata ekonomije оЬiша i, posledicno, 
ekoпomski rast. Poslednja struktuшa objasnjavajuca promenljiva jeste odпos stianih dii"ektnih 
iпvesticija i spoljпe tтgovine, koja I"eprezentuje eпdogeпi mode] rasta. Ovaj model podrazurneva 
da trgoviпa i stl"ane iпvesticije нzrokuju traпsmisij н znanja i tehnologije, te Iast faktorske 
piOdнktivnosti koji biva U\'ecan dodatпom istгa.Zivacko-Jazvojnom aktivпoscн i uceнjem tokom 
procesa Iada. Prethodпi пiz kaнzalпiћ veza rezu ltira ubrzaпjern ekoпomskog rasta. Rezultati su 
otkrili relativno znacqjnu vezu izmetfu strukture spoljne trgovine i rasta. Pouzdanost (robusnost) 
ovih nalaza potvrdenaje dinamickom panel т-egresijom. 
Ipak, celishodпo је istaci da postoje i оzЬЩпе kтitike najemiпeпmijill skor-asnjill Iadova о 
uticaju spoljпotrgovinskih barijera na ekonomski Iast.7 Ovoga puta опа пiје uSI"edsredena па 
testiranje robнsпosti koje se zasпiva па empirijskim podacima о ekoпomskom rastu zemalja. 
ћеmа ovim aнtoriшa, snaZпa veza izmedн otvoreпosti i ekoпoшskog rasta tl kтitikovanim 
radovima potice ili od pogresпih specifikacija modela ili od нроu·еЬе meia otvoienosti koje su 
koielisaпe sa dn1gim vaгijaЬlama ekoпomske politike i institucionalпim vюijaЬlama i vrse 
nezavisan пegativan нticaj па rast. Nedovoljпa poнzdanost koeficijeпata uz vаЩаЬlе otvшeпosti, 
piema autorima, dovodi se u vezн sa kontrolom iпstitucioпalnill i dшgih piomeпljivih. Autori sн 
posebno bili zbuпjeпi povecanjeш broja indikatoгa spoljпotгgoviнskih Iestrikcija. Uprkos 
cinjenici da su опi potpuno svesпi da su visoke pi"osecne ponderisane carine i pokrivenost пvoza 
пeca1inskim merama пajdiiektпiji iпdikatori spoljnotrgovinskill restrikcija, stav da oni ne mogu 
dobro reprezentovati Iezim spoljnotrgoviпske politike dominira. Takode, postoj i i svest о tome 
da пе postoje radovi koji dokazujн postojanje pristrasnosti ovih iпdikatora, а jos шапје radovi 
koji пude bolj e indikatшe. U ovom radu se istice skepticizam u vezi postojaпja sna.Zne пegativne 
veze izшedu spoljnou·govinskill restrikcija i ekoпomskog Iasta, naioCito kada se u 
ekonoшetiijskim istiazivanjima koriste podaci о spoljnotigovinskim Iestiikcijaтna zabelezeпi u 
praksi. Prema misljenju auto1-a, postoje dva p1.1ta za budпca istгazivaпja. Prvi moia da obнћvati 
specificпosti pojediпiћ grнpa zeшalja, odnosпo, da odgovoii na pitaпje da li se veza izmedн 
otvoгeпosti i ekoпomskog rasta гazlikuje za zemlje sa пiskim i visokiш пivoom dolюtka? 
Ujedпo, od interesa је utvrditi i da li se pomenuta veza razlikuje za male i velike zemlje, za 
zemlje sa komparativпim piedпostiшa н proizvodпji prirnaгnih i industrijskЉ proizvoda, н 
periodu гapidne ekspanzije i stagпacije svetske trgovine? Ovi odgovori шogu Ьiб korisпi za 
dezagiegacijп spoljnotrgovinske politike i Iazdvajaпje razlicitih uticaja razlicitih броvа 
spoljnotгgoviпske politike. Koiisпi bi mogli biti i odgovori па pitanja: da li sп barijere па пvoz 
kapitalniћ dobat-a stetne za ekonornski lЋSt, kao druge barijere, da li bescariпski llVOZ 
iпteпnedijaшih dobara stiшпlativпo delпje na ekonomski rast, da li slobodne tigoviпske zопе 
pospesнju rast i da li sп vaгijacije cariпskih i necaгinskiЬ bю·ijera izmedп sektor-a vaZпe? Drнgi 
рнt buducih istгazivanja koji sнgeгisu анtогi tt vezi је sa mikro-ekoпometrijskim aпalizama па 
nivoп predпzeca. Ovi podaci predstavljaju bogat izvoг za 1-azotkгivanje пacina na koji 
spoljnotigovinska poliбka utice па pioizvodпjн, zaposleпost i tehnoloske регfоrшапsе 
kошрапiја. Aнtori пavode i тadove ciji rezultati pokazuju vеоша slabe dokaze da kompanije 
ostvaтujн tehnoloske ili nekakve dшge koristi od izvoza. Naime, efikasni pioizvodaci vise 
saшoselekciju iпtegrisuci sebe u шedнnarodno tr·ziste. Drнgiш Iecima, kauzalitet se pioteze od 
pioduktivпosti ka izvozн, а ne obratпo. U Iadн se istice da teпdencija zнacajnog piecenjivaпja 
нticaja otvoгenosti na ekonomski 1-ast iша va:lnu ulogu u dizajniraпju spoljпotrgovinskЉ politika 
7 Videti: Rodrik, D. and F. Ro<IJ·iguez (2001), "Trade Policy and Ecoпomic Gюwth: А Skeptic 's Guide to the 
Cгoss-Natioпal Evideпce", Univel'sity ofMщ-yland апd Harvщ·d Unive1·sity. 
8 
sjrom sveta. Oni su mjsljcnja da ovo шоzе for·mjrati ocekivanja koja, naialost, nece biti 
jspunjena, sto moze prouzrokovatj nagomilavanje ј zapostavljanje osta\jh jnstjtucjonalnЉ 
геfопnј ttz visoku cenu. U realnom svetu, gde stt administrativni potencjjal ј po\jticki kapital 
retkj, posedovanje jasne vjzije о prioritetima ekonomske poJjtike jeste od najvece vaznostj. 
Efekti spoljnotrgovjnske libel'aljzacjje u stanju гavnoteze mogu Ьiti korisпi u smislu ostvarivanja 
komparativпil1 prednosti. Jako autor·i ne iele da tvrde da је spo(jnot1·govinski protekcionizam 
podsticajan za ekonomski rast, potpиno svesni da za to ne postoje empirijsld dokazi пајтапје и 
periodи nakon 1945, oni и ovom isfl'йii11Gnju osporavaju najcesi:e zastupljen stav и паиспој 
ja1mosti daje smanjivanje spoljnotrgovinski!J J'estrikcija i integгacija и meaunarodno triiste tako 
тоспа sila za ekonomski гast da moie zameniti st1·ategijи гazvoja. 
U jednom relativno novom radu, u kome su analiziгani i sumirani rezulultati brojnih 
cmpjrijskih studija о utjcaju otvorenosti na ekonomski rast, zakljucнje se da jos нvek postoji 
ncslaganje ekonomista о karakteru ove veze, uprkos brojnim stнdijama sa kompaгativnim 
pristupom koje obtthvataju velikj broj zemalja i brojnim ekonometrijskim stнdijama koje se 
оslапјајн па bogate panele podataka uzimajuci и obzit· vazпa teoiijska dostignнca о prirodi 
iпte1-akcije ekoпoшske po\jtjke ј rasta.8 Рrеша autot·u, kljнcni jzvoг neslaganja sadrzan је u 
гazlicitom poimanjLJ koпcepta otvorenosti. On upozorava da sн, na prirner, Rodrjguez ј Rodrik, u 
svojoj poznatoj studiji , stcpeп otvorenosti kvantifikovalj vjsjnom barijera па uvoz (carinskih ј 
пecaiinskill) uvedenih od strane kreatora ekoпomske politjke, potpuno svesni ograniceпosti ovih 
mel'a. U гаdн se jsticc da пeki istiaZivaCi, na prjmer Bhagwati ј Кntegeг, tt ocenj efekata 
otv01·enosti akcenat stavljaju ne samo na spoljnotrgovinske barijeie, ve6 ј па devjzni kurs, 
moпetaшu i fiskalnн poljtiku. Iako se zemljarna u razvoju najcesce sнgerise sniZзvanje 
spoljnotrgovinskih barjjera Lt koнtekstн pospesivaпja ekonomskog rasta, autor ovog rada tvrdi da 
Ьi tl'ebali Ьiti zaћvalпi Rodгiguez-Lt i Rodlik-u 11а r·czu ltatiшa lcoji пе podгzavaju ovakav stav. 
Sta11 autora је da и stanjи гavnoteie otvm·enost stimulativno иtice па ekonomski rast, dok и 
uslovima neravnoteie ova politika moie Ыti odgovшajui:a и odYeileno VJ'eme i pod J'azliCitim 
okolnostima. Zak(jucak analiziгanih istraiivanja jeste da је smanjenje spoljnotJ'govinskih 
Ьагiјега и komhinaciji sa stabllnim i nediskriminatomim sistemom deviznog kursa, 
pгomisljenom monetarnom iflskalnom politikom i nekorumpiranom administracijom podsticajno 
za ekonomski rast. 
Tokom testit-aпja uticaja otvoгenosti na ekonomski rast Cilea н vr·emenskom periodtt 
1960-98. godiпe, poslo se od koпstatacije da stJ misljeпja пaucnika podeljena tr vezi sa ovim 
fепоmепош, te da postoji pioblem izboгa odgovaгajtrccg jпdikatш-a otvo!'eпostj.9 Autori sн 
nајрге оЬјаsпј]ј pl'il'odu uticaja spoUпe tгgovine па rast н skladu sa L"azljcitim teoiijaшa 
medunaтodne tl'govine ј гasta. Nakon toga, dat је pгegled empirijskil1 t-adova koji str se bavili 
ovom problematikom. Konacno, aнtori su se usгedsredilj па cmpirijsko istrazivaпje ovog uticaja. 
Као meie otvoienosti uzeli su efektivni devizni kurs i odnos spoljпe trgovine i GDP. Tokom 
istra:ljvanja testirana sн dva indirektna kanala uticaja ј to: нticaj otvorenostj na akumнlacijн 
kapjtala (kapjtalne stokove) ј uticaj otvorenosti na totalnu faktorsku prodнktjvnost. Potom је 
tcstjr-an нticaj akшnulacije kapjtala i totalne faktorske produktivnosti na ekonomski rast. 
Rczultati su pokazalj da su iпdjkatori otvorenosti kointegrisani sa akttmtrlacjjom kapitala ј 
tota l tюm fak torskom pгoduk.tj,vпoscll. Ujedno, alшn1lllacija kapitala је vkoiпtegгisaпa sa l'astom 
rea l пog GDP, dok totalna faktoгska pt'oduktivnost пiје. Dakle, podaci Cilea pokazuju da је rast 
reafnog GDP и posmatJ'anom periodu Ьiо pod иticajem liЬeralizacije spoljne trgovine 
posгedsflюm kanala investicija (akumulacije kapitala). Takoae, опа је imala znacajan uticaj па 
8 Videti: Baldwin, Е. R . (2003), "Openness and Gro-..vtlt: Wltat's tl1e Empirical Relationship'?", NВER \Vorking 
Paper No. 9578.; Bald,Yin, Е. R . (2000), "Trade and Gro\vtl1: Still Disagreement About the Relationships", OECD 
Working Paper No. 264. 
9 Videti: Nо,Уаk-Lеlнпапп D, F. "Ћаdе Policy and its [mpact 011 Economic Gю,vth: Can Openness speed up 
0L1lpL1( Gro,vtl1?". 
9 
rast fakto!ske prodиktivпosti. Ipak, istrazivanje nUe dalo rigorozaл odgovш na pitanje da li се 
pгivreda Cilea nastaviti eпdogeni гast zasпovaп. па treпutлom povecaпju otvoreпosti. 
Iпteгesantno је i istraZivaпje LLticaja spoljne trgovine izmedн seveгa i juga na ekonomski 
гast. 10 Оно se zasniva na teoгijama endogeпog гasta koje tvгcle da zem~e uvoznice, шаlюm 
zeшlje u razvoju, ostvarujн velike koгisti od uvoza kapitalnih dobara, intennedijarnih dobara i 
telшologije iz razvijeпiћ zemalja. Istпt.Zivanje је zapoceto tako sto је лајрrе konstruisan model 
uvoza koji је determinisa.t1 faktoгskom IЋSpoloZivoscн uvozлika i гazliCitim gravitacioпim 
dеtегшiпапtаша. Ocenjeni model dobro objasnjava va.t·ijacije uvoza juznih zemalja. Nakon toga, 
koпstrнisane su шеге otvorenosti baziгane na odstнpanjн stvarnog od nюdeloш ocenjeлog нvoza. 
DobUeпi rezиltati pokazali sи da ohюreпost vrsi zпасајап pozitivaп иticaj па ekoпomski J"ast 
zemaf:ja јиgа, pri сети је otla-iveпa veza тЬиsпа, jer sи izracuпati reg1·esioпi koeficUeпti 
pozitivпi i statisticki zпасајпi, bez obzi1·a па korisceпи merи otvm·eпosti i dodatпe 1юrijable 
ukf:juceпe и model. Koeficijeпt otvoreпosti varira и zavisпosti od mere otvoreпosti i varijabli 
иkljuceпih и model. Ipak, aнtori su svesni jedпog nedostatka korisceпih mera otvorenosti koje se 
baziraju на odstllpanju stvamog od modelom procenjenog uvoza. Dok ovako konstruisaпe mere 
otvoгeпosti шоgн biti indikatoi spoljnotigovinskih restrikcija, оле nюgн biti i pod snaznim 
uticajeш drugih ogгaлicavajucih. faktora, kao sto је 11erazvijena infтastrllktma. Direkt11a 
in1plikacija ovoga jeste сiпјепiса da povecanje otvorenosti па шоiа Ьiti isklj нcivo posledica 
spoljotrgoviпske liberalizacije. Dakle, ukljanjaпje spoljпotrgoviпskih Ьмiје1-а 11е mora biti 
dovoljno da se н konstelaciji realпih okolnosti шaпifestнje pozitivan нticaj па ekoпomski rast. 
Postoje i stavovi da rast sро(јпе tтgoviпe pozitivпo иtice па ekoпomski rast, ali pod 
odredeпim иsfovima. 11 Ova veza, prema citiYaпim пalazima, gubl па zпacaju и visoko 
Yegиlisaпim p1•ivredama. Rezиltati aпalize otkrivajи da dиgorocпi иticaj spoijпe trgoviпe па 
ekoпomski rast и snaino regиlisaпim privredama и пајЬо(јет slисаји пе postoji, dok и najgOJ·em 
slucqju moie blti negativan. Ovaj Iad daje ј еdан odgovOI па pitaпj e koje politike su 
koшpleшentame sa liЬeralizacijoш spoljпe trgovine da bi опа imala pozitivne iшplikacije na 
1-ast. Nalazi govOie da је deгegulacija poslovnog okшzenja nеор}юdпа. Piema aнtoriшa, neke 
шеrе ј е Ielativпo lako primeniti. Vlade mogu eliminisati prekomeme piocedure za registгovanje 
нovih ргеdнzеса. Takode, 1-azvoj novih tehnologija, kao sto је elektroпska Iegistracija, daje sапsн 
da se ргосеs del'egнlacije zapocne. Ipak, postoji svest da teskoce sa deregulacijom пastaju kada 
pojediпe iпtel'esne gl'upe росnн da gнЬе zbog fleksiЬilnijeg poslovпog okiuzeпja. Moze se desiti 
da и regulisaпim privгedama sa ekonomskiш l'astom dolazi do роvесапја spoljne tigovine 
pogresнiш proizvodima. Ukoliko и pгiviedi postoje distorzije и vidu visokog stepeпa regнlacije, 
eliшiпacjja dл.tgiћ distorzija (spoljпotl'goviпskill baiijera ili ћ-aнsportnih tгoskova) пе mora voditi 
ka роЬоlјsапјн. Takode, ako гegulisaпo poslovпo оkшzепје deformise domace cene, rast spoJjne 
trgoviнe шоzе prouzrokovati пiZi dolюdak. Ovo se шоzе dogoditi и zemljaшa gde Iegulacija 
povecava селе iпdustrijskih pгoizvoda, а cariпe сепе poljoprivrednil1 pгoizvoda. Ako se cariпe 
sшалје i spoljпa trgovina poveca, pгoizvodпja Ьi најрrе pш-asla н iпdнsti·ijskom sektorLl, sto 
potencira sma.t1jeпje Ьlagostaпja. Ak:o Ьi svetske relativne сене indusћijskiћ proizvoda dostigle 
dovoJjno нizi пivo н odnosн па dошасе cene VIedпost outpнta bi opala, dok bi se Lideo пjihove 
proizvodnje povecao. Alternativno оЬј аsпјепје jeste da роvесалје нvoza t.mistava domacн 
industl'ijtl н visoko regulisaniш pi'iviedama. ћilagodava.t1je sokovima пastaliш ро оvош osnovtl 
ostvaп.1je se veoma sporo. Diпa.tnicki posшatrano, dok drLige piiVIede rastLL i Ielativнe сепе se 
шепјајtl, visoko гegнlisana pгivieda нvek kasпi sнocavajLLci se sa пizom sokova kojima se опа 
nikada пе нspeva u potpuпosti prilagoditi. 
10 Videti: Falvey, R ., Foster , N. a.nd D. Gt·eenaway (2001), "Nortll-South Trade, Openness and Growth", 
Univeisity of Vieнna, Depaltlnent ofEconomics, Working Papet· No. 0108. 
11 Videti: BolakЋ В. and С. Freund (2004), "Тrade, Regнlations, and GJowth", University ofMмyland and World 
Bank. 
10 
Jos jedan aиtor и svom istmiivanjи zastupa stav da postoji malo razloga da se veruje и 
poie(jnost strategije razvoja koja se oslanja па spo(jnotrgovinsku orijentaciju. 12 On, sta vise, 
istice da шu se cini da su varijaЬle spoljnotrgovinske orijeнtacije vise iпdikatoгi efektivnog 
aticaja na forrnir-aпje сепа па геаlпош nivoн, nego pokazatelji rezima spoljпotrgovinske politike. 
Ukoliko је ovo tаспо, олdа, ргеmа misljenja aatora, odgovarajuca preporuka za kreatore 
ekoпoшske politike jeste da ne пagla8avaju otvoтeпu privredu i rast izvoza, vec da oЬlikuju 
razvoj u skladu sa koћereпtnom politikom bez obzira na relativпt.1 1-avnotezu izmedu spoljnog 
sektoгa i ostatka piiVIede. Ovakav stav је koпsekvenca сiпјепiсе da se osnovпi meћaпizam 
posredstvom koga spoljnotrgovinska oiijentacija podstice гast GDP пе krije u 1-astu izvoza. Ipak, 
inteгesovaпje za stt-ukћ.tiU tigoviпe i Ielativna veliciпu spoljпog sektora пе moze Ьiti оdЬасепо 
na osnovt1 analize piikazaпe u ovom гadu. Sta vise, ova analiza ne implicira da zemlje c~i је 
razvoj oгijeпtisaп ka uлнtrasnjosti (inward oriented development) ne mogu Ьit.i нspesne, vec 
samo da је ovakav uspeћ tesko tюciti medн zemljama koje zauziшaja eksћ·emпe pozicije Lt 
koпtekstu otvoreпosti. Анtог sшatra da se azijski "tigгovi" пе izdvajaju ро ekonomskiш 
politikama koje pioizvodJ'\ill оslапјајн na izvoz, vec ро politikama koje su neutralпe u odnosu па 
гelativнe сепе, odпosno koje па пjih ne vrse direktan нticaj. Dakle, опе sa ceпtralno 
pozicioniiЋпe t1 odпosu na spektrшn politika forrniran рiеша stepenu otvoгeпosti. Kvalitetnija 
kшnparacija нiје mogнca zbog пera\,noteze izmeda oskudice stvaгпo izvozno Oiijentisaпill 
privгeda i oЬilja piivreda с~е su stiategije razvoja, naizgled, Oiijentisane ka нпнtrasnjosti. Iako 
izlazi iz opsega ovog istiaZivanja, autoi zakljюcaje da postoje lllllogi slнcajevi gde sн atiibнti 
stiategije гazvoja ka шшtiaSnjosti vise posledica ekonoшskog neuspella nego пjegov uzrok. Ovo 
је cesto н vezi sa znacajno pieceчjenim devizniш kшsevima, koji se гetko opiavdavajн 
oprezпom i pгomisljeпoш ili teoi"etsla koћeгentnom ekonomskom strategijom. KOiektan test 
valjanosti izvoztю i шшtiаsпје oiijeatisaпih strategija Iazvoja Ыо Ьi usi"edsredeппa oslobadanje 
od ovako пekompeteпtпog staпovista. Ni sашош autoru ovog rada пiје роtршю jasno kako Ьi 
ovakvo testiianje пюglо da se izvede, ali sшatra da Ы pгvi korak, vei"ovatno, mogao da se 
zasпiva па lociraпju t-azlika izшedн privreda koje sн skromno orijeпtisane па uпatr-asnjost i 
zemalja koje su skтormю oiijeпtisane ka izvozн. Stoga, zakljucak koji proizilazi iz ovog 
istraiivanja jeste da se ne moie diskutovati о va!janosti altemativnih strategija razvoja, jer se 
njihovi efektijos uvek ne mogu. dovo(jno precizno izmeriti. И prilog ove teze idu i nalazi, doduse 
manje zapaienih radova, koji pokazuju da se zem(je razliCito rangiraju ako se koт-iste т-azliCite 
mere otvorenosti. 
U istrazivaнja uticaja spoljпe tigoviпe па ekoпomski rast i sii"omastvo zemalja L1 r-azvojн 
najpre је ideпtifikovaпa giUpa zeшalja za koje је kaгakteгisticпo sпаzпо smапјепје carinskiћ 
stopa i dinaшicaп r-ast spoljпe trgovine. 13 .Posto su Кiпа i lпdija, izшedu ostalill, uvrscene u ovu 
gГLtpu, опа obul1vata vise od polovine staпovnistva svih zeшalja u t-azvoju. Ove zemlje, koje su 
se llkljнble u ргосеs globalizacije паkош 1980, razlikuju se od ostaliЬ zemalja u razvojн ро 
iлteнzitetll sшапјеnја carina (22 рrеша 1 О proceпtnih роепа) i dinamici rasta spoljne tr·govine 
tokom poslednje dve dekade 20. veka (rast odnosa spoljne trgoviпe i GDP sa 16% па 32% prema 
пjegovom sшаnјепјн sa 60% па 49%). Dok stt stope ekonomskog 1-asta bogatih zemalja opale 
tokoш пekoliko posledпjiћ deceпija, stope rasta globalizнjнcЉ zemalja а razvoju sн porasle. 
Ostatak zemalja tli-azvojн, s druge strane, deli sнdЬiпн razvijenill zemalja: rast је usporen tokom 
70-Љ, 80-ih i 90 - ih godina. Tokom posledпje dekade ХХ veka globalizнjнce zeшlje 1.1 razvojн 
zabelezile sн гast рег capita GDP od 5%, t-azvijeпe zemlje od 2,2%, а ostale zemlje 1.1 razvoju 
koje пisн нk~јнсепе н ргосеs globalizacije r-ast od sашо 1,4%. Dakle, zemlje н гazvoju koje sн 
12 Videti: Moon, Е. В. ( 1997), "OUt\\•ard-orieпted Developmeпt, and Econoш.ic Growth", Lehigh University, 
Depю'tment oПntemational Re}ations. 
13 Videti: Dollar, D. апd А. Kraay (200 1 ), "Ћаdе, GrowЉ, алd Poverty", Developmeвt Reseщ·ch 
World Baok. Takode, videti i o~tar kгiticki osvrt ва ovaj r·ad: Rodrik, D. (2000), "Commeпts оп Ћаdе, 
Poverty", HaJvaid University. 
11 
ukljucene и globalizacijи uhvatile SLL korak sa razvijenim zemljama, dok је ostatak sveta и 
razvojtl jos vise zaostao. и ovom istrazivanju rasvetljen је snazan pozitivaп uticaj spoljпe 
trgoviпe па ekoпomski rast. UЪrzanje ekonomskog rasta koje prati povecanje оЫта spoUпe 
trgoviпe и proseku se рт'ороrсiопа!по traпsmituje па rast dol7otka siromasпih. Stoga, apsolutпo 
siromastvo globalizujutih zemalja и razvoju d!'asticпo је sтапјепо tokom posledпjih 20 godiпa. 
Dokazi dob[jeпi па osпovu aпaliza iпdividualпih slucajeva i veceg br·oja zemalja podrzavaju 
glediste da onюren spoljnotrgoviпsk; reZim vodi ka brzem ekoпomskom rastu i sтапјепји 
siromashю. 
Peт'egled radmю koji se ticu veze izmedu spoUпot·rgoviпske politike i si1·omastva izпjedrio 
је tт'i glavпe pouke: sтапјепје siromastva uglavпom zavisi od rasta prosecпog per capita 
doh.otka, spoUпotrgoviпska liЬeralizacija (otvoreпost) је vazпa determiпaпta ekoпomskog rasta i 
spoljпotrgoviпska liЬeralizacija koja podstice ekoпomski rast· пета пadprosecaп uticaj па 
siromastvo пajsiromasпijih zemaUa, оdпоsпо, dohodak najsiromasnijih raste proporcioпalпo 
rastu рт'оsеспоg dohotka. 14 Sto se tice prve poake, aatori isticи da postoje obimni dokazi da је 
glavni гazlog ргшnеnа н apsolнtnom siioшa5tva pr-oшena pюsecnog per capita dohotka. 
Dнgorocni tгendovi osna.Zнjн stav da se нt.icaj otvoгenosti па siгomastvo ostvaiuje doшinantno 
posгedstvom ekoпomskog rasta. Na osnovu zakljнcka da otvorenost pozitivпo иtice па 
ekonoшski 1-ast, aнtori sнgerisи siгomasпiш zешlјаша otvaraпj e. Ovakva sнgestija se н izvesпoj 
meri oslaпja па rezнltate odredenih istl-azivanja koja pokazujи da је globalizacija Ьila sila 
koпveigeпcije izmec1u zemalja иcesnica. U vezi sa drugom poukom, aнt01·i isticu da postoji 
шпostvo dokaza da spoljnotгgoviпska otvoienost pozitivno utice na ekonomski rast. Као 
arguшent za ovakvн tvrdnju oni navode da mпoge zemlje i гegioni koji su prilicпo slicпi ро 
рitапјн llll1ogil1 pokazatelja, kao, na рriшег SAD, zemlje Evrope ili zemlje OECD, nastoje da 
koпvergirajн ka slicнom пivou dohotka. SpoUnotigoviпska l iЬeralizacija је veгovatпo vazm1 deo 
ovog ргосеsа i, stoga, нzrocпik smanjenja stope siromastva н najsiroшasпijiш zemljaшa. Ipak, 
aнtoii пе zaпeman1jн пi нlogu drugih faktoгa, kao sto sн iнstitнcionalпe reforme i dodajн da 
ciпjeaica da otvoienost па vise пасiпа dopriнosi sпafuoш iпstitucioпalпoш ola:нzenju u·eba da 
deplasiia sva razшisljaпja о sprovodenjн strategija razvoja koje пе obuhvatajн spoljпotrgoviпskн 
liЬeгalizacij н. Ipak, нziшaJuci н obzir cinjeпicu da iпstitucioнalne vaтijable ne vm·iraju nшogo 
tokoш vreшena, malo је verovatпo da је нticaj spoljnotrgoviнske otvoreнosti kontaminiran ovim 
efektoш. U vezi sa trecoш poukom анtш·i isticн da prosecan dohodak н неkiш siromasnim 
zemljaшa u razlicitim periodiшa aekad гaste spoiije, а пekad brze od prosecaog doћotka, ali наm 
otv01·eпost ne pomaze da odgovorimo на pitaпje koji od ovih et'ekata се se ispoljiti. Takode, 
dokazi dobUeni па osпovu biOjaill iнdividнal!lih slнcajeva liЬe1-alizacije роkаzнјн da пе postoji 
sistematski нticaj spoljпotrgoviпske liberalizacije na distribucijн dolюtka. Dakle, 
spo(jnotrgovinska otvoreпost је do]пiпela ekon.omskom J'astu koji је rezultirao padom 
apsolutпog siromastva tokom poslednjih 20 godina 20. veka. Veliki broj dokaza da otvoreпost 
pozitivпo utice па ekoпomski rast i sтапјепје siromastva podlozni su kr·itici zbog Сiпјепiсе da 
otvoт-enost nije izolovaпa od drugih mera ekonomske politike koje su primeпjeпe pre ili zajedno 
sa spoljпotrgoviпskom liЬeralizacijom. и radu se пе рrесепјије zпасај otvoreпosti i istice da је 
опа sатпо јеdпа od determinaпti ekonomskog rasta. Zbog toga ne treba da iznenaauje sto је, 
uprkos zпасајпој liЬeralizaciji spoUпe trgoviпe, ekonomski rast Ыо razocaravajuti, гezultirajuti 
skromnim sтапјепјет siromastva. 
U istiazivaнjll нticaja stmktшe spoljпe trgoviнe na ekonoшski 1-ast autoii sн se fokнsiral i 
па zпасај koпceatiacije izvoza, iнtra-sektorske spoljпe tr·govine i izvoza piirodпiш гesшsima 
inteпzivпill proizvoda. 15 U radu је pokazano da пајсеsсе zastupljeп пalaz о negativпom uticajн 
14 Videti: Kt·нeger , А. and А. Be.-g (2003), .,Ћаdе, Gюwt11, aud Poverty: А Selective Sшvey", JMF Woikiпg Раре1· 
/03/30, Internatioпal Monetш·y Fш1d. 
15 Videti: Lede•·mau, D. and W. F. Маlопеу (2003), "Trade Stтнcture and Growth", Office oftlle ClliefEconoщist 
for Latiu Аше1iса and Ље СагiЬЬеап, The World Bank, Washiнgton, DC. 
12 
izvoza prirodniш 1·esursiшa iпtenzivnih proizvoda ла ekonoшski rast пiје robusan (pouzdaп). 
Primena najcesce koriscenog pokazatelja, оdпоsпо, пеtо izvoza priюdnim resm·sima iпtenzivnih 
pюizvoda ро Iadпilш, pokazuje da је on jedva statisticki znacajaп u slucaju ekoпometl'ijske 
aпalize podataka preseka i ubedljivo zпacajan u slucaju рапеl aпalize, ali uvek sa pozitivпim 
uticajem. Ovaj zakljнcak ostaje vali~an i nakon kontiole nekolil<o kaпala posiedstvom kojih ova 
vaiijaЫa Lttice na ekonomski rast. Sta vise, veoma s licп i 1·ezul.tati doЬijeni su ukljucivanjem и 
ekoпometrijsku analizu kolicпika izvoza priiodпim resнrsiшa iнtenzivпiЬ pioizvoda i GDP, koga 
su koristili Sachs i Warner16 Oni pokaz11j11 da, u slucaju aпalize podataka preseka, лета dokaza 
da ovaj iпdikatoi negativпo utice па ekonomski 1-ast, dok је u slнcaju ранеl analize nj egov uticaj 
poziti van, a\i ne uvek statisticki znacajaп. Autori sugerisu odbacivanje tradicionalnog stava da 
је izvoz prirodпim resursima iпtenzivпih proizvoda пesto negativno za ekonomski rast i osvrcu se 
па potrebu da se aпalizira istraiivacka gratla koja se odnosi па kaпale posredstvom kojih оп 
moie vrsiti pozitivaп uticaj, pre svega па kaпal povecanja produktivnosti. Sto se tice robne 
koncentracije izvoza, rezultati analize podataka preseka ili panel analize pokazuju da је njen 
uticaj negativan, bez obzira da li se ona kvantifikuje Herfindabl indeksom ili udelom izvoza 
prirodnim l'eSUI'Sima intenzivnih proizvoda и ukupпom izvozu. Копаспо, iпtra-sektorska spoljпa 
tгgoviпa, и sklaclu sa ekonomskom teorijom, vrsi pozitivan иticaj па ekonomski mst, premda 
ostaje nejasno da li se ovaj uticaj tгaпsmitиje posredstvom e.fekta povecanja prodиktivпosti, kako 
је objasnjeno и literatигi, ili izvoz zemalja sa visokim иclelom int1·a-sektorske spoljne tгgovine 
koпvergira ka vecem stepenu diverzЏikovaпosti. 
Rezultati istraiivaнj a glavпih deteпniпaнti izvoza i ekoпomskog Iasta па podacima 
preseka za 160 zeшalj a za peiiod 1985-1994. godiae, pokazuju da је za zemlje па svim nivoima 
doћotka visoka iпflacija u vezi sa niskim odпosom izvoza i GDP i, takode, sa sporiш 
ekoнomskiш rastom.17 Cetil'i шogu6e veze izmedu iaflacije, izvoza i ekonoшskog Iasta su 
sugeiisane: iпflacija produkuje realпo -preceпjivanje пасiопаlпiћ valuta, iпflacijoш 
piouzrokovaпe proizvodпe distorzije stvaiaj u jaz izшedн prinosa na Iealпi i fiпansijski kapital, 
poteпcijahю stetni efekt i inflacije па stedвju ј iпvesticije, los ekonomski meпadzmeпt i 
stгuktншe slabosti od kojil1 је iпflacija siшptoшaticпa. Takode, анtшi su pokazali da oЬilje 
pгiгodпih геsшsа moze imati negativпih iшplikacija ukoliko је prekomeП1a zavisnosti od izvoza 
piimaiпiћ pioizvoda н vezi sa mапјiш ukupnim izvozoщ i sporim ekoнomskim Iastom. 
Najpгildadnije objasnjenje za ovo jeste ciпj enica da oЬi lje piirodпih .гestlrsa i na пjima zasnovan 
izvoz шоzе pгouzгokovati tzv. "Holaпdsktl bolest", uldjuc~juci pieceнjivanje нacionalne valнte i 
distoizijп plata. Nacije bogate piirodnim гesursima mo1-aju нpгavljati svojim bogatstvom па 
naCiп koji је konzisteпtaп sa rapidniш i odгziviш таstош moderпih sektora, kao sto su iпdпstiij a, 
tl'goviпa i нslнge, i to laeiianjeш odgovaiajucih tizisпo zasnovaпih podsticaja. Dakle, ovaj rad 
па izvestan пасiп pokazuUe da је pitaпje stl·uktшe izvoza vaino, odпosno, da оЫ!је prirodпih 
t·esursa i izvoz zasnovan па primarnim proizvoclima mogu imati negativan uticaj па ekonomski 
rast. 
Копасно, н posledпjem istгaZiYaпju koje sшо pгikazal i aator је pokusao da odgovoгi па 
pitanje da li spoljпotтgoviпska liЬeгalizacija гazvijeпiЬ zeшalja moze рошосi ostvat·ivaпje vеоша 
vazпog ci \ја - 1-asta dolюtka пekih od najsiromasпijih piivтeda. 18 Rezultati su pokazali da ukoliko 
Ы razv?jeni svet иkin.uo spoljnotrgovinske barijere па uvoz iz zema(ja и т-azvoju njihov ekonomski 
rast Ы se ubrzao. Ovakav zakljucak je izveden na osпovu empiiijske aпalize libe1-alizacije kojaje 
se dogodila tokom 70-ih, а rec је о Opsteш sistemu pгefeieпcijala. Najveci koгisпici Opsteg 
16 Videti: Saclls, Ј. a nd А. W arner (1995), .. NatUl'al ResoUJ'ce АЬнndапсе and Есопошiс Gюwth", NВER Wot·king 
Раре1· No. 5398, Camb1·idge Massaclшsetts. 
17 Videti: Gylt'asoн, Т . (1998), "Expoгts, J11flatioл, апd Gюwtl1", Ceлter fo1· BLJSiпess апd Policy Studies, University 
of Iceland. 
18 Videti: Romalis, Ј. (2003), ,.Would Ricћ Сонпtr-у Тrade Prefereпces Help Роо1· Cotшtt·ies Gгow? Evidence fгom 
tl1e Geпeгalized Systeю of Prefeгeпces", Cblcago GSB. 
13 
sistema prefe1·encijala ostval"ili su bгzi ekonoшski rast od drugiћ zemalja. Ipak, upгkos ovakvim 
iпicijativama, spoljnotigoviпske politike razvijenili zemalja najcesce su jos uvek najrestгiktivпije 
za pгoizvode u cijoj proizvodпji i гazmeп.i zemlje u razvoju uiivaju kompaгativпe predпosti. 
Nalazi ovog ist.raiivanja pokazuju da ako bi samo SAD elimiпisale ostatak spoljпotrgovinskih 
barijera па uvoz iz zernalja u razvoju, dohodak пekih пajsiromasпijih regiona sveta bi u roku od 
15 godiпa po1-astao do 14%. Na p1·imer, uzimajuci и obzir piost piosek: 15-godisnjeg rasta i 
iskljLLcнjuci raz,,ijeпe zemlje i zernlje izvozпice nafte, tipicнe afгicke zemlje Ы Ьile za 10% 
bogatije, azijske zemUe za 15% bogatije, zem1je siedпjeg istoka za 3% bogatije, dok је пajveci 
rast bogatstva od 22% proceнjen za Latinsk:u Aшeriku. Uzimajнci и obziг prosecne 15-godisпje 
procene ekoпomskog rasta koje sн ponderisaпe GDP-oш, koristi su пesto manje јег је spoljпa 
trgoviпa mапје zпасајпа za velike zemlje. U ovom slнсајн najveci doЬitnici Stl azijske zemlje 
koje Ьi Ыlе bogatije za 14%, zatiш zemlje Latiпske Amerike ј Afгike za 9% i 8%, dok је 
рrосепјеп rast bogatstva za zeшlje istocne Еvгоре i Siednjeg istoka (koje пе izvoze naftн), zbog 
male trgoviпe sa SAD-om, najmaпji i iznosi 2% i 3%, respektivпo. 
Na osпovu prikazanil1 rezнltata istrazivanja jasno је da је misljenje naнcne javпosti ро 
pitanju LLticaja spoljпe trgoviпe na ekonomski 1-ast podeljeno. lpak, stice se нtisak da stav о 
pozitivпom нtiсајн preovladчje. 
14 
11 SPOLJNA TRGOVINA 1 ZEMLJE 
v 
CENTRALNOISTOCNE EVROPE 
1. ANALIZA SPOLJNOTRGOVINSКE RAZМENE 
Ђ-anzicioпi pi"oces н central noistocпoj Evгopi (CIE) pшzio је gotovo пеоЬогivе dokaze 
da је proces traпsf01·macije socijalistickih piivrednih sistema itekako zavisan od 
шakroeko1 omskih kretaпja. 19 Pocetak ovog ргосеsа u Ъivsim plaпskiш piivredama Ьiо је 
obelezeп шspt-avom poborпika sok teiapije i опЉ koji su se zalagali za graduelisticki pristup о 
tоше koji је tешро tгaпzicije optiшalan. Ubrzo је postalo јаsно da ovo пiје kljucno pitanje vec da 
оно glasi: kolika tгеЬа da bude obuhvatпost piocesa refomli? Iskustva su pokazala da se proces 
tianzicije mora odvijati pыalelno i ujedпaceno па svim fiontovima. Tako ртосеs ekoпomskih 
refoпni moia Ьiti рrасеп rеfошюш institнcija koje podr:Zavajн trzisni sisteш privredivanja. 
Sada је sasvim izvesпo da su шnoge zeшlje CIE uspesno privele рюсеs refom1i kraju. U 
domentl spoljne tigovine doslo је do ocigled.nih kvalitativпih рошаkа l.Шapred, pre svega u 
koпtekstu diпamicnog rasta i poboljsaпja stшkture izvoza. Ova poboljsanja ogledaju se н 
Cmjeпici da SVe vecj udeo U iZVOZU OViћ privreda imajll kapitalom i kva\ifikovaoim ЈЋdОШ 
iпteпzivtli pюizvodi visokog stepeпa fiлalizacije sa velikom dodatom vredлoscu, sto је dovelo 
do priЬlizavaпja stгнkture izvoza oviћ zemalja struktщi izvoza razvij eпih zemalja. 
Tabela 2.1 Dinamika robnog izvoza zemalja CIE, mil. USD 
,., 
~ l\1~ 11908. ~~ 111 992~1 ,,., ~-9'9~ - •'il99"'9 ,.,. . 200'2. @200'$~-,й ~ 41!"'*~ 
Ce~ka . 12.170 15.940 26.556 38.492 78.1 10 
Maёlarska 10000 10.705 10.700 25.032 34.517 62.936 
Slovenija - 6.681 6.828 8.560 10.366 19.248 
PoJjska 14320 14.500 17.240 27.359 4 1.133 89.437 
Slovacka - 6.355 6.690 10.2 11 14.405 32.048 
Estonija - . 1.303 3.0 17 4.336 7.693 
Hivatska - 4.597 4.260 4303 4.904 8.773 
Bt~gai"ska 5030 3.550 4.005 3.964 5.749 11.725 
Litvanija - . 2.030 3.004 5.475 11.807 
Rшntmija 4.960 4.500 6.151 8 505 13.876 27.730 
Letonija - . 990 1 723 2.285 5. 16 1 
Uk:rajina - . 10.305 11.582 17.957 34.287 
Makedonija . 1.1 99 1.086 Ј . 191 1.1 16 2.041 
BiH . 276 91 751 1 005 2.406 
AЉanija 230 70 143 35 1 340 658 
Ruskafed. . . 67.540 75.665 107.301 243.569 
Lzvor: www.wto.шg- !n.tematюna/ Тr·шlе Stattsttcs. 
Podaci tabele 2.1 pokazuju da је нajdiпamicпiji r-ast I"obвog izvoza zabelezeв и Esto11iji 
(17,5%), Litva11iji (17,4%), Leto11iji (16,2%), Ceskoj (15,4%), Slovackoj (13,3%) i Madaгskoj 
19 Koнvencionalno se pod ceпtralпoisto~пoш Evюpom podrazumevajн: АЈЬапiја , Јеrшепiја, Azel"Ьejdzan, 
Belщ·usija, Воsпа i HeJ"cegoviпa, Bugai"ska, :њ·vatska, Ceska RepuЬ!ika, Estoпija, Ьivsa SRJ, Maёlarska, Kiigistaп, 
Letonija, Litvaпija, RepнЬ!ika Makedoпija, RepнЫika Moldavija, Poyska, Rumшtija, Ruska federacija, Slovacka, 
Slovenija, Tadzikistan., Tшkmekistaн, Ukтajina i Uzbekistan. 
15 
(13,1 %).20 Dinamican 1-ast izvoza Bili (18,1 %) izostavili smo s predumisljajem, buduci da је on 
posledica пi ske statisticke osnove. 
Tabela 2.2 Dinamika robnog uvoza zemalja СЈЕ, mil. USD 
1990 1992 1994 1999 2002 ., ·. 2005 
ёе~kа - 12.880 17.310 28.463 40 656 76.512 
Madarska 10.340 11.080 14.555 28.015 37.755 66.552 
Slovenija - 6.142 7.304 10.102 10.944 20.337 
Poljska 11.570 18.540 22.680 45.883 55.299 101.639 
Slovatka - 6.670 6.610 11 .318 16.564 35.405 
Estonija - - 1.654 4 .109 5.863 10.212 
Пгvatska - 4.500 5.229 7.799 10.722 18.560 
Bugaгska 5.100 4220 4.585 5.453 7.987 18.18! 
Litva.nija - - 2.350 4.835 7.709 15.548 
Rtl l11ttnija 7.600 6260 7.1 09 10.392 17.862 40.463 
Letonija - - 1.240 2.954 4.046 8.697 
UkJaj iпа - - 10.748 11.846 16.977 36. 136 
Makedonija - 1.206 1.484 1.776 1.995 3.228 
Bill - 360 894 3.305 3.872 7.108 
АIЬапiја 380 230 607 1. !54 1.504 2.618 
Ruska fed. - - 50.520 39.537 60.966 125.303 
l zvor : \V\VW.\vto.oгg- Jщemational Tmde Statistics. 
Na strani tlvoza zabelezeni su slicni treпdovi. Najveci rast ostvarile su: Letonija (19,4%), 
Litvanija (18,7%), Estonija (18,0%), Poljska (15,6%) i Ceska (14,7%). Takode, BiH је ostvarila 
eпormno povecanje uvoza (25,8%), sto је, kao i u slucaju izvoza, u vezi sa niskom statistickom 
osпovom. 
Tabela 2.3 Salclo robnih transakcija sa inostranstvom za oclabrane zemlje CIE mil. USD . 
1990 1992 1994 1999 2002 2005 . 
ёс~kа - -710 -1 .370 - 1.907 -2. 164 1.598 
Madarska -340 -375 -3.855 -2.983 -3.238 -3.616 
S loveнija - 539 -476 - 1.542 -579 -1 .089 
Poljska 2.750 -4.040 -5.440 - 18.524 -14.166 -12.202 
Slova~ka . -31 5 80 - 1.107 -2.158 -3.358 
Estonija . . -351 -1 .092 - 1.527 -2.5 19 
IТ.·vatska . 97 -969 -3.496 -5.818 -9.788 
Bнga•·ska -70 -670 -580 -1.489 -2.238 -6.456 
Litvanija - . -320 -1 .831 -2.233 -3.742 
Runщnija -2.640 -1 .760 -958 -1.887 -3.986 -12.733 
Letonija - - -250 -1.231 -1 .761 -3.536 
UkJajina - - -443 -264 980 -1 849 
Makedonija . -7 -398 -585 -880 - \. !87 
BiH . -84 -803 -2.554 -2.867 -4.702 
AIЬanija -150 -160 -464 -803 -1 .164 -1.960 
Rt•ska fed. - - 17.020 36.128 46.335 ! 18.266 
lzvor : Proratun kand1data na osnovu podataka preuzet1h sa www.wto.org lnteпюuonal Trade Stat1st1cs. 
Posmatrano iz t~gla spoljпotrgovinskog bilansa, sve zemlje, izt~zev Ceske i Ruske 
federacije, ostvarile Stl ili povecanje deficita ili pretvмanje suficita tt deficit. Ceska је 
zaћvaljtJjuci uspesnoш sprovodenju proseca tranzicije i privlaccnjtJ stгanih direktnih investicija 
20 U zagradama su pr·ikazane prosecпe god isпje stope rasta. 
16 
иspela da deficit od 710 miliona USD pretvori и sнficit od 1,6 milijardi USD. Takode, Rнska 
federacija је zaћvaljиjнCi obiljп prirodnih гezeivi nafte i gasa uspela da dl"asticno poveca sиficit 
гobnih tгansakcija sa iпostranstvom? 1 Оvоше је и velikoj meri pogodovao ekspaпzivan rast 
svetske сепе пafte. Do gotovo istovetпiћ zaldjLLcaka dolazi se aпalizom procenta pokiiveпosti 
пvoza Izvozom. 
Tabela 2.4 Procenat pokrivenosti и1юzа izvozom za odabrane zemlje CIE 
•• i.. -
"'""f 
·illi 1~90 ;/ј. ·11~ .. 19,$)2,. ~ ~1994 "". ··": li9§9 •• ..~ 2()]2 ""~t/j (~~Оо~,>~ .,.. 
Ceska - 94,5% 92,1% 93,3% 94,7% 102,1% 
Madarska 96,7% 96,6% 73,5% 89,4% 91,4% 94,6% 
Sloveлija - 108,8% 93,5% 84,7% 94,7% 94,6% 
Poljska 123,8% 78,2% 76,0% 59,6% 74,4% 88,0% 
Slovacka - 95,3% 101,2% 90,2% 87,0% 90,5% 
Estonija - . 78,8% 73,4% 74,0% 75,3% 
Њ·vatska - 102,2% 1 8 1,5% 55,2% 45,7% 47,3% 
Bugarska 98,6% 84, 1% 87,4% 72,7% 72,0% 64,5% 
Litvanija - - 86,4% 62,1% 71 ,0% 75,9% 
Rншu.nija 65,3% 71,9% 86,5% 81,8% 77,7% 68,5% 
Letoнija - - 79,8% 58,3% 56,5% 59,3% 
Ula:aj iла - - 95,9% 97,8% 105,8% 94,9% 
Makedoнija - 99,4% 73,2% 67,1% 55,9% 63,2% 
BiH - 76,7% 10,2% 22,7% 26,0% 33,8% 
AЉanija 60,5% 30,4% 23,5% 30,4% 22,6% 25,1% 
Ruska fed. - - 133,7% 191,4% 176,0% 194,4% 
l zvor: р,-о,-аснn kand1data na osnovu podataka preuzet1h sa www.wto.org. Jnternatюnal Ђ·ас!е StatJstlcs. 
Роvе6апје stepeпa pokiiveпosti иvoza izvozom ostvareno је и Ruskoj fedeiaciji, Ceskoj i 
Rшnипiji. Bгzi гast izvoza od иvoza omogнcio је Rнmuпiji da poveca procenat polaiveпosti 
uvoza izvozoщ tlprkos porastu apsolutпe vгedпosti de:ficita гоЬп.iћ h·aпsakcija sa iпostiaпstvom. 
Т Ь 1 2 5 Od а е а . nos ro по g zzvoza z т -а za о а rane zemye 
i>lati~~ • 20'о1 2ј>О2 .. ~003 ·•~•г ''""' !!1}0~ ох. 2005 . 
"' 
-." 
·" 
.;,, 
Ce~ka 53,9% 5 1,1% 53,3% 63,8% 62,8% 
ь 'GDP d ь z· CIE 
Madaгska 58,2% 52,6% 51,8% 55,1 % 57,6% 
Sloveni ja 46,9% 46,5% 45,5% 50,2% 56,0% 
Poljska 18,9% 20,8% 24,8% 29,7% 29,5% 
Slovacka 60,3% 59,4% 66,9% 67,0% 69, 1% 
Estonija 67,2% 61,6% 61,2% 52,8% 58,7% 
Њ·vatska 23,5% 21,3% 20,9% 22,8% 22,8% 
Bнgaiska 37,6% 36,9% 37,8% 40,9% 44,0% 
Litvaп.ija 37,7% 38,8% 38,6% 41,4% 46,1% 
Runшnija 28,3% 30,3% 29,6% 31,1% 28, 1% 
Letonija 24,1% 24,5% 25,9% 29,2% 32,6% 
Ukrajina 42,8% 42,4% 46,0% 50,4% 41,4% 
Makedonija 33,7% 29,4% 29,5% 31,2% 35,4% 
BiH 19,0% 16,4% 17,3% 19,2% 24,2% 
Albanija 7,5% 7,6% 8,0% 8,2% 7,9% 
Rнska fed. 33,2% 31,1% 31,5% 31,1% 31,9% 
Izvor: Proracun kand1data па osnovLI podataka preuzetlil sa \VW\v.wto .щg- Intematzonal Tratle Statzstzcs. 
21 1zvoz Rttske fede1·acije је visoko koпceпtiisaп oko ov il1 pюizvoda , пaiocito oko пafte. 
17 
Podaci tabele 2.5 pokazuju da је и vecini zemalja CIE koje su uspesлo okoнcale 
traлziciju ekonoшski rast predvoaen 1-astoш Iobnog izvoza. Naime, Slovacka, Ceska, Estoпija, 
MadaJska i Slovenija ostvaiuju visok kvantitativнi odnos robnog izvoza i GDP-a. 
Brojni faktori su uticali па роvесанје obima i poboljsaнje struktme spoljnotrgovinske 
razmene zemalja CIE. Neki od njih zasluzujн da im se posveti posebna раZпја. 
2. F AKTORI К. ОЛ SU NANISE DOPRINELI POBOLJSANJU 
SPOLJNOTRGOVINSKIH PERFORМANSI ZEMALJA CIE 
ћосеs tl-anzicije је dопео Ьrојпе рrошепе н dошепu spoljne trgovine. Raspad Saveta za 
uzajamnu ekoнoшsku pomo6 (SEV) doveo ј е do kidaпja u·govinskih veza шedu zemljama CIE i 
пjihovog postepenog preusme1-avaпja ka Evropskoj uniji (EU). Ona је postala neka vrsta zameпe 
za tгziste Sovjetskog saveza. Ukupaп izvoz privieda CIE u EU vise је nego dupliraп LJ periodu 
1993 - 1999. Trziste EU је 1999. godiпe apsorbovalo oko 70% uЈшрпоg izvoza ovih piivreda. 
Tokom 90 - iћ postigпнta је ocigledna komplemeвtamost sa pl'iVIedama EU. Visok nivo 
kompleшeпtaшosti pl'iVl'eda Iezнltil'ao је visokim Vl'edпostima Grubel Lloyd - ovog indeksa 
intl-a-sektorske u·govine, koji se 1998. la·etao od 46%, za Estonijll, do 74% za Madaгskн.22 U 
stlЋktшi izvoza bivsill иspesпih zemalja и tranziciji ZUT Ll EU, sve zпacajnijн н1оgн iшајн 
proizvodi inteпzivni visokokvalifikovaпim radom i telшologijom. Ovo pl'edstavlja dokaz 
sustinskog restшkturu·aнj a proizvodnje i izvoza, kao i zап1епе iпferiome sнpe1iornoш pozicijom 
u medtшaiodnoj 1-azmeпi. Коnаспо, cvrsta integracija u proizvodпe distribнtivпe i mмketiпske 
lапсе EU podupita је fiagmeпtacijom proizvodnje i sve vecim udelom I"ezervнih delova i 
komponenti н izvozu i uvozu. 
Evгopska uпija је, takode, vгsila snazaв нticaj koji је se pre svega ogledao и 
zakljucivaпjн Evropskih sporazuгna (ES). Veciпa zemalja CIE potpisalaje ove sporazume tokom 
pel'ioda 1993 - 1996. Njihov osнovнi cilj bio је postepena liЬeralizacija Iazmene indнstrijskЉ 
pioizvoda i to na asimetгicnoj osnovi, sto је za zemlje u traпziciji mozda i пajvafuije. Posledica 
potpisivanja ovih sporazuma bio је slobodan plasmaп iпdustrijski11 pгoizvoda LL EU. То је jedan 
od lЋZloga zasto ј е prosecna godi sпј а stopa rasta izvoza potpisпica ES u peiiodu 1993 - 1997. 
iznosila 30%. Рогеd Evl'opski.ll spoгazнma, zemJje CIE sн ti:livale i Opsti sistem piefeJ·encijala 
odobren od Evropske uпije. Trgovinski preferencijali sн intenzivno uticali па geogiafsko 
preнsmeгavanje гоЬnе razmeлe ovih zemalja. Uticaj Opsteg sistema preferencijala bio је toliko 
iпtenzivan daje udeo izvoza koji нziva bescarinski pristup gotovo нdvosu·ucen. Prefeieпcijali Sll 
sa sobom doneli нkidaпje razliCitih vista kvaпtitativnih ograпiceпja (izнzev ogгaniceпj a па нvoz 
tekstila, celika i poljopl'ivгeciпiћ pгoizvoda), kao i роvесапје kvota za tekstil i оdесн. Tгgoviпski 
pieferencijali (pre svega Evropski sporazumi) sн primorali zeшlje CIE da libeгalizнjн pгistнp 
domacem u·zisttt sto је zaostri lo koпJшrencijн i povecaio ропнdu kvalitetпih pioizvoda. Upravo 
su пovi pioizvodi, viseg nivoa kvaliteta piedstavljali osпovu za kasпijн ekspaпzijн izvoza н EU. 
Мпоgе zeшlje CIE Sll tokom 90 - ih godina postale clanice Svetske trgovinske 
oigan.izacije (STO). Fornlli-anjeш mпltilateialпog tl'goviпskog sistema - osпivaпjem STO, 
нspostavljen је povoljпiji tietmaп za zemlje CIE. On је sadrzaн u veciпi sрогаz1.1Ша STO i 
l'eflektuje se kгoz: postojaпje viemeпski ograнiceпe mogucпosti za odstupaпje od odredenih 
obaveza, pioduzenje Iokova za пjiihovo ispunjeпje, postojaпje шogнcлosti da se proces 
liЬeralizacije odvija zпаtно spoiijoш diпainikom, tehпickн pomoc koja se pruZa. ovim zeшljama, 
itd. Geпet-alno, Uгнgvajska nmda multilate1-a1llil1 trgoviпskih pregovol'a redizajtlli-ala је 
spoljпotrgoviнske tokove svill zeшalja нvode.пjem смiпskЉ koпcesija, гedukcijom пecш·inskih 
22 Kovacevic, R . (200 1 ), Tranzicija i t1·govinska polilika, Iпstitut za sроlјпн t1·goviпн, Beograd, str. 73. 
18 
mera, usvajaпjem Sporazuma о poljoprivredi sa namerom da se olakSa pristup trzistu agrara, 
prosiгenjeш шultilatet-alпih tгgoviпskih pt-avila na oЫast tekstila i odece, нvodeпjem 
instгшneпata za Iesavaпje trgoviпskiJ1 SpOrOVa, zastjtom prava iпtelektualne SVOjine, itd. 
Sledeci faktor koji је inteпzivпo нticao na ekspanziju i poboljsanje strllktшe izvoza 
zemalja CIE jesu stl-aпe diiektпe iпvesticije (SDI). Najveci piocenat pl"iliva SDI и ove zemlje 
tokoш 90 - iЬ, ostvaieпje и foпni akcionarskog kapitala i to kroz proces privatizacije (kupovine) 
i zajedп.ickiћlllaganja. Na priliv inostranill iпvesticija н zemlje CIE dominaпtlю је oticao proces 
privatizacije, kao i otvaranje infrastrllktшe za strani kapital. Takoae, primeceпo је daje od 70%-
95% VIedпosti priliva SDI ostvareno tek u drugoj polovini 90- iЬ, kada је postalo izvesno da се 
proces traпzicije dati ocekivane rezultate. Filijale straпih kompanija пajvise su zaslнzne za rast 
investicija, izvoza i ukнрпе piodaje industrijskih pioizvoda и oviш privredama. Ujedno, 
dokazaпo је da se visoko ucesce delova i kompoпeпti LL izvozн industrijskiћ pгoizvoda lL EU 
pievashodпo dovodi LL vezu sa pt"ilivom SDI. Опе sн dominaпtno uticale i na visok нdео 
iпtl-asektшske trgovine, р1·ешdа ova veza n.ij е tako ocigledna kao kod delova i kompoпeпti . 
Rastнci нdео kapitaloш i kvalifikovaпim гadom intenzivпill proizvoda u izvozu u EU ostvaren је 
нpravo н oпim zemljaтna koje sп Ьi le пajatraktivnije za stJaпe нlagace. Zпасај stгaпih direktnih 
investicija паmесе potrebu da se one роsеЬпо stave pod a.пaliticku lupu. 
2.1 . ЕFЕКА Т STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA NA ZEMLJE CIE 
Veliki znacaj stl-aпih direktпil1 iпvesticija ogleda se u kapitalnoj komponeпti koja rnoze 
pokreпнti domace pt·oizvodne kapacitete i omogнciti dina.mica.п rast konkшeпtnosti . Nema. 
swnпje da zпасај u·a11sfera savreшeпih sistema meпadin1e11ta i koпtrole, kao i rnogнcпost 
saviernene оЬнkе zaposleпih пiје tlista rnaпji. Mikroekoпomski efekat vezan za restiuktнriranje 
pl"eduzeca. i povecanje njihove sposobnosti da izdJ·ze ostп.1 koпkuieпtskн utakrnicн kako na 
domaceш tako i na inostraпoш trzistu jeste опо sto se пajvise ocekuje od str-anih direktnih 
investicija. 
Ptivreda koja је пvozno zavisna, а koja se simнlta.no suocava sa hronicn.im 
spoljnotrgovinskim deficitom mora prevashodJ10 obratiti paznjн na uticaj SDI na rast izvoza koji 
се omogнciti bizi rast piivrede i povecanje devizпih rezervi. U tom kontekstн izvozпo 
шijeпtisaпi iпvesticioпi projekti dоЬiјајн па zпacaju u okviгu stra.teg.ije pгivlaceпja stl-aпih 
dii"ektn.iЬ iп vesticij а. 
Poseban efekat SDI jeste нvodenje visiћ staпdarda kvaliteta i piogt-a.ma пjegove kontrole 
koji odgovш-ajн zahteviшa гazvijeпih privгeda. Pt-enos tehпologije vl"lo cesto Ьiva рiасел 
razvojem пovih uslнga, koje su do tada Ьile potpuпo nepozпate istocпim ekonornijarna, kao sto 
su: konsalting, r-eklan1e, menadZшent, prodaja nekretJlina, marketiпske ageпcije itd. Iпdil"ektпo, 
stгале diгektпe investicije podsticu izgradnju iпstitнcioпalпЉ i zakonskib okvira пeophodtlih za 
efikasпo fuпkcion.isanje tizisпog sistema priviedivanja. ћvi koiak piedstavlja doпosenje 
adekvatпill zakoпa о straпim diгektnim iпvesticijama, pri cet1)ll је pгoЬiematicпo to sto se 0110 
vrsi па brziпu i bez dovoljпo iskнstva, tako da se pi"opusti i пedostaci mogu sagledati tek posle 
odreaeпog Vl"eшenskog perioda pximene. Medu osta.Je пeophodne za.koпe spadajп: Zako11 о 
oтgaпizaciji i fнnkcioпisaпjн predнzeca, poreski zakoпi, zakoni kojima se гegнlisu fei 
konkш-eпcija i Љnkcioпisaпje pl"avпe dizave, zatim zakoп.i iz dorneпa finansija i finaпsijskiЬ 
iпstitucija, itd. 
Svakako, osпova uvodeпja trzisne ekoпomije jeste pioces pii,,atizacije. Strane direktne 
iпvesticije jesu izvor foп11il"aпja pl"ivatпog oЫika svojiпe u zeшljama CIE i to na direktan i 
indiiektaп naCiп. 
19 
• Direktno tako sto traпsnacionalne kompanije (ТNК) obezbedujн finansUska sredstva za 
kнpovinн nekih domacil1 predнzeca i time zatvarajtl jaz koji se javlja usled пedovoljnosti 
domace akumulacije i nerazvijeпosti fiпansijskih jпstitllcija. Рrосепјепо је da tl privredarna kao 
sto SLI Madarska ј Poljska pl'ivatni jzvori kapitala mogu pokriti 25% imovjпe dгzavnog sektora 
koja se nнdi па trziZtu. 
• lпdirektпi Llticaj stпшil1 direktнil1 jпvesticU a ogJeda se н demoпstгacioпom efektu, kako 
1 а st.гaпi t1-azпje tako ј па straпi ponude. Na st1-aпi u·ainje, domaci ропнdасi nastoje da poпude 
sto kvalitetпije poluproizvode ј siгoviпe kako bi se izborili za iпteiesovanje traпsпacionalnih 
kompanija. То пesumnjivo utice па povecanje kvaliteta ponнdenih intermedijaпlih dobara i 
poboljsanje kompletne ponude. Na strani ponude, ТNК vrse snaZaп konkurentski pritisak na 
domaca preduzeca, primoravajнci ih da podifu kvalitet proizvoda i нslнga kao i da frekventпo 
plasirajн nove pioizvode i uslt1ge u skladн sa zaћtevima trzista, ne Ьi li se izbol'ila za vece trzisno 
L\cesce. 
U loga stiaJ1il1 diгektni11 investicija н podsticaпju procesa privatizacije гazlikuje se od 
zemlje do zeшlje, Ll zavisnosti od zakonske гegulative i metoda piivati zacij e. Neke zemlje 
ogгan icavajн upliv SDl u od гedene sektoie. ZemJje u tгaпziciji imaju selektivni pristup stranoш 
kapitalu, kada је Iec о sektoгima koje zele da odгze pod &·l.avnoш vlascн zbog: пizih troskova za 
pojedine javne нslнge (tгапsрогt), obezbedeпja nekill usluga svim gradaпima (zdravstvo), 
prirodnih monopola (elektricna energija, РП нsluge), strateski vaZnih siгoviпa (nafta). odbrane 
zemlje (iпdнstrija i trgovina naoшzanjem), itd. 
Strane direktne invcsticije dale su macajan podsticaj pгocesu privatizacije н Madarskoj i 
PoUskoj. U Poljskoj su u sklopLt procesa privatizacije stгaпi iпvestitori ulozili 490 mjljona dolara 
Ll vremeпskom periodн od 1988. do 1992. godiпe, sto је oko 45% vrednosti нkнpnih SDI н ovoj 
zcmlj i tl datom vгemeпskom iпteгvalн. U Madaгskoj је vгedпost stгапЉ direktni11 iпvesticija ро 
osnovu pгivatizacije dostigla 2,3 milijat·de dolaтa, sto је oko 78% njihove ukupпe vrednosti u 
datom vremenskom peгiodu. 
Diгektni uticaji SDI па proces tranzicije шogu se sagledati ј iz dгugacije perspektive. U 
direktпe нticaje cesto se нkljucuju гast iпdustгijskih grana, pojava novih usluga, гazvoj trgovine, 
traпsfer tehnologije, itd. Strane afilijacije i domace kompanije povezaпe sa stl'aniш partne1ima, 
оЫсnо se karakterisн kao "svetle tacke" privieda istoka kada sн н pitanju i zvozпi rezultati, 
ostvareпi nivo produktivпosti ili Ьгziпа restrнktшiraпja postojecili poslovnih kapaciteta?3 
Povczivanje zapadпih i i stocпih koшpanija ima ' 'eliki zпасај za гazvoj tl'govine izmedu ova dva 
t·egioпa. Neke ТNК kao Ford sa svojjш fi ljjalarna u Madaгskoj i Volkswagen sa Skodoш u 
Ceskoj inteнzivнo rade na нkljucivanju tranzicioпog regjoпa u svoje regioпalпe kol'porativne 
mгez.e. 
Stтапе diгektпe iпvesticije podsticu spoljпu tl'govinн zemalja CIE tako sto doпose 
materijaJne i nemateгijalпe resurse koji angafuju domace faktore. Od materijalпih resursa 
пajzпacajnij i su kapital i tehnologija, а od nematet·ijalnih marketiпSko znanje, iskustva sa dl'Ugih 
trzista, mogнcnost нJaska па druga trzista, pomate ma.гke pl'oizvoda, itd. U lazak SDJ н oЫasti 
kao sto SL1 teJekOШtlПlkacije i transport indirekt110 podstjce spoljпu tгgoviПtl jer obezbedнje 
11cophodлu inftastruktttгnн Ьаzн. 
Uticaj suaпi11 direktпi11 investjcija na izvoz zemalja CIE moze Ьiti t-azJicit u zavisпosti od 
motiva iпvestiranja. Ћzisno orijeпtisaпa stгategija, koja је siedinom 1990-tiћ ЬiЈа пajpijsutnija u 
CIE, ne podsrice I1111ogo izvoz, vec se vise fokusira па uvozпu supstit-uciju. Strane djrektne 
iпvesticjje usl'edsredeпe 11а obezbedeпje potrebnih faktora pl'oizvodпje podsticajno нtiсн па 
izvoz. ali simнltano deluju i u p1-avcu povecanja нvoza. Strane direktne iпvesticije motivisane 
izgradnjom proizvodne baze koja се Ыti koriscena za opslLLzivanje iпostгaпog tгzista, najvise 
doprinose ekspanziji izvoza. Akteri mak:roekonomske politike u zeшljama ClE zпaju da је 
23 WIR, 1995, s t1·. 1 08., UNCT AD. 
20 
пeophodno akcentiiati pгiliv SDI koje се najvise podstaci ekspanziju i poboljsanje stгukture 
izvoza. Vгlo cesto se zemljama tt tranziciji sugerise da ne zanemare znacaj intra-regionalпe 
tгgoviлe. Iпtia-Iegioпalпa trgoviпa se moze posmatгati kao mamac za SDI, jer је сео Iegion 
poteпcijalпa potiosacka baza. 
Pozitivaн uticaj SDI па izvoz zemalja CIE moze se ilustюvati podacima tabele 2.6. U 
pe1iodu 1996-1998. godiпe ostvmeпo је d1Ћsticнo povecanje ucesca stranil1 filijala u ukupnom 
izvozu iпdustiijskЉ pioizvoda. Uticaj straпill filijala па izvoz ovih pioizvoda nmocito је izraieн 
u Madarskoj. 
Tabela 2.6 Pokazatelji znacaja SDI za odabrane zemlje CIE, % 
Udeo stranih tilijala u sektoru industri.je ludeksь 
Zeшlje SDI/GDP" Investicij e Prodaja I zvoz t·asta 
1998 1998 1996 1998 izvoza 
Ceska Repl1Ьlika 12,3 41,6 31,5 15,9 47,0 185 
Madarska 17,8 78,7 70,0 77,5 85,9 280 
Poljska 10,0 51,0 40,6 26,3 52,4 192 
Slovenija 5,3 24,3 24,4 25,8 32,9 140 
Estoпija 16,9 32,9 28,2 32,5 35,2 366 
l zvot·: UN, Ecoпomic Survey ofEurope, 2001, No 1, ТаЫе 5.45, str. 202. 
Nарошепа : а) Odnos kшnulati\'nih SDI u peiiodu 1988-1999. godiпa i nominalлog GDP-a u 1999. godini; Ь) 
Kvaпtitativni odnos dolarske vJ"ednosti izvoza и !999. i 1993. goclini. 
Stпше direktne iпvesticije velikih proizvodaca al1tomobila Sll Iestrнkturit-ale 
automobilsku iпdнshijll u pet zemalja u tranziciji. NajveCi bioj pюizvodaca automobila potice iz 
Evrope, uzimaju6i u obzir i ашегiсkа subsidijeшa pieduze6a GM Оре! i Ford. Fiat i Volkswagen 
su evropske kompaпije sa пajvecorn vredпoscu investicija i prodaja l1 Iegioпu, dok su iza njih 
nemacki GM Оре! i francuski Renault. Znacaj i llticaj SDI u razvojн aнtonюbilske indнstiije 
moze se sagledati kroz nekoliko sledecih primera: 
Najve6i poUski izvoznik u EU od 1994. godiпe је Fiat, koji је u proizvodпju poljske 
fabriJ(e autonюbila uveo јеdап od svojill шodela. 
Najve6i izvoznik u Madarskoj је Audi Volkswagen sa svojim klipnim motoroш za 
Audi automoЬile Ciji је udeo u mad:aiskom izvozн iнdustiijskih proizvoda Ll Eviopsku 
uпijtL 1998. izпosio 16%, sto predstavlja zпасајпо povecanje u odnosп na respektivпa 
нсеsса od 2% i 14% u 1993. i 1997. Ovaj izvoz је 1998. obuhvatio dve tieciпe 
madarskog izvoza automobila 11 Evropsku uniju. 
Ceska Skoda је postala deo Volkswagen-ovog pioizvodnog sisteшa 1998. cija је 
pioizvodпja ubrzo po1-asla na 400.000 automobila godisnje. Izvoz шodela Octavia је 
1998. ucestvovao sa oko 80% н poiastu izvoza шotoшih vozila u Evropsku uпiju. 
Ovaj шodel automoЬila је cvrsto ugraden u poslovпu platformн Volkswagen-a. 
Najveca iпveticija Volkswagena н Ceskoj RepuЫici - Skoda Auto kao deo 
Volkswagenove grupe zauzela је prvo mesto ро velicini medu preduzecima u ovoj 
p1iv1"edi. Ovo predнzece је najveci izvozпik t1 Ceskoj, а ostvaiilo ј е 7% нkupnog 
ceskog izvoza н EvгopskLL шriju 1997. Меdп 100 najvecih ceskih predнzeca postoje i 
druge koшpanije u straпoш vlasпistvн kao sto su Karosa - Renault koja se bavi 
pioizvodпjom autobusa i Daewoo- Avia. Karosa - Renault је 1997. zauzeo 97 mesto, 
dok је Daewoo Iaпgiraп na 59 mestu. Iнvesticija Renaulta od 18 milioпa dolara u 
koшpanijн Karosa itekako је urodila plodom. Izvoz ovog pieduzeca је u periodu 
1995-1996. uvecaп vise od sedarn рпtа. Izvoz vagona i karniona gde su takode 
aпgazovani s1:1·ani investit01·i takode је uvecan н posmat:J·anom peiiodu i to za 173%, i 
dostigao је iznos od 98 miliona dotara. 
21 
Volkswagen sklapa modele i u Poljskoj i Slovackoj. Оп proizvodi delove (lшcista 
rnenjaca) u Slovackoj i industгijske шоtоге u Madarskoj. Volkswagen је otvorio novu 
fabriku п PoJjskoj 1999. sa projektovaпom vгedпoscu izvoza od milijardu dolat-a. 
Najveca iпvesticija Fiata џ Poljskoj - poljski Fiat postao је пajveci izvozпik п 
Evropsku uпiјн vec 1993.24 
Stгane direktne iпvesticije su veoma snazno нticale na izmenu struktшe spoljпe tigovine 
izmedп zemalja CIE i Evropske unije, in1p1iciraju6i zaokret od pюizvoda intenzivnih piiiodnim 
Iesursima i nekvalifikovaпim radom ka proizvodima intenzivnim tehnologijom i kvalifikovaпim 
IЋdom. Podaci koji su raspolozivi za Madarskп i Poljskll potvrduju da sп iпostrani investitori 
pievashodno fokнsiraru ka proizvodпim liпijama iпteпzivпim tehпoJogijom i visoko-
kvalifikovaпim radoш. 
Рогеd svih dii·ektnih i indiiektпih efekata, SDI bez sшnпје dovode i do sнkoba kultura. 
Као pгimer ovakvog uticaja шozemo navesti investicije General Electric-a (GE) н jediш od 
пajvecih i шeduпarodпo najнticajпijih шadarskill koшpanija - Tиgsram, koja se bavi 
pгoizvodпjom sijalica i ostalih 1-asvetnih шеdаја. Do 1994. godine GE је kupio kompletnн 
kompanijџ, koja је dobila ime GE Ligh.ting Tugs1'am. Osnovni motiv za kпроviпн Tugsrama bio 
је vezaп za poboljsanje орегасiја па zapadпoevropskom tгzistн па kome је GE drzao oko 5-6%. 
ћediюst шadm·skog proizvodaca ogJedaJa se u visokom пaпcno-telшickom potencijalu i dobro 
obucenoj, ali jeftiпoj IЋdiюj snazi. ћoЬlemi u kompaniji nisп Ьili mali. SJaba fiнansijska 
struktшa, zastaiela tehпologija, amoJtizovani pioizvodni kapaciteti нz stopн skmia i lоша kojaje 
daleko prevazilazila zapadne staпdm·de. General Electric је нcinio zнасајпа ulagm1ja u 
uпapredeпje kapaciteta, izgradnju поvе fizicke iп:fi:astiUktшe, kupoviнu novog hardvera za 
primeнu novog sistema telekomuпikacija, пovi meпadzment infoпnacioпi sistem i postovaпje 
ekoloski11 zaћteva. Obim нlаgапја izпosio је oko 10% ukupnog pr-ihoda 11 vгemeпskoтn регiоdн 
1990-1.994, sto је zпatno vise u odnosu na nivo iпvesticioniћ aktivпosti tl tolш osaшdesetiћ, kada 
su оле нcestvovale н нkнpnorn pгihodu sa 1%-2%. Do 1995. godine 90% evгopske p1·oizvodлje 
GE Ьilo је loci1-ano u Madat·skoj . Zatvoreпo је пekoliko dшgih proizvodnih роgопа u Zapadnoj 
Eviopi. Tugsiatn је postao jedm1 od dvaпaest пajzпacajпijih proizvodпih pogona General 
Electric-a, cija godisnja piodaja iznosi oko 3 шiJijшde doJara. GE Tugsimn је povecao 
Jealizacij п u 1996. za 10%, па З 5 шiliona dolm-a, sto ј е pгvenstveno iшplikacij а ekspaнzij е 
izvoza. Smno а 1996. koшpanija је iпvesti1-ala u поvе pioizvode oko 40 шilioпa dolara. U 1989. 
godin.i piosecni vremenski peгiod razvoja pгoizvoda izпosio је tгi godine, dok је 1994. isti proces 
traj ао ј ednu godiпн. 
Priliv stгaнih direktнih iпvesticija dопео је sa sоЬош i korpoгativ1ш lrultшa investitoгa, 
sto је podrazшnevalo da: 
• svaka proizvodna jediпica vodi svakodnevna ЬогЬu da postaпe нajjeftiпiji piOizvodac 
Lt оdпоsпој oЫasti, 
• dоЬге ideje о uпарrеdепјн poslovпiћ opeiacija пastale izvan kошрапiје treba 
p1Љvatiti i primeniti u sашој koшpaniji, 
• sпizava se пivo odlнcivanja za sve veCi broj odlнka i podstice se pr-ivatпa inicijativa. 
Korpoiativпa kultшa GE је uslovila veoma velike pгomene и Tugsram-ovoj 
ћ-adicionalnoj poslovnoj praksi, koja је podi-azumevala dugorocno garantovaпje posla ро 
pгincipu "od kolevke ра do gioba". Мпоgе шadarske porodice imaju ро n·i - cetiгi geпe1-acije 
Iadnika Tugsram-a jei· iш је koшpanija pored posla obezbedivala staлove, skolovaпje i cuvaпje 
dece, odшoie i геlпеасiјн kao i zaposljavaпje шladiћ. Zapadna poslovпa praksa је donela biojna 
otpнstaпja radлika i sшапјепје Ьгоја zaposleпЉ tako da је u оvош sшislu tieпutпa sitнacija 
sasviш diugaCija. Zatv01·eпi su svi pogoпi koji пе posluju рrеша ocekivanjiшa. lnteгpietacija 
ovakvih dogadaja od str-ane vodecih шenadzer-a glasi da Tugsram kao velika diiavпa kompaпija 
24 Kovacevic, R. (200 Ј), Tгanzicija i t1·govinska politika, lпstitut za spoljnн trgovinн, Beograd, stт. 269. 
22 
koja proizvodi standardni pl"oizvod moze da opstane iskljнcivo нkoliko је medнпat"odno 
konkurentna. Upravo iz tog razloga General Electric је piedнzeo zпacajne koiake na роlјн 
restтukturiranja koшpJetnog Tugsram-a, sto predstavlja nacionalni iпteгes Madat"ske. 
Ipak, postoje odt"edene пedoW11ice ро pitaпju uticaja SDI па koпkureпciju i па stiani 
poпude i па str-ani tra:lnje. Uticaj suanih diiektnil1 investicija па koпkшenciJu zavisi od brojпih 
faktoтa, od kojil1 sн osnovni: 
• volja vtada zeшalja domaCiпa da podize koпkuтeпtske uslove poslovaпja, 
• паstојапја ТNК da posluju u нslovima tтzisne koпkureпcije. 
Praksa straпiћ investitora је da kupujп predпzeca н zeшljama CIE koja vec нnајн 
moпopolsku poziciju ili da kпpoviпu domace fiп11e нslovljavaju нvоzпош za8titom tгzista u 
odredenom viemenskom periodu, sto пesшnпjivo dokazuje da ТNК пemaju velikп zelju da se 
takmice. Japanske investicije н madat"sktt aнtomoЬilsku iпdнstтijп Ьile su нslovljeпe povecanjem 
cariпske zastite. Gotovo ideпticпa situacija Ьila је Ll Ceskoj jei Stl iпvesticije tL Skodu Ьile 
uslovljeпe uvodeлjem zastitnih cat"ina. Upгavo iz ovog razloga пejasno је da li i u kojoj meri SDI 
povecavajн konkшenciju. Iskustva pokazuju da u granama u koje ulaze stiane direktne 
iпvesticije пе dolazi do povecanja konkшencije na strani ponude, dok se опа na stiani tl-afuje 
пesнпmjivo povecava. Da Ьi se mogla analiziтati perspektiva SDI u zemljama CIE, neophodno је 
sagledati lokalпe piedпosti оvЉ piiVIeda, jer vecina пjih spada u kategщiju industiijalizovaпih 
zemalja, sredпjeg пivoa per-capita dohotka od пekoJiko mi liona do 150 miliona stanovnika. 
Pojediпe zeшlje su bogate piiгod11im resщsima i veoma obrazovanom, а jeftinoш Iadлom 
snagom. 
Svakako, pored pomenutil1 pozitivпill efekata tieba pomeпuti i пegativпe implikacije. 
Postoje primeri da је proces privatizacije puteш SDI doveo do toga da iпostiani vlasпik 
mепјајнсi piofli i strategijп preduzeca prema svojim pioizvodnim semama i pгogiamima 
zaustavi do tada pюfitaЬilne poslovne aktivнosti, ili otpнsti znacajan broj l'adnika. Cesta је i 
zameika da se domaci privJedлj subjekti prodajп inostranim investitorima ро пerealno пiskim 
сепата. Sve sп to faktori koje odredeпa zemlja treba da tlk:alkнlise н strategijн privlaceпja SDI i 
odgovaтajuce zakoпodavstvo. 
Ктеаtогi ekoпoшske politike LJ zemljaшa CIE postaju svesпi сiпјепiсе da su odgovoшi za 
stvaгanje povoljпog amЬijeпta za dolazak tгansnacionaJnil1 kompanija. То podrazнmeva zdJav i 
koпkUJentaп doшaci sektor, pravпe i iпstitucioпalпe okvire koji оЬеzЬеdпјн sigшпost iнvesticija, 
fleksiЬilпo tгziste Iadпe sпage, liЬeralni devizni sistem, itd. Takode, makгoekonomska staЬilпost 
sve vise doЬija па zпacaju. 
2.2. OPERACIJE КОМР ANIJE .DAEWOO U CENТRALNOISTOCNOJ EVROPI 
Као sto snю prethodпo izпeli, automoЬilska indнstiija piedstavlja veoma privlacan sektoг 
za stl-aпe investitoгe. DоЬаг ргiшег za ovo j esu орегасiје koгejskog pгoizvodaca automoЬila 
Daewoo Ll ceпtтalпoistocпoj Evropi. Daewoo је јеdпа od пајvесЉ iпdustrijskil1 grupacija LL 
RepuЬlici Когејi i njen tтeci ро veliciпi proizvodac aнtomoЬila. Meпadzeri ove kompaпije 
odlucili st1 da ceпtгalпoistoC!ш Еvгорн pietvoгe н bazicпi геgiоп proizvodпje svojill automoЬila 
пашеnјепil1 eviopskom n·zistu. Vec tokom 1994. i 1995. godiпe, Daewoo је preнzeo cetiri, 
пekada dгzavпe kompaпije za proizvodnju aнtomoЬila: Rodae н Rumuлiji, FS LuЬlin i FSO н 
PoUskoj i Avion u Ceskoj. Ova kompaпija posedнje fabгiku autoшoЬila i н Uzbekistanu. 
23 
Tabela 2.7 Korejski pl-oizvoaaCi automoЫla и Еи-орi 
Proizvodac Zemlja Model Proizvodnja Godina domacin 000/godisnje pocetka 
Hyundai Holandija 3,5 i б tona kan'lioпi 2 1995. 
KIA Nernacka sportski 30 1995. 
Rнmuпija Cielo 200 1995. 
Daewoo Uzbekistan Cielo, laki model 200 1996. 
Poljska Cielo 90 1997. 
Ceska RepиЬ!ika kamioni 100 1997. 
Iz"or : КERI, Тl1е Autonюbile Weekly, Ј 995. 
Iz tabele 2.7 vidi se da Daewoo dosta operise u zemljarna ceпtтalпoistocпe Evrope. 
Razlog ovakvog delovanja jeste cinjeпica da su menadzeri ove kompanije ocekivali uldjиCivanje 
ovih zemalja u Evropsku uлiju. Olteit, proizvodac automobila iz Rumuпije realizovao је 
zajedпicko ulagaпje sa francuskim Citroenom do 1991. godine. Daewoo је 1994. kupio 51% 
kapitala kompanije za 158 шiliona dolara, obezbedиju6i RepиЬlici Koieji mesto vodeceg 
iпvestitora 1.1 Rншtшiji ispгed Eviope i SAD. Dаеиюо је odmah ро kupovini kошрапiје sacinio 
рlап iпvesticija koji је pгedvidao da se LJ Olteit do 2000. godiпe iпvestiiЋ 900 rn.iliona dolaгa. 
Proces pгoizvodпje modela Cielo otpoceo је u Kгajovi 1990. godine. Na pocetku proizvodnog 
procesa lokaloi sadгzaj је iznosio oko 15%, а planiraпo је da se u лщ·еdпim godinama ta vгednost 
podigne па 60%. Pгoizvodnja Ьi u ргvој fazi tJ:ebalo da dostigпe 150.000 aиtomobila godisnje, da 
Ьi u dogledпoj perspektivi dostigla 200.000 jediпica godisnje. Od гнпшnskоg pl"oizvodaca se 
ocekuje da snabdeva шotol"ima fabl"iku 1.1 Uzbekistaпu kao i da izvozi oko 50% proizvodnje. 
Pored рошеш1ti11 investicio11ih poduhvata и oЬlasti autoшobilske indttstl"ije, Daewoo је 
пastavio proces investil"aпja п sferi bгodogradпje. U maju 1996. ova kompaпija је kиpi la 51% 
kapitala bl"odogradilista и Mangaliji, пајvесој I"ut11ut1skoj crnoшol"skoj luci. Ovo је dl"ugo ро 
veliCiпi brodog1-adiliste u Rumипiji, sa kapacitetom od 200.000 bl"uto registarskiћ tona. Daewoo 
takode planira da iпvestira н sektore turizшa, bankaJstva i zeleznice н Rнmun.iji. Ova kошрапiја 
је kнpila 70% aktive poljskog pl"eduzeca Samochadow Ososowych (FSO) i 51% kошрапiје FS 
LuЬlin, sa пашеrош da iпvesti1-a 1,5 шilijщ·di dolaгa и ovu zeшlju. Daewoo iша i filijalu za 
pioizvodnju televizora locil-aпu u Proszkowн, 40 kilometara od Vaтsave. Ти је ova kompaпija 
izgradila fabriku za pJ·oizvodnjн fгizidera, ves шаsiпа i тadio арагаtа za аиtошоЬilе . Dalji 
investicioпi planovi korejske kompanije иsJedsredeпi sн na baпkai"stvo, izgгadпj u ћotela, 
kнроviпн poljskih celicana ј avioiпdustrijи. 
2.3. STRANE DIREKTNE INVESTICIJE U SLOV А СКОЈ 
Strane direktпe iпvesticije igiЋjLI vеоша zпасајnи иlоgн i l1 SlO\Iackoj. Zaћvaljнjнci нсеsсн 
straпil1 investitora Ll velikiш pгojektima sklapanja delova, Slovacka se nasla па putн da postaпe 
najvece evropsko Siediste za pюizvodпju autoшobila.25 Plaпiraпo је da ova zeшlja sa svojih 5 
шilioнa stanovnika, kada budu zavrseпe fabп:ike Cija је izgradлja Ьila и toku, iша kapacitet 
pгoizvodnj e od 850.000 automoЬila goaisпje . U пю·еdпЉ 15 godiпa Slovacka се se od zemJje 
koja nije iшala kapacitete za sklapaoje delova tгansformisati и kЈјнспоg шeduлai"odnog igt-aca. 
Srub automoЬi lske iпdustrije u Slovackoj danas se sastoji od З velike fabrike za sklapaпje delova 
koje sн osaovale ТNК sledeci razlicite stl-ategije za ulazak н ovu zemlju. Neшacki Volkswagen 
је zagovaгao postepeni иlazak. Оп је 1991. ргенzео lokalпu fabгiku u Bratislavi koja је н to 
25 vVГR, 2004, stг. 70-71., UNCТAD. 
24 
vreme uglavnom proizvodila delove za cesku Skodи nakon cega ји је postepeno transformisao н 
velikн fabriku za sklapanje delova. Od 1998. Volk.swagen Slovacka postao ј е ubedljivo najveca 
kошрапiја i пajveci izvozпik и zemlji. Promet ove fabiike је 2003. iznosio skoro 5 milijardi 
aшerickiЬ doJara, dok је пјеn izvoz preшasio 4,4 milijardi ameiickih dolara ili 23% ukupnog 
nacionalnog izvoza. Trenutпo, veoma skup tereпski анtо, Tшu·eg је njihova osnovna proizvodna 
linija. 
ћапснski proizvodac automobila PSA Peugeot-Citroen i HyuJJ.dai iz RepпЬlike Koreje sн 
posredstvom "greenfield" investicija usli u Slovacku s namerom proizvodnje maliћ automoЬila. 
Odlukom PSA s pocetka 2003. pocela је izgradnja fabrike u gradicu koji se nalazi па manje od 
l ОО km пdalj eнosti od mesta na kom ј е lociran Volk.swagen Bratislava. Pocetkom 2004. Hyundai 
је izabt-ao Zilinu, giad u zapadnoj Slovackoj, Ьlizu оЬе ove fabiike, za jos jedno postrojenje. Ovo 
postrojenje се postiCi svoj puni kapacitet 2008. godine. Uspel1 Slovacke н privlacenju SDI iz 
sfeie aпtomobilske indпstrije vezuje se za pet faktoгa: 
• Тii пajvainija mesta za оvн vrstн proizvodnje nalaze se LI zapadnoj Slovackoj, sasvim 
ћlizu gгanice sa zapadпom Evropom, i usied novoпastalog piekogiaпicпog klastera 
od 13 fabrika automoЬila, 1 О fabrika za pгoizvodпju prenosnih sistema i vise stotina 
dobavljaca u kгugп od 500 km koj i obuћvata Cesku RepuЬliku, Madarsku, Poljsku, 
Slovacku i Sloveniju. 
• Unutar ovog cvora, Slovacka ima koristi i od dobriћ saobracajпih veza i od slobodпog 
protoka robe tmutai prosirene Evropske Uпije, sto olaksava i пbrzava prekogt-aпicпo 
sпabdevanje delova. 
• Dгzava ппdi kombinaciju 1-adnih vestina i koпkшeпtnu сеnн rada. Cena xada је 
роsеЬпо konkurentna zbog skot-asпjeg statнsa zemlje u piivlaceпjп FDI. То је 
zadr:Zalo plate па nizem nivou ll odnosн па drнge zemJje centralne i istocпe Evrope 
koje su t1-adicionalno privlacne SDI (Ceska Republika, Madat·ska, Poljska), sto је kao 
Iezultat imalo роvесапј е plata н tiш zemljama. 
• Zahvaljпj пci н pr-vom redн zalagaпjima Volk.swagen -а za izgradnjп dva indпstrijska 
paJka za dobavljace, dobavljacki kapacitet S1ovacke se popravlja, sto proizvodпju 
ciпi isplativijom. Proizvodnja dobavljaca aнtomoЬilske industrije п Slovackoj је 
1997. dostigla vrednost od oko 450 miliona dolara. Оо 2003. ona је нvecana za vise 
od 5 puta, na iznos od oko 2,5 milijardi dolara, od cegaje vise od 60% prodato fabгici 
Volkswagen Slovacka tokom 2003. 
• U slllc~ju PSA i Hyundai-a, Vlada Slovacke је pruzila pomoc u okvirtt pгopisa EU 
koji se odnose па DL'zavпu pomoc (do 15% vгednosti piojekta): besplatпo zemljiste za 
izgгadпjп fabrika, :finansiranje izgradnje, subvencije za оЬнkн radne sпage i pOieske 
olaksice. Diгektпe uplate Hyundai -н proceпj ene sн па oko 170 шiliona dolara, dok 
su ргосепјепi javпi u·oskovi u vezi sa piojektom dostigli 50 milioпa dolara. Ocekivalo 
se da се PSA doЬiti 114 miliona dola1-a dгzavпe pomoci. Dodatno, njilюv doprinosu 
izvozпoj koпkшentnosti Slovacke ogleda se u tome da sн SDI u automobilskoj 
iпdнsu·iji glavni izvor novih investicija i radnih mesta. Za svojih пesto Yise od 13 
godiнa pl"isнstva u Slovackoj, Volkswagen је investirao oko 1,3 шilijaide dolara н 
fabJikн u Bxatislavi. Ukupna пlaganja koja se ocekuju od PSA i Hyundai-a, nakon sto 
роstапп п potpшюsti operativni, izпosice 830 i 1,5 шilijaгdi dolara, r-espektivno. 
Volkswagen н Bratislavi zaposljava oko 11.000 Iadпika, dok njilюvi prvi dobavljaci 
zaposljavajп vise od 9.000 radnika. 
Da Ьi koгist od ovakvog гazvoja aнtomoЬilske iпdнstrije Ьila potpuпa, slovacke vlasti se 
moraju suo6ti sa izazoviшa . Јеdап od njih odnosi se па radпe vestiпe i troskove. Mnogim 
lj udiшa sa odgovat-ajнciш zanimaпjima neophodпa је оЬнkа da Ы шogli da гаdе н fabrikaшa za 
sklapanje delova. Takode, s obzit·om da sн tri kljucne fabгike vеоша Ьlizll јеdпа drugoj, шоzе se 
javiti opsti пedostatak гаdпе snage, te posledicпo povecanje zaтada. Vlasti Ьi tiebalo da podt·ze 
25 
kompanije ciji је cilj da postanи dobavljaci za nove fabrike, jer se smati-a da је mreza dobavljaca 
и ovoj zemlji manje t-azvijena nego и Ceskoj RepнЫici ili Poljskoj. Cak i pod нslovom 
optimisticnog scenarija brzo1-astucih lokalnih dobavljaca, Slovacka moze postati zavisna od 
иvoza rezervnill delova iz okolпih zemalja. 
26 
111 ANALIZA SPOLJNOTRGOVINSКE RAZMENE 
SRВIJE 
U оvош poglavlja paznja је skoнceпtгisana па diлюnicke karakteгistike IObne таzшеnе 
Sгbije sa iпostl-anstvoш. Analiza је dekomponovana па sest delova. 
U prvom. delu poglavlja dat је prikaz odabranih radova doшacih нg1edпil1 ekonomista u 
kojima је analit.icki i koшpetent11o tretiran рrоЫеш spoljnotrgoviнskog deficita. Namera наш је 
da ukazemo na to da је spoljnotrgovinski deficit od гanije u zizi interesovanja strнcne i пансnе 
jav11osti, te da analiza prikazaпa н ovom 1-adu predstavlja nastavak bavljenja ovim fe11oшe11om. 
U okviгu clrugog dela ovog poglavlja obrade11e su karakteiistike plamog bilansa i, u 
okviru njega, spoljnotrgovinskog Ыlansa SFRJ od nje11og nastanka ра do raspada. Analiza 
platnog Ыlansa obuћvata tгi vreшenska peiioda: pivi peiiod se pioteze od 1946. do 1970. godine, 
dгugi pei"iod oнl1vata vгеше od 1971. do 1975. godine; i, koпacno, u·eci iпterval se odnosi na 
period od 1976. do 1990. godine. Vгemenski periodi su defiнisaпi и skladи sa kю·akteristicnim 
ргошеnаша ЫJansa placanja. 
TreCi deo poglavlja odnosi se na diпaшikи IObne IЋZmene Srbije sa sviш zешlјаша. 
Svakako, tokom Iazmatranja ove pi"oЬlematike respektovani sи odgovю-ajиci vтeшenski periodi u 
skladи sa macajпim рiошепаша u sveukupпom dшstveнo-ekoпomskoш sistemu ра, posledicпo, 
i u ekoпoшskoj politici. РоsеЬпо шesto zauzima analiza stiuktшe spoljпoti"goviпskog deficita 
ргеша trocifrenom nivoи Standardne шedunarod11e crgoviпske klasifikacije (SMTK) sa ciljeш da 
se izdvoje IоЬпе gгupe u cijoj razmeni је 2005. godiпe ostvareп пajveci debalaпs, kao i 1·оЬпе 
grupe Cija је spoljпa tigovina dala пajveci dopгiпos ekspaoziji spoljnotгgoviпske neravnoteze. 
Celvf··ti deo poglavlja obнl1vata diнamicke karal<teristike IоЬне razmene SIЬije sa 
Evюpskom tшijom, njenimпajznacajnijim spoljпotгgoviнskim раimегош. I ovom prilikoш, kao 
i u pгetlюdпom delн poglavlja, aпaliza је podeljeпja па dva оsноvпа potperioda u sldada sa 
zнacajлim drнstveпo-ekoпoшskim рiошепаша koje sн se odigrale hајеш 2000. godiпe. Cilj date 
aлalize jeste da se uoci da li su tJ·eпdovi н IоЬпој 1-azmeni SI"Ьije sa оvош ekoнomskom 
grupacijoш povoljniji ili, пapiOtiv, пepovoljпiji u odnosu na tгeпdove zabelezeпe н гаzшепi sa 
citavim svetom. Takoae, i ovde је jedan macajan deo ра:Zнје okupiiail Iobnim gшраша koje su 
лajvise dopriпele spoJjnotigovinskoш deficita sa EU ostvareпoш 2005. godiпe. 
Koшpaiativп.a aпaliza per capita vredпosti spoljпotтgoviпskili agregata i izvoznil1 i 
uvozпih koeficijeнata prikazaпa је и petom. delu poglavlja. Ci lj ove jedнostavпe deskriptivпe 
aпalize jeste da se egzaktno utvrdi koliko su visoke viednosti spoljпotigoviнskill ag~·egata, 
оdпоsпо da li ј е uzгok spoljнotrgoviпske пeгavnoteze pгevisok иvoz, pгenizak izvoz ili i јеdпо i 
dшgo sinшltaпo. 
Копасно, sesti deo poglavlja obuћvata aпalizu platпog bilansa Republike SIЬije sa ciljeш 
da se гasvetle пacini finю1sirю1ja eksteгпe пегаvпоtеzе kao i шоgнсе posledice koje опа шоzе 
izazvati. 
27 
1. DOМACI EKONOMISTI О SPOLJNOTRGOVINSKOJ 
NERA VNOTEZI 
MisUenje dошасе naucne i strнcne javnosti ро pitanjн spoljnotrgovinskog deficita jeste 
gotovo jedinstveлo. Opsti stav је da је narastajиca spoljnotrgovinska нeravnoteza velika 
opasnost za bнduci ekonomski rast i razvoj, te da se ovim proЬlemoш konstшktori ekoпoшske 
poћtike, konacпo, moшjl1 ozbiljnije pozabaviti, kako l1 sшislн vodeпja ekoнomske politike 
(fiskalпe i monetarne politike, politike devizпog kшsa i zarada н javпom sektoш, itci), tako i н 
smislu sprovodenja duЬinskil1, teme1jitih struktнrnЉ reforшi. Ujedno, spoljпotJ:govinski deficit 
је, cinjeнica sa prekidiшa, tietiran i od sh-ane domacih zvanicнika i od straнe Meduнaгodnog 
шонеtаrноg foнda kao najveci makroekoнomski proЬlem, zbog cega шislimo da Ьi Ьilo 
celislюdнo da dашо prikaz неkiћ radova domacih ekonomista za koje sшatramo da celovito i 
koшpetentno razmatraju ovu pioЬlematiku. 
U jedlloш takvom radи autoi је analizirao efekte reformskog koпcepta i ekonomske 
politike u periodи 2001-2003, s osvrtom na neka klјисна pitanja kao sto sн : da li је postojeCi 
koncept priviednih refoп11i dobar i da li је on Ьiо jedino prihvatljiv, da li se оп dosledпo 
spiovodio, da li su piivredнe performaпse ostvarene н posmatranom ретiоdи zadovoUavajнce, da 
li је izvesno da се priшena postojeceg koncepta Ьiti nastavljena, da 1i dalja dosledпa рriшепа tog 
koпcepta moze obezbediti zadovoljavajнci privredпi 1-ast i razvoj, smaнjen.je нazaposlenosti i rast 
zivotnog staлdaJda ili се posledice Ыti fatalпe, da li postoje uslovi i poteпcijal za kreu·aпje 
origiпalnog koпcepta dшstvenih refoJШi, itd.26 Autoi је napiavio kJiticki osv1i па stavove 
tad3Sпjih kгeatora ekoпoшske politike da је ostvareнa сепоvпа i makJoekonoшska staЫlnost, 
kao i staЬilnost deviznog kursa, da su plate геаlпо poгasle 4,5 do 5 рнtа, kao i da је и gotovo 
svim sektorima zabeleieн Iealaн Iast od oko 50%. Pored ostalog, и radu је izнeseпa i cilljellica 
daje и periodи 2001-2003. ostvaгeн kumнlativ spoljпotrgovillskog deficita od preko 11 шilijardi 
dolaгa, dok је samo 2003. on dostigao 4,8 milijardi dolara, cilleci oko 113 Ьшtо domaceg 
pioizvoda. Takode, apostt·ofiiana је i ciпjenica da је и odnosпom peiiodu zabelezeп kunшlativ 
IObnog нvoza od 17,3 milijarde dolaia, dok је пjegova vredпost 2003. dostigla zabiiпjavajucih 
7,3 milijaэ:de dolara. Aнtor ргizпаје da је ostvareпa staЬilпost сепа i devizпog kшsa, ali 
нроzошvа da је za to рlасепа visoka сепа koja se ispoljava н ogгomnom 1-astн i visokom nivoн 
uvoza (роsеЬно нvoza гоЬе siroke potrosнje), ш1istavanju i gнsenjи citavog sekto1-a industrije 
(лю·оСitо tekstilne iпdustrije, iпdиstrije koze i оЬисе, elektronske industrUe), ali i пekih 
poljopiiVIedпo-prehraшbenih kapaciteta, раdи cenovнe koпkurentnosti пasih proizvoda i нslиga, 
оsеtпош povecaлju нvоzне zavisнosti priviede, smанјепји neto devizнog efekta domaceg izvoza, 
destimulisaлjн izvoza zbog cega on raste zпatno spoiije od uvoza, itd. U гаdн se пaglasava to da 
је zbog smaпjenja lшгsа dolara и odnosн на diнаг i evro, libeгalizacije uvoza п sklopи 
l1armoпizacije cariпskiћ sistema SгЬiје i Сше Gоге i skromнog Iasta izvoza, spoljпotrgovil1ski 
deficit 2003. godiпe роvесап za 37% cime је pгocenat pokiivenosti иvoza izvozom svedeп na 
svega 33,8%. 
U јеdпош dшgom 1-аdи koji se pievashodno odnosi па ћaпnoпizaciju caril1ske zastite 
tada jos LLvek al<tпelne SCG, takode se izшiava zabiiпutost zbog spoljпott·goviпsk.ih tokova.27 
Naiшe, u pгvom delн1Ћda autoi koпstatuje da је spoljnotrgoviпski pгomet 2003. veci za 22%, te 
26 Kovacevic, М. (2004), "Efekt j reformskog koncepta ј ekonomske politike tt pшtekle trj ј ро godine", Strategjja ј 
efektj reformi и Srbiji, Elwnomski cmali, Savetovanje ekonomjsta, priVJ·ednika i ba11kara, Beograd, Ekoвomski 
fakultet н Beogradн, stт. 133-138. 
27 Kovacevic, R. (2004), "Harmonjzacjja Cal·jпske zastjte SCG kao faktor iпtegracije ll EU", Stгategija ј efekti 
refoпni 11 Srbiji, Ekonomski anali, Savetovanje ekonoюjsta, priv1·edпika i bankara, Beograd, Ekoпoшski fakultet н 
Beogradн, stт. 231-236. 
28 
da se nesto vise od polovine odnosi па razvijene zemlje, nesto manje na zemlje н tranziciji i 
veoma шаlо па zemlje нt-azvojи. Jstrazivac носаvа da је izvoz 2003. povecan za svega 19,4% i 
da је izпosio oko 2,5 milijardi dolaгa, dok је robпi иvoz povecan za 30,5%, odnosno па 7,3 
milijaide dolara. Ovakve promene dovele su do povecanja deficita и robnim traпsakcijan1a sa 
inostгanstvom za oko 1,3 шilijarde dolara, to jest па 4,8 milijm·di dolara. Nalazi, takode, 
ироzогаvаји da је spoljnotigovinska neravnoteza dostigla пivo od 49% ukupнe robne razmene, 
kao i da је vrednost ovog нdela povecana za tri procentпa роепа u odnosн na 2002. Autoru nije 
proшaklo ni smaпjenje stepena pokrivenosti uvoza izvozom za 3~2 pгocentna poena. Posebna 
ра2пја posveceпa је periodu 1997-2003. U radu se konstatuje da је н оvош periodu obim 
spoljnotrgoviпske 1-azmene rastao prevashodno zahvaljнjuCi гastu нvoza. Vrednost izvoza se 11ije 
bitnije menjala, dok је иvoz zabelezio povecm1je od preko 60% н odnosн na 1997?8 Ovo је 
гezнlti1-alo pove6aпjem spoljnotigoviпskog deficita 2,4 рнtа i smm1jenjem poktivenosti нvoza 
izvozom sa 56,2% па 33,8%. U 1-adu se sиgerise ozbiljan pristиp и resavanjи ovog pioblema 
posгedstvom fomшlisanja i defiпisanja izvozпe politike. Dakle, neophodan је set mега na 
шalaoekonomskoш пivон, ali i poboljsanje mikгostruktшe domace privrede, kao i razvoj 
sn·ategija nastupa па inostrmliш trzistiшa. U duhи problematike koja zaиzima centralno mesto u 
оvош Iadu, poseban akcenat stavljen је па efekte caiiпske Iedukcije. Aиtor smatra da bi dalje 
sшm1jivm1je cm·iпskih stopa bilo рrасепо povecaпjem нvoza i pogoisanjeш polozaja domacih 
privrednika, ра se nюze ocekivati njilюvo protivljeпje daljoj liberalizaciji bar dok se privreda ne 
koпsoliduje i dok se ne иspostavi jedinstveni zastitni sistem STO. Takode, н radн se zastupa stav 
da се, iшајнсi u vidu пm-astajиci spoljпon·goviпski i tekuci deticit, kieatori ekonomske politike 
шoiati da koriste caiinslш politiku Lt svihи ocиvanja stabilnosti. Ujedno, ne treba ni н kom 
slucaja zanemaгiti ciпjeпicu da sн za odizavaпje cm·inske zastite itekako zaiпteгesovani i 
potencijalni i postojeci st1·ani investitoгi koji reпtabilnost svog poslovm1ja dovode u vezн sa 
cш·inskom zastitom domaceg tl"zista. 
U sledecem Iadu koji је нsiedsreden na koruшrentnost izvoza Srbije u EU zakljaceno је 
da опа zavisi od bюjnil1 faktora па makro i mikro nivou, ali i od polozaja i orgaпizovmюsti 
zemlje, odnosno njene administracije i sudova.29 Autoii smatrajн da se па dнii Iok povecanje 
izvozпe konkшeпtпosti i, posledicno, izvoza ne moze ostvaгiti ukoliko se piivieda istovreшeпo 
пе osposobljava za tal<miceпje sa konkнieпcijoш na domaceш tгzistн. Posebno se naglasava da 
nema dobie stiategije izvoza bez stiategija гazvoja i privlaceпja stгm1ih iпvesticija. Naciпe za 
роvе6апје izvozпe konkurentпosti aнtori vide н: ve6em ulaganju и istгazivanje i 1-azvoj i 
pridavaпju veceg zпасаја necenovaiш faktoiiшa konkureпtпosti, нkljпcivanju u Lisaboпski 
ргосеs i ko1iscenjн sredstava рошосi EU za razvoj privrede (CARDS i INTERREG). Piema 
misljeпju autoia SIЬiju ocekujн veliki пapori на restшktuтi1-anju priviede, kl·eiranju piavпog i 
pгivгednog okruzeпja kompatibilпog sa oпim и EU, i stvaпшju amb~eпta za пesшetano alagaпje, 
sto пeizostavпo podтazumeva doпosenje odgovarajн6Љ propisa, odnosno izradн noviћ ili Ievizijи 
postojecih zakoпa. Potiebпo је, takode, и пajskoiije vreme гegнlisati pitm1je standarda 
obezbedeпja kvaliteta i zastite юЬnЉ marki, zigova, intelektнalne svojiпe, aиtorskih prava, sto 
zahteva dопоsепје seta pгimeiellih zakona i peш1anentпo uskladivanje sa zahtevima EU. Osim 
toga, treba sto pre regнlisati postнpak izdavanja sertifikata koji prate robu piilikom izvoza, sto 
podгazuшeva пjegovo usldadivaпje sa pгopisima EU. Ovaj postupak zaћteva akieditovanje 
koшpetentnih laboratorija i seitifikacionЉ tela Ll razlicitim oblastima. ћоЬlеш niske 
konkuieпtaosti izvoza SгЬiје jeste и vezi i sa nepostojanjem prepoznatljive robne шагkе, te bi 
28 Treba imati tl vidи da se н оvош kao i и pretl10dnom radи ope~·ise sa podacima sa kojima је н trenutku pisanja 
1-aspolagao RepLIЬiicki zavod za stat istikи. Ovi podaci 11isи konacni, vec preliminarнi, te је to uzrok neslagaпja sa 
p9o~acima ~~је се~о piikazati и ~-asoj analizi. . .. v• •• 
- Lopaп d1c, D. 1 О. Jovaпovtc (2004), "Konkuientnost 1zvoza SrbiJe па t:гzistu Evгopske uпiJe", Ekonomsko-
finansijski odnosi sa iпostraпstvom-Koпkuгentnost piivrede i izvoza, Ekonom.ski cmali, Savetovanje ekoпomista, 
privrednika i bankara, Beog1·ad, Ekoлomski fakнltet и Beogradu, sti. 111-126. 
29 
stoga bilo neophodпo aпgazovaпje na kreiranju i maiketinskom pozicюniianju proizvoda 
naшenjenih izvozu, to jest na donosenju paketa шега za podsticanje гazvoja novih pioizvoda i 
telшologija. Autoii, istovieшeno, smat1-aju da bi па kгatak rok Ыlо celishodno ojacati pгiзnarпu 
pioizvoclnjн, odnosno pieradivacku indнstгijн - prehian1beпu iпdustrijн (iпdнstJ·ij u шЈеспЉ 
pгoizvoda, iпdustiiju prerade шеsа, konditorsku iпdustriju, mliпskн iпdustriju, iпdнstriju prerade 
voca i povica) i tiadicioпalne izvozne graпe iпdusћije (masiпska, metalska, hemijska, 
petioheшijska, diVпa, drvпopieiadivacka, duvanska, farшaceutska, tekstilпa, gшn&ska i 
obucarsko kozar-ska) obziiom da 011е i sada predstavljajп geпeratoie proizvoda nameпjeпih 
izvozн. Ipak, autori koпstat11ju da па dнii rok treba osmisliti i Iazvijati pioizvode sa visokim 
stерепош prerade i to pievashodпo нz рошос stranih direktпih iпvesticija. 
Osiш рiеЉоdпо pomenutog, раiпј11 istiazivaca okupirali s11 mogнcпosti i pravci 
restшktu.riraпja izvozнog sektora s ciljem tюapiedeпja konkшeнtпosti. Nalazi pokazuju da је 11 
пovoind11stiijalizovanim zemljama, naгoCito eviopskim privredama 11 ћ-anziciji, izvoz јеdпа od 
kljнcпih kompoнeпti diпaп1icпog razvoja.30 Autoika zastнpa stav da su vise uspeha u 
savladav:щjн tгaпzicioпiћ prepreka imale оле zemlje koje su se pre, jasnye i odlпcпije opredelile 
za piomociju izvoza kao geпeratOia p1ivrednog razvoja. ћеша ovim пalaziшa za Srbijн је 
izvozna piomocija jedino prihvatljiva strategija dinamiziтaпja privтednog rasta i urednog 
seгvisir-aнja spo~нog dнga. Takode, u rad11 se podvlaci da је osnovni cilj izvozne orijentacUe biZi 
i kvalitetпiji rast GDP-a i zivotnog standarda, pri cemu se pravi jasna razlika izmedн izvoza ро 
svaktt cenu, koji је praktikovan tokom samoupravnog socijalizma, i izvoza radi ostvarivanja 
profita. Вrојпа istiazivanja pokazuju da postoji izrazena diskrepanca izmedu ostvareпih 
razvojпih i izvozпiћ rezultata, sa jedne, i realnil1 poteпcijala privrede Srbije, sa dгнgе straпe. U 
radu se konstatuje da је teziste kljucпil1 proЫema sa kojima se st.юcava privreda SrЬije u 
пedovoUnoj diшunici izvozпe aktivnosti. Izvoz SrЬije је nedovoljno koпkurentaп ne samo t1 
оdпоsппа zemlje EU, vec i u оdпоsппа ZUT, cak i опе iz пeposredпog оkшzепја. U vezi sa tiш 
osposoЬljavanje pгivrede za izvoz proizvoda sa vесош dodatom vr-ednosca predstavlja ozbiljaп 
izazov. Оп se ogleda и sposobnosti da se privredi omogaci razvoj zasпovaп prveнstveno na 
ekspanziji izvozпo orijeпtisaпih sektora i eflkasnosti iдvesticija. Autoika ukazuje na ciпjenicu da 
se za razliku od aktuelпih teпdencija u svetskoj tigovini, izvozпa ponuda S1Ъije zasniva na 
visokoш udelu priшarпill pгoizvoda i iпdastrijskih proizvoda nize faze prerade. Ekstraktivпe i 
tradicionalne iлdustrijske delatnosti imaju sve maпji zпасај u шedнnarodпim trgoviпskiш 
transakcijaшa, kako prema· koliCiпskom i vredпosnom udelu, tako i рт-еша fiпansijskiш 
tokovima. U шdu se koнstatuje da nova medunarodna tгgovinska гegulativa u delu koji se odпosi 
ва piistup tl"zistu razvijeпih zemalja пuzпо zaћteva гeadaptaciju stгнktшe izvozne poпude н 
smeiu pioizvoda vise faze pret-ade i naucпointenzivпih proizvoda. Naime, kod pioizvoda vise 
faze pre1-ade sa vecom dodatoш vгednosC.u dinaшicnije se sшanjuje prosecпo cal"insko 
opterecenje. Ujedвo, па ovim trzistima koakшeпcija је zпatno ostrija. Poboljsaцje stiukture 
izvoza treba da obezbedi nјепн koвveigenciju ka stгнkturi uvozпe trazпje гazvijeнih zemalja. 
Nagla5eпa diskтepaпca izmedu оvЉ stп.1k'tllra posledica је i neefikasne upotrebe domacill 
resнisa. Pored toga, izostala је i sпlisleпa izvozпa strategija koja Ы пsгedsiedila razvojne нароrе 
na шапјi broj delatпosti н kojima је moguce ostvaгiti komparativne predпosti upotiebom 
doшacih Iesшsa. Рrеша misljenju autOike, izostaпak ozЬiljпog iпvesticionog zaшaha jeste јеdап 
od vafuih ogranicavajucill faktora izvoza. U оvош koпtekstu neopl1odнo је aktiviтaпje doшacih 
finansijskih potencijala, ali i stvaianje podsticajnijeg ambyenta za iпvestiianje stranaca. Pгioritet 
Ьi tr·ebali da imaju piofitaЬilнi i izvozno шijentisani progl"anli u ћemijskom i metalskom 
kompleksu, pгoizvodлji telekomunikacioпe оргеше, ali i tradicioпalniш izvozniш gгапаша kao 
30 Popovcic-Avric, S. (2004), "Restruktшiraпje izvoz110g sektora u ciljtJ uпapreёlenja koлkшentnosti", Ekonomsko-
finansijski odnosi sa inostra.nstvom-Konkurentnost priviede i izvoza, Ekonomski anali, Savetovanje ekoпomista, 
piivгedпika i baпkara, Beogiad, Ekoпomski fak.'Ultet u Веоgгаdн, str. 165-168. 
30 
sto su drvпa, tekstilпa industrija, industrija koze i obuce, pioizvodпja obojenih metala i pierada 
пешеtаlа. Posebno bi u·ebalo podrzati poljoprivrednu proizvodпju i prehrambeпu industrijн. Ne 
treba zaпemaiiti пi zпасај ulagaпja u energetski i siroviпski stedljive i ekoloski zdгave 
telшologije . Dгнgiш Ieciшa, rezultati ukamju na neophodпost dнЬinskog restruktшiiaпja saшih 
preduzeca. U skladu sa ovim је i jos uvek zastнpljena proizvodпja tizisno neatгaktivпih, 
tehпoloski zastaтeli11 i пedovoljпo kvalitetnil1 tradicioпalпih pюizvoda inkompatibil11ih sa 
zal1tevima 1-azv~eniЬ trzista. Aktivпom politikom zasпovaпom na antjmoпopolskom 
zakoпodavstvн i liЬeralizaciji uvoza stvoiio bi se amЬijeпt gde Ьi domaca predнzeca mogla da 
jacaju svoju. koпkureпtnost i sticu reflekse neophodne za utakmicu na medtlllarodпoш trzistu. 
Коnаспо, autщka zalcljнcuje da treba napustiti tradicionalнi stav da se u savreшenim нsloviшa 
poslovaпja пеkа zemlja шоzе obogatiti izvozoш prirodnih bogatstava, sa malo ili bez ikakve 
piei-ade. U piotekloj decenф, sto је zemlja vise izvozila pl"Oizvoda i нslнga na bazi fizickog i 
jeftinog Iada, Ьivala је sve siromasruja. Zemlje koje su podigle zivotill staпdar·d izvozile su 
pгoizvode i нslиge viseg stepena prer-ade, lшрсiша sa sofisticiraпim zahteviшa i vecim platezniш 
sposobпostima. Ovo Ьi tiebalo da bude recept za uspesпo di11amiziгaпje izvoza i ekoпomskog 
rasta SrЬije . 
U пагеdпош radu autor је se, takode, bavio analizoш ner-avnoteze и rоЬпiш ј tekuciш 
tr-aпsakcijama sa iнostraпstvom i to и kontekstu citave makтoekoпomske staЬilnosti.31 On је 
primetio da mala·oekonomsku sitнacijн н S rЬiji kaiakte1·isн visok pгivied.ru rast opterecen 
neophodпosctl odl"Z.avanja staЬilnosti сепа i devizпog kшsa. Ovo stanje нkazt1je na ruskн 
koнkшentnost izvoznika, ali i dobie piiVIedne Ieztlltate н zemlji. Dugoroctю, ovakva situacija 
zaћteva Iesu·uktнiiranje piiVIede. U tekstu se iznosi stav da se osnovni нzгоk tekuceg i 
spoljпotrgoviпskog deficita kтije и mikтoekonomskoj, а ne u mala·oekonomskoj struktшi. То 
znaci da sн 11еорћоdпе iпvesticije, поvа tehnologija i pristиp пovim trzistima. Bez toga politika 
deviznog kuтsa песе moCi da se nosi sa spoljnotigoviпskim i tekucim deficitom. Zato је 
пеорћоdпо vecu pazпjLt usгedsгediti na privatizac~tl i поvе iпvesticije пеgо па шalcroekoпoшske 
faktшe. U detaljnijoj тazгadi eksplicitno se is·tice da је spoljпotrgovinski deficit stгuktttrru 
piobleш priviede SrЪUe. Na cesto postavljano pitaлje da li је нziok eksteшe ner-avrюteze 
spoljнotigoviпska liЬeializacija ili politika deviznog kшsa, autor је pokusao da odgovori 
analiziiajнci tгi potperioda (protekcioпizaш, prva i dшga libeгalizacija). U prvoш potpeiiodн 
vodena је politika zatvoгenog trzista. U periodн prve liЬeializacije (jun 2001-septembaг 2003.) 
ostvar·eп је postepeп r-ast spoljnotrgovinskog de:ficita. Smatra se da ovo пiје period ekspaпzije 
eksteгпe пегаvпоtеzе iz r-azloga sto је piocesн liЬeшlizacije pietћodila devalvacija diпaia i to za 
80%. Рrеша анtш·u, draшaticпe рrошепе пastale su паkоп druge liberalizacije kada је ргосеsош 
stvaгanja cariпske uruje SгЬiје i Cme Gore dodatno sшалјеnа pгosecna nepoпdeiisaпa cariпska 
stopa. Ovakve рiошепе Sll mot-ale Ьiti рiасепе devalvacjjoш kuгsa, ali ј е пјен izostaпak povecao 
koпkшeпrnost нvоzпе юЬе i piouzrokovao 1-ast eksteшe пегаvпоtеzе. Sve do dгuge libeгalizacij e 
rast iлdustrijske pгoizvodпje zпасајпо је uticao па роvесапје uvoza. Medиtiш, нiska k01·elacija 
iнdнstrijske pt·oizvodпje ј tekнceg deficita паkоп dгиgе liberalizacije пavodi па zakljucak da se н 
оvош periodн rast eksteшe пeravпoteze пе шоzе objasniti роvесапјеш ekoпoшske aktivпosti. 
Takode, aнtoi" izнosi optiшisticaп stav da sa staнovista spoljпe likvidпosti пеша I"azloga za 
preteгaпu Ьтigн нpikos eksternoj пeiavnotezi. Zaldjucak Iada је da se pi"oblem ne moze resiti 
politikom devizпog kшsa ili роvесапјеш cariпa vec da treba da sћvatimo da sшо skupi i da 
пюrашо da pioizvodimo vise i jeftiпije. Van ovi11 okviia politika deviznog kuisa i fiskalпa 
koпtгakcij a пе шоgн pн1ziti ocekivaпe I"ezнltate. 
Nеша sишпје da је celisћodпo ptikazati i rezнltate jednog istiazivaпja koje је 
usredsiedeпo па teorijske aspekte konkшeпtпosti (t·elevaпtne ројшоvе, razlicite defiпicije, 
3 1 Labus, М. (2004), "Konkurentnost i makroekoншnska stabilнost", Ekonoшsko-fiпansijski odnosi sa 
inostгanstvoш-Koнkurentnost privi"ede i izvoza, Ekonomski anali, Savetovaпje ekonon)jsta, pi"ivredпika i baпkara, 
Beograd, Ekonomski fakнltet н Beogradu, stc 25-3 1. 
31 
meienje i faktore konkureпtnosti) i nјен pad k ada је тес о izvozu SFR Jиgoslavije do 1990, i 
Srbije и dva perioda (1990-2000. i 2000-2004.).32 Aиtor 1-ada zastиpa stav da је nюdel 
ekonomskih 1·eformi koji је prihvacen и Srbij i 2001. u mnogim elementima и skladи sa 
Vasiпgtonskim koпsenzusom. Он podseca da је i Ianije dokazivao da nema osпova za brzo 
uпapredeпje privredпih performansi, odпosao brzog i na zdJavim osnovama zasпovanog rasta i 
1-azvoja privrede, te posledicno пi povecanja nјепе koл.k.шeпtпosti. Tekst је оsепсен neslaganjem 
sa stavovima kгeatora ekoпomske politike da се piivatizacija иz visok piiliv sћ-aпil1 direktнiћ 
iпvesticija sama ро sebi Ьitпо povecatj efikasпost, produktivnost i konkuientпost pliviede. Osim 
toga, u гadu se izпosi ostro protivljenje pojediпim stavovima da се prisustvo uvozпe robe 1.12 
fiksпi devizru kurs VIsiti pritisak n.a domacu pгoizvodпju da poveca efikasнost, prodиktivпost i 
сепоvnн kon.k.Llreпtnost na domacem i stranom tJzistu. Aиtor smatra da sи pogresпi Ьili i stavovi 
da се fiksпi devizпi kшs i zпаtап porast иvoza doprineti иspostavljaпjи ceпovne stabilпos6 koja 
Ьi dovela do гasta koпlшrentnosti pгivrede. Usvojeni prograп1 privrednih reformi sadrzi оzЬilјпи 
konstrukcionu gгeskи, jer пiје prirnereп tadasnjem teskom staпju privrede Sгbije. Uzme 1i se u 
obzii tada visoka inflacija, пagla spoljnotrgovinska liЬeгalizacija i politika de .facto fiksnog 
deviznog kшsa, ј аsпо је sta је uzrok destimнl isanja izvoza i роvесалја нvoza. U гаdн provejava 
lпiticki osvti i na stavove nekih ekoпomista da је Svetska Ьапkа ргерогнсi lа ZUT da vode 
politikи ргесепјеnе vгedпosti пасiопаlпе valнte jei Ьi н tom sЈисајн povecana uvozпa 
koпkшencija izvrsila pozitivan piitisak па domace proizvodace prinюravajнci i\1 da poboJjsaju 
сепоvпн kопlшгепtпоst. Кreatori ekoпomske politike и SrЬiji nisннzeli н obziт daje Sib~a zbog 
saпkcija, NATO agi"esije, гaspada zemlje i gнЬlјепја tizista н Ьivsim IepнЬlikama, Iata н 
пeposredлom okrиzeпju Ьila и пenormalпom stапји. То је moralo iшati teske ekonomske 
posleclice теаи kojiшa se isticu eп01-man spoljпotigoviпski deficit, dгasticaп rast иvoza koji ј е 
нgLlsio veliki deo industгijske pгoizvodпje, izrazeн 1-ast spoljnog dиga, znatпo povecanje broja 
пezaposlenil1, smanjeп poteпcijal za budнci sгednjorocпj i dнgorocni rast, itd. Nakon politickih 
pгomena ostvareп је diпamicaп priliv devizпih siedstava koja Ьi se u пoгmalnim uslovima mogla 
нsшeiiti и itl\'esticije. Na zalost, пajveci deo tiћ Siedstava, ргеmа autoiи, bio је utioseппa uvoz 
l"Obe sii·oke pOtiOSпje. Da пesreca bude veca domaca stednja и bankaшa пiје se afiпnisala, 
kan1atпe stope za baл.k.aгske Ю·edite Ьile sн v,еоша visoke, а klima za investiгaпje пepovoljna. 
Sve ovo је imalo za гezultat zadizavanje kvaнtitativпog odпosa Ьгиtо iпvesticUa i bгuto domaceg 
pioizvoda па пiskoш nivoи od oko 15%. U talcviш нslovima bio је пешоgнс dii1amicaн Iast 
piiVIede i izvoza. Као posebni гazlozi sшапјеnја konkuгeпtпosti izdvajajн se: pogoisanje staпja 
u пaucпoistrazivackoш IadLl, necinjeпje н sfer-i Llvodenja sisteшa poslovanja (ISO 9000 i ISO 
14000) i шеdш1аiоdпiћ staпdaida za konkietne pioizvode i иsluge. Ipak, aиtor пajveCi zпасај 
daje pt"eteimюj liЬeralizaciji tJvoza i politici piecenjeпe viedпosti diпaia, пaiocito ako se ima н 
vidи da su izostale ozЬiljne шеiе пecюinske zastite. SIЬ~a se posle 2000. nalazi н paтadoksalnoj 
sitнacij i. Zal1vaJjпjиci ukidaпju saпkcija, povгatkн пekih povlastica ргi izvozн н EU i 
zakljнcivю1jt1 иgovot-a о pruzanjн statнsa пajpovlasceпije пасiје, konkшeпtпost пјепоg izvoza је 
autoшatski povecana. Medнtiш, zbog diпamicпog 1-asta plata i сепа doшa6il1 iпpLJta cenovпa 
koнkшeпtnost izvoza, пщ·осitо proizvoda i иslнga koji sи гadпoiпteпzivпi i koji su saCiпjeпi od 
domacih sii·oviпa i repioшatei"ijaia, zпасајпо је sшапјепа. Zbog роvесапја cenovпe 
koпkшentnosti uvoznih siюviпa i гepiomaterijala, doшaci proizvodaci su se sve vise шijeпtisali 
ka 1*ша, раје ovo оЬјаsпјепје istovl"emeпog rasta fizickog oЬima Livoza inteгшedijmnih dobara 
i stagпacije iпdtLStiijske pгoizvodлje. Ipak, aшtor priznaje da је koпkureпtпost izvoza н peiiodtJ 
2001-2003. VIlo skЈопшо роvесапа, а na to ukazuje: por-ast viedпosti izvoza izratene u 
americkim dolaiiшa и 2003. и оdпоsи па 2000. za 59%, dok је svetski izvoz povecan za svega 
32 Kovacevic, М. (2004), "DLJgoюcпe tепdепсјје, staпje ј ograпjcenja rasta konkш·e11tлosti privrede ј jzvoza Srbjje", 
Ekonoшsko-finansijski odnosi sa iнostпшstvom-Konkureпtnost privrede i izvoza, Ekonomski anali, Savetovaпje 
ekoпon:lista, pi"ivi"ednika i bankara, Beograd, Ekorюmski fakultet н Beogradu, stc 35-79. 
32 
18%, роvесапје ucesca izvoza Sibije u svetskom izvozu sa 0,25 па 0,34 pгomila, visestruko 
povecanje izvoza komer-cijalnЉ usluga i diпamicпiji rast izvoza Sibije od svetskog izvoza 
izгazenog u evr-ima. Svakako, aиtor пе previda cinjenicи da ova povecanja nisu nista 
spektakularno s obzirom na nisku statisticku osnOVl1 koja је proнzrokovana destшktivnim 
dejstvom brojnih eksternih faktora tokom perioda 1990-2000. Cvrsta politika deviznog kшsa, 
nagla libeгalizacija нvoza koja se ogleda и smanjenjи prosecne пeponderisane carinske stope i 
ukidaпjн kvaпtitativпil1 ograпicenja, пedostatak necariпskiћ mera, i zпatno brzi rast сена н zemlji 
nego u iпostraпstVl1 doprineli su dr-asticпom povecanju uvoza tako da sн njegove vrednosti и 
dolarima i evrima 2003. b ile respektivno 2,2 i 1,8 puta vece пеgо 2000. U tekstu se пе spori 
nнzпost liЬer-alizacije иvoza, пiti пј еп doпekle pozitivan uticaj na domace pl"oizvodace. Medиtim, 
ostaje domiпantaп stav da su politika preceпjene vredпosб diпага i preteraпe libeгalizacije uvoza 
doпele zпаtпо v ise stete nego koristi. Ovakva politika uzгokovala је ројаvн tzv. "lюlandske 
bolesti", јег је povecan нvoz jednostavno ugusio ogr-oman br-oj pr-eduzeca iz tekstilne indнstrije, 
industrije koze i obuce, elektгonske iпdиstтije, metalske, aиtomoЫlske, drvne industrije i drugih 
gпша. Takode, пе pr-iћvataju se ni kritike da se aиtor ovog Iada zalaze za aнtarkijи i povecanj e 
konkureпtпosti izvoza samo korekcijom deviznog kшsa, pr-i сеnш se naglasava da је on jos 
davпo dokazivao da se samo depr-ecijacijom kнrsa пе moze 11-ајпо povecati koпlшrentnost izvoza, 
kao i da је jos pl"e tridesetak godiпa pisao о пнzпosti liberalizacije нvoza, ali tako dozirane da 
pospesнje konkшentпost privrede. Копасnо, zakljнcak је da zbog ovakvog koncepta 
ekonomskЉ t"eformi, koji se veiovatno nece promeпiti, Srbiji pгeti privredni slom i teska 
dнznicka kriza sa oesagledivim пepovoljnim ekonomskim i socijalпim posledicama. 
U sledecem t-adu l"azmatraпa ј е proЫematika spoljпotrgovinske razшene Sl"Ьije iz 
perspektive predstojece caJiпske redukcije koja 6е Ыti neшinovna н procesн pristupanja nase 
zemlje Svetskoj trgovinskoj шganizacij i (ST0 ).33 Autor је detaljno objasnio pojmove cal"inska 
eskalacija i caiinski vrlюvi, kao i pioces liЬeralizacije п okviru STO. Nakoп toga, раzпја је 
нsr-edsredena па dva 1-azlicita pristнpa pregovorima sa zemljama clanicaшa STO - sektorski i 
sveobllћvatпi, uz objasnjenje najznacajnijih formнla koje sн kшisceпe u razlicitim rнndama 
mиltilater-alniћ trgoviпskih pregovora. Konacno, aиtor smatra da Ы bilo potrebno da se svestraлo 
analizirajи caгiпska politika i ostale mere zastite, пarocito и sektorи poljoprivrede. Osim toga, 
пеорhоdпо је izraditi altemativne scenarije sшanjivanja carina иz priшenн и radн objasnjenih 
foпnula sto Ы poslиzilo kao osnova za kгeiranje strategije pregovora и STO, s ciljem da se 
postigпe 11a.jpovolj пija pozicija sa stanovista razvoja domace privгede imajLLci u vidtl da ј е 
zпасајпо sшanjivanje cal'ina vec нcinjeno, kao i da SrЬiju opterecuje visok deficit и robnim 
transakcij ama sa inostraпstvom. 
U istrazivaпjн posvecenom spoljпotrgovinskom deficitи i procesи staЫlizacije i 
pridгиZivanja EU zaнzet је stav da је ovo pitanje пагоСitо interesnatпo u svetlи tadasпjeg 
pгosireпja EU.34 Sнstiпa obima i struktшe spo.Jjnotrgovinskog deficita SrЫje i Crne Gore шogla 
bi se, prema misljenjн аиtща, opisati sled.e6iш karakteristikama: пedovoljan izvoz нz rastнci 
иvoz, pгevisok kvantitativпi odnos spoljnotrgovinskog deficita i GDP-a, пeadekvatna struktшa 
robпog izvoza н kojoj dominiraju proizvodi nizih faza prerade, nepovo ljna struktura нvoza и 
kojoj pored пafte i dгugih siroviпa raste i исеsсе рОtГОSПiћ dobara, nepovoljпa Iegioпalna 
stгнl<.tшa izvoza i uvoza иsшеrена uglavnoш па гazvijeпa i pгoЫrlj iva zapadna 1т:Zista uz 
нedovoljno koгisceaje kapaciteta razmene н тegionи jugoistocпe Еvгоре, velika koncenћ-acija 
33 Kovacevic, R. (2004), "Smanjivaпje carina u okviru Svetske trgovinske organizacije i uricaj na konkuтeпtrюst 
p1·ivrede-нeke ронkе za privredu Srbije", Ekonon:1Sko-fmansijski odnosi sa inostranstvom-Koнkшeпtnost privrede i 
izvoza, Ekoпomski aпali, Savetovaнje ekonoшista, privrednika i bankara, Beogt-ad, Ekonomski fak:нltet и Beogi"adн, 
str.97-110. 
34 Vidas-Bubanja, М. i Z. Grandov (2004), "SpoJjnotrgovjnski deficjt ј proces staЬilizacjje ј pridruzivanja S1·Ьije i 
Сше Gore Evropskoj uniji", Ekonon:1Sko-fiлansijski odпosi sa inostranstvoш-KoлkuJentnost privrede i izvoza, 
Ekonomski anali, Savetovanje ekonomista, privredrrika i bankara, Beograd, Ekonoшski fakнltet н Beogradu, str. 
199-213. 
33 
izvozaih u нvozпih tokova па Ielativпo шali br-oj ldjнcпih pгoizvoda i spoljnotrgovinskih 
paitnera, i пiska pokiiveпost нvoza izvozoш. Deficit rоЬпе razшene sa iпostiaпstvoш rezultat је 
veoma diпamicпog гasta uvoza i nedovoljnog гasta izvoza. Vise od polovine robnog uvoza Сiпе 
гepiodukcioпi шaterijali, ali uz пajsporiji rast. Uvoz opreme је zпatno роvесап, dok је пајЬгzi 
t-ast нvoza zabelezeн u slucajн robe za siгoku potrosпju. Imajuci sve О\'О н vidн, za uпapгedenje 
tigoviпskiћ tokova sa EU пеорhоdпо је da privredni subjekti: нspostavljaju intenzivпije 
paтtпerske odnose sa kompaп.ijaшa н EU, uпapreduju kaпale distribucije, gr-ade povoljnUe нslove 
za privlaceпje straпog kapitala, нпарiеdе sistem sanitarпe, fitosanitarne i veteiiпarske kontrole, 
prihvate libet-alizacijн sроЈјпе tтgoviпe i zajednicke пorme i staпdaгde koji sн пeophodni za 
trzisпн iпtegraciju sa EU, rade na daljoj hat-шonizaciji staпdarda, rade па шedusobпom 
pгizпavaпju atesta i sertifikata, obezbede dijagonalпo kuшuliraпje pгavila о porekltl IObe, 
piimeпe mere za olaksavaпje meduпarodne tigoviпe koje sпiiavaju transakcioпe troskove i izvoz 
Сiпе koпkшentnфm, obezbede traлspm·entпost, pojedпostavljivanje i haimonizacijн tгgovinskЉ 
procedшa i informacioнih tokova, гаdе па нsvajaпju odgovarajuce spojпotгgovinske regнlative 
koja се Ьiti нskladeaa sa pravilima STO, itd. 
Razп1at1-ajuci aнZпost napнstanja postojece spoUnotrgovinske politike i politike valutaog 
kшsa tt jedнom od Iadova se konstatuje da su, koaacno, i brojni zvaпicпici i Medшшгodni 
monetm11i foпd piizпali da је spoljпotrgoviпski de:ficit najtezi pioЬlem ptivrede SIЬije.35 Aнtor 
smatr-a da ве postoji ni jedan dшgi veliki pioblem ll vezi koga postoji veci stepen slagaпja 
visokiћ fwlkcioпet-a i stranackih lidet-a. I ovog puta se istice da do eпormnog rasta 
spoljпotгgoviпskog de:ficita пiје doslo sticajem пesiecnih okolпosti vec zbog pogresne politike 
valнtпog lшrsa i pieteiaпe liЬeгalizacije uvoza. Vегоvапје da се ovakva ekoпomska politika 
pioнzгokovati oporavak pгivrede posJ:edstvoш pozitivnog konk:ш-eнtskog нticaja Ltvoza Ьilo је 
naivno. Nekoiektпi sн i stavovi tadasnjih kreatoia ekonomske politike i ogionшog Ьгоја 
ekonomista da је zнаtан porast uvoza i spoljнotгgoviпske нeravнoteze Ыlа пuzпа сева koju је 
trebalo platiti и ciljн suzЬijanja iпflacije. Zvaпicnici prevashodno zazirн od нemogllcпosti 
dнgorocnog :fiпaпsiraнja eksteгne neiavпoteze, dok se dшge veoma vazne koпsekvence ignorisн. 
Medt1 пjima posebno mesto zaнzimajн: odliv dragocenog resшsa-deviza~ gнsenje sve veceg dela 
industrije i н шапјој meгi poljoprivгede, destimulisaпje izvoza хоЬе i нslнga пarocito опоg dela 
koji se naplacнje tl aшeгickim dolarima ciji se шaterijalнvozi. i placa u evriшa, zпatno роvесапје 
nezaposleпih i fiktivno zaposlenih lica, akumнliranje gнbitaka н velikom Ьrојн piedнzeca, 
smanjeпje viednosti piedllzeca i пjihova рюdаја ро aiskim cenama, destimulisaпje straпih 
diгektпill iavesticija, пeiacioпalna нpotieba Iesuisa, defoimisanje tizista deviza, deformisaпje 
stгнktшe jediпicniћ troskova mпogiћ pioizvoda, bitno роvесапје uvozne zavisпosti, veliko 
smацјепје пеtо devizпog efekta izvoza, destirnнlisanje izvoza koji ima veliki sadrzaj domaciћ 
inpllta, stiшuJiSatlje рОtГОSПје llVOZlllh piOizvoda i destimнlisaпje stednje, роvесапје zadliZenosti 
piema iпostiaпstvu, neiacioпalпo iпvestiianje ll sektOie koji su profitaЬilni pod нtiсајеш politike 
apreciraпog devizпog kшsa. Na osпovu svega ovoga, zakljнcuje se da је ovakva politika 
devizпog kнrsa, kao i liЬeralizacija uvoza, velika koпstiukcioпa greska koja је prouzrokovala 
\ 1iSestiuko vесн stetll od koristi. 
Takode, i н sledecem ist1-azivm1ju ciji pregled dajemo, koнstatuje se da је пakon Iedukcije 
cariпske zastite Ll 2001. god. z.abelezeп гastuci spoЧnotгgoviпski deficit.36 То, ipak, пiје stvorilo 
zнасајпiје proЬleme jer је ostvareв tЋst devizвih Iezervi, zal1valjнjнci inosti-anim doпacijama, 
35 Kovaccvic, м. (2004), "Nuznost napustanja postojece spoljnotrgovinske i politike vaiLIInog kнгsа", Ekonomska 
politika i 1-azvoj 2004/2005, Ekonomski anali, Savetovanje ekoпomista, privredпika i bankaгa, Beograd, Ekonoшski 
fakultet н BeogJ:adu, str. 223-232. 
3
° Kovacevic, R. (2004), "Mogнcпosti i me1·e za роvесапје izvoza pг ivrede Sгbije u 2005. godiпi", Ekonomska 
politika i Iazvoj 2004/2005, Ekonomski anali, Savetovaпje ekoпomista, privтednika i bankara, Beograd, Ekoпornski 
fakнltet u Beogradu, str. 233-237. 
