UNIVERZITET U BEOGRADU 
 
EKONOMSKI FAKULTET 
 
 
 
 
 
 
Savka D. Vukovi	 Milutinovi	 
 
VREDNOVANJE I EFEKTI ODLOENIH 
POREZA NA PERFORMANSE KOMPANIJA 
 
Doktorska disertacija 
 
 
 
 
 
 
Beograd, 2012. 
 ii 
UNIVERSITY OF BELGRADE 
 
FACULTY OF ECONOMICS 
 
 
 
 
 
Savka D. Vukovi	 Milutinovi	 
 
VALUATION OF DEFERRED TAXES AND 
ITS IMPACT ON COMPANIES’ 
PERFORMANCE 
 
Doctoral dissertation 
 
 
 
 
 
 
Belgrade, 2012.
 iii 
 
 
MENTOR: 
Prof. dr Radojko Luki	, redovni profesor 
Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu 
 
 
 

LANOVI KOMISIJE: 
 
Prof. dr Dejan Malini	, redovni profesor 
Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu 
 
Prof. dr Boidar Raievi	, redovni profesor 
Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu 
 
 
 
 
Datum odbrane doktorske disertacije:__________________. 
 iv 
VREDNOVANJE I EFEKTI ODLOENIH POREZA NA 
PERFORMANSE KOMPANIJE 
 
REZIME 
 
Odlaganje poreskih plaanja jedna je od najatraktivnijih kompanijskih strategija na 
polju upravljanja poreskim optereenjem, ali iznosi odloenih poreza (kao i odloenih 
poreskih uteda) dugo nisu mogli da se sagledaju iz finansijskih izvetaja. Dilema oko toga 
da li uopte treba izvetavati o odloenim porezima i u kojoj meri njihovo iskazivanje 
omoguava realniju procenu performansi poslovanja jo uvek je aktuelna. Cilj ove 
disertacije je da jednim celovitim istraivanjem fenomena odloenih poreza doprinese 
razreenju postavljenih dilema.  
Ishodite odloenih poreza predstavljaju privremene razlike izmeu finansijsko-
raunovodstvenih i poreskih pravila izraunavanja periodinog rezultata. Da bi se ocenila 
opravdanost ovih razlika i perspektive odloenih poreza, izvreno je poreenje ciljeva i 
osnovnih koncepata finansijskog versus poreskog izvetavanja, kao i komparativna analiza 
stanja i tendencija po pojedinim zemljama sa naglaskom na ispoljene prednosti i nedostatke 
razliitih modalitateta veza izmeu jednog i drugog sistema izvetavanja. Pokazano je da bi 
usaglaenost merenja dobiti za raunovodstvene i poreske svrhe bila na utrb ostvarenja 
ciljeva kako finansijskog izvetavanja opte namene tako i oporezivanja dobiti, tako da je 
divergencija konceptualno utemeljena i poeljna. To ne znai da ne postoji istovremeno 
mogunost korienja identinih pristupa po mnogim pitanjima. Divergencija podie 
trokove izvetavanja i opravdana je samo ukoliko doprinosi poveanju iskazne moi 
prezentiranih izvetaja. 
Prednosti divergencije nad uniformnim modelom potkrepljuju oekivanja da e se 
razlike izmeu raunovodstvenih i poreskih pravila i dalje javljati, a time i odloeni porezi. 
Iznosi odloenih poreza su vei to su vee privremene razlike, ali i poreske stope, ijom 
primenom na privremene razlike dobijamo iznose buduih uveanja ili umanjenja poreskih 
plaanja. U okruenjima gde su materijalni iznosi odloenih poreza, drugaiji naini 
 v 
njihovog izvetavanja mogu da produkuju znaajne razlike u finansijskim izvetajima, ime 
se menja i informaciona osnova za odluivanje brojnih korisnika ovih izvetaja. 
U ovom radu smo testirali posledice razliitih pristupa izvetavanju o porezu na 
dobit na izgled osnovnih finansijskih izvetaja – bilansa stanja i bilansa uspeha, kao i 
analitiku vrednost dobijenih informacija. Prema integrisanom modelu, koji podrazumeva 
da se u finansijske izvetaje inkorporiraju samo tekui porezi eksplicitno utvreni u 
poreskoj prijavi, odloeni porezi nisu predmet izvetavanja. Ovim se redukuje informacioni 
potencijal za procenu buduih poreskih plaanja, a s obzirom da su u bilansu uspeha 
poreski rashodi iskazani po gotovinskom, a ne obraunskom principu ne postie se ni 
pravilno periodiziranje rezultata. I pored odreenih slabosti, od onih konceptualne prirode, 
preko kompleksne primene do analitike nesavrenosti, model potpunog iskazivanja 
odloenih poreza orijentisan ka bilansu stanja prua vredne informacije za ocenu poreskih 
implikacija po poslovanje kompanija, pa i mnogo vie od toga.  
Pokazano je da se podaci iz finansijskih izvetaja mogu iskoristiti za procenu 
oporezive dobiti, a da se potom detaljnom analizom raspona izmeu raunovodstvene i 
oporezive dobiti mogu sagledati naini redukcije poreza i oceniti uspenost poreskog 
planiranja, ali otkriti i eventualne agresivne prakse sniavanja poreza ili sa druge strane 
agresivne prakse izvetavanja o raunovodstvenoj dobiti. Odnos raunovodstvene i 
oporezive dobiti tako moe posluiti kao dragocen indikator u nastojanjima da se pronikne 
u kvalitet iskazane raunovodstvene dobiti.  
Model odloenih poreza nije jednostavno implementirati, pa je adekvatan obraun 
odloenih poreskih pozicija izazov i za profesionalne raunovoe. To se posebno odraava 
u sluajevima poslovnih kombinacija, kod kompenzacije zaposlenih opcijama na akcije, pri 
izdavanju sloenih finansijskih instrumenata, ali i u drugim brojnim podrujima. Vaan cilj 
disertacije je da se teorijskom analizom i praktinom primenom kalkulacija odloenih 
poreza u najkompleksnijim situacijama formulie jedan strukturirani pristup, koji e 
obezbediti efikasno i pouzdano utvrivanje poreskih implikacija poslovnih dogaaja.  
Kritiko preispitivanje dometa modela odloenih poreza u finansijskoj analizi 
ukazalo je na odreena ogranienja. U disertaciji su istaknuta podruja odloenih poreza, 
koja zahtevaju oprezniju interpretaciju, te identifikovani faktori koji treba da se razmotre 
 vi 
kako bi se opredelio korektan analitiki tretman iskazanih iznosa. Kljuno je sagledati 
novane implikacije odloenih poreskih sredstava i obaveza, jer se neretko deava da se 
kontinuiranim obnavljanjem permanentno odlae njihova realizacija odnosno plaanje, 
ime sutinski gube odlike sredstava i obaveza. Iz obelodanjivanja o porezu na dobit 
mogue je sagledati strukturu odloenih poreskih sredstava i obaveza, to dalje zahteva 
sofisticiranu analizu svake pojedinane komponente ponaosob. Problemi u vezi sa 
procenom realizacije odloenih poreskih sredstava takoe se moraju imati u vidu, kao i 
mogunost eventualne oportunistike upotrebe ovih procena kako bi se u eljenom pravcu 
oblikovao raunovodstveni rezultat.  
Harmonizacija iskazivanja odloenih poreza u finansijskim izvetajima nije jo 
uvek postignuta, pa je dat prikaz aktuelnih razlika izmeu meunarodnih raunovodstvenih 
standarda/meunarodnih standarda finansijskog izvetavanja (MRS/MSFI) i amerikih 
opteprihvaenih raunovodstvenih principa (GAAP), kao dva danas najzastupljenija seta 
raunovodstvenih standarda.  Ukazano je i na odreene specifinosti britanskih standarda 
finansijskog izvetavanja. Transparetno navoenje ovih razlika treba da unapredi poreenje 
performansi kompanija iz ovih razliitih izvetajnih okruenja.  
U Srbiji smo empirijskim istraivanjem finansijskih izvetaja najveih kompanija 
pokazali da je obim i kvalitet obelodanjivanja u vezi sa porezom na dobit retko dovoljan za 
sprovoenje svrsishodne analize. Dok je odvojeno iskazivanje tekue i odloene 
komponente poreskih rashoda osigurano propisanom formom bilansa stanja, struktura 
odloenih poreskih sredstava i obaveza, kao i razlozi odstupanja efektivne od propisane 
poreske stope u veini sluajeva ili nedostaju ili su prikazani u neadekvatnoj formi. 
U meri u kojoj je bilo izvodljivo, s obzirom na prisutnu oskudnu informacionu 
osnovu, identifikovani su i osnovni izvori privremenih razlika izmeu raunovodstvene i 
oporezive dobiti. Pokazalo se da su najzastupljenije razlike po osnovu drugaijeg tempa 
amortizacije nekretnina, postrojenja i opreme za poreske i raunovodstvene svrhe. 
Odloena poreska sredstva esto nastaju i po osnovu neiskorienih poreskih kredita u vezi 
sa ulaganjima u osnovna sredstva, mada projekcije nedovoljnih oporezivih dobitaka u 
narednim periodima utiu i na pojavu nepriznatih poreskih sredstava po osnovu ovih 
 vii 
kredita. Uoena je i praksa nepriznavanja odloenih poreskih sredstava po osnovu poreskih 
gubitaka.  
Rezultati analize otkrivaju i da su kompanije iz realnog sektora ee u poziciji neto 
odloenih poreskih obaveza, dok veina banaka ima neto odloena poreska sredstva. 
Uee odloenih poreza u ukupnoj imovini posmatranih kompanije nije materijalno, mada 
je znaaj odloenih poreza neto vei kod kompanija iz realnog sektora. U svakom sluaju 
odloene poreske pozicije ne utiu bitno na performanse poslovanja kompanija na tritu 
Srbije. Razlog tome su kako niska poreska stopa, tako i neveliki iznosi privremenih razlika.  
Ovaj nalaz podran je i sprovedenom anketom u bankarskom sektoru. Banke su u 
poziciji da svakodnevno analiziraju finansijske izvetaje brojnih kompanija koje konkuriu 
za njihove bankarske “proizvode”. Istraivan je onda pristup odloenim porezima u ovim 
analizima i pokazalo se da se odloeni porezi po pravilu detaljnije ne razmatraju, jer se ne 
oekuje da bi promena njihovog tretmana uopte imala odraza na osnovna merila 
peformansi.  
 
Kljune rei: finansijsko izvetavanje, poresko raunovodstvo, odloeni porezi, ocena 
performansi, poresko planiranje, efektivna poreska stopa.  
 
NAUNA OBLAST: Ekonomija. 
 
UA NAUNA OBLAST: Raunovodstvo, porezi i menadment. 
 
UDK broj: 657.375:336.226.14(043.3). 
 
 
 
   
 
 
 viii 
VALUATION OF DEFERRED TAXES AND ITS IMPACT ON 
COMPANIES’ PERFORMANCE 
 
RESUME 
 
Tax deferral is one of the most attractive tax management strategie, but amounts of 
deferred taxes (as well as deferred tax savings) could not be perceived from the financial 
statements for a long period of time. Weather or not deferred taxes should be reported and 
to what extant they provide better evaluation of firm’s performance is still a question. The 
purpose of this dissertation is to contribute to answer of this question by providing a 
comprehensive research of the deffered taxes phenomenon. 
Deferred taxes result from temporary differences between financial accounting and 
tax rules of the calculation of periodic results. In order to assess justification for these 
differences and perspectives of deferred tax, a comparison between objectives and basic 
concepts of financial versus tax reporting was made, as well as the comparative analysis of 
the status and tendencies across certain countries with the emphasis on demonstrated 
advantages and disadvantages of different relationships between one and the other reporting 
system. It was shown that the compliance of income calculation for accounting and tax 
purposes would be at the expense of the achievement of objectives for both financial 
reporting and income taxation, so that the divergence is conceptually founded and 
desirable. However, this does not mean that ,in the same time, there does exist a possibility 
of using identical approaches on many issues. The divergence raises reporting costs and it 
is justified only if it contributes to the increase of expressive power of presented reports.  
Advantages of divergence over uniform model back up expectations that the 
differences between accounting and tax rules will keep on occurring, as well as deferred 
tax. The deffered taxes amount increases with the increase of the temporary differences and 
tax rates which applied to the temporary differences and give the amounts of of future 
increase and decrease of tax payments. In environments where the amounts of deffered 
taxes are significant, different ways of their reporting may cause substantial differences in 
 ix 
financial statements. Considering this, decision making informational base for a numerous 
users of financial statements has been changed. 
In this dissertation, we have tested the consequences of using various approaches to 
the income tax reporting in particular on the Income Statement and Balance Sheet, as well 
as analytical value of the information gained. According to flow-through model, which 
means that only current taxes that are explicitly determined in a tax return should be 
incorporated into financial reports, deferred taxes are not the subject to reporting. With this, 
informational potential for estimating future tax payments is reduced, and given the fact 
that income tax expense is recorded in an income statement through cash-flow principle 
and not through accrual one, not even a proper periodization of income is achieved. Even 
beside certain weaknesses, from conceptual matters, over complex implementation to 
analytical imperfections, a comprehensive tax deferred model oriented towards a balance 
sheet gives valuable information for evaluation of tax implications on company’s 
operations and even more than that.  
It was shown that the data from financial statements can be used for estimating 
taxable income. Subsequently, by detailed analyses of the gap between accounting and 
taxable income, the different ways of tax reduction can be percieved and effectiveness of 
the tax planning can be evaluated, but also possible aggressive practices of tax reduction 
can be found, or on the other side, aggressive practices of accounting income reporting. In 
that way the gap between accounting and taxable income can be used as a valuable 
indicator in assessment earnings quality. 
The deferred tax model can not be easily implemented, so that an accurate 
calculation of deferred tax positions is often challenging even for professional accountants. 
This is particulary true in cases of business combinations, employee stock options, 
compound financial instruments, but also in many other fields. The important purpose of 
this dissertation is to formulate a structured approach, that will provide an effective and 
reliable determination of tax implication of business events in most complex areas. In order 
to achieve this, theoretical analysis and practical calculations of the deffered taxes were 
made.  
 x 
A critical review of deferred tax model usefullness in financial analysis indicated 
certain limitations. In the dissertation the deferred tax issues that require a more careful 
consideration are highlighted, as well as identified factors that should be taken into account 
in order to determine the right analytical treatment of presented amounts. It is crucial to go 
through cash consequences of deferred tax assets and liabilities, as not so often does it 
happen that their realization (payment) is permanently deferred by continuous renewal, and 
with this they essentially lose features of assets and liabilities. From income tax disclosures 
it is possible to perceive the structure of deferred tax assets and liabilities, what requires 
further sophisticated analysis of every and each component. The problem relating assessing 
the realizability of deferred tax assets should also be taken into account, as well as a 
possibility of opportunistic use of these assessments in earnings management. 
Harmonization of deferred taxes reporting is not yet achieved, so a presentation of 
current differences between International Accounting Standards/International Financial 
Reporting Standards (IAS /IFRS) and Generally Accepted Accounting Principles (GAAP) 
in USA is given, as two most represented sets of accounting standards. The emphases were 
also on certain specifications of Financial Reporting Standards in Great Britain. A 
transparent diclosure of these differences should advance a comparison of companies’ 
performances out of these different reporting surroundings. 
By conducting empirical research of financial statements of largest companies in 
Serbia we showed that the number and quality of income tax dislocures was rarely 
sufficient for carrying out useful analyses. While a separate presentation of current and 
deferred portion of tax expense is secured by prescribed form of a balance sheet, a structure 
of deferred tax assets and liabilities, as well as reasons for deviation of effective from 
statutory tax rate in most cases are either missing or are presented in inadequate form.  
Basis sources of temporary differences between accounting and taxable income 
were identified, to the extent practicable, considering inadequate disclosures. It was shown 
that the single most common source of temporary differences results from the selection of 
different depreciation methods for tax and accounting purposes. Deferred tax assets 
frequently result also from unused tax credits  investing in fixed assets, although assesment 
 xi 
of insufficient future taxable income often cause unrecognized deferred tax assests. A 
practice of not recognizing deferred tax assests resulted from tax loss was also percieved.  
The results of the analysis show that the companies from a real sector are more 
frequently in a position of net deferred tax liabilities, while a majority of banks has net 
deferred tax assets. Deferred taxes as a share of overall company assets are not material, 
although a significance of deferred taxes is a bit greater with the companies from a real 
sector. Generally, deferred tax positions do not affect significantly the companies’ 
performance on the Serbian market.  A reason for that is a low tax rate, as well as not large 
amounts of temporary differences. 
This finding is supported with a help of the questionnaire from the banking sector. 
Banks are in the position to analyse financial statements of numerous companies that apply 
for their banking  ’’products ’’ on daily basis. Then, the treatment of deferred taxes in these 
analyses was explored and it was shown that deferred tax, as a rule, should not be 
considered further, as it is not expected that the change of its treatment could have impact 
on basic perfomance measurement . 
 
Key words: financial reporting, tax accounting, deferred tax, performance evaluating, tax 
planning, effective tax rate.  
 
SCIENTIFIC FIELD: Economics. 
 
NARROW SCIENTIFIC FIELD: Accounting, tax and management. 
 
UDC number: 657.375:336.226.14(043.3). 
 
 
 
 
 
 1 
UVOD ............................................................................................................................... 3 
I ODNOS FINANSIJSKOG IZVETAVANJA I IZVETAVANJA U SVRHE 
OPOREZIVANJA DOBITI ............................................................................................... 7 
1. Konceptualni okvir finansijskog versus poreskog izvetavanja ................................... 7 
1.1. Konceptualni okvir finansijskog izvetavanja ...................................................... 7 
1.2. Ciljevi i principi koji determiniu merenje oporezive dobiti................................19 
2. Sistematizacija razlika izmeu raunovodstvene i oporezive dobiti ...........................37 
2.1. Izvori razlika izmeu raunovodstvene i oporezive dobiti...................................40 
2.2. Stalne i privremene razlike .................................................................................44 
2.3. Transparentnost nastalih razlika..........................................................................51 
3. Stanje i tendencije u odnosima finansijskog i poreskog izvetavanja - komparativni 
pregled po zemljama.....................................................................................................54 
3.1. Merodavnost trgovakog za poreski bilans .........................................................56 
3.2. Nezavisnost finansijskog i poreskog izvetavanja ...............................................62 
4. Kritika analiza alternativnih modela poreskog izvetavanja - divergencija od 
finansijskog izvetavanja ili uniformnost.......................................................................68 
5. Harmonizacija poreske osnovice na nivou Evropske Unije i uloga raunovodstvenih 
standarda u tom procesu................................................................................................73 
II MODELI IZVETAVANJA O POREZU NA DOBIT U FINANSIJSKIM 
IZVETAJIMA ................................................................................................................82 
1. Integrisani model izvetavanja ..................................................................................82 
2. Model odloenih poreza ............................................................................................89 
2.1. Metod odlaganja.................................................................................................98 
2.2. Metod obaveza .................................................................................................105 
2.2.1. Poreski rashodi kao rezidual izvrenih merenja u bilansu stanja.....................106 
2.2.2. Razlike u raunovodstvenom i poreskom tretmanu iz perspektive bilansa stanja
...............................................................................................................................111 
2.2.3. Problem priznavanja i merenja odloenih poreskih sredstava .........................119 
2.2.4. Postupak primene metode obaveza ................................................................127 
2.2.5. Unutarperiodina alokacija poreza.................................................................134 
3. Ocena modela odloenih poreza ..............................................................................138 
4. Potpuna versus delimina primena modela odloenih poreza...................................145 
5. Diskontovanje odloenih poreza..............................................................................151 
III TEORIJSKA I PRAKTINA ANALIZA NAJSLOENIJIH OBRAUNA TEKUIH I 
ODLOENIH POREZA.................................................................................................158 
1. Poslovne kombinacije i sastavljanje konsolidovanih finansijskih izvetaja ..............158 
1.1. Odloeni porezi u finansijskim izvetajima sticaoca na dan poslovne kombinacije
...............................................................................................................................160 
1.2. Odloeni porezi u konsolidovanim finansijskim izvetajima .............................176 
2. Revaluacija nekretnina, postrojenja i opreme...........................................................191 
3. Kompenzacije zaposlenima u vidu opcija na akcije .................................................201 
4. Ostala sloena podruja obrauna tekuih i odloenih poreza ..................................218 
4.1. Sloeni finansijski instrumenti..........................................................................218 
4.2. Izvetavanje o porezu na dobit u finansijskim izvetajima sastavljenim za periode 
krae od godinu dana ..............................................................................................224 
 2 
4.3. Raunovodstveni tretman neizvesnosti kod iskazivanja poreskih pozicija .........231 
IV ANALITIKA VREDNOST MODELA ODLOENIH POREZA ............................241 
1. Mogunosti i ogranienja uporedivosti finansijskih izvetaja entiteta iz razliitih 
zemalja usled drugaijeg izvetavanja o porezu na dobit .............................................241 
2. Analiza obelodanjivanja o porezu na dobit ..............................................................256 
2.1 Analiza odloenih poreskih obaveza..................................................................256 
2.1 Analiza odloenih poreskih sredstava ................................................................269 
2.3. Analiza rashoda po osnovu poreza na dobit i efektivne poreske stope ...............281 
3. Analiza odnosa raunovodstvene i oporezive dobiti.................................................295 
3.1 Ocena kvaliteta iskazanog raunovodstvenog rezultata ......................................297 
3.2. Poresko planiranje............................................................................................305 
4. Analiza primene modela odloenih poreza u Srbiji ..................................................311 
ZAKLJUAK.................................................................................................................333 
Literatura........................................................................................................................338 
PRILOG 1 ......................................................................................................................346 
BIOGRAFIJA.................................................................................................................349 
Izjava o autorstvu............................................................................................................350 
Izjava o istovetnosti tampane i elektronske verzije doktorskog rada...............................351 
Izjava o korienju..........................................................................................................352 
 3 
UVOD 
 
Finansijski izvetaji opte namene sastavljaju se u skladu sa raunovodstvenim 
principima i standardima, i kao takvi treba da zadovolje informacione potrebe irokog 
kruga zainteresovanih za poslovanje preduzea. Iako je jedan od vanih korisnika ovih 
izvetaja i drava, raunovodstvena dobit nije u potpunosti podoban koncept rezultata za 
ostvarivanje aspiracija drave u pogledu poreza na dobit. Komparativno istraivanje odnosa 
raunovodstvenih i poreskih pravila za odmeravanje dobiti razotkriva razliit stepen 
njihove interakcije po pojedinim zemljama – od znaajne podudarnosti do meusobne 
nezavisnosti. Ipak, u manjoj ili veoj meri razlike postoje i neosporno su uzrok 
kompleksnosti u finansijskom izvetavanju o poreskim posledicama poslovnih dogaaja. 
Kljuna izvetajna dilema odnosi se na izbor perioda u kojem e se iskazati poreski 
efekti onih poslovnih dogaaja, koji nisu ukljueni u istom obraunskom periodu (ili 
periodima) u obraun raunovodstvene i oporezive dobiti. Mogue je dati prednost onom 
periodu u kojem fiskus priznaje date poreske posledice ili se bazirati na tome da se 
priznavanje poslovnih dogaaja i njihovih poreskih posledica ne treba odvajati, bez obzira 
kada e fiskus te efekte priznati. Prva navedena alternativa podrazumeva da se iznos poreza 
utvren po poreskoj prijavi samo integrie u bilans uspeha, pa se takav model izvetavanja 
o porezu na dobit u finansijskim izvetajima naziva integrisani model.  Iako u prilog ovog 
modela ide jednostavnost, on ima znaajne nedostatke kako konceptualne prirode tako i sa 
aspekta relevantosti informacija koje prua. Upravo zbog toga razvijen je drugi model 
izvetavanja - model odloenih poreza, koji je trebalo da omogui korisnicima finansijskih 
izvetaja da na pravi nain sagledaju performanse poslovanja kompanija u domenu 
poreskog upravljanja, kao i da dobiju bolju osnovu za procenu iznosa i dinamike buduih 
novanih tokova po osnovu poreskih plaanja.  
Ovaj model uvaava naelo nastanka poslovnog dogaaja, te je priznavanje pojedinih 
transakcija i njihovih poreskih posledica istovremeno, bez obzira kada e doi do plaanja 
poreza, odnosno ostvarivanja poreskih uteda po tom osnovu. Porez na dobit se  tretira kao 
rashod, koji pored tekue ima i odloenu komponentu, pa se kao posledica primene ovog 
modela u bilansu stanja javljaju pored tekuih poreskih sredstava i obaveza i pozicije 
 4 
odloenih poreskih sredstava i obaveza. Ovaj model ipak nije bez varijeteta, sa nemalim 
uticajem na konani izgled finansijskih izvetaja.  
Iako je danas dominantno primenjen model odloenih poreza, njegova prednost u 
pogledu poboljanja iskazne moi finansijskih izvetaja esto je predmet osporavanja. U 
analitike svrhe evidentna su odreena prilagoavanja informacija, koje produkuje ovaj  
model, a neke zemlje, poput Velike Britanije, i pored proklamovane potpune primene 
odloenih poreza, pokazuju i dalje sklonost ka samo deliminoj meuperiodinoj alokaciji 
poreza. ak se i konceptualna validnost modela dovodi u pitanje, a kompleksnost u primeni 
i u tumaenju pruenih informacija dodatno umanjuju njegovu upotrebnu vrednost.  
Imajui u vidu da je porez na dobit opteprisutan element poslovnog okruenja i da 
gotovo da nema transakcije koju preduzee moe da obavi, a da se ona ne odrazi i na visinu 
ovog poreza, nain izvetavanja o nastalim poreskim efektima moe u znaajnoj meri da 
utie na izgled finansijskih izvetaja, a time i na ocenu finansijske pozicije i zaraivake 
sposobnosti kompanija. Model odloenih poreza doprinosi boljoj proceni performansi 
kompanija, ali injenica je da je neophodan visok nivo analitikih kompetencija kako bi se 
identifikovali i razmotrili svi relevantni faktori, koji opredeljuju implikacije odloenih 
poreza po budue poslovanje. Dalje usavravanje modela odloenih poreza je stoga 
imperativ i ozbiljan izazov za raunovodstvenu profesiju na putu unapreenja kvaliteta 
finansijskih izvetaja uopte.  
U ovom radu pokuaemo da najpre analizom odnosa izmeu finansijskog i poreskog 
izvetavanja osvetlimo ishodite odloenih poreza i sagledamo perspektive njihovog 
kreiranja, emu emo posvetiti prvu glava rada. Sueljavanjem teorijskog fundamenta 
finansijskog nasuprot poreskog izvetavanja ukazaemo da izmeu njih postoje znaajne 
konceptualne razlike, koje su i povod za divergenciju raunovodstvenih i poreskih pravila 
za merenje ostvarene dobiti. Najee razlike izmeu raunovodstvenih i poreskih pravila 
bie detaljnije razmotrene i sistematizovane s obzirom na neposredne uzroke njihovog 
nastanka, ali i u zavisnosti od njihovog karaktera – na stalne i privremene. Samo su 
privremene razlike povod za bilansiranje odloenih poreza u finansijskim izvetajima.  
Razlike u finansijskom i poreskom izvetavanju ne ispoljavljavaju se u istoj meri po 
pojedinim zemljama, pa je negde finansijsko izvetavanje u velikoj meri merodavno za 
 5 
poresko (mada je prisutan i obrnuti uticaj), dok su u drugim zemljama, pre svega 
anglosaksonskim zemljama, ova dva vida izvetavanja vie meusobno nezavisna.  
Tendencije po pojedinim zemljama su takoe razliite, pa se tako u zemljama gde su 
finansijsko i poresko izvetavanje vie odvojeni sada javljaju podsticaji za njihovo 
pribliavanje, dok se obrnuto u zemljama gde je postojao visok stepen njihove 
usaglaenosti sada ide ka poveavanju razlika.  
Istraivanje teorijskih aspekata odnosa finansijskog i poreskog izvetavanja, te stanja i 
tendencija po pojedinim zemljama, trebalo bi da nam omogui celovit okvir za 
sagledavanje prednosti i nedostataka alternativnih reenja. U tom kontekstu razmotriemo i 
inicijativu u Evropskoj Uniji za definisanje zajednike konsolidovane korporativne poreske 
osnovice. Njena konkretizacija podrazumevala je zauzimanje stava u pogledu uloge 
finansijsko-raunovodstvenih standarda u tom procesu. 
Pretpostavljajui postojanje divergencije, u drugoj glavi rada testiraemo razliite 
modele izvetavanja o porezu na dobit, kao i mogue varijante u njihovoj primeni, kako bi 
predoili posledice svake izvetajne opcije na izgled finansijskih izvetaja. Izvrie se 
potrebna uporeivanja da bi se jasno istaklo da izabrani raunovodstveni tretman poreza na 
dobit moe znaajno da izmeni predstavu o performansama preduzea sa realnim 
implikacijama po njihovo dalje poslovanje. Kvalitetnija informaciona osnova koja je 
obezbeena sa uvoenjem modela odloenih poreza bie posebno naglaena.  
Ocena modela odloenih poreza obuhvatie i razmatranje njegovih nedostataka. 
Kompleksnost u izvetavanju je jedna od njih, pa se problemi korektnog obrauna 
odloenih poreza esto javljaju. Obraunske nedoumice bie stoga predmet detaljne 
elaboracije u treoj glavi rada. Obradie se raunovodstvo poreza na dobit u sluaju 
poslovnih kombinacija, kod primene raunovodstvene politike ponovnog vrednovanja 
nekretnina, postrojenja i opreme, pri kompenzacijama u vidu opcija na akcije, kao i u 
drugim sloenijim podrujima za iskazivanje poreskih efekata. 
Problemi sa kojima se korisnici izvetaja susreu u analizi informacija o odloenim 
porezima naroito su aktuelni, pa e u etvrtoj glavi disertacije biti identifikovane 
najznaajnije analitike dileme i naini njihovog razreenja. Kljuno je prepoznati realne 
implikacije odloenih poreskih sredstava i obaveza na budue novane tokove. Kod 
 6 
odloenih poreskih sredstava postoji i problem procene verovatnoe njihove realizacije, to 
se moe iskoristiti i kao instrument oblikovanja visine raunovodstvene dobiti. 
Upotrebna vrednost informacija koje prua model odloenih poreza prepoznaje se u 
brojnim podrujima. Mogunost procene raspona izmeu raunovodstvene i oporezive 
dobiti veoma je vana, jer moe da poslui, uz odreena ogranienja, i prilikom ocene  
kvaliteta iskazane raunovodstvene dobiti, ali i kao indikator agresivnog poreskog 
planiranja, koje preduzee moe da uvede u prostor nezakonite poreske evazije.  
Uvoenje MRS/MSFI kao osnove za finansijsko izvetavanja u Srbiji dovelo je i do 
prve primene modela odloenih poreza u naoj praksi. Odloeni porezi su predstavljali 
potpunu novinu u izvetavanju, ali je sada ve akumulirano iskustvo u njihovoj 
implementaciji od gotovo jedne decenije. Kakav je kvalitet izvetavanja postignut i u kojoj 
meri odloeni porezi utiu na performanse kompanija u Srbiji bie takoe predmet naeg 
istraivanja. S obzirom na relativno nisku stopu poreza na dobit i mali broj potencijalnih 
privremenih razlika, ne oekujemo znaajnije iznose odloenih poreza, to bi moglo da se 
odrazi na manju posveenost problemima u vezi sa njihovim izvetavanjem i analizom.  
 
 7 
I ODNOS FINANSIJSKOG IZVETAVANJA I 
IZVETAVANJA U SVRHE OPOREZIVANJA DOBITI 
 
1. Konceptualni okvir finansijskog versus poreskog izvetavanja 
 
Iznos dobiti koji je kompanija ostvarila u posmatranoj poslovnoj godini utvruje se 
kako za potrebe finansijskog izvetavanja irokog kruga zainteresovanih lica za poslovanje 
kompanija, tako i za potrebe izvetavanja fiskusa u svrhe oporezivanja, pa se neminovno 
namee pitanje da li bi merenje dobiti trebalo u oba sluaja da se vri na isti nain ili 
postoje argumenti u prilog razlikovanja raunovodstvene i oporezive dobiti. Odgovor na 
ovo pitanje potraiemo u okvirima osnovnih koncepata koji determiniu jedno i drugo 
merilo dobiti.  
1.1. Konceptualni okvir finansijskog izvetavanja 
 
Finansijsko izvetavanje predstavlja danas nezaobilazan i vaan deo privrednog 
ambijenta. Interes za poslovanje preduzea pokazuju ne samo ve angaovani investitori, 
nego i potencijalni investitori, kao i zaposleni, te vlada i njene agencije i javnost uopte. Da 
bi zainteresovane strane stekle ispravnu sliku o poslovanju preduzea neophodne su im 
kvalitetne informacije, pa im sistem finansijskog izvetavanja, razvijen od strane 
raunovodstvene profesije, slui kao dragocen, a esto i jedini pouzdan izvor informacija. 
To ne znai da finansijsko izvetavanje nema svojih manjkavosti, a ni da u potpunosti moe 
da zadovolji sve informacione potrebe irokog kruga korisnika. Ipak, viegodinji rad na 
razvoju raunovodstvenih principa i standarda usmeren ka ostvarenju cilja u vidu to 
vernijeg prikazivanja finansijskog poloaja i zaraivake sposobnosti preduzea, uinio je 
finansijske izvetaje respektabilnom informacionom osnovom za donoenje ekonomskih 
odluka. Budui da informacione potrebe pojedinih adresata nisu identine, finansijski 
izvetaji su koncipirani da zadovolje njihove zajednike potrebe, pa otuda i naziv 
finansijski izvetaji opte namene. Ostaje mogunost da se specifini informacioni zahtevi 
 8 
realizuju putem izvetaja za specijalne namene, ukoliko za njihovo sastavljanje postoji 
interes preduzea, ili dovoljan autoritet druge strane. Raspoloivost finansijskih izvetaja 
opte namene ne dovodi se u pitanje, jer je prepoznajui njihov znaaj, posebno za razvoj 
trita kapitala, zakonodavstvo veine zemalja predvidelo da budu javno dostupni.  
Finansijski izvetaji opte namene ukljuuju nekoliko izvetaja i to najee: 
izvetaj o finansijskoj poziciji (bilans stanja), izvetaj o rezultatu (bilans uspeha)1, izvetaj 
o  tokovima gotovine, izvetaj o promenama na kapitalu i napomene. Da bi informacije 
pruene u ovim izvetajima mogle da budu korisne u donoenju ekonomskih odluka one 
moraju da imaju odreena kvalitativna obeleja. Kao najvanija navode se: razumljivost, 
relevantnost za odluivanje, pouzdanost i uporedivost. 
One informacije koje su nejasne i dvosmislene izazivaju zabunu kod korisnika 
umesto da im olakaju donoenje odluka, te je razumljivost vana determinanta upotrebne 
vrednosti informacija, pri emu se ovde pretpostavlja da korisnici finansijsko-
raunovodstvenih informacija imaju potrebna struna znanja i da se ovim informacijama 
bave sa dovoljnom panjom. Relevantnost za odluivanje opredeljuje korisnost informacije, 
u smislu njenog uticaja na proces odluivanja. Pri oceni relevantnosti neke informacije 
punu primenu ima raunovodstveni test znaajnosti (materijalnosti), gde se neka 
informacija smatra znaajnom ako njeno izostavljanje ili pogreno navoenje utie na 
(drugaiji) ishod odluivanja. Pouzdanost prezentovanih informacija daje integritet celom 
procesu finansijskog izvetavanja. Pouzdane informacije verodostojno odraavaju ono to 
je njima prikazano. Da bi se to postiglo vana je neutralnost, tako da nije dozvoljeno 
favorizovanje nekih interesnih grupa na raun drugih. Pouzdanost ipak nije uvek lako 
postii, zbog objektivnih okolnosti, kao to su prisutne neizvesnosti, koje prate 
raunovodstveni proces priznavanja i merenja efekata poslovnih promena. Opreznost se 
tada smatra poeljnom, pa se procene vre uz panju da prihodi i sredstva preduzea ne 
                                                
1 Izvetaj u kojem se utvruje ostvareni periodini rezultat esto se naziva i raun dobitka ili gubitka. U naoj 
praksi odomaio se naziv “bilans uspeha”, pa e shodno tome ovaj termin da se koristi u daljem tekstu rada. 
Meutim, treba naglasiti da je sa skorijim izmenama Meunarodnih raunovodstvenih standarda uvedeno 
objavljivanje izvetaja o ukupnom rezultatu. U ukupni rezultat su pored dobitka ili gubitka iz bilansa uspeha 
ukljuene i druge komponente rezultata (koje se priznaju direktno u okviru sopstvenog kapitala). Utvrivanje 
ukupnog rezultata moe se onda prezentovati u jednom izvetaju ili u dva izvetaja, koja bi inili: zaseban 
bilans uspeha i izvetaj o ukupnom rezultatu, u koji bi se integrisao ostvareni dobitak ili gubitak iz bilansa 
uspeha i dopunio ostalim komponentama rezultata.  
 9 
budu precenjeni, a rashodi i obaveze potcenjeni. Opreznost ne podrazumeva, pri tome, 
zloupotrebe u smislu potcenjivanja sredstava i prihoda ili precenjivanja obaveza i rashoda. 
Pouzdanost procene se moe potvrditi putem istih (ili slinih) rezultata, koje bi pri istim 
okolnostima dobila meusobno nezavisna struna lica. Pouzdane informacije su svakako i 
potpune, a odlikuje ih i davanje prednosti sutini nad formom. Zakonska (ili ugovorna) 
forma ne ukazuje uvek na ekonomsku sutinu nastalih poslovnih promena, a ekonomska 
sutina je ono za ta su korisnici finansijskih izvetaja prevashodno zainteresovani, pa im 
takve informacije treba da budu i pruene. Finansijsko-raunovodstvene informacije treba 
da na dosledan nain prikazuju efekte pojedinih poslovnih promena, ime se omoguava da 
se na bazi finansijskih izvetaja kvalitetno vre poreenja performansi razliitih preduzea, 
ali i uoava trend i promene u trendu kada je u pitanju poslovanje jednog preduzea u 
duem vremenskom periodu. Iako raunovodstveni tretman ne mora uvek da bude 
identian, jer esto postoji mogunost izbora izmeu vie raunovodstvenih politika, 
primenjene raunovodstvene politike moraju da budu obelodanjene u finansijskim 
izvetajima, tako da uporedivost informacija nije ugroena. U okviru jednog preduzea 
konzistentna primena izabrane raunovodstvene politike je vana, ali se u opravdanim 
sluajevima moe dozvoliti prelazak na primenu druge raunovodstvene politike, uz 
obelodanjivanje takve promene i njenih efekata.  
Idealnu raunovodstvenu informaciju, koja bi posedovala sve navedene kvalitete, 
nije naalost uvek mogue pruiti. Na primer, da bi informacija bila relevantna za 
odluivanje, trebalo bi da bude pravovremena, to moe da bude u koliziji sa zahtevom 
dodatnog vremena da bi se obezbedila njena pouzdanost. Davanje prioriteta jednoj nad 
drugom kvalitativnom karakteristikom treba da bude paljivo odmereno u svakoj 
konkretnoj situaciji, pre svega rukovodei se osnovnim ciljem finansijskih izvetaja. Jo 
jedno ogranienje, koje se namee kod raunovodstvenih informacija, jesu trokovi u vezi 
sa njima, pa samo kada su oni nii od oekivanih koristi po osnovu pruenih informacija, 
opravdano je ovakve informacije kreirati.  
Informacije u finansijskim izvetajima treba da odslikaju finansijski poloaj, 
uspenost i promene u finansijskom poloaju privrednih subjekata. Potpuna slika o stanju i 
performansama preduzea stie se tek uvidom u celokupan set finansijskih izvetaja, tj. 
 10 
prouavanjem svih pojedinanih izvetaja, koji ine ovaj set, imajui u vidu njihovu nunu 
loginu povezanost. Ipak najvanju ulogu u oceni finansijskog poloaja ima bilans stanja, 
pri oceni uspenosti bilans uspeha, a promene finansijskog poloaja sagledavaju se u 
izvetaju o tokovima sredstava (izvetaju o tokovima gotovine ili nekom drugom izvetaju 
o izvorima i upotrebi sredstava). Izvetaj o promenama na kapitalu ini jasnijom 
rezultantnu promenu sopstvenog kapitala, dok se u napomenama vri niz obelodanjivanja, 
kojima se objanjavaju i dopunjuju informacije sadrane u ostalim izvetajima, ime se 
njihova upotrebna vrednost poveava.  
Bilans stanja i bilans uspeha su izvetaji sa najduom tradicijom, a i danas se 
smatraju osnovnim finansijskim izvetajima. Njihov relativni znaaj se ipak vremenom 
menjao, u skladu sa promenama poslovnog ambijenta i posledinom evolucijom ciljne 
funkcije finansijskih izvetaja. Prema starijem- statikom pristupu, finansijsko izvetavanje 
bilo je u funkciji zatite interesa poverilaca, pa je bilans stanja, pruajui osnovu za ocenu 
likvidnosti i solventnosti preduzea, smatran dovoljnim. Dobitak se mogao izraunati kao 
razlika neto imovine preduzea u dva sukcesivna bilansa stanja, ali na ovaj nain dobijala 
se samo sintetika vrednost, bez mogunosti da se spoznaju vrednosni tokovi, koji su za 
posledicu imali dati iznos dobitka. Informaciona vrednost dobitka i razvoj bilansa uspeha 
kao posebnog izvetaja, koji obezbeuje analitiki uvid u komponente uspeha, potencirani 
su pojavom akcionarskih drutava i razvojem trita kapitala. Sa disperzijom vlasnitva na 
brojne investitore i radvajanjem vlasnitva od upravljanja preduzeem, vaan korisnik 
(eksternih) finansijskih izvetaja postaju i sami vlasnici, to jest investitori, a oni svoj 
prevashodni interes vide u dobitku preduzea. Tako se razvio dinamiki pristup ciljnoj 
funkciji finansijskih izvetaja, gde se informisanje o dobitku smatra kljunim, pa se fokus 
sa bilansa stanja pomera na bilans uspeha.  
Raunovodstveni dobitak se smatra naboljom merom uspeha preduzetih aktivnosti u 
prethodnom periodu, ali isto tako i osnovom za predvianje buduih zarada i novanih 
tokova, to ga ini inputom u modelima trinog vrednovanja korporacija.2 Poslovanje sa 
dobitkom znai da je preduzee ne samo sauvalo kapital vlasnika, nego ga i uvealo. Iako 
                                                
2 Vie o ulozi raunovodstvenog dobitka u modelima vrednovanja korporacija pogledati: Revsine L., Collins 
D., Johnson B, Amernic J., 2001, Financial Reporting and Analysis, Precentice Hall, pp. 222-245. 
 11 
najdirektniju korist od ostvarenog dobitka imaju vlasnici preduzea (bilo da se im se 
dobitak raspodeljuje u vidu dividendi, bilo da se reinvestira), dobitak predstavlja garanciju i 
ostalim zainteresovanim stranama (poveriocima, zaposlenima, dravi…) da e njihovi 
interesi biti zadovoljeni. Informacija o dobitku je neophodna za polaganje rauna 
vlasnicima od strane uprave preduzea, kao i za donoenje brojnih ekonomskih odluka. 
Raunovodstveni dobitak se utvruje u bilansu uspeha kao razlika prihoda i rashoda 
nastalih u posmatranom periodu. Rukovodei se postavljenim ciljevima za finansijsko 
izvetavanje raunovodstvena profesija razvila je principe i na njima zasnovana pravila i 
standarde o bilansiranju stanja (sredstava i obaveza) i uspeha (prihoda i rashoda).  Iako 
emo, zbog namene ovog rada, prevashodno da se bavimo najvanijim raunovodstvenim 
principa za merenje raunovodstvenog dobitka, moramo napomenuti da je bilansiranje 
stanja i uspeha neraskidivo povezano. Konano, dobitak postoji tek ukoliko je sopstveni 
(vlasniki) kapital ouvan, ali kapital moe da bude iskazan u nominalnim monetarnim 
jedinicama, jedinicama konstantne kupovne moi ili u vidu proizvodnog kapaciteta 
preduzea. Izbor nekog od ovih koncepata odranja kapitala odraava se i na nain 
vrednovanja sredstava i obaveza u bilansu stanja. Danas je pri sastavljanju finansijskih 
izvetaja, osim u specijalnim sluajevima, npr. hiperinflacije,  dominantan koncept odranja 
nominalne vrednosti kapitala.  
Da bi informacija o raunovodstvenom dobitku bila korisna, na njegovo utvrivanje 
ne moe da se eka okonanje ukupnog poslovanja preduzea. To bi impliciralo dolaenje 
do konanog (totalnog) rezultata za ceo vek preduzea. Umesto toga, pristupa se 
periodiziranju rezultata poslovanja, odnosno njegovom merenju i iskazivanju u kraim 
vremenskim periodima. Izvetajni (obraunski) period za eksterno finansijsko izvetavanje 
je, po pravilu, jedna poslovna godina.3 U toku jednog obraunskog perioda ne zavravaju se 
sve zapoete aktivnosti, pa tako npr. preduzee moe da proda robu kupcima u jednom, a 
naplati je u narednom obraunskom periodu. Postavlja se onda pitanje u kojem periodu 
treba da se prizna pozitivan efekat na rezultat, da li u periodu kada je roba prodata ili kada 
je naplaena. U zavisnosti od odgovora na ovo pitanje merenje raunovodstvenog dobitka 
                                                