34 
otkupи devizпe efektive od stanovпistva i novoш zadиzivanju и iпostranstvu. Medиtim, 
diпamika пaglog rasta eksteгпe пeravaoteze паmесе пјепо svodeпje и prihvatljive okviгe kao 
glavпi zadatak ekonoшske politike. RazmeJe eksteшe пet-avnoteze toliko sи velike da mogи da 
нgr-oze шedno servisiшпje spoljnog dиga. Јеdап od r-azloga pojave ovog рrоЬlеша autor- vidi и 
net-azvijeпosti dошасе privredпe stгиkture koja iшplicira losи stiul<tигu spoljnotigovinske 
1-azmeпe. U оvош pogledи pгivr-eda Srbije oCigledno zaostaje za иspesпirn ZUT koje sи vec 
postale clanice EU. Povecanje kvantitativпog odnosa izvoza i GDP-a пюrа biti priшami cilj 
r-azvojпe politike. Zato је neophodпo иz рошос inostr-aniћ investicija pristпpiti ubrzaпoj ргошепi 
privгedпe struktщe kako bi se foпnirali konkurentni izvozni potencijali. Ovo zahteva 
usaglasavanje stгпktuгe domace izvozne ponпde sa strпktшoш svetske пvozne trazпje. Posebno 
znacajaп faktш nedovoljпe konkurentnosti domaceg izvoza jeste otezano fiпaпsiranje 
proizvodпje zbog previsokih baпkarskih kamata. Osiш toga, nedovoljna zastapljeпost шеrа za 
podsticanje izvoza destiшalativno deluje па dошасе privr-edпike. Naiшe, uprkos plaпovima 
kieatora ekoпoшske politike da sredstvima Fonda za razvoj finansirajи proizvodпjн za izvoz pod 
povoljnijiш uslovima, nшogi mali i sredпJi privredпici zbog нemogнcnosti pr-iЬavljanja 
bankarskiћ garancija пisн bili 11 mogнcnosti da koriste ove kredite. I ovog рнtа aposttofn-ana је 
uloga politike deviznog kшsa koja је н velikoj meri zaslнzna za dr-astican r-ast uvoza, 
destimulisaчje izvoza i ekspanzijн eksteшe ner-avnoteze. Ovo је posebno pogubno delovalo na 
domacu privredll zbog пјене nespiemnosti da se stюci sa uvoznom konkurencijom, sto ј е 
rezultiralo porastom gнbitaka kod mnogih predнzeca. Smatia se da је sitaacijн dodatno 
komplikovala i p01·eska politika visokim p01·eskim opterecenjiшa. Neophodno је, tal<ode, 
iпteпzivnije koгistiti poteпcijale trgovine sa zeшljama sa kojiшa sн potpisani sporazumi о 
slobodnoj trgovini , jer је гес о zemljama na slicnom nivoн privrednog razvoja i sa slicпim 
kiiteiijнmirna нvоzпе tгаzпје . Veoma vazan ogr-aп icavajнCi fakt01· гasta domaceg izvoza јеsн i 
brojпi standaгdi i sertifilcati koje шогајu zadovoljiti i posedovati sгpski privredпici. P01·ed 
пavedenog, kаsпјепје pov1-a6aja placenih cm·ina za пvoz гepгomatel"ijala od kojih se proizvode 
dоЬга паmепјепа izvozп, sto је zakoпska obaveza, jeste dodatпi otezavajпCi faktoi. Dr:lava bi bar 
н оvош slнсајн ш01-аlа Ьiti щпоgо а:Zшпiја. Коласnо, нsporen pгi liv stJ-anih direktпil1 investicija 
н 2004. negativno se odrazio па нvoz nove opreme i tehпologija. Da bi se нпаrеdпiш godiпama 
dinamizirao Iast izvoza potJebno је pr-edнzeti 11iz ше1-а шеdн kojima роsеЬпо mesto zauziшaja: 
definisanje Jazvojne i izvozпe shategije zasnovane па koшpa1-ativпim piedпostima, izrada 
stгategije povecanja koлkшentnosti, prosirenje poieske osnovice i гelaksacija izvozпih sel<tora, 
pieispitivanje postojecih i нvodenje novih zastitnЉ meћaлiZaJ11a, izg1-adпja sistema necariпskiћ 
meJa, Iestгllktllriranje realпog sektoia privrede, t!klanjanje cariпskih barijera za пvoz оргеmе i 
Iepгomateiijala koji se пе pгoizvode н zemlji i li se pгoizvode н пedovo ljпim koliCinaшa, stгoga 
koпtiola pгavila о рогеklн robe, preispitivm1je cariнskih stopa za proizvode koji sн od zпасаја za 
p1ivredн Siblje kako bi se obezbedila povoljnija startna pozicija н piegovoriшa sa STO, 
dosledпo sprovodenje politike шavnotezenog realпog deviznog kшsa, stimulisanje daljeg 
нsaglasavanja domaciЬ staпdarda sa staпdaidirna EU, osnivanje роsеЬпе forfeting agencije lcoja 
bi pieнzimala rizike naplate kredita doшacih izvozпika, obezbedivanje boUe koordiпisanosti 
domacih izvozпika posredstvom formiraпja izvoznih ldasteia, stimнlisanje veceg priliva StJaJ1e 
investicione opreme рошосн privatizacioпog procesa, predнzimanje пeophodпih mera kako Ьi se 
sredstva od iпоstгапiћ I<Iedita iskoiistila za јасапје iпfr-astiuktщe ј podizm1je konkшeпtnosti 
privrede па visi пivo. 
u koпtekstu piedmeta нaseg istiazivaпja inteгesantпi su i пalazi analize posvecene 
povecm1ju pюizvodнje i izvoza, осепi telшceg staпja н pгivredi ј kaщkteristikama 
spoljпotigovinske Iаzшепе SJbije.37 РоsеЬап osvrt uCiпjen је па meJe za pove6m1je jzvoza i 
37 Milosavljevic, S. (2004), "Роvесапје pl"oizvodлje i izvoza пajvazлiji ciljevi н 2005. godi11i", Ekoлomska politika i 
razvoj 2004/2005, Ekonomski anali, Savetovaвje ekoлo:шista, priVI·edвika i baпkaia, Beograd, Ekoвomski fakultet u 
Beogradu, stc 23-30. 
35 
faktore koji su na spoljnotrgovinsku razmenu uticali tokom 2004. god. Prema misljenjн autora 
mere za povecanje izvoznih aktivnosti sн: defiпisanje izvozne sћ-ategije koja poCiva na 
kompaгativпim pгednostima, iziada strategije povecanja konlшrentnosti, fiskalпe шеrе н smislu 
prosirenja poieske os11ovice i istovгeшene relaksacije ostatka priviede, pieispitivaпje zastitnih 
шehanizama kako m se spгecilo dalje gнsенје domace privrede, fonni1·anje пacionalne mreze za 
podгsku izvoza, h-aпsfoimacija ve\ikil1 piedнzeca njil1ovom podelom па celiпe manje i siedпje 
veliciпe koje се Ыti fleksiЬilпije i podobnije za piivatizacijн, нklanjaпje caiiпskЉ barijeгa za 
uvoz i zашеnн dotщjale opreme, ogianicavanje uvoza potrosnih dobaia i to ost1ijom koпtrolom 
kvaliteta, uvodeпje pt-avi la о poгeklu piOizvoda, preispitivanje пivoa cш·iпske zastite za znacajne 
gгupe proizvoda kako Ьi se stekla bolja pozicija za piegovore sa STO, piedнziшanje mera za 
uclanjenje SrЬije u STO, zakljucivanje Sporazurna о staЬilizacф i pridшZivaпju сiше се Ьiti 
zaokxнzeпi spoljnotгgoviпski odпosi sa EU, ukljucivaпje SIЬije u CEFTA zош1, usmeшvanje 
domacih i stt·anih investicija ka izvozпim i poteпcijalno izvoznim granama, vodenje politike 
realпog devizпog kuтsa, stiшulisanje uvodeпja sisteшa ISO 9000 kao i шeduna.Iodпih staпdarda 
koj i se primeпjнju u zemljama EU, pospesivaпje uvodeпja kontrole kvaliteta kao i tulap!"edenje 
kvaliteta pгoizvoda, pгilagodavanj e obrazovпog sistema гazvojnim pot1·ebama, zaнstavljaпje 
odliva kvalitetnil1 kadrova u inostJ-anstvo, pospesivaцje razvoja malih i sгedпjih ргеdнzеса, 
stinшlisaпje preduzeca рошосu caiinske i poгeske politike da iпteпzivnije koriste infoгmacioпe 
tehпologije kao i da se ukljucuju u meduпarodпe iпfoгmacioпe sisteme, нЬгzаnје harmonizacije 
doшaceg zakoпodavstva sa zakoпodavstvom EU, stiшнlisaпje visih oЬlika saradпje ( dнg01·ocna 
pioizvodna koopeшcija, lon, lizing i fJ-ansiziпg) gde se zakнpnina placa isporukom Iobe, 
iпstitucioпalna izgгadnja sta.Ьilnih duzпicko poverilackih odпosa kako Ьi se eliminisala 
dominacija dufuickog lоЫја, itd . 
Postoje i гezt1ltati koji pokazнju da domaca privreda ne koristi па adekvataп пacin 
pozitivпe impнlse iz meduпarodnog ekonomskog okшzenja.38 Smatтa se da, нprkos nesto visoj 
stopi гasta GDP-a, SIЬija jos нvek пiје na рнtапјi trajno odгzivog гasta. Анtогkа istice da је 
neadekvatna ргivгеdпа struktuгa, pгeslikaпa па struktщu izvozпe poпude, osnovni LlZiok 
spoljпotгgoviпskog deficita. Njegovo kumuliгanje ima пegativпe implil<acije na platni Ьilaпs i u 
velikoj meri oteZa.va servisiianje spoljпog duga. Dalde, najvece ogranicenje odrzivom 
pгiviedпom rastu jeste nedovoljna koпkureнtпost. Nije dоЬго to sto је doslo do zastoja u 
alctivnostima koje su pocetkom dekade preduzete s ciJjem uнapredenja konkuгeпtпosti, ali ni to 
sto se jos uvek prednost daje zastiti domace priviede wnesto пјеnој izvoznoj pi"omociji. Ovaj 
pioЬ!em је mogt16e prevaziCi ukoliko se napravi iskot-ak od tгadicionalпog pristupa spoljnoj 
trgovinj. Ovo podrazwneva нkljucivanje 11 meduпarodпe institucije, pre svega STO, koja 
prakticno posta\rlja pravila igгe na svetskom tгzistu. Takode, veJiki znacaj ima i iпteпziviгanje 
11арога н okviru piocesa pristupanja EU, tim рге sto је опа пajvazпiji spoUпotrgoviпski раrtпег 
SrЬije. Osim toga, od stтateskog znacaja ј е izgradнja iпstitнcioлalnog sistema usшeгenog ka 
podsticanjн izvozпo orijeпtisane priviede, sto podrazнmeva i us]ove za veci priliv inostтanog 
kapitala. Unapгedenje konkшentnosti pietpostavlja koidiпaciju aktivпosti dr-Zave i meпadzmeпta 
predнzeca i njihovo sinhroпizovano delovanje u pt-avcu diпamiziranja izvoza. Ipak, bez staЬilnog 
politickog i ekoпomskog amЬijenta ne moze se ocekivati рошаk па ovom polju. 
Jos jedno ish-azivanje posveceno aпalizi aktuelnih proЫema i peispektiva ekonoшsko­
finansijskih odпosa sa iпostranstvom kao пајvаzпјје uzrocnike dJ-asticпog роvесапја 
spoljnotrgovinskog deficita ideнtifikovalo је politikt1 preceпjene vrednosti diпa.Ia, preteгanu 
liЬeializaciju нvoza i veliko zaostajanje t1 sferi пecenovnih faktOia konkшeпtnosti kao sto Stl 
kvalitet pioizvoda, standa.Idizacija, povecanje piodнktivпosti, kтeditiJaпje pгoizvodпje, 
38 Popovcic-Avric, S. (2005), "Multilateralizaш i kool'llrentnost privrede Srbije", Ekonoшsko-fiпaпsijski odпosi sa 
iпosn-aпstvoш: institucije, politika, perspektive, Ekonomski anali, Savetovanje ekoнomista, priv1·ednika i baнk:ara, 
Beogгad, Ekoпoшski fakultet u Beogradu, stг. 155-160. 
36 
шarketing, itd.39 U radu se istice da sн izjave pojedinih zvanicnika s pocetka 2005. neosnovano 
optimisticne te da se brz rast izvoza шоzе objasniti: niskoш osnovoш za poredenje и 2004, 
visokim Iastom иvoza Iepromaterijala н citavoj 2004. koji pogodиje povecanjи izvoza иvozno 
zavisnih proizvoda, sнsom н 2003. koja је redukovala izvoz u prvoj polovini 2004, dok је u 
diUgom delu godine to vise nego kompeпzovano, rastom svetske trgovine, itd. Postoje i faktori 
koji bi mogli uticati na иsporavaпje, ра cak i па smanjenje uvoza tl 2005, а to su: pove6anje 
uvoza и 2004. i posledicno sшаnјепје uvoza н 2005. zbog efekta нvodenja PDV, sшanjenje 
cenovпe koпkureпtпosti нvoza zbog PDV, шoguce povecanje carinskih stopa, нvodenje raznih 
ogr-aniceнja иvoza predvidenih nacitoш zakoпa о spoljпoj tigovini, prognoziiano sшanjenje cena 
piimaпlih pioizvoda, veiovatno ttsporavanje Iasta indнstiijske proizvodлj e u 2005, шoguce 
sшaпjivanje kupovina uvoznil1 proizvoda od str·ane stanovпistva, iпsistiranje ММF-а da se 
sшапјi spoljпotтgovinski deficit sto podrazumeva i smапјепје иvoza. Biojni faktoii na шаkго i 
milao пivон deteiшiпisи nivo i dinamiku konkurentпosti пеkе zeшlje, pii сешu sи пajva:Zr~j i : 
lj udski (intelektualni) kapital i пjegovo Iacioпalno kor·is6eп.je, nivo razvijeпosti i tempo 
iпvestir-aпja и tiadicioпalnu i telшolosku iпfrastr·нktuiu, staЬilaп i efrkasaп pravпi sisteш, 
Stimнlisaпje i piOШOCija privatпe Stednje i investicija (11aгocito U obrazovanje i naucno-
istra:livacki rad), Iazvijanje trzista i efikasniћ tr·zisnih institнcija uz forsiJaпje konkuгencije па 
domacem trzistu, visoke performanse dizave и sprovodeпju razlicitih politika, нkljucivaпje н 
integracije н kojima sи clanice пaj гazvijeпije zemlje (npr. STO), veCi priliv stranih direktпih 
iпvesticija pod odredeпim нslovima, diнamican uvoz opreme i zпапја, stvaranje fleksiЬilпe 
pl"ivredнe sn·uktшe, visok пivo makгoekoнomske staЬilnosti, odrzavanje optimalniћ odпosa 
izmedн plata, pi"oduktivпosti i poreza, visok нdео pt·ivatnog sektora и нlшрпој pi"ivi"edi, politika 
realnog deviznog kursa uz fino doziranн 1iberalizaciju uvoza koja respektuje treпutno staпje 
priviede, tolerantпi odnosi medн razlicitim politickiш strankaшa, пacioпalnostiшa i 
veгoispovestima, razvoj i zastita vrednosnog sistema koji veCina gradaпajedne zemlje zeli, visok 
пivo konkuгeпcije i шzvijenosti bankarstva, sposobnost preduze6a da perшaпentno pove6avajн 
pгoduktivпost, sпizavajtl j edinicпe troskove, i uпapгeduju razlicite песепоvпе fal<.tore 
koпkшeпtnosti. 
Zajedrucki iшeпitelj svih pr-ikazaпih гadova jeste stav da mnostvo faktora na шakro i 
шilao nivou deteпniп.ise гаzшеге i dinaпliku spoljпotrgovinske пeravпoteze SrЬij e . Ipak, stice se 
utisak da medu пjima роsеЬпо mesto zанziшајн: politika realno apr-ecir-anog deviznog kшsa, 
nagla liЬeralizacija uvoza, пedostatak sistema. пecariпskih mera, anahrona struktura pi"ivrede i 
izvoza, pomanjkanje adekvatt~h podsбcajпih шera-cak i onih zаkопош predvideruh, nedostatak 
pi"istнpacnЉ izvoгa fiпansir-anja, sporo ukljucivanje u integ1-acije cije su clan.ice ekoнomski 
razvijene zeшlje (STO, EU, itd.), nedovoljan pl"iliv inostranil1 investicija н izvoz11o oгijentisane 
sektore, пet-azvijen sisteш koпtrole pгavila о poieklu гоЬе, пedovol.jпo iпvestiranje н 
infгastruktume pшjekte, itd. Nema sшnnje da su svi nabrojaпi faktori veoma va:Zni za 
konkш·eпtnost pгivrede i izvoza. Lako је zakJjнciti da kreatot·ima ekonoшske politike predstoje 
teske bor·be ·па svim pomeпutiш fi·oпtovima kao i da ozЬiljno роvе6апје koпkureпtnosti privrede 
zal1teva posve6eniji rad i dнzi vreшeпski per-iod. 
39 Kovacevic, М. (2005), "Aktuelni proЫemi i perspektive ekonomsko-fшansijskih odtюsa Srbije sa 
iпostтanstvom", Ekonomsko-finansijski odnosi sa inostranstvom: institнcije, politika, peispektive, Ekonomski anali, 
Saveto\raпje ekonomista, privi"ednika i bankaia, Beog1·ad, Ekonomski fakнltet u Beogradu, str. 29-53. 
37 
2. STRUK.ТURA PLAТNOG BILANSA SFRJ 
Tokom П svetskog rata SFRJ је pretrpela velika 1-azaranja i stete, koji su nametnuli 
роtгеЬн brze industrijalizacije privrede u posleratnom periodu. Ovakva politika dovela је do 
zapostavljaпja spoljne trgovine, koja је tokoш 60-till zauzimala sve znacajпije шesto u 
jugosloveпskom privredivanjLt. Ovo је, istovreJmeпo, гazlog zasto smo u ovom delu гаdа odlucili 
da obгadimo karakteristike bilansa рlасапја SFRJ od пjenog пastanka ра sve do raspada. 
Geпezu platпog bilansa SFRJ prikazacemo respektujuci tri potperioda u skladu sa 
karakteristicnim teпdeпcijama u пjegovom Iazvoju: prvi potpeiiod obнhvata viemenski iпterval 
od 1946. do 1970. godiнe; diнgi potpeiiod se proteze od 1971. do 1975. godiнe; i kонаспо, treCi 
potpeгiod obнhvata razdoЬlje od 1976. do 1990. godiпe.40 
2.1 GENEZA PLATNOG BILANSA U PRVOM POTPERIODU (1946 -1970.) 
Nakoп Drugog svetskog 1-ata, sve do sedamdesetih godiпa pюs1og veka, ostvareni su 
znacajпi rezultati u 1-azvoju jнgosloveнske piivтede. IstovJemeno, ovaj period kaгakteгistican је i 
ро pojavljivanju пekih ozbiljnih proЫema. 
Razvoj i Iestrukturiranje p1ivrede ka polu-industrijalizovanoj, impliciгalo је promenu 
pozicije JLtgoslavije u шedllПaiodnoj podeli 1-ada, te posledicno, i и spoljnoj trgovini. Izvoz је 
роvесап sa 170 шlн. dolю-a, koliko је izпosio 1947. godine, na 2,8 mlrd. dolara u 1970. godini. 
Takode, izvoz iнdLJStiijskih pгoizvoda је u оvош регiоdн povecao ucesce u нkupnom izvozн sa 
30% па 70%. Osim toga, povecana је i vrednost ulrupnog uvoza i to sa 280 mln. dolю-a u 1947. 
godini na 3,3 m!rd. dо!ага н 1970. godiпi, tako da је ргосеs ekoпomskog uspona bio pracen 
rastom spoJjпotrgovinskog deficita. Jugoslavija n.ije Ьila н stanju da sopstveniш izvozoш pokrije 
uvoz repromaterijala, eпergenata i kapitalnih dоЬага, koji је bio raspiren нbrzanom 
industiijalizacijom, divet-siftkacijom proizvodnje i p1ivredпim Iazvojem. Nedostatak sopstveпe 
akнmu1acije za finaпsiranje spoUnotтgoviпskog deficita rezнltirao је oslanjanjem na inostranu 
stednju koja se t1 zemljн slivala u foпni kredita. Dakle, nepokrivenost uvoza izvozom dove1a је 
do rasta zadнzeпosti u inosti-aвstvн. Istovremeno, nema swnnje da је kasnije dospevaпje ovih 
kredita povecalo devizne rashode koji su Ьi l i u funl<ciji se1·visiпщja spoljпog duga. Sve ovo је 
пашеtпнlо spoljнotгgovinski deficit kao jedan od najzнacajnijih ogгanicavajucih faktora daljeg 
ekoнomskog razvoja. 
2 .1.1 DEFICIT U TEKUCIM TRANSAКCIJAМA 
Deficit н tekнcim transakcijanш sa inostгanstvoш obelezio је citav period od 1946. do 
1970. godiпe. Upгkos limiti1-anju uvozne tш:lnje, гobni izvoz је 1.1 оvош peгiodu н pгoseku 
pokгivao oko 67% гobnog нvoza. Kumulativna vгednost гоЬпоg uvoza u posmati-anom peгiodtt 
izпosi1a је 23,1 шlгd. dolaгa, dok је kшnнlativ robпog izvoza dostigao 15,4 шtгd. dolaгa. 
Spoljnotгgovinska Iazmeнa komercijalnil1 (нefaktorskih) нsluga, tekнci traлsfeгi i ostale tekuce 
tгansakcije belezili sн sнficit od 3,6 шLгd. dolaгa, koji је del imicпo pokrivao deficit н robnoj 
1-azшeni. То zпaCi da је spoljnotrgovinski deficit od 7,7 mlid. dolaгa sveden na 4,1 mlrd. dolaгa 
deficita tekuceg racuпa platнog Ьilansa. Manji deo ovog kнmuliranog deficita bio је pokriven 
40 Pregled i podaci sн dati рrеша: Kovacevic, R. (2003), Ekonomski odnosi Jugoslavije sa inosn·anstvom, 
Ekonomski fakнltet u Beogradн, st1·. 97-114. 
38 
jedпostt-aпiш traлsferima, dok је ostatak izmiren iпostranim kreditima. Zbog toga је пeizшireпi 
deo spoljnog duga kтајеш 1970. godiпe dostigao iznos od 2,4 mlid. dolara. 
Piosecat1 godisпji deficit u peiiodtt od 1946-1970. izпosio је 164 mln. dola1-a. Medutim, 
za celovitije i duЬ!je razuшevaпje eksteшog deficita i posledica koje on geпeiise, celislюdno је 
spтovesti istiazivaпje i ро fazatna 1-azvoja, koje Ы se пюglе detenninisati na osnovtt piomena 
deviznog sistema i kшsa. Dakle, piVa faza Ьi, рrеша ovom krit.erijunш, obuhvatila period 
monopola spoljпe trgoviпe od 1946. do 1951, dтuga prelaz na decentializaciju privredivanja i 
otvaranje prema iпostranstvtt (1952-1960) i konacno, treca faza pokriva period od 1961. do 
1970, kada је preo\rladavala tezпja ka liЬe1-alizaciji i iпtegrisanjtl u meduпarodпн podelu 1-ada, 
koja је роsеЬпо uоЬ!iсепа privredпom Iefoпnom iz 1965. Ovako razgraniceпe etape u razvoju 
platпog Ьilat1sa нskladeпe su sa fazama piivredпog razvoja. 
2.1.2 KARAКTERISTIКE PLATNOG BIL.ANSA UPERIODU OD 1946. DO 1951. 
Piivretiпa оЬпоvа н нslovima izgradпje socijalistickih drustveno - ekoпomskih odnosa 
zajedпo sa distoizijoш н komunikaciji sa zemljama IпformЬiioa obelezili sн gепеzн platnog 
Ьilaпsa Jнgoslavije u pe1·iodu od 1946 do 1951. god. Sovjetski model planiranja i ceпn·alnog 
upiavljanja piivredom tтebalo је da bude uzoi za ostvarivaцje amЬicioznih ciljeva tzv. piVog 
petogodisпjeg plat1a. Takode, postojaпje moпopola spoljпe tгgoviпe i egalizacionog foпda 
onemogucavali sн нticaj mеdнпаюdпоg оkгнzепја na jнgoslovenskн privredн. Proces privJ"edлog 
razvoja zahtevao ј е нvoz tehnologije i kapitala, sto је nameravano da se шadi н saradпji sa 
tradicioпalniш patinerom- SSSR-om. Medнtim, пm·usavm1je odпosa Jнgoslavije, s јеdпе strane, i 
SSSR-a i ostalih zemalja IпformЬiroa, s drug,e strane, dovelo је do Ьlokade od straпe SSSR i 
drugih zemalja Informbiroa u periodu od 1950. do 1954. godiпe. Ova distoгzija н politickoj 
komнпikaciji Ьila је нtoliko te2a za jнgosloveпsku piiviedu sto је ова н znacajпoj meri 
ekoпomski zavisila od oviћ zemalja. Nјепа spoljпa tгgoviпa је kioz klirinske i trgoviпske 
spoшzнme Ьila prete:Zno orijeпtisana па Sovjetski savez i istocпoevюpske zemlje ( oko 50% 
izvoza i 45% uvoza). Planovi privrednog razvoja morali su Ьiti redнcirani i svedeni na izgradпjн 
kljнcнill iнdustiijskiћ objekata i jacanje odbiaшbene sposobnosti zeшlje. Nedostatak inostianih 
ыedstava koja su trebalo da dорш1е domacu akumulaciju prouziokovao је veliko fiпansijsko 
паргеzапје i оgгапiсаvапје licпe potrosnje. 
N01·malizacija politickiћ i spoljnotrgovinskiЬ odnosa нspostavUeпa је sa dolaskom 
Nikite Нгнsсоvа 1955. godiпe и Beogt-ad. Ipak, posledice ekoпoщske Ьlokade duboko su se 
odrazile па stгukturu jugosJoveпske privrede. One се ll пarednom periodu otezavati нkljucivanje 
и meduпarodпu podelu rada i stalno remetiti pl.atпoЫlansшt IavnoteZи. 
U periodu egalizacionog foпda i monopola sро~пе trgoviпe (1946-1951. godine) 
jпgosloveпski izvoz se kretao oko 184. шln. dolю-a godisnje, а uvoz oko 330 шln. dolara. 
Spoljпotгgoviпski deficit је deteimiпisao kompletan tekuCi i platпi bilans zemlje. Kmnнlativna 
vrednost deficita tekucih traпsakcija (гоЬа i uslнga) п оvош periodн dostigla је 870 шln. dolara, 
tj . 145 mlн. dolaia н prosekll godisпje. Debalaпs је fiпaпsiran bespov1-attюm pomoci UN i SAD 
(455 шln. dolara), privatпiш tгaнsfeiiшa (126 шlп. dolat-a), repar-acijaшa (155 шln. dolara) i 
inosu·aniш kreditiшa (134 шlп. dolara).4 1 
41 Kovacevic, R. (2003), Ekonomski odnosi Jugoslavije sa inostranstvom, Ekonomski fakultet Ll BeogJadu, str. 100. 
39 
2.1.3 КARAKTERISTIКE PLATNOG BILANSA U PERIODU OD 1952. DO 1960. 
Decentralizacija privredivaпja, prelaz na trzisп.i mehanizam, piimeпa devizne kontrole, 
uvodeп.je difeJeп.cil"anЉ deviznih kшseva i ubiZai1 p1ivredni rast okarakterisali su ovaj vremenski 
periocl. Demontiranje moпopola spoljпe trgovine i postepeno uvodeп.je tizisнiћ standю·da pocelo 
је 1952. godiпe, sa novim devizпim reziшom i devalvacijoш diпara (sa 50 на 300 diпara zajedan 
dolar). Otvoreнo suceljavaп.je sa тоснош inostraп.oш konkшencijoш, uzimajuci u obzir 
poremecaje nasledeпiћ stt·uktura, moglo је izazvati sнizeпje stope ekoпoшskog rasta. Iz ovog 
r-azloga postepena izgшdnja trzista i otvaii01je рrеша inostraп.stvu bili su piaceni primenom 
Iestriktivnih mera i stimulativпih iastrumena1!:a pomoci, StO је znacilo deliшicno zadrzavanje 
centralne kontrole nad spoljnotrgovinskim tokovima. 
U periodн 1952-1960. godiпe ostvarena је ekspanzija spoljnotrgovinskog deficita. Jedan 
od uzroka bio је i veliki нvoz 11r-ane.42 Vredпost Iobnog uvoza је u posшattЋnoш peiiodu izпosila 
562 mlп. dolara, а izvoza 356 шlп. dolю-a u proseku godisnje. Nezпataп deo spoljпotrgoviпskog 
deficita blo је fiпaпsiran шalil"n suficitom u тazmeni koшeicijalпih usluga od 34 шlп. dolar-a 
prosecпo godisnje. Ipak, devetogodisпji kuшulativ deficita tekuceg Ьilaпsa dostigao је 1.550 
mln. dolaiЋ, odnosno piosecшJ godisпju vгednost od 172 mlп. dolara. Gotovo dve tiecine 
teku6eg deficita bile su finansiraпe jednostгanim traпsferima (530 mln. dolara ekonomske 
pomoCi, 312 шlп. piivatпih tгansfera i 180 mln. reparacija). Pt"eostalih 528 mln. dolar-a (34%) 
fmansiгaпo је iпostt-aпim heditiшa. 
2.1.4 КARAKTERISTIKE PLATNOG BILANSA U PERIODU OD 1961. DO 1970. 
Ovaj peгiod razvoja platnog bilansa obeleze11 је deviznom 1·efoш1om iz 1961. godiпe, 
piivrednoш reformom iz 1965. godine, liЬeralizacijom uvoza, teskocaшa proнzrokovanim 
distorzijan1a privredne strllktш-e, deficittlirn fiпansi1-aпjem iпvesticione i ostale potJosпje i 
spoljпott·goviпskiш i telшciш deficitoш. Visok spoljпotigoviпski deficit Ьiо је doпekle uЬlazeп 
razvojem пevidljive razmene. Nerobna 1-azmena sa inostiaпstvom pokazivala је mogнcпosti 
formiranja suficita bilansa Jazmene. 
Pocetak devizne геfогmе iz 1961. godiпe Ьiо је obelezeп delimicпom liЬeгalizacij ош 
нvoza (oko 20%) i пovim kпrsom dinara (750 diпara za dolar), koji је Ьiо пedovoljan za 
izravnanje dispariteta cena ( efektivпi izvozпi kurs је 1960. godine izпosio 981 dinar), i koji је, 
пzimajнci u obziг i dr-uge nepovoljпe okolllosti, osнjetio sve pokusaje da se poveca izvoz. 
Ekoпomska recesija koja је bila prisutna od 1960. do 1961. је zajedno sa devizпim 
ogгaaicenjima pomogla obLLZdavaчje uvoza. Ipak, r-ast agregatne tr-aznje doveo је do пjegovog 
skoka i do daljeg povecanja spoljrюtr·goviпskog i tekuceg deficita. Ovakve tendeпcije piimorale 
su kгeatore ekonomske politike da se vr-ate na staie mere zastite koje su se pгevashodпo zasrlivale 
па devizпoj alokaciji i difeгenciraпim deviznim kшsevima. 
Priviedna геfопnа iz 1965. godiпe bila је zarnisJjena tako da pruzi ozЬiljпiju podxsku 
ptivJedпicima. Novofom1iгaпi devizпi kurs (1.250 diлara za dolar ili 12,50 поvЉ diпага za dolar) 
Ьiо је osetno iznad efektivnog izvoznog kursa, te је stoga Ьlagotvoшo uticao na пшоgе sektшe 
izvoza. Osim toga, otpocela је i primeпa posebпih mera stiпшlacije koje su trebale da 
ispгovociraju postizanje pozeljпe geogr-afske stшktшe spoljae t1·govine. Dопоsепје nove carinske 
tarife, koja је bez sunщje Ьila glavтu instrншeпt zastite domace privrede, pogodovalo је prijeшu 
Jugoslavije u redovпo clanstvo GАТТ. Jed.va priшetno smапјепје uvoza i povecanje izvoza 
42 ћeusшeravanje iпvesticija od р1·iшашоg ka indнstтijskoш sektoш u koпtekstн ubrzane indнsti"ijalizacije zeшlje 
kao i kontюla cena н p1·iшamom sektoru, doveli su do pi"elivanja akнmнlacije iz prirnaгnog н iпdнstrijski sektor. 
Ovo је гezнltiralo zaostajaнjeш poUoprivredпe proizvodnje н odnosu na potrebe zernlje, sto је шша]о biti 
kompenzovaпo uvozoш. 
40 
1965. godine, smanjilo је spoljni deficit na 15 mlп. dolaтa i raspirilo previse optimisticka 
ocekivaпja. Nova cariпska tarifa, koja је doпela Z!lacajnu libeializacUu uvoza, uticala је da se on 
rasplamsa vec u 1966. godini, pri cemu se izvoz nije mенјао gotovo tl"i godiнe. Sasvi.In је јаsпо 
da rezultat ovakvih tokova пе moze biti nista drugo do povecanje spoljпotrgoviпskog deficita i to 
sa 200 mlп. dolaтa и 1965. godini па 1.103 mlп. dolara u 1970. godini. Ukoliko bismo zanemarili 
nevidljivн тazmeпu (Iast sa 182 mln. dolara и 1965. па 640 mlп. dolaтa u 1970. godini), нarocito 
tшizan1 i radпicke doZ!lake, platпo Ьilaнsna pozicija bila Ьi Zllacajno losija. Na pogoisaпje је 
uticalo i роvесалје otplata i kamata ро osпovu spoljnog duga, koje su se u medнvreшenu 
povecale sa 126 mln. dolшa па 480 mln. dolю·a, ne нzimajнCi u obzir kтatkorocлo zaduzivaпje. 
lako sн komeгcijalпe usluge igrale veoma vаzпн нlоgн 1.1 fiнansiiaпju spoJjnotigoviпskog 
deficita, poteпcijali za пјЉоv Iazvoj ostali su neiskшisceni. 
2.1 .5 EYOLUCIJA SPOLJNOTRGOVINSKOG BILANSA DO 1970. 
Opsta kro.-akteristika bi lansa placanja J1Llgoslavije jeste da rоЬпа razmeпa igra Z!lacajniju 
ulogп od razmeпe uslнga, te је на os11ovt1 ove cinjeпice јаsпо da је eksteшa neiavпoteza 
najvecim delom generisana spoljпotrgoviпskiш deficitom. Dakle, јеdпа od vaZпijil1 svojstava 
jнgosJovenske spoljпot1·goviпske razmene jeste hroпicaп spoljпotrgovinski deficit, koji је imao 
tieпd rasta. 
U tabeli 3.1 prikazana је spoljлotrgovinska razшena Jиgoslavije н periodu 1954- 1970. 
godine u tekucim cenama prema carinskim statistikama. ћеrаспnаvапје па diпшske 
protivvredпosti vrseнo је piema kursи od 12,50 dinara za dolaт. U posmatranom period.u 
vrednost izvoza је porasla sa 3.005. шln. dinara na 20.989 шln. dinaia. Ujedпo, нvoz је 1.1 istoш 
peгiodLl povecaJ.l sa 4.242 mln. diпara па 35.925 mln.. diшu:a. U sldadн sa ovim, 
spoljnotгgoviпski deficit је роvесап sa 1.237 mln. diпara па 14.936 mln. dinш-a. Pogorsanje 
spoJjпott"goviпskog bilaпsa pretilo је da ozbiljno щp:ozi platпobilaпsnн poziciju Jugoslavije. 
Tabela 3.1 Spoljna trgovina Jиgoslavije и periodи Ј 9 54-Ј 970. godine 
и mln. novih. dinara, procentima i indeksima 
I z v о z Uvoz Pokrivenost 
Godi-
U шln. Indeks Laпcani Umln. Indeks Lапсалi uvoza 
na izvozoш dinara 1963= 100 i11deksi diлara 1963= 100 indeksi 
u% 
1954. 3.005 30 130 4.242 32 86 70,8 
1955. 3.207 32 106 5.512 42 130 58,2 
1956. 4.042 41 129 5.927 45 107 68,2 
1957. 4.939 45 108 8.266 63 140 59,7 
1958. 5.517 56 124 8.563 65 103 64,4 
1959. 5.958 60 108 8.590 65 100 69,4 
1960. 7.077 71 1 Ј 8 10.330 78 120 68,5 
1961. 7. 1 Ј 1 72 1 о 1 11.378 85 110 62,5 
1962. 8.631 87 124 11.096 83 97 77,8 
1963. 9.879 100 114 13.208 100 119 74,8 
1964. 11.164 113 113 16.540 125 125 67,5 
1965. 13.644 138 122 16.099 122 97 84,7 
1966. 15.251 154 112 19.693 149 123 77,4 
1967. 15.646 158 103 21.342 161 108 73,3 
1968. 15.796 159 101 22.460 170 105 70,3 
1969. 18.431 187 116 26.672 202 118 69,0 
1970. 20.989 212 115 35.925 271 134 58,4 
.. I zvor: SZS, StatJstJckJ godJSnJak JugoslaVIJe odgovaлчuce godme 
41 
PI-ocenat pokrivenosti uvoza izvozom u periodu 1954- 1970. godiпe varirao је od 58,2% 
u 1955. do 84,7% u 1965. godiпi. Najniza vrednost ovogpokazatelja zabelezeпaje 1955, 1957. i 
1970. godiпe i posledica је naglog skoka uvoza. Takode, najvisi stepen pokriveпosti uvoza 
izvozom zabelezen је 1962. i 1965. godiпe, sto је prevashodпo posledica snaznog rasta izvoza uz 
istovremenu stagnaciju uvoza. Promena vrednosti ovog pokazatelja bila је prouzrokovaпa 
devalvacijama dinara, pieшda su i diugi faktшi ( dobra zetva, гast tтaznje u inostranstvu i dr.) 
iшali нбсаја. Nakoн svake devalvacije moglo је se uoCiti poboljsanje odпosa izvoza i нvoza, ali 
sашо ргivтешепо. Zapravo, inflacija i rast troskova proizvodnje brzo su elimiнisali efekte 
devalvacije. Primera racli, 1954. godine, kada је LLvedeп pl"iш 100% na zvanicпi kшs, stepeп 
polaiveпosti uvoza izvozom porastao је sa 47% па 70,8%. Ipak, u пaiedлirп godiпama, лakon 
iscrpJj ivanja efekta devalvacije, doslo је do пjegove korekcije nanize. I 1962. godiпe zabelezen 
је 1-ast procenta pokiiveпosti нvoza izvozom (sa 62,5% па 77,8%), nakoп povecanja prima od 
100% па 150% н 1961. godiпi, ali је vecпaredne godine zabelezeno smanjenje ovog indikato1-a. 
Takode, 1965. godine, devalvacija u skJopu privredne Ieforme, podstakla је Iast ovog 
pokazatelja sa 67,5% na 84,7%, nakon cega је нsledilo ноЬiсајеnо smanjenje njegove vrednosti. 
Pritisak inflacije је od 1968. godine osнjetio svaki napor za нЬlazavanje spoljne neravпoteze. 
Prostoг za podsticaпje izvoza ostao је jedino lL doшenu adшiпistrativnih шеrа, dok је uvoz 
favoгizovaп kako шегаmа liЬeшlizacije, tako i poskupljeпjem domacih pioizvoda. Nema 
пikakve sшnnje da је ovaj period okar-akterisaп iz,,esnom letю:gicnoscu н smis!Ll dнbinskog i 
ozЬiljпog restгuktшiranja dошасе privrede, kako Ьi se foimirala odgova1-ajнca privredna 
struktшa i, posledicпo, stшktl1Ia izvoza. Dошаса pieduzeca su Ьila пavilaшta па 
iпtet"vencioпizam, tako da se pomoc ekonomske politike prakticпo podiazumevala. DI"zava је 
iщala veoma aktivпu ulogн u domenu podsticaпja izvoza. 
2.2 KARAKTERISTIКE PLATNOG BILANSA U PERIODU 1971-1975. 
Nakoп privredne refom1e u periodu 1966-1970. godine, tempo rasta izvoza Ьiо је 
zпacajno manji od tempa Iasta uvoza, ргi сешu SLL оЬа spoljnotigovinska agregata rasla brze od 
GDP. Vгemenski pei"iod od 1971-1975. godiпe Ьiо је obelezeп Iespektivпiш stopan1a rasta 
I"Obпog izvoza, нvoza i GDP od 4,9%, 5,8% i 5,9%, tako da ј е u пmogome podsecao na 
piethodпi pei"iod. Опо sto је za njega karakteristicпo jeste koпvergencija stopa rasta izvoza i 
нvoza. Do zaokreta је u izvesпoj meri doslo u periodu 1976-1980. godine, budнci da је tempo 
t-asta izvoza (4,7%) Ьiо bizi od tempa 1-asta нvoza (2,2%). lpak, нkoliko нzmemo u ozir cinjeпicн 
da su ove stope Ьile пize od stopa piivrednog гasta mozemo zakJjнciti da је pobo~sanje 
spoljnotigovinskog i ukupпog platпog Ьilansa Ьilo praceno padom izvozпih i uvozпih 
koeficij епаtа . 
Оdlнснјнсi uticaj па veliki tekuci deficit iшао је deficit u Iobnoj гаzшепi sa 
inostгanstvom. Sve do 1973. godine spo~пotгgoviпski deficit Ьiо ј е шапјi nego kiajeш 
sedan1desetЉ godiпa. Negde oko dve tге6iпе пeravпoteze moglo se pokiiti пeiobnim prilюdiшa 
(dozпake гadnika iz iпostгaпstva, pгihodi od tшizma i saobracajпih нslнga, itd). MedLLtirп, 
р1·оЬ1еш је se pojavio zbog toga sto kategoi"ije nerobпog pl"ilюda nisu ostvaiile ocekivani tешро 
гasta. Podbacaj је zabelezen u slucaju saobracaja i turizп1a, па koje se dosta гасооаlо tl sшislu 
fiпansiraпja eksternog deficita. 
Pгivredпa Iеfоппа nije шodila plodoш н domeпu ekonomsko-finansijskil1 odnosa sa 
inostranstvoш. Ovaj period Ьiо је obelezeп diпamicnim гastom spoljnotrgoviпskog deficita, 
пarocito паkоп 1974. Роvе6апје eksternog debalansa rezнltiialo је pove6anjem spoljne 
zaduzenosti zemlje. Osnovпi uzrok eksternog deficita lezao је 1..1 nedovoljпoш izvozн. Nizak 
odпos spoljпotгgoviпske Iazmeпe i GDP ttkazivao је па to da је jнgoslovenska piivreda piilicno 
zatvoieпa. 
42 
2.2.1 КARAKTERISTIКE SPOLJNOTRGOVINSKOG BILANSA 
U PEIOODU 1971-1975. 
Ekspanzija spoUnotrgovinskog deficita Jugoslavije okarakteтisala је vтeшenski period 
1971-197 5. Izuzmemo li 1972. godinu, spoljпotтgoviпski deficit ј е t1 sviш preostalim goclinaшa 
preшasivao 1 шlтd. dolara. Оо njegovog povecanja narocito је doslo 1974. godine kada је 
dostigao 3,7 шlгd. dolaгa, sto је predstavljalo povecanje od 124% u odnosu na 1973. godinu. 
Kишulativпa vгednost spoljnotгgoviпskog deficita и роsшаtrапош iпteгvalн izпosila је 11,8 
шlгd. dolaгa. 
2.3 PLATNI BILANS U PERIODU 1976-1990. 
Da bisшo celovitije objasnili karakteristike bilansa placanja u оvош periodu potiebno је 
раzпјн нsredsгediti па dve etape. Ргvа etapa se pгoteze od 1976. do 1980. godiпe tokoш koje је 
zabelezen rast tekuceg deficita. Dтнgа etapa obuhvata interval od 1981. do 1990. godiпe i 
karakteгisticпa је ро smanjeпju deficita tekuCih transakcija i njegovoш pгetvaranju и suficit. 
Izuzetak predstavlja 1989. godina kada је ponovo ostvaтen deficit н tekнcim tiansakcijaшa sa 
inostranstvom. 
2.3.1 КARAKTEIOSTIКE PLATNOG BILANSA U PRVOJ ETAPI (1976 - 1980.) 
Ekspanzija uvoza н ovom Vl"emenskom pel"iodu pl"OllZiokovala је l"ast spoUпotl"govinskog 
deficita i deficita tekнceg bilansa. Suficit komel"cija1n.ih нslнga n.ije bio dovoljn.o izdasan da bi se 
пјiше fiпaпsiтao spoljпotigovinski deficit, zbog cega је doslo do povecanja spoljne zadнZenosti. 
Pгihodi od нslнga и dл.1goj polovini sedaшdesetih godina пisa pokrivali пi 40% deficita 
bilaвsa telшcih traпsakcija, ра је spoljni dнg veoma brzo гastao. Spoljnotigovinski cleficit је 
1979. godiпe dostigao rekoгdan iznos od 7,2 mlrd. dolaтa, da bi vec 1980. godine bio svedeп na 
6,1 mlгd. dolaгa, sto је bez st.шшје Ьilo veliko opteгecenje za ргivгеdн. Takode, devalvacijom 
deviznog lшrsa i drнstvenom kaшpanjom vrseno је stimнlisaпje izvoza. 
2.3 .2 КARAKTEIOSTIКE PLATNOG BILANSA UDRUGOJ ETAPI (1981 - 1990.) 
Razvoj platnog Ьilaпsa Jнgoslavije u ovom pe1iodu piikazanje н tabe1i 3.2 u kojoj sн dati 
podaci za 1980. godiпu i za vтemeпski interval 1985-1990. godiпe. Podaci pokazнju da је 
spoljnotigovinski deficit 1980. godine Ьiо veci od 6 mlid. dolю·a, sto је u krajпjoj instanci 
Iezt~ltiгalo deficitoш tekнceg bilaнsa od 2,3 ml1·d. dolaгa. ZЬirna viedпost spoljпotгgoviпskog 
deficita t.l 1979. i 1980. godiпi iznosila је 13,3 mlrd. doJru:a. DLlfuicka kriza а 1980. godiпi је 
uticala па sшru1jivanje deficita tekнciћ tгansakcUa sa 3,7 mћ·d. dolara а 1979. па 2,3 шu·d. dolru-a 
u 1980. godiпi, dok је u 1981 . njegova viedпost гedukovana па svega 750 mln. doJaia, оdноsно, 
na 464 шlп. dolaгa н 1982. godiпi. U weщeпskom iпteivalu 1983-1989. godiпe zabelezen је 
sнficit н tekнciш tгaпsakcijaшa sa inostranstvom. Ovaj pieokret је prevashodno Ыо isprovociian 
пеорhоdпоsсн prikupljru1ja devizпЉ гezeivi гadi ser-visiгaнja spoljнog duga. Spoljпotrgovinski 
deficit је н 1988. godini sveden па svega 450 m ln. dolara, da Ьi 1989. godiпe Ьiо povecan па 1,4 
mlrd. dolru-a, sto је zпаtпо mапје u оdпоsи па пјеgоvи viedпost od 7,2 шlrd. dolaщ ostvarenu 
1979. godine. 
43 
Takode, veoma Ьitna karakteristika platпog bilansa tokom perioda 1981-1990. godine 
jeste rast sиficita bilansa иslиga sa oko З mlrd. dolara и 1980. na 3,9 mJrd. dolara и 1989. godi11i . 
Smanjenje spoljпotrgovinskog deficita i povecanje sиficita komercijalnil1 иslиga generisali sн 
sиficit bilansa roba i иslиga tokom druge polovine 1980-tih. Оп је bio glavni izvor finansiranja 
dospe1Љ kamata prema iпostranstvu. Ро оvош osnovtt је и periodи od 1980. do 1990. godine 
isplaceno 20,2 mlt·d . dolaтa, sto pokazuj e koliki ј е to Ьiо teret za tadasnju priviedн. Ova 
finaпsijska siedstva su obezbedeпa iz domace stedпje, sto је и velikoj meri oslabilo investicioni 
pioces нsled cega sн izostale ozЬiljнe stтuktшne reforme. 
Tabela 3.2 Izvrsenje platnog Ьilansa SFRJ 
и mln. dolara 
STAVКE 1980 1985 1986. 1987. 1988. 1989. 1990 
Ј TEKUCE TRANSAKCIJE-
-2.291 833 1. 100 1.248 2.487 2.427 -2.354 SALDO (6.-7.) 
1. Satdo robne razmene 
-6.086 -1 .601 -2.012 -I.J78 -450 - Ј .442 -4.563 (l .l .-1.2.) 
1. Ј . lzvoz .-оЬе 8.978 10.622 JI.084 Jl.425 12.779 13.560 Ј4.308 
1.2. Uvoz .-оЬе -15.064 -12.223 -Ј3.096 -12.603 -13.329 - 15.002 - 18.871 
2. Saldo usluga (2.1.-2.2) 2982 2.517 3.300 3.226 3.420 3.91 1 2.042 
2. 1. Prihodi 4.457 3.58 1 4.501 4.572 5.09 1 5.866 6.924 
2. 1. 1. Tнгizam 1.645 1.06 1 1.337 1.668 2.024 2.230 2.774 
2. 1.2. Saobra6aj 1.690 1.669 1.882 1.945 2.230 2.225 2.525 
2.1.3. Ostalo 1 212 85 1 1.282 959 837 1.41 1 1.625 
2.2. Rasl1odj - Ј .565 - 1.064 -Ј.20 Ј - Ј .346 - Ј .671 -Ј.955 -4.882 
2.2. 1. Saob•·acaj -845 -747 -790 -915 -1 .125 -1.280 - 1.343 
2.2.2. SJuzbena pнtovanja - Ј 40 -107 -Ј32 -90 -109 -1 З Ј -253 
2.2.3. Ostalo -580 -210 -279 -341 -437 -544 -3.286 
3. Saldo гоЬе ј usJuga (3.1.-3.2.) -3. Ј О2 9 16 1.288 2.048 2.970 2.469 -2.521 
3.1. lzvoz гоЬе ј нsluga 13.527 14.203 15.585 15.997 17.870 19.426 2 1.232 
3.2. Uvoz гоЬе ј usluga -16.629 - 13.287 -14.297 -1 3.949 -15 000 - 16.957 -23.753 
4. Saldo dozпaka (4.1.-4.2.) 1.897 1.581 1.561 9 10 1.414 1.452 1.045 
4.1. Pгjljv- dozпake гadnjka ј 4.450 3301 3951 4.301 4.893 6.670 9.860 jsel jeпjka 
4.2. Od ljv- podjgпuta efektjva 
-2.553 - Ј .720 -2.390 -3.391 -3.479 -5.218 -8.815 
sa clevjznjh •·acuпagradaпa 
5. Saldo Kamata (5.1.-5.2.) -1.084 -1.664 -Ј' 749 -1.710 -1.797 -Ј .469 -878 
5. 1. Nap laceпe kamate 197 222 Ј 85 Ј53 190 403 789 
5.2. Р1асепе kaшate - 1.281 - 1.886 -1.934 - 1.863 - 1.987 - Ј.872 -Ј.667 
6. UKUPNJ PRП·IODI 18.174 17.726 19.721 20.451 22.953 26.499 31.88 1 
7. UКUPNJ RASHODl -20.463 - 16.893 - 18.621 - 19.203 -20.466 -24.047 -34.235 
II KREDIТNO-FfNANSJJSKE 2.534 -758 -613 - 1.405 -543 -1 802 -l.o29 TRANSAKCIJE 
Ш PRELAZNE POZICIJE 
(OSTALO) -468 -73 150 -100 110 1.788 4.657 
У PROMENE DEVIZNIH 225 -2 -637 257 -2.054 -2.413 -943 REZERVI (po1·ast -) 
........ 
-lzvor: NBJ, Bt!ten NBJ, 19(~5. 1 1989; NBJ, Godtsrl}ltzvestajl990, 1990. 
U 1990. godiпi su Iegistrovane diasticпe piomene u dошеnн ekonomsko-:finansijskih 
odпosa sa inostranstvom, koje se prevashodпo ogledajtt и роnоvпош ostvareпjн visokog deficita 
telшceg Ьilansa i to od 2,4 mtrd. dola1-a. Do preokreta је doslo пakon sedшogodisnjeg perioda 
tokoш koga је ostvarivaп suficit u tekнcim transakcijama, а koji је najizгazeniji Ьiо и 1988. i 
1989. godiп.i. U 1990. godini izvгsena је zнacajna liЬer-alizacija t1voza, u sklopн staЬilizacionog 
44 
prog1-ama, koja је sna:Zno stimulisala uvoz robe, sto је rezultiшlo 1-astom spoljnotrgovinskog 
deficita. 
Istovremeпo, spoljпj dug је smanjen za preko 1,3 mlrd. dolara, а devizпe rezerve su 
роvесапе za 0,9 mlid. dolara. Spoljni dug је fiпansiran kratkorocnim kreditima i povratkom 
kratkOIOCnog spekнlativnog kapitala. 
Progran1 stabilizacije је 1990. godine prouzrokovao rast spoljnotrgoviпskog deficita na 
oko 4,6 mlid. dolara, sto је preko З puta vise пеgо 1989. godine, i skoio tri puta vise od 
pгosecnog godisпjeg deficita u sedmogodisпjeш vremeпskom inteivalu od 1983. godine. 
2.3.3 КARAKTERISTIКE SPOLJNOTRGOVINSKOG BILANSA 
U PERIODU 1976-1990. 
Sve do pocetka 80-tih godiпa za spoljnotrgovinski bilans Jнgoslavij e bil.o Је 
kaгaktel"isticпo sшапјечје stepeпa pokiivenosti нvoza izvozom (tabela 3.3). 
Tabela 3.3 Robna razmena Jиgoslavije sa inostranstvom и periodи 1976-1990. godine 
Godina 
1976. 
1977. 
1978. 
1979. 
1980. 
1981. 
1982. 
1983. 
1984. 
1985. 
1986. 
Ј 987. 
1988. 
1989. 
1990. 
Izvoz (РОВ) 
4.878 
5.254 
5.671 
6.794 
8.978 
10.929 
10.241 
9.914 
10.254 
10.622 
11 .084 
11.425 
12.779 
13.560 
14.308 
Uvoz (CJF) 
7.367 
9.634 
9.988 
14.019 
15.064 
15.757 
13.334 
12.154 
11.993 
12.223 
13.096 
12.603 
13.329 
15.002 
18.871 
lzvor: NВЈ, Bilten NBJ, 1/77,; 11 -12/81; 12/85. NВЈ, Goclisnji izve§taj 1990, 1990. 
и mln. dolara 
Saldo 
-2.489 
-4.380 
-4.3 17 
-7 .225 
-6.086 
-4.828 
-3.093 
-2.240 
-1.739 
-1.601 
-2.012 
-1.178 
-450 
-1.442 
-4.563 
Prema dinamici spoljnotrgoviпskog deficita Vl·emenski peгiod od 1976. do 1985. godiпe moze se 
podeliti na dva potperioda. Prvi potperiod se proteze od 1976. do 1979. godiпe i bio је 
okarakterisan rastom spoljnotrgoviпskog deficita koji је 1979. godiнe dostigao nepodnosljive 
razшere od 7,2 шlrd. dolara. Drugi period obuhvata vreme od 1980. do 1990. godine kada је 
doslo do dгasticпog sшапјепја spolj пotгgovinskog deficita koji ј е 1988. godiпe bio sveden па 
450 mln. dola1-a. lpak, kгajem ovog perioda doslo је do пjegovog poпovnog povecaoja i 
lшlminacije u 1990. godini, о cemu је vec Ыlо гесi. 
VIemenski inteival od 1980. do 1985. godiпe Ыо је obelezen divergentnim kretanjeш 
robпog izvoza i uvoza. Naiшe, robпi izvoz је rastao u proseku godisnje ро stopi od 3,4%, dok је 
robni uvoz opadao u proseku godisnje ро stopi od 4,2%. Posledicпo, zabelezeno је povecanje 
stepena pokгivenosti uvoza izvozoш sa 59,6% u 1980. na 87,5% u 1985. godiпi . Osim toga, u 
istoш peiiodн је poiasla i pokгivenost uvoza izvozoш рt"еша koпveгtiЬilпoш роdгuсјн i to sa 
50,6% н 1980. па 79,4% u 1985. godini, sto је konsekveпca prosecпog godisnjeg rasta izvoza od 
2,9% i pada нvoza od 5,2%. 
45 
2.3.4 UZROCI SPOLJNOTRGOYINSKOG DEFICITA 
U Citavorn posleratnoш periodu, odnosпo, od 1946. Jнgoslavija је ostvarivala 
spoljпotrgoviпsk.i deficit. Ukoliko Ьisшо se иsтedsredili па peгiod do 1970. godiпe, mogli Ьisшо 
da носiшо da је samo 1948. i Ј 965. godiпe vredn.ost spoljnotгgovinskog deficita Ьi1а niza od 1 ОО 
mlн. dolaгa, pii сешu је neretko p1'emasiva1a i 200 шlп. dolaгa. Njegova kLшшlativna viednost је 
u periodн 1946-1970. godine dostigla 4,3 шlrd. dolaia. Ukoliko bismo od ovog iznosa oduzeli 
jednostrane transfeгe i гealizovane otplate, doЬili bisшo podatak о stvarnom dнgн zeшlje, koji је 
laajem 1970. godiпe izпosio 2,1 mlгd . dolm-a. Interesaнtno pitanje jeste koji sн to najvainiji 
иzioci spoljпotl'goviпske neravпoteze? 
Glavнi нzroci leze Ll нedostatku pl'avilпo postavljeнih ciljeva lЋZvoja. Otvoreнost 
pгivгede tгebalo је da Ьнdе oslonjena на davanje predнosti izvozu. Medutim, svi vidovi potrosnje 
diпamicno sн rasJi, zbog cega је dошаса proizvodnja sve vise bila okreпLlta doшacem trzistи 
пеgо izvozu. Privieda је postala uvozno zavisпa, sa teпdeпcijom zatvaranja u sebe, dok је 
spoljпon·goviнska Iazmeпa belezila Ielativno aspoiavm1je rasta . Devalvacije koje su se 
povieшeno sprovodile nisu bile u stапји da trajnije poboljsaju ceпovnu konkщentнost doma6il1 
proizvoda. Dakle, postojale SLl distorzije izmedн otvorenosti priviede koja је posredstvom ostгe 
konkшeнtske нtа1апiсе postavljala visoke staпdш·de domacoj piivredi i 1-asta doma6e potгosnje . 
Povecanje domace potiosnje LL velikoj meri bilo је opredeljeno socijalnim motivima, tako da је 
1979. godiпe potiosnja bila veca od dшstvenog proizvoda za 8,4%. Ekspanzija potiosnje је 
ргеmа sn-ategiji Iazvoja tiebalo da Ьиdе nюtor privгedпog Iasta. Rasplamsavanje potгosnje 
гezultiialo је opadanjem stope akншulacije, sto se moralo kompenzovati ргivlасепјеш iпostгaпih 
sгedstava. 
Ovo је zпaci lo da se н zeшlji trosilo vise пеgо sto se proizvodilo, tako daje 1-aspolozivi 
dл.1stveni pioizvod bio veci о ostval'enog. U nekiш godinama је ta Iazlika iznosila 1 0% od 
ostvaienog GDP. Ukoliko se нpoiede ргорогсiје naшeпske гaspodele dгиstvenog proizvoda i 
njegove finalпe иpotiebe uocava se da је proporcija iпvesticione potrosnje veca od пјеnе 
пameнske l'aspodele. PI-eraspodela dгнstvenog proizvoda isla је па tel'et tekuce роtгоsпје. Ove 
1-azlike sн tokoш 70-tiћ godiпa dostizale i do 25% GDP. Takode, prema Ьi lansniш odпosima 
inostгшш akuшнlacija koja је se slivala u zemljи pгetezno је koriscena za fmaпsiтanje iпvesticija, 
odпosno, lшpovinи iпvesticioпih dobara. NajveCi udeo iнvesticioпe potгosnje u drustveпom 
pгoizvodн ostvaren је 1974. i 1979. godiпe, k.ada је zabelezeпa i ekspanzija spoljпotrgoviпskog 
deficita. Dinamika zadиzivaпja Jнgoslavije и iпosti-anstvu moze se dovesti u vezu sa Iastoш 
iпvesticija, sto znaci da је sireпje iпvesticioпe potrosnje tokom 70-tih godiпa zпacajno dopiiпelo 
1-asru spoljnott·goviлskog deficita, te time i spoljne zadиZeпosti. Na ovaj пасiп је domaca 
pon·osпja (licпa, јаvпа i iнvesticiona) pievazilazila dгustveni proizvod. 
U оvош peгiodu ostvareпo је i роvесапје udela licne роtгоsпје н drustveпom proizvodu, 
ргi сеmн је vazпo пazпaciti da опа nije нi па koji пасiп нgrozavala iпvesticije. Ovo је naioCito 
bilo prisutno tokom 80-tiЬ kada је ucesce ovog agiegata palo ispod 50%. Ujedпo, u oviш 
godiпanш licпa potiOSпja је bila za пekih 14% veca od isplaceпih licпill dolюdaka, sto је 
povecalo agregatпн traiпja i dошаси proizvodnjн preusmerilo sa iпostraпog па domace trziste. 
Dнgoiocпo odrzivi, гeklo Ы se lnonicni, spoljпotrgovinski i telшci deficit и velikoj meii 
је posledica dнbokih stп.tktuшЉ poiemecaja, te пeprilagodenosti stнtkruгe proizvodпje. Naime, 
cinjenica da је do povecanja spoljпotigoviпskog deficita dosJo Ll vreшe liЬei-alizacije avoza, 
narocito posle ргiУгеdпе геfопnе iz 1965. godiпe, uprkos p1·ivredпoш Iashl i pomoci пevidljive 
rаzшене zпaci da sa stгukruшe distoгzije priviede jedan od vaZnijih uzгoka eksteшog deficita. 
Ovo se пaroCito odпosi па пeнsklacieвost razvoja poljoprivгednog i iпdustrijskog sektoгa, kao i 
па neиskladenost Ьаzпе i preiadivacke iпdustгije. 
Poslet-atno prelivanje akuпшlacije iz po~opгivrede l1 iнdustrijи, koje је iшpliciralo пјепо 
zaostajanje, i oscilacije poljopгivredne proizvodnje пastale pod нtiсајеш vreшenskih faktora 
46 
povecali su potrebн za tlvozom ovill dobara. Istovremeпo, demografske proшene delovale su kao 
vetar u leda ovom piocesu. Udeo po~oprivredпog stanovnistva se smanjivao, dok је rast per 
capita dolюtka preusmet-avao proizvodnju po1joprivrednih proizvoda sa iпostranog па domace 
tiziste, pii cemu је јеdап znacajan segment traznje mошо biti pokriven uvozom. 
Тоkош 70-tiћ ј 80-tih godiнa ostvarivaн је репnапеntан deficit u sро~пој trgovini 
poljopiivt"edпЉ proizvoda. Hтonicпost deficita u razmeпi оvЉ dobara ide u prilog stava da su 
potrebe pievazilazile pl"oizvodne mogucпosti domacih pгoizvodaca. Ukoliko u obziг нzmemo 
podatak da је и vreшenskom intervalu 1975-1987. iлdustrijska proizvodnja uvecana za 66%, а 
poljoprivredna za svega 19%, postaje jasno koliki stepen zaostajanja poljoprivrede је Ьiо 
prisнtan, а samim tim ј za5to је rastao uvoz ovih dobara. 
Treba imati u vidп da zaostajanje razvoja poljoprivrede njje samo direktнo нticalo на rast 
spoljnotrgoviпskog deficita, vec је vrsilo i indirektпe пticaje па usporavanje piivrednog lЋSta 
posredstvoш smanjivaпja mogucпosti za uvoz I·epi·omateгijala. Tokom 80-tih godjna ovakvi 
uticaji sп posebno Ьili aktuelni. Tako је vestackim pгitiskomпa smaпjenje uvoza poljopiivredнih 
pioizvoda нсеsсе пjiћovog spoljпotrgoviпskog deficita u ukupпom debalaпsн 1984. i 1985, 
godine svedeпo па svega 8,9%. Ipak, ovaj udeo је 1988. godiпe -ponovo porastao на 44,9%. 
Ovaj poгast је potvrdio hipotezu da sektor poljoprivrede nije mogao da odbaci dovoljaн obim 
proizvodnje da zadovolji domacu tiaznjн. 
Osiш toga, postoje i шisljeнja da је spoljnotrgovinski deficit Ьiо determinisan 
desavanjima на svetskom trzistu, pre svega poslшpljenjem na:fte. Ovaj argumeнt deluje prilicпo 
LLveiljivo, jer је нajveci deo zaduzenja Iadi fiпaпsiranja deficita nastao posle 1974. godirLe, 
odnosпo, нakon na:ftпog soka. Ipak, uverljivost ovog aigнmeнta potkopana је Ciпjenicom da је 
rastuCi treнd spoljnotrgoviпskog deficita Ьiо prisutan i pre 1974. godiлe. Cini паm se da је 
smisleпo reci da su naftni sokovi samo pod1·zali tendeпciju koja је vec postojala. 
Veoma vazaп faktor koji је deteпninisao spoljnotrgoviпski deficit Jпgoslavije jeste 
сiпјепiса da је нvoze11o i 0110 sto је Ьilo i 0110 sto 11ije Ьilo 11eophod11o. О ovom smislн tгеЬа нzeti 
u obzir нvoz liceпci. Оп је cesto pod1-azшnevao m11oga ogгanice11ja koja su postavljali pтodavci 
liceпci н pogledu izvoza, нsavrsavaпja, iлtegracije, а koja su olak.o prihvatana od straнe domacih 
p1i vrednika. 
Istoviemeno, rastuci uvoz pou·osnih dоЬаш Ьiо је podнpit шisljeпjem da се strana 
koп.kurencija izvrsiti pritisak па domaca predнzeca, StO се Iezultirati podizaпjem kvaliteta 
pojeftiпje11jem пjihovih proizvoda. Ovaj stav пiје imao gotovo nikakvu potpo1·u. 
З. ANALIZA ROBNE RAZMENE SRВIJE SA SVETOM 
Tгeпdovi н rоЬпој razmeni sa inostraпstvom н vremenskom periodu 1987-2005. godine 
iZiazito sн nepovoljni. Nepovoljнost se ogleda u zanemarljivom 1-astu robnog izvoza (0,4% н 
pгoseku godisнje, odnos11o za 7,1% н 2005. godini u odnosu на 1987. godiпн) i, istovremeпo, 
dosta diпanlicnijem IЋStll robпog нvoza (4,7% u piOsekll godisnje, оdпоsпо za 126,7% u 2005. u 
odпosu па 1987. godirLu). Ocekivane konsekvence ovakvih tгeпdova јеsн rast akupнog oЬima 
гоЬnе гazmene, i to p1·evaslюdлo zahvaljujнCi J-astu гоЬпоg uvoza, i роvе6апје 
spoljнotrgoviпskog deficita ро izнzetпo visokoj stopi od 16,1% н pгosekll godisпje ili za 
1359,5% kuпшlativno. 
47 
10.000.000 
8,000.000 
6,000,000 ј 
4,000 ,000 
2,000,000 ~ 
О .1.88~"'Т" 
Izvor: RepuЫicki zavod za statistikн. 
2,754 ,800 
2..180.&&8 3.32i.&28 4,2$0.7$0 5.$ 13.823 1.412,~ 
1, 5 12.313 t ,171,t91 2.$40,066 3.538.8 15 4,711,?00 
4)' ,& .. .. 6 .8'tio ..о ..... 37,0'1fl ...... 
2<1.3~ 38.&1ro 36. 3 ... 42.5" Мi.O'.Ira ... ... 
% pokri~.enosti u\Oza iz\Ozom -~ Udeo salda u oЫmu rэzmen3 
100.0% 
80.0% 
. 60.0% 
40.0% 
20.0% 
0.0% 
3.577.3$0 4.$53.31! 
10,8 1&.19 1 10,575,110 
7.240,$11 6,02~)32 
3Э.1Уо 43. 1W. 
'"" 
эа.а". 
Nepovoljni tl'endovi u spoljnoj tгgovini SibUe uocavaju se i u foгmi pogoisaпja 
гelativnih indikatoгa spoljпotl'govinskog bilansa (gгafikon 3.1 ). Stepen pokrivenosti uvoza 
izvozom sшanjen је sa 91,2% н 1987. na 43,1% tl 2005. godini, sto bi, ukoliko se ova dinaшika 
piikaze ll foпni stopa Iasta, zпacilo da је viednost odnosnog pokazatelja sшanjivaпa ро 
pl'osecnoj godisпjoj stopi od 4,1 %, odnosпo, kuшulativnoj stopi od 52,8%. Istoweшeno, odnos 
deficita i ttkupпog оЬiша Iobne Iаzшепе Iastao је ро piilicпo visokoj pгosecnoj godisпjoj stopi 
od 12,7%, to jest kumlllativnoj stopi od 760,4%. Ipak, vremeнski pel'iod obuhvacen datoш 
aпalizom пi а kom slпcaju пiје homogen, te ga је smisleno podeliti na dva potperioda п skJadн sa 
drustveno-ekoлoшskim piOmenama koje su se odigiale. 
3. 1 ANALIZA ROBNE RAZMENE U VREMENSKOM PERIODU 
1987-2000. GODINE 
ћvi potperiod је svakako pei"iod 1987-2000. god.iпe kada su se odigt-ale zпacaJne 
promene u politickoш Zivotн RepuЬlike SrЬije . Ovaj period Ьiо је obelezen 1-аtош и 
пероsiеdпош okшzenju, l1iperinflacijom, ekonoшskim saнk:cijama, гastakaпjem svih 
ekoпomskih i шoialnih viednosti, sto је pogнbno delovalo па doшactL pгiviedu i nјепе 
ek:onoшske odnose sa inostranstvoш. Gotovo da n~e postojao пi jedan segшeпt priviedпog i 
svakojakog dтugog zivota u kоше SrЬija пiје dramaбcno guЬila korak sa оkrнzепјеш. Тоkош 
ovih, bez SLlmпje tragicпih godiнa, robni izvoz Republike SIЬije је vise nego piepolovljeн. 
Zapravo, н роsшаtiапош weшeпskom periodu izvoz SгЬiје је sшапјеп za 7,4% u pгoseku 
godisпje ili za 63,4% kшnulativno. Ovo zнaci da је гоЬпi izvoz SrЬije 2000. Ьiо па nivou od 
sanю 36,6% svoje vтednosti iz 1987. 
Diпamika pada l'Obnog нvoza Ьila је, takode, izuzetno ostl'a, ali ipak znattю Ьlaza od 
smanjenja izvoza. Uvoz је н posшatl'anoш periodн sшanjivan н pioselш godisпje za 2,6% ili 
kumulativпo za 28,6%. Prva neposгedna posledica ovakvil1 tl'endova jeste sшаnјепје oЬima 
robne razmeпe sa iпostianstvom, sto је rezнltat pada i izvoza i uvoza. Dntga, za potrebe ovog 
гаdа moZda i zпасајпiја posledica jeste ras t spoljnotrgovinskog deficita upikos sшanjeпju 
izvoza, uvoza i ulшpnog spoljnotrgoviпskog pl'oшeta. Zbog bгzeg pada izvoza od uvoza, 
spoljnoh·goviпski deficit је rastao ро pгosecnoj godisпjoj stopi od 1 1,9% ili za 329,4% u 2000. u 
pol'edenju sa 1987. Diugiш Iecima, pгivreda SIЬije је ll posmatгanoш inteivalu cetiтi рнtа 
48 
иvecala spoljnotrgovinski deficit, dok је оЬiш гоЬnе razmeпe sa inostraпstvom smanjen za 
45,2%. Takode, nema sumлje da su н ovom periodu pogorsaпi i Ielativлi pokazatelji 
spoljnotгgovinskog bilansa. Piocenat pokrivenosti иvoza izvozom smапјеп је sa 91,2% и 1987. 
na 46,8% и 2000. godini, осhюsпо, ро prosecnoj godisпjoj stopi od 5% ili za 48,7% kuшulativno. 
Posledicпo, kvantitativпi odпos detlcita i иkupпog оЫmа 1·оЬпе t-azmene povecan је sa 4,6% и 
1987. na 36,3% и 2000. godiпi, sto је posledica istowemenog pada иkupnog оЬiша robne 
t-azmene i тasta spoljпotrgovinskog deficita. Drugim гecima, pivi potperiod је kmakteгistican ро 
dгamaticnoj koпtrakciji оЬа spolj1юtrgovinska agregata uz znatno dinamicпiji pad robnog izvoza, 
sto је rezultiтalo dгamaticпiш гastom spolj пotrgovinske пeravпoteze. 
3.2 ANALIZA ROBNE RAZMENE U VREMENSKOM PERIODU 
2001-2005. GODINE 
Tokom drugog potperioda doslo је do zabrinjavajиceg pogorsaпja spoljпotrgovinskog 
Ьilaпsa. U ovom periodи ostvaren је dinamican гast гоЬпоg izvoza od 23,9% и proseku godisnje 
ili za 192,3% kuшиlativпo.43 Ujedпo, robпi uvoz је тastao ро prosecпoj godisnjoj stopi od 
26,0%, оdпоsпо ро kшnulativnoj stopi od 217,6%. Ove brojke sasvim јаsпо iпdiciraju sireпje 
spoljnotrgovinske neravпoteze. U роsmаtтапош periodu deficit u razшeпi sa inostranstvoш 
povecavan је н prosekн godisnje za 27,7% ili za 239,9% kumulativпo. Treba парошеnиti da је 
rast izvoza i нvoza н 2003. i 2004. godiвi delimicno posledica deprecijacije americkog dolara, te 
је sa te straпe jedan deo rasta deficita н vezi sa promenom iпtervalнtпih pariteta. Ipak, intenzitet 
sireпja neravпoteze t1 rоЬпој razшeni sa iпostranstvom pokazuje da је rec о ozЬiljпom 
еkопошskоп1 рl'оЬlепш. Na to ukazuju i relativпi iпdikatoii spo]jпotгgoviпskog bilansa. Stepeп 
pokгivenosti uvoza izvozom smапјеп је sa 46,8% u 2000. na 43,1% \1 2005. godiпi, оdпоsпо za 
1,6% н proselш godisnje ili za 8% kumulativno. Takode, kvantitativni ochюs deficita i oЬima 
robne razmene роvесап је sa 36,3% na 39,8%. Slika spolj пotigoviпskog bilansa Ьila bi zпatno 
nepovoljпija izuzmemo li poboljsanje ostvareno tokom 2005. godiпe. Na ovakav zakljнcak 
нрнснјн podaci паrеdпе tabele. 
Tabela 3.4 Lancane stope ,-asta i godiSnji p!'if'asti spoljnot,-govinskih agregata Srb!je, 2000-
2005. godine, %, ћ.ilj. USD 
1 
LANCANA STOPA RASTA 
1 
2000 2001 2002 2003 2004 2005 
IZVOZ - 10.5% 20.6% 32.7% 29.9% 27.3% 
uvoz - 28.0% 31.8% 33.1% 44.8% -2 .2% 
DEFICIT - 43.3% 39.3% 33.3% 53.5% -1 6.8% 
GODISNJI PRIRAST - 000 USD 
2000 2001 2002 2003 2004 2005 
IZVOZ - 162,845 354,526 679,592 822,550 976,028 
uvoz 
-
930,922 1,353,073 1,858,677 3,345,691 -242,481 
DEFICIT - 768,077 998,547 1,179,085 2,523,141 -1,218,509 
Izv01·: РгогасLЈn kand1data 11а osnovu podataka RepuЬI •ckog zavoda za stat1St1kt1. 
Uocljivo је daje robni izvoz iz godjne u god.inu povecavao stopu l'asta, izuzimajнci 2004. 
i 2005. godiпu. Као sto је ran.ije nаzнасепо, јеdап deo ovog гasta и 2003. i 2004. godiпi jeste н 
vezi sa depl'ecijacijom americkog dolara, dok se ostatak odпosi па realni rast izvoza. Uvoz је, 
43 Ovaj гast је delimicпo posledica veoma niske polazпe statisticke osпove. 
49 
takode, и periodи 2000-2004. iz godine и godinи ostvarivao sve vеси stopu rasta, znatпo vеси od 
stope rasta robnog izvoza. Ipak, izrazito пegativaп spoljnotrgoviпski tгend iz ovog perioda 
doпekJe је иblazen 2005. godine.44 Podaci о lancaпim stopama гasta i priтastima 
spoljnotrgovinskiћ agregata koji se odпose na 2005. godinн (tabela 3.4) razotkrivajи zaokret u 
dinamici robne razmene. Na strani izvoza se nista spektakиlamo nije promenilo. Stopa rasta jeste 
nesto niza и odпosi na prethodne dve godine, ali ~ak na иporedivom пivон. Uprkos tome prirast 
izvoza jeste пesto veci и odnosн na raпUe godine. 5 Medиtim, па stranj robнog иvoza desile sи se 
zнасајпе promeпe. U 2005. godini njegova vredпost sшanjena је za 2,2%. Konsekvenca ovakvih 
piomeпa jeste redнkcija spoljпotrgoviпske нet"avнoteze i to ро visokoj stopi od 16,8%. 
Postoji пekoliko l"azloga zasto se ovo desilo. Prvi razlog jeste pl"ivremeru poiemecaj koji 
је isprovocit-aп иvodeпjem pot"eza па dodatи VIedпost (PDV-a). Naime, и пameri da izbegn.п 
рlасапје ovog pot"eza, mпogi piiVIedпici Sll 11 posledцja tii meseca 2004. godine pozшili da 
пvezu опо sto im је роhеЬпо za nesmetaнo poslovaпje. Na ovaj пacin је doslo do prelivaпja 
uvoza iz 2005. u 2004. godiпи. Ukoliko bismo prostim postupkom procenili efekat иvodenja 
PDV -а na роvесапје иvoza i deficita u 2004. tako sto Ьismo avoz t! decembra 2004. izracanali 
kao prosek uvoza iz pl"ethodпih meseci, dosli bismo do zakljacka da је роvесапје avoza ро ovom 
osпovu oko 795 miliona USD, sto istovremeno predstavlja vrednost za kојн treba smaнjiti нvoz 
iz 2004. i иvecati нvoz и 2005. Ovakva pгosta гасипiса govori da Ьi и tom slис~ји pгosecna 
godisnja i kumиlativaлa stopa 1-asta пvoza п peiiodп 2001-2005. izпosile 27,8% i 241,5%, 
Jespektivno, пшеstо zabelezeпiћ 26,0% i 217,6%, dok Ьi njegova lancana stopa rasta iznosila 
13,4% нmesto -2,2%. Takode, н periodн2001-2005. povecan Ьi Ьiо i deficit i to ро respektivnoj 
pгosecnoj godisнjoj i kwnиJativnoj stopi od 30,9% i 284,7%, иmesto za 27,7% i 239,9%. Vafuo 
је istaci da Ьi и оvош slнсаји deficit и 2005. u odnosu na 2004. Ьiо povecan za 5,8% umesto sto 
је smanjen za 16,8%. Nema suшnje da је avodenje PDV-a promenilo predznak 
spoljnotrgoviпskiћ tokova и 2005. godini. 
Ipak, procenjeni efekat PDV-a od 795 шiliona USD шоzе se иciniti nel'ealno \' isokim. U 
пашеri da se izbegнu ovakve laitike izviseпa је jos јеdпа рiосепа i to tako sto је robni uvoz za 
deceшbar 2004. рiосепјеппа 1100 milioпa U SD, odпosno, tako sto је efekat PDV-a proceпjen 
па 557 miliona USD. U ovom slисајв piosecna godisпja i kllll1вlativпa stopa 1-asta robnog иvoza 
izпosile bi 27,3% i 234,3%, umesto pomenutЉ 26,0% i 217,6%. Istovremeпo, lапсапа stopa 
rasta иvoza н 2005. izпosila Ьi 8,5% umesto -2,2%. S dl'нge stl'aпe, prosecпa godisnja i 
kшnнlativпa stopa l'asta deficita t1 datoш periodu iztюsile bi 30,0% i 271,3%, respektivпo, 
umesto ostvaieпih 27,7% i 239,9%. Spoljnoh·goviпski deficit Ьi u 2005. Ьiо smaпjen za 1,6% а 
ne za 16,8%. 
Nema sшnпје da је jedan deo pozitivnih рrошена па polju spoljnotrgoviпskog bilaпsa u 
2005. u vezi sa Ltvodeпjeш PDV-a. Cak i нJkoliko Ьisшо asvojili dl'нgi scenario koji se cini 
геаlпiјiш, poboljsanje spoljпotigoviнskog Ьilaнsa Ьi bez sш1111је bilo pl'isвtno ali svakako пе и 
оnош iпtenzitetн Ll kошје i ostvaieпo. 
Drugi razlog је, takode, u vezi sa нvоdепјеш PDV -а, ali se пе radi о рiivгешепош 
poreшecajLt. ћiшепа ovog pol'eskog oЬlika па vl'ednost нvezene robe pl'edstavlja роsеЬпн Ьl'аЈШ 
ро\тест~јн Ltvoza poSI·edstvoш smanjeпja пjegove сепоvпе koпkшentнosб. 
TreCi razlog jeste Iealnije iskazivanje vredпosti robпog izvoza i нvoza. Кreatori 
ekonoшske politike sп Ianije cesto izпosili argument, koji је trabalo da posluii kao odgovor na 
kritike bJojnih ekonoшskih stшcпjaka, da је ekspanzija spoljnoti"govinske пeravnoteze posledica 
пadнvavanja avoznih i uшanjivaпja izvoznih faktшa sa ciljeш da se obezbedi iznosenje kapitala 
iz zeшlje, sto је obracllllski иvecavalo spoljnotrgovinski deficit. Sada se kao m·gнmeпt la·iticara 
ekoпoшske po1itike пюzе cнti da 2005. i nije closlo do zaokreta па polju rоЬпе 1-azmeпe sa 
44 Negativan trend iz ovog perioda ogleda se t l peгmane11tпom uvecaпju spoljnotгgovinske ne1·avпoteze. 
45 Јаsпо је da је pr·imeпa пе~tо nize stope гasta na osetпo vi~u osпovictr rezultiгala povecanjeш piiiasta r·obnog 
izvoza u 2005. godiнi. 
50 
inostranstvom, jer se vrednost uvoznih faktura umanjuje da bi se izbeglo placanje PDV -а, dok se 
vrednost izvoznЉ faktшa uvecava је!" је pioizvodi~a za izvoz oslobodena placanja ovog poreza, 
pri сеmн u obzii treba нzeti i stimнlacije. Ovo bi cisto ob1-acнnski umaпjilo spoljnotigoviпski 
deficit. Опо za sta se Cini da је Ьlisko Iealnosti jeste da је pre нvodenja PDV -а izvoz prilicпo 
realno iskazivan. Ukoliko ovo ne Ьi biJo tacno, odnosno ukoliko је njegova vredпost umanjivana, 
опdа Ыsrno sasvim izvesпo mogli da ocekujemo ostar skok izvoza u 2005, tim pre sto је оп 
osloboden PDV -а, sto se пiје dogodilo. 46 Ovo нjedno eИminise mogucпost da se tre11utпo 
ozЬiljno uvecavajн izvozne fakture jer bi и tош slucaju trebalo ocekivati znacajniji rast izvoza u 
2005. godini. Sto se uvoza tice, cak i kada Ьismo eliminisali njegovo prelivaпje iz 2005. н 2004. 
dоЬЉ Ьisnю slucaj da је on uvecan umesto sto је smanjeп. Ipak, ovo uvecanje bilo Ьi ostvareno 
ро нeuporedivo manjoj stopi nego sto је Ьiо slucaj pгethodnih godiпa . Cini se da је razumno 
objasnjenje to da је, pored vec navedenih razloga, realnije statisticko iskazivanje uvoza uticalo 
па smanjenje tempa njegovog rasta. 
Dшgim recima, н pretћodпim godiпama verovatno nije Ьilo нmанјенја izvoznih faktшa, 
ali postoji velika veгovatпoca da su нvоzпе faktшe нvecavane sto, ukoliko se ovome pridodajн 
Ianije pomenuti efekti нvodenja PDV, implicira zakljucak da је jedan deo stшcnih kritika koje su 
гапiје upнcivane akteгima ekonomske politike u vezi sa spoljnotigovinskiш deficitom preostar. 
Takode, pohvale koje od strane sadasnjiћ kreatora ekoпomske politike pristifu na adresн 
smanjenja deficita н 2005. nisн 1.1 Siazmeii sa Iealnoscu spoljnoti·govinskih tokova. Kada bi se 
eliminisalo pielivanje нvoza, smanjenje spoljnotгgovinskog deficita bilo bi ostvaieпo ali zпatno 
slabijim intenzitetom. 
Upшede li se spoljnotrgoviпski tгendovi u dva pomenuta potpeiioda, moze se zakljнciti 
da је kш1шlativпo gledano spoljпoti·goviпski deficit vise porastao u prvom пеgо н drugom 
peiiodн. Ipak, ukoliko se uzmu н obzir prosecne godisпje stope rasta, uocava se da је tempo 
роvесапја deficita u dл.tgoш potpeiiodtt vise nego dvostпtko veci.47 
3.3 ANALIZA SPOLJNOTRGOVINSKOG DEFICITA РRЕМА SMTK 
U ovom delu rada izdvojene su robne grupe trocifrene SMTK koje su пajvise dop1inele 
visokoj spoljnotrgovinskoj neravnoteZi u 2005, kao i пјеnој ekspaпziji u pe1iodu 2001-2005. 
god. 
Naime, najpie је izdvojeпo 30 IоЬпЉ grupa sa najve6om viedпos6Lt spoljnotrgovinskog 
deficita u 2005. koje Sll istovieшeno ostvaiile i пajveci udeo u пlшpnom spoljnotigovinskoш 
deficitu. 
46 Na ovakav zakljucak upucuju lancane stope 1-asta, p1·ikazane u tabeJi 3.4 koje гazotkrivaju da је izvoz 2003. i 
2004. godiпe гastao brzim tempom nego 2005. 
47 Odпos kшnulativnih stopa rasta н dva potperioda bio Ьi sнstiпski dn1gaciji kada Ьi se рг i nep1·omenjenim 
prosecnim godisnjim stopama rasta drнgi period produzio tako da obнhvati 14 godiпa koliko obuhvata prvi 
potpeгiod. 
51 
Tabela 3.5 Robne gt·upe sa najvef:om vrednoscu jpoljnotrgovinskog deficita и 2005. godini, %, 
hilj. USD 
1 
ROBNE GRUPE SMTK- revizija З 
11 
Vrednost deficita u 000 USD 
11 
Udeo u ukupnom deficitu 
1 
333 Nafta .mineralna ulja,sjrovj 
-1,072,295 17.81% 
781 Putniёki automobllj -354,965 5.89% 
343 Gas prirodni,tecni ili ne -346,725 5.76% 
334 Ulja od r1afte i minerala -190,775 3.17% 
325 Koks.polukoks,retortni ugalj -184,198 3.06% 
752 Masjne za аор ј jedjnjce -176,567 2.93% 
764 Telekomunikaciona oprema -1 72,818 2.87% 
641 Hartija i karton -157.080 2.61% 
281 Rude gvozбa i koncentrati -151,294 2.51% 
775 Elek.i neelek.opr.za domac. -135,073 2.24% 
676 Sipke,profili,fazonski celik -135,063 2.24% 
741 Opr.za zagrevanje i hlaбenje -120,841 2.01% 
782 Mot. vozila za prevoz robe -119,085 1.98% 
542 Lekovj 
-1 18.731 1.97% 
792 Vazduhoplovj ј oprema -!98,977 1.64% 
553 ParЉner .. kozm.j toal.prep. -:94.500 1.57% 
745 Neelektrjёne masjne.ostale -86,399 1.43% 
562 f)ubriva(sem sirovjh) -85,349 1.42% 
598 Hemjjski proizvodi.nn -80,453 1.34% 
728 Mas.za pojedjne ind.gr.ost -80,419 1.34% 
783 Drumska motorna vozila, nn ...ЗО.О97 1.33% 
642 Hartija i karton,seёenj -79,877 1.33% 
57 4 Poliacelali ј ost.polietri -76,168 1.26% 
263 Rude bakra ј koncentratj -76,148 1.26% 
634 Furnir,ost.obradeno drvo -74,694 1.24% 
554 Sapunj, prep.za cisёenje -71 ,139 1.18% 
057 Vo6e sveze jfj suvo -70,126 1.16% 
87 4 Merni, kontrofnj instrumenti -'69,584 1.16% 
7 43 Pumpe i kompresori -67,621 1.12% 
582 Ploce i sl.od plast.masa •66,522 1.10% 
1 UKUPNO 1 -4.69З,582 77.94% 
lzvo1·: RepttblrckJ z<~vod za statrstrku. 
Iz tabele 3.5 uocava se da se od ukupn.og spoljnotrgovinskog deficita od 6,022 milijarde 
USD, ostvarenog 2005. godine, 77,94% odnosi na 30 odabraпil1 гobnih grupa sa najvecim 
udelom Ll njemu, sto Ll apsolutnoj VIedпosti iznosi 4,693 ш.ilijaide ПSD. Iпteresantno је da su 
gotovo ideпticпe IоЬпе gшре bile "odgovoшe" i za deficit ostvaieп 2004. godiпe. Zapravo, od 
30 Iobпill gшра sa нajvecim ucesceш u ukupпoj spoljнotigoviпskoj пeravпotezi 2004, 24 rоЬпе 
gпtpe SLl zastLtpljeпe шedtt 30 koje su пajzaslLlzп.ije za spoljпotl'goviпski deficit u 2005. Dl'ugirn 
гecima, stтLiktш-a spoljнotэ:govinske ne1-avnoteze nije se bitпijeшeпjala u peгiodu 2004 - 2005.48 
Kad је rec о ekspaпziji spoljnotrgoviпskog deficita, izdvojeпo ј е 30 IObп.ih grLtpa koje su 
imale ш~jveci piiгast debalaпsa u periodu 2001 -2005. 
48 Sto se tice ostalill godiпa , гоЬпа stгнktura spoljnotгgovinskog deficita znacajno se ra:zlikuje. 
52 
Tabela 3.6 Robne grupe sa najveCim prirastom spoljnotrgovinskog deficita и periodu 2001 -
2005. godine % hilj USD 
' ' 
ROBNE GRUPE SMTK- revizija З 
1 
Prirast deficita u 000 USD 
1 
Udeo u ukupnom prirastu deficita 
333 Nafta.mineralna ulja.sirovi -1 ,038,347 24.43% 
343 Gas prirodni ,tecni ili ne -267.471 6.29% 
781 Putnicki automoЬili -178,878 4.21% 
325 Koks,polukoks,retortni uQali -165,138 3.89% 
764 Telekomunikaciona oprema -144,313 3.40% 
281 Rude gvozбa i koncentrati -142,833 3.36% 
752 Masine za аор i iedinice ·136,140 3.20% 
775 Elek.i neelek.opr.za domac. -126,587 2.98% 
542 Lekovi -126,438 2.97% 
641 Hartiia i karton -97,415 2.29% 
782 Mot. vozila za prevoz robe -94,706 2.23% 
7 41 Opr.za zagrevanje i hladenje -93,889 2.21% 
792 Vazduhoplovi i oprema -91,917 2.16% 
553 Parfimer.,kozm.i toal .prep. -86,373 2.03% 
676 Sipke, profiti, tazonski celik -81,305 1.91% 
611 Koza -67,826 1.60% 
634 Furnir,ost.obraдeno drvo -67,309 1.58% 
7 45 Neelektriёne masine,ostale -66,344 1.56% 
642 Hartija i karton ,seceni -65,627 1.54% 
728 Mas.za poiedine ind.Qr.ost -59,668 1.40% 
874 Merni,kontrolni instrumenti -59,576 1.40% 
743 Pumpe i kompresori -56,261 1.32% 
562 Dubriva(sem sirovih) -56,258 1.32% 
554 Sapuni,prep.za ciscenje -54,606 1.28% 
761 Televizijski prijemnici -53,255 1.25% 
783 Drumska motorna vozila,nn -53,149 1.25% 
057 Voce sveze ili suvo -52,107 1.23% 
778 Elektr.masine,aparati,nn -51 ,457 1.21% 
772 Elek.apar.za struina kola i sl -50,941 1.20% 
598 Hemijski proizvodi,nn -50,874 1.20% 
UKUPNO -3,737,007 1 87.92% 1 
Tzvor: RepuЬitckt zavod za stat1sttku. 
u tabeli 3.6 piedstavljeпe su IоЬпе grupe и cijoj tгgovini је и periodи 2001-2005. 
ostvaJ:en пajveci r-ast deficita и robnoj Iazшeni sa inostra.пstvoш. Jasno se vidi da se od ukнpпog 
priтasta spoljпotigovinskog deficita od 4,250 шilijaidi USD, 87,92%, odnosпo 3,737 шilija:Idi 
USD odпosi па 30 IObnih giupa koje sи и datoш periodи ostvaii le najveCi prir-ast deficita. Treba 
парошеnиti da је н tt·goviпi gotovo sviш robпim grupama prikazaпim и tabeli 3.6, 2000. godiпe 
ostvaтen пegativa:п saldo, tako da је u пjihovom slиcajtt zaista doslo do роvеса:пја пeravnoteze. 
Izuzetal< predstavljaju sа:шо dve IоЬпе giupe i to (542) Lekovi i (611) KoZa:. U tJgovini ovim 
proizvodiшa 2000. godine ostvaren је sпficit, sto zпaci da u njihovom slнcaju п~е zabelezeno 
povecanje deficita vec pietvaтa:пje sпficita п deficit. Takocte, treba ista:Ci da sп пpravo one grпpe 
koje sн tvoiile пajveci deo spoljнott·govinskog deficita 2005. najvise doprinele njegovoj 
ekspa:nziji tokom drнgog potpeiioda. Od 30 robnih grнpa sa najvecoш spoljnotrgovinskom 
ne1-avnotezom 2005, 26 gшра spada шеdи 30 sa пајvесiш prirastoш de:ficita.49 
49 U 2005. godini, нprkos zaokreh1 u dinamici robnog uvoza i deficita, 11ije ostvarena ршшена stтukrure piirasta 
spoljnotrgoYiвskog deficita. Od 30 юЬнih grupa koje sн н peгiodu 2001-2004. ostvaJiJe пajveci pt· i гast. deficita, 24 
gn1pe spadaju шedu 30 sa вajvecim prirastom пe1-avn.oteze u periodн 2001-2005, sto zпaci da se гadi о gotovo 
istovetnim proizvodiшa. Ipak, nesto sira analiza daje drugacije rezultate. Naime, od 30 гobnih gr·upa za koje је u 
periodu 1987-2000. Ьiо karakteristican najveci prirast deficita svega 5 gнра spada medu 30 н cijoj tгgovini је н 
periodu 2001 -2005. ostvaren najveci pr·irast neгavnoteze. Analiza strнkture pгirasta spoljnotrgoviлske neravnoteze 
potvrduje t·ю1iji nalaz da је do ekspanzije spoljnotrgovinske пeravn.oteze doslo upгavo tokoш drugog potperioda. Od 
30 1·obnil1 grupa za koje је karakteristican rшjveci prirast deficita u l:itavom vгemenskom pe1·iodu (Ј 987-2005.), 
svega 15 grнpa spada medu grupe sa najvecim prirastom deficita u per·iodu 1987-2000. dok је 19 gшра podudarno 
sa pгoizvodima koji su ро ovom osnovu prednjacili tokoш pe1·ioda 2001-2005. Dп1gim гecima, struktнra pt·irasta 
deficita u citavom vгemeпskom periodu slicnija је stJ"Ukntri пjegovog prirasta u dгugom nego u prюm potperiodu. 
53 
4. ANALIZA ROBNE RAZMENE SRВIJE SA EVROPSKOM 
UNIJOM 
Pogoгsanje spoljnotrgovinskog bilansa evidentno је i kada se analizira robna razmena 
Srbije sa Evropskom unijom. Ono se naj lakse moze uoCiti poieaenjem diпamike гasta robnog 
izvoza i нvoza. U vrerneпskoш razdoЬljн 1987-2005. godine pюsecna godisnja i kнmнlativлa 
stopa 1-asta izvoza u EU iznosile su 0,7% i 14,2%, respektivтю. Istovreшeno, гespektivлe 
vrednosti ovil1 stopa koje se odnose na uvoz izпosile sн 4,1% i 105,6%. Ukupaп obim robne 
Iazmeпe је u datom peiiodu povecan za 2,8% u proseku godisnje ili za 63,9% kumulativпo. 
Grafikon 3.2 Dinamika robne razmene Srbije i EU, 1987- 2005, hiljade USD, % 
100.0% 
80.0% 
60.0% 1 
3,000,000 
40.0% 
2.000.000 
1,000,000 . 20.0% 
о 0.0% , ... 2005 
_ ,HO:t 2, 141,687 2,576,6117 2:,747.,4'13 3,065.2~ 797,880 1.11 1. 82'.2 1,262.253 6-16,8"20 802,333 9-16,808 1,141,100 Џ)SI ,ђll2: 1.860.800 2.444,t5 1 
~UVOl 2, 550,S52 2 .6~3.647 3, 18S.t&6 3 ,9110, 1'r 1 2,006.073 2 ,2 811.728 2 ,345,335 1.473.;696 1.!•89.225 2, 135,345 3,109,606 •ЏОЏ!)f 5.t7t.7<~t 5.245.4Н 
- O•fis;lt 408.111.$ 
''·"' 
·~.31:S II 1S.tЭ2 1.20,181) 1. 109.to4 1.0.03.<182 82М78 7&e.f92 1. 188.$;)}' I.!ЮО,бо& 2 .'1'49,907 4 ,0 19, 146 2. 800,4144 
-. IIO'..W•r•cц:б i.N Q.lll izw ozom 60.0'11 87 .$<к. 001'11 71.0 ... .... $ 1 $11. $) .... ~~.8'ti $0.$" IA.)'Ai 370% м .... 31.ti1i .б.61Ь 
····*-UHotaldil~tl'lhimц I8U'nto.,. . "' 13~ 74~ 
130,... 43. 1'Jfo 3~0'!1. ,. ... ,. ... 32 9 .. 38 6'11(. 460, $0,.'1 'Jto, $ 1. 8"- 3$ . • ~ 
(..8'1z\Qz ~ U\oz - Deficit ~о pokriwnosti u\Qza izwzom ~ Udeo salda u oЫmu rэzmene; 
lzvor: RepuЬiicki zavod za statistikLJ. 
Diшunicпiji rast нvoza u odпosu па izvoz IewJtiшo је sireлjeш spoJjnotrgoviпske ner-avпoteze 
(graflkoп 3.2). 50 D eficit u razшeni sa EU povecan је za 11 ,3% н proseku godisnje, оdпоsпо, za 
584,5% kumulativno. Uporedimo li dati n·eнd sa ukнpnom robnom razmenom Sibije нvidaшo da 
је iпteпzitet pogoisanja spoljнotrgoviпskog Ыlansa sa EU dosta Ыazi u odnosu na ukupan Ьilans. 
Zapravo, iпteпzitet rasta izvoza је nesto veci , dok је tempo r-asta robnog uvoza nesto slaЬiji.51 
Ovo је razlog zbog cega је deficit u 1-azmeп.i sa EU rastao osetno sporije od ukupne 
spoljnotrgovinske пeravnote;Ze. 
Тоkош prvog potperioda kada је zabelezena drasticna kontrakcija ekoлomske i 
trgoviпske alctivпosti, vredпost rоЬпе IЋZmeпe sa EU је prilicno opala. Robni izvoz је н datom 
periodu belezio pad od 7,3% l1 ргоsеkн godisпJe, to jest za 62,5% kшnнlativпo.52 S druge stтane, 
Iobпi uvoz је u datoш IazdoЬljн ostvюio pad od 3,6% Ll piosekн godisпje ili za 37,7% 
kunшlativno.53 Nеша sшnпје da је gotovo identican tешро pada izvoza i solidпo brzi tempo 
50 Jntenzitet povecanja spoJjnotr·govinske neгavпoteze Ьiо Ьi jos veci ukoJiko Ьi se odstranio efekat uvoёlenja PDV -а, 
о cemu је vec Ьilo гес i. 
51 Brzi rast izvoza и EU u odпosu па ukupan izvoz moze па pr·vi pogled stvoriti utisak da је ostvaгeno poboljsanje 
geografske stпlktшe izvoza, te da је to posJedica povecanja konkurentnosti pгivrede SrЬije, јег је ona sada 
sposobnUa da гeJativno veci deo ukupnog izvoza plasiгa na razvijena-proЬirljivija trzista. 1pak, za izvodenje 
ovakvog zakljucka potrebna је kompletnija ar1aliza geogгafske struktшe гоЬnе razmene о cemu се kasnije Ьiti vise 
1·eci. 
52 Pa<l ukupnog izvoza iznosio је 7,4% u piosekн godisнje, odnosпo 63,4% kнmulativno. 
53 Smanjenje LJkupпog uvoza ostva1·eno је ро stopi od 2,6% prosecпo godisпje, odnosno, za 28,6% kшnulativno. 
54 
pada uvoza iz EU u odnosu na njihove ukupne vJednosti rezultirao dJasticnim padom udela 
spoljnotigovinskog deficita ostvarenog sa EU u ukпpnoj net-avnotezi. Tokom odnosnog 
vieшenskog iпteгvala deficit u razшeni sa EU poiastao је za 5,2% н pгoseku godisпje, оdпоsпо 
za 92,3% kuшulativпo.54 Drugim reCima, s ozirom da је robni izvoz u EU tokom pivog 
potpeгioda орао ро gotovo identicпoj stopi kao i ukupaп izvoz dokje robпi uvoz орао ро solidno 
vecoj stopi, јаsпо је da је sporiji t.empo pog01·:Saпja spoljпotrgovinskog bilansa u 1-azmeнi sa EU 
prevaslюdнo u vezi sa brZim smanjeпjem robнog uvoza. 
Osobeп.osti spoljnotrgoviпskih treпdova tokom dшgog potperioda sus6nski se razlikuju. 
Robпi izvoz н EU је tokom datog perioda povecan za 25% u proseku godisnje ili za 204,7% 
kumн lativno, odnosпo, nesto dinamicпij e Ll odпosu na 1-ast ulшpпog iz,,oza. 55 S dшge sti-ane, 
uvoz iz EU porastao је za 27% 11 pioseku godisпje ili za 230,1% kuшulativпo, to jest nesto 
diпaшicпij e od ukнpпog uvoza.56 Dinamicnij i 1-ast uvoz.a od izvoza p1·ouzi·okovao је porast 
spoljпotrgoviпske пet-avпoteze i to za 28,9% u proseku godisnje ili za 255,9% kшnulativпo.57 
Ocigledпo је bгzi rast deficita u Iazшeпi sa EU u odnosu na иkнрап deficit гezultirao 
povecaпjem пjegovog udela u ukupпoj vгednosti spoljпotrgoviпske пeravпoteze. Ovo zпaci da је 
tokom dJugog potpeгioda nastavljeno pogorsanje spoljпotigoviпskog bilansa, s tim sto је 
iпteнzitet sireпja de:ficita u trgoviпi sa EU bio veCi te је пjegov нdео н нkupnoш de:ficitu 
пеzпаtпо pOiastao. Dakle, trendovi su bili suprotni onima iz prvog potperioda. Nema sшnnje da 
је sporiji rast spoljпotrgoviпske нeravnoteze u razmeпi sa EU u odnosu na нkнраn deficit u 
citavoш periodu, ostvareп zaћvaljujuci trendoviшa koji Stl zabelezeni l1 prvoш potpel'iodu, 
оdпоsпо, Ьгzеш раdп!'оЬпоg uvoza iz EU u оdrюsнпа нkнраn uvoz. 
Najva2niji zakljнcci ргеtlюdпе aпalize jesu: 
• U vl'emeпskom petiodu 1987-2005. ostvareпo је zпacajno pogoisanje bilansa юЬnе 
razшene sa EU. 
• Ostavareпo pogol'sanje slabijeg је inteпziteta н оdпоsн па роgогsапје ukupпog 
spoljnotrgovinskog bilaпsa pievasl1odпo zbog bizeg smanjeпja юbnog uvoza iz EU 
od нkupпog uvoza н periodн 1987-2000. 
• Тоkош dn1gog potperioda, ostvareпo је pogOisaпje spoljпotrgoviпskog bilansa u 
razmeni sa EU, pl'i cemu је iпteпzitet pogoisanja Ыо veci пеgо н ulшрпој Iazmeпi. 
• Robni izvoz u EU је u peiiodu ekoпomske kontrakcije (1987-2000.) орао пesto 
spol'ije od ukнpnog izvoza, dok је н periodп ekoпomskog rasta (2001-2005.) rastao 
bl'ze. Ovo нрнсuје na zakljнcak daje izvoz п EU pokazao izvesnu vjtalnost u odnosu 
па нkupan izvoz. Ipak, za izvodeпje pouzdanijeg zakljнcka пeophodno је izvisiti 
kошрlеtпп analizu geogшfske strukture !'оЬпе rаzшепе. 
5. I<-OMP ARA TIVNA ANALIZA ROBNOG IZVOZA I UVOZA 
Sagledavanje vel iCiпe spoljпotrgoviпskih agl'egata пеkе zemlje пeizostavпo пашесе 
potrebн koшparacije пjihovih prosecпih i relativпih vredпosti sa ostalim zemljama. Naiшe, Ll 
54 ЂеЬа iшati u vidu da SLI ргоsеспа godi~пja i kuпшlativпa stopa rasta Llkupпog deficita u datoш periodu izпosile 
11,9% i 329,4%, respektivno. 
55 Тоkош ovog intervala LJkupan izvoz povecan је za 23,9% u proseku godi~nje, odl)osno za 192,3% kuшulativпo . 
56 U datoш periodu ukupaп uvoz pove6an је za 26% prosec110 godi~nje, оdпоsпо za 217,6% kumu \ativпo. 
57 Ргi tоше, stope rasta ukupnog deficita u periodu 2001 -2005. izпosile su 27,7% prosecno god isпje i 239,9% 
kш1шlа ti vno. 
55 
оvош delu rada poredeпe su per capita vrednosti izvoza i uvoza, kao i vrednosti odnosa izvoza i 
uvoza prema brнto doшacem proizvodu (GDP). Na pocetku date analize potiebno је istaci da је 
njen ci lj da prika.Ze koliko su ove vrednosti н SrЬiji visoke н odnostt na drнge zemlje. 
Grafikon 3.3 Ре!' capita izvoz za odabrane zemlje и 2004. godini, USD 
:~ "' "' "' ;~ "' .. "' :т. .>< .>< .... .>< .>< 
"' "' 
.., ~ "' >U Q. с 
" 
::> 
"' ~ ~ "' ~ з > u •(.) "' > "' Sl с 
"' 
9 ш(/) .. ::; (Ј) u: "' ~ 
> 
:~ "' .. f ..; "' ~  ,\З. "' :т. :r: .. .>< :>< :>< с~ ~ ~ ~ с ·~ .., ёёi :~ 
"' "' 
::> о i7J 
"' ~ о "' "' Е -g а. 2: ф :>< "' :>< 
.., 
.... 
" 
:Ј ~ .... :r: & ::> 0:: :>< <D "' ::;
lzvor: Ргогасun ka11didata na osnovo podataka: W\VW .vvoJ·Idballk.oгg/datalwdi2004/pdfs/taЬie2-1.pdf, RepuЫickog 
zavoda za statistiku i International Tracle Statistics 2005, WTO. 
Potpuno је ocekivaпo da ekoпomski шzvijeпe zemlje ostvaшjн пајvес1 1zvoz ро glavi 
stanovnika, kao sto ј е sЈнсај sa Holandijom i Nemackom. Ipak, носаvа se da su brojne zemlje 
CIE, kao sto sн Sloveпija, Ceska, Madarska i Slovacka, u ovom sшislн u prednosti н odnosн na 
izvesne razvijene zeшlj e.58 Ono sto је za ovu analizu posebno va.Zno jeste daje prema vredпosti 
per capita izvoza privreda SrЫje па zaceljн date liste zeшalja. Nеша sumnje da је sposobnost 
doшacih pieduzeca da se takшice па svetskom tгzistt1 vise пеgо skromпa. 
Uzmemo li u obzir per capita vredпosti robпog uvoza dobUaju se s licпi rezultati. 
Grafiko11 3.4 Per capita иvoz za odabrane zemlje и 2004. godini, USD 
10.000 
5,000 
"' "' "' "' 
.~ ,!.g. "' "' <( "' с "' "' "' ~ :~ :~ ;!; :~ :~ -ci "' 'Е :с :>< :>< :>< .>(. (/) :>< "' '2 'С .>(. :~ 
"' 
. ." с ~ "' ..., "' Q. ~ "' с .., <D с ~ " -~ " "' з ~ "' :Ј 15 "' "' з ~ ::> iJ; о "' > (.) •(.) 
"' 
> ..., .~ Е 'О .., "' "" .2 cD с w "' .51 2: "' а. "' " "' ~ 
.>(. 
"' "' 
...Ј .... сЪ .>(. "' :Ј(/) 
"' u: ::;
U) :r: а:
"' 
::> 
~ ::; а: 
~ 
Izvor: P1·oгacun kandidata na osnoYu podataka: www.woгldbaлk.org/datalwdi2004/pdfs/taЬle2- l.pdf, ReptJЬ!jckog 
zavoda za statistiku i !ntemational Tmde Statistics 2005 WTO. 
Zakljucak је gotovo istovetaп. Ро ovom osпovu piednjace Holandija i Nemacka, kao razvijene 
zeшlje, dok Sloveпija, Ceska, Estoпija, Madarska i Slovacka, kao uspesпe Ьivse ZUT, 
prevazilaze neke od Iazvijenih zemalja. Sto se tice privrede SrЫje, пета sпmпје da је пјеn uvoz 
ва reJativпo пiskom пivон и odпosu па ostale zemlje. 
58 Pгimera 1·adi, Sloveпjja prednjacj u odllOStJ па sYe r.azvjjelle zemlje iztJz;imajoci HolandijtJ i Nemacku; Ce~ka н 
odnosнпa Ital ijн, Veljku В1· itапјјн , Јарап ј SAD; Madarska ј Slovacka u odnosu па Japan ј SAD ј Esto11jja и odnostJ 
ла SAD, sto јаsпо govoгi da se на osnovu vrednosti рег capita izvoza 11е moze jzvestj zak ljucak о nivou ekonornske 
гazyjjeЛOSti Odredene zemue. 
56 
Kako bi ova analiza bi la kompletnija, pored per capita vrednosti spoljnoh·govinskih 
agregata, uzeli smo u obzir i izvozno-uvozne koeficijente. 
Grafikon 3.5 Izvozni koeficijenti za odabrane zemlje и 2004. godini, % 
50.00 
40.00 
30.00 
20.00 
10.00 
., 
"" >() 
"' >
.Q 
<Л 
., 
"" 
. ., 
., 
•U 
., ., 
:~ 'С "" u 
"' с: з :;;
~ "' ш 'О 
"' :r ::Е
., 
,\'1. ,\'1. с: 
.... с: с: ~ ., ., 
"" 
> > 
:Ј .Q "" ..Ј U) 
., ., 
,\i. ., ..,; ., :~ 
., ., 
;!; 
"" 
.>< :г- .>< 
"' 
.>< 
"' 
•() с: 
.!! Ј!. с: "' "' 
m 
:;;
"' " 
о ~ ;;; " Е Е "' .. о () О> ., 
" 
., 
.>< а. ..Ј ~ с: 
" 
.>< 
"' m z а::
"' " 
:r ~ 
::Е а:: u. 
., 
,\'1. ,\'1. с: ., <( ... ., 
~ € с: Q. :с U) ~ 
"' "' 
:Ј <Ј) .., .о т <( 
., 
d! ~ 
Izvor: Proracun kandidata 11а osnovu podataka: 'NWW. worldbank.org/dataf,vdi2004/pdfs/taЬle2- l. pdf, RepuЬI ickog 
zavoda za statisti1.'11 i lnteгnational Tmde Statistics 2005 WTO. 
Prema vredпosti izvozпi11 koeficijenata nesшnпjivo prednjace zemlje CIE, pri cemu је 
Holandija jediпa razvijeпa zemlja koja је и vгlш гaпgiranih privreda. Vrlo је interesantno da su 
piema ovom laiteгijumu SAD zauzele poslednje mesto, pri cemu l l pogledu per capita GDP-a 
ubedljivo prednjace u оdпоsн па ostale razv~jeпe zeшlje i zeшlje CIE.59 Slicna је situacija i sa 
Јарапоm koj i је piema datom laiterijllffiu treca zemlja otpozadi, а prema vr-edпos6 per capita 
GDP-a sledi SAD. Drugiш гecima, veza izmectu izvoznog koeficijenta, s jedne straпe, i per 
capita GDP-a, s dгuge stiane, jeste veoma slaba. Od naгocitog znacaja j este to da privr-eda Srblje 
ponovo spada шectu zemlje sa najmanjom vredпos6u ovog pokazatelja. Oslonimo li se na ovaj 
пalaz, kao i na prethodni zasпovan na per capita izvozн, bez sнmnje nюzemo zakljнciti da Srbija 
spada medн zeшlje CIE sa najmanjim izvozoш, sto sasvim jasno ukazuje па inferiomost пјеnе 
piivrede. 
S druge stгапе, aпaliza uvozпih koeficijenata donekle zamagljнje slikн . 
Grafikon 3.6 Uvozni koeficijenti za odabrane zemlje и 2004. godini, % 
Јоо.оо ~~--~~~~--~~~~~-.~~~~~~~r-~~~~~~~-=----------~~~~ 
180.00 
70.00 ' 
60.00 . 
50.00 
40.00 
30.00 
20.00 
10.00 
0.00 i-'-.J...,...L.J.~........,......_~......_""'"""'-'-r.J.=.I-+IC....U ........ .._'-'L'-'-..J...,...L.JL..,-J_J_.,...L-'-"'...L..l:..,_l...J....,..LZ~ШШ....,..U..J...,...L.:I~,..Ш'-"-'-.SЩ..:Iй.L...2L..Y 
l zvor: Proracun kandidata na osnovtJ podataka: www.worldbank.org/datalvvdi2004/txifs/taЬle2-l.pdf, RepuЬlickog 
zavoda za statistikt1 i Tnternational Тгаdе Statistics 2005 WTO. 
59 Prema ре1· capita GDP-u u 2004. godi11 i izdvajaju se гazvijene zemlje sa njegovom v1·edпoscu: SAD (40.234 
USD), Japan (36.050 USD), Holandija (35.636 USD), Velika B1·itaлija (35.413 USD), Francuska (33.445 USD), 
Nemacka (32.727 USD) i Italija (29.5 14 USD). Slove:nija је prva ZUT koja sledi razv ijeпe zemlje sa v1·edпoscн 
ovog indikatora od 16.1 ОО USD dok su sve ostale ZUT daleko losije t'aпgirane. 
57 
Ргеша datoш pokazatelju ргеdпјасе zeшlje CIE sto jos jednoш potvrduje raniji nalaz о vezi 
izшedtl izvozпiћ и uvozпih koeficijeпata i per capita GDP.60 Ono sto donekle iznenadиje jeste 
vеоша visok odnos robnog иvoza SIЬije i njenog GDP-a, sto protivreci nalazima do kojih smo 
dosli aпalizoш per capita uvoza. Objasnjenje za ovakav rezultat jeste prilicпo jednostavno i tice 
se cii~jeпice da pl"ivieda SrЬije mnogo vise zaostaje za ostalim zeшljama ро osnovu visiпe GDP-
a пеgо ро оsпоvн bioja stanovпika, koji, иzgred Ieceno, nije pokazatelj privredne Iazvijeпosti. 
Naime, sve zemlje koje imajн visi per capita uvoz i, istovremeno, пizi иvozni koeficijent јеsн 
zeшlje sa znatпo visim per capita GDP-om od Sibije. То zпaci da је visok иvozt}j koefi.cijeнt 
vise posledica slabosti privrede S1Ъije i пiske vredпosti GDP-a, пеgо visokog robпog uvoza. 
Ipak, diпamicaп rast иvoza пalaie mere redиkcije agregatпe trazпje. 
Naj'vazniji zal<Jjнcci pretlюdne aпalize su: 
• Robni izvoz SrЬije ј е и poгec1enju sa ostalim zemljama па izuzetno niskom пivou, 
Ьilo da se koшpaiacija vrsi na osnovu per capita vrednosti ili na bazi izvoznog 
koefi.cij епtа. 
• Robni uvoz SrЬije је u poiedenju sa ostalim zeшljama, takode, na niskoш nivou, pri 
сешu је visoka VIednost uvoznog koefi.cijeпta и velikoj meri posledica slabosti 
privrede SIЬije. 
• Kгeatori ekonoшske politike Ьi tr-ebalo da istovremeno iпsistiraju па шеrаша koje 
podsticu izvoz i ograпicavaju agr-egatпи traznju. 
6. FINANSIRANJE I MOGUCE POSLEDICE DALJEG RASTA 
EKSTERNOG DEFICITA 
ћethodпa analiza је pokazala da је nakon proшena koje sи se dogodile kiajem 2000. 
nastнpio period dl·asticnog роvе6апја eksteгne neгavпoteze. Ova pгilicno zabrinjavaju6a realnost 
"obavezuje" privredн Srbije da ostvaшje sиficit и ostalim traпsakcijaшa sa iпostl-aпstvoш, te da 
пjime pokiiva negativne stavke Ьilaпsa рlасапја, ili, pak, da bude osнdena па sиocavanje sa 
aгsenaloш ozЬiljпih drиstveпo-ekoпoшskЉ рrоЬlеша. 
Opasnosti koje prete, а koje se bez sиmnje mogн dovesti н vezu sa visokom i, sto jos vise 
zabiiпjava, пaiЋstajиcom еkstепюш neravnotezom јеsи: smanjeпje devizпih Iezervi, пegativпe 
осепе medиnarodпih fiпaпsijskih iпstitucija, pogorsaпje ili guЬitak kгeditпog Iejtiпga zeшlje, 
smanjenje iпteiesovanja potencijalпih stгanih investitOia za поvа ulagaпja, шoguce povlaceпje 
iнostianil1 koшpanija koje vec posluju па domaceш trzistu, povecanje nezaposleпosti zbog 
slaЬljeпja iпvesticionog ciklusa, kontгakcione iпdikacije na polju ekoпomske aktivnosti i izvoza, 
ostia depiecijacija devizпog kursa, guЬitak inteшe konvertiЬilпosti, ubrzaпje inflacije, guseпje 
dошасе proizvodпje mocnom iпostraпom koпkureпcijorn sa propratпim negativnim efektima па 
zaposlenost, ekonoшski Iast i гast izvoza, podsticanje sive ekonoшije i korupcije, otezano 
finansiraпje нvoza пeophodnih sirovina, Ieproшateгijala i орrеше sa daljim i sve dub~iш 
destruktivпim dejstvom па rast privrede, izvoza i zivotnog staпdaгda, itd. Na OSIIOVи treпнtnih 
peifo1maпsi platnog Ьilaпsa SгЬiје пiko sa siguшoscн пе moze tvrditi da li се se i kad.a dogoditi 
60 U оvош slucaju poslednje dve zemlje jesu Ј арап i SAD, slicno kao u slucaju robnog izvoza. Ukoliko zemlje CIE 
ostvш·uju dosta vece vгednosti izvoznog i uvoznog koeficijenta, dok, istovt·emeлo, dosta zaostajtt kada је u pitaпju 
ре1· capita GDP јаsпо је da se datj zakljucak odnosj ј na stepen otvorenosti naciona Jпjh privreda, kvantifikovan kao 
ochюs оЬiша гazmene (izvoz+uvoz) i GDP-a. Zapravo, najvecu otvoгenost 2004. godioe ostvarile su zemlje CIE, 
jzвziшajuci ј ovog puta Holaлdijв, dok su гazvijene zemlje оа samom zacelju. U datoj godjni prema odnosлom 
jпdikatoпt ргеdпјасјЈе sв: Slovacka (138,73%), Estonija (135,86%), Ceska (129, 13%), Holaпdija (117 ,36%) i 
Maaaгska (114,53%). Na samom zateljtt ла~lе su se: SAD (20,4%), Japan (22,18%), А!Ьап ј а (37,68%), Velika 
Britanija (38,59%), Italija ( 41,19%), Ft-ar1cuska (45,71 %), Rнska fedeгacija (48,04%) i Nemacka (60,34%). 
58 
ovaj scenario. Ipak, iste te perfonnanse nedvosmisleno ukazuju na postojanje realпe opasnosti, i 
sledstveno, nнzпosti da se пesto preduzme dok jos kasno пiје. 
6. 1. ANALIZA STRUKTURE EKSTERNOG DEFICITA 
Da bismo otkrili kakva је struktшa eksternog de:ficita poslнzicemo se podacima platпog 
bilansa SrЬije za vremeпski period 2001-2005. god. 
Tabela 3.7 Platni bllans Repuhlike Srblje-2001-2005. god, milioni EUR 
2001 2002 2003 2004 2005 
t:'l.rК'1cE 11LNs~lSP•л; -s~Dot. ·~ .. -~~-~•. ~· Ј . . ···!! -2,1 ~~'t li~so~ 3ф ~ ~· :.LJ3~y.& 1 >~1,355.5 ·t$< 1i •• .i.i\1. . 
. . "" 
Ј . Saldo rоЬпе 1'3Zшene (1.1-1.2.) -2,582.4 -3,416.0 
-3,807.8 -5,310.8 -4,278.9 
1 . 1. lzvoz гоЬе 2,042.6 2,337.9 2,607.0 2,99Ј .4 4,006.2 
Ј .2. Uvoz •·оЬе, f". о Ь . -4 ,625.0 -5,753.9 -6,414.7 -8,302.1 -8,285. 1 
Ј .2 . Uvoz гоЬе, c.i.f. -4,772.8 -5,938.0 
-6,620.3 -8,567.6 -8,546.3 
2. Saldo 11 s1нga (2.1 .-2.2.) 273.7 136.1 186.7 154.7 -5.1 
2. 1. PriJюdi 688.8 789.7 905 6 Ј ,17 Ј . 1 Ј ,3 Ј9.4 
2.2. Rashodj -415.1 -653.6 -718.9 - Ј,0 1 6.4 - 1,324.4 
З. Sзldo roba ј нs1нgа (3.1.-3.2.) -2,308.7 
-3,279.9 -3,621.1 -5,156.1 -4,284.0 
3.1. lzvoиoba i usJt1ga 2,73 1.4 3,127.6 3,5 12.6 4,162.5 5,325.5 
3.2. Uvoz гоЬа ј usJ11ga -5,040.0 -6,407.5 -7,133.6 -9,318.5 -9,609.5 
4. Ncto fakto1·ski transfc1·i (kaшatc) 
-29.5 -96.0 -180.2 -1 71 .9 -259.8 
4.1 . Naplacene 54.0 65.2 61.0 63.6 79.5 
4.2. rlaccne -836 -161.2 ·241.2 ·235.5 -339.3 
5. Bespovгat11i transfe1·j 656.2 520.0 425.4 403.2 267.6 
5.1. Zvanicпa ротос 656.2 520.0 425.4 403 2 267.6 
- od toga u goюvjn i 0.0 0.0 0.0 1906 121.8 
6. Tckuci t•·aпsfc•·j 1,327.8 1,516.1 2,020.4 2,727.6 2,471.4 
6.1 . Saldo doz11aka ј cfektive na DRG 350 164.5 332.0 339.7 280.6 
6.1 1. Pгjli\• - dozпaka i efektive polozeпe па DRG 454.7 550.8 690.2 795.6 954.5 
6.1.2. Odliv - podignt1ta e fektiva sa DRG -419.6 -386.4 -358.2 -455.8 -674.0 
6.2. Deviz11i ractmi stra11jl1 ljca • пеtо 112.5 265 2 308.1 568.0 460. 1 
6.3. Otkup deviza ро menja~kim poslovima- neto 7 106 709.4 1,106.0 1,592.4 1,631.4 
6.4. Devizni pгi liv ро osпovu Zakona о pl. pгomctu па teгi 101·ij i SRJ - neto 181 .2 312.3 274.3 227.5 99.3 
пl't ,, " ·~ ~. 
·AJc(iiE ~$л8>' 1 1f9.8 .. ~77.~ ,,: "' N0 •. 4.Nj!JSJ<fiJf 1 ~6-Ј, 1,852.2 3,863.2 .. . ,; ~ . ;-., .;;;ij. •. ,. 
1. St•·a11 e direktвe it1vesticije 184.3 50 1.5 1,197.8 773.4 1,248.0 
2. Ncto sredпj01·ofвi i d11gorocпi krediti bez MMF 105.8 419.6 628.4 1,220.6 1,806.7 
2.1. DI'Zava - - 205.8 229.4 191.8 
2.2. Banke - - 105.7 417.5 729.0 
2.3. Ostalo - - 3 16.9 573.8 885.9 
3. Kratkorocni k•·editj i depozjti- neto -31 .2 1.2 !3.7 163.8 329.9 
4. 1. Кratkorotпo zadufiva11je Ьапаkа- пеtо 0.0 0.0 0.0 1360 306.4 
4. Odlozcвo рlас.:шје ро OSI10VII вaftc ј gasa 113.3 167.8 44. 1 143.7 31.0 
5. Ostalj lщpjt>11 11i pгilivj 697.4 862.2 17.6 43.1 347.5 
6. Koшe•·cij>11nc Ь:шkс (роvес:шје- ) -322.7 -100.2 -3.2 32.7 100.1 
Ш. GRESKE f PROPUSTI 26.4 175.0 44.4 168.3 -383.9 
1У. ЦКUРАђЏ13Ш!М'!S ~~ .. ~ 1>' 1 ~ 411'9.2 "\$ 687,.2 f! 5.87.31 ~48.5 l,бil4.6 
V. FrNAN5~ANJE (pronienc d~zni'lf'i-et,rvi)'1i' ~ 'Ф1.1ШI ·~ i!\11\ ·~ -4'19.2~· -687.2 -587.3 -348.5~ -1,674.6'11 
t.. "''''"' ~ Ј~н . ~· 
., ~· ;11• =4~ 911 '"" "' ,.",. .Ј1 -r!l;c-6~ 1. ~i··odna nnlal SrЬije {i}ov*nj~ ),jez ;мtr-a ~-6'87.2 -587.3' .J 4s.s i·~ . ·~ " .·· ... '1t)!' . ·.,; .... 
Izvor: Fond za гazvoJ ekonomske naнke. 
59 
Ктепimо Iedom, od robnih traпsakcija sa inostтanstvom. Podaci bilaпsa placanja ukazнju 
па koпstantпo uvecaпje deficita и robnim traпsakcijarna sa inostraпstvorn, izuzirnajнci jedino 
srnanjeпje н 2005. zbog нvоdепја PDV-a. Kurnulativna vred.nost spoljnotrgoviпskog deficita п 
posmatranoш peiiodu iz.nosi 19,4 milijarde EUR. Osim toga, jediпa preostala negativna stavka 
piatnog bilansa и posrnatranorn periodи јеsп neto fakto rski transferi (otplata kamata ро kтeditima 
iz inostraпstva) cija kиrnulativna vrednost dostize 738 miliona EUR. Struktura eksternog deficita 
najbolje se moze sagledati iz sledeceg gтafikona. 
Grafikon 3.7 Stl"иktura kumulativa elcrtemog deficita Srblje и periodu 2001-2005, milijarde EUR, % 
.Robni 
de:flc it; ------=~ 
1 9 . 4-; 
96.3~ 
Izv01·: Fond za 1-azvoj ekonomske nauke 
Placeгte 
lcarr1 ate; 
0 .7; З . 7о/о 
Dakle, oCigledno је da od иkирпоg eksternog dejicita и posmatт-anom petogodisnjem 
peгiodu od 20, Ј milijardи EUR, najveti deo Cini deficit и robnim transakcijama sa 
inostгanstvom (96,3%), а daleko manji cleo rashodi ро osnovи inostranih kamata (3, 7%). 
6.2 IZVOIO FINANSIRANJA EKSTERNOG DEFICITA 
Ostaje da se vidi koje to transakcije finansirajп spoljпi deficit? Aпaliza pokazиje da 
petogodisпji sиficit razrneпe kornercijal.nih иsl-uga sa iпostranstvom iznosi 746 rnilioпa EUR, pri 
сепш treba napomeпиti da је и 2005. ostvareno zпасајпо pogorsaлje Ьilansa usluga, te da је и 
ovoj godiнi prvi put па godisпjem пivои zabelezen deficit ovih transakcija. Ovo pogor·saпje ј е 
prevashodнo posledica pogorsanja Ьilaпsa saobracajнih иsluga i ostaliЬ usluga пе racunajuci 
turizam, korn1mikacije i investicione radove. Sиficit u razrnelli uslпga uspeo је da pokгije svega 
3,7% eksternog deficita. 
Kurnпlativlli petogodisnji saldo bespov1:atnih transfeгa ( doпacije-zvallicпe pomoci) izпosi 
2,3 milijarde EUR, cime је pokJiveno 11,3% spoljnog deficita. Takode, treba piimetiб da 
donacije postepeno iz godiпe u godinп smanjпjп svojп vгednost, sto jasno pokazuje da se na ovaj 
izvoi finansiтaпja ле rnoze гacunati u dugom юku. Оне su пajvecu vгedпost imale на pocetkи 
tranzici0110g peiioda, sto је i razш11Jjivo, јеЈ је zateceпo stanje privrede i dшstva Ьilo 
katastюfalпo, раје iпos1тana pomoc u roЬi i novcu Ьila nasпsпa potieba. Ocekivaпo је da se sa 
napietkom procesa tгaпzicije i stгuktuшiћ геfоплi smanjнje potieba za ovim izvorom 
fiпansiranj а. 
Daleko najzпacaj 11ija stavka tekuceg racuna pJatnog Ьilaпsa jesu tzv. tekuci traпsferi, cija 
petogodisпja kurnulativna vтednost iznosi 10,1 milijardu EUR i pokriva 50% ekstenюg deficita. 
Najveci doprinos ovolikom pozitivnom saldи dali sи prilivi radnickih doznak.a iz inostгanstva i 
njiћovo konvertovaпje u dinare posгedstvom menjackiћ poslova.61 Takode, ne tгеЬа lli п kom 
61 lzпos пеtо otkupa devizne efektive ро osnovu meпjackih poslova zпatno је veci od iznosa koji је u for·mi 
1·egistrovanih doznaka stigao u zemlju, а potom је podigпut sa devizпЉ гаћта g1-adaпa. Pretpostavlja se da је 
60 
slucaju zanemariti ni solidan saldo deviznih depozita na deviznim racw1ima neгezideпata, aJi ni 
pozitivaп saldo и devizпim traпsakcijama sa Спюm Gorom i Kosovom i Metohijom.62 Dakle, 
zЬiпю gledano, saldo bilaпsa komercijalniћ нsJ uga, donacija i telш6ih traпsfera pokтiva 65% 
spoljпog deficita, dok pieostalih 35% jeste det1cit tekuceg racuna bilaпsa placanja cija 
petogodisпja vrednost iznosi 7,1 milijardu EUR. 
Odgovoi на pitanje kako se pokriva preostali izпos de:ficita i ostvaiuje treпd rasta 
devizпiћ Iezeivi daje aпaliza kapitalnog Iactшa platnog bilaпsa. Dakako, нajvaiпije stavke 
kapitalпog bilaпsa jesu Straпe direktпe investicije i Siedпjorocni ј dugшocni inostJ:aпi krediti, cije 
respektivпe petogodisпje vredпosti dostizu 3,9 i 4,2 milijarde EUR.63 Ove dve stavke pokrivaju 
kompletaп deficit tekuceg шcuna i ostvaruju kumulativпi suficit od 1,03 milijarde EUR. Ukoliko 
se ovome dodaju petogodisпje viednosti пеtо inostraпih kJ:atkorocпill kredita ( 477 milioпa EUR), 
primljeni komerc~alni krediti ро osпovu uvoza пafte (500 miliona EUR), ostali kapitalni piilivi 
(2 milijarde EUR)64 i potom od dob~enog zbiгa oduzmu petogodisпji saldo deviznih sгedstava 
koшercijalпill Ьапаkа Ll inostгanstvu (293 miliona EUR) i gieske i propusti (30,3 шiliona 
EUR),65 dobija se pozitivan saldo ukupnog p latnog Ьilaпsa, оdпоsпо, prirast devizni\1 rezeгvi 
Narodпe banke Sгbije od 3,7 шilijardi EUR. 
Dakle, da rezimiramo, eksterni deficit Srbije generisu dve vrste transakcija i to robna 
razmena sa inostranstvom (oko 96%) i placanja ро osпovu kamata па iпоstгапе kredite (oko 
4%). Od stavki koje fiпansiraju eksterni deficit па prvom mestu su tekuti transferi koji pokrivaju 
50% пeravпoteie, od cega se пajveti deo odnosi па пеtо otkup devizne efektive ро osnovu 
menjackih poslova. Odmah zatim slede neto sгedпjorocпi i dugorocпi kJ-editi iz inostraпstva 
(20,8%) i strane diгektne investicije (19,4%). Naime, ove tri vrste transakcijafinansiraju 90,1% 
eksteme пeJ'avnoteie. Nakoп njih slede bespovratni tran~feri sa 11, 3%, dok sve ostale 
tгansakcije imaju znacajпo manji doprinos i и zЬirnom izrazu pokrivaju oko 17% spoljnog 
deficita. 
r·azlika pokrivena deviznom ustedev jnorn iz prethodnog perioda i veoma v isokirn neregistrovanim doznakama koje н 
zemlju ulaze ili sa dolaskom nasih radnika iz inostranstva il i potem alternativnil1 пасјпа slanja novca koj ima se 
izbegava рlасапје vjsokЉ troskova traпsfera. 
62 Stavka devizni pгi l iv ро osпovu Zakona о privremenom obavljanju odreёlenih poslova platпog promcta na 
teritoiiji SR Jugoslavije ("Sl.list SRJ", Ьt-. 9/01) obuhvata saldo devjznih tтansakcija sa Сшоm Gorom i Kosovoш i 
Metoћijom ostvaren kod Ьапаkа sve do odvajanja Сше Gore i proglaseпja пјеnе smostalnosti. Nakoп toga, ova 
stavka obuhvata sашо saldo devizпil1 n·aпsakcija sa Kosovom ј Metolljjom. 
6 3 Potr·ebrю је гесј da је ргј \ јv sn·anill diгektni\1 jnvestjcija zпacajno uvecaп пakon 2003. godjпe, sto је пајрiе 
posledjca procesa pгivatizacjje. Takode, i sr·ed11jorocno ј dugoгocпo zaduzivanje u iпost1-anstvu irna trend гasta , ргј 
сети se daleko veci deo pгjrasta duga odnosi na pгivatлj dug, nego па javnj dug. Trend porasta s1·edлjorocnog i 
dнgorocпog zaduzjvaпja tr jпostraпstvu jeste jednjm delorn 1·ezultat роvесапја stope obavezne гezerve Narodne 
banke SгЫје па depozite, kтedite i druga s1·edstva primljena iz irюstгanstva sa rokorn dospeca do dve godiпe na 60%. 
U decembru 2006. ova stopa је sшапјепа па 45%. 
64 Od cega su najvazniji nova devizna stednja (2,1 mi lijardu EUR) ј menjacki poslovj н zemUj (1,4 milijaгde EUR). 
65 Stavka greske i pюpusti u pei"iodu 1997-2000. uklju~uje meduvalutne promene, kratkш·ocпe tгgovinske kгedite ј 
stvaшe gieske i propнste, а u periodu 2001-2005. kratko1·ocne kredjte ј stvarne g1·eske ј propuste. 
61 
Grafikoп 3.8 Pokтice eksternog deficita Sт,blje и periodu 2001-2005, % 
Т е k 11 с ј 
traпsf'erj 
S г с d 11 ј о г о с 11 ј 
i d tl g о r о с п ј ~-----
kred iti 
Izvor: Foнd za r·azvoj ekonomske 11auke 
D о п а с ije 
jnves tjcije 
Sagledajmo kakva је priroda tтansalkcija kojima se dominantno finaлsira eksterna 
neravnoteza. U strakturi tekucih transfera kao najvaznijoj stavci, priliv dozпaka iz inostr-anstva i 
neto otlшp devizne efektive imaju trend staЬilnog 1-asta. Iako se ove transakcije realizujtl 
zahvaljujuci cinjenici da је najbolji izvozni proizvod SrЬije ljudski kapital, а пе zahvaljujuci 
konkurentпosti пјепе privrede i izvoza, ne mozemo sa visokom poпzdanoscн tvrditi da li се i 
kada ovaj izvOI finansiranja presahnuti. Na osnoVll dosada$njeg iskustva smatr·an1o da се ovaj 
vid pri liva kapitala i а buduce Ьiti p1ilicno izdasaл, te da se na пјеgа шоzе racuпati . Ipak, 
mogucnost da ove traпsakcije и perspektivi podbace stvara Ьојаzал da Ьi privreda SrЬije mogla 
zapasti н ozbiljnн spoljnп nelikvidnost. 
Nakoп. teku6iћ transakcija, sa aspekta finansiranja eksteme neravnoteze najvazniji su 
srednjorocni i dнgorocni krediti. Trend zadн.Zivanja ove vrste је izra:leno IЋStllci, pri cemu је 
pri1-ast javnog dela dнga relativno skroman u o,dnosн na pril-ast privatnog daga. Konstatacija da је 
veci deo spoljnog duga privatnog karaktera (banke i preduzeca) i da 011 пе predstavlja opasнost 
za citavu privi"edu jer dгzava za njega ne gaгantuje, nije korektna, jer се i firme i banke u 
trenutku dospevanja duga posegnuti za kupovinom devizлil1 sredstava na deviznom trzistu, sto bi 
izazvalo ili drasticпu depi"ecijacijн devizпog kursa ili Ьi p1·imoi-alo Naiodнu banlш SrЬije da 
intervenise па medнbankш·skom tJ·zistн prodajom deviza, а to Ьi se najveiovatнij e odrazilo на 
pad devizпih гezeгvi. U naredнim godinama SгЬiji pгedstoji роvесшю fшaнsijsko нарrеzанје н 
smislu otplata 1-anije uzetiЬ kiedita u inostt·aлstvп. Ukoliko zanemaiilno поvе otpise i reprogt-ame 
dugova, koji su malo verovatni s obzirom na visoko нсеsсе piivatnog dt1ga, ovaj izvor 
finansiranja Ьi mogao veoma brzo da presusi. То Ьi zнacilo velike proЬleme u vezi sa 
finaнsiianjem spoljnog deficita, naroCito ako uzmemo u obzii" пjegov diлшnicш1 tempo rasta. 
Takode, nije pozeljno da se u jednoj privredi trosi zпаtпо iznad proizvodпiЬ mogucnosti, te da se 
taj visak роtгоsнје finaлsiiЋ inostranom akuпшlacijom u formi kJedita, jer takva potrosnja ne 
odrazava realпu sposobnost privrede da stvori dodatu vrednost kojll се гealizovati na domacem i 
iпostranoш trzistLL i пiје ogledalo koпkш·eпtнosti priviede i izvoza. Zbog toga se ne tгеЬа Lt 
velikoj шeri oslanjati па ovaj izvoг fiпaпsil·aнja. 
Sledeca vеоша zпacajna stavka koja pokгiva petinн eksteшe neravпoteze jesu strane 
direktпe iпvesticije. Ciпj~nica da se najveci deo ovih pгiliva ostvar~je zahvaljujuci privatizaciji 
pokazнje da се sa пјепiш оkоnсш1јеш koje је najavljeпo do laaja 2008. znacajno Ьiti smацјепа 
шоgпспоst fiпaпsiranja eksteшog deficita. Dakle, па privatizacioпe piihode se пе шоzе 
dugorocпo Iactшati. 
Doпacije piedstavljaju poslednju pojedinacnu sta\,ku platnog bilansa koja pokiiva solidan 
piocenat eksterпog deficita. Оне pokazuju ocigledan trend sшапјеnја, tako da se н Ьliskoj 
62 
peгspektivi moze ocekivati svodenje ovog izvora finansiranja na mtшmum, ili cak njegovo 
aпuliгanje. Jasno је da jedna privreda koja gotovo Citavu deceniju sprovodi ekonomske i 
socijalпe Ieforшe ne tieba i пе moze da se oslanja па bespovratпu роnю6 iz iпostranstva. 
Ostale stavke medu koje spadaju: kratkorocni krediti iz inostranstva, saldo koшercijalпih 
usluga, komeicijalni la·editi ро osпovu uvoza пafte i ostali kapitalni piilivi pokiivaju Ielativпo 
mali pюcenat eksteшog deficita, pii cemu tгеЬа imati u vidu da је saldo komeгcijalnih нsluga u 
2005. пegativaп kao i da kratkorocпo zaduzivanje u iпostranstvu ima ista ogt-anicenja kao i 
sгedпjorocno i dugorocno zaduzivanje. 
Копаспо, cak i ako pr"ihvatimo da sи tekиti transferi stavka platnog bllansa sa staЫlnim 
i sigurnim rastom, opasnos!' od smanjenja prihoda od privatizacije i neto sredrijorocnih i 
dugorocnih kr-edita иz dinamican trend rasta spoljnotrgovinskog deficita иkаzије па realnи 
mogucnost da se и veoma doglednoj buducnosti pojave ozЫljni platnoЫlansni proЬlemi. Dmgim 
t·eCima, dizajneri ekonomske politike se ne Ы smeli иljиljkati zbog ogromnog su.ficita kapitalnog 
Ьilansa i tekиtih trans_fera kao da се takvo stanje vecito da traje i kao da za to postoje garancije. 
Jedini siguгan naCin odrianja solidne platno bllansne pozicije jeste svodenje spoljnotrgovinskog 
deficita и pгihvatljive okvire. 
6.3 POSLEDICE DALJEG RASTA EKSTERNOG DEFICITA 
Ako је izvesпo da postoji I"ealпa opasnost da se platno bilansna pozicija Srbije 1.1 Ьliskoj 
pei"spektivj drasticпo pogorsa, опdа је vazпo pitanje koje su to posledice sa kojiшa se опа moze 
suocjti. Pokusacemo da nabrojimo i objasпimo sашо неkе koje sп рrеша пa.Sem шШјепјн 
najvazпije: 
Ј. Sшanjenje devizпih rezervi kao diagocenog resшsa. Nemogucnost fiпansil-anja 
eksteшe пeravnoteze, to jest ostvarivanje deficita пkllpnog platnog Ьilaпsa 
priшOialo bi Narodnu bankll Srbije da intervenise prodajom deviza na 
шedabankarskom devjzпom trzistп kako Ьi podmiiila пarastajucu tra:lпju za 
devizama i amortizovala njene negativne efekte па dinanliku devizпog kнrsa. 
Razшere ovog smanjenja zavisile Ьi od obima пepokгjvene trafuje za devizama i 
dazine trajanja ovakvog stanja. 
2. Zapadanje privrede а dubokll spolj11u пelikvjdпost ј пeшogп6nost fiнaпsiranja 
rashoda prema iпostranst\'11. 
З. Negativлe ocene ekoпoшskih peгfoпnansj SIЬije od stiane шedunarodniћ 
fiпaпsjjskih institпcija, prevashodno ММF-а. 
4. Lose осепе vodecill svetskih fiпaпsijskil1 institпcija vel"ovatno Ьi uslovile zпacajno 
pogoгsa11je ili mozda ј guЬitak kreditnog rejtinga Sl"bije. 
5. Pad de,,izпih Iezeivj ј eventualni gнЬitak kгeditnog Jejtiпga diasticпo Ьi smanjio 
iпteiesovanje poteпcijalniћ stranih iпvestitora za пlаgапја п SIЬijп. 
б. Takode, VIlo је verovatпo da Ьi i леkе transnacionalne kompanije koje vec posluju 
na tтzistu SrЬije odlucile da se povuku i da svoje kapacitete presele t1 neke stabilnije 
i sigнrnije zernlje u okl·uzenju. 
7. Оdvгасапје poteнcijalпih i povlaceпje vec postojecill stгanih iпvestitora jz SгЬiје 
imalo Ьi vеоша negativпe implikacjje na 1-ast pi"jvrede, izvoza i zivotпog standarda. 
8. Iako iskustva dшgiћ zeшalja н tranzicjji pokazujп da piilj v stranih diгektnill 
investicija p1·evaslюdпo utice na Iast produktivлosti, efikasnosti, proizvodпje ј 
izvoza, alj пе ј na 1-ast zaposlenosti, smatramo da Ьi povlacenje postojecih 
jпvestjtш-a uticalo na роvесапје ioпako visoke пezaposlenosti. 
9. Smaпjenje mogнcnosti dodatпog zadazjvaпja privatпog i javпog sektora н 
.iпostгanstvu, sto Ьi imalo negativne Iepeikllsije na privredni razvoj. 
63 
Ј О. Redн.kcija .kreditnog potencijala zпacajno bi smanjila роnнdн .kredita na domacem 
fiпaпsijskom trzistн i prouzrokovala rast kamatнill stopa. 
11. Nakoп ostrog pada deviznih rezervi doslo bi do dгasticпe depiecijacije deviznog 
kursa koja bi geпerisala ub1·zaнje jnflacije. 
Ј 2. Rasplaтnsavaпje iпflac~e geпerisalo bi niz posledica koje se ogledaju и real11om 
obezviedivanj u dohotka i stednje piiviede i staпovnistva, opstoj пestabilпosti 
poslovaпja, preгaspodeli obaveza od dнinika ka poveriociшa, poremecajima u 
budzetskom sisteпш (Taпzi-Oliviera efekat), spгemnosti iпostr-anih investitoгa da 
р1·е iпvestiraju u kratkorocпe spe.kulativne haгtije od vredпosti nego u геа]nе 
kapacitete, itd. 
13. Kamatпe stope bi se zbog ioflacije i роvесапја prem~e na rizik dodatнo vinule u vis 
i jos vise otezale novo zadнzivanje sa jasnim uticajem па гast privrede, izvoza, 
zaposleнosti i zivotnog staнdaida. 
Ј 4. Smanjeпje devizпi l1 Iezeгvi i depiecijacija kшsa pogubno bi delovali па uvoz 
kapitalпe оргеmе, zbog cega bi bilo tesko i zaшisliti poboljsaпje konkшentпosti 
pгivгede i izvoza. 
15. Nemogucпost fiпaпsiraлja нvoza siioviпa, гepгomateiijala i saviemene opreme 
negativпo Ьi нticala na ekonomskн aktivnost, izvoz, zaposleпost i zivotni standard. 
Ј 6. Redнkcija ekonomske aktivnosti smaпjila bi tтafuju za baпkarskim kreditirna, sto bi 
и znacajnoj meri нgтozilo poslovanje baпkaгskog sektora koje Ы vec Ьilo ugiozeno 
smanjenim kтeditinim poteнcijalom пemogucnoscн zaduzivanja na 
meduпarodnoш tl'zistн. 
17. Smanjenje ekoпoшske aktivпosti imalo bi za posledicu smanjenje i izvoza i нvoza, 
ali verovatno brzi pad izvoza od нvoza i Ьlago роvеса.пје eksterne пet-avпoteze 
kakvo smo imali tokom devedesetil1 godina, sa daljjm produbljivaпjem svih 
pomeпнtih posledica. 
18. Pad ek.oпomske aktivпosti rezнltirao Ьi velikim gнЬicima u poslovaпju mnogih 
preduzeca. 
Ј 9. Smaпjenje deviznil1 rezervi, deprecijacija deviznog kнгsа, inflacija, rast kamatпih 
stopa i smanjenje ek.onomske aktivnosti sa posledicпim padom kнроvпе moci 
zпacajno bi ote:Zali fiпansiraпje uvoza potrosnlh dobara, sto ы pogorsalo 
snabdeveпost domaceg trzista i negativпo uticalo 11а zivotni staпdaгd gradaпa. 
20. Mogнci proЬlemi u domeпu javnih fшansija zbog pada ekonoшske ak.tivпosti i 
пemogucпosti novog zaduzivaпja dizave u iпostгaпstvн. 
21. Pгoblemi н domenu javnih fiпansija шoguci su i zbog smaпjenja stгaпil1 diiektпiћ 
iл v esti cij а. 
22. Ost:гa deprecijacija devizпog kш·sa znacajпo bi povecala diшu·skн piotivvrednost 
spoljпog duga (privatnog i javnog), ali i dнga privrede i staпovnistva рrеша 
pOSlOVПil11 bankama ро OSПOVll laedita sa devizПOШ kJauzн1om, sto bi dodat110 
pojacalo osecaj opste пelikvidnosti, нz шоgнспоst baпkrotstva 1111юgih Ьапаl<.а, 
preduzeca i domacinstava sa daljim negativпiш uticajeш па 1-ast piivrede, izvoza, 
zaposlenosti i zivotnog standaida. 
23. Sшanjenje deviznih Iezeгvi нticalo bi па ukidaпje inteгne konvertiЬilпosti dinara, 
najveiovatnije povratak па l'ezim fik.sпog valнtnog kuгsa i pojavu сгпоg trzista 
devizne efektive нz пюgucпost pгofitiгanja odгedeпog sloja moralno sumnjivih 
ljнdi. 
24. Otezaпa lшpoviпa deviza geпe1·isaJa Ьi i paralelno devizno tгziste za privredпe 
subjekte sa posebniш deviznim kшsom (tzv. sticovanim lшrsom), kakav smo iшali 
tokom devedesetil1 godiпa uz mogнcnost da sашо odt·edene stшktнre privredпika i 
politicaia dodu do ovog resursa ро povoljnijem i nerealnom zvanicпom k.ursu. 
64 
25. Opsti pad ekonomske aktivnosti, proЬlemi па poljtl ja,rni11 finansija (шedno 
scгvisiranje plata i penzija iz budzeta), pad konkt~rentnosti privrede i izvoza, 
inЛacija i pad zivotnog standarda brzo bi iпspirisa\j razvoj sive ekonomije i 
korupcije kojj bi dodatno nagrizali drustveno-ekonomskj sistem. 
26. Lose staлje privrede i drustva sa posledicno niskim zivotnjm standardom rezultiralo 
Ьј daljjm odljvom najobrazovanijih, najsposobnjjj\1 ј najtalentovanijih kadrova iz 
zemlje, sto bi dodatno ugrozilo konkurentnost pгivrede ј jzvoza sa produЬljivanjeш 
svjh vec pomenLitih posledica. 
27. Veoma vazna posledica povecanja spoljnotrgovinske ner-avnoteze koja se na:lalost 
cesto prenebregava jeste guseпje domacjh preduzeca mocпom inostтanoш 
konkuгeпcijom, роvесапје nezaposleпosti , dalje jntenzivji"anje uvozпe zavisnostj i 
smanjeпje neto devizпog efekta izvoza. 
Nema sнпшје da su sve pomenute konsekveпce izttzetпo ozЬi ljлe zbog cega il1 tako treba 
i sl1vatiti. Sllodпo tome, neophodno је na OSI10Vt1 deta~jпe analize defi пi satj set met-a ekonomske 
politike koje bi pogodova le svodeпju spoljnotгgoviaskog de:ficita LI pril1vatlj ive okvil'e. 
65 
IV STRUKTURNE КARAКTERISTIКE 
SPOLJNOTRGOVINSКE RAZMENE SRВIJE 
1. KARAKTERISTIKERAZMENEPREMA UNCTAD 
МETODOLOGIJI 
1.1 METODOLOSКE PRELIMINARlJE 
Spoljnotrgovinski deficit, nazalost, nije jedina boljka Iobne razmeпe Srbije sa 
iпostranstvom. Veoma losa pozicija u meduлarodnoj podeli rada moZe se dosta lako uoCiti i na 
osnovu analize struktшe robnog izvoza i llVOza. Zapravo u teoriji medunarodne trgovine 
ustaljeпo је misljeчje da u strukturi razшene (naгocito izvoza) ekonomski pгosperitetпЉ zemalja 
dominiтaj Lt pioizvodi visoke faze finalizacije sa visokom dodatom VIedпoscu koji su, gledaпo iz 
нgla faktorske iпteпzivпosti, najcesce iпteпzivпi tehлologijom.66 Domiпacija ovil1 proizvoda u 
struktшi izvoza пајсеsсе odslikava пjihovu dominaciju i u stiuktшi ukupпog GDP-a, te se stoga 
takve zeшlje kvaliflkuju kao superiorne u medunarodпoj podeli 1-ada i spoljaotrgoviпskoj 
razmeпi. Nasupiot njiшa, privrede sa dominacijom primarnih proizvoda, eпergenata, proizvoda 
пiske faze finalizacije, пiske dodate vrednosti koji su najcesce radпo-iпteпzivпi ili intenzivпi 
piirodniш Iesttrsiшa јеsн privrede sa роtршю nekoпkureпtпom privredпoш strukturom i rob11im 
izvozoш, te su one па пiskom пivou ekoпomske razvijenosti. 
Upravo iz poшeпutog гazloga, па osпovu sh-uktншe analize izvoza i uvoza, оdпоsпо 
razvrstavaпja pгoizvoda na primarne i iвdнstrijske, шogu se izvesti korisпi zakljнcci о kvalitetu 
гоЬпе razmeпe SrЬije sa inostJЋпstvom. 
Na ovom mestн kol'scena је metodologija Konfereпcije Ujediцjeпih Nacija za tгgoviпu i 
razvoj (UNCTAD) posredstvom koje se, upotrebom jednocifтenog пivoa SMTK, proizvodi 
пюgu dekomponovati па primarпe i indнstr~jske. U primarne proizvode spadaju s1ede6i sektol"i: 
(О) I-h·ana i zive zivotinje; (1) Pice i duvan; (2) Siiove materije sem goiiva; (3) Miпeralna goiiva 
i maziva; ( 4) Zivotiпjska i Ьilјпа ulja i masti i odsek (68) ОЬојепi шetali . Za razlikн od oviћ 
proizvoda u indнstrijske proizvode spadajн sektoii: (5) Hemijski proizvodi; (6) Proizvodi 
S\'rstani ро materijalн; (7) Masine i transportпi шedaji; (8) Razni gotovi proizvodi, pii сеmн se iz 
sektora (6) iskljucuje odsek (68) јег је оп vec pietlюdпo ukljucen u primaшe proizvode. 
Takode, pored pomenute metodologije razvistavaпje se vrsi i па ргimаше pioizvode u 
siiem smislu i industгijske proizvode н нzem smislu. Nain1e, razlika н odпosu na pietl1odпu 
metodologijн је н tome sto se i odsek (67) Gvozcte i celik, takode, smatra proizvodom nize faze 
66 Proces p1·ivтednog razvoja пеkе zeшlje koшpleшentaraп је sa koпvergencijom struktщe пјепоg izvoza ka 
prosecnoj strLikturi izvoza razvije11ill zemalja. Videti: Kamiпski, В . (2001), "How Accession to the Ещореаn Uпiов 
Has Affected Exteшal Тrade авd Foreigп Diiect Iпvestment in Central Ещореап Econoш.ies", Uпiveisity of 
Mюyland, College Ратk and World Вапk, Washiogton, DC; Wolfшayr-Schnitzer, 1. (1998), "Ћаdе Perforшance of 
CEECs According to Technology Classes", OECD Proceediпgs: n1e Coшpetitivenes of Ђansition Econoпries, 
OECD, Paiis; H avlik, Р., Laпdesшann, М. and R. Stehre1· (2001), "Coшpetitivenes of" СЕЕ Industries: Evideпce 
fюm Foreigп T rade Specialization and Quality Indicators", WПW Research Reports, No. 278, Viешш; Hoekшan, 
В. апd S. Djaпkov (1997), "Determinants of the Export Stп1cture of Countries i11 Central апd Eastem Europe", 
W01'ld Bank Economic Review, 11, No 3, 471 -87.; Mikic, М. апd G. Lul<iпic (2002), "Using Trade Statistic to 
Gauge Сюаtiап Coшpetitiveвess", Giadнate School of Есопошiсs & Busiпess-Uнiversity of Zagreb, Croatian 
National Вапk; Kovacevic. R . (2001), Tranzicija i tгgovinska politika, lпstitut za spoljnu tтgoviiш. 
66 
fmalizacije, оdпоsпо piimaшim proizvodom te se on "prebacuje" iz iпdпstrijskih u primame 
proizvode. Dakle, prema alteгпativпoj metodologiji, vrednost izvozaluvoza piiшarпih proizvoda 
bice veca u odnosu па UNCTAD metodologij u tlpravo za vтednost odseka (67), dok се vrednost 
iпdust1ijski11 proizvoda Ьiti mапја za vrednost istog odseka. Treba primetiti da sektor (9) 
Proizvodi i traпsakcije nigde nepomeпиti tюpste пiје katego1isaп. 
Dalja aпaliza odпosice se па razvistavaпje iпdнsti·ij skЉ proizvoda prema faktOiskoj 
iпteпzivпosti па tehnoloski i radno-iпtenzivne pтoizvode, pri cemu и tehпoloski-inteпzivne 
piOizvode spadajн sledecj odseci i sektori: (54) Medicjnski i faпnaceнtski proizvodi; (55) 
Eteiicna ulj a, paifl.misaпi ј toaletni preparat; (57) Plasticпe mateгUe и primaгnim oЫicima; (7) 
Masine i transp01·tni шedaji ј (87) Naнcni i kontrolпi iпstrиmeпti, dok и radno-intenzivпe 
proizvode spadajи odseci: (61) Koza, proizvodi od koze i kтzna; (65) Predivo, tkaniнe i tekstilni 
proizvodi; ( 69) Pioizvodi od metala, пigde пepomenuti; (8 1) Moпtazne zgrade, sa.п itarпi нredaji; 
(82) Naшestaj i delovi; (83) ћedmeti za риtоvапје; (84) Odeca; (85) Obuca i (89) Razпi gotovi 
proizvodi, nigde 1 epomeпuti. 
1.2 STRUKTURNE КARAKTERISTIKE ROBNOG IZYOZA 
Stгнktшne promeпe robnog izvoza Srbije н peгiodu 1987-2005. godiпe jesu zabriпjavajиce. 
U pгilog ove teze idн podaci prikazani и tabeli 4.1 . 
Tabela 4.1 Struktura izvoza RepuЬlike Srbije prema UNCTAD i alternativnoj metoclologiji 1987-
2005. godine, bllj. USD, % 
l.zvoz l ndex Udeo u ukupnom izvozu- 'Уо 
1987 1990 1998 2000 2004 2005 2005/ 2000/ 2005/ 1987 1990 1998 2000 2004 2005 1987 1987 2000 
Ukщmo J..J1J • .fbll S,4$t.. 11U 1.11.~.U]tJ I.SSi.IJJ .f,SJi,JS(t .ЏSJ.Jll 
"' 
Ј1 :,, 100':1-
'''"' 
100% 100.~ 100% IOO•y,. 
PJ;marrli 
~~1'.1.0~ 1.3119,01(1 ]Q1,1~1 51ЏS~ Џ5(,,441 I,(J(К'i: .. ~l7 •n I>I'Oi:Z\'Odi 
ј ј ~ .. ћ.IЈ% 25. 1% 29.1% )19% ).S.I% ~.$}.% 
lll(lta$tгijski \,195,7;tl) 4,tMI),~It(• t , .SCM. )f,l') I,OI~.ci7tt Z,Z.IIi(o,IЩI 1,931.S6S ,., 
'" 
~9"2 77.5% 74(1'% 5.S.Z% CI4A')C, (..a.zox. (lol 4'У .. r•гOi.z\'Odi 
l'rimnгпi 
J)l'() i7,\'()(ti 11 џ:щ.~~t: I,NoZ,IC»< f,IU$/><•1 {,z•),r,,, 1.1=1}.~~ 1~=!$.:'-«llt! 1!1} 
" 
)5.Ј ~(iМ% ЗО.S% )1.1% AU.4% AJJ.I% .. ii.~ 
Sirc111 sшisl11 
ll1dostrijsld 
l' '·oit\'O(Ii 11 нiеш 3,011-4,1/В ),747 ... jl!< 1,:!7 1!}1(11) ~I.(Џ)f2 t,I01,SK• .. 2,3 12,Я.f 
" 
'29 161 11.SY.. С.!с 7'Хо <6.7% :'iti.\J% 51.2% 51)Jt"' 
SllliS1t1 
v Izvor: Pr01·acun kand1data na osnovu podataka Repubbl~kog zavoda za stat1st1ku. 
Slede6i UNCTAD metodologiju tюcava se da је izvoz piimaшih proizvoda tl periodи 
1987-2000. godiпe (izuzimaj пci 1990. godinu) imao treпd pada i to sa 928,8 miliona USD па 
512,6 шilioпa USD, odпosno za 45%. Uzme li se и obzii ciлjenica da је и datoш peiiodн ttkupan 
izvoz орао za 63% јаsпо је za.Sto је porastao иdео primaшih proizvoda t.L ukupлoш IObnorn 
izvozн. Istovгeшeno, izvoz iлdustrijskill proizvoda орао је zпatlю Ьйе od ukиpлog гobnog 
izvoza. Njegov pad od 70% u регiоdн opste ekoпomske koпtrakcije Iezultirao је redпkcijoш 
лjegovog ucesca и ukupпom izvozu sa 77,5% и 1987. ла 64,4% tl 2000. godi11i. Ukoliko 
sagledamo rezaltate alternativпe шetodologije, dolazimo do gotovo istovetnih zakljиcaka. Izvoz 
priшar-nih pioizvoda drasticno је орао и prvom potperiodu i to ро stopi od 45%. Ovo је, s 
obziгom па daleko ostriji pad иkupпog robпog izvoza, iшpl icjгalo роvесапје исеsса piimarnih 
projzvoda н иkирпоm izvozи sa 26,8% и 1987. na 40,4% п 2000. Sto se indнstгijskih proizvoda 
tice, sтапјепје пjihovog izvoza и prvoш potperiodLL Ыlо је daleko ostгije и odnosи па sшапјенје 
нkнрпоg IObпog izvoza, sto је rezultiralo sшaнjenjem нdela ovill pгoizvoda п нkпрпош izvozu 
67 
sa 72,5% Ll 1987. na 56,9% u 2000. DuЬija analiza strukture industrijskog izvoza prema 
faktorskoj inteazivnosti potvrdнje lose trendove. 
Tabela 4.2 Stt·uktuгa izvoza RepuЬlike Srbije premafaktorskoj intenzivnosti, 1987-2005. godine, 
llilj USD % . 
lzvoz lndex Udeo u ukupnom izvozu- % 
1987 1990 1998 2000 2004 2005 2005/ 2000/ 2005/ 1987 1990 1998 2000 2004 2005 1987 1987 2000 
{Jkщmo Ц$},}60 S.<IS6,9Sl 1,1/f,(I!O I.SSl.l) l J,J77.1JI 4,ЈЈ1,Ј78 107 J l 
"' 
100% 100'\о\о IM'~ 1ООУ .. 100"/. 100% 
"tl1110loJki 
i ll itiiZ.i,1t ll 1.502. 161 1,713, 129 447,731 314.494 602.3 14,0 1$8.941 7 $1 21 2• 1 )$)% 31 $% 16.4% 202% l б.&'Ко 16.7% 
)rolz.votll 
J:tiHIIIO 
i llltltZ.iVIII 1,0)6.<171 1.48 • • 075 5)1),419 36$.5'16 6<)'/.8 13.0 905.127.7 87 JS , .. 24 ""' 27.2% 1q.s'% 23.5% 19.5% 19.9% 
)f'OIZ.\'0(11 
•v l zvor: ProracLI11 kand1data па osnovu podataka RepL1ЬI1ckog zavoda za stat•st1ku. 
u posmatranom periodu izvoz tehnoloski-intenzivnih proizvoda zabelezio је ostriji 
tempo smanjenja u odnosн na нkupan robni izvoz. Pad izvoza ovih proizvoda sa 1,5 milijardi 
USD u 1987. na 3 14,5 miliona USD u 2000, proнzrokovao је pad njihovog нdela Ll ukupnom 
izvoztt sa 35,3% na 20,2%. Izvoz radno-intenzivnih proizvoda takode је орао. Njegovo 
intenzivnije smanjenje u odnosu na ukopan izvoz rezultirao је redukcijom njegovog нdela u 
ukupnom izvozu sa 24,4% tt 1987. na 23,5% u 2000. godini. Drugim recima, tokom perioda 
1987-2000. i prema UNCTAD i prema alternativnoj metodologiji povecano је ucesce prirnarnih i 
istovremeno smaлjeno oces6e industrijskih proizvoda u ulrupnom robnom izvozu. Pored toga, 
smanjeno је i ucesce tehnoloski-inteпzivnih proizvoda i radno-intenzivnih pl'Oizvoda, pri сеmн је 
iпteпzitet pada udela prviћ znatno veci. Nema sшnпје da је struktura izvoza Srbije u ovom 
periodu pogorsana. 
U dл.tgom potperiodu (2001-2005.) trendovi strukturnih promena takode su nepovoljпi. 
ћеmа UNCTAD mctodologiji izvoz prirnarnih proizvoda Iastao је znatпo bl'ze od ukupпog 
izvoza dok је izvoz indLIStгijskiћ proizvoda rastao gotovo istiш tempom kao ukпpan izvoz. 
Posledica ovakviћ trendova jeste 1-ast udela pгimamil1 proizvoda sa 32,9% па 35,3% i 
zadxzavaнje udela iпdпstl'ijskil1 pшizvoda na nivou od 64,4%.67 P1·ema alteшativnoj metodologiji 
tгeпdovi SLI za nijansu dL"ugaciji. Zapгavo, i ovog puta је povecan lldeo primarnih proizvoda н 
ukttpnom izvozu i to sa 40,4% na 48,9%, dok је udeo indusll'ijskiћ proizvoda smanjen sa 56,9% 
na 50,8%.68 Dalje гasClanjavanje industrijskih proizvoda prema faktorskoj intenzivпosti kazuje 
da је u datom periodu пastavljeпo smanjeпje udela i telшoloski i radno-intenzivnih proizvoda. 
'Uzimajuci ove cinjenice u obzir mozemo zakljuciti da је tokom perioda 200 1-2005. godiпe 
ostvareno pogorsanje struktшe robnog izvoza Srbije. 
Sto se tice kvaliteta strukture robпog izvoza SrЬije ona је potpuno пezadovoljavajuca. Na 
osnovu podataka grafikona 4.lmoze se videti da Sl'Ьija spada medu zernlje CIE sa visokim 
llde\om primami\1 i niskirn udelom industrijskih proizvoda u ukllpnom robnom izvozu.69 
67 Rast udela primarnil1 proizvoda ostvaren је na teret sшапјепја udela sektora 9 Proizvodi i traпsakcije пepomenuti 
koji ltije klasifikovar1 prerna UNCГ АО i alternativnoj metodologiji. 
68 S obzii'Om da se razlika izmedu UNCTAD i alternativne metodike sastoji u tome ~to је prema prvoj odsek 67 
svrstan н gJ'Lipu iпdustrijsk.ih а prema drugoj н gшрн primamih pr·oizvoda jasno је da је smanjeпje udela 
indнstrijskill proizvoda prema alternativnoj metodologij i ostva1·e11o zal1valjujuci izdvajanju odseka 67 Gvozde i ~elik 
koji је Ll datom pe•·iodu dinamicno rastao, sto је l1 velikoj meJi posledica privatizacije Sartida. 
69 Podaci p1·ikazaпi u gгafikonн 4.1 odnose se na 2005. godinLI za Srbijll, 2004. godinu za Cesku, 2002. godinн za 
Ulпajiпll i 2003. godi1111 za ostale ze111lje. 
68 
Gt-afikoп 4.1 Ucesce izvoza primamih i industrijskih pl'Oizvoda и ukupnom izvozu odabгanih 
zemalja CIE prema UNCTAD metodologiji 
100,0% 
90,0% 
80,0% 
70,0% 
60,0% 
50,0% 
40,0% 
30,0% 
20,0% 
10,0% 
0,0% 
u :х: 
~ i:ij 
"' 
" 
"' u.
ci 
"' "' "' "' "' "' "' :Е :::- :е с "" -"' :::-с ;[ ~
"' 
с
о 
"' 
(/) n; о ., z "' u "" О) ~ Q) -' :.:::; :::> :о 
"" С!) з: 
"' ::;; 
zvo1·: Proгacttл kaлdidata па оsпоvн podataka preнzetih 
wwv.r.iпtracen.org/tradstat/sitcЗ-Зd. 
о Primarni proizvodi 11 lndustriiski proizvodi 
od RepuЫickog zavoda za statistiku i sa 
Nai.J.ne, S1Ъija је н оvош kontekstll и ravni sa Litvanijoш , Letoaijoш, Ukтajinoш, 
Bнgarskom, BiH, itd. Najuspesnije Ыvse ZUT: Ceska, Slovenija, Madarska i Poljska рrеша 
strнktщi 1·obnog izvoza u potpнnosti sн slicae тazvijeniш zemljama (videti piilog-gr·afikon 2). Za 
ove zemlje kaшktel"isticaa је iziazita doшinacija iпdнstJ·ijskil1 proizvoda uz miпошо нсеsсе 
priшaпli.ll dobara. 
Analiza па osnovL1 alteшativne шetodologije иkаzије na iste zakljиcke. 
Gt·afikon 4.2 Ucesce izvoza pгimarnih i industгijskih proizvoda и ukupnom izvozu odabranih 
zemalja CIE prema alternativnoj metodologiji 
100,0% 
90,0% 
80,0% 
70,0% 
60,0% 
50,0% 
40,0% 
30,0% 
20,0% 
10,0% 
0,0% 
u 
е Q) 
u Q) 
u. 
ci 
"' "' 
.. :r с е :~ i:ij :~ (/) з 
"" 
Q) 
:::> ..Ј 
.. .. 
"' 
.. .. .. .. .. .. .. <11 <11 :=- :::-
- '
"" 
:Е :::::-
"" 
:=-
"" 
-"' :;:;" 
"" с с ~ 
"' 
с 
•U с ~ '"' с ~о .. iO з :о .. "' "' 
Q) 
"' 
u ~ "' Е .D о > Q) О) ~ "' > <( Cl. >() о 'О х :.:::; :о w :о о (Ђ .. 
"' 
CD :х: о:: (Ђ ~ ~
lzvor: Pt·o•·acuп kaпdidata на osrюvu podataka preuzetih od Rept!Ьi ickog zavoda za statistiku sa 
www. i 11 tJ·acen. org/n·adstat/sitcЗ-Зd. 
I prema ovoj шetodologiji Srbija је иpoгediva sa шапје Jazvij eпiln zeшljama CIE dok sи 
najbolje J·aпgiiaпe aajнspesпije Ьivse ZUT. Tieba pгiшetiti da је ргеmа оЬе metodologije 
АlЬапiј а dobro гапgi1-апа. То govoii da stшktшa шЬпоg izvoza za koju је kaгakteristicпa 
doшiнacija iпdнstrijskiЬ и оdпоsи па рriшаше p1·oizvode пе шоrа пнzно da se podиdara sa 
пivоош ekonomske razvijeпosti. Ovo namece potrebн za daljoш koшpю-acijom zeшalja рrеша 
stшktиri izvoza iпdиstгijskih proizvoda gledaпo iz peгspektive faktoгske inteпzivпosti. 
69 
Grafikon 4.3 Ucesce izvoza Lhnoloski i mdno-intenzivnih proizvoda и ukupnom izvozu 
odabranih zemalja СЈЕ 
----------------
90,0% 
80,0% 13.~. 
70,0% 
60,0% 
50,0% 
40,0% 
30,0% 
20,0% 
0,0% 
., 
bl .. i ~ f u. 
cr :Е 
.. 
~ 
.. 
'5 
§ 
.. .. I ј 
"' "' о Tehnoloski intenzivni proizvodi • Radno intenzivni pr~oiz"_,v~od"_,_i __ .J_J 
Izvo1·: Pr·or·atLrr1 kar1didata na OSI10V LI podataka preuzetil1 od RepLrЬiitkog zavoda za statist ikLr sa 
W\VW. i 11trace11. org/tradsta t/s i tсЗ-З d. 
Ova analiza t1 velikoj meri rasvetljava karakter struktшe izvoza industrijskih proizvoda 
datil1 zemalja. Podaci grafikona 4.3 pokazuju da najuspesnije bivse ZUT ostvarнju najveci нdео 
tehnoloski-intenzivnil1 proizvoda, sto је karakteristika izvozne strнktнre razvijenih zemalja 
(videti prilog-grafikon 4). Posmatrano iz ovog ugla Srbija ponovo spada medu manje afirmativne 
zemlje CIE sa visokim нdelom radno-intenzivnih i niskim t1delom tehnoloski-intenzivnih 
proizvoda u t1kupnom robnom izvozu.70 
Iz prethodne analize proizilaze sledeci zakljucci: 
• Struktura robnog izvoza Srbije је pogorsana prema оЬе metodologije i u prvom i u 
drugom potperiodн. 
• Ona је u komparaciji sa ostalim zemljama CIE losa zbog visokog нdela primarnil1 i 
ni skog нdela indнstrijskih i tehnoloski-iпtenzivnih proizvoda. 
1.3 STRШ<TURNE КARAKTERISTIKE ROBNOG UVOZA 
Uporedo sa aпalizom strнkttJie izvoza, neophodno је aпal izirati i strukturн robrюg uvoza. 
Ona је, пesumnjivo, manje vafua iz Iazloga sto ne odslikava strLLktнпt same privrede, vec је vise 
prouzrokovaпa karakteiistikama нvozne zavisnosti, strukturom ltvozne traZ.nje, пivoom 
ekonomske razvijenosti i spoljnotrgovinskom politikom. 
Primenom UNCГ AD i altemativne metodologije doЬijene su vredпosti prikazane н tabeli 4.3. 
70 U ovorn s iLrtajLJ Albar1ija је r-angirana o11ako kako se moglo otekivati na osпovrr 11ivoa пјене ргivгеdпе 
razvijenosti. Najveci deo izvoza njenih iпdustrijskih proizvoda сiпе radno-inteпzivni proizvodi. 
70 
Tabela 4.3 Struktura uvoza RepuЬlike Srbije prema UNCTAD i alternativnoj metodologiji, 
1987-2005. godine, Jzilj USD % . 
Uvoz lndex Udeo u ukupnom uvozu- % 
1987 1990 1998 2000 2004 2005 20051 2000/ 20051 1987 1990 1998 2000 2004 2005 1987 1987 2000 
Ukupno ... . оо, 7.047,117 4.415. 344 .1.111,aza ro.гr&.f~ 10,57S.1f0 :m 71 
"' 
1- 1- 1- 1-
"""' 
1-
Primarnl Џ\43,808 2,46Џ~88 1,519,103 1,192,593 3.090.678 3.583.1368 218 
"rolzvodl 13 300 
)520> 34$1t. 330% :ISK 2&6~ ,, .... 
ncfustrl)skl 
3.0120.889 4,52).288 2.847.621 2.119.938 7.6751.625 8.009.037 231 10 329 84Т.. 0420> 1136~ 113 n. 71 ~ 65.9% "rol~vocfl 
Prlmarnl 
prol~vocfl u 1.803.132 2.738,183 1.&42.147 1,331,077 3.490.476 3.m.Э«; 210 10 300 408% 38"" ,..". 40~ 32 3~ 37.8% 
§lrem smislu 
lndustrij ski 
proi~vodl u 2.761,366 4,246,183 2.724,577 1,981,4$4 7.279,827 6.559.340 238 72 33 1 59.~ 803% 600% 59.5% &7 з~ 62.0% 
utem smlslu 
Izvm·: Pro•·ae!un kaпd ;data па osпovu podataka preuzet;ih od RepuЬ11ckog zavoda za stat;st;ku. 
Tokom pлrog potperioda uvoz primaranih proizvoda, grup isanih na bazi UNCTAD 
шetodologije, орао је neznatno sporije u odnosu па ukupan robni tlvoz sto је impliciralo Ьlagi 
porast njegovog t~cesca i to sa 35,2% u 1987. na 35,8% ll 2000. S drнge stJane uvoz industrijskih 
proizvoda орао је ро gotovo identicnoj stopi kao i ukupan uvoz. Posledica ovakve dinamike 
jeste jedva primetno smanjeпje udela ovih projzvoda u ukupnom robnom uvozu i to sa 64,7% na 
63,7%. ћimena alternativne metodologije daje nesto drugacije l'ezultate. Uvoz primamih 
proizvoda орао је nesto brze od ukupnog uvoza sto se manifestovalo u smanjenju njegovog 
udela sa 40,8% na 40,0%. Istovremeno, uvoz industrijskih proizvoda орао је пesto sporije u 
odnOSll na u\cupaл robni UVOZ zbog cegaje пjegovo ucesce poraslo sa 59,2% na 59,5%.71 
Tabela 4.4 Struktu1'a uvoza RepuЬlike Srblje premafaktorskoj intenzivnosti, 1987-2005. godine, 
hilj. USD, % 
Uvoz lndex Udeo u ukupnom uvozu-% 
1987 1990 1998 2000 2004 2005 2005/1987 2000/1987 2005/2000 1987 1990 1998 2000 2004 2005 
Ukup11o 4,46$.001 ЏU1,811 4,41!Ј,З6i З.З29.828 10,118.191 ID.$1$.710 227 11 
"' 
100% 100% 100% 100'- 100% 100% 
ehnolo$ki 
intenzivnl 1,1149,720 2.040,077 \,254,670 e1o.m 4,321,506.0 3.697.901.0 255 87 381 311% 28Q1<. 28.0% 29. 1% 39.9% 35.0% 
proi~vodl 
Radno 
intonztvnl 7<0(),15Q \.41106.4&1 424,675 S09,02S 1,415,707.0 1.319.973.8 186 •• 211 15t'to 1DQ1<. 184% 1SЗ% t36% 130% 
prol~vod l 
Izvor: Proracun kand;data na osnovu podataka preuzetih od Rept1ЬI1ckog zavoda za stat1St1ku. 
Osim toga, u periodн 1987-2000. uvoz tehnoloski i radлo-intenzivnЉ proizvoda орао је 
nezлatno brie od нkupnog liVOza, sto је rezultiralo padom njihovog ucesca. Zbog cinjenice da su 
trendovi razliciti prema ove dve metodologije, za izvodenje za.kljucka о tome da li је struktura 
нvoza poboljsana ili pogorsana potrebno је uzeti u obzir i diнgi potperiod. 
U drllgom potperiodu uocljivo је poboljsanje strukture robnog нvoza. Ono se 
prevashodno ogleda u smanjenju udela primarпih i povecanju udela industrijskih proizvoda u 
ukнpnom uvozu prema оЬе metodologije. Poboljsaпa је i struktura industrijskog uvoza prema 
71 Ћe11dovi р;·ета UNCTЛD i a lternativпoj metodici razlikuju se zal1valjujuci dinamici odseka 67 GvoZde i celik. 
Uvoz iпdust1·ij skil1 p1·oizvoda sa ovim odsekoш opada пezпatno brze od t1kupnog t1voza dok uvoz industJijskih 
proizvoda bez ovog odseka opada 11esto sporije od ukupnog нvoza. Nema sumпje da је uvoz odseka 67 sшanjen 
Zllatno b;·ze od t1kup110g uvoza. 
71 
faktorskoj iпteпzivnosti. u prilog ove tvrdnje ide сiпјепiса da је u periodн 2001-2005. povecan 
udeo tehnoloski-inteпzivnih а smanjeп udeo radпo intenzivпih proizvoda. Uzme li se н obzir 
citav vremeпski period 1987-2005. godine struktura robпog uvoza је пesumnjivo poboljsana. 
Poboljsanje se sastoji u smanjeпju udela primarnih i radno-iпtenzivnih proizvoda i povecanju 
udela industrijskih i tehnoloski-intenzivпih proizvoda prema оЬе metodologije. 
Strнktura robnog uvoza SrЬije dosta је slicпija strukturi нvoza razvijeп.ih zemalja пеgо 
sto је slнcaj sa izvozom. 
GraПkon 4.4 UceH:e uvoza primarnih i industrijskih proizvoda и ukupnom uvozu odab1··anih 
zemaija CIE prema UNCTAD metodologiji 
100,0% 
90,0% 
80,0% 
70,0% 
60,0% 
50,0% 
40,0% 
30,0% 
20,0% 
10,0% 
0,0% 
.. 
с 
е 
"" :::> 
.. .. 
:е "" с о (/) .., 
., 
"" .. ::Е 
:r 
"' 
.. u т :2' = с: ~ .. .. ., Ј:Ј ~ 
"' ;;: ::::; ., u. 
.. .. .. .. :~ .. .. :~ 
"" 
•2 ·=-
"" "" С/1 с с: ..., С/1 о 
.. 
о 
" 
., 
.. = ф ;;; Е > > о с: о Q. .Ј w 
" 
о 
:r Cl: и; и; 
-------------------"0"-'A''-'-"'ima=-'-'rn=i !?ГOizvodi 8 ndustriiski PГOizvodi 
Iz,•or: ћoratun kandjdata na osnovtl podataka preuzetih od Republjckog zavoda za statjsrjku ј sa 
\vww.intracen.orgltradstat/sitc3-3d. 
.. .. .. 
..: 
"" ""' 
"" ~ ~ 
"' о() .. "' О> 
"' ::0 .. со ::;; 
Podaci grafikona 4.4 pokazuju da је privreda Srbije medu zemlje CIE sa najvecim 
udelom primarnih pгoizvoda u strukturi robnog uvoza, p1·i cemu је dosta slic11ija razvijenim 
zemljama пеgо пajuspesnijim Ьivsim ZUT (videti prilog-grafikoп 5). Naime, r-aspo11 izшedu 
primamih i iпdL1strijskil1 pioizvoda veCi је kod 11ajuspesпijЉ Ьivsih ZUT пеgо kod razvijeпih 
zeшalja. 
Ргimепа alterпativпe metodologije daje gotovo istovetпe гezultate. Gгafikoп 4.5 
pokaZLije da је LJdeo primarnih proizvoda u struktшi robпog нvoza SrЬije visok u риеdеnјн sa 
najbolje гaпgiranim zemljama CIE. 
Gr·afikon 4.5 Uceste uvoza pt·imamih i industrijskih pгoizvoda и ukupnom uvozu odabranih 
zemaija CIE prema alternativnoj metodologф 
100,0% 
90,0% 
80,0% 
70,0% 
60,0% sz...,. 
50,0% 
40,0% 
30,0% 
20,0% 
10,0% 
0,0% 
о Primarni proizvodi .-lndustrilski proizvodi ~-'~;.;;. 
l zvor : P1·oracun kandjdata 11а osnovu podataka preuzetil1 
WW\V. intтa cen. o1·g/tl'aclsta t/si tсЗ-З d. 
72 
od Reptibljckog zavoda za statjstiktl ј sa 
Upikos tome, poredenjem sa гazvijen_im zemljama (videti graШшn б u prilogt1 rada), vidi se daje 
struktшa uvoza Srbije dosta slicna strukturi uvoza ovih privreda, kao i da Japan ima veCi udeo 
рriшашiћ proizvoda. Ovo пavodi па zakljucak da se visokom udelu oviћ proizvoda u ukupпom 
uvozu пе moze пista sustiпski zameriti. 
Slicne zakljucke daje i analiza faktOiske intenzivnosti industrijskog uvoza. Naime, 
struktшa prikazana u grafikonu 4.6 pokazuje da је udeo tehnoloski-iпtenzivпih proizvoda u 
tLvozu Sibije nizak. Ipak, ona је dosta slicna struktuтi uvoza razvijenih zemalja, narocito Ј арапа 
(videti piilog-grafikon 7). 
GraПkoп 4.6 Ucesce uvoza thnoloski i radno-intenzivnЉ proizvoda и ukupnom uvozu oclabranih 
zemalja CIE 
о Tehnoloski intenzivni proizvodi • Radno intenzivni proizvodi 1 
70 '0% т-..,.--.......", _ _"т!Г"'"""""'"......:;;;:;;;:::;:::;;:::;;;::;;::~~;;::;;;;;;::;;::::;;:~~=~-.".".,.-:'1!1-
60,0% ~.."..._------"",.-"""'"""'~"__,",..........",.. ______ _ 
50,0% '"*"'""·г--=L----= 
40,0% f----"-
30,0% 
20,0% fi,J~:I----·1 "'' 
10,0% 
0,0% 
I 
а; "' 
., 
€ 
"" ~ 
"' g> ID 
"' 
., ~ ., '5 '~ :е ., § 3 " ::; Cl: ... 
" 
"' :е 
~ 
~ ~ "' "" "' "" Ђ фQ. 
"' 
о(.) 
ш
"' 
"" 
"' ~ 
::; 
Izvor : Pror·acнn kandidata па osnovu podataka pr·euzetih od RepнЫickog zavoda za statistiku sa 
v.,rww.iiltracen.oi·g/tradstat/sitc3-3d. 
Ova cinjeпica nagovestava visok stepen struktшne podudaшosti uvoza St·bije i uvoza ekonomski 
prosperitetлiћ zemalja, о cemu се biti vise reci u пarednom delu rada. 
Zakljucci pгethodne analize su: 
• Strнktшa Iobn.og uvoza SrЬije је priшetn.o poboljsaпa u posmatranom vremenskom 
periodu, StO se ogleda U smanjenju ucesca primaшih i Iadпo-iпteпzivпih proizvoda i 
povecanju ucesca industrijskiћ i tehпoloski-iпteпzivпih piOizvoda. 
• Takode, опа је slicпija struktнri uvoza odabranih razvijeпЉ zemalja, aego sto је 
slucaj sa izvozom. Ipak, za izvodenje pouzdaпijih zakljucaka о stepenu stгukturпe 
slicпosti пеорhоdпа је detaljпija analiza. 
2. STRUI<.ТURA ROBNE RAZМENE PREMA MARREWIЛ<. -
HINLOOPEN METODOLOGIJI 
2.1 METODOLOSКE PRELIMINARIJE 
Radi koшpletпijeg sagledavanja struktшпih karakte1istika spoJjпotrgovinske Iazmene 
S1Ъije i objektivпijeg izvodenja zakljucaka, bice korisceпa i metodologija koju su razvili 
pгofesori Јегоеп Hinloopeп sa University of Amsterdam i Jacobus Gijsbeitнs Мюiа van 
73 
Marrcwij k sa Erasmus University Rotterdam. 72 Koristeci trocift-eni nivo SMTK -revizija З 
Marrewijk i Hiпloopen su izdvojili pet gn1pa proizvoda prema faktorskoj intenzivnosti i to: 
• Primami proizvodi 
• Prirodnim resursima-intenzivni proizvodi 
• Nekvalifikovanim radom-intenzivni proizvodi 
• Tehnoloski-intenzivni proizvodi 
• Ljudskim kapitalom-intenzivni proizvodi 
U proizvode sa niskim nivoom dodate vredпosti, niskim stepeпom fmalizacije spadaju: 
priшaшi proizvodi, prirodnim resursima i пekvalifikovanim radom-iпteпzivпi proizvodi, pri 
сешu se stepen fiпalizacije povecava krecuCi se od prve ka trccoj giupi proizvoda. Poslednje dve 
gн1ре proizvoda su p1·oizvodi sa znatпo vecom dodatom vrednoscu i neupo1·edivo veciш 
stepenom fiпali zacije. NaюCito је va.Zпo istaci da је karakteristika gotovo sviћ ekoпomski 
гazvijen ih zemalja domiлaлtпo ucesce telшoloski-iпtenzivnih proizvoda u stt11kturi izvoza 
(gгafikoп 8 u pi"i logu гаdа). 
Na st1·aлi гobnog Llvoza zakljucak је veoma s licaп. Pt-imenom Maгrewijk-Hiпloopen 
шetodologije kao osobenost struktu.re гobnog нvoza ekonomski razvijenih zemalja 
identifikovana је domiпacija tehлoloski-intenzivnih proizvoda (videti prilog-grafikoп 9). 
2.2 STRUКТURNE КARAКTERJSTIКE ROBNOG IZVOZA 
Razvгstavaпje robnih grupa trocifrene SMTK prema Marrewijk-Hinloopen metodologiji 
daje гezнltate prikazane н tabeli 4.5. 
Tabela 4.5 Strukiura robnog izvoza Srbije premafaktorskoj inlenzivnosli 1987-2005. godine, 
l1i lj. USD, % 
lzvoz lndex Udeo u ukupnoш izvozu- % 
1987 1990 1998 2000 2004 2005 2005 1 20001 20051 1987 1990 1998 2000 2004 2005 1987 1987 2000 
Ukllpиtt ЏSJ,JI>II S,JS6,PS./ 1,71J.I10 I,SJ7,1J7 J,577.JS6 oi,SSJ,Jll /Q7 .17 191 l(j0'1{, /ОО 'Ј(. /00'}(, fQQ!(, fQQ'1(, ЈIЮ'К. 
ћ'iiii3ГII i JII'Oit.VOCII 6«.•m 872.767 ~8Ј.346 397.965 1.050537 1.242.366 18? 61 311 IH% 16.0% 21.4% 25.S% 29.4% 27.3% 
ћiro(lflilll I'C:il lfSI IIШ 39</.Ш 820.763 , .,,390 2:14,957 37),869 $72,917 14) 5• 144 9•% шж 12.S~. 151% 10.5% 12.6% i11tt•\Z..ivolproi..t\'CtcJI 
Nckv:llitikovalliltl rst(foщ 97&.764 1,))9,889 471,503 284.S70 .. 14.329 557.29.5 57 29 196 23.0% 24 6% 17.6% 18 )% 11,6% 12.2% 
i11ff'11z:iv11l protz,·odi 
felшolo~ki lнtcr•zi,• r•l 1,247,991 1.367,279 411,99.1 269.708 701.308 &SS.857 71 22 328 29:n.. 25 1% 15.1'% 17.3% 19.6% 19$>1. proll.YO<II 
Ljudskiш k:IJ)itaiOI11 <МЏ12 1.008.89? ·~388 328.0S3 1.013.208 1.111.- 136 iltttnzi\111 prot.t\O(Ii 35 391 22Ж 115% 17 1% 2 1 1% 213% 28.2% 
. Jzvor: Prora~un kand1data na osnovu podataka preuzetJh od RepuЬ11~kog zavoda za staiiStlktl. 
Nema sumnje da је period 1987-2000. obilovao negativniш stп.1kturnin1 promenama robnog 
izvoza. Rast LJdela primamih proizvoda sa 15,4% na 25,5% uz istovтemeno sтапјепје udela 
telщoloski-intcпzivnih dоЬага sa 29,3% na 17,3% ostavlja пajsnafniji utisak. Sasvim је 
ocigledno da је u peгiodu koпtrakcije ukupnog izvoza izvoz prvih proizvoda opadao sporije, а 
drнgЉ dobal'a dosta brze od ukupnog izvoza, na sta ukazuju i i11deksne vrednosti. Uporedo sa 
ovakviш t.гe11dovima роvесап је udeo izvoza prirodniш resшsima-iпteнzivпih proizvoda sa 
9,4% па 15,1% i smanjeп udeo ljudskim kapitaJom-iнtenziVJ1ih dobara sa 22,2% na 21,1 %. 
Jedina pozitivna st1·ukturna promeпa iz ovog perioda jeste smaпjenje udela nekvaliflkovanim 
72 
WW\V. fe\v.cuJ.I1 1/few/people/varunaпewijk/eta/intensity.ћtш 
74 
radom-intenzivnih proizvoda sa 23,0% na 18,3%. Nema sumnje da је н prvom potperiodн 
stгнktпra izvoza SrЬije pogorsana. 
Dгнgi potpeгiod је pгilicno пejasan kada је и рitапји pгedzпak stшktшnih ргоmепа. 
Naime, 1.1 ovom гаzdоЫји роvесапо је нсеsсе i piimaгnih i tehnoloski-intenzivnih pгoizvoda i to 
sa 25,5% па 27,3% i sa 17,3% па 19,5%, respektivпo . Takode, smanjeno је нсеsсе prirodnim 
IeSШSiШa i пekvalifikovanim Iadoш-inteпzivп.ih piOizvoda i povecano исеsсе ljudskim 
kapitaloш-inteпzivnil1 pioizvoda и нkнрноm Iobнom izvozи. S obziioш da је smалјепје нdе!а 
prirodпiш resшsima i пekvalifikovanim radoш-iпtenzivnih proizvoda kompenzovano 
povecanjem нdela ljиdskiш kapitalom-iпtenzivnih proizvoda, te da је iнteпzitet rasta udela 
primaшih i telmoloski-inteпzivпih piOizvoda gotovo jedпak, stice se пesiguran utisak da је и 
datom periodи struktшa robnog izvoza veoma Ьlago poboljsana ili da је stagnirala. Ovakav 
zakljиcak se ne шоzе piiћvatiti sa zadovoljavaju6om sigшпos6н zbog cega је potrebпa detalj п.ija 
aлaliza stiuktнrnill pr-omena, о сети се Ьiti vise reCi нпarednom delи rada. 
Ipak, posmatramo li Citav Vl·emeпslG period 1987-2005, nеша dvojbe da ostro povecanje 
Ltdela primarпih i sшапјепје иdela tehпoloski-inteпzivnih proizvoda daje negativan tоп 
struktuшiш promeпama izvoza SIЬije. Jediпi pozitivaп trend strukturniЬ promena iz datog 
periodajeste роvесапје иdela lj udskiш kapitaloш-intenzivnih proizvoda. 
Struktura izvoza SrЬije ј е veoma losa н koшparacij i sa ostaliш zemljama CIE. Ova 
koвstatacija proizilazi iz podataka prikazanili u grafikoви 4.7. 
Grafikon 4.7 Udeo tehnoloski-intenzivnih proizvoda и ulcupnom izvozu odabranih zemaUa CIE 
60,0% 
50,0% 
40,0% 
20,0% 
10,0% 
0,0% 
.. 
:::-
с 
~ 
w 
.. ~ I .. <i .!!. "" :е с iii 1! ·;; ~ 2 
" .1! § <Ј) 
" 
'О 
-' Lr :;;; а: 
ai 
о Tehnoloski intenzivni proizvodi 
lzvor: Pmracun kandidata па osnovн podataka p1·eL1zetil1 od RepuЬiickog zavoda za statistiku sa 
\'/.,!W\V. iпtтacen. Oig/tiad sta tl si rсЗ-Зd. 
ћеша nj ima SrЬija spada н giL1pu zeшalja CIE sa vеоша niskiш L!deloш tehпoloski-intenzivnih 
proizvoda н stгнktнri тobnog izvoza. Sve najиspesnije Ьivse ZUT daleko sн ispгed nje рrеша 
оvош laiterijшn1.1. 
lstOVIeшeno, Srblja spada medн zemlje CIE sa priliCJ10 visokim нcescem priшarnih 
proizvoda и нkuрнош гоЬпоm izvozн. 
75 
Grafikon 4.8 Udeo p1·imarnil1 proizvoda и ukupnom izvozu odabraniћ zemalja CIE 
60,0% 
50,0% 
40,0% - --зо.1~ 27,5% 27,3% " 27,2% 25,2% 
30,0% 
20,0% 
10,0% 
0,0% 
~ 
" ~
ai о Prirrerni proizvodi 
Izvor: Proractm kaпdidata па osnovu podataka preuzetil1 od RepuЬiickog za\roda za statistiku sa 
\VWW. il1traceп.org/tr-adstat/sitc3-3d. 
I u оvош sшisltl Srbija је upoгediva sa manje гazvUeпiш zemljaшa CIE. Sve vodece bivse ZUT 
ostvaruju vеоша nisko исе~се ovih dobara и svom izvozи, te sи prerna ovom kriteiijиmи, za 
razlikн od Srbije, и rangи razvijenih zemalja. 
Rczimuajmo najvafuije zakljиcke: 
• Struktura robnog izvoza Srbije pogorsana је и periodи 1987-2005. godine uz 
konstataciju da је do ociglednog pogorsanja doslo tokom perioda 1987-2000, dok 
kю-akter sh·иkturnih promena tokom ostatka posmatranog razdoЬ\ja nije sasvim jasan 
i zahteva dиЬlju analizu. 
• SrЬija spada med·u zemlje н tranziciji sa visokim udelom primamЉ i niskim udelom 
tehnoloski-iпtenzivnih dobara и ukиpnom izvozи, sto нiје karakteristicno za шzvijene 
zemlje i najuspesrlije bivse ZUT. 
2.3 STRUКTURNE КARAКTERISTIКE ROBNOG UVOZA 
Sto se tice strukturc robпog uvoza, situacija је nesto drugaCija. Naime, podaci tabele 4.6 
jasno pokazuju daje u periodu 1987-2000. godine ostvaтeno nјепо pogorsю1je. 
Tabela 4.6 Struktura robnog uvoza Srblje prema faktorskoj intenzivnosti 1987-2005. godine, 
1·!' USD % lli:L 
' 
о
Uvoz ln(\ex Udeo u ukupnont uvozu- % 
1987 1990 1998 2000 2004 2005 2005/ 2000 1 2005 / 1987 1990 1998 2000 2004 2005 1987 1987 2000 
CIS.щmo /,644.()01 7,1141,111 1,41S,JU 1,11,,111 11.111,1,1 li,JiJ,i/11 117 l/ Ј/1 /0111. 101" 
""" 
ft}Q'J(, 100" , .. ,. 
l'riiiШrttiiH'OiZVOt.l i 1.512.06 1 2.))0,747 1,4M;..11Q 1,142,172 2.773.93.! }.229.356 21< 76 28) 32.4% ЈЈ 1'1(, 3211% ) 4 Ј% 25.6'1<. 30.5% 
l'tirO(Itlill1 l'tSI.I I"Sillla 
207.639 309.591 17'1.767 (llttll1 i vo( 1 rotzvodl 
146. 132 818.171 819.150 4 2) 70 602 Н% .е4% 4 С>И. 44'"{, 7.6% S..3')4. 
Nekvalil kovaoiш rйdOti.\ 6-10.487 1.203.078 69'2.972 4 19.6 1S 922.1)% 891.05~ 1)9 66 212 IЗ."Ж 
'''"" 
IS.~% 12 6% IS% 14% lt1ttf11:i,·tti proiz,·odj 
trtl111oloski ltlltnzi,Ћi 
IJroi~:,Q(Ii 
1.44~.ћl 1.7IIJ.I-I 1.27<.261 110.591 3.697.74) ),111.624 120 60 365 310 ... l.S-4"1(. 21~ 26 1'!>· 34-2"1. 30.1% 
Ljutl3klm a.::apilllllotn IS&.S<'.O I_JS3.21S 153.~ n.t,011 1.558.)59 lJ71.+11 1'10 &.\ )13 114% 19,.,. ....... 11""' 136% ZH% 
'nltrad,nl pro"'-odi 
-l zvor: Proracun kand1data 11а osnovu podataka preuzetih od Repubi!Ckog zavoda za stat1st1ku. 
76 
U prilog ove tvrdnje ide cinjenica da је нdео primarnih proizvoda povecan sa 32,4% na 34,3%, 
dok је нdео tehnoloski-intenzivnih proizvoda sшanjen sa 31,0% na 26,1 %. U vezi sa dшgiш 
robniш gп.1pama пiје bilo clramaticnih proшena. 
Medнtim, trendovi u periodu 2000-2005. god. sustinski se razlikнju. Udeo pгiшarnih 
proizvoda smanjen је sa 34,3% па 30,5%, dok ј е udeo tehnoloski-intenzivnЉ proizvoda роvесап 
sa 26,1% па 30,1%.73 Istovгemeno, povecanje udela priгodпim Iesursima-inteпzivnill pioizvoda 
ostvaтeпo је па teгet sшапјепја udela пekvalifikovanim гadom-intenzivnih pioizvoda, dok su 
lj Ltdskim kapitalom-inteпzivni proizvodi, takode, povecali svoj udeo. Struktma Iobпog uvoza u 
оvош peiiodu nesшnnjivo је poboljsaпa.74 
Tokom citavog per-ioda zabelezeпo је Ыаgо poboljsanje strнktшe IObnog uvoza koje se 
пajvise ogleda н smanjeпju udela primainih i povecanju udela ljudskim kapitalom-intenzivnih 
dobara. Istovremeпo, пegativan trend predstav~a smaпjenje acesca telmoloski-intenzivnih 
proizvoda, ali је опо jedva primetno. 
Daljom kompщ-ativпom aпalizom moze se utviditi da је struktшa robпog uvoza Sгbije 
dosta slicnija struk:tнri uvoza razvijeпill zemalja i uspesпiћ Ьivsih ZUT пеgо sto је slucaj sa 
IZVOZOП1. 
Graf1kon 4.9 Udeo tehnoloski-intenzivnih proizvoda и ukupnom uvozu odabranih zema!ja CIE 
о Tehnoloski intenzivni proizvodi 
l zvor: Ргоrасtш kaпdidata па osпovtt podataka prettzeti.h od RepuЫickog zavoda za statistiku i sa 
www.intracen.oig/tradstatJsitc3-3d. 
Ujedпaceпost zemalja prema udelu telmoloski-iпtenzivnil1 proizvoda н robnom нvozu daleko је 
veca nego u slucaju izvoza, sa izuzetkom Madarske i Ceske (grafikon 4.9). SIЬija u ovom 
pogledu ne odstнpa znacajпo od razvijenЉ zemaUa i uspesпiћ bivsih ZUT. 
Ujednacenost zemalja је nesto mапја kada sн и centrн раzпје pгima~11i proizvodi. U 
prilog ove tvrdпje idu podaci grafikoпa 4.1 О. 
73 V1· lo је vazno uociti da је tokom 2005. godine, uporedo sa padom vredлosti гobnog нvoza i spoljnotгgovinskog 
deficita, stJ·uktшa uvoza ocigledлo pogorsaлa. Pogoгsanje se ogleda u skoku udela pгiшarnih i prirodni1n resursima 
intenzivпЉ proizvoda uz sшanjenje udela telmoloski ј ljudskim kapitaloш-intenzivniЬ dobara, pri ~emu је udeo 
nekvalifikovaniш I'adoш-iпtenzivпi\1 pюizvoda ostao gotovo нергоmепјеn . Osvrcнci se па ovtt ciвjenicu пюzе se 
zakljubli da bi stepeп poboljsaнja stJ:uktu.t·e Iobnog uvoza tokom i.ntervala 2000-2005. bio zпаtпо veCi da 2005. 
godine пiје doslo do zaokreta. 
74 Kada је гес о 1·azvijenim zemljama, podudarnost је пагоСitо нocljiva tl odnosu na Japan i Italijtt (videti pl·ilog-
grafikoп 9). 
77 
GraЛkoп 4.1 О Ucleo primarnih pr·oizvoda и ukupnom uvozu odabraniћ zemalja CIE 
50,0% 
40,0% 
30,0% 
20,0% 
, ~ ... :1% 
"'·"" 30,". ...... :ll.l!o. 
17' ~·r г- ~ ~ 
1 •. 1' 1•' 1• 
-- 1· •Г 1 > ·-- 1"·- 1• 
-
-
-
~"'- - - ~ 
~ 25.3% 25,~ 1; !"'!' .. .. .... 20,8!о. 20,':"- !'·"" ... ~ 
- 1-- ~ 1-
"' • 17,".--15."" .. . .. ,.., 
10,0% 
1• ~. ' 
-
·-
- -~ 1 . ,. 1-- . -~ - -
1- • • .. ,.. ... I_:·Ul. 1· ;...,.. , .... ,_ ... 
- - -
,_ 
1.-. 1- 1-- 1,.,. 
-
1- 1-0,0% 
.. .. . .. .. . . .. .. . ~ i :r: с с ;;; :=- :r " 1! = "' .. . '€' ·г ... ~ ;: ... ... ... i " с :0 .... ~ е о .. . 2 .. ~ , .. . =- .. .. "' D 2 " ~ Е > > о :'\ • .. 2 о Q. .. ... < ::; ~ -' :r: w , " .. 
"' "' 
џ; CD 
:0 1 о A'imarni proizvodi 
Izvo1·: PгoraCLII1 kandidata па osпovu podataka preuzetih od RepuЬlickog zavoda za statistiku i sa 
www. iпtt-acet1 .0rg!tt·adsta t/sitc3-3d. 
е 
.. 
"' .. :Е 
Data anal iza pokazнje da piiVIeda SrЬije spada u g1·upu zema~ja CIE sa visoldm ucescem 
primarnih proizvoda u ukupnom robnom uvozп. lpak, uporedimo li njenu strпktш-u sa 
strнktшom Ltvoza razvijeпih zemalja (gшfikoп 9 н pгilogu 1-ada) vide6emo da је ona н pogledu 
нсеs6а pгimaшil1 proizvoda нpoгediva sa Holandijom, Japanom i donekle Italijom. 
Ukratko, najvaznij i zakljнcci piethodne analize su: 
• Tokom perioda 1987-2005. god. evidentпo је poboljsanje strukture robnog нvoza 
Srbije. Ovo је posledica pozitivnih strukturпih promcna t1 periodu 2000-2005. godine. 
• trLLktнra uvoza SrЬije dosta је slicnija strukturi uvoza razvijenih zemalja i нspesnih 
Ьivsih ZUT, nego sto је slucaj sa izvozom. 
З. STRШ<TURA SPOLJNOTRGOVINSKE RAZMENE РRЕМА 
POKAZA ТЕLЛМА SLICNOSTI 
З .1 METODOLOSKE PRELIMINARIJE 
U ciljLI razmatгanja strukturne prilagodenosti izvoza SrЬije, kako strukturi izvoza drugih 
zemalja, tako i stгukturi uvoza njenih najvafuijih izvoznih destinacija, neophodno је objasniti 
klasicntl dcskгiptivnн statistickLJ aparatнru koj а se Ll teoriji medunarodne trgovine primenjuje za 
ove potl'ebe. Naime, jedan od indikatora koji se, gotovo standardno, koristi za ovu namenu jeste 
koeficijent podudamosti (coefficient of conformity) i racuna se pt·imenom sledece formпle:75 
n 
2:XijXik 
Сс = -г==i==·======== (4.1) 
11 11 
2: Xi/ · L.Xik2 
i = 1 ; = 1 
gde simboli imajн sledece znaceп_je: 
75 Alleп , R.G.D., Matllematical Economics, Macmillan ancl Со. LTD., London, 1966, st:I·. 38 1. 
78 
Xij- иdео izvoza ili uvoza proizvoda i u ukupnom izvozи ilj uvozu zemljej, 
Xik- udeo izvoza ili uvoza pгoizvoda i и нkпpnom izvozп ili tlvozu zemlje k. 
Teoiijski, VIedпost koeficijenta podudaпюsti kiece se ll inteivalи [0-1 ], pri cemu 
vredлost bliza 1 ozпacava vеси struktuшu slicпost izvoza zemljej i izvoza zemlje k, i obratпo.76 
Iпteresantao је, medutim, uociti kada се koeficijent podнdarnosti uziшati ekstтemne vrednosti, 
иz пароmепu da su опе moguce samo u teшijskoj ravпi, te da se п empirijskiш aпaJizarпa пikada 
пе st"ecн. Nulta \rrednost ovog koeficijenta znacila Ьi da zemlja ј ostvaruje nulti izvoz u svim 
robпim kategorijaшa koje sи zastиpljene u izvozu zemlje k, sto znaCi da zem]ja k ostvaruje nнlti 
izvoz н sviш robnim kategorijama koje sн zastпp]jene l l izvozu zemlje ј. Takode, jediпicna 
vrednost koeficijenta zпacila bi da svaka robna kategOlija ima jedпako исеs6е tl izvozu zemlje ј i 
izvozu zemlje k. Drugim Iecima, sto se pomeнuta uces6a (Xij i Xik) vise razlikпjп ро pojedinim 
юbnim kategoiijama vredпo.st koeficijeпta је Ьli.la пнli, i obratno, sto sп она slicnija njegova 
vredпost ј е Ьliza ј edi ni ci. 
Diugi iпdikatoт struktuшe podudarnosti koji se cesto koristi п empirijskiш analizama 
meduпaiodпe trgoviпe jeste koeficijent specijalizacije. Оп se izracuпava primeпom sledece 
foгmиle :77 
1 ~1х· х · ·1 Cs = 1- - L; zt - lJ 
2 i=l 
gde pojedine oznake predstavljaju:78 
Xit- udeo izvoza i li uvoza p1·oizvoda i u ukпpнom izvozu ili нvozu zemlje t, 
Xij- udeo izvoza ili uvoza proizvoda i и ukupпom izvozu ili нvozu zemlje ј. 
(4.2) 
VJednost odпosпog pokazatelja kre6e se u iпtervalн [0, 1], pri сеmн se maksiшalпa 
vrednost ostvaJUje kada је razlika izшedп udela pojediпih robпih grнpa и izvozu zemalja t i k 
jedлaka О, odnosno kada svaka robna gxupa jednako ucestvпje и izvozн ovih zemalja. Dшgim 
recima, maksiп1alna vrednost koeficijenta specijalizacije Ьiсе ostvarena ako је Xit = Xij, '\/ i = 
1 ,2,3, ... ,n, i нkazivace па ideпticnost struktшa izvoza ove dve zemlje. Uocava se da је rec о 
istom uslovн koji је morao biti zadovoljen da bi koeficijent podпdaпюsti ostvюio шaksimalna 
vrednost. Takode, sto је razlika izmedu нdela pojediпil1 robnil1 grupa tL izvozu zemalja t i ј veca 
to се viedлost koeficijeпta specijalizacije Ьiti пiza. Minimalna viedпost ovog pokazatelja Ьiсе 
ostvarena пkоћkо п stntktшi izvoza zemlje t nije zastupljen ni јеdап proizvod koji figurise u 
76 lZJ-acunavanje svil1 pokazatelja struktume sl icnosti koji se kor·iste u ovom radu potreb110 је vrsiti tri do pet nivoa 
agi"egacije ispod o.ivoa па koji se indikator odnosi. Razlog za ovo jeste cinjeпica da sa por-astom п ivoa agi"egacije 
v1·edпost pokazatelja гaste sve do пivoa pг iv гede kada bi оп bio jedr1ak jed iп ici. Dгugim recima, ukoliko vrsiшo 
izгacunavaпje Се za pr·ivr·edll kao celinll, neophodno је to ciniti па trocifгenoш ili petocifreпom п.ivон Staпdardne 
rnec1LI!1amdr1e tt·govinske klasiftkacije (SMTK). 
77ћttp://sitei"esoшces.\>VOI"ldbank.org/INTAМSTERDAМ/Resources/l, Angel ог de,,il?, Chinesse impact оп Lafin 
Атегiса. Javier Saпtiso, Chief Ecoпomist I~atiп America and Emerging Mai"kets, BBVA Research Depat·tment, 
Armual Bank Confet·ence on Development Economics (ABCDE), Amstet"dam - Ма у 23-24th 2005. 
78 ЋеЬа p1· iшetiti da је koeficijent specijalizacije u ana\itickom smislu ideпticao Michaely-GruЪeJ-Lloyd i 
kotigovaпoш Aquino indeksu intra-sektoi"ske trgovine, s tim sto se piilikom izracuлavanja ovih .indeksa uzimaju 
vredпosti izvoza zemlje t u zemlju ј i uvoza zemlje t. iz zemlje ј, sto је logicno ako se iша u vidu da је cilj 
kvantiflkovaпje udela intra-sektoi"ske trgovine u ulшpпom obimu razmene. Ipak, kada је L"ec о koeficijentu 
specijalizacije, kao i u slш~ajLt koeficijeпta podLtdarпosti, prilikom njego,,og izr·acLtпavanja mogLtce је porediti izvoz 
zemlje t i izvoz zemш.ljej, izvoz zeщlje t i uvoz zemljej, uvoz zeшlje t i izvoz zemljej i uvoz zemlje t i uvoz zemlje 
ј, ~to zavisi od cilja konkгetne aoalize. Zapravo, rec је о ideпticooj matematickoj formнli koja је pri lagodeпa 
razlicitim pott"ebama. 
79 
stгukturi izvoza zeшlje ј, i ukazivace na njihovu potpLшu razlicitost. Ekstremne vrednosti 
koeficijenta specijalizacije iшајп sшisla sашо н teoiijskoj ravni i nikada se ne siecu н 
empirijskiш istraiivanjiшa. 
Konacno, poslednji iпdikatOl" strнktшne podudaшosti koji је kotiscen н ovoj aпalizi jeste 
Finger-Kreinin iпdeks. Ovaj pokazatelj se racнna primeпoш sledece forшнle:79 
/Ј 
FK= L min (Xij, Xik ) 
i = 1 
gde pojedine ozпake izrazavajн: 
Xij- нdео izvoza ili иvoza proizvoda i и ukupпoш izvozu ili пvоzи zem~ej, 
Xik- пdео izvoza ili uvoza proizvoda i н ukнрпош izvozu ili пvоzн zemlje k. 
(4.3) 
VIednost odnosnog koeficijenta, kao i и slпсајн prethodпa dva pokazatelja, varira н 
iпtervalu [0,1], pri сеши пjegova пнltа vrednost ttkazuje na potpoou struktнrпu razlicitost izvoza 
posшatianih zemalja, dokjedinicna vrednost indicira 11jihovu potpuпu podudarnost.80 I ovog рнtа 
maksimallla vrednost iпdeksa bice ostvarena иkoliko је zadovoljeп uslov Xij = Xik, V i = 
1,2,3, ... ,п. U sиргоtпош, ukoliko је jaz izшedu udela ројеdiпЉ robnih grupa н ukupnoш izvozu 
zeшalja ј i k veliki, vгedпost iпdeksa Ьiсе Ыiza пuli. 81 Копаспо, шiniшalпa viednost ovog 
pokazatelja bice ostvarena нkoliko u stгиktшi izvoza zem lje k пiје zastupUen пi јеdап pгoizvod 
koji figшise u strttktuгi izvoza zemlje ј. Ekstreпшe vгedнosti Finger-Kreinin indeksa iтnaju 
smisla sашо u teшijskoj ravнi i пikada se пе srecн и empirij skim istrazivaпjiшa. 
Sve sto је prethodno оЬјаsпјепо za sva tt·i iпdikatora odnosi se i na нvoz.82 Smerovi 
kretanja viedпosti ova tтi koeficijeпta trebalo bi п velikoj meri da se podнdar-aju. Kako bismo Ыli 
79 Fiвger, Ј.М. авd М.Е. Кreinin (1979), ,,А Measure of Export Siшilarity and its PossiЬ1e Uses", The Economic 
Journal. Vo\.89, str. 905-912. 
80 Empirijskt1 pr·imeш1 ovog indikatora videti u: Bora, А., Cet-nat, L. and А. Tur rini, (2002), "Duty and Quota-
Fiee Access fш LDCs: Fшi.her Evidence fюm CGE Modeling", Division on Inteшational Ђаdе, UNCТAD. 
81 Razlog za OVO је ciпjen ica da оп sumira manja ucesca. 
82 Yise о p1·imeпi indikatoгa st1·uktuгne podLJdaгnosti tl empirijskim istгai ivaпjima videti u: Blazquez, J .L., 
Rodrigнez, Ј. авd Ј. Saпtiso (2004), "Aлgel 01· Devil?, C.hinese Ђаdе lшpact on Latin Ameiican Emeiging 
Markets", BBVA Reseaich Depaгtшent, Annнal Bank Conference on Development Econoшics (АВСDЕ); Yilmaz, 
В. and J.S. Ergнn (2003), "The Foreigп Ђаdе Pattern and Foreigп Ђаdе Specialisation of Caпdidates of the 
European U11ion", Ezoneplнs Woгking Papers No 19., Jean Monnet Ceпtre ofExcelleпce, Freie Uпiversitat Berlin; 
Mil<ic, М. and G. Lukinic (2002), "Using Ђаdе Statistics to Gauge Croatian Competitiveness", Gradнate School 
of Есопошiсs апd Bнsiпess-Uпiversity of Zagieb апd Croatian National Bank; Chan-Hyнn, S. (2005), ,,Does The 
Gгavity Model Explain South Korea's Trade Flows?", Korea Institнte for Internationa] Econoшic Policy апd 
Yokohaшa Natioпal Univeisity; Kreinin, М.Е. and M.G. Plumшer (2004), "Regional Groupings, Discriшination, 
and the Revoking of ћeferential Status of Noп-Members: Effects of Eпlш·gement on tће Mediteпanean Basin", 
Michigan State University апd Johлs Hopkins University SAIS-Bologna; Fainsblein, G. and N. Lнbeвets (2002), 
"Ещореап Iвtegratioн, Regioпal Specialization апd Locatioп of Indнstrial Activity in Estoпia", Techical University 
of Talluш and Iпstitute of Economics, Estoпia ; Belke, А. and Ј.М. Heine (2000), "Specialisatioп Patteшs алd the 
Synchronicity of Regioпal Ernloyшeпt Cycles in Ешоре", University of Hoћenheiщ Department of Economics, 
Clшi r ofinteшational Есопошiсs; Mikic, М. (2005), ,,Iпt:t·odнction to Trade Researcl1 П: Trade Data and Statistics -
C<:>mmonly 'Used T1-ade Indicators", ARTNeT Capacity BL1ilding Worksl10p on Ђаdе Research; Bora, А. , Cernat, 
L. aJld А. Turrini (2002), "Duty and Quota-Free Access for LDCs: Further Evidence from CGE Modeling", 
Division 011lnternatioпal Ђаdе, UNCTAD; Уавg, У. (1998), "CЪina in the шiddle oftћe East Asiaн Crisis: Export 
gro.,vth апd exchange шtе", National Ceпtre for Developmeпt Studies, Tl1e Australian National U11iversity; 
Laпghaшшer, Ј. апd R. Schweickert (2006), "EU Integratioв and its Implications for Asian Econoпues: What we 
Кiюw and What Not", ASSA Conference, Boston-January 5-7; Augier , Р. , Gasiorek, М. апd С. Lai-Tong (2003), 
"Тће EU-Med paitner-s.hip, the Textile Iпdнstтy, and Rules of Oiigin", Universite de Ја Mediteпanee & IМ, Sussex 
Univщity & GREQAl\1. 
80 
u potpunosti sigurni u verodostojnost dobljenih rezultata, tokoш istra.Zivanja smo koristili sva tri 
indikatora. 83 
3.2 ANALIZA STRUКTURE ROBNOG IZVOZA 
Na pocetku ove aпalize treba iшati u vidu da u slucaj u SrЬije nije korek:tan stav koji se 
cesto moze cuti u strucпoj javnosti da struktura robпog izvoza predstavlja ogledalo strukture 
privrede. Uzmemo li u obzir robni izvoz i robni deo GDP-a iz 2003. godine па dvocifrenom 
nivou Klasifikacije delatпosti (пivou oblasti), te izracunamo li vredtюsti pokazatelja struktшпe 
podudarnosti videcemo da је stepen podudamosti strukture izvoza i Iobnog dela GDP prilicпo 
nizak. Naime, vredпosti koeficijenta podudamosti, koeficijeпta specijalizacije i Finger Кreiniп 
iпdeksa iznosile su: 0,39; 0,44 i 0,44, respektivno. Dakle, stгuktura izvoza SrЬije nije 
kompatiЬilna sa struk:tuiom njenog GDP. 
Rezultati ovog istraZivanja pokazuju da najнspesnije Ьivse ZUT i ekonomski 
pгospeiitetпe zemlje ostvaruju пajveci stepen struktume slicnosti robпog izvoza medusobno 
(videti prilog-gтafikoп 10).84 Osim toga, treba imati u vidu da гazvijene privrede pokazuju 
najveci stepen struktume podudamosti sa zemljama iz iste grupe. S drпge strane uspesнe Ыvse 
ZUT i ostale zemlje CIE iskazuju zantno nizi stepeн struktuшe podudanюsti sa izvozoш 
гazvijeпih zemalja, sto nedvosmisleno potkrepljuje tvrdпju da Ьi koпvergencija ka struk:tнri 
izvoza ekonomski razvijeпih privreda ukazivala na pozitivan predznak struktllrпih promeпa. 
Ideпtican zakljнcak se moze izvesti posmatrano i iz drugacUe peispektive. Iz analitickog 
p1iloga (giafikoп 11) јаsпо se vidi da razvijene zemlje ponaosob ostvaгujн najveci stepen 
struk.tшпe podнdamosti sa prosecnom struktшom izvoza 1-azvijenih zemalja, пakon kojih slede 
najuspesпije bivse ZUТ. Nasuprot njima, kod ostalih zemalja CIE situacijaje sustinski dшgaCija. 
Stepen struktume podudamosti 11jihovog izvoza sa izvozoш razvijenil1 privreda neuporedivo је 
11izi. 
Kljucпo pitanje u ovom delu 1-ada jeste kakva је struktura izvoza SIЬije i kakav је 
pгedznak nje11e proшene.85 
83 Pokazatelji st111kturne slicnosti racunati su na trocifrenom nivoн SMTK r·evizija З . Takode, razvrstavanje zemalja 
ро pojedinirn gruparna s ciljem kornparativпe analize spгovedeno је па sledeci nacin: najuspesnije Ьivse ZUT 
(Ceska, Poljska, Madarska i SlovenUa), uspesne Ьivse ZUT (Slovacka, Estonija, Litvaпija i Letoпija), ostale zemUe 
СТЕ (Bнgat·ska, Ruшunija, BiH, НI·vatska, Makedoпija, AIЬanija, Ruska federacija i Ukrajina) i r·azvijeпe zeшlje 
(USA, Japan, Francuska, Nernacka, Jtalija, Holaпdija i Velika Britanija). 
84 Sve viedпosti koje su prikazane н оvош delu rada predstavljaju proste nep011derisaпe pюseke koeficijenta 
podudaгnosti, koefic*nta specijalizacije i Finger-Kreinin indeksa. Zapravo, iпacunate su vгedпosti pojediniiJ 
pokazatelja роrеё!епјеш izvoza odabraпe zemlje ј, tr opsteш slucaju, sa izvozorn svih zemalja, pojedinacno, onako 
kako sн one r·azvistane ро giupama (l"azvijene zeшlje, najuspesпije bivse ZUT, uspesne bivse ZUT i ostale zeшlje 
CIE). Nakoп toga su za svaki indikator, za svaktJ zeшljuj, izracunate prosecne vrednosti koje se odnose na pojediпe 
grupe zernalja koje indiciraju stepen strukturne slicпosti izvoza zemlje ј sa izvozom pojedinih grupa zemalja. 
Konacrю, za svaktl zешlјн ј izractшat је prosek prosecr1Љ vredпosti sva tJi indikatoгa u odлosu па pojediпe grupe 
zemalja koji predstavlja zbimi pokazatelj stepena struktume podudarnosti izvoza zeшlje ј i izvoza pojedinih gшра 
zernalja. Nakпadno, za potr·ebe konstrukcije graflkoпa 1 О u prilogu гаdа, izractшat је prosek ovako dobljenil1 
sintetickil1 pokazatelja za sve zemlje koje pripadajtl istoj grupi zeшalja, te је 011 нzet kao sinteticki iпdikator 
stn1ktнme slicпosti izvoza pojediпi\1 gпrpa zешаЈја. 
85 Ova aпaliza prнza mogнcпost da se na ovo pitaпje da pгeciznij i odgovoг пеgо sto је bilo moguce ргiшеnош 
UNCTAD i Maпewijk-Hinloopenшetodologije. 
81 
Gr·afikon 4.11 Pt·osecne VJ··ednosti koejicijenta podudamosti, koeficijenta specijalizacije i 
Fingeг Kгeinin indeksa iz1·acunate pOt·eaenjem izvoza St·bije i izvoza odabгanih 
гazvijenih zemalja 
1987 1990 1998 2000 2004 2005 
Izvor: Pгor·a~tlll kar1djdata 11а osnovu podataka pгeuzetjh od ReptrЬij~kog zavoda za statistiku sa 
>vww, ј пtЈасеп. о гg/tradstat/s ј tсЗ-З d. 
Nema st1mnje da је и posmatranom vremenskom periodtt ostval"ena ocigledпa divel"gencija 
struktшe izvoza SrЬije u odnosu па prosecnu strukturtl izvoza razvUenib zemalja. Stoga, 
zakljнcak ovog istrazivanja jeste da је struktura izvoza St·Ьije u datom vremenskom periodu 
pogorsana, cime је razjasnjeпa пејаsпоса proizasla iz nemogucnosti da se primenom Mштewijk­
Hinloopen metodologije razotkrije karakter struktнrnih promena и drugom potperiodu. Pored 
toga, potvrderu su raniji zakljucci da је struktura robnog izvoza SrЬije и poredenju sa ostalim 
grнpama zemalja losa (graflkon 4.12). 
Grafikon 4.12 Pгosecne vrednosti koeficijenta podudamosti, koe_ficijenta specijalizacije i 
Finger Kгeinin indeksa dobijene poreaenjem izvoza St·bije i ostalih gt·upa 
0.70 
0 .60 
0 .50 
0.40 
0 .30 
0 ,20 
0 ,10 
zemalja sa izvozom гazvijenih zemalja 
0 ,00 \.-......Wiliill1118 
No)uspesnije Uspesne Ьivse Ostale zemlje Razvijene zemlje SrЬija 
Ыvse ZUT ZUT C IE 
l zvor : Pr·or·a~tm kandjdata na osnovu podataka pгeuzetill od ReptrЬij~kog zavoda za statistiktr sa 
wwvv.jнtraceп.org/tradstat/s jtcЗ-Зd. 
Takode, korisno је da se sagleda stepen strukturne podttdamosti izvoza SrЬije sa robnim 
uvozom njenih najvazrujih izvozпih destiпacija. Моgнсе је da se izvoz u ove zemlje poveca i sa 
njegovom aktuelnom strukturorn putem konkurencije ј povecanja trzisnog нсеsса, ali је jasno da 
za to postoje razumne granice. Na dugi rok, prilagodavanje struktшi uvoza najznacajnijih 
izvoznih destinacija otvorilo Ьi manevarski prostor za odтzivo povecanje izvoza i smanjenje 
spoljnotrgovinskog deficita. 
82 
Tabela 4.7 Prosecne vrednosa koeficijenta podudarnosti, koe.fic~jenta specijalizacije i Finger 
Kreinin indeksa izгacunate poretlenjem izvoza s,.Ыје i uvoza odab,.aniћ zemalja 
1987 1990 1998 2000 2004 2005 
BiH 0.49 0.45 0.37 0.43 0.44 0.47 
Italija 0.50 0.48 0.45 0.43 0.39 0.36 
Nematka 0.47 0.43 0.50 0.39 0.36 0.35 
Makedonjja 0.3 1 0.34 0.56 0.37 0.36 0.35 
PROSEK 0.44 0.43 0.47 0.40 0.39 0.39 
l zvor: Proracun kand1data na osnovu podataka preuzcllh od RepuЬI1ckog zavoda za stat1st•ku 1 sa 
\V\V\V. illtracen.org/tradsta1lsitc3-3d. 
Ocigledпo је na osпovu vгcdnosti prikazanih u tabeli 4.7 da је tokom posmatraпog iпtervala, uz 
izuzetak 1998, strнktuгa L"Obnog izvoza SrЬije Ьlago divergirala и odnosн па pi"osecпtt struktнrн 
Ltvoza odabraпih zemalja.86 Ovo је jos jedan dokaz pogorsaпja strпkture robnog izvoza SrЪije.87 
Najva:Zniji zakljнcci pгethodne aпalize su: 
• Struktuгa robnog izvoza Srbije је nesumnjivo pogorsana tokom vremenskog perioda 
1987-2005, sto se ogleda u permanentnoj divergenciji н oclnosu na prosecnи strиkturu 
izvoza razvijenih zemalja. 
• Anahroпost strиkture robnog izvoza SrЬije potvrdena је niskim stepenom 
podиdamosti sa strukturom izvoza razvijenih zemalja i struktнrom uvoza njenih 
пajznacajnijiћ izvozпih destinacija, s to pl'ivredu lisava шogиcnosti da u dнgom roku 
znacajпo poveca izvoz и ove zemlje, а time i da smaпji spoljпotгgoviпski deficit. 
3.3 ANALIZA STRUКTURE ROBNOG UVOZA 
Na stшni robnog иvoza stanje је пesto drugacije. Stepen strukturne podиdaшosti !'оЬпоg 
uvoza medи posmatranim grupama zeшalja dosta је visi и poredenjн sa izvozom (videti prilog-
grafikoп 12). U О\10111 slиcaju se, takode, uvida visok stepeп stl'Liktuшe podнdaгnosti иvoza 
пajuspesпijil1 bivsil1 ZUT i гazvijenill zemalja. Ujcdпo, ekoвomski r-azvijeпe zemlje ostvarujн 
najvecu struktшnu podudaпюst ttvoza sa ostali 111 razvijeпim zeшljama. Опо sto је патосitо 
LLOcljivo jeste da uspesпe Ьivse ZUT i ostale zemlje CIE imaju prilicno slicпн stt-uktuгн .-obnog 
uvoza prosecпoj struktt1ri uvoza najиspesnijih bivsih ZUT i ekonomski prosperi tctnih privreda. 
Ovo potvrdиjи i podaci grafikona 13 koji је prikazan и prilogu rada. Iz grafikona se vidi da 
86 Odabra11e cetiri zemlje su 1998, 2000, 2004. i 2005. godi11e apsorbovale 53,12%, 52,98%, 48,05% i 46,4% 
llkupвog robпog izvoza Srbije, pri temll treba imati u vidu da је u ovi111 godinama SrЬija izvozila u 187, 185, 215 i 
167 zcmalja, respektivno. 
87 Dilemн doпekle moze stvo•·iti cinjeпica da ova апаl iza pokazllje da је robna struktшa izvoza S•·Ьijc losa јег је 
Jlcpodudal'\1a sa pгosec11orn stп1kturom izvoza razvijeпЉ zcmalja, sa jed11e straпe, i prosec110m stгuktuгo111 L\voza 
Bill, ltalije, Nemacke i Makedo11ije, sa druge strane. Dгugim retima, pitanje koje se namcce jeste da li је moguce da 
str·uktura robnog izvoza SrЬije simu ltano konvergira ka prosetnoj struktuгi izvoza razvijcnih zemalja i prosecnoj 
stn1kturi uvoza njenih najvatnijih izvoznih destinacija? Dalja istrazivanja posredstvom datih koeficijenta 
razotkrivaju da su BiH. Makedonija, Nemacka i ltalija, poredeci njihov tJvoz sa izvozom razvijenih zemalja, 2003. 
godi11e osrvarile sledece prosetne vred11osti odnosnih pokazatelja: 0,57; 0,48; 0,68 i 0,67, respektivno. Dakle, sve 
пavedene zemlje, izuzimajuci Makedoniju, imaju slic11u strukturu uvoza prosec11oj strukturi izvoza razvijeпih 
zemalja, tako da је moguce da struktura robnog izvoza SrЬije istovreme11o koпvergira ka proset11oj stгukturi uvoza 
11je11ih 11ajvafuijil1 izvoznill desti11acija i prosecпoj strukturi izvoza •·azvije11ih zernalja. 
83 
Нrvatska, ро pitaпju slicпosti struktшe uvoza sa prosecnom strukturom uvoza razvijenih 
piivieda, ргеdпјасi u odпosu на gotovo sve najuspesnije Ьivse ZUT, ра cak i u оdпоsнпа Japan. 
Ipak, ostale zemlje CIE iшајн пајmацје slican lJvoz нvоzн razvijenih zemalja. 
Sto se tice struktщe uvoza Srbije, tiend nјепе promene роtрщю је supiotan u odnosн na 
sh·uktшne promene izvoza. Tokom peiioda 1987-2005. ostvm·eпo је ocigledno pobolsm1:je 
strнkture robnog нvoza. 
Grafikon 4.13 Prosecne vrednosti koeficijenta podudarnosti, koeficijenta specijalizacije i 
Finger Kreinin indeksa izracunate p01··eaenjem uvoza SJ-blje i uvoza odabгanih 
razvijenih zemalja 
о. 
о. 
1 987 1990 1998 2000 2004 2005 
Izvor: Proracun ka11didata ва os11ovu podataka preuzetiћ od RepuЫickog zavoda za statistiku sa 
>vww.iпtiaceп.org/tl·adstat/sitcЗ-Зd. 
Posmatiaп.i period пiје hoшogen. Tokom prvog potperioda, sto smo konstatovali nakon aпalize 
pomoctt Maпewijk-Hi пloopen. metodologjje, ostvareno је Ьlago pogOisanje strukture robпog 
uvoza.
88 D1Ћgi potperiod jeste period iпtenzivne koпvergencije ka prosecnoj strukturi uvoza 
razvijenih zemalja, koja ј е v ise пеgо kompenzovala diveigentne tokove iz prvog potperioda.89 
Grafikon 4.14 Prosecne vrednosti koeficijenta podudarnosti, koeficijenta specijalizacije i 
Finger Kгeinin indeksa izгacunate poreaenjem uvoza Srbije i ostalih grnpa 
0,90 
0 ,80 
0,70 
0,60 
0,50 
0,40 
0,30 
0,20 
0,10 
0,00 
zemalja sa uvozom odabranih razvijenih zemalja 
Nэjuspesnije Uspesne ЬiiiSe Ostale zemlje 
Ьiv8e ZUT ZUT С IE 
Rэzvijene 
zemlje 
SrЬija 
[zvor : Pr·or·acun kandidata r1a osnovu podataka preuzetih od RepuЬi ickog zavoda za statistiku sa 
WW\v.intгacen.org/ti-adstat/sitc3-3d. 
88 Pr·i сети је u periodu 1987-1990. godine zabelezena konve1·gencija ka stJuktшi uvoza razvijeпil1 zeшalja, dok је 
tokom 90-ib ostva1·eнa perrnaneпtna divergencija. 
89 Treba primetiti da је tokoш 2005. godiпe, нporedo sa smaпjenjem нvoza i spoljпotrgovinskog deficita, ostvш·eпo 
роgогsавје stJukture юbnog uvoza, koje se ovog puta ogleda u diverge11ciji u odnosu па prosec11u stгнkturu uvoza 
razvijenih zemalja. О ovom pogorsanju vec је Ьi lo reci u prethodnoш delu rada. 
84 
Podaci grafikona 4.14 pokazнju da је prema stepentl struktнme podнdaшosti robnog нvoza sa 
нvozom razvijenih zemalja Sгbija ispied grupe ostalill zemalja CIE i нspesnill bivsih ZUT, а 
potpнno izjedпacena sa najнspesnijim bivsim ZUT. Jedina grнpa zeшalja koja ima slicniju 
stп.tktнru robнog нvoza нvozu гazvijenih privreda jeste gгнра гazvijenih zemalja. 
Zaklj ucci piethodne analize su: 
• Stшktura гobnog uvoza Srbije је ocigled.no poboljsana tokoш vгeme.nskog perioda 
1987-2005, sto se moze zakljuciti .na OSПOVL1 konveгgencije ka piOSecnoj stшkturi 
нvoza razvijeпih privreda. Konvergencija koja је ostvarena и drugom potperiodu vise 
је пеgо kompenzovala diveigentпe tokove iz prvog potpe1ioda. 
• Stшktшa robnog uvoza Srbije pгilicno је podudarna sa prosecnom stгuktшom нvoza 
гazvijeпih zemalja, te је u tom smislu нporediva sa stпlkturom uvoza пajuspesnijiћ 
bivsih ZUT. 
4. ANALIZA OTI<RIVENIH K.OМPARATIVNIH PREDNOSTI 
4.1 METODOLOSКE PRELIMINARIJE 
Celovito sagledavaпje stп1ktuшil1 karakteгistika spoljпotJ:goviпske гazmene пеkе pгivrede 
neizostavпo podrazнmeva i analizн otkliveпih komparativпih predлosti. U оvош radн koristi li 
smo siroko piiћvacen izvozno orijentisan Balassa iпdeks otkrivenih komparativnil1 prednosti 
(RCA), koji је t1 kasnijoj liteiatшi pretгpeo izvesпe modifikacije tvoieci alteшativne indikatore. 
Ipak, ve6ina пovijih pokazatelja kom~arativnih predпosti predstavljajн samo nezпatne 
modifikacije росеtне veiZije ovog indeksa. 0 On se izгactl11ava primenom formule: 91 
RCA= Xijf XJ 
Xik/ Xk 
gde pojediпe oznake predstavljaj u: 
Xij- izvoz rоЬпе gшре i koji ostvю·uje zemlja.J, 
Xj-нkupan izvoz zemlje.J, 
Xik- izvoz гоЬпе gп1ре i koji ostvaз:uje zeпlija k, 
Xk- ukupaп izvoz zemlje k. 
(4.4) 
Pokazatelj нzima vrednosti iz domena [О,+оо), pri cemu vredпost manja od 1 нkаzнје па 
cinjenicu da posmatrana zemlja ne iskazuje koшparativne prednosti и spoljпoj trgoviпi 
koп.kтetпom IObnom gшpom, VIedпost jednaka 1 otkriva Siedпje stat1je koje ne podrazщneva пiti 
postojaпje kompat-ativпill predпosti пiti пjilюvo odsнstvo, dok vrednost veca od 1 ukazнje па 
otkriveпe komparativпe prednosti u razmeпi posmati-aпe Iobne grupe. 
90 О razli~itiш formaтa indeksa otkrivenih komparativniћ prednosti videti н: Utkulu, U. and D. Seymen (2004), 
"Revealed Comparative Advantage and Competitiveness: Evidence for Тшkеу vis-a-vis the EU/15", Dokнz Eyltil 
Univeisity, Есопошiс Department. 
91 Balassa, В. (1965). "Ђаdе LiЬeialization and 'Revealed' Coшparative Advantage", Mancћestei School of 
Есо11ошiс and Social Studies, 33 (Мау), рр. 90-123. 
85 
ZanemarLJjuci nюdifikacije pocetnog izvozno orijentisanog Balassa indeksa, prethodno 
prikazana formLJla nUe jedinstvena.92 Istra2ivac najpre mora da defiпise pojam нkupan izvoz, 
odnosno da li је rec о izvozн roba i komercijalnЉ L!sluga cije prikupljanje podataka је 
proЬlematicno, ili о robnom izvozu ciji su podaci dostнpniji, ili, pak, LJ obzir treba нzeti samo 
izvoz iпdнstrijskiћ proizvoda.93 Takode, potrebno је odrediti da li је k сео svet, ili је н pitanjн 
grupa zemalja najvecih koпkurenata posmatrane zemlje, ili је zaista rec о jednoj privredi и 
odпosu na koju zelimo da analiziramo otkrivene komparativne prednosti. Konacno, neophodno 
је precizi1-ati ciljпo trziste, odпosno da li se istra2uju komparativne prednosti posmatrane zemlje 
na trZistLJ пеkе druge zemlje, grupacije zemalja ili citavog sveta. 
lzvozпo oгijentisani indikator otkriveпiћ komparativпih prcdпosti u velikoj meri је 
otpo1-an па raz like tJ гastll i poslovпim ciklнsiшa spoljпotгgoviпskih partnera, zbog cinjeпice da 
one slicпo LJticu па vredлost njegovog brojioca i imeпioca.94 Оп nije osetJjiv пi па visinн 
пedisk1·imiпatoшih spoljпotrgoviпskih barijeгa, jer se опе odнose па izvozпike iz citavog sveta. 
Tsto tako, RCA nUe pгevise osetlj iv па ko leЬljivost пасiопаЈлiћ valнta spoljпotigovinskih 
pш·tnet-a posmatгaпe zemlje, izuzev и slucaju da је гес о koleЫj ivosti tJ odnostJ па пјепu 
пacioпal пll vaiL1tL1.95 
Tpak, oseЩivost је prisнtпa ukoliko se lL!Zmн н obzir diskriminatorпe baгijere. RCA uzima 
н obzjr istorUske podatke о rоЬпој razmeni koji ozЬiljno mogu biti deform jsani pod uticajem 
mera ekonomske politike - cariпskih, пecaгinskih mera ј subvencjja. Takode, cesto isticana 
maлjkavost RCA pokazatelja jeste u vezi sa cinjenicom da on kvantifikuje i razotkriva istorijski 
verifikovane komparativne prednosti i moze da poslиZi samo kao ovlasna vodilja za anticipiranje 
njiliove budнce dinamike. Ovo zato sto је medunarodna trgovina dinamican proces sa dosta 
rotacija ј preokreta proнzюkovanili najrazlicitijirn faktorima kao sto SLI: dinamika rasta citave 
privrede ј pojedinil1 sektora, trend prodнktivnosti, promeпe devizniћ kurseva, ekonomska 
politika, jzvozni prioriteti definisani strategijom razvoja, itd. Stoga, primena RCA indikatora ne 
omogнcava predvidanje dinamike komparativnih prednosti u srednj em i dugom vreшenskom 
periodu.96 
92 Vjdeti: llicћardsoп, J.D. а 1нi С. Zang (1999), ,,Revealing Comparative Advмtage: Сћаоtјс or Coћerent Pattems 
Across Time at1d Seclot· aod U.S. Ђading Partner", Natioнa l Вшеаu of Есоnотјс Researcl1. 
93 Pr·oЫem sa pos lednjjт pojtllatljem ukuptюg izvoza jeste Lt tome ~to pokazatelj nije н staпju da zabelezj 
komparativпe pгednostj н slutajн da zemlja dотјпапtпо jzvozi гazJ j cite komercijalпc LtSiuge ј repro mateгija l . 
94 lpak, kao ј vc~i11a deskt·iptjvпill iпdjkatora medнпar·odпe tr·govjпe, RCA jcstc osetljiv na stepen agl"egacije 
podataka. Naime, da Ьi Ьiо dovo ljпo jпdjkatjvan potrebпo ga је ,·аснпаtј 11а odgovarajLtceт пјvон agregacije 
Eodataka, ~to u eтpjrijskjт jstrazivaпjjтa пајсе~се predstavlja trocifreпj пivo SMTK i nize. 
~5 Videti: lliclJЗrclsoв , Ј .D. анd С. Zang ( 1999), "Revealing Comparalive Advantage: Cћaotic or Col1erent Pattems 
Across Time and Sector апd U.S. Тrading Partner", National Bureau of Есоnотјс Research. 
96 Vise о RCA iпdeksu videti u: Ricћardson, J .D. and С. Z:шg (1999), "Revealing Comparative Advantage: 
Cћaotic or Cohereпt Patterns Across Time and Sector and U.S. Trading Partner", Natioнal Bureau of Economic 
Researcl1; Utkulu, U. a nd D. Seymen (2004), ,,Revealed Comparative Advantage and Competitiveness: Evideпce 
for Tнrkey vis-a-vis Ње EU/15", Dolшz Eylill Uruversity, Economic Department; Assanje, N., Chadha, R., 
Sћarma, Р. апd У. Ран Woo (2003), "Canada-lndia Trade: Retrospects and Prospects", Asia Pacific Foundatioн of 
Canada, Natioпal Couпcil of Applied Economic Research, Ne'v Delhi; Hoekmaп, В . and S. Djaпkov (1997), 
,,Deteпninaпts of the Export Stntcture of Countries in Central апd Eastem Europe", lfloгlrl Bank Economic Re1'ie1v, 
11, No 3, 471-87; Mikic, М. ~шd G. Lukiпic (2002), "Using Trade Statistjc to Gauge Croatiaп Competitiveпess", 
Graduate Scћool of Econom.ics & Business-University of Zagl"cb, Croattaп Natioпal Bank; 8 1azquez, J .L., 
Ro(JJ·iguez, Ј . авd Ј . antiso (2004), "Ange1 or Devil: Cћinese Trade Jmpact 011 Latiп American Eшerging 
MaJkets", I3BV А Rescarcћ Departmeпt, Anлual Вапk Conference 011 Devclopmenl Economics (ABCDE); Yilmaz, 
В. :шd S.J . Er·guп (2003), "Тће Foreign Тrade Pattem and Foreign Trade SpecjaJizatioп of Candidates of tће 
Ешореап Uпiоп", Ezoneplus Working Paper No. 19, Jean Monnet Centre оГ Excellence, Freie Universjtat Berlin; 
Fainsbleiп, G. a11d N. Lнbcпets (2002), "European Integratioa, Regioпal Specializatioп апd Location oflпdustrial 
Activity it1 Estoвia", Technical University ofTalliml and Tnstitutc ofEconomics, Estonia. 
86 
4.2 ANALIZA OTКRIVENIH КОМР ARA TIVNIН PREDNOSTI SRВIJE 
U ovorn delu 1-ada prikazali snю гezultate empirijskog istrazivanja otkriveпih 
kompat·ativпil1 predпosti SI"bije. TstJ·azivanje је spгovedeno sa ci ljem da se otkrijc u kojim гоЬпim 
grнpama pгivгeda Srbije iskazuje kompaгativпe pl"eclnosti, kao i kakva је stt·uktuгa ovog dela 
izvoza piema faktorskoj intet'1zivпosti. Tokom aлalize koriscen је izvozпo zasnovan Balassa 
RCA iпdikator tl odnosu na gгнрu razvijenih zeшalja i пajнspesпijih bivsih ZUT.97 
Grafikon 4.15 Faktorska intenzivnost izvoza и okviru koga Srblja ostvaruje kotnparativne 
prednosti и odnosu па grupu razvijeni/7 zemalja, % 
2004 
L 
Jzvot·: P r·or·acuп kaпdidata 11а osrюvu podataka preuzetil1 od Republ ickog zavoda za statistiku sa 
www.intxacen.oig/ttadsta[/sjtcЗ-Зd. 
Podaci rrethodпog g1-afikona iz jos jednog ugla rasvetljavaju pogorsanje strukture robnog izvoza 
Srbije.9 Osnovпa i пajнpecatljivija karakteristika promene strukture RCA izvoza н odnosн na 
grнрн гazvijenih zemalja jeste реrmапепtап rast нdela primamih proizvoda koji је u 
posmatranom periodн нvecan gotovo dva puta.99 Ujedno, udeo tehпoloski-iпtenzivnih proizvoda 
је pгcpolovljen, istina нz treпd veorna Ьlagog rasta u pe1iodн 1998-2004. Takode, tгеЬа uociti da 
је 1987. godiпe udeo telшoloski-iпtenzivпЉ pioizvoda bio daleko veCi od udela prirnarnЉ 
proizvoda. Zapravo, telшoloski-iпtenzivni proizvodi ciпili su cetvtiiпн RCA izvoza i 
pгedstavljali su drпgu гоЬпu kategoгijп pos le nekval ifikovaпim radom-intenzivп i l1 proizvoda. 
Jedini pozitivan treпd jeste l"aSt нсеsса ljudskim kapitaJom-intenzivпih proizvoda. 
Uzmemo li tt obzir otkt"ivene komparativne predпosti koje је SгЬiја iskazala tJ оdпоsп na 
najttspesпije Ьivse ZUT гezнltati sп veoma slicпi. 
'>
1 Pokazateljj su racunati na trocifrenom njvou SMTK revizjja З. Takode, RCA jndeksi za pojedjne godine racunatj 
su poredenjem izvoza SrЬije Ll godjni па koju se jпdeks odnosj sa robnjm jzvozom posmattanc grupe zemalja u 
200З. godini. 
98 Rob11c gпrpe u cijoj spoljnoj crgovini SrЬija jskazuje otkrjvene komparatjvne prednosti u odnosu na razvijene 
zcmlje ј пajнspesnije Ьivse ZUT vjdeti u analirjckom prilogu-tabele od З do 8. 
99 RCA izvoz н odпosu na grupu razvjjeпil1 zemalja ј najuspesпjjill bjvsiћ ZUT jeste izvoz u okvjпJ koga pl"jvieda 
SrЬije ostvatllje otkl:ivene komparativпe prednosti. 
87 
Gr·afikoo 4.16 Faktorska intenzivnost RCA izvoza и odnosu па gгupu najuspesnijiћ Ьivsih ZUТ, 
% 
Izvor: Proracuп kaпdidata 11а osпovu podataka preнzetil1 od RepuЬiickog zavoda za statistiku sa 
www. i.ntracen. Oig/tJadsta t/si tсЗ-З d. 
Najtюcljiviji tJend i ovoga puta jeste rast udela primarnЉ proizvoda koji је LJ posmati-anom 
periodu gotovo dupliгan. lstovremeno, udeo tehnoloski-intenzivnih proizvoda је vise nego 
prepolovljen uz trend veoma Ьlagog rasta u periodu 1998-2004. godine. VaZn.o је istaci da su 
1987. godine tehnoloski-intenzivni proizvodi dominirali u strukturi RCA izvoza u odnosu na 
najuspesnije bivse ZUT, dok је 2005. godine upecatljiva dominacija primarnil1 proizvoda. Jedini 
pozitivan tгend, koji је bio prisutan i kada је гес о otkтivenim komparativпim pгednostima u 
odпosu па gгuptL razvijeпiћ zemalja~ jeste ko11tilшelan rast udela ljudskim kapitalom-intenzivnili 
pгoizvoda. lpak, upikos tоше, guЬitak domi11antпog t1dela teh.noloski-inte11zivпih proizvoda iz 
1987, uz dinamicaп 1-ast udela pгimamih proizvoda, nedvosmisle11o pokazuje da је struktшa 
RCA izvoza н odnosu на пajt1spes11ije bivse ZUT pogorsaпa. 
Pored isti-aZi.vanja promene strukture RCA izvoza, iпteresantno је ispitati kakva је ona н 
komparaciji sa stJt~ktш·om t1kupnog izvoza za koju smo vec pokazali daje losa. 
Grafikon 4.17 Faktorska inteпzivпost ukupnog izvoza S1·Ьije i njenog RCA izvoza и odпosu па 
1·azvijene zemlje и 2005. godini, % 
------
100.00%. 
90.00% 
8 0 ,00% 
70.0 0 % 
6 0 .00% 
50.00% 
4 0 .00% 
3000% 
20.00% 
10.00% 
000% ...... _.... .... 
а Primarn i proiZ\<>di 
О Tehnoto~ki i ntenzivni proi%\oOdl 
3%.07% 27.28% 
RCA IZVOZ UKUPAN IZVOZ. 1 
• Pr'irodnim res u rs ima tntenz!vnl prolzvodi о Nekvalifll<ovanlm rado;:;:;т,;;;;n~ 
• Ljudskim kapl talom int~nzl-vnl proiD:~c:Ji Ra2fikв do ukupn~osti iZ\Qza Ј 
Jzvor : Р1·огаС:uп kaпdidata па osJюvu podataka preuzetil1 od RepнЫickog zavoda za statistilш i sa 
www. ј пtracen.org/tradstat/si tcJ-Jd. 
Solidno veCi нdео primaтnih proizvoda i dosta nizi нdео tehnoloski-intel1Zivnih proizvoda t1 
RCA izvom, uz priЬlitno jednaka t1ces6a ostalih robnih grLLpa, svedoce о znatno losijoj stшktнri 
RCA izvoza. 100 Stoga, lako је zakljuciti da Ьi SrЬija samo u kratkom i eventualno srednjeш roku 
100 Strнktнra RCA izvoza tl odлosu па gr-upн razYijeniћ zemalja losija је od struktшe ukнpпog izvoza Srbije i н 
1987, 1990, 1998, 2000. ј 2004. godiпi. lJ oviш godinama ttdeo primaшiћ proizvoda, p1·irodпiш resшsiшa-
88 
trebala da se oslaпja па izvoz sektora u kojima tre11utпo iskazuje komparativne prednosti. Na 
dнgi Jok пеорhоdло је Iestгukturiranje izvoza i пjegova koпveigencija ka piosecnoj struktuJi 
izvoza 1-azvij eп.ih zemalja i prosecnoj strukturi нvoza пajvaZnijih izvoznih tl'zista. 
Poredenjem struktuJe RCA izvoza u odnosн па najнspesnije bivse ZUT sa stгukturom 
ukupnog izvoza doЫjamo slicne rezultate. 
G1·afikon 4.18 Faktorska intenzivnost иkupnog izvoza SrbUe i njenog RCA izvoza и odnosи па 
100 .00о/о 
90.000/о 
80.00% 
70.00°/о 
80.00о/о 
50.00°/о 
40.00% 
зо.ооо/о 
20.00°/о 
10.00% 
0.00°/о 
najиspesnUe Ьivse ZUT и 2005. godini, % 
RCAIZVOZ ЏKЏPANIZVOZ 
О Prir'IHtl'l'l i l)r'Qi;zvo(lj 
О Tehnolo&ki intenzivni pгoiZVOdi 
• Prlrodnltn resurзlma lntenzlvnl pro1zvodi 
• L.jud~kJm kџpi«stom intonz.ivni proi~d i 
о Nekvэllftkovt"n lm r~dom intunzivni proiZ\o'Odi 
Ro:JzJik~ do 1.1kupne vrednosti i zvoza 
Izvor: Prol'acun kaпd jdata па osпovu podataka preuzetЊ od RepuЫjckog zavoda za statjstjku ј sa 
WW\v. jлtiacen.OJ·gftt·adstat/sitc3-3d. 
Znatno visi udeo priшamih proizvoda, nesto visi нdео prirodпim resш-sima-inteпzivniћ 
pl'oizvoda uz solidпo nizi нdео tehnoloski-iпtenzivnih proizvoda i piiЬliZпo jedпak udeo 
ljudskim kapitalom-intenzivnih proizvoda u RCA izvozu idu н piilog cinjenice da је н 2005. 
godiнi stгuktшa RCA izvoza bila znacajno losija od strнktшe ukнpnog l'Obnog izvoza. ЈОЈ Ovim 
sн нpotpнnjeni prethodпi нalazi koji ukazuju на nиZnost catch-иp procesa sa razyjjenim 
priwedama. 
Dakle, iz pretћodпe analize pioizilaze sledeci zakljнcci: 
• Struktшa RCA izvoza, kako prema giupi Iazvijeпih zemalja, tako i prema 
нajнspesnijim bivsim ZUT, dтasticno је pogoisana u viemenskom регiоdн 1987-
2005. Ovo је jos jedan dokaz infeiiomosti priviede SIЬije. 
• Stшktuia RCA izvoza prema оЬе g:гнре zemalja (razvijene zemlje i najнspesnije Ьivse 
ZUT) losija је od strulctн.l'e нkнpnog robnog izvoza. Ovo implicira zakljнcak, do koga 
smo dosli tokom analize struktн.rne podнdarnosti, da bi konvergeпcija ka prosecnoj 
strнktшi izvoza Iazvijenih zemalja i prosecnoj struktнri нvoza пajznacajпijill izvoznill 
destinacija pogodovala dнgorocnom rash1 izvoza i smanjenju spoljnotrgovinskog 
deficita. 
intenzjvnih proizvoda i nek."Valifikovaniш J-adoш-inteпzivпili proizvoda jeste visi, dok је нdео tehnoloski-inteпzivпih 
projzvoda i ljнdsklm kapitaloш-jntenzjvnjb projzvoda nЉ u RCA izvoZll. lzнzetak predstavlja jedjno 2004. godina 
u kojoj је udeo priшdniш гesшsima-inteпzivnih pюizvoda шanji, а udeo ljнdskim kapitaJoш-intenzivnili proizvoda 
vec j u RCA jzvozн пеgо и ukupnom jzvozн. Takoae, tгеЬа recj ј da је 1998. god jne ostvareп gotovo dvostruko 
шапјi adeo telшo loski-inteп.zivпil1 proizvoda u RCA izvozu пеgо u ukupnom Iobnom izvozu. 
101 lstovetan zakljнcak odпosj se ј na ostale aпaJjzom obul1vaceпe godjлe. 
89 
5. ANALIZA INTRA-SEKTORSKE TRGOVINE 
5.1 METODOLOSKE PRELIMINARIJE 
Sastavni deo gotovo svih savremenill analiza medunarodne n·goviпe jeste i analiza intra-
sektorske razmeпe (IST). Опа iz posebnog ugla rasvetljava strukturne promene 
spoljnotrgovinske razmene и odretlenom vremenskom periodu. Њ·onoloski posmatrano, 
iпteresovanje za IST pocelo је da se javlja опdа kada klasicne-konvencionalne teorije 
medunarodпe trgoviпe (Smitova teorija apsolutnih troskova, Rikardova teorija relativпih 
tтoskova i H-0-S teorema) nisu Ьile u stanju da objasne jedan znacajan segment n·govine medu 
zemljama na slicnom stepenu priviedne razvijenosti. Nakon Dru.gog svetskog rata ustanov~eno 
је da se veci deo trgovinske razmene obavlja medu zernljaшa па priЬlizпo istom nivou 
ekonoшske razvijenosti sa slicnom tehnoloskom opremljenoscu i priЬlizпo jednakom 
raspolozivoscu faktora proizvodnje. Ove zemlje raZПlenjivale su iste proizvode, odnosno 
proizvode Cija proizvodnja zahteva priЬlizno istu proporciju proizvodпЉ iпputa. Dakle, ovaj 
segmeнt trgovine (IST) nije mogao Ьiti objasnjeп koпveнcioнalniш teorijaшa. Intr-a-sektorska 
tigovina је svoje teorijsko upoiiste proнasla u пovijim teorijaшa medunarodпe trgoviлe, koje 
supiotпo klasicпiш teoiijama polaze od postojaпja ekonomije obima, difereпcijacije pioizvoda 
(11oiizoпtalпe i vertikalпe), imperfektпe konkureпcije i t-azlicitiћ prefereпcija potrosaca. 
Teћnoloski Iazvoj zeшalja omogucava ekstrakciju efekata ekoпomij e obima, sto posiedstvom 
sпizavaпja jediпicпiћ tioskova povecava koпkш-eпtnost na medunarodпom trzistu i podstice 
n·goviпu oпim pioizvodima u cijoj pioizvodnji posmatrana zemlja пе ostvaru.je komparativпe 
prednosti. Uslov za ovo jeste masovna proizvodнja podstaknнta telmolosk:im progresom. Ve1iki 
deo trgoviпe tokoш deceпija наkоп Drugog svetskog 1-ata bio је determiпisan ekoпornijom obima 
i teћпoloskim razvojem. 
Iпtra-sektorska trgovina је dvosmerna trgoviпa difereпciraniш proizvodima, odnosno п 
empiгijskiш llsloviшa, dvosmerna a·govina pгoizvodima iste carinske ili statisбcke пomenklatuгe 
na odab1-anoш nivoн agt·egacije podataka. Osnovпe detem1iпante intra-sektorske ti·goviпe jesu: 
гazlika ll nivou per capita GDP izmedu zemalja spoljnotrgovinskih раrtпега (negativпa 
koi"elacija), гazlika ll ekonomskoj velicini zemalja (пegativna korelacija), velicina a·anspoгtпih 
tt"oskova (пegativna korelacija), postojanje zajedпicke graпice (pozitivпa korelacija), instrumenti 
protekcionisticke spoljnotrgoviпske politike (negativna koгelacija), i pripadnost Iegionalnim 
n·govinskim Ьlokoviшa (pozitivпa korelacija). 
Sve ovo implicira пekoliko opstih zakljiLtcaka: 
• Ukoliko је udeo inter-sektorske trgoviпe н ukupnom оЬiпш spoljпotrgovinske 
1-azmeпe пеkе zeшlje dominantan, опdа se ona ukljucuje u svetske trgoviпske tokove 
pievashodno па osnovu a·oskovпe koпkшentпosti i komparativпЉ prednosti 
zasнovanih па гaspolozivosti faktora proizvodnje. 
• Yisok udeo IST prisнtaп је u robnoj razшeni izшeal\ гazvijenih zemalja, i obтatno. 
Stoga, роvесапје пjenog нdela u rоЬпој razmeni neke zeшlje sa Iazvijenim zemUama 
jeste pokazatelj napretka u sferi priviednog razvoja. 
• Povecanje udela IST u ukupnom oЬimu spoljnotrgoviпske razmene izшedu neke 
zemlje i razvijenih privreda нkazuje na zatvat-anje tehnoloskog jaza medu njima i 
izjednacavanje strukture njihove uvozne tra:Znje, sto је ll skladн sa konvergencijom u 
per capita GDP-u i пivou dohotka. 
• Zatvaranje telmoloskog jaza i koпvergencija п per capita GDP-u i struktш-i h-aznje 
komplementarno је sa koпveigeпcijom u strllktшi izvoza. 
90 
U teoriji шedunaгodne tгgovine egzistiтa veliki Ьгој indeksa kojima se kvalltifikltje IST ( 
Balassa, Michaely-Gгнbel-Lloyd, Aquino, standardni Gл.tbel-Lloyd, шodifikovalli Grubel-Lloyd, 
itd.).102 
Pokazatelj koji se gotovo uvek srece н eшpirijskim analizama spoljne tigovine jeste 
standardni G1-ubel-Lloyd indeks, а izracunava se primenom sledece forшule: 103 
11 f1 
'Lcxu +м ш-LIXij- м~ 
.i=~'----------~i~=~~------Gl=- 11 
I CXij+Mi;) 
i=l 
gde pojedi11e oz11ake predstavljajн: 
Xij'- izvoz pioizvoda i zemlje ј, 
Mij- нvoz pioizvoda i zemljej. 
(4.5) 
VIednost odnosnog iпdeksa la·ece se и iпtervalн [0, 1 ], pri cemu пulta VIedпost ukazuje па 
odsustvo IST, dok jediпicпa vredпost govori da је kompletпa spoljnotгgovinska r-azmeпa intra-
sektorskog karaktera. Tokom rаснпаnја ovog indeksa, kao i kod sviћ narednih, neophodпo је 
izvsiti izbor adekvatnog пivoa agiegacije podataka. ProЬiem ј е, zapravo, t1 tome sto visi пivo 
agгegacije podataka podrazwлeva rast vrednosti standщ·dпog Gr11bel-Lloyd iпdeksa. Razlog za 
OVO је dosta jednostava11 i tice Se ciпjenice da agгegacijom podataka dolazi do potiranja 
spoljпotгgoviпskЉ пeravпoteza za pojedine proizvode, ukoliko su one suprot11og zпal<a, tako da 
је vrednost ukup11e net-avnoteze koja је obuћvacena umanjiocem bt·ojioca standardnog G111bel-
Lloyd iadeksa manja, te је vrednost iпdeksa veca. Opsti је stav strucne javnosti da ј е u 
empil"ijskim aпalizama neoplюdno uzimati u obzii tl'i do pet nivoa agгegiгane podatke ispod 
nivoa na koji se indeks odn.osi. 
Medutim, standat·dni Gгubel-Lloyd iadeks пiје liSeп sviћ nedostataka izboгom 
adekvatпog nivoa agiegacije. Jedna od veciћ maпjkavosti ovog indeksa, oko koje ј е u teorijskoj 
liteгatшi bilo dosta spo1-a, jeste postojaпje spoljпotrgovinske neravnoteze. Zapшvo, sto је 
пet-avnoteza u гоЬпој razmeni sa inostianstvoш veca, to је vredпost odnosпog iпdeksa mапја, bez 
obzi1-a па stvaгni inteazitet ISТ. Ovo је konsekvenca statisticke koпstrukcije indeksa koja ga 
onemogucava da u нslovima spoljпotтgoviпske ner-avnoteze (koja је и praksi uvek pгisutпa) 
postigпe шaksimalnu vrednost. Gшbel i Lloyd sн bili potpuпo svesni ove manjkavosti, te sн 
1975. godine izvтsili ajegovu korekciju. 104 Korigovaпi iпdeks moze se iskazati kao: 
n и L (Xij + Mij) - I IXij - MtJ1 
Gl iad ·)= i=I i=I 
1' .1 11 11 11 1 
'f;CXii + J\lfij)- 'f;XiJ- f;Mu (4.6) 
pl'i cemu su: 
102 Ipak, najce~ce se koriste standaгdлi Gп!bei-Lioyd, шodШkovani Gшbel-LJoyd i Aquiлo iпdeks zbog гazlicitih 
11edostataka ostaliћ iлdeksa. 
103 Grubel, H.G. апd Р.Ј. Lloyd (1975), Intгa-Jndu.stтJ' Тгаdе: The Tl1e01y апс/ Measut·ement ој flltemational 
Tmde in Diffe/'entiated Pгoducts. Wiley & Sons, New York. 104 Thidem. 
91 
Xij- izvoz proizvoda i zemljej, 
Mij- uvoz proizvoda i zemljej. 
Zapravo, cij konstrukcije korigovanog Grubel-Lloyd indeksa jeste da se izrazi udeo IST u 
ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni u situaciji kada Ьi spoljnotrgovinski Ьilans Ьiо шavnotezen. 
On kao i standardni Grubel-Lloyd indeks uzima vrednosti [0, 1], s tim sto је maksimalna vrednost 
moguca u uslovima agregatne neravnoteze, ali samo u situaciji kada su predznaci 
spoljnotгgovinskog salda ро svim proizvodima ili njilюvim grupama па datom nivou agregacije 
medusobno jedпaki. То zapravo zпaci da се korigovani Grubel-Lioyd indeks imati maksimalnu 
viedпost ukoliko јеdпа pгivгeda па datom nivou ag~.·egacije podataka ostvaruje samo suficite ili 
samo deficite u spoljпotrgoviпskoj гazmeni svЉ grupa pюizvoda cija trgO\tina пiје uravпotezeпa. 
Naime, Aqt1iпo је jos 1978. godine smatrao da је standardпi Gпtbel-Lloyd indeks 
роtсспјеп iz razloga sto Stl potceпjeni indeksi IST na nivott pojediniћ proizvoda, te bi stoga 
korektaп naciп otk l at~jaпja tiћ imperfektnosti zahtevao da se proЬiem spoljnotrgovinske 
пe1-avпoteze saпi~:a tamo gde је i nastao а ne tamo gde se kttn1Lllit-ao. 105 Uvezi sa ovim, Aquino 
је dosao па ideju da konstruise iпdeks koji се pocivati na teorijskim vredпostima гobnog izvoza i 
uvoza, odпosno vrednostima koje bi bile ostvareпe da је spoljnotrgoviпski Ьilans шavnotezeп. 
Ukoliko bismo ove vt"ednosti obeleZili sa Xijt i Mijt, respektivno, Aqttin.o indeks Ьi imao sledeci 
oЬlik:J06 
n n 
L (Xijt + Mijt)- I IXi.Jt- Mijq 
AQ = ..:..'=.:1 ______ ...:..; =....:.1 ____ _ 
11 (4.7) 
L (Xijt+ Mijt) 
i=l 
Nije tesko uociti da Aquino iпdeks ima identicaл oЬlik kao i standardni Grubei-Lloyd 
indeks, s tim sto је t·ec о teorijskim vrednostima izvoza i uvoza а ne о stvarпim. 107 Kako bi se 
izbeglo J·actmaпje teo1·ijskih vrednosti izvoza i uvoza, Balassa је dao tгaпsfoп11isaпu verziju ovog 
iпdeksa, koja se dobija primenom fошшlе: 108 
gde su: 
~ Xij _ Mij 
~ х м· AQb = \ - t= l Ј r; 
I(x~ +м~Ј 
i=l Ј(; Мј 
(4.8) 
105 Ovo se рге svega odnosi na potrebu otklanjanja spoljnotrgovinske neravnote!e na znatno nifeш nivou agregacije 
nego sto је nivo privrede kao celine. 
106 Aquino, А. ( 1978), "lntra-Industry Trade and Intra-Industry Specialization as Concurrent Sources in 
1пternati011al Trade iп Maпufactories", Weltwil"tschafilicћes Aгcl!iv 114:275-296. 
107 Teorijske vredпosti Xijt i Mijt racunaju se ро forrnuli: 
Xijt = Xij <t, (Xij + Mij) 12 t. Xij ); Mijt = Mij <t, (Xij + Mij) 12 t. Mij), 
ргi CCilШ је t Xijt = t Mijt = 1/2 t (Xij + Mij) . 
,., ,.. , .. 
108 Balassa, В. ( 1986), "[пtra-Industry Specialization: А CIOSS Country Aпalysis", Eumpean Economic Review 30: 
27-42. 
92 
Xij- izvoz proizvoda i zemljej, 
Mij- uvoz proizvoda i zemljej, 
Хј- ukupan izvoz zemlje ј, 
Мј- ukupan uvoz zemljej. 
Aquino indeks, takode, uzima vrednosti iz intervala [0, 1 ], pri cemu је interesantno jos jednom 
istaci identicnost izrnedu njega i koeficijenta specijalizacije doЬijenog poredenjem izvoza i 
uvoza iste zemlje. Dakle, Aquino indeks pokazuje stepen strukturne slicnosti izmedu izvoza i 
uvoza jedne iste zemlje. 109 Njegova miniшalna vrednost (О) Ьiсе ostvarena ukoliko zemlja ne 
uvozi proizvode koji su predrnet njenog izvoza, а maksimalпa (1) kada је udeo svakog proizvoda 
u ukнpnoш robпorn izvozu i uvozu jednak, odnosпo kada ј е Xijl Хј = Mijl Мј V i. 110 
5.2 ANALIZA INTRA-SEKTORSКE TRGOVINE SRВIJE SA SYETOM 
Prilikom cmpit·ijskih i strazivaпja IST istrazivac neizostavпo mora imati L1 vidн da пi 
јеdап deskriptivпi indeks nije t1 staпju da egzaktпo izmeri nјеп нdсо u ulшpnom оЫmн 
spoJjnotrgoviпske L"azmeпe. Ovo је posledica nemogucпosti da se proces dezagJegacije podataka 
izv1·si do nivoa гоЬпih grupa koje su saCinjene od veoma Ьliskih supstiruta, te da se za svaku 
robnu grupLt pojedinacпo odredi karakter tl"govine, odnosno, da se vidi da li је u pitaпju 
dvosmema ili jednosmema trgovina, to jest da li је spoljnotrgoviпska neravnoteZa posledica 
neuravnotezene JST ili prisustva inter-sektorske trgovine. Ovo пufuo zaћteva da se 
izracunavanja vrse na odredenom nivou agregacije podataka, sto narnece proЬlem neravnoteze 
koji је, kao sto smo pokazali, razlicitim matematickim konstrukcijama iпdeksa resavan na 
t-azlicite нacine. Razlicite matematicke konstrukcije pokazatelja impliciraju razliCite rezultate 
analize, sto moze u пekim slucajevima stvoriti konfuziju. 111 
109 Takode, tгеЬа napomenuti da је brojilac umanjioca AtJujllo indeksa i koeficijenta specijalizacije jdenticaл 
Miclmely indeksLI razlic jtosti, koji nije korjscen u ovom radu. On се ostvaritj maksjтa l nLI vrednost (2) kada Aqнino 
jndeks ј koeficjjent spec jjaljzac jje zabeleze minimalne vred11osti , а mjпimalпu (О) kada Aqt1i11o iпdeks i koeficjjent 
specjjalizacjje osrvare maksimalne vrednosti. Dakle, postojj jnverzпa korelacjja izmedu Aquino jпdeksa i 
koeficijenta specijalizacije, s jedne strane, i Michaely jndeksa razlicjtostj , s druge. 
110 О analjzj jntra-sektorske trgoviлe videti u: Fukao, К., l sbldo, Н. and К. Ito (2003), ,.Vcrtical lntra-Industry 
Trade and Foreign Djrect Tnvestment in East Asia", The lnstitнte of Economic Research-Нitotsubashi University, 
lnstitute of Developing Economies, Intemational Centre for the Study of East Asjan Development; Bernhofen, 
М .D. ( 1997), " lntra-lndustry trade and strategic interaction: Theory and evjdence", Joumal оЈ lntemational 
Economics 47, 225-244; Brander, Ј.А. (1981), ,.Intra-lndustry Trade in Identical Commodities", Joumal of 
lntematioпal Economics 11 , 1-14; Bastos, Р and М. Cabral (2005), "The Dynamics of Inteшational Trade 
Pattems: Measнremeпt апd Detcnninants", University of Nottingham, School of Ecoпomics and Management-
University of Minћo; Hoekrnan, В. and S. Djankov (1997), "Deteпninants of tће Export Structure of Countries in 
Central алd Eastern Europe", W01·ld Вапk Economic Revie1v, 11, No 3, 471-87; Mikic, М. анd G. Lukinic (2002}, 
"Using Ћаdе Statistic to Gaнge Croatian Coшpetitiveness", Gradнate Sclюol of Economics & Business-University 
of Zagreb, Сюаtiап Natioпal Bank; Faiпshtein, G. анd N. Lubenets (2002), "Europeaп Iпtegration, Regioпal 
Specializatjon апd Locafjoп of Iвdнstrial Activity in Estoпia", Teclщica l Uпjvcrsity of Таi Ј јм and Iпstitute of 
Economjcs, Estonia. 11 1 lпdeks j SLI 1·acunatj 11а tl·ocjfrenom пivou SMTK. Podaci koji SLI ko1·j§ce11 ј tokom jstrazivaпja odnose se па 
slcdece god iп e: Sl·bija-2005, Ce~ka RepuЬijka-2004, Ulпajiпa-2002. i ostale zemJje-2003. godiпa. 
93 
Grafikon 4.19 Dinamika indeksa IST Srblje sa svetom 
о ео 
070 
0 . 50 0.6 2 4 
о. ео 
0. 40 
0 . 30 
0.20 
о 10 
0 . 00 
1987 1990 1998 2000 2004 2005 
-----------=~~=G~I~---o~G~' ====A=a=L) ________ __ 
l zvor : Proracun kandidata na osпovu podataka preuzetih od RepuЬ\ ickog zavoda za statistiku. 
Gшbel-Lioyd i Aquiпo iпdeks iskazujн slicnu dinamiku, dok se kJ:etaпje koiigovaпog 
Gшbei-Lloyd indeksa dosta гaz !ikнj e. Na osnovн pl'va dva pokazatelja mogli Ьismo zakljuciti da 
је Lldeo IST н нkupnoj razmeпi SrЬije и posmatпшom vremenskom periodu smaлjen. 11 2 Ipak, 
dinamika korigovaпog Grubel-Lloyd indeksa sugerise sasvim diнgaciji zakljucak. Vrednost ovog 
indikatotЋ d1-asticno је povecana. Prilikom tumacenja vrednosti korigovanog Grнbel-Lloyd 
indeksa tl'eba Ьiti veoma oprezan. Naime, visok nivo i rast spoljnotl'govinske пeravnoteze 1.1 
velikoj meri utice на povecanje пjegove vrednosti posredstvom korekcije njegovog imenioca. 
Potvrdu ove hipoteze imamo i и cinjenici da је do dramaticпog povecanja korigovaпog Grubei-
Lloyd iпdeksa doslo upravo 2004. godiлe, kada је ostvarena ek:spanzija spoljnotгgovinskog 
defi.cita, а da је 2005, kada је deficit smaнjen za nepunih 17%, vгednost ovog pok:azateUa 
opala. 113 Dгugim recima, ekspanzivan rast spoljnotigovinskog deficita na пi VOLJ privгede kao 
ccline, domiпantпo је Llticao na povecanje vrednosti ovog pokazatelja. 
Dakle, dinamicki gledano, ekspanzi.ja ukupne spoljnoп-govinske neгavnoteie и Citavom 
posmatгanom periodu jeste uzrok po1·asta vreclnosti korigovanog Gгubef-Lfoyd indeksa, dok, 
112 ТгеЬа uocjtj da је trend pada vrednosti prisutan u peгjodu 1987-2000. godine, dok је tokom ostatka analizoro 
obul1vacenog razdoblja ostvaren Ыаgј rast ovjh indikatora. Ovaj porast nije ttspeo da koropenzuje pad tokoш prvog 
potpcrioda. 
113 Detaljnija anatiza dinamike ko1·igovaпog Gn!Ьei-Lioyd indeksa podeljena na dva potpe1·joda ( 1987-2000. i 2000-
2005.) u skladu sa dinamikom 1·obne razmene sa inostтailStvom, pokazala је da је u pl'VOtn potpcrjodu Шl1anjeнik 
Ь1·ојјоса ovog pokazatelja (ukupa11 oЬim l'azmene) srшшjen za 4,52% u proseku godisnje, dok је tнnanjilac (suroa 
apsolitnjl1 vrednost j spoljnotгgovjпskЉ neravnoteza ро pojedj11im robnjm grupama) smanjen za 2,97% tl proseku 
god j~nje. Brii pad umanjenika u odnosн na ttmanjilac implicirao је smanjenje vrednosri brojioca za 6,74% н proseku 
godisnje. S druge strane, ttroanjenjk imenioca koji је jednak umanjenjku brojioca (ukupan oЬim razmene) smanjen 
је, svakako, ро istoj stopi, оdпоsпо za 4,52% u proseku godisnje, dok је umanjilac imenioca (нkupna 
spolj110trgovjпska neravnoteZз-deficjt) povecan za 11,86% u proseku godjsnje. Smanjenje umanjenjka jmenjoca нz 
povecanje пjegovog umanjioca prouzrokovalo је pad jmeпioca korigovanog Grubei-Lloyd indeksa za 7,44% и 
p1·oseku godjsnje. Dakle, pad шnanjjoca brojjoca uz jstovremenj rast umanjioca imenioca doveo је do brzeg pada 
jmeпioca u od110su na brojilac ј do posledjcnog rasta vred11osti jndeksa u periodu 1987-2000. godjne. U d111gom 
potperiodu (2000-2005. godine), dinamjka је пesto drugacjja. Umaпjeпjk ј jmenjoca i brojjoca (tlkUpЗil oЬim гоЬnе 
п1zmene) povecan је za 25,36% u prosekн godisnje. Takode, poгaslj su ј umanjjlac brojjoca (sнma apsolitлЉ 
v1·ed110stj spoljnot1·govinskjh 11e1·avnoteZз ро pojed iпim гоЬпim gп1pama) ј tшшлјilас imenjoca (uk.·пpna 
spoljnotrgovjпska neravnoteZз-deficjt) za 24,Ј 9% i 27,72% tl proseku god j~nje, respektivпo. Brzj 1·ast шnanjeлika 
brojjoca od njegovog umanjjoca doveo је do porasta brojioca za 27,44% п proseku godjsnje. UmanjjJac iroenioca 
rastao је ЬгZе od njegovog tlmanjenjka, alj је to, jpak, dovclo do porasta vrednosti imeпioca (zbog male razljke u 
s1opama ј velike гazlike u osnovama na koje se stope primenjuju,jer је ukt1pan oЬim razmene dosta veCi od ukupnog 
spoljnotrgovjnskog deficjta) za 23,93% u proseku godjsnje. BгZi rast brojjoca od 1·asta jmenjoca prouzrokovao је 
porast vrednosti korigovaпog Grubei-Lioyd jndeksa za 2,84% u proseku godjsnje. Konacno, zakljucak је da је pad 
tш1anjioca brojjoca uz istovгemeпi rast шnanjioca iroenioca (deficita) prouzrokovao l'ast indeksa u periodu 1987-
2000. god jne, dok је brzj 1·ast umanjioca jmenioca u odпosu na umaпjjlac b1·ojioca razlog porasta koгjgovanog 
Grнbel-Lloyd jпdeksa u pe1·iodu 2000-2005. godine. 
94 
staticki posmatrano, па njegovu visoku v1·ednosl dominantno utice relativno nizak stepen 
metlusobnog potiranja parcijalnih spoljnotrgovinskih debalansa za pojedine robne grupe 
troc[frene SMTK, sto znaci da је и ovom slucaju k01·ektnije prihvatiti zakljucak koji proizilazi iz 
diнamike standardnog Grubel-Lloyd i Aquino indeksa. 
Koliko је privreda SrЬije uspela da konvergira ka njenim najznacajпijim 
spoljпotrgovinskim partnerima и kontekstн teћпoloskog i pгjvrednog razvoja, odnosno, da li se 
ona u svetsko trziste i11tegrjse па bazi tro skova ј komparativnih pt·ednosti ili na osnovн 
tchnoloskog razvoja, ekoпomije obima i horizontalnc i vertikalne diferencjjacije pгoizvoda, 
utvrdi lj smo komparativnom analjzorn u odnostl na sesnaest zemalja CIE i sedarn razvijenih 
zemalja (videtj prilog-grafikon 14). 114 Nema sшnnje da је za sve razvjjene zemlje, jzнzimajuci 
jedjno Japan, karakterjstjcan visok udeo JST u ukupnom obimu spoljnotrgoviпske гаzmепе. 115 
lstovetan zakljucak odnosi se i na najuspesnije bivse ZUТ. Privreda SrЬije se za razliku od 
p1"etl10dno pomenutih zemalja u svetsko trziste integijse posredstvom tioskovпe konkurentnosti i 
komparativnЉ piednostj zasnovanЉ na faktorskoj гaspolozivosti, i u ovom pogledu и гаvпi је sa 
Rumunijom, Letoпijo111, Ukгaj inoш, Makedonijom, BiH, AlЬanijom, itd. 
Kompaгativna analiza sprovedena na bazi Aquino indeksa daje slicne l"ezн ltate (videti 
ргi log-gгafikon 15). V гedпosti ovog pokazatelja vcoma sн slicne vтedпostima staнdardпog 
GrLtbei-Lioyd indeksa, zbog cega је zakljнcak koj i smo prethodno izveli validan i н ovom 
slttcaju. 
Medнtim, rezнltati se razlikuju ukoliko se u obzir uzrnн vredпosti korigovanog Grubel-
Lloyd jndeksa (videti pri log-grafikon 16). Ipak, njegova vrednost је u slнcaju Srbije pod snaZпim 
џticajem ekspaпzUe spoljnotrgovinskog deficita ј sljcnih predznaka spoljnotгgovjnskih 
neravnoteza ро pojedinim 1·obnim gтupama SМТК. 
Najvaznij i zaldjucci pretl10dne analize sн : 
• Udeo IST u ukupnom obimн spoljпotrgoviпske razmeпe SrЬije smaпjen је u 
Vl"emeпskom pcriodн 1987-2005. Na osпovu ove сiпјепiсе zakljнcнjemo da је u 
posmatranom intervalн ostvareпa divergencija u pogledu tehпoloskog i privrednog 
I"azvoja u odnosu na пajvaZnije spoljnotrgovinske partnere. 
• Udeo IST u poredenju sa razvijenim zemljama i najнspesnijim Ьivsim ZUT jeste 
nizak, sto govori da se privreda Srbije integr-ise u svetsko trziste prevashodno na 
osnovu troskovne konkнreпtnosti i komparativniћ predпosti zasnovaпil1 na faktorskoj 
raspolozivosti . 
5.3 ANALIZA INTRA-SEKTORSКE TRGOYINE SRВIJE SA 
EVROPSKOM UNIJOM 
U оvош delu гаdа anali zirali sшо IST sa EU.116 Кrеtапје vrednosti sva tгј iпdikatora 
pokazuje da је u posmatt·at10m perjodu нdео IST drasticno орао. Trend pada је veoma izrazeп н 
iпteгvalџ 1987-2000, dok је tokom ostatka perioda нdео IST gotovo stag11irao. 1 ovog puta 
114 Ostaje otvoreno pitanje koliko uopste ima smisla istrafivati konvergenciju Srblje ka njenim najvaZпijim 
spoljnotrgovinskim partnerima u smislu tehnoloske i privredne razvijenosti, ako znamo da su oni prilicno 
heterogeni u ovom pogledu. Ovo pobuduje potrebu za analizom IST Srblje sa EU, пjenim najznacajnijim 
spoljвotrgovinskim partnerom, јег је ona preteZIIo saciвjena od razvijenill zemalja. Rezultati ove analize Ьiсе 
rrikazaпi u delu rada koji sledi. 
15 Ovaj пalaz govori da gotovo sve razvijeпe privrede pretezno trgнju sa drugim гazvijenim privredama. 
"<> Evropska uпija је 2005. god ine ucestvovala sa 50,8% (53,7% Ll ukupnom robnom izvozu i 49,6% u ukupnom 
юЬпоm нvoZll) u ukupnoj spoljnotтgoviпskoj гazmeni S1Ъije. 
95 
staпdardni Gп•bci-Lioyd i Aquiпo iпdeks veoma su slicпi, dok korigovani Gтubel-Lloyd indeks 
iskazuje znatno vece vгednosti tlZ ostar skok u 2004. godini. Objasnjeпje ovog fenomena dali 
smo tokom prethodne analize. 
Grafikon 4.20 Dinamika incleksa IST Srblje sa ЕИ 
--------------------------------------
0 .80 r---------------------------~----------------------------------~ 
0 .70 
1987 1990 1 998 2000 2004 2001:5 
1- GI - ·--adj G l АО ] 
Izvo.-: Pюr·a~un kandidata r1a osпovu podataka preuzetiftl od RepuЫi~kog zavoda za statistikLt. 
Inte•·esantno је da је diveгgeпcija SIЬije ро pitanjt• tclшoloske opremljenosti, 
ekoпomskog гazvoja i strнkture trainje intenzivпija u odnosu na 12U nego u odпosu na svet 
(videti pгilog-grafi kon 1 7). Vidi se da је 1987. god. IST igrala znacajnijн нlоgн u razmeпi sa EU 
nego sa ostalim spoljnotrgovinskim partne1ima, ali је tokom posmatranog perioda doslo do 
zaokгeta. 
Iz ove analize mogu se izvesti sledeci zakljucci: 
• Tokom perioda 1987-2005. privreda SrЬije је divergirala н pogledu tehnoloske 
opremljenosti i ekonomskog razvoja u odnosu na EU, i to znatno intenzivnije nego u 
odnosu na ostale spoljnotrgovinske ршtпеrе. 
• S1·Ьija se u tгziste EU integrise рге svega па osnovu tгoskovпe koпkuгentпosti i 
komparativnih pt"edпosti zasпovaп.ih па faktorskoj raspolozivosti. Ovaj vid n·govine 
daleko ј е izt-azeпiji u гazmeпi sa EU пеgо н r-azmeni sa ostalim spoljпotigoviнskim 
pai"tпeri m а. 
6. ROBNA KONCENTRACIJA SPOLJNOTRGOYINSKE RAZMENE 
6.1 METODOLOSКE PRELIMINARIJE 
Tradicioпalni stav ekoпomske teorije jeste da zemljama sa visokom robпom/geografskom 
konceпtracijom izvozaluvoza pieti opasnost od пjihove пestaЬilпosti. Naime, prevelika 
volati lnost сева pгoizvoda koji su dominantno zastupljeni u struktllri гobnog izvoza/uvoza, 
iscrpljivost pгirodпih гesursa, pojavljivanje Ьliskih supstituta, poremecaji konjunkture zemalja 
пajzaacajnij ih spoljпotгgoviaskih partпera, kao i distoпije u politickiш i trgovinskim odnosima 
sa njima, neki su od JЋzloga zbog kojih visoka robпalgeografska konceпtt-acija izvozaluvoza 
rnogн biti ораsпе. Opasпost је паюсitо izraiena па straпi robпog izvoza. Ona Ьi u slucaju SrЬije 
mogla zпaciti 11aglo p1·esusivaпje izvozпih prihoda, povecanje ioпako velikog spoljпotrgoviпskog 
deficita, i pogor·saпj e platпobilaпsпe pozicije. lpak, ukoliko оd•·ес1епа privreda uspe da 
96 
diveгsifikuje svoj izvozlttvoz, kako и robnom, tako i и geografskom smislu, ona postaje otpornija 
na poremecaje na svetskom trzistu i eventualne tenzije u politickim odnosiJ.na. 
Sve mere koje sи korisccne и ovom radи bazirajи se na иcescu individиal11ih elemenata, 
od11osпo, pojediJ.liЬ robnih grнpa!zemalja и ukupnom robпom izvozuluvozu. Mere koncentracije 
klasifikиjи se u tri grupe i to: selektivne (koje uzimajи и obzir исеsса samo пеkiћ iпdividualnЉ 
elemeпata), zbirne (koje uzimajи u obzir ucesca svih iпdividualnih elemenata) i komЫпovane 
(koje predstavljajн kombiпaciju p1·ethodпe dve grupe mera). И svim merama koncentracije sa Pit 
oznacili smo uceste izvozaluvoza robne grupe/zemlje i и иkирпот robnom izvozu/uvozи 
posmatrane zemlje и periodu t. Takoёle, sa u је obefeien broj r·obnih grupa/zemalja. Maksimalna 
robnalgeografska koncentгacija izvozaluvoza ostvшuje se kada је citav izvozluvoz saCinjen od 
samo jedne robne grupe, odnosno, kada se Citav robni izvozluvoz ostvшuje и tгgovini sa jednom 
zemljom. И ovom slucaju posmatrana robna g''upa/zem{ja ucestvovala Ы и ukupnoj v1·ednosti 
гоЬпоg izvoza/uvoza sa Ј 00%. Nasuprot mabimafnoj, minimalna koncentracija iz\юza/u\юza 
ostvшuje se kada sve гоЬпе g7'upe/zemlje jednako ucest-..,uju и ukupnom robnom izvozuluvozu. 