3 Izvetajna godina se najee poklapa sa kalendarskom, mada zakonodavac moe da dozvoli i drugaije 
utvrivanje izvetajne godine, pre svega kod preduzea sa sezonskom aktivnou. Takoe je mogue da se 
kao obavezno uvede i izvetavanje u periodima kraim od godine dana, npr. estomeseno. 
 12 
moe da bude zasnovano na obraunskim (vrednosnim) tokovima-prihodima i rashodima ili 
na novanim tokovima - prilivima i odlivima. U prvom sluaju govorimo o primeni 
obraunskog raunovodstva (engl. accrual accounting), dok u drugom sluaju imamo 
raunovodstvo zasnovano na novanim tokovima (engl. cash accounting).  
Prema obraunskom konceptu prihodi se priznaju u onom periodu u kojem su i 
zaraeni, a rashodi u onom periodu kada se priznaju prihodi, ijem su stvaranju doprineli. 
Momenat naplate, odnosno plaanja nije onda relevantan pri utvrivanju raunovodstvenog 
dobitka. Sa druge strane, ako se prihvati koncept raunovodstvenog dobitka zasnovan na 
novanim tokovima, onda se prodaja robe ili usluga priznaje u godini kada je izvrena 
naplata po tom osnovu, a ne kada je roba isporuena, odnosno usluge izvrene. Izvrena 
plaanja se priznaju kao negativne komponente uspeha.4  
Prema raunovodstvenoj profesiji, obraunski koncept je superiorniji nad 
konceptom novanih tokova u iskazivanju zaraivakih performansi preduzea, to je i 
opredelilo njegovu globalnu prihvaenost. To moemo ilustrovati i jednim jednostavnim 
primerom. Ako bi preduzee naplatilo unapred, u prvoj posmatranoj godini, proizvode koje 
e proizvoditi i distribuirati ne samo u toj nego i u naredne dve godine, pri emu u svakoj 
godini ima odreene odlive novca za obavljanje aktivnosti, primena koncepta novanih 
tokova prikazala bi nerealno visok raunovodstveni dobitak u prvoj godini, dok bi u 
naredne dve godine bio (nekorektno) iskazan gubitak, jer bi preduzee imalo samo 
plaanja, a ne i naplatu. Na ovaj nain bila bi deformisana iskazna mo bilansa uspeha. 
Preduzee bi izgledalo profitabilno samo u prvoj godini, dok bi u naredne dve godine bilo 
gubita. Tek primena obraunskog raunovodstva vodi pravoj slici ekonomske realnosti. 
Obraunsko raunovodstvo, u ovom konkretnom sluaju, omoguava svojom metologijom 
razgranienja da se deo novanih priliva odloi preko bilansa stanja i prevede u prihode u 
narednim obraunskim periodima, kada e efektivno i biti zaraeni tek sa isporukom 
proizvoda kupcima. Takoe rezultat svakog perioda bio bi utvren meusobnim 
                                                
4 Raunovodstvo zasnovano na novanim tokovima ipak ne treba preusko shvatiti, jer ni u sluaju njegove 
primene raunovodstveni dobitak nee biti identian neto prilivu (odlivu) gotovine. Na primer, ukoliko 
preduzee naplatu robe izvri ne u novcu nego u nekom sredstvu, po tom osnovu bie priznat prihod. Takoe, 
ako preduzee uzme kredit, primljeni iznos novca nee biti tretiran prihodom. Prilikom isplata po osnovu 
vraanja kredita samo onaj deo koji se odnosi na kamatu bie priznat kao rashod. 
 13 
sameravanjem prihoda, koji se upravo odnose na taj period i rashoda, koji su omoguili 
generisanje datih prihoda.  
Povezivanje prihoda sa odgovarajuim rashodima je najbolji nain da se sagleda 
uspenost preduzetih aktivnosti. Znaaj ovog povezivanja objektiviziran je u principu 
korelacije (engl. matching principle), kojim se nuno rukovodi merenje periodinog  
raunovodstvenog dobitka. Prema principu korelacije, rashodi treba da budu priznati u 
onom periodu u kojem su priznati i njima uslovljeni prihodi. Iznos raunovodstvenog 
dobitka u nekom obraunskom periodu dobija se onda kao razlika prihoda, koji se mogu 
pripisati datom periodu5 i njima sueljenih rashoda, u skladu sa principom korelacije.    
Periodiziranje prihoda i rashoda nije ipak uvek jednostavno, pa je vano da  
raunovodstveni dobitak bude oprezno (konzervativno) odmeren. U svim situacijama koje 
karakterie neizvesnost, te neophodnost vrenja procena, dobitak je bolje potceniti nego 
preceniti. Princip opreznosti6 je jedan od najvanijih raunovodstvenih principa, jer je u 
funkciji ouvanja kapitala preduzea. Iskazivanje precenjenog dobitka bi moglo dovesti 
preko njegove raspodele do odliva kapitala i ugroavanja solventnosti preduzea. Svakako 
da je raunovodstveni ideal potpuno taan periodini rezultat, ali kada god nije mogue 
egzaktno odrediti efekat nekog poslovnog dogaaja, finansijsko izvetavanje treba da bude 
voeno principom opreznosti. Prema tome, u uslovima neizvesnosti raunovodstveni 
tretman treba da bude takav da se priznavanje prihoda odloi, a priznavanje rashoda ubrza. 
Prihode je poeljnije potceniti nego preceniti, a rashode bi trebalo pre preceniti, nego 
potceniti. Iz principa opreznosti razvijen je princip realizacije i princip impariteta. 
Prema principu realizacije samo realizovani dobici, tj. dobici, koji su potvreni u 
konkretnim trinim transakcijama preduzea, mogu da budu priznati u bilansu uspeha, dok 
nerealizovani dobici, s obzirom na rizik njihove realizacije, ne mogu da budu predmet 
iskazivanja (i pogotovo raspodele). Princip impariteta zahteva drugaiji tretman gubitaka u 
                                                
5 Opti kriterijumi za priznavanje prihoda su: nastanak dogaaja, koji se smatra kritinim da bi prihod bio 
zaraen, razuman stepen izvesnosti u pogledu priliva ekonomskih koristi i mogunost pouzdanog merenja. U 
raunovodstvenoj teoriji i praksi dalje su razraeni kriterijumi priznavanja svake pojedine vrste prihoda. 
Pogledati, na primer, MRS 18. 
6 Vie o principu opreznosti pogledati: Rankovi J., 2010, Teorija bilansa, Centar za izdavaku delatnost 
Ekonomskog fakulteta u Beogradu, str. 173-179 i 209-210 i Malini D., 2007, Politika dobiti korporativnog 
preduzea, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, str. 441-466. 
 14 
odnosu na dobitke. U funkciji opreznog utvrivanja periodinog rezultata nije dozvoljeno 
da se priznavanje izvesnih gubitaka odlae do momenta njihove realizacije. Za preduzee je 
vano da se svi izvesni gubici to pre priznaju, kako bi se niim raunovodstvenim 
dobitkom (ili ak gubitkom) poslao signal da postoje odreene potekoe u poslovanju. 
Kada bi se priznavanje izvesnih gubitaka odlagalo, preduzee bi moglo da nastavi sa nekim 
rizinim strategijama i poslovnim odlukama, koje bi ga vodile ka sve loijim 
performansama. Kako su bilansiranje uspeha i stanja meusobno povezani, onda princip 
realizacije i princip impariteta imaju svoj odraz i na vrednovanje sredstava, to je 
konkretizovano principom najnie vrednosti i vrednovanje obaveza, to je konkretizovano 
principom najvie vrednosti.  
Princip najnie vrednosti implicira da pozicije sredstava treba da budu bilansirane 
ili po nabavnoj vrednosti (ceni kotanja) ili po realizivoj (nadoknadivoj) vrednosti (u smislu 
oekivanog priliva ekonomskih koristi u preduzee)7, u zavisnosti od toga koja je nia. 
Obezvreenje sredstava se stoga ne moe ignorisati, nego se objektivizira putem smanjenja 
vrednosti sredstava u aktivi i poveanjem priznatih gubitaka u bilansu uspeha. Sa druge 
strane, poveanje realizive vrednosti iznad istorijskih trokova nabavke (ili proizvodnje) se 
ignorie, jer bi u suprotnom dolo do priznavanja jo nerealizovanih dobitaka. Obrnuto je 
kod bilansiranja obaveza, gde treba kao relevantnu izabrati najviu vrednost. Ipak, 
poslednjih godina, sve vei interes za iskaznu mo bilansa stanja podstakao je (deliminu) 
integraciju u finansijsko izvetavanje modela vrednovanja, koji se zasniva na fer vrednosti8.  
Primena fer vrednosti, iako za sada ograniena na uzak krug sredstava i obaveza, 
moe da dovede do priznavanja jo nerealizovanih dobitaka, to je u suprotnosti sa 
principom realizacije. Na primer, hartije od vrednosti, koje su pribavljene sa ciljem 
trgovanja, tj. da se prodaju u kratkom roku i na tome ostvari zarada po osnovu razlike u 
                                                
7 Realiziva vrednost u sluaju zaliha je neto prodajna vrednost, koja se dobija umanjenjem procenjene 
prodajne vrednosti za oekivane troskove dovrenja zaliha, kao i neophodne trokove prodaje. Kod veine 
ostalih sredstava realiziva vrednost e biti ili neto prodajna cena ili korisna (upotrebna) vrednost sredstva, u 
zavisnosti od toga koja je vea. Korisna vrednost sredstva se, prema MSFI, definie kao sadanja vrednost 
buduih tokova gotovine, koji se oekuju od upotrebe datog sredstva, kao i od njegovog otuenja na kraju 
korisnog veka upotrebe.  
8 Fer vrednost se definie kao iznos za koji se neko sredstvo moe razmeniti, odnosno obaveza izmiriti u 
transakciji izmeu nezavisnih, obavetenih i voljnih strana.  
 
 15 
ceni, vrednuju se prema MSFI po fer vrednosti, pri emu se promene u fer vrednosti (kako 
one na nie, tako i one na vie) priznaju kao komponente raunovodstvenog dobitka.9 
Prema tome, ako je preduzee u toku obraunskog perioda nabavilo ovakve hartije od 
vrednosti i ako je na dan bilansa njihova fer vrednost iznad istorijskog troka njihove 
nabavke, razlika izmeu vie fer vrednosti i nie nabavne vrednosti bie ukljuena u 
raunovodstveni dobitak, iako ove hartije jo nisu predmet prodaje (pa ne postoji 
realizovani dobitak), nego ih preduzee dri u svom portfoliu (pa otuda promena u 
vrednosti predstavlja nerealizovani dobitak). Osnovna prednost fer vrednosti u odnosu na 
istorijske trokove jeste relevantnost pruenih informacija (posebno u bilansu stanja), dok 
se nedostaci vezuju za smanjenu pouzdanost informacija, poveanu varijabilnost u 
iskazanim periodinim rezultatima preduzea (sa svim negativnim efektima po tom osnovu 
na finansiranje preduzea), a ne treba da se zanemari i porast trokova produkovanja 
ovakvih informacija.  
Na osnovu raunovodstvenih principa razvijaju se standardi i pravila, kojima se 
preciznije definiu priznavanje i merenje pojedinih stavki stanja i uspeha, kao i prikazivanje 
i obelodanjivanje informacija. Moglo bi se onda zakljuiti da je, u sprezi raunovodstvenih 
principa, standarda i pravila, proces merenja raunovodstvenog dobitka rigidno regulisan i 
da kao posledicu imamo jednoznano odreenu veliinu, koja je liena svake 
subjektivnosti. To ipak nije sluaj, jer se ne moe prenebregnuti nekoliko vanih okolnosti 
u kojima se odvija merenje raunovodstvenog dobitka. 
Najpre, neizvesnost imanentna poslovanju preduzea neminovno se odraava i na 
utvrivanje raunovodstvenog dobitka. Na primer, da bi ispotovali princip korelacije 
tekuim prihodima od prodaje robe treba da suelimo i rashode, koji se odnose na date 
garancije kupcima u tom periodu, iako e tek u nekom buduem periodu po pravilu doi do 
izdataka po ovom osnovu. Budunost nosi i neizvesnost tako da iznos ovih rashoda 
(rezervisanja) nije mogue u momentu priznavanja potpuno tano odrediti. Postoji mnogo 
situacija gde je neophodno pri sastavljanju finansijskih izvetaja praviti procene i usvojiti 
                                                
9 Radi preciznosti treba napomenuti da vrednovanje nekih bilansnih pozicija po fer vrednosti (npr. finansijskih 
sredstava raspoloivih za prodaju) ne utie na raunovodstveni dobitak, nego se promene u fer vrednosti 
obuhvataju direktno u okviru sopstvenog kapitala. Vie o vrednovanju finansijskih sredstava i obaveza 
pogledati u MRS 39.  
 16 
odreene pretpostavke. Odlika pouzdanosti finansijskih izvetaja postie se onda 
insistiranjem na razumnim procenama i povezanim obelodanjivanjima.  
Drugo, nije mogue preciznim raunovodstvenim pravilima pokriti svu raznolikost 
privrednog ivota kompanija. Nepostojanje zajedniki zauzetog stava raunovodstvene 
profesije otvara mogunost za razliito poimanje onoga to bi predstavljalo pravilan 
raunovodstveni tretman. Uporite za struno prosuivanje u takvim situacijama treba da se 
uvek trai u ciljevima, koje finansijski izvetaji treba da ostvare i opteprihvaenim 
raunovodstvenim principima.  
Na kraju, odreena fleksibilnost pri merenju raunovodstvenog dobitka mora da 
bude dozvoljena kako bi pruene informacije zadovoljile kvalitativnu odliku relevantnosti. 
Uniformna reenja retko mogu da budu najpogodnija u svim okolnostima, pa se smatra da 
upravo diskrecija ostavljena raunovoama (i menaderima) u pogledu izbora 
raunovodstvenih politika, kao i pri vrenju procena, treba da omogui vei kvalitet 
finansijskim izvetajima, jer se mogu na pravi nain uvaiti specifinosti konkretne firme. 
injenica je da prisutna fleksibilnost ima i neeljene nuspojave.  
Ona oteava poreenje ostvarenih performansi razliitih  preduzea. Na primer, 
izbor raunovodstvene politike za obraun izlaza zaliha robe (FIFO, metod prosene cene, 
LIFO) utie na vrednost zaliha, koja e se pojaviti u bilansu stanja, kao i na 
raunovodstveni dobitak (preko trokova prodatih roba) u bilansu uspeha.10 Prema tome, 
dva preduzea sa jednakim ekonomskim performansama ukoliko izaberu razliite 
raunovodstvene politike iskazae i razliit raunovodstveni dobitak. Raunovodstvo vie 
insistira na konzistentnoj primeni izabranih raunovodstvenih politika od strane 
pojedinanih preduzea (princip konzistentnosti), kako bi se ispravno uporedila ostvarenja 
iz razliitih vremenskih perioda i uoili trendovi.  
Jo vei problem, koji donosi fleksibilnost, jeste otvaranje prostora i za 
oportunistiko  oblikovanje rezultata. Menaderi mogu da imaju podsticaje da rezultat 
iskau viim ili niim kako bi korisnike finansijskih izvetaja naveli na eljene zakljuke. 
Poslednjih godina, sa brojnim finansijskim skandalima, kvalitet raunovodstvenog dobitka 
                                                
10 Primena razliitih raunovodstvenih politika dala bi iste vrednosti zaliha i raunovodstvenog dobitka samo 
ako bi nabavne cene bile konstantne, to najee nije sluaj.  
 17 
postaje predmet brojnih debata. U tom kontekstu insistira se na poveanim 
obelodanjivanjima od strane preduzea tako da koriene raunovodstvene politike, kao i 
izvrene procene budu jasno izloene. Korisnici finansijskih izvetaja su onda u poziciji da 
bolje razumeju prezentovane informacije i da eventualno izvre odreena preraunavanja 
kako bi poveali upotrebnu vrednost informacija za svoje potrebe. Prema amerikim 
GAAP, na primer, preduzea koja koriste LIFO metodu za obraun izlaza zaliha duna su 
da obelodane iznos LIFO rezervi, ime se omoguava korisnicima izvetaja da preraunaju 
prezentovane podatke o zalihama i trokovima prodatih roba na (pribline) iznose, koji bi 
bili dobijeni primenom FIFO metode. Time se unapreuje komparabilnost sa 
performansama preduzea, koja su se opredelila za primenu FIFO metode. 
Dodatnu subjektivnost u merenje raunovodstvenog dobitka unosi i koncept 
materijalnosti, koji je iz pragmatinih razloga nuan pri sastavljanju finansijskih izvetaja. 
Prema ovom konceptu, neka stavka se smatra znaajnom (materijalnom), ako informacije o 
njoj mogu da utiu na odluke korisnika finansijskih izvetaja. Ovakve stavke moraju da 
budu pravilno obuhvaene i obelodanjene u finansijskim izvetajima. Odavde se dalje moe 
zakljuiti da za one stavke koje nisu znaajne nije nuan pravilan raunovodstveni tretman, 
odnosno vodei rauna o odnosu koristi i trokova informisanja, moe biti opravdano da se 
odstupi od raunovodstvenih principa i pravila i za tretman beznaajnih stavki odabere 
“najlaki i najprikladniji nain”.11 Granicu izmeu znaajnih i beznaajnih informacija nije 
lako povui, pa se moe desiti da kompanije svesno prave propuste, koje onda pravdaju 
njihovim beznaajnim efektom na finansijske izvetaje.  
Iz prethodnog izlaganja proizilazi da je odreena diskrecija u merenju 
raunovodstvenog dobitka neizbena posledica veeg broja faktora od kojih su najvaniji: 
a) prisutna neizvesnost u poslovanju preduzea, b) raznolikost poslovnog ivota, u smislu 
nemogunosti da se sve situacije precizno obuhvate raunovodstvenom regulativom, c) 
relevantnost informacija kao njihova bitna kvalitativna odlika i d) koncept materijalnosti u 
funkciji trokovne isplativosti finansijskog izvetavanja. Raunovodstvena profesija  
promovie pozitivnu upotrebu fleksibilnosti na nain da se to vernije odslikaju finansijski 
                                                
11 R. Meigs, W. Meigs, (1993), Raunovodstvo- temelj poslovnog odluivanja, deveto izdanje, Mate d.o.o 
Zagreb, str. 612. 
 18 
poloaj i uspenost preduzea, ali je vrlo angaovana i na pronalaenju naina da se spree 
kako nenamerne greke, tako i zloupotrebe u ovom pogledu. Tome bi trebalo da doprinesu i 
revizija finansijskih izvetaja, kao i sudska praksa putem rigoroznih sankcija za prevarne 
radnje.  
Razmatranja o merenju i iskazivanju raunovodstvenog dobitka ovim nisu 
iscrpljena12, ali su najvaniji koncepti za svrhu ovog rada detaljnije proueni. I pored 
odreenih nedostataka injenica je da finansijsko izvetavanje i u okviru njega merenje i 
iskazivanje raunovodstvenog dobitka potvrdu svoje vrednosti imaju u velikom broju 
korisnika, globalnoj rasprostranjenosti i viegodinjoj tradiciji.  
Znaaj finansijskih izvetaja opte namene prepoznaje i drava, tako da je u 
savremenom drutvu obaveza finansijskog izvetavanja po pravilu nametnuta zakonom, 
kojim se propisuje i nain sastavljanja i prezentovanja finansijskih izvetaja. Na ovaj nain 
drava obezbeuje ostalim zainteresovanim stranama za poslovanje preduzea da dobiju 
potrebne i pouzdane informacije, te doprinosi stvaranju transparentnog privrednog 
ambijenta vanog za postizanje efikasne alokacije resursa. Drava se, meutim, javlja i 
sama kao korisnik prezentovanih informacija u finansijskim izvetajima. Na osnovu njih 
ona moe da prati poslovanje preduzea, izraunava razliite statistike pokazatelje i 
formulie potrebne mere u okviru ekonomske politike. Finansijski izvetaji onih kompanija, 
koje predstavljaju subjekte od javnog interesa (poput banaka, osiguravajuih drutava…), 
predmet su posebne panje od strane dravnih organa. Nad aktivnostima ovih subjekata 
drava vri pojaan nadzor, pa su joj finansijsko-raunovodstvene informacije u tu svrhu 
vrlo vane. Ne treba zanemariti da je i drava esto upuena na angaovanje kompanija 
koje nisu iz javnog sektora, na primer po osnovu nabavke vojne opreme, izgradnje puteva 
ili vrenja odreenih usluga. Na osnovu finansijskih izvetaja ovih kompanija drava dobija 
informacije o njihovoj poslovnoj sposobnosti i sigurnosti, to je bitan kriterijum pri odluci 
o zasnivanju poslovnih odnosa.  
Oporezivanje dobiti kompanija predstavlja jo jedno vano polje, u kojem se drava 
najee oslanja na sistem finansijskog izvetavanja i posebno na bilans uspeha, kao njegov 
produkt. U kojoj se meri koncept raunovodstvene dobiti moe iskoristiti i za svrhe 
                                                
12 Vie pogledati o ovoj temi: Malini D., 2007, op. cit. 
 19 
oporezivanja najcelishodnije je testirati u kontekstu ciljeva i principa kojima se  fiskus 
rukovodi kod ovog poreskog oblika.  
1.2. Ciljevi i principi koji determiniu merenje oporezive dobiti 
 
Uvoenje poreza na dobit u poreske sisteme razvijenih zemalja poelo je krajem 
XIX i poetkom XX veka da bi ovaj porez danas predstavljao jedan od osnovnih poreskih 
oblika.13 U vezi sa definisanjem obveznika poreza na dobit ne nailazi se na jedinstveno 
reenje u svim zemljama, nego su se izdvojila dva dominantna pristupa. Prema prvom, koji 
se primenjuje u veini razvijenih zemalja (SAD, Velika Britanija, Nemaka, Italija, 
Austrija…), samo su drutva kapitala (ili jo ue samo akcionarska drutva14) obveznici 
poreza na dobit, pa otuda i naziv korporacijski porez ili porez na korporacijsku dobit (engl. 
corporate tax ili corporate income tax). Drutva lica smatraju se fiskalno transparentnim 
(prozirnim), tako da se njihova dobit dodeljuje vlasnicima ovakvih drutava i onda 
oporezuje na nivou vlasnika porezom na dohodak fizikih lica. Ovaj pristup uvaava 
personalne karakteristike drutava lica i ne tretira ih kao zasebne ekonomske celine od 
njihovih vlasnika. Prema drugom pristupu, obveznici poreza na dobit su sva trgovaka 
drutva, kako drutva lica, tako i drutva kapitala. Ovaj pristup je prihvaen u Srbiji, pa 
prema vaeem Zakonu o porezu na dobit pravnih lica15 krug poreskih obveznika 
predstavljaju sva privredna drutva, odnosno preduzea, pri emu je pojam preduzea 
definisan iroko tako da zapravo obuhvata sva pravna lica koja obavljaju delatnost uz 
naknadu. Tu su onda ukljuene i banke, drutva za osiguranje i reosiguranje, zadruge, pa 
ak i nedobitne organizacije (ako ostvare dobit i pod tano definisanim uslovima).  
Poreskim obveznicima po osnovu poreza na dobit, kako god oni bili odreeni, 
drava namee obavezu plaanja poreza na ostvarenu dobit. Da bi oporezivanje bilo 
                                                
13 O uvoenju poreza na dobit po zemljama: Popovi D., 1997, Nauka o porezima i poresko pravo, 
Savremena administracija, str. 169-170. 
14 U SAD drutva sa ogranienom odgovornou (limited liability companies), pa ak i neke kvalifikovane 
korporacije (S corporations), koje zadovoljavaju precizno utvrene kriterijume (npr. da nemaju vie od 100 
akcionara), predstavljaju fiskalno transparentne entitete, kao i drutva lica.  
15 Zakon o porezu na dobit pravnih lica (Sl. glasnik RS, br. 25/2001, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 
18/2010 i 101/2011). 
 
 20 
efektivno neophodno je onda precizno definisati ta se podrazumeva pod ostvarenom 
dobiti, koja e onda predstavljati poresku osnovicu. Odmah se logino postavlja pitanje 
pogodnosti raunovodstvene dobiti za ovu svrhu. Da li raunovodstvena dobit moe 
istovremeno da bude i dobit koja se oporezuje (oporeziva dobit)? 
Da bismo odgovorili na ovo pitanje moramo da krenemo od ciljeva koje drava eli 
da postigne propisivanjem poreza na dobit. Primarni cilj drave je da preko poreskog 
sistema, pa i poreza na dobit kao njegovog dela, prikupi sredstva za finansiranje javnih 
rashoda. Svaki poreski oblik doprinosi manje ili vie formiranju poreskih prihoda, pri emu 
ukupni prihodi treba da budu dovoljni za pokrie javnih rashoda. Drugim reima, vano je 
da poreski sistem kao celina ima poeljnu odliku izdanosti. Struktura poreskih sistema se 
po pojednim zemljama razlikuje, ali porez na dobit uglavnom predstavlja jedan od vanijih 
poreskih oblika i obezbeuje znaajne prihode fiskusu. Na narednoj slici (Slika 1) 
ilustrovano je relativno uee pojedinih poreskih oblika u ukupnim poreskim prihodima u 
zoni zemalja lanica OECD (neponderisani prosek) po izabranim godinama u periodu od 
1965-2009. godine: 
 
Slika 1 Struktura poreskih prihoda u zoni OECD-a       
(Izvor:  OECD, 2011, Revenue Statistics 1965-2009, pp. 94) 
 
 21 
Po pojedinim zemljama OECD u poslednjih pet decenija ispoljili su se razliiti 
trendovi u pogledu doprinosa poreza na dobit generisanju ukupnih poreskih prihoda16, ali 
na nivou OECD kao celine njegova pozicija je relativno stabilna. Zauzima peto mesto i 
uestvuje sa 8-10% u ukupnim poreskim prihodima. Uee poreza na dobit u poreskim 
prihodima Srbije u 2009. godini prikazano je na Slici 2:   
 
 
 
Slika 2 Struktura poreskih prihoda Srbije u 2009. godini  
(Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije, 2011,  
Analiza makroekonomskih i fiskalnih kretanja u 2010. godini, str. 22) 
 
 
Poredei situaciju u Srbiji sa prosekom za zemlje lanice OECD vidi se da postoji 
znaajna razlika u pogledu uea poreskih prihoda po osnovu poreza na dobit, koji u Srbiji 
iznose svega oko 3%, to je preko 2,5 puta manje od proseka za OECD. Uzroci ovako 
                                                
16 U veini zemalja relativni znaaj poreza na dobit je oscilirao, s tim da je kod nekih zemalja njegovo uee 
u 60-tim bilo znaajno vee nego to je sada (npr. u Japanu je iznosilo 22,2% u 1965. godine, a 9,6% u 2009. 
godini), dok je u drugim prisutno upravo obrnuto kretanje (npr. u Norvekoj sa 3,8% u 1965. godini na 21,7% 
u 2009. godini). Prema: OECD, 2011, Revenue Statistics 1965-2009. 
 22 
niskog uea mogli bi da se nau u nastojanju da se stvori to stimulativnije poresko 
okruenje za investicije, te je poreska stopa redukovana na 10%, a predviene su i brojne 
poreske olakice17, ali sa druge strane i nia privredna aktivnost nego u zemljama OECD i 
konstantno prisustvo velikog broja kompanija koje posluju sa gubitkom imaju za posledicu 
oskudniju poresku osnovicu. 
Iako nije meu najizdanijim poreskim oblicima, svakako da se i putem poreza na 
dobit prikupljaju znaajna sredstva, pa ne ude stalni pokuaji savremenih drava da ovaj 
porez to bolje reguliu, posebno u pogledu spreavanja poreske evazije. Sa aspekta 
kompanija porez na dobit je osetan teret na ostvarenu dobit iz poslovanja, pa se poreskom 
planiranju pridaje velika panja.  
Porez na dobit je pre svega u funkciji fiskalnih ciljeva, ali se koristi i kao instrument 
za ostvarivanje odreenih ekonomskih, socijalnih i politikih ciljeva. Investicioni podsticaji 
su moda najbolji primer kako drave sistemom poreza na dobit utiu na privredni razvoj. 
Veina zemalja tako dozvoljava kompanijama da u prvim godinama korienja osnovnih 
sredstava iskazuju trokove amortizacije iznad realne ekonomske amortizacije. Na ovaj 
nain kompanije umanjuju iskazanu dobit, kao osnovicu za oporezivanje i plaaju manji 
porez. Drava ovim poreskim rastereenjem olakava preduzeima podnoenje velikih 
investicionih izdataka. 
 Investicije se i dodatno podstiu u nekim zemljama, putem poreskih kredita, tako to 
se iznos poreza koji bi trebalo da plati kompanija umanjuje direktno za odreeni procenat 
izvrenih ulaganja u osnovna sredstva. U periodima recesije investicioni podsticaji su 
naroito popularni, pa se sistem porez na dobit smatra vanim instrumentom za 
ostvarivanje ekonomske stabilizacije.  
Ne retko se porez na dobit koristi i za stimulisanje ulaganja u odreene privredne 
delatnosti. Tako na primer u SAD je omogueno umanjenje oporezive dobiti, koja se moe 
pripisati domaim proizvodnim aktivnostima. Takoe, u povoljniju poziciju zahvaljujui 
specifinim poreskim odbicima stavljene su kompanije, koje se bave istraivanjem i 
eksploatacijom prirodnih resursa (nafte, gasa, plemenitih metala…). Pruajui poreske 
                                                
17 Tako, na primer, Telekom Srbija kao jedna od najprofitabilnijih kompanija ima efektivnu poresku stopu 
iskazanu kao odnos poreskih rashoda i raunovodstvene dobiti od samo 2,3% u 2010. godini. Prema: 
Finansijski izvetaji Telekoma Srbija za 2010. godinu. 
 23 
pogodnosti pojedinim delatnostima drava ih ini atraktivnijim za ulaganja, jer umanjuje 
trokove njihovog obavljanja (putem umanjenja poreskih rashoda), te otvara prostor za vee 
zarade. Korigujui trine impulse drava se ovde direktno uplie u alokaciju resursa 
rukovodei se postavljenim ciljevima ekonomske politike.  
Drava koristi sistem poreza na dobit ne samo da utie na obim i vrste investicija, 
nego i na njihovu lokaciju, pa po pravilu postoje odreeni stimulansi za ulaganja u 
privredno nerazvijena podruja. Tako je u Srbiji Zakonom o porezu na dobit pravnih lica 
predvien poreski kredit za prve dve godine poslovanja u nedovoljno razvijenim 
podrujima.18 Smanjenje regionalnih razlika jedan je od proklamovanih ciljeva ekonomske 
politike u Srbiji. 
Socijalna uloga poreskog sistema ogleda se najpre u preraspodeli dohotka i bogatstva, 
ime se smanjuju nejednakosti u drutvu. Veina savremenih sistema poreza na dobit 
zasniva se na proporcionalnoj poreskoj strukturi, tako da se propisuje jedinstvena poreska 
stopa bez obzira na veliinu oporezive dobiti. U EU opredeljenje je da se koristi 
proporcionalna poreska struktura, a pregled poreskih stopa za 2011. godinu dat je u Tabeli 
1. 
U Srbiji je stopa poreza na dobit meu najniim u Evropi i iznosi 10%. Pri 
proporcionalnoj poreskoj strukturi oni poreski obveznici koji ostvare veu dobit plaaju i 
proporcionalno vei porez u odnosu na one obveznike koji su ostvarili manju dobit. Prema 
tome, obveznik koji ima dva puta veu dobit od drugog poreskog obveznika platie i dva 
puta vei porez. Ipak neki smatraju da ovakva poreska struktura nije dovoljno pravina, i da 
ne vodi proporcionalnoj “rtvi”.  
Vei redistributivni efekti postigli bi se progresivnom poreskom strukturom, gde 
poreske stope rastu kako se poveava oporeziva dobit. U SAD u primeni je progresivna 
poreska struktura, s tim da je maksimalna poreska stopa 35%, odnosno na iznose preko 
18.333.333 $ porez se plaa po jedinstvenoj stopi od 35%. 
 
 
          
                                                
 18 lan 47. Zakona o porezu na dobit pravnih lica. 
 24 
 
  Tabela 1 Uporedni pregled zakonske stope poreza na dobit u zemljama lanicama 
Evropske Unije za 2011. godinu 
 
 
Drave lanice EU Stopa poreza na dobit* 
Austrija 25% 
Belgija 33,99% 
Bugarska 10% 
Kipar 10% 
eka republika 19% 
Danska 25% 
Estonija 21% 
Finska 26% 
Francuska  33,33% 
Nemaka 29,37% 
Grka  20% 
Maarska 19% 
Irska 12,5% 
Italija 31,4% 
Letonija 15% 
Litvanija 15% 
Luksemburg 28,8% 
Malta 35% 
Holandija 25% 
Poljska 19% 
Portugal 25% 
Rumunija 16% 
Slovaka 19% 
Slovenija 20% 
panija 30% 
vedska 26,3% 
Velika Britanija 26% 
Prosek 22,8% 
Izvor: www.kpmg.com (01.04.2012.) 
* Iskazana stopa predstavlja zbirnu stopu (centralni plus lokalni porezi).   
Detaljnija objanjenja za svaku zemlju pojedinano pogledati na: 
www.kpmg.com. 
 
 
Pored redistributivne funkcije, koja mu je imanentna, porez na dobit se i na druge 
naine koristi za ostvarenje socijalnih ciljeva. Kako bi se unapredio ivotni standard 
stanovnitva jedno od prioritetnih podruja socijalne politike svake zemlje je zapoljavanje. 
U tom kontekstu, drave mogu da daju poreske podsticaje za zapoljavanje novih radnika. 
Savremena drutva posebnu panju poklanjaju i osobama sa invaliditetom, pa se njihovo 
 25 
zapoljavanje esto stimulie poreskim privilegijama. Generalno, drave koriste sistem 
poreza na dobit da bi stimulisale odreena drutveno korisna ponaanja, odnosno 
destimulisala ona koja su ocenjena kao tetna. Tako na primer, u nastojanju da se 
kompanije uine ekoloki odgovornijim, drava moe da predvidi poreske podsticaje za 
ulaganja u opremu, koja titi ivotnu sredinu. Sa druge strane, oporeziva dobit ne moe da 
se umanji za izdatke po osnovu kazni, jer drava ne eli da prui poresko rastereenje za 
ponaanja, koja su nepoeljna i sankcionisana kaznama.  
Mogunost da odreene delatnosti ili aktivnosti budu poreski privilegovane 
eksploatie se u znaajnoj meri u politike svrhe. Porezi su vrlo atraktivno podruje za 
ostvarenje politikih ciljeva, pa otuda i este promene poreskih zakona. Kako se menjaju 
vlade, kao i politika snaga odreenih interesnih grupa tako se menjaju i poreska reenja. 
Poreske reforme predstavljaju gotovo neizbean deo izbornih programa, a u okviru njih 
porez na dobit se namee kao vrlo pogodno podruje za privlana obeanja.  
Na primer, u razvijenim zemljama opti je utisak javnosti da najvee korporacije 
plaaju nedovoljne iznose poreza na dobit, jer koristei poreske zaklone sniavaju svoju 
efektivnu poresku stopu znaajno ispod propisane. Time se stvara slika nepravine 
raspodele poreskog tereta na utrb pre svega manje imunih graana. Da bi pridobili 
glasove ovih grupa graana politiki kandidati esto obeavaju ukidanje nepravinih 
poreskih uteda korporacijama. Sa druge strane, mnogi se zalau za smanjenje tereta poreza 
na dobit jer to vide kao nain podsticanja investicija i privredne aktivnosti, to vodi boljitku 
drutva u celini, pa se istie da porez ne bi smeo “… da ogranii inovativne i preduzetnike 
kapacitete…od kojih tako mnogo zavisi porast ivotnog standarda i opti prosperitet”.19 
Na osnovu prethodnog izlaganja proizilazi da je porez na dobit u funkciji 
finansiranja javnih rashoda, te ostvarenja ciljeva u ekonomskoj i socijalnoj politici, pri 
emu se preko njega evidentno prelamaju i interesi razliitih politiki uticajnih grupa. Da bi 
drava iskoristila porez na dobit za realizaciju postavljenih ciljeva, nije verovatno da ona 
svoj monopol nad definisanjem elemenata ovog poreza nekome ustupi. Najvaniji elementi 
svakog poreza su: poreski obveznici, poreska stopa, poreska osnovica i poreski podsticaji. 
                                                
19 Jack Kemp, republikanski kandidat za potpredsednika SAD u 1996. godini, prema: Jones S., 2006, 
Principles of Taxation for Business and Investment Planning, Mc Graw Hill, pp. 40. 
 26 
Imajui u vidu svrhu ovog rada, nama je od posebnog znaaja poreska osnovica, to jest 
kako se definie dobit za potrebe oporezivanja.  
Pitanje podobnosti raunovodstvene dobiti kao poreske osnovice sada moemo 
jasnije sagledati. Raunovodstvena dobit predstavlja pouzdan i respektibilan podatak o 
uspenosti kompanija, ali je merena imajui u vidu proklamovane ciljeve finansijskih 
izvetaja, gde se na prvo mesto stavlja korisnost za donoenje ekonomskih odluka i to pre 
svega od strane investitora. Drava pred sobom ima fiskalne i druge (ve pomenute) ciljeve 
kada ustanovljava porez na dobit, te se onda njima rukovodi pri definisanju oporezive 
dobiti. Razliiti ciljevi postavljeni pred raunovodstvenu i oporezivu dobit izvor su kljunih 
razlika u njihovom merenju. Kada bi drava prihvatila raunovodstvenu dobit kao 
oporezivu, s obzirom da se raunovodstvena dobit utvruje u skladu sa raunovodstvenim 
standardima koje donose profesionalna raunovodstvena tela, drava ne bi mogla da 
kontrolie nain utvrivanja poreske osnovice, ime bi u znaajnoj meri izgubila 
mogunost da instrumentalizuje porez na dobit u korist sopstvenih ciljeva.  
Oporeziva dobit tako postaje “drugaija” dobit od raunovodstvene i utvruje se u 
posebnom izvetaju - poreskom bilansu. Poreski bilans nije sastavni deo finansijskih 
izvetaja opte namene, nego je izvetaj koji kompanije sastavljaju za specijalnu namenu, 
to jest iskljuivo za potrebe oporezivanja dobiti. Drava ima autoritet da nametne 
sastavljanje izvetaja, koji je prilagoen njenim zahtevima, tako da su preduzea obavezna 
da ovaj izvetaj pripreme. Drava je i jedini korisnik poreskog bilansa, pa ovde nije re o 
javno dostupnom izvetaju.  
Poreski bilans se sastavlja i oporeziva dobit meri u skladu sa pravilima, koje 
ustanovljava drava. Oporeziva dobit se (kao i raunovodstvena) definie kao razlika 
prihoda i rashoda, ali poreska pravila priznavanja i merenja prihoda i rashoda mogu da 
budu drugaija od raunovodstvenih. Uz odreenu generalizaciju na ovom mestu moemo 
rei da drava u prihode ukljuuje sve prihode i dobitke preduzea, dok su rashodi zapravo 
dozvoljena umanjenja prihoda, jer drava uvaava injenicu da produkovanje prihoda 
zahteva i podnoenje odreenih rashoda. U poreske svrhe se zbog toga esto pored termina 
“rashodi” za oznaavanje negativne komponente oporezive dobiti koristi i termin “odbici” 
ili “dozvoljeni odbici” (engl. deductions ili allowable deductions). Preduzeu je po pravilu 
 27 
dozvoljeno da od prihoda odbije sve redovne i neophodne rashode, koji su nastali u 
poslovne svrhe. Pored toga, drava moe da predvidi poreskim podsticajima dodatne 
odbitke, kojima se umanjuje oporeziva dobit. Poreski podsticaji mogu da budu i u vidu 
poreskih kredita, koji ne tangiraju oporezivu dobit, nego direktno umanjuje iznos poreza 
koji obveznik treba da plati.   
Pri propisivanju poreskih pravila ukazali smo da se drava rukovodi ciljevima 
poreza na dobit. Ipak upotreba poreza za ostvarenje razliitih ciljeva mora da bude paljivo 
osmiljena, s obzirom da su poreske implikacije sveproimajue i gotovo da nema 
ekonomske odluke koja se donosi bez njihovog razmatranja. Da bi koristi od poreza bile to 
vee, a negativne implikacije to manje, mnogi autori u nauci o porezima pokuali su da 
definiu osnovne postulate na kojima bazira “dobar” porez. Jo je Adam Smit razvio etiri 
kanona po kojima je dobar porez onaj koji je pravian, kojeg karakterie izvesnost u 
primeni, koji je praktian za primenu onima koji ga plaaju, kao i ekonomian dravi za 
prikupljanje.20 
Prema Stiglitzu pet poeljnih karakteristika svakog poreskog sistema su: ekonomska 
efikasnost, jednostavnost u administrativnom pogledu, fleksibilnost, politika odgovornost i 
pravinost. 21 To su standardi, na osnovu kojih se najee daju sudovi o porezima i ideal 
kojem treba da tee kreatori poreskog sistema i poreske politike.  Ovi standardi se pretau u 
poreske principe (ili principe oporezivanja) od strane autora, koji pragmatino u prvi plan 
stavljaju potrebu postojanja optih pravila da bi se olakalo konkretnije regulisanje poreza. 
U literaturi se mogu nai razliiti pristupi poreskim principima u smislu njihovih naziva, 
sadrine, broja i klasifikacije.22 Imajui u vidu predmet ovog rada analiziraemo, u 
osnovnim crtama, samo principe, koji se neposrednije odraavaju na proces merenja 
                                                
20 Prema: Jones S., 2006, op. cit., pp. 24. 
21 Stiglitz J., 2004, Ekonomija javnog sektora, prvo izdanje, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog 
fakulteta u Beogradu, str. 464. 
22 Vie pogledati o poreskim principima: Popovi D., op. cit., str. 268- 323. Popovi je, polazei od 
klasifikacije Adolfa Vagnera, dao vrlo iscrpan prikaz poreskih principa, koje je podelio u etiri grupe: 1. 
Finansijska poreska naela: princip izdanosti i princip elastinosti, 2. Ekonomsko- poreska naela: princip 
efikasnosti, princip umerenosti poreskog optereenja, princip izbora poreskog izvora, princip fleksibilnosti, 
princip stabilnosti poreskog sistema, princip identiteta poreskog destinatara i nosioca poreskog tereta 3. 
Socijalnopolitika poreska naela: princip optosti i princip ravnopravnosti poreza i 4. Pravno- 
administrativna poreska naela: princip zakonitosti, princip minimizacije administrativnih trokova i princip 
minimizacije trokova plaanja poreza.  
 28 
oporezive dobiti. Ti principi su: izdanost, fleksibilnost, efikasnost, pravinost i 
ekonominost (kako sa aspekta fiksusa tako i sa aspekta poreskih obveznika).  
Poto drava i uvodi poreze da bi obezbedila finansiranje javnih dobara i usluga, 
princip izdanosti je zapravo zahtev da porezi budu dovoljni (uz odreene neporeske 
prihode drave) za pokrie javnih rashoda. Prevoenje ovog principa u konkretna poreska 
pravila za utvrivanje oporezive dobiti prepoznaje se u nastojanjima da se sprei 
potcenjivanje iskazanog dobitka. Za razliku od raunovodstvenog principa opreznosti, koji 
ne dozvoljava precenjivanje dobitka, fiskus ima suprotan pristup i u uslovima neizvesnosti 
spreava ili ograniava umanjenja poreske osnovice. Kao posledica drugaijih stavova 
prema merenju dobitka, javljaju se nuno razlike izmeu raunovodstvene i oporezive 
dobiti. Primeri razlika su brojni. 
Jedna od najeih razlika nastaje kada se u skladu sa raunovodstvenim principom 
impariteta jo nerealizovani gubici priznaju u svrhe utvrivanja raunovodstvene dobiti.  Za 
poreske svrhe obino tek in realizacije kvalifikuje gubitak kao odbitnu poziciju pri 
utvrivanju oporezive dobiti.23  
Na primer, ukoliko je na dan sastavljanja finansijskih izvetaja knjigovodstvena 
vrednost zaliha robe 100.000 din., a njihova neto prodajna vrednost je 80.000 din., onda se 
u bilansu stanja zalihe svode na niu vrednost (princip najnie vrednosti) i priznaje u 
bilansu uspeha gubitak u iznosu od 20.000 din. Ovaj gubitak ne bi mogao da se uzme u 
obzir pri utvrivanju oporezive dobiti za tu godinu. Ako bi se zalihe po ovoj vrednosti od 
80.000 din. prodale u narednoj godini, onda bi se u toj godini kada je postao izvestan (sa 
inom realizacije) ovaj gubitak priznao i u poreske svrhe. Prema tome, fiskus ne dozvoljava 
umanjenje oporezive dobiti na osnovu anticipiranih gubitaka (jer nije izvestan ni nastanak 
ni iznos) ili, u najmanju ruku, podie prag verovatnoe (u odnosu na raunovodstveni 
pristup) nastanka nekog gubitka da bi dozvolio njegovo priznavanje.24  
                                                