Kako bisnю s vecim stepenom poиzdanosti utvrdili diпaшilш i nivo гobпe/geogiafske 
konceпtracije izvoza!нvoza SгЬiје, koristili smo sest it1dikatora i to: kolicnik koнceпtt-acUe 
(concentl·ation ratio), Herflnclahl-Hirschman iпdeks, Gini-Hirschman indeks, RosenЬluth-Hall­
Ticleman indeks, modifikovani indeks entropije (Entt·opy fndex) , i Comprehensive Measure ој 
Concentration. 
Prvi pokazatelj је koUcnik koncentracije i spada u grиpu selektivnih mera, а racuna se 
. 1 d . fi 1 117 рпшепоm s е есе опnи е: 
k 
CR(K)t = L Pit (4.9) 
i =l 
gde К predstavlja broj robпih grиpalzemalja sa пajvecim ucescem и иkнрпоm robnom 
izvozu/иvozu. U empirijskim istraiivanjima koriste se razlicite vaiijante ovog pokazatelja, pri 
сети se najces6e sгеси: СR(З), CR(4), CR(8) i CR(lб). Njegov osnovru nedostatak је to sto је 
i zboг broja robnih grиpalzeшalja pгoizvoljan. lpak, zbog svoje jednostavпosti cesto se koristi и 
empirijskiш istraiivaпjiшa. 
Drugi indikatoi је Herjindabl-Hil'Schman iJ.1deks koji spada u zЫ111е шеrе koпceпtracije i 
t-acuna se pгiшenom sledece formнle: 118 
1/ 
ННt= I Pit 2 ( 4.1 О) 
i~t 
Vгedпost ovog pokazatelja kJece se od lln, kada је koпceпtracija miJ.liшalпa, do 1 kada је опа 
шaksi шаlпа. 
TreCi pokazatelj ј е Gini-Hirschman iпdeks koji se SVl"Stava и zbiшe шеге i Iactшa se 
. Ј d • .с l 119 рпшепош s е есе LОШ11..1 е: 
117 Er lat, G. a nd О. Akyuz (200 1 ), ,.Country Concentration of Tttrkisћ Exports and Imports over Time", Мiddle 
East Economic Association and the Loyola University ofChjcago. 
118 Љidem. 
119 АЬеЬс , Т. (2000), "Commodity Concentration and Export Earnings Instability: Evidence from African 
Coнntries", Ceпtei" for Economic Researsh on Africa, SciJOol of BLtsiпess Moпtclair State Uпiversity, Econornic 
Rcsearcћ Service U.S. Depш·tment of Agricнltшe, Washington, D.C. 
97 
GI-It =.Ј нн ( 4.11) 
gde НН predstavlja vredпost pretlюdno objasnjeпog Herfindabl-Hirschman iпdeksa. Vгednost 
ovog pokazatelja kгесе se od 1/ Гп, kada је konceпtJ-acija minimalna, do 1 kada је опа 
maksimalna. 
Cetvrta mera konceпtracije је RosenЬluth-Hall-Тideman indeks koji se sv1-stava и zbiшe 
mere i racllпa se pl"imeпom sledece formule: 120 
(4.12) 
Gde i pгedstavlja Iang гоЬпiћ glllpa/zemalja piema нceSCLl Ll Llkupпom izvozu/uvozu. Naime, pre 
izracuпavarЧa ovog pokazateJja пeopbodno је rangirati rоЬпе grupe/zemlje prema vrednosti 
нjihovog uclela u ukupnom robnom izvozu/uvozu i to opadajucim redosledoш. RоЬпе 
grupe/zeшlje sa manjim udelom u нkupnom izvozн/нvoztJ poпdei"isн se vecim raпgom tako da 
опе imajн zпаtпо ve6i нticaj па vredпost ove mere koпcentracije nego sto ј е slнcaj sa HHt i GHt. 
Vrednost ovog indikatoгa vaгi1-a ocl 1/(2п- 1), kadaje konceпtracija minirnalna, do 1 kadaje опа 
maksiшah1a. 
Peti pokazate~ је iпdeks eпtropije (Entropy Jndex) koji spada и zbirne mеге 
koпceпtracije, а racuпa se pгimeпom sledece foпnule : 121 
11 
( 1 ) Et = _L Pit Јп -. 
i=l Pzt 
(4.13) 
Vгedпost incleksa entJ'opije krece se od ln(п), kada ј е koпcentracija minimalпa, do О kada је она 
maksimalna. 122 Treba primetiti da se ovaj pokazatelj razlikuje od prethodnih ро tome sto ima 
obrnut smer kretanja vгedпosti. Zapravo, sto је koпceпtracija veca to је пjegova vrednost пi:la, i 
оЬгаtпо . Da bi u ovom pogledu bio uskladeв sa ostalim merama koпceпtracije, konstruisaп је 
moclifikovani incleks entropije koji se racuпa primeпom slede6e foгmule : 123 
1 11 
Ht = ·• = ПPit 
EXP(Et) i=l 
Pit 
(4.14) 
Оп predstavJj a reciprocпu vredпost priгodпog aпtilogaritma iпdeksa eпtropije. Njegova vredпost 
varira od 1 /n, kada је konceпtracija minimalna, do 1 kada је опа maksimah1a. 
Sesti pokazatelj konceпtracije jeste Comprehensive Measure o[Concentration koji spada 
1 ь· ·ь . v • I d , ... 1 124 Ll grupu 1<0111 шоvаш me1-a 1 racuna se рнmеnош s е есе 10пnu е: 
120 E 1·lat, G. and О. Akyuz (2001), .,Cotшtry Coпceпt1-ation of Tuikisl1 Exports and lшpoitS over Tin1e", Middle 
East Economic Association and tЬе Loyola 1.Jпivet·sity of Cl1.icago. 
121 Љidеш. 
122 О piiшenj indeksa entl'opije videti u: Yilшaz, В. апd S.J. Erguп (2003), .,Тће Foreigп Trade Pattem and 
Foieign Ћаdе Specializatioп of Caпdidates of tће Europeaп Uпion", Jean Mo1111et Centre of Excelleпce, Freie 
Unive1·sitat Berli.n. 
123 Erlat, G. a11d О. Akyuz (2001 ), "Countiy Сопсеп1таtiоn of Tuikish Exports and Iшports ovei Тiше", Middle 
East Econoшic Association and the Loyola Uпiversity ofCllicago. 
124 Љidеш. 
98 
" CC!t=Plt+ LPil 2 (l+ (l-Pit)) (4.15) 
i=2 
Vrednost ovog indikatora varira od (Зп 2 - 3n+l)/ n3 , kada је koncentracija minimalna, do 1 
kada је ona maksimalna. Као i RНTt, ovaj pokazatelj zahteva rangiranje robnih grupa/zemalja 
prerna njihovom udelu u ukupnorn izvozu/uvozu i to opadajucim redosledom. Akcenat је 
stavlj en na robnu grupu/zemlju sa najveCirn udelom, pri cemu ucesca ostalih robnih 
grupa/zernalja sluze kao korektivni faktor najveceg ucesca. 125 
6.2 ANALIZA ROBNE KONCENTRACIJE IZVOZA SRВIJE 
Ernpirij ska gгada ne podгzava u potpuпosti stav da visoka гоЬпа koncentгacija izvoza 
mot-a Ыti LJzгocnik njegove nestaЬilnosti. Bez пamere da duЬlje ро11 i1·епю u ovaj antagonizam 
zelja паm је da ovim i stгazivanjem odgovorimo na dva kljucпa pitanja: 
• Kakva је diпarnika robne koncentracije izvoza SrЬije и periodu 1987-2005. godine? 
• Da li је robni izvoz SrЫje visoko koncentrisan Ll poredenju sa odabranim zemljama? 
Dakle, odgovori na ova pitanja istovremeno predstavljaju odgovor na pitanje da li robna 
koncentracija izvoza SrЬije moze biti opasnost ро njegovu staЫ\nost, ра time i uzrok povecanja 
spoljnotrgovinskog deficita.126 
Nasa analiza potvrduje nalaz (Erlat i Akyuz (2001)) da selektivne mere koncentracije 
ostvaшju najvece vrednosti (grafikon 4.21). Izmedu selektivnih i zЫrnih mera koncentracije 
nalazi se kombinovana mera koncentracije (Compгehensive Measure of Coпcentгation); dok tri 
zbiшe mere (HHt, RHTt i Ht) ostvaгuju najniZe i veoma slicne Vl'ednosti. 127 
125 Takocle, vi~e о I'Ob1oj ko11centraciji izvoza v ideti н: Јапsеп, М. (2004), "lпсоте Volatility in Small апd 
Developing Coнпtt·i es : Ехрогt Concentl·atioп Matters", WTO; АЬеЬе, Т . (2000), "Commodity Coпcentтatioп апd 
Expot·t Еагпiпgs lпstab ility : Evideпce f1·on1 Afiicau Couнtries", Ce11ter for Ecot1omic Reseю·cll 011 Afi-ica, Scћool of 
Bнsiness Moпtclair State University, Economic Research Service U.S. Depat·trпeпt of Agricнltшe, Washington, 
D.C; Кпнdsоп , О. an<l А. Parrics (1975), ,,А Trade Instability and Ecoпomic Development", Lexiпgtoп, 
Lexiпgton Dooks; Massel, В. F. ( 1970), "Export lnstaЬility апd Economic Strнcture", Amet·ican Economic Revielv, 
60, р. 618-630; Sheehey, В. ( 1977), "Leve1s and Soшces of Export InstaЬility: Some receпt evidence", Kyklos, 30, 
р. 3 14-324; Roldos, Ј . Е. (1994), ,,А long run perspect1ve on trade policy, instaЬility, and gro\vth", н Connolly, М. 
and Ј. De M elo, "The Effects of Protectionism on Small CollDtry", Тће World Bank, Washington, D.C; Coppock. 
Ј . D. ( 1962), ,,lntemational Economic Instability", New York: McGraw-Hill, Тt·ade Yem·book, FAO; MacBean, 
А.Ј. (1996), ,,JZxport lnstaЬility and Economic Development" Cambridge, Harvard University Press; м.icbaely, М. 
(1962), "Coпceпtration iп Iпtematioпal Trade", Amsterdam: North-Holland; O 'Brien , Р. ( 1972), "On Coшmodity 
Concentration of Export in Developing CollDtries", Economic lntemazionale, 25, р. 697-717; Souter, G. N. (1977), 
"Export lпstaЬility and Coпcentration in the less developed countries", Јоита! of Developmelll Studies, 4, р. 279-
297; Love, Ј. ( 1986), "Comшodity Concentratioп апd Export Earпiпgs lпstaЬility: А Sћift from Cюss-section to 
Time Sct·ies Analysis", Joumal of Development Economics, 24, р. 239-248. 
126 Sve mere koncentracije koje sн kot·i~cene u ovom delu rada racuпate sн па trocifтcnom пivou SMTK. Takode, 
tokom komparativпe analize korisceпi sн podaci koji se odnose na sledece godiпe: SrЬija-2005, Ceska-2004, 
Ukrajiдa-2002, i ostale zem.lje-2003. god. 
127 IZtiZetak predstavlja samo ен iпdeks koji вiје koriscen u El·lat i Akyuz 200/, а koji је jediлa zЬima rnera 
koпceвtracijc cija је vredпost veca od Comp1·ehensive Measut·e o.f Coпcent1·ation . Takode, tгеЬа primetiti da је Ht 
zabelezi la пaj11iZL1 vt·ednost, sto је pokazano i u Eгlat i Akyuz (2001). 
99 
Grafikon 4.21 Dinamika robne koncentracije izvoza Srbije u peгiodu 1987-2005. godine 
06 
0.5 СВL1§ 
CR(10) 
0 . 4 
о з ~ 
о 2 
с::А.(4) 
G ... ...... 
CCI 
о 1 
...... 
о ~~ 
1987 1990 1998 2000 2004 2005 
lzvor: Proracuл kandidata па osnovu podataka preuzetih od RepuЬJickog zavoda za statistiku. 
Nema sнmпје da ј е u posmatranom perjodu ostvareno povecanje юЬnе koпcentтacije 
izvoza ј to нz skokovjt Iast u 1 998. Osim toga, podaci gt-afikoпa 18 (t1 pri logu rada) ukazнju ла 
to da SrЬija spada шеdн zemlje CIE sa пajrnanjoш robnom koпceпtracijom jzvoza. Опа је н 
potptшosti нporediva sa gotovo svim razvijenjm zemljama, izuzirnajн6j jedino ItaJjju koja је 
ostvarila najniiu vrednost ovog pokazatelja. Slican poredak zemalja doЬija se ј izracunavanjern 
CR(8) (videti prilog-grafikon 19). I н ovom slнcaj u SrЬija spada medu zemlje sa пajniiom 
robnom koпcentracijom izvoza. Manje promeнe mogu se uociti tek izracunavanjem CR(J 6) 
(grafikon 20 и prilogu rada). U ovom slucaju deset zemalja imaju nizu robnu koпceпtтaciju 
jzvoza od Srbije, sto пе menja pr·ethodni zakljt1cak ako imamo н vidн da kompaгativпa aпaliza 
obul1vata 24 zemlje. 
Izгactшavanje zblrnih тега koпceпtiacije jos vise нcviscuje prethodпe гeztlltate. Oni 
pokazuju da је Srbiji svojstven пizak stepen rоЬпе koncentгacjje izvoza. 128 Poredeci iZI-acunate 
vt·ednosti: Hetjindahl-Нit·schman iпdeksa, Gini-Hiгschman indeksa, RosenЫuth-Hall-Тideman 
indeksa i modifikovanog indeksa entгopije, uocili smo da od 24 zemlje svega osam zemalja 
imajн nizu гobnu konceпtraciju izvoza od Srbije. Ove zemlje se od indeksa do indeksa delimicno 
гazlikuju, pl'i cemuje njihov broj nepromenjen. 
Konacno, rezultati aпalize pomocu jedine komЬinovane mеге koпceпtracije 
(CompJ-ehensive Меаsш-е ој Concenu·ation) пе menjajt1 dosadasпje stavove, sta vise potvrduju 
il1. 129 
Ukoliko нzmemo tt obzil' rezLJltate ovog jstt-azivanja postaje gotovo izvesпo da SrЬiji ne 
preti opasпost od nestaЫlnosti izvoza, jer је on L1 velikoj meri diversifikovan. Oakle, па osnovtt 
doЬijenih rezнltata nюzemo da zakljuciшo: 
• Da је robna koncentracij a izvoza SrЬije ll pcriodн 1987-2005. godine роvесапа. 
• Da је ona и poredenju sa odabranirn zemljama CIE i гazvijenirn zemljama пiska, sto 
zпaci da пе moze Ьiti uzrok nestaЬilnosti izvoza i povecanja spoljnou·goviпskog 
deficita. 
щ Yidcti grafikone 21, 22, 23 i 24 u prilogu rada. 
129 Videti gr-afikon 25 Ll prilogu rada. 
100 
6.3 ANALIZA ROBNE KONCENTRACIJE UVOZA SRВIJE 
Vazno pitanje svakako jeste i to koliki је stepen robne koncentracije uvoza. Struktura 
uvoza determinisana је realno iskazanim potrebama zemlje, nivoom ekonomske razvijenosti, 
spoljnotigoviпskom politikom, njenim platefuim sposobnostima, itd. Visoka robna koncentracija 
uvoza oko repromaterijala (narocito nafte, naftnih derivata i prirodnog gasa) mo:Ze biti opasna 
zbog koleЫj jvosti села ovjh proizvoda. 130 Skok cena ovih dobara povecava vrednost ukupnog 
uvoza ј spoljnotrgovjпskog deficita, ali takode~ posredstvom povecanja tюskova proizvodпje vrsi 
i intlatorni prjtisak na domace cene. Dok kreatori ekonomske politike mogu stimulisati 
diverzjfikaciju robnog izvoza, to је u slucaju uvoza besшisleno. Maпcvarskj prostor za resavanje 
ovog proЫema gotovo da ne postoji. Teoretski, on bi bio геsеп ili smanjenjem uvoza proizvoda 
koji domiпiraju u strukturi ukupпog uvoza, sto је u slнcaju Sr-Ьije nemoguce jer se radi о 
пeophodпim eпeгgentima, ili povecanjem uvoza ostalih dobara i koпsekveпtno nji lюvog udela н 
ulшpпom tlvozu, sto nета smisla јег za tim uvozoшпe postoji геаlпа potreba. 
Ova алаl iza treba da odgovorj па pitaлje da li юЬnа koncentracija LJvoza moze biti uzгok 
ekspanzjjc spoljпotгgovjпskog de:ficita. 
Grat1kon 4.22 Dinamika l"Obne koncentгacije uvoza Srbije и periodu 1987-2005. godine 
o .so 
0 . 4 5 
CR(16) CR(HI) 
0 .40 
о.зs СА(16..:....) ------1 
о. зо 
CA(SI 
0 . 2 5 
0 .20 
0 . 1 5 
0 . 10 
0 . 05 
0 . 00 
1 9 87 
Нт- ::dl 
2005 1990 1998 2000 2004 
Izvor: Pro1·acun kaпd idata па osпovLI podataka preuzetiJ1 od RepuЬJickog zavoda za statistiku. 
Prema svim pokazateljima (grafikoп 4.22), ostvareno је smaцjenje rоЬпе koncentracije uvoza u 
posmatranom vгemenskom iпteivalu ј to uz treпd povecanja izmedu 1990 ј 2000. godiпe. 
Komparativna aпaliza па osnovн vrednosti CR(B), CR(l б), RosenЬ!uth-Hall-Тicleman 
indeksa ј modiflkovaпog indeksa entropije pokazLtj e da pгivieda Sr-Ь ije spada tl grupu zemalja sa 
diversifikovanim нvozom. 131 Samo su Francнska, od 1-azvijenih zema lj a, ј Ceska, Poljska i 
Slovenija, od najLJspesпijih Ьivsih ZUT, ostvarile пizi stepen robne koncentracije нvoza. 
Ipak, vredrюsti CR(4), Herfindahl-Hirschman i Gini-Ifirschnzan jпdeksa navode ла nesto 
drugaciji zakljucak. 132 Na osnovн пjih Srbija spada u grupн zemalja sa srednjim nivoom robne 
koncentracije tJvoza. Sto se tice razvijenih privreda, zakljucak је nepromeпjen - vecina njih ima 
konceпtrisanijj tJVOZ od SrЬije. 
Medtttim, sнprotno svim prethodnim pokazateljjma, vrednosti jedine komЬiпovane mere 
koncentracije (Comprehensive Measure of ConcentJ-ation) nala:Z:u da se jzvede zakljucak da је 
uvoz SIЬije vjsoko koпceпtrisan. Naime, svega 6 zemalja је ostvarilo vесн vгedпost ovog 
iпdikato1-a. 133 
130 Ovo је naro~ito Ьi lo izrazeпo u slucaju пafte tokom 2004, 2005. i 2006. godine. 131 Videti grafikoпe 27, 28, 31 i 32 u prilogu rada. 132 Yideti gr-afikoпe 26, 29 i 30 u prilogu rada. 
133 Vidcti g1·afiko11 33 u pri logн r-ada. 
101 
Dakle, sumiramo li pretlюdne zakljucke, videcemo da је robna koncentracija uvoza 
SrЬije niska prema 4 pokazatelja, osrednja prema З pokazatelja i visoka prema 1 pokazatelju. 
Stoga smo za sve zemlje ponaosob izracunali prosecпe vrednosti svih koriscenih indikatora 
(videti prilog-grafikon 34). Rezultati pokazuju daje uvoz SrЬije osrednje koncentrisaп, sto znaci 
da јој ро ovom osпovtJ пе pгeti opasnost od ekspaпzije spoljnotrgovinskog deficita. 134 
7. ANALIZA GEOGRAFSКE STRUКTURE ROBNE RAZMENE 
7.1 REGIONALNA STRUКTURA SPOLJNOTRGOVINSKOG PROMETA 
Pogorsaпje strнk.tumih karakteristika spoljnotrgovinske razmeпe SrЬije lako se 
identifikнje i iz perspektive njene regioпalne struktшe (videti tabelu 1 u pi"ilogu rada). Indeksпe 
vrcdnosti pokazuju da је u periodu pada ukupnog robnog izvoza (1987-2000. godine), izvoz u 
razvijene zernlje redukovan intenzivnije, а u zemlje u гazvoju sporije. 135 Sem toga, u periodu 
rasta robnog izvoza, izvoz u razvijene zemlje rastao је nesto brze, а u zemlje u razvoju nesto 
sporij e. Ovakvi trendovi determiпisali su promenu geogгafske strukture izvoza. 
7000% 
60.00% 
50.00% 
4000% 
3000% 
2000% 
10 ОО% 
000% 
1987 1$&0 1 998 2000 2004 2005 
а lndustrijski raz...tjene zemlje • ZemtJe u ra%\Oju 
Jzvor: Proracнn kandidata na OSilOVLI podataka preuzetih od Reptlblickog zavoda za statistiku. 
Na stгaпi uvoza slicni su trendovi. U periodu pada ukupnog robnog uvoza (1987-2000. 
godine), uvoz iz razvijenih zemalja орао је bde dok је uvoz iz zemalja u razvoju porastao. U 
periodu 2000-2005. godine treпdovi su neznatno popravljeni. Uvoz iz razvijenih zemalja 
pot-astao је brze, а uvoz iz zemalja u razvoju spoгije od ukupnog robnog tlvoza. Pt-omena 
strukttJre robпog нvoza u skladll је sa oviш trendovima (gt-afikon 4.24). 136 
134 Detaljnija analiza pokazнje da је izvoz SrbUe u 1998, 2004. i 2005. godini рrеша svim pokazateljima 
koncentrisaniji od uvoza. lpak, u poredenju sa drugim zemljama, SrЬija spada u grupu sa niskom robnom 
koncentracijom izvoza i srednjom robnoш koncentracijom нvoza. 
135 lzvoz u oVtl grupн zemalja орао је za 70%. 
136 Treba imati u vidu da postoji mogucnost da је struktura pojedinih regiona (industrijski 1·azvijcne zemlje i zemlje 
tl 1·azvoju) tokom vremena meпjana. Zapravo, neke zemljc koje su ranije kategorisane kao zemlje t1 razvoju шogle 
su postati 1·azvijeпe zemlje. Ovo Ьi trebalo da uЬlazi iпteпzitet pogor~aпja regioпalne strukture spoljnotrgoviнske 
l·azmene, sto cini па~е zakljucke verodostojnij im. 
102 
Grafikon 4.24 Geografska struktura robnog uvoza Srblje 
во оосњ 
10 оо,. 
60 оо,. 
оо оо .. 
•ООО% 
30 оо,. 
20 оо,. 
1000% 
000,. 
1887 1990 1998 2000 2004 2005 
а lndu5triJ5ki raz:wjene zemlie • Z..mtje u raz.wtu 1 
Jzvor: Prщatun kandidata na osnovu podataka preuzetih od RepuЬiitkog zavoda za statistiku. 
ћivt·eda SrЬije је и posmatranom periodu veCi deo spoljпotJ·govinskog deficita 
ostvarivala sa razvijenim zemljama, pri cemu је tokom vremena jaz izrnedtl njih i zemalja u 
1-azvojt1 gotovo iscezao (grafikon 4.25). 
0000% 
80.00,. 
10~ 
оо~ 
60.~ 
4 0 ()()~ 
30~ 
20~ 
10.00% 
000,. 
1187 1990 1998 2000 2004 2005 
о lndustnJskJ raz:\IJene zemtje 8 ~~· U rDZ\Oj',;U _ ......... 
lzvor: Ргогасuп kar1didata na osrюvu podataka pгeuzetih od RepuЫickog zavoda za statistiku. 
Tz pr-ethodne analize moguce ј е izvesti nekoliko zakljucaka: 
• Sгbija је u periodu 1987-2005. godine znacajno pi"eиsmerila izvozпe tokove od 
I"azvijenih zemalja ka zemljama u r-azvoju. Ovaj trend је Ьiо izгazen tokom 90-ih kad.a 
se nastojalo da se ро svaku cenu odтZi izvoz na manje zal1tevпa trzista, ne bi li se 
LIЬiazio drastican pad ekoпomske aktivnosti. Tokom dтиgog potperioda ostvмen је 
jedva pгimetan zaolcret izvoznih tokova pr-ema r-azvijenin1 privrcdama. 
• Dokaz prekida poslovne sмadnje sa preduzecima iz razvijenih zemaUa jeste i 
preиsmeravanje uvoza ka zemljama и razvojи. Ovakav trend narocito је bio izrazen 
tokom 90-ih, kada је нporedo sa padom ukиpnog uvoza i llvoza iz razvijenih zemalja 
uvoz iz zemalja и razvojи povecan. U drиgorn potperiodн zabelezen је veoma Ьlagi 
zaokret ka razvijenirn zemljama. 
• Preнsrneravanje spoljne trgovine od industrijski razvijenih ka zemljama u razvojи 
rezultiralo је povecanjem udela deficita sa ovim zemljama. Spoljnotrgovinski deficit 
rasporeden је na ova dva regiona priЬlifuo proporcionalno njihovom uёescu u 
нkupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni. 
103 
7.2 STRUKTURA RAZMENE PREMA ZEMLJAМA 
SPOLJNOTRGOVINSКIМ PARТNEIOMA 
Podaci tabele 2 u prilogu rada pokazuju da su se na strani izvoza: BiH, Nemacka, ltalija, i 
RepнЬljka Makedonjja, ustaljle kao najznacajnije izvozne destjnacjje Srbije. Izuzetak 
predstavljaju 1987. ј 1990, kada ВiН i RepuЬiika Makedonija nisu postojale kao samostalne 
dгZзve. Cini se da је za privrednike iz SrЬije najatraktjvnjje trziste ВјН koje је apsorbovalo 
izmedu 15% ј 22% izvoza. Preostale tri zernlje smenjivale su se prema znacaju. Vaino је нociti 
da su 1987. ј 1990. preduzeca iz SrЬije dosta izvozila u Rusku federacjju, ј zпatno manje u SAD. 
Takode, zпасајпо је ј to da su н svjm odabraпjm godiпama cetiri пajznacajпija izvozнa trtista 
obнhvati\a izmedu 46,42% ј 58,36% ukupпog izvoza, StO ukazuje па IТIOgнcnost пjegove visoke 
geogr-afske koпcentracije. 
Na stгaпi uvoza s itнacija је slicнa. Najvazпiji pariпei"i u ovom slucaju su: Nemacka, Ruska 
fedeгacjj a, ј Ttalija. Pot·ed pomeпutih zemalja, cetvrto mesto zaнzjmale su: lt-ak, SAD, BiH, 
Bugar·ska, ј Кјпа. Ргvе cetiri zemlje obul1vatile sa izmedн 39,56% ј 50,94% нkupnog robнog 
tlvoza. Dakle, postoje indicUe da је robпi uvoz SrЬije geografski visoko koпceнtrisan. 
7.3 GEOGRAFSКA KONCENTRACIJA IZVOZA l UVOZA 
ћethodna analiza nagovestila је prisustvo visoke geografske koncentracije izvoza i 
uvoza. Rezultatj detaljnjjeg jstrativanja idu u pi"ilog ovakvih nagovestaja. 137 Ovom prilikom 
koristjJj smo jdenticne pokazatelje kao i u slucaju rоЬпе koncentracije izvoza i uvoza. 
GJ"aflkon 4.26 Dinamika geog1·ajske koncentracije izvoza Srbije, 1987-2005. 
--------, 
'0 ~------------------~----~~~~--~~~-------------------------. 
0 .9 
СI"Ц10) СI"Ц18) 
0 .8 
0 . 7 
06 
OG 
0 . <1 
о.э 
0 .2 
'108'7' 1SBO 1998 2000 2004 2005 
Izvor: Proratun kandidata na osпOVLI podataka preuzetih od RepuЬlitkog zavoda za statistiku. 
Prema svim pokazateljima geografska koпceпtracija izvoza smanjena је tl posmatranom 
periodu (grafikon 4.26). Poredenjem vrednosti svih mera koncentracjje zakljucujeшo da је izvoz 
137 Visoka geog1-afska koпcentracija izvoza u slucaju naru~avanja polititkih odпosa sa najvaZrlijim izvoznim 
dcstiпacijama ili pogor~anja koпjuпkture u пjima zпaci drasticaп pad izvoz11e aktivnosti i пjegovo kontrakciono 
dejstvo па ukupnu ekonomsku aktivnost. Geografska koncentracija uvoza пајсе~се пета takve efekte, јег Ьi 
пarusavaпje polititkih od1юsa sa zemljama najvaZilij im partnerima па strani uvoza, izuzev u nekiш izuzetnim 
slucajevima, dovelo do kralkotгajпog ~oka u nabavci repromatcrijala, opreme, i potro~nih dobara, nakon cega bi 
nabavka Ьila preusmerena na nova trzista. Dakle, visoka geografska koпcentracija izvoza moze Ьiti pretnja 
spolj пo11·goviпskoj 1·avпotefi i ukнрпој ekonomskoj aktivпosti, dok SLI efekti visoke geografske koпcentгacije uvoza 
bezazleпij i. 
104 
Srbije пeuporedivo koпcentrisaniji u geografskom nego tl robnom smisltt (grafikon 4.27). 138 
Tpak, ovaj jazje znacajno smanjen tokom posmatranog inter-vala. 
Izvo•·: P1·ora~uв kaвdidata 11а osвovu podataka preuzetili od RepuЬiickog zavoda za statistikll. 
Situacija је slicna i na strani uvoza. Naime, stepen geogt-afske koncentracije uvoza орао 
је u posmatt·anom peгiodu, ргi сеmп је intenzitet njegovog smanjenja veCi nego u slucaju izvoza. 
Gratikon 4.28 Dinamika geografske koncentracije uvoza Srbije, 1987-2005. 
--------------------~ 
0 . 9 
CR(18) 
08 CR(16} 
CR(10) CR(,6) 07 
0 . 6 ~ 
-=::::::::: 'i'1!Т CR(S> 
05 "8iiF"Ц 4. ~ 0 . 4 el ~~~~ .. , QF\ftJ; 
0 . 3 ",., 
0 . 2 
0 . 1 нн Jiil.lil:: 
о 
1987 1990 1998 2000 2004 2005 
Izvot·: P1·or·acuп kaпd idata па os11ovu podataka preuzetil1 od RepuЬiickogzavoda za statistikLI. 
Takocle, poгedenje geogt-afske konceпtiacije пvoza sa njegovom robnom konce11tгacijom daje 
slicne rezнl tate. 
138 Na~e ista·azivaвje geografske koncentracije izvoza i uvoza jeste ll izvesnom smislu manjkavo zbog izostanka 
komparativa1e analize sa ostalim zemljama. Ovakav proptast uciвjen је zbog nedostatka podataka о robnoj razmeni 
pojediniћ zemalja sa svim njihovim spoljnotrgoviпskim partnerima. Takode, poredenje robne i geografske 
koпcentracije izvoza i uvoza ima smisla samo ukoliko је Ьюј zemalja u statistici meduпarodne trgovine ideпti~an ili 
priЬiizпo jedпak broju robпil1 kategorija па odaЬranom nivou agregacije podataka. Tada се svaki pokazatelj imati 
ideпticпe miпimalne vrednosti za geogтafsku i robnu koncentraciju, dok се maksimalne vr·edпosti uvek Ьiti identicne 
i jedпake jediпici. Statistika medunarodne trgovine poznaje izmedu 240 i 250 zemalja, tako da је njihov broj 
priЬiizno jcdпak broju robnil1 grupa na trocifrenom nivou SMTK (26 1). Stoga, zakljucujemo da је poredenje гоЬnе i 
geografske koncentracije SpOJjnotrgoviпske l"ЗZinCne korektt10 ukolik.O SC dezagregacija podataka vrsi do trocifrenog 
nivoa. 
105 
Grafikon 4.29 Odnos geografske i robne koncentracije uvoza Srbije, 1987-2005. 
ООО'Њ 
SОО'Њ 
ЗОО% 
200% 
1 00% 
1987 1990 2000 2005 
С CR(4) • CR(O) С C R("16) О t-+i 8 АНТ а Н. 8 CCI О Он 1 
Izvot·: Pгoratun kandidata 11а osnovu podataka preuzetih od RepuЬiitkog zavoda za statistiku. 
Uvoz SrЬije је koncentiisanф u geografskom nego Ll гobnom smislu, ргi сеmн је razlika tokom 
vremeлa smaпjena. 139 
Najva:Z.niji zakljнcci koj i se mogu izvesti iz prethodne analize jesu: 
• Geografska koncentracija izvoza i uvoza SrЬije smanjenaje tokom perioda 1987-
2005. godine. 
• Stepen geografske koncentracije izvoza i uvoza Srbije jeste visok, znatno visi nego 
stepen njihove robne koncentracije. Dakle, geografski koncentrisan izvoz nюze biti 
uzrok njegove nest.abilлosti i роvе6апја spolj notrgoviпskog dcficita, pri cemu 
zakljucal< о visokoj geografskoj koпcentгaciji izvoza i uvoza treba prihvatiti sa 
izvesnom distancom, jer је izostala komparativna analiza sa ostalim zemljama. 
• Robni izvoz Srbije је geografski koncent1isanф od uvoza. 
139 Istovreшeпo, izvoz SrЬije је geografski konceпtrisaniji od uvoza prema svih sest mera koпceпtracije u sviш 
оdаЬ•·апiш godinama. 
106 
8. ANALIZA RAZMENE PREMA EKONOMSKOJ NAMENI 
8.1 STRUКTURA lZVOZA I UVOZA SRBТJE PREMA EKONOMSKOJ 
NAMENI 
Rezultati analize strukture izvoza i uvoza SrЬije prema ekonomskoj namcni u potpunosti 
potvrdujн nalaze do kojih smo dosli и prethodnom delu rada. 
Tabela 4.8 Struktш-a spoljnotrgovinske razmene Srblje prema ekonomskoj пanzeni 
' 
hiij. USD 
lzvoz lndex 
1987 1990 1998 2000 2004 2005 2005/1987 2000/1987 2005/2000 
Sredstva za rad 600,140 615.136 140,251 100,245 216,679 282.078 0.47 0.17 2.81 
Reprodukcija 2,319,157 3.062.669 1,953.983 973,728 2.343.007 3,020.141 1.30 0.42 3.10 
Potro§na roba 1,334,063 1,776.232 628,786 483,863 1,017.664 1.251.159 0.94 0.36 2.59 
UKUPNO 4,253,360 5,454,037 2,723,020 1,557,836 3,577,350 4 ,553,378 1.07 0.37 2.92 
Uvoz lndcx 
1987 1990 1998 2000 2004 2005 2005/1987 2000/1987 2005/2000 
Sredstva za rad 716.910 853.877 617,353 383,875 2,271,455 1.759,100 2.45 0.54 4.58 
Reprodukcija 3,390,758 4,480,327 3,100,386 2,357,165 6,067,234 6,574,062 1.94 0.70 2.79 
Polrosna roba 558,333 1,710,214 757,625 588,788 2,479,502 2,242,548 4.02 1.05 3.81 
UKUPNO 4,666,001 7,044,418 4,475,364 3,329,828 10,818,191 10,575,710 2.27 0.71 3.18 
Jzvor : Proracun kandtdata na osnovu podataka preuzetth od RepuЬitckog zavoda za stattsttku. 
Ocigledno је u periodu pada ukupnog robnog izvoza, izvoz sredstava za rad орао znatno bcie, а 
reprodukcionog materijala nesto sporije. Izvoz potrosnih dobara орао је priЬliZпo istim 
intenzitetom kao i нkupan izvoz. Ovo је impliciralo rast нdela repromaterijala uz pad udela 
sredstava za rad i stagпaciju udela potrosnih dobara u ukupnom robnom izvozu (grafikon 4.30). 
U peгiodu гasta Iobnog izvoza, izvoz орrеше i potrosnih dobara роvе6ап је sporije, а 
Iepгot-natel'ijala bize, sto је proнzrokovalo nezпata.I1 pad udela potrosпih dоЬага uz daUi pad 
Ltdela оргеше i гast udela !'epгomateгijala и нkuрпош izvozu. Dakle, zakljucujemo da је tokom 
pcгioda 1987-2005. stшktu ra гobnog izvoza SIЬije pogorsana, sto se prevashodпo ogleda u 
smanjenju ucesca Opieme i povecanju ucesca repromaterijala t1 ttk.нpnom robnom izvozu. 
Lntenzitet njenog pogorsanja izrazeniji је н prvom potperiodu. 
~о . ооь/о 
40 . 00°/о 
30 .00°/о 
20 .00°/о 
1987 1990 1998 2004 2005 
t:::1 Sreastva za гаd • Repгodukcljo ~го~nа гоЬ~ 
Jzvor: H.epuЬiicki zavod za statistiku. 
107 
Na stгani uvoza prisutan је drugaciji trend. U periodu kontrakcije ukupnog robnog uvoza, 
uvoz оргеmе i repromaterijala орао је bl"Ze, а potrosnil1 dobara sporije, sto је rezultiralo padom 
udela opreme i Iepromaterijala i rastom udela potrosnih dobara u ulшpnom uvozu (gt-afikoп 
4.3 l). 
60 . 00°/о 
30 .00°/о 
2О .оо•Уо 
1 990 1998 2004 2005 
1 с::Ј Sf"oelstv8 ~ f"ad • Ropгodukcljo О Potro$na .-оьа ј 
rzvor·: RepuЬijckj zavod za statjstjku. 
Ipak, tokorn drugog potperioda, нvoz opreme rastao је najdinarnicnije, neнporedivo dinamicnije 
od ukupпog uvoza. Ujedпo, нvoz potrosnih dobara porastao је brze, а repromatet·ijala sporije od 
ukupnog uvoza. Ovo је period poboljsanja strukture robnog uvoza Srbije koje se ogleda н 
smaпjeпju udela repromatei"ijala i povecanju udela opreme u ukupnom uvozu. 140 Dobijamo da је 
strнktшa uvoza u 2005. pogol"sana н odnosu па 2004, sto је zakUнcak i prethodnih analiza 
spгovedeпill па bazi Maпewijk-Hinloopen metodologije koeficijeлata struktншe 
podнdaшosti. 141 
Sшnirajmo zakljucke pi"etlюdne analize: 
• Struktura гobnog izvoza prema ekoпomskoj narneni pogorsana је u periodu 1987-
2005. godine, sto је prevasbodno u vezi sa povecanjem udela repromaterijala i 
sшanjenjeш ttdela оргеmе. Treпd pogot·sanja prisutan је и оЬа posmatrana 
potperioda, s tim sto је 011 izra:Zelliji u prvom potperiodн. PoboUsaпje stгuktшe uvoza 
Lt diugom potpeгiodu uspelo је н velikoj meri da kompeлzнje пјепо pogorsanje u 
pivom potpel"iodtl. 
140 Takode, treba imati u vjdu da је u cjtavom periodu udeo repromaterijala u ukupnom uvozu smanjen u koгjst 
neznatnog povecanja udela opreme, ~to је apsolutno pozeljno, а! ј ј u korist ostrog rasta udela potrosnjh dobara, sto 
njje dobro. 
14 Pogor~aпje se ogleda u sol jdnom smanjenju udela opreme ј povecaпju udela repromaterjjala u ukupnom robnom 
tlvozu. lstovremeno, uce~ce po1ro~nj l1 dobar·a neznatno је smaпjer10. Dakle, ј ova anaJjza pokazuje da је smanjenje 
spoljnotrgovjпskog defic jta u 2005. godjnj praceno pogorsaпjem stпrkttrre r·obпog uvoza. 
108 
V EKONOMETRIJSКA ANALIZA DETERМINANTI 
SPOLJNOTRGOVINSKOG DEFICITA 
1. SPECIFIКACIJA MODELA I KORISCENA МETODOLOGIJA 
1.1 SPECIFIKACIJE JEDNACINA UVOZA 
12koпometrijskiш telшikaшa oceнili smo jedпa6ne нkupnog robnog tJvoza, нvoza 
intem1edijamih dobara, uvoza kapitarniћ dobara, uvoza пetrajпih potгosnih dobara, uvoza 
energenata i Llvoza tтajnih potгosnih dobara kao Љnkcije: neto stranih direktnih investicija (SDI), 
p1·i !iva deviznih doznaka iz iнostranstva (DOZ), salda nerezideпtnih racuna (DRN), priliva ро 
osnovu sred пjorocnih i dugorocnih inostranih kredita (SDK), realnog efektivnog devizнog kuгsa 
(REDK), industrijske proizvodnje (ПР), neto otkнpa devizne efektive (NODE), efektivnih 
carinskih stopa (ECS), realnih brнto plata (RВР), ukнpnog robnog izvoza (IZ), i prosecne 
mesecne cene na:fte ural (URAL). Takode, jednacine prema potreЬi оЬнЬvаtаји i vestacke 
proшenljive. 
Indttstrijska proizvodnja је varijaЬla koja reprezeнtuje, s jedne strane иvoznи zavisnost 
privrede SrЬije, а s drиge strane segment agregatne trai.nje, te је smisleno ocekivati da njen rast 
utice па rast robпog uvoza, i obratno. Prilivi ро osnovu: neto stranih direktnih investicija~ 
deviznih doznaka iz inostraпstva, salda nerezidentnih racнna, i srednjorocnih i dиgorocnih 
inostraпiL1 kredita jesu sredstva koja povecavaju kupovnи moc i agregatnи tгa:lnjи и zemlji imad 
nivoa koji је determinisan ekonomskom aktivnoscu privrede. 142 Realni efektivni devizni kuтs 
inkoгporir-a dve veoma znacajпe varijaЬie - promenи relativnil1 сепа i aprecijaciju 1 deprecijacijи 
nomiпalnog efektivпog devizпog kuтsa. Оп, zapгavo, odslikava dobitak 1 gubitak ceпovne 
koнkurentnosti domaciћ proizvoda н odnosи па inostгaпe. U slucaju gиЬitka ceпovne 
koпkureпtnosti (apr-ccijacije realnog efektivпog deviznog kuгsa) ekoпoшski је logicпo ocekivati 
rast robпog ttvoza, i obratпo. Otkиp devizпe efektive је zпatno izпad ocekivaпja koja se mogи 
fonnirati па osпovtt рrосепјене stedнje izvan banka1·skog sistema i priliva deviznih sгedstava ро 
osnovu registrovaпiћ doznaka. Pietpostavljamo da znacajaп iznos devizпЉ sredstava ulazi и 
zem~ju sa dolaskom fizickih lica iz inostranstva и formi neregistюvanih dozпaka. Neto otkup 
devizne efektive jeste aproksimacija za ovaj vid priliva, koji bez sumnje povecava agregatnи 
traZпjи. Uticaj carinskih stopa па иvoz. potpuno је poznat. Takode, ocekиjemo da rast realnih 
bruto plata povecanjem agregatne traZпje utice па rast иvoza. U нvоzпо zavisnoj privredi, kakva 
је privreda SrЫje, роvесанје proizvodnje za izvoz povecava uvoz repromaterijala i kapitalne 
opreme. Pored efekta uvozne zavisnosti, izvoz moze inkorp01·irati i segmeпt sire agгegatne 
trai.nje. 143 Копаспо, ocekujemo da ekspanzija svetske cene nafte utice na rast vrednosti иvoza 
eпel'geпata i иkupnog robnog uvoza. 
142 Као zna~aj11e varijaЬie agregat11e traZ:nje u model је potrebno uklju~iti konsolidovanu jav11u potrosnju i 
kreditiranje privrede i staпovni~tva od strane poslovnih banaka. Prva varijaЬia nije koriscena zbog пedostupnosti 
podataka, dok је prema nasem misljeпju druga varijaЬia u velikoj meri aproksimit·ana srednjorocпim i dugorocnim 
zaduzivaпjem u inostranstvu. 
143 Iako п~ p1·vi pogled izglcda da је efekat uvozne zavisnosti obuhvacetl ukljucivaпjem industrijske proizvodпje u 
1110del, to nije ta~JlO јег ona, kada је гес О pюizvodtlj i I'Obe, 11 е obuhvata: poljoprivredu, (OV, SUmarstvo, 
\'Odopr·ivr·cdu i r·iЬar-srvo. UkLipan гоЬпi izvoz (uklju~ujuci i izvoz ovil1 sektot·a) irlkorpol'ira iпdustiijskoш 
109 
Polazne matematicke forme nasih jednacina dobijenjh na bazi loga.гitamskЉ 
transformacija orjginalniћ vremenskih serija su: 
UV t =C+aSDJI+{JDOZI+yDRNt+дSDKI+тREDKt+(l!Pt+1JNODE1+0ECS1+pRBP1+J..!Z1+pURAL,+t:1 (5.1) 
UVK t =C+a.SDI 1+f3DOZ,+yDRN1+дSDK 1+r:REDK1+(1JP t+1JNODE 1+BECS t+J.lRBP 1+J..!Z1+t: 1 (5 .3) 
UVNP t =C+o.SDI t+fЗDOZt+yDRNI+дSDKt+rREDK t+(!IPt+1JNODEг~·8ECS 1+/).RBP t+J..!Zt+ct (5.4) 
UVE t =C+a.SDI t+fЗDOZ,+yDRN ,+дSDK t+!REDKt+ЏIP t+1JNODE ,+8ECS 1+j1RBP ,+}..JZr+pURAL1+c 1 (5.5) 
gde uv г , UVIt . UVK t, UVNP 1. UVE 1, i UVTP t ,predstavljaju respektivno: ukupan robni uvoz, 
uvoz intem1edijamih dobara, uvoz kapitalnih dobara, uvoz netrajnih potrosnih dobara, uvoz 
energenata, i uvoz trajnih potrosпih dobara, и vremenskom periodu t, с predstavlja konstantu, 
odnosпo odsecak na oгdinati, parametri: 0., /3. у, д, r, t;. 1'/. е. f.l, Ј.., i р, koeficijente elasticnosti 
нkupпog robпog uvoza ј njegovih komponenti u odnosu па respektivпe varijable, а 8r slucajпu 
g~·esku н vremenskom регiоdн t. 
1.2 SPECIFIKACIJE JEDNACINA IZVOZA 
Modclit-anjc jcdnaci11a: нkttpпog robnog izvoza, izvoza iвtermedijamih dobara, izvoza 
kapitalnih dobara, izvoza пetrajпih potrosnih dobara, izvoza eneгgenata, i izvoza trajпih 
potrosnih dobara, sprovedeno је u odnosu na sledece objasnjavajuce promenljive: neto strane 
direktne investjcije (SDJ), priliv ро osnovu srednjorocпih i dugorocnjh iпostraпih kredita (SDK), 
realni efektivni dcvjzni kшs (REDK), industrijska proizvodnja (ПР), prosecna mesecna cena 
nafte шаl (URAL), нkupan robni uvoz (UV), uvoz kapitalnih dobara (UVК), uvoz 
jпtermedjjamih dobara (UVI), нvoz netrajnih potrosnih dobara (UVNP), uvoz energenata (UVE), 
i uvoz tгajnih pot1·osnjh dobara (UVTP). Takode, jednacine prcma potreЬi obul1vataju vestacke 
promenljive ј zavjsne promenljive sa vremenskom docnjom. 
Stгапе di1·ektne investicije reprezentuju proces privatizacije ј гestrukturjranja domace 
p rjvrede, koji Ьi trebalo posredstvom: tгansfera savremene tehnologije ј menadzerskih 
sposobпosti (know how), znacajnog skracenja vremeпskog perioda гazvoja novih proizvoda i 
proizvodnjom 11eobt1hvace11 segment uvozne zavisnosti. Takode, i и ovom slu~aju, sektor uslнga ostaje izostavljen. 
Teoretski, 11ajkorektnije Ьi Ьi lo н model ukljuciti seriju drнstvenog p1·oizvoda, sto nije moguce јег ona nije 
1-aspolotiva 11а mesecnom 11ivou. 
110 
usluga, povecanja investicija, lakseg plasmana projzvoda ј usluga na medunarodno trZ:iste pod 
robnom markom poznate multiпacionalne kompanije, razvoja poslova dugorocne proizvodne 
kooperacjje, i роvесалја pi"oduktjvпosti i posledicno medunarodne konkurentnostj , da dovede do 
t·asta robnog izvoza. Zaduzivaлje 1лeduze6a u inostraлstvu nюze Ьiti stavljeno u funkcjju 
fiлaлsiranja izvozпo orijeпtjsaлiћ poslova, sto Ьi trebalo da I"ezultira rastom гobnog izvoza. 
Realni efektivпi devizni kurs predstavlja barometaг селоvпе koпlшreпtлosti izvoza. Takode, I"ast 
inclustгijske proizvodлj e, i uopste ekonoшski 1-ast, uz pretpostavku konstaлtлosб izvoznih 
koeficijenata podrazнmeva rast robпog izvoza. Svetska сепа nafte moze нticati na Vl"edлost 
izvoza eпergenata ј ulшpnog robnog izvoza, pri cemll treba jmati н vidu da је нdео jzvoza na:fte i 
naftniћ derivata u ukupnom robnom izvozн prilicno ruzak. Ukupan robnj uvoz, uvoz 
intennedijamih dobara, uvoz netrajnih potros11iћ dobara~ uvoz energenata, ј uvoz trajllih 
pott·osnjh dobara uzeti su н obzir kao objasпjavajuce pt·omenljive zbog шoguceg гeeksporta ovil1 
pгoizvoda. Drugim I"eCima, izvoz ovih dobara u foгmj гeeksporta zavisi od njjhovog uvoza. 
Копаспо, нvoz kapitalnЉ dobat-a, оdпоsпо, savгemeпe tcl1nologije jeste pгetpostavka роvесапја 
pгoduktivnosti i pobolj saпja kvaliteta pгoizvoda, sto Ьi trcbalo da podstakпe rast robпog izvoza. 
Polazпe matematicke foгme пasih јеdпасiпа па bazi logaritrпovanih vгedпosti origiпalпih 
vremeпskih serija su: 
!Z 1 - C+aSDJ 1-12 +oSDK н +т:REDK 1 +(IIP 1-1 +8UV t-l +~UVK 1- 1 +p URA L 1 +е 1 (5.7) 
IZI 1 = C+aSD/1-12 +oSDK 1- 1 +т:REDK 1 +(ПР н +7rUVf t-1 +~UVK н +е 1 (5.8) 
IZK 1 =C+aSDlt-12 +i5SDK 1- 1 +т:REDK 1 +(ПР н +~UVK 1- 1 +е 1 (5.9) 
IZNP 1 =C+aSDft-12 +дSDK н +т:REDK 1 +(!!Р 1-1 +v UVNP t- l +JLUVК t-l +е t (5.10) 
IZE t =C+aSDJ 1-12 +oSDK н +т:REDK 1 +(ПР t- l +(jJUVE н 1 ~UVK н +pURAL 1 +е 1 (5.11) 
IZTP 1 =C+aSDft- 12 +дSDK 1- 1 +т:REDK 1 +(ПР t-1 +xUVTP 1- 1 +~UVK н +е 1 (5 .12) 
gde IZ 1. IZI t. IZК , . IZNP , , IZE 1, i JZTP 1, predstavljajtt respektivno: ukupan юbni izvoz, izvoz 
iпtennedijamih dobara, izvoz kapitalnih dоЬага, izvoz netrajпih potrosruћ dobar~ izvoz 
епегgепаtа, i izvoz trajnih potrosnih dobara u vremeпskom periodu t, с predstavlja konstantu, 
odnosno odsecak na ordinatj, pararnetri: а, д. т: (. е. 7!, ~. v, (јЈ, х. i р, koeticijente elasticnosti 
uktlpnog гobnog izvoza i пјеgоvЉ koшponenti u odпosu па respektivнe vaгijaЬle, а €1 slucajпu 
gгesktl u vгешепskош periodu t. 
1.3 SPECIFIКACIJA JEDNACINE SPOLJNOTRGOVINSKOG DEFICITA 
Vjsoka pozitivna korelacija robnog uvoza ј spoljnotrgovinskog deficita ukazuje na 
mogucnost da sн determinaпte uvoza, istovremeno, ј deteпninante spoljпotrgovinske 
neгavnoteze. Zbog ove cinjeпjce opredelili smo se za jstovetan model i kada је гес о jedпacini 
spoljпotl'govjпskog deficita. Dakle, polazпi шateшatickj oblik jednacine deficjta glasi: 
111 
gde DEF t reprezentuje spoljnotrgovinski deficit, а ostali par·ametri: koлstantu, koeficijente 
elasticnosti Lt odnosu na гespektivпe varijable i sltrcajлu gl'esku, kao sto је objasnjeпo u 
pretl10dпoш delu koji se odпosi ла specifikacij е jednacina uvoza. 
2. PODACI 
U гadu sн kшisceoe vгeшenske sel"ije sa mcsecnom fi-ekvencijom za vr·cшeпski pet"iod 
jaпuar 2001-decembal" 2005. godiпe. Vreшeпske serije: нkнрап robni uvoz, ttkнpan l"obni izvoz, 
pri 1 iv deviznih doznaka iz iпostтanstva, saldo deviznЉ Iacuпa neiezidenata, neto Stl"aпe direktne 
investicije, i neto otkнp devizпe efektive preuzete su iz platnog Ьilansa Fonda za razvoj 
ekonoшske naLike (wwwfren.org.yu). Prlliv ро osnovu sredпjorocnog i dugoiocnog zaduiivanja 
u inostranstvн i realni efektivni devizni kurs preuzeti su od Narodne banke SrЬije (w1v1-v.nbs.yu). 
Sedmicne селе nafte ural preuzete su sa sajta Administracije za energctske informacije -
zvanicne energetske statistike vlade SAD (tonto.eia.doe.gov/dnav/petlpet_pri_wco_k_w.htm). 
Mesecne сепе nafte smo doЫli kao neponderisan pr·osek sedmicnih села. Tпdeks industrijske 
proizvodпje (02001 =1 ОО), realne bt"uto plate i izvoz i uvoz рl"еша ekonomskoj пameni 
(iлtermedijama dobara, kapitalna dobara, netrajпa potгosna dobara, enel"genti, i t1·ајпа роtгоsпа 
dobat-a) pt"euzeti su od RepLtЬiickog zavoda za statisti lш, pri cemu је set"ija realnih bгuto plata 
doЬijena kao kolicnik bruto plata i indeksa сева ла malo (0200 1 = 1 ОО). Vrcmenska seiija 
efektivnih carinskЉ stopa dоЬiјепа је kao kolicпik prihoda od carina i drugih uvoznih dazЬina i 
ukнpnog robnog uvoza. 144 Podaci о prihodima od carina i drugih нvoznih dзZЬina za period 
jaлuar 2001-avgust 2004. godine preuzeti su od Centra za ekonoшske studije МЕСОN (CES 
MECON), а za petiod septembar 2004-decembar 2005. godine iz Biltena javniћ finansija -
puЬiikacije koju izdaje Ministarstvo finansija RepuЬlike SI"Ьije (www.mfin.sr.gov.yu). 
3. TESTIRANJE NESTACIONARNOSTI VREМENSКIH SERIJA 
Na оvош шestu prikazacemo rezuitate testiгanja nestacionarnosti vremeпskiћ serija, koje 
se prema ranije prikazaпim specifikacijaшa modela javljaja kao zavisne i objasпjavajuce 
promeпyive. 145 
144 Ovako jzracunata carjпska stopa poznata је u ekonomskoj teorjjj kao jmpljcjtna carina. Takode, treba jmati u 
vjdtl da jmpljcjtna cariпa moie da predstavlja ј razliku jzmedu cene unutar ј izvan graпjca, 11arocjto kada је rec о 
roЬi kojaje za~tjcena uvoznom kvotom. 
145 U radu је korjsceл programskj paket EVjewsЗ. 
112 
З .1 VREМENSКE SERIJE IZVOZA 
3.1 .1 VREMENSКA SERIJA UKUPNOG ROBNOG IZVOZA 
Diпamika ukupuog robnog izvoza nagovestava stacioпaгnost odnosne vremcпske serije 
sa sczoпski izrazeпim padom u jaпuaru mesecu. 
Grafikon 5.1 Pгirodni logaritam ukupnog robnog izvoza SrЬije izrazenog и milionima 
evra,januar 2001-decembar 2005. godine 
6.0 
5.8 
5.6 
5. 4 
5 . .2. 
5. 0 
4 . 8 
4 .6 ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 
.:2.001 .2.00.2. .:2.003 .:2.004 
L N I .:Z:01 Ј 
.:2.005 
Rezultati aпalize obicne i parcijalne autokorelaciot1e funkcije и skladu sн sa prethod:niш 
пagovestajem. 146 Ipak, formalni zakljucak izvodi sc primenom testa jedinicnog korena. 147 
Primena DF testa potvi"duje prethodпi zakljucak. 
Tabela 5.1 Rezultati DF (ADF) testajedinicnog korena za seriju ukupnog robnog izvoza,januar 
2001-decembar 2005. godine 
Vred11ost test statistike DF Deterministicka komponenta test Njvo znacajnosti Кritjcne (ADF) regresjoпe јеdвасiве vredлosti 
1% -4. 119 
-4.781364 Konstanta i trend 5% -3.4862 
10% -3. 1711 
lzvot·: Pro1·acun kand1data na osnovu podataka preuzet11l od Republ1ckog zavoda za statiStlkll. 
Dinamika vremeпske serije нkazuje па шmюst ukljucivanja treпd komponente u test regresiontt 
jednacinu zajedno sa koastantom. Sve obja5njavajuce promenljive и test regresionoj jedпacini 
146 Najme, u slucaju vremenskjl, serjja sa jedпim jedjnjcпjm korenom objcna alltoko•·elacjona funkcjja opada 
postepeпo od VI·ednosti koja је veoma bJjska jedinici, dok pa1·cijalna alltokorelaciona funkcija ostvaruje samo jeclnu 
stat jstickj zпacajn tl vгedлost ј to za vremensktJ docпjll prvog 1·eda. Ukoljko v1·emenska se1·ija poseduje dvajed[njcпa 
ko•·e11a оЬiспа autokorelacjo11a fш1kcija ponasa se jsto kao LJ prethodпom slucaju, dok paгcjja lna aнtokoi"elacjoпa 
fttnkcjja ostvaruje dve statjstjckj zпacajne vredrюstj ј to za docnje prvog ј drugog reda. Pod statjstjckj zнacajnom 
vredno~cu podrazumeva se vrednost koja jzJazj jz jпtervala 0±2/VT, gde Т predstavlja veljcintl tiZOrka. Koeficjjent 
aнtokorelacije jeste asimptotskj normalno raspodeljen sa ocekjvanom vrednoscu О ј varjjansom !ГГ ukoliko su 
sltlcajne promenljjve пezavjsne ј jednako raspodeljene sa konacnom varUansom. Dakle, prema osoЬinj normalne 
raspodcle 95% vred.nosti normalno raspodeljene slllcaj11e promenljjve pada u jnrerval !-!± 2cr, gde џ predstavlja 
mateшaticko ocekjva11je sljucajne proшcnljjve, а cr пје11u staвdardnu devijaciju. Vred110stj autokorelacionih 
koeficjjenata na пjvou znacajnostj od 5% rrebale Ьi da budu jzva11 jвtervala 0±2/-ЈТ daЬi Ьile starjsrjckj znacajne. 
147 Tcstiraпje smo sproveli prjmeпom Diki-Fulerovog (Djckey-Fuller, DF), prosirenog Djkj-ћJlcrovog (augmented 
Dickey-Fнller, ADF) i Filips-Pei"orюvog (Phillips-Peпon, РР) testa jedjп icпog koreпa. 
113 
jcsll statisticki znacajne na S\'im nivoima znacajnosti ( 1%, 5% i 1 0%), u jednacini ne postoji 
autokorelacija prvog reda, i sve eksplanatorne varUaЫe skupa statisticki znacajno uticll па 
zavisnu promenljivu. Drugim recima, specifikovana test regresiona jednacina dobro opisuje 
seгijtJ diferenci logaтitama ukupnog robnog izvoza. Dakle, Iezultati DF testa su statisticki 
pгillvatljivi, te na osnovtl njiћ odbacujemo nultu 11ipotezu о пestacionarnosti i prihvatamo 
jcdпostгaпu a!teшativnu hipotezu daje vremenska scJ·ij a ukupпog гobnog izvoza stacionama. 
Gotovo ideпticпe rczultate doЬili snю primeпom РР testa. Specifikovana tcst Iegгesiona 
jednacina је statisticki prihvatljiva, а vrednost РР test statistike ukazuje na stacioпarnost 
vremenske seiije ukupnog гobnog izvoza. 148 
Tabela 5.2 Rezultati РР testajedinicnog km·ena za se,-iju ukupnog robnog izvoza, januar 2001-
decembar 2005. godine 
Vr·ednost test statistike РР DeterministiCka komponenta test Njvo znacajnostj Кгјtјспе 
regresione jednacjпe vr·ednosti 
1% -4.1 19 
-4.82399 Konstanta ј tr·eпd 5% -3.4862 
10% -3. 1711 
Jzvor : Pr·o,·acun kandtdata na osnovtl podataka preuzet1h od RepLtЬitckog zavoda za stat1sttku. 
Na osnovu dobijenih rezultata zakljucujemo da је posmatrana vremenska serija stacionama. 
3. 1 .2 VREMENSКA SERIJA IZVOZA ENERGENATA 
Yremeпska serUa izvoza energenata vizuelпo ostavlja utisak stacionЗine vremenske 
seгije sa Ьlagim tiendom rasta i sezonskim padom krajem godine. 
G rafikoo 5.2 P,·irodni logшitam izvoza eпe,-genata izrazenog u hiljadama evr·a, janua,-
2001-decembш- 2005. godine 
10. 0 
9 . 5 
9 . 0 
8 . 5 
в. о 
7.5 
7.0 
LN I .Z:E01 
148 Robt1sпost ovih Iezultata testjra li snю podelom VI·emeпske ser·jje па dva dela, ј to na pel'jod jaпuar 2001-
decembar 2003. godine ј febn.tar 2004-decembar 2005. godjoe. Ovakva jdeja projzilazj jz сјпјеnјсе da је u januaru 
2004. god jne doslo do ostrijeg pada robnog izvoza koji se gotovo sjgнrno odnosi na sezonsku komponentu. lpak, u 
slu~aju da је rec о struktLtmom lomu vrednostj objcnill ј parcjjalnjh autokorelacionih koeficjjenata mogu bitj 
deГormjsani а testovi jedinicnog korena pгjstrasnj_ Da Ьismo Ьilj sjguгnj u doЬijene rezultate eljminisalj smo ovu 
opservacjju podelom vremenske sегјје. Objcna i parcijalna ЭLitokorelacjona funkcjja, kao ј DF ј РР test sa 
konstantom i konstantom ј trendom za vremensku seгjju jaouar 2001- decembar 2003. godjпe potvrduju 
stacjooanюst ove serije. Sto se t jte druge vremenske serjje, 11јеоа пestacjonarnost tesrjгana је obl~nom ј parcijaloom 
autokorelacjoпom fuпkcjjom, kao ј DF ј РР testom sa konstaпtom ј treпdom. Rezt!ltati su pokaza)j da је serjja 
stacjonama, оsјт na njvou znacajoosti od 1%. 
114 
OЬicna i parcijalna autokorelaciona funkcija pokazuju da је rec о stacionarnoj seriji. Forrnalno 
testiranje nestacionarnosti potvrduje ovaj nalaz. Nairne, prirnena DF testa jedinicnog korena sa 
konstantom i vremenskiш trcndorn ukazuje na stacionarnost posmatrane serije ла sva tri nivoa 
zпаса ј nosti. 
Tabela 5.3 Rezultati DF (ADF) testa jedinicnog korena za seriju izvoza energenata, januar 
2001-decembat· 2005. godine 
Vгednost test staristike DF {ADF) Deterministi~ka komponenta test Nivo zna~ajnosti Kriti~ne 
regresione jednatine vrednosti 
l % -4.1190 
-5.534614 Konstanta ј trend 5% -3.4862 
10% -3.1711 
lzvot·: Proratun kand1data 11а osnovu podataka preuzetih od Repubi!Ckog zavoda za stat1st1ku. 
U tcst 1·egiesionoj jedлacini пerna aнtokorelacije prvog r·eda, pri селш treba p1·imetiti da је 
liпeaшi vгemeлski tr-eлd statisticki znacajan na nivOLI znacajnosti od 10%, а лesigni:fikantan ла 
ruvoima znacajлosti od 1% i 5%. 149 Iskljucivanje vremenskog treлda ле utice na Iezultat 
testiranja. 
Tabela 5.4 Rezultati DF (ADF) testa jedinicnog ko,-ena za set·iju izvoza enet·genata, januar 
2001-decembar 2005. godine 
Vrednost test statistike DF (ADF) Deterministicka komponenta rest Njvo znacajnostj Kriticne 
regresione jednatiпe vrednosti 
1% -3.5437 
-5.082191 Konstaлta 5% -2.9109 
10% -2.5928 
lzvor: Proracun kand1data na osnovtl podataka preuzet1h od RepuЬ11ckog zavoda za stat1st1ku. 
Test regгesioлa jednaciлa bez trenda ima slicлa svojstva kao prethodna test regresioлa 
jednacina.150 Dobijeni гezultati ukazuju na stacionarnost posmatгane serije i to na svirn nivoima 
zпacajnosti . 
Robusnost rezultata potvidena је prirneлom РР testa. Izracunata vJ"ednost РР test 
statistike, na osnovu jedлacine sa koвstantom i treлdom, manja је od k.riticnih VIedпosti na sviш 
11i voima znacajнosti, zbog cega odbacujemo nultLJ11ipotezu о nestacioпarпosti. 
Tabela 5.5 Rezultati РР testajedinicnog korena za se1·iju izvoza energenata,januar 2001-
decembar 2005. godine 
V1·ednost test statistike РР Determinjsticka komponen1a test N ivo Kriticne 
regresione jednatine znacajnostj vrednosti 
1% -4.1190 
-5.584278 Konstanta ј tJeпd 5% -3.4862 
10% -3.1711 
lzvo1·: Pror·actm kaпd1data па osпovtl podataka preuzet1J1 od Rept1Ь11ckog zavoda za stat1st1ku. 
lskljucivaпje vreшenskog lJ:eлda iz test regresioпe jcdnacine ле пtice na doЬijene rezultate. 
Izr-acunata vr-edлost РР test statistike ponovo је mалја od kriticnih vrednosti na svim nivoima 
znacajnosti. 
149 fpak, v1·emenski n·eпd је na graпjcj sigпjfikantnosti па nivou znacajnosti od 5%. 
150 Ne~to пizi korigovaпi koeficijent deter·mjnacije i, istovremeпo, vi~u v1·ednost Akaike i пizu v1·ed110St Scltwaгz 
fuпkcije infoпnacionog kriterij шnа. 
115 
Tabela 5.6 Rezultati Р Р testa jedinicnog korena za se1·iju izvoza energenata, јапиш 2001-
decembar 2005. godine 
Yredлost test statistike РР Deterministicka kompor1enta test Nivo Kriticne 
regresione jed11acine znacajnosti vrednosti 
1% -3.5437 
-5.086561 Koпstanta 5% -2.9109 
10% -2.5928 
Jzvor : Proracuп kandrdata na osnovtr podataka preuzetllt od RepuЬirckog zavoda za statrsttkн. 
Dakle, zakljucujemo da је v1·emenska serija izvoza energenata staciouarna. 
3.1.3 VREMENSКA SERIJA IZVOZA INTERМEDIJARNIH DOBARA 
Vremenska serija izvoza intermedijarnill dobara jeste serija sa IaStLJcim trendom i 
sezonskim padom и jantJani mesecu. Obicna i parcijalna aLJtokorelacioпa funkcija pokazuju da је 
mozda rec о nestacionarnoj v1·emenskoj seriji sa jednim jedinicnim korenom. 
Grafikon 5.3 Pгirodni logaritam izvoza inle1·medijarnih dobara iuaienog и hiljadama 
еи·а, januar 2001-dесетЬш 2005. godine 
1 2. 4 ~--------------------------------------------------------------~ 
12.0 
11 . 6 
11 .2 
1 0 . 8 
1 0 . 4 
2 001 2 2 2 003 2004 
L N I .Z: 1 0 1 Ј 
2005 
Rez1.1ltati testiranja ukazujti 11а isti zakljucak. IzracLJnata vгednost DF test statistike manja је od 
k1·iticne viednosti na пivoLI znacaj iюsti od 10%, ali нjcdno i veca od kriticniћ vredпosti na 
пivoima znacajnosti od 1% i 5%. 
Tabela 5.7 Rezultati DF (A DF) testajedinicnog k01·ena za seriju izvoza intermedijarnih dobara, 
januar 2001-decembar 2005. godine 
Vred11ost test statistike DF (ADF) Deterministicka komponenta test Nivo Kr·iticпe 
regresione jednacine zпacaj11osti vr·edпosti 
1% -4.1 19 
-3.251093 Koнstanta i tt·eпd 5% -3.4862 
10% -3.1711 
lzvor: Proracuп kaпdrdata na osnovн podataka preuzetih od RepнЫrckog zavoda za stat1strktr. 
Pгimena РР testa daje istovetne rezultate. Posmatrana vremenska serija је nestacionama na 
nivoima zпaeajnos6 od 1% i 5%, а stacionama па nivou znacajnosti od 10%. 
L 16 
Tabela 5.8 Rezultati Р Р testa jedinicnog koгena za seгiju izvoza intermedijamih dоЬш-а, januar 
2001-decembar 2005 godine 
Vrednost test statistike РР Deteпninisticka komponeпta test Nivo Kriticпe 
regresione јеdласiпс zпacajпosti vrednosti 
1% -4.119 
-3 .351466 Koпstanta i ticпd 5% -3.4862 
10% -3.1711 
fzvor: Proractш kaлd1data na osпovu podataka preuzet1h od RepuЬ11ckog zavoda za statistiku. 
Ipak, ne bismo mogli olako konstatovati da је posrnatrana serija nestacionarna. Razlog za 
oprez jeste ocigledan strukturni lorn trajnog karaktera u martu 2004. godine, koji rnenja nagiЬ 
seгije. Postojanje tтајпоg stгukturnog loma moze testove jediпicnog koreпa ucinjtj pгjstrasnim u 
srnj slu pril1vatanja nulte l1jpoteze о лestacioпaшostj. Ovo је razlog zbog koga smo citav 
v 1·emeпskj period podelilj ла dva potperioda: jauuar 2001-mart 2003. i mart 2003-tiecembar 
2005. godine. 
ОЬiспа i parcijalna atJtokoгelacioпa ftmkcija koje se odnose na pгvi potperiod pokazнju 
stacjona.шost date serije. Rezultati testiranja DF testom н velikoj rneri potvidujLt ovaj пalaz. 
Tabela 5.9 Rezultati DF (ADF) testajedinicnog korena za seriju izvoza intermedijamih dobara, 
januar 200 1-mart 2004. godine 
Vrednost test statistike DF (ADF) Deterministicka kompoпeпta test Nivo Кriticne 
regresio11e jed11aci11e znacajnosti vrednosti 
1% -4.2 165 
-4.098889 Konstaпta i trcnd 5% -3 .531 2 
10% -3. 1968 
lzvor·: Proracun kand1data na osпovu podataka preuzet1l1 od RepLIЬIIckog za\oda za stat1stikн. 
Tcst regresioпa jedпacina sa konstantorn i trendom irna solidna svojstva. Aнtokorelacjje prvog 
reda u modelu nema, koeficjjent determinacije se statjstjckj znacajno razlikuje od nule, sve 
objasnjavajuce prorncnljjve su statisticki zпасајпе па svim пivoima zпacajпosti, izuzev 
vгernenskog treпda koji је nesjgnifikantan na njvoirna zпacajnosti od 1% i 5%. IskljuCivanje 
tl"enda iz test regl"esioпe jednacjne ne utjce na zakljucak. 
Tabela 5.10 Rezultati DF (ADF) testajedinicnog kot-ena za sa!ju izvoza intermedfjamih 
dobara, januar 2001-mart 2004. godine 
VI"cd11ost test statistike DF (ADF) Deterministicka komponeпta test Nivo zпacajnos ti Kriticпe 
regresione jednacine vrednosti 
1% -3.61 17 
-3.466802 Konstallta 5% -2.9399 
10% -2.608 
Izvo1·: Рrоrаснп kaлdtdata па OSI10VU podataka preuzet1ћ od RepubiiCkog zavoda za stanstikti. 
lzt"actmata vredtюst DF tcst statistike veca је od kl"iticпe v1·ednosti па aivou zпacajnosti od 1%, 
alj тапја od laiticпih vt"edпosti па пivoiшa zпacajnostj od 5% i 10%. Takocl·e, kao шogLica 
specjfikacija test t"egi"esioпe jednacjne javlja se ј jednaciпa sa konstantom, tt"eпdom i prvorn 
djfeгencom sa docnjom prvog reda. Ova jednacjna jma dobra statjsticka svojstva. Atltokorelacije 
prvog геdа u njoj пеша, korigovani koeficijent deteгmiпacije је ve6j, flmkcije jnformacionog 
kritetijurna manje, а nultu hjpotezu о nultoj vredлostj koeficijeпta deteгrniпacjje ubedljivije 
odbacujemo пеgо u prethodna dva slucaja. Jediпa manjkavost ove jedпacjne је to sto su prva 
djfeгenca sa docnjom prvog reda ј vrernenski treпd statjsticki пesigпifikantпi na пivou 
z11acajnosti od 1%. 
1] 7 
Tabela 5.11 Rezultati DF (ADF) testa jedinicnog kOt·ena sa prvom diferencom sa docnjom prvog 
reda za sel'iju izvoza intermedijarnih dobara januar 2001-mart 2004 godine 
'· 
Vredпost test statistike DF (ADF) Detem1iпisticka kompoпenta test Nivo znacajпosti Kriticпe regresioпe јеdпасiпе vredлosti 
1% -4.2242 
-4.836751 Konstanta i tieпd 5% -3.5348 
10% -3.1988 
Tzvor : Proracuп kaпdrdata па osпovtt podataka preuzetr.h od ReptrЫrckog za\Oda za stat:J.stJ\ш. 
Rezultati testiranja pokazuju da је serija izvoza iпtermedijamih dobara stacionaшa na svtm 
nivoima znacajnosti. 
Testiranje РР testom daje slicne rezultate. Na ostюvu jedпacine sa koпstaпtom i trendom 
posmatтaпa serija је stacio11ama па nivoima znacajпosti od 5% i 10% i пestacionarпa па nivou 
zпacaj пosti od 1%. 
Tabela 5.12 Rezultati РР testajedinicnog korena za seriju izvoza intermedijamih dobara, 
januar 2001- тшt 2004. godine 
Vrednost test statistike РР Deterministicka kornponenta test Nivo zпacajnosti Kriticne 
regresione јеdпасiпе vredлosti 
1% -4.2165 
-4.078479 Konstanta i treпd 5% -3.5312 
10% -3.1968 
lzvor: Proracuп kandrdata па osnovtJ podataka preuzetrih od RepttЬi rckog zavoda za statrstrku. 
Jskljllcivanje trenda ne Ltticc na dosadasnje zakljucke. Naime, i ovog puta, seiijaje ncstacioпaшa 
па пivoLt znacajnosti od 1% i stacioпarna па nivoima znacajnosti od 5% i 10%. 
Tabela 5.13 Rezultati РР testajedinicnog korena za set·iju izvoza intermedijamih dоЬша, 
januar 2001- mart 2004. godine 
V1·ednost test statistik:e РР DeterministiCka kompoпeпta test Nivo Kriticne 
regresione jedпacine znacajпosti vrcdnosti 
1% -3.6 117 
-3.475792 Konstanta 5% -2.9399 
ЈО% -2.608 
Izvor: Proractlll kaпd1data na osnovu podataka preuzet1h od Repubblkog zavoda za stat1strku. 
Dakle, vremeпska serija izvoza inteпnedijarпih dobara jeste stacioпarna н prvom potperiodu. 
U drugom potperiodн (mart 2003-decembar 2005. godine) posmatrana serija iskazнje 
ocigledan tтend тasta, pii сеmн nas interesuje da li је on stohastickog ili deterministickog tipa. 
Ovo је 1-azlog zasto smo testiranje poceli sa test regresionom jednacinom sa koпstantom i 
t1·eпdom. 
Tabela 5.14 Rezultati DF (ADF) testajedinicnog korena za ser!ju izvoza intermedijamih 
clobara mш·t 2004-decembar 2005 godine 
' 
Vt·ednost test statistike DF {ADF) Deterministicka komponenta test N ivo Kriticne 
regresione jedпacine znacajnosti vredлosti 
1% -4.4415 
-4.738427 Konstanta i trend 5% -3.633 
10% -3.2535 
l z,•or : Proracun kand1data 11а os11ovu podataka preuzet1h od l~epuЬ1 1ckog zavoda za stat1st1ku. 
118 
Dobijeni rezultati pokazuju da је 1·ес о stacionarnoj vremenskoj seПJl na svim nivoima 
znacajnosti. Iskljнcivanje treпda znacajno pogorsava karakteristike test jednacine, ali пе нtice 
~ " akl" v k 151 zпacaJnO па z, ЈНСа . 
Tabela 5.15 Rezultati DF (ADF) testajedinicnog korena za set"iju izvoza intet·medijamih 
dobara, mat"t 2004-decembar 2005. godine 
Vrednost test statistike DF {ADF) Detenninjsticka komponenta test Nivo zr1acajnosti Кrjtjcne 
regresione jednacjne vredлosti 
1% -3.7667 
-3.017307 Konstaпta 5% -3.0038 
10% -2.6417 
I~·or: Proracun kandrdata na osnovu podataka preuzetrb od RcpuЫrckog zavoda za statistiku. 
Jzгacнnata vгednost test statistike mапја је od kJiticnih vrednosti na nivoima zнacajnosti od 5% i 
1 0%, а veca od ki·iticne vгedпosti па 11ivou zпacajпosti od 1%. Svakako, piedпost dajemo 
1·ezнltatima па bazi jedнaCine sa koпstantom i tгendom zbog ocigledne znacajnosti t1·eпda kao 
objasnjavajt1cc promenUive i bolj ih karakteristika ove speciflkacij e test jednacine. 
Pгimena РР testa vodi ka istovet11om zakJjucku. Posmatrana serija је stacionarнa na 
svim njvoima znacajnosti ukoliko se testiranje vrsi na osnovu jednacine sa koпstantom i 
treпdom. 
T abela 5.16 Rezultati РР testajedinicnog kof"ena za saiju izvoza intet"medijarnih dobara, mart 
2004-decembar 2005. godine 
Vrednost test statistike РР Detcrmjnjsticka komponenta test Njvo znacajnostj Krjtjcne 
regresione jednacjne vrednosti 
1% -4.4415 
-4.74299 Konstanta ј tr·eпd 5% -3.633 
10% -3.2535 
lzvor : Proracuп kandrdata na оsпоvн poclataka preнzetrh od ReptrЬirckog zavoda za statrstrktr. 
Ukoliko se iz jednacine iskJjuci viemenski trend, sto је neopravdano, posmatrana serija је 
stacionarna па ruvoima zпacajnosti od 5% i 10%, а nestacionama na nivou znacajпosti od 1%. 
ТаЬе1а 5.17 Rezultati РР test.ajedinicnog korena za seriju izvoza intermedijarnih dobara, mart 
2004-decembar 2005. godine 
Vrednost test statistike РР Deterministicka komponenta test Nivo Krjtjcne 
regresione jednacjne znacajnosti vredпosti 
1% -3.7667 
-3.075872 Konstaпta 5% -3.0038 
10% -2.6417 
Izvor : Proracun kar1d1data na osnovu podataka preuzetLh od RepuЬitckog zavoda za statisti kн. 
Uzimajuci u obzir da је vremenska serija izvoza intermedijarпih dobara stacioпaшa u оЬа 
peгioda, zakljllcujemo da је ona najverovatuMe stacionama, te da је registrovana 
nestacionaшost poslectica traj11og struktuшog loma. 1 2 
151 U ovom slttcaju korigovaпi koeficijeпt deterrninacjje је gotovo dнplo manji, dok su vrednostj funkcija 
jn formacionog krjterjjнma znacajno vece. 
152 Jpak, testiranje njsmo zavrsjJj zakljuckom da је vremenska serija najverovatпjje stacionarna. Nastavak tesrjranja 
odлosi se na ispitivanje nestacjoпamosti prve djference ove serjje. Tokom testjraпja DF testom korjstili smo razlicite 
specifikacije test regresjone jednacine: sa koпstantom, koпstaпtom i trendom, koпstantom i drugom djfereпcom sa 
docпjom pr-vog l"eda, i koпstaлtom ј tr·eпdom i dt1lgom djЉreпcorn sa doclljOIЛ prvog reda. Upгkos cjпjenici da 
11 9 
З .1.4 VREMENSКA SERIJ А IZVOZA КАРIТ ALNIH DOBARA 
OЬicna i parcijalna autokorelaciona funkcija pokazujн da је vreшenska sепЈа izvoza 
kapitaluilt proizvoda stacionaгna. 
Gr afikon 5.4 ћ-irodni logaritam izvoza kapitalnih dobara izrazenog и hiljadama evra, 
januar 2001-decembar 2005. godine 
11 . 5 
11 . 0 
10. 5 
10. 0 
9 . 5 
9.0 ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 
2 001 2002 2003 2 004 
LN I .ZK01 \ 
2005 
Kako posmatrana vremenska serija pokazuje trend rasta u vremenu, testiranje nestacionarnosti 
zapoceli snю sa test reg1·esionom jednacinom sa konstantom i tтendom. 153 Testiranje DF testom 
pokazuje da је analiziJ:ana vt·emenska serija stacionarna па svim nivoima zпacajnosti. 
Tabela 5.18 Rezultati DF (ADF) testa jedinicnog korena za seriju izvoza kapitalnih dobara, 
januar 2001 -decembar 2005. godine 
Vrcdnost test statistike DF (ADF) Oeterministicka komponcnta test Nivo znacajnosti Kriticne 
regresione jednacine vrcdnost.i 
1% -4.119 
-5.988437 Konstanta i trend 5% -3.4862 
10% -3.1711 
I zvor: Proracun kandtdata па osnovu podataka preuzet1b od RepuЬI1ckog zavoda za stat1st1ku. 
IskljLJcivanje liлearnog vremeпskog trenda pogorsava karakteristike 1·egresioпe jednacine. 
Aнtokoгelacije pt"vog геdа Lt jednacini nema, ali se smanjнje vrednost koiigovaпog koeficijenta 
determinacije i rastu vredпosti fuпkcija infonnacioпog kriteгijнma. 
Tabela 5.19 Rezultati DF (ADF) testa jedinicnog korena za set·iju izvoza kapitalnih dobara, 
januar 2001-decembar 2005. godine 
Vrednost test statistike OF (ADF) Deterministicka komponcnta test Nivo znaeajnosti Kriticne 
regresionc jcdnacine vrednosti 
1% -3.5437 
-5.051 451 Konstanta 5% -2.9109 
10% -2.5928 
l zvor: Proracun kandtdata па OS110VU podataka preuzetiћ od RepL1ЬI1ckog zavoda za stat1St1ku. 
njjed11a od pomenutih specjfikacjja test regresjone jedoacine nema dobra statjsticka svojstva, mora se konstatovatj 
da је prva diferenca izvoza jntermedjjamih dobara s tacionarna, sto pokazuju ј \rrednosti objcn jh ј parcjjaLnih 
autokorelacjonih koeficjjenata. Robusnost ovih rezultata potvrdena је ј РР testom. Na osnovu test regresionih 
jednaCina sa konstantom ј konstantom i trendom jzracunate su vrednosti РР test statjstjke koje ukazuju na 
stacionamost prve diference posmatгane serjje na svjm njvojma znacajnostj. Dakle, teoretskj, ukoljko Ьј vremenska 
serjja jzvoza jntermedjjamjh dobara Ьila nestacionama, posedovala Ьi jedan jedinicni koren. 
•sз Ova specjfikacjja jed!1acj11e jma dobra statisticka svojstva: autokorelacije prvog reda 1 ema, svj regresori su 
s tatjstjcki znacajni na sva tri nivoa Zllacajпosti i koeficijent deteп11jnacjje se statistjck j zпасај11о razljkuje od nule 11а 
svjm 11ivoima znacajпostj. 
120 
Ipak, i ovog puta izracunata DF test statistika manja је od kriticnih vrednosti ла svim nivoima 
znacaj naosti . 
Zakljucak se ne гazlikuje ni ukoliko шnesto DF testa primenimo РР test. Dobijena 
vrednost РР test statistike па osпovu test јеdпасiпе sa koпstaпtom i trendom ukazuje na 
stacioпamost posmatraпe seiije ла svim nivoiшa zпacajпosti . 
Tabela 5.20 Rezultati Р Р testa jedinicnog korena za ser·iju izvoza kapitalnih dobara, januar 
2001-decembar 2005. godine 
Vrednost test statistikc РР DeterministiCka komponenta test Nivo znacajnosti Кriticne 
regresione јеdпасiпе vrednosti 
1% -4.119 
-5.951922 Koпstanta i treпd 5% -3.4862 
10% -3.1711 
Izvor: ProracLm kaпdrdata na osr1ovu podataka preuzetrh od RepuЫrckog zavoda za stattstrku . 
Iskljucivanje vremenskog treпda пе utice па rezultate. Posmatrana vremeлska serija је 
stacioлarлa ла svim nivoima znacajnosti. 
Medutim, vafno је uociti da је и decembru 2003. godiпe doslo do trajлog strukturnog 
Joma koji menja odsecak па ordiпati, te је potrebпo testiranje nestacionarnosti sprovesti za dva 
potperioda: januar2001-uovembar 2003. i jalluar 2004-decembar 2005. godiue. Ovog puta, 
takode, posli smo od test јеdласiпе sa koпstaлtom i treпdom. Izracuлata vredпost DF test 
statistike ukazuje na stacioпaпюst serije izvoza kapitalnih dobara u prvom potperiodн па sviш 
пivoima zпacajnosti. 154 
Tabela 5.21 Rezullati DF (ADF) testajedinicnog korena za seriju izvoza kapitalnih dobara, 
januar 2001-novembar 2003. godine 
Vrednost test statistike DF Deterministicka komponenta test Nivo znacajnostj Krjticne (ADF) regresione jednacjne vrednosti 
1% -4.2505 
-5.418592 Konstaпta i trend 5% -3.5468 
10% -3.2056 
Izvm·: Proracun kandrdata па osпovu podataka preuzetrh od RepuЫrckog zavoda za statrstrku. 
Robusnost гezultata potv.rdena је i primenom РР testa. Izracнnata vr·edлost РР test statis6ke 
manja је od laiticnih vrednosti па svim nivoima znacajлosti. 
Tabela 5.22 Rezultati РР testajedinicnog korena za seriju izvoza kapitalnih dobara,januar 
200 1-поvетЬш- 2003. godine 
Vrednost test statistike РР Detem1inisticka komponent.a test Njvo zпacajrюstj Кrjtjcne 
regresione jednacjпe vredпosti 
1% -4.2505 
-5.397848 Koпstanta i t1·eпd 5% -3.5468 
10% -3.2056 
l zvot·: Proracun kandtdata na osnovu podataka preuzetrh od RepLrЬirckogzavoda za stat1stilш. 
154 ZakljLrcakje sljcan ј ukoliko se izjednaCine jskljuci vreшenskj treпd, pri cemu nova specjfikacjja jma dosta lo~ija 
statisrjcka svojstva. U ovom slucaju posmatrana serjj а је stacjoпarna па njvojma znacajпostj od 5% ј 10%, а 
r1estacjoпaJ11a па пivoll znacajnostj od 1%, ~to је potvrdeпo i РР testom. Svakako, rezultati doЬijeni na osнovu test 
jedr1aciпc sa koпstantorn ј trendom jesu verodostojпjjj. 
121 
Tokom testiranja nestacionamosti za drugi potpcriod posli smo od test jednacine sa 
treпdom. Rezultati DF testa pokazali su da је data ser~a stacionarna na nivoima znacajnosti od 
5% ј 10% i nestacionarna na njvou znacajnosti od 1 %.1 5 
Tabela 5.23 Rezultati DF (ADF) testajedinicnog korena za serfju izvoza kapitalnih dobara, 
januar 2004-clecembar 2005. godine 
V•·ednost test statistike DF (ADF) Deterministicka komponenta test Nivo znacajnosti Kriticne 
regresione jednacine vrednosti 
1% -4.3942 
-3.698031 Konstanta i trend 5% -3.6118 
10% -3.24 18 
1zvor: Proracun kandidata na osnovu podataka preuzetih od RepuЬ\1ckog zavoda za stattst1ku. 
Ukljucivaпjem prve difeгeпce sa dоспјош prvog геdа tl test jednaCinu poboljsavaju se пјеnа 
statisticka svoj stva i Lljedпo dobija пајЬоlја specifikacjja test jednacine od svil1 specifikacija koje 
sшо ko1·istil i tokom testiianja пestacioпamosti serij e izvoza kapitalпih dobara. 
T abela 5.24 Rezultati DF (ADF) testajedinicnog korena sa prvom diferencom sa docnjom prvog 
1·eda za se1·iju izvoza kapitalnih clobara, januar 2004-decembar 2005. godine 
Vredпost test statistike DF (ADF) Oeterministicka komponeпta test Nivo zпacajпosri Kriticлe 
regresio11e јеdпасiпе vrednosti 
1% -4.3942 
-5.083272 Koпstaпta i trend 5% -3.6118 
10% -3.2418 
.. Izvor: Рrогаснп kand1data па osnovu podataka pгeuzetЉ od RepuЬ11ckog zavoda za statlstii<LI. 
OslaлjajLJCi se na ovu test jcdnaCinu uocavamo da је posmatrana serija stacionarna na svim 
nivojma znacajnosti. Iskljucivaлjem trenda, а zadrzavanjem prve diference sa docnjom prvog 
reda znacajno se pogorsavaju statisticke karakteristike test jednacine. 
Tabela 5.25 Rezultati DF (ADF) testa jedinicnog korena sa prvom difeгencom sa docnjom prvog 
reda za seriju izvoza kapitalnih dobara januar 2004-decembar 2005. godine 
' о 
Vгedпost test statistike DF (ADF) Oetermiвisticka kompor1eпta test Nivo zпacajпosti Kriticпe 
regresio11e jedпacir1e viednosti 
1% -3.7343 
-3.444658 Konstanta 5% -2.9907 
10% -2.6348 
lzvor : Proracun kaпd1data па osnovu podataka preuzetih od Repubi!Ckog zavoda za stattstiku. 
lpak, i u оvош slucaju serija izvoza kapitalпih dobara jeste stacionarna na nivoima znacajnosti 
od 5% i 10%, а пestacioшu11a па нivou znacajnosti od 1%. 
Testit-anje pomocu РР testa daje jdenticne rezLJltate. Testiranje је zasпovano na test 
jcdnacini sa konstaпtom i treпdom. Posmatrana serjj a је stacioпarna па nivoima znacajnosti od 
5% ј 10%, а nestacioпarna na nivoll znacajnosti od 1 %. 
1 5~ OЬicna i parcijalna autokorelacioпa fi.шkcija, takode, potv•·duju stacionamost posmatrane serije u drugom 
potperiodu. 
122 
1 
Tabela 5.26 Rezullati РР testajediniёnog korena za seriju izvoza kapitalnih dobara,januar 
2004-decembar 2005. godine 
Vrednost test statistike РР Determ inisticka kompone11ta test Nivo Kritic11e 
regresione jednacine znacajnosti vrednosti 
1% 
-4.3942 
-3.62035 Konstanta i trend 5% 
-3.6 1 1 8 
10% 
-3.2418 
. Jzvor: Proracun kandtdata na osnovu podataka preuzetth od RepuЫtckog zavoda za st<Шsttku. 
Treba primetiti da postoji mogucnost da је u svim test regresionim jednacinama, koje su 
kotiscene tokom testiranja nestacionarnosti posшatrane serije, prisutna autokorelacija. Naime, 
vrednost DW test statistike pada Ll inter\,al izmedн goп"Ue i donje g1·aпice testa. lpak, na osnovu 
svih prikazani11 rezultata zakljucujemo da је vt·emenska serija izvoza kapitalnih dobara 
stacionarna. 
3.1.5 VREМENSКA SEIOJA IZVOZA NETRAJNIН POTROSNIН DOBARA 
Obicna i pю·cijalna autokore\aciona funkcija izvoza netrajnilt potrosnilt dobara pokazuju 
daje najverovatnij e rec о stacionarnoj vreшenskoj serij i. 
Grafikon 5.5 Prit·odni logaritam izvoza netrajnih potroSnih dobara iZf"azenog и 
hiljadama evra.januar 2001-decembar 2005. godine 
1 1 .8 
1 1 .6 
1 1 . 4 
11 . 2 
1 1 . 0 
1 0.8 
10. 6 
10. 4 
2001 2002 .200З .2005 
L N I Z N P01 1 
RezLiltaб testii·ю"Ua :OF testom idн u pl"ilog ovog zakljucka. Izracнnata vrednost DF test statistike, 
na osnovu test regтesione jednacine sa konstantom i trendom, pokazuje stacionarnost posmatrane 
serije na svim nivoima znacajnosti. 156 
Tabela 5.27 Rezultati DF (A DF) lestajediniёnog korena za seriju izvoza netrajnih potl"osnih 
dobal"a,januar 2001-decembar 2005. godine 
Vt·ednost test statistike DF (ADF) Detet·ministicka komponeпta test Nivo Kt· i ticпe 
regresione jednacine znacajnosti vrednosti 
1% -4. 1 19 
-4. 129987 Kot1staпta i trcnd 5% -3.4862 
10% 1 -3.1711 
I z,•or: Proracun kandtdata na osnovu podataka preuzetth od RepuЬltckog zavoda za stattstik:u. 
156 Koriscena test jednacina ima solidna statisticka svojstva, pri cemu kao njenu manjkavost moramo istaci 
statisticku 11 esignifikantпost liпearnog vreme11skog trenda 11а 11ivou znacajпosti od 1%. 
123 
Robusnost nalaza testirana је iskljucivanjem vremenskog trenda iz test jednacine. Dobijeni 
rezultati pokazuju da је vremenska serija izvoza пct1-aj11ih potrosnih dobara stacionama na 
nivoima znacajnosti od 5% i 10%, а nestacionaшa па лivou znacajпosti od 1%. 157 
Tabela 5.28 Rezultati DF (ADF) testajedinicnog korena za seriju izvoza netNJjnih porrosnih 
dobm"a, januar 2001-decembar 2005. godine 
Vrcdnost test statistike DF (ADF) Deterministi~ka komponenta test Nivo Кriti~ne regresioлe jednacine znacajпosti vrednosti 
1% -3.5437 
-3 .287605 Koпstanta 5% -2.9 109 
10% -2.5928 
Izvor: Proracun kand1data па osnovu podataka preuzet1h od RepuЬ11~kog zavoda za statiStiku. 
Ргimепа РР testa jedinicпog koiena impliciJa gotovo ideпticne Iezaltatc. VJedлost РР test 
statistike, izracanata па osлovt1 test јеdласiпе sa konstantom i trendom, pokazuje da је 
posmatrana serija stacionarna na svim nivoima zпacajпosti. 
Tabela 5.29 Rezuftati Р Р testa jedinicnog korena za seriju izvoza netrajnih potrosnih dobara, 
januar 2001-decembar 2005. godine 
Vredлost test statistike РР Deterministicka kompoпenta test Nivo Kriti~ne 
regresiollC jedпa~ine znacajnostj vrcdnostj 
1% -4.119 
-4.148358 Konstanta ј trend 5% -3.4862 
10% -3. 1711 
Izvor: Pmra~un kand1data па osпovu podataka preuzet1h od RepL1Ь11~kog zavoda za statlstikLI. 
Iskljucivaнje tienda iz test jednacine daje slicne rezultate kao testiranje DF testom. Ј ovog puta 
posmatiarla serija jeste stac ioпama па пivoi111a znacajn.osti od 5% i 10%, а пestacioпar-пa па 
nivoн znacajnosti od 1%. 
Tabela 5.30 Rezultati РР testajedinicnog korena za sel'iju izvoza netrajnih potrosniћ dobara, 
Januar 2001 d ь 2005 d' - е сет ar .go те 
Vredлost test statistike РР Deteimjпjstj~ka kompone11ta test Nivo Кritjcпe 
regresjone jedпacine znacajnostj ' ' rednosti 
1% -3.5437 
-3. 18607 Ko11Staпta 5% -2.9 109 
10% -2.5928 
-Izvor: Proracun kand1data na osпovu podataka preuzellh od Repubblkog zavoda za stat1stiku. 
Ipak, dinamika izvoza netrajпih potгosnih dobara iskazuje strukturni Jom tl"ajnog 
karaktera u aprilн 2004. godine. Ovo је razlog zasto smo testiranje sproveli za dva potperioda: 
jamtat· 2001-mat·t 2004. i mart 2004-decembar 2005. gorline. 
ОЬiспа i parcij alпa autokorclacioпa ftшkcija koje se odпose па prvi potpeгiod нkazuju па 
stacionamost posmatтane serije. U ovom periodLt serija ne iskazнje trend rasta, te smo testira11je 
zapoccli sa test jednacinom sa konstaпtom. 
157 Takode. potrebno је uocjtj da specifikacjja test regresjoпe jedлa~jne sa konstantom ј trendom jma vecu vredлost 
korigovanog koeficijenta detenninacije i manje vrednosti funkcija infonnacioпog kriterijttma. Dakle, potonja 
јеd11асјва jma bolja statisticka svojstva. 
124 
Tabela 5.31 Rezultati DF (ADF) lestajedinicnog korena za ser-iju izvoza nea·ajnih potrosnih 
d ь 2001 2004 d' о ara, .Januar -mart . go ше 
Vrednost test statistike DF (ADF) Deterministi<3ka komp011enta test Nivo zпacajnosti Kriticne 
regresione jednaciпe vrednosti 
Ј% -3.6117 
-4.549 154 Konstanta 5% -2.9399 
10% -2.6080 
Izvor : Proracur1 kaпdrdata па osrюvu podataka preuzetrl1 od Repubblkog zavoda za statrstrku. 
Ova test jedмcjna ima dob1-a statisticka svojstva: LL njoj ncma aнtokorelacije prvog reda, 
regтesori su statjstjcki znacajni na svim nivojшa znacajnosti ј koeficijent determinacjje se 
statjsticki znacajno razlikuje od nule. Izracunata vrednost test statjstike pokazuje stacjonamost 
•• • • • v • • 158 posmatrane sепЈе па svunшvoнпa znacaJnostl. 
Stacioпarпost odnosne seгije potvrdeпa је ј rezultatilna РР testa. Izшcuпata vrednost РР 
test statistike manja је od kriticпil1 vredпosti па svjш nivoima zпacajпosti. 
Tabela 5.32 Rezultati Р Р tesla j edinicnog korena za sш·iju izvoza netrajnih potrosnih dobara, 
januar 2001-mart 2004. gocline 
Vrechюst test statistike РР Determ inisti<3ka kompoпeпta test Nivo zna<3ajnosti Kriticпe 
regresione jednaciпe vrechюsti 
1% -3.6117 
-4.529972 Konstaлta 5% -2.9399 
10% -2.6080 
Izvor: Proracun kandrdata na osnovu podataka preuzetih od RepuЬirckog zavoda za statrshku. 
Dakle, seгija izvoza netrajnih potrosпih dobara jeste stacioпarпa и peгiodu јаш1аг 2001-maгt 
2004. godjne. 
Piimeпa DF testa za dпtgj potperiod vгsепа је na bazj test jednaciпe: sa koпstantom, 
konstantom i trendom, i konstaпtoш i trendom sa pгvorn diferencom sa docnjom pгvog reda. 
Takode, primena РР testa sprovedeпa је na osnovн jednacina sa konstaпtom i konstantom ј 
treпdorn . Uprkos c jnjenici da nijedna od pomenutih specifikacija test regresioпih jednacina nema 
zadovoljavajuca statisticka svojstva, шoramo da konstatujeшo da su svi rezultati testiraпja 
ukazali па пcstac j onamost posmatrane serije u periodu шart 2004-decembar 2005. godine. 
Ipak, uzi majпci u obzii 1·ezultate citave analize zakljucujeшo da је vreшeпska sel'ija 
izvoza пetrajnih potrosпih dobara najverovatnije stacionarna. 
3.1 .6 VREMENSКA SERIJA IZVOZA TRAJNIH POTROSNIH DOBARA 
Diпamika sei"ije izvoza trajnih potros11ilt tlobara pokazuje njen promenljiv karakter и 
pogledu stacionamosti. Naime, serija na pгvi pogled odaje utisak nestacioпamog procesa sve do 
kraja 2003. godine. Nakon ovog perioda serija је staЬilizovana, potpuno је iscezao nјеп rastuci 
trend, а diпaшika podseca па stacioпaraп proces. 
158 Ukljucivanje vremenskog treвda u test jedлacinu пе menja zaklj t~ cak о stacioвamosti na svim шvotma 
znacajnosti, pri <3emu dobijena test jednacina ima zr1arno losija statisticka svojstva od potonje. U jednacini sa 
vremenskim tгendom kor·igovani koeficijerlt detenninacije је manji, а fuпkcije iвformacionog kriterijuma vece. 
Takode, liпearni vr·erneпski trend је ubed ljivo statisticki вesignifikantan regr·csor na svim nivoima zпacajnosti. 
125 
Grafikon 5.6 Prirodni logш·itam izvoza ft·cl)nih pott·osnih dobara izraienog и hiljadama 
еи-а, ја пит- 200 1-decembar 2005. godine 
10. 0 
LI'-J 1 .ZIP01 
ОЬiспа i paicijalпa autokOJ·el.aciona Љnkcija tJkazuju па пюgucnost da је posmatraпa serija 
nestacionarna. Ujedпo, ргimепа testova jedinicпog koreм пе daje bas sasvim jasne rezultate. 
Tabela 5.33 Rezultati DF (ADF) testajedinicnog korena za seгiju izvoza trajnih potro.fnih 
d ь 2001 d ь 2005 l' о ara, .Januar - ecem ar . goc те 
V1·cdпost test statistike DF (ADF) Detcrmiпisticka kompoпenta test Nivo zпacajлosti Kriticne !'egresioлe jednacine vredлosti 
Ј% -4.1 19 
-4.344736 Konstanta i trend 5% -3.4862 
10% -3.1711 
lzvor: Pro1·acun kaпd tdata na osнovu podataka preuzet1h od Reptlbblkog zavoda za statJStlktl. 
Testi ranje na osnovtl test regresione jednacine sa konstantom i vremenskim tiendom, koja ima 
dobra statisticka svojstva, pokazuje da је posmatrana serija stacionama na svim пivoima 
zпacajnosti. Ipak, zakljucak nije potvrden iskljнcivanjem ''remeпskog rrenda iz test jedпacine. 
Tabela 5.34 Rezultati DF (ADF) testajedinicnog korena za saiju izvoza trajnih potro.\:nih 
d ь 2001 d ь 2005 d' о ara,Januar - е сет ar .go zne 
Y1·edпost test statistike DF (ADF) Deterшinisticka komp011eпta test N ivo zпacajпosti Kt·iticпe t·egresio11e jeum1cine v1·cdпosti 
1% -3.5437 
-2.824404 Konstanta 5% -2.9 109 
10% -2.5928 
l zYor: Proracun kand1data na osпovu podataka preuzetih od Republtckog zavoda za stattst•ku. 
U ovom slucaju seгija је пestacionaшa na пivoiшa zпacajnosti od 1% i 5%, а stacionarna на 
пivou zпacajaosti ос\ 10%. Ipak, неорhоdпо је pгiшeti ti da ova specifikacija test jednacine, iako 
statisticki pгil1vatljiva, iша Zl1::1tпo s laЬija svojstva od роtопје. 159 
UpotJeba РР testa »iznjedгila«je slicпe гezнltatc. Izшctшata vrednost РР test sta6stike па 
osnovu test jednaCine sa konstantom i vremenskiш tгendoш manja ј е od kriticп ih vrednosti na 
sviш nivoima znacajnosti. 
159 Ovo sc odпosi ла duplo 11izi koгigovaпi koeficijent deteп11iпacije i sol idno vece vredпosti fuпkcija iпЉrmacioпog 
kriterijшna. Takode, u slu~ajLI specifikacije test јеdпа~iпе sa vremeпski111 t~·eпdom , nultu hipotezu о statisti~ki 
nesigпifikantпom uticaju pojediп il1 obja~пjavajuCil1 prome11lj ivil1 odbact~jeшo нЬеd lj ivije. 
126 
Tabela 5.35 Rezultati Р Р testa jedinicnog kш-ena za seriju izvoza tгajnih potrosnih dobara, 
januar 2001-decembar 2005. godine 
Vredrюst test statistike РР Dcter·ministicka kompoпeпta test Nivo zпacajпosti Kriti~ne 
r·egresione јеdпасiпе vrednosti 
1% -4. 119 
-4.282438 Koпstanta ј trend 5% -3.4862 
10% -3.1711 
lzvor: Pror·acun kaвdtdata па osпovu podataka preuzetrl1 od RepuЬitckog zavoda za statrsttktt. 
lsklj LH':Siшo li vгemenski trend iz test jednaCiпe dobijaшo potpLtnO supгotпe гezultate. Posmatraпa 
serijaje nestacionaшa па svim nivoima zпacajлosti. 
Tabela 5.36 Rezultati Р Р Lesta jedinicnog k01·ena za seriju izvoza trajnih pof1·osnih dоЬш-а, 
.JG11UQ1' 2001 d ь 2005 а· - ecem ar . go те 
Vrednost test statistike РР Deterministicka kompoпenta test Nivo Kriticr1e regresioпe jedna~iпe zr1acajnosti vr·ednosti 
1% -3.5437 
-2.565463 Konstanta 5% -2.9 109 
10% -2.5928 
Izvo•·: Prora~u11 kaвdtdata па osпovu podataka preuzetrl1 od RepuЬitckog zavoda za statrstrku. 
Ciпjenica da SLl statisticke kaгal<teгistike test jedпaCine sa vгemeskim tгeпdom bolje, mogla Ьi 
posluZiti kao osпov da se zaklj uci da је ocLnosna vremenska seJ"ij a stacionama. Ipak, krajem 
2003. godine ostvaгen је struktumi lom trajnog kaгaktera koji menja nagiЬ serije, zbog cega smo 
dalji tok testiгaпja podelili па dva potperioda: januat· 2001-decembar 2003. i januar 2004-
decembm· 2005. godi11e. 
U ргvош pei"iodu seгija pokazuje ostaг trend гasta, te sпю testiraпje zapoceli test 
jednaciпom sa vгemenskim ti"eпdom. 
Tabela 5.37 Rezultati DF (ADF) testajedinicnog korena za seriju izvoza trajnih potrosnih 
dоЬага janum· 2001-(/ecembar 2003. godine 
' 
Vrednost test statisrike DF (ADF) Deteпninistjcka komponenta test Nivo zпacajпosti Kriticne regres ioпe јеdпа~iпе VTCd])OSti 
1% -4.2412 
-2.608242 Konstanta ј tтепd 5% -3.5426 
10% -3.2032 
Jz,,or: Prora~ш1 kandtdata na osпovu podataka preuzehh od RepuЬltckog zavoda za stat1stikн. 
Rezultati testiraпja, kao i vredпosti oЬicпih i paгcijalnih autokoгelacionih fuлkcija, pokazuju 
пestacioпaшost odnosne serije па svim nivoima zпacajпosti. 
Rezultati dobijeni pl"iшeпom РР testa potvгdujн pгethodпi zakljucak. Izгаснпаtа vгedпost 
РР test statistike veca је od kriticnih vгednosti па sviш nivoima zпacajnosti . 
Tabela 5.38 Rezultati РР testajedinicnog korena za seriju izvoza trajnih potJ'Osnih dobara, 
januш' 2001-decembar 2003. godine 
Vred11ost test statjstike РР Deteгmiпisti~ka komponenta test Nivo Kriticпe 
regresionc jedna~iвe zr1acajпosti vгedпosti 
l % -4.2412 
-2.636716 Konstanta i trend 5% -3.5426 
10% -3.2032 
lzvor: Proracuп katldtdata па osпovu podataka preuzettћ od Republtckog zavoda za statrstrku. 
127 
Nema sumnje da је posmatтana vremenska serija u prvom potpeгiodu nestacionarna. 
Medнtim, гezultati testiranja н dшgom potpeгiodu pokazuju drugacije. Testiraпje је 
vL"seno на оsпоvн test t·egгesioп i h jednacina: sa koпstaпtom i treпdom i konstaпtom i tгendom sa 
pi"vom difcrencom sa docnjom pi"vog reda, kada је u pitanju primena DF testa, i test regгesionih 
jedпacina: sa konstantom i konstantom i trendom, kada је rec о upotreЫ РР testa. Izracunata 
vi"ednost DF test statistike na osnovu jednacine sa konstantom i trendom ukazuje na 
stacionarnost posmatпl11e serije ла svim nivoima znacajnosti. 
Tabela 5.39 Rezultati DF (ADF) testa jedinicnog korena za se,-iju izvoza trajnih poLI'OSnih 
dobara januar 2004-decembar 2005. godine 
'· 
Vrednost test statistike DF (ADF) Deterministi~ka komponenta test Njvo zna~ajnosti Kгjti~ne 
regresione jednatine vrednosti 
1% -4.3942 
-5.355569 Konstanta i trend 5% -3 .6118 
10% -3 .2418 
Tzvor·: Proracun kaпd tdata na osпovlt podataka preнzett11 od RepuЬitckog zavoda za statistiku. 
Ono sto је pгoЬlematicno sa ovom speciflkacijom jeste to sto postoji ozЫljna mogucnost da su 
rezidнali test гegres ione jednaciпe autokorelisani, zbog cega smo u nju dodali prvu diferencu sa 
docnjom pгvog геdа. Ova modifikacija pobolj sala је statisticka svojstva test jednaciпe. 
Aнtokorelacija, t1koliko ј е postojala, elimiпisa 1 a је, korigovani koeficijent deteL"mi nacije је 
povecan, а fL1nkc ije iпformacionog kriterijuma su smапјепе. 160 Ipak, zakljucak ostaje 
нepromenjen. Posmatrana serijaje i ovog puta stacioпarna na svim nivoima znacajnosti. 
Tabela 5.40 Rezultati DF (ADF) testajedinicnog korena sa рпют dije1'encom sa docnjom prvog 
J'erla za seriju izvoza trajnih potrosnih dobara, januar 2004-decembar 2005. godine 
V1·edнost test statistike DF (ADF) Deteпn jnistjcka komponenta test Njvo zпacajnosti Krjt icпe 
regre-sionc јсdпасјпе vt·ednostj 
1% -4.3942 
-5.696454 Konstanta i trend 5% -3.6118 
10% -3.2418 
Tzvor : Proracш1 kandtdata na osnovн podataka preнzetth od RepuЬitckog zavoda za stattstiku. 
Takode, robusлost гezL1ltata potvrdeпa је testiranjem РР testom. Izractшata vrednost РР test 
statistike, pomo6t1 test jedлacine sa konstantom i treпdom, manja је od kriticпih vrednosti па 
svim nivoima zпacajпosti. 
Tabela 5.41 Rezultati РР testajedinicnog koгena za seriju iZlюza tгajnihpotrosnih dobara, 
januQI' 2004-clecembar 2005. godine 
Vred.oost test statjstike РР Determi.oisticka komponenta test Nivo Krjt icne 
regresjone jednacjпe znacajпosti vrednosti 
1% -4.3942 
-5.311026 Konstanta ј trend 5% -3.61 18 
10% -3.2418 
. •v Izvor: Prot-acun kandtdata па osпovLt podataka preuzetal1 od RcpuЬi tckog zavoda za statJstiku 
Iskljucivanje vremeпskog ttenda ne menja prethodпi zakljucak. Rezнltati i ovog puta pokazuju 
da је rec о stacionarпoj vremenskoj seriji. 
160 Jediпa zaшet·ka ovoj specifikacjjj jeste statjsti~ka nesjgпjfikaпtпost prve diference sa docnjom pt·vog reda na 
11jvoima zпa~ajtlosti od 1% ј 5%. 
128 
Tabela 5.42 Rezultati Р Р testa jedinicnog korena za seriju izvoza trajnih potrosnih dobara, 
januar 2004-decembш 2005. godine 
Vrednost test statistike РР Dcteпn ini sti~ka komponenta test Nivo Kr·iti~ne 
regresione jedna6ne zna~ajrюsti vrednosti 
1% -3.7343 
-3.861396 Konstanta 5% -2.9907 
10% -2.6348 
lzvor: Prora~un kandrdata па osnovu podataka preuzetrh od Rcpubfi~kog zavoda za statrstiku. 
Zakljucujeшo da је vremenska seiija izvoza trajnih potrosnill dobara najverovatnije 
• 161 stacюnarna. 
3.2 VREMENSKE SEIOJE UVOZA 
3.2.1 VREMENSКA SERIJA UКUPNOG ROBNOG UVOZA 
Diпaшika ukupuog robnog uvoza odaje нtisak stacioпaшe viemenske sепЈе sa 
privremenim struktuшiш lomom и jantlaiU 2005. godine. 
Grafikon 5.7 Priгodni logaгitam ukupnog robnog uvoza Srbije izt·aienog u milionima 
eVJ'a,januar 2001-decembaг 2005. godine 
7.2 ~------------------------------------------------------------------~ 
7 . 0 
6.8 
6.6 
6. 4 
6.2 
6 . 0 
5 . 8 
5. 6 -г~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 
2 001 2 00.:2 2003 2004 
Lf'-.1 L..J'./01 1 
2005 
Obicna i parcijalna autokorelaciona funkcija ukazuju na stacionarnost posmatrane vreшenske 
ser-ije, sto potvгduju i rezultati tcstova jedinicпog koгena. 
Tabela 5.43 Rezultati DF(ADF) testa jedinicnog korena za seriju ukupnog t·obnog uvoza, januar 
2001-decembar 2005. godine 
Vredлost test statistike DF Determ inisti~ka komponenta test Nivo zna~ajnosti Krili~ne vrednosti (ADF) regresione jedna~iпe 
1% -4. 119 
-7.765209 Koпstaнta i n·eпd 5% -3.4862 
10% -3 .17 11 
•v Izvot·: Prora~un kand rdata na osnovLr podataka preuzetrh od RepLrЬI1ckog zavoda za statrstrku. 
161 Za slucaj da nas zakljucak nije tасап testiranje srno nastavili ispitivanjem nestacionamosti prve diference 
origiпal11e vrerne11ske serije. Rezu ltati pokazuju da је prva diferenca stacionarna, ~to zna~i da Ьi originalna 
vr·emenska seгija, uko liko је nestaciol13ma, irnala jedan jed ir1i ~r1i koren. 
129 
Robni tiVOZ pokazuje ociglednu dinamiku rasta, sto је nametnulo potrebu ukljucivanja linearnog 
vreшenskog trenda u test regresionu jednacinu. Svi regresori (ukljucujuci i trend) statisticki su 
znacajni na svim nivoima signifikantnosti, kako pojedjnacпo tako ј kao skupiпa. Izracunata 
vredпost DF test statistike шапјаје od kriticniћ vJ·ednostj па svim nivoima zпacajпosti. 
Zakljucak је identicaл ј ukoliko ргimепiшо .!РР test. 1 ovog puta doЬijeпi rezu ltati ukazuju na 
stac i oпarnost serije ttvoza м svimпivoima zпacaj nosti. 
Tabela 5.44 Rezultati РР testajedinicnog korena za serUu ukupnog robnog uvoza,januar 2001-
decembar 2005. godine 
Vrednost test stэtistike РР Deterministicka komponenta test Nivo znacajnosti Kriticne vrednosti 
regresione jednacine 
1% -4.119 
-7.780779 Konstantэ i trend 5% -3.4862 
10% -3. 1711 
v Izvo1·: Pr·oracш1 kaлdrdata 11а osr1ovu podataka pr·eLrzetrh od RepiJЬirckog zavoda za statrstrkLt. 
Da bismo bili sigurп j u veгodostojпost dobjjeпih гezнltata testiranje пestacioпamosti 
sproveli smo i za period pre struktнmog 1oma Uanнar 2001-novembar 2004. godjne). OЬicna i 
parcijalna autokorelaciona funkcija ponovo pokazuju stacjonamost . Dobijena vrednost DF test 
statistike manja је od kriticnih vrednosti na svirn nivoima znacajnosti. 
Tabela 5.45 Rezultati DF(ADF) testajedinicnog kOJ'ena za seriju ukupnog robnog uvoza, januar 
2001-поvетЬш- 2004. godine 
Vredпost test statistike DF Deteпniпisticka komponeпta test Nivo znacajпosti Kr· ir icr1c vredпost i (ADF) гegгesione jednaciпe 
1% -4. 1678 
-6.378757 Konstanta i trend 5% -3.5088 
10% -3.1840 
Iz,,or: Proracun kandrdata na osnovu podataka preuzetth od RepuЫrckog zavoda za statrstrku. 
Takode, тezultati РР testa idu u prilog odbacivanja nuJte hipoteze о пestacioпamosti, sto 
potvrduje 1·obusnost nalaza. 
Tabela 5.46 Rezultati Р Р testa jedinicnog korena za seriju ukupnog robnog uvoza, januar 2001-
novembar 2004. godine 
Vredtюst tcst statistike РР Deteпnin isticka komponeпta test Nivo znacajnosti Kriticne vrednosti r·egresioпe jednacine 
l% -4.1678 
-6.367039 Konstэnta i trend 5% -3.5088 
10% -3.1840 
l zvor: Proracuп kandtdatэ na osrюvtJ podataka preuzetill od RepuЬirckog zavoda za statrstrku. 
Dakle, па osпovu ove ana lize zakljucujeшo da је v1·eшenska seгija ukupпog robnog uvoza 
stacionarna. 
3.2.2 VREМENSКA SERIJA UVOZA ENERGENATA 
Vremenska serija uvoza euergeuata, ostavlja, u vizuelnom smislu, utisak stacionamog 
procesa, sto potvrdujн vrednosti oЬicnih i parcijalnih autokorelacionih koeficijeпata. 
130 
GraПkon 5.8 P,-irodni logaritam uvoza energenata izraienog и hЩadama evra, 
januar 2001-decembar 2005. gocline 
12.5 
1 2.0 
11.5 
11.0 
1 0 . 5 
1 0 .0 
2 001 2 002 200З 2 004 2 005 
LN LJ'VE01 1 
Rezultati testiraпja idu и prilog ovog zakljucka. Vrednost DF test statistike dobije11a na osnovu 
test regresioпe јеdпасiпе sa ko11staпtom i trendom pokazuje stacionaшost posmatrane serije na 
svim nivoima znacajпosti. 162 
Tabela 5.47 Rezultati DF (ADF) testajedinicnog korena za seriju uvoza energenata,januar 
2001 d ь 2005 d" - ecem ar . go те 
Vrednost test statistike DF (ADF) Deterministicka komponenta test Nivo znacajnosti Kriticne reQТesiolle jednacine vrednosti 
1% -4.119000 
-6.242130 Konstanta i trend 5% -3.486200 
10% -3. 171 100 
Izvor: Proracun kand1data na osnovtl podataka preuzet1h od RepuЬ11ckog zavoda za stat1st1ku. 
Iskljucivaпje VIeшe11skog trenda iz test jedпacine ne mепја prethodni zakljucak. Naime, 
izracunata vrednost DF test statistike mапја је od kiiticnih vrednosti na svim nivoima 
zпасај пosti . 
Tabela 5.48 Rezuftati DF (ADF) testa jedinicnog koгena za seriju uvoza enet·genata, јапиш 
2001 d ь 2005 d" - есет ar .go те 
Vrednost test statistike DF (ADF) Detenпinisticka komponenta test Nivo znacajnosti Kriticne 
regresione jednacine vrednosti 
1% -3.543700 
-4.358363 Konstanta 5% -2.910900 
10% -2.592800 
Izvot·: Pr·or·acun kaлd rdata na osnovu podataka preuzetrћ od RepL1ЬI1ckog zavoda za stat1stku. 
Ipak. uprkos potvrdenoj stacionarnosti posmatraпe wemenske serije neophodno је istaci da se 
potonja test regiesiona jednaciпa пalazi na graпici postojanja autokorelacije prvog reda. 
162 Test regresiona jedna6na sa konstantom i vremenskim trendom iskazuje dobra statisticka svojstva. 
Autokorelacije prvog reda nema, sve obja~пjavajuce promenljive su statisticki znacaj11e 11а svim nivoima znacajnosti 
i koeficije11t determiпacije se statisticki zпасај110 razlikuje od nule. Takode, testiranje smo vrsili i na osnovu test 
1·egresionc jednaciпe sa koпstantom, vremenskim treпdom i prvom diferencom sa docпjom prvog reda. Ova test 
jednacina u odnosu na prethodnu ima vecu vrednost korigovanog koeficijeпta determinacije, niZe vredпosti funkcija 
infoппacioпog kriterijuma, pri cemu su svi regresori, izuzev prve difereпce, statisticki znacajni ла svim nivoima 
znacajnosti. lpak, prva diferenca sa vremenskom docnjom prvog reda jeste statisticki nesigпifikantпa na sva tri 
nivoa zпacajnosti, sto пaru~ava verodostojnost datih rezultata. 
131 
Identicni rezultati doЬijcni su i primenom РР testa. lzracunata vrednost РР test statistike 
11а bazi test jednacine sa koastaлtom i vremeaskim tгendom ukazuje na stacionarnost posmatraпe 
seiije па svim пivoima zaacajпosti. 
Tabela 5.49 Rezultati РР testajedinicnog korena za seriju uvoza energenata, januar 2001-
d ь 7005 d" есеп-1 ar ~ 1Q те 
Vrednost test statistike РР Detemljnjstjcka komponenta test Nivo znacajnostj Krirjcne 
regresione jednacine v1·ednosti 
1% -4.119000 
-6.238 149 Konstanta i treпd 5% -3.486200 
10% -3.171100 
Izvor: Proracun kand1data па osпovtJ podataka preuzet11l od Rept1ЬI1ckog zavoda za statJStJku. 
Iskljucivaпje v1·emenskog treпda, kao i и slucaju p1·imeпe DF testa, ne meaja ovaj zakljucak. 
Tabela 5.50 Rezultati РР testajedinicnog korena za seriju uvoza energenata,januar 2001-
decembar 2005. godine 
Vrednost test statistike РР Detenninisticka komponenta test Njvo znacajnostj Krjtjcne re!!resioпe jednacjпe vrednosti 
1% -3.543700 
-4.403001 Konstanta 5% -2.910900 
10% -2.592800 
Tzvor: Proractlll kaпdtdata па osnovu podataka preuzet1h od RepнЬ11ckog za\oda za stahsnku. 
Rezultati pokazuju stacionarnost serije uvoza energeпata na sva tri nivoa znacajnosti. 163 Dakle, 
zakljucujemo da је vremenska serija uvoza eneigenata stacionama. 
3.2.3 VREMENSКA SERIJA UVOZA INTERМEDIJARNIН DOBARA 
Yremeпska ser~a uvoza iutermedijamilr clobara ј е veoma visoko k01·elisaпa sa serijom 
ukupпog robпog tJvoza (0,96), sto pгejudiciгa njeшt stacionamost. U pгilog ovog nagovestaja idu 
i vrednosti оЫспih i paгcijalnih autokorelacioпiћ koeficijeпata. 
163 Medutim, vremenska serjja uvoza епегgепаtа росеЈа је da jskazuje trend rasta od kraja 2003. godjпe, sto је 
prouzrokovalo trajпi strul.'tllrni Још koji menja njen nagiЬ. Zbog toga smo testiranje sproveli za dva perioda: januar 
2001-uovembar 2003. i llOI'embar 2003-ffecembar 2005. godiue. U prvom pe1·jodu testiranje је vrSCПO na bazi test 
1·egresioпe jed11acjne sa koпstantom јег је treпd, prema rezultatima, statjstjckj пesjgniftkantan regresor na svjm 
11jvojma zпacajпostj (р viednost od 0,9075). DоЫјепј 1·ezнltatj DF i РР testa pokazujн da је posmatraвa serUa 
stacionarna na sva tt·i пјvоа zпacaj110stj, sto је potv1·deпo i v1·edпostima oЬicne ј parcjjalпe autokorelacjoпe funkcjje. 
U drugoш perjodu testiranje је zasпovaпo na test regresjoпoj jedпaciпi sa konstantom i vremenskim trendom. Ova 
test jednacjпa jma odJjcna statjstjcka svojstva. Autokorelacjje prvog reda nema, vrednost korigovaлog koeficijenta 
determinacjje jcste vjsoka (0,71), svj regresori su statjstjckj znacajnj па svjm пjvoima znacajпosrj (nulte р 
vredпosti), ј koeficjjeпt determjпacjje se na svjm пjvojma zпaeajnostj statistjckj znacajno razJjkuje od пule (nнlta р 
vrednost). Rezultatj DF ј РР testa, doЫjeni па bazj ove test jednacjпe, pokazujtr da је posmatraлa vremeпska serjja 
stacjoпarna ла sva rrj пјvоа zпacajnostj, sto је, takode, potvrdeпo ј autokorelacjoпjm funkcjjama. 
132 
Grafikon 5.9 Pl-irodni logaritam uvoza intermeфjamih dobara izrazenog и hЦjadama 
evra, januar 2001-decembar 2005. godine 
13. 0 
12.8 
1 2.6 
1.2.4 
1 2.2 
1 2.0 
11 .8 
11 . 6 
11 . 4 
2001 2002 2003 2004 
L .N LJ'VI 01 1 
2005 
Testiranje DF testom foгшalno potvidujc pгethodni zakljucak. lZI-acunata vrednost DF 
test statistike ла bazi test I"egt"esione jednacine sa konstantom i trendom manja је od kl"iticnih 
vrednosti na svim nivoima znacajnosti. 164 
Tabela 5.51 Rezultati DF (ADF) testa jedinicnog korena za set·iju uvoza intet-тedijamih 
d ь 2001 d ь 2005 d" .о ara, .Januar - ecem ar .go те 
Vredпost test statistike DF Deteпninisticka kompoпeпta test Njvo zпacajnosti К•·јtјспе (ADF) regresioпe jedпacjne v1·ednosti 
1% -4. 119000 
-6.778044 Konstanta i trend 5% -3.486200 
10% -3.171100 
Izvor: Proracun kand1data па osnovu podataka preuzetih od RepuЬI•Ckog zavoda za srat1St1ku. 
Primeпa РР testa implicil"a identican zakljucak. I ovog pllta posmatгana sei"ija је 
stacionarna па sviш nivoima zпacajnosti. 1 65 
Tabela 5.52 Rezultati Р Р testa jedinicnog korena za seriju uvoza intermedijarnih dobara, 
januar 2001-decembar 2005. godine 
V J"edпost test statjstik\': РР Deteпninjstjcka komp011eпta test Njvo znacajпostj Krjtjcne 
regresjo11e јеdмсјпе vt·cdлostj 
1% -4. 119000 
-6.733626 Konstaпta ј tl"cnd 5% -3.486200 
10% -3.171100 
Izvor: Proracuп kand1data na osnovu podataka preuzet1l1 od RepuЬIJckog zavoda za statls1iku. 
Na osnovu sviћ Iezultata testiraпja zak~jucujemo da је VIemeпska seiija LJvoza 
. d"" "h d ь . 166 шterme IJaml о ara stacшnarna. 
164 Ova test regresiona jednacjna jma dobra statjsticka svojstva. Autokorelacjje prvog reda nema, svj regresorj su 
statjstjckj znacajnj na svjm nivojm znacajnosti i koeficjjeпt deteпnjnacjje se statjstjckj znacajno razljkuje od nule na 
svjm пjvojma znacajпosti . Ujedno, testjranje smo sproveli ј na bazi test regresjone jed11acine sa konstantom kao 
dcterшinjstjckom kompoпentom . Ova t estjednacjпa jma znacaj11o slaЬija statjsblka svojstva od p1·ctlюdпe. Vrednost 
DW test statjstjke је па granicj kada test ое moze da jdentjfikuje autoko1·elaciju p1·vog геdа, korigovanj koeficijent 
deterшinacjje је dosta manji, dok su Љnkcjje jпfoгmacjonog kriterjjuшa dosta vece. Ipak, ј LJ ovom slucaju, 
posmatl"ana vremenska serjja је stacjonarna na njvoj ma zna~ajnostj od 5% ј l 0%, а nestacjonarna na nivou 
znacajnostj od 1%. 
165 Jskljucivanje vrcmenskog trenda jz jedпaCine, kao ~to smo jzneli, zлaeajno pogorsava njene statjsticke 
karakterjstjke ј ukazuje па cinjenjcu da је posmatrana serjja stacionarna na njvou zna~aj11ostj od 10%, а 
пestacionarпa na njvojma znacajnostj od 1% ј 5%. 
133 
З .2.4 VREMENSКA SERIJA UVOZA КАРIТ ALNIH DOBARA 
Vremenska serija uvoza kapitalnilt dohara, kao i prethodna serija, visoko је korelisaпa sa 
Llkupnim юbnim uvozom (0,96), sto prejudicira njenu stacionarnost. Sa ovim su uskladene i 
viedпosti obicп.il1 i parcijalпil1 autok01·eJacioniћ koeficijeпata. 
Gt·afikon 5.10 Prirodni logaritam uvoza kapitalnih dobara izraienog и hiljadama 
evt·a,januar 2001-decembar 2005. godine 
1 3 . 5 
1 3 . 0 
1 .2. 5 
1 .2.0 
11 . 5 
11 . 0 
1 0 . 5 
.2001 .200.2 .2003 .2004 .2005 
LN UVK01 
Tesliгaпje пestacioпaшosti potvrduje pretЬodni zaklj t~cak. Naime, izl-acw1ata vrcdпost DF test 
statistike нkazuje na stacionaтпost posmatпшe seiije 11а svim nivoima zпacajпosti. 167 
Tabela 5.53 Rezultati DF (ADF) testa jedinicnog korena za seriju uvoza kapitalnih dobara, 
januar 2001-decembar 2005. godine 
Yrednost test statistike DF (ADF) Detenninisticka komponenta test Njvo znacajnostj J<rjtjcne гegresjone јеdпасјпе vrednosti 
1% -4.119000 
-6.409958 Konstaпta ј trend 5% -3.486200 
10% -3. 171100 
lzvoг: Proracun kandtdata па osnovu podataka preнzetth od RepнЬ!tckog zavoda za stat1st1kн . 
Testiraпje РР testom ла bazi test regresionih jednaciпa sa konstantom konstantom i 
trendom potvrdilo је prethodni zakljucak. 
166 Tpak, ova serjja kao i serija ulшpnog robnog uvoza jskazuje privreшeni strukturnj lom u januaru 2005. godine. 
Zbog ove сјпјепiсе testiгaпje smo sproveli ј za perjod pre Sti"tlkturnog loma (јаtщщ- 2001-uovembar 2004. godine). 
Testiraвje DF testom ostvareпo је 11а bazj test regresi011il1 jednacina sa: konstaпtom ј treпdom, koпstaпtom ј 
t1·eпdom sa prvom djfei·eпcom sa docnjoш prvog r-eda, konstaпtom i trendom sa prvom difcrencom sa docпjom 
pr·vog i dгнgog I"eda i koпstantom ј tтendom sa pгvom difereпcom sa docnjama od prvog do devetog reda. UЬedljjvo 
вајЬоlја statisticka svojstva ima poslednja test regresiona jednacjм. Na osnovu izracuвate vrednostj ADF test 
statistjke, oslaлjajucj se na ovtl jedвacinн, ubedljivo odbactijemo nultu l1ipotezu о nestacionamosti na svim nivoiшa 
zвacajпosti. Prema rezultatjma svih ostalill test regresjonih јсdвасiпа posmatrana serija је takode stacjonama. 
Testjranje РР testom realizovano је па osnovu test jedпacine sa konstantom i trendom, а reztiitati pokazuju 
staionarnost date serjje па svim nivoima znacajnostj. 
167 Tesriranje је zasnovano 11а test regresionoj јеdласјпј sa konstaлtom ј treвdom koja jma dobre statisticke 
karakterjstjke. Autokorelacije p1·vog reda nema, sve obja~njavajuce promenljive su statisticki znacajne ва svit11 
вivoima znacajnosti (nнlte р vrcdпostj), ј koeficijent deteгmiпacije se statisticki znacajпo гazlikuje od nule па svjm 
п ivoima Z11acajпosti (nulta р vredпost). 
134 
Tabela 5.54 Rezultati Р Р tesfa jedinicnog korena za seriju uvoza kapitalnih dobara, januar 
2001-decembar 2005. godine 
Vredлost test statistike РР Deterministj~ka kornponenta test Njvo zпaeajnostj Kгjtjcne 
regresione jedna~jne vrednosti 
1% -4.119000 
-6.437331 Konstanta ј t1·eпd 5% -3.486200 
10% -3.171 1 оо 
Izvo•·: Proracuп kand•data 11а osnovt• podataka preuzet1h od Rept1ЬI1~kog zavoda za stat•st1kL1 . 
Izracunate vrednosti РР test statistike шаnје su od kriticnih vrednosti na svim n.ivoima 
znacajnosti.168 
Tabela 5.55 Rezultati Р Р testa jedinicnog korena za seriju uvoza kapitalnih dobara, januar 
2001-decembar 2005. godine 
Vred110st test statjstike РР Deterrnjлistjcka komponenta test N ivo znacajnosti Kritjcne гe~resione jedt1aciпc vrednosti 
1% -3.543700 
-3.549730 Konstanta 5% -2.9 10900 
10% -2.592800 
lzvor: Prora~un kand1data na osnovu podataka preuzetl11 od Republll~kog zavoda za statJStlktl. 
Nema sumпje da је vremenska serija uvoza kapitalnih dobara stacionama.169 
3.2.5 VREMENSКA SERIJA UVOZA NETRAJNTH POTROSNIH DOBARA 
Uvoz netrajnill potrosnilt dobara је serija sa rastucim trendom, struktuгn.im lomom н 
jantJartt 2005. godine i sezonskim padom u jarшaru mesecu. Obicna i parcijalna aнtokшelaciona 
funkcija ukazuju na stacionarnost posmatrane serije. 
Grafikon 5.11 PriJ'Odni logaritam uvoza nelrajnih potrosnih dobara izraienog u 
hi(jadama evra, januar 2001-decembar 2005. godine 
1 2.0 
11 .8 
1 1 . 6 
1 1 . 4 
1 1 . 2 
11 .0 
10.8 
LN LJVN P01 
168 Neophodлo је pomenutj da su statistjcke karakterjstike test regresione jednacjne bez vremenskog treпda dosta 
lo~ije. Vrednost DW test statistjke najverovatnjje pada н jnterval kada ovaj test ne mofe da identjfikнje 
aнtokorelaciju prvog reda. Pored toga, koгjgovanj koeficjjeпt determinacije је drastjcno manjj, а funkcjje 
jnformacjoпog krjteгjjuma dosta vece nego tl slucaju test jedпacjne sa lineamjrn vremenskjm trendom. 
169 Kako ј ova vremenska sегјја, u skladн sa visokoш korelisano~cн sa serjjom ukupпog robnog uvoza, iskamje 
prjvremeni strukturni lom н јалнагн 2005. godiпe, ј ovog puta testjranje nestacionamosti sprovelj sшо za period 
jrmuar 2001-пovembar 2004. gorliп e. Testjгanje је zasnovaпo 11а tcst јеdпасјпј sa konstaнtom ј r.·eпdom. lzracнnate 
vred11osti DF ј РР test statistika тапје su od krjticniћ vredrюsti na svim пјvојта znacajnosti. 
135 
Izracuпata DF test statistika na bazi test regresioпe jedпacine sa konstantom i trendom manja је 
od kri ticnЉ vrednosti па svim nivoima znacajnosti. 170 
Tabela 5.56 Rezultati DF (ADF) testajedinicnog korena za seriju uvoza netrajnih potrosnih 
d ь 2001 d ь 2005 i' о ara, .Januar - есет ar . goc.me 
V•·ednost test statistike DF (ADF) Deteгministi~ka komponenta test Nivo zna~ajnosti Kгiti~ne 
regresione jedna~inc vrednosti 
1% -4.119000 
-6.580203 Konstanta i trend 5% -3.486200 
10% -3.171100 
Izvor : Prora~un kand1data na osnovu podataka preuzehh od RepuЬ\1tkog zavoda za stat1stiku. 
Robusnost rezultata u velikoj mei"i potvrdena је i testit·anjem па osnovu test regresioпe jednacine 
sa koпstaпtom i prvom difcreпcom sa vremenskom docnjom prvog !'eda.171 Izгacuмta vгedпost 
ADF test statistike pokazuje stacioвarnost na nivoima zпacajпosti od 5% i 10% i nestacioпarпost 
па пivoLl znacajпosti od 1%. 
Tabela 5.57 Rezultati DF (ADF) testajedinicnog korena sa prvom diferencom sa docnjom prvog 
reda za seriju uvoza netrajnih potrosпill dobara,januar 2001-decembar 2005. 
d' go те 
V1·ednost test statistike DF (ADF) Deterministicka komponenta test Nivo zna~ajnosti Кrititne regresioпe jedвatine vrednosti 
1% -3.545700 
-3.054525 Koнstanta 5% -2.9 11800 
10% -2.593200 
Jzvor: Prora~нn kaпd1data na osnovu podataka preuzet1ћ od RepuЬ\1~kog zavoda za stat1stllru. 
Zakljucak је nepromenjeп i нkoliko se testiranje zasniva na РР testu. Izracunata РР test 
statistika, na osnovu test l'egl'esione jednacine sa konstantom i ti"endom, manja је od hiticnЉ 
Vl'edпosti па sviшпivoima zпacajпosti. 
Tabela 5.58 Rezultati Р Р testajedinicnog korena za seJ'iju uvoza netmjnih pOlJ'Osnih dobara, 
januar 2001-decembar 2005. godine 
Vrednost test statistike РР Determ inisticka komponcnta test Nivo znacajnosti K•·iticne 
regresione jedпaci11e vrednosti 
1% -4. 119000 
-6.565185 KollStanta i trend 5% -3.486200 
10% -3.171100 
Izvor: Proracun kand1data па osnovu podataka preuzet1ћ od RepuЬ\1~kog zavoda za stat1St1ku. 
1 skljucivaпje vгeшeпskog u·enda ne utice па zakljucak. Naiшe, i u оvош slucaju, 
izracunata test statistika шапја је od kгiticпiћ viednosti па sviш nivoima znacajnosti, sto nalaze 
odbaciva11je пulte lupoteze о nestacioпarпosti. 
170 Statistitka svojstva ove test jednaёine jesu dоЬта. Autokorelacije prvog reda nema, sve obja~njavajuce 
promenljive su statisticki znacajne na svim nivoima zna~ajnosti (nulte р vrednosti) i koeficijent determillacije se 
statistiёki znatajno razlikuje od nule (nuJta р vrednost). 
171 Ovu test regresioпu jedпaciпu koristili smo zato st.o u sluёaju primene test jednaci11e sa koпstantom, vrednost DW 
test statistike пajverovatnije pada u iпte•·val kada ovaj test 11е moze da odgovo1·i na pitaпje da li u jednaciпi postoji 
autokorclacija prvog reda. 
136 
Tabela 5.59 Rezultati РР testajedinicnog k01·ena za se1·iju uvoza net1·ajnih potrosnih dobara, 
januar 2001-decembar 2005 godiпe 
Vredпost test staristike РР Deteгтjn jsticka komponenta test Njvo znacajnosti Kr·jrjcпe 
regresjon е jednacjne vredпosti 
1% -3.543700 
-3.871166 Konstanta 5% -2.910900 
10% -2.592800 
lzvor: Proractm kaпdrdata na osrюvu podataka preuzetrl1 od Repubi!Ckog zavoda za statrstrku. 
Zakljнcujeшo daje viemenska serija LIVOza netrajnih potrosпih dobara stacionama.172 
3.2.6 VREMENSКA SERIJA UVOZA TRAJNIH POTROSNIН DOBARA 
VIemeпska serija uvoza trajnilt potrosnih dobara ostavlja utisak пestacioпame 
vreшenske seiije sa sezonskim padom ujanuaru i struktumim lomom ujanuaru 2005. godine. 
Grafikon 5.12 Prit·odni logш-itam uvoza tt·ajnih potrosnih dobara izraienog и 
hiljadama eVl·a,januar 2001-decembar 2005. godine 
11 . 5 
11 . 0 
1 0.5 
10. 0 
9.5 
9.0 
200:2 2 003 2 005 
LN lЈ'ГГРО1 
ОЬlспа i parcijalna autokorelaciona funkcija пagovestavaju пestacionamost posmatrane seж-ije. 
Testiraпje nestacioпarnosti dajc kontж-adiktoгne rezultate. ћimепа DF testa, па osnovu test 
гegresioпe jednacine sa konstaнtoш i u·endom, pokazLtje stacionarnost na nivoima zпacajnosti od 
5% i 10% i пestacionarпost па пivou znacajnosti od 1%. 
Tabela 5.60 Rezultati DF (ADF) testajedinicnog k01·ena za seriju uvoza trajnih potrosnih 
i Ь 200 Ј d Ь 2005 d со ara, januar - ecem ar .go ine 
Vrednost test statjstike DF (ADF) Deteгтjпjsticka kornponenta test Nivo zпacajnosti Kritjcne гegresione jednacjпe vгednosti 
1% -4.1 19000 
-4.084333 Konstanta ј trend 5% -3.486200 
10% -3.171100 
Izvor: Proracun kandrdata na osnovu podataka preuzebl1 od RepuЬirckog zavoda za stattstrku. 
172 Testiгanje srno spюveli i za vr·emeпski period pre struktumog loma (jarшar 2001 -novembai" 2004. godine). 
Testiranje DF testom ostvareno је па osпovtr test jedпacjr1e sa koпstaпtom i trcr1dom. U пјој nema autokoгelacije 
prvog reda, sve objasnjavajuce promenljjve sн statjstjcki znacajne па svjrn пjvojma znacajпosti ј koetJcjjent 
determinacjje se statjsrjckj znacajno razlikuje od nule. Izra~unata test statjstjka ukazuje na stacionarnost posmatrane 
\'remenske serjje na svim njvojтa znacajnostj. Testiranje РР testom zasnovaпo је na jednacinj sa konstantom i 
konstantom ј trendom. DoЬijenj rezultatj u slucaju test jedпacjne sa koпstaпtorn ј trendom potvrdjJj su zakljucak о 
stacionaгnostj posmatrane serjje па svjm nivoima znacajnostj. Takode, rezultatj u sltrcaju jedпacjne sa konstantorn 
pokazuju stacjonarпost na nivoima zr1acajпosti od 5% ј Ј 0%, а nestacionaгnost na пivou znacajпosti od 1%. 
137 
Takode, testiranje РР testom daje identicne rezultate. lzracuпata vredпost РР test statistike 
ukazuj e па stacioпarnost na пivoiшa znacajпosti od 5% i 10% i nestacionarпost na nivou 
zпacajnosti od 1 %. 
Tabela 5.61 Rezultati РР testajedinicnog korena za seriju uvoza trajnih potrosnih dobara, 
januar 2001-decembar 2005. godine 
Vrednost test statistike РР Deterministicka komponenta test Njvo znacajnosti Krjtjcne гegresione jednacine vrednosti 
l % -4.1 19000 
-3.934468 Konstanta ј trend 5% -3.486200 
10% -3.171100 
•v Tzvor: Proracun kandtdata na ostюvu podataka preuzetth od RepuЬ!tckog zavoda za stattsttku. 
lpak, misljeпja smo da Ьi zakljucak о stacionarnosti posmatrane serije Ьiо preuranjen, s 
obzirom па ciпjenicн da serija iskazнj e privreшeni struktumi lom, koj i testove jedinicпog korena 
шоzе нciniti pristrasnim н smeru odbacivanja пнltе hipoteze о nestacionamosti. Zbog toga smo 
testiranje sproveli i za period pre struktнmog loma Ganuar 2001-novembar 2004. godine). 
OЬicna i paтcijalna autokorelaciona funkcija pokazuju da је rec о nestacionamoj sei" ij i sa jednirn 
jedinicnim koreпom. Testiranje DF testom potvrduje ovaj zakljucak na nivoima znacajnosti od 
1% i 5%. 
Tabela 5.62 Rezultati DF (A DF) testajedinicnog k01·ena za seriju uvoza trajnih polrosnih 
clobara januar 2001-novembar 2004. gocline 1 
Vrednost test statistike DF (ADF) Deterministjcka komponenta test Nivo Krjtjcne 
regresione jednacine znacajnosti vrednosri 
1% -4.167800 
-3.243 169 Konstrшta ј tt·end 5% -3.508800 
10% -3. 184000 
lzvor : ProracLJn kandtdata na osnovu podataka preuzetJh od RepuЬ\tckog zavoda za stattsttku. 
Testiranje РР testom jos vise ucvrscнje zakljucak о пestacionamosti serije uvoza h-ajnih 
potrosnill dobat-a u posmah-anom periodu. 
Tabela 5.63 Rezultati РР testajedinicnog korena za seriju uvoza trajnih potrosnih dobara, 
jcmuar 2001-novembar 2004. godine 
Vredлost test statistike РР Deterministicka komponenta test Nivo Krjtjcne 
regresione jednacine znacajnosti vredлosti 
1% -4.167800 
-3.063 ] 83 Koпsta nta i trend 5% -3.508800 
10% -3.184000 
l zvor: Proracun kandtdata na osnovu podataka preuzetih od RepuЬitckog zavoda za stattstiku. 
Izracunata vrednost РР test statistike veca је od kriticnih vrednosti na svim nivoima 
znacajnosti. 173 Uzimajuci u obziг ciпjenicu da је u vremenskoш periodu pre struktuпюg loma 
173 Pored test гegresjone jedлacine sa koпstantom ј trendom, test jranje smo spt·ovelj ј na osnovLt test jcdnacina sa: 
konstantom i prvom diferencom sa docnjom prvog reda, konstantom i prvom difcrencom sa docnjom od prvog do 
jedanaestog reda. Prva jednacina nema dobra statisticka svojstva. Svj regresorj su statisticki nesignjfikantni, а 
koeficijent determinacije jednak је nuli na njvou znacajnostj od Ј %. Posmatraпa serija, sledeci prethodtш test 
regresjonu jednacinu, jeste nestacjonarna na svim nivoima znacajnosti. lpak, drllga specifikacija test regresione 
jednacine iskazLtje najbolja statisticka svojstva. Autokor·elacije nеша, sve obja~njavajuce promeпljjve su statistickj 
138 
uocena nestacionarnost serije, te da је postojanje loma nюglo uciniti pristrasnim testove 
jediпicnog k01·ena, zakljucujemo da је viemcnska serija uvoza trajnil1 potтosniћ dobara 
najverovatnije nestacionarna sa j eflnimjedinicnim korenom.174 
3.3 VREMENSКA SERIJA SPOLJNOTRGOVINSKOG DEFICITA 
Dinamika vremenske scгije spoljnotrgovinskog fleficita pokazнje daje ona stacionama sa 
stntkturnim lomom tt januant 2005. godine. 
Grafikon 5.13 Prirodni logaritam spoЏnotrgovinskog deficita Srblje izraienog и 
milionima evra,januar 2001-decembar 2005. godine 
6 . 5 
6 . 0 
5.5 
5. 0 
2 002 200З 2 004 2005 
LN C>EF01 
Rezнltati analize оЬiспе i paтcij alne autokorelacione fнпkcije idu u prilog prethodпe hipoteze. 
Takode, primena testovajedinicпog korena otkriva stacionarnost posmatrane vremenske serije. 
Tabela 5.64 Rezultati DF (ADF) testajedinicnog korena za seJ'iju spoljnotrgovinskog deficita, 
јапuш 200 1-decembar 2005. godiпe 
Vredпost test statistike DF Deteпninisticka komponenta test Nivo zпacajnostj Krjticne (ADF) regresjone jedпacine VI'Cdnosti 
1% -4. 119 
-7.372599 Konstanta ј trcnd 5% -3.4862 
10% -3.1711 
Izvor: Proracun kand1data na OSilOVU podataka preuzetih od RepubiiCkog zavoda za stat1stl1cu. 
Statisticka svojstva test regt·esione jedпacine sa koпstaпtom i treпdom jesLL gotovo idealna. 
Verovatпoce 1 oclnosa i F testa Stt пulte, sto pokazнje da sve eksplaпatoгпe vaiijaЬJe statisticki 
zпacajno uticu na zavisnн promenljivн na svakom nivoн znacajnosti. Takode, VIednost DW test 
statistike veoma је Ьliska 2. Na osnovu Iezultata DF testa odlнcno odbacujemo nultн hipotezн о 
zвacajne па svim 11ivoiшa znacajnosti, korigovani koeficijeвt deteпnjпacjje jeste najvi~i . ј р v1·ed110st za F test 
statistiku је вајпi~. Ргета vrednostj ADF test statjstike, izra~unate na osnovu ove testjednacine, posmatraвa serjja 
је stacionarпa ва svim nivoima zna~aj11osti. Medutjт dodavanje prviћ djfereпci sa vremenskim doc11jama vjsokog 
reda znacajпo је smanjilo uzoгak Gа1Ша1· 2002-novembar 2004. godine), zbog ccga srno kao verodostojnije prihvatili 
rezultate dobije11e na osпovu test regresjone jednacine sa koпstantom i trendom. 
174 Testjranje smo nastavilj za prvti djferenctl. 1zracunata ADF test statjstika, па osnovu test regresioвe jednacine sa 
konstantom, vremenskim trendom ј drugom diferencom sa docnjom od prvog do desetog reda, koja irna dobra 
statisticka svojstva, pokazuje stacionarпost prve djference 11а svim nivoima zna~ajrюsti. Testiranje РР testom, na 
bazi test jednaci11a sa ko11stantom i koпstantorn ј vremeпskim tre11dom, potv1·dL1j stacjoпarnost prve dife1·eпce. 
139 
nestacionarnosti na sviш пivoiшa znacajпosti. Tskljucivaпje vreшeлskog treпda iz 
deterшinisticke koшponente test regтesioпe jednacine ne mепја na5 zakljucak. 
Tabela 5.65 Rezultati DF (ADF) testajedinicnog kor·ena za seriju spoljnotrgovinskog defzcita, 
januar 2001-decembar 2005. godine 
Vrednost test statistike DF Deterministicka komponenta test Nivo znacajnosti Kriticпe vrednosti (ADF) regresione jednacine 
1% -3.5437 
-4.857963 Koпstanta 5% -2.9 109 
10% -2.5928 
Lzvor: Proracun kandtdata na osnovtt podataka preuzetth od RepuЬitckog zavoda za stattstJku. 
Ova jedлacina, takode, ima zadovoljavajuca statisticka svojstva. U njoj nema autokorelacije 
prvog reda, konstaпta i logaritam deficita sa dоспјош prvog reda, kao objasпjavajuce 
proшeпljive, vгse statisticki zпacajan uticaj па zavisnн promenljivtt na svim пivoima znacajпosti, 
sto potvrdttjн i t·ezнltati F testa. Vrednost DF test statistike нkazuje na stacionamost posmatrane 
vremenske serije. 
Skoro istovetпe rezultate dobili smo primenom РР testa. Na osnovн пј ih нbedljivo 
odbacнjemo nultн hipotezu о nestacioпarnosti na sviш пivoima znacajnosti. 
Tabela 5.66 Rezultati РР testajedinicnog korena za seriju spo(jnotrgovinskog de_fr.cita, januar 
2001-decembar 2005. godine 
Vrednost test statistike РР Deterministicka komponenta test Nivo znacajnosti Kriticпe 
regresionejednacine vrednosti 
1% -4.119 
-7.394122 Konstanta i treпd 5% -3.4862 
10% -3. 1711 
" Jzvo1·: Pt-oracш1 kaпdtdata na osnovu podataka preuzet1ћ od RepuЬitckog zavoda za stattstiku. 
Iskljнcivaпje liпearnog vremenskog tгenda iz test regresione jednaciпe ne menja zakljнcak. Na 
osnovн dobijcne vrednosti РР test statistike odbacнjemo nнltu hipotczн о nestacionarnosti na 
svim пivoima znacajnosti. 
Tabela 5.67 Rezultati РР testajedinicnog korena za seriju spoljnotrgovinskog deflcita, januar 
200 1-decembar 2005. godine 
Vrednost test statistike РР Deterministicka komponenta test Nivo znacajnosti Кriticne 
regresione jedпacine vrednosti 
1% -3.5437 
-4.932121 Konstanta 5% -2.9109 
10% -2.5928 
lz,ror: Proracun kaпd tdata na osпovLt podataka preuzetth od RepuЬitckog z.:1voda za stattst1ku. 
Postojanje strllktumog loma u vтemenskoj seriji spoljnotrgovinskog deficita inspirisalo 
nas је da testiraпje vтsimo i za vrerne11ski period jaпuar 2001-novembar 2004. godine. Obic11a i 
parcijalrta aнtokorelaciona fuпkcija ukazuju na stacionarnost date vremellSke serije. Takode, 
rezultati testova jediпicпog koreпa potvrdнjн pretl1odnu pretpostavktl. 
140 
Tabela 5.68 Rezultati DF (ADF) testajedinicnog korena za seгiju spo(jnotrgovinskog de.ficita, 
janual' 2001-no\,eтnbm- 2004. godine 
Vгedлost test s tatistike DF Dcterm in isti~ka kom ponenta test Nivo zna~ajnosti Kriti~ne (ADF) 1·egresione jedna~iвe vrednosti 
1% -4.1678 
-6.186271 Konstanta i treвd 5% -3.5088 
10% -3. 1840 
Izvor: Prora~ш1 kand1data па osnovu podataka preuzetlh od RepLIЬII~kog zavoda za stat1st1ku. 
Data test regiesiona jednacina ima odli,cna statisticka svojstva, а na osnovu izracunate DF 
test statistike odlllcno odbact1jemo nultu llipotezu о nestacionarnosti na svim nivoima 
znacaj nosti. 
Takode, rewltati testiranja РР testom pokawjt1 da је rec о stacionarnoj vremenskoj seriji. 
Tabela 5.69 Rezultafi РР testajedinicnog korena za ser!ju spoljnotrgovinskog de_ficita, јапиш 
2001 -novembar 2004. godine 
Vrednost test statistike РР Deterministi~ka kom ровепtа test Nivo zna~ajnosti Kriti~ne 
rewesione jedna~ine vrednosti 
1% -4. 1678 
-6.199264 Koвstanta i tтend 5% -3.5088 
10% -3.1840 
Jzvo1·: Prora~u11 kat1d1data па osпovu podataka preuzct1h od RepuЬ11~kog zavoda za stat1St1ku. 
Dгugim recima, stгukturni lom nije znacajno uticao na rezultate testova jedinicnog koгena. Stoga, 
zakljucujemo da је vreшenska serija spoljnotrgoviлskog deficita staciouama. 
3.4 VREMENSКA SERIJA POКRIVENOSTI UVOZA IZVOZOM 
Na prvi pogled stice se utisak da је vremenska serija pokrivenosti uvoza izvozom 
stacionarna sa strukturnim lomom t1 januaru 2005. godine, sto potvrduju vrednosti obicnih i 
parcij alnih autokш·elacioilill koeficijenata. 
Gr·afikon 5.14 Priroclni Logaritam pola-ivenosti uvoza izvozom, 
januar 2001-decembar 2005. gocline 
- 0 . 4 .------------------------------------------------------------------. 
-0. 6 
- 0.8 
- 1 . 0 
- 1. 2 
- 1 . 4 ~~~~~~~~~~~~~~rr~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 
2001 2002 2003 2004 2005 
LN PLJI01 
141 
Takode, forшalno testiranje nestacioпarnosti iшplicira isti zakljucak. 175 Izracunata vt·ednost DF 
test statistike nalaze vеоша ubedljivo odbacivaпje nulte hipoteze о nestacionaшosti. 
Tabela 5.70 Rezuitati DF(ADF) testajedinicnog korena za seгiju pokt·ivenosti uvoza izvozom, 
јапиш- 2001-dесетЬаг 2005. godine 
Vrednost test statistike Detertninistitka kotnponenta test Nivo zпatajnosti Кrititne vredпosti DF(ADF) regresione jedпacine 
1% -3.5437 
-5.855479 Konstanta 5% -2.9109 
10% -2.5928 
• v Izvor: Proracun kand1data па osпovu podataka preuzetLh od Republ1ckog zavoda za stat1stk'11. 
Jstovetan гezultat dobija se i primenom РР testa. Кriticne vrednosti na svim nivoiшa znacajnosti 
pгi licno Stl vece od izгасшшtе vrcdnosti РР tesi statistike. 
Tabela 5.71 Rezultati Р Р testa j edinicnog korena za ser!fu pokтivenosti uvoza izvozom, januar 
2001-decembar 2005. godine 
Yrednost test statistike РР Detertniпisticka kotnpoпenta test Nivo watajnosti Kriticвe vredпosti regresioвe jednacine 
1% -3.5437 
-6.036587 Koпstanta 5% -2.9 109 
10% -2.5928 
Izvor: Proractm ka11d1data па osnovu podataka preuzet1h od RepuЬI1ckog zavoda za stat1St1ku. 
Dakle, i ovog puta odbacujeшo nultu i prihvatamo alternativnu hipotezu о stacionamosti. 
Robusnost izvedeпog zakljucka testirali sшо па segmeпtu vremenske serije do 
struktunюg loma Uanuaт 2001-пovembar 2004. godine). 
Tabela 5. 72 Rezultati DF (ADF) testa jedinicnog korena za seriju pokt·ivenosti uvoza izvozom, 
januar 2001-novembar 2004. godine 
Vrednost test statistike DF Deterministicka komponenta test Nivo zпacajnosti Кriticne vrednosti (ADF) regresioпe jedпacine 
1% -4. 1678 
-5 .1 77891 Koпstaпta i tt·eпd 5% -3.5088 
10% -3.1840 
·-lz,'or: Proracun kand1data na osnovu podataka preuzetih od RepuЫ1ckog zavoda za statlstlku. 
OЬicna i parcijalna autokorelaciona funkcija, kao i rezultati testova jedinicnog korena, ponovo 
ukazuju na stacioпamost posmatrane vremeaske serije. ОЬе specifikacije test regresюпe 
jedпacine, sa i bez tгепdа, daju iste гezultate. 176 
175 Tokom testiгaпja koгisce11aje specifikacija test regresiooe јеdпасiпе sa i bez liпеапюg vr·emenskog treпda. Kako 
posmatraпa vr·emcnska serUa ne iskazuje treпd rasta tokom analizom obuhvaceпog vretneпskog perioda, tnoglo se 
ocekivati da се trend Ьiti statisticki пesignifikantan regresor. Rezultati aпalize su to i potvrdili. Zbog toga sщо па 
ovom tnestu predstavili samo rezнltate testova koji se zasnivaju na test regresionoj jednacini sa koпstaпtom kao 
determiпistickom kompone1t om. 
176 lpak, ciпi se da је zbog statistitke 1 esignifikantnosti vremenskog trenda na пivoima wacajпosti od 1% i 5% 
specifikacija test regresione jednaciпe bez treпda verodostoj11ija. 
142 
Tabela 5.73 Rezultati DF (ADF) testajedinicnog korena za serUu pokrivenosti uvoza izvozom, 
januar 2001- novembar 2004 godine 
Y1·ednost test statistike DF Detem1 in isticka kompoпeпta test Nivo zпacajnosti Kгiticпe v1·ednosti (ADF) гeg1·esione jedna~i11e 
1% -3.5778 
-4.741623 Konstanta 5% -2.9256 
10% -2.6005 
Tzvor: Proracun kand1data na osпovu podataka preuzet!l1 od Repubi!Ckog zavoda za stat1stiku. 
Na osпovu izracunate vredпosti DF test statistike piilicno ubedlj ivo odbacujemo nult1.1 hipotezп 
na svirn nivoirna zпacajnosti . 
Ideпticni rezпltati se, nesumnjivo, dobijaju i upocrebom РР testa. 
Tabela 5.74 Rezultati РР testajedinicnog korena za seriju pokгivenosti uvoza izvozom, januar 
2001- novembar 2004. godine 
Vredлost test statistike РР Determ inisticka komponenta test Nivo znal':ajпosti Кriticne vrednosti 
regresione jedлacinc 
1% -4.1678 
-5.248598 Konstanta i trend 5% -3.5088 
10% -3.1840 
1zvor: Proracuп kмd1data na osnovu podataka preuzet1l1 od Repubbl~kog zavoda za stat1st1ku . 
Izгactmate vгednosti test statistike, koje pocivajн na оЬе specifikacije test regresione jednacine, 
manje su od kriticnih VIednosti na svim nivoima znacajnosti. 
Tabela 5.75 Rezultati РР testajediniCnog korena za seriju pokrivenosti uvoza izvozom, januar 
2001- novembar 2004. godine 
Vгednost test statistike РР Determ inisticka komponenta test Nivo Z11acajnosti KI·iticilC v1·ednosti 
reg.resione jedлac ine 
1% -3.5778 
-4.876737 Konstanta 5% -2.9256 
10% -2.6005 
lzvor: Proracun kand1data na osnovu podataka preuzet1l1 od RepuЬ11ckog zavoda za statJstJku. 
Testiшпje па sk.raceпoj vтemenskoj seriji nesw11nj ivo pokazнje da imanentnost struktLJmog loma 
ne пtice na prethodne zakJjпcke. Stoga, zak:Jjuclljemo da је wemenska seiija pokrivenosti t~voza 
izvozom stacionama. 
3.5 OSTALE VREМENSКE SERПE (OBJASNJAVAJUCE PROМENLJIVE) 
3.5.1 VREMENSКA SEIOJA PIOVAТNIН DOZNAКA 
Prva eksplanatorna varijaЬla ciju smo nestacioпaшost testirali jeste vremeпska serija 
privat11.ih dozuaka iz inostraustva. 
143 
Grafikon 5.15 Prit·odni logaritam privatnih doznaka iz inostranstva izraienih и 
milion ima evra, januar 200 Ј -clecembar 2005. godine 
з 
.2 
1 
о ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 
.200 1 .200.2 .2 00 3 .2 004 .2005 
L N DC>.Z:O 1! 
Dinamika date vremenske serije nagovestava пj entl stacionarnost sa ocigledлim strнkturnim 
lomom u oktobru 2002. godiпe. Obicna i parcijalna autokorelacioпa funkcija idu u prilog 
prethodne tvrdnje. Takode, primena testova jedinicnog korena pokazuje da је data vremenska 
serija stacionarna. 
Tabela 5. 76 Rezultati DF (ADF) testa jedinicnog korena za seriju p1·ivatnih doznaka, januar 
2001-decembar 2005. godine 
Vr·ednost test statistike DF Deterministicka kompoпerlta test Nivo zнacajnosli K1iticпe (ADF) r·egгesioпe jedмcine vt·ednosti 
1% -4.1 190 
-8.253523 Konstanta i trend 5% -3.4862 
10% -3.1711 
Izvoг : Proracun kandtdata na osnovu podataka preuzetth sa www.fren.org.yu. 
Test regresiona jednacina DF testa ima odlicne statisticke karakteristike. Autokorelacije prvog 
reda пеmа i sve eksplanatorne varijaЫe statisticki znacajno uticu па zavisпu promenljivu. Na 
osnovu dobijene viedпosti DF test statistike veoma ubedljivo odbacujemo nultll l1ipotezu о 
nestacionaшosti. Sta vise, zai<Uucak se пе mепја пi ukoliko iz regresione jednacine iskljucimo 
lineaгni vreшenski treпd. 
Tabela 5.77 Rezultati DF (ADF) testajedinicnog kot·ena za seriju privatnih doznaka, januar 
2001-decembar 2005. godine 
VrcdJюst test statistike DF Deterministicka komponenta test Nivo znacajnosti Кriticne (ADF) regresione jedпacine vrednosri 
1% -3.5437 
-6.025466 Konstaлta 5% -2.9109 
10% -2.5928 
Jzvor : Pюt·acun kandtdata na osпovtt podataka preuzetih sa www.freп.org.yu. 
Ј ova test regresioпa јеdпасiпа ima dobre karakteristike, pri сети su koeficijenti deterrniпacije 
nizi , а funkcije inforrnacionog kriterijuma vise, sto pokazuje da је prethodna specifikacya bolja. 
lpak, i ovog puta ubedljivo odbacujemo nнltu hipotezu о nestacionamosti. 
Testiranje РР testom potvi"dl!je ove rezultate. U slueaju ukljucivaпja vremenskog trenda, 
vгednost doЫjene РР test statistike ukazuje na stacionamost vreшeпske serije. 
144 
Tabela 5.78 Rezultati РР testajedinicnog korena za seriju privatnih doznaka, januar 2001-
decembar 2005. godine 
Vrednost test statistike РР Deterministicka komponenta test Nivo znacajnosti Kriticne vrednosti 
regresione ј ednaciпe 
1% -4. 1190 
-8.346008 Konstanta i trend 5% -3.4862 
10% -3.1711 
Jzvot·: Proracun kandrdata 11а osnovLt podataka preuzetrh sa W\vw.fren.org.yн. 
Ukoliko iskljucimo linearni vremenski trend zakljнcak se ne menJa. Nt~ltu hipotezu о 
nestac.ionamosti odbac.ujemo па svim nivoima znacajnosti. 
Tabela 5.79 Rezultati РР testajedinicnog korena za seriju privatnih doznaka, januar 2001-
d ь 2005 d' ecem т- !О zne 
Vгedtюst test statistike РР Detet·ministicka komponenta test Nivo znacajпosti к.~·iticпe regresioпe jedпacine vrednosti 
1% -3.5437 
-6.107179 Konstanta 5% -2.9 109 
10% -2.5928 
Izvor: Proracun kaпdtdata na osnovu podataka preuzetthsa W\VW.fren.org.yн. 
Postojanje struktшnog loma u vremenskoj scriji namece potrebu da se period podeli na 
dva potperioda: jauuar 2001-septembar 2002. i uovembar 2002-decembar 2005. godiue. OЬicna 
i parcijalпa autokorelaciona Љпkсiја za prvi potperiod нkazuju па stacioпamost vremenske 
seгije. Kako пiје ocigledпo da li н posmatraпom razdoЬljll VJemenska seiija iskazllj e trend 1-asta, 
koristili smo оЬе specifikacije test regresione jednacine. 
Tabela 5.80 Rezultati DF (ADF) testa jedinicnog kat·ena za suiju privatnih doznaka, januar 
2001-septembт- 2002. godine 
Vrednost test statistike DF Deterministicka komponenta test Nivo znacajnosti Kriticne (ADF) reQJ·esione jednacine vrednosti 
1% -4.5000 
-4.207455 Konstanta i n·end 5% -3.6591 
10% -3.2677 
lzvor : Pr·oracuп kand1data 113 osnovLt podataka preuzet1l1 sa W\VW.fl·eп.org.yн. 
DoЬijena vrednost DF test statistike govori da је serija privatnih dozпaka stacionama na пivoima 
signifikantпosti od 5% i 10% i пestacionarna na nivou znacajnosti od 1%. Detaljnija analiza 
dobijenih rezultata pokazuje da se moze prihvatiti пlllta l1ipoteza о nultoj vrednosti regresionog 
kocficijenta UZ Jineami trend ј tO па lllVOU znacajnosti Od 1 Оо/о, Sto паЈа:lе iskJjucivanje trenda iz 
test regresione jednacine. 
Tabela 5.81 Rezultati DF (ADF) testajedinicnog kO!'·ena za seriju privatnih doznaka, januar 
2001-septembar 2002 godine 
Vr·ednost test statistike DF Deteгministicka kompone11ta test Nivo znacajnosti Kriticne (ADF) regresione jednacine vrednosti 
1% -3.8067 
-3.868709 Konstanta 5% -3.0199 
10% -2.6502 
l zvot·: Proracuл kandidata na osпovu podataka preuzetrh sa \V\\f\V.ft·eп.org.yн . 
145 
SpeciЛkacija nove test regresione jednacine је statisticki prihvatljivija. Autokorelacije pivog 
reda u modelu nema, regresioпi koeficijenti se statisticki znacajno razlikuju od пule ј Scћwarz­
ova funkcija infoimacioпog kriterijuma, koja se u empi1ijskim anaJjzama uzima kao 
пajverodostojnija, jeste ni:Za nego u slucaju kada је и test jednaCinu ukljuceп vremenski tiend. 
Qbjcni i korigovaпi koeficijcnt determinacije su пesto nizi, sto ne zabriпjava. lzracunata vrednost 
DF test statistike manja је od kтiticnih vrednosti na svim вivoiшa znacajnosti, па osnovн cega 
odbaclljemo nultu hipotez11 о nestacioпarnosti. 
Rezultati su istj i ukoliko se piirneni РР test. Ukljucivanje linearnog vremenskog trenda 
implicjra nestacionarnost privatnjh doznaka па njvou znacajnosti od 1% i, istovremeno, njilюvu 
stacionarnost na пivoiшa znacajnosti od 5% i 10%. 
Tabela 5.82 Rezultati РР testajedinicnog korena za seгiju pri,,atnih doznaka, januш 2001-
septembar 2002. godine 
У rednost test statistike РР Deterministi~ka kompo11e11ta test Nivo zna~ajnosti Kriti~ne vr·ednosti 
r·egresio11e jed11a~iпe 
Ј% -4.5000 
-4.2 115 Konstanta i trend 5% -3.6591 
10% -3.2677 
lzvor : Ргога~uп kaпdrdata na osnovн podataka preuzetih sa \VWW.freп.org.yu. 
Jskljucivaпje tl'enda kao statisticki nesigniflkaпtnog гegresol'a pokazuje da је sel'ija pi'ivatnih 
doznaka stacionarna па svim пjvoima znacajnosti. 
T abcla 5.83 Rezultati Р Р testajedinicnog kor·ena za ser{ju privatnih doznaka, јапиш 2001-
septembar 2002. godine 
Yr·edпost test statistike РР Deteпniпisticka kompoпeпta test Nivo zпa<3ajnosti Krititnc vrednosti 
regresione jedna<3ine 
1% -3.8067 
-3.8717 Konstanta 5% -3.0199 
10% -2.6502 
l z,,or·: Proracun kand1data na osnovн podataka preuzetrh sa \'1\Vw.freп.org.yu. 
U dшgош potpel'iodu (llovembar 2002-decembar 2005. godine), oЬicna i parcijalna 
autokoгelaciona fuпkcija ponovo ttkazuju na stacioпaлюst pi'ivatnill doZilaka. Takode, pt·imena 
tcstova jedinicnog kо1·епа potvrduje prethodпi zakljucak. Dinan1ika pt·ivatnill doznaka и 
posrnatranoш periodu iskazllje trend гasta zbog cega smo koristili specjfikaciju test regresione 
jednacine sa vreшenskim trendom. Dobijeni rezultati pokazuju da u jednacini nеша 
autokorelacije prvog reda, koeficijent determjnacjje је izuzetno visok ј zajedno sa ostalirn 
regresol'ima (ukljucujuci i tтend) statisticki se znacajno razlikuje od nule. Na osnovu doЬijene 
vrcdnosti DF test statistike veoma ubedljivo odbacujemo nultu hipotezu о nestacionarпosti. 
T abcla 5.84 Rezultati DF (ADF) testa jedinicпog korena za seJ'iju privatnih doznaka, по,,етЬш-
2002-dесетЬш 2005 godine 
Yredпost test statistike DF Deterministicka komponenta test Nivo znacajпosti Kr·iticпe (ADF) regresione jednacine vrednosti 
1% -4.2165 
-22.96493 Konstanta i trend 5% -3.5312 
10% -3.1968 
lzvor : Proracun kandrdata па osпOVII podataka preuzetrh sa \VW\v.freп.org.yu. 
146 
NaJazi su potvrdeni i primenom РР testa. Na osnovu doЬijene vrednosti РР test statistike 
veoma ubedljivo odbacujemo nultu hipotezu. 
Tabela 5.85 Rezultati РР testajedinicnog korena za seriju privatnih doznaka, поvетЬш 2002-
decembaJ' 2005. godine 
V r·edпost test statistike Р Р Deterministicka kompone11ta test N ivo znacajnosti Kriticпe vrednosti 
r·eg1·esione jednacine 
1% -4.2165 
-24.75303 Konstanta i tтend 5% -3.5312 
10% -3.1968 
lZ\'Or: Proracun kandtdata na osnovu podataka preuzet1h sa WW\v.fren.org.yu. 
Dгugiш reciшa, postojanje stтuktuгпog loma u seriji privatniЬ doznaka nije zнасаЈпо 
Ltticalo na rezultate testova jedinicпog korena. DakJe, zakljucujemo da је vremenska serija 
privatпЉ dozпaka staciollama. 
3.5.2 VREМENSКA SERПA DEVIZNIН RACUNA NEREZIDENATA 
Dinaшika serije deviznill racuna nereziclenata ostavlja utisak stacioname vremenske 
serije, sto potviduju r-ezultati oЬicne i parcijalne autokorelacioпe funkcije. 
Grafikon 5.16 P,-irodni logaritam devizni/1 racuna ne1·ezidenata izraienih u milionima 
evJ'a, januar 2001 -decemba1' 2005. godine 
s 
з 
2 
1 ~~~~~-.~~~~~~~.-~~~~~~~~-.~~.-~~~~~гr~~-
02 : 0 1 02 :07 03 : 0 1 03: 0 7 04 :0 1 04: 07 05 : 01 05 : 07 
L N C>R N OJ 
Tokom testiranja korisceпa је specifikacija test regresione jednacine sa konstantom i konstantom 
i trendom. 177 
Tabela 5.86 Rezultati DF (ADF) testa jedinicnog korena za seriju deviznih racuna nerezidenata, 
januar 2001-clecembar 2005. godine 
Yredпost test statistike DF Deteпniпisticka kompoпeпta test 
Nivo zпacajnosti K1·iticпe (ADF) regresioпe jed11acine viedлosti 
1% -4.154 
-8.578551 Konstanta i treпd 5% -3.5025 
10% -3.1804 
lzvor: Proracun kandtdata na osnovu podataka preuzetihsa \V\V\v.fren.org.yu. 
177 Test regresiona jednacina sa lineamim vremenskim trendom, ipak, iskazuje нesto bolje karakteristike. Korigovani 
koeficijent determinacije је veci пеgо u slucaju kada је trend iskljucen, ftшkcUe i11formacioпog krirerijuma su manje 
i, ~ to је 11aгoCito zпасај11о, sve eksp\aпator11e vагiјаЬ\е (ukljucujuci i treпd), i pojedinacno posmatJano i kao 
skupi11a, statisticki znacajno uticu 11а zavisпtt pгomeпljivu. 
147 
DоЬiјепа viedпost DF test statistike, piikazana u pretlюdпoj tabeli, dosta је шаnја od ki·iticnih 
vredпosti па sviш nivoima znacajnosti. IskljLIC ivaпje viemeпskog tгепdа iz test regresioпe 
јеdпасiпе пе utice sustinski па dоЬiјепе rezпltate. 
Tabela 5.87 Rezultati DF (ADF) testa jedinicnog korena za set·iju deviznih racuna net·ezidenata, 
januar 2001-decembal' 2005. godine 
Vrednost test statistike DF Deterministicka komponenta test Nivo znacajnosti Kriticne (ADF) гcgres ione jed r1aciпe vt·ednosti 
1% -3.5682 
-7.286172 Konstanta 5% -2.9215 
10% -2.5983 
Izvor: Proractm kandtdata na osrюvu podataka preuz.etrh sa \"'vw.ffen.org.yu. 
r 0\'0g puta Yiednost DF test statistike pokazuj е da је posmatrana seiija stacionaшa. 
Rezultati РР testa potkrepljuju оУај zaklj пcak. Izracunata vredпost РР test statistike 
piilicno је шаnја od kriticnill vl'ednosti na svim nivoima znacajnosti. 
Tabela 5.88 Rezultati РР testajedinicnog kOJ'ena za se,.-iju deviznih гacuna nerezidenata, 
janum- 2001-decembar 2005. godine 
Vredнost test statistike РР Deteпniпist icka kompoпenta test Nivo zпacajnosti Kr·i ticпe гegres ione јеdпасiпе vr·ednosti 
1% -4.154 
-8.899408 Konstanta i trend 5% -3.5025 
10% -3.1804 
Tzvor: Proracuп kaпd1data па osnovu podataka preuzet11lsa WW\v.frell.org.yu. 
[skljuCivaлj e linearnog vremeпskog treпda iz deterministicke komponente test Iegresione 
jeclnacine ne utice па Iezultate. Na osnovн doЬijene vredпosti РР test statistike нbedljivo 
odbacujeшo nultн hipotezн о nestacionamosti. 
Tabela 5.89 Rezultati РР testajediniёnog ko,.-ena za seriju deviznih гаёuпа пe,.-ezidenata, 
jcmuar 2001-decembar 2005. godine 
Vrednost test statistike РР Deteшlinisticka komponeпta test Nivo znacajnosti Kr· it icr1e 
r·egresione jedпacine vr·edпosti 
1% -3.5682 
-7.305979 Konstanta 5% -2.9215 
10% -2.5983 
lzvor : Proracun kaпdrdata na osпovu podataka preuz.etrll sa www.freп.org.yu. 
Dakle, zakljucujcmo da ј е vl'emeвska serija deviznЉ ractma пeiezidenata stacionama. 
3.5.3 VREMENSКA SERIJA REALNOG EFEKTIVNOG DEVJZNOG KURSA 
Vreшenska serija realnog ef ektivnog deviznog kщ·sa је dosta p1·oblematicnija od 
pl'ethodno aпaliziranih serija. Vizuelno, dinamika ove serije podseca na nestacionarnн 
Yremensku seriju. ОЬiспа i parcijalna aнtok01·elaciona fL111kcija idu u prilog ove suшвје. 
]48 
Grafikon 5.17 P,-irodпi logaritam indeksa realnog efek1ivnog deviznog kursa, 
januar 2001-decembar 2005. godine 
5. 1 
5.0 
4 .9 
4 .8 
4 .7 
4 .6 ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 
2001 2 002 2 003 2 004 2 005 
LN REDK01 
lpak, testovi jedinicnog korena daju donekle zbunjujuce rezultate. Rezultati primene DF i РР 
testa pokazuju da је potrebno prihvatiti nultu hipotezu na svim nivoima signifikantnosti. U test 
y·egresionu jednaciпu dodata је prva diferenca sa vremenskom docnjom prvog reda radj 
eliminisanja aнtokorelacije. Iako dinamika posmatrane vremeпskc serije pokazuje tтепd rasta, 
Vl'emenski tre1d је statisticki пesigniftkantaп (vcoma visoka р vгcdnost) . Medatim, ukoJjko 
vremeпski tt·end iskljucimo jz tcst regresioпe jednacine doЬijamo da је vremenska serija 
stacjonarna, sto prkosj vrednostima oЬicnih ј parcjjalnih autok01·elacionih koeficjjenata. 
Zakljucivanje na bazj ovako doЬijenjh rezultata, kojj sннјеdпо i konti-adjktorni, bilo Ьi statisticki 
nepouzdaпo. 
PioЬlem sa koпkietпom vremenskoш serijom је пajverovatnjje konsekveпca postojaпja 
trajnog sti·uktнmog Јоша koji menja наgiЬ sегјје krajeш 2002. godiпe. Naime, CVl'Sta 
dezinflacionirajнca politika devjznog kursa, koja је vodeпa do pocetka 2003. godine, 
pro1.1Zrokovala је drastjcnu aprecjjacjju realпog efektivnog deviznog kшsa zbog cega sel'ija u 
odnosnom perjodu iskazuje trend rasta. Nakon 2002. godine poljtika kursa Ьila је dosta 
fleksiЬilпija. Postepeno plivanje kursa stabilizovalo је vremeпsku seriju, sto је prouzrokovalo 
tтajni stгuktШ11i lom sa promeпom nagiba. Ovo паmесе potrebн da se nestacioнarпost testira za 
dva vгemeпska perioda: januar 2001-(/ecembar 2002. ijanuar 2003- (/ecembar 2005. gotline. 
OЬicna i parcijalna autokot·e lacioпa fL1пkcija pokazujLI da је seгija Iealnog efektivпog 
devjzпog kursa u petiodlljanuar 2001-decembar 2002. godine nestacioпama. Testiranje hipoteze 
о nestacionamosti vrseno је na osnovu test regresjone jednacine sa ј bez vremenskog trenda. 
Ocjgledan tt'end rasta posmatrane serije u datom vremenskom periodu zahteva da se testiranje 
zароспе sa tгendom. 
Tabela 5.90 Rezultati DF (ADF) testa jedinicnog korena za seriju t·ealnog efektivnog deviznog 
kursa, januar 2001-decembar 2002. gocline 
Vredнost test statistike DF Dereгministicka komponenta test Nivo znacajnosti Kriticne (ADF) regresione jednacine vrednosti 
1% -4.4167 
-1.84 1087 Konstaпta i tгепd 5% -3 .6219 
10% -3 .2474 
.. Tzvor: Ргогасuп kandtdata па osпovLt podataka preuzetLh od Narodne banke SrbtJC. 
DoЬijeni rezultatj sнgerisu prihvatanje nнlte hipoteze о пestacionamostj. Takoae, treba primetiti 
da kat-akteгistike doЬijene test t·egresione jednacine nisн najbolje. Ovo је narocito u vezi sa 
149 
Grafikon 5.17 Prirodni logaritam indeksa realnog efektivnog deviznog kursa, 
januar 2001-clecembar 2005. godine 
5. 1 
5. 0 
4. 9 
4. 8 
4 . 7 
2002 2 003 2 004-
LN REDK01 
Tpak, testovi jedinicnog k01·ena daju donekle zbtшjujuce rezultate. Rezultati primene DF i РР 
testa pokazuju da је potrebno pribvatiti nнltu Iupotezu na svim nivoima signifikantnosti. U test 
re!P·esionu jedнacinu dodata је prva diferenca sa viemenskom docnjom prvog reda radi 
climiпisanja autokorelacije. Tako diпamika posmatraпe vremeпske se1·ije pokazujc tгепd rasta, 
vгeшenski treпd је statisticki nesigni:fikantaп (veoma visoka р vr·edпost) . Medнtim, ukoliko 
vгemenski tr-eлd iskljucimo iz test regresione jednacine doЬijamo da је vremenska serija 
stacionama, sto prkosi vrednostima oblcnih i parcijalnih autokorelacionih koeficijenata. 
Zakljнcivanje na bazi ovako doЬijeruh rezultata, koji sн ujedno i kontr·adiktoшi, Ьilo Ы statisticki 
nepouzdaпo . 
ProЬ!em sa konkгetпom vremenskom seгijom је najverovatnije koнsekvenca postojanja 
tгајпоg stнlktumog Ioma koj i menja nagib seгije krajem 2002. godine. Naime, cvista 
deziпflacionirajllca politika dcviznog kLirsa, koja је vodena do pocetka 2003. godiпe, 
prouzrokovala је drasticnll aprecijaciju reainog efektivnog deviznog kursa zbog cega serija LI 
odпosnom pcriodн iskazuje trend rasta. Nakon 2002. godine politika kursa Ьila је dosta 
fleksibilпija. Postepeno plivanje kursa stabilizovalo је vremensku seriju, sto је prouzi"okovalo 
tгajni struktumi lom sa piomenom пagiba. Ovo паmесе potiebu da se nestacioпaшost testiJ:a za 
dva vremeнska peгioda:januш· 2001-(/ecembar 2002. ijanuar 2003- (/ecembar 2005. godine. 
ОЫсnа i parcijalna autokoгelaciona ftlnkcija pokazнju da је serija Iealnog efektivnog 
deviznog kнrsa u periodujanuar 2001-decembar 2002. gocline нestacionama. Testii anje hipoteze 
о нestacionarnosti vrseno је па osnovu test гegr·esione jednacine sa i bez vremeпskog a·enda. 
Ocigledan trend rasta posmatгane seгije и datom vremenskom peгiodu zahteva da se testiranje 
zаросне sa treпdom. 
Tabela 5.90 Rezultati DF (ADF) testajedinicnog korena za seriju realnog efektivnog deviznog 
kursa, januar 200 1-decembar 2002. godine 
Yrednost test statistike DF Deterministicka komponenta test Nivo znacajnosti Kriticne (ADF) re~esio11e jedllЗcine vredлosti 
Ј% -4.4167 
-1 .84 1087 Konstaпta i tre11d 5% -3.6219 
10% -3.2474 
.. lz,ror: Proracun kand tdata na osnovLI podataka preuzetthod Narodne banke Srbtje . 
DoЫje11i rczultati sugerisu pribvatanje nulte llipoteze о нestacionarпosti. Takode, treba primetiti 
da kaгakteristike dobljeпe tcst r·egr-esione јеdласiпе nisu пајЬоЈје . Ovo је нагосitо u vezi sa 
149 
Tabela 5.94 Rezultati DF (ADF) testa jedinicnog korena za seriju realnog efektivnog deviznog 
k . 2003 d ь 2005 d' ursa, .Januш' - есет ar . go те 
Vrednost test statistike DF Determ in isticka kompor1er1ta test Nivo zr1acajnosti Kr·iticr1C vredпosti (ADF) r·egresione јеdпа~iпе 
1% -4.2324 
-2.893116 Koпstanta i trend 5% -3.5386 
10% -3.2009 
.. Jzvor: Proracun kandrdata па osnovu podataka preuzetiJ1 od Narodne banke Srbtje. 
Dobijena vJednost DF test statistike ukazuje na nestacionarnost posmatiane serije. Ipak, 
verovatnoce uz гegresoгe indicirajн statisticku nesignifikantnost vremenskog trenda, sto se i 
ocekivalo. Iskljltcivanje vremenskog trenda н velikoj meri utice na doЬijene rezultate. 
Tabela 5.95 Rezultati DF (ADF) testajedinicnog korena za seJ'iju J'ealnog efektivnog deviznog 
А ?ОО3 а ь 2005 а · CUl'Sa, .1aпuar - - есет ar . go zne 
Vredпost test statistike DF Determ inisticka komponenta test Nivo znacajnosti Кriticne vrednosti (ADF) regresione jednacinc 
1% -3.6228 
-2.952222 Konstanta 5% -2.9446 
10% -2.6105 
.. 
Jzvor: Proracur1 kandrdata r1a osnovu podataka preuzetrћ od Narodne banke SrbrJe. 
VIednost DF statistike pokazuje nestacionaшost na nivou znacajnosti od 1% i stacioпarnost па 
nivoima znacajnosti od 5% i 10%, pri cemu је na nivou znacajnosti od 5% doЬijena vrednost test 
statistike veoma Ьliska la:iticnoj vrednosti. 
ћimena РР testa daje slicne Iezultate. Testiranje sa vl'emenskim trendom pokazuje 
пestacionaшost devizпog kursa. 
Tabela 5.96 Rezultati Р Р testa jedinicnog korena za seriju realnog efektivnog deviznog kursa, , 
januar 2003-decembar 2005. godine 
Vredпost test statistike РР Deterministicka komponenta test Nivo zпacajnosti Kriticпe vredпosti rep,resioпe jednaciпe 
1% -4.2324 
-2.99885 Konstanta i tr·end 5% -3.5386 
10% -3.2009 
.. lzvor: Proracun kandrdata па osnovu podataka preuzetrh od Narodne banke Srbtje. 
Ukoliko iskljucimo trend iz test r·egresione jednacine zbog njegove nesignifikantnosti doЬijamo 
da је posшatraлa serija nestacionarna na nivou znacajnosti od 1% i stacionarпa па nivoiшa 
zпacajnosti od 5% i l 0%. 
Tabela 5.97 Rezultati РР testajedinicnog korena za seriju realnog efektivnog deviznog kursa,-
januш· 2003-decembar 2005 gocline 
Vredпost test statistike РР Deterministicka kornpoлenta test Nivo znacajnosti Кriticne vrednosti 
regresione jednac i11e 
1% -3.6228 
-3.049411 Konstaпta 5% -2.9446 
10% -2.6105 
.. [zvor : Prora~un kandrdata na osnovu podataka preuzetrh od Narodne banke SrbrJe . 
1 5 t 
Dakle. oЬicna ј parcijalna autokoгelacjona fuлkcija pokazuju da је serija devizпog kursa u 
drнgom potperjodu stacioпama. Testovi jedinicпog korena, takode, pokazuju stacionarnost 
devizнog kшsa ukoliko se jz test геgгеsiопе ј еd пасiпе iskljнci vгemeпski ti·eпd kao statisticki 
nesignifikaпtan гegt·esor. Ovo znaci da је posmatrana vremenska serija u ovom periodu 
najverovatnije stacionarna. lpak, kako је ona nestacionarna u prvom potperiodu, te kako oЬicna i 
parcijah1a autokoгelaciona funkcija pokazuju nestacionarnost u c jtavom vremenskom periodu 
Uanuar 2001-decembar 2005. godine), vremenska seгija realnog efektivnog devizпog kursa jeste 
пajverovatnije nestacionama. Ostaje da se proveri da li ona ima samo jedan ili vise jedinicniћ 
korcnova. 
Dalj ј tok testiranja skoncentrisan је na testiranje nestacionamosti prve diference 
ot·iginalпe vremenske serije. OЬicna i paтcijalna autokorelaciona funkcija pokazuju stac jonarnost 
prve difeгence. 
Tabela 5.98 Rezultati DF (ADF) testa jedinicnog korena za serUu prve difuence l'ealnog 
efektivnog deviznog kursa,januar 2001-decembar 2005. godin.e 
Vrednost test s tatistike DF Deteпn inisti~ka koшpo1Je11ta test Nivo zna~ajnosti Кriti~ne vrednosti (ADF) regresione jednacine 
1% -4.12 19 
-9.251983 Konstanta i trend 5% -3.4875 
10% -3. 1718 
.. Izvor: Prora~u 11 ka11d1data na os110vu podataka piellzetlll od Naюdne Ьалkе SibiJC. 
Ukoliko se testiranje zasniva na оЬе specifikacije test regresione jedпacine (konstanta ј konstanta 
sa trendom) rezultati pokazuju da је ргvа djferenca realnog efektivnog deviznog kшsa 
stacionaшa па svim nivoima znacajnosti. 
Tabela 5.99 Rezultati DF (ADF) testa jedinicnog korena za set·~ju pl'Ve diference l'ealnog 
efektivnog devizn.og kursa, januar 2001-decembar 2005. godin.e 
Vrednost test statistike DF Deterшin isti~ka komponenta test Nivo zлa~ajnosti Kriti~ne vrednosti (ADF) regresione jednatine 
1% -3.5457 
-7.778178 Konstanta 5% -2.9 11 8 
10% -2.5932 
.. 
lzvor: Ргогасu11 ka11d1data na osпovll podataka preнzet1l1 od Naюdne banke SrbiJe. 
Оо istog zakljucka dosli srno primenom РР testa. Prva diferenca posmatrane serije је stacionarna 
na svim nivoima znacajnosti, oslanjajuci se na оЬе speciflkacije test regresione jednacine. 
Tabela 5.1 ОО Rezultati Р Р testa jedinicnog korena za seriju prve d((e!'ence realnog efektivnog 
d ku . 2001 d ь 2005 d" evzznog rsa,;anuar - ecem ar . go zne 
VIednost test statistikc РР Deter111inisticka koшponc11ta test Nivo zna~ajnosti Кriti~ne vrednosti 
regresio11e jedna~ine 
1% -4.1219 
-9.18717 Konstanta i tre11d 5% -3.4875 
10% -3.1718 
.. Jzvor: ProгacLIIl kмd1data na osnovн podataka preнzet1h od Narodne banke SгbiJe . 
Stacionamost prve diference govori da oгiginalлa vremenska serija, ukoliko је пestacionama, 
poseduje jedan jedinicni koren. 
152 
T abela 5.101 Rezultati РР testajedinicnog k01·ena za seriju prve diference ,·ealnog efektivnog 
cleviznog kursa. januar 2001-dесетЬат 2005. godine 
Yrednost test statistike РР Detenninisti~ka komponenta test Nivo z11a~ajnosti Kriticne vrednosti 
regresione jedna~i11e 
1% 
-3.5457 
-7.847773 Konstanta 5% 
-2.91 18 
10% 1 -2.5932 
.. Izvor: Рrогасuп ka11d1data na osпovu podataka pret1zet1l1 od Narodne banke Srb•Je. 
Konacno, zakljucujemo da је vremenska serija realnog efektivnog deviznog kursa uajverovatnije 
nestacionama sa j ednim j edinicnim korenom. 
3.5.4 VREМENSКA SERIJA NETO STRANIН DIREKТNIН INVESТICIJA 
Dinamika stranill flirektnilt investicija podseca na stacionaпш vt·emensku seгiju, sto 
potvt·c1uju i oЬicna i pш·cijalna autokorelaciona funkcija. 
Grafikoп 5.18 Prirodni logaritam neto sfJ'anih direktnih investicija izraienih и 
milionima evra, januar 2001-decembar 2005. gocline 
7,------------------------------------------------------------------, 
2002 200З 2 004 2005 
L N SC> IO J 
Foi"malno testiгat1je nestacionш-nosti upotpunjuje pretlюdni zakljLtcak. Na osnovu izracunate 
vrednosti DF test statistike prilicno нbedlj ivo odbacujemo nultu hipoteztl о nestacionarnosti. 
Tabela 5.102 Rezultati DF (ADF) testa jedinicnog korena za seriju nelo stranih direktnih 
investicija. januar 2001-decembar 2005. godine 
Yrednost test statistike DF Deterministi~ka komponenta test Nivo znacajnosti Кriti~ne (ADF) regresione јеdпа~iле vrednosti 
1% -4.1190 
-5.990001 Konstanta i trend 5% -3.4862 
10% -3.1711 
.. Izvor: Prora~un kand1data na osnovu podataka preuzet1h od Narodne Ьалkе SrbJJe. 
Robusnost IeZLtltata potvrdena је i iskljucivanjcm linearnog vremenskog trenda iz test regt"esione 
jedпacine. 
153 
Tabela 5.103 Rezultati DF (ADF) testa jedinicnog korena za se1·iju neto stranih di1·ektnih 
investicija, januar 2001-decembar 2005 godine 
Vrednost test statistike DF Deter·m inisticka komponenta test Nivo znacajnosti Kr· iticne (ADF) гegres ione jednacine VL"ednosti 
1% -3.5437 
-4.325 109 Koпstanta 5% -2.9109 
10% -2.5928 
.. [zvor: Proracuп kaпdrdata па osпovu podataka preuzettll od Nal"odne banke SrbrJe. 
Uko1iko ргiшеniшо РР test, Iezultati , takode, pokazujн da је posшatгana serija 
stacionaшa. 
T abela 5.104 Rezultati РР testa jedinicnog kol'ena za sel'iju neto slranih direktnih investicija, 
januar 2001-decembar 2005. godine 
Vrednost test statistike РР Deterrniuisticka komponenta test N ivo znacajпosti Kr·i ticne regresioпe jedвac ine vr·ednosti 
1% -4.1190 
-5.94970 Konstanta i trend 5% -3.4862 
10% -3.1711 
.. l zvor : Proracuп kaпdrdata na osnovu podataka preuzetrh od Narodne banke SrbtJe. 
Jskljucivaпje vremenskog tieпda пе tltice na pietћodпe zak1jucke. 
Tabela 5.105 Rezultati Р Р testa jedinicnog korena za sel'iju neto stranih direktnih investicija, 
januar 2001-decembar 2005. godine 
Deterrninisticka komponeпta test Kriticпe Vredпost test statistike РР 
regresione jednacine Nivo znacajnosti vredtюsti 
Ј% 
-4.25 Ј 823 Konstanta 5% 
10% 
.. Izvor : Proractrn kar1drdata па osnovu podataka pretrzetr h od Narodпe banke SrbrJe. 
Drugim recima, zakljucujeшo da је vremenska serija пеtо stranill direktnih investicija 
staciouarna. 
3.5.5 VREMENSКA SERIJA INDUSTRIJSKE PROIZVODNJE 
-3.5437 
-2.9109 
-2.5928 
Vremenska serija industrijske pl'oizvodnj e izgleda kao stacionaшa, tl prilog cega idu i 
vrednosti оЬiспЉ i parcijalпЉ autokol'elacionih koeficijenata. 
GraПkon 5.19 Prirodni logaritam indek.sa industrijske proizvodnje, 
januar 2001-decembar 2005. godine 
4 .9 ~-----------------------------------------------------------, 
L N II P01 
154 
Dinamika indeksa industrijske proizvodnje iskazuje veoma Ьlagj trend rasta tokom vremena. 
Zbog toga smo tokom testit-aлja koristili оЬе specifikacije test regresione jednacine. 
Tabela 5.106 Rezultati DF (ADF) testa jedinicnog korena za seriju industrijske proizvodnje, 
januar 2001-decernbar 2005. godine 
Vrcdлost test statistike DF Deteпniпisticka komponcпta test Nivo zпacajnost i Kr·iticne vrednosti (ADF) r·egresione jednacine 
1% -4.1 190 
-4.881776 Konstanta i trend 5% -3.4862 
10% -3. 17 11 
lzvor: Proracuп kaпdrdata па osnovu podataka preuzetiЬ od RepuЬirckog zavoda za stat1st1ku. 
Yгednost DF test statistike, doЬijena na osпovu test гegresione jednacine sa vremenskim 
trendom, pokazuje da је posmatтana VI"emeнska seiija stac ioпarna па sviшllivoima zпacэjnosti. 
lpak, VIeшeпski treнd jeste statisticki nesigni fikantaл па пivou znacaj нosti od 1%. Ovo nas је 
podstaklo da ga iskljucimo iz test regresione jednaciпe. 
Tabela 5.107 Rezultati DF (ADF) testa jedinicnog k01·ena za seriju industrijske proizvodnje, 
januar 2001-decembar 2005. godine 
Vrednost test statistike DF Deterministicka kompoпenta tcst Nivo znacajnosti Kriticne vrednostj (ADF) regresione jednaciлe 
1% -3 .5437 
-4.248732 Konstaлta 5% -2.9109 
10% -2.5928 
lzvor : PгoпtcLm kand1data na osnovLt podataka preuzetth od RepuЬitckog zavoda za stattst1ku. 
Iskljucivanje trenda iz regresione jednacine ne utice na pr·ethodnj zakljucak. Serija iпdнstr~ske 
proizvodnje је ј ovog puta stacionarna. 
Tabela 5.108 Rezultati РР testa jedinicnog koгena za seJ'iju industrijske pгoizvodnje, januar 
2001 -decembaJ' 2005. godine 
Vrcdлost test statistike РР Determiпistjcka komponerlta test Njvo zпacajпost j Kr·iticne vгedлosti 
r·egresione jednac iпc 
l% -4.1190 
-4.753598 Konstanta ј trend 5% -3.4862 
10% -3. 1711 
IZ\'Or: Proracun kand1data na osnovu podataka preuzetiЬ od Republrckog zavoda za statJsttku. 
Takode, na osnoVll iZI-acunatih vredпosti РР test statistike (test regresiona jedлacina sa i bez 
lineaпюg vreшeпskog tr-eпda) odbacujemo пultu lupotezu о пestaciona111osti na svim ruvoin1a 
zпacajпosti. 178 
178 Tcstiranje nestacionarnosti sproveli smo ј na bazj test regresione jednaciлe sa trendom ј prvom djferencom sa 
'remenskom docnjom prvog reda. DoЬijene karak:teristike test regresioпe jedпacine jesu zadovoljavajuce. 
Autokorelacije prvog reda пета, svj regresorj su statisticki znacajпi па svim njvoima zr1acajnosti, osjm prve 
djference па nivou znacajnosti od 1%, funkcije informacio110g kriterijurna su 11iZe, а korigovaпj koeficijeпt 
dc tcrmjпacijc veci пеgо u siLJcaju d1·ugil1 specifikacija test regresionih jedпacina. Na OSJlOVU dobljene vrednostj 
ADF test statistike odbacLJjemo nultu l1ipotezu о nestacjonat·nosti па sv jm пivo ima znacajrюsti . 
155 
Tabela 5.109 Rezultati РР testa jedinicnog korena za seriju industrijske proizvodnje, januar 
2001-clecembar 2005. godine 
Vгednost test statistike РР Deterministicka komponenta test Nivo zпacajпosti Кriticпe vrednosti regresioпe јеdпасiпе 
1% -3.5437 
-4.18793 Konstanta 5% -2.9109 
10% -2.5928 
v 
. Tzvor : Proracun ka11d1data na OSIIOVU podataka preuzet111 od RepuЬI1ckog zavoda za statJStJku. 
Dakle, zakljt1cujemo da је vгemenska serija industrijske proizvodnje stacionama. 
3.5.6 VREMENSКA SEIOJA SREDNJOROCNOG l DUGOROCNOG 
ZADUZIV ANJA U INOSTRANSTVU 
Obicna i paтcijalna autokorelaciona funkcija pokazнju da је serija srednjorocnog i 
dugorocnog zarlui ivanja и inostraustvu stacionama. 
G t·af'ikon 5.20 Prirodni logaritam srednjorocnog i dugorocnog zaduzivarifa и 
inost1·anstvu izl'azenog и milionima dolшa, јапиш 200 1-decembar 
2005. godine 
7,-------------------------------------------------------------------, 
з 
2005 
FoпТJalno testiгanje пestacionamosli ukazнje da је prethodni zakljнcak korcktan. Rezultati DF 
testa, na bazi test regresione jednaciпe sa konstaпtom i trendom, pokazuju da је potrebno 
odlucno odbaciti nнlt\.1 llipotezu о nestacioнaшosti na svim nivoima znacajnosti. 179 
Tabela 5.1 1 О Rezultati DF (ADF) testa jedinicnog korena za set·iju srednjot·ocnog i dugoгocnog 
zaduzivanja и inostf·aпstvu, januar 2001-clecembar 2005 godine 
Vredнost test statistike DF Deteпniпisticka kompoпeпta test Nivo znacajпosti Kгitic11e vгedпosti (ADF) 1·egresionc ]ednaciпe 
1% -4. 1190 
-9.053834 Konstanta i trend 5% -3.4862 
10% -3.1711 
.. 
Izvo•·: P1·ora~нn kaпd1data па osnovп podataka preнzebl1 od Narodлe banke SrblJC . 
179 Karakteristike test regresione jedлacine sa konslantom i trendom jesu odlicne. Vrednost DW test statistike је 
vcoma Ыiska 2, svi regresori su statisticki zлacajni na svim nivoima znacajnosti (nulte р vrednosti za 1 odnose), i 
koeficijent dete1·miпacije se statisticki znacajno razlikLJje od О (пultap vredнost za F test statistiku). 
156 
Takode, izracunata РР test statistika prilicno је manja od kriticnih vrednosti па svun 
nivoima znacajnosti. 
Tabela 5.111 Rezultati РР testa jedinicnog korena za seriju srednjorocnog dug01·ocnog 
zadиiivanja и inostranstvu, јапиаr 2001-decembar 2005. gocline 
Vredпost test statistike РР Deterministicka kompoпeпta test Nivo zna<::ajпost i Kriti<::пe vredпostj 
re11,resione jedr1ш~ i пe 
1% -4.1190 
-9.067051 Konstanta ј trend 5% -3.4862 
10% -3.1711 
.. Izvor: Proracuп kandrdata na osnovu podataka preuzetrh od Narodne banke SrbtJe . 
Zakljнcujemo da је vremeпska sei"ija srednjorocпog i dugorocnog zaduzivanja u 
inostranstvu stacionama. 
3.5.7 VREMENSКA SEIOJA NETO OTKUPA DEVIZNE EFEKTIVE 
Neto otkup devizue efektive ostavlja utisak stacioпame vremeпske serije sa sezonskom 
komponeпtom pada kгajem godine, sto pokazuju i obicna i parcijalna autokorelaciona funkcija. 
Grafikon 5.21 P,-irodni logaгitam neto otku.pa de11izne eJekti11e izraienog и milionima 
evra, 
januQI' 2001-decembar 2005. godine 
5.5 -г--------------------------------------------------------------------~ 
5 . 0 
4 . 5 
4 . 0 
3.5 
Lr--J r--JO С>ЕО1 
Tabela 5.112 Rezultati DF (ADF) testajedinicnog k01·ena za seriju neto otkupa devizne efektive, 
januar 2001-decembar 2005. godine 
Vrednost test statistike DF DetenninjstiCk.a komponenta test Njvo zпacajпosti Кrjticne (ADF) regresione jednacjпe vrednostj 
1% -4.1190 
-4.556898 Konstanta ј rrend 5% -3.4862 
10% -3.1711 
l zvor : Pr·oracLtll kandrdata па osпovu podataka preuzetrћsa W\V\v.ft·en.or·g.ytt. 
Na osnovu izracunatih vrednosti DF test statistike odbacujemo nult1.1 hipoteztl па svim nivoima 
znacajnosti. 180 
180 Vizue1r1j pregled djпamjke posmatrane vremenske serije sugerj~e uvodenje linearnog vremeпskog treпda u 
determjпisticki deo test regr·esione јеdпа~јпе. Rezultati testjranja pokazuju da su karakter·istike гegresione јеdпасiпе 
sa treпdorn bolje. Ovako specifikovana test гegresjor1 a jednacina ima vecj korigovaпi koeficijeпt determinacjje, 
157 
Tabela 5.11 3 Rezultati DF (ADF) testa jedinicnog korena za seriju neto otkupa devizne ej'ektive, 
janua1' 2001-decembar 2005. godine 
Vrednost test statistike DF DeterministiCka komponenta test Nivo znacajnosti Kriticne vrednosti (ADF) regresione jedt1acine 
1% -3.5437 
-3.627848 Konstanta 5% -2.9 109 
10% -2.5928 
Izvor: Proracun kaпdtdata ла osnovu podataka preuzetillsa www.fren.org.yu. 
Slicne гezLtltate doЬijamo primcпom РР testa. Izгacunata vгed11ost test statistike, na osnovн 
jednacine sa vremenskim tгendom, nalaze odbacivaпje nнlte hipoteze na svim nivoirna 
znacajпosti. 
Tabela 5.114 Rezultati Р Р testa jedinicnog korena za se1'!ju neto otkupa devizne ej'ektive, јапиш 
2001 -decembar 2005 godine 
Vrednost test statistike РР Deterministicka komponenta test Nivo znacajnosti Кriticne vrednosti t·egresione jedпacine 
1% -4. 1190 
-4.53364 1 Konstaпta i trend 5% -3.4862 
10% -3. 1711 
lzvor: Proracun kandtdata na osnovu podataka preu2etih sa www.fren.org.yн. 
Iskljнcivaпje treпda iz I"egresioпe јеdпасiпе del i micпo menja dobijeпe rewltate. Naime, ovog 
рпtа seгija ј е пеstасiопагпа па пivou znacajпost i od 1% i stacioaaшa па 11ivoima zлacajпosti od 
5% i 10%. 181 
Tabela 5.115 Rezultati РР testajedinicnog koгena za seг!ju neto otkupa devizne efekti,,e, јапиш 
200 Ј -dесетЬаг 2005. godine 
Vredtюst test statistike РР Deteпn inisticka komponenta test Nivo znacajnosti Кriticne vгednosti 
regresione jedпacine 
1% -3.5437 
-3.501474 Konstanta 5% -2.9109 
10% -2.5928 
lzvor : Pt·oracuп kandtdata 11а os11ovu podataka preuzetth sa \V\vw.fren.or·g.yu. 
Ipak, uzirnajuCi u obzir rezultate citave aпalize zakljucujemo da је vremenska serija neto 
otlшpa devizne efektive staciouama. 
3.5.8 VREMENSКA SERIJAEFEKTIVNIH CARINSКIН STOPA 
Dinamika ef ektivui!l cari11skilt stopa podseca na stacionarnн vrernensku serijll. ОЬiспа i 
parcijalna aнtokorelaciona funkcija su u skladu sa ovirn пagovcstajem. 
mапје fнnkcije informacionog kriterijuma, пizu р vrednost F testa, pri ccmu su svi regresori statisticki zпacajni na 
svim nivoima znacajnosti. lpak, radi testiranja robнsnosti dobljenih rezultara koristili smo i test regresionu jednacinu 
bez liпeamog trenda. 
181 Pri tome, dobljena vrednost РР test statistike пeznatпo је veca od kriticпe vredпosti па 11ivoн znacajllOSii od 1%. 
158 
Grafikon 5.22 P,-i,-odni logaritam efektivni!1 carinskih stopa, 
janum' 2001-decembar 2005. godine 
-2.0 .------------------------------------------------------------------. 
- 2.5 
-:З. о 
-:З.5 
- -4. 0 
Efek:tivne carinske stope н posmatranom vreшenskom periodн ne pokamjн tt·end rasta, zbog 
cega su tokom tcstiranja kol"iscene test Iegresione jednaCine sa koнstantorn kao deterministickom 
koшponentom. 182 Takode, radi el imiнisaпja aLltokorclacije pivog I"eda u test Iegiesionu jednacirш 
DF testa нkljLicena је i prva difei"enca sa vremenskorn docnjom p1·vog Ieda. Test regresione 
jednacine imajLI dobra statisticka svojstva. Autokorelacije pi"vog reda nema, sve objasnjavajнce 
promenljive su statisticki znacajne i koeficijent determinacije se statisticki znacajno r·azlikнje od 
nule na svim nivoima znacajnosti. 183 
Tabela 5.1 16 Rezultati DF (ADF) testa jedinicnog k01-ena sa ргvот фferencom sa docnjom 
pгvog reda za seriju efeh-Тivnih carinskih stopa, januar 2001 -decembar 2005. 
d" go те 
Vrednost test statistike DF Deterrniпisticka kотропепtа test Nivo znacajnosti Кriticпe vrednosti (ADF) reg1·esione jednaci11e 
1% -3.5457 
-4.602 11 з Konstanta 5% -2.9118 
10% -2.5932 
. .. .. Izvor : Proracuл ka11d1data na osnovu podataka preuzet1h IZ 81ltena JЗVnih finanSIJЗ 1 od RepuЬI1ckog Z<'lvoda za 
sta tistiku. 
Jzracнnata vi"ednost DF test statistike ma11ja је od k1iticllih vrednosti 11а sv1m nivoima 
znacajnosti i пalaze odbacivaпje nulte hipoteze. 
Piimena РР testa potvi"duje prethodпe reZLJltate. Na osnovu dobijeпill IeZLiltata нbedljivo 
odbacojemo nнltu l1ipotezu о пestacionamosti. 
Tabela 5.117 Rezultati Р Р testa jedinicnog lwгena za seriju efektivnih carinskih stopa, јапиш 
2001-decembaг 2005. godine 
Vrednost test statistike РР Dete1·miп isticka komp011eпta test Nivo znacaj11osti КJ·iricllC vredпosti 1·eg1·esioпe jedпa~ine 
1% -3.5437 
-7.134035 Konstanta 5% -2.9109 
10% -2.5928 
.. lzvor : Proracun kaпd1data па osnovu podataka preuzet1h1z BlltenaJavnth fшапSIЈЗ 1 od RepuЬI1ckog z.avodaza 
statistiku. 
182 U test reътrcsioпoj jedпaci11i sa kot1sla11tom i trendom, vremenski trend se javlja kao statisticki пesignifikaпma 
eksplanatorna promcnlj iva. 
183 U test regresioпoj jednaciпi РР testa verovamo postoji negativna autokorclacija prvog reda, jer је vrednost DW 
test statistikc neznat1ю veca od vredпosti 4-q, gde је q gошја granica Durbin-Watson testa za dati broj 
eksplanatorпih varijaЬii i veliciлu uzorka. lpak, primena РР testa пе podrazumeva dodavanje prvil1 diferenci radi 
otklanjanja autokorelacije. 
159 
DakJe, zakljucujeшo da је vremeпska serija efektivnih caiinskih stopa stacionarna. 
3.5.9 VREMENSКA SERIJA REALNIH BRUTO ZARADA 
Dinamika J'ealni!l bmto zarada u velikoj meri podseca na nestacionarnu vгeшensku 
seriju sa sezoлskim padom u jaпuaru шesecu. ОЬiспа i parcijalna autokorelaciona funkcija 
нkazuju na nestacionamost, s tim sto treba uociti da su vrednosti paгcijalnih autokol"elacionih 
koe:ficijeпata statisticki znacajni пе sашо на ргvој VIemenskoj docnji, vec i na 12. i 13. 
vl"emenskoj docnji. Takode, viednost parcijalnog autokoielacionog koeficyenta na 2. vremenskoj 
docnji jeste na graпici statisticke znacajnosti. 
Grafikon 5.23 Prirodni logaritam l'eainih bmto plata izraienih u dinшima, 
januar 2001 -decembar 2005. godine 
5.2 -r-----------------------------------------------------------------. 
5. 0 
4 . 6 
4 . 4 
Posmatraпa VIemenska serija iskazuje tiend Iasta и vt·eшenu, zbog cega sшо testiгaпje poceli sa 
test гegresionom jednaciпom koja u seЬi sadrzi koпstantu i tieпd. Rezultati DF testa pokazuju da 
је posmatгana seгija stacionaп1a. Ipak, DW test statistika пkaZLtje da п modelu najvcrovatпije 
postoji aпtokorelacija. 184 Ukljucivanjem prve diference sa vreшenskom docnjom prvog reda 
eliminisan је ovaj pioЬlem. Nova test regresiona jedпacina ima dobra statisticka svojstva. 
Medutin1, izracunata vrednost ADF test statistike nala.Ze prihvatanje пulte hipoteze na svim 
nivoiшa znacajnosti, odnosno zakljпcak da је serija nestacioпarna, sto је uskladeno sa 
vredпostima oЬicn ih i parcijal11il1 autokorelacioпiћ koeficijenata. 
Tabela 5.118 Rezultati DF (ADF) lesta jedinicnog korena sa prvom diferencom sa dоспјот 
d l "ј ь l 2001 d ь 2005 d. prvog re а za seryu rea т z ruto р ј ata, ;anuar - ecem ar .go те 
Vrednost tcst statisrike DF Deterministicka komponenta test Nivo znacajnosti Kriti~ne vrednosti (ADF) гegгesione jednaci11e 
1% -4.1219 
-3.012156 Konstanta i u·eпd 5% -3 .4875 
10% -3.1718 
Izvor: Prora~un kand1data na osnovu podataka preuzet1h IZ StatJstJ~kog b1ltena. 
Dшga specifikacija test regresione jednacine koja је korisce11a prilikom testiranja DF testom 
jeste jednaciпa sa prvoш diferencom sa vremeпskom doc11jom prvog, dшgog i tie6eg геdа. Ova 
jednaciпa ima ПeStO VeCi korigovaлi koeficijent deteгminacije ј neStO пize Vl"edПOSti ftшkcya 
184 VIednost DW test statistike ili se nalazi па granici ili pada н oЬ\ast kada Durbin-Watson test 11ije u stanjн da 
odgovori da li н modelu postoji autokorelacija prvog reda. 
160 
infom1acionog kriterijuma.185 Rezultati pokazuju nestacionamost serije na svim nivoima 
znacajnosti . Cak, ukoliko se iz test regresione jednacinc iskljuci vremenski trend, doЬijaju se 
zadovoljavajuca statisticka svojstva, pri сешu је korigovani koeficijeпt determinacije nesto 
manji, а fu.nkcije iпfom1acjonog krjterijuma nesto vece пеgо u prethodnom slucaju. I ovog puta 
posшatrana serijaje nestacionarna na svim нivoima zпacajnosti. 
Zabнnu stvara сiпјепiса da је prema reztlltatima РР testa, koji pocivajн 1 а regresionoj 
jedпacini sa koпstaпtoш i tгeлdom, serija realпih bruto plata stacionarna 1 а svim nivoima 
znacaj пosti . 186 
Tabela 5.119 Rezultati РР lesta jedinicnog korena za seriju t·ealnih bruto plata, januar 2001-
decembar 2005. godine 
Vredлost test statistike РР Deterministj~ka komponenta test Nivo zпacajnosti Kriticne vrednosti 
re!Uesione jednacine 
1% -4.119 
-4.271875 Konstanta ј t1·end 5% -3.4862 
10% -3. 1711 
Izvor : Proracнn kandJdata na osnovu podataka preнzetih 12 Stat1st1Ckog b1ltena. 
Ipak, нzimajuci u obzir rezultate DF testa i oЬicnu ј parcijalnu aнtokorelacjonн fu.nkciju, 
zakljucujemo daje vremenska serija realnih bruto plata najverovatnije nestacionarna. 
Ostaje da se testiгa da li serija iша jedan ili vise jedinicnih korenova. OЬicna ј parcijalna 
autokorelaciona funkcija pokazuju da је prva diferenca originalne serije stacioпama. Tokom 
testiranja пestacioнarnosti prve difereнce pomocu DF testa koliscene su cetiri specifikacije test 
J"egresioпe jednacine i to: јсdпасiпа sa koпstantom i tгeнdom sa drugom diferencom sa 
vt"emeпskom docпjom pгvog l"eda, ј еdнасiпа sa koпstantom i tгendom sa d1·ugom difeгeпcom sa 
vt"emenskom docnjom prvog i drнgog reda, јеdласiпа sa konstantom, jedпacina sa konstantom i 
dn1gom di ferencom sa docnjom prvog i drugog reda. 187 Dobijeni rezultati na osnovu svih test 
гegгesionih jednacina pokazlljtl da је prva diferenca realnih bruto plata stacionarna. 
Takode, J"ezultati testiranja pomocu РР testa, koje је sprovedeno na osnovu test 
regresione jednacine sa i bez vremeпskog trenda, ukazuju na stacionamost prve dife1·ence realnih 
bruto zarada.188 Dakle, zakljucujemo da је vremenska serija realпih bruto zarada uajverovatnije 
nestacionarna sa jednim jetlinicnim korenom. 
3.5. 10 VREMENSКA SERlJA CENE NAFTE URAL 
OЬicna 1 parcijaJпa aнtokorelaciona funkcija pokazlljll da је posmatrana vremenska serija 
nestacionama. 
185 Ђ·еЬа, takode, istaci da se u ovom s lu~ajн linearпi vтeme11skj t1·end javlja kao statjstjcki nesigпifikantan 1·eg1·esш 
11а 11jvoll znacajпosti od Ј% ј 5%, а p1·va d ifereпca vremeпske se1·ije sa docпjom drugog rcda kao statisticki 
11esigп ifikaлtaл regresor па п ivoн z11a~ajnosti od 1%. 
186 Od koristi Ьi moglo Ьiti dalje testiranje uz pomoc dr1.1gjh testova jedjп icпog korena kao ~to је KPSS test koga, na 
Zзlost, nije moguce koris6ti u EViewsЗ prograшskom paketu. 
187 Treba jstaci da је linearni v1·emenskj trend u jedлacjni sa konstaлtom ј trendom sa drugom difereлcom sa 
vremenskom docnjom prvog reda ubedljjvo statistickj nesigлifikantan regresor. Ukljнcivanjem drнge djfereлce sa 
docлjom drugog reda u test regresjonu jedлacinu vremenski trend postaje statjsrjcki znacajaл ла лivou znacajлostj 
od 10%, ali jos uvek nesignifikantan ла njvoima znacajлosti od 1% ј 5%. Ovo је razlog zasto smo iz test regresione 
jcdnaCiпe iskljнCili vremenski trend. 
188 U test regresjoпoj jed11aci11i sa konstaпtom ј treлdom vremeлski trend se javUa kao ubedljjvo statjstjckj 
nesigпifikaлtaп regreso1·, zbog cega s1110 ga u пastavkll testj raпja jskljllcili izjednacine. 
161 
Grafikon 5.24 Prirodni logaritam cene nafte ural izl'Ozene u dolarima ро barelu, 
jan.uar 2001-clecembar 2005. godine 
4 . 2 -г---------------------------------------------------------------, 
4 . 0 
3.е 
3.6 
3 . 4 
3.2 
3 . 0 
Ll'J LJ~L01 
Rezнltati testiranja idu u prilog ove konstatacije. Dobijena vrednost DF test statistike pokazuje 
stacioпamost posшatrane serije na nivou zпacajпosti od 10% i nestacionamost па nivoiшa 
zпacajпosti od 1% i 5%. 
Tabela 5.120 Rezultati DF (ADF) testa jedinicnog k01·ena za seriju сепе nafte ural, januar 
?001-decembar 2005 godine 
-
Vredпost t.est statistike DI~ (ADF) Determiпisticka komponeпta test Nivo znacajnostj Krjtjcne vredпosti r·egresioпe jedr1acine 
1% -4.1 19000 
-3.303588 Konstanta ј trend 5% -3.486200 
10% -3.171100 
Izvor: Proracun kand rdata 11а osnovu podataka preuzetth sa tonto. ею. rloe.gov/dnav/pet/pet _p1·i _ 111со _ k _I.Y.IItm. 
Zakljucak је sl ican i LLkoliko se oslonimo па rezultate РР testa. Izr·actlПata v1·edпost РР 
test statistike pokazuje da је serija cene nafte nestacioпama na svim nivoiшa zпacajпosti. 
Tabela 5.121 Rezultati РР testa jedinicnog kшепа za seriju cene nafte ural, januar 2001-
decembar 2005 aodine ·ь 
Vгednost test statistike РР Dclermjлisticka komponenta test Njvo zпacajnosti Кritjcne vr·ednostj 
regresjone jednacine 
1% -4.119000 
-3.090228 Konstanta ј tтeod 5% -3.486200 
10% -3.17 1100 
lzvor: Proracun kandjdata па osnovu podataka preuzetti1Sa tonto.eia.doe.govldnav/petlpet_pri_wco _k_w.lltm. 
lpak, postojanje trajnog struktumog loma koji mепја nagib serije iшplicira potrebu da se 
analiza sprovede za dva potperioda Uanuat· 2001 - avgust 2003. i avgust 2003 - decembar 
2005. ,gorlille). 
ОЫсnа i parcijalna autokorelaciona funkcija za prvi potperiod роkаzнјн da је rec о 
stacionar110j seriji. Ipak, testiranje daje drugacije rezultate. Vrednost DF test statistike pokazuje 
stacionamost posшatrane serije na nivou znacajпosti od l 0% i пestacioпarпost na пivoima 
zпacajnosti od 1% i 5%. 
Tabela 5.122 Rezultati DF (ADF) testa jedinicnog korena za seriju cene nafte щ·аl, januar 
2001 2003 d -avgust .go ine 
Vrednost test statistike DF (ADF) Determ jnisticka komponenta test Njvo znacajnosti Кrjticr1e vгedпosti r·e~resione jcdnaciпe 
1% -3.657600 
-2.778060 Konstanta 5% -2.959100 
10% -2.618100 
l zvor: Proracнn kandrdata па osnovu podataka preuzetih sa tonto.eia.doe.govldnav/pet/pet _ргi _ wco _k_ w.htm. 
162 
Identicne rezultate doЬijamo i primenom РР testa. Rezultati pokazujtt da је serija 
stacionama na nivou znacajnosti od 1 0% i nestacionama na nivoima znacajnosti od 1% i 5%. 
Obicna i parcijalna autokorelaciona funkcija pokazuju nestacionaгпost cene nafte u 
drugom potperiodu. Tcstit·anje delimicno potvrduje ovaj nalaz. Dobijena vгedпost DF test 
statistike pokazuje stacionarnost na nivoima zнacanosti od 5% i 10% i пestacioпaшost на nivotl 
znacajпosti od 1%. 
Tabela 5.123 Rezultati DF (ADF) testajedinicnog kot·ena za seriju cene nafie ural, avgust 2003-
decembar 2005. godine 
Yrednost test statistike DF (ADF) DeterministiCka komponenta Nivo znacajnosti Kri~icne vrednosti test re!!resione jednacine 
1% -4.308200 
-3.660244 Konstanta i tтend 5% -3.573100 
10% -3.220300 
Jzvor : Pr·oracun kand rdata na osпovtl podataka preuzetr h sa tonto. era.doe.gov/dnav!petlpet _јПi _и,со _k _ w.lztm. 
Takode, vrednost РР test statistike pokazuje stacionarnost na nivoima zнacajnosti od 5% i 
10% i nestacionarпost na nivoн zпacajnosti od 1%.189 
T abela 5.124 Rezultati РР testa jedinicnog ko,.ena za seriju cene nafte u,.az, avgust 2003-
decembar 2005. godine 
Yredлost test statistike РР Deterministicka komponenta Nivo znacajnosti Кriticne vrednost i test regresione jednacine 
1% -4.308200 
-3 .612936 Konstaпta i treнd 5% -3.573 1 оо 
10% -3.220300 
. fzvor : Proracun kandrdata na osnovu podataka preuzetih sa tomo.eia.doe.gov!dnavlpet/pet_pri_wco_k_w.ћtm . 
Na osnovu rezultata testiranja zakljucujemo da је vremenska serija cene nafte шаЈ 
uajverovatnije nestacionarna sa j ednim j edinicnim korenom . 
4. EKONOMETRIJSKO MODELIRANJE JEDNACINA UVOZA 
4.1 ANALIZA UКUPNOG ROBNOG UVOZA 
Prva jednaciпa koju sлю ekonometiijski шodel ira l i jeste jednaciпa ukupпog robnog 
uvoza Sibije. Тоkош istt-azi vaпja ocenili sшо cetiгi statisticki prihvatlj iva modela sa ekoнomski 
logicnim rezнltatiшa. 
189 Dalji tok testiranja usredsredeп је na testiranje 11estacior1arпosti prve diference posшatrane serije. Rezultati 
pokazuju da је rec о stacior1arnoj seriji. 
163 
Tabela 5. 125 Ek о по те tr'' ka l)S осе па prve Је па meu pnog ro поg uvoza · d с· ku ь r ue s ь·· 
Promenljive Koeficijenti Standardпe t odnosi v c.·ovatnoce greske ocena (р v1·etlnosti) 
с -7.776918 1.323999 -5.873810 0.000000 
ECS -0.414333 0.070187 -5.903305 0.000000 
ПР 1.187355 0.190115 6.245453 0.000000 
IZ 0.188260 0.074497 2.527097 0.014600 
REDK 1.265096 0.202266 6.254628 0.000000 
SDK 0.032037 0.015038 2. 130447 0.037900 
6RВР 0.553738 0.217026 2.551476 0.013700 
R2 0.888152 
-
R 2 kOI'. 0.875247 -
DW 1.985743 -
F 68.819540 0.000000 
ЈВ 0.408884 0.8 15102 
Q (5) 5.804900 0.326000 
BG (IO) 14.438060 0.153931 
WНЈ 9.801600 0.633361 
rvп2 33.132120 0.192745 
RESET 0.488811 0.921343 
Tzvo•·: Proratuп kaпd 1data. 
U prvom modelu190 nema aнtokorelacije, slнcajna greska је normalno raspodeljena i 
homoskedasticna, koeficijent determinacije se statisticki znaeajпo I"azlikuje od пн\е na svim 
пivoima znacajnosti, i sve objasnjavajuce pюmenljive sн statisticki znacajne па nivoima 
znacajпosti od 1%, 5% i 10%, osim robnog izvoza, prve difereпce realnil1 bгuto zaгada i 
st·cdпjorocnil1 i dнgoюcnih kтedita па пivou zпacajnosti od 1%. 191 Visoka viedпost koгigovaпog 
koeficijeпta deteгmiпacije potvrdнje kvalitet modela. Naime, 88% vaтijacij a robnog uvoza 
objasnjeпo је vai"ijacij ama sest ptikazaпih objasnjavajucih promeпljivih. Svi regresioni 
koeficijeпti imajн ocekivane predznake. Na osnovu njihovih vreclnosti vidi se da је гоЬпi uvoz 
Srbije elasticaп и odпosu па iпdek.s· industrijske proizvodnje i realпi efektivni devizni kurs. Rast 
iпdustrijske pl'Oizvodnje za Ј%, P''i konstantnim ostalim o~jGSf!javajuCim vшijaЬ!ama, 
prouzrokuje rast rolmog uvoza za 1,19%, i obt'atno. Takotle, apt··ecijacija reafnog efektivnog 
cleviznog kuлa za 1% implicira rast robnog uvoza za 1,27%. Ovaj пalaz пesнmnjivo osporava 
tvrdnju kгeatora ekonomske politike da devizni kurs nema uticaja na diпamikп robnog нvoza, sto 
se шoglo cuti tokom нpotrebe devizпog kшsa kao nominalnog sidra н pe1iodu 200 1-2002. 
godine. Prema inteпzitetu uticaja izdvajaju se i realne bruto plate i efektivne cariпske stope, sto 
pokazuje da је liЬeralizacija spoljпol1'govinske t'azmene 2001. i 2003. godin.e, uz brz J'ast realniћ 
zarada, dop,.inela rastu uvoza i povecanju spo(jnott-govinskog d~fzcita. Rast robnog izvoza је 
IQO Oznake jmajtl sledece zпасепје: R2 ј R2 kог. - оЬјспј ј korjgovaru koeficjjent determinacjje, DW- Darbin-
Votsonova (Dш·bln-Watson) test statjstika autokorelacjje prvog reda, F - test statistika F testa, ЈВ - Zark-Bera 
(Jш·que-Be1·a) test statjstjka noпnalпostj slutajne greske, Q(k)- Boks-Ljш1gova test-statistika autokorelacije reda k, 
BG(k) - Godfri-Brojsova ( Goclfi·ey-BI·euscii) test statjstjka sa autoregresjoпjm modelom reziduala reda k. Tnf /-
Vajtova (Wlrite) tcst statistika heteroskedastjcnosti izractlt1ata па bazi test regresjoпe jednaciпe u kojoj kao 
objasnjavajuce pr·omeпljive пе figш· j~u projzvodi obja~11javaju6i11 varijaЬi i осепјеrюg modela, W/i 2 - Vajtova test 
statistjka hcteroskedast itпosti koja је iuacнпata па osпovu test regresioпe jedпatiпc н kojoj se kao оЬјаsпјаvајнсе 
promeпljive javljaju ј proizvodi objasnjavajucjb promenljjvjh ocenjenog modela, ј RESET- Ramzejev (Ramsey) test 
greske specifikacije koji је jos pozпat i pod пazivom test greske specifikacije regresije (гegгession епог 
s~ecification test). 
1 1 Pri tome, treba jщati u vidu da su па nivou znacajnostj od Ј%, гоЬпј izvoz ј prva djfereпca геаЈпјh bruto zarada 
па graпicj starjstjcke zпacajпosti. 
164 
povecaпjem potrebe za kapitalпom opremom i repromaterijalom uticao па porast ukupпog 
robпog U\Юza, ali тапје od prethodno pomeпutih varijaЬ/i. Копаспо, koriJcenje kredita iz 
inoslraпstva od stгane dгiave, komeгcijalпih Ьапаkа i pгeduzeca пе utice pгevi.5e па rast uvoza 
kako se cesto istice и stгucпoj javпosti. Matematicka fo rma ргvе jednacine robnog uvoza glasi: 
о. з 
о. ::z. 
0 . 1 
UV= -7.78- 0.4/ECS + I./9JJP + 0.19IZ + 1.27REDK + 0.55i1RВP + O.OЗSDK (5.14) 
Gt·afikon 5.25 Stvarna i prvim modelom ocenjena dinamika ukupnog robnog uvoza 
Sгblje,februar 2001-deceтbar 2005. godine 
г------------------------------------------------------------,-7.5 
7 . 0 
e .s 
е. о 
0 . 0 1-~~~~~~~~~~~~+-~--~--~--~----~~~--7---~~ 
- 0 . 1 
- 0 . 2. ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 
::zооэ 
~eo=lc::l L.lall 
Drugi model koji је statisticki prihvatljiv sa logicnom ekonomskom interpretacijom 
dobijenih parametara prikazan је u narednoj tabeli. 
Т Ь 1 5126 Eko а е а .. k nometгys а ocena d 'd k J'ugeje пасте и .upnog ro ь noguvoza s ь . г iJe 
l'romenljive KoeПcijeoti Sta11dar<lne t odnosi Ver ovatnoce g1·eske ocena (р v1·ednosfl) 
с -6.972812 1.332686 -5.232149 0.000000 
ECS -0.333728 0.060067 -5.555960 0.000000 
ПР 1.140456 0.195885 5.822078 0.000000 
IZ 0.218355 0.075052 2.909372 0.005300 
REDK 1.161145 0.195802 5.930211 0.000000 
SDK 0.034765 0.015171 2.291632 0.025900 
у 
-0.155839 0.062980 -2.474432 0.016600 
R 2 0.884915 
-
R 2 kor. 0.871887 -
DW 2.207 136 -
F 67.921710 0.000000 
ЈВ 1.428395 0.489585 
Q (15) 18.669000 0.229000 
BG {10) 11.859800 0.294549 
Wlll 13.205830 0.280086 
Jf'JJ 2 30. 146490 0.179944 
RESET 1.143652 0.766548 
lzvor·: Ргоr·аснп kaпdrdata. 
1odel ima sasvim dobl'e statisticke karakteristike. Aнtokorelacije u modelt• nema, slнcajna 
greska је homoskedasticna i normalno raspodeljena, koeficijent determinacije se statisticki 
znacajno razlikuje od nule i sve obja5njavajuce promenljive su statisticki znacajne na nivoima 
165 
znacajnosti od 1%, 5% i 10%.192 Korigovani koeficijent determiпacije potvrduje visok kvalitet 
ocenjenog modela. Razlika u specifikaciji ovog i prethodno ocenjenog modela sastoji se u tome 
sto sшо realпe bruto plate zameпili sezoпskшn vestackom pгomeп lj ivom. UkUuci vaпjem оЬе 
varijaЬle u model sezonska vestacka promeп.ljiva postaje пesigпifikantпa па nivoima znacajnosti 
od 1%, 5% i 10%. Dak.le, ukljucivanjem realnih bruto zarada obuhvacen је i uticaj sezone koji је 
zajcdnicki za zarade i uvoz. Izracuпati regresioni koeficijenti veoma sн sl icпi koeficijeпtima 
prethodnog modela. Robni uvoz је elastican и odnosu па J'ealni efektivni devizni kurs i 
industrijsku proizvodnju. Efektivne cшiпske slope i robni izvoz, takoile, vrse znacajan uticaj па 
c,/inamiku uvoza, sto se пе Ы moglo zakljuCiti za SJ'ednjorocne i dugorocne kredil'e. Negativna 
vгednost koeficijenta uz vestacku promeпljivu нkazuje па sezoпski pad uvoza н јю1L1ЗГL1 mesecu. 
Matematicka forma ocenjene jednaciпe glasi: 
UV = -6.97- 0.33ECS + 1.14IIP + 0.22/Z + 1 . /бREDK + O. OЗSDK- О. ЈбV (5. 15) 
Grafikoп 5.26 Stvama i dJ-ugim modelom ocenjena dinamika ukupnog robnog uvoza 
Srbije, januQ/' 2001-decembar 2005. godine 
.----------------------------------------------------------rГ- 5 
-о. ~ ~~~~~~~~--~~~~~~------~~--~~~-г~~----~ 2001 2 002 2 з 2  2005 
-- ./!Jtt...c::-t: ...... a l Fit:t:ecl 1 
Treca jednaciпa ukupпog гobnog uvoza doЬijena је iskljucivanjem izvoza i sezoпske 
vestacke promenljive iz pretlюdne јеdпаСiпе, а нkUucivю1,jem vestacke promeпljive STR sa 
jediнicпom vl'ed пoscн u jюlLtю·u 2005. godine. 
T abela 5.127 Ekonometrijska ocena trece jednacine ukupnog t·obnog uvoza Sгbije 
Promenljive Koeficijenti Standardпe t odnosi Verovatnoce greske ocena (р vt·ednostl) 
с -7.800784 1.327512 ·5.876245 0.000000 
ECS -0.257740 0.0567 13 -4 544653 0.000000 
ПР 1.46721 4 0. 171 18 1 8.571 105 0.000000 
REDK 1.285772 0.185581 6.928360 0.000000 
SDK 0.054186 0.015018 3.608054 0.000700 
STR -0.324930 0. 107150 -3.032465 0.003700 
R 2 0.872402 
-
R 2 kor. 0.860587 -
DW 1.882182 -
F 73.840690 0.000000 
ЈВ 0.531478 0.766639 
Q(28) 36.876000 0. 122000 
BG (J5) 12.510260 о 640067 
11/Н 1 8.1174 19 0.522358 
111Н 2 14.125210 0.516055 
RESET 5.464398 0.140784 
lzvor : Prora~un kand1data. 
1
'>
2 Sredпjoro~ni i dugoro~ni krediti i sezonska ve~ta~ka promenljiva jesu statisti~ki nesigпifikantni na nivou 
z11atajnosti od 1% . lpak, ove prome11ljive se nalaze na granici statisti~ke znacaj110sti. 
166 
Autokorelacije u modelu nеша, slucajna greska је normalno t-aspodeljena i hoшoskedasticna, 
koeficijent determinacije se statisticki zпacajno гazlikuje od nule i sve objasnjavajuce 
promenljive su statisticki zпacaj ne na nivo iшa znacajпosti od 1%, 5% i 10%. Jz,·acunati 
parametri pokazuju da su industrijska proizvodnja i realni efektivni devizni kurs vrsili 
najintenzivniji, e.fektivne carine dosta slabiji, а srednjoгocni i dugoгocni kredШ veoma slab 
uticaj па robni uvoz. 193 Ova jedлacina objasnjava 86% ukupnih varijacija robnog uvoza i ima 
sledeci matematicki oЬlik: 
UV = -7.80- 0.26ECS + 1.47!1Р + /.29REDK + 0.05SDK- 0.32STR (5 .1 6) 
GraЛko11 5.27 Stvama i trecim modelom ocenjena dinamika ukupnog robnog uvoza 
Srbije, jaпuar 200 1-decembar 2005. gocline 
.---------------------------------------------------------------r r -5 
7. 0 
6.5 
6.0 
5 . 5 
- 0 . 4 ~~~~~~~~--~~~~~~~~~~~~~--~~~~~--~~~~ 
:20С>1 :20С>2 :20С>З :20С>4 :20С>5 
-- _,с,...., с::::1: Llё311 · F it:te.d Ј 
Cetvrta jednacina sadrii i cenu na:fte шаl. U njoj nema atttokorelacije, slucajna greska је 
homoskedasticпa i normalno raspodeljena, nema greske specifikacije i sve objasnjavajuce 
promenljive su statisticki znacajпe na nivoima zпacajnosti od 1%, 5% i 10%, osiш prve 
diference cene nafte па nivou znacaj пosti od 1%. 
Tabela 5.128 Ekonometrijska ocena cetvrte jednaCine ukupnog гоЬпоg uvoza Srblje 
P-romenljive Koeficijenti Standar·dne t odnosi Yerovatnoce greske ocena (р v1·eduostt) 
t.URAL 0.267315 0.130240 2.052477 0.045000 
ПР 0.881261 0.090672 9.719213 0.000000 
lZ 0.355513 0.085119 4.176666 0.000100 
SDK 0.082093 0.015454 5.312014 0.000000 
STR -0.200340 0.059363 -3.374808 0.001400 
R2 0.828718 
-
R 2 k OI'. 0.871887 -
D1V 1.795337 -
ЈВ 0.724181 0.696219 
Q (24) 17.987000 0.804000 
B G(15) 13.884690 0.534292 
1VH 2 20.526890 0.152638 
RESET 2.480373 0.648154 
Izvor: Prora~un kand1data. 
Prema ocenjenim parameLrima ove jednaCine njasnainiji uticaj па ukupan robni uvoz vrsila је 
industrijska pгoizvoclnja, dosta slabiji uticaj vrsili su izvoz i rast cene nafte, а veoma slab 
193 Jedina Sll~tinska razlika U OdПOSU 11З pretlюdne јеdпа~iпе jeste cinjeнica da је prema OV0\11 mode\tl iпdustrijska 
proizvod11ja vr~ i l a sпazпiji uticaj od 1·ealnog efektivпog devizпog kursa. 
167 
Sl'ednjorocni i dugoгocni inostrani krediti. Matematicka forma modela koji objasnjava 87% 
ukupniћ varijacija robnog uvoza glasi: 
UV = 0.27tJURAL + 0.881/Р + 0.3612 + 0.08SDK- 0.20STR (5.17) 
Grafikon 5.28 Stvarna i cetvt·tim modelom ocenjena dinamika ukupnog robnog uvoza 
S1·bije, februar 200 Ј -clecembar 2005. godine 
.------------------------------------------------------------,-7.5 
7 . 0 
б. 5 
6 . 0 
5.5 
.:200.:2 .:2003 .:2005 
- - - - """ct: LJЭI . F' i1: t ек::f 1 
Dalji tok ekonometrijskog modeliranja usmeren је ka ocenj ivanju jednacina uvoza 
pojedinih robnih grupa ргеmа ekonomskoj naшeni. 
4.2 ANALIZA UVOZA INTERМEDIJARNIН DOBARA 
Ekonomctrijski smo ocenili pet jednacina uvoza intermedijarnih dobara. Rezultati ocene 
ргvе jednacine pгcdstav~jeп.i SLL u nat·ednoj tabeli. 
ТаЬеЈа 5.129 Ekonometrijska ocena prve jednaCine uvoza intermedijarnih dobara 
Proшeпljive Koeficijen ti Standardne t odnosi Vcrovatnoce greske осепа (р vred11ostt) 
ECS -0.285052 0.049273 -5.785179 0.000000 
liP 0.689792 0.131393 5.249823 0.000000 
IZ 0.522503 0.064636 8.083772 0.000000 
NOD.IZ 0.078058 0.03 1271 2.496143 0.015600 
REDK 1.005709 0.11 1124 9.050373 0.000000 
v -0.239518 0.063762 -3.756441 0.000400 
R2 0.921345 
-
R2 kor. 0.914062 -
Dlfl 2.038300 -
ЈВ 0.104584 0.949052 
о (28) 26.194000 0.562000 
BG (l5) 16.072720 0.377235 
IVH Ј 5.977234 0.874879 
WH2 19.876750 0.703763 
RESET 1.2 1331 4 0.7498 13 
-Izvor: Proracuп kand1data. 
Ocenjena jednacina ima dobra statisticka svojstva. Slucajna greska је noпnalno raspodeJjena i 
lюпюskedasticna, autokorelacije и modelu пеmа, svi regresori su statisticki zпacajni na svim 
пivoima zпacajnosti (osiш neto otkupa devizne efektive na nivou znacajnosti od 1 %), i u шodelu 
168 
пеша g1·eske specifikacije. Jedпacir1a objasпjava 91% ukupnill varijacija uvoza intel"medijarnih 
dobat-a. Uvoz ovih dobara је najosetljiviji па promenu realnog efektivnog deviznog kursa i 
industrijske proizvoclnje. Nesto manji uticaj imaju izvoz i efektivne cш-inske stope, dok znacajno 
manji uticaj vrsi otkup devizne efektive. Negativna vrednost koeficijenta uz sezonsku vestacku 
promeпljivu ukazuje na sezonski pad uvoza ovih proizvoda u januaru mesecu. Konstanta је 
iskljuccпa iz modela kao statisticki nesignifikar1 tпa varijaЬla (р vгedпost od 0,53). Jedнaci11a ima 
slede6i matematicki ob lik: 
UVJ = -0.29ECS + 0.69ЈЈР + 0.52/Z + 0.08NODE + 1.0/REDK- 0.24V (5 .18) 
Grafikon 5.29 Stvarna i pl'Vim modelom осепјепа dinamika uvoza intermedijarnih 
dobara, 
januar 200 1-decembar 2005. godine 
г-----------------------------------------------------------.- 1 3.0 
0 .3 
0 . :2 
0 . 1 
1:2.5 
1 :2. 0 
11 .5 
11 . 0 
о.о ~~~~--~-r~~~~Uг-r~~---т~тr~~--~~~~--~~~~ 
- 0 . 1 
- 0.:2 
- 0 .3 ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 
:2001 :200:2 :2003 :2004 :2005 
R.e:sictu a l .A.c::tua l · F i1:tec:l 1 
Da1ga ocenjena jednaCina uvoza illtermedijarnih dobara umesto sezonske vestacke 
promenljive obuhvata prvu diferencu realnih bruto p\ata. 
Tabela 5.130 Ekonometrijska осепа druge jednacine uvoza intermedijarnih dobara 
Promenljive K oeficijenti Standardne t odnosi Verova tnoce gr eske ocena (р vreduostt) 
ECS -0.288682 0.061336 -4.706589 0.000000 
ПР 0.739178 0. 142813 5.175839 0.000000 
rz 0.498428 0.06921 1 7.20 1586 0.000000 
NODE 0. 109253 0.031417 3.477533 0.001000 
АR.ВР 0.524570 0.221375 2.369599 0.02 1500 
REDK 0.95 1530 0.121033 7.861769 0.000000 
R2 0.905563 
-
R 2 kor. 0.896654 -
DfV 1.634684 -
ЈВ 0.192533 0.908222 
0 (24) 30.846000 0.158000 
B G (15) 16.167380 0.371015 
WH l 11.363230 0.498073 
WН 2 21.249220 0.774479 
RESET 1.950204 0.582806 
lzvor: Pt-oracнn kandtdata. 
Model ima dobra statisticka svojstva. Autokorelacije i greske specifikacije nema, slнcaj na greska 
је normalno raspodeljena i homoskedasticna, i sve objasnjavajuce proшenljive su statisticki 
znacajпe па sviш nivoiшa znacajnosti ( osiш diference realnih bruto plata па пivон znacajnosti od 
169 
1 %). Ponovo se kao najznacajnije determinante uvoza inteгmedijarnih dobara pojavljuju 1·ealni 
efektivni devizni kurs i industrijska proizvod1ya, nakon kojih slede realne bJ-uto plate i ukupan 
J'obni izvoz, clok se kao varijaЬle sa najslabфm uticajem javljaju efekЉma carinska stopa i neto 
otkup devizne efektive. Jednacina objasnjava 91% ukupnog varijabiliteta uvoza iпtermedijarnih 
dobara. Razlika izmedu ove i prethodne jedлacine sastoji se u tome sto је sezonska vestacka 
proшenljiva zamenjena diferencom realnih bruto zarada, sto је ucinjeno i tokom modeliranja 
prve dve jednacine ukupnog robnog uvoza. Matematicki oЬlik ove jednacine izgleda na sledeCi 
nacin: 
О. З 
0 . 2 
0 . 1 
UVI = -0.29ECS + 0.741/Р + 0.50/Z + 0.1/NODE + 0.52LJRВP + 0.95REDK (5.19) 
Grafikon 5.30 Stvarna i drugim modelom ocenjena dinamika uvoza inteгmedijarnih 
dobara,februar 2001-decembar 2005. godine 
.------------------------------------------------------------,г 1 з.о 
1 2.5 
1 2.0 
1 1 . 5 
0 . 0 ~~~~-л---7~~+-~~~~~--~~--7-~--~~~+---~~~~~ 
- 0. 1 
- 0.:2 
-О.З ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 
:2002 2 003 2 004 
R.eosidual ,C:.,.ct u a l · F i t 'teci 1 
Tieca ocenjena jedлacina uvoza inteпnedijarпih dоЬата jeste najmanje informativna~ te је 
nјеп aпaliticki zпасај najmaпji. Najveci пedostatak ovog шodela sastoj i se u tome sto on, 
izнzmemo li koпstaпtu i dvc vestacke pюшcnljive , obuhvata samo cetiri objasnjavajuce 
pгomenljive i to опе koje su vec razotkrivene kao zпacajne determinaпte tokom modeliranja 
pгethodne dve jedлacine. U odnosu na prethodлu, ova jedлacina zanemaruje realni efektivнi 
devizнi kurs i neto otkup devizпe efektive, а uvodi koпstantu, sezonsku vestacku promenljivu za 
januar i vestacku promenljivu za decembar 2004. godiпe. 194 Velika slabost ovog modela jeste 
izosta,,ljaпje devizпog kшsa koji је identifikovan kao најzпасајпiја detem1inanta kako ukupпog 
юЬпоg нvoza, tako i uvoza inteпnedijarnih dobara. Takode, kao лedostatak шоzето izdvojiti i 
statistickLI nesignifikantnost indt1Sti"ijske proizvodnje na nivou znacajnosti od 1%, koja је prema 
inteпzitetн uticaja dшga deterшinanta ukupnog uvoza i uvoza intermedijamih dobara, нzimajнci 
н obziг prethodne dve jednacine. 
194 Vestacka promeпljiva VAR uzima jediвicnu vrednost u decembru 2004. godine, zbog porasta uvoza usled 
uvodenja PDV. 
170 
Tabela 5.131 Ekonometrijska осепа tref:e jednacine uvoza intet·medijarnih dobara 
Proшenljive Koeficijenti Standardne t odnosi Yer ovatnoce greske осепа (р vret/nostl) 
с 3.638830 0.786259 4.628028 0.000000 
ECS -0.234117 0.049907 -4.691080 0.000000 
ПР 0.440427 0.185815 2.370243 0.021400 
lZ 0.434433 0.079536 5.462123 0.000000 
RВР 0.722753 0.100422 7.1 97174 0.000000 
v -0.275439 0.058823 -4.682539 0.000000 
YAR 0.234914 0.098706 2.379941 0.020900 
R 2 0.923324 
-
R 2 km·. 0.9 14643 -
D~Y 1.693372 -
F 106.369500 0.000000 
ЈВ 0.883384 0.642948 
Q (28) 3 1.603000 0.29 1000 
BG (JS) 18.592500 0.232797 
WHI 5.843094 0.828269 
fVH2 21.507440 0.309451 
RESET 6.419788 0.040361 
Izvor: Proracu11 kмd1data. 
Tstovremeno, t·ec је о modelu koji nema u potptшosti zadovoljavajuca statisticka svojstva. 
Aнtokoielacij e џ modelu nema, slucajna greska је nOI'malno raspode~ena 1 homoskedasticna, ali 
na nivou zпacajnosti od 5% i 10% postoji greska specifikacije.19 lpak, ovaj model uz sve 
slabosti objasnjava 91% џkupnog varijabiliteta uvoza intermedijarnil1 dobara, zbog cega 
zaslllfuje da mu se posveti pa:lnja. Jednacina ima sledeci matematicki oЬlik: 
UVI = 3.64- 0.23ECS + 0.44/ЈР + 0.4312 +О. 72RBP - 0.28 V + 0.23 VA R (5.20) 
Grafikon 5.31 Stvarna i tгetim modelom ocenjena dinamika uvoza intermedijamih 
clobara,januar 2001-decembar 2005. godine 
о. з 
О. :2 
0 . 1 
0 . 0 ;-+-~~--A--r~~~~~-+;r----~~~-+----~~~----7-~~~~ 11.0 
- 0 . 1 
- 0 . :2 
-о. з ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 
.:2001 .:200:2 .:2003 :2004 
R .asictual - - .А.с1: ual 
:2005 
Fit:1:ed / 
Cetvrti model ima zпatno bolja statisticka svojstva od prethodnog. On obuhvata sest 
objasnjavajџciћ promen~jivih koje sн u veli koj meri vec poznate kao determinante ulшpпog 
џvoza i uvoza inteгmedijamih dobara. 
195 Treba reci da u modelu prema оЬа resra (Boks-Ljungov i Godf1i-Brojsov) postoji autokorelacija drugog reda na 
11ivou z11acajnosti od 10%. Takode, i11dicije о postojanju greske specifikacije jesu u skladu sa izostavljanjem tako 
Zllacajne determillЭil le kao sto је real11i efektivrti deviz11i kurs. 
171 
Tabela 5.132 Ekonometrijska осепа cetvrte jednaCine uvoza intermedijamih dobara 
Р•·ошепlј ivc Koeficijenti Staпdard11e t odnosi Vcrovatnoce greske ocena (р vretlnostl) 
ECS -0.302852 0.064943 -4.663337 0.000000 
IIP 0.793028 0.160769 4.932720 0.000000 
IZ 0.51871 5 0.077332 6.707651 0.000000 
REDK 0.943088 0.129501 7.282453 0.000000 
SDK 0.03 1491 0.014171 2.222213 0.030600 
t.IШP 0.523256 0.236128 2.215983 0.031000 
R2 0.893900 
-
R2 kor. 0.88389 1 -
DIV 1.6966 \6 -
ЈВ 0.598268 0.741460 
Q(24) 35.394000 0.063000 
BG (15) 19.616710 0.187134 
~VH Ј 10.257040 0.593422 
~JIH2 27.040290 0.46 1623 
RESET 5.701545 0. 127069 
Izvor: Proracun kand1data. 
U poredenju sa prvom ocenjenom jednacinoш uvoza intennectijarniћ dobara ova jednacina obuћvata 
difeгencн realniћ Ьп1tо plata нmesto sezoпske vestacke pюшenljive i SJ"ednjorocne i dugoгocne kiectite 
iz inostraпstva umesto пеtо otk:upa devime efektive. 196 U poredenju sa dл.tgomjednacinom, uocava se 
da је NODE zaшenjen SDК. Model potvrduje rewltate koji su vec Ьili poznati. Najintenzivniji uticaj 
па uvoz intermeclijarnih dobara imaju realni efektivni devizni latrs i industrijska proizvodnja, nakon 
kojih slede realne bruto plate i izvoz. Копаспо, uvoz intermedijamih dobara iskazuje najslablju 
reagiЫlnost и odпosu па ejek1i1me caJ'ine i kгedite iz inostranstva. Ova jednaciпa korespoпdira prvoj 
jedпacini ukupnog robпog uvoza, s tim sto је i7.ostavljena konstaпta kao пesignifikantan Iegresor. 
Lnace, model ima solidna statisticka svojstva. Autokorelacije i gt·eske specifikacije пета, slueajna 
greska је п01шаlnо raspodeljena i lюmoskedasticпa. Jedina manjkavost jedпaeine jeste statisticka 
nesignifikantnost lшxiita i ctiference realnih bruto plata na nivou znaeajnosti od 1%, sto је Ьiо slueaj i sa 
prvom jedпaciпom ukupпog robnog uvoza. Udeo objasnjenog и ukupnoш varijaЬilitetu iznosi 88%, а 
model in1a sledcci matematicki oЬ\ik: 
UVJ' = -О. ЗОЕСS + 0.79!/Р + 0.521Z + 0.94REDK + O.OЗSDK + 0.52LJRВP (5.21) 
196 Mogucnost supstituisanja sezoпske ve~tatke promenljive diferencom bruto plata uocena је i tokom modeliranja 
jednacina ukupnog uvoza. Ipak, supstitucija srednjorocnih i dugorocnili kredita neto otkupom devizne efektive nije 
шoguca kada је rec о ukupnom robnom uvozu. U оvош slucaju se neto otkup devizne efektive pojavljuje kao 
statistit ki пesig11ifikantan гegresoг па svim пivoima zпaё~пosti (р v.-ednost od О, 11 ). 
172 
Grafikon 5.32 Sfl,arna i cefllrtim modelom ocenjena dinamika uvoza intet·medijarnih 
dobaJ'a,februar 2001-decembar 2005. godine 
г-----------------------------------------------------,-13.0 
0 . 3 
0 . 2 
0. 1 
o.o~~~~A-~~--~~r-~~--~~~~~--~~,_--+-~~~ 
- 0 . 1 
- 0 . 2 
-0.3 ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~----~~~~~~ 
2003 2 004 
Reslctuэl - - .A.c~uэl F it~ect Ј 
12. 5 
12.0 
11 . 5 
Konacno, peta jednaciпa predstavlja modifikaciju prve jednacine. Ona је dobijena 
zamenom пеtо otkupa devizпe efektive srednjoгocпim i dug01·ocлim kreditima i ko1·espondira 
drLLgoj jednacini tlkпpnog нvoza, s tim sto је ponovo izostavljena konstanta kao nesignifikantaп 
regresor. 
Т Ь 1 5 133 Ek а е а . • опоте tr'' ka us t . d . t осе па ре е ;е пас те uvoza zn erme . uагт . о ara 
.Proшenljive Kocficijen ti Standardпe t odnosi Verovatnoce ~reske ocena (р v1·ednosti) 
ECS -0.297787 0.049711 -5.990400 0.000000 
JlP 0.708664 0.138529 5.115640 0.000000 
IZ 0.522367 0.068890 7.582676 0.000000 
REDK 1.029759 0.111771 9.213079 0.000000 
SDK 0.025997 0.012647 2.055533 0.044700 
v -0.281046 0.060933 -4.612386 0.000000 
R 2 0.918636 
-
R 2 k01·. 0.91 1102 -
mv 2.128596 -
ЈВ 0.051352 0.974651 
Q (28) 24.664000 0.646000 
BG (15) 17.853270 0.270458 
WНI 10.531910 0.483269 
WН2 3 1.020380 0. 153196 
RESET 2.668060 0.445682 
Izvor: Proracun kand1data. 
U modelu пета autokorelacije, slucajna greska је normalлo t-aspodeljena i hoшoskedasticna, 
greske specifikacije nema, i sve objasnjavajuce promenljive su statisticki znacaj ne na svim 
nivoima zпacajnosti, izuzev iПOStiЋЛih kтedita na nivou znac~jnosti od 1%, sto је Ьiо s lucaj i sa 
drugom jednacitюm tllrupnog uvoza. Jednacina objasnjava 91% ukupnog vaJijaЬiliteta пvoza 
intermedijamih dobara. Realni efektivni devizni kurs i industrijska proiz vodnja vrse 
najintenzivniji uticaj па uvoz intermedijarnih dоЬш-а. Nakon njih slede izvoz i efektivne carine, 
sa пе§tо slabljim uticajem, dok ubedljivo najslablji uticaj imaju iпostrani krediti. Matematicki 
oЬlikjedпaCine glasi: 
UVI - -О.ЗОЕСS + 0.70f!P + 0.52/Z + l.OЗREDK + O.OЗSDK - 0.28V (5.22) 
173 
Grafikon 5.33 Stvama i petim modelom осепјепа dinamika uvoza intermedijarnih 
dobara,januar 2001-decembar 2005. godine 
~------------------------------------------------------------~ 1 3 .0 
0.3 
0.2 
0. 1 
1 2.5 
12. 0 
1 1 .5 
11 .0 
0.0 ~~~-r~~-,~~=7~~~~~~~~~~~----~~~~-7~~~~ 
-0. 1 
- 0 . 2 
-0. 3 ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~тт~~~~~~~~~~~~ 
2 001 2 002 2 003 2 004 
R.esictu a l 
- -- - --- .Ас::1: u a l 
2 005 
F i1:1:ed 1 
Konacno, sн.mirajmo rezt1l tate pretlюdпe analize. Realni efektivni devizni kurs i indeks 
industrijske proizvodnje javljaju se, prema svim ocenjenim jednacinama, kao najznacajnije 
deteгminante uvoza inteгmedijarnih dоЬага, sto је slucaj i sa ukupnim гobnim uvozom. Nakon 
ovih varijaЬli, ргета intenzitetu uticaja, slede: 1'ealne bn.1to plate, ukupan robni izvoz i efektivne 
cшinske stope. Najslabiji uticaj па uvoz intermedijarnЉ dobara imaju inostrani h·editi i neto 
otkup devizne e_[ekti1щ koji se metlusobno supstituisu reprezentujuCi slican segment agregatne 
tr·ainje. 
4.3 ANALIZA UVOZA КAPITALNIН DOBARA 
Ekoпoшetrijsko istrazivanje гezнltu·alo је ocenom jedne јеdпасiпе нvoza kapitalnih 
dobara. 
Tabela 5.134 Ekonometrijska ocenajednaCine uvoza kapitalnih dobara 
Pr·oшenlj ivc Koeficijenti Standardne t odnosi Ycrovatnoce greske ocena (р •'redпostr) 
с -7.937453 2.424802 -3.273444 0.001900 
ECS -0.401653 0.114963 -3.493770 0.001000 
ПР 1.546790 0.328666 4.706274 0.000000 
REDK 2.243770 0.349408 6.421626 0.000000 
SDK 0.077948 0.027888 2.794991 0.007200 
у 
-0.301562 0.120438 -2.503875 0.015300 
R2 0.816597 -
R2 kOI·. 0.7996 15 -
D~V 1.675900 -
F 48.086730 0.000000 
ЈВ 0.686597 0.709427 
Q (28) 21.426000 0.807000 
BG (15) 9.981665 0.820892 
ff 'l-1 1 12.589710 0.182067 
WИ2 22.987690 0.19 1064 
RESET 5.663098 0.129203 
Izvor: Proracun kand1data. 
174 
Ona ima dobra statisticka svojstva. Autokorelacije u rnodelu nema, slucajna greska је normalno 
raspodeljena i ћornoskedasticna, nema greske speciflkacije, koeficijent determinacije se 
statisticki znacaj по Iazlikнje od пule, i svi regresoгi su statisticki znacajni па svim пivoiшa 
znacajnosti, osim sezonske vestacke promenljive na nivoн znacajпosti od 1%. Ponovo se kao 
objasnjavajuce pt·omenljive sa najintenzivnijim uticajem izdvajaju reafni efektivni devizni kurs i 
inclustгijska proizvodnja, а potom efektivne carinske stope i inostJ'ani srednjorocni i dugorocni 
krediti. Uocavamo da је iz ove jednacine i skljuceп ukupan гobni izvoz kao statisticki 
пesignifikantan r-egresor, sto p1·edstavlja jedinн .razlikн н odпosu na dгugu jedпacinu ukupnog 
robnog нvoza. Ocenjena jednacina objasnjava 80% L1kupniћ vaiijacija uvoza kapitalnih dоЬага i 
• 1 d 1 • vk f' Ј 97 1ma s е ecLL matemat1c u ormLI: 
UVK = -7.94- 0.40ECS + 1 . 55ПР + 2.24REDK + 0.08SDK- 0.31 V (5.23) 
Grafikon 5.34 Stvarna i modelom осепјепа dinamika uvoza kapitalniћ dobara, januar 
2001-decembar 2005. godine 
r---------------------------------------------------------------~- 13. 5 
о. в 
0.4 
0 . 2 
0 . 0 ~~--~+-~-7~~~~~~7---~--~~-rт--7~----~~г---~~~~~ 
- 0 . .::2 
- 0 . 4 
- 0 . 6 
.::2001 .::200.::2 .::2003 2 C>C>S 
· F it: t:ecl ј 
Nеша SLIПшje da sн deteпniпaпte ukнpпog robnog uvoza i нvoza intermedijarniћ dobara 
podudaшe sa detem1inantama Llvoza kapitalniћ dоЬага, uz izнzetak izvoza, neto otkupa devizne 
efektive i гealnih brнto plata. 
4.4 ANALIZA UVOZA NETRAJNIН POTROSNIH DOBARA 
Tokom ekonometrijskog modeliranja jedпacine нvoza netrajnih potrosnih dobara ocenili 
smo sest jednacina, od kojih пij edna nerna zadovoljavajuca statisticka svojstva. Ipak, нprkos ovoj 
cinjeпici , podudarnost sa ranije doЬijenim rezultatima namece potrebu da se one prikafu. 
197 Takode, test jгalj smo ј јеdпасјщ, sa prvom djfeгeпcom realпjl1 brt1to plata Llmcsto sezoпske vestacke promeп ljjve. 
Ova jednacina јта dosta slabostj koje је сјпе statistjckj neprjhvatljivom. U modelu postoji: autokorclacjja prvog 
•·eda (na nivou znacajnosti od 10%, prcma Boks-Jungovom, ј njvoima znacajnosti od 5% ј 10%, prema Oodfri-
Broj~ovoш testu), autokorelacjja cetvrtog reda (na nivojma znacajnosti od 5% ј 10% prema Godfrj-Brojsovom testu) 
i aнtokorelacija petog reda (па nivou znacajnosrj od 10% prema Godfi-i-Broj~ovom testu). Takodc, prema ~iroj 
varjjantj Vajtovog testa heteroskcdasticnosti, slнcajna g reska је ћeteroskedastjcna na nivoima znacajnostj od 5% ј 
10%. Ujedno, RESET test otkJ·jva postojanje greske specifikacije ла nivou znacajnosti od 10% (t!Z statjsticku 
s jgnjfikantnost oce1Jje11jl1 vrednostj LIVoza kapjtalпj l1 doba1·a stpeпovaпill sa 2, З ј 4 па njvoima znacajnostj od 5% ј 
10%, koje se javljaj tl kao regresoгj Ll test regresjo110j jednacjпi). lpak, doЬijenj rezultatj , t!prkos пavedenim 
slabostima, jeSLI Ll sk ladн sa prvom jednacinom ukupnog t1voza ј drugom ј cetvrtom јеdвасјпоm uvoza 
jntennedjjarniћ dobara, zbog cega su vredпj роmепа. Осеnјепј model objмnjava 79% varijacjja LIVOza kapjtalnih 
dobara. NajsnaZлjjj utjcaj vrse realnj efektivn.i devizпi kurs 1 шdustrjjska projzvodnja, pored kojih, prema intenzitetu 
uticaja, jzdvajamo i realne bruto plate, efektivne сагјпskе stope i inostranc kredite, uz napomenu da је iz ove 
јеdвасјве iskljuccп •·оЬвј jzvoz kao ncsjg11jfikaпtna prome11ljjva 
175 
Tabela 5.135 Ekonometrijska осепа prve jednacine u\юza netrajnih potrosnih dobara 
Promeпljivc Koeficijenti Standardne t odnosi Yerovatnoce grcske ocena (р v1·eduosti) 
ECS -0. 161242 0.057768 -2.791216 0.007200 
ПР 0.916826 0. 145854 6.285918 0.000000 
RВР 0.479970 0. 123166 3.896925 0.000300 
REDK 0.884491 0.183924 4.808996 0.000000 
у 
-0.293794 0.070099 -4.191117 0.000100 
R2 0.851452 
-
R 2 kol'. 0.840648 -
D1Y 1.735206 -
ЈВ 1.222262 0.542737 
Q (28) 26.336000 0.555000 
BG (I5) 13.007330 0.601731 
WHI 18.643560 0.028400 
WH2 37.674840 0.004276 
RESET 1.307393 0.727378 
Jzvor: Prora~un kand•data. 
U ocenjenom rnodelн nema autokorelacije ni greske speciftkacije, slucajna greska је not'ffialno 
raspodeljeпa i svi regгesori su statisticki zпacajni па sva tri nivoa zпacajnosti. Medutim, slнcajna 
gгeska је lleteioskedasticпa па пivoima zпacajпosti od 5% i 10%, ргеmа нZој vaЩaлti Vajtovog 
testa, оdпоsпо na sva n·i пivoa Zl1acajпosti, prema siгoj vaiijaпti ovog testa. Posled ica postojaпja 
ћeteroskedasticnosti је пepгistrasпost, ali neefikasпost осепа dobijenih metodom obicnili 
najmanjih kvadt-ata. Neefikasnost zпaci da mje гес о ocenama sa najmanjom Vaiijaпsom, sto 
podrazнmeva mogucnost njihove znacajne izmene sa promenom uzorka. Generalno posmatrano, 
potvn1eni su ranije dobijeni !'ezultati. Najintenzivniji uticaj vгse industrijska pгoizvodnja i 
devizni kurs, а potom Yealne bruto plate i carine. Matematicki oЬlik ove jedпacine gJasi: 
0. 4-
0 . :2 
- 0 . .2 
UVNP = -0. 16ECS + 0.92ПР + 0.48RВР + 0.88REDK- 0.29V (5 .24) 
G1·afikon 5.35 Stvaгna i prvim modelom осепјепа dinamika U\IOZa netrajniћ 
potrosnih dobara,januar 2001-dесетЬш- 2005. godine 
11.5 
1 1 .0 
10.5 
Fitesiduat .A.c:::-"t LJЭ I 
Uprkos poшenutim slabostima, odnosna jednacina objasnjava 84% uk:upпill vю·ijacija uvoza 
netrajniЬ pot1·osniћ dobaia. 
176 
Tabela 5.136 Ekonometrijska ocena druge j ednacine uvoza netrajnih potrosnih dоЬша 
Proшcnljive Koeficijenti Standardne t odnosi Verovatnoce greske ocena (ЈЈ vt·eflnostl) 
ECS -0.106491 0.062387 -1.706940 0.093500 
ПР 0.916934 0.159223 5.758816 0.000000 
DOZ 0.069527 0.031257 2.224363 0.030200 
REDK 1.324500 0.138312 9.576200 0.000000 
v -0.316305 0.075639 -4.181763 0.000100 
R 2 0.826082 
-
Н1 kor. 0.8 13433 -
DW 1.927438 
-
ЈВ 0.442612 0.80147 1 
Q (28) 18.680000 0.908000 
BG (J5) 12.512040 0.639931 
fJIJI Ј 12.905710 0.166919 
WH2 29.587560 0.041654 
RESET 8.280696 0.040553 
Izvo1·: Proracun kand1data. 
Druga jednacina, takode, nema zadovoljavaju6a statisticka svojstva. Autokorelacije u 
modelu nema, slucajнa greska је normalno raspodeljeнa i homoskedasticna prema uioj varijanti 
Vajto\rog testa, i svi regres01·i su statisticki sigпifikantнi na sva tri нivoa zпacajnosti, osim 
efekt.ivniћ cariпskih stopa na пivoiшa zнacajnosti od 1% i 5% i priliva doznaka iz iaostгanstva па 
nivou znacajnosti od 1%. Mectutim, sira varijanta Vajtovog testa detektuje heteroskedasticnost 
slнcajne gгcske na нivoima znacajnosti od 5% i 10%. Takode, RESET test ukazuje na postojanje 
gr-eske specifikacije na нivoirna znacajnosti od 5% i 10%, pri cemu је potrebno napomenuti da 
ocenjene vrednosti zavisne promenljive stepenovane sa 2, 3 i 4, koje se javljaju kao Iegresori u 
test Iegresioпoj jednaCiнi RESET testa, nisu signi.fikantne ni na jedнom nivou zпacaj nosti. 
Odnosna j edпacina, нz pomenute slabosti, objasnjava 81% ukupпog var~abiliteta uvoza netrajnih 
potrosnih dobara. U odnosu na prethodнu, ova jednaCiнa је dobijena zamenom realnih bn1to 
plata doznakama iz inostranstava. Devizni kurs i industrijska proizvodnja ponovo su 
najznacajnije determinante uvoza netrajnih pott·osnih dobara, а potom slede сш-iпе i doznake. 
Pl'iliv doznaka iz inostranstva, и ovom slucaju, ima znatno manji uticaj па uvoz nett·ajnЉ 
potrosniћ dobara od realnih bruto plata. Jedнacina ima slede6i шateшatickj oЫik: 
0 . 4 
0 . :2 
- 0 . :2 
UVNP = -O.JJECS+ 0. 92/IP + 0.07DOZ + / .32REDK - 0.32V (5.25) 
Grafikon 5.36 Stvanш i drugim modelom осепјепа dinamika uvoza netrajnih. 
potrosni/7 dobara, jcmuar 2001 -clecembar 2005. godine 
11 . 5 
11 . 0 
10. 5 
2.00:2 
177 
U trecoj jednacini nema autokorelacije ni greske specifikacije, slucajna greska је 
norшalno raspodeljeпa i sve objasnjavajuce promeпljive su statisticki znacajne na sva tri nivoa 
zпacajпosti , osim carina па ni vou znacajnosti od 1%. Manjkavost odпosnog modela jeste 
heteroskedasticnost slucajпe greske па пivou zпacajпosti od 10%, prema LL:loj varijanti Vajtovog 
testa, i пivoima znacajnosti od 5% i 10%, prema siroj varijanti Vajtovog testa. 
Т Ь 1 -137 Ek tr•• ka а е а ;:,. опоте цs 1 , . d ocena rece.Je nacme uvoza ne tr . .h f1 v .h d ь йJnl ро ·osm о ш·а 
Promeпlj ive Koeficijeпti Staпdardпe t odпosi Verovatпoce greske ocena (р v1·e(/11ostl) 
ECS -0.15 1633 0.058991 -2.570452 0.0 12900 
ПР 0.729195 0.153389 4.753896 0.000000 
IZ 0.234928 0.068587 3.425277 0.001200 
REDK 1.275454 0.131374 9.708537 0.000000 
v -0.301933 0.071728 -4.209397 0.000100 
R2 0.843764 -
R 2 k01·. 0.832402 -
DW 1.82170 1 -
ЈВ 4.488034 0. 106032 
Q (28) 15.354000 0.974000 
BG (15) 7.727243 0.934252 
rvн 1 16.763020 0.052559 
Jflfl 2 33.938760 0.012817 
RESET 4.592773 0.204163 
Izvor: Proracш1 kand1data. 
Rezultati su и skladu sa ramJim nalazima. Najintenzivniji uticaj vrse realni devizni kurs i 
indu.stl'i}ska pl'Oizvodnja, а potom izvoz i carine. U odnosu na prvu i drugu jednaCiпu uvoza 
пetrajпih potтosniћ dobara, оdпоsпа јеdпасiпа se dobija respektivnom zаmепош realniћ bruto 
plata 1 devizпil1 dozпaka iz iпosh-aпstva ukupпim гоЬпim izvozom. Dakle, realne brLJto ptate, 
devizne doznake iz iпostranstva i izvozni prihodi repгezenrujн sl ican segment agiegatne tra2nje, 
pri сеmн plate imaju najjaCi uticaj , izvoz нроlа slabiji, а devizne doznake iz inostranstva veoma 
slab. Treca jednaCina objasпjava 83% нkupnih varijacija uvoza netrajпih potrosnih dobara i ima 
s ledeci matematicki oЬlik: 
0. 4 
0 . 2 
- 0 . 2 
UVNP = -0.!5ECS + О. 73Ј!Р + 0.23/Z + 1.28REDK- О.ЗОV (5.26) 
Grafikon 5.37 Stvarna i treCim modelom осепјепа dinamika uvoza netrajnih 
pot1·osnih dobт-a,januar 2001-decembar 2005. godine 
11. 5 
11 . 0 
10.5 
2005 
R.esielual ------- Act u a l F itteel 1 
178 
U cetvrtoj jednaCini nema autokorelacjje, slucajna greska је normalno raspodeljena i sve 
objasnjavajuce promenljive su statisticki znacajne na sva tri nivoa znacajnosti, osim carina na 
пivoiшa zпacaj пosti od l % i 5%. 
Tabela 5.138 Ekonometrijska ocena cetvrte jednaCine uvoza nett·ajnih pott·osnih dobara 
Promenljive Koeficijenti Standardne t odnosi Verovatnoce greske ocena (р vrednosh) 
ECS -0.116435 0.060108 -1.937104 0.057900 
ПР 0.910478 0.153627 5.926543 0.000000 
NODE 0.099009 0.034026 2.909850 0.005200 
REDK 1.290997 0.135141 9.552995 0.000000 
у 
-0.254277 0.078926 -3.221695 0.002100 
R 2 0.835726 
-
R 2 kor. 0.823779 -
DW 1.768420 -
.!В 0.234326 0.889440 
Q (28) 29. 194000 0.403000 
BG (15) 14.866480 0.461077 
WHJ 18.690280 0.027959 
U1H 2 37.424090 0.004613 
RESET 7.299018 0.062954 
l zvor: Pro1·acun ka11d 1data. 
Nedostatak ove jednacine jeste heteroskedasticna sltJcajna greska na njvoima znacajnosti od 1% i 
5%, рrеша uzoj varijanti Vajtovog testa, i sva tl'i nivoa znacajnosti," prema siroj varijanti ovog 
testa. Takode, RESET test otkriva gresku specifikacije na nivou znacajnosti od 10%, pri cemu su 
осепјеnе vrednosti zavisne promenljive stepenovane sa 2, З i 4, kao regresori u test rcgresionoj 
jedпacini ovog testa, ubedljivo statisticki nesigпifikaпtne na sva tii пivoa znacajnosti. Rezultati 
ponovo pokazuju n({jsnainiji uticaj deviznog kursa i industrijske proizvodnje, nakon. kojih slede 
carine i neto otkup clevizne efektive. Poredeci OVLI sa prethodnim jednacinaшa vidi se da se ona 
razlikuje od njih jer sadrti neto otkup devizne efektive umesto plata, doznaka i izvoza. Ova 
jednacina objasnjava 82% нkupnih varijacija нvoza netrajnih potrosnih dobara i ima sledeci 
matematicki oblik: 
0 . 4 
0_2 
- 0_2 
UVNP = -0.!2ECS + 0.911/Р + O.JONODE + 1.29REDK- 0.25V (5.27) 
Graf'ikon 5.38 Stvama i cetvrtim modelom ocenjena dinamika uvoza netrajnih 
pot,.osni/7 dobara, januar 2001 -decembar 2005. godine 
R.osiclual -- ""'-с1: u al 
179 
2 005 
Fi1:'t:ecl 1 
11 .5 
11 . 0 
1 0 . 5 
U petoj jednacini nema autokorelacije, slucajna greska је normalno raspodeljena, nema 
greske specifikacije i svi regresori su statisticki zлacajni na sva tri nivoa znacajnosti, osim carina 
na nivou zпacajпosti od 1%. 
Tabela 5.139 Ekonometrijska осепа pete jednaCine uvoza netrajnih potrosnih dоЬШ'а 
Proшen1jive Koeficijenti Standardne t odnosi Verovatnoce greske осепа (р 1•reduosti) 
ECS -0.134468 0.058699 -2.290807 0.025800 
IIP 0.957032 0.151957 6.298035 0.000000 
SDK 0.042700 0.012618 3.383963 0.00 1300 
REDK 1.290883 0.130343 9.903755 0.000000 
v -0.295391 0.072279 -4.086826 0.000100 
R 2 0.843103 
-
R 2 kог. 0.831692 -
DW 1.920665 -
ЈВ 0.006973 0.996520 
Q(28) 24.685000 0.645000 
BG (l5) 15.143090 0.441160 
ЈУН Ј 18.041830 0.034691 
1УН 2 28.33 1920 0.057 180 
RESET 2.933870 0.40 1934 
Izv01·: Proracur1 kand1data. 
Nedostatak ovog modela jeste heteroskedasticna slucajna greska na nivoima znacajnosti od 5% i 
10%, prema uioj varijanti Vajtovog testa, i nivou znacajnosti od 10%, prema siroj varijanti ovog 
testa. Svakako, najsnainiji uticaj па uvoz netrajniћ potrosnih dobara VJ'se devizni kш-s i 
industrijska proizvodnja, а potom carine i inostrcmi krediti. Odnosпi nюde\ objasnjava 83% 
t1kupпil1 vaJijacija нvoza netгajпill potrosпil1 dobar·a. U роrеdенјн sa pietlюdne cetil'i jedпacine, 
ova jednacina se dobija respektivпom zameпom plata, doznaka, izvoza, i otkupa devizne efektive 
inostranim kJeditima, i ima sledeci matematicki oЬiik: 
0. 4 
0.2 
-0.2 
UVNP = -О.ЈЗЕСS + 0. 961/Р + 0.04SDK + 1.29REDK - О.ЗОV (5.28) 
Graf'ikon 5.39 Stvarna i petim modelom осепјепа dinamika uvoza netrajnih potrosnih 
dobara,januar 2001-decembar 2005. godine 
11 .5 
10. 5 
2002 .2005 
Reslctџal -- А.с1: ual · F i1:1: <9cl 1 
U poslednjoj jednacini, takode, nema autokorelacije, specifikacija је dobra, а slucajпa 
gгeska пoгmalno raspodeljeпa i homoskedasticпa prema siroj varijanti Vajtovog tcsta. Slabost 
ocenjene јеdпасiпе jeste ciпjenica da su izvoz i i11ostraпi kJediti пesig11ifikaпtne promeпljive na 
180 
nivoima znacajnosti od 1% i 5%, а carine na nivou znacajnosti od 1%. Takode, prema uioj 
varijanti Vajtovog testa slucajпa greska је l1eteroskedasticna na nivoima znacajnosti od 5% i 
10%. 
Tabela 5.140 Ekonometrijska ocena seste jednacine иvoza netrajnih potrosnih dobara 
Promenljive Koefi cijenti Standardne t odnosi Yerovatnoce greske ocena (р vrednostz) 
ECS -0.148119 0.057748 -2.564914 0.013100 
ПР 0.837160 0.160927 5.2021 14 0.000000 
TZ 0. 153887 0.080028 1.922917 0.059800 
REDK 1.24 1320 0.129843 9.560156 0.000000 
SDK 0.027307 0.014692 1.858597 0.068500 
у 
-0.284767 0.070785 -4.023006 0.000200 
R 2 0.853158 -
R2 kor. 0.839561 -
DW 1.843774 
-
ЈВ 1.677806 0.432184 
Q (28) 15.598000 0.971000 
BG (15) 10.008310 0.819217 
WH J 21.426460 0.029213 
TVH2 32.978090 0.104537 
RESET 1.345795 0.718288 
Izvor : Prora~нn kand1data. 
Konacno, ponovo sн potvrdeni prethodni nalazi. Devizni kurs i indиstrijska proizvodnja 
najsnainije determinisи иvoz netrajnih potrosnih dobara, nakon kojih slede: izvoz, carine i 
inostrani krediti. Model obja.Snjava 84% ukupnit1 varijacija uvoza netrajnih potrosnih dobara i 
ima sledeci matematicki oЬlik: 
0. 4 
0 . :2 
-0. :2 
UVNP = -0.15ECS + 0.84/IP + 0.15/Z + / .24REDK + O. OЗSDK - 0.28V (5.29) 
Grafikon 5.40 Stvama i sestim modelom осепјепа dinamika иvoza netrajnih 
pOl1'0snJh dobara,januar 2001-decenlbar 2005. godine 
11 . 5 
11.0 
10. 5 
.AC'tual F it:t:<9d 1 
Као и slиcaju иkupnog uvoza, uvoza intermedijarnih dobara i иvoza kapitalnih dobara, 
najvainije detuminante иvoza netJ'ajnih po17'0snih dobara jesu devizni kиrs i indusl1'ijska 
proizvodf!Ja. Nakon njih prema znacajи slede: realne zarade, izvoz, carine, otkup devizne 
efektive, doznake iz inostr·anstva, i inosn-ani krediti, p1·i сети se zGI·ade, izvoz, otkиp devizne 
ef ektive, doznake iz inostranstva, i inostrani kt·editi metlusobno zamenjuju reprezentujul:i slican 
segment Clf51·egatne trainje. 
181 
4.5 ANALIZA UVOZA ENERGENATA 
Analiza jednacine Ltvoza eпeгgenata IeZLtltiгala је осепош pet jedпacina sa solidniш 
statistickim svojstvima. 198 
Tabela 5.141 Ekonometrijsko ocena prve jednacine uvoza energenata 
Proшcпlj ive K oeficij е п ti Staodar dne t odoosi Verovatnoce gr eske осспа (ЈЈ vred11osti) 
ECS -0.717356 0.093598 -7.664195 0.000000 
l! P 0.569129 0.261744 2.174376 0.034000 
IZ 0.439539 0.124259 3.537287 0.000800 
REDK 0.890768 0.225301 3.953679 0.000200 
VA -0.589682 0.108755 -5.422108 0.000000 
R2 0.715146 -
R 2 kOI·. 0.694429 -
DW 2.089072 -
ЈВ 0.950243 0.621809 
Q (28) 26.625000 0.539000 
BG (15) 14.368780 0.497764 
JfiH Ј 5.415402 0.796698 
ЈVН2 13.767410 0.744 122 
R.ESET 1.319965 0.724398 
lzvor: ProracLIIl kand1data. 
U prvoj jednacini nema autokorelacije, slucajna greska је normalno raspodeljena i 
lюшoskedasticna, nета greske specifikacije, i sve obja5njavajuce pгoшenljive su statisticki 
znacajne na sva tti nivoa znacajnosti, osiш industrijske proizvodnje na nivou znacajnosti od 1%. 
Dobijeni гezultati otkrivaju najsnazniji uticaj deviznog kursa i carina, nakon kojih slede 
industrijska PJ'oizvodnja i izvoz. Model objasпjava 69% ulшpniћ varijacija uvoza eпeigeпata i 
i та sledeci matematicki oЬlik: 
UVE = -0.72ECS + 0.57ПР+ 0.44/Z + 0.89REDK- 0.59VA (5.30) 
Grafikon 5.41 Stvama i prvim modelom осепјепа dinamika uvoza ene~-genata, januar 
2001-decembar 2005. godine 
г------------------------------------------------------------,~ 1 :2. 5 
0. 4 
0.:2 
0.0 ~4-44~~~~--~~~~+-~~~----~~~~--++~---ь~~--~~ 
- 0 . :2 
- 0 . 4 
-0.6 ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 
:2001 :200:2 ::zооз :20 04 :2005 
1 R.eosielu a l -- .A.c:~ual F i1:t:eel 1 
1 :2. 0 
11 . 5 
1 1 . 0 
1 0 . 5 
1 0 . 0 
Druga jednaCina, takode, iша dobra statisticka svojstva. Autokorelacije nema, slucajпa 
gгeska је lюmoskedasticna i noгmalno raspode ljena, svi Iegresori st1 statisticki znacajпi па sva tri 
пivoa zнacajпost i , i nije identifikovana greska specifikacije. 
198 U jednacine је ukljucena i ve~tacka promenljiva VA sa jcdiпicnim v1·edпostima u: avgustu 2001, juпu 2002, 
avg11stu 2003. i julu 2004. godine. Njom је modeliran pad uvoza energenata u ovim шesecima koji је пajverovatnije 
sezoнskog kш·aktera. 
182 
Т Ь 1 5142 Eko rr·· ka d а е а ' п оте lJS осе па ruge;e пасте uvoza eneгgenata . 