23 Prema l. 22v Zakona o porezu na dobit pravnih lica na teret rashoda u poreskom bilansu ne priznaje se 
obezvreenje imovine dok ne doe do njenog otuenja, osim u sluaju da je obezvreenje posledica oteenja 
usled dejstva vie sile.  
24 Prema l. 16 Zakona o porezu na dobit pravnih lica na teret rashoda priznaje se otpis vrednosti pojedinanih 
potraivanja, samo pod odreenim uslovima. Jedan od uslova je, na primer, da je prolo najmanje 60 dana od 
roka za njihovu naplatu.  
 29 
itav niz poreskih pravila motivisan je spreavanjem poreske evazije. Transferne 
cene su jedno od podruja, gde drava intervenie (neprihvatajui apriori raunovodstveni 
pristup) kako ne bi dolo do smanjenja ukupnih poreskih plaanja od strane povezanih lica, 
tako to bi se dobit preusmerila od jednog lica (koje je tu dobit zaradilo) ka drugom licu, 
koje je u povoljnijem poreskom poloaju. Transakcije izmeu povezanih lica su uvek pod 
posebnom lupom poreskih vlasti. U raunovodstvu je poznat princip “sutine iznad forme”, 
gde se prednost daje iskazivanju ekonomske sutine transakcije u odnosu na njenu pravnu 
formu. U poreskom zakonodavstvu veoma se vodi rauna o zakonskoj (pravnoj) formi 
transakcije, jer to poveava pravnu sigurnost poreskim obveznicima. Princip “sutine iznad 
forme” se ipak primenjuje i u poreskom pravu sa ciljem da se osujeti neplaanje ili manje 
plaanje poreza, pa tako poreske posledice nekih transakcija mogu da budu drugaije nego 
to normalno proizilazi iz njihove pravne forme. Re je o transakcijama koje su 
konstruisane samo da bi se izbeglo plaanje poreza. Prema tome, princip “sutine iznad 
forme” je prisutan u poreske svrhe ali iz drugaijih razloga, to vodi daljem poveanju gepa 
izmeu raunovodstvene i oporezive dobiti.  
Princip fleksibilnosti podrazumeva sposobnost prilagoavanja poreskih prihoda 
ciklinim kretanjima privrede. Prihodi po osnovu poreza na dobit se automatski 
prilagoavaju izmenjenim ekonomskim okolnostima, bez posebne intervencije drave, pa je 
porez na dobit veoma konjukturno elastian. U uslovima recesije opada privredna 
aktivnost, to se manifestuje i putem nie osnovice poreza na dobit. Preduzea posledino 
plaaju nii porez, pogotovo kada je u pitanju progresivna poreska struktura, tako da im se 
olakava poreski teret i stimulie bri oporavak. Suprotna reakcija poreza na dobit je u 
uslovima privrednog rasta. Ovo sve uz pretpostavku da su cene stabilne.  
Stabilizacione efekat poreza na dobit mogue je i pojaati, pa je esto sluaj u 
uslovima recesije da se dodatnim poreskim kreditima eli oiveti investiciona klima. 
Meutim, u uslovima inflacije da bi se zadrao stabilizacioni efekat poreza na dobit nisu 
retka poreska pravila, kojima se vri prilagoavanje poreske osnovice. Cilj je izbegavanje 
oporezivanja “inflatornog” dela dobitka, koji prevazilazi iznos realnog dobitka. 
Prilagoavanje oporezive dobiti nije po pravilu praeno istim postupkom u trgovakim 
knjigama, koje produkuju finansijske izvetaje. 
 30 
Uvoenje poreza na dobit odraava se na funkcionisanje trinog mehanizma i 
menja postignutu alokaciju resursa. Poreski obveznici se ne ponaaju isto pre i posle 
uvoenja poreza nego menjaju svoje ponaanje racionalno pokuavajui da umanje svoju 
poresku obavezu. Ove promene u ponaanju izazivaju itav niz neeljenih efekata - 
distorzija po ekonomsku efikasnost privrede.  
Na primer, ubrzana amortizacija kao poreski podsticaj investiranju, moe da vodi 
preteranom investiranju u stalnu imovinu sa duim vekom trajanja i nedovoljnom 
investiranju u onu sa kraim trajanjem (jer se kod ove imovine efekti podsticaja bre gube). 
U SAD je poreskim zakonom iz 1981. godine bila dozvoljena amortizacija poslovnih 
zgrada u nerealno kratkom roku od samo 15 godina, to je dovelo do prevelikog ulaganja u 
ovaj vid imovine i “prezasienosti koja je prevaziena tek posle gotovo dve decenije”.25 
Podsticanje ulaganja u dugotrajnu imovinu ima za posledicu dalje i favorizovanje 
privrednih grana, koje su kapitalno intenzivne u odnosu na one, koje to nisu. Generalno, 
konkretna pravila merenja oporezive dobiti (kao i poreski krediti) utiu na pravac promena 
u ponaanju kompanija. Ove promene najee pokreu lananu reakciju kroz privredni 
sistem i dovode do suboptimalne alokacije resursa.26  
Mnogi ekonomisti istiu da je porez efikasniji to je neutralniji, odnosno to manje 
utie na ponaanje privrednih subjekata, te ne dezavuie trite. Na ovom stanovitu su i oni 
nosioci poreske politike koji se zalau za ukidanje brojnih poreskih olakica, kod kojih su 
distorzivni efekti najoigledniji. Ipak, uvoenje poreza na dobit bi sigurno imalo negativne 
implikacije po efikasnu alokaciju resursa da je takva alokacija osigurana trinim 
mehanizmom. Kako trite nije savreno, uvoenje poreza na dobit mogue je iskoristiti za 
podizanje ekonomske efikasnosti.  Primer nesavrenosti trita su negativni eksterni efekti, 
pre svega zagaenje ivotne sredine. U tom smislu moe se iskoristiti porez na dobit za 
podsticanje odgovornijeg odnosa prema prirodi, tako to e se pruiti poreske olakice 
kompanijama koje ulau u zatitu ivotne sredine.  
                                                
25 Stiglitz J., 2004, op. cit., str. 673. 
26 Stiglitz navodi brojne distorzije do kojih dovodi porez na dobit, a posebno u pogledu obima investicija, 
vrste investicija, oblika finansiranja investicija, kao i organizacije poslovne delatnosti. Vie pogledati: Stiglitz 
J., op. cit., str. 681. 
 31 
Kejns i njegove pristalice naroito istiu stabilizacione efekte poreza i preporuuju 
upotrebu poreza (umesto njihove neutralnosti) kako bi se privreda usmerila u eljenom 
pravcu.  ak i kada porez na dobit nesporno izaziva odreene distorzije u efikasnosti 
(namerne ili nenamerne) to moe da se pravda ostvarenjem nekih drugih, pre svega 
socijalnih, ali i politikih ciljeva.  injenica je da je porez na dobit prisutan u poreskim 
sistemima svih razvijenih zemalja, a od nosioca poreske politike, njihovih stavova prema 
efikasnosti i prioriteta koje promoviu, zavisie i konana pravila za utvrivanje poreske 
osnovice i poreske obaveze.  
Princip pravinosti je nezaobilazan u svim sistematizacijama poreskih principa. Ipak 
njegova implementacija nije jednostavna, jer se percepcije pravinosti razlikuju, a esto 
nije ni mogue odreene ideje, koje su etiki utemeljene, operacionalizovati u preciznim 
poreskim pravilima. Najpre se postavlja pitanje da li je pravinije da poreski obveznici 
plaaju porez srazmerno koristima koje imaju od javnog sektora ili srazmerno svojoj 
sposobnosti plaanja, odnosno ekonomskoj snazi. S obzirom na tekoe sprovoenja na 
“koristima” baziranog pristupa (jer je procena koristi vrlo kompleksna, a esto i nemogua) 
danas se uobiajeno princip pravinosti poima kao zahtev da iznos poreskog tereta koji 
nose pojedini poreski obveznici reflektuje njihovu ekonomsku snagu.  Brojne debate su 
voene oko toga ta je prava mera ekonomske snage, ali je vremenom prihvaeno nekoliko 
merila: dohodak (dobit), potronja i imovina.  
Porez na dobit je porez utemeljen na principu pravinosti na nain da se 
kompanijama razrezuje porez srazmerno njihovoj sposobnosti da taj porez plate. Ova 
platena sposobnost (eng. ability to pay) iskazuje se oporezivim dobitkom. Za razliku od 
raunovodstvenog dobitka koji se utvruje primenjujui obraunsko raunovodstvo, upravo 
sposobnost plaanja vana za merenje oporezive dobiti uzrokuje da se u poreske svrhe 
esto prednost da raunovodstvu zasnovanom na novanim tokovima.  
Ukoliko bi na primer prilivi prethodili priznavanju prihoda (unapred naplaeni 
prihodi) i to tako da je priliv novca dobijen u jednoj godini, a priznavanje prihoda je 
izvreno u trgovakim knjigama u narednoj godini, fiskus bi mogao da zahteva ukljuivanje 
priliva u poresku osnovicu u prvoj godini, jer je ve tada preduzee povealo svoja sredstva 
 32 
i platenu sposobnost. ekanje da se ovo poveanje sredstava oporezuje u narednoj godini 
izaziva rizik da preduzee sredstva potroi i ne bude sposobno za kasnija plaanja poreza.  
Princip pravinosti dalje se dekomponuje na horizontalnu i vertikalnu pravinost. 
Horizontalna pravinost podrazumeva da oni poreski obveznici, koji imaju jednaku 
platenu sposobnost, treba da plaaju i jednak porez. Da bi se postigla horizontalna 
pravinost potrebno je najpre obezbediti da se nepristrasno i objektivno meri platena 
sposobnost poreskih obveznika, to se u sistemu poreza na dobit reperkutuje na pravila 
utvrivanja oporezive dobiti. Jasni su onda napori da se poreska pravila definiu na nain 
da budu liena bilo kakvih diskrecija i subjektivih ocena, koje bi vodile nejednakom 
tretmanu sutinski, po relevantnim ekonomskim aspektima, jednakih poreskih obveznika. 
Otuda primena finansijsko-raunovodstvenih pravila, kojima se omoguava odreena 
fleksibilnost u merenju dobitka, nije uvek prihvatljiva za poreske svrhe.  
Odstupanje poreskih pravila od raunovodstvenih po ovom osnovu je najoiglednije 
kod obrauna trokova amortizacije. Procena veka trajanja osnovnih sredstava i naina 
njihovog troenja (ime je determinisan iznos trokova amortizacije u pojedinim godinama) 
preputena je samoj kompaniji za potrebe finansijskog izvetavanja. Razliite kompanije 
onda mogu da utvrde po osnovu istih osnovnih sredstava razliite (godinje) iznose 
trokova amortizacije, ime utiu na visinu iskazane dobiti. Kada bi se ovakav tretman 
prihvatio u poreske svrhe onda bi to vodilo horizontalnoj nepravinosti, jer iako ne bi 
postojala razlika u platenoj sposobnosti (pod pretpostavkom da su u svemu ostalom 
preduzea identina) razliito obraunati trokovi amortizaciji doveli bi do razlika u 
poreskoj osnovici i posledino poreskoj obavezi ovih preduzea. Imajui ovo u vidu 
poreskim pravilima se vri razvrstavanje osnovnih sredstava u odreene grupe, za koje su 
precizno propisane metode otpise i amortizacione stope, ime se postie identian nain 
dolaenja do trokova amortizacije kod svih kompanija.  
U korist horizontalne pravinosti su i poreska pravila, kojima se dozvoljava prenos 
gubitaka unazad ili unapred, kako bi se uzeo u obzir dui vremenski horizont, a ne samo 
period od jedne godine. Postoje ipak i poreska pravila, koja na utrb horizontalne 
pravinosti pogoduju ostvarenju drugih ciljeva drave. To su pre svega umanjenja poreske 
osnovice, radi davanja poreskih podsticaja. Poreski obveznik moe tako, iako ima istu 
 33 
platenu sposobnost kao neki drugi obveznik, da plati nii porez, ako iskoristi poreske 
podsticaje.  
Vertikalna pravinost se postie kada oni poreski obveznici koji imaju veu 
sposobnost plaanja nose i vei poreski teret u odnosu na one koji imaju manju sposobnost 
plaanja. Uglavnom se vertikalna pravinost operacionalizuje putem odgovarajue 
strukture poreskih stopa. Regresivna struktura, kod koje se stope sniavaju kako poreska 
osnovica raste, smatra se nepravinom, jer proporcionalno vei teret (meren prosenom 
poreskom stopom) u odnosu na ostvarenu dobit nose oni koji su manje plateno sposobni. 
Kod poreza na dobit, kao to je ve pomenuto, najvei broj zemalja opredelio se za 
proporcionalnu strukturu, dok neke zemlje, poput SAD prednost daju progresivnoj strukturi 
poreskih stopa.  
Ne postoji ni u teoriji ni u praksi saglasnost oko toga da li je pravinija 
proporcionalna ili progresivna struktura poreskih stopa niti ukoliko je opredeljenje za 
progresivnu strukturu koji bi stepen progresivnosti trebalo da bude primenjen. 
Uspostavljena struktura poreskih stopa se pri implementaciji efektivno koriguje poreskim 
podsticajima, koji se obino percepiraju da umanjuju pravinost, mada ponekad mogu i da 
budu u njenu korist.27 
Opteprihvaeni ekonomski princip ekonominosti svoju primenu ima i na polju 
poreza. Sa stanovita drave, ali i sa stanovita poreskih obveznika poeljno je minimizirati 
trokove u vezi sa implementacijom poreza. Drava nastoji da ustanovi postupke 
utvrivanja poreskog duga, naplate poreza i kontrole, koji e joj omoguiti jednostavno i 
jeftino administriranje datim porezom. este su i reorganizacije poreske uprave, kako bi se 
reinenjeringom internih procesa pronali naini za ostvarivanje uteda. Drava 
istovremeno treba da vodi rauna i o trokovima koje e poreski obveznici imati u vezi sa 
plaanjem poreza. Ukoliko su poreskim obveznicima niski trokovi usklaivanja sa 
poreskim zakonima razumno je oekivati i da e ih vie potovati.  
Visina trokova u vezi sa prikupljanjem i plaanjem poreza sigurno je funkcija 
sloenosti poreskih propisa. Veina zemalja ima veoma kompleksne propise, kojima se 
                                                
27 U l. 48 Zakona o porezu na dobit pravnih lica malim preduzeima se dozvoljava da vei procenat ulaganja 
u osnovna sredstva u sopstvenoj delatnosti (nego to je to predvieno za ostala preduzea) iskoriste kao 
poreski kredit. 
 34 
ureuje porez na dobit. Kompleksnost proizilazi iz nekoliko osnovnih faktora: a) brojnosti i 
obima pravnih izvora, jer je zakon o porezu na dobit uobiajeno dopunjen podzakonskom 
regulativom (uredbama, pravilnicima), to vodi velikom ukupnom opusu, b) vrlo prisutnih 
“specijalnih” odredbi, koje predstavljaju izuzetke od optih pravila, gde se posebno misli na 
poreske podsticaje, c) neodreenosti poreskih propisa, poput nejasnih formulacija, veeg 
stepena apstrakcije u odnosu na konkretne sluajeve, koji se javljaju u praksi, ili zakonskih 
praznina i d) este promenljivosti poreskih propisa.  
Sve ovo poskupljuje dravno administriranje porezom na dobit, ali i poreski 
obveznici moraju da izdvoje vie vremena i podnesu vee trokove kako bi pravilno 
primenili poreske propise. Ne udi onda to manja preduzea esto angauju i plaaju 
poreske savetnike, kao struna lica koja e im pomoi u izraunavanju iznosa poreske 
obaveze, dok vea preduzea imaju zaposlene ili posebne organizacione celine koje se 
iskljuivo bave porezima. Neodreenost poreskih propisa neretko vodi i sporovima izmeu 
poreskih organa i poreskih obveznika, ime se trokovi drutva u vezi sa porezom na dobit 
dalje poveavaju. Nesigurnost u vezi sa primenom poreskih propisa predstavlja veliko 
optereenje za poreske obveznike. Ova nesigurnost je jo pojaana kada su prisutne este 
izmene poreskih propisa.  
Princip ekonominosti promovie jednostavnije poreske propise. Prvo se namee 
pitanje da li bi izjednaavanje raunovodstvene i oporezive dobiti bilo u prilog vee 
ekonominosti. Ukoliko bi raunovodstvena dobit bila prihvaena kao oporeziva obveznici 
poreza na dobit ne bi imali trokove dodatne evidencije (koja nije mala) i sastavljanja 
posebnog izvetaja u poreske svrhe (poreskog bilansa). Sa druge strane fleksibilnost 
prisutna u merenju raunovodstvenog dobitka ne samo da nije prihvatljiva sa aspekta 
principa izdanosti i principa pravinosti (kao to smo ve obrazloili) nego bi bila i izvor 
razliitih tumaenja i tako podigla trokove administriranja porezom od strane drave (i 
trokove sporova). 
Principu ekonominosti odgovaraju to objektivnija i preciznija poreska pravila 
kako bi njihova primena i kontrola bile jednostavne. Raunovodstvo zasnovano na 
novanim tokovima smatra se mnogo lakim za kontrolu u odnosu na obraunsko 
raunovodstvo. Trajnost poreskih propisa je takoe poeljna, jer se izbegavaju trokovi 
 35 
prilagoavanja, tako da este izmene raunovodstvenih standarda nisu u skladu sa 
principom ekonominosti. injenica je ipak da se i poreski propisi zbog raznih motiva 
(posebno politikih i ekonomskih ciljeva) vrlo esto menjaju, bez obzira na eljeni 
kontinuitet i princip ekonominosti.  
Moemo zakljuiti da je koncept oporezivog dobitka zasnovan na ciljevima, koje 
drava eli da ostvari porezom na dobit, ali uz uvaavanje poeljnih karakteristika poreskog 
sistema i opteprihvaenih poreskih principa. Ostvarenje postavljenih ciljeva, kao i 
potovanje poreskih principa oteano je njihovim meusobnim konfliktima. Uvoenje 
pravila za spreavanje poreske evazije kako bi se ouvala izdanost poreza uslonjava 
poreske zakone i ini ih teim za administriranje. Poreske preferencije motivisane 
ekonomskim razlozima mogu da narue pravinost u oporezivanju. Mnogo je ovakvih 
primera, pa su ustupci na jednoj strani esto uslov da se drugde ostvari pozitivan pomak. Iz 
konkretnih poreskih pravila za merenje oporezive dobiti moe da se prepozna relativna 
vanost koja je data pojedinim ciljevima i principima prilikom koncipiranja poreskog 
sistema i poreske politike u nekoj zemlji. 
Na kraju ovog dela izlaganja na Slici 3 prikazane su osnovne komponente 
konceptualnog okvira finansijskog versus izvetavanja u svrhe oporezivanja dobiti. O njima 
je ve bilo rei u prethodnim izlaganjima, ali je namera da se ovde jo jednom istakne 
razliitost u kljunim elementima, koji okruuju koncept raunovodstvene naspram 
oporezive dobiti. Ciljevi, korisnici, kvalitativne odlike i principi izvetavanja determiniu 
finalna pravila za merenje raunovodstvene i oporezive dobiti. Razlike u ovim pravilima su 
onda oekivane, ali to ne znai da istovremeno nema i prostora za njihovu podudarnost. 
Izvesno je da oporeziva i raunovodstvena dobit (osim sluajno) nee biti jednake, a 
jaz izmeu njih zavisie od divergencije poreskih i raunovodstvenih pravila, ali i stepena 
korienja ove divergencije od strane preduzea. Tako se moe oekivati da preduzea koja 
agresivnije vre poresko planiranje imaju i veu razliku izmeu oporezive i 
raunovodstvene dobiti. U narednom izlaganju bie detaljnije analizirane vrste razlika 
izmeu raunovodstvene i oporezive dobiti.  
 
 
 36 
     FINANSIJSKO                    PORESKO  
   IZVETAVANJE IZVETAVANJE 
 
 
 KORISNICI 
 
 
 
 
 
                                                                       CILJ 
 
 
 
 
 
 
 
 KVALITATIVNE 
  ODLIKE 
 
 
 
 
 
 
 
 
 PRINCIPI 
 
 
 
 
 
 
 
 
                                                      PRAVILA 
  
 
 
 
 
 
Slika 3 Komponente konceptualnog okvira finansijskog versus poreskog izvetavanja 
Pruanje informacija o 
zaraivakoj sposobnosti i 
finansijskoj poziciji, koje su 
korisne za donoenje 
ekonomskih odluka. 
Pruanje informacija o 
oporezivoj dobiti i iznosu 
poreza koji treba da se plati, 
kako bi se realizovali: 
fiskalni, ekonomski, 
socijalni i politiki ciljevi. 
Kvalitet pruenih informacija 
ogleda se u njihovoj 
razumljivosti, pouzdanosti, 
relevantnosti i uporedivosti. 
Kvalitet pruenih 
informacija ocenjuje se sa 
aspekta postignute 
efikasnosti, pravinosti, 
fleksibilnosti, 
administrativne 
jednostavnosti i politike 
odgovornosti oporezivanja. 
Investitori, zajmodavci, 
dobavljai i ostali poverioci, 
kupci, zaposleni, drava, 
javnost. 
 
Drava 
Finansijsko izvetavanje se 
vri u skladu sa principima: 
nastanka poslovnog dogaaja, 
korelacije, opreznosti, 
konzistentnosti, materijalnosti 
i dr. 
Pravila utvrivanja 
oporezive dobiti i poreskog 
duga baziraju se na 
principima: izdanosti, 
fleksibilnosti, efikasnosti, 
pravinosti i ekonominosti.  
Elementi finansijskih izvetaja 
su: prihodi, rashodi, sredstva, 
obaveze i sopstveni kapital. 
Njihovo priznavanje i merenje 
vri se u skladu sa 
raunovodstvenim pravilima i 
standardima. 
Oporeziva dobit je razlika 
prihoda i rashoda utvrenih 
po poreskim pravilima, koja 
su sadrana u poreskim 
propisima. Iznos poreskog 
duga zavisi jo od poreskih 
kredita i stope propisane 
zakonom o porezu na dobit.   
 37 
2. Sistematizacija razlika izme
u ra	unovodstvene i oporezive dobiti 
 
Razlike izmeu raunovodstvene i oporezive dobiti mogu da se analiziraju sa vie 
aspekata. U ovom delu rada baviemo se razlikama kao objektivno uslovljenim usled 
drugaijih raunovodstvenih i poreskih pravila utvrivanja dobiti, dok emo u poslednjoj 
glavi panju usmeriti na eksploataciju ovih razlika od strane preduzea.28 Videli smo da 
postoje razlike izmeu konceptualnog okvira finansijskog i konceptualnog okvira poreskog 
izvetavanja. Ove razlike se ne mogu uvek okarakterisati kao suprotnosti, ali ipak 
raunovodstvena dobit nije u potpunosti podoban koncept za potrebe fiksusa. Ako bismo 
testirali prihvatljivost raunovodstvenih koncepata i principa za poreske svrhe doli bismo 
do kljunih aspekata razlikovanja raunovodstvenih i poreskih pravila merenja dobiti, to je 
sumirano u Tabeli 2: 
 
Tabela 2 Kljune razlike izmeu raunovodstvenih i poreskih pravila 
 
 Ra	unovodstvena pravila Poreska pravila 
Obraunsko versus 
gotovinsko raunovodstvo 
Obraunsko raunovodstvo Vea primena gotovinskog 
koncepta 
Povezivanje prihoda sa 
rashodima  
(Princip korelacije) 
Da Ogranieno 
Opreznost Da - spreavanje iskazivanja 
precenjene dobiti 
Da - spreavanje iskazivanja 
potcenjene dobiti 
Anticipiranje gubitaka Da - princip impariteta Ne 
Koncept fer vrednosti Sve vie Ne - samo realizovani dobici 
se priznaju.  
Konzistentnost Konzistentna primena 
raunovodstvenih politika 
este promene uslovljene 
izmenom zakonskih propisa i 
prioriteta u ekonomskoj 
politici 
Koncept materijalnosti Neophodan Nije dozvoljen 
Fleksibilnost Vea diskrecija (vie opcija i 
esta upotreba procena) - 
fleksibilnija pravila 
Mala diskrecija - rigidna 
pravila 
 
                                                
28 Agresivno finansijsko i agresivno poresko izvetavanje sve su ei uzrok poveanog raspona izmeu 
raunovodstvene i oporezive dobiti. O tome vie u 4. glavi rada. 
 38 
Odstupanja od raunovodstvenih koncepata uslovljena su aspiracijama fiskusa za 
koje nema mesta u finansijskom izvetavanju opte namene. Tako, na primer, poreska 
pravila ne mogu da budu fleksibilna kao raunovodstvena, to je pre svega na liniji 
nastojanja drave da obezbedi izdanost, pravinost i administrativnu efikasnost poreskog 
sistema. Propisani poreski tretman pojedinih transakcija razlikuje se onda od 
raunovodstvenog, to vodi nizu razlika izmeu oporezive i raunovodstvene dobiti. 
Najvanije su29: 
• unapred naplaeni prihodi (npr. prihodi od kamate, rente) koji se priznaju kao 
prihod u poreske svrhe u periodu priliva sredstava, dok se u finansijskim 
izvetajima priznaju u onom periodu u kojem su zaraeni; 
• obraunati trokovi, ije se priznavanje u poreske svrhe odlae dok obaveza ne 
bude definitivno utvrena (npr. kod trokova rezervisanja za date garancije ili 
sudske sporove) ili dok ne doe do plaanja (npr. po osnovu penzijskog plana sa 
definisanim nadoknadama, ili otpremnine zaposlenima); 
• gubici usled obezvreenja sredstava, jer se ne priznaju u poreske svrhe do 
njihove realizacije (npr. prodaja zaliha robe po nioj ceni od nabavne) ili 
definitivne potvrde (npr. potraivanja koja su definitivno nenaplativa); 
• nerealizovani dobici i gubici po osnovu promena vrednosti finansijskih 
instrumenta, koji se u poreske svrhe ukljuuju tek po realizaciji; 
• trokovi amortizacije, poto se u poreske svrhe priznaju po propisanoj emi, a 
esto su na raspolaganju i poreski podsticaji za investiranje, kojima se 
dozvoljavaju u prvim godinama korienja sredstava znaajno vei 
amortizacioni odbici nego to bi bila realna ekonomska amortizacija (priznata 
po raunovodstvenim standardima); 
• dobitak ili gubitak na prodaji osnovnih sredstava ukoliko su ova sredstva na 
razliite naine otpisivana u poreske i raunovodstvene svrhe, pa se razlikuje  
njihova knjigovodstvena vrednost od poreske osnovice;  
                                                
29 Namera nam je da navedemo razlike na koje najee nailazimo u zakonodavstvu razvijenih zemalja, s tim 
da sve navedene razlike nisu svugde prisutne (postoje zemlje sa vrlo malim brojem razlika) niti je lista razlika 
potpuno iscrpna.  
 39 
• kapitalizacija nekih trokova u raunovodstvene svrhe (npr. trokova razvoja ili 
kamate), koji ve u periodu plaanja umanjuju poresku osnovicu; 
• trokovi prodatih proizvoda (roba) ako se u poreske svrhe mogu obraunati 
drugaijom metodom od one prihvaene u finansijskim izvetajima (npr. u 
Kanadi LIFO metoda nije dozvoljena u poreske svrhe, dok se moe koristiti u 
raunovodstvene). Drugaije definisanje trokova proizvoda (ta se ukljuuje u 
vrednost zaliha) i trokova perioda, takoe moe voditi razlikama u iznosu 
priznatih trokova30; 
• kompenzacije zaposlenima u opcijama na akcije, jer se priznaju kao trokovi 
zarada u bilansu uspeha, dok njihovo priznavanje kao odbitka u poreske svrhe 
nije globalno prihvaeno, a i gde je to sluaj, po pravilu, sledi u kasnijem 
periodu (kada doe do realizacije opcija) i u drugaijem iznosu nego to je to 
prethodno uinjeno u finansijskim izvetajima; 
• prihodi od kamate na dravne obveznice, koji su izuzeti iz oporezivanja; 
• rashodi koje drava ne priznaje kao umanjenje poreske osnovice, poput: kazni, 
doprinosa politikim partijama i drugih neposlovnih rashoda; 
• rashodi koje fiskus ogranieno priznaje u poreske svrhe, na primer: trokovi 
promocije i propagande, trokovi reprezentacije; 
• dozvoljena umanjenja poreske osnovice radi razliitih poreskih podsticaja, a 
koja istovremeno ne predstavljaju raunovodstvene rashode (npr. u SAD 
umanjuje se oporeziva dobit onih korporacija koje imaju domae proizvodne 
aktivnosti); 
• prenos poreskih gubitka unapred, ime se umanjuje budua oporeziva dobit; 
• raunovodstveno priznati dobici po osnovu ulaganja u povezana lica, koji se u 
poreske svrhe priznaju tek poto su naplaeni putem dividendi, s tim da se 
dividende najee ne ukljuuju u potpunosti u poreske prihode, kako bi se 
umanjio efekat dvostrukog oporezivanja; 
                                                
30 U SAD postoje jedinstvena pravila kapitalizacije (engl. uniform capitalization rules) po kojima se neki 
indirektni trokovi moraju da kapitalizuju u vrednosti zaliha, iako su tretirani kao rashod perioda pri 
utvrivanju raunovodstvenog dobitka. Ovi trokovi e onda biti uzeti u obzir pri obraunu oporezive dobiti 
tek u periodu prodaje datih zaliha.  
 40 
• prihodi i rashodi po osnovu transakcija sa povezanim licima, jer se priznaju u 
poreske svrhe u iznosima, koji bi odgovarali trinim uslovima, odnosno 
transakcijama obavljenim izmeu nezavisnih strana, to ne mora da bude sluaj 
pri njihovom raunovodstvenom priznavanju; 
• rashodi po osnovu gudvila, jer se u raunovodstvene svrhe gudvil otpisuje ako 
doe do obezvreenja, dok se u poreske svrhe ili vri njegov pravolinijski otpis 
u predvienom vremenskom roku ili se u nekim poreskim jurisdikcijama uopte 
ne tretira kao rashod; 
• kapitalni dobici i gubici, s obzirom da se u raunovodstvene svrhe ne 
prepoznaju kao poseban tip dobitaka i gubitaka, to se ini u poreske svrhe, pa 
tako ako preduzee u tekuem periodu ima neto kapitalni gubitak on nee 
dovesti do umanjenja poreske osnovice.   
 
2.1. Izvori razlika izmeu raunovodstvene i oporezive dobiti 
 
Ove razlike bi mogli najpre klasifikovati s obzirom na primarne uzroke njihovog 
nastanka, odnosno razloge koje drava ima da propie poreska pravila drugaija od 
raunovodstvenih. Tako opet dolazimo do ciljeva i principa poreskog izvetavanja, pa 
izvorite razlika moemo da naemo u nastojanju fiskusa da:  
• pravilno odmeri kapacitet plaanja poreza; 
• preko poreza na dobit ostvari razliite ekonomske, socijalne i politike ciljeve; 
• sprei erodiranja poreske osnovice; 
• pravino vri oporezivanje i 
• nejednako tretira poslovne i kapitalne dobitke (gubitke). 
Navedeni uzroci nastanka razlika izmeu oporezive i raunovodstvene dobiti nisu 
meusobno potpuno iskljuivi, pa su odreena preklapanja mogua. Neke razlike su 
istovremeno usmerene ka realizaciji veeg broja proklamovanih zahteva fiskusa. Ipak 
grupisanje razlika moemo da izvrimo ocenjujui dominantni motiv drave za propisivanje 
specijalnih poreskih pravila.  
 41 
Nastojanje fiskusa da to bolje odmeri kapacitet za poreska plaanja uslovljava 
razlike izmeu oporezive i raunovodstvene dobiti zasnovane na primeni gotovinskog 
raunovodstva u poreske svrhe umesto obraunskog pristupa, koji se koristi u finansijskom 
izvetavanju. Prilivi novanih sredstava smatraju se pouzdanim indikatorom sposobnosti za 
poreska plaanja, dok se sa druge strane novani izdaci vide kao umanjenja postojee 
platene sposobnosti preduzea.  
Treba imati u vidu da je ipak potpuna primena gotovinskog raunovodstva u 
poreske svrhe danas retka i uglavnom dozvoljena u nekim zemljama za manja preduzea, 
dok je za sve vee kompanije propisan hibridni model, tj. kombinacija obraunskog i 
gotovinskog raunovodstva. Tako se znaajan uticaj finansijskog raunovodstva na 
oporezivanje ogleda u prihvatanju principa fakturisane realizacije za robu i usluge, te se 
prihodi po ovom osnovu i u poreske svrhe priznaju u onom periodu u kojem su zaraeni. U 
nizu drugih sluajeva preferira se gotovinsko raunovodstvo, pa nastaju razlike izmeu 
oporezive i raunovodstvene dobiti.  
Za sposobnost plaanja poreza vaan je i koncept realizovanih dobitaka i gubitaka, 
pa tako anticipirani dobici i gubici nisu predmet priznavanja u poreske svrhe. Anticipirani 
(nerealizovani) dobici ne predstavljaju kapacitet za plaanje poreza i njihovo oporezivanje 
bilo bi znaajan teret za preduzee. Nerealizovani gubici sa druge strane ne umanjuju 
kapacitet za plaanje poreza i takoe se ne uzimaju u obzir pri utvrivanju poreske 
osnovice. Iz prethodno navedene liste razlika izmeu oporezive i raunovodstvene dobiti u 
ovu grupu onda moemo svrstati sledee: unapred naplaeni prihodi, raunovodstveno 
priznati dobici po osnovu ulaganja u povezana lica, koji se u poreske svrhe priznaju tek 
poto su naplaeni putem dividendi, obraunski rashodi, gubici usled obezvreenja 
sredstava, kao i nerealizovani dobici i gubici po osnovu promena vrednosti finansijskih 
instrumenta. 
Iako je prevashodna namera fiksusa da oporeziva dobit bude mera sposobnosti 
plaanja poreza od strane kompanija, injenica je da se nain njenog utvrivanja esto 
potinjava i drugim pre svega ekonomskim, socijalnim i politikim ciljevima. Namera 
drave da iskoristi porez na dobit u ove svrhe udaljava koncept oporezive dobiti od 
raunovodstvene, pa tako nastaje niz razlika: prihodi od kamate na dravne obveznice koji 
 42 
su izuzeti iz oporezivanja, dozvoljena umanjenja poreske osnovice radi razliitih poreskih 
podsticaja, a koja istovremeno ne predstavljaju raunovodstvene rashode, ubrzana 
amortizacija, ubrzano priznavanje nekih drugih rashoda (npr. trokovi razvoja), koji se u 
raunovodstvene svrhe kapitalizuju, kao i razlike koje su posledica nepriznavanja 
odreenih rashoda u poreske svrhe u nameri da se ispotuju odreene drutvene norme i 
pravila ponaanja (npr. plaene kazne). 
Drava nastoji da sprei poreske obveznike da vetaki umanjuju poresku osnovicu, 
te poreskim pravilima nastoji da osigura da svaki poreski obveznik iskae onoliki prihod 
koji je zaista ostvario - bez potcenjivanja, odlaganja i menjanja karaktera sa redovnih na 
kapitalne dobitke, kao i da prikae samo ona umanjenja koja mu u duhu zakona pripadaju. 
Razlike izmeu oporezive i raunovodstvene dobiti po ovom osnovu nastaju obino pri 
transakcijama izmeu povezanih preduzea. Ove transakcije se esto ne obavljaju po 
trinim uslovima, to znai da se preko transfernih cena za promet proizvoda i usluga, ali i 
preko kamata, tantijema i drugih meusobnih plaanja vri preusmeravanje prihoda ili 
rashoda sa jednog na drugo lice. Za poreske svrhe ovo nije prihvatljivo, pa se trai 
iskazivanje prihoda i rashoda na nain da odslikavaju stvarne trine uslove.  
Transakcije izmeu vlasnika i preduzea takoe mogu da budu izvor razlika 
oporezive i raunovodstvene dobiti. Na primer rashodi zarada zaposlenih koji su ujedno i 
vlasnici mogu biti ogranieno priznati u poreske svrhe, kao i trokovi kamata po osnovu 
pozajmica od vlasnika. Drugaiji tretman trokova zarada i kamate, koji se priznaju kao 
umanjenje poreske osnovice u odnosu na dividende koje nisu odbitna stavka moe da 
podstakne preduzee na prikrivene forme isplati dividendi kroz poveane zarade ili kamate 
plaene vlasnicima.  
Da bi se spreilo potcenjivanje poreske osnovice nastaju i razlike usled: 
nepriznavanja odreenih rashoda u poreske svrhe (neposlovni rashodi) ili njihovog 
ogranienog priznavanja (trokovi reprezentacije i sl). U ovu grupu razlika moemo da 
ukljuimo i one po osnovu trokova amortizacije, jer njihovo precizno odreenje poreskim 
pravilima ne ostavlja prostor za preveliko umanjenje poreske osnovice i odlaganje plaanja 
poreza. LIFO metoda u odnosu na druge metode obrauna izlaza zaliha u uslovima rasta 
cena vodi iskazivanju najviih trokova prodatih proizvoda (ili roba) i najniem rezultatu, 
 43 
pa u nekim poreskim jurisdikcijama nije prihvaena. Ukljuivanje odreenih trokova u 
vrednost zaliha po poreskim pravilima, dok se vri njihovo rashodovanje po 
raunovodstvenim standardima, takoe je usmereno na spreavanje “ranijeg” iskazivanja 
dozvoljenih umanjenja poreske osnovice.  
Poreska pravila za izbegavanje erodiranja poreske osnovice su negde eksplicitna, 
kao kod trokova amortizacije ili transfernih cena, ali imajui u vidu razliite pokuaje da 
se izbegne plaanje poreza fiksus po pravilu zadrava pravo da ne prihvati odreene 
transakcije, odnosno da ih drugaije poreski tretira ukoliko one nemaju stvarnu ekonomsku 
sutinu nego im je iskljuivi motiv izbegavanje poreza. Zakonska forma stoga nema 
prednost nad ekonomskom sutinom.  
Zahtev za pravinim oporezivanjem daje prednost dugoronoj u odnosu na 
jednogodinju perspektivu poslovanja preduzea i u tom smislu se dozvoljava preduzeima 
da gubitke koje imaju u godinama loeg poslovanja iskoriste kao umanjenje oporezive 
dobiti iz prethodnih godina poslovanja (to bi dovelo do refundacije preduzeu dela ve 
ranije plaenog poreza) ili da ih iskoriste za umanjenje buduih oporezivih dobitaka. U 
ovom drugom sluaju u narednim godinama postojae razlike izmeu iskazane 
raunovodstvene i oporezive dobiti. Poreska zakonodavstva gotovo svih zemalja predviaju 
mogunost prenoenja gubitaka unapred, mada najee u ogranienom vremenskom 
periodu, npr. u Srbiji je to period od 5 godina. Ekonomsko dvostruko oporezivanje smatra 
se nepravinim, pa se esto poreskim pravilima dozvoljava u potpunosti ili delimino 
odbitak po osnovu primljenih dividendi od povezanih lica. Kada se jo doda element 
inostranosti, olakice u ovom pogledu zavise od toga da li postoje izmeu drava zakljueni 
ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. 
U trgovaki bilans uspeha ukljueni su svi prihodi, rashodi, dobici i gubici koji se 
odnose na posmatrani obraunski period. Za svrhe oporezivanja razlikuju se redovni 
prihodi (engl. ordinary income), koji proizilaze iz obavljanja poslovne aktivnosti i kapitalni 
dobici (engl. capital gains), koji se pripisuju porastu vrednosti odreene kvalifikovane 
imovine, pre svega investicionog karaktera.31 Poreski tretman kapitalnih dobitaka razlikuje 
                                                
31 U Srbiji prema l. 27 Zakona o porezu na dobit pravnih lica kvalifikovana sredstva su: nepokretnosti, prava 
industrijske svojine, udeli u kapitalu pravnih lica, akcije i ostale hartije od vrednosti (osim dunikih hartija 
 44 
se od tretmana redovnih prihoda. Dok se redovni prihodi, kao i redovni rashodi ukljuuju u 
obraun oporezive dobiti, kapitalni dobici i gubici neretko imaju poseban tretman.  
Veina zemalja za kapitalne dobitke predvia odreene olakice pri oporezivanju, 
dok se u nekim zemljama ovi dobici uote i ne ukljuuju u oporezivi dobitak (npr. u Hong 
Kongu). U SAD-u kapitalni dobici se u godini njihove realizacije ukljuuju u oporezivi 
dobitak, s tim da se oporezivanje dugoronih kapitalnih dobitaka vri po povoljnijoj 
(preferencijalnoj) stopi, jer su ovi dobici kumulirani godinama i ne bi bilo pravino da se 
oporezuju po vioj marginalnoj poreskoj stopi obveznika u godini realizacije (imajui u 
vidu da je u SAD u primeni progresivna struktura poreskih stopa).  
ak i kada se kapitalni dobici ukljuuju u oporezivu dobit, mogue je da se 
poreskim pravilima predvidi drugaiji nain njihovog izraunavanja nego to je to sluaj u 
finansijskom raunovodstvu. Na primer, u Australiji kapitalni dobitak realizovan prilikom 
otuenja kvalifikovanih sredstava koja su drana vie od jedne godine rauna se kao razlika 
prihoda ostvarenih prodajom i indeksiranih trokova, tako da se oporezuje samo realni 
kapitalni dobitak. Savremeni poreski zakoni propisuju priznavanje kapitalnih gubitaka 
samo do visine kapitalnih dobitaka (tako da nije mogue preostali iznos ovih gubitaka 
iskoristiti za umanjenje redovnih prihoda), dok se njihov celokupni iznos ukljuuje u 
obraun raunovodstvenog rezultata. Meutim, obino fiksus dozvoljava prenoenje 
unapred neiskorienih iznosa kapitalnih gubitaka. U ovu grupu razlika moemo da 
ukljuimo i razlike po osnovu gudvila.  
 