Proшenljive Koeficij enti Standardtte t o<lnosi Verovatnoce greske осешt (р 1•reduostl) 
ECS -0.741823 0.092438 -8.025041 0.000000 
IIP 1.014768 0.180620 5.618240 0.000000 
RВР 0.967672 0.147763 6.548824 0.000000 
VA -0.593545 0.105398 -5.631453 0.000000 
R2 0.720594 
-
R2 kor. 0.705626 -
DW 1.728320 -
ЈВ 0.693555 0.706963 
о (28) 32.953000 0.237000 
BG(15) 15.217470 0.435869 
нrн Ј 7.423024 0.386201 
WH2 8.552294 0.805854 
RESET 2.391016 0.495309 
Izvor: Proractш kand1data. 
S obzirom da је ovog puta devizni kurs iskljucen iz jednacine, najsnainiji uticaj па uvoz 
energenata imaju industrijska proizvodnja i геа/пе bгuto plate, nakon kojih slede carine. U 
poredenju sa pr-etlюdпom jednaCinom vidi se da su bruto plate zamenile devizнi kш-s i robni 
izvoz. Njiћov uticaj је raspodeljen па plate i iпdustгijsku proizvodпju, dok је uticaj carina i 
vestacke piomenljive ostao priЫizno isti. Odnosna јеdпасiпа objasnjava 71% нkupnog 
varijabiliteta uvoza energeпata i ima sledeCi matematicki oЬlik: 
0 . 4 
0 . 2 
UVE = -0.74ECS + 1.01 ПР+ 0.97RВР- 0.59VA (5.31) 
Gratikon 5.42 Stvarna i drugim moclelom ocenjena clinamika uvoza energenata, 
januar 2001-decembar 2005. godine 
~----------------------------------------------------------~ 1 2.5 
1 2. 0 
11 .5 
11 . 0 
10. 5 
10. 0 
0 . 0 4+4-~~-7~~--~~+-~~--~~----~~~-r~++~~_L~~--~ 
- 0 . 2 
- 0 . 4 
- 0 . 6 ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 
2 001 2 002 2 003 2 004 2 005 
R.4!9!sictual F rt: 1: e<::t Ј 
U trecem modelu uvoza eпergenata nema autokorelacije, slнcajna greska је 
homoskedasticna i norrnalno raspodeljeпa, koeficijent deterrninacije se statisticki znacajno 
razlikuje od nule, веmа greske speciftkacije, i sve objasnjavajuce pгomenljive su statisticki 
zпacajne na sva tri nivoa znacajnosti , osiш inostr-aпiћ kгedita na nivotl zпacajnosti od Ј%. 
183 
Tabela 5.143 Ekonometrijska ocena trece jednacine uvoza energenata 
Proшcпljive Koeficijenti Standardne t odnosi Vcrovatnoce g•·eske ocena (р v1·ednostl) 
с 6.600292 0.792550 8.327919 0.000000 
ECS -0.586966 0.102602 -5.72081 1 0.000000 
JZ 0.544606 0.136701 3.983921 0.000200 
SDK 0.063593 0.029275 2.172289 0.034200 
VA -0.628181 0.114428 -5.489725 0.000000 
R2 0.687641 
-
R2 kor. 0.664924 -
DW 1.960604 -
F 30.269880 0.000000 
ЈВ 1.666963 0.434534 
Q(28) 23.094000 0.728000 
BG (15) 13.655760 0.55 178 1 
1-JIH 1 3.741898 0.808979 
J-JIH 2 6.39 1879 0.930721 
RESET 0.37 1132 0.830634 
Izvor: Prora~un kand1data. 
Najsnainiji uticaj па uvoz energenata ovog puta vrse carine i izvoz, dok је uticaj inostranih 
kredita veoma slab. U odnosu па prvu jedпacinu, treca j ednaciпa је dobijena zameпom 
industrijske proizvodпje i deviznog kt1rsa, konstaлtoш i srednjoюcnim i dagorocnim inostranim 
kreditima. Опа objasnjava 66% ukнpnih varij acija uvoza energeпata i ima slede6i mateшaticki 
oЫik: 
0.6 
0 . 4 
0.2 
UVE = 6.60- 0.59ECS + 0.54/Z + 0.06SDK- 0.63VA (5.32) 
Gt·afil<on 5.43 Stvarna i tJ·etim. m.odelom ocery'ena dinamika uvoza energenata,januar 
2001-decembar 2005. godine 
.--------------------------------------------------------------г 12.5 
1 2 . 0 
11.5 
11 . 0 
10.5 
10. 0 
0 . 0 ~~~--~~г+--~_,-7~~---+~----~~+-~~~~+-~~--~--~ 
- 0 . 2 
- 0 . 4 
- 0.6 ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ .. ~~~~~ 
2001 2 003 2 005 
Resiclual - -- .A.ct ual · F i1:1: ecl 1 
Cetvrti model obuhvata i prosecnн mesecnu cenu nafte ural, koja nesumnjivo нtice na 
vredпost uvoza energenata. 
184 
Tabela 5.144 Ekonometrijska осепа cetvrte jednacine uvoza energenata 
ћomeoljive Koeficijenti Staпdardne t odпosi Ycrovatooee greske осепа (р vred11ostl) 
с 4.564284 1.513955 3.014808 0.003900 
URAL 0.597401 0.089134 6.702264 0.000000 
ECS -0.364128 0.093704 -3.885934 0.000300 
ПР 0.824672 0.327327 2.5 19412 0.01 4700 
УА -0.628245 0.106763 -5.884468 0.000000 
R2 0.734957 
-
R 2 kor. 0.7 15681 -
mv 1.848654 -
ЈВ 1.083992 0.581586 
Q(28) 35.928000 0.1 44000 
BG (15) Ј 1.814720 0.692996 
WHJ 10.2 14860 0.176721 
WH2 13. \09190 0.43941 3 
RESET 0.547621 0.760476 
lzvor : Proracun kand•data. 
Autokorelacije ni gieske speciftkacije u шodelu nema, slucajna gieska ј е noгmalno 
гaspodeljena i lюmoskedasti cna, i sve objasnjavajuce promeпljive su statisticki zпacajne па 
nivoн znacajпosti od 1%, osim indeksa iпdustrij ske proizvodлj e, koji је sigлi:fikaпtan па nivou 
zпacajnosti od 5%. Na osnovu dobijenih rezullata zaldjueujemo da najsnainiji uticaj па uvoz 
energenata v1·se industrijska p roizvodnja i сепа пafle, а dosta slablji uticaj efektivne carinske 
stope. Ocenjena jedлacina objasnjava 72% ukupnog varijaЬiliteta uvoza energenata i ima sledeci 
шatematicki oЬi ik: 
0.4 
0.2 
UVE = 4.56 + O.бOURAL- О.ЗбЕСS + 0.821/Р- 0.63VA (5.33) 
Grafikon 5.44 Stvшna i cehfгtim modelom осепјепа dinamika uvoza energenata, 
јапиаг 2001-decembar 2005. godine 
~----------------------------------------------------------,- 12.5 
10. 0 
0 . 0 ~~~--~~+-~V-~~~~--~~----~-r~~~~+-~~~~~~ 
-0.2 
-0. 4 
- 0 . 6 ~--~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 
2001 2 003 
Rcasieluэl - - ..A..c:t: uэl 
2 005 
Fitt:ect 1 
Peta jednaciпa, takode, ukljucuje сепu nafte ural, odnosno, ПJenu pr-vu difereпcu . 
Aнtokoielacijc пета пi Ll ovoj jednaciлi, slucajna greska је homoskedasticna i nошшlпо 
IЋSpodeljena, mode\ ne poseduje greskн speci:fikacije, i sve objasnjavaju6e promenljive su 
statisticki znacajne na sva tri nivoa zпacajnosti , osiш prve diference cene nafte na njvou 
znacajnosti od 1 %. 
185 
Tabela 5.145 Ekonometrijska ocena pete jednacine uvoza eneгgenata 
Promenljive Koeficijenti tandardne t odnosi Verovatnoce grcske ocena (р vrednostt) 
дURAL 0.590805 0.256439 2.303880 0.025100 
ECS -0.681137 0.130253 -5.229346 0.000000 
IZ 0.523822 0. 130220 4.022600 0.000200 
JIP 1.445354 0.183874 7.860566 0.000000 
VA -0.549229 0.1 16450 -4.716450 0.000000 
R2 0.672365 -
R2 kor. 0.648095 -
Dlfl 1.748505 -
ЈВ 0.587 163 0.745588 
Q (24) 17.552000 0.824000 
BG(J5) 9.979962 0.820998 
WHJ 6.384618 0.700892 
Wll2 8.6 13025 0.968045 
RESET 6.4 13065 0.170351 
l zvor: Proratun kand1data. 
Rezultati pokazuju da је uvoz eneгgenata pod uticajem: industгijske pгoizvodnje, carina, 
tempa J'asta cene nafte i гоЬпоg izvoza. Model objasnjava 65% ukupnih vaгijacUa uvoza 
cпe1·genata i iша sledeCi шatcmaticki oЬlik.: 
0 . 6 
0 . 4 
0 . .2 
UVE = 0.59LJURAL - 0.68ECS + 0.5212 + 1.45/!Р - 0.55VA (5.34) 
G t·afikon 5.45 Stvarna i petim modelom осепјепа clinamika uvoza energenata, februar 
2001-dесетЬаг 2005. godine 
г-------------------------------------------------------------г 1 .2. 5 
1 2.0 
11 .5 
11 . 0 
10.5 
0 . 0 ~~-,~--~~r-~r-~~~~----~----~~~r---~r7--~~~--~ 1 0 . 0 
- 0 . .2 
- 0 . 4 
- 0 . 6 4-~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 
.200.2 .2003 .2005 
R esictua l - ,.,_ c:t ua 1 
· F i1:1:ecl Ј 
Nema sumnje da najsnainiji uticaj па uvoz ene,-genata vгse: devizni kurs, bгuto plate i 
industrijska proiZ1юdnja, а potom efektivne carine i сепа nafie. Neznatno slablji uticaj ima 
ukupan robni izvoz, i veoma slab inostrani krediti. Sve pomenнte proшenljive, izuzev cene пafte, 
ide1 tifikovaлe su kao znacajne objasnjavajшSe promenljive svill prethodno modeliranih 
jednacina uvoza. 
186 
4.6 ANALIZA UVOZA ТRAJNIН POTROSNIH DOBARA 
Tokom шodelit·anja јеdпасiпе uvoza trajпih potrosnih dobara осепјеnе su cetiri 
specifikacije od kojiћ su dve sporne, а dve роtрш10 pril1vatljive. 
Tabela 5.146 Ekonometrijska ocena prve jednaCine uvoza trajnih potrosnih dobara 
Proшenljive Koeficijenti Staпdardne t odnosi Vcrovatnoce ~rcske ocena (р vreduostt) 
с -19.946790 1.427702 -13.971260 0.000000 
ПР 2.009867 0.223611 8.988217 0.000000 
REDK 4.072577 0.205191 19.847710 0.000000 
ECS -0.138535 0.078503 -1.764702 0.083100 
R 2 0.925872 
-
R2 kor. 0.92190 1 -
DIV 1.604374 
-
F 233.151300 0.000000 
ЈВ 2. 1941 53 0.333846 
Q (28) 20.393000 0.850000 
BG(l5) 11.723920 0.699795 
IJIHJ 5.602279 0.469182 
1JIH 2 13.877410 0.126753 
RESET 0.544435 0.909026 
Izvor: Proracun kaod1data. 
Prva jednacina је jedna od sрошЉ. U пјој nета autokorelacije, slucajna greska је пormalno 
гaspodeljena i homoskedasticna, model је dobro specifikovan, koeficijent determinacije se 
statisticki znacajno razlikuje od nнle, i svi regresori, osim carina, statisticki su zпacajni na svim 
пivoima zпacajпosti. ProЬiem u vezi sa ovom jednacinom jeste statisticka пesignifikaпtnost 
carina na nivoima znacajnosti od 1% i 5%. Dobljeni rezultati ukazuju па izuzetno snaian uticaj 
devizпog kursa i industrijske pгoizvodnje па uvoz trajnih pOtJ•osnih dоЬша, ргi сети је uticaj 
сшiпа dosta slaЫji i, svakako, sporan. Jednacina objasnjava 92% нkupпili varijacija uvoza 
trajnih potrosnih dobara i ima sledeci matematicki oblik: 
0 . 6 
0 . 4 
0 . 2 
UVTP = -19.95+ 2.0mP + 4.07REDK- 0.14ECS (5.35) 
GraПkon 5.46 Stvama i pгvim modelom осепјепа dinamika uvoza tгajnih potrosnih 
doba J"a,januar 2001-clecembar 2005. godine 
г------------------------------------------------------------г 1 2 
11 
10 
0 . 0 ~~~~~~--~~-------7~~~--~~~~----~Ч-~---+~--~ 
- 0 . 2 
2СЮ2 2СХХЗ 
Resic:lua l Fi1:ted 1 
187 
Druga jednacina је dobijena iskljucivaпjem carina. Ова ima dobra statisticka svojstva. 
Autokorelacije пета, slucajпa greska је normalno гaspodeljena i lюmoskedasticna, model је 
dоЬго specifikovaп, koeficijeпt deteгminacije se statisticki zпacajno гazlikuje od nule i sve 
objasnjavajнcc pгornenJjive Stl statisticki zпасајпе na svim пivoima znacajпosti. Nedostatak 
modela је to sto razotkriva samo dve determinaпte uvoza trajnih potrosnih dobara koje imaju 
veoma sпa:Zan uticaj. 
Т Ь 1 5 147 Ek а е а . onometrys осепа d ruge.1e . "h t ~ "h d ь naczne uvoza trq;m ро rosnz о ara 
Promenljive Koefi cijenti Standardne t o<lnosi Vcr·ovatnoce greske осеоа (р v1·ednostl) 
с -18.535000 1.204230 -15.391580 0.000000 
Ј! Р 1.985604 0.227290 8.736007 0.000000 
REDK 3.890421 0.180597 21.542030 0.000000 
R 1 0.921750 -
R 2 kor. 0.919005 -
D111 1.591329 -
F 335.7 17900 0.000000 
ЈВ 3.748042 0.153505 
Q (28) 24.526000 0.653000 
BG (l5) 13.702770 0.548181 
TVHI 4.745688 0.314401 
JVlf 2 4.758555 0.446051 
RESET 2.484609 0.478079 
Izvor : Pror-acun kand1data. 
Naciп па koji је dobijena ova j cdnacina jeste н izvesnoj meri defetisticki zbog iskljucivanja 
carina ciji је uticaj na uvoz cvrsto utemeUeп u ekonomskoj teoгiji. Ipak, jednacina objasnjava 
92% ukupnih vaгijacij a нvoza trajпiћ potrosnih dobara i ima sledeci matematicki oЬlik: 
0 . 6 
0. 4 
0 . 2 
UVTP = -18.53 + 1 .991/Р + 3.89REDK (5.36) 
Gt·afikoп 5.47 Stvama i drugim modelom ocenjena dinamika uvoza trajnih potrosnih 
сlоЬша, januar 2001 -clecembar 2005. godine 
r-----------------------------------------------------------~ 12 
1 1 
1 0 
9 
в 
0. 0 4-~~~~~~~~------~~г.А~~~~~~--~~~----~~~~ 
- 0 . 2 
2 005 
R esidual -- --- -- .A.C'I: u a l · F itted 1 
Ћеса jednacina ima solidna statisticka svojstva. Autokoгelacije nema, slucajna greska је 
пormalno raspodeljena i homoskedasticna, nema greske specifikacije, koeficijent determinacije 
se statisticki znacajno razlikuje od пнlе, i svi regresori su statisticki znacajni na sviш nivoima 
zпacajпosti, osim otkнpa devizne efektive na пivou zпacajnosti od 1%. 
188 
Tabela 5.148 Ekonometrijska ocena tref:e jednaCine uvoza trajnih potrosnih dobara 
Promenljive Koeficijenti Standardne t odпosi Verovatnoce grcske occna (р 1>red11ostz) 
с -17.116750 1.364678 -12.542700 0.000000 
IIP 1.806446 0.238234 7.582657 0.000000 
NODE 0.092356 0.045470 2.031131 0.047000 
REDK 3.688901 0.201900 18.270950 0.000000 
R2 0.927 119 -
R 2 kor. 0.9232 15 -
D 1JI 1.629037 -
F 237.459400 0.000000 
ЈВ 3.3785 17 0.184656 
Q (28) 22.755000 0.745000 
JJG (15) 12.530480 0.638513 
Wfll 7.811408 0.252248 
Wll2 8.198935 0.5 14230 
RESET 6.2256 11 0.101135 
Izvor: Proractm kand1data. 
Rezultati potvrauju veoma intenzivan uticaj deviznog kursa i industrijske p1·oizvodnje, ali i slab 
uticaj otkupa de,,izne efektive. Model obja5njava 92% ukнpnog varijaЬiliteta uvoza trajnih 
potro~пiћ dobara i moze se matematicki predstaviti na sledeci nacin: 
0 . 6 
0 . 4 
0.2 
UVTP = -17.12 + 1 .811/Р + 0.09NODE + 3.69REDK (5.37) 
G1·aflkon 5.48 Stvarna i tгef:im modelom осепјепа dinamika uvoza trajnih potrosnih 
dobaгa,januar 2001-decembar 2005. godine 
.---------------------------------------------------------------~ 12 
11 
10 
8 
0 . 0 ~~--~~~~--~------~~~~~--~--~~----~~-+----~~~~ 
- 0 . 2 
2 002 2003 2005 
R esidual - AC't u a l . F' i1:1:ed 1 
Cetvrta jednacina је sporпa kao i prva. At.ttokoгe l acije пета, slucajпa greska је пormalno 
гaspodeljeпa i homoskedasticna, 199 greske specifikacije nema, koeficijeпt determiпacije se 
statisticki znacajпo razlilшje od nule i sve objasпjavajLJCe prornenljive, osim inostraпih kгedita, 
jesu statisticki znacajne na svim nivoima znacajnosti. Slabost ove jedпacine, koja је dovodi na 
гuЬ sta6sticke prihvatJji vosti, jeste statisticka nesignifikantпost inostranih kredita na nivoima 
Z11acajnosti od 1% i 5%. 
199 lpak, vazno је konstatovati da је prema uzoj varijaпti Vajtovog tcsta uocena heteюskedasticnost slucajпe greske 
11 а пivou zпacajnosti od 10%. 
189 
Tabela 5.149 Ekonometrijska ocena cetvrte jednacine uvoza trajnih potrosniћ dobara 
Proшenlj ive Kocficijenti Standardne t odnosi Verova tnoce greske осепа (р vrednostt) 
с -16.808440 1.545358 -10.876730 0.000000 
LIP 1.836162 0.239358 7.671195 0.000000 
SDK 0.0363 19 0.020904 1.737397 0.087800 
REDK 3.651506 0.224521 16.263550 0.000000 
Rz 0.925752 -
R 2 kor. 0.921775 -
DW 1.741173 -
F 232.744000 0.000000 
ЈВ 1.791420 0.4083 18 
Q (28) 22.864000 0.740000 
BG (15) 13.042690 0.599000 
TVH J 10.977820 0.089064 
WH 2 11.742310 0.228229 
RESET 2.138220 0.544219 
Izvor : Proracun kandtdata. 
Rezultati ponovo potvrёluju snaian uticaj deviznog kursa i industrijske p1·oizvodnje i, 
istovremeno, slab i sporan uticaj inostranih h."тedita. Jedлacina objasnjava 92% ukupnih 
varijacija uvoza trajnih potrosnill dobara i moze se matematicki prikazati na sledeci nacin: 
0 .6 
0 . 4 
0 .2 
- 0.2 
UVTP = -16.81 + 1.8411Р + 0.04SDK + 3.65REDK (5.38) 
Gt·afikoп 5.49 Stvarna i cetvrtim modelom ocenjena dinamika uvoza trajnih potrosnih 
dobara,januar 2001-decembar 2005. godine 
~------------------------------------------------------------~ 1 2 
11 
1 0 
2 005 
- - - - - - - .A.C't: ~Ја~ · Fi1:~ed 1 
Ekonom.etrijsko modeliranje otkrilo је da su devizni kurs i industrijska proizvodnja 
determinante sa veoma snainim uticajem па uvoz t7"ajnih potrosnih dоЬша, sto је и skladu sa 
rezultatima ocenjivanja ostalih jednacina uvoza. Nakon пјјh sledi neto otkup devizne efektive sa 
znacajno slabljim utjcajem. Копаспо, carine ј srednjorocni ј dugorocni inostrani la·editi jesu 
vm·ijaЬ!e sa slablm i neizvesпjm uticajem, jer su obuhvacene modelima koji su па granici 
statisticke prihvatljivosti. 
Mogнcnost da је serija нvoza trajп.ih potrosnih dobara nestacioпaгna sa jednim jedinicnim 
koreпom. namece potrebu testiranja ranga kointegracije sa dve potencijalne nestacioname 
objasпjavajuce promenljive - realnim bruto platama i realлim efektivnim deviznim kursom. Na 
190 
osnovu polaznog test vektorskog autoregresionog modela (V AR) petog reda sa konstantom и 
jednacinaшa VAR modela i konstantom u koiпtegracionim jednacinama, ocenjena је sledeca 
dugorocпa ravлotezлa relacija:200 
UVTP = -34.58+ 0.28RBP + 4.67REDK (5.39) 
Graficki prikaz гezidua1a koiпtegracione jednacine potvrduje пjilюvu stacionarnost, odnosпo, 
kointegrisaпost posmatranih vremeпskih serija.201 
Grafikon 5.50 Reziduali kointegracione jednaCine uvoza trajnih potrosnih dobat·a 
19 . .2 
.2001 .200.2 .2003 .2005 
R.ESLJ"// P 14 
Izracшыta koiлtegracioпa veza potvrduje sna2aп dugoiocп.i uticaj realnog efektivnog deviznog 
kшsa na uvoz trajnih potrosnih dobara, sto је и saglasпosti sa reztlltatiшa pretlюdno ocenjenih 
regresioнiћ j edпacina. Novo је to §to dugoiocno, reatne bruto plate, takode, нtiси па uvoz trajnih 
potrosnih dobara, ali ne prcvise intenzivno. Kointegrisanost posmatranih viemenskih serija 
impliciтa mogtJcnost ocene modela sa korekcijom greske?02 
200 Ya:lno је istaci da је polazпj VAR model formj1·an u odпosu na prvu difereпcLI or iginalпill vremeпskil1 serija. 
ћvim diferenciгaпjcm koпstaпta iz јсdпасјпа У AR modela formiranog u odпosu па origiпalпe v1·emeпske serjje 
nestaje, Linearnj vremenskj trend p1·elazj u konstantu, а kvadratni vremenskj tгend prelaz j u ljnearnj. Takode, prvo 
djferenciranje smanjuje red V AR modela za jedan. Dakle, LI notacjjj originalnih vremenskiЬ serija паs polaznj test 
VAR model bio Ьј model sestog reda sa lineamjm vremenskjm crendom u VAR jednacinama i konstantom u 
kojntegтacionjm jednacjnama. 
201 Smatгamo da odJюsna jednacina jma ekonomski smisao, te snю se zbog toga opredelili za nju iako Johanseno,,a 
test statistika traga ukazuje na пulti ra11g koiпtegracije 11а njvojma zнacajnostj od 1% ј 5%. 
202 Model se LI literatl!Гj nazjva ј model sa korekcjjom ka ravnotezj. U jednacjпj su sa t.UVTP _3 ј t.RВP _7 , 
respektivno ozпacene prva diferenca uvoza trajniћ potro~njh dobara sa vremenskom docnjom t1·eceg reda ј ргvа 
djferenca reaLnill bruto plata sa vremenskom docnjom sedmog reda. Takode, sa VTP smo obelezjlj sezonsku 
vestacku promenljjvu za januar mesec, koja uzimajedjnicne vrednostj u: 2001 , 2002, 2003 i 2004. godjnj, ј vredлost 
2,38 u januaru 2005. godine, jer је u ovom mesecu, pored sezonskog pada diference uvoza trajnili potгosnih dobara, 
zabelezen ј dubok p1·jvremenj struktumi lom. 
191 
Tabela 5.150 Ekonometrijska ocena modela sa korekcijom greske 
P•·oш<шljive Koeficijenti Standardne t odnosi Yerovatnoce greske осепа (р 1'red11ostt) 
с 5.133494 1.222002 4.200889 0.000100 
(UVT + 34.58- 0.28RВР -
-0.374172 0.072819 -5.138367 0.000000 4.67REDK) _1 
t.UYTP , 0.124408 0.044689 2.783869 0.007800 
t.RBP 7 0.722307 0.169552 4.260084 0.000100 
ПР 0.5 19248 0.1 84911 2.808105 0.007300 
VTP -0.447041 0.045260 -9.877230 0.000000 
VAR 0.586548 0.093287 6.287554 0.000000 
R 2 0.911459 -
R 2 kor. 0.899654 -
DJY 2. 143750 -
F 77.206910 0.000000 
111 0.437393 0.803566 
Q (24) 29.65 1000 0. 197000 
BG (J5) 14.541040 0.484954 
IJIH 1 16.353430 0.128509 
WH2 23.566490 0.2133 10 
lzvor: Proracun kaпd 1data. 
U modelu nema autokorelacije, slucajna greska је homoskedasticna i normalno raspodeljena, 
koeficijent determinacije se statisticki znacaj no razlikuje od пule, i sve obj asnjavajuce 
promen1j ive su statisticki znacajne па nivoirna znacajnosti od 1%, 5% i l0%?03 
Matematicka forma modela sa kot·ekcijoin gieske glasi: 
LfUVTP = 5.13 - 0.37{UVT+34.58- 0.28ROP - 4.67/lEDK) _1 + 0. /JtJUVTP -.1 + 0.72LJRBP 7 + 0.5211Р - 0.45VTP + 0.59VAR (5.40) 
0 . 2 
0. 1 
-0. 1 
Gt·afikon 5.51 Stvarna i ocenjena dinamika stope J'asta uvoza trajnill potrosnih 
dobara, septembar 2001-decembar 2005. godine 
.-------------------------------------------------------------,- 1 .0 
200.2 .200З 
R.E>S ic:tual -- """-ct: u a l · Fit:1:ect \ 
0.5 
0 . 0 
-0. 5 
-1 . 0 
- 1 . 5 
- 2.0 
Осепјеnа jedtlaciпa, koja objasnjava 90% ukupnih varijacija stope rasta uvoza ti-ajnih potrosnih 
dobara, pokazuje da se 37% neravпoteze 204 ovog uvoza uskladuje u periodu od j ednog meseca. 
203 U modelu postoji autokorelacija drugog reda na 11 ivou znacajnosti od 1 0%, ~to ne ugrozava verodostojnost 
doЬijenih rezнltata. 
204 NeravпoteZз predstavlja odstupanje ostvarene vr·ednosti uvoza trajnih potro~пil1 dobara od dugorotne ravпotefue, 
odnosno, kointegracione jednacine. 
192 
5. EKONOМETRIJSKO MODELIRANJE JEDNACINA IZVOZA 
5.1 ANALIZA UКUPNOG ROBNOG IZVOZA 
Ekoпometгijsko istrazivanje jedпacina ukupnog robnog izvoza rezultiralo је ocenom 
cetiri jednacine. U pivom modelu nema autokot·clacije, slucajna greska је noгmalпo raspodeljeпa 
i homoskedasticna, i sve objasnjavajuce promenljive su statisticki znaeajne na nivoirna 
znacajnosti od 1%, 5% i 10%. 
Т Ь 1 5 151 Ek .. ka а е а .. onometn;s "d k ь ocena prve ;е nacme и ирпоg ro nog zzvoza s ь·· r ue 
Promenljive Koeficijenti Standardne t odпosi Verovatnoce greske occna (р v 1·ed" о stl) 
IZ _1 0.559613 0.109 199 5.124714 0.000000 
ПР _1 0.505594 0.123203 4.103751 0.000100 
v -0.370695 0.065108 -5.693518 0.000000 
VIZ 0.173735 0.053186 3.266565 0.001900 
R2 0.807954 -
R 2 kOI·. 0.797479 -
DW 2.083469 -
ЈВ 0.236451 0.888496 
0 (21) 28.159000 0.136000 
BG (1 5) 17.904200 0.267735 
fVH Ј 7.494357 0.277535 
WH 2 8.911433 0.7 10476 
lzvor: Proratun kandrdata. 
Осеnјепа jednacina predstavlja zavisnost ukupnog IObnog izvoza od sopstveпe vгednosti i 
vrednosti industrijske piOizvodпj e и prethodnom mesecн i obja5njava oko 80% ttkupnih 
varijacija robnog izvoza.205 Parametar иz incleks indиsLrijske proizvoclnje pokazиje da rasl 
indиst1"ijske proizvoclnje za 1% proиzrokuje rast robnog izvoza и narednom pe,-iodи za 0,51%, i 
ob,-atno. Odnosna jednacina irna sledeci matematicki oЬlik: 
IZ = 0.56IZ 1 + 0. 51/ЈР _1 - 0.37V + 0.!7VIZ (5 .41) 
205 Sa VIZ srno ozr1atili ve~tacku promeвljivu koja uzirna jedinicвe vredrюsti od maja 2004. do decernbra 2005. 
godjпe i пulte v•·edпosti za ostale opset"vacije podataka. Njom se modclir-a rast izvoza u ovom per·iodu koji је 
impljcirao promeпu nagiЬa ove vr·er11er1ske serije. Takode, tгеЬа iшati u vidu da sLr sve ocenjene jedвa~ine гobnog 
izvoza dinaшickog karaktera, јег na desвoj straпi jedпakosti sadrze izvoz sa vremeпskim docnjama. Na osnovu ovih 
jednacina moguce је doЬiti dugorocnu staticku jedna~iлu izjednacavaвjem vrednosti izvoza u tekucem periodu sa 
vreduostima u prethodпim periodima. 
193 
0 . 4 
о . .:2. 
- 0 . .:2. 
Grafikon 5.52 Stvama i prvim modelom ocenjena dinamika ukupnog robпog izvoza, 
februar 2001-decembar 2005. godine 
г-----------------------------------------------------------~6.5 
6.0 
5.5 
5.0 
4 .5 
- 0 . 4 ~~----~~~~~~~~~~~--~~~~~~~~~~~~~~~ 
.:2.003 .:2.004 .:2.005 
.:2.00.:2. 
R.et.s ic:luat F rt:tE>d 1 
Druga jcdnacina predstavlja zavisnost robнog izvoza od sopstveнe vгednosti iz 
prethodпog mcseca ј cene aafte шаl. U njoj пеша aLitokorelacije, slLicajna greska је 
lюшoskedasticna ј normalno raspodeljena, model је dobro speciflkovan, koeficijent 
determinacije Ll popнlacionoj regresionoj jednacini se statisticki znacajno razlikuje od nule, i sve 
obja5njavajuce proшenljive su statisticki znacajne па sviш nivoima znacajnosti. 
Tabela 5.152 Ekonometrijska ocena druge jednacine ukupnog robnog izvoza Srblje 
Pt·omCIIIjivc Koeficijcпti Staпdardпe t odnosi Verovatnoce greske ocena (р vrednostl) 
с 1.440957 0.310295 4.643829 0.000000 
IZ 1 0.520534 0.087457 5.951906 0.000000 
URAL 0.341824 0.075345 4.536751 0.000000 
v -0.319741 0.059250 -5.396501 0.000000 
R2 0.839725 -
R 2 kor. 0.830982 -
DW 2.168120 -
F 96.053050 0.000000 
ЈВ 2.868822 0.238256 
Q (24) 14.775000 0.927000 
BG(JS) 11.135080 0.742962 
WHJ 4.103731 0.534580 
WH2 5.698341 0.680980 
RESET 3.570335 0.3 11754 
lzvor: Proracun ka11dtdata. 
Ocenjeni paJ'ametri pokazuju da rast cene nafie ural za jedan procenat prouzrokuje rast 
ukupnog гоЬпоg izvoza za 0,34%. Model objasnjava 83% ukupnih varijac~a robnog izvoza i 
iша sledeci шateшaticki oЬiik: 
JZ = 1.44 + 0. 52/2 _1 + 0.34URAL - 0.32V (5.42) 
194 
0. 4 
о. 2 
-0.2 
Grafikon 5.53 Stvama i drugim modelom осе1уепа dinamika ukupnog 1·obnog 
iг.юza,febrиar 2001-decembar 2005. godine 
г-----------------------------------------------------------------.- 6.5 
4 . 5 
- 0 . 4 ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~-.~~~~--~ 
2~2 2~з 2 004 2~s 
F i:tte>c:t l 
Treca јеdпа.сiпа robпog izvoza doЬijena је objediпjavaпjem prethodne dve. U njoj nema 
autokorelac~je, slucajna gi"eska је lюmoskedasil.icпa i noпnalпo t-aspodeljeпa, greske speci:fikacije 
пета, i sve objasnjavajuce promeпyive su statisticki zпacajne na svim пivoiшa znacajnosti. 
Т Ь l 5153 Eko а е а . nometrijs ka , . d k ocena tJ·ece.Je пастпе и upnog ro ь поg izvoza Sb r Џе 
Proшenljive Kocficijenti Standardne t odnosi Verovatnoce g1·eske ocena (р vt·etluosti) 
IZ _I 0.444990 0.104756 4.24787 1 0.000 100 
URAL 0.372465 0.078999 4.7 14783 0.000000 
ПР -• 0.376453 0.083873 4.488394 0.000000 
v -0.35023 1 0.060039 -5.833405 0.000000 
R2 0.836697 
-
R 2 km·. 0.827790 -
DW 2.107506 -
ЈВ 2.578097 0.275533 
.Q (24) 16.944000 0.851000 
BG (l5) 11.396360 0.724025 
Wlf l 4.663842 0.700909 
Wfl2 5.897001 0.949821 
RESET 3.948304 0.413047 
Tzvor: Prora~Lin kand1data. 
lzracunati гegt·esioni koeficijenti роkаzији da 1·ast industтijske pl"oizvodnje и prethodnom 
mesecu i cene na_fte и tekucem mesecu za Ј% иtice па rast robnog izvoza u tekui:em mesecu za 
0,38% i 0,37%, respektivno, i obratno.206 Ocenjena jednaciпa objasnjava 83% ukupпog 
va1·ijaЬiliteta 1·obnog izvoza i ima sledeci mateшaticki oblik: 
IZ = 0.4412 _1 + 0.37URAL+ 0.38ЈЈР _1 - 0.35V (5.43) 
206 Vrednost iuacLJпatog koeficijenta LJZ ce11u nafte ural trcba pril1vatiti sa jzvesnom dozom rezerve bLJducj da је опа 
veca пеgо LJ s iLJcaj LJ r·obпog нvoza, ~to njje logic11o ako zпamo da sв uvoz ј izvoz пafte ј нaftпih de1·jvata 2005. 
god iпe ucestvovalj LJ ukupnom Ј"ОЬпот uvozн i jzvozLJ sa 13,2% i 2,8%, respektjvno. Ovo mozc bjti posledica 
relativпo malog statistickog uzoгka - la-atkih vi"emenskib serija. Paramater j вzora~ke regresjone jednacjne ocenjeni 
metodom ONK posedLJjLJ osoЬiпu koJnjstentпosti ukoJjko SLJ zadovoljene pretpostavke klasj~nog regresionog 
modela, odnosno LJkoliko је modeJ statistj~ki prihvatJjiv, ~to znaci da sa povecanjem uzorka doЬijamo verooostojniju 
осепu stvanюg LJticaja cene nafte na robni izvoz i uvoz. Dakle, tacnost doЬijenjh rczultata шocicemo da testiraшo 
tek kada nam bude na raspolagaпju veci uzorak- duze vremeпske serije. 
195 
0 . 4 
0 . 2 
- 0.2 
Grafikon 5.54 Stvama i tretim modelom ocenjena dinamika ukupnog robnog 
izvoza, februш 2001 -decembar 2005. godine 
г--------------------------------------------------------------,6.5 
- 0. 4 ~~~~~~-.~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 
2 003 2 004 2005 2 002 
· F h:t E>Ct 1 
Konacno, poslednji model robпog izvoza predstavlja r1i egovu zavisпost od r·ealnog 
efektivпog dcvizпog kшsa. Slucajna gгeska је пorшalno raspodeljena, homoskedasticna i пUе 
autokorelisaпa, koeficijent determinacije se statisticki znacajno razlikuje od nнle, i sve 
objasnjavajнce promenljive su statisticki znacajne na svim nivoiшa znacajnosti, osim deviznog 
kшsa na nivoн zпacajnosti od 1 %. Takode, slabost odnosnog modela jeste mogucпost postojaпja 
gгeske specifikacije i heteroskedasticnosti slнсајпе gгeske prerna siroj varijaпti Vajtovog testa na 
nivoн zпacajпosti od 10%.207 
Т Ь 1 5154 Ek "d k а е а . onometrys а осе па cetvrte Је naczne и upnog ro ь nog rzvoza s ь·· r уе 
Promenlj i''C Koeficij enti Standardne t odnosi Verovatnoce greske ocena (р vredno.'itl) 
с 2.466378 0.439467 5.612200 0.000000 
.6REDK - 1.929869 0.850935 -2.267939 0.027400 
IZ 1 0.536347 0.084688 6.333227 0.000000 
v -0.346114 0.058842 -5.882092 0.000000 
VIZ 0.202763 0.049323 4. 110950 0.000100 
R2 0.849364 -
R 2 k 01·. 0.838206 -
DJfr 2. 148033 -
F 76.120050 0.000000 
ЈВ 0.486275 0.784164 
_Q (24) 20.130000 0.689000 
B G(l5) 10.267350 0.802594 
WH I 1.247 167 0.974491 
WH2 19.925 180 0.068515 
R.ESET 5.86390 1 0.053293 
(zvor : Proracun kand tdata. 
Rezultati pokazuju da ubrzanje aprecijacije i uspOJ'avanje depJ'ecijacije realnog efektivnog 
de,,iznog kursa za Ј% utice па smanjenje ukupnog I'Obnog izvoza za 1,93%, sto је protivno 
f\Jrdnjama kreatora ekonomske pofitike о odsustvu uticaja deviznog kш-sa па dinamiku izvoza. 
207 Ipak, stepenovane ocenjene vrednosti ukupnog robnog izvoza koje se pojavljuju kao obja5njavajllce proшenljive 
u test regresionoj jednacin..i RESET testa statisticki su nesignifikaпtлe na sva tri nivoa znacajnosti, ~to ide ll prilog 
pt·ihvatanja ћipoteze da је specifikacija modela dobra. 
196 
Ocenjeni model objasnjava 84% ukupnog varijaЬi\iteta robnog izvoza i ima sledeci matematicki 
oЫik: 
0 . 4 
0 . 2 
- 0 . 2 
IZ = 2.47 - 1.93LJREDK + 0.54/Z 1 - 0.35V + 0.20VIZ (5.44) 
Grafikon 5.55 Stvama i cetvrtim modelom ocenjena diпamika ukupnog robnog 
izvoza, f ebruar 2001-decembar 2005. godine 
.-------------------------------------------------------------~6. 5 
6.0 
5.5 
5.0 
4 .5 
2002 200З 2 5 
~es lelual ------- ....,._ct: u a l · F rt1: ек::1 1 
Na osnovu prelhodno p1·ikazanih rezultala ekonometrijskog modeliranja, zakljucujemo da 
su najvain(je determinante ukupnog гоЬпоg izvoza Srblje: realni e,[ektivni devizni ku1•s i 
industrijska p1·oizvodnja, dokje ulicqj cene nqfte veoma sporan. Takode, smatramo da dinamika 
izvoza moie Ьit.i pod snainim иticajem inostrane agregatne trainje, pt·e svega trainje и EU, ali 
ovu promen(ji\IU zbog nedostupnosti podataka nismo uzeli и obzir. 
5.2 ANALIZA IZVOZA INTERМEDIJARNIH DOBARA 
Ekonometrijska analiza izvoza interшedijamih dobara rezultirala је ocet~ivanjeш dve 
dinamicke jednacine sa dobrim statistickim svojstvima. Slucajna greska u prvom modelu је 
normalno raspodeljena, homoskedasticna i nije autokorelisana, koeficijent determinacije se 
statisticki zпacajno razlikuje od nule, model је dobro specifikovan, i sve obja.Sпjavajuce 
proшenljive su statisticki zпacajr1e па svim лivoima zпacajnosti , osim izvoza intermedijamЉ 
proizvoda sa vr·emenskoш docnjom dгugog reda па пivoiшa zпacajпosti od 1% i 5%. 
197 
Tabela 5.155 Ekonometrijska ocena prve jednacine izvoza intermedijarnih dobara 
Promenljive Koeficijenti Standardne t odnosi Verovatnoce greske ocena (р vred11ostl) 
с 7.076491 1.289615 5.487291 0.000000 
IZI -1 0.575804 0. 124058 4.641418 0.000000 
IZI _2 -0.222213 0.125034 -1.777225 0.081400 
SDK -1 0.048465 0.0 l6832 2.879389 0.005800 
v -0.224261 0.060808 -3.687990 0.000500 
VIZ 0.357468 0.076642 4.664103 0.000000 
R 2 0.917748 
-
R2 kor. 0.909839 -
DJtl 1.825286 
-
F Ј 16.040900 0.000000 
ЈВ 0.377474 0.828004 
Q (24) 29.873000 0. 189000 
BG(15) 18.270000 0.248737 
J<JIH 1 10.685830 0.220143 
Wlf 2 19.236170 0.315146 
RESET 3.306112 0.191464 
lzvor: Proracun kand1data. 
Dobljeni J'ezиltati pokazujи da izvoz intermedifamih dobara zavisi od sopstvenih vrednosti iz 
pгethodna dva pel'ioda i sredJ?jorocnog i dugorocnog zaduiivanja и inostranstvи iz prethodnog 
peгioda, p1·i сети је uticaj poslednje vагiјаЫе veoma slab. Мisljenj a sшо da vestacka 
pгomeпljiva VIZ reprezentuje uticaj poskup1jenja mctala na svetskiш beizama. Naiшe, oko 47% 
izvoza intermedijamill dobat-a сiпе gvozde i celik i obojeni шeta1i, te ј е prirodno da rast cena 
metala znacajno utice ла rast izvoza interшedijarnih dobara. Budu6i da intermedijarni proizvodi 
sacinjavaju oko 52% ttkupnog robnog izvoza, 208 smatramo da је rast cena metala uzrok ubrzanja 
ttkupnog izvoza i promene nagiЬa ove vremenske serije. Оселјела jednacina objasnjava 91% 
ukupnog vaiijaЫliteta izvoza posmatranih dobaia i iша sledeci matematicki oblik: 
0 . 4 
0 . .2 
- 0 . 2 
IZI = 7.08 + 0.58/ZI , - 0.22/Zl 2 + 0.05SDK - 1 - 0.22V + 0.36VIZ (5 .45) 
Graftkon 5.56 Stvarna i p1-vim modelom осепјепа dinamika izvoza intermedijarnih 
dobara, mart 2001-decembar 2005. godine 
.-------------------------------------------------------------~ 1 2.5 
1 2 . 0 
11 .5 
11 .0 
10. 5 
2 00.2 2005 
Resic:lual 
· F i1:'1: eк::l 1 
Drugi model iша dobra statisticka svojstva. Slucajna greska је normaJno raspodeljena, 
homoskedasticлa i nije autokorelisana, koeficijeлt detel'minacije se statisticki znacajлo шzlikuje 
208 Ukнpao izvoz i izvoz i11termedijamih proizvoda korelisani S ll na пivou od 0,92. 
198 
od nule, greske specifikacije nema, i sve objasnjavajuce proшenljive su statisticki znacajne na 
svim пivoima znacajnosti , osim prve diference realпog efektivпog deviznog kursa na nivou 
znacajnosti od 1 %. 20 
Tabela 5.156 Ekonometrijska осепа druge jednacine izvoza intet·medijamih dobara 
Proшcnljive Koeficijenti Standardne t odnosi Verovatnoce gr eske ocena (р ''rednostђ 
с 4.688446 0.991550 4.728403 0.000000 
IZI -1 0.584796 0.088860 6.581070 0.000000 
LI.REDK -2.109280 0.838116 -2.516694 0.014800 
v -0.210618 0.05855 1 -3.597189 0.000700 
VIZ 0.267424 0.068211 3.920537 0.000300 
R 2 0.916261 
-
R 2 kor. 0.910058 -
Dffl 2.01 1950 -
F 147.7 15200 0.000000 
ЈВ 1.296805 0.522880 
Q(24) 26.064000 0.350000 
BG(J5) 17.598970 0.284335 
ТУН Ј 6.552915 0.364176 
ТУН2 9.340512 0.673604 
RESET 0.981621 0.612130 
Izvor: Pr01·acun kaпd 1data. 
Druga jedпacina otkriva visoku zavisnost izvoza intermedijarnih dobara od deviznog kursa. 
Ubrzaпje aprecijacije i usporavanje deprecijacije za jedan ргосепаt, uz konstantnost ostali/1 
objasnjavajui:ih promenljivih, prouzrokuje smanjenje izvoza intermedijarnih dоЬша za 2,11%, i 
obratno. Pozi tivпa vredпost uz vestac.lш proшeпljivн Iepiezeпtuje efekat posktl pUeпja шetala 
koji povecava 11agiЬ seiije. Druga jednaciпa izvoza iпteпned ijaшih dobara ima sledeci 
matematicki oЬiik: 
0. 4 
0 .2 
- 0 . 2 
IZI = 4.69 + 0.58JZJ_, - 2.1/&REDK - 0.21 Jl + 0.27VJZ (5.46) 
Grafikon 5.57 Stvarna i clrugim modelom ocenjena dinamika izvoza 
intennedijamih dobara, februar 200 1-decembar 2005. godine 
~----------------------------------------------------------~~ 12. 5 
2 003 
.Ac:'t: u ao\ 
2 005 
F it:'t:ed 1 
12. 0 
11 .5 
1 0 .5 
209 Ova varijaЫa se пalazi 11а granici statisticke znacajnosti na nivou znacajnosti od 1 %. 
199 
Prethodna dva modela su pokaza!i da su najvaznцe detaminante izvoza 
intenneфjami/1 pt·oizvoda: l'ealni efektivni devizni kиrs i cena metala (modelirana vestackom 
pl·omenljivom), dokje uticaj inostranih s1·ednjorocnih i dиgorocnih kredita slab. 
5.3 ANALIZA IZVOZA КAPITALNIН DOBARA 
Jedina ocenjena regresioпa jednacina izvoza kapitalnih dobara ima zadovoljavajиca 
statisticka svojstva. Slucajna greska је normalno raspodeljena, homoskedasticna i nije 
aиtokorelisana, koeficijent determinac~e se statisticki znacajno t-azlikнje od nиie, greske 
speciftkacije nema, i sve objasnjavajиce promenljive su statisticki znacajne na svirn nivoima 
х . . 210 zna~aJnOstt. 
Т Ь 1 5157 Eko а е а . .. ka nomelrlJS осепаје d с па ine zzvoza ka . l 'h d ь 1plla т о ara 
Proшenljive KoeПcijenti Standard11e t odnosi Verovatnoce greske ocena (р vrednostz) 
с 5.840351 1.184093 4.932342 0.000000 
UVК-1 0.366058 0.100869 3.629042 0.000600 
vrzк. -0.496723 0.125517 -3.957423 0.000200 
VIZK1 -0.439660 0.147586 -2.979020 0.004300 
vrzк.з 0.351483 0.096831 3.629850 0.000600 
R 2 0.455291 
-
R 2 kor. 0.414943 -
DW 2.057375 -
F 11.283890 0.000001 
ЈВ 4.004684 0.1 35019 
Q (24) 22.096000 0.574000 
BG(JS) 16.761050 0.333348 
WH2 12.877650 0.301398 
RESET 1.392218 0.498521 
Izvor: Prora~tш kar1d1data. 
Model objasnjava svega 41% нkupпog vaгijabiliteta izvoza kapitalnih dobara, sto је пjegova 
slabost. Яezultati otkrivajи da је И1'0Z kapitalnih dоЬша и prethodnom pet·iodи najznacajnija 
determinanta izvoza ovih pгoizvoda и tekucem peгiodu. Naime rast uvoza kapitalnih dobara и 
prethodnom periodu. za 1%, pri ostafim nepromenjenim faktorima, prouzrokuje rast izvoza ovih 
proizvoda za 0,36% и tekucem periodu. Zavisnost izvoza kapitalnih dobara od njihovog uvoza н 
prethodnom periodи шоzе se objasniti na dva nacina. Prvi је da sн kapitalni proizvodi koji sн 
predшet нvoza, istovremeno, i predmet izvoza и okvirи poslova dugorocne proizvodne 
kooperacije, reekspoгta, poslova opleшenjivanja ili vracanja robe. Medtttiш, kako poslovi 
VIa6anja robe i dнgorocne pгoizvodne kooperacije иcestvujи и ukиpnom izvozu sa oko 0,4%/ 11 а 
kapitalni pгoizvodi sa oko 10%, јаsпо је da ova dobra nisн predmet vracanja i proizvodпe 
koope1-acije. Smatгaшo da izvoz nakoп opleшenjivaпja, koji se jednim delom odnosi na kapitalne 
210 u model SLI ukljucene tгi vesta~ke P1'0111Cilljive: V[ZK, VIZK I ј VIZKЗ. Pгomeпljiva VJZK uzima jedini~ne 
vrednosti u januaru mesecн: 2001, 2002, 2003, i 2005. godine, vrednost 2 н janttaru 2004. godine i nulte vrednosti 
za ostale opservacije podataka. Promenljiva V!ZK 1 uziшa jedinicпe vrednosti u: maju 200 Ј, junu 2002, aprilu 2003, 
ј н! н 2003, i avgustt1 2004. godinc i nulte vrednosri za ostale opset·vacijc podataka. Promenlj iva VIZK3 uzima 
jedini~ne vrednosti za sve opservacije podaraka od novembra 2002. do decembra 2003. godine, i nulte vrednosti za 
ostale opservacije. 
21 1 Od ~ega se skor·o sve odnosi na vracaпje robe -0,4%, dok је udeo koji se odnosi na dugoro~nн proizvodnu 
kooperacijн izra~нnat na jednu decimalu 0,0%. 
200 
proizvode, u manjoj meri objasnjava zavisnost izvoza kapitalnih proizvoda od njihovog uvoza.212 
Drugo objasnjenje је sadriano и cinjenici da uvoz kapitalnill proizvoda poboljsava tehnolosku 
baztt proizvodпje, povecava prodttktivnost, i omogucava proizvodпju kvalitetnijil1 proizvoda, te 
izvoz ciпi koпkuгeпtnijim па inostranom trzistu. Iпteresantпo је da ova zavisnost пiје носеnа н 
slucaju ukupnog izvoza, izvoza eпergeпata, i intermedijarnih dobara. Ocenjena relacija ima 
sledeci matematicki oblik: 
1 . 0 
0.5 
- 0.5 
IZK = 5.84+ O.ЗJUVK-1 - 0.50VJZK - 0.44VIZKI + 0.35V!ZК3 (5.47) 
Gt·afikon 5.58 Stvarna i modelom осепјепа clinamika izvoza kapitalnih dobara, 
februш· 2001-decembar 2005. godine 
.2.00.2. 2 005 
· F it 'l:eн::l 1 
10.5 
1 0 . 0 
9.5 
9.0 
Dakle, tehnolosko osavremenjavanje proizvodnje i poslovi oplemenjivanja robe vrse najsnaini.ji 
uticaj па izvoz kapitalnih proizvoda. 
5.4 ANALIZA IZVOZA NETRAJNIH POTROSNIH DOBARA 
Prva осепјеnа jednacina izvoza netrajnih potrosnill dobara ima dobra statisticka 
svojstva. Slucajпa greska је normalno raspodeljeпa, homoskedasticпa i nije autokorelisana, 
objasпjavajuce promeпljive su statisticki znacajпe na sva tri 11ivoa znacajпosti , osim prve 
difereпce realnog efektivпog deviznog kursa, па пivoima zпacajnosti od 1% i 5%, koeficijent 
determjпacije је statisticki zпасајпо t-azlicit od m:rle, i modelje dоЬго specifikovaп.213 
212 Izvoz nakon oplemenjivanja ucestvuje u ukнpnom izvozн sa oko 9,4%. 
213 U model је нkljuceпa sezonska ve~tacka promeпljiva VIZNP koja нzimajediпicne vrednosti u mајн: 2001, 2002, 
2003, 2004, aprilu 2005. godine, i пulte vredпosti u ostalim mesecima. 
201 
Т Ь 1 5158 Ek а е а . оп оте h .. ka ·ys "d . "h осепа prve Је nacme тzvoza netnym v "hd ь potrosm о 01'0 
Protneпljive Koeficijenti Standardne t odnosi Verovatnoce greske ocena (јЈ ''red11ostl) 
с 2.873058 0.722510 3.976497 0.000200 
IZNP -1 0.748310 0.065053 11.503100 0.000000 
дREDK -1.594638 0.907676 -1.756837 0.084600 
у 
-0.454216 0.064327 -7.061043 0.000000 
VIZNP -0.230629 0.056822 -4.058817 0.000200 
R2 0.774436 -
R2 kor. 0.757728 -
DJfl 1.860362 -
F 46.349990 0.000000 
ЈВ 0.741172 0.690330 
Q (24) 22.252000 0.564000 
BG (15) 15.035610 0.448855 
WHJ 6. 110400 0.410937 
WН2 7.525662 0.755058 
RESET 2.489533 0.288008 
Izvor: Proracun kandtdata. 
Осепјепа jednaCina је dinamickog karaktera, а v1·ednosti f!ienih parametшa pokazuju da 
ubrzanje apt·ecijacije i usporavanje deprecijacije J'ealnog efektivnog deviznog kursa za Ј%, pri 
ostalim nepromenjenim varijaЬ!ama, prouzrokuje smanjenje izvoza netrajnih potrosnih clobara 
za 1,59%, i obгatno. Odnosna jednacina objasnjava 76% ukupnog varijaЬiliteta izvoza netrajnih 
potiosnih dobara i ima sledeci matematicki oЬlik: 
0. 4 
0. 2 
- 0 . 2 
JZNP = 2.87 + 0.75/ZNP 1 - 1.59/JREDK- 0.45V- 0.23VIZNP (5.48) 
Gt·afikon 5.59 Stvama i prvim modelom oce1!jena dinaгnika izvoza netrajnih 
poti'Osnilz dobara, februar 2001 -decembar 2005. godine 
г-----------------------------------------------------------~~ 11 .8 
2002 2 003 
Residu al --- - - Act ual 
2005 
Fi1:1:ed 1 
11.6 
11 . 4 
11 .2 
11 .0 
10.8 
10. 6 
Dгuga jednacina је, takode, dinamickog kaJaktera i ima dobre staбsticke kю:akteristike. 
Slucajna gl"eska је noпnalno raspodeljena, homoskcdasticna i ruje autokorelisana, objasnjavajuce 
promenljive su statisticki znacajne na svim nivoima znacajnos6, osim stranih direktnih 
investicija na nivou znacajnosti od 1%, koeficijent determinacije se statisticki znacajno razlikuje 
od nule, i specifikacija modela је dobra. 
202 
Т Ь 1 5159 Ek t .. ka а е а . опоте rys осе па d rugeje t . "h tr v "h d ь nacme zzvoza п е rщпт р о osm о ara 
Pt·oшenljivc Koeficijenti Standardne t odnosi Vcrovatnoce gt·eske ОССЈ13 (р vt·etlltostt) 
с 3.280297 0.865705 3.789162 0.000500 
IZNP , 0.700747 0.080169 8.740845 0.000000 
SDl 12 0.033308 0.016450 2.024854 0.049100 
v -0.411182 0.062102 -6.621072 0.000000 
VIZNP -0.209044 0.061467 -3.400919 0.001500 
R 2 0.807934 
-
R 2 kot·. 0.790067 -
DW 1.911773 -
F 45.220330 0.000000 
ЈВ 2.057585 0.357438 
Q (20) 20.296000 0.440000 
B G(JS) 17.557970 0.2866 17 
WHJ 4.956003 0.549468 
WН2 10.790660 0.460965 
RESET 0.354070 0.837751 
Izvor: Proracur1 ka11drdata. 
Dohijeni t·ezultati pokazuju da и slucaju izvoza netrajn.ih potrosnih dobara p ostoji slab uticaj 
stгanih direktnih investicija. Naime, povecanje neto priliva stranih direktnih investicija sa 
vremenskom clocnjom dvanaestog reda214 za jedan procenat, pri nepromenjenim vreclnostima 
ostalih promenljivih, prouzrokuje rast izvoza пet1·ajnih potrosnih dоЬш·а za svega 0,03%, i 
ob1·atno. Model objasnjava 79% ukupnog varijabiliteta izvoza пetraj nih potrosnih dobara i ima 
sledeci matematicki oЬiik : 
0.2 
0. 1 
JZNP = 3.28 +О. 70JZNP -• + O.OЗSD! - 12 - 0.41 V- 0.21 V!ZNP (5.49) 
Graflkon 5.60 Stvama i drugim modelom осепјепа dinamika izvoza netrajnih 
potrosnih dobara, januar 2002-decembar 2005. godine 
г--------------------------------------------------------------. 11 .8 
11 .6 
11 .4 
1 1 .:2. 
11 . 0 
10. 8 
10. 6 
0.0 ~~~-+~-+~~~--r-~~~~---=~т-~~----~-r------т-~~~ 
-0. 1 
- 0. 2 
-О.З ~~~~-.~~~-.~~~-.~~~-.~~~-.~~~-.~~~-.~~~ 
0 2: 0 1 02: 0 7 0 3: 01 04: 01 04: 07 05: 01 05: 07 
R.e>Siclu a l - - - - - - ..д..с:t u a l F itt~ Ј 
Dakle, najsnazniji uticaj па izvoz netrajni/1 potrosnih dobara v1·si realni efeldivni devizni kш·s, 
clokje uticaj strani/7 direktnih investicija veoma slab. 
2 1~ Proizvoljпo smo uzeli u obzir da vremensk:i period aktivizacije (sazrevanja) stranib direktnih investicija iznosi 
jednu godinu. 
203 
5.5 ANALIZA IZVOZA ENERGENATA 
Izvoz energenata prcdstavil i sшо sa cetiri diпaшicke jcdnaciпe. Prvj model nema 
zadovoJjvajuca statisticka svojstva. U njemн пета autokorelacije, slucajna greska је normalno 
гaspodeljena, koeficUent determinacije se statisticki znacajno razlikuje od nнle, i sve 
obja5njavajuce proшenljive su statisticki znacajne na sva tri nivoa znacajnosti, osim prve 
diference realпog efektivnog deviznog k:ursa i izvoza energenata sa vremenskom docnjom 
drugog reda па nivou znacajпosti od 1%.215 Velika slabost odпosnog modelajeste гegistrovana 
heteioskedasticnost slucajne greske prema оЬе varUante Vaj tovog testa na rnvotJ zпacaj nosti od 
10%, sto namece potrebн velike opreznosti pri likoп1 inteгpretacije dobijenih rezultata. 
Tabela 5.160 Ekonometrijska ocena prve jednacine izvoza energenata 
PJ·omcпlj ive Koeficijenti Standardne t odnosi Vcrovatnoce greske ocena (р v1·eduostt) 
с 4.556130 0.873050 5.218633 0.000000 
IZI3 
- 1 0.27 1673 0.100965 2.690756 0.009500 
IZE _2 0.224122 0.095593 2.344540 0.022800 
llREDK -6.865890 3.063870 -2.240921 0.029200 
VIZE -1.097776 0.179422 -6.118414 0.000000 
R 2 0.568737 
-
R 2 kor. 0.536 189 -
DW 1.913703 -
F 17.473700 0.000000 
ЈВ 0.214964 0.898093 
Q (24) 24.552000 0.430000 
BG (l5) 10.278220 0.80 1884 
WHJ 13.476380 0.061318 
WH2 21.205990 0.068953 
RESET 2.980525 0.394638 
Izvor: Proracun kand1data. 
Dobljeni parametri pokazuju da ubrzanje apl'ecijacije i usporavanje deprecijacije realnog 
efekl.ivnog de11iznog kursa za 1% implicira smm~jenje robnog izvoza za 6,9%, i obratno. 
Pt·imecujeшo da је koeficijent L1Z vestacku pгomenljivu veoma visok, znatпo visi ncgo и svim 
pretlюdпo ocenjeпim jednaciпama, sto ukazнje na mogucпost da је njom pored sezonskog pada 
izvoza energeпata obuhvacen i нticaj neke druge varijaЬle. Takode, model objasnjava svega 54% 
ukupnog varijabiliteta izvoza energenata. Njegov шatematicki oЫik glasi: 
JZE = 4.56 + 0.27JZE _1 + 0.221ZE _2 - 6.871JREDK- 1./0VJZE (5.50) 
ш U jednacinu smo нkljucili vestacku promenljivu VIZE koja uzima jediлjcne vrednosti u: januaru 2001 , martu ј 
junu 2002, janнaгtl i apri1u 2003 ј febгtiaru i dece1n bru 2004. godine, i nulte vrednosti za ostale opservacUe 
podataka. 
204 
1 . 0 
0.5 
- 0.5 
Grafikon 5.61 Stvarna i prvim modelom осепјепа dinamika izvoza energenata, 
mart 2001-decembar 2005. godine 
г--------------------------------------------------------------r 10.0 
2 002 
R esi d u a l - --- --- A.ct: U<31 
2005 
F i1:ted 1 
9.5 
9.0 
8.5 
s.o 
7.5 
7.0 
Dгuga jednacina izvoza energenata, takode, ima slaba statisticka svojstva koja је cine 
nepriћvatljivom . Ipak, smatгamo da rezнltati oceлjivanja mogн biti iпdikativni . U ovom modelн 
nema autokoгelacije, s lнcajna g1·eska је normalno raspodeljena, а koeficijent deteпninacije se 
statisticki znacajno razlikнje od nule. Nedostaci se sastoje u tоше sto је slucajna greska 
heteroskedasticпa na nivoima zпacajnosti od 5% i 10% prema оЬе varijante Vajtovog testa, sto 
RESET test indicira gresku specifikacije na пivou znacajnosti od 10%, i sto је сепа nafte ural 
statisticki nesignifikantna na nivoiшa znacajnosti od 1% i 5%. 
Т Ь 1 5161 Eko а е а . .. k nomelrlJS а ocena d " d ruge;e nacme zzvoza energenata 
Proшenljive Koeficijenti Standardne t odnosj Verovatnoce greske ocena (р vrednostt) 
с 4.112170 0.910956 4.514128 0.000000 
URAL 0.345292 0.192560 1.793169 0.078700 
VIZE -1.086377 0.183902 -5.907353 0.000000 
IZE 1 0.199929 0.104828 1.907211 0.061900 
IZE _2 0.205431 0.099946 2.055423 0.044800 
R 2 0.554880 -
R 2 ko1·. 0.521286 -
DW 1.908238 -
F 16.517250 0.000000 
ЈВ 0.092987 0.954571 
Р (24Ј 23.026000 0.518000 
BG (15) 13.221140 0.585222 
IYH 1 17.673500 0.013533 
1f'H 2 23.774130 0.033272 
RESET 6.483556 0.090313 
lzvor: ProracLm kand1data. 
Ocenjeni pa,-ametl·i pokazuju da t·ast cene nafte za 1% prouzrokuje rast izvoza energenata za 
0,35%, i obratno. 216 Model objasnjava 52% ukupnog vaтijabiliteta izvoza energenata i ima 
sledeCi matematicki oЬlik: 
2 16 ТrеЬа primetiti da је intenzitet uticaja cene nafte na ukupan robni izvoz i izvoz energenata priЬiizno jednak, ~ta 
vise da је, ukoliko uzmemo u obzir trecu jednacinu ukupnog robnog izvoza, uticaj na ukupan robni izvoz veci nego 
na izvoz eпergeпata, sto је nelogicпo. Ovo moze biti posledica nedovoljпo dugih vrcmenskih serija (malog uzorka) i 
slabih statisti~kЉ svojstavajednacine izvoza energenata. 
205 
JZE- 4.1 Ј+ 0.35URAL- 1.09VJZE ..- 0. 20/ZE 1 + 0.211ZE _2 (5.51) 
Grafikon 5.62 Stvama i drugim modelom ocenjena clinamika izvoza energenata, 
mart 2001-clecembar 2005. godine 
г-----------------------------------------------------------~~ 10. 0 
1.0 
0.5 
- 0 . 5 
2002 2003 
R.ets ic:lua1 
------ - ..C...ct ._..,.. 
2005 
F i1:tE>Ct Ј 
9 . 5 
9 . 0 
8.5 
8. 0 
7 .5 
7.0 
Ђ-еса jedпacina, takode, ima losa statisticka svojstva koja zal1tevaju шaksimalnll opi"eznost 
tokom ekonomske interpretacije doЬijeniЬ rezultata. U пјој nema atltokorelacije, slucajna greska 
је normalno гaspodeljena i indeks industrijske proizvodnje је statisticki znacajan na svim 
nivoima znacajnosti. Manjkavosti modela su heteroskedasticnost slt1cajne greske217 i greska 
'fik .. 21& spec1 aciJ е. 
Tabela 5.162 Ekonometrijska ocena trece jednacine izvoza energenata 
Promenlj ivc Koeticijen ti Standardne t odoosi Verovatnoce greske ocena (р vreduostl) 
ПР -• 0.963199 0.209081 4.606822 0.000000 
VIZE -1.122711 0.188934 -5.942353 0.000000 
IZE 1 0.256293 0.106605 2.404131 0.019700 
IZE 2 0.2457 17 0.102437 2.398725 0.019900 
R2 0.506490 -
R 2 kor. 0.479073 -
DJ11 1.957106 -
ЈВ 0.229741 0.891482 
Q (24) 2!.494000 0.609000 
BG (15) 12.744200 0.622048 
1VH1 18.272400 0.010800 
WН2 21.064530 0.071662 
RESET 9.743304 0.044981 
Jzvor: Proracш1 kar1drdata. 
DoЫjeni rezultati pokazuju da rast industrijske proizvodnje u prethodnom mesecu za 1% 
implicira rast izvoza energenata u tekucem mesecu za 0,96%. Jednacina objasnjava svega 48% 
t1kupnog varijaЬiliteta izvoza eneгgenata i ima slcdeci matematicki oЬ\ik: 
JZE = 0.96ЈЈР _1 - 1.12VIZE + 0.261ZE _1 + 0.251ZE _2 (5 .52) 
217 Na п ivoima wacajпosti od 5% i 10%, prema uzoj varijaпti Vajtovog testa, i пivou znacajпosti od 10%, prema 
siroj varijaпti Vajtovog testa. 
218 Na вivou z11acajпosti od 5%. 
206 
1.0 
0.5 
- 0.5 
G rafikoo 5.63 Stvarna i trei:im modelom осепјепа dinamika izvoza energenata, 
mart 2001-decembar 2005. godine 
г--------------------------------------------------------------. 10.0 
.2002 .2003 
R.esielual 
---- --- ,.О.,.с;1: u a l 
.2005 
F i1: 1: e<:l 1 
8.5 
в. о 
7.5 
7.0 
Коnаспо, cetvrti model iша zadovolj avajнca statisticka svojstva. Slнсајпа greska пiј е 
autokorelisana, поr-таlпо је raspodeljena i homoskedasticпa, sve оЬјаsпјаvајнсе pt"omenljive sн 
statisticki znacajпe na sva tri пivoa znacajпosti. 219 i specifikacija jcdпacine је dobra. 
Т Ь 1 5163 Eko а е а . 'ka nometr~JS 'd осепа cetvrteJe пасте zzvoza energenata 
Proшen lj ive Koeficijenti Stan<lardne t odnosi Ycrovatnoce gr eske ocena (р v1·ed11ostl) 
дREDK -7.489555 3.119775 -2.400672 0.019900 
lfP _, 0.999756 0.201006 4.973765 0.000000 
YIZE -1.071514 0.182366 -5.875627 0.000000 
TZE _, 0.280079 0.102672 2.727890 0.008600 
IZE _2 0.207428 0.099484 2.085042 0.04 1900 
R2 0.554891 
-
R2 kor. 0.52 1298 -
DfY 1.950695 -
ЈВ 0.024507 0.987821 
0 (24) 26.890000 0.310000 
JJG (15) 10.616400 0.779283 
WH2 19.615200 0.4 18058 
RESET 4.919100 0.295700 
lzvor: Proracun kandtdata. 
Rezultati pokazuju da uЬпапје apгecijacije i usporavanje depт-ecijacije realnog efektivnog 
deviznog kursa za Ј% ut.ice па smanjenje izvoza energenata za 7,49%, odnosno da rast 
industrijske proizvoclnje и pretћoclnom mesecu za Ј% prouzrokuje rast izvoza energenata и 
tekucem mesecu za 1%, i obratno. Jednacina objasnjava 52% нkupnog varijaЬiliteta izvoza 
energeпata i ima sledeci oЫik: 
IZE = -7.49L1REDK + 0.999/ТР _1 - 1.07VJZE + 0.28/ZE _, + 0.2/IZE 2 (5.53) 
2 19 Osim prve diference realnog efektivnog deviznog kursa i izvoza energenata sa V1·en1eпskom docпjom drugog reda 
ва nivou zпatajnosti od 1%. 
207 
Grafikon 5.64 Stvarna i cetvrtim modelom осепјепа dinamika izvoza energenata, 
mart 2001-decembar 2005. godine 
г-------------------------------------------------------------г 10. 0 
1 . 0 
0.5 
0.0 ~--~d-~~~~~+-~~~~--~~----~~~~~---r~~~-=~ 
- 0 . 5 
- 1 . о 
- 1 . 5 4-~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~-~ 
2 002 2 003 2 004 2 005 
- .;C>,.c1:ual Frt1:ect 1 
P,-ethodna analiza је pokazala da su nqjvainije determinante izvoza energenata realni 
efektivni devizni kurs i industr(jska proizvodnja, clok је uticaj сепе nafte veoma sporan kao i и 
slucaju ukupnog robnog izvoza. 
5.6 ANALIZA IZVOZA TRAJNIН POTROSNIН DOBARA 
Jedina осепјеnа dinamicka jednacina izvoza trajn ih potrosnil1 dobara ima 
zadovoljavaju6a statisticka svojstva. Slнcajna greska је normalno 1-aspodeljena, homoskedasticna 
i nije aнtokorelisana, greske specifikacije nema, i sve objasnjavajuce promenljive su statisticki 
zпacajne, osim stranih direktnih investicija na ni vou znacajnosti od l %?20 Nedostatak ocenjene 
jednaCine је moguca hetei"oskedasticnost slнсајпе gi"eske na nivou znacajnosti od l 0%, piema 
tJZoj varijanti Vajtovog testa. 
Tabela 5.164 Eknometrijska осепа jednaCine izvoza trajnih potrosnih dobara 
Pгoшcn1jivc Koeficijenti Standaгdne t odnosi Veгovatnoce gгeske ocena (р vred11ostz) 
IZTP -1 0.601860 0.087619 6.869058 0.000000 
ПР 0.740128 0.164390 4.502278 0.000000 
SDI 12 0.062893 0.023560 2.669457 0.010600 
VlZTP -0.395197 0.079102 -4.996018 0.000000 
Rz 0.751787 
-
R 2 kOI'. 0.734863 -
DW 1.884290 -
ЈВ 0.137238 0.933682 
_Q(ЈЗ) 18.5 19000 0.139000 
ВG(ЈЗ) 18.451970 0.141 100 
WHI 12.318110 0.090571 
1VН2 19.681980 0.103429 
RESET 2.612391 0.624630 
Tzvoг: Proracun kand1data. 
Ocenjena jedпacina objasnjava 73% ukupnog vaxijaЬi liteta izvoza tгajnih potгosnih dоЬага i ima 
sledeci analitick.i oblik: 
220 Ova objasпjavajuca promenljiva je na granici statisti~ke znacajnosti na nivou zмcajnosti od 1%: 
208 
IZTP = 0.60/ZTP - 1 +О. 74/ЈР + 0.06ЗSDI -1z - 0.40VIZTP (5.54) 
Grafikon 5.65 Stvarna i modelom осепјепа dinamika izvoza 1:7-ajnih potrosnih 
dobara, januar 2002-decembar 2005. godine 
г-----------------------------------------------------------------~ 10.0 
0 . 6 
0 . 4 
0 .2 
0 . 0 ~--~--~~~--~~--~=---~~-7---t~-r~~ft~-\~/\~~~ 
- 0 . 2 
- 0 . 4 ~~~~~~--~~~~--~--~~--~~~~~~--~~~----~-r----~ 02:01 0 3 : 0 1 
Resid u a l - - - - .А.с1: u a l · F rt-t: ec::t 1 
9.5 
9.0 
8 . 5 
8. 0 
Dobtjeni paramelri pokazuju da rast industt·ijske proizvodnje najsnainije utice па izvoz 
trajni/7 potrosnih dobara, dokje uticaj stranih direktnih investicija p1·ilicno slab. 221 
221 Model obuћvata vesta~ku promenljivu VIZТP koja uzima jedi11i~вe vrednosti u вovembru i decembru 2001, 
јапuап1, novembru i decembru 2002, decembru 2003, јалuа111 2004, januaru i decembru 2005, i 1шlte vredпosti za 
ostale mesece. 
209 
б. EKONOМETRIJSKO MODELIRANJE JEDNACINE 
SPOLJNOTRGOVINSI<OG DEFICIT А 
Vjzuelna analjza dinamjke ukupnog robnog uvoza i spoljnotrgovinskog deficjta jasno 
pokazuje da је rec о vremenskim serijama sa gotovo identicnim oЬlikom. Zapravo, dinamika 
spoljпotrgoviпske neravпoteze је u najvecoj шегi Ьi la determinisaлa diпamikom robпog uvoza. 
U prilog ovc tv1·dпje ide i veoma visoka VIednost koeficijenta korelacije jzmedu ove dve 
vremenske serije od 0,94. Posledicno, moze se ocekivati da su raпije identifikovane deteпninante 
ukupnog robnog нvoza istovremeno ј determinante spoljnotrgovinskog deficita. 
Tabela 5.1 65 Ekonometrijska осепа prve jednacine spoljnotrgovinskog deficita 
Proшenljive Koeficijenti Standardпe t octпosi Yerovatnoce greske ocena (р ''rednostt) 
с -13.727440 1.655393 -8.292561 0.000000 
ECS -0.681647 0.117986 -5.777343 0.000000 
ПР 1.634763 0.287190 5.692268 0.000000 
6RBP 1.043668 0.376713 2.770456 0.007700 
REDK 2.022317 0.250356 8.077769 0.000000 
R 2 0.735974 
-
R 2 kor. 0.7 1641 6 -
DJV 1.729640 -
F 37.631320 0.000000 
ЈВ 2.413103 0.299227 
Q (15) 30.644000 0.164000 
BG (15) 17.203010 0.306874 
WHI 14.969060 0.059750 
RESET 8.539075 0.036090 
Izvor: Prorai;un kandtdata. 
U осепјепоm modelн nema autokoielacije, koeficijeпt deteпniпacije је visok ј statisticki se 
zпасајпо Iazlilшje od пule, svc objasпjavajuce pгomenljive su statistjcki zпacajne па nivoima 
znacajnosti od 1 %, 5% i 10%, ј slucajna greska је normalno raspodeljeпa. 222 Ipak, proЫematicпo 
је to sto је slucajna greska heteюskedasticпa na nivou znacajпosti od 10%, dok је na nivoima 
zпacajnosti od 1% i 5% homoskedasticna. Takode, testiranje pokazuje da је moguce da u modelu 
postoji greska specifikacije, prj cemu pojedinacno posmatrano ni jedna stepenovana ocenjena 
VIednost deficita koja se pojavljнje kao objasnjavajuca promenljiva u test regresioпoj jednacini 
Ramzejevog testa nije statisticki zпacajna, s to jde н prilog pгil1vataпja modela. Eventнalno 
postojaпje l1eteroskedasticne s lucajne gieske ј greske specifikacije moze Ьiti u vezi sa 
izostavljanjem пеkе objasnjavajuce promenljive koja determinise ukupan robni izvoz, te 
posledicno i deficit. Pretpostavljamo da Ы izostavljena varijaЬ!a mogla da bude dinamika 
inostrane agregatne tratnje koja verovatпo vrsi zпacajan uticaj na ukupan robni izvoz. 
Ocenjeni пюdеl је podudaJan sa jedпacinom ukupnog uvoza. Rezultati pokazuju da је 
spoUпotrgovjnski deficit elastican 1.1 odпosu па геаlпi efektivпi devizni kшs, i11dustrijsku 
proizvodпjн i realne bruto plate. Dakle, apгecijacija realnog efektivnog deviznog kursa, нvozna 
zavisnost i rast zarada su posredstvom robnog uvoza najiпtenzivnije uticali na ekspanzijн 
222 Trebalo bi istaci da u modelu postoji samo autokorelacija drugog reda i to na 11ivou znacajnosti od 10%. Za svc 
ostale vreшenske doc11je 11ema autokorelacije 11i na jednom 11 ivou zna<;aj11osti. 
210 
spoljnotrgovinskog deficita. Efektivne carinske stope, takode, ocekivano uticu na dinamiku 
deficita. Njihov rast implicira smaпjenje deficita, i obratno. Matcmaticki oЫik ocenjenog modela 
koji objasnjava 72% ukupnih varyacija spoljnotrgovinskog deficita glasi: 
DEF = -13.73- 0.68ECS + 1.6311Р + 1 . 04LJRВP + 2.02REDK (5.55) 
Grafikon 5.66 Stvan·Ja i prvim modelom ocenjena dinamika spoijnotrgovinskog 
deficita,februar 2001-decembar 2005. godine 
0.4 
0.2 
о.о ~~,_~~~г---~~-=~~~~--~~~~~----~пr~--,-=-~~ 
- 0 . 2 
- 0 . 4 
-0. 6 ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 
2 002 2 003 2 004 
Residuэl - --- .Actual F itted 1 
Dгuga ocenjena jednacina, kao i и slucaju ukupnog robnog uvoza, dobijena је zamenom 
prve diference realnih bruto p\ata sezonskom vestackom promenljivom za januar mescc. 
Tabela 5.166 Ekonometrijska ocena druge jednaCine spoljnotrgovinskog deficita 
Promeпlj ive Kocficijenti Stan<lardne t odnosi Verovatпoce greske ocena (р vreduostt) 
с - 13.025910 1.672836 -7.786726 0.000000 
ECS -0.592721 0.099715 -5.944164 0.000000 
JIP 1.625806 0.286324 5.678 196 0.000000 
REDK 1.946425 0.241061 8.074423 0.000000 
у 
-0.320537 0.109090 -2.938293 0.004800 
R 2 0.734496 
-
R 2 kor. 0.7 15186 -
DW 2.057919 -
F 38.038270 0.000000 
.тв 1.221720 0.542884 
Q (28) 26.622000 0.539000 
BG (JS) 13.088040 0.595498 
WНЈ 15.564500 0.029407 
RESET 5.261262 0.153636 
Izvor: Proracu11 kand1data. 
Autokorelacijc u modelu пета, s lllcajпa g1·eska је поплаl110 raspodeljeпa, koeficijent 
deteпninacije је visok i statisticki znacajan, i sve objasnjavajuce promenUive su statisticki 
znacajne па пivoima znacajnosti od 1%, 5% i 10%. Problem i ovog puta jeste to sto је slt1cajna 
greska heteroskedasticna na nivoima znacajnosti od 5% i 10%, а homoskedasticna na nivoll 
zпacajnosti od 1%. Takode, RESET test pokazuje da u modelu nета greske specifikacije. Ipak, 
211 
na mogucnost njenog postojaпja ukazuje cinjenica da su stepenovane ocenjene vrednosti deficita 
statisticki znacajni regresori и test regresionoj jedпacini RESET testa па nivou znacajпosti od 
10%.223 
Deficit је i ovog puta elastican и odnosu па kurs i industrijsku proizvodnju, dok је uticaj 
efektivnih carinskih stopa znacajan, ali dosta siablji. Negativna vredпost uz sezonsku vestacku 
promenljivн ukaz11je na sezonski pad deficita u јалнаru mesecu, koji је posledica sezonskog pada 
нvoza. Matematicka forma modela koji obja5njava 72% ukupnih varijacija spoljпotrgovinskog 
deficita glasi : 
DEP - 13.03- 0.59ECS + / . 63/ЈР + ! .95REDK - 0.32V (5.56) 
GraЛkon 5.67 Stvarna i drugim modefom ocenjena dinamika spoljnotrgovinskog 
deficita,januar 2001-decembar 2005. godine 
0 . 6 
0 . 4 
0.2 
o. o~~~fг~~~--~~~~~~--~~~~~--~~r+--~~==~~ 
-0.2 
-0. 4 
-0. 6 ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ 
2001 2002 2 003 
Residual 
2004 
- Actual 
2005 
Fitted 1 
Treci model је doЬijen iskljucivanjem sezoпske vestacke promenljive iz druge jednaciпe i 
нkljнcivanjem srednjoiocпih i dugorocnih kredita i vestacke promenljive STR kojom se modelira 
stгнktнпri lom u jaпuan1 2005. god ine. 
Tabela 5.167 Ekonometrijska осе па trece jednacine spoljnotrgovinskog deficita 
Proшen1jive Koeficijenti Standardnc t odnosi Vcr ovatnoce greske ocena (р v1·ed11ostt) 
с -9.856624 1.937127 -5.088270 0.000000 
ECS -0.378477 0.082756 -4.573393 0.000000 
LIP 1.498426 0.249791 5.998726 0.000000 
REDK 1.506381 0.270803 5.562651 0.000000 
SDK 0.050438 0.021915 2.301592 0.025200 
STR -0.795916 0.156356 -5.090426 0.000000 
R2 0.803944 
-
R 2 kOI·. 0.785791 -
DW 1.95 1300 -
F 44.286340 0.000000 
ЈВ 2. 194446 0.333797 
Q (28) 21.605000 0.799000 
BG {15) 9.653256 0.840966 
ЈУНЈ 8.964177 0.440588 
WH2 13.721690 0.546733 
RESET 2.344311 0.504085 
lzvor: Prora~un kandrdata. 
ш Oni su nesig11ifikanrлi па пivoima z11a~ajпosti od 1% i 5%, ~to ide u p1·ilog prihvataлja modela. 
212 
Autokorelacije и modelu nema, slucajna greska је normalno 1-aspodeljena i homoskedasticna, 
јсdпасiпа је dobro specifikovana, koeficijent determinac~e se statisticki macajno razlikuje od 
nule, i sve objasnjavajuce promeпljive su statisticki znacaj ne na nivoima znacaj nosti od 1%, 5% 
i 10%.224 lzracunati parametri pokazuju, kao i и slucaju pt·ethodna dva modela, da је 
spoljnotrgovinski deficit najvise Ыо pod uticajem realnog efektivnog deviznog kursa i 
indus!J·ijske proizvodnje. Takotle, znacajan, ali dosta slabiji uticaj vr§ile su efektivne carinske 
stope, dokje uticaj inostranih k1-edita neznatan. Model koji objasnjava 79% ukupnih varijacija 
spoljпotrgov i nskog deficita ima sledeci matematicki oЫik: 
DEF = -9.86- 0.38ECS + 1 .5011Р + 1.51REDK + 0.05SDK- 0.80STR (5.57) 
Grafikon 5.68 St11Grna i tretim modelom ocenjena dinamika spoljnotJ'govin.skog 
deficita, januar 2001-decembm- 2005. godine 
г------------------------------------------------------------,-7. 0 
0 . 6 
0 . 4 
0 . 2 
0 .0 ~~~~--~~~~~~~~_L~~~~~~~--=-~~~--~--~~ 
- 0 . 2 
- 0. 4 ~~~~~~~.~~~~~~~~~~~~~~~~~~-г~~~~~ 
2 001 2 002 2 003 2 004 
Residual - - - - - - ,.С...с1: uaJ . F rt t:ec:t 1 
Cetvгta jcdnacina spoljnotrgovinskog deficita sadrZi i cenu nafte tipa "шаl". U njoj пеmа 
aнtokorelacije ni gt"eske specifikacije, slucaj na greska ј е l·юmoskedasticna i normalno 
гaspodelj ena, i sve obj asnj avajнce promenlj ive sн statisticki znacajпe na sva tri nivoa 
znacajnosti, osim ргvе diference cene nafte na nivoima znacajnosti od 1% i 5%, sto је jedina 
slabost odnosnog modela. 
Т Ь 1 5168 Ek а е а . onometn}S осе па cetvrte .Је z· . ko difi . пасте spoynotrgovms g е crta 
Proшeпljive Koeficijenti Standardпe t odпosi У c .-ovatпoce greske осеш1 (р l•t·etlnostt) 
t.URAL 0.367625 0.204409 1.798477 0.077600 
ПР 1.142475 0.017949 63.652070 0.000000 
SDK 0.131970 0.019265 6.850224 0.000000 
STR -0.860\34 0.187596 -4.585034 0.000000 
R 2 0.691930 -
R 2 kor. 0.675126 -
DW 1.752977 -
ЈВ 0.264961 0.875920 
0 (24) 16.063000 0.886000 
BG (l5) 13.142750 0.591273 
WH J 10.285860 0.172945 
WH2 12.289900 0.266123 
RESET 1.876998 0.758369 
Izvor : Proracun kat1dtdata. 
224 Izuzetak su srednjorocni i dugorocni krediti koji su пcsignifikantni па nivou zпacajnosti od 1%. 
213 
Ocenjeni parametri regresione jednaCine pokazuju da је najsпazniji uticaj па spoljпotrgovinsku 
neravnotezu imala indus/J'ijska proizvodnja, znacajan, ali, ipak, dosta slabiji uticaj vrsilo је 
poskupljeпje пafte па svetskom tJ·iistu, i ubedljivo najslabiji uticaj imalo је zaduiivanje и 
inostranstvu. Model objasnjava 68% ukupnih vaтijacija spoljnotrgovinskog deficita i ima sledeci 
matematicki oЫik: 
0 . 6 
0.-4 
0 . 2 
DEF = 0.37iJURAL + 1.141!Р + 0./ЗSDK- 0.86STR (5 .58) 
GraПkon 5.69 Stvama i cetvf·tim modelom осепјепа dinamika spoljnotrgovinskog 
deficita,februar 2001-decembar 2005. godine 
~----------------------------------------------------------~7.0 
6.5 
6 . 0 
-5. 0 
-4.5 
0.0 ~~+---~--~~-7~~~~~~~~~-------=~~~--~~~~~ 
- 0 . 2 
- 0 . 4 ~~~~~~~~------~~~~~~~~~~~--~2~~5~~~~~ 
- - - - - - - .A.C"t: '-leJI.I · F h;teoc::l Ј 
Na osnovu cetiri PJ'ethodno осепјепа modela, nesumпjivo moiemo zakljuciti da su 
najvaznije determinante spoljnotrgovinskog deficita Srb!je и posmatranom vremenskom periodu 
Ьile: precenjeni realni ej'ektivni devizni kurs, industrijska pl'Oizvodnja i realne bruto plate. Uticaj 
~fektivnih cшinskih stopa i ,.·asta cene nafte blo је dosta slabiji, dok је uficaj st·edпjoгocпih i 
dиgOf·ocnih inostraпih kt·edita Ьiо veoma slab. Jedina objasnjavajuca promenljiva koja је prema 
nasim гezultatima determinisala ukupan robni uvoz, а nije obuhvacena jednacinama 
spoljnotгgovinskog deficHa jeste ukupan robni izvoz. Dakle, пета sumnje da је и posmatгanom 
periodu dinamika robnog uvoza deteJ'minisala dinamiku spoljnotгgovinske пeJ'avnoteie. 
7. REZIME REZUL ТАТА EKONOMETRIJSКE ANALIZE 
Smatiamo celishodnim da na kтaju ekonometгijskog istraiivanja damo pregled doЬijenih 
rezнltata na osnovu koga se jasno vidi koje varijaЬle i kojim intenzitetom нticu na uvoz, izvoz i 
spoljnotrgovinski deficit. U пarednoj tabeli prikazane su prosecne vrednosti regresionill 
parametaia prethodno oceпjenill jedпaCina, pl'i cemu su izostavljeni koeficijenti uz vestacke 
promenljive, osiш u slucaju vestacke promenljive VIZ, koja u jednaCini ukupпog izvoza i izvoza 
intermedijarnih dobara reprezentuje Iast cene metala na svetskom trzistu. 
214 
Tabela 5.169 Pregled rezultata ekonometrijske analize 
Во·ој oce••.icnlll ./etlnat ine па osnov11 kojill OJJj:osnj av:ojuce Naziv jeФ1aCine ј ес.Јnаёiпа је racнnat l>rosck prnшenljive Koeficijenti Ko111cntar koeficijenata 
с -7.52 
REDK 1.24 
UP 1.17 
ёetiri Sve 6.RВР 0.55 U kнpan гоЬпi t"roz 
-
ECS -0.34 
6.URAL 0.27 
IZ 0.25 
SDK 0.05 
REDK 0.98 
RВР 0.72 
IIP 0.67 
Sve 6.RBP 0.52 
rz 0.50 
ECS -0.28 
NODE 0.09 Mog11C.1 greSka 
U \'OZ interшedijarnЉ Pct SDK 0.03 specofikacije u retvnoj dobara jedna~ini sn RBP 11а nz. 
REDK 1.00 od 1% i5%. 
IIP 0.71 
IZ 0.53 
Sve osim ёetvne 6.RВР 0.52 
ECS -0.30 
NODE 0.09 
SDK 0.03 
с -7.94 
KEDK 2.24 
tJ\'OZ kapitalniii iiOLIIIГU Jedna - IIP 1.55 -
ECS -0.40 
SDK 0.08 
REDK 1.22 
НР 0.88 
IЩР 0.48 MOGIICa 
llvoz 11ctrajlliii iJOt roi11Љ IZ 0.19 l•ct~roskcdastЊюst kod !icst Sve sviћ 6 OCCiljt olill jcdпaёina dol>a ra ECS -0.14 i gre!"a SJ>Ccifikacije kod 
NODE 0.10 drugc 1 retvne jedl1a~ine. 
DOZ 0.07 
SDK 0.04 
с 5.58 
RВР 0.97 
IIP 0.96 
REDK 0.89 
u,·oz. eneгgenata Pet $\'е ECS -0.62 -
URAL 0.60 
6.URAL 0.59 
I.Z 0.50 
SDK 0.06 
215 
с -18.10 
REDK 3.83 
111' 1.91 P 1V3 ј eetvlla јеdмејоа su 
Svc spon1e. Prva zЬog пesig. ECS ..0.14 ECS 11311Z. od 1% ј 5%. 
U>oz lraj nih potrolпill Cetiri NODE 0.09 Cct>тta W<>g nesig. SDK dohara SDK 0.04 11:1 ltZ. od 1% i 5% i 
с -17.83 11\0~,'UCC IJetCI'OSkcdaSII~I!OSII na nz. 
Drщ~a i н·есн REDK 3.79 od 10%. 
IIP 1.90 
NODE 0.09 
с 1.95 
l>.REDK -1.93 
Sve 12(-1) 0.52 C::etvta јеdпаеiпн sн 
IIP(-1) 0.44 REDK spon1n zЬog 
URAL 0.36 
111оgпсе ~; •·e~ke 
spccifikncije ј 
!J kщ1an robпi izvoz Cetiri VIZ 0.19 lleteroskcdastiёnosli па 
с 1.44 пz.od 1 0%. Parametar uz 11aftн sporanje zЬog 
12(-1) 0.51 sna1niJCg uticaja па izvo:t 
Prve tri IIP(-1) 0.4~ пе~:о па U\'OZ. 
URAL 0.36 
V1Z 0.17 
с 5.88 
l>.REDK -2. 11 
lzvoz ioternшJijarnlh Dve Sve IZI{- 1) 0.58 dobara -V1Z 0.31 
IZI(-2) .0.22 
SDJ<{-1) 0.05 
с 5.84 
lzvoz ka11il alnill tlol~:oro Jedna 
-
. 
UVK(-1) 0.37 
с 3.08 
J:z.yoz netraj r1i11 J)OtroSnill l>.REDK -1.59 U Pf\'OJ Jednacini REDK D\re S>-e је IICSig. 113 nz. od 1% ј 
tlobara IZNP(-1) 0.72 5%. 
SDI(-12) 0.03 
l>.REDK -7. 18 
с 4.33 
$\'С 
IIP(-1) 0.98 Mogнta 
l•tttroskcdasticnost u URAL 0.35 pn-oj 1 l1etcroskedasticnost 
lzvoz eпergeпat:l C::etiri 
IZE(-1) 0.25 ј grc~ka specjfikacije u 
IZE(-2) 0.22 dn1goj ј 11-еёој jedпaeini. 
l>.REDK -7.49 
Tнkodc, cenn пafte је 11 
(II'II!;Oj ЈССЈМёiпi 1\C~ig. па 
<::etvna 
JIP(-1) 1.00 пz. ocll % ј 5%. 
IZE(-1) 0.28 
IZE(-2) 0.2 1 
IIP 0.74 Моgнса 
lz>·oz trajпi l1 1101 rol пill Јеdпа - hete•·oskednstj~llost 11а 11Z. dol>a ra IZTP(-1) 0.60 od 1 0% р гета 11roj 
varjja111j \VH. 
SDI(- 12) 0.06 
2 16 
с -12.20 
REDK 1.83 
ПР 1.48 
Sve дR.ВР 1.04 Mogщ:n 
ltctcroskedttSti~nost tt 
ECS -0.55 drugoj i 
дURAL 0.37 llctcrosked.'\Stifnost i 
Spoljnotrgovinski delicil Cetiri gre!ka specifikacije u 
SDK 0.09 prvoj jed11alini. Takode, 
с -9.86 сем мnе u fetvnoj 
REDK 
jed11afini је пesig. na nz. 
1. 51 od l%i5%. 
Treca 111' 1.50 
ECS -0.38 
SDK 0.05 
lzvor: Proracun kand1data. 
Nema sumnje da su precenjenost realnog efeldivnog cleviznog kursa i industrijska proiz1юdnja 
najznacajnije determinante ukupnog ,..obnog uvoza. Nakon "!iih slede realne bruto plate sa nesto 
slabljim, ali ipak znacajnim uticajem. Jos slaЫji uticaj Vf·se efektivne carinske stope, cena nafte i 
ukupan robni izvoz, dok је najslabiji uticaj imalo srednjorocno i dugorocno zaduiivanje и 
i nostranstvu. 
Robusnost ovih nalaza је u velikoj meri potvrdena осепоm ostalih jednacina uvoza. 
Realni ef ektivni devizni k:urs пе vrsi najsпa.Zпijj uticaj samo na uvoz energeпata.225 Takode, 
indeks industrijske proizvod1~je је prema iпtenzi tetu uticaja na uvoz i njegove komponente druga 
vaгijaЬla u svim jednacinama. Zпacajan uticaj realuiJI bruto plata potvideп је ocenom ј еdпасiпа 
uvoza eпer-genata, netrajnih potosпih dobara ј jnteimedijamjh dobara, gde su plate ро 
jпtenzitetu utjcaja: prva, treca ј cetvrta varijaЬia, respektivno?26 Realne bn1to plate se пе 
pojavljuju kao statisticki zпacajna varijaЬla u jednacjnama uvoza kapitalпih dobara i trajпih 
potrosnil1 doba1-a. IskljuCivanje plata iz jednacine uvoza trajnih potrosпih dobat-a пajverovatпije 
jeste posledica ciпjenice da iпdustijjska proizvodnja pored uvozne zavisпosti obul1vata ј zпacajan 
segmeпt agicgatne tra.Znje, dok је odsнstvo нticaja na tJvoz kapitaJпih dobara ocekivano. Carine i 
izvoz se smenjuju prema iпtenzitetu нtјсаја, pri cemu је нticaj cariпa sporan samo tl cetvrtoj 
jedпaCiпi trajnjh potrosпih dobara, dok је izvoz nesjgпifikantan Iegresor samo u jednaciпama 
uvoza kapitaJnjh dobara i trajnih potrosnih dobara. Cena nafte, pored uticaja na ukupan uvoz, 
utice i па uvoz eпeigenata i to duplo iпteпzivпije, sto је ocekiva110. Коnаспо, sred1~j01·ocni i 
rlugorocni k1·editi se и sviш јеdоасiпаша, osim и cetvJtoj jedпacjni нvoza tr-ajnil1 potiosпiћ 
dobara, javljajt1 kao varijaЬla sa najslabUim t1ticajem. Poied пavedeпjh varijaЬli, otkt·jJj smo i 
veoma slab utjcaj: neto otkupa rlevizne ef ektive na uvoz iпteimedijarпih dobara, netrajпih i 
trajnih potrosпih dobara i doznaka iz inostranstva па uvoz пetrajпih potrosпih dobara. 
Najinteпzivniji uticaj па ukupan robni izvoz vrsi realni efektivni devizni kurs, и znatno 
s!abijoj me,..i industrijska proizvodnja, i najslabiji kretanje cena metala па svetskom trZistu. 
Takode, istJ·aiiva"!je otkriva uticaj сепе nafte, kojije spo1·an. 227 
Robusnost Iezultata ј е tl velikoj meii potv1·dena oceпjivaпjem jednaciпa izvoza рrеша 
ekonomskoj nameпi. R ealni efektivni rlevizni kшs је varijaЬla sa najsпafuijim tlticajeш u 
јеdпасiпаша izvoza: iпtermedijaгпih dobara, netrajnih potrosnih dоЬма i energeпata, pri cemu u 
slucaju izvoza netrajпih potrosпih dobara treba Ьitj opгezan.228 Kurs se пе javlja kao statisticki 
znacajna vмijaЬia u jedпaciпama izvoza kapjtalnih i trajnih potrosniћ dobar·a. JndustJ•ijska 
225 ЋеЬа biti opr·czan pгil ikom dono~enja zakljucaka na osnovu rezultata ocenjivaпja jednatiпa uvoza netrajnih 
potгosnih dobara, jer опе nemaju dobra statisticka svojstva- videri komentar. 
226 U slt1caju jednacine uvoza intermedijarnih dobara uzeli smo u obzir prosecne vrednosti parametara bez cetvrte 
jednacine, јег u njoj postoji gre~ka specifikacije na nivoima znacajnosti od 1% i 5%- videti komentar. 
227 Videti komeпtar. 
228 Љidem. 
2 17 
proizvoduja је identiflkovana kao znacajna determinanta izvoza energenata i trajnih potrosnih 
dobara. Cena metala па svetskom trZistu, obuhvacena vestackom promenljivom, utice na izvoz 
inteпnedijarnil1 dobaia duplo inteпzivnije nego na 1.1kupan izvoz, sto је ocekivano. Takode, uticaj 
cene najte је spoian i и slucaju izvoza eneigeпata.229 Pored pomenutih determinanti нkupnog 
robnog izvoza, istJ·azivanje је otkiilo i uticaj: srednjorocnill i tlugorocnilt kredita na izvoz 
intermedijamih dobaia, uvoza kapitaluill dobara na izvoz kapitalлih dobara i stmuill tlirektnih 
iuvesticija na izvoz trajnil1 i netrajпih potrosnih dobara. 
Копаспо, najintenzivniji ut;caj па ekspanziju spoljno/J'ga,,inske ne1·avnoteie imali su 
pl'ecenjeni realni efektivni devizni kurs i industJ'ijska proizvodnja. Nesto slabiji uticaj vrsile su 
realne bгuto plate, dosta slabiji e.fektivne carine i cena nafle, i veoma slab srednjorocni i 
dug01·ocni h·editi. 230 Determinante ukupnog robnog uvoza, istovremeno su i determinante 
spoljnoff·govinske neravnoteie. sto jasno pokazuje da је njena dinamika blla detet·minisana 
dinamikom uvoza. 
229 Љidеш. 
230 Uticaj cene nafte је sporan- videti koшentar. 
218 
VI MOGUCI PRA VCI SANIRANJA 
SPOLJNOTRGOVINSКE NERA VNOTEZE 
Najvainija determinanta koja simultano utice na izvoz i uvoz jeste realui efektivui 
tle•,izni kurs. Рпю mogucnost koja stoji na raspolaganju Narodпoj banci Sl'Ьije је da se 
postepeno povlaci sa devizпog tгzista, sto jeste nјева шtmera. Ovo podrazwneva mанје 
iпteгvencija na fiksing sastancima i slobodпije foпniranje devizпog kшsa. Slobodnije plivaпje 
deviznog kшsa znaci da on nije diiektno stavljen u funkciju poboljsaпja spolj11otтgovinskog 
bilansa. Druga mogucnost је da se devizni kurs diгektno koristi kao instrument uravnotezenja 
spoljnou·govinskog bilansa. Ovo bi znacilo da Narodna banka Srbije, u aktuelnim uslovima 
velikog priliva deviznih si"edstava iz inostranstva ро razliCitim osnovaшa, mora da intervenise 
otkupom deviza na medubankarskom tl':Zistн , te da prouzrokuje deprecijaciju пominalnog (mozda 
i realnog) deviznog kmsa, sto bi destimulisalo tiVOZ i podstaklo izvoz. Prva opasпost tl slucaju 
ovakvih intervencija krije se н cinjeпic"i da ceпtraLna banka posredstvom deviznih transakcija 
(povecanja neto devizne aktive) kreira primarni novac koji se пaknadno multiplikuje i 
prot1zrokuje brzi rast monetarnih agregata od tra:Zпje za novcem, sto rezultira ubrzanjem 
iпflacije" Posledice inflacije ogledaju se u realnom obezvredivanju dohotka i diпarske stednje 
privrede i staпovnistva, opstoj пestabilnosti poslovaпja, preraspodel i obaveza od dнznika ka 
poveriocima, poгemecajirпa u bнdzetskoш sistemн (Tanzi-Oliviera efekat), pogoisaпju 
investicioлe klime i rejtinga zemlje, rastu tl'oskova proнzrokovaпih rastom nominalnih i realnih 
karnatnih stopa zbog vece premije na rizik, spтemnosti iпostranih investitora da pre investirajн u 
kratkorocne spekulativne haгtije od vrednosti nego u Iealne kapacitete, itd. Sve pomenute 
anomalije onemogн6avaju visok i dugorocno odrziv privredni rast i razvoj. Da Ьi se izbegle 
pomeпute posledice, Naiodнa Ьа:пkа Srmje тога da sterilise kтeirani primarni поvас iz neto 
devizne aktive smaпjeнjem неtо domace aktive kako Ьi neutralisala uticaj na ponuclLJ novca. Ovo 
је mogнce povccanjem stope obavezne rezeive, sto је nepopul.arna i gruba mera koja znacajno 
povecava troskove komeicijalnih banaka. Rast tюskova poslovnih banaka moze se odraziб na 
гast kamatnih stopa i smanjenje kreditiranja privгede sa negativnim implikacijama na privredni 
гast. Naгodna banka se moze op1·edeliti i za suptilпiji instrшnent monetarne politike, odnosno za 
iпtervencije па otvoreпom tгzisttl. Nedostatak ovog instrmnentaje sto оп nije dovoljпo snazш1 da 
steriliSe sav krciгaпi piirпш:ni поvас. Da bi Ыagajnicki zapisi i dizavne obveznice Ьili dovoljпo 
atraktivнi za komeicijalne banke, Naiodna bш'lka Srbije mora podizati refeгentnu kamatnu stopн. 
Njen rast znacajпo povecava tюskove centialne banke, sto znaci da ovak-va politika ima svoju 
cenu. lstovremeпo, mogu6a пegativna implikacija ovakve mere jcste smanjenje kreditiranja 
priviede, јег је priпos па Ыagajпicke zapise i dJ·tavne obvezпice atraktivnije od aktivпih karnata 
koje banke пaplacuju od svojiћ klijenata, uz cinjeпicu da su pomeпute ћartije od viedпosti 
bezгizicna akti,ra. Takode, pod pretpostavkoш da u SrЫji Љnkcionise kamatпi tгansшisioni 
mehanizam, роvесапје signalizirajuce kamatne stope utice па rast medubaпkarskih kamatnih 
stopa i povecanje t-azlike izmedu kamata Ll zemlj ј i iпostl'anstvtl, sto се uticati na povecanje 
priliva kapitala ро deviznim transakcijama, odnosno na potrebu da Narodna banka ponovo 
intervenise па devizпom trzistu, а sto narnece potl'ebu steгilizacije novokreiranog primarnog 
novca iz neto devizпe aktive. Ovo iziskuje novo povecanje obavezпe Iezerve i 1 ili l'eferentne 
kamatпe stope i tako н kntg sa svim poшeпutim рюргаtniш efektima. Dakle, Narodna banka 
Srblje ima mogui:nost da vodi neutralnu politiku deviznog kursa, odnosno, da se povlaCi sa 
deviznog trzista, sto postepeno i cini. Ukoliko, ipak, zeli da koristi kurs kao instrument 
poboljsanja spoljnotrgovinskog bllansa, опа u/azi и konjliktni poloiaj izmetlu smanjivanja 
spoljnotrgovinskog deficita, s jeclne strane, i injlacije, s druge strane. lstoи-emeno smanjivanje 
219 
de.ficita i iriflacije moguf:e је, teoretski, samo uz visoke napore и smislu sterilizacije kreiranog 
primarnog novca, sto namef:e visoke troskove Nшodnoj banci, najverovatnije ima ograniceno 
clejstvo, i podrazumeva negativne implikacije па kreditiranje pri,,recle, stanovnistva i ekonomski 
1·ast. Cak, ukoliko Ы Narodna banka i uspela da sterilise kreirani primarni novac, znacajnija 
deprecijacija deviznog kuгsa Ыlа Ы veoma opasna zbog povef:anja dinarske protivvrednosti 
spoljnog duga i cluga privrede i stanovnistva prema poslovnim bankama koji је deviznom 
klauzulom indeksi1·an za kгetanje kш·sa. Na ovaj naCin znacajno Ы Ыо povef:an kreditni rizik 
Копаспо, л1е p1·ethodno izneto ide и prilog tvrdnje daje moguf:nost upotrebe deviznog kиrsa kao 
stimulat01·a poboljsanja spo(jnotJ-·govinskog Ыlansa и postojef:im okolnostima veoma 
ogranicena. Smatramo da Ы Ыlо poieljno da se vodi politika veoma Ыagog klizanja deviznog 
kш·sa. Dakle, politika deviznog kиrsa Ьi trebala da bude takva da ubudute .sprecava realnu 
aprecijaciju i deprecijaciju. 
Druga vcoma vaina deteпniпanta izvoza, liVOza i spoljnotrgoviпskog deficita jeste 
industrijska p1·oizvodnja. Ovog puta postoji razlika u odnosu na devizni kurs, jer rast 
industrijske proizvodnje istovremeno utice na povecanje izvoza, uvoza i deficita, ргi сешu је 
нticaj na uvoz ј deficit veci 11ego па izvoz. Zapгavo, pl'ivredлi rast, tl ceteris pariЬus uslovima, 
podJaZllmeva rast spoljлotigovinske neravnoteze. Sasvim је jasno da је besmisleno govoriti о 
uravnoteienju spoljnotrgovinskog bllansa destimulisanjem t·asta industrijske proizvodnje. 
Treca vafua deteiminanta ukupnog robnog uvoza i spoljnotl"govinskog deficita jesu 
realne bruto plate. Кieatori ekonomske politike mogu diiektno kontl"olisati 1-ast zarada u javnoш 
sektoiu, sto vec сјпе, а\ј se stice utisak nedovoljno odlнcno. Memoiandumom о budzetu i 
ckoнoшskoj i fiskalnoj politici za 2007. godjnu sa projekcijama za 2008. i 2009. godiш1 
pгedviden је пastavak cvrste politjke zarada l1 javnom sektoш koja се biti u ftmkciji llSpor-avanja 
jnflacUe i uskladivanja njihovog rasta sa Iastom prodttktivnosti. Dakle, neophodnaje rigoroznija 
kontrola zarada и javnom sektoru. 
Cetvrta vагiјаЬЈа koja vrsi uticaj na robni uvoz i spoljnotrgovinsk.i deficit jesu efektivne 
cariuske stope. Pt-oces cariпske liberalizacije zapoceo ј е н proJece 2001. godine. Tada је 
рюшепјеn Zakon. о caтiпskoj tarifi cime је prosecna пepoпdel'isana cariпska stopa smanjeпa sa 
14,4% na 9,4%. Vec 15. avgl1sta 2003. godine Zakonom о Akcionom planu harmonizacije 
ekonomskih sistema dгiava clanica Driavne zajednice Srbija i Ста Gora izvrsena је dalja 
liberalizacija. Ovjm zakonom na snagн stllpaju jedinstvene carinske stope za 93% tarifnih 
pozicija. Time је dodatno шnanjena prosecna nepondeiisana carinska stopa na 7,4%. ћeostalih 
7% гobnill pozicija jesu пajoset\jjvjji pioizvodi za оЬе repuЫike. Njihova ћarmonizacija tiebala 
је da bude izvгsena tl l'Oku od 18, odлosno 24 mcseca od stнpanja Ak.cionog plana na snagu. Ро 
jsteku ovog peгioda pl'Osecпa nepondeiisana carjnska stopa Ьila Ьi redt1kovaлa па 7,32%, 
odnosno 6,87%, respektivno. Posle godinu dала пeuspesnog pregovaranja о jspunjavan.jll 
zahteva Akcionog plana, Eviopska komisija је 4. septembra 2004. godine iznela predlog 
dvostrukog koloseka, ciji piavni okvir ostaje jedan sporazt1m о staЬilizaciji i pridruzjvanju, ali se 
ekonoшska pitanja Iazmati-aju t1 odvojenim protokoliшa. Ovim se odtistalo od daljiћ пароrа 
usmeieпiЬ na роtршш primentl Akcionog plana ј пjegovu dopunu koja bi pokijvala i spoшih 56 
poljoprivrednih proizvoda, c jme је elimiпisan teгet daJjeg CaJinskog llSag\asavanja. U jlllll 
mesecll 2005. godiпe ponovo је promenjen Zakon о caгinskoj taгjfi cjme је опа uskladena sa 
KomЬinovanom nomenklatшom EU i HS 2002, cime је prosecna neponderisana carinska stopa 
povecana na 8,69% i stvoгena bolja osпova za pregovore sa Svetskom trgoviпskom 
orgaпizacijom. Sibiji piedstoji nastavak pregovoгa sa EU о potpisivanjll Sporazшna о 
staЬilizaciji i pJ·idiuzivanjll koji се obullvatiti fazno sшaпjivanje carinskih stopa па uvoz 
poljopl'iviedпjh i industrij skih proizvoda iz EU. Takode, SrЫji predstoji пastavak pr·egovora о 
clanstvu l1 STO, sto podrazLIШeva odobravanje cariпskih koncesija, odnosno, kшekcjjll carina 
nanize koje се kasnije Ьiti mogtice povecati samo do plafoпllanog nivoa. Dakle, Srbiji predstoji 
220 
dalja carinska liЬeralizacija, te је poboljsanje spoljnotrgovinskog bllansa ovim instrumentom 
пemoguce. 
Peta deten11inanta uvoza i spo]jnotrgovinskog deficita jeste cena nafte ua svetskom 
triistu . Sasvimjejasno da la-eatori ekonomske politike nemaju uticaj па ovu varijaЫu. 
Veoma vazan ekonomski cilj је stimulisanje rasta izvoza, sto bi trebalo da ima pozitivne 
implikacije ne samo na spoljnotrgovinski bilans, vec i na rast privrede, zaposlenosti i standarda 
stanovnistva. OCito је besmisleпo destimulisati proizvodпju za izvoz s ciljem гelaksiraпja uvoza i 
cleficita. 
Srednjorocni i tlugorocni inostrani krecliti VIse veoma slab direktan uticaj na ukupan 
robni uvoz, spo ljnotr·govinski deficit i izvoz inter.medijarniћ dobara. Zaduzivanje u inostranstvн 
moguce је spreciti na dva nacina. Pгvi је administrativna zabrana promenom Zakor1a о deviznom 
poslovanjLI, sto Ьi Ьilo veoma restriktivno i neppvoljno sa aspekta kreditiranja domace privrede i 
ubrzanja ekonomskog rasta. Takode, ova mera је privremena i u suprotnosti sa liberalizacijom 
kapitalnili tokova, sto је пeophodno za dalji tok ekonomskil1 iпtegracija i razvoj baпkarskog i 
realnog sektora. Dшgi naCin је da Narodпa banka povecanjeш stope obaveme гezerve па 
devime depozite i kтedite iz iпostгanstva destiпшlise ovaj vid zadllzivanja, sto је 011а i cinila. 
Ovakva mera, kao sto smo vec istakli, povecava troskove poslovnih banaka i moze uticati na rast 
kamatnili stopa, te smanjenje kreditne aktivnosti i liSporavanje ekonomskog rasta. Cak, ukoliko 
bi se Naюdna banka opredelila za poveeanje stope obavezne rezerve, ona Ьi samo delirnicno 
uspela da тedukuje zadнzivanje u inostranstvu, jer se filijale stian ih kompaпija i ekonomski 
mocпije domacc kompanije mogu direktпo zadнzjvati u iпostтanstvu. Znaci, kreatori ekonomske 
politike imaju veoma ograniceп manevarski p1·ostor da uticu па zaduiivanje и inostгanstvu, uz 
koпstataciju da је uticaj ovih kredita па uvoz i cleficit veoma slab, te da ovim merama ne Ьi bllo 
moguce zпасајпо pobolj§ati spoljnotrgovinski bllans. 
Zпacajan нticaj na robni izvoz vrsj cena metala па svetskom trtistu, koja нvecava 
vrednost izvoza пajvafuijih jzvoznih proizvoda Srbije - gvoZda i celika i obojenih metala. Као i 
и slucaju сепе пqfte, k:reatoгi ekonomske po!itike ne mogu иticati па dinamiku cene metala па 
svetskim beгzama. 
Uvoz kapitalnill dobara је znacajna deterrninanta izvoza kapitalпih dobarЋ. Кt·eatOii 
ekonomske politike bi tiebalo da fiskalnim i caгinskjm olaksicama i kreditnirn araпZmanima ро 
povoljnim uslovjma omogнce нvoz savremene tehпologije koja је preduslov povecanja 
pioduktivnostj, kvaliteta proizvoda i koпkшentnosti па iпostranom trZistu. Ovakve mere, iako 
neophodne, povecale Ы uvoz i spoljnotrgoviпski deficit и kratkom rokи uz mogutnost da и 
srednjem i dиgom rokи doprinesu rastu izvoza kapitalnih dobara i, ''erovatno, иkupnog izvoza. 
Poied uticaja па detcrmjnante koje је olkrila nasa ekonometrijska aпaliza, kreatori 
ekonomske politike Ьi pazпju trebalo da нsredsrede i na ostale jzvore agregatne u·aZлje. Ovo 
zbog toga sto је, pri trenutпom odnosu izvoza i uvoza, gotovo nemoguce smanjitj apsollltnll 
vrednost spoljnotrgovinskog deficita. Naime, prj stepenu pok:rivenos6 uvoza izvozom od oko 
50%, i godisnjoj stopi Iasta robnog uvoza od oko 25%, robпi izvoz mora da raste ро godisnjoj 
stopi vecoj od 50%, da Ьi se smaлjio spoljпotrgovinski i Llkupni cksterni deficit, sto је nerealпo. 
Stoga Ьi liшilii"anje agregatпe traZлje trebalo, istoviemeno, sprovoditi i na poljtl usporavanja 
t-asta konsolidovane javne potrosnje, te Iedukovanja пjenog t1dela и GDP. Neophodno је 
znacajпo smanjjti sve manje vaZлe stavke budzeta, Шiiocito stavke materijalnЉ rashoda ј zarada. 
Takode, bilo Ьi neopJюdno prejspitati stiukturu projekata nacionaJпog investicioпog plana, ali ј 
visiпu siedstava koja se н okviru пјеgа moze potгositi. 
Ocigledпo da је mogucпosl poboljsaцj а spo~jпotrgovinskog Ьilaпsa posiedstvom uticaja 
na deteпninante izvoza i uvoza vеоша ogranicena. Nema sпmnje da ekonomska politika mo1-a 
Ьiti t1Sredsrede11a na dubinske Strukturne reforme, koje Се U kгајпјој iпstaпci Iezultirati 
promenom statkture proizvodпje ј izvoza, te njenoj konvergenciji ka prosecпoj st.Iuktшi izvoza 
razvijenih zemaJja i prosecnoj stшkturi uvoza na5jh пajvaZпijil1 i:l''Oznih destinacija. Temeljne 
221 
struktшne reforrne dovesce do sиstinske promene strиkture izvoza и okvirи koga privreda Srbije 
jskazuje koшparativne prednosti, sto bi dиgorocno otvorilo perspektive za znacajno povecanje 
konkurentпosti ј izvoza. Ovakav vid strukturnih promena moguce је sprovesti: 
• Ubrzanjem i povecanjem ejikasnosti procesa privatizacije. Povecanjeш efikasnosti 
domaciћ predиzeca posredstvom promene njihove vlasnicke strukture stvara se prostor za 
rast produktivnosti, konkнrentпosti i иkupnog izvoza. 
• Fiskalnim i kгeditnim stimulisanjem razvoja privrednih grana koje znacajno ucestvuju и 
st1·ukturi izvoza razv[jenih zemalja i stJ·uktuгi uvoza najvainijih izvoznih destinacija 
Sгbije. Poreskim olaksicama i oslobodenjima, kao i kreditjraпjeш od strane dr:lave ро 
povoljnim usloviшa podstakla bi se proizvodnja onih proizvoda koji treпutno relativno 
malo ucestvнjи 11 strukturi ukupnog robnog izvoza, odnosno, proizvoda u сјјој trgoviпi 
privreda Srbije ne iskazuje komparaбvne prednosti, sto Ьј moglo biti atraktivno i za 
strane jпvestitore. Ovo bi se moralo narocito odnositi na teћnoloSki-intenzivne proizvode 
za kojima postoji velika traZпja и EU. Pomen11te mere stvorile bi pretpostavke za 
diпamicaп i dиgorocнo odrziv rast izvoza. 
• Finansiranjem naucno-istгaiivackog 1··ada iz sredstava pt·ikupljenih privatizacijom 
domace privгede. Da Ьi se str11ktura izvoza transformisala Ll smeш znacajnog povecanja 
иdela teћnoloski-intenzivnih proizvoda, neophodno је znatno vise ulagati и пaucno­
istia:livacki rad. Dakle, kreatori ekonomske politike morajи ovakviro merama podstaci 
гazvoj ekonomije znaлja, sto је mog11ce kako finansiranjem na11cno-istrazivackog rada, 
tako i ulagaпjem 11 najtalentovanije naucnike, to jest njihovo иsavrsavanje и najboljim 
naнcno-istrazi vackim institucijama i Lшiverzitetima sirom sveta. Takode, trebalo Ьi, и 
skladи sa mogucnostima, fiнansijski pomagati zacinjanje naucпoistra:Zivackog rada 11 
kompanijarna, jer su one и razvijeпim zemljama nosioci ove vrste aktivnosti. 
• Ub1'zanjem pregovof'a о ukljuCivanju Srblje и Svetsku trgovinsku Of'ganizaciju. 
LiЬeralizacija spolj11e tt·govine koju ovaj proces podrazllmeva omogиcice da tгZisna 
kопkшепсUа difeiencii-a koпkure11tпe sekto•·e ciji se pюizvodaci mogи takmiciti па 
medипa.-odпom tizistн. Takode, ovaj piosec moze uciнiti SrbUu atiaktivпijom za stгапе 
diiektпe i nvestitoie. 
Poied Llbrzanja struktumib refom1.i, akteri ekonomske politike Ьi trebali da rast izvoza 
postave kao jedan od ekoпomskih prioiiteta. Sa ovim Ьi Ьiо uskladen sledecj set mera 
ekonoшske politike: 
• Kreclitil'ш~je izvoza ро povoljnim uslovima posredstvom Ga,..ancijskog fonda. Ovakve 
aktjvпosti uciпile Ьi fiпansjjska Siedstva banaka dostupnijim za izvoznike. 
• Ројасапо povoljno h·editi,..anje od strane Fonda za f'azvoj RepuЬlike s,..bije. Od cetiri 
оsноvпа izvora finansiranja malih i srednjih predиzeca (programi inostrane pomoci -
Helenik plan, lizing kompanjje, Foпd za razvoj i krediti poslovnih banaka) najpovoljпije 
uslove рн1zа Foпd za 1-azvoj. Foнd odobrava kredite ро veoma povoljпirn щlovima, koji 
obнl1vataju kamatnн stopн od oko 3% godjsпje. Izdasпije ј povoljпije kreditiгaлje moglo 
Ьi da podstakne pюizvodnju i izvoz malib i srednjih preduzeca. 
• Dokapitalizacija Fonda za osiguranje i finansiranje spoljnott'govinski/1 poslova 
(SMECA). Foпd za osiguraпje i fmansiranje spoUпotrgovinskih poslova - SМЕСА 
(SerЬia and Moпtenegro Export Cгedit Agency) је specijalizovana fiпansijska 
oigaпizac~ja koja pruza neophodпe finaпsijske иsluge izvozno orijentisaпim predиzecima. 
Foпd obavlja sledece delatпosti: osigшanje izvoznih poslova, fmaпsii-aпje obrtпog 
kapitala za proizvodnj tl robe za izvoz, izdavanje garancija za t1cesce na licitacijama, za 
dobro izvrseпje poslova i za povrat avansa, faktoring ili otkиp potrazivanja ро osiюvu 
izvoza pre dospeca, obezbedivanje garaлcija za uvoz rnasjna i opieme neoplюdпiћ za 
proizvodпju robe za izvoz, obezbedivanje tehnicke pomoci jzvoznicima, izгada kreditnih 
222 
analiza preduzeca iz SrЬije. Dokapitalizacijom ovog fonda i razmatranjem mogucnosti za 
kreditiranje izvomih poslova i osigw·anje izvoznih potraZ.ivaпja ро povoljnijim uslovima 
pruzila Ьi se rnogucпost vecem brojtt domacih izvoznika da fmansiraju пabavk:u 
Ieproшaterijala, osigш-aju izvozna potJ-azivaпja i1i Љ naplate pre Ioka dospeca 
posredstvorn izvoznog faktoringa. Ovakve mere Ы mogle da ohrabre manja preduzeca 
koja imaju dobre ideje za realizaciju izvoznih poslova. 
• Obezbetlivanje dodatnih finansijskih sredstava za aktivnosfi Agencije za sfJ'ana ulaganja 
i promoc[ju izvoza (SIEPA). Sektor za pronюciju izvoza ove agencije organizovan је s 
ciJjem da promovise sгpske proizvode i uslLtge na straлim tizistima. Aktivпosti ovog 
sektoгa Stl iskljuci,,o promotivne prixode i Ltkljucuju: sponzorisaпje i organizovanje 
odlazaka sгpskih p1·ivrcdnika na medLtnarodne sajmove i poslovпc skLJpove, 
oгganizovanje obuke (spoljna trgovjna, poslovnost, informacije о trzistirna) ј pru:lanje 
r-azlicjtjh informacija (odgovaranje па djrektna pitanja, pronalaZ.enje partnera, odriavanje 
inteгnet prezentacije, izdavanje informacjonih listica i brosura, javne prezentacije, 
predavanja, itd). Agencija posebnim prograrnom pomaze domacim predLtzecima da 
postanLI d.obavljaci mLtltinacionalniЬ kompanija. Ovaj progt-arn ima cilj da Iazvije 
koпlшrentan lanac lokalпih dobavljaca koji се moci da ispune kriterijwne 
rnнltinacionalnih kompanija koje poslнju u SrЫji i regionн. Unapredenjem njihovih 
шenadzerskih i proizvodпih mogucnosti prograrn се povecati sposobnost lokalnih 
preduzeca da posluju sa multinacionalnim kompanijama i tako postanн deo globalпog 
dobavljackog lanca. Zadatak progran1a је da obezbedi telшicku рошос odabraпim 
pгedнzecima da uspostave cfikasaннacin poboljsaцja sistema poslovar~ja i povecaju оЫш 
izvoza. Prograrn се davati podrsku u foгmi besplatne procene t-ada preduzcca, zasnovane 
na metodLI koji koristj Evropska fondacjja za kvalitet (EFQM). Oko 30 preduzeca Ысе 
ukljuceno u intenzivnu fazu prograrna, u okviru koje 6е, shodno njihovim potrebama, biti 
obezbedena direktпa tehnicka pomoc u vredлosti do ceti ri miliona diпara. Ageпcija, 
takode, odobrava bespov1-atнa sredstava za fmaнsiraлje 50% troskova u vezi sa: 
istrazivaпjem ti.Zista, Ltcescem na ш.eduпarodnim privrednim sajmovima, izгadom novog 
dizajпa pгoizvoda, izгadom dizajna novog pakovanja, testiraпjem i scrtiftkacijom 
proizvoda, LLvodenjem novih standarda, izгadom novjh promotivнih materijala, itd. 
Obezbedivanjem sredstava za jacanje pгomotivнih aktjvnosti dodatлo Ьi se osnazio 
пastup domacih privrednika na medunarodnom tr·Zistu, sto Ьi pogodovalo 1-astu izvoza. 
• Formiranje posebnog minisfarstva za spoljnu trgovinu koje Ы posгedstvom Piivredne 
kошоге Sl"hije i drugi\1 drzavпiћ ageпcija Ыlо u stalпoj iпteгakciji sa pгivredпicima 
osJLLskujuci пjihove potrcbe i гesavajt.16i pt·oЬleme koji ih sprecavaju da izvoze vise i 
bolje. 
• Poreske olakiice i subvencioniranje preduzeta koja znacajan procenat svoje pt·oizvodnje 
plasiraju па inostt·ano fJ'iiste. SubvencUe Ы se odпosile na strateske poljoprivredne 
proizvode. Na ovaj пасiп sшanjio Ьi se pt"itisak poreskiћ organa na поvсапi tok izvozпika 
i stvOii la Ьi se mogucпost de se fiпansijska sгedstva pгeusmere па finar1siгaпjc izvozпo 
orijeпtisar1il1 poslova. Takode, finmsijskim dotacijan1a iz bodzeta moguce је pomagati 
proizvodnju za izvoz. Ovo Ы Ьilo moguce шaditi u skladu sa finansijskim mogucnostima 
respektujнci p1-avila STO - Sporazum о sttbvencijama. 
• Pojednostavljenje i sla-ativanje procedura nadleinih ministarsta,,a i cшinskuh organa u 
vezi sa izdavanjem ргаtесе dokumentac{je i sp,·ovoaenjem caгinskog postupka. Ove mere 
Ы Llpiostile i ubrzale proces izvoza robe, sto Ы stimнlativпo delovaJo na njegov rast. 
• Nastavak formiranja klasteгa izmeau pгeduzeca и proizvodnim lancima ciji se pt·oizvodi 
preteino izvoze. Ovo Ьi ojacalo saradnju izmedu preduzeca, jasnije defmisalo potrebe 
domacih pюizvodaca ј inostraniЬ kupaca ј, posledicno, podiglo stepeн sinhronizovanosti 
proizvodnje za izvoz. 
223 
• Poboljsanje investicionog ambljenta radi privlacenja stranih direktnih investicija. Iako 
паsе istrazivanje nije pokazalo da su strane direktne investicije znacajna detenniпanta 
izvoza, izuzimajuci njihov slab uticaj па izvoz trajni11 i пetrajnih potrosnil1 dobara, 
smatt-amo da ne bi trebalo zaпemariti iskttstva drugih zemalja u tranziciji. Privreda Srbije 
је jos Ltvek dosta opterecena zastarelom tehnologijom koja odbacuje nedovoljno 
kvalitetan output da Ьi se mogla takmicitj sa eflkasnim ј produktjvnim inostranim 
kornpanijama, niskom produktivnoscu koja posredstvom disekonornije оЫmа 
poskupljuje domace proizvode i cini il1 cenovno nekonkureпtпim na ino t:rZistu, 
пeefikasnim i пedovoljno strucnim menadzmentom, koji је nemocan pred пarastajucim 
pioЬleшima, socija1nom poslovnшn kultшom koja pociva na ideji garantovanog 
zaposlenja, viskovima zaposlenih, itd. Provereni recept za eflkasno razreseпje ovili 
proЬiema su SDI. Privatizacjjom preduzeca od strane ТNК ono se нkljнcuje u njegove 
proizvodne, distriЬнtivne ј mю·ketinske lапсе, пајсеsсе preko fragmentacije proizvodnih 
latшca. Nastup na stranom tгZistu ostvaruje se pod robпom markom poznatog 
proizvodaca sto Lttice na povecanje izvoza. ProЬiem пeefikasnog meпadzmeпta i 
пedovolj пе гadne discipliлe resava se slaпjem strucпjaka iz гoditeljske kompaпije. Straпe 
diiektne investicije odigrale su vodecu ulogu и restшktttriraпju proizvodпje i jzvoza 
vodecih ZUT kao sto su: Madarska, Poljska, Ceska RepuЬiika, Slovacka i Estoпija. 
• Kreditil'anje osnivanja malih i srednjih preduzeta. Ove mere bi mogle Ьiti korisne, jer su 
mala i sгеdлја preduzeca fleksiЬilпija, odnosпo, lakSe, Ьгrе, i uz mалје tt"oskove se 
prilagodavaju рl"оmепаша na trzistu. Ova preduzeca tr-enнtno izvoze пesto manje od 30% 
ukнpnog robпog izvoza, sto bi se predlozeпom mel"om zпacajno Llvecalo. 
Sve роmепнtе mere ekoпomske politike dopriпele Ьi tl srednjem u dt1gom roku 
povecanjн izvoza. usporavanju rasta uvoza i poboljsanju Ьilansa robnih transakcija sa 
iпostranstvom. Ovo Ьi nesumnjivo sшanjilo potencijalnu opasпost od pada deviznih rezervi i 
pгedupredilo пegativan scenario cije sшо najvaiпije posledice vec objasnili. 
224 
"' ZAКLJUCAК 
Detaljno i opsefuo istrazivanje prikazano u ovom radu pнt:Za nюgнcnost da se izvedн 
dragoceni zakljнcci koji Ьi mogli poslнZiti kao okvir za koncipiranje jedne osmisljene 
ekoпomske politjke usmerene, jzmedн ostalog, i na relaksiranje spoljnotrgovinskog deficjta. 
Spoljnotгgovinske performaпse zemalja CIE znacajno su poboljsane u periodu od 1990. do 
2005. godine pievaslюdлo zbog diпanlicпog rasta izvoza i poboljsaлja пjegove strukture. 
Najdinamicniji rast robnog izvoza zabelezen је u: Estoniji, Litvaпij i, Letoniji, Ceskoj , Slovackoj 
i Madarskoj, dok је najbr:li rast robnog uvoza ostvaren н: Letoniji, Litvaniji, Estoniji, Poljskoj i 
Ceskoj. Medutim, sve zemlje, izuzev Ceske i Ruske federacije, ostvarile sн ili povecanje 
spoljnotrgovinskog deficita ili pretvaranje suficjta u deficit. Ceska је zahvaljujuci uspesnom 
sprovodenju proseca tranzicije i privlacenju stranih di1·ektnih in,,esticija uspela da deficit od 71 О 
miliona USD pi"etvori u SLtficit od Ј ,б milijru·di USD. Takode, Rнska federacija је uspela, 
zahvaljujнci obilju prirodnih Iezer·vi пafte i gasa, da dt-asticпo poveca sнficit Iobпih transakcija 
sa inostranstvom, cemu је н velikoj meri pogodovao ekspanzivan rast cene пafte na svetskim 
berzama. Za vecinн нspesnih Ьivsih zemalja u tranziciji vaii postulat da је ekonomski rast 
predvodeп rastom robnog izvoza. Naiшe, Slovacka, Ceska, Estonija, Madarska i Slove11ija 
ostvaruju visok kvaпtitativпi odnos robnog izvoza i GDP-a. Na geogr-afsko preнsmeravanje 
spoljпe trgoviпe zemalja CIE zпacajan нticaj је vrsio raspad Saveta za нzajarnпu ckoпoшsku 
pomoc (SEV), koji је doveo do kidanja trgoviпskih veza medu zemljama istocrюg Ьloka i 
njihovog postepenog preнsmeravanja ka Evropskoj aniji. Ona је postala neka vrsta zamene za 
trziste Sovjetskog saveza. Svakako, proces preнsmeravanja spoljne trgovine Ьiо је i pod uticajem 
politike koju је vodila Evropska unija, а koja se ogledala н zakljнcivanjн Evropskiћ sporazuma 
(ES) i odobravaпjџ Opsteg sistema prefereпcijala. Osnovni cilj trgovinskih prefeiencijala bio је 
postepeпa libeializacija t-azmcne iпdџstгijskiћ pгoizvoda i to na asimetгicnoj osnovi, cija је 
posledica bila njihov slobodaп plasman н EU. Osim toga, na Iast spoljnotrgovi11ske razmene 
snaian uticaj sн imali Svetska trgovinska organizacija i, пru·ocito , strane direktne investicije. 
Filijale stranih kompanija veoma su zaslufue za rast investicija, izvoza i ukнpne prodaje 
industrijskih proizvoda а: Ceskoj, Madarskoj, Po ljskoj, Sloveniji i Estoniji. Primer sпafuog 
uticaja inostranih iпvesticija jesu operacije kompaпjje Daewoo u centralпoistocnoj Evгopi, kao i 
ulaganja шocnih nшltiпacioпalnih komprulija Ll aнtonюbilskLL iпdнstriju: Poljskc, Madarske, 
Ceske i, posledпj ill godina, Slovacke. 
Treпdovi L! spoljnotrgovinskoj razmeni SIЬije и vremenskom periodu 1987-2005. godine 
izt-azito su ncpovoljni zbog zanemarljivog t-asta юЬпоg izvoza, dosta brzeg rasta robnog нvoza i 
ekspaпzjje spoljпotx-govinskog deficita. Ovo је bilo рrасепо i ostгim padom pгocenta 
pokrivenosti uvoza izvozom. U periodн opsteg ckoпomskog ј socijalпog kolapsa od 1987. do 
2000. godine Iobпi izvoz је vise пеgо pгepolovljeп, dok је robпi uvoz smanjeп, ali dosta slaЬijim 
inteпzitetoш, sto је Iezultii"alo ucetvorostruccпjeш spo~пou·goviпskog deficita. Tokom 
stabilizacionog petioda (200 1-2005.) пastavljeпi su negativnj spoljпotrgovinski trendovi. U 
ovom periodu ostvaren је dinamican rast robnog izvoza, ali i jos br:li rast robпog uvoza, sto је 
pюнzrokovalo utrostiuceпje spoljnotrgovinskog deficita. Vafuo је istaCi da је ovo period 
ekspanzije spoljnog debalansa, jer је piosecan godisnji tempo njegovog rasta vise пеgо 
dvostruko veci u оdпоsн на tempo ostvareп od 1987. do 2000. godiпe. Tal<ode н spoljnoj 
trgovini sa Evгopskom нпiјоm Ll peiiodн 1987-2005. ostvщ·eno је пesto blaze pogoi"saпje 
spoljnotrgoviпskog Ьilaпsa, prevashodno zbog brzeg smanjeпja Llvoza jz EU od ukupпog ttvoza u 
регiоdн 1987-2000. Tokom razdoЬlja ekspanzije spoljnotrgovjnskog deficjta (2001-2005.) 
pogorsaлje spoljпotrgovinskog Ьilaпsa sa Evropskom unijom Ьilo је iпtenzjvnUe. Osim toga, 
robni izvoz SrЬije је u poiedeпju sa odabranim razvjjeniш zemljarna ј zemljama CIE na izuzetпo 
225 
ruskom nivou, bilo da se komparacija vrsi na osnovu per capita vrednosti ili na bazi izvoznog 
koeficijenta. Takode, i robni uvoz је u poredenju sa odabranim zemljama na niskom nivou, pri 
сеnш је visoka vrednost uvozпog koeficijeпta u velikoj meri posledica slabosti domace privrede 
i пiskog GDP-a. Nema sшru1jc da Ьi mere kгeatora ekonomske politike trebalo da budu 
ttsredsredene na podsticanje izvoza i redukciju agregatne trainje. Od нkupnog eksternog deficita 
ostvarenog u periodu od 2001. do 2005. godine najveci deo cini deficit u robnirn transakcijama 
sa inostranstvom (oko 96%), а daleko manji deo rashodi ро osnovu inostranih kaшata (oko 4%). 
Spoljni deficit је uglavnom Ьiо finansit·an tekucim transferima (oko 50%), srednjorocnim i 
dugorocnim kгeditima (oko 21 %) i stranim direktnim investicijama (oko 19%). Naime, ove tri 
vl'ste transakcija pokiile su oko 90% eksterпog deficita. Ostatak debalansa, kao i роvесапје 
deviznih rezervi finaпsirani Stl bespovratrllrn transferima i suficitom komercijalnih нslнga i 
ostalih kapitalnih transakcija. Stoga, atrofija prihoda od privatizacije i neto srednjorocnih i 
dugorocnih kredita uz dinamican rast spoljnotrgovinskog deficita mogla bi prouzr·okovati krizu 
likvidnosti. 
Struktшa l'Obnog iz,,oza је и periodu od 1987. do 2005. godiпe, ukJjнcujuci оЬа potperioda 
(1987-2000, 2001-2005.), pogorsana i to zbog povecanja udela piimarnih i smaпjenja udela 
indнsttijskil1 i tchnoloski-intenzivnil1 proizvoda, sto nije karakteristicno za razvijene zemlje i 
najuspesnije Ьivsc ZUT. Istovremeno, н posmattanom vremenskom periodu poboljsana је 
StruktUJa IObпog UVOza, StO se ogleda U smanjenju ucesca primarnih ј radno-intenzivпih 
pюizvoda i povecanjн нсеsса iпdustrijskih i telшoloski-intenzivпih pюizvoda. Ovo је posledica 
stшktuшih pi'omeпa ostvaгenil1 od 2001. do 2005. godine. Stepen struktшne slicпosti sa 
1-azvijeпim zen1Jjama daleko је veci и slucaju uvoza пеgо и slucaju izvoza. Na istovetne 
zakljucke нpucuju i rezultati izraћшavanja indikatora sn·ukturne podudaшosti, s tim sto је ovog 
рнtа detektovana i niska podudamost izvoza SrЬije sa нvozom njenih najznacajnU ih izvoznih 
destinacija. Ovo u velikoj mcri ogranicava dugorocni potencijal za rast izvoza, а time i za 
smanjenje spoljnotrgovinskog deficita. Jos jedan dokaz neophodлosti restrukturiranja privrede i 
izvoza jeste cinjenica da је stJ'Uktura izvoza ll okvil'U koga privreda Sl'Ьije iskazнje komparativne 
predпosti u оdлоsн па razvjjeпe zemlje i пајнsреsпiје Ьivse ZUT losija od struktшe ukнpnog 
izvoza. Na zalost, analiza intra-sektorske tтgovine pokazuje da se stvari krecu н sasvim 
sнpiotnom smerн. U pomatranom periodн ostvмena је diveгgeпcija tt pogledtl tehnoloskog i 
priVl'ednog r-azvoja н odnosu na пajvainije spoljnotigovinske paгtnere i naroCito EU. Pгivreda 
SIЬije se iпtegrise u svetsko tiziste i n·Zi.ste EU pгevashodno па bazi tтoskovne koпkureпtnosti i 
komparativпih piednosti zasnovanillпa faktorskoj l'aspolozivosti. Ovakav vid trgovine daleko је 
izгazeniji u Iazmeni sa EU пеgо н шzmeпi sa ostalim spoljnotrgoviпskim partпerima. Sliku 
doпekJe нЬlaiava cinjenica da rоЬпа koncentracija izvoza i пvoza пе predstavlja opasпost za 
platni Ьilans zemlje. Medutim, inferioшost srpske privrede i guЬitak nјепе konkшentnosti moze 
se sagledati i na osnovu cinjeruce da је tokom posmatranog perioda (1987-2005.) 
spoljnotгgoviпska razmena preusmerena па ZUR kao mапје zahtevna n·Zista. S druge strane, 
пajverovatnije visoka geogr-afska konceпtracija izvoza шogla Ьi da bude uzгok пjegove 
пestaЬi lнosti, ра time i роvесапја spoljпotгgovinskog deficita. Zakljucak о pogorsaпj u stгпkture 
izvoza ј poboljsanj tt stл.LktLLгe ttvoza, koji smo гanije izveli, potviden је i analizom 
spoljnotrgovinske razmene prema ekonomskoj пameni. 
Ekonomctt·ijsko istraiivanje је pokazalo da sн preceпjenost realпog efektivпog deviznog 
kursa i iпdustrij ska proizvodnja пajznaeajnije determiпante нkнpnog robnog uvoza. Nakoп njih 
slede realпe bt·uto plate sa nesto s laЬijim, al i ipak znacajпim uticajem. Jos slaЬiji ttticaj Vl'Se 
efektivпe carinske stope, cena пafte i нkttpan l'Obni izvoz, dok је najslabiji Llticaj iшalo 
s1·edпjorocno i dugol'ocno zaduzi vanje u inostraпstvu. S dшge strane, najiпtenzivпij i пticaj na 
tlkнpan robni izvoz vrsio је realni efektivni devizni kшs, nesto slaЬiji industrijska proizvodnja, i 
najslaЬiji kretanje cena metala па svetskom trzistu. Konacno, najinteпzivniji uticaj па ekspanzijн 
spoljnotrgovinske neravnoteze imali su preceпjeni realni efektivni devizni kшs, indнstrijska 
.226 
proizvodnja i realne bruto plate. Zatim slede efektivne carine i cena nafte, sa dosta slabijim 
uOcajem, а potom srednjorocni i dugorocпi krediti, sa vеоша slabim uticajem. Dinaшika 
spoljnoh·govinskog deficita bilaje deterrninisaпa dinamikom robпog uvoza. 
Na osnovп rezultata dobijeпih ovim istraiivaпjem zakljucujemo da bi sledeci skup mera 
eko1юmske politike mogao pogodovati svodenju spoljnotrgovinskog deficita u prihvatljive 
okvire: veoma Ьlago plivanje deviznog kursa koje Ьi sprecilo realnu aprecijaciju i deprecijaciju, 
rigorozna kontrola zarada u javnom sektoru, ostra kontrola konsolidovane javne potrosnje i 
osehю smanjenje пjenog udela u GDP-u, podsticanje i relaksiranje uvoza kapitalпiћ dobara 
razlicitiш fiskalпim i carinskiш olaksicama il kreditnim aranzmanima ро povoljпim uslovima, 
ubrzaпje i роvссапје efikasпosti procesa privatizacije, stimнlisanje гazvoja privгednjh grana koje 
znacajпo l!ccstvtJjLI Ll struktшj jzvoza гazvijeпih zemalja i stн1ktнri uvoza nasih najvaznijih 
jzvoznill dcstinacija razlicitim fiskalnim i kredjtnim podsticajjma, finansiranje пaucno­
jstraiivackog rada (razvoj ekonomije znanja) iz sredstava p1ikupljenih privatizacijom domace 
privrede kao i podsticanje njegovog razvoja u kompanijama, ubrzanje pregovora о ukljucivanju 
Sibije u Svetsku h·govinsku oгganizaciju, fогmiгапје шiпistarstva za spoljnп trgoviпu, 
kreditiranje izvoza ро povoljпim нslovima posгedstvom Gaпшcijskog foпda, pojacano povoljno 
kl·editiranje od stгane Foпda za razvoj RepuЬ!ike SгЬiје, dokapitalizacija Fonda za osiguraпje i 
fiнansiranje spoljnotrgovinskil1 poslova (SMECA), obezbedivanje dodatnih finaпsijskih 
sredstava za aktjvпosti Agencije za strana ulagaпja ј pгomociju izvoza (SIEPA), poreske olaksice 
ј subvencioniranje preduzeca koja znacajan proccпat svoje proizvodnje plasiraju na inostranom 
trzjstн - и skladн sa pшvilima STO, pojedпostavljenje i skгacivaпje procedura nadleznЉ 
пtinistaгstava i carinskih orgaпa u vezi sa izdavanjem piatecc dokшпeпtacije i spгovodeпjem 
Caiiпskog poStllpka, пastavak formiraпja klastera jzmedtl preduzeca tl piOizvodпim lancima ciji 
se proizvodi ргеtеZпо izvoze, poboljsanje investicioпog ambijenta radi prjvlacenja stranib 
djгektпih investicija ј kreditiranje osnivanja malih i srednjih preduzeca. 
227 
ANALITICIO PRILOG 
228 
1. TEORIJSКA ANALIZA ЕFЕКАТА CARINSКE 
REDUKCIJE-EATON KORTUMOV MODEL 
Eatoп-Kortuшov шоdе!231 podrazwneva proizvodлjи spektra dobara и иslovima 
koпstaлtnill pi"inosa. Njegovo obja§njenje пајрl"е се se zasпivati па pretpostavci jednc zatvorene 
privrede, nakon cega cemo sc "folшsirati na model otvorene privrede sa n zeшalja. Polazna 
pretpostavka modela jeste da је rad jediru primami (neproizvederu) proizvodni inpиt, kao i da se 
и proizvodnom procesu pored rada koriste 1 prozvedeni razmenjivi interrnedijarni proizvodi 
(tгadeaЫes)?32 Model podтazumeva postojanje L potrosaca od kojil1 svaki пиdi jednи jedinjcu 
Iada i, istovгcmeno, pioizvodi i t1·osi с koliciпu jedпog fiпalnog dobia.233 Finalt10 dobro se 
pюizvodi apott"ebom Iada i simetricnog Speпce-Dixi t-Stiglitz agregata p1·oizvedenil1 
intermedijarnih dobara (q), pl"i сети је 
( 1.1) 
Takode, iнdividualпa гazme1~jiva dobra proizvode se upotгebom rada i agгegata diUgih 
гazmenjivi11 dоЬага (1.1). Ukoliko sa q(u) obeleZimo neko razmeпjivo dоЬго, sa s(u) rad koji se 
koristi и proizvodпji ovog dоЬга i sa qm (и) agregat proizvedenih razrnenjivih (intermedijarnih) 
dоЬма (1.1) koji se koristi и pгoizvodnji posrnatranog razmenjivog dobra, pioizvodпu funkcijи 
mo:lemo napisati kao 
q(и) = х(и )-0 s(и )/Ј qm (и y-fJ. 
Totalna faktorska produktivnost х(и)"0 varira izmedи dobara. U modelи sи individualne х(и) 
uzete kao nezavisne eksponencijalпo raspodeljene slucajne promenljive sa parametroш Л. Manja 
х vгedпost zпaci veci nivo prodиktivnosti i nize jedirucne troskove. 
Dalje гazvijaпje modela polazi od cinjeпice da se medu razmenjivin1 dob1-ima и jediпo 
IЋZlilшjн faktorske prodпktivпosti х(и), te da sva dobra q(и) simetiicno ulaze и agregat (1.1). 
Stoga, bilo Ьi podesпo da se svako razmenjivo proizvedeno intem1edijarno dobro preimenuje 
svojom uansformisanom prodllktivnoscп, te Ьi agregat (1 .1) mogli napisati kao 
(1.2) 
gde је (А) parametar eksponencijalne distriЬucije verovatnoce iz koga је izvedena tгansformisana 
produktivпost, а q(x) prozvodna fuпkcija dobra (х) koju mozemo napisati kao 
( 1.3) 
211 Model је u celosti preuzet iz: Al,,arez, F. a11d R . Е. Lucas (2005), "General Eqttilibrium Analysis of the Eaton-
Kortum Model of lntemational Trade", Working Paper No.l1764, NВER, str. 4-37. 
232 fnterrnedijami razmenjivi proizvodi su jcclini proizvodi kojirna se trguje u uslovirna otvorene privrede. 
233 U rnodelu L predstavlja populaciju, р cenu potrosnog dobra, Lpc nominalni GDP, рс nominalлi per capita GDP i 
с realni per capita GDP. 
229 
Primetimo da је transformisana produktivnost (х) efekat ekonomije sirine. Svako moze 
da proizvodi bilo koje dobro, i svaki proizvodac tog dobra ima pristup istoj proizvodnoj 
tehлologiji, sa istom traпsformisa110m produktivпoscu (х-0). Broj .fiпni koje proizvode bilo koje 
dobro nije detenninisan i nijedaл proizvodac sam ne шоzе da utice na trZisne uslove. Takode, 
sve cene se foпnirajн ла nivou granicnih troskova i, istovremeno, na nivou minimuma jedinicnih 
troskova. 
ћoizvodnja finalnog nerazmenjivog dobra opisana је Cobb-Doнglas proizvodлom 
Љnkcijom koja obuhvata ulagaпje t-ada (s1 ) i agregat razmeпjivih proizvedenih iпtcrmedijarnih 
dоЬага (qr) 
(1.4) 
ZЬir нlaganja rada i razшeпjivih proizvedenih intermedijarnih dobara u svaki proizvodпi proces 
шош Ьitijedпak njihovoj ukнрпо гaspolozivoj koliciпi. U рег capita izrazu to је 
(1.5) 
(1.6) 
(1.7) 
Ako sa р(х) obelezimo сепu iпdividualnog razmeпjivog intermedijarnog dobra, 
pшizvodaci svih vгsta dobara (razmenjivih i finalnih) kupovace iпdividualпa Iazmenjiva dobra 
tako da odt·zavaju пjihov agrcgat па пivou miпimalпill jediпicпih troskova (рт), ра mozeшo 
pisati 
p", q = min A. re-b p(x)q(x)dx' 
q(.r) 
нz uslov da је 
Resenje ovog ргоЬ\еmаје 
( )
1 f( 1- 1/) 
q(x) = А. r e - .tr р(х)'-'1 du р(х)-'1 q . 
Iz ovoga sledi da је 
( 
) t(l-1/) 
Pm = А. r е-Ах р(х)'-'' dx Ј ' (1.8) 
tako da nivo pшizvodпje individualпog razmenjivog dobra mozemo racнnati kao 
230 
q(x) = р~р(х)-'1 q. (1.9) 
Slicno, ukoliko sa (cv) obelezimo cenu j edinice гаdа, proizvodaci finalniћ neiazmenjiviћ 
dobara mi11imizit-a6e jedinicne troskove proizvodпjc (р). Matematicki ovo znaCi pronaci 
pod uslovom da је 
Resenja ovog proЬiema su 
s = -- Р", с ( а Jl-.;r( Jl-a 1 1 - а (Ј) (1.10) 
( Ја ( Ја l-a (Ј) qf = -- -- с а Pm (1.11) 
Tz ovoga sledi da је 
_ -а (l- )-l+a а 1-а р- а а (Ј) р", . (1.12) 
K onacno, proizvodac bilo kog razmenjivog dobara (х) nastojace da minimizii-a jedinicne 
troskove р(х) sopstvene proizvodnje q(x), sto se matematickom notacijom moze izraziti kao 
p(x)q(x) = шiп [(J)s(x) + p",q", (х)] 
s(x),q111 (х) 
pod aslovom daje 
Reseп.ja ovog proЬlema su 
s(x) = х8 _ј}_ Р т q(x), ( ) 1-Р( JI-P 1-fJ {Ј) (1.13) 
q.(x) = х'С1П:.Ј q(x) • ( 1.14) 
ла osп.ovu kojiћ sledi da је 
231 
( 1.15) 
gdeje 
Naredni korak j este iznalazenje ravnoteinih cena р, Pm i р(х) kao fнnkcija zarada (w). 
akon toga, izracunate ravnote:lne cene mozemo koristiti za iZI-acunavanje ravnoteznih koliCina. 
Zamenom ( 1.15) u (1.8) ј uvodenjem smene z =A.x dobijamo 
(1.16) 
Integral н zagradi је Gama ftшkcija Г(~) sa argнmentom ~ = 1 + 8(1 - УЈ). Konvergencija 
integrala zahteva zadovoljenost uslova 
1 + B(l - 17) >О . (1.17) 
Ako Llvedemo smenuA(B, УЈ) tako daje 
jednacinu (1.16) mozemo пapisati kao 
. _ АВ д 1 -р 1-о Pm - й) Pm Л. > 
te resavajuci је ро (рт) dobijamo 
Р т = (AB)ttP xo'Pm. (1.18) 
Zameпom (1.18) u (1.15) ј daljim siedivaпjem dobijamo jednacinu cene individнalnog 
гazmenjivog dobra: 
( 1.19) 
Takode, zameпorn (1.18) u (1.12) i sredivaпjeш dobijamo jednaciпu сепе finalnog dobra: 
232 
(1 .20) 
Vazno је naznaciti da su sve tri cene р, р(х) i р111 Љnkcije zarada (cv). То zпaci da је sve 
vrednovaпo u skladu sa svojim sadгzajem rada. Ovaj stav poznatje kao radna teorija vrednosti. 
Ucesca rada i razmeпjivill inte1-medijaшih dоЬаш tl vrednosti proizvodпje Ьilo kog 
t-azmenjivog dob1-a su (Ј i 1 - (Ј, respektivпo. Ovo se, svakako, odnosi i ла agregat tako da је 
1- р= q", о 
q 
Na osпovu (1.6) iшашо daje q1= (Jq tako da komЬiпacija (1.18) i (1.21) daje 
Drugll jednacinu doЬijamo deljenjem (1.1 О) i (1.11) 
sf - ( а )( р",) 
qf- 1 - а -;;; . 
Zameпa ( 1.18) u pretћodпoj jedпaciпi daje 
Resenje sistema od dve jednacine (1.22) i (1.23) ро SJ i q1 glasi 
qf = (1-а)(АВ)- • 'Р Ј!'Р . 
( 1.21) 
(1.22) 
(1.23) 
(1.24) 
( 1.25) 
Nacionalni per capita dohodak jeste (т), dok је пominalni per capita GDP jednak (рс). 
lzjednacavanje jediпicne ko1·isпosti uz upoh·ebu jednaciпe (1.20) daje jedпacinll I"ealnog per 
capita GDP-a 
с = cv = а а (1 - а у-а ( АВ) -<•-а> ' р A.o<•-a>t р . 
р 
(1.26) 
Na osnovu prikazanog autarhicnog modela mozemo zapoceti razvijanje modela u 
uslovima medш1ar-odпe trgovine. Pri tоше polazimo od pretpostavke postojanja n zemalja i 
spoljnotrgovinske ravпoteze. Neka је L=(LJ, ... ,L") vektor raspoloZivosti 1-ada, pri cemu је L; 
llkupaп broj poti"osaca i Iadnika u zemlji (i), aпalogno zatvorenom modelu. Rad kao pi"oizvodni 
233 
input nije mobilan. Totalne faktot·ske produktivnosti su i ovog puta stohasticke promenljive sa 
eksponencijalnom raspodelom verovatnoce i vektorom parametaia 2=(21, ... ) .11). Takode, vektor 
zarada u pojedinim zemljama oznacili sшо sa w=(w 1, .. .. • w11). Piefeгencije i paraшetri proizvod.nil1 
·ћшkсiја (telmologije) 8, fJ, а i 17 st1 zajednicki za sve zemlje. StrtLktura proizvodпje u svakoj 
zemlji ista је kao t1 slucaju zatvorenog modela - dva sektora proizvodnje (finalna i razmenjiva 
intermedijarna dobra), s tim sto se sada trguje proizvedenim intennedijarnim dobrima uz 
postojanje transportnih troskova i carina. Transpoгtni troskovi defшisani su u fizickom "iceberg" 
oЬiiku : jedna jedinica nekog dobra ispoгucena iz zemlje (ј) u zemlju (i) гezultira u (ku) p1isбglih 
jedinica tog dobra. Ukoliko је (ku) pi"opoicionalno razdaljini onda vazi da је: О <ku ~1, i kv -k1; 
"i/ i=j i 
(1.27) 
Model obul1vata i cai"inske tarife koj е prouzrokuju distorzije I"elativnih cena, ali ne i 
Jizicke guЬitke t-azmenjivih intcгmedijamih dоЬага. Stoga, sa (wu) ozпacili smo segment svake 
novcane jediпice placene u zemlji (i) za razmenjivo intermedijamo dobio proizvedeno н zemlji 
(ј) koji u foimi рlасацја stigne do proizvodaca tt zemlji (ј). Ostatak 1-wu predstavljaju carine i 
drugi porezi. 
U skladu sa cinjenicom egzistencije (n) zemalja sa х=(х1, ... ,х11) oznacili smo vektor 
tгaпsfonnisaпiћ faktorskih produktivnosti za dato razmenjivo dobro (х). Ovog puta su хЕ R~ i 
nezavisne slt1cajne piOmenljive sa zajedпickom Љnkcijom eksponeпcijalne gнstiнe veгovatnoce 
Oznacimo sa СЈ;(х) potгosnju razmenjivog dobra (х) u zemlji (ђ, а sa (qi) ukupпu potгosnju svill 
~:azmenjivih dobal"a u zemlji (i) defin isanн agregatom 
рп cemu f t"eprezentuje integ~-acijн ро RZ. Analogno (1.8) cena jedinice agregata Gedinicпi 
trosak) 1-azmcлjivih dobara н zemlj i (i) data је jednacinom 
[f Ј /(1-q) р",, = Р;( х)'-'' ф(х)dх , (1.28) 
gde је р;(х) сепа koja se t1 zemlji (i) placa za I"azmeпjivo dobio (х). Aпalog110 (1.9) imamo da је 
i =l, .... ,Jl. (1.29) 
Na osnovt1 (1.15) jasno је da је razmeнjivo dobro х=(х1, ... ,х11) dostнpno LL zemlji (i) ро 
individuahюj сепi 
234 
koja nesuлшjivo u obzir uziшa kako troskove proizvodпje (rada i drugiЬ razmeпjivih dobara), 
tako i tтaпsport11e i cari11ske troskove. Svi proizvodaci u zemlji (i) kLtpuju razшeпjivo dobro (х) 
ро jedinstveпoj miпimiziranoj сепi 
[ 
р 1-/) Ј р. (х) = Bтnin cvi Р",; х~ . 
' . Ј 
1 K;; CV;; 
(1.30) 
Тr-еЬа primetiti da bez pretpostavke (1.27) desпa straпa jednacine (1 .30) ne bi шorala 
гeprezentovati put шiпimaLnil1 tюskova dopreшanja dobra (х) Ll zemlju (i). 
Jedinicпi trosak agregata razmenjivih dоЬага Pmi Ll zcmlji (i) mora Ьiti racunat 
pojedinacno za svaku zeшlju. Mi smo izveli jedпacinu jedinicпog troska па osпovu (1.28) i 
(1.30) koristeci se dveшa veoma pozпatim karah.'teristikama ekspoпeпcijalne raspodele 
verovatnoce: 
х- ехр(А.) (1.3 L) 
ako su х iy пezavisпe sJucajпe piomenljive х - ехр(А.), у- exp(.u), 
ondaza z=min(x,y) => z-exp(l+,u). (1.32) 
Stepenovanjeш оЬе strane ( 1.28) sa l-71 doЬijamo matematicko ocekivanje slucaje promenljive 
(;) 1-11 р; х 
(1.33) 
Istovremeпo, stepeпovanjem Jeve i desne strane (1.30) sa (1 1 8) dobijamo 
[ 
/)18 (1-{Ј)/0 ] 
118 118 . CV; Рп.ј Р;(х) =В Ш~11 ( у8 Х; . 
' кijcvij 
Uvedemo li za izraz u Siedпjoj zagradi desпe stt-ane pietlюdne jednacine smenu (z), te primenimo 
li osoЬiпu (1.3 1) dobUamo da је (z) ekspoпencijalno raspodeljeпa slucajna promeпljiva sa 
paraшetrom 
( 1.34) 
а da је stol1asticka promeпljiva z=minj Zj, na osпovu pravila (1.32), ekspoпencijalno raspodeljena 
11 
sa parametrom L IJ.Iij . Pximenjujllci ponovo (1.31) doЬijamo da је р;(хУ 11 eksponencijalno 
i~l 
raspodeljena stol1asticka promenljiva sa parametrom 
235 
n 
в-1 10 "' Jl = L)flii • 
i =l 
pri cemu smo В118 tretirali kao (k), а ostatak izraza kao (х). Oslanjajиci se na ovaj nalaz i uvodeCi 
smenu u=p;(x/1e u (1.33) dobijamo daje 
Takode, zamenom z=џu u prethodnoj jednacini dobijamo 
l-11 - - 0(1 - 1/) r -z 0(1-'l)d Рт; - JL е z z 
= J-l-O<I-11> А 1-'', 
gde је А defшisano nakon jedпaCine (1.17). Zamena ()1.) и prethodnoj jednacini sa 
n 
JL = в-1 '0Llflii, i 1/f џ sa (1.34) nakon sredivanja daje 
j=l 
( 1.35) 
pri сети jei = l, ... ,n. Izraz (1.35) reprezentuje sistem od (n) jednacma koje resavamo ро (р111) u 
fu nkcij i vektora zarada ( cv). 234 
Sledeci korak jeste izracunavanje исеsса troskova uvezenih razmenjivih dobara и 
ukupnoj vrednosti njihove potrosnje za svaku zemlju (i). Sa Dij smo oznacili udeo per capita 
vrednosti potrosnje razmenjivih dobara koja potictt iz zemlje (ј) и иkupnoj per capita vrednosti 
potrosпje razmenjivih dobara u zemlji (i). Ekoпomski posmatrano, рег capita vrednost potгosnje 
razmenjivih dоЬага koja potictl iz zemlje (ј) u zemlji (i) је 
gde је В;; с R: i zadovoljava uslov ( 1.30). 
Takode, Dij је vel'ovatnoca da su proiz\юdaci iz zemlje (ј), za odabrano dobro (х), 
пajjcftiпiji snabdevaci pгoizvodaca и zemlji (i). Ove verovatnoce mogu Ьiti izr-acunate direktno 
pl'imenom trece оsоЬiпс ekspoпeпcijalne raspodele verovatnoce: 
А. ~ Pr{x:::; у}= . 
А. +р 
( 1.36) 
234 О r·e~avanju ovog sistema jedпatina videti u: Alvaгez, F. апd R. Е. Lucas (2005), "General Equilibrium 
Analysis of tће Eaton-Kшtwn Model of Jntemational Trade", NВER, Working Paper No.\ 1764, str. 2 1-26. 
236 
Iz (1.30) nak:on stepenovanja sa (118) imamo daje 
Na osnovu (1.31) slucajna promenljiva na levoj strani nejednakosti raspodeljena је 
eksponencijalno sa parametrom ( '11 iJ ) (1.34). Ujedno, stohasticka promenljiva na desnoj strani 
nejedпakosti uzimajuci u obzir (Ј .31) i (1.32) eksponeпcijalno је raspodeljena sa parametrom 
L~ .. ;'/1;* . ОЬе promenljivc su пezavisne. Stoga, (1.36) implicira 
(1.37) 
uz cinjenicu daDij mora zadovoljavati uslov aditivnosti, odnosno daje L .i DiJ = 1. 
ledi uvodenje veoma vazпe pretpostavke о imanentпosti spoljnotrgovinske ravnoteze. 
Ола podrazшneva da su рlасапја za t-azmenjiva dob1-a koja su uvezeпa u zemlju (i) iz celog sveta 
jedпaka naplatama za razmeпjiva dobra koja su izvezena iz zemlje (i) . Proizvodaci iz zemlje (i) 
ukupno tiose па 1-azmeпjiva dobJ-a Lp111;q; пovcanih jediпica ukljucujuci tt-ansportпe i caiiпske 
tюskove. Od ovog izпosa proizvodacima u svim zemljama (ukljucujuCi i proizvodace iz zemlje 
i) placeno је 
n 
L;Р"Л; LDiJ(J)ij ' 
j~l 
dok ostatak piedstavljaju p01·ezi, caiine i popusti dati potrosacima u zemlji (i). 
KL1pci (pюizvodaci) u zemlji (ј) ukupno trose па razmenjiva dоЬЈЋ uvezena iz zemlje (i) 
L1p",;q}J.i; пovcanih jediпica, od cega se proizvodacima tl zemlji (i) placa 
Ostatak ostaje u zemlji (ј) u foпui poreza, carina i popusta potrosacima. Копаспо, 
spoljnon-govinska ravnoteia zahteva zadovoljenost sledete jednakosti: 
" n L;PmЉLDii(J)!i::: L LjpmjqJD.i;(J);; · (1.38) 
.i • l j&l 
Primetimo da оЬе strane jednacine (1.38) sadrze L;pт;qДiiOJii - izпos koji se placa domacim 
proizvodaCima razmenjivih dobara (proizvodacima u zemlji i). Oduzimanje ovog izraza od оЬе 
stl'aпe jednacine (1.38) daje235 
235 U ovom slucaju v1·edпost рlасапја prema iпostraвstvu ро osпovu uvoza jednaka је vredпosti naplata iz 
iпostJ·aпstva ро osnovн izvoza, sto, ipak, predstavlja izvesno pojedпostavljenje, jer postojanje spoljпotrgovinske 
237 
L;Pmiqi LDiJйJij = LL,;Pm;q;D;/J);;. 
ј# J~i 
Postupak izracнnavanja ekviliЬЩнma н ovom slнсајн ekvivalentan је postupktl koji smo 
objasnili u slucaju zatvoгene privrede. 1 ovog рнtа, takode, sve cene u svim zemljama mogu biti 
izrazene kao funkcije zarada. U prikazanom slucaju zarade su obuhvacene vektorom 
w=(w1, ... ,w"), а koeficijeпt (l/liJ) izrazeп је kao funkcija zarada (w) i jedinicnih troskova 
agregata razmenji\til1 dоЬага (р111). Resavanjem sistema jednacina (1.35) doЬijamo vektor 
jedinicпih troskova agiegata razmenjivih dobara Pm=(p",,, ... ,p111") kao :funkcijll zarada. Ako је 
tacno da su jedinicni troskovi agregata razmenjivih dobara funkcija zмada (carinskih stopa i 
drugih рмашеtаrа нkljucenih и 1.35), опdа је i DiJ, takode, fllnkcija zarada i carinskil1 stopa. 
Konacno, (1.38) moze se posmatrati kao jednacina zarada (w) i vektora per capita potюsnje 
razmenjivih dobara (q;). 
Uticaj ostatka sveta па ропаsапје individualnih proizvodaca u zeшlji (i) potpuno је 
determiпisaп jedinicnim tтoskovima agiegata razmeпjivih dobara (рт;). Pod pгetpostavkoш 
elimiпisanja смiпа, poreza i drugih popнsta pottosacima u zemlji (i), odnosno, pod 
pretpostavkom da је wu -1 za sYako i,j - jednacina spoljnotrgoviпske ravnoteze postaje 
11 
L;РтЛi = LL,;Pщ;q,;D;; · 
J= l 
U slucaju odsustva cariпa, poieza i popнsta, ravnoteZпe kolicine mogн Ьiti izгacunate na osnow 
гelativnih cena Pmi /w; kao sto smo шadili u шodelu zatvoreпe privrede. Tada (1.24) iшplicira 
SjFa, dok formu\a ucesca (1.21) postaje 
(L.39) 
Zamenoш (1.39) u оЬе stiane jednacine spoljnotrgovinske ravпoteze sa eliminisanim сагiпата, 
porezima i popustiшa dobijamo 
11 
L;Ш; = L L;wJD;; (w), i = l , ... , n. (1.40) 
ј=! 
Uslovi koji obezbedнju da (1 .40) ima Iesenje obuhvaceni su posebnom teoremorn koju 
гadi jedпostavпosti песеmо piikazivati.236 Medutim, kako је cilj ovog modela da se kvaпtifikujн 
efekti piomena cariпske politike, ne mozemo se zaнstaviti na ovom specijalnom slLtcaju. 
Postojaпje caiina i poreza zпaci da jedпakost ( 1.39) ne vazi. Da bi se usredsredili па opsti slucaj , 
Ьiсе korisпo da razrnotrimo Ьilans nacioпalпog doi10Lka i bn1to domaceg proizvoda za zemlju (i). 
ravnoteze ne znati jednakost deviznih priliva i odliva. Vrednost izvoza u odredenom periodu nije jednaka deviznom 
prilivu iz inostranstva ро ovom osnovu. Takode, vrednost uvoza u odredenom pcriodв nije jednaka dcviznom odlivu 
u inostranstvo ро ovom osnovu. 
236 Videti: AJvarez, F. and R . Е. Lucas (2005), "General Eчuilibrium Analysis of the Eaton-Kortum Model of 
lnternational Trade", NВER, Working Paper No.ll764, str. 25-26. 
238 
TAВELA l 
Dodata vrednost finalnih dobara Dohodak rada u finalnim dobrima 
L;p;c; - L;Р"Л fi L;(J);S; 
Dodata v1·ednost razmeпjivih dobara Dolюdak rada u razmenjivim dobrima 
L jLjPm/J jDji(J)ji - Lipmiqmi L;(J); (l- s fi ) 
Dodata vrednost uvoza Carine ј porezi 
L;Pmiqi - L;Pmiqi I j D!i(J)ii L;P mЛi L .Dij (1 - (Ј);;) 
.1 
GDP Ukupan dohodak t-ada + carine ј poL"ezi 
L;P;C; [i(J)i + L;РтЉ L j D!i (1- (J)ij) 
Prethodna tabela prikazuje dodate vrednosti i dohodak rada u privredi sa tri sektora. Na levoj 
stJ-ani пalaze se dodate vrednosti u svakom sektoru, dok su na desnoj faktorska placanja (troskovi 
t-ada i caгine i p01·ezi). Ргvа dva sektora respektivno сiпе pioizvodaci finalп.Љ i razmenjiviћ 
dobara. Тгесi sektoг obнhvata firme koje kнрнјн razrnenj iva dоЬга od domacih i iпostranih 
proizvodaca, рlасајн нvozne caгine i poreze svojoj vladi i prodaju razrnenjiva dobra domacim 
proizvodacima. U ovom sekto1·u zastupljeni su konstantni prinosi, ulazak flimi је slobodan i, 
svakako, cene se fоптШајн tako da tacno pokrivajи caгine i poieze. Ukoliko caгina i poreza ne Ьi 
Ьilo, odnosno ukoliko је сои-1, ovaj sektor ne Ьi postojao, te Ьi njegove vrednosti u оЬе kolone 
tabele 1 Ьile jedпake n 11li. Ukoliko је spoljnotrgovinski Ьilans izbalansii-aп, sнma dodatih 
vrednos6 za sva tri sektora (leva strana bilaпsa) jednakaje GDP. 
Sada cemo koristiti pгikazaпi Ьilans da izracunaгno iznos per capit.a rada Sft, koji se 11 
zemlji (i) koristi и proizvodнji finalnih dоЬага. Obelezimo sa 
11 
F;( (Ј)) = I D!i((J) )(Ј);; ' ( 1.41) 
.i=l 
segrneпt placanja t-azrnenjivih dobara 11 zemlji (i) koji dospe do svih prodavaca ovih dоЬага 
(kako и zemlji, tako i и inostranstvu). Jednacjne faktorskog doprjпosa vrednosti per capita 
proizvodnje finalnih dobara su 
odakle resavanjem druge ро р;с; i zarnenom и ргvој jednaciпi dobijamo 
а (J);S fi = -1 -р",Л;;. 
-а 
(1.42) 
Analogno, jednacine faktorskog doprinosa za sektor proizvodnje razmenjivih dobara sи 
11 
L;(J); (1 - S fi) = /3 L L,; Р mjqjD ji(J) ;; = fJL; Р 111Л;F; 
је ) 
11 
L;P"Лmi = (1- /3) I Ljp"ljqjDji{t)ji = (1- fJ)L;PmЉF; ' 
j•i 
239 
(1.43) 
( 1.44) 
pri сети su poslednji delovi оЬеји jednacina dobijenj иvodenjem spoljnotrgovinske ravnoteze 
(Ј .38) ј veljcjne F1(0J ). Izjednacavanjem prvog ј poslednjeg dela (Ј .44), te zamenom qmi=q;-qfi i 
rearanZiraf\iem dobijamo 
(1.45) 
Zatjm, zamena ( 1.45) u ( 1.42) daje 
йЈ;s fi = -
1 
а PmЉ[l- (1- ,В).F;], 
-а 
(1.46) 
dok deljenjem leve ј desne straпe jednacine (1.43) sa L; dobijamo 
(1.47) 
Konacno, resavaпje ( 1.47) ро ОЈ;, zamena и (1.46) i sredivaпje daje 
( ) а[1- (1 - ,В)F; (йЈ)] s й - ------"--=---...:."-.:..---=-..:..._;..;:._ _ ____" 
fi - (1-а),ВF;(йЈ)+а[1-(1-,8)F;(йЈ)]. (1.48) 
Resavanje (1.47) ро Pm;q; daje 
а uvodenjem ove jednacine и jednacinи spoljпotrgovinskog balansa (1.38) doЬijanю 
(1.49) 
Resavanjc ovog sistema od (n) jednacina svodi se na izпalazenje nнle sisteшa prekomerne 
traznje Z( ОЈ), 
(1.50) 
Dakle, ekviliЬf·ijum cini vektor zarada йЈ Е R~ Lako da је Z;(w) =О za i=l, .. ,n, gde funkcije 
Pm;(w) zadovolja,юju (1.35), funkcije D ij(W) zadovoljavaju (1.37), funkcije F ;(w) zadovoljavaju 
(1.41) i fimkcije Sfi(w) zadovoljavaju (1.48). Dakle, ravnoteine zm-ade (wJ racunaju se 
resm,anjem ,'iislema jednaCina (1. 50), гavnoteini jedinicni troskovi upotrebe razmenjivih dоЬша 
(р",Ј геsа,,а,1)ет sistema jednaCina (1. 35), ucesca potrosf1}e гazmen)ivih dоЬш-а iz svih zemalja 
и ukupnoj pou-osnji razmenjivih dоЬага neke zemlje (Dij) dobijaju se re§avanjem (1.37), 
l'avnoteina per capita potro.S:nja rada и proizvodnji finalnih nerazmenjivih dobara (sгЈ dobija se 
resa\юnjem (1.41) i (1.48), ukupna ra\moteina ра capita potro§nja l'azmenjivih dobara (qJ i 
240 
гavnoteina ре1· capita potrosnja razmenjivih doba1·a и pr·oizvodnji finalnih dоЬага (qrJ dobljaju 
se resavanjem (1.42) i (1.43), respektivno. Konacno, ravnoteina kolicina finalnih dobara (с) 
dob!ja se па osnovu proizvodnefunkcUe (1.4). 
Теzпја da kvaпtitativпo apшksimiramo koristi od spoJjпotгgovinske libeгalizacije 
пagnala nas је da uvedemo prctpostavku da је wu=w; za svako #ј i da је W;;= Ј, а zatim da 
izvedemo jednacine vrednosti uvoza i obima trgovine (нdela uvoza u ukupnom GDP). Vrednost 
ukupnog uvoza intermedijarnih razmenjivih dobara moze se izraziti kao 
I; = Е;Р",љ Iпij. 
I1'i 
Zamena Sfi iz ( 1.48) u (1.43), imajuci u vidu da је Е;РпЛ; = I ;/(1- .D;; ) , nakon sredivaпja daje 
jednacinu vt·cdnosti uvoza (1.51 ). 
(1-а) /. = L.(j). (1 - .D .. ) 
1 1 1 a+(fJ -a)F; 11 ( 1.51) 
Na OSllOVU ciлjen ice da ukupna dodata vredпost iz tabele 1 (GDP) mOia Ьiti posledica 
novostvorene vгednosti, kојн stvara jedino rad, а ne posledica pienete vтednosti intermedijarnih 
razmenjivih dobara imamo daje 
L р .с. = L .(Ј) . + Ј . (1 - (Ј) . ) • 1 1 1 1 1 1 1 
Zameнjнjuci (1.51) н ovoj jedпacini dobijaшo 
[ 
(1- a)(l- {Ј);) Ј 
,L.p .c. = L.(j). 1 + (1- D .. ) . 
1 1 1 1 1 а+ ({Ј _ а )F; 11 (1.52) 
Deljeнje (1.51) sa (1.52) nakon sredivaпja daje 
(1.53) 
U nastavkн smo se usгcdsгedili на razmatianje dva specijalna slucaja. Prvi је slucaj 
potpuno otvorene privrede sa nultim traнsportrum troskovima i carinama, odnosno ku=wu= \. 
Ukoliko је rec о slobodnoj trgovini bez carina i traпsportпih troskova svaka zemlja kupuje 
y·azшenjiva iнtermedijaшa dob1-a od istog najjeftiпijeg pшizvodaca, tako da је р111; jednako za sve 
zemlje. Ukoliko pгetpostavkн ku=wu=1 i Рт;=р",i=Рт zаmепјпю u jedr1aCini (1.35) dоЬiјапю 
241 
Zamena prethodne jednac jne н ( 1.3 7) daje 
D..(w) = (~ (J)- P I O А )-l (i)-_P I O А,. 1Ј ~ k k Ј .1 · 
k• l 
(1 .54) 
Ako је W ij =1, to jest ako псmа carjna i dntgЉ indir-ektnjh poreza, jednaciлa (1.48) implicira da 
ј е sfi=a. Uzimajuci ovo н obzjr, zamena resenja (1.47) ро Рт;q; u jednacini spoljnotrgovinske 
ravnoteze (1.38) i for-miranje novog sistema prekomerne trafuje (1.50) daje 
Zamenom (1.54) u ov0111 sjstemн jedлacina i njegovim izjednacavanjem sa О doЬijamo vektor 
ravnoteznih zarada 
- ( ,t, )OI(P+O) 
(i). - 7! - ' 
1 L. 
1 
( 1.55) 
gde се paran1etar- (n), koji nc zavisi od (i), dolikovati bez obzira koju nom1alizacUu odaberemo 
za (w). Ukoliko uzmemo da је 1r=l, zamenom u ~1.55) ј mnozenjem leve ј desпe strane sa L; 
doЬijat11o da se GDP zemlje (i) moze napisati kao23 
L.w. = If!'<P+O> ;.!'<Р+О> . 
1 1 1 1 
(1.56) 
ЋеЬа pгimetiti da је ti slнcaju odsustva varijacija и faktor-skoj produktivnosti izmedu pojedinih 
razmeпjiviћ dobara (8=0) GDP zemlje (i) L;w;=L;. Takode, zameпjujuci (1.55) н (1.12) 
dobjjamo relativnu сеnи пerazmeпjivih finalnih dobara prema razmenjivim dobrima 
( )
aOI(P+O) Р; _ -а (1 ) -l+a А; -а ---а -а - р L т> Pm i 
(1.57) 
tako da zeшlje sa visokom prodнktivnoscu (А.) imaju visoke relativпe cene fiлal11iћ nerazme1~ivih 
dоЬага.238 Resavaпje sistema dve jedпaCine sa dve пероzпаtе (1.56) i (1.57) tako sto је А. V(O+PJ 
izгazeno iz (1.57) i zаmепјепо и (1.56) uz uvodenje smene L;OJ; =У; ј р/р",=Р; daje 
L. = .!_ y:p-lla 
1 k 1 1 
237 Do toga da је L;(J); = L,p,c1 dolazimo zamenom (Ј);= Ј u jednatini ( 1.52). 
238 Efekat poznat u teшiji kao Balassa-Saшuelson effect. 
242 
( 1.58) 
А,. = kp10Y,P.fJ t(џfJ) (1 .59) 
1 1 1 ) 
рп сеmн ј е k=a(J-a/ '·Q.)/Q.Pm· Zarnenom ОЈ;= ! u (1.53) doЬijarno jednacinu oЬima 
spoljnotrgovinske razmene (odnosa uvoza i GDP) 
(1.60) 
Drugi specijalni slucaj koji smo razmatrali jeste slucaj kada је velicina zemalja ј 
produktivnost tehnologija jednaka, odnosno kada је L;=L=l ј 2;=2 uz uslov da postoji simetrija 
ti-aпsportniћ troskova i cariпa, to jest da је 
Pod ovim нslovima ravnotezпa zarada (wi) i jedinicпi troskovi upott·ebe razmeпjivih dobara (р111;) 
jedпaki su za sve zemlje, odnosno w;=OJ i р111;=Рт· Ukoliko пormalizujemo zaradu sa w= Ј, 
jedпacina (1.35) nakon sredivaпja postaje 
(АВ)''Р (1.61) 
Zatim, ako u ( 1.12) zaшeпimo (1.61) i w= Ј dobijamo 
а-а (1 - а) -Ј+а (AB) <J- a) l р 
р = . [1 +(n - 1 )(кш)ЈIО ]ll<J-a)JfJ A,fJ(J -a)JfJ (1.62) 
Smena w= Ј i ( 1.61) u (1.37) пakon sredivanja daj e 
(кт)l 'о . . 
D ;; = 118 , V t:/=J. 
1 +(n - l)(кm) 
Ako zпашо da је 'LDif + D;; = 1, onda је jasno da је D;; = 1- 'L D;; . Pored toga, па osпovu 
~ ~ 
pretpostavke о simetricnosti caJ"ina i transportпih troskova ( шif = ш , ku=k V i ~ ј) mozemo 
napisati da Је 'LDif = (н - l)D!i , odnosno da Је 
i~j 
243 
(кw)I'o 
D ;; = 1- (n -l)D;; ~ D ;; = 1- (n -1) 110 . Zamenom poslednjeg izтaza u (1.53) l+(n-l)(кw) 
i sredjvaпjem dobijamo 
v= l-a (n-l)(кwY ' 0 . 
fJ 1 + (1 +/]а>- a>)(n -l)(кwY ' 0 1 fJ (1.63) 
Ujedno, ako и jednacjni prjkazanoj izmedu (1.51) i ( 1.52) uvedemo sledece smene: L;=L= Ј, 
w= Ј, (Ј); =т ј Ј= vLpc (izrazeno iz 1.53), doЬijamo 
рс == 1 + Ј (1 - а>) = 1 + vpc(l - (Ј)) . 
Rcsavaпjem prethodne jednacjne ро с dobljaшo 
1 1 
С=----
1-v(l- а>) р (1.64) 
Konacno, drugi slucaj smo jskшistili da matematjcki foпnalizujemo dobitke н realпom 
per capita GDP (per capita potrosnji) koji se javljaju kao posledica kretaпja od potpпno 
zatvol'eпe ka potpuno otvore110j privredi. Obelezimo li sa с, Ј, р realni per- capita GDP, vr-edпost 
uvoza i сепu finalnih dobara u uslovima postojanja cariпa (w), а sa с0, Ј0, р0 realni per capita 
GDP, vredпost uvoza i cenu finalnih dobara u slucaju potpuno otvorene privrede (a>=l), 
formulisanje kvocijenta с0 / с, na osnovu izraza (1.64) i (1.62) daje 
с0 =[l-v(l-a>) l+(n-l)к 
{ 
l /8 JO(Hr)l Р 
с 1 +(n - 1)(кш)1 1 0 (1.65) 
Izгaz (1.65) predstavlja indeks promene realnog per capita GDP, odпosno, realne per capita 
potrosnje нkoliko se privreda krece od staпja sa proizvoljnim carinama (w) ka potpuno otvorenoj 
privredi w= Ј. Respektivnom zamenorn н brojioct1 ј imeniocu izraza (1.65) k= Ј, k=O i w=O i 
logaritmovaпjem dobijamo 
B(l-a) Л= Jog(c0 1 с)= log(n). fJ 
(1.66) 
lzraz (1.66) predstavlja indeks promene 1'ealnog per capita GDP, odnosno, realne per capita 
pott·osnje ukofiko se privгeda /a·ete od autш-hije {k=O, w=O) ka potpuno otvot·enoj privredi sa 
пultim cш·inama i transpoгtnim troskovima (k=J, w=I}. Pш-ametar (n) и гigoгoznom smislu 
pt·edstavlja broj zemalja, medutim, и empirijskim anaUzama оп se moie shvatiti kao odnos 
244 
s1•etskog GDP prema GDP od,·edene zemlje. 239 Treba p1·imetiti da izraz {1.66) mora blti 
pozitivan za svako n> Ј, sto је uslov koji mora blti ispunjen. Ukoliko је n=/ onda Ы se svet 
sastojao od jedne zemlje i imali blsmo slucaj autш·hije. Pozitivan predznak izraza (1.66) 
pokazuje da odnos со 1 с то,.а Ыti veti od 1, odnosno da kretanje od autш-17ije ka potpuno 
o/vorenoj privredi nesporno implicira povecanje realne ре!' capita proizvodnje i potrosnje. 
Neclostatak izraza (1.66) jeste sto оп podт-azumeva trgovinu bez carina i {J'CmSpOJ-tnih troskova 
(costless trade), sto nije геаlпо cak ni и slucaju potpuno liberalne medunшodne trgovine. Jpak, 
ova mera predstavlja gomju gгanicu koristi, koja se moze ostvariti posгedstvom 
spoljnotrgovinske liberalizacije. 240 
239 Videti: Alvarez, F. a11d R. Е. Lucas (2005), .,General EquiliЬrittm Analysis of the Eaton-Kortum Model of 
lnternational Тrade", NВER, Worki11g Paper No.11764, str. 38. 
24
° Kada ka:temo spoljnotrgovinska liberalizacija mislimo na smanjivanje carina. Medutim, pojam liЬeralne spoljne 
trgovine siri је od pojma redukcije carina zbog siroke primeпe seta necarinskih mera. Drugim re6ma, l1ipoteticki, 
moguce је da је cariпa na uvoz nekog proizvoda jedлaka пuli, а da је uvoz u velikoj rneri ometen razlicitim 
пecarinskim merama. 
245 
2. PREGLED GRAFIКONA I ТАВЕLА 
G r·afikon 1 Relativni иdео spoljnotrgovinskih. agyegata ostvarenih и trgovini sa ЕИ и njihovoj 
иkирпој vrednosti, % 
1000% 
90 0% (.--- --
80.0% 
60.0% r-
50.0% , 
400% v 
30.0% v 
__ r"' 
-
------
·-
f" 
f' F' 
- г-
.. 1• 
1-
200%-v ~ ~- -~~~ : 
100% ~ ~- D*l 
_ ___, 
-----1 
,.. 
f' 
.. 
-
- -
-
-
-
-
о.о%..1.; [. ~~~~~~~~~~-~,...~.....,...~ .... ~~~Ч~~~~~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ 
oltvoz 50.4% 53.3% 543% ' 56.2% 41 &Ј. 46.&Ј. 46.4% 47.3% Ј 51.5% 5500. 56.4% 491% ~ ~ 
8 lNoz 54.7'1t, 53""' 557% 58.5% 52.4% 50.8% 52 4% 512% 477'1to 50.1% 56 . ... 54 9% 54 4% 49 &Ј. о ~cl 99.2% ез 6'11:. 81 сж -:5:7с $%:::---:::63:-::3'1.::-----::56.:-::3'1.~-6=1-=..."::- 54 1% .. -:-,:::,.--:-:46:-::8'1.::--1~56-:-:_.,.:-:-4-,56.~3'1.,_.__,56~(>%4~411.5% 
...::..:..:::::::::::::::::=:==:=____ -~::::::::=~=====-- ____::::::========== -=..__=-====:::::_ _ _Ј 
l zvor : Proracun kandidata na osпovu podataka RepuЬlickog zavoda za statistiku 
Gr·afikoп 2 Strиktиra I'Obnog izvoza razvijenil1 zema(ja и 2003. god. (UNCTAD}, % 
О Primarni proizvodi 8 1ndustrijski proizvodi 1 
100.0% -r----------------------------------------------~~~~------------~~~~ 
90.0% 
80.0% +-----
70.0% 
60.0% 
50.0% 
40.0% 
30.0% 
20.0% 
10.0% 
0.0% 
Holandija Francuska Velika Britanija USA ltal ija Nematka 
l zvor: Proracun kandiclata na osnovu podataka preuzetЊ sa www.intracen.org/tradstat/sitc3-3<1. 
246 
Japan 
Grafikon З Struktura robnog iZ\юza razvijenih zemalja и 2003. god. (ALTERNATIVNA). % 
О Primami proizvodi 8 1ndustrijski proizvodi \ 
100.0% r-~--~----------------------~------------------~=-----------------~мr.~~ 
90.0% 
80.0% 
70.0% 
60.0% 1---+---
50.0% 
40.0% 
30.0% 
20.0% 
10.0% 
0.0% ,__....__ 
Holandija Velika Bri tanija Francuska USA ltalija Nemacka 
Izvor: Pro1·a~un kand idata па osпovu podataka preuzetil1 sa www.iпtraceп.org/tradstat/s itcЗ.Зd. 
Japan 
Grafikon 4 Struktura izvoza industrijskih pt·oizvoda razvijenih zemalja prema faktorskoj 
intenzivnosti. 2003. god, % 
------
90.0% 
80.0% 
70.0% 
60.0% 
50.0% 
40.0% 
30.0% 
20.0% 
10.0% 
0.0% 
Holandija 
1 О Tehnoloski intenzivni proizvodi 8 Radno intenzivni proizVOd\] 
ltalija Velika Britanija Francuska USA Nemacka 
lzvor : Proracun kandidata na osnovu podataka preuzetih sa \vW\v.intracen.org/tradstat/sitcЗ.Зd. 
Japan 
Gt·at'ikoп 5 Su-uktura robnog uvoza razv~jenih. zemalja и 2003. god. (UNCTAD), % 
1 о A'imarni proizvodi 8 lndustrijski proizvodi 
100.0% 
80.0% 
60.0% 
40.0% 
20.0% 
0.0% 
Japan Нolandija ltalija Francuska Nemacka USA Velika Britanija 
lzvor: Prora~un kandidata na osnovu podataka preuzetih sa ~VW\v.intracen.org/tradstat/sitcЗ.Зd. 
247 
Grafikon 6 Struktura robnog uvoza razvijeni/7 zemalja и 2003. god. {ALTERNATIVNA), % 
1 О Primami proizvodi 8 1ndustrijski proizvodi Ј 
100.0% ~----------~~----------~~----------------------------~~------------~~ 
80.0% 
60.0% 
40.0% 
20.0% 
0.0% 
Japan Holandija l tal ija Francuska Nemaёka USA Velika Bri tanija 
Izvor: Proracun kandidat.a na osnovu podat.aka preuzetih sa \V\VW.intracen.org/tradstat/sitc3-3d. 
Grafikon 7 Struktura uvoza industrijskih proizvoda razvijenih zemalja prema faktorskoj 
intenzivnosti, 2003. god, % 
--~~~--~~~~--~~~--~,---------------, о Tehnolo~kj intenzivni proizvodi 8 Radno intenzivni proizvodi 1 
70.0% -~------------------~==========~-----=========~--~====~---------------, 
60.0% 
50.0% 
40.0% -.----,.~o.u'"' 
30.0% 
20.0% 
10.0% 
0.0% _,___._ __ 
Јэраn ltalija Nernaёka Francuska Нolandija USA Velika Britanija 
Tzvor: Proracun kandidata na osnovu podataka preuzetili sa \Vww.intracen.org/tradstat/sitc3-3d. 
Gra.Пkon 8 StJ"uktura robnog izvoza odabranih ekonomski razvijeпih zemalja prema faktorskoj 
intenzivnosti, 2003. godina 
40.0% 
30.0% 
20.0% 
10.0% 
0.0% 
USA Japan Hotэndija Nema~kэ 
а Tehnoloski intenzivni pt""oizVodi 
i ~~~~~j6~~~~:adom intonxlvni proizvod1 
Vetikэ 
Britэnija 
Francuskэ tta ti ja 
• tJudskim kapitлlom inten%ivni pгoa;odi 
о A'ifodn.m resursif"na intenzivni proizvodi 
lzvot·: Proracun kandidata na osnovu podat.aka preuzetih sa l\l\\f',V.intracen.orgltradstatlsitc3-3d. 
248 
Grafikon 9 Struktura robnog uvoza odabranih ekonomski razvijenih zemalja premafaktorskoj 
45.0% 
40.0% 
35.0% 
30.0% 
25.0% 
20.0% 
15.0% 
10.0% 
5.0% 
0. 0°/о 
intenzivnosli, 2003. godina 
HolandiJa Francuska Velika Nemaёka USA Japan ltal ija 
Britanija 
а Tehnok>ski tnten.ztvni proi%vodi 
о Pгirnarn• pro&Z.vodr 
• LiudskJm kapitalom-intenzNni pro•zodi 
о ~trodnim resurs1ma intenz.tvn• protZvodi 
• Nekvaldrkovanm radom 1ntenzrvni proizvocfi 
Izvor : Proracun kandidata па osпovu podat.aka prettzetihsa \Vww. intl·acen.orgltradstat/sitcЗ-Зtl. 
Grafikon 10 Prosecne Vl'ednosti koeficijenta poduclarnosti, koeficijenta specijalizacije i Finger 
Kгeinin indeksa dobljene pO!·etlenjem izvoza pojedinih gгupa zemalja 
0.70 
0 .60 
0 .50 
0.40 
0 .30 
0.20 
0 .10 
0.00~ ....... 
NajuspeSnte blv.Se ZUТ USpe!ne blv&e ZVГ OSialez ......... СЕ RazvUene zem)e 
о OStale z"""" СЕ О Razvjene zemte 1 
Izvor: Proracuп kandidata na osnovu podataka preuzetib sa \.VW\v.intracen.org/tradstat/sitcJ.Зd. 
0.63 
Grafikon 11 Рт·оsеспе VJ'ednosti koeficijenta podudamosti, koeficijenta specijalizacije i Finger 
Кreinin indeksa dob!jene poredenjem izvoza pojedinih zemalja sa izvozom 
razvijeniћ zemalja 
о. ео 
0.70 
0.60 
0.50 
0.40 
0 .30 
0 .20 
0 .10 
0 .00 
-
~-
!У·" o.s1 o:s1 .. 
, .. _ о 
1· 
--
- г . --
-
··-
.. 
~~ 
0.12 
0.38 
-=-О, З o.:sa о.3'1'- -· 
0.32 
1 1 .. Q.28 v . ..,. 
о il 
-
1-
-
-
-
-
-
-
.. 1·· - ~ -
--g~0,67 0 ,_81 о ••• 
_ј ~ f-'-' f-O. 
' 0.12" 
·- - 1- 1- ·-
·--
- -
- 1- 1- с-
0211 '- -
0.23 
1 !- 1--
л~- !- - - -- г !- г 1 :- г ,- - - 1- 1-
-
l zvor : Proracur1 kaпdidata 11а osnovu podataka preuzetiih sa www.illtracen.org/tradstat/sitcJ.Зd . 
249 
Grafikon 12 Prosecne vrednosti koeficijenta podudamosti, koeficijenta sp ecijalizacije i Finger 
Kreinin indeksa dobijene pm·etlenjem uvoza pojedinih grupa zemalja 
0.18 .. z_.."._ СЕ RlaZv..,... z.."... 
D O.tale Z.,.,... СЕ D Razvtene zemte:J 
lzvor: Proracun kandidata na OS11ovu podataka preuzetiћ sa ww\v.intracen.orgftradstat/sitcJ.Зd. 
Grafikon 13 Prosecne v,-ednosti koeficijenta podudarnosti, koeficijenta specijalizacije i Finger 
Kreinin indeksa dobijene poretlenjem uvoza pojedinih zemalja sa uvozom 
razvijenil~ zemalja 
-
1.00 
0.90 
0 80 
0.70 
0.60 
0.50 
0 .40 
о.зо 
0.20 
0.10 
0.00 
~ - оп 0.,7S O.n 0.1& 0.73 11.,7.8 0.71 оном. ~~-7~~ -· 
• • о.с -мо:а.-о·· 0.51 1-о" о. ! -· ... 1 - . ... - 1- 0.80 .•. . - - -
1- 1- 1- '- 1- ·- 0.41 • __ 0.61 f-- 1- - •·· .-0.44 
·- 1- 1- - - 1- 1-- 1- !- .. 1- - 1- 1- - ·-
' 
1- - 1·- 1-- 1- ·- - - 1- -
-
,_ 
- 1- . - "- - 1- 1-- - - - - 1- ·- - -· - ... 
1- ·- 1· 1·- ,_ 1 -- 1- 1- 1- 1- ! .. ·- - - -· 1- ,_ -
Izvor: Proracun kandidata na osnovu podataka preuzetiЬ sa 'vvww .intracen.ag/tradstat/sitcЗ-Зd. 
Grafikon 14 Vrednosti standardnog Gl·ubel-Lloyd indeksa za odabrane zemlje 
1 оо 
0.90 ......: 
о.rт 0·1' 0,74 0.72 ·-0.00 
о . о 70 O.&S O.IS 0.10 
0.60 •. -· 
0.50 r- 1- r- - о ... o~ · o.cs 
"' 
-
о 40~ г .. .. г 1-- ·- ... ·М. O>N--q.)f 0.34 О.» .. ..... -
о зо г - 1- 1- г h 1- :-~lfл о 20 1- -
0 .10 1· 1- г 
0.00 . ! .. ~ ј ' ~ t ' ~ t .. о ~ f ! i 1 t !! !!. " 1 ж 1 ! ! i ·r ... i !!! I ј с "' ! ! .,. ~ ~ ., 3 ё" ! ј ф .. ~ 
.: " "' "' " ~ 
l zvor: Proracun kandidata na osnovu podataka preuzetih od RepuЫickog zavoda za statistiku i sa 
W \ vw. i ntracen.org/tradsta t/sitcЗ-Зd. 
250 
Grafikon 15 Vrednosti Aquino indeksa za odabrane zemlje 
1.00 
0 90 ~ ·--' 
д 01!1). ,о •-7!1.1 -•. 7 .. 
0.10 - - -
-
....... . .... 011 d.A 0 60 с;." 0.12 
0 50 - 1- г .... о-.-;;- - -
- 1- 1- - 1-
.... .t.,40 .. 
-0.40 .... 
0.30· 1· 1- l г 1- 1- !- - 1- ,--· 
0.20· 1-- I·IN 1· - 1- 1 - 1- 1- 1-1 31 0. 10 . - 1- 1-1 
000 
.!!. ... Ј: :: Ј! Ј! 
·t ~ f Јј .!!. i :1 Ј! ' l ! t -~ ;:! ~ :! ·~ '2 ~ ~ .g. -~ " i .. 
" 
... w 
Jzvor: Proracun kandidata na osnovu podataka preuzetih od RepuЬlickog zavoda za statistiku sa 
\V\VW.intracen.orgltradstat/sitcЗ-Зd . 
Grafikon 16 Vrednosti koJ'igovanog Grubel-Lloyd indeksa za odabrane zemlje 
1 оо 
0.90- .86---
"' 
--
.,., 
о.е2_ 0 0~71 
- · 
.• 
--0.80 о 0.14 0 72 ОА1 
070 1- o.n а.п o.si 0.63 0.12 ..Ј 
-
. ···~--·~ "' --~ 0.60 ' ·17 0.64 
1- 1- - 1- - 0.11 ~ 0.50 o . .u •.• 2 
040~ f- ~ - 1-- 1- - г 1·· 1- .. ,. 
0.30 - 1- 1- - .. .... 
0.20 1- 1- - - 1- 1- !- 1- - -· 
о 10 1- 1-
0 00 . . ! ~ 1 Ј Ј 1 ~ 1 ј Ј f ј ! i ј 1 1 I f Ј Ј I l 1 
~ 
lzvor·: Pro1·acun kandidata м osпovu podataka preuzetih od RepuЬ!ickog zavoda za statistiku sa 
www. iпtJ-aceп.org!tradstat/sitcЗ -Зd. 
Gt·afikon 17 Kolicnik indeksa IST koji se odnose па razmenu Srbije sa EU i indeksa IST koji se 
odnose па t·azmenu Srbije sa svetom 
, 20.0000/Ь 
"100 оооољ 
ео. оооnљ 
ео оооољ 
.t~-о. оооољ 
2о. оооnл,. 
с:::::Ј Gl - adj СЭ I С АО 
Izvor: Proracun kandidata na osnovu podataka preuzetih od RepuЫickog zavoda za statistiku. 
Grafikon 18 Vrednosti CR(4) za izvoz odabranih zemalja CIE i razvijenih zemalja 
07 0.441 
0.6 r- о. кт---- ·--· 
о 5 Н1 1· е- . ···- -~ -- . 
0.601 tt; 
' --0. 4 Г! 
..... о.ио ~.»f -
0.311t а. 15 9.~• o.:soa '""" 03 ~ 1-- '- f- 0 0
·
211 о :11 о 210 
':-- --
.. 
·- - -
О2ЈОо227 oa2t o.ao 0~t:1 0 _20110_201 
о 2 · 
. ,_ 
-
- i·"-'" . ...Ј 
f-- - ~ - ·- - - ·- 1- f-- r--- r--- - -- л 
1 ~ о' о f 1 i ! ! t l 1 1 Ј ј 1 i 1 § t 1 f i ј t t ј l t 3 .1 .. l li ~ f Ј 
z'•or: t'roгacuп каnаюаrа па OSПOVLI pouaraкa preuzer111 оа керuо11скоg zavou<1 ;w Sta tiStiKtl 1 sa 
www. iпtracen.orgltradstat/sitcЗ-Зd. 
251 
Grafikon 19 Vrednosti CR(8) za izvoz odabranih zemalja CIE i razvijenih zemalja 
08 0.7al 0.711 
о 7 ~- -
0.6 ·' ·-
-·--..-...--
-
-
1· ·- -~ 0 .5 · о. .. о.•ао .... oAno. 
···*' ...... 0.4 -~ 1- D.ilt o.aw О.3ао J.tz о ta3 о:'38а 
_ __, 
' 1· .•.. - ·- ј -
.. 1· ... · . ... ~ ....... 1..0.2~-0.3 
'* 
ffi 0.124 
0.2 / 1"" 1- - - ·- г ·- 1-· -· ... 1- ..... -· -- .. 1-" 
о 1 1· 1·- .. - 1" . - 1- ~ ~ -
о 
1 1 1 6 ·r l ! 6 f ~ ! ! ! .. f ! ~ t , ~ -= § 1 f ; 'lt ' 1 ~ l ! ј ~ ~ Ј 3 А ~ . Ј f ; 
11 
а: 
Izvor : Proratun kaпdidata па osnovu podataka preuzetih od RepuЬlickog zavoda za statistiku sa 
www. intracen .org/tradstatfsitc3-3d. 
G raf'ikon 20 Vrednosti CR(J б) za izvoz odabranih zemalja CIE i razvijenih zema(ja 
0,9 о.ац o.l'l-' 
0.8 1 --0191 
07 ' 
- f- ;-t.tro 
O.llt 0.111 
0.6 - 1 ~ D.lll. е,ш l::f?l 1:881 О:Ш -
- • 0.120 •·••••••• 0.110 !!~+..м O:lSJ О.АМ t Ј 0.5 1- ·- -
о 4 ~ - - - - - -
.се O.&МtAII ... 
tЈП' 
0.3 
... 
-
-'-
0.2 i"' - - -- 1- --- -- 1- 1· - - .. 1·--
0.1 1- ... - ·- ... 1 ....... -~ .. 
""' 
- -
о 
i ·~ :!- ј ·t 1 -! ! i f i . t f l ~- i .r: ј i ~ .r: Ј z ~ ~ ; ~ ! о: ~ 3 !!' t .ii " .. ~ "' =< .. ., . r .:: i " ! 
а: 
lzvor·: Proracun kandidata na osпovu podataka preuzetih od RepuЬiickog zavoda za statistiku i sa 
\V\V\V. i ntraceп. orgltradstat/sitcЗ-Зd. 
G rafikon 21 Vrednosfi НН za izvoz odabranih zemaz·a CIE i razvijenih zemaf ·а 
0 , 14 0 .12. о 12, 
0 . 12 
0.1 
о 06 
0 .06 
о 02 
1 i 
f 
lzvor: Рю1-асuп kandidata 11 а osnovu podataka preuzetih od RepuЬiickog zavoda za statistiku sa 
www. iпlгaceп.oгg!tradstat/s itcЗ -Зd. 
252 
Grafikon 22 Vrednosti GH za izvoz odabranih zemalja СЈЕ i razvijenih zemalja 
о • 
.... _ .... ~!,_ ' %1· ~% 
1 
0.35 - ' ---· 
03 -
..... 
О 2S :-o..Jta8.118 
-
8 .1t l М8114 02 U.IWI 0.111 8.171 О tJI 
O.IU 8.182 0.1U 8.t le 
... ш........ 8;ril Ji .. О IS -- - 1- '-- -- ·- -- ·-- 1-- -· 
.. , .  
о 1 
' 
-
... 
- ~~ .. 0.05 -- ·- 1~ ..:: о 
' ! • 1 ~ • ~ f ·t i! ·t ~ f f ! 1 t t Ј! ! t ,. ј ] } ~ t i i ~ ~ ј ~ f ~ Ј! i ! 
0: 
lzvor: Proratun kandidata па osrюvu podataka preuzetih od RepuЬiitkog zavoda za s tatistiku sa 
\VWW. i ntraceп. org/tradstat/sitcЗ-З d. 
Grafikon 23 VYednosti RНТ za izvoz odabranih zemalja СЈЕ i razvijenih zemalja 
006 ro,olf 
о os 
O.Nt 
о.о• 
o.oso 
---· 
.. 
·- . ---
.. -. 0.03 .... ~, " 
о 02 
0.011 O.OtO_o ~ ~ .. ~ 
.О .. O.Oii 0:0'88 0.017 O.Otlo.ots о.о.:ё. o.otl 
i- -
- -
1 
l- i- i- - - fiJij1Jij\jiJl о 01 
о 
1! f i ~ :r l i ј t Ј! l i f r ~ ј } .. i ј ј " i Ј ' "' 11 ~ f • ! § 1 "' Ј " .. ~ ~ ~ .:! 
' 
ј 
1.-
1 .. Ј! Ј! Ј ! 
"' 
·-
lzvor: ProracLrn kandidata na osnovLr podataka preuzetih od ReptrЬiitkog zavoda za statistiku sa 
\V..VW.intracen .orgltradstat/sitcЗ-Зd . 
Grafikon 24 Tlrednosti Н za izvoz odabranih zemalja CIE i razvijenih zemalja 
оов 
005 
оо. 
003 
002 
001 
о 
f t 1 1 f 1 1 
ј 
lzvor : Proracun kaпdidata па osrюvu podataka preuzetill od RepuЬiickog zavoda za statistiku i sa 
\V..V..V . intraceп.org/tradstat/si tc3-3 d. 
253 
Grafikon 25 Vr·ednosti ССЈ za izvoz odabranih zemalja CIE i razv!jenih zemalja 
0.-4 ...:,:110 О.ИI 11111.--
о 3$ - -
1 03 ---1 
о 2$ - t-o:n• O.ltl 8.111 
02 1- ''" .. t.tll t.tU O.SI1 
---
-~ .t12_й.t_tL4.••• .. , .. rn о 15 
o.t14o 110 
о. t ~ 1-- ~- 1- 1- -- - 1'- ~ ~- ~ ... ~~:~···~····-'· ·~~ь~ 
0.05 i"' 1·--· -- 1- · -- 1-
о 
t ! 1 ,. i 1 t l 1 ј ' ' I f t I ~ ! } ·r t f ~ Ј .. § .. • t 3 .t ! 1 .:1 t "' .t ! i Ј .. i ~ 
Izvot·: Prora~ш1 k811didata na osJюvu podataka preuzetil1 od RcpuЫickog zavoda za s tat istiku i sa 
\Vvvw. intracen.oJ·g/tJ·adstat/s itcЗ-Зd. 
Grafikon 26 Vrednosti CR(4) za uvoz odabranih zemalja С/Е i razvijenih zemalja 
0.4 5 
о. 4 
0.3 s 
о. з 
0 .2 5 
о. 2 
0 .1 5 
о. 1 
005 
о 
..... 
·---------- ------------- ------------------~-------·--
о.нs 
r..... ~0.211_о 
-
-- 1' 14 -~ .. ,.- ,"-------
.. a.u&-,, 7 
0
_
218 
o.2t.t ,_.. ..... ~--------f\1 w-1---9 ,_,· ------ii---*'1-ж~----..,. '-
- ...... "* ····~ ..... .._.~... ·-------~- - --
- - - - r- - -
-- _ -~ O.fU О.tИ 0.10 0.1D 
11 -~ .. -· 
f - ·- f- - - -- -~ •·· - -- - -11- 1-- 1- - 1-- ii--H--1 
---г- г-јt-1- -r-1-t--·~ 1- 1- - ~-
! t 1 1 f f 1 
ј 
i 
~ 
lzvor: Prora~u11 kandidata 11а osnovu podataka preuzetih od RepuЫickog zavoda za statistiku sa 
www.intracen.org/tradstat/sitcЗ-Зd. 
Grafikon 27 Vгednosti CR(8) za uvoz odabranih zemalja CIE i razvijenih zemalja 
0$ ~-
'" 
0 45 0.41~ •;.1;;,"'" 
.!!· ,}~, ,\!!;, 
-
-о • 
··-035 Г ;..:-~80,'1И O»Zo.j:S:zom--~ -
_ _.._ , _ O,$t2 0.307 0.2:Sa о %82 
-03 o.zta o.D4 0254 
025 - - - - -
.. 
- 1- - - 0..2М 0.2.47 ~ ОЗХ'о;Z%7 O....U.I 
02 - -
~ 
--- - -
. 1 - 1- 1- - . ·-~-· 
о 15 -
. 1-- ~ r . . . - 1-- 1- 1- 1- - -- - -
Ot - - - ·-- - 1- ~ - - f- 1- 1- - - - - н 
005 
. 
- 1 1- -- г г ~ -
"" 
г -
о 
i f! Ј ! i ... t ~ ~ 1 Ј! l t 1 f; ј i 1 Ј ~ t .. f i!i 3 i ж 1 ,. • ~ ~ .; "' 
"' 
"' 
= ~ 
" ' 
lzvor : Prora~un kandidata na osnovu podataka preuzetih od RepuЬli~kog zavoda za statistiku sa 
\vwvv.intracen.org/tradstat/sitcЗ-Зd. 
254 
Grafikon 28 Vrednosti CR(J 6) za uvoz odabranih zen1alja CIE i razvijenill zemalja 
06 о.м.о 
-
-
os~ ~~a•...t..487o ... 
ОА48 o ... s О ... , О.._ O...U OA.:Jt 0.~ 
' ·• • О.- _ОА00."_ 0_ ._.....,....,_ < __ _ 1 1 ' 6.,75 0.38? . 0.318.4 - -
~џ 0."»0 0 .1)0 0.822 
0.4 ~ 1-- 1•-
0 .3 !<' 1- , .... 1-r-·ИI·-~1---
0.2 r 1- 1- l-11a-1J---1.-II 1- 1-- - 1- г· - -liHfl-11!1--/all-r- 1- 1-
о· - " 1- г- г- 1- 1- !- -- - 1- - 1- tt~t•-f,..-1 
Izvor: Prot·acun kaпdidata 11 а osпovu podataka preuzetih od Republickog zavoda za statistiku sa 
W\\NI, i пtrасеп. org/tradstat/sitc3-З d. 
Gt·afikon 29 Vrednosti НН za uvoz odabranih zemalja CIE i razvijenih zemalja 
0.07 
006-
·-
005 .. ~ 
004 
0.03 
0.02 
0,01 
1 
о •'.о ~ f ~ ! ! ~ ј 1 f i ~ ! ! ~ !1 
lzvor: Proracun kaпdidata na osnovtt podataka preuzetih od RepuЫickog zavoda za statistiku sa 
WW\V.intracen.org/tradstat/sitc3-3d. 
Grafikon 30 Vrednosti GH za uvoz odabranih zemalja CIE i razvijeniћ zemalja 
0.3 
..... 
0.25-•' 0.224 
~ 
Б 
0 .2-"' -0-'184 --·· 
.. 0~12 O,t81 O,tto 
0.15- ~- - - o.A.ta-644.-9:+42--0:1"42 'Ct.'r-42 O..t40 О t:IITo tD ;;;;-;,;;;-- .... ~ ---·-· -
0..'23 о 120 0•1 18 0.117 о 1180.114 0.11:110113 
-
-0 . 1 -
. -
-
- - -
-
005- ~ --
.. 
,_ 
- 1- -- -- 1- -- ~ - г- 1- ·-
о i i ! i ~ . i i 011 .s i l i ! f i -f i ј ј t ј l f ::> ! 1 " : i ! .:1 i <> % i % "' "' .11 ~ 
Izvor: Pгoracun kaпdidata па osпovLJ podataka preuzetih od RepuЫickog zavoda za statistiku sa 
WW\V, i 11 traceu. org/trads ta t/sitc3-Зd. 
255 
Grafikon 31 Vrednosti RНTza uvoz odabranih zemalja CIE i razvijenih zemalja 
0016 rc ·~· 1 0.01• 0.014 
0014 - --=--""'~ О 011 O..otJ О.о1'1 
0012 - 1- 1-- 'O;O'tt10tt 0'.0'1 O,Ott 0011 00t1 OOtl 0011 0.011 O.Ot'l 
0 .01 -- - - - г- - - -- 1- - г!.о··~·О1r-~-··о о 010 
0008 1-- - - .. - 1-
---
t - 1-- 1- г - 1 -- 1- 1> 
о 008- - - - - - - t- - - - t- 1- 1• 1- 1-
i4 - - 1-- 1-· -
·-
1- '"' 1-
-
1-- 1'"'' IJ. - 1-" 1· 1-0004 
' 
0.002 \-· - 1 1- ·- t- 1- 1·· t - ' ' , .... г- г- г- t-
о 
. 
·i ~ f i i 1 .с ~ i -t ј f 1 i t ј t i! ! t t f 1 l 5 ; 5 & .:: Ј ! : !< f 
l zvor: Proracun kandidata na osnovu podataka preuzetih od RepuЫickog zavoda za statistiku sa 
W\VW.intracen.org/tradstat/sitc3-3d. 
Grafikon 32 Vrednosti Н za uvoz odabranih zem.alja СЈЕ i razvijenih zemalja 
0 .02: · 
0.018 
0.016 
0014 
0012 
0 .01 
0 .008 
0 .006 
0004 
0002 
о 
r- -· 
.014 ,.,, ~--"" 
-
0.01о& 
- -
---
t-
... u 
~ oott о .он о он· ОО"' 
' 
-
, .. 
1 1-
·-
. -
1- - 1-
-
1-- . 1- f-
ј 1 
CUНD 0.010 Q.OtO._ ............... . O..OМ • 00. 
................... ·- 80080008 • ~ ~ ~ :- r- -- r i ·' 
1- ~ ~ 
1- ~ ~ 
1--
. . 
t-- 1-
~ 
Е Ј ! 
ј 
1-
1-
- t-
t- 1-- t- t- -
1- t- г- t-
. . . 
Ј 
-
-
--
-
·--
t-
Izvo1·: Pt·oracun kandidata na ost1ovu podataka pгeuzetih od RepuЫickog zavoda za statistikll sa 
www.iпtraccn.org/tradstat/sitcЗ-Зd. 
Grafikon 33 Vreclnosli ССЈ za uvoz odabranih zemalja CIE i razvijenih zemalja 
03 
.с t JL i 1 1! ј! 
ј 
lz,•or: Proracun kandidata na osnovt1 podataka preuzetЉ od RepuЫickog zavoda za statistilcu sa 
\Y\VW.intracen.org/tradstat/sitc3-3d. 
256 
Graf"lkon 34 Prosecne vrednosti svih sest mera koncentracije uvoza 
0300 ,.. 
Q.~~7 
о 250 · ·~-
.. ~~-
о_.~, 
·- ~-.. -i:. •+k .ilifl1 .. 
O.t?t 0.177 0.1ft ·~~~ 
1- 1~-
-
'-
•. м 0.1 • 0.15 0.1~ L0.1~_ a..tм1 ... o.td 0.'1• 
- - ,. -~ -· 
-о. tJII о. ... 0.128 о •аА 
o.'l»o.-tts о,.~ 0 ,., 
о 200 
о 150 
о 100 ~· t- - i- - '07' с-
0050 -
о 000 
1 f i f 5 5 • i ј Ј i t Ј ~ i l 
.. Ј i f Ј ј ~ Ј t ·t ii 1 Е .§ ј 
l zvor: ProracLJП kandidata na osnovu podataka preuzetil1 od RepuЫickog zavoda za statistiku sa 
\V\V\V.intracen.orgltradstatJsitc3-3d. 
Т Ь 1 1 R а е а l kt k еgюпа па stru ura spo .Jnotrgovms е razmene S Ь .. h'l" USD r ue. l .J. 
lzvoz lndex 
1987 1990 1998 2000 2004 2005 2000/ 2005/ 20051 1987 2000 1987 
Ukupno 4,253,360 5,455,240 2,723,020 1,557,837 3,577,351 4,553,378 0.37 2.92 1.07 
lndustrijski razvijene 2,875.943 3,428.560 1,494,852 860.266 1,936,409 2.559,067 0.30 2.97 0.89 
zemlje 
Zemlje u razvoju 1.377,417 2,026,680 1,228,168 697,571 1,640,942 1,994,31 1 0.51 2.86 1.45 
Uvoz lr1dex 
1987 1990 1998 2000 2004 2005 2000/ 20051 2005/ 1987 2000 1987 
Ukupno 4,666,001 7,047,089 4,475,364 3,329,828 10,818,191 10,575,711 0.71 3.18 2.27 
lndustrijski razvijene 3,282,379 4,684,796 2,642,225 1,799,026 6 ,632,597 5,935,697 0.55 3.30 1.81 
zemlje 
Zemlje u razvoju 1,383,622 2,362,293 1.833,139 1 ,530,802 4,185,594 4,640,014 1.11 3.03 3.35 
1 1 
Deficlt lndex 
1987 1990 1998 2000 2004 2005 2000/ 2005/ 20051 1987 2000 1987 
Ukupno -412,641 -1,591,849 -1,752,344 -1,771,991 -7,240,840 -6,022,333 4.29 3.40 14.59 
lndustrijski razvr1ene 
-406.436 -1 ,256,236 -1,147.373 -938,760 -4,696.188 -3,376,630 2.31 3.60 8 .31 zemlje 
Zemlje u razvoju -6,205 -335,613 -604,971 -833,231 ~2,544,652 -2,645,703 134.29 3.18 426.42 
Izvor: Ргогасш1 ka11drdata na osnovu podataka preuzet1 l1 od RepuЬIJckog zavoda za statJsttkн . 
257 
Т Ь 1 2 N. /" Ј ld а е а a;znacщnyz spo.JnO rgovms . S Ь.. h 1· USD % partnen r у е, zy. 
' 
о 
IZVOZ uvoz DEFICIT 
1987 1987 1987 
Zemlja VR. у. Zemlja VR. 
" 
Zemlja IZVOZ uvoz DEFICIT 
" Ruska lederacl!a 951,791 22.38% Nema~ka 1 ,()03,590 21.51% Nemaёka 633 372 1,003,590 -370,218 89.72% 
Nemaёka 633,372 14.89% Ruska lederaciia 790,150 16.93% lrэk 116,627 250,215 ·133,588 32.37% 
ltэlнa ltaliJ,a 
CeSI<a 
-67.861 400,456 9.42% 332.682 7.13% RepuЫ1ka 143.730 211.591 16.45% 
SvajCЭtSk 
-65.815 SAD 323.347 7 .60% lrak 250.215 5 .36% а 46.210 112.025 15.95% 
UKUPNO 2,308,967 54.29% UKUPNO 2,376,637 50.94% UKUPND 939 940 1,577,421 -637 481 154-49% 
1990 1990 1990 
Zemlja VR. 
" 
Zemlja VR. у. Zcmlja IZVDZ uvoz DEFIC/T 
" Ruska lederaciia 1,197,315 21.94% Nema~a 1 431.447 20.31% Nemaёka 1,092,369 1,431,447 ·339,Q78 21 .31% 
Nema~ka 1,092 369 20.02% Ruska lederacliэ 1,062.798 15.08% Japan 5,021 155,718 -150,697 9.47% 
llaliia 668,100 12.24'-' ltallla 775 626 11 .0 1". Maбarska 106,764 247,011 ·140.247 8.82% 
$АО 227,126 4.16% SAD 282,494 4 01% ltaii)Э 668,100 775,626 ·107.526 6.76% 
UKUPNO з. 184,910 58.36% UKUPNO 3, 552,365 50.40% UKUPNO 1,872, 253 2.609,802 -737,548 46.36% 
1998 1998 1998 
Zcmlja VR. 
" 
Zemlja VR. 
" 
Zemlja fZVOZ uvoz DEFIC" 
" Ruska 
Вosna i Herce>Jov~na 585,982 21.52% Noma~a 566,853 12.67% federaetJд 152,059 520,771 -368,712 21.04% 
Nema~a 334.265 12.26% Ruska lederad].a 520.771 11.64% Nema~a 334 265 566,853 -232 588 13.27% 
ltalija 288.619 10.60% llallla 462.273 10.33% lfaliia 288,61 9 462 273 -173,654 9.91% 
Re uЫika Мэkedonlja 237.532 8.72% Bosna i He«:eQovina 232,751 5.20% SAD 21 .577 118,930 -97,353 5.56% 
NO 1,446,398 53.12% UKUPNO 1,782,648 39.83% UKUPNO 796,520 1,668, 827 -872,307 49.78% 
2000 2000 2000 
Zemlja VR. 
" 
Zemljг VR. 
" 
Zemlj~ IZVOZ uvoz DEF/C" 
" 8osl1a i He<cegQ\IIna 235,471 15.12% Nema6<a 452,614 13.59% Вooдrsl<a 23,196 321.750 -298.554 16.85% 
ltaiiJa 208,404 13.38% ltalila 344 919 10.36% Nema~ 175.409 452,614 -277.205 15.64% 
RuSka 
RepuЫika Makedonii3 206,057 13.23% Bugarska 321,750 9.66% tederaci]a 85,723 304,702 ·218 ,979 12.36% 
Nema~a 175.409 11.26% Ruska lederacija 304,702 9.15% ltalija 208,404 344,9 19 -136.515 7.70% 
UKUPNO 825,341 52.98% UKUPND 1 423 985 42.76% UKUPNO 492,732 1,423,985 -931,253 52.55% 
2004 2004 2004 
Zem/ja VR. у. Zemlja VR. 
" 
Zcmlja IZVOZ uvoz DEFICI7 
" 
8osl1a 1 He<tegQV>na 627,386 17.54% Nematka 1,461,706 13.51% Rus!<a 153,030 1,396,121 17.17% lederэetJд 1,243,091 
llЗIIJЗ 473,915 13.25% Ruska federзcijз 1,396.121 12.91% Nemaёka 359,249 1,461.706 1.102,457 15.23% 
Nema~ka 359,249 10.04% ltai•Ja 1,049,244 9.70% ltallja 473,915 1,049.244 -575,329 7.95% 
RcpuЬiika Makedonlja 258,224 7.22% Klna 521.037 4.82% Кina 714 521,037 ·520.323 7.19% 
UKUPNO 1,718,774 48.05% UKUPNO 4,428,108 40.93% UKUPNO 986,908 4,428,108 -3,441,200 47.52% 
2005 2005 2005 
Zem/ja VR. у. Zemlja VR. у. Zemlja IZVOZ uvoz DEFICIT 
" 8osl1a 1 Hercego111na 748,407 16.44% Ruska federadja 1.674, 142 15.83% Ruska 227,484 1.674,142 - 24.02% federaap 1.446.658 
ltaltJЭ 656,509 14.42% Nemaёka 1,092, 175 10.33% Nem~ 445,768 1,092.175 -646,409 10.73% 
Nema~ 445,766 9.79% ltai•Ja 908.755 8 .59% Кinз 2,288 508,674 -506.386 6.41% 
Republlka МэkedoniJЭ 262,905 5.77% КIПЗ 508.674 4.81% SAD 59.218 379,311 -320.094 5,32% 
UKUPNO 2,113,586 46.42% UKUPNO 4,1 83,746 39.56% UKUPNO 734,756 3,654, 303 -2,919,548 48.48% 
lzvor: Prora~t1n kand1data na OSilOVLI podataka pret~zetJJl od Rept1Ьl1~kog zavoda za statts!lku. 
258 
ТиЬе/11 3. (Jik,·ivcпe krпnpar€1livnc prctlnn•цl.~'rhlfe и t.)dnosu "а oduhrtiiiC r~1zvijcne zen1(je i najuspe.Jnijf: Ьl\•.t~: LUТ. 1987. ~-:od. 
Н.<Фn• arupe Ь"""l''ГrК 
:к' R'klo t-..~l'a 1 k~c·"-'' 
2.(о? V.,..tt о o.ont v1;al<raa.._c-tab 
,)') \ 1 k!o..,.U..,IYI,p.f't'oleho'11 (lo'()r7 
.: .. • 1Чнtl1 l"nn>dno.,lli.e"-""'o'o,QIII~J 
~w·) ltнd•.kof'tlo rLe''""'"'tih ~шlц 
)'1 1 /l.ti4'>0 1Wf1loi'OIИ\tii"''IO 
(,"toC111k 
)4~ Кнkно "'·" ~-'"'" 
12.1 I )~"'''''•"JoнV,I I\'r>ro;,:r._o(l "''' 
l·H"f tH""" \'t' 1 4; ~ћн-'~ 
722 l'нii(IMI 
t7<4 Votljo11i l'~<n'll~~'lo,!' l:atot••-"i 
оМ') 1-t•~:no c:-N:.,~no ph,..to I)'IO:t:'t.lo 
(>\ Ршпt.оk 
н 1 м.,_.(> a,.n'Y'Dde,.llve:t.:c ј $1"1V7.o\II,Мo) 
НА 1 l'l.l1lfllikl knrutt,j~knc:'! t sl. 
)1'7 м-.... k,чv-.orv~"" ~.л.й 
ol't2 Hidc•or 
., '1 ""''··· ,~ ,,.. ...... ktd:;t.f1Jerl\ ~ 
•'') '~"""-:_' ~ pt>dcwe 
'\(,2 t>ut'lttV1'(-on tJen>V'Ih) 
А22 С 'VI...-1. I""IJIW lnllo""' о uy1ilo 
1С~ l-41!"Jtl<kt k•t"'-JU 1 !OI •• ple>tc";ПI 
.IC~ М ( )(Ј~еа 1 IWIЬof' -""<:tn od t.eluot., 
(о1\ VP\111111 pn•l:&.,net)l>'! t.i ran• 
'127 Mt1lme ~.:n ,....._,.l:atvodnJ•• l\rno·oe 
1 1 1 'ltiliJ••v;•t.IPt1 i o.:~ i i dcrivut i 
( ,? 1 ~~~ ,_"..,,, ~v••f.<lu i I;,_I'OIC8'-11'<:' 
М41' ()11o;ll(iljl., t\lt 
'12'\ Mнll,l 11rod.ж.n t1t•ko,вt'. ,!Џ!Id 
2' 1 C-.1111\.-:'ol:l:l Ј ...... ,."~ ј l."'d l t..'11,!JC 
'1•)2. Ool i •"~• ,. ,,..,ve nvн,:,.rue 
12' м ... tпl•w •olt i ~rok,;i,.;ol, 
"\4 \ OP"' rrtn.""tпt.te~n• ilt nc 
м•Ј? N111t•• 
' '' N.•rt-• "'"мrotn;o ~•lt::J.."toirovi 
'7 1 1'('1;.-.-. .. , ~••tc;;:two 
).SJt v,_ 1 IIR'II.cvodt(.llecrn ~ova) 
., ... ~ ....... ..,. , ... ,,,. 1JY'tЧd3 
?•М ltм""''lll" ....,..ltl:;t..knV':IIJC.$L 
t1:tr- / .. ~ • .._. 
\J.S ( '' '~щtоо1 ,.,..,..(. .. "tt ~~не ' 11'1 
774 1 lc:ktпo-oJoJAt!f"~"''~' ~r;ч 
-'2" Noo•rtHII'IOilco ћс;о,. 1'~•'\"'\1.(. % 1 
M4:t /~V-11o.k t 1(~11"'-'l i .~•grt~ot:i i ~L 
•-' 1 '1 k11111 1\~ t...J 11it1t . 1 vdl.rн;;н. 
•' 1 P,.,nl•v.._, ,..". to.!-k•н.vlukAI1tl 
10 1 Ј.'"" 1 i'V'I•t io\1~ 
(;(>2 n t l llloJIIJ,VI'I I''' II'Ia ll1.i gr.нJ.nШL 
2Н S l ( lчlu "l~мtiiJt\ tШtш.kOIIt,.;c,nrnti 
М'/2. M.a .. l o~tll•k • lfll>.truoncщ.t~ 
•Н 1 S,...,l•r•"· l"'"'ttntt ... ~t-rlt~~t.n-.et. 
I'IM'\ Kt~wmo:·~~rnUki iilniO<Vi 
о21 .. ,,~.,voo. ""' kaUO:tika 
1'1 IV0.>4 t to1l1 t11ro>l1 1 uiJ'it 
•'J,ЛI•Itr\~oмl;,;oto'l#ltt-
KM.S :i>t1.-.Vo 1 ~-•v•OI•:t 
)1 (> M~t'-.ilf" J'll'<'~<й -'lfJ-<eo"\0 о ..Ј 
•1 \ ~u.vl,~-u ..... ~-ш to:-.rx:o~ 
'7<4'7 ~t .. voo'oO,...".,.ol1olo •l oored~o 
'\А IJII• .....:1 1\DI)c о "'"""'r...~ 
(II'CI !'>to.~toa l u'01\U(";~n' 2tt. u xrnu') 
'2.2 N'""'il'''"" "le1Jt .• ulcнdi.$o;.•l• 
<•'2. ll(щнt19 o"'CI J1~111'-'k~ 
I'C<I(. t••••••" ,;, •чl;,.fu ОО ~~k .tkt"" 
11" ( )r>H!II111 ,"~, tЊHril>.o)l .<: ow~. 
<•12. Ј1111о• • ll,~o.lr J)\.II\IJ1'r .gvo<!.o ~"L 
\1•> Oltmcl ,ю plru.t i.:!.-Љ 11J::IJI;Q 
(121 С ltll'l"\0 ,А II I.IIUI~\OI,ilo;.> 1 11'1, 
121 Cvnot~ l"•tJ.+YO..-uao,II!J.t'•' 'lo:'k a" 
... 1 t, ( )o'Мfio-..;ko l'k::oll pro:>•7YOdo ~-.":;~ 
71 М 11t~M•-.ol ""'""\с o:oo.-t,..t.clhVJ 
71С2 M t14 """"'•' :1-А I'N'"CV'Iйo7 ro~ 
,,., l•k•tolo" fWo"'t~t,."l,tk::l.o\o 
~'7 Vooo,;• •ve.!.c olt ... otw'l 
З:4М 1~ ........... ,.._ .-оћ,'Ш:tсl"'-• 
-tla._;;.•"~"''"l•ka ul1~ а н-...u 
..... , r-r... .. ~. '-"'.~ :J'.kc 
•'}4 1 k,.~.,-I,Vt!O:I.Hri'O"I 1 ,:-1. 
,,.•) ~·-··•\•f'IJt 1""-"l.<"'d gvnf:.~l 
1 -"(• K4•1•lt~•,, ... l I..Ь•Ј• 
1~4 M~lo.\1\ 111'\!d UJ f1\i:OI\tJ"4-•J~cijt• 
,7~ I ' IPoo.lt.:!IIO to"O•w&:;,o'o,oi;_IJo.J 
) 1' 7,ol!\o'oo;JO,(>o;;l.l\lo,oo :)оо 11 \1 
1 12 Лlkl-,h,•l o\ill"~" 
M~l 1 М"'Н(о kfot1\l l t ; ~ol , 1\J..,~ o;,.-o to 
142 1'"'"'"" ;rn toi:~ll~""'' • 
,•)? ()1\l.,;,ll l t;l .tOI o.lttll\ tJd Pl'"t~.I1W' 
2.')1 .oY .. IOI\j'lkOJ • •r••V'If tn;JotorUo 
Ј1•Ј s.,k~•v• '"' V'I'I<Cn 1 rw-v~ 
~\ U'l•ll)(llfe'I~"'ICOЧC Xlll <WLtфn 
\')1 I\(11IIYI 7D O)'IIO'tef 1 _,, ui.J:;" 
7•):: v-.. "'"'-"ff'lo"'VV • ""f'WC1\~ 
7\1 [.)orl11-..».& )'~ ~ o')lCt..a.k ool.oi\C 
r.;tS }DJOI.Jttn~u.~I.:.~""C 
•"-"1-..o'W'f"C-..,.~u...~~~ao.~ 
·~ R.,_,. ... , •"""'"" I"""':XYOd:o...nn 
1987 
3J.S ?8 l.>tonwontt rwo-~1 
58.8? T•l'""''-"11kf illllet\Zt\'l'tt 1"''-'t.<ecvod.i 
;;t'7 ЈО l)nnvнnl' l"llfVol.no'Odt 
Z l ).S l'nttW.Пit i"''-"I<YOcil 
1 4 ?Z Ne1'a'""'"'~JI Ikl 
14 Z 1 I"Пrc'IUIIIHI ~-~11 .. 11-nt.'l intc.'-IU'.i\-ni p tco1xvodt 
1" 1 1 , .. ПI!I,.~f"i''l ,, , 1"11-:I"Vt"' l t 
12 2') ,.,. .. ,..,, .,. 1" 1' .... 1\I'Yo"'l ~ 
10 l(o 1°.-11'(.1 ... 1111 '1 I"J;!IIOI'Oo ll f\10 IIIICJI \.UY11i p •n:>iZV.O .. III 
1 0 С)4 N"kYUiililc('oV(IH1111 n;l{lo>l1'1 II!IQII.<";IYI\0 J't")i~c-• ._11 
9 (o)ol l•otl•t'!o.\ lt.1tlkl tllC~t,Жivo\o tt«~ o :(V.:ч:l o 
.?.G~ f .J~Io.Ь.klm ktч~•t"lom i•u.,nxiv"i f"''ixodi 
~.:Z:t' f>~lf\.•.Jнl o t\ ·-~-111\11 int• luttVПI pol".)l~"'l 
l!t I.J7 l'rlltlo.ll'"lll fW\~I.tVO(II 
б t'S Pro"""',-"1 ,.., .... ,."..._..:1• 
6 I0 N•kY8Itllk('o"'o'tiH11'111 """""'" of'IU!tUi\.'ni l)l"'(('t.-xvodt 
~· :19 f'r11nu1'tto f'W'"»--.Jo 
6 СЖ l'rt~lln ,._,_una 1пt~vni proi11t'Y0dt 
lo (IМ '•lu-.~>k-.ko .,._.,u,,vni r•·•:щc'YOdi 
.S t'o•~ N•kYW~Itltkovantn' nodon1. lln\<nUJVJU f"W""O~t 
.$.$? 1'18'11fЮI0.ki н•ouЦ:IVПI 1"'1"0~ 
.S .S7 1-.,,,,".,,,,. ,..,-oa~i 
S -"" N~kVIIIolikoYAПIIH ..-..dNH l rrtct-..d'IIIU pon.:n:.t'Y'Od1 
> ,, N•kvllllltlko..,..""п nodwn ~o'tt~.-...avщ proUo:vodt 
.) .4;l 4 tud., k_oon kllt"ti1010ttl lllt..,и.i'IIIU 1:-r oi:c.odi 
.S "1 J'el lloQ io 'tl'kJ ltlluoW'Vt\t f)I'Uiotvudl 
),2.1 l ' .t111IOII•&kj ll l l li) II<I::IVI11 p.-\Jiit:o""'Jodi 
4 , ':)4 J.-' 111-.tO.J~tft l l I Otoi OI'Ioii~'IЬ to\101\ZIV It i pl'(lj~'V1c><:J 1 
а .КУ Nt: .. ve. l l l ikн.."..-'lio1\ o'll,j(М o\ im<e1~Vt11 r)l'\>t:t::vџdt 
4 7,S 1 'VI1111VIl' .. kj 1111\JIILivni 111'Ui.:C.vudi 
4 ,.... р,-с~ .......... , pl'\111.:\'\odj 
о4 4' I'Nt!OIIП IJ f'I'"\'I'Vt:Odl 
4 "Ј7 l'eloн .. •l~•k• lltl<itii.Ztv"' rrvi~• 
З У1 Рп111111..-пt tW•"'t-'Y<odl 
\ Yl 1 .t ... klltl koJ"'Itl•l•"'l't'l oototc.•;,~,. tor<>t~<М.I• 
3 lt.S f'nпtDП'III ",-...,.-.:м~, 
_\ ~ T•hnoc>t01ik1 onteru.•~ protXW!do 
3 КА Pnнt~~Пlol ,_.,..,.7УС'Мiо 
3 kJ l 1tui'IN'I'М f'I":0.7'Widl 
) 7,. т-.t...."....,l,•k• .. -...~nж:avt\1 p..-ao7VO&I• 
3 .... 1 rnнt.llltno .,....,..:cvoc.~ , 
Ј; 27 ћ•ю.омо1 fW'C.'ol~odl 
~' 2() L c.ttt101t'81\o;l alltonLIY'I\1 proi.ICVOdi 
Ј (.'1(, 1''''"'''1'' ' ' " nн!~tnlllnlll illte.I\%1VIIIJWOiXYod' 
2 .tt 1 Nekvol,nkovnнi•Yt ""ko•-n .nн~•'I:I!:•VIII pi"('N7Vџo.l ~ 
2.6 1 NekVo1il tke<vO'Iollll'l rll(lo")o" o o11C o~iVUJ rrџt.:t.vOOt 
2.,,g Nokwllrlk\..,VI'Io) ll'f'l ta(IQ<I\1 ooi1.;1U.IVI) I I)JVi;r;vo.J i 
2,,,(о l' l l!tШII \1 !'11'1'1~4)(1 : 
2,$2 Р о " O<l lll oл tCI• I..,'JI II'f'llll 11\IC o\Zovtto J'lol'o.)o7'\•(Ji..lo 
2.4) l ' l ti 1'1<!П"'i f'll'hl:.t'V"'Ii 
2.)(• r..._IШo(ll<.ot~lci ltUOr\)'IYпi f"~o;.r;vodo 
2_ 3-4 l't\.r~>'-1!1111'\ .... ~lf'o.lll'lolll IIO~C<IVIVI11 J"if"90~1 
2.21 lotlll•'lo..kl ..... ,., ........ ,....::0•<vcxl1 
2.2U Lt•кhik""' k~~t'l-1 111~•'' •••c:ou-•v.'O JWVI~~~ 
2 1 '1 f'r11111>n" f'OI"Ot:nмdo 
~ 1() 1..1t ...... kttn k...,..taiOn:o -en.z&'Vf\1 proi.7.od.o 
1 ?? 1 1•"'kk11n kllf'<lhlkнn U'II-C!t\.XJ'Ynl pn'>i%0d1 
1 •к. , .. ""''""" J'IIIOf..cvod• 
1 НА l"tol .......... tt1\ fVIol-lltWI 11-'e"l'\lt.IV1• ,...oix:vod.a 
1 М'\ 1 clttм;~ ..... j II'ILII"I\L.IV"I poro..xvudt 
1.,.., '""""''"'" ..... ~ •• ,...,.. ..... 
1 • 7(, .... 111'1011 11.1 t"'l't'>4rYo.-..tJI 
1 .7.) , \1-IHk•kJ•kj li"CII7oV.II t\IO'It'l,V(Кit 
1 72 Nllilkvui1Hko1'V11n11" o'A,j(OIJ"\ lolleoU-oVI\ i f>o',-.,t:tY•'Ut 
l . ro•~ N•kv .. tl l,kOYI'Ilotl\ ,._,d(МI\ intc.o~vo\J () ol)t-.:vo.•-.J• 
1 ,6? ,.\1- IIHOIC~tikl i ll~.,;,lll:l' i~1 J ,-. .. oi~Oo"Jt 
1 .6? 1..,1~•\l!!lkl •~, kt'f"•tniC't.-.1 lo~teou_ov,,l r:Of'QrZo>dl 
1 ,(,!) J'~ III М.II\"'OokJ 1 .-I~UII.I' I vt ll l'f\>tot......,....l 
1 ,(о? 1 t ~l,l.!lkm\ kllf"'tl!•lt oo ~t iltl~l \;t.ovпi proi:cod1 
1 .tAJ Џ; llnllol'l ll 11r(H;rv\ .... ti 
l.'<o ruiiiКOio ..... kl I"IOII~IYI\1 f)I'OtLvodj, 
I.So& 1•1""'-"''-..,..k' lнt~I'Q tvtl t , ,. ..._,,xvodr 
I • .SO l,tu.;.hlkaOI') k<'l"'t•l"'-\' " tt11~t.avm prou:od1 
1 W NekYOoltfilc"""" .. """' ....,....,,. rnt•rucivna por-o.XV'Odt 
1 4$ rr"'*"" ......... жvod. 
1.4U t•l'tll....,ll ,.."-<oo:r:wodo 
1 Ј? 1·".~....,_ ..... -~.rn. NloiC..\ZIVIM ~· 
1 \7 l''"""""u ,.."-o&~l 
1 ··"·· 1 ,,oJ.,k"'' kllrtUik-tn u'ILC!IV-t\"111 ....... ~, 
1 '<• 1 , •• ~ .. kllllo k•roti#'Юtt\ II~C!'It:xt...,.t-6 роt'Оо7,.Юо 
1 -,(', 1 judlokiOI\ .. ,.t"•l:olo.~•н ~1-.10\:1\0V'IU prot7.ol)ooJo 
1 ""Ј(о t .. IIJO.II<•"kl H'WI\1 •1.71 .... 10 I~"II.GV<"t;li 
1 , 1 1•ul11toolo"'1<kt ' " ' "'"'"'" 1•1~'1.1:"~' 
1 2•Ј t ~l""''lt"\o.kt ll'l~ocourJvni t'HU•ТVO."'--'• 
1.'2, 1'1111t.lll'fl l I"I'PI..ev,o..ti 
1 .2' l 'tl.н.џn l l ,,,('I.,Vl"JJ 
1 :Z2 Nekvt~l l liko•vnllil1l ntdt.14H illtetuiv.-1 ,,.,.._..,.t;..,,-o<,~, 
1 ;zo ''~11 110IC~~ki i llto.Jн:.:ivni J1'1"Ut~i 
1 ~() l.j uiJ"'k"''- k<~plcalonl illt<"I\X.ivпi J)"""•~l..l• 
1 17 p,jltti!IIOJ t'l'("\f-;ћ'&:\o:IJ 
17 """"*"11 rп""'~...,..., 
16 Pnt-rw".- rr.">t.cYtodt 
1 1 .S 1 ._hноЮ.k1 1mVII.I:I"'"" JWVoYV(Iod• 
1 1.) tchfto.k;Jo8ko IIKa'l.l:lvtU ЏA.tOLVI.Mia 
1 1 1 • eћfl(_oW.kt lrll••·'~""~ rrџo,vo. ...... lo 
' <ЈУ l'tм1111111't'М J'"П."OtLYt:odJ 
1 U3 J-.'1'1n1DI"t'\\ ,_....~~ 
1 U2 LJudo!o1ono k111rtt11k"'-rt ,.otco\XoYI'Io ~ 
Ј(оlно., arvp~ ћ!lоtТХ 
3?) l...k"t'k~,.vt.at~r .. oиhn..,...~ 
1U lt.•Jdo ,,..._,. t k,.".__.. ... t".,, 
,g(, C•••k 
5(•_21)\obt'l...-( .... n IOI.o'('loVIh) 
:>t.t' (Ло~-. 
X ... l Mt ... kl kut\li.oHJ~tk:o .. о .. 1, 
U'l!l V('l,.._ 1 t1,-0)jyv~l{.i4Щ\ JiC'Жo')Vu) 
017 м- .... k('lt l.~;•rvl•""' rnti:.t .• lll\ 
(.171 ~oto.>V(l ~у;,о2'(111' Ј f•ro."' )-~\ lfOII 
(,IC21 1нkm 
2(о'/ V01tll t . t IOI II I , VIilkiШ,tЧo l ll l ;\ 
8 .... ?..c!t \. . kt kt~f"'"'' 1101 ., .. ,.е~~.,. 
151) '-' t(IY\t•~,Obo'U(a."nn, knu".. 
()44 K1oklfoll,,o1 <1::1'"11 
.1:"' Оаџ•vtю ~,.....,, 1 ~'" ~ц;ifiJ 
'С31 (.)1"'"'" 
tJY kude.k<ll"'io,: l.,.jo"WФIIh ~~~13 
'1'7.) u,.,._.._ ,.Jij d .. tioh cl ln'ICI'W. 
ЫУ R., ..... ~··"" f\ff'WII ··-~·· 
:8 (~· 1 J"'"''Nv -0::."'- tld tck!.t 
:843 Mu&k1 k~"'"' о •1 t1k1e:.'11t 
7 ... :0..'-111,._ 1 ....... ~~ 
1!8.42 ,.~ ... kj klllt'11.o1Џ •• "\;104t .... 
<1 Pl~1 1.8 t'OIII'0011.a.Ooll'(tV..,OI J~I 
7) V•IJIII\1 f"" .... t<ll! ,, r\(11'1A III'UI11 
"1 1 MUoll~lt~HO lr .... dg 
6.S~ t• .. •k••v•et• :i':f* l....._,, l('o."o;o 
48 t)f'V(o,t')rOo.loO o"'IJI'(od.., , l(• 
~4() l 'l'i lw.:or <II!P t'o(lo~\1 ОО lck.tk:\o\ 
.S 1 I",..,JtVO о~ l (lk lii .Yi nkllo'11a 
N4.SU4J .. ~II,IIIl 
'2.1 M•'"'"u "'''' 1 r'"'' •'k"'"'~'н 
'lf <1нi.•'~Vt ,.,.. ~,., •"od tok)ll 1n::o t 
2.SUt111W)'Ato~tt.>lt .... ~t)ol<:to. l 
?.S L...to:"" 
1111)1 '""- ''""'''"W• 
1~1 [),"""'"••«W,rw,.....~" 
Z\ • ,,, .. ,... -~'W• х. ...... uiJ:O 
21 ~· od kl"~llkll. 
"3' <>-................. ~ od nilolte .... . 
291 L•"""-"'"~··k• • ..,.".,_ I'Niti-.JC 
1,9 ~\~('IVt 4~ ~ 1 ,..Ovr<!lll 
74" Tr'fo."!I'IYIItt 'W'МtЬ..kr•v•lc.,;J. 
'1:\ 1 М'*'! ,,. '•t•r wkt.d;:щt ll!ln 1netCIЬ. 
1:2 ....... it.,ll 
2' 1 Clll-l"lo,;м 1 .. ,,,,.._.cl od ''""IJe 
727 M~l110 )'ц ,,.......,,xvodrV~• 111-onc 
)71 l't.•li ~twrt 4H1Io:olA 
.)73 l'o.•llt •wr~ vlнiiiJ iorl.to 1 o~.l. 
247 Dtvo tlok}l•rt•d t li gr1.1ЬO 4-'IЬtttd 
б(о(о Oo·1~ .. 1'11ki f"o'OI:&Vudt 
72,) Mul о Uf'Cid а IШikOgТ •• gf'Ud 
(o(i.2 Ullt!OII •• VColf'OiitAIIII &••<I. I~ШI. 
83 R\..0. •''"''"'"jtмflA.kfio""c"trAto 
16?Ј l'r"'.c:YOd1 od :l.oeo 
~~ :;•·•~·•t•o,,...;uotoпa,o.;t.piO'It.n\IC't 
"'"' ""'"~vc.od1 (t.d ••ua..Ьt 
•I'CA Лlt•ntt11JIIft1 
72 11\8{-..t.d! f"'•ll'l'"" &YU~ 1 "' 
)4lllf'l-.tl_, ... , "''"~ ... ~~ 
<}"f (ђ.М'II!II\a ,_. d0o111 tod ...... - II'W1 
'79' IJo~..a,.v,,,e.,,W:I,f"l('ov "'"' "' ' "'"" 
74 Valtat\1 t~0:017V<'I(It,f0 1 1>11(1Joo oo 
1 1 MCI!O-'-' џо~о • .-vое~с 1 .. ,~.I'М.Itn 
"' 1 1 l•ktt i tno di\C!-I'ItiJC. 
,)2~ 1 1t'4•i-tVH(Ii 0(1 Q~W1M 
.S) •t'k{OI \11'11(1 O.;l tiiШ,i Vcdl l о)\,.'Н , 
7? 1 Siнotk,. vn.ll!f l" Ј Qrtcl\-ш 
1!82 1 Ni~II!,..J I I:\1 1 tk1 l ;oVo 
YS 1\11111 I O.OC!t \1 1 'll t 11Шiо"с 
'22 Nе'-'ЧЈЈ ,.,.,,. "''"' " ,,-,ac_. ,, l t.tJC:O it 
мiс:\ K 11t«t!Vtti\"',IP1'1"k' fil1no..•v• 
:2.У2 Htt1 ... "'""- ".-~••..-u• 
,.., ,:O.I,oav,; ... vuнlolџ•l lllliol'(l;:.oJt 
37 ........ ,, ... ~о; ...... " •• ...-•• -fl ... 
42 ...... 1...,.... , ... tol::t\11. ... 10 
~У' .......... tr\ok .. щ• 1 .н~о~. ...... 
_)2, 1 kotiiJI .. '-od f'I'CIHIO.ik>l 
,...,_.ktoiJitiJ tW.:>I:.Oo .. t . t k ll•\11. 
Жl '''-~tta hn.t\0(-tH 1•1- 11 ~..n-.u) 
)$(, )J'-ovr(.,j~CII\ol.)o,Qo\ 
71 ~ l"<t•,u.щ tt'IIIJttto oo.t.dclov• 
t7' (нkl'lt .. ,J". 
t2' JџtO.I'tM1\IIn>.A.t~l.:..o...:o 
7.,.(, К•Ф \ЩI"~' let..цj i 
1!18 ()i l'~<~\""t ~,. 1 l'110i"11ll1 IIW~:•Iu 
ј 1 1 Uм.Jj,>v"o.l oщll..!l 1 ol41r1vro t i 
$4 I'• •VI~OJ,M\/'Utu, .. t ll-1 <I::IIHI\O,pr\1--r-old. 
1 1 ..-:t•l l•'"' ''' .".., .. ., "~' i dr.rt~~n• 
7М4 l )t~~lo.>Vi, l lli\oo(.~f' 1.~1 IПOI.VO:.UIII 
оо 1 s~., .-•w• .. •• , '""" 
.'Ј4 1 k.!J-•f'l,v~'~'·'lrtЪI\6 1 •1. 
t?Y C:•Yi~CHJ1'\tt ,.......,l.od gVI\1: ~oe l 
.S:lA N"'"'vaмno~-kl heпt p.u.x.o.ot 
.Ј :\...е. 1 IIJII \od 1-...ol\• 1 nшwi"DIII 
1&2 C.kt--1 t\>4.1 IIVf".ldil 1 «l•b 
78 7.t .. • t-.1 &VII~da 1 t.oloka 
7\.S Oel n..a )',а,._.... ti'WI • 1ttod о.,.. 