2.2. Stalne i privremene razlike 
 
Naroito vana za potrebe ovog rada je sistematizacija razlika izmeu 
raunovodstvene i oporezive dobiti sa aspekta njihove trajnosti. Postoje tako stalne i 
privremene razlike. Stalne razlike su one koje nastaju po osnovu priznavanja neke stavke 
prihoda ili rashoda samo u bilansu uspeha ili samo u poreskom bilansu, ali ne na oba mesta. 
                                                                                                                                               
od vrednosti izdatih od strane Republike, pokrajine, jedinica lokalne samouprave i zapisa NBS) i investicione 
jedinice otkupljene od strane otvorenog investicionog fonda. 
 45 
Uticaj stalnih razlika je ogranien na onaj obraunski period u kojem su nastale, te one 
nemaju nikakve efekte na odnos oporezive i raunovodstvene dobiti u buduim periodima. 
Privremene razlike nastaju pre svega zbog razlika u vremenu priznavanja pojedinih 
prihoda i rashoda u bilansu uspeha u odnosu na poreski bilans, pa se nazivaju i vremenskim 
razlikama.32 Kod vremenskih razlika ne postavlja se pitanje priznavanja stavke prihoda ili 
rashoda i za poreske i za raunovodstvene svrhe, ali se to priznavanje vri u razliitim 
obraunskim periodima ili u istim periodima, ali po razliitom obrascu (u razliitim 
iznosima). Sa aspekta dugog roka ove razlike se ponitavaju (zato su i nazvane 
privremenim razlikama). Ako je u jednom periodu zbog ovakve razlike raunovodstvena 
dobit bila vea od oporezive (originalna razlika), onda e u nekom narednom periodu ili 
periodima oporeziva dobit da bude za isti iznos vea od raunovodstvene (povratna 
razlika), to znai da je samo periodiziranje rezultata u jednogodinje okvire dovelo do 
iskazivanja ovakvih razlika, koje u viegodinjem periodu praktino ne postoje. Vana 
odlika privremenih razlika je njihov uticaj na budue periode. Kada nastane privremena 
razlika jasno je da e u nekom narednom periodu morati da doe do njenog ponitenja to 
e se odraziti na odnos raunovodstvene i oporezive dobiti.  
Stalne i privremene razlike mogu dalje da se posmatraju kao razlike koje imaju 
izvorite na prihodnoj ili na rashodnoj strani. Generalno razlike na strani rashoda su 
mnogobrojnije u odnosu na razlike na strani prihoda33 i obino su odgovorne za vei deo 
gepa izmeu oporezive i raunovodstvene dobiti.  Fiskusu je vano da se pri umanjenju 
poreske osnovice uvae samo oni rashodi koji su poslovni i koji su potvreni odlivom 
novca ili definitivnom obavezom odnosno smanjenjem vrednosti sredstava. Razlike na 
strani prihoda i rashoda dalje se mogu podeliti s obzirom na njihov uticaj na bilans uspeha i 
poreski bilans.  
Klasifikacija razlika na stalne i privremene kao i njihova dalja dekompozicija na 
navedene naine prikazana je ematski na Slici 4: 
                                                
32 Iako je koncept privremenih razlika neto iri od koncepta vremenskih razlika, za sada emo pretpostaviti 
njihovu podudarnost. Neto kasnije u radu vratiemo se na ovu temu. 
33 U srpskom Zakonu o porezu na dobit pravnih lica 9 lanova posveeno je usklaivanju rashoda, dok samo 4 
lana (23-26) usklaivanju prihoda. 
 46 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
  
 
 
 
 
 
 
  
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
R
az
li
ke
 i
zm
e
u 
op
or
ez
iv
e 
i 
ra
u
no
vo
ds
tv
en
e 
do
bi
ti
 
S
ta
ln
e 
ra
zl
ik
e 
P
ri
vr
em
en
e 
ra
zl
ik
e 
N
a 
st
ra
n
i p
ri
ho
da
 
P
ri
ho
di
 k
oj
i 
su
 
pr
iz
na
ti
 u
 
po
re
sk
om
 p
re
 
ne
go
 u
 b
il
an
su
 
us
pe
ha
 
P
ri
ho
di
 k
oj
i 
su
 
pr
iz
na
ti
 u
 
bi
la
n
su
 u
sp
eh
a 
pr
e 
ne
go
 u
 
po
re
sk
om
 
bi
la
n
su
 
R
as
ho
d
i k
oj
i s
u
 
pr
iz
na
ti
 u
 
bi
la
n
su
 u
sp
eh
a 
pr
e 
ne
go
 u
 
po
re
sk
om
 
bi
la
n
su
 
R
as
ho
d
i k
oj
i s
u
 
pr
iz
na
ti
 u
 
po
re
sk
om
 p
re
 
ne
go
 u
 b
il
an
su
 
us
pe
ha
 
N
a 
st
ra
n
i r
as
ho
da
 
R
as
ho
d
i u
 
bi
la
n
su
 u
sp
eh
a,
 
ko
ji
 s
e 
n
e 
pi
zn
aj
u 
u 
po
re
sk
om
 
bi
la
n
su
 
O
db
ic
i 
u 
po
re
sk
om
 
bi
la
n
su
, k
oj
i 
se
 
ne
 p
ri
zn
aj
u
 k
ao
 
ra
sh
od
 u
 
bi
la
n
su
 u
sp
eh
a 
 P
ri
ho
di
 k
oj
i 
su
 
iz
uz
et
i o
d
 
op
or
ez
iv
an
ja
 
N
a 
st
ra
n
i p
ri
ho
da
 
N
a 
st
ra
n
i r
as
ho
da
 
S
li
ka
 4
 K
la
si
fi
ka
ci
ja
 r
az
li
ka
 i
zm
e
u 
op
or
ez
iv
e 
i r
au
no
vo
ds
tv
en
e 
do
bi
ti
 s
 o
bz
ir
om
 n
a 
nj
ih
ov
u 
 47 
 Stalne razlike na strani prihoda nastaju kao posledica izuzimanja odreenih prihoda 
iz poreske osnovice. Ovde nije u pitanju razlika u definiciji prihoda za poreske i 
raunovodstvene svrhe, nego jasna namera fiskusa da odreene prihode ne oporezuje. 
Motivi za ovakav stav fiksusa su uglavnom ekonomske prirode. Ova vrsta razlika javlja se 
najee zbog neukljuivanja u oporezivu dobit prihoda od kamate na dravne i 
municipalne dunike hartije od vrednosti. 
 Stalne razlike na strani rashoda mogu da nastanu zbog nepriznavanja u potpunosti 
ili delimino odreenih rashoda kao umanjenja poreske osnovice. Osnovno pravilo kojim 
se fiksus rukovodi je da se ne mogu priznati rashodi koji nemaju poslovni karakter. Tako se 
u celini ne priznaju kao rashod pokloni i prilozi dati politikim organizacijama, dok se za 
trokove propagande i reprezentacije uglavnom odreuje gornji limit za priznavanje, pa sve 
preko tog iznosa predstavlja nepriznati deo rashoda, tj. stalnu razliku. Drava po pravilu 
dozvoljava umanjenje poreske osnovice za odreene drutveno poeljne izdatke poput 
donacija, ulaganja u kulturu, obrazovanje i sl. svrhe, ali uz gornje limite priznavanja, pa se i 
po ovom osnovu esto javljaju stalne razlike. Destimulisanje neeljenih ponaanja 
uslovljava nepriznavanje kazni, penala i zateznih kamata kao rashoda u poreske svrhe. 
Transakcije sa povezanim licima mogu da budu izvor stalnih razlika, ako rashodi nisu 
odreeni na trinoj osnovi, pa se za poreske svrhe koriguju na nie.   
 Dozvoljeni odbici pri utvrivanju poreske osnovice mogu da prevazilaze definiciju 
rashoda u raunovodstvene svrhe.  U ovim sluajevima takoe nastaju stalne razlike na 
strani rashoda. Odbici koji ne predstavljaju rashode uglavnom su posledica poreskih 
podsticaja. Na primer, po osnovu ulaganja u osnovna sredstva priznaju se i u 
raunovodstvene i u poreske svrhe trokovi amortizacije koji su u ukupnom iznosu jednaki 
nabavnoj vrednosti sredstva. Ipak u nekim sluajevima fiskus moe dozvoliti da umanjenja 
poreske osnovice budu ak vea od izvrenog ulaganja (jer se pored trokova amortizacije 
dozvoljavaju i dodatni odbici). Tako neto sigurno nije rashod u raunovodstvenoj 
terminologiji. U SAD je takva situacija kod eksploatacije prirodnih bogatstava. Ukupni 
odbici mogu da budu vei od nastalih trokova. Umanjenje poreske osnovice po pravilu se 
vri i za deo ili ukupan iznos primljenih dividendi, kako bi se umanjilo ili eliminisalo 
dvostruko oporezivanje i postiglo pravinije oporezivanje. 
 48 
 Izvorite privremenih razlika moe da bude i rashodna i prihodna strana. Na strani 
rashoda mogue je da poresko priznavanje kasni u odnosu na raunovodstveno. Takve 
razlike potiu od obraunskog pristupa u finansijskom raunovodstvu (principa korelacije, 
principa opreznosti…), koji za poreske svrhe nije potpuno prihvaen. Najee je re o 
trokovima rezervisanja (po osnovu penzija, datih garancija, restrukturiranja) koji se 
naknadno - tek po izvrenim plaanjima priznaju u poreske svrhe i nerealizovanim 
gubicima, koji se u poreskom bilansu pojavljuju tek kada je njihova realizacija potvrena. 
U onom obraunskom periodu u kojem se rashodi i gubici priznaju u bilansu 
uspeha, ali ne i u poreskom bilansu raunovodstvena dobit bie manja od oporezive, dok u 
nekom narednom periodu ili periodima kada doe do priznavanja ovih pozicija i u 
poreskom bilansu oporeziva dobit bie manja od raunovodstvene. Moemo zakljuiti da je 
najpre nastala razlika u onom periodu kada je izvreno priznavanje rashoda i gubitaka u 
raunovodstvene svrhe, a izostalo je njihovo priznavanje u poreske svrhe (nia 
raunovodstvena i via oporeziva dobit), pa tu razliku nazivamo prvobitno stvorenom ili 
originalnom razlikom.  
U nekom kasnijem periodu (ili periodima) ovi rashodi i gubici se priznaju kao 
umanjenje oporezive dobiti, dok nee uticati na raunovodstvenu dobit (jer su ve u nekom 
ranijem periodu uzeti u obzir), tako da e oporeziva dobit biti nia od raunovodstvene. 
Ova razlika kojom se ponitava originalna razlika, jer vodi obrnutom odnosu 
raunovodstvene i oporezive dobiti, naziva se onda povratnom razlikom.  
 Na strani rashoda privremene razlike mogu da nastanu i kao posledica ranijeg 
priznavanja rashoda u poreskom bilansu u odnosu na bilans uspeha. To znai da su 
preduzea u mogunosti da izvre umanjenja poreske osnovice- oporezive dobiti  ranije 
nego to bi bilo po finansijsko-raunovodstvenim pravilima, te da na taj nain na odreeno 
vreme odloe plaanje poreza. Primer iz ove grupe rashoda su najee trokovi 
amortizacije. Ubrzana amortizacija koju poreski organi dozvoljavaju radi podsticaja 
investiranju prevazilazi trokove amortizacije u bilansu uspeha u prvim godinama 
korienja sredstva, pa je u tim periodima raunovodstveni dobitak vei od oporezivog 
(originalne razlike). U kasnijim godinama, imajui u vidu jednak ukupan iznos trokova 
amortizacije koji se priznaje u poreske i raunovodstvene svrhe, trokovi amortizacije bie 
 49 
nii u poreskom bilansu nego u bilansu uspeha, pa e oporeziva dobit biti iznad 
raunovodstvene (povratne razlike). U zakonodavstvima nekih zemalja unapred plaeni 
trokovi, poput trokova kamate, zakupa i sl. ili trokovi koji se u raunovodstvene svrhe 
mogu kapitalizovati, poput trokova razvoja, priznaju se u poreske svrhe u onom periodu 
kada je plaanje izvreno, pa su takoe izvor vremenskih razlika izmeu raunovodstvene i 
oporezive dobiti.  
 Na strani prihoda privremene razlike nastaju usled kasnijeg ili ranijeg priznavanja 
prihoda u poreskom u odnosu na bilans uspeha. U prvom sluaju priznavanje prihoda se 
odlae u poreske svrhe, to je pre svega sluaj kod “obraunskih” prihoda, koji nisu praeni 
prilivom novca, pa se smatra da bi se preduzee suoilo sa znaajnim tekoama u pogledu 
likvidnosti, ako bi mu se nametnulo plaanje poreza na ove prihode. Tu ubrajamo 
nerealizovane dobitke na hartijama od vrednosti kojima se trguje,  obraunate dobitke po 
osnovu ulaganja u povezana lica, koji nisu praeni naplatom putem dividendi, zatim 
prihodi, koji su priznati u finansijsko-raunovodstvene svrhe po metodi deliminog 
zavretka dugoronih ugovora o izgradnji, ako njihova naplata sledi tek po okonanju 
celokupne izgradnje. Ove razlike u tretmanu prihoda koje dovode do nie oporezive dobiti 
u odnosu na raunovodstvenu bie ponitene u narednim periodima kada preduzee stekne 
resurse iz kojih moe da vri poreska plaanja. Tada e nastati povratne razlike, pa e 
oporeziva dobit biti vea od raunovodstvene.  
 Privremene razlike na prihodnoj strani moe da izazove i ranije priznavanje prihoda 
u poreske svrhe. Najee su to unapred naplaeni prihodi po osnovu kamate i rente. 
 U sluajevima ranije priznatih rashoda i kasnije priznatih prihoda u poreskom 
bilansu u odnosu na bilans uspeha nastaju privremene razlike izmeu oporezive i 
raunovodstvene dobiti i to najpre e oporeziva dobit da bude manja od raunovodstvene, a 
onda u nekom narednom periodu (periodima) oporeziva dobit e da bude vea od 
raunovodstvene.  Prema tome, deo raunovodstvene dobiti u visini ovakvih privremenih 
razlika izbei e oporezivanje u periodu (periodima) kada se razlike formiraju, ali to ne 
znai i definitivno izbegavanje poreza, jer e ovi porezi dospeti na naplatu u budunosti. 
Vana posledica ovih razlika ogleda se u odlaganju poreskih plaanja. Ovakve razlike 
preduzea nastoje u svom poreskom planiranju to vie da eksploatiu. Sa druge strane, 
 50 
kasnije priznati rashodi i ranije priznati prihodi u poreskom bilansu u odnosu na bilans 
uspeha vode u periodu (periodima) formiranja razlika veoj oporezivoj dobiti u odnosu na 
raunovodstvenu. Ove privremene razlike utiu na odnos oporezive i raunovodstvene 
dobiti u budunosti i to na nain da e oporeziva dobit biti manja od raunovodstvene. 
Prema tome, za iznos ovih razlika preduzee e u budunosti umanjiti svoju poresku 
osnovicu u odnosu na ostvareni raunovodstveni dobitak, pa na taj nain ima buduu 
poresku utedu.  
 Mi smo do sada o privremenim razlikama govorili imajui u vidu prevashodno 
vremenske razlike izmeu raunovodstvene i oporezive dobiti. Sve vremenske razlike jesu 
privremene i najvei deo privremenih razlika jesu vremenske, ali je koncept privremenih 
razlika ipak neto iri. Zapravo neke razlike izmeu raunovodstvene i oporezive dobiti nije 
jednostavno svrstati u stalne ili vremenske razlike. Uzmimo za primer gudvil.  
Prema raunovodstvenim standardima gudvil podlee obezvreenju, pa je mogue da se 
po osnovu gudvila priznaju u bilansu uspeha gubici usled obezvreenja. Poreski tretman 
gudvila se razlikuje po zemljama, ali pretpostavimo ovde da se u poreske svrhe ne 
dozvoljavaju nikakvi odbici po osnovu gudvila. Na prvi pogled moglo bi se zakljuiti da e 
razliiti tretman gudvila u raunovodstvene i poreske svrhe voditi nastanku stalne razlike, 
jer se gubici mogu da pojave samo u bilansu uspeha, ali ne i u poreskom bilansu. Ipak 
vana odlika stalnih razlika je njihova irelevantnost za budunost, dok u sluaju gudvila ve 
u periodu kada se izvri njegovo priznavanje u raunovodstvene svrhe (kao dela 
nematerijalnih sredstava) uoava se njegov mogui uticaj na budue odnose 
raunovodstvene i oporezive dobiti.  
Moe se onda izvesti zakljuak da u periodu priznavanja gudvila nastaje zapravo razlika 
u poreskim i raunovodstvenim pravilima (gudvil se priznaje u raunovodstvene svrhe, dok 
se za poreske svrhe ignorie), koja se potom ponitava u buduem periodu ili periodima 
(kako se gudvil otpisuje, tako njegova vrednost tei nuli, kako je u poreske svrhe i tretiran). 
 51 
Tako bismo ovde imali privremenu razliku i to oporezivu, jer se u buduim periodima 
oekuje vei iznos oporezive u odnosu na raunovodstvenu dobit.34 
 Poznavanje izvora razlika oporezive i raunovodstvene dobiti veoma je vano kako 
za preduzea tako i za fiskus. Racionalno ponaanje preduzea podrazumeva nastojanje da 
se poreska plaanja umanje ili barem odloe, te u te svrhe preduzea bi trebalo da koriste 
raspoloive (zakonom dozvoljene) mogunosti za smanjenje oporezive dobiti u odnosu na 
raunovodstvenu. Sa druge strane, fiskus treba da bude svestan gde i koliko prostora 
ostavlja preduzeima da smanje svoju poresku osnovicu u odnosu na zaraivaki kapacitet 
meren u poslovne svrhe, kao i koliki su prihodi po tom osnovu izgubljeni.  
 
2.3. Transparentnost nastalih razlika 
 
 Veina zemalja zahteva da preduzea jasno osvetle izvore razlika izmeu oporezive 
i raunovodstvene dobiti. U nekim zemljama poreski bilans se sastavlja upravo na nain da 
je raunovodstvena dobit poetna veliina koja se potom prilagoava za razlike izmeu 
poreskih i raunovodstvenih pravila priznavanja prihoda i rashoda, te se na kraju kao 
rezultat ovih prilagoavanja dobija oporeziva dobit. Takav sluaj je i u Srbiji. U SAD 
poresko izvetavanje je u veoj meri nezavisno od finansijskog, pa se do oporezive dobiti 
dolazi tako to se od prihoda priznatih u skladu sa poreskim propisima oduzimaju poreski 
dozvoljeni odbici. Ipak i u SAD se trai popunjavanje obrasca usaglaenja, gde se polazei 
od raunovodstvene dolazi do oporezive dobiti. Cilj poreske uprave je da ovim izvetajem 
dobije transparentno uvid u podruja gde se razlike stvaraju i da svoju panju onda usmeri 
na one poreske prijave i one razlike koje se ine nekorektno iskazanim.35 
                                                
34 Nema puno primera privremenih razlika koje nisu vremenske, i takvi primeri javljaju se uglavnom u 
kompleksnijim situacijama, poput poslovnih kombinacija. Detaljnije o privremenim razlikama bie rei u II i 
III delu rada.  
35 Korporacije sa ukupnom imovinom manjom od 10 miliona $ popunjavaju obrazac M1 (Schedule M1), dok 
vee korporacije popunjavaju obrazac M3 (Schedule M3) koji je detaljniji kako bi poreska uprava stekla to 
bolji uvid u izvore odstupanja poreske od raunovodstvene dobiti. 
 52 
 Oporeziva dobit se stoga, bez obzira na meusobnu manju ili veu (ne)podudarnost 
raunovodstvenih i poreskih pravila, moe izraunati na osnovu odgovarajuih korekcija 
raunovodstvene dobiti. Grafiki se taj proces moe prikazati na sledei nain: 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Slika 5 Svoenje raunovodstvene dobiti na oporezivu dobit 
 
Razlike izmeu raunovodstvene i oporezive dobiti ovde su grupisane u etiri 
kategorije s obzirom na to da li su nastale na strani prihoda ili rashoda i da li uveavaju 
oporezivu dobit iznad raunovodstvene ili je umanjuju. U okviru svake kategorije 
preduzee bi moralo da u poreskom bilansu (ili nekom dodatnom izvetaju kao to je sluaj 
u SAD) posebno identifikuje i prikae pojedinane razlike. Na primer, u okviru prihoda 
koji su u tekuoj godini (pretpostavimo da je to 2009. godina) priznati u bilansu uspeha, a 
nisu ukljueni u poreski bilans te godine mogle bi se nai sledee razlike: 
• prihodi od kamate na dravne obveznice izuzeti od oporezivanja, 
• nerealizovani kapitalni dobici na hartijama od vrednosti kojima se trguje i 
Raunovodstvena dobit 
Korekcije na vie 
 
Prihodi koji se u ovoj godini           Rashodi koji su u ovoj godini 
oporezuju, a nisu priznati u BU     priznati u BU, a ne oduzimaju se   
ove godine                                      u PB ove godine 
Korekcije na nie 
 
Prihodi koji su u ovoj godini          Odbici koji se u ovoj godini          
priznati u BU, a nisu ukljueni       priznaju u PB, a nisu priznati u     
u PB ove godine                              BU ove godine  
Oporeziva dobit 
 53 
• unapred naplaena renta (u nekom ranijem periodu - npr. 2008. godini), koja je 
sada priznata kao prihod. 
Pojedinanim navoenjem osnova nastanka razlika postie se eljena 
transparentnost za fiskus, ali i dobra osnova za analizu od strane samog preduzea. Za 
potrebe poreskog planiranja korisno je da preduzee dalje klasifikuje ove razlike u grupe 
koje su prethodno objanjene. Tako e prihodi od kamate izuzeti od oporezivanja da 
predstavljaju stalnu razliku i vode manjim poreskim plaanjima (nia je efektivna poreska 
stopa za preduzee, jer je deo njenih prihoda definitivno izbegao oporezivanje), dok e 
nerealizovani kapitalni dobici na hartijama od vrednosti kojima se trguje imati za posledicu 
samo odlaganje poreskih plaanja. Plaanje odloenih poreza bie u onoj godini kada 
hartije od vrednosti budu prodate i realizovani dobitak priznat u poreske svrhe (npr. u 2010. 
godini). U bilansu uspeha 2009. godine pretpostavili smo i priznavanje kao prihoda rente, 
koja je unapred naplaena u 2008. godini kada je bila i ukljuena u prihode u poreskom 
bilansu. Preduzee je u 2009. godini realizovalo poresku utedu (umanjilo poreska plaanja, 
jer je oporeziva dobit nia od raunovodstvene), na koju je steklo pravo zbog ranijeg veeg 
poreskog plaanja (u 2008. godini).  U Tabeli 3 prikazana je analiza nastalih razlika iz 
navedenog primera: 
 
Tabela 3 Analiza razlika izmeu raunovodstvene i oporezive dobiti – ilustrativni primeri 
 
2008 2009 2010 
Prihodi od kamate na dravne obveznice 
Prihodi su priznati u BU 
Prihodi nisu priznati u PB 
 
Nema uticaja 
 OD<RD 
Trajna poreska uteda 
 
Nema uticaja 
 
Nerealizovani kapitalni dobici na hartijama od vrednosti kojima se trguje 
Prihodi su priznati u BU Prihodi nisu priznati u BU 
Prihodi nisu priznati u PB Prihodi su priznati u PB 
OD<RD OD>RD 
 
Nema uticaja 
 
Odlaganje poreskih plaanja Plaanje odloenih poreza 
Unapred naplaena renta 
Prihodi nisu priznati u BU Prihodi su priznati u BU  
Prihodi su priznati u PB Prihodi nisu priznati u PB 
OD>RD OD<RD 
Plaanje poreza unapred 
 
Umanjenje poreskih plaanja po 
osnovu ranije plaenog poreza 
 
 
Nema uticaja 
 
 
 54 
Iako se iz prethodnog izlaganja moe zakljuiti da su razlike izmeu 
raunovodstvene i oporezive dobiti regularna pojava i vrlo utemeljene na razliitim 
konceptualnim okvirima finansijskog i poreskog izvetavanja, treba imati u vidu da je 
pristup odnosu raunovodstvene i oporezive dobiti vrlo razliit po pojedinim zemljama. 
Dok su negde razlike malobrojne, u drugim poreskim jurisdikcijama moe se govoriti o 
gotovo potpuno nezavisnim konceptima. Da bismo mogli da donesemo sud o poeljnom 
modelu meusobnih odnosa, istraiemo postojee stanje, ali i tendencije koje su prisutne u 
veem broju pre svega razvijenih zemalja. 
 
3. Stanje i tendencije u odnosima finansijskog i poreskog izvetavanja - 
komparativni pregled po zemljama 
 
Istraivanjem odnosa finansijskog i poreskog izvetavanja po pojedinim zemljama, 
pre svega u Evropskoj uniji, ali i u SAD i Australiji,  uoen je vrlo razliit stepen njihove 
interakcije, pa je tako u nekim zemljama finansijsko izvetavanje u velikoj meri merodavno 
za poresko, mada je prisutan i obrnuti uticaj, dok su u drugim zemljama, ova dva vida 
izvetavanja vie meusobno nezavisna. Uz odreeni stepen uoptavanja moe se govoriti o 
dve grupe zemalja koje imaju potpuno suprotan pristup odnosu finansijskog i poreskog 
izvetavanja- sa jedne strane su anglosaksonske zemlje, a sa druge strane zemlje 
kontinentalne Evrope. Dok se u prvim tradicionalno promovie nezavisnost, u zemljama 
kontinentalne Evrope, posebno Nemakoj, izvetavanje je u velikoj meri podudarno. 
Osnovni uzroci za drugaije veze finansijskog i poreskog izvetavanja lee u istorijski 
razliitim pravnim, ekonomskim i politikim uslovima u kojima se proces izvetavanja 
razvijao. U narednoj tabeli prikazane su osnovne razlike36 izmeu ove dve grupe zemalja, 
koje opredeljuju odnos finansijskog i poreskog izvetavanja: 
 
 
                                                
36 Detaljno o ovim razlikama pogledati: Nobes C., Parker R., 2000, Comparative International Accounting, 
Sixth Edition, Precentice Hall, pp. 16-30. 
 55 
Tabela 4 Razlike izmeu zemalja koje opredeljuju odnos finansijskog i poreskog 
izvetavanja 
 
Osnovne razlike Zemlje kontinentalne Evrope Anglosaksonske zemlje 
Pravni sistem Kodificiran (codified law)  Obiajni (common law) 
Trita kapitala Manje razvijena Veoma razvijena 
Glavni finansijeri biznisa Porodice, banke, drava Javnost - veliki broj akcionara i 
poverioca 
Znaaj finansijskih izvetaja 
opte namene 
Manji Vei 
Uticaj raunovodstvene 
profesije 
Mali Veliki 
 
 
 
Odnos finansijskog i poreskog 
izvetavanja 
Znaajna meuzavisnost Znaajna nezavisnost 
 
U kontinentalnim evropskim zemljama pravni sistem poiva na kodifikaciji zakona, 
te su i raunovodstveni principi i pravila integrisani u trgovake zakone. Raunovodstvo je 
tako pod znaajnim uticajem drave i njenih ciljeva (poput oporezivanja dobiti), a mnogo 
manje pod uticajem profesije. Manje razvijena trita kapitala imala su za posledicu manju 
disperziju vlasnitva u kompanijama, te je i dalje vlasnitvo skoncentrisano u rukama 
manjeg broja akcionara, esto lanova porodice. Banke i drava se javljaju kao vani 
finansijeri biznisa, a neretko uestvuju i u vlasnitvu. Ovakva finansijska struktura 
omoguava vlasnicima, ali i ostalim finansijerima neposredan pristup informacijama i 
uticaj na odluivanje, te je znaaj eksternih finansijskih izvetaja i na njima zasnovanih 
odluka o investiranju ovde svakako manji. Finansijski izvetaji opte namene onda nisu 
voeni konceptom “fer” prikaza za investitore nego pre konzervativnim pristupom koji 
odgovara poveriocima, ali i dravi. Fleksibilnost finansijskih izvetaja (koja je u funkciji 
relevantnosti za investiciono odluivanje) je ograniena, a drava namee kao jedan od 
najvanijih ciljeva finansijskih izvetaja utvrivanje oporezive dobiti.  Finansijsko i 
poresko izvetavanje su posledino meusobno neodvojivi koncepti.  
Sasvim suprotan pristup razvijen je u anglo-saksonskim zemljama. Ove zemlje 
imaju pravni sistem zasnovan na obiajnom pravu. Osnovnim trgovakim zakonima 
predvieno je objavljivanje finansijskih izvetaja, ali je razvoj detaljnih pravila finansijskog 
izvetavanja preputen profesionalnim raunovodstvenim telima. Trita kapitala su 
 56 
razvijena i disperzija vlasnitva nad korporacijama je velika. Zbog odvajanja vlasnitva od 
upravljanja i agencijskog problema, potreba za eksternim finansijskim izvetajima je 
neosporna. Primat se daje konceptu potenog informisanja kako bi se to bolje ocenile 
performanse preduzea i donele ispravne investicione odluke. Sa druge strane, oporezivanje 
dobiti je takoe od velikog znaaja za fiskus, pa je drava zadrala ingerencije u pogledu 
poreskog izvetavanja. Od strane relevantnih dravnih tela doneti su zakoni i drugi propisi 
kojima je predvien postupak utvrivanja oporezive dobiti i poreskog duga. Prema tome, u 
anglosaksonskim zemljama imamo dva seta izvetaja koje koriste razliiti korisnici za 
razliite potrebe i razvijeni su od razliitih autoriteta prema razliitim principima.  
Sagledavanje ambijenta u kojem se proces finansijskog i poreskog izvetavanja 
razvijao otkriva nam uzroke njihovog razliitog odnosa  po pojedinim zemljama. Izmeu 
zemalja kontinentalne Evrope i anglosaksonskih zemalja postoji evidentna razlika u 
pogledu veze finansijskog i poreskog izvetavanja. Ipak se ne moe govoriti o potpunoj 
podudarnosti ova dva vida izvetavanja u prvoj navedenoj grupi zemalja, niti o potpunoj 
nezavisnosti jednog od drugog izvetavanja u drugoj grupi zemalja. Po pravilu prisutni su 
svugde i elementi zavisnosti i elementi nezavisnosti. To je jo tanije poslednjih godina, jer 
se mnoge zemlje opredeljuju na znaajnije promene u svom dosadanjem modelu odnosa.    
 
3.1. Merodavnost trgovakog za poreski bilans 
 
Nemaka se tradicionalno uzima kao primer zemlje koja ima usaglaeno poresko sa 
finansijskim izvetavanjem. Ova zemlja je kolevka principa merodavnosti trgovakog za 
poreski bilans (nem. Massgeblichkeitprinzip). Prema nemakom Zakonu o porezu na 
dohodak (nem. Einkommensteuergesetz) oporeziva dobit se izvodi iz37: 
                                                
37 lan 4 i lan 5, paragraf 1 nemakog Zakona o porezu na dohodak (Einkommensteuergesetz).  
 
 57 
• razlike neto imovine preduzea na kraju tekue i na kraju prethodne godine38, pri 
emu se neto imovina utvruje prema naelima urednog voenja knjiga, koja su 
kodifikovana u nemakom trgovakom pravu i 
• odgovarajuih korekcija na vie za sva povlaenja sredstava od strane vlasnika 
odnosno na nie za njihova izvrena ulaganja u toku obraunskog perioda, kao i  
drugih korekcija propisanih ovim zakonom (na primer neki rashodi se ne prihvataju 
kao umanjujue stvake za poreske svrhe, pa se moraju dodati).  
Eksplicitno pozivanje na raunovodstvene principe i iskazani iznos neto imovine na 
kraju poslovne godine (u bilansu stanja) ukazuje na merodavnost trgovakog za poreski 
bilans. Oporeziva dobit tako nije samostalno utvrena veliina, nego izvedena iz 
raunovodstvene dobiti. Postoji pri tome odreeni broj poreskih odredbi kojima se donekle 
koriguje raunovodstvena dobit, ali je injenica da su koncepti dobitka najveim delom 
podudarni. 
Princip merodavnosti ipak nije sasvim jednoznaan, odnosno mogue ga je tumaiti 
na dva naina. Ukoliko se oporeziva dobit utvruje generalno uz potovanje 
opteprihvaenih raunovodstvenih principa onda je re o sutinskoj (materijalnoj) 
merodavnosti trgovakog za poreski bilans, ali ako se jo uz to zahteva da u onim 
sluajevima gde postoji mogunost izbora razliitih raunovodstvenih politika poreski 
bilans mora da sledi iste izbore koji su uinjeni u trgovakom bilansu onda postoji i 
formalna merodavnost. Iako postoje polemike oko toga da li nemaki Zakon o porezu na 
dohodak doslovno propisuje formalnu merodavnost39, preovlaujui pristup u praksi je bio 
u korist formalne merodavnosti. Sigurno je jedan od osnovnih razloga tome jednostavnost 
sistema izvetavanja, u smislu da onda postoji samo jedan unitaran bilans i za trgovake i 
za poreske svrhe. Takoe ovim se smanjuju eventualne manipulacije, jer isti izbor vai za 
obe strane - poreskog obveznika i fiskus. Prema tome, kada postoje mandatorna poreska 
                                                
38 Ovakav nain utvrivanja oporezive dobiti predvien je za sve one poreske obveznike koji su obavezni da 
vode poslovne knjige i regularno sastavljaju finansijske izvetaje (ili to ine dobrovoljno), a to je upravo 
segment preduzea, koji je od znaaja za potrebe ovog rada. Za ostale poreske obveznike predvieni su ovim 
zakonom jo neki naini izraunavanja oporezive dobiti.  
 
39 Vie o tome proitati: Ili Popov G., 1995, Osnovica poreza na dobit korporacija, Pravni fakultet u 
Beogradu, str. 75.  
 58 
pravila ona su i obavezujua, ali u svim ostalim sluajevima gde postoji poresko pravo 
izbora vailo je da treba da postoji saglasnost sa trgovakim bilansom.  
Meutim, iako je inicijalna ideja bila da finansijsko izvetavanje bude merodavno 
za poresko, dolo je i do obrnutog uticaja, tj. na izradu finansijskih izvetaja odraavala su 
se poreska razmatranja, pa se govori o principu obrnute merodavnosti (nem. umgekehrte 
Massgeblichkeitprinzip). Najpre formalna merodavnost znaila je da isti izbori moraju da 
se naprave u trgovakom i poreskom bilansu, te su nastojanja preduzea da plate manji 
porez mogla da imaju povratni uticaj na trgovaki bilans u smislu da se bira ne onaj 
raunovodstveni tretman koji najbolje prezentuje poziciju i uspeh preduzea, nego onaj koji 
vodi iskazivanju nie dobiti. Takoe neke poreske koristi u vidu poveanih odbitnih stavki 
(npr. specijalni amortizacioni odbici) mogle su da se ostvare samo ukoliko su priznati 
dodatni rashodi i u trgovakom bilansu. Ovo je moglo da vodi znaajnim distorzijama u 
prezentaciji finansijskih izvetaja, ali je ovakva posledica tolerisana.40 Zbog toga ne udi 
to je Nemaka okarakterisana kao zemlja gde poreski zakon u velikoj meri determinie 
raunovodstvo i finansijsko izvetavanje preduzea. Ovaj efekat pojaan je i zbog injenice 
da poreski sudovi esto razmatraju raunovodstvene principe (jer su merodavni za 
utvrivanje oporezive dobiti) i tako imaju  uticaj na oblikovanje raunovodstvenih praksi.  
Naravno da su i u Nemakoj odreene razlike izmeu raunovodstvene i oporezive 
dobiti bile uobiajene, ali brojne komparativne studije41 o odnosu finansijskog i poreskog 
izvetavanja po zemljama potvrdile su da Nemaka spada u zemlje sa relativno malim 
razlikama, odnosno gde je podudarnost finansijskog i poreskog izvetavanja znaajna. Ipak 
jo u svojoj studiji iz 1996. godini Hoogendoorn42 uoava da se i u Nemakoj poveava 
broj specijalnih poreskih pravila (pre svega u nameri da se osiguraju vei prihodi fiksusu) 
                                                
40 Prema lanu 254 nemakog trgovakog zakonika (Handelsgesetzbuch- HGB) (do 2009. godine) vei 
trokovi amortizacije dozvoljeni poreskim zakonom (ubrzana poreska amortizacija) prihvatljivi su za svrhe 
finansijskog izvetavanja, ak i ako rezultiraju u bilansnoj vrednosti sredstava ispod one koja bi se dobila da 
se otpis sredstava vri tokom njihovog korisnog veka upotrebe.   
41 Organisation for Economic Co-operation and Development Working Group on Accounting Standards, 
1987, “Accounting Standards Harmonisation Report No. 3: The Relationship Between Taxation and Financial 
Reporting”; Hoogendoorn M. N., 1996, “Accounting and Taxation in Europe – A Comparative Overview”, 
The European Accounting Review, Vol. 5: Supplement, pp 783-794; The World Bank Centre for Financial 
Reporting Reform, 2007, “An Accounting and Taxation Conundrum - A Pan-European Perspective on Tax 
Accounting Implications of IFRS Adoption”. 
42 Hoogendoorn M. N., 1996, op. cit. 
 59 
ime se slabi veza zavisnosti izmeu oporezivog i raunovodstvenog dobitka. Ovaj trend se 
nastavio do danas, da bi u 2009. godini kulminirao radikalnim izmenama zakonskih 
propisa.43 Poresko pravo izbora sada moe da se koristi slobodno, odnosno nezavisno od 
izbora koji je primenjen u trgovakom bilansu. Na taj nain ukinuta je do tada zahtevana 
formalna merodavnost. Ukinute su i odredbe Trgovakog zakonika koje su dozvoljavale 
preuzimanje poreskih vrednosti u trgovaki bilans, te se moe rei da je obrnuta 
merodavnost u potpunosti suspendovana. Ipak generalno oslanjanje na opteprihvaene 
raunovodstvene principe (materijalna merodavnost) i dalje ostaje na snazi.   
Ove promene modela veza finansijskog i poreskog izvetavanja u Nemakoj 
izazvane su prevashodno potrebom da se povea informaciona vrednost finansijskih 
izvetaja opte namene s obzirom da se i okruenje promenilo. Vea orijentacija ka 
investitorima dovela je donekle do relaksacije principa opreznosti u korist pruanja to 
relevantnijih informacija za donoenje investicionih odluka. Takoe rastui pritisak za 
harmonizacijom finansijskog izvetavanja i sve prisutniji MRS/MSFI uticali su na 
preispitivanje dotadanjih praksi izvetavanja u Nemakoj. Moe se konstatovati da izmene 
bilansnog prava idu u pravcu vee saglasnosti sa MRS/MSFI. Tako na primer predviena je 
upotreba modela fer vrednosti za finansijske instrumente kojima se trguje. Meutim, da bi 
se postigao ciljni kvalitet finansijskih izvetaja jedna od najvanih promena morala je da 
bude smanjenje poreskih uticaja na njihovu izradu, pa otuda i ukidanje obrnute 
merodavnosti. Sa druge strane, mnoge izmene u finansijskom izvetavanju (poput 
pomenute delimine integracije modela fer vrednosti) nisu pogodne za potrebe 
oporezivanja dobiti, pa e rasti broj specijalnih poreskih pravila koja udaljavaju koncept 
oporezive od raunovodstvene dobiti. U tom smislu u Nemakoj se smanjuje i materijalna 
merodavnost. Ipak opstajanje materijalne merodavnosti svakako zavisi od toga u kojoj meri 
e se menjati nemaki raunovodstveni principi, koji su incijalno imali kao jedan od 
osnovnih ciljeva utvrivanje oporezive dobiti, dok je ovaj cilj za MRS/MSFI potpuno 
irelevantan.  Za sada u Nemakoj odravanje veze izmeu poreskog i finansijskog 
izvetavanja jedan je od osnovnih razloga da se ne dozvoli sastavljanje pojedinanih 
                                                
43 25.05.2009. godine donet je Zakon o modernizovanju bilansnog prava (Gesetz für Modernisierung des 
Bilanzrechts), kojim se menja niz odredbi kako Trgovakog zakonika, tako i Zakona o porezu na dohodak.  
 60 
finansijskih izvetaja po MRS/MSFI, odnosno tako neto je mogue ali samo u 
informacione svrhe, dok se raspodela dobiti i oporezivanje vri iskljuivo na bazi izvetaja 
koji su sastavljeni na bazi nacionalnih raunovodstvenih principa.44  
U Austriji slino kao i u Nemakoj nacionalni raunovodstveni principi ustanovljeni 
su imajui pre svega u vidu potrebu opreznog odmeravanja raspodeljivog dobitka kako bi 
se zatitili poverioci i sauvao kapital preduzea, dok se tenja ka potenom informisanju 
pomera na drugo mesto. Utvrivanje oporezive dobiti jedan je od vanijih ciljeva 
finansijskog izvetavanja, pa je podudarnost poreskog i finansijskog izvetavanja vrlo 
velika. Princip merodavnosti, ali i obrnute merodavnosti duboko su ukorenjeni.45 Iako su 
predvianja da e i u Austriji poput Nemake oekivane promene kako u konceptu 
finansijskog izvetavanja tako i na podruju oporezivanja dobiti dovesti do slabljenja 
njihove meusobne zavisnosti, jo uvek konkretnijih reformi nema. Austrija je zauzela u 
odnosu na Nemaku konzervativniji stav po pitanju primene MRS/MSFI, jer se sastavljanje 
pojedinanih finansijskih izvetaja po MRS/MSFI ne dozvoljava ak ni za informacione 
svrhe. 
U Francuskoj takoe postoji zakonski uspostavljena zavisnost poreskog od 
finansijskog raunovodstva. Prema Poreskom zakoniku (Code général des Impôts) 
kompanije moraju da slede nacionalne raunovodstvene standarde pri utvrivanju 
oporezive dobiti, s tim da postoje odreena podruja koja su regulisana obavezujuim 
poreskim pravilima razliitim od raunovodstvenih. Neophodan je stoga ogranien broj 
prilagoavanja raunovodstvene dobiti da bi se izraunala oporeziva dobit, ali ovaj broj nije 
veliki s obzirom na nastojanja drave da smanji administrativne trokove kompanija. 
Generalno gledano raunovodstvena i oporeziva dobit su bliske veliine, te se Francuska 
                                                
44 Prema Reg. (EC) 1606/2002 primena MRS/MSFI je propisana u EU samo za sastavljanje konsolidovanih 
finansijskih izvetaja kotirajuih kompanija. Zemlje lanice mogu da proire (zahtevaju ili dozvole kao 
opciju) primenu ovih standarda i na duge subjekte.
  
45 Prema lanu 5, paragraf 1 austrijskog Zakona o porezu na dohodak (Einkommensteuergesetz) utvrivanje 
oporezive dobiti se vri prema trgovakopravnim naelima urednog knjigovodstva, osim ako je obaveznim 
poreskopravnim pravilima propisano drugaije (princip merodavnosti). Takoe nekim odredbama austrijskog 
Trgovakog zakonika (Unternehmensgesetzbuch) daje se mogunost preuzimanja poreskih vrednosti u 
trgovaki bilans, ak i kada nisu u skladu sa potenom prezentacijom (princip obrnute merodavnosti). Na 
primer, prema lanu 208 dozvoljeno je da se ne povea vrednost ranije otpisanih obrtnih sredstava iako su 
nestali razlozi koji su prvobitno doveli do otpisivanja, ako je takav tretman izabran prema poreskom pravu, 
koje ovde daje mogunost izbora.  
 61 
svrstava u zemlje sa izraenom povezanou finansijskog i poreskog izvetanja, mada neto 
manje nego to je to ranije (pre izmena iz 2009. godine) bilo u Nemakoj.46 Obrnuta 
merodavnost poreskog za finansijsko izvetavanje u nekim sluajevima zaivela je i u 
Francuskoj, pa na primer ubrzana amortizacija kao poreski podsticaj dozvoljena je samo 
ako se kao takva evidentira i u finansijskim izvetajima.  
Na razvoj nacionalnih francuskih raunovodstvenih standarda imala su uticaj 
poreska razmatranja, pa su ovi standardi umnogome prihvatljiviji za poreske svrhe nego  
to je to sluaj sa MRS/MSFI. Tako na primer, koncept fer vrednosti, koji je prisutan u 
MRS/MSFI, a nije pogodan za poreske svrhe, nije ni prihvaen u francuskim 
raunovodstvenim standardima. Ipak poslednjih godina francuski raunovodstveni 
standardi poeli su da se menjaju i postepeno konvergiraju ka MRS/MSFI, to se svakako 
odraava i na poresko raunovodstvo (s obzirom na prisutan odnos zavisnosti). Poreske 
vlasti uvaavajui ovu modernizaciju raunovodstvenih standarda mere i kontroliu 
izvedene poreske efekte, te izdaju odgovarajue instrukcije, pri emu se rukovode sledeim 
deklamovanim prioritetima: 1. odrati vezu izmeu poreskog i finansijskog raunovodstva, 
2. osigurati poresku neutralnost i 3. osigurati da prilagoavanja raunovodstvene dobiti na 
oporezivu ostanu jednostavna.47 Prema tome, za sada je jo opredeljenje da se zadri veza 
poreskog i finansijskog izvetavanja, ali je pitanje koliko e to biti mogue kada doe do 
krupnijih promena francuskih raunovodstvenih standarda koje e imati znaajan uticaj na 
oporezivanje dobiti.  
U Belgiji i Luksemburgu slino kao i u Francuskoj oporeziva dobit se izvodi iz 
godinjih finansijskih izvetaja (sastavljenih po nacionalnim raunovodstvenim principima) 
uz manja prilagoavanja, pa je prisutan model zavisnosti poreskog i finansijskog 
izvetavanja. Ipak, kako se primena MRS/MSFI bude irila na pojedinane finansijske 
izvetaje (npr. u Luksemburgu kotirajue kompanije su obavezne da sastavljaju 
                                                
46 Prema ve pomenutoj studiji Svetske banke iz 2007. godine (“An Accounting and Taxation Conundrum - A 
Pan-European Perspective on Tax Accounting Implications of IFRS Adoption”) Nemaka je opisana kao 
zemlja sa jakom zakonskom vezom finansijskog i poreskog raunovodstva, dok je ova veza u Francuskoj 
oznaena kao srednjeg intenziteta (engl. intermediate).  
47 Op. cit, pp. 21. 
 62 
pojedinane izvetaje u skladu sa MRS/MSFI) realno je oekivati da se uvode drugaija 
poreska pravila koja e neutralisati neeljene efekte ovih standarda na poresku osnovicu.   
 U skadinavskim zemljama finansijsko izvetavanje se razvijalo pod dominantnim 
nemakim uticajem, pa je i u ovim zemljama usaglaenost finansijskog i poreskog 
izvetavanja bila znaajna. Ova situacija se postepeno menja. Najdalje je otila Danska, 
koja se i prva prikljuila EU i primenila etvrtu direktivu. Promene u njenom finansijskom 
izvetavanju uticale su da se ono udalji od poreskog izvetavanja, te je sve prisutnija bila 
nezavisnost raunovodstvenih i poreskih pravila.  Izraunavanje oporezive dobiti u Danskoj 
danas se vri i dalje na bazi raunovodstvene dobiti, ali uz veliki broj prilagoavanja, jer je 
divergencija poreskih od raunovodstvenih pravila vrlo esta. Danska je zauzela i liberalan 
stav po pitanju primene MRS/MSFI, pa je tako svim kompanijama dozvoljeno da 
sastavljaju godinje finansijske izvetaje u skladu sa ovim standardima. Uvoenje ove 
opcije olakano je injenicom da poresko izvetavanje kao nezavisno nije njome tangirano, 
s tim da e one kompanije koje se opredele za primenu MRS/MSFI sigurno imati vei broj 
prilagoavanja da bi dole do oporezive dobiti. Norveka je neto kasnije u odnosu na 
Dansku poela sa naputanjem nemakog pristupa48, dok je u vedskoj najdue zadrana 
snana meuzavisnost finansijskog i poreskog izvetavanja.49  
 
3.2. Nezavisnost finansijskog i poreskog izvetavanja 
 
Nasuprot modelu zavisnosti, koji je istorijski razvijen i u manjoj ili veoj meri jo 
uvek egzistira u zemljama koje su prethodno pomenute, postoji i sasvim drugaiji model 
veza trgovakog i poreskog bilansa. Re je o modelu nezavisnosti. Kao najistaknutiji 
primer zemlje sa meusobno nezavisnim finansijskim i poreskim izvetavanjem navodi se 
                                                
48 Prema navedenoj studiji OECD-a iz 1987. godine Norveka je bila jedna od zemalja, gde su 
raunovodstvene prakse bile determinisane poreskim pravilima, pa tako nije bilo dozvoljeno da se pri 
sastavljanju finansijskih izvetaja koriste raunovodstvena pravila, koja su u suprotnosti sa propisanim 
poreskim pravilima. Naredna studija, koja je sprovedena 1996. godine, pokazala je da je u Norvekoj 
napravljen znaajan preokret, tako da se sada veza izmeu raunovodstvenih pravila i poreskih moe pre 
okarakterisati kao nezavisnost.  
49 Vie o meuzavisnosti finansijskog i poreskog izvetavanja u vedskoj pogledati: Artsberg K., 1996, ”The 
link between Commercial Accounting and Tax Accounting in Sweden”, The European Accounting Review 5: 
Supplement, pp. 795- 814. 
 63 
Holandija. U ovoj zemlji nema nikakve formalne zakonske veza izmeu ova vida 
izvetavanja. U poreskom zakonu ne postoji pozivanje na finansijsko-raunovodstvene 
principe i standarde, niti na godinje finansijske izvetaje i utvrenu raunovodstvenu 
dobit. Ipak umesto propisivanja posebnog seta poreskih pravila za utvrivanje oporezive 
dobiti zakonodavac se opredelio za uoptenu formulaciju da bi preduzea trebalo da 
izraunaju oporezivu dobit rukovodei se, uz odreene izuzetke, “dobrom poslovnom 
praksom”, odnosno onim to se u ekonomiji smatra prikladnim nainom da se utvrdi 
dobit.50 Izuzeci su definisani poreskim pravilima i principima, koji su onda mandatorni 
(npr. dozvoljena je u odreenim sluajevima ubrzana amortizacija iako ne reflektuje pravi 
obrazac upotrebe sredstava).  
Meutim, najmerodavniji izvor za “dobru poslovnu praksu” su opet opteprihvaeni 
raunovodstveni principi, samo to zahvaljujui nezavisnosti sve dozvoljene opcije (a po 
holandskoj raunovodstvenoj regulativi su brojne)  mogu da se koriste u poreske svrhe, bez 
obzira na izvrene izbore u finansijskim izvetajima. Tako na primer, LIFO metoda za 
vrednovanje zaliha moe da se koristi pri utvrivanju oporezive dobiti, iako je u 
finansijskim izvetajima koriena neka druga metoda (nema formalne merodavnosti). 
Divergencija poreskog od trgovakog bilansa pri ovakvoj regulativi moe da bude vrlo 
velika.  
Moe se ipak diskutovati da ni u Holandiji finansijski izvetaji nisu posve 
osloboeni poreskih razmatranja. Kod pozicija gde se vre procene, npr. pri merenju 
rezervisanja ili ispravki vrednosti kod sumnjivih potraivanja, teko se mogu braniti 
drugaiji iznosi prikazani u poreskom u odnosu na finansijske izvetaje. Zbog toga 
menaderi, u nastojanju da snize oporezivu dobit, mogu da utiu na nerealno (visoke) 
procene ovih rashoda i u finansijskim izvetajima. Tako opet oivljava princip obrnute 
merodavnosti. 
Pored Holandije, u grupu zemalja sa nezavisnim finansijskim i poreskim 
izvetavanjem svrstavaju se Anglo-saksonske zemlje. Podrobnije izuavanje svake od njih 
ukazuje da i meu njima postoje razlike. U SAD finansijsko izvetavanje odvija se prema 
setu raunovodstvenih standarda (general accepted accounting principles - GAAP), koje 
                                                
50 The World Bank Centre for Financial Reporting Reform, op. cit., pp. 28-32. 
 64 
donosi telo privatnog sektora - Odbor za finansijsko-raunovodstvene standarde (Financial 
Accounting Standards Board – FASB), dok se izraunavanje oporezive dobiti vri u skladu 
sa poreskim pravilima sadranim u poreskom zakoniku (Internal Revenue Code- IRC). 
Poreska pravila su veoma brojna i detaljna. Na primer, utvrivanje trokova amortizacije za 
poreske svrhe nije preputeno proceni raunovoa s obzirom na oekivani vek upotrebe i 
nain korienja sredstva, nego je jedinstveno regulisano na nain da su sredstva razvrstana 
u grupe, a onda je za svaku grupu propisana odreena metoda otpisa, tako da se ne ostavlja 
prostor ni za kakvu subjektivnost. Trokovi amortizacije e onda po pravilu biti bitno 
razliiti u bilansu uspeha u odnosu na poreski bilans.  
Poreska pravila u mnogim situacijama nisu podudarna sa raunovodstvenim tako da 
je uobiajeno da postoje velike razlike izmeu raunovodstvene i oporezive dobiti kod 
amerikih kompanija. Posebnu panju (i osudu javnosti) privukla je injenica da je mogue 
da  veoma profitabilne korporacije istovremeno imaju nizak oporezivi dobitak, to je i 
dovelo do uvoenja alternativnog minimalnog poreza (AMT) u SAD. Ipak, i u poreskoj 
regulativi SAD postoji eksplicitno pozivanje na raunovodstvene metode, koje se koriste u 
finansijskim izvetajima opte namene, pod uslovom da takve metode verno odslikavaju 
dobit poreskog obveznika.51 Prema tome, ne moe se govoriti o potpunoj nezavisnosti 
finansijskog i poreskog izvetavanja. Odreeno oslanjanje poreskog na finansijsko 
izvetavanja postoji, osim kada su raunovodstvena pravila nekonzistentna sa poreskim 
zakonom ili ne reflektuju jasno dobitak za poreske svrhe.  
Stavljanje uslova da raunovodstvene metode jasno reflektuju ostvarenu dobit 
ostavlja prostor poreskoj upravi i sudovima da pogodnost raunovodstvenih metoda 
ocenjuju sa aspekta ciljeva poreske politike i poreskih principa. U mnogim poznatim 
sudskim sluajevima raunovodstvene metode nisu bile prihvaene.52 Ovo udaljavanje 
poreskih od raunovodstvenih pravila naroito se povealo od 60-tih godina XX veka, 
                                                
51 U delu 446 Poreskog zakonika (§ 446 Internal Revenue Code - IRS) propisano je da se oporeziva dobit 
rauna prema raunovodstvenoj metodi regularno korienoj u komercijalnim knjigama, pod uslovom da ta 
metoda verno odraava ostvarenu dobit. Dalje, u regulativi §1.446- 1 (Treasury Regulation) podrobnije se 
objanjava da se pod raunovodstvenom metodom misli ne samo na optu metodu (npr. obraunsko ili 
raunovodstvo na bazi novanih tokova), nego i na raunovodstveni tretman bilo koje pozicije.  
52 Porcano T. M., Tran A. V., 1998, ”Relationship of Tax and Financial Accounting Rules in  Anglo-Saxon 
Countries”, The International Journal of Accounting, Vol. 33, No. 4, pp. 437-438. 
 65 
uprkos povremenim incijativama za njihovo pribliavanje. Poslednjih godina ponovo 
oivljavaju diskusije o potrebnom smanjenju diskrepance izmeu raunovodstvenih i 
poreskih pravila, to je posebno podstaknuto brojnim manipulacijama i skandalima u 
pogledu iskazivanja kako precenjene raunovodstvene dobiti, tako i potcenjene oporezive 
dobiti. Interesantno je pomenuti jedan sluaj obrnute merodavnosti, koja inae nije 
karakteristina za ameriki model raunovodstveno-poreskih veza. LIFO metoda za 
obraun izlaza zaliha  dozvoljena je  u poreske svrhe, jedino ako je primenjena i pri 
finansijskom izvetavanju. Razlog za ovaj stav verovatno lei u nameri da se sprei 
upotreba LIFO metode iskljuivo radi smanjenja poreza (jer u uslovima rasta cena ona 
smanjuje oporezivu dobit), pa se u njenoj primeni i u finansijskim izvetajima nalazi 
potvrda da je ona izabrana jer zaista odgovara pravilnom iskazivanju dobiti.  
Velika Britanija je poput SAD primer zemlje sa dugom tradicijom odvojenih 
finansijskih i poreskih izvetaja.53 Formalna veza sa opteprihvaenim raunovodstvenim 
principima nije bila uspostavljena ranijom poreskom regulativom. Razlog tome neki vide u 
injenici da je oporezivanje dobiti u Velikoj Britaniji poelo pre nego to su  
raunovodstveni principi i prakse bili dobro razvijeni i utemeljeni.54 to se sudske prakse 
tie, ponekad su primenjene raunovodstvene metode bile prihvaene kao najbolji nain 
merenja realno ostvarene dobiti, dok u drugim sluajevima nisu bile prihvaene, jer je 
ocenjeno da nisu u duhu poreskih principa i merenja dobiti za poreske svrhe. Ipak 
poslednjih decenija prisutna je tendencija pribliavanja poreskog bilansa ka trgovakom, pa 
se sadanja pozicija u Velikoj Britaniji moe okarakterisati kao delimina podudarnost ova 
dva vida izvetavanja. Vee oslanjanje na raunovodstvo uvaeno je i izmenama regulative 
izraunavanja oporezive dobiti, u koju je najpre uneto pozivanje na “raunovodstvenu 
osnovu koja daje istinit i poten prikaz”55, a kasnije je (2002. godine) umesto ove 
formulacije unet izraz “opteprihvaene raunovodstvene prakse”. Time je konano 
uspostavljena i formalna veza. Pribliavanje poreskih i raunovodstvenih pravila 
                                                
53 Prema komparativnoj studiji iz 1996. godine. Hoogendoorn zakljuuje da je Velika Britanija zemlja gde 
postoji kontinuitet u nezavisnosti izmeu finansijskog i poreskog izvetavanja. Hoogendoorn, op. cit., pp. 
786. 
54 Porcano T. M., Tran A. V., op.cit., pp. 438-439. 
55 Finance Act 1998, Sector 42. 
 66 
podstaknuto je ne samo argumentima vee jednostavnosti i ekonominosti izvetavanja, 
nego i rastom poverenja u raunovodstvene standarde sa poveanom profesionalizacijom 
njihovog donoenja. Postoje podruja u kojima je i dalje prisutna potpuna divergencija, 
odnosno propisana su nezavisna poreska pravila od raunovodstvenih, kao npr. kada je re 
o kapitalnim dobicima, amortizaciji ili plaanju u akcijama. Sa druge strane, mnoge 
raunovodstvene prakse su u potpunosti ili uz odreena prilagoavanja prihvaene. Ipak sa 
odlukom Velike Britanije da dozvoli svim kompanijama pravo izbora izmeu MSFI i 
nacionalnih raunovodstvenih standarda pri sastavljanju (pojedinanih) finansijskih 
izvetaja  postavilo se pitanje posledica primene MSFI po izraunavanje oporezive dobiti s 
obzirom na uspostavljenu blisku vezu finansijskog i poreskog izvetavanja. Pri tome 
nacionalni raunovodstveni standardi takoe se poslednjih godina menjaju i sve vie 
konvergiraju ka MSFI. U tom smislu u Velikoj Britaniji se prate promene u 
raunovodstvenim pravilima i gde se smatra da nisu podobne za utvrivanje oporezive 
dobiti vre se izmene u poreskoj regulativi. Generalni stav je da “dalje usklaivanje 
raunovodstvene i oporezive dobiti donosi odreene koristi, ali gde god postoje dobri 
politiki razlozi za odstupanje Vlada je spremna da ih zahteva.”56 Razlozi odstupanja su 
sistematizovani u sledee grupe: politika u javnom interesu, transferne cene, strukturni 
razlozi, izbegavanje, poreska neutralnost, kapitalne stavke, fiskalni podsticaji, simetrija, 
realizacija i poreski kapacitet, verna refleksija (dobiti) i ostalo. 
Posle detaljnijeg razmatranja odnosa finansijskog i poreskog izvetavanja u 
izabranom skupu reprezentativnih zemalja moe se zakljuiti da nigde ne egzistira niti 
potpuna unitarnost niti potpuna nezavisnost trgovakog od poreskog bilansa. Tradicionalno 
podvajanje zemalja na one, koje imaju usaglaeno poresko i finansijsko izvetavanje i one, 
kod kojih su ova dva vida izvetavanja meusobno odvojena, sve manje stoji, jer se veina 
zemalja opredeljuje za model odnosa negde izmeu ova dva ekstrema.  U veoj ili manjoj 
meri finansijsko izvetavanje svugde predstavlja, ako ne eksplicitno, onda barem 
implicitno, osnovu za poresko izvetavanje. Razlike izmeu zemalja postoje i ogledaju se 
pre svega u sledeem:  
                                                
56 Inland Revenue Guidance Note, 2004, “International Accounting Standards - the UK tax implications”. 
 
 67 
• da li postoji zakonski uspostavljena (formalna) veza, tako da osnov za 
izraunavanje oporezive dobiti predstavljaju opteprihvaeni raunovodstveni 
principi i prakse (sutinska merodavnost trgovakog za poreski bilans), 
• da li se zahteva formalna merodavnost trgovakog za poreski bilans, te su 
poreski izbori uslovljeni uinjenim izborima u trgovakom bilansu,  
• da li se zahteva obrnuta merodavnost poreskog za trgovaki bilans i 
• koliki je broj specijalnih poreskih pravila razliitih od                         
finansijsko-raunovodstvenih.  
Intenzitet zavisnosti se poveava sa ispunjenjem prvog, drugog i na kraju treeg 
uslova, dok je nezavisnost vea to je broj odstupanja poreskih od raunovodstvenih pravila 
vei. Tako, na primer, u Holandiji ne postoji zakonska veza izmeu finansijskog i poreskog 
izvetavanja, dok je u SAD i Velikoj Britaniji ova veza prisutna. U SAD se ne zahteva 
formalna merodavnost, osim izuzetno pri primeni LIFO metode za vrednovanje zaliha, dok 
je formalna merodavnost u Velikoj Britaniji vie zahtevana. U Nemakoj doskora, a u 
nekim drugim zemljama (Austrija, Francuska, Belgija…) jo uvek poreska pravila utiu na 
finansijsko izvetavanje (obrnuta merodavnost), naroito u sluaju priznavanja poveanih 
amortizacionih odbitaka. Time podudarnost trgovakog i poreskog bilansa raste, odnosno 
smanjuje se broj prilagoavanja trgovakog bilansa za poreske svrhe. Obrnuto, kada je broj 
prilagoavanja raunovodstvene dobiti na osnovicu za oporezivanje vei dva seta 
izvetajnih pravila su vie meusobno nezavisna.    
Poslednjih godina mnoge zemlje su promenile svoj odnos prema ovoj problematici. 
Uoljive su sasvim suprotne tendencije. U zemljama gde su finansijsko i poresko 
izvetavanje bili vie odvojeni sada se javljaju inicijative za njihovo pribliavanje, dok se 
obrnuto u zemljama gde je postojao visok stepen njihove usaglaenosti sada ide ka 
poveavanju razlika. Konsenzus oko idealnog modela nije postignut. Vano je onda kritiki 
izanalizirati prednosti i slabosti kako modela nezavisnosti (divergencije), tako i modela 
zavisnosti (uniformnosti), kako bi se svesno donela odluka o poeljnosti pojedinih reenja.  
 
 68 
4. Kriti	ka analiza alternativnih modela poreskog izvetavanja - divergencija 
od finansijskog izvetavanja ili uniformnost 
 
Postojanje samo jednog seta izvetaja, koji bi istovremeno inili informacionu 
osnovu za donoenje ekonomskih odluka investitora, poverilaca i drugih stejkholdera 
preduzea, a i obezbeivali relevantnu ocenu poreskog kapaciteta preduzea, ini se vrlo 
prijemivom idejom. Postavlja se pitanje kako bi se do ovog uniformnog seta izvetaja 
dolo- da li prihvatanjem postojeih finansijskih izvetaja opte namene kao merodavnih i 
za poreske svrhe ili bi ovaj uniformni set izvetaja bio zasnovan na primeni jedinstvenih 
pravila, koja bi bila rezultat odreenog pribliavanja raunovodstvenih standarda i poreskih 
pravila. U savremenom ambijentu jaa orijentisanost finansijskog izvetavanja ka 
potrebama investitorima, tako da je nametanje fiskalnih ciljeva finansijskim izvetajima 
opte namene neprihvatljivo, te u tom smislu nije verovatno oekivati da doe do bilo 
kakve konvergencije raunovodstvenih standarda ka poreskim pravilima, nego se pre svega 
postizanje uniformnosti vidi kao usklaivanje poreskih propisa sa raunovodstvenim. U 
zemljama poput Nemake, gde je model uniformnosti najblie zaiveo, finansijski izvetaji 
bili su pod uticajem fiskusa, ali se ovakav pristup naputa, jer onemoguava da finansijski 
izvetaji na najbolji nain odgovore potrebama stejkholdera, a predstavlja problem i u 
harmonizaciji raunovodstvenih standarda. Prilagoavanje poreskih propisa 
raunovodstvenim je danas izgledniji put ka uniformnosti. To ne znai da odreene 
promene u samim raunovodstvenim standardima, poput smanjenja broja opcija,  ne 
poveavaju njihovu pogodnost za poreske svrhe, ali nisu time inicirane.  
Propagiranje uniformnog modela zasnovanog na raunovodstvenim principima i 
standardima zasniva se na percipiranim koristima. Argumenti jednostavnosti i 
ekonominosti izbijaju u prvi plan. Umesto dvojakih izvetajnih zahteva preduzea bi se 
suoila sa potrebom sastavljanja samo jednog seta izvetaja, to bi eliminisalo voenje 
odreenih duplih evidencija, te poznavanje, praenje i primenjivanje dva kompleksna seta 
pravila (raunovodstvenih i poreskih). Evidentne koristi nastale bi u pogledu trokova 
izvetavanja, za koje se oekuje da bi bili znaajno redukovani, pogotovo kada se ima u 
vidu dananje sloeno poslovno okruenje, te sve vie angaovanje strunih profesionalnih 
 69 
kadrova da bi se osigurala usaglaenost kako sa raunovodstvenim standardima tako i sa 
poreskim zakonima.57  
Ipak poslednjih godina najznaajniji podsticaji za usaglaavanje poreskih sa 
raunovodstvenim pravilima proistiu iz prisutne poreske evazije i uzdrmane percepcije 
pravinosti postojeih poreskih sistema. Fenomen kompanija sa visokim raunovodstvenim 
dobitkom uz istovremeno niski oporezivi dobitak sve vie je rasprostranjen. Zbog brojnih 
poreskih podsticaja, ali i propusta u poreskoj regulativi ili kontroli oporezivi dobitak 
izgubio je kvalitet pravine mere sposobnosti poreskih plaanja. Raunovodstveni dobitak 
se onda vidi kao realniji odraz kompanijskih performansi, kao i izdaniji izvor poreskih 
prihoda, jer je najee raunovodstveni dobitak iznad oporezivog. Preduzea su sada u 
mogunosti da eksploatiu razlike izmeu raunovodstvene i oporezive dobiti, dok bi u 
sluaju jedinstvene veliine morala da vode rauna ne samo o poreskim konsekvencama 
koje promoviu nii dobitak, nego i o itavom nizu drugih faktora, poput efekata na tritu 
kapitala, zbog ega mogu preferirati vie iskazane dobitke. Uzimanje raunovodstvene 
dobiti kao osnove za oporezivanje stvorilo bi ambijent pravinijeg oporezivanja, pa bi i 
spremnost za plaanje poreza bila vea. Razvijene raunovodstvene metode i revizija 
finansijskih izvetaja uticale bi da se otklone i neki razlozi nenamerne neusaglaenosti 
poreskih prijava poput nerazumevanja, greaka i sl.  
Svakako da postoje jo neke druge prednosti uniformnog modela zasnovanog na 
raunovodstvenim pravilima, poput poveane neutralnosti poreskog sistema, jer se 
eliminiu ekonomske distorzije izazvane poreskim podsticajima. Potujui raunovodstveni 
princip sutine iznad forme obezbedio bi se dosledan poreski tretman sutinski istih 
transakcija, bez obzira na njihovu zakonsku formu. Takoe, novine u poslovnom okruenju 
odmah utiu na finansijsko izvetavanje i zahvaljujui raunovodstvenim principima i 
pravovremenoj reakciji profesionalnih tela bivaju na odgovarajui nain tretirane, dok je za 
                                                
57 U jednom istraivanju u Australiji utvreno je da preko 50% kompanija, ije se hartije kotiraju na berzi, 
podrava potpuno usaglaavanje poreskih zakona sa finansijsko-raunovodstvenim pravilima. Procenjena je i 
uteda trokova po tom osnovu za oko 57%. Prema: Zilva A., 2005, ”The Alignment of Tax and Financial 
Accounting Rules: The Case for a New Set of Common Rules”, Journal of the Australasian Tax Teachers 
Association 5. 
 70 
njihovo prepoznavanje i ukljuivanje u poreske propise potreban dui period, to smanjuje 
izvesnost poreskog sistema.  
 I pored navedenih dobrih strana uniformnog modela izvetavanja, potpuno 
usaglaavanje poreskih sa raunovodstvenim pravilima bilo bi teko izvodljivo, a i 
potencijalne koristi nisu zapravo izvesne. Najznaajniji oponent ovog modela je sam fiskus, 
jer bi izgubio kontrolu nad definisanjem oporezivog dobitka, a time i nad visinom poreskih 
prihoda. Vlasti bi izgubile mogunost i da instrumentalizuju porez na dobit u ostvarenju 
odreenih ciljeva, jer bi se eliminisali ili redukovali razni podsticaji koji su sada prisutni. 
Malo je verovatno da bi fiskus bio spreman na ovakav gubitak moi, pogotovo to je uticaj 
drave na finansijsko izvetavanje u veini zemalja ogranien, pa bi poresko izvetavanje 
bilo u skladu sa raunovodstvenim standardima, ije donoenje nije u ingerenciji drave, 
ve merodavnih raunovodstvenih tela. 
 Koristi od uniformnog modela su u mnogo emu diskutabilne. ak se osporavaju i 
prednosti u vidu jednostavnosti i ekonominosti. Najveu zabrinutost izaziva poveana 
fleksibilnost u izvetavanju, koju bi donela primena raunovodstvenih standarda. Ova 
fleksibilnost mogla bi da bude zloupotrebljena od strane poreskih obveznika, koji bi 
smanjivali iskazanu dobit i tako izbegavali plaanje poreza. Ovim bi bili ugroeni poreski 
prihodi fiskusa i efikasnost poreskog sistema, a poveala bi se i nepravinost u 
oporezivanju, pogotovo imajui u vidu razliite mogunosti i ogranienja (npr. restriktivne 
klauzule prilikom zaduivanja) poreskih obveznika u oblikovanju rezultata. Vea preduzea 
po pravilu imaju i vee resurse i strunije kadrove za ove poslove. Fiskus bi insistirao na 
poveanoj pouzdanosti finansijskih izvetaja, to bi vrlo verovatno dovelo do rasta trokova 
revizije, jer bi se poveala odgovornost revizora prema dravi po osnovu toga to bi 
raunovodstveni dobitak bio i oporezivi. Na kraju nije sigurno kakav bi bio konaan neto 
efekat na trokove poreskih obveznika. Vea fleksibilnost zajedno sa estim promenama u 
raunovodstvenim standardima smanjila bi stabilnost i izvesnost poreskog sistema. 
Nemeanje fiskusa u finansijsko izvetavanje malo je verovatno, pa bi se pritisak na 
raunovodstvena tela poveao. Dok bi sa jedne strane poreske vlasti pokuavale da 
sauvaju poresku osnovicu, sa druge stane, poreski obveznici bi vrili pritisak zalaui se 
za one raunovodstvene politike koje omoguavaju poreske utede. Kvalitet finansijskog 
 71 
izvetavanja onda bi mogao da bude doveden u pitanje, to upuuje na oprezan stav i 
raunovodstvene profesije prema poeljnosti uniformnog modela. Raunovodstveni 
standardi su paljivo razvijani kako bi trite bilo to bolje informisano, a insistiranje na 
usaglaenosti sa poreskom osnovicom umanjilo bi potencijale potene prezentacije. 
Gubitak odgovarajuih informacija mogao bi prevazii koristi simplifikacije, koje ovaj 
model prua.  
Primena uniformnog modela uzrokovala bi jo neke potekoe, poput problema 
nerealizovanih dobitaka, koji se priznaju u bilansu uspeha, iako ne poveavaju tekui 
kapacitet poreskih plaanja. Primena principa materijalnosti takoe je problematina sa 
aspekta poreskih vlasti.  
Moemo zakljuiti da je potpuna usaglaenost poreskih sa raunovodstvenim 
pravilima ne samo teko izvodljiva nego ima i niz slabosti koje je ine neprihvatljivom. 
Takva ocena moe da se pripie i modelu potpune divergencije poreskih od 
raunovodstvenih pravila izvetavanja. Prednosti uniformnog modela, poput jednostavnosti 
i ekonominosti, predstavljaju istovremeno podruja gde se ispoljavaju nedostaci modela 
divergencije. Ukoliko izostane pozivanje na raunovodstvena pravila namee se potreba 
propisivanja detaljnih poreskih pravila i poveana kontrola separatnih izvetaja od strane 
poreskih organa, to podie trokove poreskog sistema, a i samih kompanija. Poreska 
evazija mogla bi da predstavlja ozbiljan problem, kako zbog tekoa usaglaavanja sa 
kompleksnim dvojnim sistemom izvetavanja, tako i zbog mogunosti da se oporeziva 
dobit smanjuje bez “sankcije” u vidu istovremenog smanjenja raunovodstvene dobiti. Sa 
druge strane kljuna prednost divergencije lei u potovanju razliitih ciljeva ijem 
ostvarenju tee finansijsko i poresko izvetavanje. U ovom sluaju ne dolazi do naruavanja 
kvaliteta finansijskog izvetavanja usled uplitanja poreskih vlasti i uopte poreskih 
razmatranja. Takoe poreski sistem ostaje veran svojim ciljevima.  
Model potpune divergencije, iako proklamovan u nekim zemljama poput Holandije 
ili u ranijem periodu anglosaksonskih zemalja, nikad zapravo nije u celini zaiveo. Razlog 
tome lei u injenici da je raunovodstveni sistem jedini sistem potpunog praenja, 
kvantificiranja i evidentiranja finansijskih efekata svih poslovnih transakcija i to na 
respektibilan nain, te na kraju rezultira u pouzdano odmerenom iznosu dobitka, kao i 
 72 
sopstvenog kapitala (neto imovine) preduzea. Pri tome ovaj sistem je u primeni i njegove 
informacije su raspoloive, s obzirom na obavezu sastavljanja finansijskih izvetaja. 
Stvaranje onda jednog paralelnog sistema u svrhe utvrivanja oporezive dobiti nije 
pragmatino reenje, pre svega zbog neopravdanosti sa aspekta cost-benefit analize. Prema 
tome, u manjoj ili veoj meri definicija oporezive dobiti uvek se oslanjala na 
raunovodstvena pravila.  
Model delimine usaglaenosti poreskih sa raunovodstvenim pravilima namee se 
kao reenje, ali ovaj model je vrlo rastegljiv. Gde e se na skali izmeu dva ekstrema - 
uniformnosti i nezavisnosti - neki poreski sistem nai posledica je postavljenih prioriteta. 
Pribliavanje poreskih pravila raunovodstvenim vodie veem ispoljavanju prednosti, ali i 
nedostataka modela uniformnosti i obrnuto – sa udaljavanjem poreskih od 
raunovodstvenih pravila dolaze do izraaja prednosti i nedostaci modela divergencije.   
Neosporno je ipak da je prihvatljiv i koristan odreeni stepen usaglaavanja, jer se na taj 
nain olakava izvetavanje poreskih obveznika, ali ta podruja usaglaavanja treba 
ograniiti na ona gde primena raunovodstvenih koncepata nee naruiti poreske ciljeve i 
principe. Osnovna potekoa pri tome je to za sada ne postoji jasno definisan konceptualni 
okvir poreskog izvetavanja, poput onog koji prati raunovodstvene standarde. Bez 
putokaza u vidu ciljeva i principa javljaju se sive zone, gde nije jasno da li treba da se slede 
raunovodstveni standardi ili ne, to poveava neizvesnost poreskog sistema i vodi skupim 
sudskim sporovima poreskih vlasti i poreskih obveznika. 
Pri koncipiranju veza izmeu poreskog i finansijskog izvetavanja vrlo je korisno 
sagledati iskustva Evropske Unije (EU) u projektu definisanja harmonizovane poreske 
osnovice. Za razliku od situacije u pojedinim zemljama, gde ve odreeni sistem veza 
postoji i svaka izmena vodi odreenim otporima i prelaznim trokovima, harmonizovana 
poreska osnovica predstavlja novu ideju i daje vei prostor da se racionalnim razmatranjima 
svih relevantnih injenica doe do optimalnog odnosa.  U tom smislu razmotriemo 
dosadanje napore i rezultate EU u definisanju idealne poreske osnovice.  
   
 73 
5. Harmonizacija poreske osnovice na nivou Evropske Unije i uloga 
ra	unovodstvenih standarda u tom procesu 
 
U EU je drugaiji nain utvrivanja oporezive dobiti korporacija po pojedinim 
zemljama lanicama okarakterisan kao prepreka u razvoju internog trita, jer destimulie 
irenje aktivnosti u druge zemlje lanice. Trokovi usaglaavanja sa razliitim poreskim 
sistemima su visoki, a i brojna ogranienja, poput nemogunosti poreske konsolidacije i 
odbijanja gubitaka nastalih u zavisnim drutvima lociranim u drugim zemljama EU58, 
umanjuju konkurentnost evropskih kompanija u odnosu na one iz drugih globalnih 
ekonomija. Prilagoavanje transfernih cena na poreski prihvatljiv nivo takoe je zahtevno i 
kompleksno. Uvoenje poreske konsolidacije i definisanje jedinstvenog seta pravila po 
kojem bi se izraunavala oporeziva dobit grupe unapredilo bi poresko okruenje za 
kompanije koje posluju irom EU i doprinelo poboljanju njihove globalne pozicije. 
Sagledavajui postojee probleme, posebno na bazi sprovedene studije u 2001. godini, 
Evropska komisija je odluila da preduzme odreene mere, koje su rezultirale u 
objavljivanju konsultativnog dokumenta 2003. godine59 i formiranju radne grupe u 2004. 
godini, koja je trebalo da radi na definisanju zajednike konsolidovane korporativne 
poreske osnovice (CCCTB)60: 
 zajednike, jer je re o jedinstvenom (na nivou EU) setu pravila za 
izraunavanje oporezive dobiti; 
 konsolidovane, s obzirom da se utvruje oporeziva dobit grupe; 
 korporativne, polazei od toga da su korporacije pre svega obveznici poreza 
na dobit i 
 poreske osnovice, jer se projekat bavi samo definicijom oporezive dobiti, 
dok poreske stope ostaju u ingerenciji zemalja lanica i nisu predmet 
harmonizacije.  
                                                
58 U nekim zemljama lanicama (npr. u Danskoj) postoji ovakva mogunost, ali je re pre o izuzecima i 
skorije prihvaenim praksama. 
59 Consultation Document “The Application of International Accounting Standards (IAS) in 2005 and the 
Implications for the Introduction of a Consolidated Tax Base for Companies’ EU-wide activities”, 2003, 
European Commission. 
60 CCCTB- Common Consolidate Corporate Tax Basis. 
 74 
Projekat CCCTB se pokazao kao vrlo kompleksna inicijativa. Brojna pitanja trebalo 
je da se razree, poput naina na koji e se vriti konsolidacija, zatim kako bi se zajednika 
poreska osnovica rapodeljivala izmeu zemalja u kojima kompanija posluje, kao i pitanje 
administriranja ovog novog sistema, ali svakako da se kao jedan od kljunih izazova 
nametnulo i ustanovljavanje pravila za izraunavanje oporezive dobiti. 
Videli smo da je i sa aspekta pojedinanih drava pronalaenje najboljeg naina 
definisanja oporezive dobiti kao poreske osnovice stalna i univerzalna tema. Poslednjih 
godina rasprave o ovom pitanju su jo intenzivnije, jer se poreski sistem umnogome 
uruava, a i javlja se, usled izmene okruenja za finansijsko izvetavanje, potreba 
preispitivanja veze raunovodstvenih i poreskih pravila. Finansijsko izvetavanje je sve 
vie orijentisano ka investitorima i odreene promene u raunovodstvenim standardima, 
poput vee primene koncepta fer vrednosti, smanjuju njihovu korisnost za poreske svrhe. 
Takoe u EU tee proces harmonizacije raunovodstvenih standarda i sve je prisutnije 
prihvatanje MSFI, koji su formulisani od strane nezavisnog profesionalnog 
raunovodstvenog tela i kao takvi nisu pod kontrolom nacionalnih poreskih autoriteta. 
Oslanjanje poreskih na raunovodstvena pravila ima onda za posledicu gubitak suvereniteta 
fiskusa nad ubiranjem poreza, ako se ne uspostavi adekvatan monitoring promena u 
standardima, gde bi se identifikovala i iskljuila ona reenja koja ne odgovaraju ciljevima 
poreskog sistema. Veina drava je primorana da redefinie poreska pravila, ali kako to 
moe da ima znaajne makroekonomske posledice, nikakva odluka ne bi trebala da se 
donosi bez njihovog paljivog istraivanja, to zahteva angaovanje odgovarajuih nemalih 
resursa. Projekat razvoja CCCTB upravo se moe iskoristiti kao vredan doprinos 
individualnim naporima svake zemlje lanice (a i ire) u koncipiranju optimalnog poreskog 
sistema, pa je rad na ovom projektu jo vie dobio na znaaju.  Opredeljenja u pogledu 
CCCTB sigurno e uticati na nain na koji e zemlje regulisati ovu sloenu materiju. 
CCCTB bi mogla da predstavljala svojevrsni benmark ka kome bi nacionalni poreski 
sistemi konvergirali. 
Polazei od toga da su ciljevi poreskog sistema ipak razliiti od ciljeva finansijskog 
izvetavanja, u projektu CCCTB zauzet je nedvosmisleno stav da finansijsko i poresko 
 75 
raunovodstvo ne mogu da budu identini. U samom konceptualnom okviru MRS/MSFI61 
takoe je navedeno da se izvetaji za specijalne namene, poput onih za poreske svrhe, 
nalaze van obuhvata ovog okvira. Jasno je onda da finansijski izvetaji sastavljeni u skladu 
sa ovim standardima nisu upodobljeni specifinim potrebama fiskusa, mada to ne znai da 
drava ne moe da koristi informacije iz ovih izvetaja pri formulisanju poreske politike. 
Poreska pravila bi stoga trebalo da imaju sopstveni integritet, koji je zasnovan na bazinim 
poreskim principima. Poreski principi su svakako najmerodavniji za izvoenje definicije 
oporezive dobiti. Tako se, na primer, u skladu sa principima neutralnosti i horizontalne 
jednakosti promovisalo da poreska osnovica bude to ira, kako se ne bi desilo da 
nenamernim izuzimanjem jednih, a ukljuivanjem drugih slinih transakcija doe do 
distorzija i neefikasnosti. Praktina posledica ovakvog pristupa je mali broj izuzetaka, kao i 
podsticaja. Ono to je zadrano moralo je da bude veoma utemeljeno, pa se tako na primer 
usled znaaja istraivanja i razvoja i kreiranja inovacija za ukupan napredak ekonomije EU 
ove aktivnosti izdano podravaju.62 
S obzirom da se konkretnim pravilima ipak ne mogu pokriti sve situacije koje 
praksa iznedri, inilo se dobrim reenjem da se u poresku regulativu integrie i 
konceptualni okvir za sastavljanje poreskog bilansa, koji bi onda obezbedio validan putokaz 
za potrebna tumaenja u svim situacijama gde nije iz posebnih poreskih pravila jasno kako 
treba ispravno postupiti. Jasno je, pri tome, da operacionalizacija principa nee uvek biti 
jednostavna, kao i da su ponekad ovi principi meusobno suprotstavljeni, pa je onda 
neophodno, u zavisnosti od specifinosti tretirane problematike, dati relativnu prednost 
nekom od njih, a na drugoj strani napraviti ustupak. Apsolutno rangiranje principa nije 
prihvatljivo reenje. U jednom od radnih dokumenata CCCTB63 razmatrani su sledei 
principi: vertikalna i horizontalna jednakost, efikasnost (neutralnost), efektivnost, 
jednostavnost, transparentnost i izvesnost, konzistentnost i koherentnost, fleksibilnost i 
zakonska sprovodljivost. Ipak do formalizovanja konceptualnog okvira nije dolo, nego se 
                                                
61 Paragraf 6, Conceptual Framework for Financial Reporting. 
62 Na primer, dozvoljen je promptni odbitak za izdatke u vezi sa nekretninama gde se obavljaju istraivanja. 
Prema: Questions and Answers on the CCCTB, 2011, MEMO/11/171 (www.ec.europa.eu 01.04.2012.) 
63 Working document: “General Tax Principles”, 2004, Common Consolidate Corporate Tax Basis Working 
Group. 
 76 
u predlogu Direktive o CCCTB navode samo etiri osnovna principa koja treba da se slede 
pri utvrivanju oporezive dobiti: dobici i gubici treba da se priznaju tek kada su realizovani, 
transakcije i oporezivi dogaaji treba da se mere na pojedinanoj osnovi, izraunavanje 
oporezive dobiti treba da se vri na konzistentan nain (osim u izuzetnim okolnostima koje 
opravdavaju promenu) i poreska osnovica se odreuje za svaku fiskalnu godinu (bilo koji 
period od 12 meseci).64 
Iako je korienje poreskih principa za definisanje poreske osnovice nesporno, 
pokazalo se da nije jednostavno iz njih izvesti detaljan set poreskih pravila. Nametnulo se 
stoga pitanje korisnosti finansijsko-raunovodstvenih principa i standarda u kontekstu 
definisanja CCCTB. Ovim se nije dovelo u pitanje principijelno opredeljenje za 
nezavisnost poreskih pravila od raunovodstvenih, ali u meri u kojoj su raunovodstvena 
pravila u saglasnosti sa ciljevima i principima poreskog sistema postoji podudaranje, koje 
je trebalo iskoristiti. Raunovodstveni standardi su se tako javili kao pogodna polazna 
osnova i moda najefikasniji put da se razrade poreska pravila. Neka raunovodstvena 
reenja su prihvaena druga nisu, ime se pokazalo da propisani raunovodstveni tretman 
predstavlja jedan, ali ne jedini i presudan input u procesu definisanja poreskih pravila. 
Primat je dat odgovarajuim poreskim principima. 
Izbor odreenog seta raunovodstvenih standarda, koji bi posluio kao ishodite za 
izvoenje CCCTB, nije bio komplikovan. Pored nacionalnih raunovodstvenih standarda, 
koje su razvile za svoje potrebe mnoge zemlje, na nivou EU primenjuju se kao jedina 
harmonizovana osnova MSFI. Oni su dodue obavezni samo za ogranieni krug kompanija, 
ali su neke zemlje dozvolile i njihovu iru primenu, a i one koje nisu sve vie pribliavaju 
svoje standarde MSFI, tako da je uticaj ovog seta standarda vrlo primetan. Poto je i kod 
CCCTB re o harmonizovanoj osnovi izvetavanja na nivou EU uinilo se opravdanim da 
MSFI budu referentni skup raunovodstvenih standarda.  
U svetlu injenice da su MSFI polazna osnova za definisanje CCCTB i imajui u 
vidu poreske principe, oekivalo se u prvom redu da nastanu sledea podruja divergencije 
                                                
64 Prema lanu 9 Predloga Direktive o CCCTB. Ovaj predlog objavljen je u martu 2011. godine. 
 
 77 
poreskih pravila od raunovodstvenih65:  
• iskljuivanje odreenih raunovodstvenih stavki prihoda i rashoda, poput 
dividendi primljenih od domaih (iz EU) kompanija ili rashoda kazni; 
• uvoenje pravila, kojima se spreava poreska evazija; 
• vreme priznavanja pojedinih stavki, jer njihova alokacija izmeu perioda po 
raunovodstvenim principima nije uvek odgovarajua sa aspekta poreskih 
principa (trokovi amortizacije); 
• priznavanje realizovanih dobitaka i gubitaka naspram nerealizovanih; 
• prenos gubitaka unazad ili unapred;  
• neprihvatanje odreenih reenja, koja su manifestacija principa sutine iznad 
forme ili principa materijalnosti. 
Ova oekivanja su se uglavnom potvrdila, tako da su evidentna podruja 
divergencije, ali je takoe veoma oigledan uticaj MRS/MSFI i to kako u istom tretmanu 
odreenih transakcija i dogaaja, tako i u samim formulacijama koje su koriene u 
Predlogu Direktive. Na primer, prilikom kvalifikovanja nekog odnosa (izmeu heding 
instrumenta i hedirane stavke) za heding odnos slede se sutinski i formalno uslovi 
propisani MRS 39: da ovaj odnos mora da bude formalno oznaen kao heding odnos i 
dokumentovan, kao i da mora da postoji oekivanje da e heding biti vrlo efektivan, pri 
emu se ta efektivnost moe pouzdano izmeriti.66  
U prilog veem inkorporiranju raunovodstvenih reenja posebno svedoi i prisutno 
odstupanje od tradicionalne prakse, pa i proklamovanog principa u Predlogu Direktive da 
se nerealizovani dobici i gubici ne ne priznaju u poreske svrhe. Kada su u pitanju 
finansijska sredstva i obaveze kojima se trguje, promene u njihovoj vrednosti se ukljuuju u 
izraunavanje oporezive dobiti.  Intenzivnija primena fer vrednosti i s tim povezano 
iskazivanje nerealizovanih dobitaka i gubitaka kao dela raunovodstvenog rezultata ve 
neko vreme su predmet preispitivanja sa aspekta podobnosti za svrhe oporezivanja dobiti. 
Istorijski uvek je istican niz problema koji bi bili izazvani oporezivanjem nerealizovanih 
                                                
65 Freedman J., Macdonald G., 2008, “The Tax Base for CCCTB: The Role of Principles”, Oxford University 
Centre for Business Taxation, WP 08/07.  
66 lan 28 Predloga Direktive o CCCT i Paragraf 128 MRS 39. 
 78 
dobitaka. Poreski obveznici bi se mogli suoiti sa problemom odranja likvidnosti, kao i sa 
poveanom varijabilnou svojih obaveza iz perioda u period, to je zajedno gledano po 
njih nepovoljno i oekivala su se s tim u vezi politika protivljenja ovakvoj praksi. Poreski 
prihodi drave takoe bi bili izloeni veim fluktuacijama. Konano, fer vrednost se uvodi 
u finansijske izvetaje pre svega u nastojanju da se povea relevantnost informacija za 
investiciono odluivanje, a to nije od vanosti sa poreskog aspekta, gde se prednost daje 
pouzdanosti, odnosno objektivnosti i izvesnosti. Sa druge strane, moglo bi se zakljuiti da 
ne postoje neke posebne prepreke za ovakav pristup i u poreske svrhe, pogotovo kada se 
ima u vidu da se dosta pozicija prihoda priznaje pre nego to dovede do konkretnog 
novanog priliva. Pri tome, ograniavanje oporezivanja samo na realizovane dobitke ima 
negativne praktine posledice po dravu, u smislu odlaganja poreskih plaanja, ali i 
naruavanja principa neutralnosti, jer dolazi do distorzije u ekonomskim odlukama kako bi 
se izbegla realizacija sredstva sa dobitkom i plaanje povezane poreske obaveze.  
Pored deliminog integrisanja (u vezi sa finansijskim sredstvima i obavezama 
kojima se trguje)  nerealizovanih dobitaka i gubitaka, uoljiv uticaj raunovodstvenih 
standarda je i u prihvatanju opravdanosti pozicija rezervisanja. S obzirom da se do iznosa 
rezervisanja uglavnom dolazi uz pomo procena, priznavanje umanjenja oporezive dobiti 
sledilo je po pravilu tek sa njihovim objektiviziranjem, putem transakcija plaanja ili 
uspostavljanja definitivne obaveze. Znaajno liberalniji pristup oznaava oslanjanje na 
procene i u poreske svrhe, jer se na ovaj nain pomeraju poreski odbici u ranije periode, a 
pri tome postoji problem ocene “razumnosti” prikazanih iznosa, te potencijala za kontrolu i 
spreavanje potcenjivanja oporezive dobiti.  
Raunovodstveni princip “sutina iznad forme” takoe je godinama izazivao rezerve 
u pogledu mogueg integrisanja u poreske svrhe. U nekim sluajevima zapravo ovaj princip 
je odavno prihvaen u poreskoj praksi, posebno kada je re o poreskim pravilima 
usmerenim da se sprei izbegavanje plaanja poreza, to je sasvim u skladu sa poreskim 
principima neutralnosti i jednakosti. Meutim, potovanje zakonske forme vaan je deo 
primene poreskih propisa. U Predlogu Direktive princip ekonomske sutine primenjuje se 
kod kapitalnog lizinga to odgovara raunovodstvenom prikazivanju ovog finansijskog 
aranmana.  
 79 
Podudarnost sa raunovodstvenim pravilima prisutna je u velikoj meri, ali i pored 
pribliavanja dva sistema izvetavanja, to ne znai istovremeno da postoji njihova 
meuzavisnost. Na primer, u nekim sluajevima preuzeta je mogunost izbora izmeu 
nekoliko raunovodstvenih politika predviena raunovodstvenim pravilima. Tako su kod 
utvrivanja trokova prodatih proizvoda (roba) dozvoljene sledee metode: metoda 
pojedinane identifikacije (u posebnim uslovima), FIFO metoda i metoda prosene cene67, 
to je u skladu sa reenjima MRS 2. Meutim, izbor za poreske svrhe ne dovodi se ni u 
kakvu vezu sa uinjenim izborom u svrhe finansijskog izvetavanja, to je demonstracija 
odnosa nezavisnosti, koji pogoduje kvalitetu finansijskih izvetaja, u smislu njihovog 
oslobaanja od poreskih uticaja.  
U delu u kojem nisu prihvaena reenja data MRS/MSFI razvijena su autonomna 
poreska pravila rukovodei se poreskim principima. I u svim nacionalnim jurisdikcijama, u 
manjoj ili veoj meri, postoje specijalna poreska pravila. To je naroito sluaj kod 
utvrivanja trokova amortizacije, zatim kod spreavanja poreske evazije itd.  
ini se ipak da se sa pravilima u Predlogu Direktive ne moe okonati regulisanje 
naina na koji se utvruje oporeziva dobit. Mnoga od ovih pravila nedovoljno su precizna i 
vie odravaju neka opta opredeljenja, tako da je mnogo vei nivo detalja potreban da bi 
dolo do njihove jednoznane primene. Dovoljno je samo uporediti obim datih pravila sa 
neuporedivo veim obimom MRS/MSFI, koji su, pri tome, standardi bazirani na principima 
bez detaljnog regulisanja razliitih potencijalnih situacija. Razrada poreskih pravila bie 
sigurno nemali izazov. Ako se imaju u vidu kao uzor MRS/MSFI mora se istai njihova 
kompleksnost, pa opasnost od prenoenja ove kompleksnosti na poreska pravila. To ne 
odgovara poeljnoj jednostavnosti poreskog sistema, koja bi mogla biti i kljuna u 
nastojanjima da zaivi nova poreska osnovica. Da bi se sagledala i ocenila prihvatljivost 
konkretnih reenja iz MRS/MSFI, najbolje bi bilo da se u proces detaljnijeg definisanja 
CCCTB ukljue strunjaci iz sledeih oblasti: 
 raunovodstveni eksperti sa odlinim poznavanjem MSFI;  
 poreski eksperti; i 
 strunjaci iz privrede, koji su dobro upoznati sa oblastima biznisa na koje se 
                                                
67 lan 29 Predloga Direktive o CCCT. 
 80 
mogu odraziti analizirana poreska reenja.68 
Ne sme se prenebregnuti i da su MRS/MSFI predmet estih izmena. Te promene su 
u funkciji to boljeg finansijskog izvetavanja u vrlo dinaminom savremenom poslovnom 
okruenju, a i u toku su projekti konvergencije sa amerikim GAAP. Vano je onda to  
pravila za utvrivanje CCCTB imaju sopstveni integritet, tj. to ne postoji sistematska 
zavisnost od MSFI, jer bi promene u raunovodstvenim standardima mogle da imaju 
neoekivane i neeljene efekte po ostvarenje poreskih prihoda ili na obavljanje odreenih 
ekonomskih aktivnosti. Svaki dalji razvoj CCCTB treba primarno da bude voen poreskim, 
a ne raunovodstvenim potrebama. To ne znai da ne bi bilo korisno da postoji odreeno 
telo, koje bi bilo zadueno da prati i ispituje adekvatnost izmena raunovodstvenih 
standarda sa aspekta oporezivanja.  
Iz prethodnog proizilazi da kompanije mogu u odreenoj meri da iskoriste svoje 
raunovodstvene evidencije i izvetaje za svrhe poreskog izvetavanja, ali da e biti 
neophodne i zasebne poreske evidencije. Ne bi trebalo zaboraviti i da krug poreskog 
konsolidovanja nije identian onom za raunovodstvene svrhe, kao i da individualne  
kompanije u mnogim zemljama EU ne sastavljaju izvetaje po MRS/MSFI nego po 
nacionalnim raunovodstvenim standardima. Ovo je i uticalo na opredeljenje da poreska 
pravila sama po sebi definiu CCCTB, a ne da predstavljaju “mostove”, tj.  prilagoavanja 
finansijsko-raunovodstvenih izvetaja u cilju dolaenja do poreske osnovice.69  
Nije bilo jednostavno doi do Predloga Direktive. Postojao je niz tema, kojima se 
neka nacionalna zakonodavstva nisu ni bavila, a druga koja jesu zagovarala su drugaije 
pristupe. Dugo je trajala i diskusija da li pri utvrivanju poreske osnovice treba prihvatiti 
pristup koji polazi od (poreskog) bilansa stanja ili (poreskog) bilansa uspeha.70 Rad na 
projektu je u jednom periodu gotovo zamro71, ali je u 2010. godini planirano, kao jedan od 
glavnih prioriteta, oivljavanje CCCTB, odnosno istaknuto je da je glavni cilj u podruju 
                                                
68 The World Bank Centre for Financial Reporting Reform, op. cit., pp. 43. 
69 Prema Paragrafu 9 Working document 057: “CCCTB: Possible Elements of Technical Outline”, 2007, 
Common Consolidate Corporate Tax Basis Working Group.  
70 U toku 2008. godine jo uvek su bile razmatrane i ocenjivane prednosti poreskog bilansa stanja, iako je 
generalno primat dat pristupu koji polazi od bilansa uspeha. Prema Paragrafu 12 Summary Record of the 
Meeting of the Common Consolidate Corporate Tax Basis Working Group 068, 2008, Common Consolidate 
Corporate Tax Basis Working Group.  
71 Od aprila 2008. godine do oktobra 2010. godine nije bilo sastanaka radne grupe. 
 81 
direktnog oporezivanja zakljuivanje analize o CCCTB i stavljanje na razmatranje predloga 
to je pre mogue.72 Tekua ekonomska kriza doprinela je ak stvaranju pogodnijeg 
politikog okruenja za CCCTB, jer je ovo inicijativa koja podrava jaanje internog 
trita. Predlog Direktive konano je objavljen u martu 2011. godine i sada je predmet 
diskusije od strane relevantnih tela. Iako ima mnogo oponenata zajednikoj poreskoj 
osnovici, pre svega usled zabrinutosti zbog gubitka nacionalnog suvereniteta nad delom 
poreskog sistema i potencijalnog smanjenja poreskih prihoda, ali i zbog manjkavosti 
konano datog predloga, inicijativa ima i znaajnu podrku, tako da ostaje da se vidi kako 
e se u narednom periodu odnos snaga izdefinisati. Ako se direktiva prihvati (u ovom ili 
neto izmenjenom obliku) njena primena bi mogla da se oekuje tek za nekoliko godina.73  
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
                                                
72Management Plan for 2010, Directorate-General Tax and Customs Union, European Commission. 
73 Razmatranja problematike CCCTB vrena su u ovom radu zakljuno sa prvim tromesejem 2012. godine.  
 82 
II MODELI IZVETAVANJA O POREZU NA DOBIT U 
FINANSIJSKIM IZVETAJIMA 
 
Ukoliko bi ista definicija dobitka bila prihvaena i za raunovodstvene i za poreske 
svrhe, onda bi izvetavanje o porezu na dobit u finansijskim izvetajima opte namene bilo 
jednostavno. Iznos poreza na dobit prikazan u poreskoj prijavi bio bi preuzet u bilans 
uspeha kompanije i u potpunosti bi odslikavao poreske posledice poslovnih dogaaja 
priznatih u finansijskim izvetajima datog obraunskog perioda. Ipak, izjednaavanje 
raunovodstvene i oporezive dobiti nije prihvatljivo ni u teoriji, a posebno ne u praksi, pa je 
postojanje razlika izmeu ovih veliina realnost sa kojom se finansijsko izvetavanje 
suoava. Te razlike izazivaju dilemu o nainu najpodobnijeg izvetavanja o porezu na 
dobit.  
Kljuni izbor, koji se mora napraviti, jeste u pogledu perioda iskazivanja poreskih 
posledica poslovnih dogaaja. Mogue je dati prednost onom periodu u kojem fiskus 
priznaje date poreske posledice ili onom periodu u kojem su nastali i raunovodstveno 
priznati poslovni dogaaji koji su uzrok tih konkretnih poreskih efekata, bez obzira kada e 
fiskus te efekte priznati. Tako su razvijena dva osnovna modela izvetavanja: integrisani 
model i model odloenih poreza. Izbor odreenog modela izvetavanja o porezu na dobit u 
finansijskim izvetajima opte namene nee uticati na veliinu poreza koja treba da se plati 
u pojedinim obraunskim periodima, jer je ona  determinisana poreskim propisima, ali e 
voditi razliitom merenju elemenata finansijskih izvetaja, to e se dalje odraziti i na 
ocenu performansi kompanije.   
  