•")'2 M-'&loloo kOontCt•"'""" 
о2•Ј 1•,.-.о,,...,,-"а, (k.f tntn1C 1 UU 1 t.,_..ktllt kOopoiUIOI"'t ...... V.:IVI'If I.......,._ZO~• ;(..,\ <1t-.tuY1 ,,.,..,.....,..1 .. , ..... ,.~ttdt 
1:1' \ nr: 1)1..-.mt.un knлd1dnta ,·щ O-~•.нovu poc.lotokn p•c"7c:Cth ОО Н.epubl t~k08 7.ЬVOdl• J,...;t ..-lotttJot tk\1 
259 
.S3.72 ......._..,...nu l"")tJr~o 
25 61 р·~ .... ,.......,.,.,...",... 111114111\~1 ......... f'W'o"'o7'\Юdl 
17 46 'l"oHIOtOI\'Ioo.kt tnlcc,-\>'IYI\1 (lf'('H7'Yfl.dl 
17.23 Pr11 .з..lt11tll • ••\Ц'11111-nll l•~c.oWYill pro[-xvodi 
1 ,,4Э Nekvu.llttktov.-шtп rado.""' I •Пect~XJVI'Iol p..-oi.%'\'001 
1.4, 7<" Г'ri •nun1 l 1""'~''"'"'11 
1 1.04 p,; ,•,~t>ll1 t t l;t!O\I f'lli oHI) !tll<'ll:l i YIII l'f"t .. ~4:.vo)(H 
IU.87 1-'rlo·o-•.Jt \1111 ,..,.,,".!,, .... 1 1 \I~II,.VIIi f't<I'<..OI :tv< м.lt 
IO.ttO l:.riн\lll) l l l"'''l~v,,o.l i 
10.80 Nekvt~lt lik<•vatl0 11 1 n•o.k~l,. ill tc=:.uivtl i p«"i:.cv<Юi 
V.M9 P .-1!V\JI11111 l'<f11i'-lt10111NI< lllt"IЊl:IVпi ,..-oЬc.vodi 
tJ.(.U 1-'t'"~*"" pn>o.cv(l(,i l 
к .,.1 , ,....,., .. ,_,1, t~r•"'•-<~~""-"'oJ • 
7 .?.S Nt!kv~ltfOkf•."At,.IП riiКkl<m II"МC'O\)' ovш pn:м_;tvn(lo 
7 .?2 Pnпкarru J1'I'O.~"'o'..ЮI 
7 77 Tehnol~k1 "'''et"'""" f'R'•:&~• 
7 ) 7 J"rrodtUfТI 1'"-Uf'WOII1'1011 lf .. tmLIYnf pr~i 
7 34 Ne~ltf'•kov.•••" •-жk•tn tnton<Џvnt pN't1t'\"'OJI 
7 _ 1 S Nekvai1Jik0Y11• .. ,,, md..•tn tttiii'!ПDvni ~i 
691 rru...., ... ~• 
6.87 Nettv.l•ltkt."v•owll1 ..-..dotn tl\ton;av.-u rwmJN'Odt 
6.29 I"Тan'\IU"'\1 pt't)l.~lt 
6.00 L;u<Ьk1111 kap1t0lt..,ll II JI <iiTMJVПI pnщc:odi 
4 .96 Nekvul•f1kovaнl"' nodl\"'t11 '"'"'nxivni proix vodi 
~.84 Nekva1it •k~"vц • tl •n "'''(''" tniCIII:&ivt11 p •·ot:.cvodi 
-4 . 79 rriПUI I'I II f' IЧ'Iilfvo.dt 
-4 SS Nukvol i l i k...,vO t iiiOi t ,of1,'1 ; 11tto1V"~'""' l"'o;otkVQoJi 
4 1 {С Nok voli f1 k ovo"" " t'Р<Ј,.,ћ t iiHiltt:tiVf\1 l',.~"kv...><J i 
.... 1 Ј Nekvallf1kOV(Щtll\ ffiJ<t•on IПIIIIП:.t..IVIII p r oixvodt 
.-. (.1'3 Гel'lltoiUIIIkl ll l ltit t/IV"' l"l·~o.~ILYo .. l i 
3.91~ Nekvetll t l k~"'Y("•"" mo.l .. •+ft tntiiiПXIVIIt r roizvod• 
Ј 77 Lji.J<Ьkt•п karlt•l'"'"' l ttlvrt<~::.ivni Pf'Ut1Wdi 
) .76 f"rt~Т~C~.rnt fН"'ILY(Iol.lt 
.;_\ 67 Prttt:IOПII rn-•U'.YOdt 
3 ) 1 l"rtrтwt•nu f'tf'OtL....adl 
3 44 Pr""'-'"'" """'U:.vod1 
:\ )8 L.Jud!l-k•n:o kapoUik'11tlo\ """"''""" I'"'•L<J<d• 
:\ :1.S l_.,,,._nu ""-"'.r:""'""'• 
э.:..s l"'r,ot'l•пtt ,,.,.,..tevod• 
3 27 l"'•••n.•ћto rr.._•o.(;~ t 
3.1'1 l'dll\(>l l..tt~-1(4 to lla1V'.,tvtlol JW'('IJ'V('I.do 
3.16 Ј e llltolo""-kt ll\tft!VIVHI rnoaxV"'I)oj• 
).10 T('_l•юl,.._kj ll ltlif-ivJvm rrua~.:vodt 
3.08 р, ""*"'" l)""~'~vщli 
2.9'.) ' 1.-.:-lu ovl ~o.'ltlk.l " ""'-1"\ЈО'ЈУщ f'"'C'H7VIfldo 
~.:ХЈ Г-.:-lu otol (otlk l lщol"\:tiVo tl (1«-lyv."'ll t 
'2.8? ·J't.~ I 111VI !JIIk j lm•o'l)tiYIII f'lt'•~IZ~Idt 
2. 7 1 l"'r l"'~o't o l l'tћ::Oi~YOil l 
Z 64 N.,kv~o lt ltkUYOt111H rg,Joo1\ II\1~117 1Yo\o J'I'Vi'i'.v.xlt 
2.(Џ 1•o: 1 и'Н)I t.-.kj l!ll ... o'Ц,IVIIO ,_-..7~1 
2..61 ~~1111H ..... \I .... II""WI IIIIC"II"i( IYOOI . ..... )~.(:vtoo,lo 
2 61 Pnn-.•n11 po'(НA'IIOd• 
2 . .)tc L.1'-"thk11n k•рtЦ.Ьћ ol-м:et\li•VI"'o t'W\'Io«odo 
'2.. S2 t->tll'"o.Jdo-.olt .... .__ll"'tll IIKCП<O'VnJ JW('tXYOdo 
2.49 Neatv.ltltko~-.'111111 """'"n mt.,.,.,.,vni p..-oixyodt 
2.... l"n«td••ttt "_~m• •'"'"'"''"'"' ~~ 
2.40 l~tџo:h.k"l\ k.ap,UIJO:ott1 н•.n.c:tVt'U ,...o~i 
2 Ј 1 l"nrodd•.m ,_ ........ -. tt .. 4JIILt'~<,.• pot"<ЧLvodt 
2 23 Ljud!oktt" kAttiUI .. ItH II"·ПLIYHf f)f'UIJ«"dl 
2 IG Nekvall(lk~v~"''" n•iJ~,.,,. ettl<oJtt.Uvt1i pt"'Ц:'"odi 
;l ()'} l..;1....Ь.k11H Jwt')illll\'1" ll'tCII.,I'V1111Jnll;4o.Jt 
2 ен l"п"~o:1n" r"-"1.w.~i 
2:CJCt 1->flfl .li'Of'ltt'ltl \'ltii'VI. ..... j 
1.VH 1 Ј ' "~"'-" "" kщtoц•lotll io-.t1111nZIYoll ро·оа :и...-1 
1 % No:-II YIO I• Iikovrн111YI ,-щ::l rн" im c'' "'' "' '' ' t)l'(l i~V<•d • 
1 ,?l,t Ljщbkllt') lli.ll)itfol\\111 lt\tCI\Zivo"'l j'lo'(loi~o-.,4i 
L.S, Nekvtl l itik~V,IO"'IIIl lo'\l,ll't\ IJ)IO::t iXIVt t i rorXHLY<XII 
1 77 ~tu<hk11 1 1 kat'llt•l\ltl\ IHI"''~"•"'"' t-.ro >J,f.;o"o(to 
1 71 Teltnoi~-Wkt iHtlii1'VtVIII ..,....,~.,v<ч.lt 
1.69 Telu\OII.."""kl lll l<iLIVIV'I" t~H11L"'"'-'' 
1.68 Pnп-.rnl p.-,.,.""~'>d • 
1 6' T•hnoi.,...kt 1111411"VIVIOO t"'I',OOL~I 
1 6Ј l"f11-rt>~nu pr~,;.".~-.d• 
1 S8 .~kl 1111 .. tvtYt11 fWHt7'\oi\-...JI 
I ~S4 Lt'*kmt k~~of'lo .. l.-..~t tt .... IЧ"''" ~~ 
1 ,__)2; Nckvиllf"lkoYOt\lt\\ ,_..,..,, ""'co-•oYIP rr~• 
1 .S:J Nlil~ll(tkoYao.t~lll ..-..\.k••n t~rlo=a.,ovl\1 fW'vt.(;.,..-.dJ 
1 .SJ J"nllt:JПII JЧ'OV~I 
1 4-.:: Prttt""'"" I"''(Jol.~"""""• 
1 -:\У rehott•lt_'Wico lttl .. ltђVIII JVOI::&vodo 
1 .3М 1->o oot~.<l o ~t J't'<"i"""'~l 
1 -:\7 l_.' '"" ·'""l''..._..,,yvo,..,.f 
I ..ЭСЈ 1 ct''''''•..,kl '"'"'-" .. '""' ,.,,.~, •xvo<l i 
1 .~8 r~rllt'I<Jrl\l (11'<1-i)'Vo'lotj 
1.27 Toh~to.:olo.~o~~~k t JII IOt.,IVIII 1'-'"I .... Yo"'\C'II 
1 '2:6 rrllt UI I'"I \1 tHt'-I .. Vo.'lolt 
1.21 Tei'IIQitWk~ tii iiJI\,.Vtl l 1~1 •"'tZVo)(l i 
t.'2:U LJ~k&llkt.,~ lco~tt1ltrtl•'•" lt'1lllolll:."ivнle~··•-:.•~•"-J• 
1.19 Prlll'lnl'tt.fll'"t."IA..,..oo.ft 
1 Н1. Ч•"'-"'-kttll kJ,PI"•It~IH II\I9JILIY!If IJI'OiXodl 
1 l(o t.J< ..... k.ttH luto11ltai\OПI 1111'ii'I'-LI'Ytll proj;.cudl 
1 1 1 l"ror'o...,llllt1 r-1-1-..1111o.t tttlii:111;f'Ynl ,....Otoxvudi 
I .CJIO-J , .. ,, ..... rrtlt'lfi"'-'Y'Od' 
1 uto l"lonlolliiiJ ,......._ .. IWodt 
I.U.S L,~k"" k..f"'''"'""" ""c-ttJt1vщ rrotxOd• 
1 Q::t elwi<Uiudc:t u-.t...uo-.-IYI'\o rwnt-ZVt..,j, 
1 02 t..ftooJ/o-k.tlfl kiiOP• .. k>o" ••"-'=•"""''" I"'''Qtxod:i 
1 {11 l"nn...,jntlfl ..-ur.ttl'IOI HIICIII'I.:.Ivt\1 ~· 
Tabeln 4. Otkri\•ene luJmparativne prednosli Srblje и odnosu па odabrane ra..,•ijene ~ет/је i najuspesnije Ьivse ZUТ. 1990 god 
- -
1990 
SRВЈЈЛ v•. NЛJUSI'ESNI.JE BIVS& ZUT SI\BfJЛ vs. RAZVIJENE ZEМ:LJE 
Rub•н~ а••щ)е SM"''K n сл f 'nklort ka illtt-••:Цvnosl Robt~e &ђ'Ј'е SMTJ<. RСЛ Fs:tklorska i••t«"~ivnos-t 
~ 1 Rшtc g\I,Vd" 1 "-')nC<:ntroh . Primэ.mJ pru.zvnd1 ()X6Cink 3622 Vf'1rodrnm n:sut'Sim3 lniCrtLIVnl Pl'''ltL""<XJj 
67 Vcl.t 1 мnt 't:~Ьш,њ'"tntз. 49670 Pn.tn31ni protћ'\XJI I>S2 В:a\t;u 2071 l'ran-.l:nam n:~нnirn:a 1nl.cn.t1VN [W\lln-ndi 
44 N:t.fuv sам•"' l5 71 ћ1mзта Of"C_'1fiOo't-.dl 7. ~troYO ~vni'Ac. fc:n.\kt.f:\.R IM 59 Pnгodn.m 1'e:Surs1ma 1111.en1.A\IN r«'~~L''-"'' 
'16 с.п~: Z<IIO PnrOOnim resunщ\11 шtc1w'-ru Vf\)1"'~' К4 t MuY:.a kaputџaknc 1 ~~ol IH 05 NckvulaШ:џvarom ruU.o~om 11'14.0\.fiVI\I.ProiZ''od• 
')46 l'rckru('l;l.t,.-..;"" txl f)$entce 12 43 1-" ... mami _prt)IZ\'1I01 0$8 V~c i prnazvodi(~c:m м*c.wn) 17 64 Prianomi >r('ltzv~:~d • 
n Ј %.1::~ 1rџ1ctn•'М'1~111mt• 11 МСЈ NCJ':\zvn;t:щn 267 Vc~l.a ~•nt.vln.k t\IЏ\.~Iu l ;a 15.97 Pr 11n:'m' ' roiz.vod• 
659 p,-,Jo·iv;\i:\1 1'{1 f)ЩII>VC 11.7(1 Nc,;k\'Uiilikt">V311111:) rati,J~n inten:t.ivn.i Dr\-1i~v~.,~ti fi8S O lovo 15 39 P'nrt)(lшщ н.:sur.oinш ltн..:ш·i"'t1i J'lћ\izvtxli 
n.R213<lkur 11 SY P•·iюdnitn I'С~џ~111ш intcnztvni proizv(_1dj } 17 M-:::ю,kQt)7..CI'V1Stmi l)l'(\i7. ,nл 12.90 Pr111llnM1»r.._,iz"·odi 
~51 Obueu 11 ~ 1 Nekwltfikov-.antm nadoшtnlcnzivni prue:zvtкJt 1{42 /.ecмkt kal)utt.uыnotCt tJOI 12 .90 Nc:kvDI•tikuv-.anim r:.tk•m tntCf\.l.,t\"f\t pr.'l-t~· .. xt• 
joll МС-'\.4.~ gt)vc..Je.:oivc:.le 1 :o>mrznUH"\ </64 l"ni'JWni protLVOdt ,S62 OuЬn""3(:м:m struvth) IO_S4 1 chnoJ~k• tnt~vn• pnш:.'Y\"\I.It 
31 "-'~ .l.:o& t"ikr "kкlan1cm П'IIC'tal:t. у 17 TC"hnolosla lntc:rv.J\-nt rt\""""'-.1& 146 r ... ~cn>pa.Ьru.<nu "" ~"" 1036 ..,,.,..m• pfOIZ\o-odJ 
lilt5 Olo'" \1(11! ~modnttn f'CS\nlfN lntCf\Zt\-ni pгoi_~"'d1 ~;9 rokrivoё • .., Ј)Оd<м: 994 Nck'\1ll•fikoY3nUn ntdoщ tntc:n.l.l\'1'111 (W"('t(Z'\'Qdt 
71 Sin)"'-. Я""\:'Мс 1 fcn)jc •ure К33 Pnmdn.tm геs~нтш •n.tcnza~o.'ni proi_Z'\-udi ~51 оь..еu 912 Nch-1ablikov-.шim ra~n1 tt11.C11:t:IVnt 1'11'()8~1 
722 Tr.>ktun ~24 l'chnoloslu intcnzl\o'nt l'fi)t:t~o.•odj S4!< Od~:t i vriЬor".sc:m cxl te.ks1 9.05 Nckwbl1kovшUm rndnn1 tnten7tvntl'\ft)t"1."'1oc.li 
К4 1 м~.;k, k:&l't'-llt,tnk.t'IC 1 $1, 7.6 1 NekvaJifiknvnщt'Т'I ratlt'm •ntcn:r;tvni r'lffli7..V<'I4.11 248 Drvo,JN'U."tC'I ohr~tden~' Н.54 р, itnami pmizvodi 
t7З Valinni )Г\'1 1 7. ,нс :'l l41il';.)l1i 1.2Я Ljud.;k1nt kщ>italont щtcn~iv11i Of'Oil-.cxli 844 Zcn!iki kurшH 1 Nl .. !'leLtюi Н.52 N..,kvollfikuvзnin1 1'atkm1 t ПIUt,~iv11i proizV\xll 
)17 Mc!\o,kttn.l.ervi!>шni prt)iz .• nл 6.М~ Pt'tl'n:.ll'ni Pf~>izvotll 673 V;-tlj;,) rJi _ _proiz .• m:ol.&ttmnt 8.07 l ... tud:~k i•·н kapit.uJom щtclt.IIVI1il"n'i-zodt 
S-48 <1<1 с..:а 1 pnht•r ,110c:m m1 t~bt 6.М2 Nck,Ћiifik:u'l.·unJm rшlom 1ntcnzi~o.'ni prшzv~кl• 773 Oprenш. zn dt~trЊ cl cпcrg_ 6.K I l' cJviOIUSkl intcnz.Jvnl f'IП)IZVOdl 
189 Raznt t~• CRI fl'l'\ђ( t nv.:tali 6 ~у Pnr~.tm ~~lm:l 1ПtCn.71Ynt fii'Otzvodl 3S 1 I!Jcktrk~ e:ncr~щa ~7· PntмmJ prot-z.,'Odj 
11 UцJJOY,'Id."f'\tCI 1 dc.тt~o.'ati 632 Т chno~Jп ancen.IJ\l\1 Рћ"МZ'\~1 ~'Ј Rы"' oЬoteni pi'\JtНI mc:e.alt 587 Pnrodmm rcsuninu. mtcrv..1vnt flf\HLVOdi 
71 PoJtmc::n '·'t&kn:a S32 Т C:hnt'tloblU ШI.CПL.f\"nl I)C'OIZ'\'Ocfi т Ul';mo scmc.n1c 1..а ~~ ulta 546 Pt tmomt prai:z'\'Odt 
2 z.t;nskJ ka.PUH,C1-.L!.~I 1 Sl. s 27 N"ck,~.ilifiko,'riJUm ~ tntcnzn-na Pf'OL7.VOdt )61 Sc&.:r.,mcla.~e 1 tnc:d 4 97 J•rtrno.mt Prut:Z'\'Odt 
2.87 Rudc 1 kш"-' 1'\ol.ll'_l'lllt tfle-tata ~ 27 r-nnunu pro~zvod1 7) 1 M:tS.;,.a nЬr skкlan CtТI metaLa 4 76 J"t-hn!.')Jfleikt antcn%,tVП1 prOJ)';YN(I 
OS8 VuCc а l')l't''""'~tdi(,ctn :юkt')v:t) • 5~ l'nm:lmt fЩ)t~l (113 Slovticn:.џ,,brudc•н• kn:nn 4.4(1 1 1~11't'<JI, IIfl fC$UМ:.i tntl tniCП.I,IYПt .HI't'IZYt'<Ji 
S23 Mctalп~ ~t, lt 1 l">t:rнk~t!OO(I I ( 4 4~ l'chn\"''IIMkl 1111CIMIYIII I'JI\111'\'t\di 523 Mct~t lщ: $џlа i nclclk!!l'( t)fj 4 , 13 l 'clщol~ki intenzivna J'II'Ot .l,vщ.li 
74 V<~liani lщ\t'1V\'W;It,J'I3tir;_щi 4 4(1 I •. Ud'Okim kupitalom щtcnzivni rroi?-'"W;II 571 rolimcrt ctilc t\o~ 4 02 '1 \:Jtt\t )lo~ki inten:t.ivna l)n'Jt;Y4;dl 
iW-4 Z~kt kщ"JUtl 1 ~~ .plt:lt:n.i • 37 Nt:kv-..Jift.kovwum rad1"\m 1ntcnzivni f)C'Oi l.'\'U4.Ii 075 7..nёtni 390 r>rнмmt proi:tVOc.li 
tt'97 Nal(lt • 33 C11Кkkam k:tPt1al.+.н1\ tnl~n.tl""' J)r'Uizod1 fit7 Rude: i k~.b11Z111h mc1ola 386 l~amomt J)f"t)oin'Od• 
27 ма.;•nс: а l'i'l't'~A"-,dnlu ht'3nc: • 21 l'chnoloc:)s.fo.a tntCN'.J"\ПI ('fЩL'\'Oth ~IIM.-ine...,.... 3.114 Nek v.allfik oo.11ntm rodom tnl"-"n:Т.JYnl ~~ 
251 t:c:lttkм:a 1 t1CP;:м.;t od h."tn11c Ј 13 l"nn13tna Dmtrvodt 25 (iumc z;;a ouiomnЬalc 1 11 3.81 l-4~1m bprtrtlnm II"'LC:ПLJ\"nt pmoazoda 
292 Bilinc: ~•ro,·c n\i.ate:r11t: 4 10 l)ri111Ш1t.i omizvod1 1(46 PriЬor 7..3 C"'dcCu 1..td tcktka.n 3 77 NckvoJtfikm:nntm r~\-Jn •nt<::n7.s\.'11.1 l)rotZ.V<'di 
)41 Г~cnico.1 1 n:I(X:'IIIC;&.U ;unu 3111 l)riroomi proizvod1 2 1 Pmtz~o.•od t ОО ka~uk:t 3 59 L1~цl~okim kзz,fw.lom inlcnZt\"t''IJ\I'щ~лxJi 
R4 S UdoёOl.nn З.НУ Nek\':llifik(lvaniiH r:tdC'IIп trltcnzi'\"ffj prшт.vodt f()~ 1 Predivo ОО tckxt, vlak-•n:. 3.411 Nckvl\litikov<anim rndtщ1 щt~l17.tvni proizvtiOi 
061 SeCcr,t-ncl:•xc i tncd з т Priщami proizvod1 [693 l)mi7.V()di od '•се 3 40 Cjщlsk1m kupitalon1 intc:nrttvna J'IГOI>'.odi 
0 75 /.aCi111 3 54 l'nm:tm! I"'ГШ7.V()(II 16ћ6 (in1C;)J'Ski proiLV<~i 3.36 N~lcvolifikovanim rudnщ antcnztvni !'IГoiZ\o·odi 
.)(12 E>ubrav.a(~c;:1" Sli\)Vil'l) 3 3Н 1-chnolos.kt tntCnt1vn1 Dmt.Lvudi )lf) 1 Ztvc ь'\'(.НIЛЈС 3 2У Pmn:1rn1 l)n)i.zvodJ 
192 Va7.duhopi,WI t t'IJМ'Cm:l 322 Tchnct&mla шtcrwvna oroa7\IOtJI >WS()(kCu.м 3.29 Nck-";s.JtШцwanim ruc.lurn tnlcnZaVN p~oiz.,·udt 
653 'l'kanarм; '"" ~1nL 1 '\'ci-Lmзt.. з 12 Nck,.W:ClkO\"aJUD\ I"Dd(1f'R 11\l~"'ni tжOIZ'\"'dl 104 1 Pknic:a 1 naoolк:a.u zmu 320 Prtnum~1 
5421"cko"' 311'1 Pnmdnim f'CSUf"!(IП'Wa lntCJV.IWii ~-och 1662 Glineni.,~.atrostaln• _ _g_rod М31 3 17 l'nrodntm J"CSt.nim3 tntc:n1J~o.<"'N prt'IIIZ'\'Nfi 
662 Glinem,vatr(\'.tnlni J"'l.ld. tm.L 3116 Pnrodniщ rcsun.1ma tntcnxrvna J'W()i~'Od• if'l 1 1 МС!\о ~avedc,svc.,_..e 1 1\nwzm.rtO 2К2 l)nm~amt pro~zvndt 
74~ T roo,..nai-c.vrotJIII,knv::aJC...'il. 2 .114 Telmolnski intcnzivnt Щ:'l t~vodi 251 Ccluk'IZ3 ј otpщ:.t (\(;( Mn•1e 2.71 Pnn)IU'f'li I)I'Ot~vocJi 
122 Duvшt.oreratl c,; t\ 2.77 p ,· .. t--.::.лti oroi~vodt 722 Traktori 2.64 l'clшt\l t,!>k i intetv.ivнi t'lnli~v.1-\IJ 
~8S Stii\)VI i ~ .. ~(\\fllt~i 2 .~3 l ~r • •<J~ki tYI k;at'lit._lo tt\ •nt!.:H:t.ivtti ГJmi7.od• ЗЈS Otrшdnt I)ГOI7 .. t>d ,щt\с 1 st. 2.4~ Priп-шm1 ('lroizv(чJi 
248 l)rvt,, Jщt:o;to t\hr~dcnC~ 2.50 Prittшmi rmi.r.v\"-'• ~9 1 Kt">t\:Stl'ukc~c: 1 4.1~1ovi 2.44 1 .. 1ud11>ktm ka_p•t:a1ocпlnte~t.z.avn• J'I'~' •и1tli 
335 Ocp._'\dni rr..н, t'od n.-.tlc 1 s l 2.42 Priпш.mi pml7.\'\'<ll 47 Drvu ncobrud ''' ~rltho ol>r.>d 2 42 l)rltn:ttnt "rOiZ\'tкll 
121 Du"'illL'\IГ,W.nct'W'crotlcn 2 41 Pn:nunu Pf'<"М7V\'1tlt 4R Tгill'\'miiS.vrnta lз.kri\'Uie.."!ol 2 41 1 ct\n(.J\''бki in(COZI'\'nl flћ)I.IV.кJI 
~72 McdtCIR."'-Ii.l 11\..'0it'Urnc.:nta 2 3К l-chnolo$k1 1nH.:nL1\"nt rмou•nudt 21 MaS.tne 7..3 IW\)t7"1dnlu hr:anc 2 37 c;:hnotor;;k t 1ПtCn7..t\'nl (Vt'HL\'Udl 
1621 Pro..z,t-w;Jt ,td lot..aufuЬ 2 )4 l.tuds.kim kaDtt.a.lom IIUcnD'\'11t I'М'OI~• 74 Sumrк:м- 1 o.r111 кvо).сЬ 237 PnrN.mt J)f"()i7.'\"'dl 
S98 Hctтщ..,kl Pf'"""''<la,nn 2 32 Tchnol~k• intcnz1"'"' Pmt:r'-'Od• ~R (ј~о,; nrott..OO tck.'1 m:11 2 .36 Nckv41•fikO\>'::t,I'Um roldon1 antcn/'tYni tm.-.z"vdi 
Х} 1 /.1\'С ]1\ ... ЯЩЈС 2 3(1 rnrnamt prt)tZYOOI SЭ Tk;1ninc; ОО :o11nL t '\'1:.~1 t1U1 2 34 Nckv~tltfikovanitn rndoщantcn.ltVf11 __ prџizvodi 
•S 1 PI'Cdi~o.•t• t"Ш lc.k't Vl:\kDrt..-'1 2 111 N-.;kvuJitik<:~vш\ln\ ttнl11111 iпtcnzi\'nt JW0 17.'\'t'totlt !t21 N•••nc:;iwj • tlei~1V1 2. 1 ~ Nckv~tliCikovнnim r.tdntн 1ntcn.•tvn1 p r(,tz\>·NJi 
334 0 1· а od nuЉ: ' ntшcrнi:J I'J9 f•rimnmi prOtZ'-'C)(Ii 971 Zlt~to.nctнoncttu·J\O 2. 15 Nci'UI'.vn;tшю 
574 PoLiщ:etнlt 1 t):-ol t)(1l ic,;trt 1 .~7 Tehnt.) I<~Sk• int..:n~tvn' l'lmiz.vocti 634 Fu.·nir,c-.st.obm(f.:tto drv,, 2 03 Prirt'<.lnJn) r~t~ittXt in1cnz.ivn1 prnezvOOi 
Ж 1 StoCtщ hr.r.na(:o~m iit.u -иnu) 1 у; r rtmami f)fUiZ\'Od.t 13 PolirneП vinil hJorlda 1 s l 1.112 1 etvk)loski intc::nzi"'n' pn.-.aZ\o'\xJt 
И.4 Kukut\J.t...u .1mu 1 Yl Pnrn:мna fW'OIZ'\'Ot.la 91 ZI'I.'Utinjskc siro'\'C m:atcrt е 175 Prtn1nm1 p~u:li 
}S 1 Elc:Jctn.;na c:nc:rgtJOI 1 '111 l'nmamt orotL'\'Ot.lt ЖЈ S:~ hr3n3('кm )_Jt u zmu) 1 67 l"rrm:s.m1 l)rnЦ.V(Кf t 
782 M('ll "''"ЈЬ .1...оа J1f"C'\"'U. rоЬе IКS 1--t~dkirn kaottaiOm tntCf\7..1'\-n. r'lt\)iwcJe *'3 M\.6kt kaoult 1 .31 .()ktcnt 1 58 Nc"'-•эJtllkм-:tnim nкJom tnleФ.JVIU OI"'O~·odi 
524 N ... ~-!',dl~kl 1\e::m.flfUtZ.O~ 1 R8 Prirudnim resurмn101 1ntenzivni proizvodJ ,1\4 ЛJumini.juщ 1 58 l)r•rodntm rcsurstma ituenJ'.J\•t\1 ['«''''ZVodi 
223 Uljarю ~cmcntc ?..;1 оя ulf:t 11<4 Prim:tmi pm17.\I'Odl 146 KntrljajuCi lc7.щt 1 5И l"ciiП())t\.'Oki intcnzJVI1i ~>re,t ;r.\•("W;I t 
232 SlnLet,rctt.~.:ll..:r.kouCuk,ott>nct I .H2 l'rtl1\i.1пti prC'Iit.:, ·ud• )$9 So-kovi скЈ voC.U i l'ovr~o I .Sc} Pnn\:lmt ,,roizvt1di 
fi93 l"'t't'iz.vo!.J, о-Ј ?tcc 1 ко t...iudskjJn kaptt.tkll11 llliC-t\4i"''U protzodt 292 13il'ne sin'vt: m.1ter1 с 1 55 l't1l'l'\;ltni p roi:cvodi 
625 Gur,,-.: .а~ outc,.пюћile • ~1 . 1 6'-Ј L.iud~lcim kaptt.J.I<:I11) itllttt\.t..ivni ('lroizodl 5 11 U •ljovodo ttlci 1 dcr1vUII 1 54 1 c:hrю-ltkiki intc::nztvni )rщ.lvotli 
$1.З Polш..:n Vtf'ltl t•l,,ri..Ь i :o.:l. I M Tchnotшkt tntcn.lt\'f11 pn~a)N(')(f• \n Mctзlni konttiN::I'I 1 5) L I.КЬktn" lcDPttзlom нu.enL.tvnt PRll7-'-~ ' 
17_.6 Ko1rl1~-'~' 14,:..;,.,.,, IM 1 dmt,~k1 intcn.avn1 rm-.e~м:f, f)i.$ Prt)i')'vOOi (.)С.) s.Wtoa 1 53 Nck'l.·o.llfi.k-0'\'nrlim г.аdощ 11'\tCfV.,tVI\t_jJt\-.._oG,'UC.ft 
if.ЗЗ Pruizvudl od plutc 162 PfV"Udnim rcsun 111\;} ll~n;u-'\.,U proiZ\ "СХЈ 1 718 Pt'IIC.tm.ma.."-tnc t'eot.l.k:k•"'~ 146 1\:hN.•k•.;;:kt lntcn7.1'\'nl ph'l.l'\'\\dl 
181\'lt.."C))\_m:a;,ne t....C.dd""·i 162 Tehв.-doslu tnicnп\-nt pn~t:n'Uda .S421...c:kO'\'t 146 l)nmdntm n:sursнnз tntt.'nl'l\"ћt ."-,-._,7\."0dt 
31 Zr~o.·(\1 1 Ь.l1 t't'la.'\tt 1 ul1:t 1 ~4 f•nmзrru fVOt7\t'tll 2СЈ J"l'\.'l)l:\'\w.li od J.tumc 1.42 L.JUti'>kiiY1 k~pit3)um tnC.CI11JVI\I l'tl\:'l t.r..t1o1Ji 
1~5 Mtltt)Ctklt t l ~1..:.tkl t 1 ~(1 LJud'>ktnt kщ)ct.tk)f'l\ 11\tatJ'.I\'nt fW"(.)ir..c.xli )2.2 Brikcti.rmic1 u •' lцrcм:t 1.41 l"rtt1):1rl1t protZ.\'odi 
773 О )f~n\;~ .I.J.I tll11>trtћ .(;l.encrg. 1.4К 1 (;hnol~k• шtcltl'l\'111 J'IR1i;,.~o.•odi 793 Hrodovi.ёan-к:e.p luv.ktщ:-.1 t'\lk, 1.37 Nckvallrlk()v;.~ttitn rudl.щ1 н'tlct \.l.t VI)I pt·t,tzvtк.ll 
<•9.$ Лlltl i ru~11 1 1 .1.0 1'1\a.~tn..:. 1 1lt1 1. ttd<~kin~ ka 1itнlttnl щtcrt'l,avш l'lfOizocJ• ~Ч? Qprcma 7 .... '1. t.J~,щ•~l ' ~'•!$ tlWt 1.33 l .iщ.l:-iki •n knpituJotfl il1t..:. ti .IIV11t liOtzoc.la 
Н46 РгiЬ..'r :r.u tм.lc..;,, od t~)џk:)n t 40 Nck~lifikuvt•nin1 m\lom tntc1vivni pmizv~чl t 044 Kukun.t7_,11 7.tn\t 1.25 Pritнami pro;z,·odt 
1619 (.'c'\' t .~щ-.IJ t ['lf\lf.od f''\'oi.Ccl 1 411 Цud:!ikim kaptta1Un1 11\C.cn.Li.~o.<·na flf'Otlodt 6~ 1 Sl'tЬfo.o1atiiШ..c:kCI niQt Мl:l 1.24 Prti'\)\IПIM Шuвitni1 inten:r tvni_ J'If'~)I.Lvudi 
nJ ма,; и obr mc::t hcz s:kldзn,-:a 139 1 ehnolol.'le\kt JJ'ItCЛJ'I'I.ПI (W(HZ'\"'d:J ))4 Ulj;a od nafte 1 rmnctol:\ 122 Prtnwni proU.'\-'Udi 
121 Ma.i 1 urc.J ".,. nьko.џ-.• t!J11d 135 Te~lu nenп\1'11 f')nlt7'\00. ()tJS АЬt1 Ntnt 1 ~ mа._'н'.с 120 LJud'dcam kaptulom 1n&.C-r\7..1vnl rwщ7A."dt 
112AIIi.ot"\II\.1Pte;a 1 )3 l'rirrwna (WUIZ'\-nda 79 Cc\.џ.~piJI prU(..-кl A'W. tcl 1 19 LJ~ktm knpttalom шt.c::nZI\'1\1 (W'Otzodl 
274 Sumotw 1 rtlflll ыщl~А::t 1 31 ћim:uтti f'Wt\17"\'\w.ll 747 Sl=:tVIГIC.,VCnltlџ~1 ~IГCcЬII 1 IИ ic:hfк,lt11Skl lt\tcro'J\'ПI 1)1'(117\'(\CJI 
747 Sla\'111C,'\'CПitla.~ l un:d<tii 1 31 'l"chпoloski int..:.t\lJVПIJ>mtzvadl 73S Del.nu<i.7..:t ohr ntC-t ьktd.t ne 1 16 rehn<'lt~ktlntcn7.1Vni l)rOtL;V<\C.It 
278 .Sirt)'\'1 ll)IПCFtlfl.('l~ t(lll 1 27 Prirrwni proizvl'LI• 71 fi Rнtnc.iol1c elc.IФ-i~nc mtJ~inc 1 13 l"ehnt)lt~ki intcn;.;ivni ,,. .. ,,i,Yt\c.li 
735 I)~I .II)U~ЛI ~,1". 111C:C .~kid, i nc 1 26 J"cJ1nnlfl'i:ki iniC111.1VI\I J)l't\I~.Vodi 5К 1 Ce'\•i i cn;v;.\ џd_fl l tl~t '"'aSfi I . IU 't'c:~ht\('lloski intcnzivni pr,,i~vtxli 
5 16 Or~.:щuk• ht.: t'Ч'rtщ~V\--.da OS:~ 1.26 r·chJ'Ioloski intC I I.I_.IVПI Prt\IF.'\'t'w.ll ~4 Tckstilni prolz.o".џka.nt 1 II'J Nckvablikovџ.nim rodoщ anccn"'avn•_ I!_~t1iZ."''t'X! i 
737 ма;;"'-'""' rщ.1.ttla..dclo\ti,м 1 21 J"~hnnl~ki юtc.:ll.LI\1'11 nl'\"~1d• t72 1 Poljopnvтc:dne mdtnc: 1 07 Гehnol~ka tntcnza'\'fll 1'1'1'"-''""\di 
21 (''\n.L.: btl rt'Q.ortt,\lll:t'mclc:':i 1 IY l.,.tfТI3f"''ti P'"'"'~~~Z"n~t '\221'-0CNJt,hcm clcm .t.SkiJ,.."'OJ l(lt. 1 c:hnni()Skalmcnzavn• rr'-''""'IOI 
~ 1 &-cЬro.['llat)М..tll:(l piOit..mct 1 15 ?nrodntm rcsuntm.a '"'-"n:w.'nl fWOIZ'\"\xh 711 Kuti(.)Vt ...... 'I.'Udc:nU 1 dr 1"*"' 1 ()(> 1 Chnc"O!o.k.l lntc:I\Zћ"t\1 JW"I'Ioi1'\.,)C.)I 
883 Kanctn:)l•tgnf_,._k, fitmova 1 14 1-ehnnin!tkt tn1CП7.J\1\I f'lt\"\17'\udt 122 o.n....,".......sa, 1 Оћ IJ11m:tmt i)ГOIZY()dt 
6СЈ4 l;k:'l-~1. VIJ(I,tJrtc'l.f\1 1 ~~ 1 12 l1udsk•(l1 knrмtalt,.m antcn?JVN rrotzOO• )~ .. r.Y\'fCC:,~\'Ci.C,.., IflГ.IJ'Itlltl,prc-rnd, 105 ћ11n:.tmt PN'IIIZ\-odt 
666 Grnёuгskt rt'Clt.l,..,,")l,)j 1 !>) N~kvalifikovWt11t'l rщlшn tntcJ'Il.tvni pn_'W:c'\'('ICJ 1 232 Stnteџe~c·~r klllli!ttk,tщюct 1.113 Pr111"\11mi l)ft""J.:"'('t{l' 
744 M~hШMII t:d _. .l.;.l ll \.1nipufuci U l ,t)'J l'cl1nolookt intc.:n..:IV111 "\J\111'\'~'d i 79t Sin~kn Vf17.tl,) ' •' u..:nш 1 113 f ~tЩ.I :-oki tH knpit:ll\'lflll t1C11ltVI1'1 IЩ)tl(l(.jj 
~22 'N~IГM 1\~ tn CICI11 .t1k:<itdi,SOit t.I)X '1\;l\t'k">k~kt 1111Cn.IIV1\I 'II'OIZVOdt tJ62 l 'roizVOI.It с-кl ~c'=-~ t iL I .H2 l)rtn~o.m t t)f~"'ll7v0t,l i 
(116 Mc.'\.tЏi a- )ГЩI' ~,)1 е111 i J'l. t ОК р, i t t'1~11·ni r'lf'tll7.\'txlt 
<'54 Tck'iitllt11 ~'~'"-"" •~џkana 1 1)7 Nckv-.1lilik1..''~1Jrшn rad~"" 1ntcn~Nn• DrOt.l'\'txP 
lzvџг: Prorn~L.In k..'\лdtdal.a na osnOYLI podataka preu:иtat1 od Rcp\tЫrCkog ~"·oc:IA 7.:t statJStlku 
260 
Tabela 5. 0/krivene komparalivne prednosti Srblje и odnosu па odabrane ra•vijene •ет/је i najuspesnije blvse ZUT 1998 god 
- -
1998 
S RBIJA ... NAJUSI'~NIJE BIV5E ZUТ SR81JA vs. RAZVIJENE Z EMUE 
Robne &"'1>0 SMTK RCA F"aklonb inttnt.i\'dOSt Rob"e a,rupe S~fTK RCA F'aktonk• itнe.ui' nost 
281 Rude P''Olda t koncenтrati . Pnmtuщ pt'Ot.Z\'Odl "58 Vote о pratZ\"Odo(S<:m sol<o,-a) Sl 67 Pr•mam• pro•.NOd• 
267 \'dla s••н vlakn.a.oяata. 13239 Pnm..·\rщ pro•z,'Odt ~8S Olo'" 31 36 P11Гodfl11n r'e$\IISII 'nQ. tntCI1ZI\Тii pГOIZVodl 
144 N::tЉ\1 ~.UOVI ЗЗ7S Pmn,'\Пtt PfOil."'Od' 046 Р1 ekJ·щю.,brMno od pt~ice 21 06 Р1111ШГП1 Of'Oilvodl 
()4() Рн:kн• >rt.b1M00 od р!еrщ~ 25.21 Р!Щk'\ЩI PfOil.\'Odl 682 8okoo 18 97 l)r•rod111m re.sw·.siiYifi &nlcnxavni proizvodi 
121 Duvi.'IJt,sн·ov.пeprerade•' 20.49 P•·kn..'\J 111 pro•zvodi 241:1 DrvO,J>rOSIO obrt:tdeno 17.З6 Рr1111ш·щ proizvodt 
685 Olovo 18.50 PltrOdrtim ГCSI IfSil\\3 111teJ1ZtVnt pi·Oizvodl 322 Brtkcti,1Yifk1 н •rtljдesы. 16.84 Pri 1naпt1 uroitvtiOt 
931 S1>t.'CtJй l 11e tl'i'IJ1sakcij~ proizvoda 17.89 Ner~vrsншo 673 Vrtl_1ш1i proi1 ,rleplatiranJ 16.01 LJtrd$k~l11 kliJ)rtolonl rшerUIVIli _pr:cнzodi 
673 VnJiм• _prolt..,ш:~plattmni 14.45 Ljud.5ki1'n koprlniOJn юtenz.iVI\i proizodi 841 Mџlk1 knOUIIJakne о s l. 12.ЗО Nckv;alrtlkovaпirl'l rndocn rntenzivni proi:tvodi 
74 Vnl1nж1 i proizvodi,plntir:tni 14.15 Ljud.ski•'n koptlt\J<нn 1ntent.1vru proizodi ~7S Z...eini 11 .89 Prirrom1 PfOi:t'VO(il 
Q~8 Vote о proi.-"Odi(sem sokova) IЗ44 Pn1мmi pro1zvodr ~S2 Tkanono od pamuka 9.46 Nekvatrfikovnn•m mdom 1ntcn~vn1 proizvodJ 
044 KuL.--uruz.u иnu 12 .97 Pnmam1 prorzYOdr 842 Zeмko kЩ>Uii.o~i i sl. 90S Nekwl1fikovм1m mdom rntcnzivnr proavodr 
2 t С vrste b1IJ rnмt1,Ш1a'meka' 12.81 Pnrrarтн prorzYOd• ~Kukuruz.uzmu 8.50 Prtrno\ml l)r'OI'Zvodl 
rns Z.'ltono 1079 Pnmomo proi%\"Od1 23 Ul1ano semon1e zз ost.uiJa 7 70 Pnrnзmo D<OiZVOdo 
~2 Тkзnone od p:wnuka 1068 NekvaJrfiko\'3fltm f3dom IПienzi\.'ПI proavodr 686Conk 7 5S Pпrodrum rtsurs:~""' •nccrwvn1 J)I"'tn'Od:i 
682 8:\IQr 1061 Pnrodrшn resutS&m.11ntenza,,U proiZ\'Odt 689 Rozno оЬоџnо proolo metalo 6.76 Pпrodnun res-unrma 1ntenzt\1U Pf'OtZ\'Odi 
571 Pollll'~n et1tcnз 8)7 Т ehnotoskt 1n1cnzн,тa proezvodJ 71 Polomon .,,...,. 633 TctviOiosktlnletUIVШ oroczvodr 
S 11 UJtiJoYOdonoa о deriv:uo 8 32 Tthnoloskr tnccnzrvn• prou:vodr 121 Du•'М.s"ov.мprorad.., 5 85 Pnmamo proozvodo 
<>89 RUI11 oЬoJent prosu metalt 7 S9 Pnrodmtn resursнтa imcnnvni proi.tVOCft 562 DuЬ<ova(seon sorovoh) SS6 TetvюlosJcr ttMet1X.I''"' prcwzvode 
4) 1 Z1VOC 1 b1IJ 1Т\Мt1 i ulja 65S l)nn\.'Vnt PI'Ot~\'Odl f$21 Cwste bol1 m:ulo.uljo'mekэ" 5.51 Pomarna proazvodt 
232 S1111eџ·~ener kaut-uk.otp3C1 647 РГ11'1'1.'1ГПI J)f()tt...odl tol7 Mt:SO.kOI\ZC:I'VISN'Ii PГOIZ..,M 5.ЗЗ Prtnwnt proazvodt 
SSJ Obu~o 5.70 NekvaШikovruшtt mdom iJ1teпzavni proi~voc:li 844 7 .• cмki k(ll>~llt 1 sl ,pleten• 5.29 Nckvnlifikovan•n\ rod01n 1nteю:ivнi proizvodi 
036 I,.,J~tsknп i Ьcsktёrпeчiaci 5.60 P1tt1'1.11 nt J:М'Oil.\'Odt 162S Gurnc z.n aut0100b11e t sl. 4.81 l,..jt1dskiщ k:tptiOIOJI\ rщeщ;tvni prQi7.odi 
Ј22. Bnkcн,mrk• \lg3IJ.treset 5.20 Pгirn.."-rnt_.J:М'Ot~vod• OS6 l,.ovr~e. >re.roder~.nr1 4.S7 l)riП\3ГI1t _protz vodt 
841 Mu.§ki kraputi-Jakne 1 sl. 5. 18 Nckvn11fikovrll111-n mdom intcnzivni proi:tVOOi 8SI OЬotn 4.51 Nel..-valitikovnrt~rп ro<IOil'l i11teл.zivпi proiz,rodi 
~ 11 KnrЬonske kt.selшe,tlerivэti 5. 17 l'chrюloski mtcnzivni proizvodi ~67 Ve~t 1 sюt.vblшn.ostaJa 4.26 l'rш'\arnt proezvod1 
248 DfvO,prosto oЬrзdeno 5.08 Рrшш.rпа Df'Ottvod• 12AS o.,.,vno drvo 1 drven1 џgаЬ 4.25 Pr1marщ DГOIZVodl 
792 Vn1duhoplovi 1 oprema 4.73 Tehnolo.ske щ1eыivni proizvodi 8А3 Mu!ki kopuoo о sl .• pl.,eru З.73 Nckvn.lifikovansnt rado1·n mten:t.Jvnl pro~vodt 
6S9 Pokrovo<!o za podove 422 Nekval1fikO\WHm rndom intenzivni proi~t 931 Sp«:ywroe ortuuзl<<ije proizvodз 3 72 Nerazvtslano 
686Сщk • 19 Prarodл1m rt:5urslma 1menzivru prOtZVOdJ !Ј2 SonttЏ<1>Cner koueuk.Otpoo:o 3.67 Ptunarna pr01zvod1 
0.11 Prcl<rupo.~no od OSI ~w. 4 16 Prarmma J)I'OtZvodt 846 PnЬot za odtCu od 1ek.1kan з 61 Nckvalifikovarum radotn 1nt~nzнm1 proizvodi 
22 Trokoon ) 78 Tehnoloska ltlterwvru proazvoch 6S9 Pokrovato :t:1 J>odo•'O З S9 Nckvaltfik0Y81Um radorn •ntmzivna proizvodi 
~2 Zensl<t kэpw.~o 1 sl. ) 70 Nd.val•fikovanam radom tntenzivni proiZ\'OCii OS4 Powte.svete.smtzm.o<O.prerad. ЗЗ6 р,;.".,... prOIZ~I 
~ 11 Sorova krupnэ о """' koia 3 62 Pnmame protћ'Odi 047 Prdcntpo.Ьrn!no od 0$1.~131'. 3.34 Pnmamo proavodo 
S98 1 l<n111sl<o proozvod~м 3 49 Tehnoloslo oMenztYIU .,..oozvodo 97 Oorem:~ za dom.od pros.met 3.11 l..JudsJнm k:ц>~tnlom 1nte.\Zivnt _pro1zod1 
287 Rude о konc ь .. unih meta!a 3.46 Pn1n.11111 prottvod• 674 Val11.1111 proazvoda.plauram 3.06 Ljudsk1m k:..~talom 11\tenz.~vn• proiwd• 
~ 1 P~tntcз 1 n:'Ц>Oiic:a.u zmu 3 2S Pnm.vn• prorZ\'Odi 662 Glar1e:na.v.urosaalru grad mза. 3.05 Pпrodt1вn resuri-1111n tntenzrvna prosz\'Odl 
S 12 Alkoholi;fe~1olџierivзu 324 Tc:1шoloske 1n1t.Wvnj protzvodl OS9 Soko-" od ,.,со о povrC.1 2.90 Pн1narn1 Pf'Oltvodt 
~2 Cil111cдi.vшrostnln• grad ln.'\t, 2,95 l)rirodn•m re$tlrst•m mtenz.,"-n' proizvod1 247 Drvo ,,aoЬn\d 111 grubo obrad 2.81 Pti111:t.l'n1 pt01Z.vodt 
!()$6 Pov1·ee.prerзde1ю,nn 293 11 11 11'13П11 ._prOI~VOdi 04 1 l'$cntCД i nn IOIICfi,U ZЛ1U 2,66 Pr1111nГ11i _pc_·9itVOC:It 
К>17 Mcso.kot1Zetvisaлi protz..,nn 2.8А l>t llnarнi proi1.vodi .SIJ Кrн\ю1,чkс. kisclinc,derivati 2.64 Teh1юlosk1 llliC11ZIVnt I)ГCIIZVOdl 
11 2 Alkollo l ooз pi~• 2 83 Pt i1nш·пi proizvodi 773 Oprcщn а drst1'iЬ.el.e11CЩ. 2.58 'rei11Юiosk• " ltCt1ztvnt prorzvodi 
!QSd Povrte,sve.te,stnrt~шto,prerad 2.15 р, ю'1.1n1i proi1.vodi б81 So·eb!O,plaшщ.o".pluЏn<:l Z~6 l'r1Гodl1i ln fC.SU:fSI I1Щ IПIC11ZIVПI proizvodi 
S44 Ze"sLa k:\p\ltt i sl ,ple-teni 271 Ne~---vnlrfikovantщ radotn tntent.ivnt proix"·od1 287 Rude t konc baznih nюtala 2.54 PГitn:,rn• Df"'itvodt 
223 Ul1aнo semenJe zn osc.џtia 2.60 Pn1n.11t11 ptOIZYOdJ ооа Zrve 'I\'011Пie 2З7 Prim01ГПI J)f'Oizvodt 
~2 Lekovo 2 S8 Prtrodntm resursarnз tntenztvni proiд'Odt 4). Zlvot 1 ЬtiЈ ,П'\3$(1 1 UIJ3 2.25 Prim._vna _protzvodt 
'\97 Ad1t1v' zз•nartet.t sluiJ3 241 Tehnolosko omo=1vni proi><Vodi 2 t 1 Strovn kt'\.IPf\З • s•tna kob 221 Pпmarru J)f'OIZ.vodt 
>81 S<<Ьro.plзoona,oso.pi>O.met 2.37 Pnrodnam reswstrna lrиfW"'ni protzvod1 666 Grntшsko prooz~• 2. 18 Ndcvai1Г.Xovnnam mdom tntenzavn• protZVOd1 
1016 м-.dr prooz.sol, ..... i sl 2 31 Pnm.vnt DI'Oil\'Od:t т Cokolacla 2.17 Pram3ПU P'Oizvodt 
1845 Od<Ca.nn 2 22 Nekva.ltfiko\'31\tm radom tntenzi\'Jii proizvods ~ 71 Sorovo &УОЬ!о о r ... ot<gure 2.12 Pnrod.nam resuп.Jrna tnterwvnt proazvodi 
'34 UI!O od nafte ' monerзЬ 220 PnriWnt_p-otzvod• 3S Proozvodo od drwt.>.nn 2 12 Pnrod:ntm res..s11na 1ntrnz~vnt _proizvџdi 
1292 B1l1ne s.rove materiJe 214 Pnпwni protzvodt 511 U;:loo,"Odonoco о d<n'"'u 2.02 Tdvюloskt tnterwve11 pro1zvodi 
162S Gumc z.a Dutomobtle Ј sJ. 213 ЧudSkllп kap•talom llttenzr\oni proizodi ~21 ProoZ\'Odo od kautuka 190 Ljudslcian kapttAIOm шtenavni pro~zodi 
1()81 S1oou lvanll(san i.ol u zmu) 206 Pmmm1 protzvodt 845 OdeCa~n11 1.88 NekvaLafikovnnцn rndom intenzj-vna proizvodt 
~23 Metalne :юl 1 1 pcrokstooli 19З Tchnoloskt IJ\tet~ztvnt prot%\'Odt 33S Oopn<ino pro1z.od nзfte о sl 1.85 Pntnami proez:vodi 
161 1 f;o!n 1 81 l>rtlodiШ'I1 Jesurs1rna 1nte:nz1vni proizvodi ~Зd F,Jn1tГ,OSt.obrMeno dtvO 1 .8А Prirodmm resutSat'nn mtenz.ivna pr01zvodi 
11S O.t>adl'' I)I'OI:Z.od nan~ i sl. 180 Pr11narr1i proir.vodi f6 13 Stnvl l t.l'l:t,obrndcnз ki"Uia 1.78 Pnrodrшtl rcsнrsitnn i11tc.nziv"i protzvodi 
S62 ~t1b1 1vn(sern sirC)\rih) 1 78 T~l1 r1o losk1 ir1tet12tvnt proizvodt 52:1 MelnJr1c soli t peroksisoli 1.78 Tei)JlOioski lr1tentlvtll protzvodt 
~22 Neoq;. l1e:n1 clcm ,oksidi,soli 1 <>7 Tt'hr1oloskt i1\tes12avnt PfOI~t 65 Proizvodo O<l sonkln 1.78 Nckvalifikovnnirn tt'I(IOn1 il\ter\ZIVI\t J)tOJtvoda 
97 Ouren\o" za doo\.od pros щеt 1 у, t"j~кiSkllll lo::t.p1talom iot~1wvni proizodi ~81 Stoeнa hral)a(serп :!tLu zmu) 1 77 Pn1n..V11i pi'OtZVodl 
ОО 1 Ztve 11VOtii'Je 1 (>~ l)fll1\afl11_ prOt.tvoda 274 Sшn_por i pmtl ttvoM:. 1 7S Prii'OOI"ПI . pra.zvod1 
~ 1 Ctl~~loz.з 1 otpnct od l13ttye 1 47 Pr11YWI11 prOI:tvod• 522 NeOt·J.t. hem elem .ok.s•dt,JQii 165 ehnoloskt interц1vna proazvodt 
rn3 Cokoladз 14-1 Pntnam1 pr01zvodt 573 Polm1eri Y1n1l hlorl<Ь i st 1.55 Т ehnoiOSkl IПICП1.:1Ynl proizvodt 
961 Mcutn• nо''ЗС 1 41 Nt:rumtano 848 Odc:Ca о D<oЬOt.sern od IWI. 1 S2 Nckvalafikovмtm mdom tnttn:ZI.\11i p~ir-'Oda 
Ј 1 Мо.Ј u оЬс' skodЗOJem metala 1 38 Гfehnoloskt IIWМll11111 p<ou:vodi ~91 Konstruk<o1e о d<lovo Ј Sl Liudsk•m k~U\Jom 1ntьmvm proazodi 
679 c .... ~upljo pro(od gvo!.eet 137 L)udsl<om k•pooalom onlt.-nz""" pro;.ooo ~s 1 Predovo od 1e1<st vtakano Ј50 Nekval•fikovantm mdom antenzivni proiz\"'di 
846 PrtЬo< ""ode<u od oek.tkзn 1 )4 Nekvalafiko,-:uum rtdom tr'lenzt\"r'U PfOI%\'Odt 821 NomdUI! о delovo 1.48 Nd:vall:fikovanam r.klom snttftttvnJ prot%VOdt 
'\73 Polш-.cn vtnal hiOndat sl. 134 Tehnoloslo ,,.....,.", prooZ'"Odi IS1 2 Alkoholl.fenolo.den\'311 1.46 Tehnoloskt tn1en.za,._", prOtZ\"'dl 
621 l'raФ"Odo od kautu!GI 1 24 L.tudsJ.arn k.aptWom rn1enll"\'DI protz.oda lf>29 Proozvodo od кuone 146 Цuds.lorn kt\Oitak>m anttrW\'nl pr01zodJ 
048 J)roe:t\'Odl od fJtartcэ.,tr.Wta 1 19 Pnrn."U"nt f)(Oazvod• t)SI Elektroen3eooerv•J• 1 4S Prim;unt proazvodt 
848 ОdеЬ а PI·•Ьot.se:1n od tek5t. 1 IS Nc:kval•fiko,':.'l.пim rэdom tntenza\111 protzvod• ~S8 G04ovo prooz.od tekSt.m>l 1 42 Nekvni1Hkovanteп md01111n!enzivni proizvodt 
~8~ Si'IIOVI 1 t3SOV1\IC.i 1 12 LJu<ISkem knpit01lom inteJ\ZI\'nJ p-roiZOdi S 12 SQ.IlltaГI1t щtd~11,priЬoџU1 1 37 Nckv:Jitf1kovnnatп mdOifl mt.crwvni p1oizvodt 
263 Prunuk 1. 10 Pran\<11'nl t)I.Ott.vod• 334 Ulin od nзfle f minernJ~ 1.35 Pr111W11J prot:r.vodi 
098 .IC.SII\11 J>roiz i pre1·nd .• r1n 1.08 Pt11,1.'1Пtt l>r·oazvod• :344 Nnfln1 .,asovt 1.28 Prim:•rn1 proizvod1 
(}31 J)l'oizvodi od plнte. 1.05 f-'1'11'0d11i111 r'CSШ51111:1 intCI\ZIVЛI proizvodt ?93 l)rodovt,t(UћCI,plov.kortnruk. 1 25 Nekvnlif1koval\rn\ rndo1-n 1111enz.tV1\i proizvodt 
OS9 ~kovo od voea о povrca 1.04 J-11 111\..'\Гnl I)ГOtZvodl 1611 Ko!n 1 2А l-'orodll1111 ttSUf$1П'I3 шteJIZIVI1i proatvodt 
~82 Foto 'ki1ю n\3terijal 1.03 l'chrюloska 111tt:nztv~ti p..-oizvodi 542 Lekovi 1.22 Pr1r<к:lnam resurstn\3 IПIC-1\Ztvn i protzvodi 
'7~ 1'13Stttne lfl::tSe,osrale 1.03 ·rtttnoloskt 1ntcr1z•vnt pr01z:vod• 22 Trok1on 1 2Ј Tchnoloskt 1ntenZJVfll pro•zvodt 
791 S~ruka vozalз t oprema 120 L uds~:.m kaDttalom tntcn:zavrn proizodt 
679 C<vo.~џpiJ o prof.od ~voHcl 1 16 LJudsktm k:.petalom an.tetUJvm protzadt 
88 Оооосо od Ьoznoh m<Wa 1 ЈЗ Pnf113fflt mo.zvod1 
ЬО 1 Krot.c<m<n~.gta/levonsko rnэt. Ј 12 Pnrodnam resurstma tntenz.vnt protzVOd1 
91 ~votlntske Strove mзtenJe: 1 12 Pnrnarn~ mo.zvoda 
692 ма .. k0111<Jnen Jll Loudsl<om kapolalom onoo.-nz"'"' proozodo 
892~SIV3П Ј 02 l..judsk1m kaptt.:Uom IП1enzJVh pro1zodi 
.. l~vnr: Pmmcoш kandodata na osnovtl podotaka prc:IIZC\111 od RepuЬ11ckog zavoda z.a slallsllkll 
261 
Tabela 6 Otkrivene komparativne prednosti Srblje " odnosu па odabrane razvijene zemlje i najuspesnije blvse ZUТ. 2000 gad 
2'100 
S ltiJI.IA vi, NЛ.I1JSPE."Nt.IE I:НV~•: Z.\Гf SRШ.ЈЛ v.o. RAZVI.I~NE z •.:J\11- JJot: 
Ј{оlщс ~ГUJIC sм~а к II("A J>'мklflrtokм itнc.n~'·nosr lto lшe ~ru11t .sм •· к IICA Ji"яktt)f'~k.м ltllcatzivnoto'l 
264 Ju1n 1 ~\!it.liku~tu vlllktlll Pomarn1 J)l'\)t;.vн~J• tSK VoCc t r'Jf"Oi7.Vc)<.li{scm S4"1k(\VU) 7S 33 1-'ГII'I)fll't\i (~Гfii:tN(ieJI 
2К 1 ЊaLie gvo;'bl<t 1 kш"М.:c::ntлatt Pnnшrne J'roмvtкlt 24К J)l"'л\, J)Г~).-.tn obradc1ю 2S.M t•ri t\1:юti proio~:.vtltlt 
[2f.i7 v~~Lt sant. vlokn.џ,!IW .i 22027 ~·rimarnt t'rot.tVOtl• :22) UIJtan'-' semetyc. za O:(t.ul :1 2' 71 L •rimumt proit.voc.Jt 
)5N VOI.':e i prt)izvt,tll<s.cm '"'knvzt) 19 59 Primama rм•ot~lt l'!'tK2. Boktv IK 13 Pri.rodnJm rc:sunшrш tntc:nftvnt JYOfzvodt 
344 NaJ\ni sшso,, 19 )1 Pnmamt ptt~t""xlt 73 Vt\lt:\ni f)R)i4-,ncoloatiг.ant ., )1 l.iudskim k.з.nat.ak)fn tntc.n-ztvnt f'W'1t7.adl 
')К7 ROOc: 1 kt_)f1C .Ь..'\znlh mc.toJ11 IK96 Primama fW\.'Н.I:'\..,w.la ~1 Pn:k:nJ()3.hr:.\!no od nst 1lt11r 14 Ml Pftrn3J"n.i DC'\)I%\I\1dt 
)47 Pn:k~Ь1"31no t_\d tђ& J.al....u" IK46 Pnmama Pf\'8.1:'\,wJ& •1$ Zutm1 I4.SZ l'nm:.tml DrotD-odl 
1"171 7Jatt,nctntvк-.t:a.tтм,) 1707 Nr:.n~Z'пta"'' 1116 t ' •nl. 14 38 Њrodnun П:SUD.tna anlcrv..I\N f!"'OZ\'11(_-.dt 
21 C\·ffl:lc htiJ m:l.."-\t,uJI:t.'mdco' 14.67 Primanu pr<'17\.,\l.l, 87 Rutk 1 1\:onr;. Nt.aUh mctal11 13 88 ћ"tm;uni pro~, 
59 Poknv:~~Ci Z3 ЈХхkћ'С 13.95 Nc.J.: .. -..Itfikm·anln1 r:Wom 1ntc.tu..JVN proiZ\<OOa KS ()lovo 1326 fJ'ritodnim rcsunшnot 11U\."f1:ltVN prol.tYC'Id• 
73 Val· a.ni proiz.~nq>luuruna 13.83 ~.Judski•'n k:&.I"JIIalщn 1mm:avni proizodi g4 1 MIJAka kapuUJak.rю' ~• 1 1 \14 Nc.kva1itlJ.:o,oюin1 md<'ln tr11Cn7.:1vnt t>rotzvodi 
17$ :t...o.l:111i 13 18 Prin-шmi l"'r~•мVNit )S9 P,"'lkrlvaer zu podo'rc 11 1<6 Ne.kvul1fikovnntn1 "'IJOIТ'Itnlcn:~.a .... ,, .,rniz,·~..xli 
4)1 Z)Vt)LJ bJij.nш. .. ti 1 tiiJ\1 12.43 Pri11шmi prC117.V,~ I ~ ( i lii\CIIi, Ynii'OSt(ll.n.i a:r-o~.t.J.n~t. 1() 55 Ptif<XInim n:.sur~lnta шtcn.tavnl l'rO t.7.\Юdi 
fiA2 (;ltncni,,•tttrm~tпlna g~'tl(l lщll. 10.19 Ptirщfntn\ l'e!i\trмm.l antcnzivn1 proizvudi 91 {) )fCП\tt zu <Jnm.od prщc.mcl 9.4\1 Cjuds.kin1 kaoito~k1m lr~tcno~.iVI\1 pruazodi 
f-11<2 Onkur 10.14 PrirWnin1 NJurмm.l antenz.ivni pгoi~vudi 4.S Ow-cv!\1.1 <ltvo а dNen• u~r.lt 904 PrtП'I."'\rntt'lrl)i:tvџtJt 
S1 1 P<'limcri etilcn:s \1.\16 Ћ~:hnoluski 1n1cnz•vna pюiz.voc..li 7 1 l)<lltmcri cttler\3 7 52 Tehnoi'-'S.ki intC::J\l.IVП• nr~'I7V\"\tlt 
)44 Kukuruz.,u 7.mu 971 Pnn"\3t'rU prOto~v.:xl• KSI ()tм..Са 7 39 Nclcvзblilc:ownim rud(\m •ntm1.1vru proiZ"\.'Odi 
•51 оьuе.. 9 .33 Nek ... -alaHkovanam r.wi<Wn tnterф-..ТII rwo.zvod• 67 Vdt 1 stnLvЬk:na.osrala 7011 Pnmam1 oroazv.t'dl 
22.3 tJIJ;uю sc::rncn1c а ~ьl "IJ~ ию PnlndiТII rt&)IA'\tdl )91 l-.t;aro;mn.dr t~ti"\.'C: masnoc:c 6 55 Prtm3mi Dr"OIZ'\uc.ll 
~ 1 <.:clulc\z.a 1 t.1tJ)QCI ud haлiJC М23 Pf1JТ'IOU"ПI rtUI~'\tdl ~•2/..,."&о k· . ••1 ~ 3R Nek,•l•fikOV".aNm nadi•m tntc::n.avn~ pn"ll:nWt 
Н 1 МСМ) ~"<cdc..:o.""C.!c 1 . ,1,f7o~WIO 799 Prirrwnl J'П)IZ"\o'\)(ЙI Щ Kukurul'..u zmu 637 Prirn;uni OГOIZ'\"Ctt.fl 
!<'>К~Сн>lс 798 Prirodnim f'Otћlltш il1tCIW"'~-~z-."'dd 421 (,·n.te bili.m<JSti.ulin1m:ku' ~ )1 fl'rim:uni omizvod1 
IЫ\S Oln""., 7 R2 Pritodn11'1'\ f"Q.UI"1!>111\0i 111tC::I"ILtvna pf\\iZ'I.'tw:li {:12.S (lumc w ЭIJiornoЬik' :o;l ~ 2 1 l41udsk.1m k::apita..lt.'m antC.I\~MII_ p_IOI, .. Odi 
ј24~ l)n.'\""",pГ~"'I:;:t~) \\ћn•d\:IIO 7.56 РП1ЖtЛ11 prc-.a.r.'''xll 63S l~rot7.VI."XIi ОО d,-,.•ct~~.nn 601 Prir~xJni1n rt:~un;in-ш lntc:n1.1YПII)(()tZvodi 
12 1 J)tiV.tn,!iii~1V, I1C I"'IГCIOidCI I 6.36 Primt1Лl.l рГН!.(;\'С'КII 846 1~r.h<1r :r.a ndcCџ od lek tkr.11 5.'к Nekvnlllikov(laiщ rпt.ft)n"'l lniCI\11VПI f'IГOi~vocJI 
722 1'1Ћktori 6.28 Tcl"юlш•ki tntCJ"'I11vtli l)l\117.vщll 2$1 t:c:lui<1ZO. i (1tJ)OOI O<.l t\tt11i с 5.52 Pri i11ЗЛ1i Drt.1i?..v00i 
(191 M:trgttrin..dr.jc.<~ IJW ш:.1..'\11~...Сс 5.25 Primurni nn1i7.V~I0 1 !,t44 Zcn~k• kuouti i ~J .. oletc:ni 5 26 Nckv:!ltl1kov<'11iпl rt1dl.1n\ ll"'lletUivn• 111·oizYC)I.I1 
~97 Лditivi :ш mincr 1 sl tll :Ј 5.25 Ћ:.hnolo~ki 1ntc:n;,ivn1 proi7.\.•odl tH 1 MC~~u,konzcrvisnnl..,.-otz ,nn 5. 17 Priroo.mi pro•~vt'ltli 
~9 R:\uu oЬujenaJщ~u tt"'ICtalt 5.20 PrirudnJm н:Mtnllmll 1ntcnzavm JW"OI7.'-"0<It ()56 t~ovrCe,(l("cr.tdc:no,.nn 5 117 Prim:.tmi pro1 7.\mtJ • 
&n (.)pn:rn.') и OOm..od fW'\"\'4 mct 5.05 l,Judskim kan-tUtk•m tnlcrwvru prouo;od:t. :'i$9 Raиw uЬoteni prosu mct.:a..lt 463 ћirodntm rc:s~a.nш tntenz""'' f'lf\»%\'\xli 
)Ц 1 MU:::ki l.::muu.toaknc 1 ~~ 5.03 Nek\'allriJ,O\'O.nнn radom IO&.cnzi-..-ui ~'Ud• .s~ ~'Wt od ... -uta i ро'\тСа • 57 Pnmami oroaw><l• 
~~ Pr('II7.\'0da mt :).:atnr•ea.Ьnt.;noa 4 32 Pnm;u-na JV\"Мл.tt~a ~3 M~k• k.aput1 i sl .pktcш • 55 Nckwlifik.O'\-:uum nw.k\fТ'I tntcn,..aVN pi\.М.t"'Odl 
11 КоЬ 407 Primckнm ГC$Uf)otm1 tПCCJ\ZIVN proa7.VOdt 173 ~nlroladз 4 34 Pnrroma Pf'Ot~V\XI• 
)4 t IЧc:rucэ • nзrol1e~џ• "''""' 3.97 Primami JV"O•I"vod• ) 1 ZI\'OЏ htiJ mast• • ulia 4 2М J>rtm:kmt prwLvudi 
Jl ti Mc~cџtr.prnaz м'IICI1 1 1 ~1 3.92 J"rimouni proa7:VOdt 173 ()p.rcm:t 7д distrib.cl encr t Э Я4 TehnoJosk1 •лtatt.l'\·n• rarCitY."\o\"'ldl 
)~ 1 StoCnn ћrana(~c.1n ' 1\ ~· .1.111u) 3.54 Primam1 prn1ZV."X11 48 Pmt7.'\'ndl Qd 'o~t:trictt.bt::t!JM 3.4() Pnn\ЗIТ'It rн•oaz"V'Oda 
2 1 1 Sirovtl krurna •l'l•ttt;t ko>•• 3.25 Pnnшmi pruaLVt:xlt 1 1 1 Ј 1e7.ulknhf)ln::a рtед 3 30 Prtntan\i f)I'Oitv.:чft 
)56 Pнvr~c,prcrnЉ.:IloiЏ'II з 25 Prin\:.lmi ")rt11)';vud/ )4 1 Р~~о:пtса 1 IUJ)nlic:џ. zmu 3 .25 Prin'l.'lrt\t J)I"Oazvudl 
232 SintcЏ'c~cncr k:J\I~Uk,t)t ).ICI 3. 17 Prinшmi prtщr.vtldl 7 1 /.lnt(1,ПCП1(1r1CI3ПIO )(19 Ncr:u".vrs-t~11IO 
1 Ј 1 Bc:zalkoht)lna )tCu 3. 11 Prim;tmt proa..:Vodt >К 1 St~na hr:шз.(sc•Т'I :Љ u .trr,u) 3 04 Pnntзmi rroiLV'\)I.fl 
S91 lnsek1.1c.' dr ~ rwod tM 11-glo 3.U4 Tehrк,laoka н\l.cn:ro~vna J")(Ot<rvodi JS4 1•<'1'\TCc,sve'...c,snvznuk.l.rt..:rod 2.\I<J Pr.m:lmt l)roi.~;;V\""мJt 
К45 ( kle:Cз.,nn 3.01 Nclc-..W•ti.k"''"'n•m mdt"'ln'l .ntc.n..u"·n~ proaxvudt М) 1 /.1"\о"С '.ЈV{Щ~С: 21<6 ћ1mзrrн proi~-vud• 
Ј7) (.'(,kfll:и:Ь 2!QC Pnmanu rw~,.,...-,~1• 11 ~~"~ :нсо Pnrodn•m n:sunшn.a tntc:n.~.~vn. рnч,,.)С.); 
Н7 M~k<'ю ..cnta.unt ),.,.,,nn 276 Pnrn;un~ rr,,.r.,-.dt )4 1 um1r,n!\\ ohradcno dtvo 267 l>t1mdn1m fQ.UtMtt"W МW.OUJ"\o"l\1 (VfКћ'\xll 
2S (8LIПIC r-t :tut.nmut'Мk: 1 ,Ј 2.75 Ljt..Jdskun ka.J)I~talom tn&M7.Avnt PR>i1".0d• 5К 1 С: С"'-~ 1 c:-rc:-.':1 od pi2SI mas.a 259 Tchnol~k• tntCN..A'\<1\1 pn•t1Vndt 
W44 l..cn:iki k:lfi'UIJ 1 ,) r>1CIC.nt 2.70 Nc.k ....... Ыiktn'WUM radnm •n•crw-..."'Т\1 PfOt)""uj' ~45 ()dcёз.,.nn 254 Ncb'"3ltfikovanat)\ r::нJon' antt:n7Jvnt rrnazvnJa 
592 SkroЬ..tnultn.t~lbunlll\l.kp;Lk 2.67 Tc:hook1!<.kt 1ncc.n:r•vn• nn'117.\-'0dt SH <tщov1 rr('N:t...od tekst щ,-., 2.54 Nck"\.':l.blikC'WЗflttn r.•tk'"' 11\tcnztvnt ()fQt7..V{)(ft 
~42 LeknVt 2.62 PrirfldJt.iш rc~w-:(111"\tl щ1CJQtvna on)LZ"\.·Oc.li 062 l•rt"'lt7,vod• od .ScC.ctu 2 .S4 l>r••nami orott.vudl 
~42 Zcn."kj kr1J)~tti,Okl'ta4!• 1 ~>1 2.6 1 Nckv-.. lirikt)Vt111tln rnd()l'n tntcnzivni oroitvcмJ• 2470rvt'1 ncoЬrn.CI, tli ~tuЬo oolmtd 2.5 1 1Ctrtt1"'13m i l)ro iL. vO<.I 1 
292 Diljne. SlrC)VC t1\:Ш.!fiJ~ 2.59 Pt·imarni M)iZv<XIi 291 7.iv<шn·~kc$irovc l't"t"c,-i'u 2 .44 Pri tl"'lзmi l>roi~vtxl i 
(I')K .lc.•>ti, ..j pn."'ltZ.I prca-nd .• t111 2.42 Primнrni vroi7.VOOi 2ti4 .1~1ш 1 mt.ll\eд~t.:l v laknn 2.40 Primumi prniZV\"Чi i 
()$4 Po ... ·rCc.:.:,~U.:>Ltvz.t1UL(I,nrcrud . 2.37 P1·itщ1.rni rwoi.r.vOOi ) 11 M~u govcd.c.svcic' JtnV?.nutc) 2 34 fl'rin:ш.mj pm1.2.VOCJI 
"Ј} 1 Soecii;::atrм.: tг.J.nS.:ik.cщ: rщ)IЈ:."\о'\ХШ 1.26 Nern7.VI"'Staoo )t21 Nuн-.::!t:н i deto ... i 2 3) Nek ... -alifikovшum rщSnn' IIIICПZ.IVПI pn;.~~i 
><46 PnЬor ~ Oc.tc~u ОО tck tknn 2.11 Nckv:al1likoVIU\Jm nati001tntcru.i"ui protz-..001 16 R(\t:.U:•onc clck.tnё.nc rn.oaA.anc. 2 21 J'c.tvi010б:k.J IП{C.Rl.JVПI fW\)17:vodl 
273 Ko.mcn.,~nk 1 ~nfit 202 Prirn;urn rn."М~I М.l Кrct.,ce~nt.~ .. inslo rro1 2 .07 P'nrodtuM tCSUNim:l lniCrцJVIU fWOiћ'Odl 
n4 l!kktnнi•Ja~t,et~:. ap.')r 2111 т chnubkl ln&.c:nll\""1\t (W(W:'\'OC.Ъ 22 l'ruktnn 201 Гchnolosktanre:na,.nl oroen'Od• 
ll't'Њ Umctntck1 pn::dmct1 201 L..juth..kim kaptu.k'!m IN.CIU.I'\'1U J)R'JQ..Od• S62 t}uhn"\.'a(Кtn SIIOVIh) 2 «Mt Tcћnolos.kt antcN..tvnl рщ7,00Ј 
W) 1 Zi'\'C ii\'OhnJC 200 l)nm;)nle pn."'tt:VOtit 211 S1mvn kru:pna t .S:IIn3 knh 99 ћimзmt prOt7."Y'()dl 
)S7 Vocc :.:'oei.c 111 """'"' 1 Х2 ћ·щ~ml prш.r.vl.1dt 'Ј 1 к~-n .. t.rukCJjC 1 dclnVI 9'1 Ljuckkim k.apiUI.k\11\ IП(f;П,I'Vnlf)fШZt\Cfj 
)42 rirtn::tC 1 73 l .. ntн~.m1 pr~'11.r.vod1 21 l)n:'WZ.\'Cidl od kзuCukn \13 Ljud..;;kim k.apatal~m• 1ntcn'"''nt rп•1:ztx! i 
К7 Kul::~j 1 64 J)nr\Jot.lllltll n:..'iUrMIТ'IП IПICI\U\'1U J)r('II7,VOdt )\)~ Jc•Ш\ri proaz.t pr~r.:1d.,11n '12 rгil"l\ami proazvot.ll 
)5") 8<\k''"'' ,xl \'\\С::1 i J )tiYt~:a 1 (,) Prin101m1 pr(11F.VI"XII 74 ~\IПI(К)f ' f"llriti !,iVO,.,t1:a 92 l"nman\1 rн•ot.~.Vt>tll 
7~ Vuliзni f)t~1i;f_t)41 1cw ~cl•"a~ 1 62 J...ju&skill\ kЩ')iii.II~IП\ illtCJI~IVI"'I J)t,)i~.ocJi MS l"r~li"lvod i od ~t.uklз ')(О Nckvul itik(1VШ\1 1"'11 11ad,111"'1 111tCI1"11VI1i l"'lroizvodi 
)ћl Kreё.cclt1Ct1Џ1,ГIItlcvщ . ..;kl П\.1~ 1 62 Pnn)l.f•\11'1 ~"ur~in-щ inten7.J\t1'1.i l)roczvodl 121 I )~IWI\.J!;Imv,ncrкrtldcn Н2 ftrint.::lmt f1Г017.vmlj 
:\7' rta..-.йёnc mll.'iC,,l~l.:tlc 1 .5~ Ј chru•l~\'lkl •• ~Cil.l.tVnl prш:t.vod1 232 ~tnlct,rt:ц.cncr.k.auёuk,olpoc• 1<0 f"rimarni p ro1zvod1 
,~ Бkм.::n,"\.'ljci.,t•rft.,nl 1 -"'1 1 5К LJud"klnl kolpiHIIt.,m IПtc:nzJ"\o'n! proi7...nda 92 Mculna kontc:Jnera 79 Ljutkktm ktipltul~wn IПICII,I"\o'ПI protzodt 
~2} Met::..l.nc sola 1 pcr,'llt!-J~111 154 Telv\Ok-wk1 •nlc:t\1".1\'nl pmar.uda 73 Kшncn.pcsok • gra/it 79 rrimami prot:%'-"Otll 
t74 VaJjani proi.z\OOt.rl.atanam 1.54 LJud.sk.t:m k' tplakwn antmzn'tlil proczoda '<93 IЋ-.iZ\'t1di od pla. .. 'tikc.nn 63 Гfchnolo.dti tntC1\7.J"\.nl pf'_N'V\1<11 
Х12 Me:dicin:da m."&nJmentt 1.54 Tchnnk«ka lnlc:l\71\1\l_prutzvudi ,stl~tvood tckst..'-ьtcana 62 Nek"\.Wifikm.-.uv:m r.adl..,n\ •Mcnavni pruiz.....'Odi 
).45 Z.ttartee.(l!,\Ak.u zrnu 1.47 Pnrn3Л11 PJ\""1%"\o~l 2.81 Rudc gYOZdoa i konc.c:nиat1 ю Pnmam.i proa.,-rd• 
SK 1 t 'c:VI 1 t:fC\';1 tм.f p)~t 11\J~:I 1 3R Tchnok'16kt ttUt:n:t.J\TH f'Jf\"11~-odt 592 Sl.:n.'lh.lt\\.lltn.aJЬumint_lc.Dilk 53 Г cl'tl'l()o\()skl LnCc:m.1vn1 IW'OI7."")tj' 
272 Stmvз duhn\."01 1 37 Pnmarn1 P«"'~I,......)CJI М.,} (i~'IIOVI mjncr..~.ln; DroiZ\'Odl .4~ l'r.rodnit11 r.:su~i1m1 1ntcnl.1Vn1 fi'N)aZV()(fi 
jnSЗ Tkмaa:w: ОО J'IIILJ v-.:~1 lt'l.ll 1.30 NckV'o~IJtik<,,..u.a•lm t'Utlt1n1 1ntcnzavnl pro.i:r. .. ·OO• 629 l•rщ7:V~"XIi ОО gun1c 1.47 l ... jud-.kt~tl kap•lзlo111 tt\1C.I1.11vni рrш2'.()((• 
[671Ј Ccv1,:;;U111ji rrnt:od ~\'()'. ~cl 1,29 LJud"k•m ku 'tll11t'H11 aп1cnzivni proi7.ndi S23 Me.1ol a1.~ ~<)lt i pcrnk.si<~Oit 1 43 Tc:.hnnln~ki lntCI).II'viН 1\t'Щ"""'dl 
73 1 M;1~.7..u t1ohr .,;.k iclttЩCil\ n\ot:t.- 1~ 1.28 Tehi\I.>Jtжk• 111н:n7iv111 J'lf\liZ:\'(ЧJi 61<4 Лluminijum 1 39 Г'rirodnim ГI:Jt\IN~iщa lntcn1ivni J)mizvrw.Jj 
6~S Лlпt1 ruёn1 i. 7.:\ lnП.~Itlt..: 1.27 CIUd.<~ktm kupitolш" 11"11t:ЛZIVrli proizod1 1\42 llurta ~~ 1 k:mon,s.e~c11i 1.3К Цudskim knpilзlnl" '"tCI\.Iivni ~'"'izod' 
71 (; Rutt1cioi\C clektr1~nt.:: 11'1:J~ I I\c 1.27 ·rehn~.,1c..'ll!lkaanlcno~.i""Тii f'Jm•7.vndi t'lt.М 1:-:k:oocr•,viiщ.urfonl t ~1. 37 Liut.lskim ka.pJtu lщn шtcn,tvnl )n.JL;Wdi 
21 ћoi:v.'Odi ОО k::11~uk>~ 1 26 LauШk•m ktфaluk•m tntc:n?:t-...·n, J)tOi-J:oc.li Х4>< Odctu 1 pnЬor,scm od tdc~t )6 Nckv:tlatikOV'.mtm rщk'ln' шtcnL.tYnt pi'Qi2:Y(k), 
47 Slavtnc,\'a\ttlџoel \l.rci.lщl 1 24 lchnol05kt111tC::NI"""'' pmlz-..'odJ '91 lt"'t.<CktiC.I dr~z:l prod.na m:l),) 33 Гehnol06kl mu::rv..•,.n• .,.._,,Ј...,,кЈ, 
112 Alkuholoo рк:а 1 24 Pnmami rn••;n.~t Yl Stn..'k" vuюln i Of)r"Cf'I'Q 3) Liudskim k:ap1takwn •ntc:-n,.,'nl rwna~J 
~11 U g.IJC"'-odt"'tct 'dcп-.:..t1 1 16 Г chnnk~La tnt.-..n.a\-nt fWUan'Oda Jt/1 ( ;mt;an.kl pruiv."t'dt )2 N...:kvali.fiko"omun ~ antcn:r.t\'N f'i'ГOIZ\"Odt 
\)) Pч;mc:ntt.,l.aka,, 1 !to-1 1 12 LjtxЬkltТ'I kaptt.1k'tn 1ntcn.a"п proruкla 5-421..ckn'VI 24 l~tn.'ICJnlm ~urмma IIUC::П7J'\ТII f'RMZ\-'Udt 
КЧ 1 ONL.ic 1 rn.tnJCII;t 110 LJucЬk1m k.•pat>~k141"1tntc:na''1\l proizodt ~74 <:щ t nute~1 21 P'nn~mi J'tl o•.tvodl 
'22 Nt..:t...-g..ht:a1t.elcщ.,c1k..'lli.lt,'<t'l• 1.07 l'd111C.tk.1:o;);.l lf'ltl:l\.11'\1\1 j\Л"'II.Ivodi 'Ј/3 Џю1r.·nt.l1 ОО Ј...1и 20 l_j\.Кkl.am b!)ll;ti~}Щ lr11CПJ'I\'nl j}I"\.11,.A1<Ji 
2 74 Xumpor i ('lir1U gv~,.i.d~a I.OCI Рriпшл•i pt'("'"~"'' > 13 Stu\1p.~na,ohradc•"'l3 l,., ,_".ц 16 I'Гit"odl"'llm re.'IU~IПt;IIIIIC11JIVI11_()11Ji..t\'~w.Jj 
!t4i( OdcCtt i pr1hor ,sс1н ~'l(llclo.::o.t. 1 03 Nckvaltlik~tvunlll\ rndoю шtenz.i...,'П.i pr(щ~.vщl1 793 l 'rtкl~,vi,enmc.i ,plov kolt.'l lr\Jk 14 Nckv:1lilik~"rnn11" t'lae.lc\11\ щtC:t1JJVt1i pro1z,"<xli 
4 11 Z ivt)tin j_:.;ktl ulщ 1 maJtt 1.01 Priщun~i prt,i.lvti01 747 ~I:&VIIIIJ., Vt:lltil i .~ l.urcd:t ј 12 Гchnol~kt intcnz1v11_i p~t,i.I\'\""Ч.It 
~УЗ r rt11ZVt>di счј l"'llrt~ ttkc,rщ 1 01 l 'ctнюlo~k• ii11Ctt.llvni prt)tz,..._)lji [i)_7'J (,'c..,.l.~нp~i pro[.(l(.l gvt)7~~cl 111 Liul.lskim kup_italt1n\ entenzlvnt_ptt)l;,л.'tJ i 
1(,2 rruiZVQdl od Sc\:A.:r .. 1.01 Pnmumj pt'\'l.l'vl'ldt '22 Ncot • l~et11 el..:m .• \.~ttlџюl1 116 Гc:hnoJoski tntcrv:avrн 1"1r01zvn<l1 
AS 1 r•rcdiVU ,'11t) I.Ck:o.t \'I;.~ ... ШioJ 1<10 Nc.k-.."a.lltiko'v.antn\ r.aiJuш anlcnz.1,'ni DtOI.co·ud• ')5 Лl:.• • r"'-<ni i ;w ll"lilianc: 05 l.iud:>kim kмi~.tlf..\fТ'I lntci"'LI'\nl nn.ttzodi 
1<\bl !iuoklo 03 Nckvзlitikt"Wйnim r..aUiwn tntcnli"\.-N oroiL-..·od:J 
. -tzxor: Ptota~un knndtdnta nn osnov\1 poda1aka preuzeltll od RepuЬ11ckog zavoda z.a SlaltSit~u. 
262 
ТаЬе/а 7. OtkrivtuJe komparalivne prednu•·tl ~·гы;е и odnuvu па udabrane ra:zvijene zemlje i nujиvpe'<nije blv'>e Z(ГГ. 2004 god ~ 
21XU 
!'ooltHt.IЛ ,._. l'д.HJSJ~J:o:S1''1Л!: ШV~t; z.o·r NRIJIJA "~'· I<AZVI.fENJ:: ZEML.Jt·; 
ltob11e arupt: Sl\11' t< 11СА .,.11ktor.k• illferlzlvnck'ilt ltolme Jtl"Upc SMTK ·~сл f.'мktџrlfk• ltllt!ll<fiVJto.-t 
2R t l-<.1.1de gvoJ.da t l;:(iЩl.t.: нl t 011 . Pf1111111111._pNtZ.YO(It os~ VL,~~ ј pн1tZVQ<Ii(NCI I1 ~Cik(IV{I) 55. 52 I"J·i t t\t'ffil f)r'(l i ~V(I(It 
2(;7 VcNt.i ~""· v l :tkii;ЏJ"' t tll lt 250.37 Pn1t1:m1i l)tщ.tv~'(.lt l)t. l S~Ccr.шclnsc а med 41 , 17 ~ III)ЩЩ IOIZ.VOCII 
М7 K:.l:)f 4Н,98 Pnrodtlirl\ I'CMtf!lltt1\.t ll tfcrмiv•·ti proiz vOOi 1'173 VuiJ <tHt roiz..t1eplnttro.ш 22 65 l~tttd:i;)(i.m kapttaltщt ttllt' l\ћV1ll ('IЮIZ(ICJI 
74 Valpщi prouvodt, >lпttrtюt 29.~7 ,,ud:-.kmt k~pllal<tн. tntc:n:;ovru rotzodt 322 IJГikctt,llVkl Uj.UtiJ,trC:SCt IS 76 P .. ilt\:)Гni rotzvod• 
)('11 _!)e;.;er.Jncbsc- 1 п-.еd 29.79 Pn11Шm1 rroJ.fYiiXII 22) Ul nno semcnJC zn ost.uJja 1) 17 PY11)um1 pr-o~zvod, 
2 t ( "vrsle tнlt.ln:l~ta.џl :•'шсkо' 27 53 P"nnкarn• JWOI-"vodl )7$ /"OCIOI 12 1!6 РУн1:~пп 
""' КЈ Rude tюk:r.t- 1 k:ot~~trtПU1 23'>9 Pnnarw Pf('lol.fYndJ 4S с )Wc.vno drvo 1 drw...._ uga)J 12 И2 Pr-tn~ prntzvodl 
73 VoiJIIOt pro.tZ..ncpl~tntШ 2045 L udslш11 k npttAI(Im tnlc-n:o-o.mt row"'• 21 <.vn1c Ь.tr masu.uiJ:~;'mc-ka' 11 иs 
"""""""' 
zvodo 
•stt voec , proavodt(~e." ... ,."'va) 14 44 Prtmштw ()fC'Iol..t"'мtl ~1 Koi~J IIW Pnrodf\1йl n::sW'S:tПW Jr.I~\OYnl I)I'Otzvodl 
.S71 POIII1)Ct1 ct1lcnв 13.94 TcJ·ш,_,kJ<Skl 11"'--"")'' VI\1 (VotZV'Odt М l}nlo,l)l"ostO oЬradct)() 11 
" 
р.., .. ~, zvodo 
175 7..ntini 11.67 Pnr1-.;1m1 1/vt'ldl $71 J-t.)lш1en ~tlt~-ш 10 S) Tchnoi(ICSkt шtel~•vn• >rOt.fvndJ 
tN 1 ОпеtЈе 1 П\1.8UCI)I.1 11.23 l.-tL•dskш1 k.opJt"JOJII юtenюvl\l pro1:t:od1 6М2 Bnkвr 10 17 r"r1rod11Un I"'CSunlll)\..1 ШICI\1.tvr'll pt'\'М.V(Id l 
(147 Pl·e;kл.II>:J.bra.J! I-., od O"'t 1 11rll (().42 Р1·1nшrш _(l_fOIJ:Yfidl 047 1•1·ck• Ll "з, l)r';t.;;:щ.-. (xl ost. t 1tor. К 36 t>J·inшrni protz.voc:lt 
232 ~.ntct.rcc~J"k' J".kщ~tlk,йll'*'~l 9.3Х 1'1;1 \'ШЈ'I\1 l)fOIL.V~IC I I g{/J (}(\1) 1<: i fi'Мiflic.Jjl) к 2S L11Jd:.:kan1 kupit:.~ l,щ-. II)IC11Ziv lll I"'"Ot7.00i 
131 Z IV<'Jot.. i Ыlj.l l l.it"il l l\l l lfl g,79 Pritt131111 pr<JI.fV(lCii 62.S Ullll'k.' ;ца r.нton-.oЬile 11(1 К. I И Ll\ld Sk i.tl) kЗJiilfl l \11 11 HIIC:ItZiVIII H"UI:todl 
2N7 Rt1dc i ku~tc,hi;ILJ iill t11Citaln 1(.39 Рri 1нщ 11i ror~JI.fVI.)C.II 267 V~~~ 1 Ji iiH.vlnknt~,O!itn lн н os 1:.-rti \KII"Ili J'IC(Ji ~vt'XI I 
12 1 l )tiV:Щ,~ ItQ"\-',1\C_fln::r"(k:ll ~.22 Pi"i111щ-, ,j f'JH\I.fV\"')(11 os~ :O.:ukovt od voCa 1 J)(tVн1:~• 7 S) Pri111::н•rti w i.,;.V(Io(lt 
2 1 1 S rmVI.1 k rup.t\3 ' мuш 1ш1 .. 7 1~ Pnщam1 Юl.tv<XII 1,"17 D1\fc11ш 7 .. '1 dош ОО fWO"' 11x:t 7 ) 1 CJtкJ.-.;kim k.ap1talo11\ IIII~IVIYПI .... Oizodl 
S 12 AlkolюLi,.t-..~rюlнk:riVUte 7 t17 cf\nof()).kl U"CI\l.ivn.J pt'Oizvods S.&f\ l~rtюr .r:n odeC.u od tck.tk:щ 61<4 Nckw1Jfikov3Л:IЩ r(к.lt.lrщ II\ICn7.tV111 JlФtZ'--vdJ 
)44 Kuk--wt~" иnu 6><8 Pntt...-n. rr'-~"'~' 74 Vllltanr rroavodJ,pl-3.11nt.rtt 6 • s l-1txhki"' lcaoJtakм-n 1ntcN'.tVI\a щzod1 
JC.jt {)hta;~ 6 .64 Nck-v:..ltfikuwшш rџdo."letlllliCrФvni p.-o.zvudt g7 Rudc: 1 lumc..Ь:a.zr•Љ mclala 61S PriiiUfПi Pf"(МZVodt 
11 Џg!IOVO>donta а dcnwt1 6 . 15 Tt'hnok\o\.k l IIWMJ'.IVJW 
""""' 
S ()IIWO 603 P'nrodшm rc:suв•r.• tt1tt'.l\l:J\11!1t proavod1 
\1 Ј KarЬonskc kdcl11к.dcnwн S<ж 1 c:hnol<.ђkt 1r11en.t1Ym ('f"C)ILV<IdJ t73 CQkolacЬ 5М l...,manu tжoaz.vodl 
Н6 Mcw.dr', 1)fo,')tLIOitcш 1 ~~ 5 78 Pnrtnrnt JJfOt.t.vt'ldl 232 ~шtct,f('Acncr.kaOOuk,QII I>:.c• S Ј) J)nr1шmi ,,. OtZ.-voc.ll 
~H1R~Ikfll" 5 6~ Prin-.dJ1111ti"C:. .. ~•"""nz' II)\C1\)'IVI'li pr'oizvoc.l• HSI (.)I~Юо S26 Nc:kvuliйkovuniiH mdo111 1111 C:t~OVI11 pro1zvod1 
172 Sll\.1\1<1 d\lbnvn 5.32 P1·iп-.;1r"l)t tWШ:'.\10(11 3S f'f(I J7.Vi."'di od drvct~t.nn 523 r-rit•c'l(ll\im I'C$UfS.tl1t:l tiiiCIVI\1'111 !"'II"OI~vodl 
122 Onkctt.ntrk• \lg_'11j,Lt~!<o<: l 4.87 P1111 1~) 11 11J:It 4')1.fl/(l(lj '9 1 М111 щ llџlr. t c:!o;tlvc п-msnotc 5. 1<1 l"raщama t>roJz.vo.,J, 
046 J:'J"Cki'U!)З., Ilf:t.~t)tJ (KII'I~CI11C\: 4.86 PI'IIIЩ I.I It IJIOJL.VO(Ii 662. ( ll iiH::nt,Wt:rOSt:lll11 ~rnd.шйL. 4 Чl Pr1rodl\i.t'lt re.MJt:titњ• 111 1cндvni 'lr;,olz.vodt 
659 Pokriva~i ;?,а pe-кlovc 4 ,KS Nt:k.v.o111fikovш111n rщk>n1 щccnz•vm pro tz.vn..lr К4А l"A:I ~"'k l ku Lll l ј sl .• p lctCI11 4 "1 Nckv3Шikovni\IIH l old0111Jfllc rt"liVJ\i proizvOOi 
662 Glll"\et)I.V.IIJ'()Stnln• IO(I IH .. 'it 4 74 Pnmdnjlt1 rc<~lltt" ll\1a ll"ttCЋZIVПI p rot.ZVo..lt (..U J{"kuruz.u zrnu 4 Sl Pr1n"!O.rnt !:М"Or ~vc-)(11 
112 Лlknlюloo Pttn 458 1-"nn:юma pпн.t.'VO<II 211 Ntrovn kmpna 1 sttn:. k ()1.il 4 3\1 Pr1n"1:"1rni prouvod1 
~к J"r·OJZ'Io'<IOJ od 1Jtn.ta..:.a.hra~~· .:a.SI Pn11uma pro"'vod' 562 IЛIIYIYЗ{§CII\ siroVJh) 4 1" Т clvюloska antC'IU'.aVIII _prt"~>l.fYOda 
22Ј Ulja.no SCJ\~Jc ~:n t~t ••1111 • 45 Pr111~a .,.-or7wxl• 86С.:шk. 4 IS IПodnun tc:SLr'lш» 11\tav.tvnt proarvoda 
Г19 1 Marw-t'in.d.- 1~1.1~ 1\\DMV'Iite 4 14 f"rнпмn1 proal.YO(IJ Sl.#l'''*"vК' za podove 4 12 Nc-kvallfikO\N""'" rudafl\ tntc-n)'.tVI\I fWO•~• 
)S7 Vnёc ~te ala t.vvo 39>1 P'nm;unJ tLV<Idl ~ Pr~t.k:rupa.Ьra!:no od p\-CIIt«. 41)5 Pntna.n1i 
""""' tN7 ()pren_t,a z.a dol.-..od J)l",;!lo ~~~· ) ~9 Yudsk.ar1-. k epJIOk'ln1 JН\C11J'.JVIU proi:todt IW ЛlwћamJUШ 4(14 Ptil'udnit1\ resunJIJt"Ш 11\~cav.JYI\tl'f"Oizvod l 
ЈП Cokolada. ).76 Pntt-.:an•i :м-01.fY\XIt 84 1 М\1.~1(1 knl"tlj.t(l.k nc 1 sl 3 Ч7 Nekvaltfikovaщщ rotkttн 11\lcn:r.JVI\1 proaz.voda 
2$ (J\U1\t.: 7.;~ ::tiiiOitMJbtlc 1 1tl ) 62 C Jud!<okiiH k.1 >Jt lll,lfн mLCI\.f...JVПJ proazoda ) 17 M~;.o,kOrtt..ervJSUfll pi"OIL.11'1 3 ~~ l'rШ-.aiТU prOIZY~Jdl 
RS t>I<•V•) ) 56 J"-ri1XKI1111111CM111!11\1.'1 ln\~1'\:t..IVI\.1 p rOiZVC'Idi IJSt\ Pc\vrCe.prcrr~dcno.l\11 ) t\2 P'r111-шn1.i pfoi7.\l(.lc.IJ 
2Ч2 IJ1I 11С ~rovc 1\)[IICI IJC 3.41 i>n11111m1 >1 Ol:tvtX11 SУЗ шс~ l n:.o: ivi .oirot ..: lщ l>l·oi.G. 3 ,62 TciiJt<tiO!Sk:i Jntcn:tiVItt.t' l t)r'/'.vOOI 
722 тr~\klot·i 3.29 T~lюol()~k• 111t~tl.ftVШ ..-(•1 :t:VOda IИМ P1'6iZv<кl i od bttu1ct1 .bmS1ш 356 Priшumi proazvod1 
2Ј88 l)tv<l.pr~'~'Q (фrщlснн 3.26 ft1t 111i1111i )10Jl;'VO\JI ~К 1 Ccv1 t c:rcvn od pl3st.I1Ш.'JIJ 3 4~ Гcћnolosk• lt\LCt171VIII rro•.r.vo<lr 
~-7~ V:1l11ш proaz..od lcw, \!.сЬlщ 3 ·~ -L11кl~k1m k <l 1toal0tп IIIL~117.avn1 proi7.odi 241 L>rva .-.eoЬrnd.t1 1 Aruho C'l4m•tl ) )) Pnн-.зn\.i l')f01t:V(KII )LJK Je>iUVI p rorz...1 'ltCI0\1 IWI ).06 Pnn1am1 pr'Otћi(JdJ 72 :--1fOV8 dUbfJW. 323 Pf'ti1UI"111 protZ.vodl 
)Ј 1 МС1Ю ~,•vcd~vetc 1 -t:rнn.nuto 2.89 Ptti\"ClfnJ ptOI./"YOdt S 12 Лlt.;,~юiJ.fenolџlen'118tJ 3 1~ 1•ehnok.1skJ lni.CIU.IV'III (W'('J.t\Юdl 
W 1 Ncr~ t r.apolн:a.u 7.J'rw 2.7~ Pnt•-.:•п-u I'WUILvt-.la S 13 KnrЬonskc: k J.SCimc.ckriV0\11 3 os Т c:hnolos:k t rntCIIOYnl flfOIXV'Odt 
~S9 Sokovw od vo.!u 1 povr~.) 2 .70 Pnm:пnt Pf"OU:.""'-мlt 1(\.2 IYoaJ'Y(Jdt od kёcrn )(14 Pнr110Un1 proa:vodt 
К4 S C>rdda.,.rm 268 Nckvalafikovoщш t-.dcм11 atlfeDD""DD protZ.VOCJ• Ј 1_ ;r.,v.')lt 1 htl1 tiQAI 1 u~~ 3U2 1..-...u.rm pnмzvod.• 
737 M.ai.7..;1 ul-.. mc:.tolll.dctc.wџm 2.61 Т cl\lюiO!i:k1 trltf.."n.ttY'I\1 _rroexvod1 ~С") l~f(tf~J (»(~ pla~~.I\H <91 l'chnolosk i шtcnr.Jvm prnt/\'Odt 
Ј 1 1 H..::т~1lkohc.1lna JC.u 2.SЧ Pl"lll \:)1111 l'fCtr.tYOdl 2К2 {.)ll'lnCI od цvofd.a 1 ~C':Itka 2 -~ Pnm:u-n1 f)("Otz.wм.f, 
K4h P 11h<.-.r ;w oc.le<:u ОО tck lk(щ 2.SS N~k-v:-.ttfikoVI1!111" r11<lo 1n IJ1tcnZIVe11 pc-oii"Yod1 iS4 J~ovr&Џiivt!c,Sn"llt7.J1ULO. j )I CI"i1.:1 2 W4 Pr~11umi. pr-o,zvo~olt 
)t44 Z.t,щsk1 k uputa 1 >l.,plctcш 2 .47 Nckvt•lttikOYi111lщ rвdtюtlfltcnzivrii J)I''Oil vO<..II 1 11 l,kl.вlkoltoll\3 piCu 2.75 P1"1111.'\l"ltit)t()i ~V\J>IJI 
JS4 PovrCc.J>'vc)~.~""'.f..tll ll ~\.1" ~n1i.l , 2.33 PriiШ\ntl 1'«11/V("I(Ii 6Ч1 KOI'I'>In lkciJC i dc.lu v t 2.46 ( .jщl.$kim k1.1 'i to lo111tlltlщ.f ivш Щ)IZOdi 
t)S6 P(\v rec. ) I'C(:J.:!t:ll\),1111 2.32 Prilt'IВJ'I11 prnl.fV('J(Ii ,,34 l; lll'lli l ,\)!';t,нbrodcl\10 drv o 2.45 1'>1 irOOni1n r~ursшш 1111\IIMI\Itll pr•1iz.voc:li 
К4 Лltlli1111i jLЩ"I 2.31 Pr11"od11111t 1 CJ(Ш!it ll \11 1111cn..r:tvna proa:z.voda 09Н J i:t<IIVI fii'OI2.. i prcrn<l .. tщ 2 4 2 1-.ritт~:~.rnl proa.z.vodt 
Kh(.;щk 2~3 1 Р'1 ir0<lrш11 rc"'"r~щ~ 11\tcnztVt\1 proiz.voc:l~ 1t21 NnшdtaJ 1 dclovi 2 39 NckvniJfikov~щщ, rщlощ antcn7.avn• pmrzvodi 
:ЈЈ4 ~ЛI·' od 11111\е , ,,,.. ,-.er .. 1 .. 2.22 l~niiШml cњtvod• 121 Ouvn.n..:!Hrov.nc-pfa:кlc" 2ЗS Pri.m:"l.fnt ptOt~Wklt 
К'1 ~&IOCI od ~votdз 1 ~l1ko1 20U Prin1om1 pn'н.t.VC'КII Vl Sll\.!t:k n VOZIЬ. i ~ltlQ 2 30 LjudU:"it)\ kap11akнn 1111Cn11Ynt pr·clt.J'.odl 
Ж 1 StOCna hl'ana(scm 1.11 •• дl"') 198 J"nnDПU ·~-- Wl l~nJC:. • rt::t.I)C)Iic:~џl ~u 2 21 Pt111~U vrorzvod1 Н 1 Mcso.kOCU'.ctVL<L:t.nl l')f(t" ••• IWo Ynn-omt JЖOt.fvodt .4S ()dc~ik.ll11 22(> N~k"-зliГikuvwu.r•-. mdaщ "'"''--Ћ.fJVI\1 proavodt 
.14-4 Nз.ftne ~tV"I 195 .PnП'dml l'fOI.t.V\Idt 711 K(ttiOvt о vodenu 1 dr.paru 2ZS l'cl~ lfi\C;ni"...JVIt.t ptC"Н.fVfitlt 
7Q2 VадlцЈ ")lnvJ 1 4 "'r'CII\..1 1 Q) Tchnolm\o IIIICII.tiYnt Pf'("ltz.vodl КА2 l"cr.-kl ki11)1Utt.oc:rtз~• 1 ,.а 2 ~~ Nckvэ1Jfa:kovant~'1 rudot-n шtc:at7.JVI11 rm:tiZ"VIOd• 
.SY) 1:1{.,. 'lkoZJV"I.I)Iro-tCI\1\ PI(•IZ- 1.90 Tcb.-...>I(J . ..:k t 1t!Ccr11.1Vn1 pr<11Z\-•od1 •S7 V()Cc J>vc:fe 1lt suvo 1 95 Pnn-.arni proa7.vt"\tl• 
.S)( 1 C.:vj 1 CJ'f:Vtr od рl:ьi .ЈНО..•Ф I.R5 Tc:hnotn. .. k t щt~'I1.J'1Vnt ('lf'nlzvodi 737 Mufo.z.в obr.I1"1Ctnl:l,dclfivџщ 1 115 T(':hnol~l<i ii)LCHLIVI11 f'Oil.Widl 
04S ZIL"•"tCC.•--•~<t"lc." ~ll i\1 1 •2 Vnr1"trш pr·щ.t.v<w.li 2 1 l'rџ1ZVMi O<.l kщ1<!-ukt1 1 )(9 t.јщЈ~kјщ k npltoJOII\ lt\ IC I~/.IVI \ 1 'rU IЬJC.II 
N'J3 I"H11~V()<;II '-"1<1 'l) ll"' t lk\1,1111 1.80 Tc:he~ol~<~kl llltL:II.fiVIIIJW~•zvodi 'IY2 Mc:11JII\I k on\CJt1cri 1 М5 J •• .'udsklll\ kn )IIJII\111\ IIII!J11/1Vt1j 'lr('JI4Uidt 
~42l .. c k o vt 1.69 P1 1f~>tl1\i111 1'1.'.'1tii~IIIШ IIILC I)i"..iVrн I II·Oi.-,v~,>~.fl ))( 1 ~1001\:'1 llmHA(SC:III 1.11 tl .-:tt\\1) 1 70 P(itl lo:IЙ II Р' t'Jirt.VOOI 
N4 Ј M~1~ki k;:a "ttJt i ,J:Ikt) ~o: 1 :tl 1.~7 Nckv;tli tikuvtlllll" mdoш iн1e11.zivщ vnJ.Zvodl 7 1 !-;lf't'VO ~voUic i Jerolc)!:нrc 1 69 Pr'i,.(кl"int n::5'-111ШHD mle.:IO'JVI)I Jl iOi.~v()j,lj 
1:5 1 C.:cl\.1)0)'.:1 1 Ot));ie,:t c~IIШIЩC 154 t•tlll loiiГIII Ot.tV(I(It Н4Э мн .. О::k i kap~.111 1 sl . . lctcш 1 6М Nc:kvuiiJikovnnlfH ruc.IOII' llli~H0\1'111 rroi:z.vodt 
sз 1 SIIU.Ct.O~IJШ.I Gn ~}ICI11U 1 46 LJ•td'!lkU11 k••rнtoloщ IIIIC-1Mtvщ protzodt К 1 1 Mtllfltu:me ZI!JU(Ic 1 .... Nckv:UiCt.kovnnaщ ra(lcщ1 mlcn.t.avnt proazvoda 
из Jt.-~:1111,..\1 V11U 1 )Ч Pna:ruma 
""""'"'' 
1 Ј :-iiJtv1tcna.oЬradcna k r.t.1'10!1 ISA Pnrodrum fCSW"~IПIQ 1.111Cf\t.I\IТ\I ('lfOtzvodl 
73 Kмw:n.pcs:ak 1 gm~il 1 )8 Pnmam• Pf\>t.I'V\\dt 73 ()prcrn:t: n ddtnЬ.cl ам:.r.а: 1 Sl dlnokьJr::1 Ш\tnђ\/Т\1 PtOJ7VO(II 
Ј 1 l'nrodru ЬOCuk 1 RWI~ 1.38 Pnm:~~nu protr..,...-, 29 l"ro1rvodt tld .:unм:- 1 Sl 1...-rud::.oki:m kOJН18IC'N1111\\CfU'.Ivnt 1"'-"'ll.Odi 
J)S ~lnt IKOI-l- od 1\#olte 1 ,Ј 134 l"nп-c•n11 ...,-щ.Yvod• ~ 1 1 Og~ 0\>"('ldonк:.'\ • dcnvatJ ISO .• dlnok:w;:lu lПICn7JYЩ IM'f'l.tvodl 
~79 ~.S:tlj)IJI рrоГ.осЈ _g_vu1 ~cl Ј .34 L\udslщn k8.pti.I)10щ II~ICfMI\1'1\1 prorzodJ 2tt) RшЈе b:tk:r.l 1 k:oncc~нt.rfltl 1 ·~ Pru:nвn1:1 prot7'\'C'Id 1 ~2 DubnY.~(scш strcwJII) I .J-4 CJtJIOto"'kl lldCI\71VIU rot..r:vodt 6SM (.fot()VI !V017-od lck"~!o-ll l a;tl, 1 4) NckVftlifilcuvat\1111 mdoш 11)1Cn7.tVI·,j 1•rшzvod1 
597 Лdшvi i"..a 1111111.::1" 1 ~1 "11:1 1.34 Tc1uюlo,.k• 111tCI,71V111 lltOJ..r:vodt Ml tlnrщnik:_art(")n 1 4 1 1 111d-.;ki111 k.a JtOIOill IIIICI'IliVIIi '\fЩ,/\иЈi 
fo\1Jt\ U111ctni~k• J)t".:tlнl.:l l 1.3 2 l;Jud!<okll\1 k1ip11olcнн щt.:n"-'VI\1 prom:xti ))5 OIJ"•dш )l(loi~ .. OO 11дt\с 1 !"1. I .)R P1·ii11:1Пli PfOIZYOC:II 
59 1 [ J~ktt~.l t l1'.7..a JIH)( I 1 \а IIЩit• 1.32 T .:JII\<IIOI\kt IIIICI>.fiY111 1'11"\11/,;VOdl 1'\('"0 !"J t)IZVcм.lt fiC'I !St:J!(Itt I .)X Nckv:1Jitikovшшн n1~k•111 щtt.!.,:;.,I VIII 1r01~v0<S 1 
S22 Nc(II'!:,. IICII \ . ..:I..:m ·'"~'~ •tlџ1нl1 I .Z~ T ..:I11M1Io:oki 11\l~l l.ffVII!_J'Г\'II/..VOdl ~ 12 Sttш1Шt11 щ·сЊ.а i .pnOOr,nн 1,)7 Nckvi•liЛkovnшщ rol.l\1111 tltC~II .. IVI\1 1" Ctiz v U<I• 
R72 Mc<liei,~ki I IL"jltш l м:.l)l l 1 2') TcJ•нol\l!llkl Шlt;t l.f l\1'111 1'rou:vod1 ;]34 tJI :-. щЈ 1ыаЉ: 1 юаnсm1п 1 3' Pr111mл11 proiZ.Y0'-11 
:SJЧ( )I )<JCI od 13$\Ј~ПЈЈа 1110'(1 1 26 l'clш,•IO;.k r щl~n.fiVIll ['fOe..r:vodt 1 12 Лlk'"'olm r•tn 1 3 1 Pno'IO.Л\1 ()r017V.:·,._I, 
K~tol Mwa~kJ ШStruii1CIMI 1.26 Ljud,kш• k u )41Qiom tПI~OLI.VШ Pf'OI7.odl ;l(}'l H1l1ne s 1rove. tnatenic 20 Pntnart11 f)((I'I7'V(i(lt 
21 P't017WkЙI C!>tl lc.нK\IkU 123 \ 1UtJ.:Jcш1 lr.aJ)IwlcwtH IIIICI~.JVШ prщzodl \22 Neot"l:! hсш ~1сrп .ok"fмii_'IOII 2И Гcluм)IC~t~;kt IIIIC11LJV111 ro4zvnd1 
th2 ћni,YOdi щЈ •t.-teru 1 21 t'nn1DIТ1• rrn"'""..џ' 11 '•rac ' ... 1 od JtYOl<lll 1 tcl•kn 2Ј Ll~lm kapJtDkкпlnlc-IV.tYI\I rttщ.7.odl 
11 z.~01.sta w1:ro , """"''1 120 Pnn\.1U"ПI l.t,"tldl 73 KotncrчJCAt. • waflt 22 l'nrnanu pror.7.vod1 
~)Ј ћs::f1'1Ct\lt,l:lkoVI t ,Ј 1 211 Ltud. .... klft1 k• \lotJJoщ IJ\tcnпvna Pf"Ot)'.lJdl 7S VIIIJanii)I"OIZ..od lц kltka 22 L,uds:kin\ kaptt:~kмн "''~'\llvtu fW"{'I'IL.Odt 
5 7S Pl:~..""tit;nc 1111.J'!IC.O"'-t8k: 1 19 Tehnuto. .... kl ~t\let.,tVIII _ _i•tt-•:rvOO• ;.t\J (1,>40\11 01~1nt j:JIU>I~'vOIJI 17 J)refod i)IПI I~Uno.ttl ll:t 1111C.I\OVI11 f\f('l~vodl 
2 22 Ulнщо .s.t.-.1-.cnt~ i"..д'l.ekll\1 1 1.1 1. 17 Рrю"Ю.rш -.n_')IIV\-.dl 7У (.;evi,!UJ-.111 nro(od •V(1t..tcl 14 Ј JU..I:.I<iщ k:t i>Jt.IIOНI IIIICIV.I\ml Pf'(l l.l.Odl 
{)'JS Лt.1ti rL~ni i 7.u I IШ'- 11 ).,: 1 IS t- 1 ~и.l,kll1\ kt\ -.1 ~.r l t~111 llll\.' n7..avnl pro•~• ]~ 1 H..:k111t 11a 1:1t«:rJ!,I18 13 Prlll\011111 Pl't:»ZY0J1 
7"27 M:k..~i&te. Q 't·нuvodl'l ~' 1trt1nc. 1.14 Гef11IO I(, . ..:kr ill1e.:t)"IYПI C"tiZVodi 1gк < )t )1\ct <КI llaznJJI 1nc111Jo 13 1"riщ:щ11_j)(OIZV<xJI 
55 1 1:;- I ..:ЈЈ~п=• \I IJtl. 'ltн1i•ш.:r.pi·OIL., 1+14 LJu<l-.ktll1 kl• }1\,1101" llll~ llZIYtll rн·o1:;.Aм:l t IJ9 J'f(ll.f ucl prosuh nteLaltџua 13 Ll\tdskiщ k n l>ttiiiCIIIIIItiCilJ.JVIII 1')1 (1i<t0<.l1 
641 l lв.rщa i kщ tон 1. 13 l..ti--Кl~kllll ktl ) ll!IIColfl 1JltL:ЛL.IV1ll p 1'01z.odl 29 1 ~IYOii 11j1>kc :нr'OVC:. " IO"I I<:II JCI 1(1 Рrю\3rщ I>I"OI?.vOO, 
733 M!L:t.?.a ()l_>r- 11-к:l ћс" !'1k1tl:щt11 1 IJ l'ehiiOI,•ockt liiCCI17.1Yf\l (lf'OIZVodt НУ2 Stan\tl(l.nc s tv::a.rt 09 J_jud:>:ktiН kUI)IHI)~11\1 1tlt<ti.J'IYI11 J)r~) I 7.Qc,li 
211 P 11r 11.:\lcrilc zu hrt1\10:11 с 1. 12 J1>nrп•rnt ~I HI.fV(Io\11 2МС VIII\1\.0>t.?.JvotiЩ~k.a tllu)ш 119 Pnaнnnti J)I'OIJ:"'~ ~ 
7tll Sн\...,kn voz1la 1_ ~11\3 1.07 L udskaш kPrrt-111'1111 mt~t\71Ynl proi7oda 722 1 mkton IIS Tchno~ki tllltCr"IVI11 IOI?Wkl l 
2 -17 l)rvo ncoЬmd.11 1 C!NbO ui'W'twl l . t).t Pnnюnu "'""Мit [n42 Ј Jantpll 1 k nnon..s-e«•• IЦ Lji..Jdsk11ћ k :IJ'IIo1lf1411 ffliCI\J'IvtM prt.tиod• 
2\1 (."c:lulont 01~i: od Ь.мще ю Pr-un:ti\\1 
"""' 
263 
Tnbefn 8. Otkrivenc komf1arativne prednusli Srblje 11 odnu\"11 па odabnme razvЏem: zem fje i naj11.1pe.~nijc blv.'<c ZUT 2005. s:od. 
1005 
S ltiJI.IA \ 8. NA.rtJ~ I't:SNI.t .. : HIVSE ~l rT Sl_tOI.JЛ vs. RЛZVIJENJ.:: ZEM L.JI·~ 
l!tЉor. кrщн~ SM'I К lt(:д Fкkшr'ka inlt flD"vnml l t ohnt jti'Upt SM 1 К RСЛ l<'akt~ka intt.nzi, •n m t 
:ZKI RUt.lc K"'i:.da 1 konccnlrult . l'nm:.m, pt'('IJ7..vt">dl ly}72 Mnnc.t:.mo ;t.lalo Ncr~~vn!ltultO 
У72 Mt)I\CII\oю zltil ~\ . Ncr;)~.vr:,olllnO 158 Vt'Jot,lc i J'NUI:t\1\-чli(sc:m .!Юknv-.1) 46()() !Тitt'Шf'N l')roi~""'""' ' 
M7KtLII.I bl.IU l_.rtrodnlm re..-turмrno •ntcnпvn• protzvnd• )б) s .. '"tc-r.mcla.."c 1 med 34 02 
l'nmomo """""'"'' U 3 Rutk Nkra 1 konccn1r.aн 49.74 l-.n.m3ml prn1~'0d• 73 Vu1tOtti РГО17 .neplatн-:ant 2Ј.9Х 1 1\ld..;kllfl kilpJtUIOJ•1 IПtCП/IVПI l)fЩ)'..t~li 
74 Valj:~r1 1 "'n'I I7Y00t.pJt1HJТI I\f 39.6 4 1 jџdskш\ kOPIШIC>Ш IIШ:!n:UV11i t>ml7.t~l 245 () tt't:.vno (lrvo 1 d:rvcш u~JJ 16 .50 Prin\3rnl pro1zv'ч.l ' 
)1) 1 ScCcr.nи:taя.: 1 n\Cd 24 62 Pnrrornj proizvoФ tc7 Kol~1 16.01 Prirodn•m rcst.n•.,.._. m tc.rv•''"'i prol7~~~ 
67 Vcl1 1 •otnLvbkna.osшlot 232.S Pпm:una fW'-'IZ\o'Udt И2 &kar IS.86 l "nnxxrtttn ~tJr.~~ •mtt 1ntcrv1vn' 1>rшii'.v00 i 
73 Val1.1111 PIOIX-.1\C >lataronl 21 ,()6 1- ltldSklln k~1nitulo1n tnl«:nZJ\1'111 1)1\,iJ',\'Idl 322 13rlkt:t l,mrk• ugд1j,trc.\CI IЭ.74 Pfi •nш'l1i C'JUiz.viЧII 
)44 Kt lkLIIII.7.,1.1 )'-f11tl l б.2К l'nnu rni l)rt,iZV\м.ll 223 t Нја~·ю ~с-mсщ~ ;аа ost t1l1u 11 74 ~n:tn:)ml proiZ\'t\tll 
t2 1 C"TI\IC blli .ma~tl.uJja'mckQ' 14 66 l'nмam• I'М't"zvud• >44 Kukur'\.Q..u ~ IO M Pritn;una f)l"t''a ... "'OJ, 
~7 1 P o lamc:ri '-"tikм 12.2S 1 c:h.rюt..•:"~okt tntc:n7t\1'U pmt7.Y\'I.II Ј75 7...a.::lnl 9.tt0 l'r1.m;~m1 P«til.vt'tl• 
)$К Vt.CC ' l)f'\."'' i 7..\'\Ч:II($C:n1 M~OVi.l) 11.97 l' rimami prt117.Vndi К46 Prilюr zn odc~tl ОО t ek tkun 9.4Ј Nekv'.lftГtkov:щjtt" rudt)m •ntcn~vn• nm•zvod• 
232 S il\t..:t .rc:gc11C:r kuuCuk_ot \tlci IO.U2 l"'firmm•_pe:~z ... 'Udt ј6а6 Cank 93И Prir<wJrum rcsun~tma mtc.nnvn• J)n.)M.vod:t 
g7 Rwk 1 konc hca..tлth mc.tol:s 956 I.Jntm.nJt~J 571 Pol~rncn cl•kn1! 926 [ C:hnt'J~kl intcn~IVf'li prщ.tY(x! i 
S 11 U •f Clo"")IJ('ruct 1 dcn wt1 9 .02 Ј ehoolo111k 1 tnten;tiYI\i prtJIZVi:'dt 0 59 ~okovi <xl vp~o • fiOv•·e o 8.87 Prim:н·11i proizV\w.lt 
1)75 l,;,)~ i l11 Я. I:Ј9 l'•'irnumi l't\'izvMJ ~74 VullмtproazVOOi..olutarnni 8.S6 l ~iud:skam k51J»t.akwn intc:rv.Jvna P\)17 .• od• 
lf,K2 B.-k.;~r к 87 l'nrudшm rcst.n11n1 tntcnпvnt ~~ 2S Gui'Т'IIC t.a auюmnЬ.Ic 1 •1 79') 1-Jucћ.lom k.ao1t~m inleru.avnt pro17..t"'Cii 
MYI Otu,jc 1 muni<;Jt.t К,71 LJud.~k 1n1 k a(Xt:llom tnн~nzt\.'1\1 r'!roi'-0<.11 48 Dr'\'\"'l.tvtЖ(('I t)bm.dCI'IO 1. S9 f'rln"l..'\rn• pro izvo(l t 
r14h Pn.:k1'Щ)U.bra~•ю (I(J р~сnн;с 7 .9S l 'rimoml rrc.'iz:vcx.li 287 Нщ.lс i konc t)o, .tnah nlCtala 7.00 ('ri.nшrni proi:zvtXIt 
J..l7 Pi'c:knн"~~З,br~nt' t.xl "-':<>'- '-i t::tr. 7 .64 l'rimaml pro~Z"'-"'d t >461'RknoJ)Q.bno.\no od pic:noce 6 .63 Ptimamt proizvodt 
510~4 7 Sl Nckv:.Jtfiko,'IUUm r1КIOm tntenй"'IU pn'tltLvudt 91 On.l11t; i mun1c li3 6.3\1 t.iud~kln\ kap•tuloщ intcJV.tYnl pr\1i;rnt1i 
2 11 S1n.1v.1 kN {)I\:1 1 !1\ttП:) kt''·~' 6 .2S Ртtщrт (1f'C)iz.vџc..l • 4 21 Cvt'81c Ыlj , I110Stt.ul j.-'rщ~ka• 6.3 1 P'rimзrni proi~V\XI• 
2 72 S in1W duЬriva S.93 Рrimштн pr-oi"ZVI.."'<... t 16~7 Oprc:m:.t 7.3 ck\IТI od Pf'\~ mct 6 )С) LJud:!dctm kapttaiOm intc:rVJvru pmt..t..cxh 
) 1 tt Mao.dr f)n)ez. <t1ol1t:m t ~• 5~73 l."marn, rwuiZVOd.• 1)47 J>rc.ktup3..brUno od t')l ).Јtаг. 6 13 l'rim;&mt prOtzv<\dt 
~79 OtPIIc;.l о.Ј plw.t1fщh rm.'" S.68 1 c:l\no)<.loSkl inccn71VJ\I flfflii'V\~ 1 ICSJ Otщt(l 5.95 N ckvulitiko v-.tnatt\ n1<..lwn il1 tc lшvnl rщ.,tzvuc..l t 
t'186Ci"k S.2 1 I Jrirodniп\ rc:;un;i11'\l• inttnдvni _proi.z:VOI.It Р.Э2 S•ntct.,~Cgt::ncr kцЩ::uk.('I(OO(:i S.6'i Pril"nШ"nti'N'OiZV\'tll 
~ 1) Karh(lot1."ke kt.,~ltnc::.dcnV'I"-1 5 11 Гt.:hnu~k• an1a1пvnt pn'lt.t:"-ndt it41 Mu'kt k~PUII ,oknc: 1 .... S .S1 Nek"wlllakovanttn rodom tntc-nzivnt l'lf\"1~1 
'1 2 Alkoh)li.ft:nOit.dctiv.ш S06 Ј c:hnt11Cђ.kt t.ntmnvnt PJOI"'"'"i..l )73 Ct1k,, ladэ S~ 1) Prinюn1i f)rutzv,xl• 
Ј) 1 Z 1V1'C 1 b llj IHt"l~tl 1 u}Jot 5.03 l'1'1marn l ~'t)tZVUf.ll iRS O IC1VO s 11 Priгtxln•nt n:.~ur~tn\3 tJttCIV..IV'ni pr-ol.tVtкlt 
722Truktщt S.OI )'c:hnol~kl Jf"ltCitlJVnt (Y017'\'II01 593 l";k.._,pktZIVI,f'lf('ltdv\ I'"''Z... 496 l " d\tw)kt~>kt tn&.mlJ'\1\t t'f\\t7V\'I:It 
22 Ortkcta.nvtu щ;;tiJ_I~ -4.25 l"nrrornt JYUir.vndl )91 M;)lg.;lnn.dr IC"H'"-e mащоёс. 4 .74 J'rimi.tn1iJ'I""ЧfZY(~ I 
59 Pt"'l}o IWft 7.Ј1 J"'l{\dn'IC 4.23 Nck ... -ul•lik"v:a.mm tйdom •ntCI\ :t..$vn.l l)r't".Gvt>l.l• f?_17 Mc~n.koпtc-1"\'t~(l t\i DMi7.., H.i\ 4. $7 Pri•t\o'lntl )toizv~чl i 
(~К P rt,I7Vt"''c.li щl ' iHiric:t.hruEi rla 4 . 11 t 1riП"I..')_fПII'W'OtZVOdl 84 Лlutшnijun\ 4 S2 Pnradnam resur"tn3 lntC:n.t.Jvna r>tnt,YCIOt 
16-2 Glн-.:n•~vatrtкl.llru grod m::.L 41)0! l~rirodr:нm rcs:urмrn::t. ante:nzamt Pf"NLY\1dt 844 7~• k::.pu11 1 sl .. plc-tmt 4.37 Nekvaltrtkuvamm mdoo\ •ntc:nztvni Гtf\)U:Vodt 
rц_3 UЈ,мо ~mc.nJt: Ј"..а <ЬLul1з 3.97 J>nrram 1 I')ГOIZ\001 62 <t l~ncпi.vutre'l~t.alnj ~rJad IY\at. 4.22 Prirt.>dnlщ (1;$\IГN I"\11 ince n.t.IVI\i fщ.н.tvtxl i 
112 AlkUth)ln:-. l'l il.).a 3.\12 l'rtrнami I)I'OiZvo dJ 3$ 1 ~IC.:ktri~tKI. CI'ICtgija 3 94 Prin~mi protzv,IO• 
II"J J M3r.tortn.d r jc"t lve m:~~si1(J!Cc 3.81 l'rш"!Qrru fW')t:tv<xJ• 562 F>uЬrava(scrn ••m .... ,h) 386 Tehnoio.kl .,.CflJ'I'\"ТU floГ\W,~J 
2S Gume .t..a auta.noЫte t ~~ 354 1 1ud:o.kun knpitalom tntcnnvn• pro•.:wd• 211 S 1r/J\'::1 kN('II~ 1 S l tn3 kof..:u. 3.И2 Pћmarna proiZ.Witlt 
12 1 D uv;tn.sirov.nCI'II'"Cr3dcr1 3 52 Pnm.1mi JЩ"I i7.VOdl 272 Sl r·џva c.fubгi V'(t ) .6<1 Primмnl __ pc-oizvnc.Ji 
t'46 PtЉor ~:) OOd\1 ,"'ld tek,tkun 3. S I Nc:~-ullfikov-.mtm radom tntc:IV.ivru prnt.L,vdt 63S Pmi1VOdi t'tl dn.oeta.м з(,() PrirodnJm ~unlltn::t. tntcrv.t ... Тti orut7vodi 
•73 (.'оiюЬdз ).41 1..,\mшru ,P'_~"'"Od' 59 ћ'loknvaCi 7...3 f)OdoYC 3.S9 Nekvablikovn•ш•1 D dosn tn t~nzivt1 1 nnнzV("Iot.J• 
if_o.Ч1 ()pгcll'\11 zn dNn ОО pff!S 1~1. 3 36 1 1udsk1m k:tflital t"n 1ntc:novщ pf"Q1700• .St' l C:cvt i crcvu o tl pla.o;.t-l't\1\:->0 3.37 T~hnnlf\t'lki lntCI11:1Vni prni.rv(x!i 
)Ј 1 Mc~t\_нovcdc.1!v~k i 1'1ПV%-J1utu з 19 Pri1m m i nrni7.\."\)tJ j 048 ћшt:vud.• ОО fit.arК:a.~oo. ).24 rt"i.mnm~ ~ 
)~9 Sџkt''""  od ... ,,с~ !_ро,тС.а Э IK Pnm:tmt~• 83 Rudc: ьakn 1 konc:erиatt Э. IИ l~mamt fV(I!UVOdl 
KS0k"'"' 301 rnmdnllћ rc=:!>'Uf"S II1\a intt.:JVJ''I\1 ('Н"'tz~:Юt 156 ћ'"тCc,f)l-crь(fc.no.nn 3, 10 l~,·,nщrnt proizvod• 
2')2 IJ1JitW ~IГOVC 11Mtc;njc 2.К6 l)fi i)\;)Пli I"'I'"OiZ.V(' C.II ~93 P rt)t.r.vodt о4 p la.'it ik\:,IU\ 2.9S Tehrk1loski lnte.nлvnt prt,ll'vuc.Н 
N1< J~tavi pm1.7_t f'lt\:rud •. nn 219 1•nmami pmi.7.,·oc:l• 47 Ј)'""' ncotwud tlt ,e.Nhc'l oЬrad 2 75 J'r-imarm~"IIJ• 
334 Uli"' ~  n;)(\c 1 f'l"'l.ne-ra1u 17К t•nrтomt rwuavodt 42 l..cn,kt kaputi,Ogrt:Н.:a 1 :-.1 2.66 Nc.kvallfikov.&nll1) r;ldQm IIШ:ntiVJ\1 ('lf'c)iZ.vtxlt 
fl$7 Vnc~ :ove:i.c ifl MIVU 264 Р1 imar111 ('1(\)iZvtч.ll 5 Ј З K:н lюn.'i.kc k1~~1111c~d~l·ivut1 2.61 Tehn,, lfi.o> kt i ntcll i'IVПJ P"'"i.tvtxl• 
SЧ3 EkSI\ II"''.flvi.pltt,ICI\n. pntl7 261 1 t' ll.noJt""Wkl Jnten.livrti PfUA7'"'""' ' )()2 Prm.rvod• od tШ-га 2(,(1 l"riпw.nu:~zw-.dt 
јЫС4 ЛJurnar\ljurn 2 51' IJnmdшm rea..sJJR) tntcnn"-nt_proc~li ~_92: MC1:tlni kontc1ntti 2 s~ Ц~кl~kiln k:tOttai~\IYI •ntcnt.JY1ti nпнt.AXII 
)1 7 M~'.konzcn.·t,;tN Ј"М'1111' .lm 2.43 ћн~mi .".('IZ'I.'UI.It OS4 Pt,Vftc, !olvc'.c.l'ii i1\Г.t.rФIO,Prcr:.d 2 .54 l'rmшnti I:)ГotzvщJi 
X4S Odc~з.n11 2 .36 Nckv:l1i ,ik~)vnnim rщJom iлtcnдvna rм'<H.tvoc..ll 2g2 Ut ")UCt ОО ~Vt\bl~ i ёc.lsk.o 2. SI Primoatn1 fМ'uizv.:)d• 
)(41 MuS.kt kзputмaknc i ~1 2.ЭS NekvalttikO"OUl~m niOom mtcn:tiVПI J'lf'(М;tVUdJ 12. Alkahnli~Гc:nolt,.dcnv,щ 2 2 7 J"dwюЬ.:kt amt:nzsvni f'nJJt."YOdi 
M4.t l.c:n,.kt k::a.p-..J ' '' ,plc:tc111 22А Nc:""-a111"sknv.mtn\ rndon\ II'IIC:nz..vnj rrщzvodi )35 Оц,вdm pmt7.od nзt\c 1 :ool. 2.26 Pritnurщ protzv('l(l• 
... 4~ Drvo, l)r~to t~I01deno 2.22 l,nn'l3rni J)Г012':VOt.ll К2 1 Nщщ:Stuj • c.lc lovi. 2.2 1 Ne.kvl.lltJikOV'.U111n rl)(.)om ii\IC-n:t:I -...1\IJ'I'Uit:Vtkft 
J3S Otl)(lt lnl prot.t ,,d мfi~ 1 .!il 2.2 1 Prнronu I'Wt)i~\I'OIIJ• 1098 J4.""Sttvi р..-ом t prc:rod .n:n 220 Pri"'-"tN I)N)iJ:vodl 
~Ј Pien~~eu t mp...•lte3...U иnu 2 20 t~ritn:);m.t l)rotn"\XIt SJ Ј 1Jм.ltcwodon•c•• dc:nva'1 2 .19 Т c.hnol(ђkt tntenпvnt pn._,мv('<Jj 
)S4 PC1vrc.;c.~"'C7.c.l\n'U znutu.('!t·croc.t 200 J•n m:tm s !1ГU1Zvodt 1 1 1 Fk.t ..o lkohnll11'1. p iCu 2~ 14 Primш'r\i proiz vcxli 
11 1 Be:t.lt l k,)tюlжt fl it.':a 2()1 J•nn~rni ' ro i.;o;'-"f>di g4s O.lctu.nn 199 Nekvo~ltfikovшum г.tdom 1n1c:nz~vnt l'lrutZ\o'1и.lt 
•72Ка.k.~Ю 200 l•nmam.J rwuavod• '79 Otpoco od pl.utotnoh ...а 1.91! Tehnol"'"k ' intc-n7.t\'ni prt'lt7vodt 
96 \ ) rnct n•~lo flir'Cdmcti 1.\19 1 1udsklm knpit'31um inlcnz.t'\1\t proaze'ld• 6S8 G \)IOVi pr-(111" nc.1 1Ck51 l'nt:l1, 1 9S Nckvullfikovt)l1im rnd011\ tnн:nzivn• "niz,v .,_,d, 
)56 Povrt;.c.preral.ft: lю.nn 1 9Х Pf"II1Шfrt l rrt,i7.vudi 691 Ko•l.'\ trukci,c 1 dclovt 192 LJud~Jc•m karнt:~lom i:ntcrv.1vni JYt~t.t.o<lt 
"i42 Lckt)VI 1.'•1 Pnmdn1m rc:'SШ"51ПD tntt:ni"',Тtt prouv..1d• 10-1 1 PScntctt i na,юl•c.э...u .t..mu IXO Pnmanu prt'litl.V\~1 
'м~) Pn"'•""'-"<~• c"ld ftl;ьtJke.rn1 IIO Ј chnoiO-.k 1 8rdc:n7t'ml pmt.N\1dt ј634 J;u1 nlr.<"ISt. oiW':idt=no dr'\1\'1 1 76 J1'rimdl\1m ~UГMfl101 lntCI1ZfVТ'I i J"IH'II.f.vt)(li 
.SK 1 с~,.....,, 1 crcv;J t'd )1:15-t tтш~а 1.~0 '1\:Jl.oof('l~k i IШ~n71Vni Or\'117.V,"'Idi 4 3 Ј Z ivo1 i Ыlj.n1:a.•н i i ulju 1 73 P l'[nULrnt fi(Oiz...,.s<lt 
244 Pltщ, pri.ro..ll'lil .~ln)V3,t)lfЩCI 1.77 Pri tnзrol rwaizV\"'dl 334 Шtа ,ю n:аЉ: ' minc,-.al>l 1 71 ћim:arna I'Jif1)i7...,.кl• 
')~2 OtfX'Io:l ()(ј .S:""''doa i ёcbl;Q 1 74 l•nma.mt I'(UtzVUdt 22Tmkt<'f1 161 ·1~cfuюf.t~k1 intCH.f.IVItl Pffil i"vtкl.l 
~1S Pltl.'itlt nc nw~c.,.._,tзl.c 1.44 Гchnnlc-... 1.:• шt~::nztvnt pro1~V0tl i 1641 Jlmlta i ka r1t"''n I.N• Цut..L"k lll\ k;:~p1talщtt intcn.1.tvni nr('i"'xli 
ОЯ Ј Slt •~na hr:H"-1(MCn1 fiџa n nu) 1.42 P1'i1YIШ·11a ('ln)I7.V\~I i N43 Mu.~k• kuputt 1 :tl .plr.:t~nJ 1 S7 Nt:: kV'.a l•fik,~t\lm r.adom tn.1en1:ivnt prnttvc'tii.JJ 
344 N:~l\11. )Щ.~.('Ј"'I 1 зч Pnmэ.mt f'fO&;c\.'1(.1' _&ft <Aroc• od tlo..t.nth mctoala 1 ss l"nm;ttN .Pf01%Y\w.lt 
733 Ма_" .r..:s •Фг пм:t tн:.t. ~ktdant3 1.39 Г..:hnnJo ... lo 1 111СЈ""''""' ptol7.' ""'' ~2 1 Prc'lt.t'l.'tx!l t'd k11uёuk lil 1 54 l .jџd~kllt\ k~DitUit\111 intt' IV.IVfli pГt11 ~.A ioC.II 
2 73 Kaн'k:n,pc~''k 1 •rnfil Ј . Ј4 ... I IЩ:.1 1 111 1'Н"'Ш7.Vt\\lt ~ 12 ~ш\itмni \IП:d:.1 i i.l'! ritюr, t1n 1 •• N ckvotll liknv;lntt1\ r.tdt..)П1 tl\lc:-nGivrн r'll\1i-GY\xil 
222. U~.ll'l~l .'it:mt'hiC LI.I'I:Jk~\ll ioi 1 34 l'rtrnurn• pte)il;vud• 773 <mn,-ma. z:. d•~mb.cl cncrJ!,.. 1 47 1 ehnok'-o.k t tntcn.t.:tvnt pn•.tvod• 
35 Dcl nW Q оЬr meukм.t • nc: 1. 32 1 ehлolo-Jct tJVCJ\J'f\'nl prnarvud• М) Кк~«rnc:nЦџ"'O'ckviJ\.'Ikl Jn:i.t. 1.4$ Prirc.ltfntm n:sunoшu intcn,.•vni p.rщ7Vt~i 
~33 Ptg.Jt~ntt.l:a.kc•v• 1 ~1 . 1.)2 C iud:.kt llt kttpttдlc'lf'l' IПICI\ZJV.tt .PГ017.Akll .)29 PtC"IIZV()t1i l.'ltl '1LinC 1 41) lи:iudski •n kapica lн111 int~ •иlvni prol~-t"ld• 
М Ј J-lщ ttju i kartcm 1 2М Ljud.'>kttп ki."lp_iшlun\ ihiCnпvni pma.v..~ll )57 V,\ICC :iVCJ.C ilt SU'I.'" 1 30 l'nm:ttnl prOIZY(\tll 
5Ь2. Duhr• ... ~:o.c:.m !111\"''vih) 1 24 t chnul('ђki iNcnLtvru rwnt"'Od' 1')99 VrC111Lod pm.ttth mct31a.м 1.24 Ljuchk tm k ap11..:1Jont lntcn7~vn• pmll'(\f.lt 
7)71\t.Ь ,;s оtж mctзla.cki,,YI,nц 1.24 Г chnr..,lo:-.k• •ntC::I\LI\'111 pr~).,vtк!t R92 S t un\));kne ~tvon 1.2) Цucl.o;k ••n kьpiшlc\1)1 in tt: tvJvt\ i pnttzrnl i 
(..а5 Zit~o• rtcc,o:;-шlc.\1 7mu 1. 14 ћ'щ);"lrn J l'roizvodt 93 l't011V\xli ОО ticc 1.22 Цudsklm ko:~;pata lont intt.:nl.tvn.i Dnщщd1 
Ml Kr~.cc- •ncr'lt.ur.ыtcvir\:!ik t rt"l3t 1.13 Prirodntm res:J:JaiП\3 IПC.CТU'.JWU pr01%V\\dt 81 ~tt~ hrana(u:m .ЬLu пnu) 122 Prima.rnl Pf'Oi».'Odt 
if'!79 (.'~.(~lji JМ'(•I~od "R"''' Ul 1. 13 1 JudSkiiYI kapttдlnn\ intcn7J"1\I rщ,.7..ndt 735 0.:1 mu~ 1"A"t oЬr.mce.~k•d. • ne 1,2 1 l'ch•-юl~ki inten:r:•vni ('1r~)t7.\IO(_t i 
728 Ма~ .f".U Pt11Cdtt\C tnd.gr ~':-.1 1.1) J' chnolo!okl intt.:l\7.:tvni l)ћ.)tl"\1'\)da 79 1 };iю1ku vo7Њt i t>prcmn 1 2 1 Ltud~kltn knp italum intc-tv.:tvni pn.1at.od1 
J S 1 l"!kktritn::t CI'\Crg.ijta 1 11 Pnnnm• l)t"Oiz.voda 71 S•h' 'IO к"\1"('"11.dс i Љrolcя.urc 1 20 Pnrodrшn ГCS\r.!Oitna intcn7.J""'i prot.l'"vndi 
S'l l lmckl~ idr7.D_~ namзLJ I .OY 1 ehnuk)!kt ,,.mtAvnl proth'\"'ld1 273 к .. ,..,...rteяk , wafi1. 1 IH Pri~m• ('II'Oi~vw.:IO• 
$31 :'\1ntct rw:..m;al д 00!CI11C: 1.09 1 1uds k•m kapiшlorn tn t en.t.IYt\1 p roi..tcxli 663 Uuюv• n'iJн:r11 ln• pn.•ii'VO<Ii 1. 13 Pri ••odпil1) гcst~i'""' intCIVIYnJ J)f\) it.v,xli 
1(~2 i'.CII'Ik l k:tf'НI II,Hilfl;)~j 1 ~~ ) ,4)':) Nckvџl,lik•1WП1111 rudom tnlcnz•vl'ti nn:-.i.r.vW• 1 12 Лlk(,hofn..J. f! I~O 1 12 Prim.'1rrn prot:ZY\"-'' 
:1К8 Otrxи;, t"ld h:vJ'tth mr:tзl.a I .OK Pnnx.ma pr_ ...,iю.'Udl 13 ~to.VItc:nu.o~ kпла 1. 11 Primdnrm n:surмm:t tntCtv.:l\lr\1 f'lr\,t7Vt"М.1i 
IIKC\b 107 l"nrodnиn i'C$UI'SIIM lntat7.J'"'' prot~vndl 68 V')n1Џ1:\t 1.1\'\ЮnJSk:• c.J iak:a 1 1(1 f'rim:1.rn1 PГOIZVC."-11 
I<'J2 .S аан'l"щ\С ~1vart 1.06 1 ~1 \lc.J~k lln kltflitti i , )IYIIПieЛLIVIll f'l\)i,.o:('l(.) l 121 P1•ljo ' rivrctll\t.:. m01.-;Љ\С 1 (11< Tchnul~)(!.ki intci171Vtti Prl\l.tvodi 
""2 Pn•II'V\~1 od ~t.:.,;er.t 103 l'rim:1П11 proiz,I1_\ICJI <Ј2 01l1nc: stro-~ nwet•JC 11101 l~manu prot."-Y\"1' 
)!,~ж MW"JeLi instrui)'ICnt• 1112 L•uc.Ъ;;ktn1 k3J)Itoa.kvn rntc:fV.J\'1\1 orua.oda ~Ј LIY\1ttщskc ""'-'"'е n~lente Ј Л4 l"nmam• __ prщzV\\\It 
~2 1 J'ft'"'"'ч.l ' t"l{l l<tшCukз J.(Xt f J\ld '>ktn1 kopi t;~l\1n1 intcлztvnt (lr. ,i.r~l\1 1 121 I)~IY;.lll ._..:lr\'lv.щ:pr~пatlcn I Щ Pr.nt<~rn• !)fl)i.GVt_кfi 
1ч2 Va.td~l ю )lt'Y' ' t~'rcщa 1.1..10 'l 't.: l ,rм.JI~~kl tnlcn.t.IVШ r:>«}ll'"lo'II01 
l t." or. Proratнn kand1data na osnovu podataka preuzetah od RepuЬI•l:kog zavoda za StaiiStlku 
264 
LITERATURA 
l. АЬеЬе, Т. (2000), "Commodity Concentration and Export Earnings lnstability: Evideпce 
from African Couпtтies", Center for Economic Researsh on Africa, School of Business 
Montclair State University, Economic Research Service U.S. Department of Agriculture, 
Washingtoп, D.C. 
2. Abugatas Majluf, L. (2004), "Swimming in the Spaghetti Bowl: Challeпges for 
Developing Couпtгies under the «New Regioпalism»", Division оп lпteшati oпal Тгаdе iп 
Goods and Services апd Commodities, UNCTAD. 
З. Alleп, R. G. D. ( 1966), Mathematical Economics, Macmillan and Со. LTD., Lопdоп. 
4. AI-Mawali, N. (2004), "Couпtry-Specific Determiпants of Vertical and Horizontal lnti-a-
lndнstтy Trade of Soнth Africa: An Econometric Investigation", University of Canbeпa­
School of Bнsiness and Goverпmeпt. 
5. Alvarez, F. and R. Е. Lucas (2005), "General EquiliЬriurп Aпalysis of the Eaton Korturп 
Model of lntemational Trade", Natioпal Bureau ofEconomic Research, Cambridge, МА. 
6. Annual Report, 2000-2005, WTO. 
7. Aqнino, А. (1978), "lntra-lndustry Trade and Intra-Industтy Specialization as Concuпent 
Sources in Intemational Trade iп Maпufactories", Weltwirtschaftliches AJ'chiv 114:275-
296. 
8. Arsic, М., Mladenovic, Z., Nojkovic, А. i Р . Petrovic (2005), Makroekonometrijsko 
mocleliranje privrede Srbije-teorijske osnove i rezultati. CES МЕСОN, Beogгad. 
9. Assanje, N., Chadha, R., Sharma, Р . and У. Pau Woo (2003), "Canada-India Trade: 
Retrospects апd Prospects", Asia Pacific Fouпdatioп of Canada, National Cotшci l of 
Applied Econornic Research, New Delhi. 
10. Aturupane, С., Djankov, S. and В . Hoekman (1997), ,,Determinants of Intra-Industтy 
Тгаdе between East and West Ешоре", World Bank Working Рарес 
11. ALigier, Р., Gasiorek, М. and С. Lai-Tong (2003), "The EU-Med partnership, tће Textile 
lпdustry, and RLiles of Origin", Universite de Ја Mediteuanee & IМ, Sussex University & 
GREQAМ. 
12. Balassa, В. (1965), "Trade LiЬeralizatioп and 'Revealed' Comparative Advantage", 
Maпchester Scћool ofEconomjc and Social Stt1dies, 33 (Мау). 
1 З . Balassa, В. (1986), "Intra-Indtlstry Specialization: А Cross Соuпtту Analysis", European 
Econo,.nic Review 30: 27-42. 
14. Balassa, В. (1967), Trade LiЬeralization Among Industrial Countries. McGI'aw-Hill Book 
Company, New York. 
15. Baldwin, Е. R. (2000), "Trade апd Growtћ: Sti ll Disagreeшent About the Relationsћips", 
OECD Working Paper No. 264. 
16. Bald\vin, Е. R. (2003), "Openness and GгоwЉ: What's tl1e Eшpirical Relationship?", 
NBER Workiпg Paper No. 9578. 
17. Bastos, Р. and М. Cabral (2005), "The Dynamics of International Trade Patterns: 
Measuremeнt алd Determinaпts", University of Nottiпgha111, Scћool of Ecoпomics апd 
Management-University ofMiпho. 
18. Belke, А. and Ј. М. Heine (2000), "Specialisation Pattems and tће Syncћтonicity of 
RcgionaJ Eшloyшent Cycles in Europe", University of Hoћenheim, Departшent of 
Ecoпornics, Chair oflnternational Economics. 
265 
19. Bernhofen, М. D. (1997), "Intra-industry trade and strategic Interaction: Theory and 
evidence", Journal of Jntemational Economics 47., Department of Есопошiсs, Clark 
University, Worcester USA. 
20. Blanchard, О. and Р. Port-ugal (1998), "What Hides Behiпd an Uneщployment Rate: 
Comparing Portuguese and U.S. Unemployment" , National Bureau of Economic 
Research, Cambridge, МА. 
2 1. Вlazquez, Ј . L., Rodriguez, Ј. and Ј. Santiso (2004), "Angel or Devil?, Chinese Trade 
Impact оп Larin Arnerican Emerging Markets", BBV А Research Department, Annual 
Bank Conference on Development Economics (АВСDЕ). 
22. Bolaky, В. and С. Freund (2004), "Trade, Regulations, and Growth", University of 
Maryland and World Bank. 
23. Bora, А., Cemat, L. and А. Tuпini, (2002), "Duty and Quota-Free Access for LDCs: 
Further Evidence from CGE Modeling", Division on Intemational Trade, UNCT AD. 
24. Во1-а, В. , Kuwahara, А. , and S. Laird (2002), "Quaпtification of Non-Tarif Measures", 
Divisioп on Intematioпal Trade iп Goods and Services апd Commodities, UNCT AD. 
25. Воwеп, Н. Р., Hollander, А. апd Ј-М. Viaeпe (1998), Appliecl Intern.ational Trade 
Analysis. Basingstoke, Macmillan. 
26. Brander, Ј. А. (1981), "Intra-Industry Trade iп ldentical Commodities", Journal of 
Intemational Economics 11 , l-14. 
27. Cemat, L. (2003), "Assessing South-South Regioпal Integration: Same Issues, Many 
Metrics", Division оп lпterпational Trade in Goods апd Services апd Commodities, 
UNCTAD. 
28. Chan-Hyuп, S. (2005), "Does The Gravity Model Explain Soнtll Korea's Trade Flows?", 
Korea Institute for Intemational Economic Policy and Yokohama National University. 
29. Chan-Hyнn, S. and Н. Lee (2003), "Trade Structure and Economic Growth: А New Look 
at the Re lationship between Trade and Growth", КIЕР Working Paper 03-17. 
30. Choudhri, U. Е. and D. S. Hakura (2000), "Internatioпal Trade апd Productivity Growth: 
Exploriпg Ње Sectoral Effects for Developing Countries", IМF StaffPapers, Vol.47, No.l. 
31. Coppock. Ј. D. (1962), "Intemational Economic Instability", New York: McGraw-Hill, 
Trade Yeat"book, FAO. 
32. Dollar, D. and А. Кrаау (2001 ), "Trade, Growth, and Poverty", Development Research 
Gгoup, Тће World Bank. 
33. Dowrick, S. (1995), "Openness and Growtћ", American Economic Review, (4). 
34. Duraпd, М. , Siшon, Ј. and С. Webb (1992), "OECD's Iпdicators of Iпtemational Trade 
and Competitiveness", OECD Working Papers No.l20. 
35. Economic Survey of Еигоре, 2000-2004, Economic Commissioп for Europe, Geneva, UN. 
36. Erlat, G. and О. Akyuz (200 1 ), "Country Concentration of Turkish Exports апd Imports 
over Time", Middle East Economic Association and the Loyola University of Cћicago. 
37. Extemal and intra-Eиt"opean Uпion Trade, StatisticaJ уею·Ьооk, data 1958-2003, 
EUROSTAT. 
38. Fainshtein, G. and N. Lubenets (2002), "European Integration, Regional Specializatioп and 
Location of Iпdustrial Activity in Estonia", Techical University of Tallinn and Iпstitute of 
Economics, Estonia. 
39. Falvey, R., Foster, N. a11d D. Greeпaway (2001), "NorЊ-South Trade, Openness and 
Growt\1", Uпiversity ofVienna, Departшe11t ofEconomics, Working Paper No. О L08. 
40. Fingel", Ј. М. and М. Е. КI·einin (1979), "А Measure of Export Similarity and its PossiЬle 
Uses", The Economic Joumal. Vol.89. 
41. Foreign т,.аdе Statistics: А Guide for Tlleiг Use in Market Research, Intemational Trade 
Centre UNCTAD/WTO. 
266 
42. Fontoura, Р. М., and N. Crespo (2001), "Detern1inants of the Pattem of Horizontal and 
Vertical Intra-Industry Trade: Wћat Can We Lеаш from Portllguese Data?", ISEG 
Teclшical University ofLisbon. 
43. Frankel, А. Ј. and D. Romcr (1999), "Does Trade Cat1se Growth?", American Economic 
Review, Vol.89, Nо.З. 
44. Frankel, А. Ј., Roшei, D. апd Т. Cyrus (1996), "Trade and Growth in East Asiaл 
Coнntiies: Cause and Effect?", NВER Workiлg Papei No. 5732. 
45. Fraлkel, Ј. and D. Romer (1996), "Trade and Growth: An Empirical Investigation", 
National Bureau ofEconomic Research, Cambridge, МА. 
46. Freund, С. and В. Bolaky (2004), "Trade, Regulations and Growtћ", Uпiveгsity of 
Maryland and World Bank. 
47. Fukao, К., Ishido, Н. and К. Ito (2003), "Vertical Intra-Indнstry Trade and Foreign Direct 
Investrnent in East Asia", The Institнte of Economic Research-Hitotsubashi University, 
Institнte of Developing Economies, lntemational Centre for the Stнdy of East Asian 
Developmeпt. 
48. Gi IЬert, L. С. ( 1995), "International Commodity Contюl: Retrospects апd Prospects", 
Tntemational Econornics Departrnent Commodity Policy and Analysis Unit, World Bank. 
49. Greenaway, D., Нiле, R. and С. Milner (1995), "Vertical and Horizontal Intra-Industry 
Ђ-аdе: А Cross h1dнstry Analysis for the United Kingdom", The Economic Journal, 105, 
November. 
50. Grнbel, Н. G. and Р. Ј. Lloyd (1975), Intra-Industry Trade: Тhе Theory and Measurement 
оЈ International Trade in Differentiated Products. Wiley & Sons, New York. 
51. Guzin, Е. and А. Oguzhan (200 1 ), "Country Concentration of Tнrkish Export and lmports 
Overtime", Ecoпomic Web Institнte, Midc1le East Ecoпornics, Association анd the Loyola 
Uпiversity of Cl1icago. 
52. Gylfason, Т. (1998), "Exports, Inflation, and Growth", Center for Bнsiness and Policy 
Stнdies, University oflcelaпd. 
53. Hakura, D. апd Е. Chot1dl1ri (2000), "lnteшatioпal Trade and Prodнctivity Growtћ: 
Exploгiпg the Scctoial Effects foi Developing Cot~ntries", Iпteшational Moпctary Ftшd, 
StaffPapers. 
54. HandbookofStatistics, 2000-2004, UNCTAD. 
55. Havlik, Р., Laпdesmanл, М. and R. Stehrer (2001), "Competitivenes of СВЕ Industries: 
Evicleпce from Foreigп Trade Specializatioп апd Quality lпdicators", WПW Research 
Reports, No. 278, Vienпa. 
56. Hit-schmanп, А. (1980), National Power and the Stгucture оЈ Foгeign Trade. Berkeley, 
University ofCalifornia Press. 
57. Hoekman, В. апd S. Djankov (1997), "Detern1inants ofthe Expoit Structш·e ofCountries 
iп Ccntial and Easteш Ешоре", World Bank Economic Heview, 11, No З, 471-87. 
58. Hoekman, В . and А. Sнbramanian (1996), "Egypt and the Uruguay Round", Europe and 
Central Asia and Middle East and North Africa Technical Departmeпt, Privare Sector and 
Fiпance Team, Woi"ld Bank. 
59. lпtematioпal Moпetary Fouпd. 2000-2004, "World Economic Outloof(' Washington, D.C. 
60. lnternational Trade Statistics, 2003-2004, WTO. 
61. Ј ansen, М. (2004), "lncome Volatility in Small and Developing Couпtries: Export 
Concentration Matters", WТО. 
62. Jovicic, М. (1981), EkonometгЏski metocii, Savremena administracija, Beograd. 
63. Jovicic, М. , Dгagtttinovic Mitiovic, R., Miljkovic, D., Mladenovic, Z., Nojkovic, А., 
Pjescic, v., Vasic, v., Vнckovic, S., Vuckovic, v. i В. Vukicevic (2002), "Меrепје 
267 
komparativnih prednosti i strategija unapredenja spoljnotrgovinske razmene Srbije", 
Ekonomski fakultet u Beogradu. 
64. Jovici6, М., Kovacevic, R., Mladenovic, Z., Mitrovic Dragutinovic, R., Ciгic, М., 
Vukucevic, В., Labovic, N. i М. D1-aki6 (2003), "Analiza osetljivosti spoljnotгgovinskih 
sektora na promene rezima u procesLL pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji", 
Savetodavni centar za ekonomska i pravna pitanja, Ekonomski fakultet u Beogradu i 
Ministarstvo za ekonomske veze sa inostranstvom. 
65. Kaminski, В. (2001), "How Accessioп to the European Union Has Affected External Trade 
апd Foreign Diгect Investmeпt iп Central Et11·opean Economies", University of Maгyland, 
College Park a11d World Bank, Washington, DC. 
66. Kпt1dson, О. and А. Parries (1975), "А Trade Instability апd Economic Development", 
Lexingtoп, Lexington Books. 
67. Kovac, О. (1994), Platni blfans i medunarodne finansije, Centar za ekoпomske studije, 
Beograd. 
68. Kovacevic, М. (2004), "Dt1goюcne teпdencije, stanje i ograпicenja rasta koпkurentnosti 
privrede i izvoza SrЬije", Ekonomsko-finansijski odnosi sa inostranstvom-Konkllrentnost 
privrede i izvoza, Ekonomski anali, Savetovanje ekonomista, privrednika i baпkara, 
Beograd, Ekonomski fakLiltet u Beogradu, str. 35-79. 
69. Kovacevic, М. (2004), "Efekti гeformskog koncepta i ekoпomske politike u protekle tri i 
ро godiпe", Strategija i efekti reformi u Srbiji, Ekonomski anali, Savetovaпje ekoпomista, 
priviednika i bankara, Beograd, Ekoпomski fakLiltet u Beogradu, sti. 133-138. 
70. Kovacevic, М. (2004), "Nuzпost napllstanja postojece spoljnotrgovinske i politike 
valutnog kшsa", Ekonomska politika i razvoj 2004/2005, Ekonomski anali, Savetovanje 
ekonomista, privrednika i bankara, Beograd, Ekonomski fakultet u Beogradt1, str. 223-232. 
71. Kovacevic, М. (2005), "Aktuelпi proЬlemi i perspektive ekonomsko-finansijskih odnosa 
Srbije sa inostranstvom", Ekonomsko-fmaпsijski odnosi sa inostranstvom: iпstitllcije, 
politika, perspektive, Ekonomski anali, Savetova11je ekonomista, priwedпika i Ьапkша, 
Beograd, Ekoпomski fakultet l1 BeogJ:adLJ, stг. 29-53. 
72. Kovacevic, М. (2002), Меёlипш·оdпа trgovina, Ekonomski fakttltetu Beogradu. 
73. Kovacevic, R. (2003), Ekonomski odnosi Jugoslavije sa inostranstvom, Ekoпomski 
fakultet u Beogradll. 
74. Kovacevic, R. (2004), "Harmonizacija cariпske zastite SCG kao faktor iпtegracije u EU", 
Stt-ategija i efekti refo1mi 1.1 Srbiji, Ekonomski anafi, Savetovanje ekonomista, pгivrednika i 
bankш-a, Beogt-ad, Ekoпomski fakultet u Beogt-adu, str. 231-236. 
75. Kovacevic, R. (2004), "Mogucnosti i mere za роvесапје izvoza privrede SгЬiје н 2005. 
godiпi", Ekoпomska politika i razvoj 2004/2005, Ekonomski anali, Savetovanje 
ekonomista, privrednika i bankara, Beograd, Ekonomski fakLIItet l1 Beogradu, str. 233-237. 
76. Kovacevic, R. (2004), "Smaпjivanje сагiпа u okvirll Svetske trgovinske orgaпizacije i 
uticaj 11а koпkшentnost pJ·iv1·ede-neke pouke za privredп St·Ьije", Ekoпoшsko-fiпaпsijski 
odnosi sa iпostгanstvoш-KonkLIIeпtnost pгivrede i izvoza, Ekonomski anali, Savetovanje 
ekonomista, privrednika i bankara, Beograd, Ekonomski fakLJitet н Beogradu, str. 97-110. 
77. Kovacevic. R. (2001 ), Tranzicija i trgovinska politika, lnstitut za spoljnн trgovinu. 
78. Кreinin, М. Е. and М. G. Plllmmer (2004), "Regional Grollpings, Discrimination, and the 
Revoking of Prefereпtial Status of Non-Membeis: Effects of EnJargeшent on Ље 
Mediteпaпean Basin", Michigan State Univeгsity апd Johl1s Hopkiпs University SAIS-
Bologпa. 
79. Кruegeг, А. and А. Berg (2003), "Trade, Growth, and Poverty: А Selective SLJrvey", IМF 
Wшking Paper /03/30, lпtemational Monetary Ft1nd. 
268 
80. Кntgman, Р. R. and М. Obstfeld (2003), Jnternational Economics: Theory and Policy. 
Addison WesJey, Boston. 
81. Labus, М. (2004), "Konkurentnost i makroekonomska stabilnost", Ekonomsko-finansijski 
odпosi sa inostraнstvom-Konkurentnost privrede i izvoza, Ekonomski anali, Savetovanje 
ekoпomista, privrednika i bankara, Beograd, Ekonomski fakultet u Beogradu, str. 25-31. 
82. Langl1юnmer, Ј. апd R. Schweickert (2006), "EU Iлtegratioп and its Implicatioпs for Asian 
Economies: What we Кl1ow and Wћat Not", ASSA Coпference, Boston-January 5-7. 
83. Lederman, D. and W. F. Maloney (2003), "Trade Structure and Growtћ", Office of the 
Cl'uefEconomist for Latin America and the Caribbean, Тће World Bank, Washington, DC. 
84. Lederman, D., Maloney, F.M. and W. Martjn (2002), "Trade for Developmeпt iп Latiп 
America and Caribbeaп ", ECLAC - World Bank Conference оп Globalization, Santiago, 
Cl1ile, March 6-8, The World Bank. 
85. Linders, G.L. (2001 ), "Theory, Methodology and Descriptive Statistics оп Services and 
Seгvices Trade", W01-king Paper World Bank. 
86. Lopю1dic, D. i О. Jovanovic (2004), "Koпkш·entnost izvoza Srbije na trzist1.1 Evropske 
uruje", Ekonomsko-:fir1ansijski odnosi sa iaostranstvom-Koпkurentnost privrede i izvoza, 
Ekonomski anali, Savetovanje ekonomista, privrednika i bankara, Beograd, Ekonomski 
fakultet u Beogradtl, str. 111-126. 
87. Love, Ј. (1986), "Commodity Concentration and Export Earnings InstaЬility: А Shift from 
Cross-section to Time Series Analysis", Joumal of Development Economics, 24, р. 239-
248. 
88. МасВеан, А. I. (1996), "Export Instability and Economic Developmeпt" Cambridge, 
Harvard Univeгsity Press. 
89. Massel, В. F . (Ј 970), "Export Instability and Ecoпomic Structure", American Economic 
Review, 60, р. 618-630. 
90. Michaely, М. (1962), "Concentration in Intemationa\ Тгаdе~', Amsterdam: North-Holland. 
91. Mikic, М. (2005), "Introdнctioп to Trade Research П: Ђаdе Data and Statistics -
Commolliy Used Trade Indicators", ARTNeT Capacity Buildiпg Workshop on Trade 
Research. 
92. Mikic, М. and G. Lukiпic (2002), "Using Trade Statistic to Gauge Croatian 
Competitiveness", Gt-aduate School of Economics & Business-Uпiversity of Zagt·eb, 
Croatian National Вю1k. 
93. Mi livojevic, R. i R. Kovacevic (2004), "Ekoaomski aspekti cm·inske гeforme н svetlu 
pri.stupanja Svetskoj t1·govinskoj orgaпizaciji", Savetodavni centar za ekonomska i pt-avna 
pitanja, Beograd. 
94. Milosavljevic, S. (2004), ,,Povecanje proizvodnje i izvoza najvainiji ci ljevi н 2005. 
godiпi", Ekoпomska politika i razvoj 2004/2005, Ekonomski anali, Savetovanje 
ekoпomista, privredпika i bankara, Beograd, Ekonomski fakultet u Beogradu, stг. 23-30. 
95. Mladeпovic Vujosevic, Z. ( 1996), Makroekoпomell'ijsko modeliranje-savremeni metodi, 
Zaduibina Andrejevic, Beograd. 
96. Mladenovic, z. i Р. Petrovic (2003), Uvod и ekonometriju, Ekoпomski fakuJtet u 
Веоgгаdн. 
97. Moon, Е. В. (1997), "Oнtward-oriented Development, and Economic Growth", Lehigh 
University, Department of International Relatioпs. 
98. Narodпa Вапkа SrЬije, 2001-2005, "Godisnji izvestaj", Beograd. 
99. Narodna Banka Srbije, januar 2002-2005, ,,Ekonomski pregled'', Beograd. 
1 ОО. Narodпa Ballka SrЬije, januar 2004 i 2005, ,,Statisticki Ыlten", Beograd. 
101. Neufeld Nora, I. (2001), "Anti Dшnping and Countervailiпg Procedures-Use or Abuse?, 
Tmplicatioпs for Developing Countries", UNCT AD. 
269 
102. Nowak-Lehmann D, F. "Trade Policy апd its Impact on Economic Growth: Can Openness 
speed up Oнtput Giowth?" 
103. О'ВL"iеп, Р. (1972), "Оп Comшodity Concentratioп of Export in Developing Couлtries", 
Economic Internazionale, 25, р. 697-717. 
104. Pelevic, В., Kovac, 0., Gavrilovic Jovanovic, Р. , Kozomara, Ј. i М. Kovacevic (2002), 
Meaunarodni ekonomski odnosi, Ekonomski fakultet u Beogгadu. 
105. Pet1·ovic, Р. (2004), "Sгbiji su neophodne stгапе dit"ektne iпvesticije", Ekonomska politika i 
razvoj 2004/2005., Ekonomski anali, savetovaпje ekonomista, privrednika i bankara, 
Beograd, Ekonomski fakultet u Beogradu. 
106. Petгovic, Р. (2005), "Struktume aпomalije sгpskog izvoza", Ekonomsko-fшaпsijski odnosi 
sa inostгanstvom: institucije, politika, peгspektive, Ekonomski anali, savetovanje 
ekoлomista, privredлika i Ьапkага, Novi Sad, Ekonomski fakнltet tl Beogradu. 
107. Petrovic, Р. (2004), "Unapredenje izvoza kao pretpostavka daljeg toka reformi" , 
Ekonomsko-fшansijski odnosi sa inostranstvom, Konkurentnost privrede i izvoza, 
Ekonomski anali, savetovanje ekoпomista, pгivrednika i baпkara, Beograd, Ekonomski 
fakнltet н Beogradн. 
108. Popovcic-Avric, S. (2004), "Restrнktшiraпje izvoznog sektora u ciljн unapredenja 
konkurentnosti", Ekonomsko-finansijski odnosi sa inostranstvom-Konkureпtnost privrede i 
izvoza, Ekonomski anali, Savetovaпje ekoпomista, pгivrednika i bankara, Beograd, 
Ekonomski fakнltet и Beogradu, str. 165-168. 
109. Popovcic-A vric, S. (2005), "Multilateralizarn i konkшentnost privrede Sгbije", 
Ekonomsko-finansijski odnosi sa inostranstvom: institucije, politika, perspektive, 
Ekonomski anali, Savetovanje ekonomista, privrednika i bankara, Beograd, Ekoпomski 
faku ltet u Beogi-adu, str. 155-160. 
110. Richaгdson, Ј. D. and С. Zang (1999), "Revealiпg Compaгative Advaпtage: Cl1aotic or 
Cohet·eпt Patterпs Across Time and Sector and U.S. Trading Partner", National Bureau of 
Economic ResearcL1. 
111. Rodrik, D. (2000), "Comments on Trade, Growth, апd Poverty", Harvard University. 
112. Rodrik, D. апd F. Rodтiguez (2001), "T1·ade Policy and Economic Growth: А Skeptic's 
Gllide to the Cioss-National Evideпce", University ofMaryland апd Harvaгd University. 
113. Romalis, Ј. (2003), "Would Rich Cotшtry Trade Preferences Help Poor Countries Grow? 
Evideпce from the Generalized Systeш of Pгefereпces", Chicago GSB. 
114. Rillka, D. (2003), "Decodiпg Effects о[ Trade Volume and Trade Policies оп Economic 
GI"owth: А Cross-Couлtry [пvestigation", Ghatl1aш College, Pittsbшgh Pennsylvania. 
115. Sachs, Ј. and А. Wamer (1995), ,,Natнral Resource Abundance and Economic Gюwth", 
NВER Wшking Paper No. 5398, Caшbridge Massachusetts. 
116. Santiso, Ј. (2005), "Angel or devil?, Chiпesse impact on Latin America", CblefEcoпoшist 
Latiп Aшerica and Emet"ging Markets, BBV А Rcsea[ch Departшent, Aпnual Вапk 
Conference on Development Econoшics (АВСDЕ), Amsterdaш - Мау 23-24th. 
117. Sheehey, В. ( 1977), "Levels апd Sources of Export IпstaЫlity: Some receпt evidence", 
Kyklos, 30, р. 314-324. 
118. Souter, G. N. (1977), "Export Iпstability and Coлceпtl-atioп in Ље less developed 
countri es", Journal ој Development Studies, 4, р. 279-297. 
119. Standш·d Intemational T,-ade Clacification Revision 3. (1986), Statistical Paper, 
Depaгtrпeпt оп Intematioлal Econoшic and Social Affairs, Statistical Office, New У ork, 
UN. 
120. Stiglitz, Ј. Е. (2002), Globalization and Its Discontents, W.W.Northoп&Compaпy, New 
York. 
270 
121 . Tegenge, А. (1991), "Commodity Concentration and Export Earnings Instability: Evidence 
:from African Cotmtries", Ceпter for Economic Research on Africa, Economic Research 
Seгvice, School of Busiлess- Montc1air State Uпiversity, U.S. Depart:шent of Agгicculture, 
Washington, D.C. 
122. Tracle and Development Report 2003-2004, UNCTAD. 
123. Tranzition Report 2002-2004, EBRD. 
124. Utkнlн, U. and D. Seymen (2004), "Revealed Comparative Advantage and 
Competitiveness: Evidence for Turkey vis-a-vis the EU/15", Dokllz Eyltil University, 
Economic Departmeпt. 
125. Vidas Bubanja, М. (1998), Metode i dete~-minante straniћ direktnih investicija, Institut 
ekonomskih naпka, Beograd. 
126. Vidas ВнЬанја, М. (2000), "Savremeпe tendencije stranih diтektпil1 investicija sa 
posebпim osvrtom па zemlje Centl-alne i Jstocne Evrope", Kako pi'ivuCi kapital и privredu 
Jugoslavije, Zbornik radova, Institut ekonomskih папkа, Beograd. 
127. Vidas-Bнbanja, М. i Z. Grandov (2004), "Spoljnotrgovinski detlcit i proces stabilizacije i 
pridl'uzivanja Srmje i Сше Gor·e Evropskoj uniji", Ekoпomsko-finansijski odnosi sa 
inostraнstvom-Koпkшeпtnost privrede i izvoza, Ekonomski anali, Savetovaпje 
ekoпomista, privJednika i baп.kara, Beograd, Ekonomski fakultet u Beogradн, str. 199-213. 
128. Vнjovic, D. (2005), "Koпkureнtпost dl'zave: Model aktivnog podJzavanja konkшentnosti 
пacionalne priviede ili povJatak iпteгvencionizmп", Konkurentnost i evropski put, 
Milocerski ekonoшski fошш 2005, Savez ekonomista Srblje-Savez ekoпomista Сше Gore. 
129. Wo1fmayr-Schnitzer, I. (1998), "Trade Pel'foпnaпce of CEECs According to Technology 
Classes", OECD Proceedings: The Competitiveпes ofTiansition Economies, OECD, Paris. 
130. World Development Report 2000-2004, World Bank. 
131. Wшld Ecoпomic Foium, 2000-2005. "WEF World Competitiveness Report". 
132. Worlcl lnvestment Report, 1996-2004, UNCTAD. 
133. World Trade Report, 2000- 2004, WTO. 
134. WёiZ, Ј. (2004), "Skill Intensity in Foreign Тl'ade and Есопошiс Giowth", TinbeJgen 
Institнte Discнssion Paper 059/2. 
135. Yang, У. (1998), "China iл the middle of the East Asian Crisis: Export gro\vth and 
exchaпge 1-ate", Natioпal Centre for Developmeпt Stпdies, The Aнstra1ian National 
Uruversity. 
136. Yilшaz, В. (2003), "Tшkey's Competitiveness in the Ешореаn Uпion. А Compaгison witl1 
:five caнdidates coнпtries-Bu1garia, tl1e Czech RepнЬlic, Hнngary, Poland, Romania апd 
Ље EU 15", Ezoпeplнs Working Papres No 12., Jean Monnet Ceпtre ofExcellence, Freie 
Uпive1-sitat BerJin. 
137. Yilшaz, В. and Ј. S. Еrgнп (2003), "The Foreign Trade Pattem and Foгeign Tiade 
Specialisation of Candidates of the Ешореап Union", Ezoneplus Working Papers No 19., 
Jean Moпnet Ceнtre of Excelleпce, Freie Universitat Ber1iп. 
271 
Прилог 1. 
Изјава о ауторству 
Потписани-а Петровић, Предраг М. 
Изјављујем 
да је докторска дисертација под насловом 
Спољнотрговинска неравнотежа привреде Србије као развојно 
ограничење 
• резултат сопственог истраживачког рада , 
• да предложена дисертација у целини ни у деловима није била предложена 
за добијање било које дипломе према студијским програмима других 
високошколских установа , 
• да су резултати коректно наведени и ' 
• да нисам кршио/ла ауторска права и користио интелектуалну својину других 
лица. 
Потпис 
У Београду , 28.11 .201 З . godine 
Прилог 2. 
Изјава о коришћењу 
Овлашћујем Универзитетску библиотеку "Светозар Марковић" да у Дигитални 
репозиторијум Универзитета у Београду унесе моју докторску дисертацију под 
насловом: 
Спољнотрговинска неравнотежа привреде Србије као развојно 
ограничење 
која је моје ауторска дело . 
Дисертацију са свим прилозима предао/ла сам у електронском формату погодном 
за трајно архивирање . 
Моју докторску дисертацију похрањену у Дигитални репозиторијум Универзитета у 
Београду могу да користе сви који поштују одредбе садржане у одабраном типу 
лиценце Креативне заједнице (Creative Commoпs) за коју сам се одлучио/ла. 
1. Ауторство 
2. Ауторство - некомерцијалне 
{]) Ауторство- некомерцијалне- без прераде 
4. Ауторство - некомерцијалне- делити под. истим условима 
5. Ауторство- без прераде 
6. Ауторство- делити под истим условима 
(Молимо да заокружите само једну од шест понуђених лиценци , кратак опис 
лиценци дат је на полеђини листа). 
Потпис 
У Београду, 28.11 .201 З . qodiпe