1. Integrisani model izvetavanja 
 
Prema integrisanom modelu izvetavanja porez na dobit predstavlja uee drave u 
raspodeli dobiti. S obzirom da samo drava i ima legitimitet da nametne porez i odredi 
njegovu visinu, shodno poreskim propisima koje donosi, u poreskoj prijavi utvreni iznos 
poreza na dobit predstavlja za kompaniju obavezujui iznos za plaanje. Ovaj iznos bie 
 83 
onda prikazan u finansijskim izvetajima i to u bilansu stanja kao obaveza (u visini jo 
neizvrenih plaanja), a u bilansu uspeha kao prioritetna stavka u raspodeli kojom se 
dobitak pre oporezivanja umanjuje i svodi na dobitak posle oporezivanja, koji ostaje 
raspoloiv za raspodelu vlasnicima kompanije. Poto se iznos poreza na dobit preuzima iz 
poreske prijave i kao takav se integrie u finansijske izvetaje, primena ovog modela 
izvetavanja o porezu na dobit odlikuje se jednostavnou.  
Istorijski gledano, ovakav nain izvetavanja je prvi razvijen i primenjen. Ipak, 
jedan od osnovnih kriterijuma za kvalitet izvetavanja, koji se ogleda u relevantnosti 
pruenih informacija, prilikom primene ovog modela doveden je u pitanje. Nedostatak 
modela je znaajan, jer neretko vodi materijalnim distorzijama u iskazivanju periodinog 
rezultata, kao jednog od najvanijih informacionih proizvoda finansijskih izvetaja. 
Problem je naroito alarmantan u situacijama kada su razlike izmeu raunovodstvene i 
oporezive dobiti vee, a posebno kada su praene i visokim poreskim stopama.  
Sutina problema lei u tretiranju poreza na dobit kao vida raspodele ostvarenog 
rezultata, a ne rashoda, te se priznavanje poreza na dobit vri u visini iznosa koji je 
kompaniji razrezan za plaanje u datom obraunskom periodu. Time se prenebregava 
naelo nastanka poslovnog dogaaja, po kojem bi posledice nekog poslovnog dogaaja, pa 
i poreske posledice, trebalo priznati u finansijskim izvetajima onog obraunskog perioda 
kada je dati dogaaj nastao, bez obzira kada e po tom osnovu doi do konkretnih novanih 
tokova.   
Pretpostavimo na primer da se odreeni prihod priznaje u finansijskim izvetajima 
tekueg obraunskog perioda, dok njegovo priznavanje u poreskom bilansu sledi u nekom 
narednom periodu. Prema integrisanom modelu, prihodi e biti prikazani u bilansu uspeha 
tekueg perioda, a pratei porez e biti prikazan u bilansu uspeha perioda u kojem se 
zahteva njegovo plaanje. Meutim, ako je izvesno da je dati prihod oporeziva stavka, onda 
je priliv ekonomskih koristi po osnovu ovih prihoda efektivno nii usled poreza na dobit i 
to umanjenje onda treba odmah objektivirati u tekuem periodu, kada je priznat i povezani 
prihod, jer je porez uslovljen datom stavkom prihoda i time neodvojiv od nje.  Odlaganje 
priznavanja poreza za naredni period, jer tada nastaje obaveza plaanja, znailo bi davanje 
 84 
prioriteta konceptu novanih tokova, umesto obraunskog raunovodstva i dovelo bi do 
deformacije periodinog rezultata, odnosno njegovog premetanja iz perioda u period.  
U napred pretpostavljenoj situaciji, dobitak posle oporezivanja tekueg perioda bio 
bi iskazan nerealno vei na utrb rezultata narednog perioda. Suprotno, u sluaju rashoda 
koji bi u raunovodstvene svrhe bili priznati pre nego u poreske, korienje integrisanog 
modela najpre bi vodilo potcenjivanju periodinog dobitka, a kasnije njegovom 
precenjivanju. U periodu priznavanja rashoda rezultat bi bio potcenjen, jer bi izostalo 
priznavanje povezane poreske utede, koja ini da je stvarni odliv resursa po osnovu ovog 
rashoda manji. Sa druge strane, precenjen periodini rezultat nastao bi u onom periodu kada 
rashod bude prihvaen kao poreski odbitak, jer e se tek tada prema integrisanom modelu 
priznati poreska uteda, iako nije izazvana dogaajima koji se odnose na taj obraunski 
period. U Tabeli 1 prikazane su distorzije dobitka u sluaju razliitih vremenskih razlika 
izmeu raunovodstvene i oporezive dobiti:  
 
Tabela 1 Distorzije dobitka posle oporezivanja usled primene integrisanog modela 
izvetavanja u uslovima razliitih vremenskih razlika 
 
    Obra	unski 
period 
 
Vrsta razlike 
Period(i) u kojem se kreira 
razlika 
Period(i) u kojem se razlika 
ponitava 
Prihod najpre 
priznat u bilansu 
uspeha, a kasnije u 
poreskom bilansu 
Precenjena neto dobit posle 
oporezivanja 
 
 
Potcenjena neto dobit posle 
oporezivanja 
 
 
Prihod najpre 
priznat u poreskom 
bilansu, a kasnije u 
bilansu uspeha 
Potcenjena neto dobit posle 
oporezivanja 
 
 
Precenjena neto dobit posle 
oporezivanja 
 
Rashod najpre 
priznat u bilansu 
uspeha, a kasnije u 
poreskom bilansu 
Potcenjena neto dobit posle 
oporezivanja 
 
Precenjena neto dobit posle 
oporezivanja 
 
Rashod najpre 
priznat u poreskom 
bilansu, a kasnije u 
bilansu uspeha 
Precenjena neto dobit posle 
oporezivanja 
Potcenjena neto dobit posle 
oporezivanja 
 
 85 
 
Nije samo naruena informaciona mo bilansa uspeha, nego i bilansa stanja, jer 
dolazi do precenjivanja ili potcenjivanja sredstava ili obaveza. Tako u sluaju prihoda koji 
se priznaju u finansijskim izvetajima ranije nego u poreskom bilansu, izostanak 
priznavanja poreza u istom periodu kada i povezanih prihoda, znai potcenjivanje obaveza, 
jer je izvestan odliv novca zbog poreskog efekta. 
Koliko mogu da budu pruene informacije u integrisanom modelu izvetavanja 
nejasne i netane najbolje se ilustruje sluajem gde kompanija ima iste aktivnosti i 
zaraivake performanse iz perioda u period i iskazuje tome odgovarajui jednak periodini 
dobitak pre oporezivanja. Pretpostavimo da su godinji prihodi u posmatranom 
petogodinjem periodu (2008-2012. godina) na nivou od 100.000 din., a ukupni rashodi bez 
trokova amortizacije 60.000 din. Uzmimo pri tome da su iste vrednosti priznate i u poreske 
svrhe i da postoji samo jedna razlika izmeu raunovodstvene i oporezive dobiti i to po 
osnovu trokova amortizacije, jer kompanija koristi opremu, koja se na razliite naine 
amortizuje u raunovodstvene i poreske svrhe. Nabavna vrednost date opreme je 50.000 
din. i njen ekonomski vek trajanja je 5 godina. U raunovodstvene svrhe koristi se 
pravolinijska amortizacija, pa su trokovi amortizacije isti iz perioda u period. U poreske 
svrhe primenjuje se ubrzana amortizacija degresivnom metodom, pa je oporeziva dobit 
manja u prvim godinama korienja sredstva, jer su vei amortizacioni odbici, dok je vea u 
kasnijim periodima, kad se amortizacioni odbici smanje.  
Iako se propisana stopa poreza na dobit ne menja u posmatranom periodu i iznosi 
20%, manja poreska osnovica na poetku povlai plaanje manjeg poreza, dok kasnije 
poveanje poreske osnovice vodi plaanju veeg poreza. S obzirom da se iznos poreza 
samo integrie u bilans uspeha, istom dobitku pre oporezivanja bie pridruen iz perioda u 
period razliit porez, pa e se dobitak posle oporezivanja takoe razlikovati.  
Izgled poreskog bilansa i bilansa uspeha uz navedene pretpostavke dat je u Tabeli 2 
i Tabeli 3, respektivno: 
 
 
 
 
 86 
Tabela 2 Poreski bilans – ilustrativni primer 
 
 2008 2009 2010 2011 2012 
Prihodi 100.000 100.000 100.000 100.000 100.000 
Odbici (bez amortizacije)   60.000   60.000   60.000   60.000   60.000 
Poreska amortizacija   16.667   13.333   10.000     6.667     3.333 
Oporeziva dobit   23.333   26.667   30.000   33.333   36.667 
Porez na dobit     4.667     5.333     6.000     6.667      7333 
 
 
 
Tabela 3 Bilans uspeha uz primenu integrisanog modela – ilustrativni primer 
 
 2008 2009 2010 2011 2012 
Prihodi 100.000 100.000 100.000 100.000 100.000 
Rashodi (bez amortizacije)   60.000   60.000   60.000   60.000   60.000 
Trokovi amortizacije   10.000   10.000   10.000  10.000   10.000 
Dobitak pre oporezivanja   30.000   30.000   30.000  30.000   30.000 
Porez na dobit     4.667     5.333     6.000     6.667     7.333 
Dobitak posle oporezivanja   25.333   24.667   24.000   23.333   22.667 
 
 
Veina zainteresovanih za poslovanje kompanija ima mogunost uvida samo u 
njihov bilans uspeha, s obzirom da se on objavljuje kao deo finansijskih izvetaja opte 
namene, dok poreski bilans nije predmet obaveznog objavljivanja i kao takav nije na 
raspolaganju za analizu. injenica da je istom dobitku pre oporezivanja uz istu poresku 
stopu sueljen razliit iznos poreza na dobit pokree pitanje tumaenja ovakvih informacija. 
Moglo bi se zakljuiti da je kompanija u poetnim godinama efikasnije vrila poresko 
planiranje i time redukovala svoj porez, te zaslueno ostvarila vei dobitak pre 
oporezivanja. Ipak ako znamo da je kvalitet iskazanog dobitka funkcija njegove 
postojanosti onda bi prethodno izveden zakljuak bio potpuno pogrean.  
Manji porez u prvim godinama u odnosu na oekivani iznos gledajui prema visini 
raunovodstvenog dobitka (dobitka pre oporezivanja) i po tom osnovu poveanje dobitka 
posle oporezivanja posledica je veih amortizacionih odbitaka u poreskom bilansu u 
odnosu na iznos raunovodstvene amortizacije, ali ta razlika u priznatoj amortizaciji je 
privremenog karaktera i ne vodi trajnoj poreskoj utedi. U narednim periodima razlika u 
priznatoj amortizaciji bie ponitena, jer amortizacioni odbici padaju ispod 
 87 
raunovodstvene amortizacije, te se plaa vei porez, ime se gube poreske utede iz 
prethodnih perioda.  
Integrisani model dovodi do iskazivanja uveanog dobitka u prvim godinama, koji 
nije odraz stvarnog poboljanja zaraivakih sposobnosti kompanije. Sa druge strane, 
iskazivanje nieg dobitka posle oporezivanja u kasnijim periodima je takoe nerealno, jer 
nije re o padu performansi, nego je poveani porez posledica plaanja odloenih poreza iz 
prethodnih perioda. Prikazane fluktuacije u dobitku posle oporezivanja stoga ne odgovaraju 
stvarnosti i integrisani model gubi na relevantnosti izvetavanja.  
Ubrzana amortizacija u poreske svrhe je uobiajena u veini zemalja, pa je njen 
neadekvatan tretman po integrisanom modelu izvetavanja esto bio pokreta  diskusija o 
informacionoj inferiornosti integrisanog modela. Na primer, u SAD sa promenom poreskog 
zakona u 1954. godini stopa poreza na dobit je podignuta na 52% (za iznose dobitka preko 
25.000$), a za otpis osnovnih sredstava bila je doputena dvostruko vea stopa od one koja 
se koristi za raunovodstvene svrhe.74 U tim uslovima distorzije u iskazanom dobitku posle 
oporezivanja bile su vrlo izraene.  
Posledica primene integrisanog modela je i nepostojanje logine veze izmeu 
raunovodstvenog dobitka (pre oporezivanja) i stavke poreza na dobit u bilansu uspeha 
kompanija. Grafika ilustracija odnosa poreza na dobit i raunovodstvenog dobitka iz 
prethodno datog primera na to jasno ukazuje (Slika 1).  
Dobitak pre oporezivanja je nepromenjen i iznosi 30.000 din. u svakoj godini, dok 
se procentualno uee poreza poveava sa 15,6% u 2008. godini na 24% u 2012. godini, 
iako je propisana poreska stopa konstantna i iznosi 20%. Ovakav prikaz znaajno oteava 
finansijsku analizu i umanjuje korisnost informacija iz finansijskih izvetaja. Projekcije 
bilansa uspeha za naredne periode nije lako izvesti, jer ne postoji putokaz u predvianju 
iznosa poreza na dobit, a time i dobitka posle oporezivanja. Takoe javie se problem 
prilikom projektovanja novanih tokova, jer se kao nepoznanica javlja odliv novca po 
osnovu poreza na dobit. Nedostatak ovih informacija bie uoen i prilikom primene 
odreenih modela vrednovanja kompanije.  
                                                
74 Keller T., 1966, Interperiod Tax Alocation, in Modern Accounting Theory, Edited by Morton Backer, 
Precentice Hall, pp. 384-411. 
 88 
 
Slika 1 Udeo poreza na dobit u dobitku pre oporezivanja – ilustracija efekata primene 
integrisanog modela 
 
Integrisani model izvetavanja ne nudi reenje za ove probleme, jer prema ovom 
modelu porez na dobit iskljuivo zavisi od oporezivog dobitka i njegova veza sa 
raunovodstvenim dobitkom nije mogua ni relevantna. Porez na dobit se pri tome 
propisuje na ukupan rezultat, a ne na pojedinane stavke prihoda i rashoda,  pa je koncept 
privremenih razlika neadekvatan. Ipak injenica je da je oporezivi dobitak u manjoj ili 
veoj meri izveden iz raunovodstvenog i da se izvori razlika mogu jasno identifikovati. 
Prezentacija i analiza ovih razlika kako bi se podvojile na stalne i privremene, te 
ustanovljavanje obrasca ponaanja za privremene razlike, doprinelo bi predvianju buduih 
poreskih plaanja, kao i realnijem iskazivanju i predvianju dobitka posle oporezivanja. U 
tom smislu neophodna su odreena obelodanjivanja na bazi poreskog bilansa.  
Na uoenim nedostacima integrisanog modela razvijen je alternativni model 
izvetavanja o porezu na dobit u finansijskim izvetajima opte namene. Re je o modelu 
odloenih poreza, koji je danas dominantno prihvaen, jer predstavlja bolji odgovor na 
informacione potrebe korisnika finansijskih izvetaja. Za razliku od integrisanog modela, 
 89 
kojeg karakterie jednostavnost primene, model odloenih poreza predstavlja prilino 
kompleksan raunovodstveni pristup. Tome treba dodati i da postoje neslaganja oko 
odreenih pitanja u njegovoj primeni,  to je uslovilo razvoj vie varijanti ovog modela. 
Sve ovo se odrazilo na znaajno nerazumevanje modela odloenih poreza ak i od strane 
profesionalaca, koji se bave izradom i tumaenjem finansijskih izvetaja. U narednom 
izlaganju pokuaemo da damo detaljnu analizu ovog modela, kako sa aspekta njegove 
teorijske zasnovanosti, tako i u pogledu raunovodstvenih reenja i posledica po izgled 
finansijskih izvetaja.  
2. Model odloenih poreza 
 
Model odloenih poreza bazira na stanovitu da je porez na dobit rashod, jer 
podrazumeva odlive ekonomskih resursa iz kompanije prema treoj strani (fiskusu) i tako 
vodi smanjenju dobiti koja ostaje na raspolaganju vlasnicima. Kao i u sluaju ostalih 
rashoda, za priznavanje rashoda po osnovu poreza na dobit relevantni su onda principi 
obraunskog raunovodstva, a ne novani tokovi.  Potujui naelo nastanka poslovnog 
dogaaja, u istom periodu kada se priznaje neki poslovni dogaaj u finansijskim 
izvetajima bie priznate i njegove poreske posledice.  
Poto je iznos poreza koji treba da se plati u odreenom periodu posledica priznatih 
prihoda i rashoda u poreske svrhe, to ne mora odgovarati onome to je priznato u bilansu 
uspeha, onda i rashod po osnovu poreza na dobit ne mora i najee nije jednak iznosu 
poreza iz poreske prijave. Prema tome, kod modela odloenih poreza ne integrie se iznos 
poreza iz poreske prijave direktno u bilans uspeha, nego se rashod po osnovu poreza na 
dobit izraunava tako da odrazi poreske posledice dogaaja i transakcija priznatih u 
finansijskim izvetajima datog perioda.  
S obzirom da se porez mora alocirati na odgovarajue obraunske periode u skladu 
sa principima obraunskog raunovodstva model odloenih poreza naziva se jo i modelom 
meuperiodine alokacije poreza. Na ovaj nain obezbeuje se u bilansu uspeha relevantno 
sueljavanje prihoda i rashoda sa njihovim poreskim efektima, tako da rashod po osnovu 
poreza na dobit ima loginu vezu sa raunovodstvenim dobitkom, koja je izostajala u 
 90 
integrisanom modelu. Ovim se eliminiu nerealne fluktuacije u dobitku posle oporezivanja 
i unapreuje ocena zaraivake sposobnosti kompanija.  
Da bismo jasnije sagledali efekte primene modela odloenih poreza posluiemo se 
istim primerom na kojem smo ilustrovali primenu integrisanog modela. Tabela 4 pokazuje 
kako bi izgledao bilans uspeha: 
 
Tabela 4  Bilans uspeha uz primenu modela odloenih poreza – ilustrativni primer 
 
 2008 2009 2010 2011 2012 
Prihodi 100.000 100.000 100.000 100.000 100.000 
Rashodi (bez amortizacije)   60.000   60.000   60.000   60.000   60.000 
Trokovi amortizacije   10.000   10.000   10.000  10.000   10.000 
Dobitak pre oporezivanja   30.000   30.000   30.000  30.000   30.000 
Porez na dobit     6.000     6.000     6.000     6.000     6.000 
Dobitak posle oporezivanja   24.000   24.000   24.000   24.000   24.000 
 
 
U Tabeli 5 prikazaemo kako se prema modelu odloenih poreza tretiraju razlike 
izmeu raunovodstvene i oporezive dobiti: 
 
Tabela 5  Ilustracija tretmana privremenih razlika u modelu odloenih poreza 
 
Amortizacija Dobit God. 
 Bilans 
uspeha 
 
Poreski 
bilans 
 
 
 
Bilans 
uspeha 
 
 
 
Poreski 
bilans 
 
 
 
Tekui 
porez 
 
 
 
 
Razlike 
izmeu 
RD* i 
OD** 
Odloeni 
porez 
 
 
 
 
Rashodi 
poreza 
na dobit 
 
 
 
Odloene 
poreske 
obaveze-  
kumulativ 
(31.12.) 
(1) (2) (3) (4) (5) (6) = 
(5)*0,20 
(7) = 
(4)-(5) 
(8) = 
(7)*0,20 
(9) = 
(6)+(8) 
(10) = 
 (8) 
2008 10.000 16.667   30.000   23.333 4.667  6.667  1.333 6.000 1.333 
2009 10.000 13.333   30.000   26.667 5.333  3.333     667 6.000 2.000 
2010 10.000 10.000   30.000   30.000 6.000         0         0 6.000 2.000 
2011 10.000   6.667   30.000   33.333 6.667 -3.333    -667 6.000 1.333 
2012 10.000   3.333   30.000   36.667 7.333 -6.667 -1.333 6.000 0 
    50.000 50.000 150.000 150.000 30.000         0         0  30.000 - 
* RD = Raunovodstvena dobit 
**OD = Oporeziva dobit 
 
U 2008. i 2009. godini trokovi amortizacije u bilansu uspeha bili su za 6.667 din., 
odnosno 3.333 din. respektivno manji od poreske amortizacije, to je uslovilo da za isti 
 91 
iznos raunovodstveni dobitak (pre oporezivanja) bude vei od oporezivog. Ovaj viak 
raunovodstvenog dobitka nad oporezivim izbegao je oporezivanje u 2008. i 2009. godini. 
Iznos poreza koji treba da se plati u tekuoj poslovnoj godini naziva se tekuim porezom i 
odreen je iskljuivo oporezivim dobitkom. U 2008. godini on iznosi 4.667 din., a u 2009. 
god. 5.333 din. Meutim, iznosi raunovodstvenog dobitka koji su izbegli oporezivanje ne 
obezbeuju kompaniji trajnu poresku utedu nego dospevaju na oporezivanje u narednim 
godinama. Njihovo oporezivanje je tako samo odloeno za neki budui period.  
Ovo je jasna posledica injenice da je ukupan iznos trokova amortizacije, koji se 
moe priznati u raunovodstvene i poreske svrhe po osnovu upotrebe razmatranog sredstva, 
jednak i odgovara nabavnoj vrednosti sredstva, tj. 50.000 din.  Ako je poreska amortizacija 
bila vea od raunovodstvene u poetnim godinama korienja sredstva, onda u narednim 
godinama mora da budu manja kako bi ukupan iznos sa aspekta petogodinjeg perioda bio 
jednak. U onim periodima (2011. i 2012. godina) kada poreska amortizacija bude manja, 
oporeziva dobit bie vea od raunovodstvene, ime e se ranije odloeni iznosi konano 
oporezovati. Oporezivanje iznosa od 6.667 din. pri poreskoj stopi od 20% podrazumeva 
plaanje 1.333 din. poreza. To je odloeni porez iz 2008. godine, koji se plaa u 
budunosti. Odloeni porez koji nastaje u 2009. godini je    667 din.  
Model odloenih poreza je upravo dobio takav naziv jer zahteva da se u 
posmatranom obraunskom periodu priznaju ne samo tekui porezi, nego i pripadajui 
budui, odnosno odloeni porezi. Tako e se rashodi po osnovu poreza na dobit sastojati od 
tekue i odloene komponente: 
Rashodi po osnovu poreza na dobit= 
Tekui poreski rashod + Odloeni poreski rashod –  Odloena poreska uteda 
 
U naem primeru rashodi po osnovu poreza na dobit su u 2008. i 2009. godini po 
6.000 din., to je zbir tekuih i odloenih poreza. U bilansu stanja pored tekuih poreskih 
obaveza pojavljuju se i odloene poreske obaveze. Sa ovom pozicijom se susreemo u 
bilansu stanja samo kada se koristi model odloenih poreza, jer integrisani model ignorie 
odloene poreze. Na kraju 2008. godine odloene poreske obaveze iznose 1.333 din., a 
onda se njihov iznos poveava na kraju naredne godine na 2.000 din., jer se odlaganje 
 92 
poreza nastavlja. U 2010. godini nema odlaganja poreza, pa su rashodi po osnovu poreza na 
dobit jednaki tekuem porezu, a saldo na raunu Odloenih poreskih obaveza ostaje 
nepromenjen. U poslednje dve godine odloeni porezi dospevaju na plaanje pa se iznos 
odloenih poreskih obaveza smanjuje da bi na kraju 2012. godine bio jednak nuli. Iznosi 
poreza koji treba da se plate u 2011. i 2012. godini (tekui porezi) sadre i odloene poreze 
iz prethodnih godina. Ti odloeni porezi nisu rashod ovih poslovnih godina, te se do 
rashoda po osnovu poreza na dobit u 2011. i 2012. godini dolazi tako to se od tekuih 
poreza oduzima iznos ranije odloenih poreza koji sad dospevaju na plaanje.  
U sluajevima kada nema razlika izmeu raunovodstvenih i poreskih pravila, nema 
ni odloenih poreza, pa model odloenih poreza postaje nepotreban. Meutim ove razlike 
danas redovno karakteriu odnos raunovodstvene i poreske regulative. Mogue je  pri 
tome da poslovanje nekih preduzea, pre svega manjih, ne daje povod za razlike u 
izvetavanju ili jednostavno nii trokovi usaglaenog izvetavanja utiu na izbor istih 
reenja kada god je to mogue. Uz to, ak i kada postoje razlike u poreskom i 
raunovodstvenom tretmanu odreenih dogaaja, ali je re o stalnim razlikama, takoe 
nee biti aktuelni odloeni porezi.  
Stalne razlike utiu samo na odnos raunovodstvene i oporezive dobiti u onom 
obraunskom periodu u kojem su nastale. Otuda i naziv stalne ili trajne razlike. One nee 
da budu ponitene u nekom narednom periodu, nego je njihov efekat definitivan. Kada 
stalne razlike nastanu po osnovu prihoda, koji nisu oporezivi ili poreskih odbitaka koji 
nemaju karakter rashoda u raunovodstvu onda je stvorena trajna poreska uteda, jer je 
oporeziva dobit nia od raunovodstvene. Ukoliko je pak dolo do stalne razlike, jer neki 
rashodi nisu priznati (i nikad nee da budu priznati) u poreske svrhe, onda kompanija mora 
da plati vei porez, koji u budunosti nee da bude kompenzovan manjim poreskim 
plaanjima. Prema tome, po osnovu stalnih razlika ne priznaju se nikakvi odloeni poreski 
efekti (porezi ili poreske utede), jer one nemaju uticaj na budue periode. Stalne razlike 
uticae meutim da iznos rashoda po osnovu poreza na dobit u bilansu uspeha ne bude 
jednak proizvodu dobitka pre oporezivanja i propisane poreske stope. Odnos rashoda po 
osnovu poreza na dobit i dobitka pre oporezivanja prikazuje stvarni poreski teret, koji 
podnosi neka kompanija i zbog toga se oznaava kao efektivna poreska stopa. Ova stopa 
 93 
bie nia od zakonske u onim periodima u kojima je kreirana trajna poreska uteda, dok e 
biti vea u periodima u kojima stalne razlike vode plaanju veeg poreza.  
Ilustracije radi pretpostavimo da preduzee ima prihode od 200.000 din. i rashode 
od 140.000 din, koji su priznati i u poreskom bilansu i u bilansu uspeha. Pretpostavimo jo i 
da su u datom periodu nastali prihodi od kamate po osnovu ulaganja u dravne obveznice, 
koji iznose 30.000 din. i ne predstavljaju oporezivi prihod. Oni tako ine jedinu razliku 
izmeu raunovodstvene i oporezive dobiti i re je o stalnoj razlici. Oporeziva dobit iznosi 
60.000 din., pa ako je stopa poreza na dobit 20% onda je tekui porez po poreskoj prijavi 
12.000 din. Odloenih poreza nema, pa je rashod po osnovu poreza na dobit jednak 
tekuem porezu i iznosi 12.000 din. Poto je raunovodstveni dobitak (pre oporezivanja) 
90.000 din. (230.000-140.000) moglo bi se pri poreskoj stopi od 20% oekivati da rashod 
po osnovu poreza na dobit bude 18.000 din., ali je on za 6.000 din. manji, jer toliko iznosi 
trajna poreska uteda zbog postojanja neoporezivih prihoda. Efektivna poreska stopa je 
onda manja od propisanih 20% i iznosi 13,33% (12.000/90.000*100). Tabelarni prikaz 
krajnjih pozicija bilansa uspeha dat je u Tabeli 6 uz objanjenje odnosa izmeu oekivanih 
i stvarno iskazanih rashoda po osnovu poreza na dobit u Tabeli 7: 
 
Tabela 6 Zavrni deo bilansa uspeha – ilustracija efekta stalne razlike 
 
Pozicija Iznos % 
Dobit pre oporezivanja 90.000 100 
Rashodi po osnovu poreza na dobit 12.000 13,33 
Dobit posle oporezivanja 78.000 86,67 
 
 
Tabela 7 Objanjenje odnosa izmeu oekivanih i stvarno iskazanih rashoda po osnovu 
poreza na dobit – ilustrativni primer 
 
Pozicija Iznos % 
Dobit pre oporezivanja 90.000 100 
Oekivani iznos rashoda po osnovu poreza na dobit 18.000 20 
Efekat stalne razlike – neoporezivih prihoda (30.000*0,20) 
Stvarni iznos rashoda po osnovu poreza na dobit 
(6.000) 
  12.000 
(6,67) 
 13,33 
 
 
 94 
Moemo uoiti da je i u modelu odloenih poreza u sluaju postojanja stalnih 
razlika naruena veza raunovodstvenog dobitka i poreza, ali ovim ipak nije ugroena 
informaciona mo finansijskih izvetaja, jer se uz ovaj model izvetavanja zahteva 
obelodanjivanje razloga odstupanja efektivne od zakonske poreske stope. Tako informacija 
o stalnim razlikama postaje dostupna i eksternim adresatima izvetaja, koji onda mogu 
izvesti odgovarajua tumaenja i predvianja relevantnih veliina (dobitka posle 
oporezivanja, novanog odliva po osnovu poreza…). Efektivna poreska stopa inae 
predstavlja jedan od vanijih podataka prilikom analize finansijskih izvetaja, jer slui 
prilikom ocene performansi kompanija na polju upravljanja porezima. Racionalno 
ponaanje podrazumevalo bi svesne napore kompanija da redukuju plaanje poreza, 
naravno u granicama dozvoljenim zakonom.  
Stalne razlike nisu povod za odloene poreze, ali to jesu privremene razlike. Veina 
preduzea suoava se bar sa nekim privremenim razlikama izmeu raunovodstvene i 
oporezive dobiti, pa je ovladavanje modelom odloenih poreza veoma vano kako za one 
koji sastavljaju izvetaje tako i za one koji analiziraju prezentirane informacije. Privremene 
razlike ine nunim meuperiodinu alokaciju poreza, jer se njihov efekat protee na dva ili 
vie obraunskih perioda. Njihovo kreiranje u jednom ili nekoliko obraunskih perioda bie 
praeno njihovim ponitavanjem u budunosti. Kljuna odlika privremenih razlika je da 
utiu na odnos raunovodstvene i oporezive dobiti u budunosti.  
Ukoliko u budunosti vode veoj oporezivoj od raunovodstve dobiti onda ove 
razlike produkuju dodatne (u odnosu na raunovodstveni dobitak) oporezive iznose u 
budunosti i otuda naziv oporezive privremene razlike. Poto izazivaju budua poreska 
plaanja, moraju se po osnovu nastalih (originalnih) oporezivih privremenih razlika priznati 
u bilansu stanja poreske obaveze.  S obzirom da e ove obaveze biti izmirene u nekom 
narednom periodu nazivaju se odlozenim poreskim obavezama. Njihov iznos se dobija kao 
proizvod privremenih razlika i poreske stope. Dospee ovih obaveza na plaanje nastupie 
u onim periodima kada oporezive razlike budu ponitene. Grafiki prikaz uticaja oporezivih 
privremenih razlika na bilans stanja prikazan je na Slici 2: 
 
 
 95 
 
 
 
   
                
 
 
 
 
  
                                   Periodi formiranja   Periodi ponitavanja 
                                   oporezivih razlika    oporezivih razlika 
 
Slika 2 Uticaj privremenih razlika na odloene poreske obaveze 
(Prilagoeno prema: Comiskey E., Mulford C., 2000, Guide to 
 Financial Reporting and Analysis, John Wiley and Sons, pp 215.) 
 
Ukoliko e po osnovu nastalih privremenih razlika u buduem periodu (ili 
periodima) iznos oporezive dobiti biti manji od raunovodstvene onda privremene razlike 
vode odloenim poreskim koristima, pa se njihovi efekti priznaju u periodima iz kojih 
potiu kao odloena poreska sredstva. Odloena poreska sredstva se poveavaju kada se 
kreiraju odbitne privremene razlike, a smanjuju kada dolazi do njihovog ponitenja. 
Grafiki prikaz dat je na Slici 3: 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
   
                                       Periodi formiranja        Periodi ponitavanja 
     odbitnih razlika           odbitnih razlika 
 
Slika 3 Uticaj odbitnih privremenih razlika na odloena poreska sredstva 
(Prilagoeno prema: Comiskey E., Mulford C., 2000, Guide to 
 Financial Reporting and Analysis, John Wiley and Sons, pp. 215.) 
 
 
 
Originalne              Povratne 
oporezive             oporezive 
razlike              razlike 
 
 
O
dl
o
en
e 
po
re
sk
e 
ob
av
ez
e 
 
 
Originalne              Povratne  
  odbitne   odbitne 
  razlike               razlike 
O
dl
o
en
a 
po
re
sk
a 
sr
ed
st
va
 
 96 
Odloena poreska sredstva najee nastaju usled ranijeg priznavanja rashoda u 
bilansu uspeha nego u poreskom bilansu, to je na primer sluaj sa trokovima rezervisanja, 
gubicima usled obezvreenja i drugim obraunatim rashodima, koji tek po odlivu resursu 
(ili manjem ostvarenom prilivu) predstavljaju umanjenje oporezive dobiti. Ona mogu 
nastati i po osnovu ubrzanog priznavanja prihoda u poreske svrhe. Meutim, neiskorieni 
poreski krediti i gubici takoe daju pravo na umanjenje oporezive dobiti u budunosti 
(obino u ogranienom vremenskom periodu od nekoliko godina), tako da i po tom osnovu 
moe uslediti priznavanje odloenih poreskih sredstava. 
 Primena modela odloenih poreza odraava se na oba osnovna finansijska 
izvetaja. U bilansu uspeha ovaj uticaj se prelama preko pozicije rashoda po osnovu poreza 
na dobit, koji e pored tekue komponente sadrati i odloenu (odloene poreske rashode ili 
odloene poreske koristi). U bilansu stanja priznaju se tekue poreske obaveze (ili 
sredstva), ali se uvodi i priznavanje odloenih poreskih obaveza ili sredstava.  
Merenje tekuih poreza ne izaziva nikakve obraunske nedoumice. Tekui rashodi 
po osnovu poreza na dobit jednaki su iznosu poreza koji prema poreskoj prijavi kompanija 
treba da plati za dati obraunski period. Mogue je da kompanija posluje u vie poreskih 
jurisdikcija, pa sastavlja i vie poreskih prijava, te e u tom sluaju tekui rashodi 
predstavljati sumu ovih nekoliko poreza.  
U toku tekueg obraunskog perioda po pravilu najvei deo ovih poreza je i 
efektivno plaen, jer fiskus najee zahteva akontaciono plaanje poreza na dobit. U 
bilansu stanja onda mogu da se pojave tekue poreske obaveze u visini poreza, koji se jo 
duguje dravi, ali i tekua poreska sredstva ukoliko je kompanija akontaciono uplatila vei 
porez nego to joj je na kraju godine razrezan, pa ima pravo na povraaj vika uplaenih 
sredstava.  
Iznos tekuih rashoda po osnovu poreza na dobit ponekad reflektuje i poreze, 
odnosno poreske koristi koje se odnose na prethodne periode, ali su tek u tekuem periodu 
objektivizirane. Na primer, ako se poreskom revizijom utvrdi da je tekui porez iz nekog 
prethodnog perioda bio potcenjen, onda se ovaj propust mora korigovati u tekuem periodu, 
to e uticati na poveanje tekuih poreskih rashoda. Prema tome, iznos tekuih rashoda 
prilagoava se za korekcije obrauna iz prethodnih godina.  
 97 
Mogue je i da je u nekom prethodnom periodu kompanija stekla pravo na odreene 
poreske koristi – umanjenja poreskih plaanja (na primer po osnovu poreskih gubitaka ili 
poreskih kredita), ali to pravo nije priznala u bilansu stanja ni kao tekue ni kao odloeno 
poresko sredstvo, jer nije oekivala da e ga iskoristiti s obzirom na nedovoljnu oporezivu 
dobit. U nekim poreskim jurisdikcijama naime kompanija ima pravo da steene poreske 
koristi upotrebi ne samo u tekuem periodu nego i da ih prenese unazad odreeni broj 
godina. To znai mogunost da kompanija umanji svoja ranija poreska plaanja, odnosno 
drugim reima ima pravo da u tekuem periodu povrati deo ranije plaenih poreza, te se po 
tom osnovu zahteva u bilansu stanja priznavanje tekuih poreskih sredstava. Ovo 
priznavanje (u celini ili delimino) izostaje, ako kompanija u prolosti nije imala dovoljna 
poreska plaanja.  
Meutim, u veini poreskih jurisdikcija mogue je neiskoriene poreske koristi iz 
tekueg perioda preneti i unapred (ili samo unapred), ime e one umanjiti neka budua 
poreska plaanja. Tada se u knjigama priznaju odloena poreska sredstva. Ipak, ukoliko se 
ne oekuje njihovo iskorienje, jer su procene da kompanija nee imati dovoljnu 
oporezivu dobit u budunosti, onda odloena poreska sredstva nee da budu priznata. Ako 
se potom desi da se okolnosti promene i da u nekom narednom obraunskom periodu 
kompanija ima obavezu plaanja poreza, a period iskorienja (prenetih) poreskih koristi 
nije istekao, onda e uslediti umanjenje tekuih rashoda po ovom osnovu. 
Konano, u iznosu tekuih poreskih rashoda obuhvataju se i poreski efekti korekcija 
neto dobitka po osnovu greaka ili promene raunovodstvenih politika. Generalno gledano, 
sva prilagoavanja tekuih poreskih rashoda imaju za posledicu stvaranje dodatnih poreskih 
obaveza ili sredstava, pa e na poziciji tekuih poreskih obaveza da se nae iznos 
neplaenog poreza koji kompanija duguje po osnovu tekueg i prethodnih perioda, a ako je 
iznos poreskih plaanja po osnovu tekueg i prethodnih perioda vei od iznosa koji se 
duguje onda se priznaju tekua poreska sredstva u visini ove pretplate. 
Meutim, ponekad e u bilansu stanja istovremeno da se nau i tekue poreske 
obaveze i tekua poreska sredstva. Razmotrimo sledeu situaciju. Ukoliko bi kompanija u 
tekuem periodu imala oporezivu dobit i u poreskoj prijavi razrezan iznos poreza, koji nije 
u potpunosti plaen do kraja godine, onda bi u visini preostalog duga imala tekuu poresku 
 98 
obavezu. Ako bi pri tome postojalo pravo na povraaj ranije plaenih poreza po osnovu 
poreskog kredita iz nekog prethodnog perioda i to pravo se u tekuem periodu priznaje 
onda kompanija ima i tekue poresko sredstvo. 
Prebijanje tekue poreske obaveze i tekueg poreskog sredstva i izvetavanje na 
neto osnovi potpuno je prihvatljivo samo ako kompanija ima zakonsko pravo na takvo 
postupanje u odnosu sa fiskusom, kao i ako ima nameru da tako postupi (izmiri obavezu ili 
naplati sredstvo na neto osnovi) ili barem nameru da istovremeno realizuje sredstvo i izmiri 
obavezu. U ostalim sluajevima prebijanje bi naruilo iskaznu mo izvetaja, pa se prednost 
daje posebnom iskazivanju obe pozicije. To je naroito sluaj u finansijskim izvetajima 
kompanija koje globalno posluju, pa na nekim tritima imaju tekue poreske obaveze, dok 
na drugima tekua poreska sredstva. 
Za razliku od tekuih poreza, idealan nain da se raunovodstveno obuhvate 
odloeni porezi jo uvek nije pronaen. Postoje nesuglasice oko brojnih tema, pa se zbog 
toga nailazi na vie varijanti u primeni modela odloenih poreza. Poznavanje ovih 
razliitosti je vano kako bi se adekvatno tumaile prezentovane informacije i omoguila 
potrebna uporedivost.  
Model odloenih poreza je razvijen kako bi se izbegle distorzije u bilansu uspeha i 
bilansu stanja izazvane primenom integrisanog modela. Naalost nije uvek mogue 
istovremeno postii oba cilja. Upravo na injenici da li se prednost daje bilansu uspeha ili 
bilansu stanja nastale su kljune razlike u primeni ovog modela, koje su uobliene u dva 
alternativna metoda: metod odlaganja i metod obaveza.   
 
2.1. Metod odlaganja 
 
Metod odlaganja je prvi razvijen i njegov primarni cilj ogledao se u unapreenju 
iskazne moi bilansa uspeha. Poto integrisani model nije podrazumevao uspostavljanje 
uzrone veze izmeu raunovodstvenog dobitka i poreza na dobit, jer ovu vezu i nije 
tretirao kao relevantnu (s obzirom da je porez odreen visinom oporezive dobiti), dolo je 
do krenja jednog od najvanijih raunovodstvenih principa za sastavljanje bilansa uspeha. 
 99 
Re je o principu korelacije koji podrazumeva da se rashodi priznaju u istom obraunskom 
periodu kada i povezani prihodi, jer se samo tako obezbeuje adekvatno sueljavanje (engl. 
meing) prihoda i rashoda i korektno izraunavanje periodinog rezultata.  
Metod odlaganja potencira potovanje principa korelacije i kada je re o rashodima 
po osnovu poreza na dobit, pa se tako ovi rashodi u nekom obraunskom periodu 
izraunavaju imajui u vidu poreske posledice prihoda i rashoda ukljuenih u 
raunovodstveni dobitak datog perioda. Imajui ovo u vidu nije mogue izjednaiti porez iz 
poreske prijave sa rashodima po osnovu poreza na dobit kada god postoje vremenske 
razlike u priznavanju prihoda i rashoda u poreskom bilansu u odnosu na bilans uspeha. Za 
efekat vremenskih razlika neophodno je onda korigovati tekue poreze kako bi se dolo do 
rashoda po osnovu poreza na dobit, pa je otuda za metod odlaganja kljuan koncept 
vremenskih razlika.  
Ako je, na primer, neka stavka prihoda priznata u bilansu uspeha tekueg perioda, a 
nije ukljuena u tekui poreski bilans, nego njeno priznavanje u poreske svrhe sledi u 
nekom narednom periodu, onda se pri sastavljanju bilansa uspeha i izraunavanju rashoda 
po osnovu poreza na dobit moraju ukljuiti i porezi koji e ovi prihodi izazvati (jer se tako 
sueljavaju prihodi sa povezanim rashodima), iako e efektivan odliv novca nastupiti tek u 
budunosti. Ako posmatramo neku stavku rashoda, koja je priznata u poreskom bilansu 
tekueg perioda onda se njena poreska posledica ogleda u smanjenju tekuih poreza. Ako ti 
rashodi nisu priznati u bilansu uspeha istog perioda njihove poreske posledice ne mogu da 
budu uzete u obzir pri utvrivanju rashoda po osnovu poreza na dobit, koji ce onda biti vei 
od tekuih poreza. Kompletan prikaz svih moguih korekcija tekuih poreza pri 
izraunavanju rashoda po osnovu poreza na dobit dat je na Slici 4. 
Da bi se u bilansu uspeha evidentirali tekuem periodu pripadajui rashodi po 
osnovu poreza na dobit koji se razlikuju od tekue obaveze plaanja poreza po poreskoj 
prijavi, bilans stanja posluie u periodima formiranja vremenskih razlika za obuhvatanje 
iznosa poreskih plaanja ili poreskih koristi (umanjenja poreskih plaanja) koje se odlau 
za neki naredni period. U periodima kada se vremenske razlike ponitavaju, odloeni iznosi 
dospevaju i prebacuju se iz bilansa stanja u bilans uspeha.  
 
 100 
 
 
 
                                                                                         + 
 
 
  
Originalne   
oporezive                            + 
razlike 
 - 
 
  - 
  
 
 
Originalne 
odbitne  - 
razlike 
  
  
 
 
                            - 
 
 
 
Povratne   
oporezive                            -  
razlike  
 
 
 
 + 
  
 
 
Povratne 
odbitne + 
razlike  
   
  
 
 
Slika 4 Izraunavanje rashoda po osnovu poreza na dobit po metodi odlaganja 
Tekui rashodi po osnovu poreza na dobit 
  Prihodi koji su priznati u tekuem BU,   *  Poreska stopa 
   a kasnije e da budu priznati u PB) 
 Rashodi koji su priznati u tekuem PB,    *  Poreska stopa 
 a kasnije e da budu priznati u BU 
  Prihodi koji su priznati u tekuem PB,   *  Poreska stopa  
  a kasnije e da budu priznati u BU 
  Rashodi koji su priznati u tekuem BU,   *  Poreska stopa 
  a kasnije e da budu priznati u PB 
  Prihodi koji su priznati u tekuem PB,   *  Poreska stopa 
  a ranije su bili priznati u BU 
  Rashodi koji su priznati u tekuem BU,   *  Poreska stopa 
  a ranije su bili priznati u PB 
  Prihodi koji su priznati u tekuem BU,  *  Poreska stopa 
  a ranije su bili priznati u PB 
 Rashodi koji su priznati u tekuem PB,   * Poreska stopa 
  a ranije su bili priznati u BU 
 101 
 
Za obuhvatanje efekata vremenskih razlika uvodi se raun stanja "Odloeni porezi". 
Za poreski efekat originalnih oporezivih razlika ovaj raun se odobrava, a tereti se kada 
dolazi do njihovog ponitenja. Obrnuto, kada nastaju odbitne vremenske razlike ovaj raun 
se tereti za njihov poreski efekat, a odobrava kada se odbitne razlike ponitavaju. Kada se 
vremenske razlike formiraju saldo na ovom raunu raste, a kada se ponitavaju opada.  Na 
dan bilansa stanja, saldo na ovom raunu moe da bude kako dugovni tako i potrani, tako 
da se odloeni porezi mogu pojaviti kao sredstvo, ali i kao obaveza. Treba pri tome imati u 
vidu da je fokus metode odlaganja na bilansu uspeha, dok su efekti na bilans stanja u 
drugom planu, odnosno podreeni su cilju to tanijeg iskazivanja periodinog rezultata.  
Pretpostavimo na primer da su prihodi od zakupa koji se odnose na narednu godinu 
naplaeni u toku tekue godine (unapred) i priznati na gotovinskoj osnovi kao oporezivi 
prihod u tekuoj godini. Priznavanje ovih prihoda u bilansu uspeha sledilo bi u narednoj 
godini. U tekuoj godini tako imamo pojavu odbitne vremenske razlike. U ovoj godini bili 
bi priznati manji rashodi po osnovu poreza na dobit u odnosu na tekuu obavezu za 
plaanje poreza, jer prihodi od zakupa nisu ukljueni u bilans uspeha pa ne mogu da budu 
ukljuene ni njihove poreske posledice. To znai da deo poreskih plaanja u ovom periodu 
nije i rashod tog perioda, pa se mora odloiti u bilansu stanja (kao i drugi unapred plaeni 
rashodi). Shodno tome tereti se raun stanja "Odloeni porezi" preko kojeg se dato 
odlaganje vri.  
U bilansu stanja odloeni porezi bie prikazani kao sredstvo, jer se po osnovu njih 
oekuju budue koristi u vidu smanjenja poreskih plaanja u narednom periodu u odnosu 
na iskazane rashode. Drugim reima u narednom periodu kada se ponitava ova vremenska 
razlika (nastaje povratna odbitna razlika), iznos odloenih poreza bie sa rauna stanja 
(rauna odloenih poreza) prenet na raun rashoda, jer predstavlja rashod ovog 
obraunskog perioda i dovee do toga da su rashodi po osnovu poreza na dobit vei od 
tekue obaveze plaanja poreza.  
Poreski efekti originalnih vremenskih razlika utvruju se i evidentiraju imajui u 
vidu poreske stope i zakone, koji vae u vreme njihovog formiranja. Ukoliko potom doe 
do promene poreske stope, pre nego to se ove razlike ponite, po metodi odlaganja nee se 
 102 
vriti nikakva prilagoavanja iznosa u bilansu stanja, koji se odnose na ove ranije formirane 
vremenske razlike. Tek u onom periodu kada se razlike budu ponitavale obuhvatie se u 
bilansu uspeha efekat promene poreske stope. Za ilustraciju posledica primene metode 
odlaganja u uslovima promene poreske stope posluimo ce se prethodno datim primerom sa 
jednom vremenskom razlikom u vidu trokova amortizacije, s tim to emo pretpostaviti da 
se poreska stopa menja sa 20% na 30% i to u treoj godini korienja sredstva. Efekat na 
bilans uspeha i bilans stanja prikazan je u Tabeli 8: 
 
Tabela 8 Ilustracija efekata metode odlaganja u sluaju promene poreske stope 
 
G
o
d
in
a
 
 
R
a
	u
n
o
vo
d
st
ve
n
a
 
d
o
b
it
 
 
O
p
o
re
zi
va
 d
o
b
it
 
O
ri
g
in
a
ln
e 
o
p
o
re
zi
v
e 
vr
e
m
en
sk
e 
ra
zl
ik
e 
P
o
vr
a
tn
e 
o
p
o
re
zi
ve
 
vr
e
m
en
sk
e 
ra
zl
ik
e 
P
o
re
sk
a
 s
to
p
a
 
P
o
re
sk
i 
ef
ek
a
t 
vr
e
m
en
sk
ih
 r
a
zl
ik
a
 
  T
ek
u
i 
p
o
re
zi
 
  R
a
sh
o
d
i 
p
o
 
o
sn
o
vu
 
p
o
re
za
 n
a
 d
o
b
it
 
 O
d
lo
en
i 
p
o
re
zi
 
- 
k
u
m
u
la
ti
v 
(3
1
.1
2
.)
 
(1) (2) (3) (4)*= 
(2)-(3) 
 
(5)**= 
(2)-(3) 
(6) (7)*** 
  
(8) (9) = 
(8)+(7) 
(10) = 
(7) 
2008 30.000 23.333  6.667  20%  1.333 4.667 6.000 1.333 
2009 30.000 26.667  3.333  20%     667 5.333 6.000 2.000 
2010 30.000 30.000           30%         0 9.000 9.000 2.000 
2011 30.000 33.333   -3.333 30%    -667 10.000 9.333 1.333 
2012 30.000 36.667   -6.667 30% -1.333 11.000 9.667        0 
    150.000 150.000 10.000 -10.000 -         0  40.000 40.000        - 
* Originalne oporezive razlike nastaju kada je raunovodstvena dobit vea od oporezive, tj. (2)>(3). 
**Povratne oporezive razlike nastaju kada je raunovodstvena dobit manja od oporezive, tj. (2)<(3). 
          *** Za 2008. i 2009. godinu vai (7) = (4) *(6), dok je u 2011. i 2012. godini (7) = (5)*20%. 
 
U 2008. i 2009. godini poreska amortizacija vea je od raunovodstvene, pa je za 
isti iznos raunovodstveni dobitak vei od oporezivog i dolazi do nastanka oporezivih 
vremenskih razlika. Poreski efekat ovog vika amortizacije priznatog u poreske svrhe je 
smanjenje tekueg poreza za 1.333 din. (6.667*0,20), odnosno 667 din. (1.333*0,20). 
Meutim, u skladu sa meing principom ove ostvarene poreske utede ne pripadaju 2008. i 
2009. godini, nego se moraju odloiti preko bilansa stanja. Istovremeno to znai da se do 
rashoda po osnovu poreza na dobit dolazi kada tekue poreze iz poreske prijave korigujemo 
na vie za iznos pomenutih uteda, koje se ne mogu u uzeti u obzir u bilansu uspeha ovih 
obraunskih perioda, jer se ne mogu pripisati rashodima koji su u njima priznati (trokovi 
 103 
amortizacije u bilansu uspeha su manji od poreske amortizacije). Tako e u 2008. godini 
poreski rashodi iznositi 6.000 din. (4.667+1.333), a isti iznos dobija se i u 2009. godini 
(5.333+667).  
U bilansu stanja za odlaganje poreskih uteda posluie pozicija Odloeni porezi, 
koja e biti kvalifikovana kao obaveza (poput ostalih unapred naplaenih prihoda). U 2010. 
godini nema vremenskih razlika, pa je iznos tekueg poreza jednak rashodima po osnovu 
poreza na dobit. U ovoj godini desila se promena poreske stope, ali se to nee odraziti ni na 
iznos poreskih rashoda u bilansu uspeha date godine, kao ni na iznos odloenih poreza u 
bilansu stanju.  
Kada se u narednim godinama formirane vremenske razlike po osnovu amortizacije 
budu ponitavale (nastaju povratne oporezive razlike), iznos odloenih uteda bie 
iskorien kako bi se opet omoguilo potovanje meing principa u bilansu uspeha. Za 
njihov iznos korigovae se na nie tekui porezi kako bi se dolo do rashoda po osnovu 
poreza na dobit. To pravilno odraava situaciju da su u ovim godinama priznati vei 
trokovi (amortizacije) u bilansu uspeha, nego u poreskom bilansu. Poreski efekti povratnih 
razlika evidentiraju se po stopama koje su vaile u vreme formiranja originalnih razlika, te 
iznose -667 din. (-3.333*0,20) u 2011. i -1.333 din. (-6.667*0,20) u 2012. godini.  
Moe se primetiti da rashodi po osnovu poreza na dobit u 2011. i 2012. godini nisu 
jednaki proizvodu raunovodstvenog dobitka i vaee poreske stope od 30%. To je 
posledica injenice da se poreske posledice dela rashoda u bilansu uspeha (viak 
raunovodstvene nad poreskom amortizacijom) ogledaju u umanjenju poreza, ali ne uz 
primenu stope od 30%, nego od 20%, jer je ta stopa vaila kada su ovi rashodi tretirani kao 
poreski odbici. Zbog ovoga efektivna poreska stopa via je od propisane u poslednje dve 
godine. Vidimo da nisu samo stalne razlike uzrok odstupanja efektivne od propisane 
poreske stope, nego to mogu da budu i promene poreskih stopa.  
Poto se efekti vremenskih razlika u periodima njihovog ponitavanja odmeravaju 
po stopama koje su vaile u vreme formiranja originalnih razlika, metoda odlaganja zahteva 
po pravilu obimnu evidenciju u uslovima promena poreskih stopa, jer vremenske razlike 
mogu da potiu iz perioda u kojima su vaile razliite poreske stope. Pri tome broj 
vremenskih razlika moe da bude veliki, jer one nastaju po razliitim osnovama. ak i kada 
 104 
je re o istoj vrsti vremenskih razlika, na primer, razlikama koje su posledice drugaijeg 
tretmana trokova amortizacije, ako kompanija raspolae sa dva ili vie osnovnih sredstava, 
mora se posedovati analitika razlika za svako pojedinano sredstvo.  
Ako po osnovu jednog sredstva imamo vei broj originalnih razlika merenih po 
razliitim poreskim stopama, onda prilikom ponitavanja ovih razlika izbor odgovarajue 
poreske stope treba izvriti konzistentno, tako to e se usvojiti odreeno pravilo, poput 
FIFO pretpostavke, gde se najpre ponitavaju prve formirane razlike ili se usvaja metoda 
prosene stope, gde se ova stopa dobija kao odnos odloenih poreza i akumuliranih 
originalnih razlika. Moe se zakljuiti da je praenje vremenskih razlika po metodi 
odlaganja esto kompleksno i trokovno zahtevno, ali to nije jedini i najvaniji nedostatak 
ove metode. 
Razmotrimo u prethodnom primeru efekat metode odlaganja na bilans stanja, koji je 
sastavljen na dan 31.12.2010. godine. Pozicija "Odloeni porezi" priznata je kao obaveza u 
iznosu od 2.000 din. Ovo je kumulativni efekat dve oporezive vremenske razlike (6.667 i 
3.333). Poreski efekat utvren je po stopi od 20%. U narednim periodima oekuje se da ove 
razlike budu ponitene (jer je re o privremenim razlikama). Kada doe do ponitenja 
razlika oporeziva dobit bie za njihov iznos vea od raunovodstvene. Taj viak oporezive 
dobiti od 10.000 din. bie oporezovan po stopi od 30%, to e voditi poreskom plaanju u 
iznosu od 3.000 din. Prema tome, iznos na poziciji Odloenih poreza ne odraava 
oekivane budue odlive resursa po osnovu odloenih poreskih plaanja. Na neadekvatan 
iznos Odloenih poreza nailazimo i u bilansu stanja na dan 31.12.2011. godine, s obzirom 
da je oekivani odliv resursa 2.000 din. (6.667*30%), a ne 1.333 din.  
Na ovom primeru uoava se ozbiljna slabost metode odlaganja. Poto se u sluaju 
promene poreske stope poreski efekti vremenskih razlika ne prilagoavaju na novu poresku 
stopu koja e vaiti u vreme ponitenja razlika, Odloeni porezi u bilansu stanja nee 
odraavati oekivani budui odliv resursa (u sluaju odloenih poreskih plaanja), odnosno 
oekivane budue koristi (u sluaju odloenih poreskih uteda). To znai da pozicija 
Odloenih poreza prikazana kao obaveza ili kao sredstvo zapravo ne zadovoljava definiciju 
ovih raunovodstvenih kategorija. Time je u konceptualnom smislu znaajno podriven 
 105 
bilans stanja i njegova iskazna mo je ugroena, jer procena oekivanih novanih tokova 
zasnovana na prikazanim iznosima odloenih poreza postaje pogrena.  
Pri razvoju metode odlaganja polo se od toga da je bilans uspeha vaniji finansijski 
izvetaj od bilansa stanja, pa se onda neeljeni efekti na bilans stanja mogu zanemariti.  Pri 
tome, do ispoljavanja slabosti metode odlaganja dolazi samo prilikom promene poreskih 
stopa75 (ako ovih promena nema, postie se relevantan izgled i bilansa uspeha i bilansa 
stanja). Ipak metoda odlaganja postaje nekompatibilna sa konceptualnim okvirom kako 
meunarodnih standarda finansijskog izvetavanja, tako i veine nacionalnih 
racunovodstvenih standarda. Iznosi koje ova metoda produkuje u bilansu stanja ne 
poseduju kljune odlike obaveza odnosno sredstava, jer ne reflektuju oekivane odlive 
odnosno prilive koristi, u momentu njihovog izmirenja odnosno realizacije. Nepotovanje 
osnovnih raunovodstvenih definicija pri sastavljanju bilansa stanja nije prihvatljivo i vodi 
opravdanom osporavanju metode odlaganja. Primarni cilj informacija u finansijskim 
izvetajima je da omogue to taniju projekciju iznosa i rasporeda novanih tokova, emu 
metoda odlaganja ne doprinosi. Imajui ovo u vidu, prisutan je trend naputanja metode 
odlaganja i prihvatanja metode obaveza, kao boljeg naina da se obuhvate efekti poreza na 
dobit u finansijskim izvetajima.  
 
2.2. Metod obaveza 
 
Sve vei znaaj koji se pridaje informacijama prezentovanim u bilansu stanja 
uslovio je i razvoj metoda za obuhvatanje poreskih efekata odloenih poreza, koji e fokus 
imati upravo na bilansu stanja. Poto se prednost daje pravilnom odmeravanju sredstava i 
obaveza u bilansu stanja umesto alokaciji poreza na rashode odgovarajuih obraunskih 
perioda, ovaj metod se naziva "metod sredstava i obaveza" ili samo "metod obaveza". 
Pozicije koje se prema ovom metodu prikazuju u bilansu stanja zadovoljavaju postavljene 
kriterijume pri definisanju sredstava i obaveza, to se i naglaava u njihovom nazivu 
                                                
75 Pored promene poreske stope, mogue je da doe i do promene nekih drugih odredbi poreskog zakona, koje 
utiu na budue novane tokove po osnovu odloenih poreza (uteda). 
 106 
"Odloena poreska sredstva" i "Odloene poreske obaveze", umesto ranijeg prilino 
neodreenog naziva "Odloeni porezi".   
2.2.1. Poreski rashodi kao rezidual izvrenih merenja u bilansu stanja 
 
Kljuni postupak prilikom primene metoda obaveza je merenje odloenih poreskih 
sredstava i obaveza, dok odloeni poreski rashodi (ili prihodi) predstavljaju jednostavno 
rezidual koji proizlazi iz pomenutog merenja u bilansu stanja. Odloene poreske obaveze 
(sredstva) uvek treba da odraavaju oekivani odliv (priliv) resursa po osnovu buduih 
poreskih plaanja (uteda). U prethodno datom primeru sa promenom poreske stope metod 
obaveza bi podrazumevao da odloene poreske obaveze iznose 3000 din. na dan 
31.12.2010. godine, a 2000 din. na dan 31.12.2011. godine.  
Metod obaveza obezbeuje ovakvo izvetavanje, jer poiva na principu da se 
budue poreske posledice nastalih dogaaja i transakcija uvek odmeravaju po buduim 
poreskim stopama, odnosno stopama koje e biti na snazi u buduim periodima kada se ove 
posledice realizuju. Ovo podrazumeva i da se na svaki dan bilansa stanja preispituje iznos 
na pozicijama Odloenih poreskih sredstava i obaveza, kako bi se izvrila eventualno 
potrebna prilagoavanja. To dalje znai da e efekti promene poreske stope biti obuhvaeni 
im ova promena nastupi, jer se tada ve menjaju oekivani novani tokovi po osnovu 
buduih poreskih plaanja (ili uteda).  
Teorijski bi bilo najispravnije da se pri merenju odloenih poreskih sredstava i 
obaveza koriste oekivane poreske stope koje ce vaiti u periodima njihove realizacije, ali 
da se ne bi procenama o kretanju poreskih stopa naruila pouzdanost finansijskih izvetaja, 
koriste se poreske stope koje su usvojene ili su pred usvajanjem, odnosno kada su prole 
sutinski najvaniji deo zakonske procedure. Promena poreske stope tako vodi nunom 
prilagoavanju iznosa na poziciji Odloenih poreskih sredstava ili obaveza. Rezultujui 
iznosi na ovim stavkama treba da budu jednaki proizvodu svih jo nerealizovanih  
(kumuliranih) privremenih razlika i nove poreske stope.  
Iznos prilagoavanja uticae i na bilans uspeha i to tako to e korigovati rashode 
po osnovu poreza na dobit u datom obraunskom periodu. Ovde dolazi do izraaja vana 
 107 
karakteristika metode obaveza da se na dan sastavljanja finansijskih izvetaja najpre mere 
Odloena poreska sredstva i obaveze.  
Promene na ovim pozicijama u odnosu na prethodni dan bilansa ukazuju na 
odlaganja (ili dospevanja) poreza u tekuem obraunskom periodu, pa se za njihov iznos 
koriguju tekui porezi da bi se dolo do veliine rashoda po osnovu poreza na dobit. Iznos 
rashoda je tako rezidual izvrenih merenja u bilansu stanja, to proistie iz orijentacije 
metode obaveza ka bilansu stanja, dok je bilans uspeha sada u drugom planu. Rashodi po 
osnovu poreza e na ovaj nain da odraavaju ne samo efekat raunovodstvenog dobitka 
tekueg perioda (princip korelacije) nego i promene u poreskim stopama. Kod metode 
odlaganja prisutan je obrnuti pristup. Prvo se utvruje iznos rashoda u skladu sa principom 
korelacije, a onda se ono to ne pripada datom obraunskom periodu odlae u bilansu stanja 
(ili preuzima iz bilansa stanja kada nastaju povratne vremenske razlike). Na Slici 5 grafiki 
je ilustrovano izraunavanje rashoda po osnovu poreza na dobit po metodi obaveza. 
 
 
 
 
+ - +                                 - 
 
 
 
 
 
 
Slika 5 Izraunavanje rashoda po osnovu poreza na dobit po metodi obaveza 
 
 
Promene u odloenim poreskim sredstvima i obavezama nastaju prilikom promene 
poreske stope, ali su primarno izazvane nastankom privremenih razlika. Do poveanja 
odloenih poreskih obaveza tako dolazi usled nastanka originalnih oporezivih privremenih 
razlika, dok njihovom smanjenju vode povratne oporezive privremene razlike. Poveanje 
odloenih poreskih sredstava posledica je originalnih odbitnih privremenih razlika, a 
njihovo smanjenje vezuje se za povratne odbitne privremene razlike.  
Poveanje 
odloenih 
poreskih 
obaveza 
Smanjenje 
odloenih 
poreskih 
obaveza 
Smanjenje 
odloenih 
poreskih 
sredstava 
Poveanje 
odloenih 
poreskih 
sredstava 
Tekui rashodi po osnovu poreza na dobit 
 108 
Poto poveanje odloenih poreskih obaveza ukazuje na odlaganje poreskih 
plaanja, koja se prema obraunskom raunovodstvu odnose na tekui period, onda je 
neophodno za njihov iznos uveati tekue poreze kako bi se dolo do celine poreskih 
rashoda u tekuem periodu. Smanjenje odloenih poreskih obaveza znai da je deo 
odloenih poreza iz prethodnih perioda dospeo na plaanje, pa se za taj iznos smanjuju 
tekui porezi kako bi se dolo do rashoda tekueg perioda. Kada se poveavaju odloena 
poreska sredstva, kompanija u nekom buduem periodu oekuje za ovaj iznos umanjenja 
poreskih plaanja. Poto je re o odloenim koristima, koje prema obraunskom 
raunovodstvu pripadaju tekuem periodu, poreski rashodi su u ovom periodu manji za 
poveanje odloenih poreskih sredstava u odnosu na tekue poreze. Smanjenje odloenih 
poreskih sredstava znai da su odloene koristi realizovane putem manjih tekuih poreza, 
ali poto te koristi ne pripadaju datom obraunskom periodu, tekue poreze treba korigovati 
na vie za iznos ovih uteda da bi se dolo do rashoda po osnovu poreza na dobit.   
Ilustracija efekata metode obaveza na bilans stanja i uspeha u naem primeru sa 
promenom poreske stope data je u Tabeli 9:  
 
Tabela 9 Ilustracija efekata metode obaveza u sluaju promene poreske stope 
 
G
o
d
in
a
 
 
R
a
	u
n
o
vo
d
st
ve
n
a
 
d
o
b
it
 
 
O
p
o
re
zi
va
 d
o
b
it
 
O
ri
g
in
a
ln
e 
o
p
o
re
zi
v
e 
vr
e
m
en
sk
e 
ra
zl
ik
e 
P
o
vr
a
tn
e 
o
p
o
re
zi
ve
 
vr
e
m
en
sk
e 
ra
zl
ik
e 
 P
o
re
sk
a
 s
to
p
a
 
O
d
lo
en
e 
p
o
re
sk
e 
o
b
a
ve
ze
 -
 
p
ro
m
en
a
 
O
d
lo
en
e 
p
o
re
sk
e 
o
b
a
ve
ze
 -
 
k
u
m
u
la
ti
v 
(3
1
.1
2
.)
 
 T
ek
u
i 
p
o
re
zi
 
  R
a
sh
o
d
i 
p
o
 o
sn
o
vu
 
p
o
re
za
 n
a
 d
o
b
it
 
 
(1) (2) (3) (4)* = 
(2)-(3) 
 
(5)** = 
(2)-(3) 
(6) (7)* 
 
(8) = 
(7) 
(9) = 
(3)*(6) 
(10) = 
(9)+(7) 
 
2008 30.000 23.333  6.667  20%  +1.333 1.333 4.667   6.000 
2009 30.000 26.667  3.333  20%    + 667 2.000 5.333   6.000 
2010 30.000 30.000           30%  +1.000 3.000 9.000 10.000 
2011 30.000 33.333   -3.333 30%   -1.000 2.000 10.000   9.000 
2012 30.000 36.667   -6.667 30%   -2.000        0 11.000   9.000 
    150.000 150.000 10.000 -10.000 -         0  - 40.000 40.000 
     *Originalne oporezive razlike nastaju kada je raunovodstvena dobit vea od oporezive, tj. (2)>(3). 
   **Povratne oporezive razlike nastaju kada je raunovodstvena dobit manja od oporezive, tj. (2)<(3). 
 ***Za 2008. i 2009. godinu vai (7)=(4)*(6). U 2010. godini poreski efekat nerealizovanih oporezivih 
razlika preraunava se na novu stopu, pa je iznos korekcije odloenih poreskih obaveza: 10.000*(0,30-
0,20)=1.000. U 2011. i 2012. vai (7)=(5)*(6). 
 109 
Oporezive vremenske razlike u 2008. i 2009. godini uslovile su evidentiranje odloenih 
poreskih obaveza u iznosu od 1.333 din. i 667 din., respektivno. Rashodi po osnovu poreza 
na dobit u obe godine su zbir tekuih poreza i poveanja odloenih poreskih obaveza, pa 
iznose po 6.000 din. U bilansu stanja na dan 31.12.2009. godine kumulativan iznos 
odloenih poreskih obaveza je 2.000 din.  
U 2010. godini nema vremenskih razlika, ali je dolo do promene poreske stope na 
30%, to uslovljava korekciju iznosa odloenih poreskih obaveza. Na dan 31.12.2010. 
godine nerealizovane oporezive vremenske razlike, koje su u osnovi odloenih poreskih 
obaveza, iznose 10.000 din. Na njih se primenjuje izmenjena poreska stopa od 30% i dobija 
se novi iznos odloenih poreskih obaveza od 3.000 din. Poto je prethodni saldo iznosio 
2.000 din., potrebna je korekcija na vie za 1.000 din. Rashodi po osnovu poreza na dobit 
su onda 10.000 din. (9.000+1.000).  
U 2011. i 2012. godini nastaju povratne oporezive razlike, pa se odloene poreske 
obaveze smanjuju za 1.000 din. i 2.000 din., respektivno. Rashodi po osnovu poreza na 
dobit predstavljaju razliku tekuih poreza i smanjenja odloenih poreskih obaveza i iznose 
po 9.000 din. u obe godine.   
U 2010. godini obuhvaen je efekat promene poreske stope od 1.000 din. kao 
poveanje odloenih poreskih obaveza. Sa druge strane, efekat promene poreske stope se 
prelama i preko rashoda po osnovu poreza na dobit, koji su ovde poveani za 1.000 din. 
Ovakvim tretmanom promene poreske stope rashodi po osnovu poreza na dobit u 2010. 
godini ne odraavaju samo poreske posledice prihoda i rashoda tekueg perioda. Ovim 
izostaje adekvatno sueljavanje rashoda po osnovu poreza na dobit i raunovodstvenog 
dobitka. Efektivna poreska stopa iznosie 33,33%. Vea efektivna poreska stopa u odnosu 
na propisanu proizlazi iz priznavanja poveanih poreza (za 10%) na budue oporezive 
iznose (povratne oporezive razlike u iznosu od 10.000 din.).  Dok e u svim ostalim 
posmatranim godinama dobitak posle oporezivanja iznositi 21.000 din., u 2010. godini bie 
20.000 din. 
Optereivanje neto dobitka efektom promene poreske stope naruava njegovu fer 
prezentaciju i ugroava izvoenje zakljuaka o zaraivakim performansama kompanije, 
posebno na bazi poreenja sa rezultatima drugih obraunskih perioda. Kada je iznos 
 110 
prilagoavanja veliki, distorzije dobitka mogu da budu znaajne. U tom smislu prednost 
ima metoda odlaganja, jer razvlai efekat prilagoavanja na dui niz godina, dok metoda 
obaveza podrazumeva jednokratno priznavanje.  
Slabost metode obaveza na polju prezentacije bilansa uspeha u godini promene 
poreske stope predstavlja neeljeni nus proizvod prikazivanja relevantnih iznosa u bilansu 
stanja. Da uticaj prilagoavanja na iznos poreskih rashoda i posledino dobitka posle 
oporezivanja ipak ne bi ostao zamagljen, u napomenama uz finansijske izvetaje 
obelodanjuje se efekat promene poreske stope. Prilikom pravljenja projekcija bilansa 
uspeha ne sme se onda prenebregnuti da li je u tekuem periodu bilo, kao i da li se u 
narednim periodima oekuju promene poreske stope.  
Efekat promene poreske stope bie izraeniji to je promena u poreskoj stopi vea. 
Meutim, neke kompanije imaju male iznose odloenih poreskih sredstava ili obaveza, pa 
samim tim posledice prilagoavanja na novu poresku stopu nisu velike. Sa druge strane, 
kod onih kompanija kod kojih su ove pozicije sa znaajnijim iznosima,  efekat promene 
poreske stope moe imati veliki uticaj na izgled finansijskih izvetaja.  
Pri tome, ukoliko kompanija ima neto odloena poreska sredstva, a poreska stopa je 
porasla, ovaj uticaj e biti pozitivan (manji rashodi, a vei neto dobitak posle oporezivanja), 
dok e u sluaju smanjenja poreske stope uticaj biti negativan (vei rashodi, a manji neto 
dobitak posle oporezivanja). Suprotno e se desiti kod kompanija koje imaju neto odloene 
poreske obaveze. Njima ide u prilog smanjenje poreske stope, dok poveanje poreske stope 
znai da se odloena plaanja vre u veim iznosima od prvobitno oekivanih.  
I pored ovog nedostatka sa aspekta bilansa uspeha, koji se delimino otklanja 
odgovarajuim obelodanjivanjima, metoda obaveza se danas prevashodno smatra 
pogodnijom od metode odlaganja, jer je u saglasnosti sa prihvaenim definicijama 
elemenata finansijskih izvetaja, ali i prua relevantnije informacije za procenu buduih 
novanih tokova, emu se pridaje sve vie znaaja, pa otuda forsiranje perspektive bilansa 
stanja u mnogim raunovodstvenim oblastima, a ne samo u raunovodstvu poreza na dobit. 
 
 
 111 
2.2.2. Razlike u raunovodstvenom i poreskom tretmanu iz perspektive bilansa 
stanja 
 
     Orijentacija ka bilansu uspeha po metodi odlaganja dovodi do priznavanja 
odloenih poreza u bilansu stanja samo kada nastanu vremenske razlike izmeu 
raunovodstvenog i oporezivog dobitka. Meutim, prelazak na perspektivu bilansa stanja i 
nastojanje da se stvori to bolja osnova za predvianje buduih novanih tokova uslovila je 
da se u metodi obaveza priznaju odloena poreska sredstva i obaveze po osnovu svih 
dogaaja i transakcija, koji dovode do buduih razlika izmeu raunovodstvenog i 
oporezivog dobitka, te do veih ili manjih odliva novca po osnovu poreskih plaanja, nego 
to bi se oekivalo na osnovu veliine raunovodstvenog dobitka.  
Prema tome, nije presudno da bude tangiran odnos raunovodstvenog i oporezivog 
dobitka u tekuem periodu, nego da e u buduem periodu (ili periodima) nastati razlike, 
koje izazivaju vea ili manja poreska plaanja od oekivanih. Bez priznavanja odloenih 
poreskih sredstava ili obaveza u ovim sluajevima procena novanih tokova usled plaanja 
poreza bila bi potcenjena ili precenjena.  
Pretpostavimo da je kompanija dobila na poklon osnovno sredstvo. S obzirom da 
nije imala ulaganje po osnovu nabavke ovog sredstva kompanija nee imati pravo ni na 
odbitke po osnovu trokova amortizacije pri utvrivanju oporezive dobiti. Sa druge strane, 
u skladu sa procenjenim vekom trajanja sredstva u bilansu uspeha nekoliko narednih 
obraunskih perioda trokovi amortizacije e se pojaviti, te e raunovodstveni dobitak po 
tom osnovu biti manji od oporezivog. Prema tome, sticanje ovog osnovnog sredstva vodi 
buduim razlikama izmeu raunovodstvenog i oporezivog dobitka i to tako da e 
oporeziva dobit biti vea, to znai dodatne oporezive iznose za kompaniju i plaanje veih 
poreza, pa stoga treba da se priznaju odloene poreske obaveze.  
Ukupan iznos buduih razlika jednak je knjigovodstvenoj vrednosti osnovnog 
sredstva (suma trokova amortizacije), a odloene poreske obaveze dobijamo kada na ovu 
vrednost primenimo poresku stopu. Do iznosa buduih razlika u dobitku moe se doi i iz 
perspektive bilansa stanja - poredei knjigovodstvenu vrednost sredstva sa njegovom 
 112 
poreskom osnovicom. U ovom sluaju poreska osnovica je nula, pa je razlika jednaka 
knjigovodstvenoj vrednosti sredstva.  
Da bi se po metodi obaveza priznala odloena poreska sredstva ili obaveze ne samo 
po osnovu vremenskih razlika, nego i drugih dogaaja, koji kao u prethodnom primeru 
utiu na odnos raunovodstvenog i oporezivog dobitka u budunosti, bilo je neophodno 
posmatrati razlike u raunovodstvenom i poreskom tretmanu iz perspektive bilansa stanja, 
tj. kao razlike izmeu vrednosti koje su sredstvima i obavezama pripisane u 
raunovodstvene, sa jedne i poreske svrhe, sa druge strane. Nasuprot knjigovodstvenim 
vrednostima imamo tako poreske osnovice sredstava i obaveza. Poreske osnovice su iznosi 
koji su sredstvima i obavezama dodeljeni u skladu sa poreskim propisima i stoga mogu da 
budu razliiti u odnosu na knjigovodstvene vrednosti ovih pozicija.  
Poreska osnovica sredstava je zapravo iznos koji e moi da se odbije u poreske 
svrhe (tj. da se tretira kao poreski odbitak prilikom utvrivanja oporezive dobiti) kada 
sredstvo bude realizovano (putem prodaje ili upotrebe) te u kompaniju budu priticale po 
tom osnovu oporezive koristi. Ako ostvarene koristi ne bi bile oporezive (tj. ne bi bile 
ukljuene u oporezivu dobit) onda vai pravilo da je poreska osnovica jednaka 
knjigovodstvenoj vrednosti. Tako se postie da u ovim sluajevima ne postoji razlika 
izmeu knjigovodstvene vrednosti i poreske osnovice, pa nema osnova za priznavanje 
odloenih poreza.  
Na primer, ako kompanija ima potraivanja po osnovu dividendi u iznosu od 45.000 
din., a pri tome dividende nee biti oporezovane prilikom naplate (jer je re o dividendama 
od domae kompanije76), onda sledi da je poreska osnovica jednaka knjigovodstvenoj 
vrednosti, tj. 45.000 din., pa ne postoji privremena razlika.77  
                                                
76 Prema lanu 25. Zakona o porezu na dobit u Republici Srbiji prihodi koji rezidentni obveznik ostvari po 
osnovu dividendi od drugog rezidentnog obveznika ne ulaze u poresku osnovicu.  
77 Bez ovog posebnog pravila, sledilo bi da je poreska osnovica nula, jer nema nikakvog poreskog odbitka pri 
realizaciji sredstva – naplati potraivanja. Time bi nastala razlika izmeu knjigovodstvene vrednosti i poreske 
osnovice, koja bi morala da se analizira, kako bi se utvrdilo da nema budue poreske posledice i stoga ne 
treba da vodi priznavanju odloenih poreskih obaveza. Da bi se izbegao ovaj dodatni posao uvedeno je 
prethodno pravilo, koje ne dozvoljava da se uopte iskae razlika izmeu knjigovodstvene vrednosti i poreske 
osnovice.  
 
 113 
Poreska osnovica obaveza se definie kao razlika njihove knjigovodstvene vrednosti 
i bilo kojeg iznosa koji e u vezi sa tim obavezama biti odbijen u poreske svrhe u buduim 
periodima.78 U principu, kada god izmirenje obaveze nema poreske posledice (na primer 
plaanje obaveze prema dobavljaima) poreska osnovica jednaka je knjigovodstvenoj 
vrednosti. Ovu jednakost imaemo i kada je re o obavezama po osnovu obraunatih 
trokova, koji su priznati u raunovodstvene i poreske svrhe u istom periodu (to je sluaj 
kod obaveza po osnovu zarada), kao i u sluajevima obaveza po osnovu trokova koji nee 
nikad predstavljati poreski odbitak (obaveze za plaanje kazni, penala…). Meutim, ako su 
priznate obaveze po osnovu obraunatih otpremnina, koje e u poreske svrhe biti odbijene 
tek kada budu isplaene, onda je poreska osnovica ovih obaveza nula.79  
I kod utvrivanja poreske osnovice obaveza postoji jedan izuzetak. Poreska 
osnovica unapred naplaenih prihoda dobija se kao razlika knjigovodstvene vrednosti ovih 
obaveza i  iznosa prihoda koji nee biti oporezovan u buduim periodima. Uzmimo dva 
primera unapred naplaenih prihoda u tekuem periodu. U Tabeli 10 dat je prikaz 
izraunavanja njihove poreske osnovice:  
 
Tabela 10 Izraunavanje poreske osnovice unapred naplaenih prihoda – ilustrativni 
primeri 
 
Pozicije KV* Iznos koji nije oporeziv u 
buduim periodima 
PO** 
Unapred naplaeni prihodi od prodaje u 
iznosu od 20.000 din. Bie priznati kao 
prihod u poreske svrhe u istom periodu 
kada budu priznati u bilansu uspeha. 
 
20.000 0 20.000 
Unapred naplaeni prihodi od kamate u 
iznosu od 10.000 din. Priznati su u poreske 
svrhe u tekuem periodu (priznavanje na 
gotovinskoj osnovi).   
10.000 10.000 0 
 *KV=Knjigovodstvena vrednost. 
**PO=Poreska osnovica. 
 
                                                
78 Prema paragrafu 8 MSFI 12. 
79 Poreska osnovica = Knjigovodstvena vrednost-Budui poreski odbitak. Poto je budui poreski odbitak 
jednak knjigovodstvenoj vrednosti onda je poreska osnovica nula. 
 114 
Ceo iznos unapred naplaenih prihoda od prodaje bie oporezovan u narednim 
periodima, tako da nijedan deo ovih prihoda nije u budunosti neoporeziv i stoga je poreska 
osnovica ovih obaveza kao razlika knjigovodstvene vrednosti i iznosa koji nije oporeziv u 
buduim periodima (20.000 din. – 0 din. ) jednaka 20.000 din. Unapred naplaeni prihodi 
od kamate su u potpunosti ve oporezovani u tekuem periodu, tako da se ovih 10.000 din 
nee u budunosti pojavljivati u poreskom bilansu. Iznos koji nije oporeziv u buduim 
periodima je onda 10.000 din., a poreska osnovica je nula. 
Razlike izmeu knjigovodstvene vrednosti i poreske osnovice sredstava i obaveza 
koje e rezultirati u buduim razlikama izmeu raunovodstvenog i oporezivog dobitka 
(prilikom realizacije sredstva ili izmirenja obaveza) predstavljaju osnov za priznavanje 
odloenih poreskih sredstava (ako e u budunosti raunovodstveni dobitak biti vei od 
oporezivog) ili obaveza (ako e u budunosti oporezivi dobitak biti vei od 
raunovodstvenog). Ovom konceptu razlika odgovara naziv privremene, jer se ponitavaju 
u buduem periodu (ili periodima) kada utiu na odnos raunovodstvenog i oporezivog 
dobitka.  
U prethodnom primeru sa poklonjenim osnovnim sredstvom originalna razlika u 
visini prvobitne knjigovodstvene vrednosti sredstva (jer je poreska osnovica nula) 
postepeno e da se smanjuje (ponitava) kako knjigovodstvena vrednost sredstva opada 
usled amortizacije, i na kraju veka korienja sredstva bie svedena na nulu. 
Koncept privremenih razlika je iri u odnosu na vremenske razlike, ali sve 
vremenske razlike zadovoljavaju definiciju privremenih razlika i kao takve mogu da se 
utvrde i preko perspektive bilansa stanja, a ne samo bilansa uspeha. Ako se vratimo na 
primer gde smo imali osnovno sredstvo, koje je otpisivano linearnom metodom u 
raunovodstvene, a degresivnom metodom u poreske svrhe, onda se iznos razlika u 
raunovodstvenom i poreskom tretmanu moe utvrditi ne samo preko trokova amortizacije 
kako smo to prethodno i uradili. Alternativni nain da utvrdimo privremenu razliku je da 
uporedimo knjigovodstvenu vrednost i poresku osnovicu sredstva, to je i prikazano u 
Tabeli 11:  
 
 
 
 115 
 
Tabela 11 Ilustracija utvrivanja privremenih razlika iz perspektive bilansa stanja 
 
 2008 2009 2010 2011 2012 
KV* na dan 01.01. 50.000 40.000 30.000 20.000 10.000 
Trokovi amortizacije 10.000 10.000 10.000 10.000 10.000 
KV na dan 31.12. 40.000 30.000 20.000 10.000 0 
PO** na dan 01.01. 50.000 33.333 20.000 10.000 3.333 
Poreska amortizacija 16.667 13.333 10.000 6.667 3.333 
PO na dan 31.12. 33.333 20.000 10.000 3.333 0 
Razlike u amortizaciji  6.667 3.333 0 -3.333* -6.667* 
Razlike na dan 31.12. 6.667 10.000 10.000 6.667 0 
        *KV=Knjigovodstvena vrednost. 
      **PO=Poreska osnovica. 
            ***Sa znakom minus ukazujemo da je re o povratnim razlikama. 
 
Poredei knjigovodstvenu vrednost i poresku osnovicu sredstva dobijamo 
kumulativne razlike na dan sastavljanja bilansa stanja umesto iznosa razlika koje su nastale 
odnosno ponitene u datom periodu. Ovo je u skladu sa obraunskim pristupom po metodi 
obaveza, jer se na bazi kumulativnih razlika uz primenu odgovarajue poreske stope dobija 
iznos odloenih poreskih sredstava ili obaveza na posmatrani dan bilansa. Poredei ovaj 
iznos sa onim iz prethodnog bilansa stanja dobijamo promenu na ovoj poziciji, koja e 
potom da bude obuhvaena prilikom obrauna rashoda po osnovu poreza na dobit.  
Kada postoje privremene razlike kljuno je odrediti da li su oporezive ili odbitne, jer 
prve vode priznavanju odloenih poreskih obaveza, a druge sredstava. Poto se nastajanje 
privremenih razlika povezuje sa sredstvima i obavezama onda u kontekstu sredstava 
oporezive privremene razlike nastaju kada je knjigovodstvena vrednost sredstva vea od 
poreske osnovice.  
Uzmimo za primer da su priznata u bilansu stanja potraivanja po osnovu kamata u 
iznosu od 20.000 din., koja e da budu oporezovana tek po naplati. Na dan bilansa stanja 
knjigovodstvena vrednost potraivanja je 20.000 din., a poreska osnovica je nula. Nastala je 
razlika od 20.000 din., koja e da bude ponitena u periodu naplate potraivanja. U tom 
periodu knjigovodstvena vrednost sredstva se realizuje, jer se ostvaruje priliv ekonomskih 
koristi (to je i uslov za priznavanje sredstva). Ove koristi su predmet oporezivanja, a ne 
postoji nikakav poreski odbitak po tom osnovu (poreska osnovica je nula), tako da je 
 116 
rezultat poveanje oporezive dobiti. Prema tome, nastala privremena razlika je po svom 
karakteru oporeziva razlika, jer produkuje budui oporezivi iznos. Ako je poreska stopa 
10%, onda e oporezivanje iznosa od 20.000 din. zahtevati plaanje od 2.000 din., pa se u 
tom iznosu priznaju odloene poreske obaveze.  
Nastanak oporezivih privremenih razlika u vezi sa pozicijama obaveza imamo kada 
je njihova poreska osnovica vea od knjigovodstvene vrednosti. Pretpostavimo da 
kompanija ima obaveze u stranoj valuti, koje su prvobitno priznate u iznosu od 40.000 din. 
Neka je u meuvremenu kurs dinara ojaao, te su priznate pozitivne kursne razlike u iznosu 
od 2.000 din. i vrednost obaveza na dan bilansa stanja je svedena na 38.000 din. Ako se 
nerealizovane kursne razlike ne priznaju u poreske svrhe, onda e poreska osnovica ovih 
obaveza i dalje da iznosi 40.000 din. Razlika izmeu poreske osnovice i knjigovodstvene 
vrednosti obaveza je 2.000 din. Pretpostaviemo dalje da se obaveza izmiruje po svojoj 
knjigovodstvenoj vrednosti u narednom periodu. Po osnovu izmirenja obaveze ne postoji 
nikakav poreski odbitak, ali e se pojaviti oporezivi iznos u visini sada realizovanih 
pozitivnih kursnih razlika. I u ovom primeru re je oporezivim privremenim razlikama. 
Nastajanje odbitnih privremenih razlika u vezi sa sredstvima karakterie vea 
poreska osnovica u odnosu na knjigovodstvenu vrednost, dok ih u sluaju obaveza izaziva 
vea knjigovodstvena vrednost u odnosu na poresku osnovicu. Na Slici 6 sumirano je kako 
se na osnovu odnosa knjigovodstvene vrednosti i poreske osnovice elemenata bilansa stanja 
– sredstava i obaveza moe odrediti karakter privremene razlike: 
 
 
          
            Sredstva 
 
 
  
 
                  Obaveze 
 
 
 
       KV>PO                        PO>KV 
Slika 6 Odreivanje vrste privremenih razlika u zavisnosti od odnosa knjigovodstvene 
vrednosti i poreske osnovice elemenata bilansa stanja 
 
    Oporezive         Odbitne 
    privremene          privremene  
    razlike         razlike 
 
 
    
    Odbitne        Oporezive 
    privremene         privremene  
    razlike        razlike 
 117 
Vremenske razlike ine najvei deo privremenih razlika u veini kompanija. Ostale 
privremene razlike, koje nisu vremenske, nastaju prevashodno usled kompleksnijih 
poslovnih dogaaja i transakcija, iji je raunovodstveni tretman takoe sloen, pa 
proizala knjigovodstvena vrednost esto odstupa od poreske osnovice ili ih, sa druge 
strane, uzrokuju specifine poreske odredbe, koje vode poreskoj osnovici drugaijoj od  
knjigovodstvene vrednosti. Primeri ovakvih razlika su80: 
 Razlike do kojih dolazi prilikom poslovnih kombinacija, kada se dodeljena 
knjigovodstvena vrednost steenim sredstvima i obavezama razlikuje od njihove 
priznate poreske osnovice. Na primer, ako je knjigovodstvena vrednost nekog 
sredstva poveana kako bi odrazila njegovu fer vrednost na dan sticanja, a 
poreska osnovica istog sredstva nije promenjena (nego je ostala u visini 
priznatih trokova kod kompanije koja se preuzima), onda nastaje oporeziva 
privremena razlika, koja vodi priznavanju odloenih poreskih obaveza.  
 Razlike do kojih dolazi kada se u raunovodstvene svrhe prilikom naknadnog 
merenja odreenih sredstva ili obaveza (nekretnina, postrojenja i opreme, 
finansijskih instrumenata, investicionih nekretnina…) vri prilagoavanje 
njihove knjigovodstvene vrednosti na fer vrednost, pri emu se efekti 
prilagoavanja ne evidentiraju na raunima uspeha, nego u okviru rauna 
sopstvenog kapitala (tako da ne utiu na iznos raunovodstvenog dobitka u 
datom periodu), dok se u poreske svrhe ova prilagoavanja ne vre, pa je 
poreska osnovica istih sredstava i obaveza nepromenjena. Pretpostavimo da su  
kupljene obveznice koje se tretiraju kao raspoloive za prodaju i da je na dan 
bilansa stanja njihova fer vrednost iznad knjigovodstvene. Knjigovodstvena 
vrednost e biti poveana, a pozitivan efekat priznat direktno u okviru 
sopstvenog kapitala. Poreska osnovica ostaje jednaka nabavnoj vrednosti 
obveznica, tako da nastaje oporeziva privremena razlika u visini (oporezivog) 
                                                
80 Iako sve privremene razlike imaju za posledicu vea ili manja budua poreska plaanja, MSFI, kao i drugi 
nacionalni raunovodstveni standardi u odreenim sluajevima predviaju odstupanje od prakse priznavanja 
odloenih poreskih sredstava ili obaveza. Re je o izuzecima, koji su napravljeni samo gde se smatralo da je 
to opravdano sa aspekta kvaliteta izvetavanja. Neto kasnije u ovom radu detaljno emo istraiti i obrazloiti 
postojee izuzetke, kao i tendencije u vezi sa njihovim buduim tretmanom.  
 118 
dobitka koji bi nastao prilikom prodaje obveznica po njihovoj knjigovodstvenoj 
vrednosti.   
 Razlike koje se javljaju kada kompanija ima neke inostrane aktivnosti 
(operacije) i po tom osnovu stie odreena nemonetarna sredstva ili obaveze. 
Njihova knjigovodstvena vrednost utvrdie se u domaoj valuti uz pomo 
istorijskih deviznih kurseva. Ako se potom devizni kurs promeni, postojae 
razlika izmeu inostrane poreske osnovice i knjigovodstvene vrednosti sredstva, 
odnosno obaveze. Ta razlika e biti oporeziva ili odbitna za svrhe inostranog 
oporezivanja kada iskazani iznos sredstva bude realizovan, odnosno obaveza 
izmirena.  
 Razlike koje nastaju po osnovu dravnih dodeljivanja za sredstva. Dravna 
dodeljivanja mogu da se priznaju kao umanjenje knjigovodstvene vrednosti 
sredstva (jer su efektivno nii trokovi njihove nabavke), dok poreska osnovica 
nije ovim tangirana, te nastaje odbitna privremena razlika. Druga mogunost za 
obuhvatanje dravnih dodeljivanja je da se priznaju kao odloeni prihod (te 
postepeno priznaju kao prihod u bilansu uspeha tokom korisnog veka trajanja 
sredstva), pri emu e poreska osnovica te pozicije biti nula, tako da opet nastaje 
odbitna privremena razlika.  
 Ukoliko poreski zakon zahteva da se poreska osnovica osnovnih sredstava 
prilagoava za efekte inflacije, onda e ovo uveanje poreske osnovice iznad 
knjigovodstvene vrednosti voditi nastanku odbitne privremene razlike, jer e 
kompanije imati pravo na vee odbitke po osnovu trokova amortizacije. 
 Ukoliko poreski zakon zahteva da se poreska osnovica nekih sredstava redukuje, 
npr. usled poreskog kredita ili se ne dozvoljavaju uopte poreski odbici (na 
primer kod poklonjenih sredstava), onda je knjigovodstvena vrednost vea od 
poreske osnovice i u periodu realizacije sredstva raunovodstveni dobitak bie 
manji od oporezivog, pa imamo pojavu oporezive privremene razlike.  
 Razlike u vezi sa gudvilom. Ako je na primer dozvoljena amortizacija gudvila u 
poreske svrhe, onda e poreska osnovica gudvila da se smanjuje u odnosu na 
poetnu vrednost. Poto se u raunovodstvene svrhe knjigovodstvena vrednost 
 119 
gudvila ne menja dok ne doe do njegovog obezvreenja, mogua je pojava nie 
poreske osnovice u odnosu na knjigovodstvenu vrednost, te po tom osnovu 
nastaje oporeziva privremena razlika. Ukoliko pak nije dozvoljena amortizacija 
gudvila u poreske svrhe, onda je njegova poreska osnovica nula, pa e takoe 
postojati oporeziva privremena razlika, koja je jednaka knjigovodstvenoj 
vrednosti gudvila. Ona e se ponititi kada doe do obezvreenja gudvila. 
Iako pojava privremenih razlika, koje nisu istovremeno i vremenske, nije po pravilu 
esta, temeljenje metode obaveza na privremenim razlikama od velikog je konceptualnog 
znaaja. Bilans stanja je konzistentniji kao izvetaj, jer e ukazati koliki bi se porez platio 
ako bi se kompanija likvidirala (sredstva realizovala, a obaveze izmirile) po 
knjigovodstvenim vrednostima.81 U narednoj tabeli (Tabela 12) sumirane su kljune razlike 
izmeu metode odlaganja i metode obaveza:  
 
Tabela 12 Razlike izmeu metode odlaganja i metode obaveza 
 
 
 
 
 
 
 
2.2.3. Problem priznavanja i merenja odloenih poreskih sredstava 
 
Nastojanje da se ispotuju definicije sredstava i obaveza onako kako su date u 
konceptualnim okvirima uticalo je da se metodom obaveza predvidi nastanak privremenih 
razlika kao uslov za priznavanje odloenih poreskih sredstava i obaveza.  Pri tome, 
oporezive privremene razlike gotovo uvek vode iskazivanju odloenih poreskih obaveza82, 
dok pojava odbitnih privremenih razlika zahteva podrobniju analizu koja moe rezultirati 
kako u priznavanju, tako i u odustajanju od priznavanja odloenih poreskih sredstava. 
Kompleksniji pristup prilikom priznavanja odloenih poreskih sredstava posledica je 
                                                
81 Elliott B., Elliott J., 2005, Financial Accounting and Reporting, 9th edition, Precentice Hall, pp. 371. 
82 Postoji nekoliko izuzetaka o emu emo nakandno vie govoriti.  
Metoda odlaganja Metoda obaveza 
Orijentacija na bilans uspeha Orijentacija na bilans stanja 
Princip korelacije Definicija sredstava i obaveza 
Vremenske razlike Privremene razlike 
Vaee poreske stope Budue poreske stope 
 120 
moguih neizvesnosti u pogledu toga da li e po osnovu ponitenja odbitnih privremenih 
razlika biti ostvaren priliv ekonomskih koristi u kompaniju, a to je jedan od osnovnih 
kriterijuma da bi dolo do priznavanja sredstva u bilansu stanja.  
Do pojave neizvesnosti ne dolazi samo u onim sluajevima kada se poreske 
posledice ponitenja odbitnih privremenih razlika, koje se ogledaju u umanjenju poreskih 
plaanja, mogu u skladu sa poreskim propisima preneti unazad, a pri tome je u ranijim 
godinama kompanija imala dovoljan oporezivi dobitak i poreska plaanja. Prenos unazad 
znai da se poreske utede prenose u ranije periode, ime se retroaktivno potrebna poreska 
plaanja u ovim periodima svode na nii nivo, te se uinjena pretplata refundira poreskom 
obvezniku.  
Pretpostavimo, na primer, da je kompanija imala odreenu odbitnu razliku u tekuoj 
godini, koja e da bude ponitena u naredne tri godine. Neka se pri tome desi da u drugoj 
godini kompanija nema oporezivi dobitak (po osnovu ostalih stavki prihoda i rashoda, bez 
uzimanja u obzir konkretne odbitne razlike), pa stoga ni zahtevana poreska plaanja. U toj 
godini kompanija onda nee da bude u mogunosti da iskoristi ponitenje odbitne razlike za 
umanjenje poreskih plaanja, jer se ionako nikakva plaanja od nje ne zahtevaju. Meutim, 
ova odbitna razlika vodie iskazivanju poreskog gubitka i ukoliko je dozvoljeno poreskim 
propisima da se taj gubitak prenese unazad, na primer 5 godina, a kompanija je imala 
dovoljne oporezive dobitke u tim godinama da bi sada mogla da ih saldira sa poreskim 
gubitkom, onda e kompanija ostvariti povraaj ranije plaenih poreza i tako e imati priliv 
ekonomskih koristi. Ovo je situacija gde bi sa aspekta tekueg obraunskog perioda bilo 
potpuno opravdano da se po osnovu odbitne privremene razlike prizna odloeno poresko 
sredstvo, jer ak i ako kompanija ne bude bila dovoljno profitabilna u narednim periodima 
(periodima ponitenja odbitne razlike), priliv koristi se ne dovodi u pitanje, jer su ve 
nastali dovoljni oporezivi dobici u ranijim periodima, koji su dokaz da e odloeno poresko 
sredstvo zaista i biti realizovano.  
Meutim, kada nije mogue ostvariti povraaj ranije plaenih poreza, bilo zbog toga 
to nije predvien prenos unazad ili u prolosti nije postojao dovoljan oporezivi dobitak, 
onda je iskorienje odloenih poreskih sredstava uslovljeno postojanjem dovoljnog 
oporezivog dobitka u periodu ponitenja odbitne razlike ili i u nekoliko narednih godina, 
 121 
ako je poreskim propisima dozvoljen prenos gubitaka unapred. S obzirom da nije unapred 
poznato da li e u buduim periodima biti ostvaren oporezivi dobitak i koliko e on iznositi, 
priznavanje odloenih poreskih sredstava u ovim sluajevima bilo je isprva predmet 
osporavanja.83 Ipak, kao i u mnogim drugim sluajevima, prihvaeno je da 
raunovodstvena procena koja se razumno izvri ne umanjuje pouzdanost finansijskih 
izvetaja, a znaajno doprinosi relevantnosti pruenih informacija, pa je priznavanje 
odloenih poreskih sredstava dozvoljeno kada je verovatno da e postojati dovoljan 
oporezivi dobitak u budunosti. Drugim reima, mogue je priznati samo onaj deo 
odloenih poreskih sredstava za koji je verovatno da e biti realizovan.  
U MRS 12 nije dato preciznije objanjenje termina “verovatno”, pa postoje razliita 
tumaenja u pogledu potrebne verovatnoe. Prema ranijoj verziji MRS 12 bilo je dovoljno 
“razumno oekivanje” realizacije da bi se po osnovu odbitnih privremenih razlika priznala 
odloena poreska sredstva. Moe se onda zakljuiti da je dolo do odreenog pootravanja 
kriterijuma priznavanja. Po mnogim tumaenjima MRS 12 postavlja visok prag 
verovatnoe za priznavanje odloenih poreskih sredstava i to oko 75-80% ili ak vie.84 Po 
amerikim opteprihvaenim raunovodstvenim principima (GAAP) odloena poreska 
sredstva treba da budu priznata ako je  “vie verovatno da hoe nego da nee” biti 
realizovana. Ovom formulacijom izbegnut je suvie rigidan pristup priznavanju odloenih 
poreskih sredstava, gde je za priznavanje potrebno prei postavljeni prag verovatnoe. Sa 
druge strane nije se mogao prihvatiti kao suvie liberalan ni pristup gde se postavlja prag 
verovatnoe za nepriznavanje, to bi impliciralo da se sredstvo prizna osim ako je 
verovatno da nee biti realizovano. Na kraju  je izabran  kriterijum  „verovatnije da hoe 
nego da nee“,  jer  obezbeuje  istovremeno: 
                                                
83 Kada se u SAD prelo sa metode odlaganja na metodu obaveza, SFAS br. 96 zabranjivao je priznavanje 
odloenih poreskih sredstava, ija je realizacija zavisila od budueg dobitka. Smatralo se da nije zadovoljen 
kriterijum naveden u samoj definiciji sredstava, a to je - da je ve nastao dogaaj koji rezultuje u pravu 
entiteta na priliv ekonomskih koristi. Budui dobitak jo nije nastao. Prema: Schroeder G. R., Clark W. M., 
Cathey M. J., 2005, Financial Theory and Analysis: Text readings and cases, Eight edition, Wiley, pp. 400-
401. 
84Epstein J. B., Mirza A. A., 2005, Interpretation and Application of International Accounting and Financial 
Reporting Standards, Wiley, pp. 484. 
 
 122 
• priznavanje sredstva ako je verovatnoa  realizacije  budue  poreske koristi  
vea  od  50%  (afirmativni  pristup) i 
• priznavanje sredstva osim ako je verovatnoa nerealizacije budue poreske 
koristi vea od 50%  (impariteti  pristup).85 
Praktino sprovoenje postavljenih kriterijuma za priznavanje odloenih poreskih 
sredstava nije jednostavno. Prilikom prosuivanja da li e postojati dovoljan oporezivi 
dobitak najloginije je krenuti od moguih izvora oporezivog dobitka i njihove 
raspoloivosti u vreme ponitenja odbitnih razlika. Na taj nain moe se doi do 
prihvatljivih dokaza da je realizacija odloenih poreskih sredstava verovatna.86  
Jedan od dogaaja, koji izvesno vodi kreiranju oporezive dobiti, jeste ponitenje 
oporezivih privremenih razlika. Ako se ovaj dogaaj oekuje i po tom osnovu stvaranje 
dovoljnog oporezivog dobitka onda je priznavanje odloenih poreskih sredstava potpuno 
opravdano. Naravno, neophodna je i vremenska usklaenost, pa je potrebno da se oekuje 
ponitenje oporezivih privremenih razlika u onom periodu kada dolazi i do ponitenja 
odbitnih privremenih razlika ili u onim periodima u koje se proizali (iz ponitenja odbitnih 
razlika) poreski gubitak moe preneti unapred ili unazad. Meutim, uzimanje u obzir 
oporezivih razlika, koje jo nisu nastale, nego se oekuje da e nastati u budunosti i da e 
moi da se ponite upravo kad i ve postojee odbitne privremene razlike ne smatra se 
opravdanim. Kao dokaz realizacije odloenih poreskih sredstava mogu posluiti samo 
budua ponitenja ve nastalih (postojeih) oporezivih privremenih razlika. 
Ako nema dovoljno oporezivih razlika, treba istraiti da li postoje druge injenice 
koje ukazuju da je verovatno da e kompanija imati oporezive dobitke u periodu u kojem se 
ponitavaju odbitne privremene razlike (ili u periodima u koje se moe preneti unapred ili 
unazad proizali poreski gubitak). U tom smislu korisno je sagledati kakav je trend   
oporezive dobiti postojao u prethodnom periodu, i kakva su oekivanja za budue periode. 
Ako kompanija kontinuelno profitabilno posluje i ima oporezivu dobit, onda je uglavnom 
                                                
85 Schroeder G. R., Clark W. M., Cathey M. J., 2005, Financial Theory and Analysis: Text readings and 
cases, Eight edition, Wiley, pp. 403. 
86 Raunovodstveni standardi (i MSFI i GAAP) sadre smernice koje olakavaju prosuivanje o priznavanju 
odloenih poreskih sredstava.  
 123 
verovatno da e tako biti i u budunosti i da e se moi iskoristiti odloena poreska 
sredstva.  
Ne mora se smatrati problematinim ni ukoliko postoji gubitak, ali se moe dokazati 
da je rezultat odreenih okolnosti, koje se nee ponavljati. Postojanje zagarantovanih 
profitabilnih poslova (postojanje ugovora ili neizvrenih porudina) takoe moe da bude 
dokaz da e nastati oporeziva dobit. Oporezivi dobici u tekuem ili prethodnim periodima 
su potvrda realizacije odloenih poreskih sredstava, ako mogu (u skladu sa zakonskim 
propisima) da poslue kao osnov za prebijanje sa proizalim (iz ponitenja razlika) 
poreskim gubicima koji se prenose unazad. Iskorienje odloenih poreskih sredstava se 
moe pretpostaviti i kada kompanija poseduje sredstva, ije su vrednosti (fer vrednosti) 
znaajno vee od njihovih poreskih osnovica.  
Pored ve navedenih situacija, realizacija odloenih poreskih sredstava je verovatna 
kada je kompanija u poziciji da putem poreskog planiranja sprei gubitak poreskih uteda 
tako to e obezbediti da se iskae dovoljan iznos oporezivog dobitka u odgovarajuem 
periodu, kada se ponitava odbitna privremena razlika ili u periodima u koje se moe 
preneti kreirani poreski gubitak unapred. Mogue je tako da kompanija pomeri iskazivanje 
oporezive dobiti unapred putem odlaganja odbitaka ili ranijeg ostvarenja prihoda i dobitaka. 
Na primer, preduzee moe da odloi rekonstrukciju nekog osnovnog sredstva za naredni 
period i po tom osnovu pomeri iskazivanje odnosnih trokova za kasniji period ili moe da 
proda odreena sredstva, ija je fer vrednost iznad poreske osnovice i tako iskae oporezivi 
dobitak.  
Treba imati u vidu i odreena ogranienja, koja mogu da ometu ostvarenje eljenog 
ishoda ovih aktivnosti. Najpre, u veini zemalja poresko zakonodavstvo pravi razliku 
izmeu pojedinih komponenti rezultata, pa se tako kapitalni dobici mogu saldirati samo sa 
kapitalnim gubicima, a redovni poslovni prihodi i dobici sa redovnim rashodima i 
gubicima. Drugo, poslovne odluke ne mogu da se donose imajui u vidu samo poreze, nego 
ukupan efekat po performanse preduzea. Kompanije neretko pribegavaju u ovim 
situacijama i konvertovanju sredstava koja produkuju neoporezive prihode, poput dravnih 
obveznica, u oporezive investicije. To se pokazuje isplativo, kada god, uz nepromenjen 
stepen rizika, kompanija ostvaruje na nove investicije neto prinose (posle oporezivanja) 
 124 
vee ili iste u odnosu na ranije, pa ak i manje, pri emu umanjenje moe da bude do visine 
iskorienih poreskih uteda, koje bi drugaije bile izgubljene.87  
Pored dokaza koji ukazuju na verovatnou realizacije odloenih poreskih sredstava, 
postoje okolnosti koje navode na zakljuak da nije verovatno da e odloena poreska 
sredstva biti iskoriena. Ako preduzee due posluje sa poreskim gubitkom i predvia se i 
dalje trend gubitaka ili ako preduzee i ranije nije uspevalo da iskoristi poreske utede u 
vidu odloenih poreskih sredstava, onda je nepriznavanje odloenih poreskih sredstava 
izvesnije. Ovo je posebno sluaj kada je period prenosa poreskih gubitaka unapred kratak, a 
oekuje se ponitenje znaajnijih iznosa odbitnih razlika. Neki dogaaji koji mogu da se 
loe odraze na poslovanje preduzea u budunosti takoe mogu da budu dokaz da nee biti 
kreiran dovoljan oporezivi dobitak. Naroito treba voditi rauna da preduzea, koja posluju 
u vie poreskih jurisdikcija ne mogu da koriste oporezivi dobitak u jednoj za prebijanje sa 
poreskim gubitkom u drugoj poreskoj jurisdikciji, to podrazumeva posebnu analizu za 
svaku jurisdikciju.  
U raunovodstvenim standardima je na razliite naine reeno prikazivanje 
priznatih, odnosno nepriznatih odloenih poreskih sredstava. Tako se po MSFI u bilansu 
stanja prikazuje samo onaj deo odloenih poreskih sredstava za koji je verovatno da e biti 
realizovan, dok se nepiznati deo obelodanjuje u napomenama uz finansijske izvetaje.88 U 
amerikim GAAP, odloena poreska sredstva se najpre prikazuju u celini, kao bruto iznos, 
a onda se preko ispravki vrednosti indirektno otpisuje deo koji ne zadovoljava kriterijum da 
je “vie verovatno da hoe nego da nee” biti realizovan, ime se odloena poreska sredstva 
svode na realiziv (neto) iznos. U prvom sluaju prednost se daje injenici da nepriznati deo 
odloenih poreskih sredstava zapravo predstavlja potencijalne dobitke, te ih kao i ostale 
potencijalne dobitke treba obelodaniti u napomenama. Sa druge strane, u amerikim GAAP 
predvia se indirektan otpis, ime se potencira da je neto iznos odloenih poreskih 
                                                
87 Pri konanoj oceni o isplativosti transakcije treba uzeti u obzir i transakcione trokove. 
88 Ovakav pristup je prihvaen i u francuskim GAAP. Prema: Guenther A. D., 2005, Financial Reporting and 
Analysis, McGraw-Hill Irwin, pp. 290. 
 
 125 
sredstava predmet procene, koja moe da se u buduim periodima promeni. Na konanu 
bilansnu suma ova razlika u prikazivanju nee se odraziti.89 
U svakom sluaju, ako se posle priznavanja odloenih poreskih sredstava okolnosti 
promene tako da se verovatnoa realizacije dela ili celine ovih sredstava smanji ispod 
zahtevane, neophodno je da se u tom obraunskom periodu otpie odloeno poresko 
sredstvo (direktno po MSFI, indirektno po amerikim GAAP) na teret rashoda po osnovu 
poreza na dobit. Takoe, ukoliko se oekivanja u pogledu nepriznatih (odnosno po GAAP 
indirektno otpisanih) odloenih poreskih sredstava promene, tako da se smatra verovatnim 
njihova realizacija, potrebno je izvriti njihovo priznavanje (po GAAP ukinuti ispravku 
vrednosti). Poto je re o promeni u raunovodstvenoj proceni, korekcija se obuhvata u 
rezultatu tekueg perioda, pa e za iznos poveanja odloenih poreskih sredstava biti 
smanjen rashod po osnovu poreza na dobit (ili povean prihod). Neophodna su i 
odgovarajua obelodanjivanja, kako bi se mogli pravilno tumaiti rezultujui iznosi, jer e 
ove korekcije dovesti do odstupanja efektivne od propisane poreske stope, odnosno uticae 
na odnos rashoda po osnovu poreza na dobit i raunovodstvenog dobitka.  
Odloena poreska sredstva stiu se po osnovu privremenih odbitnih razlika, ali i po 
osnovu poreskih gubitaka, kao i poreskih kredita. Poreski gubici nastaju u onim periodima 
u kojima je iznos poreskih odbitaka vei od poreskih prihoda. Veina poreskih 
zakonodavstava predvia da se poreski gubici mogu iskoristiti kao umanjenje oporezivih 
dobitaka u prolim ili buduim obraunskim periodima. Na taj nain fiskus uestvuje ne 
samo u ostvarenoj dobiti kompanija, nego snosi i deo tereta u sluaju gubitaka. Ovakav 
pristup je pravian i sa aspekta dugog roka, jer izjednaava kompanije koje imaju iste 
dugorone rezultate, s tim da neke od njih mogu konstantno da ostvaruju oporezive dobitke, 
dok druge mogu da imaju vee fluktuacije u periodinim rezultatima, pa nasuprot veim 
oporezivim dobicima da u nekim periodima imaju poreske gubitke. Prenos gubitaka u 
druge obraunske periode po pravilu je vremenski ogranien. U nekim zemljama dozvoljen 
je prenos gubitaka u prole periode (unazad), to rezultuje (ukoliko je ostvaren dovoljan 
oporezivi dobitak u godinama u koje je prenos dozvoljen) u pravu na refundiranje 
                                                
89 Razlika u bilansiranju odloenih poreskih sredstava po MSFI i GAAP moe da se pojavi zbog razliitih 
kriterijuma priznavanja (“verovatno” i “verovatnije da hoe nego da nee”).   
 126 
odgovarajueg iznosa ranije plaenih poreza. Poreske koristi su tako izvesne i raspoloive u 
kratkom roku. One se priznaju u bilansu stanja kao tekua poreska sredstva (potraivanje 
od fiskusa), a u bilansu uspeha kao tekui poreski prihodi.  
Ako poreskim propisima nije dozvoljen prenos gubitka unazad ili ne postoji u 
prolim periodima dovoljan oporezivi dobitak za saldiranje sa nastalim poreskim gubitkom, 
onda po pravilu postoji mogunost da se poreski gubitak prenese unapred.90 Ovaj prenos 
umanjie iznos poreza koji e se platiti u budunosti, a svaka budua poreska uteda 
kvalifikuje se za priznavanje u vidu odloenog poreskog sredstva. Ovo sredstvo bi se 
dobilo kao proizvod iznosa gubitka, koji se prenosi unapred, i poreske stope.  
Za sva odloena poreska sredstva, bez obzira da li proistiu iz odbitnih privremenih 
razlika ili poreskih gubitaka, vai isto ogranienje da je njihovo priznavanje uslovljeno 
prihvatljivom verovatnoom njihove realizacije. U tom smislu treba paljivo razmotriti sve 
raspoloive dokaze u prilog njihovog priznavanja (ili nepriznavanja), s tim to je kod 
odloenih poreskih sredstava po osnovu poreskih gubitaka situacija jo kompleksnija, jer 
sam nastanak gubitka stvara sumnju u moguu realizaciju buduih koristi. Takoe, period u 
kojem se utede mogu iskoristiti je ogranien. Ukoliko preduzee loe posluje korisnije mu 
je da poseduje odloena poreska sredstva koja proistiu iz odbitnih privremenih razlika, jer 
tu ne postoji rok iskorienja. U meri u kojoj je mogue treba onda da se odloi ponitenje 
ovih razlika i tako njihovo konvertovanje u gubitke, koji nose poresku utedu ogranien 
vremenski period.  
Trei izvor odloenih poreskih sredstava su neiskorieni poreski krediti. Dok 
poreski  odbici umanjuju poresku osnovicu  (oporezivi dobitak) poreski krediti umanjuju 
iznos poreza koji bi trebalo da se plati (tekuu poresku obavezu) i stoga je njihova vrednost 
za kompaniju vea od odbitka u istom iznosu. Ukoliko ostvari pravo na poreski kredit 
kompanija e po tom osnovu trpeti manju efektivnu poresku stopu od propisane. Meutim, 
poto putem poreskih kredita fiksus gubi deo poreskih prihoda, uslovi njihovog 
                                                
90 U SAD-u postoji propisan hronoloki raspored, tako da se gubitak najpre prenosi unazad u prvu, odnosno 
drugu godinu pre nego to je gubitak nastao, a ako odreeni iznos pretekne on se moe oduzeti od oporezivih 
dobitaka ostvarenih u narednih 20 godina. U Republici Srbiji dozvoljen je samo prenos poreskog gubitka 
unapred i to u periodu od 5 godina. 
 127 
odobravanja, odnosno izbor aktivnosti koje e se na ovaj nain stimulisati, predmet su 
paljivog razmatranja i restriktivnog pristupa.  
Prilikom donoenja poslovnih odluka kompanije treba da uzimu u obzir poreske 
utede koje mogu da se ostvare po osnovu poreskih kredita. Ipak treba imati u vidu da se 
koristi od kredita zasnivaju na pretpostavci da e preduzee imati dovoljan oporezivi 
dobitak i na njemu zasnovanu obavezu plaanja poreza, koju e moi da umanji putem 
ovog kredita. Ukoliko se kredit ne iskoristi u tekuem periodu zbog nedovoljnog 
oporezivog dobitka, mogue je u veini poreskih jurisdikcija izvriti prenos neiskorienih 
kredita u budue periode. Prenos je obino vremenski ogranien.91 Poto u buduim 
periodima neiskorieni krediti mogu da umanje poreska plaanja onda predstavljaju i 
povod za priznavanje odloenih poreskih sredstava, uz ogranienja i dokaze koji su ve 
obrazloeni u vezi sa bilansiranjem ove pozicije.  
Odloena poreska sredstva se odvojeno priznaju i mere u odnosu na odloene 
poreske obaveze. Meutim, kada se sredstva realizuju i obaveze izmiruju u istoj poreskoj 
jurisdikciji i kada je zakonom dozvoljeno saldiranje tekuih poreskih sredstava i obaveza, 
onda je dovoljno u bilansu stanja iskazati neto efekat na budua poreska plaanja. 
Transparentnost bilansa stanja time nije ugroena, dok se postie bolja preglednost, a u 
napomenama je svakako neophodno detaljno izloiti izvore pojedinih sredstava i obaveza, 
to omoguava dublju analizu i predvianja novanih tokova po osnovu ovih pozicija.  
 
2.2.4. Postupak primene metode obaveza 
 
Moe se zakljuiti iz prethodnog izlaganja da primena metode obaveza nije 
jednostavna. Da bi pozicije u vezi sa porezom na dobit bile pravilno iskazane, korisno je 
postupak njihovog priznavanja i merenja adekvatno strukturirati. Ovaj postupak sprovodi se 
na kraju godine, a odgovarajue aktivnosti i redosled njihovog izvoenja mogli bi da se 
predvide na sledei nain:  
 
                                                
91 U Srbiji je to period od 5 godina.  
 128 
I  Utvrivanje tekuih poreza  
1. Na osnovu raunovodstvenog dobitka (gubitka) i zahtevanih prilagoavanja 
izraunati oporezivu dobit ili poreski gubitak. Sa brojem dva oznaene su aktivnosti 
koje treba sprovesti ako kompanija ostvari oporezivu dobit, a pod brojem tri 
aktivnosti koje slede u sluaju poreskog gubitka.  
2. Oporezivu dobit treba najpre umanjiti za eventualni preneti gubitak iz ranijih godina 
i to maksimalno do visine nastale oporezive dobiti. Ukoliko se na taj nain 
oporeziva dobit svodi na nulu to implicira izostanak tekuih poreskih rashoda i 
obaveza. Ako iznos oporezive dobiti ostane iznad nule onda na njega treba primeniti 
vaeu poresku stopu. Dobijeni iznos poreza potom treba umanjiti za odobrene 
poreske kredite i tako izraunati konani iznos poreza koji treba da se plati u 
tekuem periodu. Mogue je da krediti u potpunosti eliminiu obavezu plaanja 
poreza, ime opet izostaje evidentiranje tekuih poreskih rashoda i obaveza. Ako to 
nije sluaj nego po poreskoj prijavi treba da se plati odreeni iznos poreza, taj iznos 
bie priznat kao tekui poreski rashod i tekua poreska obaveza. Najee je ve 
deo tekuih poreza plaen, pa je evidentirano sredstvo u vidu unapred plaenih 
poreza, koje sada treba da se saldira sa utvrenom tekuom poreskom obavezom. 
Samo onaj deo poreza koji jo nije plaen pojavie se kao tekua poreska obaveza u 
bilansu stanja, dok ukoliko je iznos unapred plaenih poreza vei od tekue obaveze 
po poreskoj prijavi, u bilansu stanja pojavie se tekue poresko sredstvo.  
3. Kada nastane poreski gubitak, a zakonom je dozvoljena mogunost njegovog 
prenosa u nekoliko prethodnih perioda, potrebno je utvrditi da li postoji dovoljna 
oporeziva dobit u tim periodima, koja se moe saldirati sa prenetim gubitkom. 
Gubitak se moe preneti unazad samo do visine nastale oporezive dobiti. Na taj 
iznos gubitka koji se prenosi (celina ili deo gubitka) potrebno je primeniti poresku 
stopu i tako izraunati tekue poresko sredstvo i tekui poreski prihod.  
 
II Utvrivanje odloenih poreza  
 129 
4. Utvrditi poreske osnovice za sva sredstva i obaveze prikazane u bilansu stanja.92 
5. Utvrditi da li postoje stavke koje daju povod za odloene poreze, a nisu priznate u 
bilansu stanja, kao i da li postoje gubici ili neiskorieni krediti, koji se prenose 
unapred. Prvi sluaj moe da se javi kada su neki trokovi odmah priznati kao 
rashod perioda u bilansu uspeha (pa tako nisu priznati kao sredstvo, a istovremeno 
nije dolo ni do stvaranja obaveze, jer je plaanje izvreno u gotovom), dok e u 
poreske svrhe biti odbijeni tek u nekom narednom periodu (jer se zahteva postepeno 
priznavanje ovog odbitka u duem periodu), onda je poreska osnovica sredstva 
iznos koji e biti dozvoljen da se odbije u poreske svrhe u narednim periodima, dok 
je knjigovodstvena vrednost nula, pa postoji privremena razlika.  
6. Izraunati privremene razlike.  
7. Primeniti odgovarajuu poresku stopu na privremene razlike i izraunati 
potencijalne iznose odloenih poreskih sredstava ili obaveza. 
8. Utvrditi da li dobijene iznose treba priznati kao odloena poreska sredstava, kao 
odloene poreske obaveze ili ih uopte ne treba priznati.  Prilikom odreivanja da li 
iz privremene razlike proistie odloeno poresko sredstvo ili obaveza treba se 
rukovoditi izvedenim pravilima na osnovu vrste elementa kod koje se razlika javlja 
(sredstvo ili obaveza) i odnosa knjigovodstvene vrednosti i poreske osnovice. 
Testiranje na nepriznavanje je neophodno, jer raunovodstveni standardi po pravilu 
predviaju odreene izuzetke, kada po osnovu privremenih razlika ne dolazi do 
priznavanja odloenih poreskih sredstava ili obaveza. Kod odloenih poreskih 
sredstava treba ispitati i da li zadovoljavaju kriterijum verovatnoe u pogledu 
njihove realizacije.  
9. Izraunati ukupan iznos odloenih poreskih sredstava i obaveza na dan bilansa. 
10. Izraunati promenu u odloenim poreskim sredstvima i obavezama poredei krajnje 
sa poetnim stanjem. Ova promena se knjigovodstveno evidentira na raunima 
odloenih poreskih sredstava i obaveza, a neto efekat jeste iznos odloenog 
poreskog rashoda ili prihoda. 
III Utvrivanje ukupnog poreskog rashoda (prihoda) 
                                                
92 Iskljuuju se samo pozicije u vezi sa porezom na dobit.  
 130 
11. Izraunati ukupan rashod po osnovu poreza na dobit na osnovu tekueg poreskog 
rashoda (ili prihoda) i odloenog poreskog rashoda (ili prihoda). 
 
S obzirom da je utvrivanje odloenih poreza najkompleksnije, kao dobro reenje za 
sprovoenje potrebnih aktivnosti namee se tabelarni prikaz, koji e ceo postupak uiniti 
preglednijim, a i obezbediti njegovu kompletnost, odnosno spreiti sluajno ili namerno 
izostavljanje nekih koraka. Mogui izgled tabelarnog prikaza dat je u Tabeli 13. 
U crveno obojenim poljima ove Tabele dobijaju se iznosi, koji su konaan produkt 
obrauna odloenih poreza. Odloena poreska sredstva i obaveze na dan 31.12. pojavie se 
kao bilansni iznosi ili ako je prihvatljivo njihovo saldiranje iskazuje se samo iznos neto 
odloenih poreskih obaveza (OPO31.12.-OPS31.12.>0) ili neto odloenih poreskih sredstava 
(OPS31.12.-OPO31.12.>0). Nepriznati iznosi sredstava i obaveza su predmet obelodanjivanja.  
Promene odloenih poreskih sredstava i obaveza knjigovodstveno se obuhvataju na 
ovim raunima. Istovremeno se vri knjienje neto efekta ovih promena i na 
odgovarajuem raunu uspeha.  Mogue je pri tome nekoliko kombinacija. Ako se u toku 
perioda: 
 iznos odloenih poreskih obaveza povea, a iznos odloenih poreskih sredstava 
smanji onda sledi: 	 OPO + 	 OPS = odloeni poreski rashod; 
 iznos odloenih poreskih obaveza smanji, a iznos odloenih poreskih sredstava 
povea onda sledi: 	 OPO + 	 OPS = odloeni poreski prihod; 
 iznos odloenih poreskih obaveza povea, a povea se i iznos odloenih poreskih 
sredstava i pri tome je:  
o 	 OPO > 	 OPS, onda je 	 OPO - 	 OPS = odloeni poreski rashod; 
o 	 OPO < 	 OPS, onda je 	 OPS - 	 OPO = odloeni poreski prihod; 
 iznos odloenih poreskih obaveza smanji, a smanji se i iznos odloenih poreskih 
sredstava i pri tome je:  
o 	 OPO > 	 OPS, onda je 	 OPO - 	 OPS = odloeni poreski prihod; 
o 	 OPO < 	 OPS, onda je 	 OPS - 	 OPO = odloeni poreski rashod. 
 
 
 131 
Tabela 13 Tabelarni prikaz obrauna odloenih poreza 
  
N
ap
om
en
a 
               
S
re
ds
ta
va
 
               
N
ep
ri
zn
at
i i
zn
os
 
O
ba
ve
za
 
               
O
dl
o
en
a 
po
re
sk
a 
sr
ed
st
va
  
               
O
dl
o
en
e 
po
re
sk
e 
ob
av
ez
e 
               
P
ot
en
ci
ja
ln
i 
iz
no
s 
 
O
P
O
* 
il
i 
O
P
S
**
 
               
P
or
es
ka
 
st
op
a 
               
P
ri
vr
em
en
e 
ra
zl
ik
e 
               
P
O
 
               
K
V
 
               
 A
K
T
IV
A
 
P
oz
ic
ij
a 
1 
P
oz
ic
ij
a 
 2
 
…
 
P
oz
ic
ij
a 
n 
O
B
A
V
E
Z
E
 
P
oz
ic
ij
a 
1 
P
oz
ic
ij
a 
 2
 
…
 
P
oz
ic
ij
a 
n 
N
ep
ri
zn
at
e 
st
av
ke
 
P
R
E
N
O
S
 
G
U
B
IT
K
A
 i
 
K
R
E
D
IT
A
 
U
N
A
P
R
E
D
IZ
N
O
S
I 
N
A
 
D
A
N
 3
1.
12
. 
IZ
N
O
S
I 
N
A
 
D
A
N
 0
1.
01
. 
P
R
O
M
E
N
A
 
*OPO=Odloene poreske obaveze; **OPS=Odloena poreska sredstva 
                  Prilagoeno prema: Deloitte Touche Tohmatsu, 2003, Accounting for Income Taxes -  
                                                  A Guide to SSAP 12 (Revised), pp. 103. 
 132 
Iznos tekuih rashoda ili prihoda koriguje se za odloene rashode ili prihode kako bi 
se dolo do ukupnog rashoda (prihoda) po osnovu poreza na dobit. U bilansu uspeha 
dovoljno je objaviti samo ukupan iznos rashoda (prihoda), ali je u napomenama  
neophodno jasno podvojiti tekuu i odloenu komponentu.  
Odloeni poreski rashodi ili prihodi se u odreenim sluajevima ipak ne priznaju 
preko bilansa uspeha, nego direktno na odgovarajuim raunima sopstvenog kapitala. 
Ovakav tretman proistie iz osnovne logike metode obaveza da priznavanje dogaaja i 
transakcija ne treba odvajati od priznavanja njihovih poreskih efekata. Prema tome, ako se 
neke stavke rezultata ne evidentiraju preko rauna uspeha, nego u okviru sopstvenog 
kapitala onda je potreban i konzistentan tretman za njihove poreske posledice.  
Na primer, kompanija moe da poseduje hartije od vrednosti, koje se prema 
raunovodstvenim pravilima klasifikuju kao raspoloive za prodaju, pa kao takve mere po 
fer vrednosti, pri emu se promene u fer vrednosti, tj. dobici i gubici nastali kao posledica 
ponovnog vrednovanja, priznaju u okviru sopstvenog kapitala. Ovi dobici i gubici se esto 
nazivaju nerealizovanim, jer nisu ostvareni u trinim transakcijama. Za poreske svrhe oni 
se obino ne priznaju dok ne doe do stvarne realizacije, tako da se poreska osnovica ovih 
sredstava ne prilagoava na fer vrednost. Knjigovodstvena vrednost i poreska osnovica tako 
postaju razliite i kreiraju se privremene razlike. Po osnovu privremenih razlika priznaju se 
odloena poreska sredstva ili obaveze.  
Meutim, poto se dobici i gubici na promeni vrednosti priznaju u okviru 
sopstvenog kapitala na istom mestu treba da se iskae i povezani porez (poreski rashod ili 
prihod). To se uobiajeno ini tako to se nerealizovani dobici i gubici odmah koriguju za 
odloeni poreski rashod ili prihod, tako da se njihovo prikazivanje vri u iznosu posle 
oporezivanja. Odloeni poreski rashodi ili prihodi se ne iskazuju kao posebne stavke.  
Imajui u vidu da se deo odloenih poreza priznaje u okviru sopstvenog kapitala, 
korisno je u prethodnom tabelarnom prikazu predvideti u kolonama odloenih poreskih 
obaveza i odloenih poreskih sredstava po dve potkolone, kako bi se razdvojio deo 
odloenih poreza koji e da bude priznat kao rashod ili prihod u bilansu uspeha od onog 
dela koji e da bude priznat u bilansu stanja (sopstvenom kapitalu). Radi ilustracije 
 133 
posluiemo se primerom sa samo dve pozicije i upotrebiemo skraenu verziju tabele 
samo sa potrebnim kolonama za ovaj sluaj (Tabela 14):  
 
Tabela 14 Ilustracija obrauna odloenih poreza u tabelarnoj formi uz uvaavanje 
unutarperiodine alokacije poreza  
 
OPO  KV PO Privremena 
razlika 
Poreska 
stopa 
Potencijalni 
iznos OPO Bilans 
uspeha 
Bilans 
stanja 
Napomene 
Nekretnine 150.000 120.000 30.000 20% 6.000 6.000  a 
HoV 
raspoloive 
za prodaju 
  
24.000 
  
23.000 
  1.000 20%    200  200 b 
Iznosi na 
dan 31.12. 
     6.000 200  
Iznosi na 
dan 01.01 
     4.500 120  
Promena      1.500   80  
Napomene:  
a) Privremena razlike kod nekretnina posledica je ubrzane amortizacije u poreske svrhe. 
b) Privremena razlika kod HoV raspoloivih za prodaju nastaje usled merenja ovih hartija po fer 
vrednosti u svrhe finansijskog izvetavanja. U ovom primeru to je dovelo do priznavanja poveanja 
u vrednosti. Ovo poveanje (nerealizovani dobitak) priznaje se u okviru sopstvenog kapitala.  
 Prilagoeno prema: Deloitte Touche Tohmatsu, 2003, Accounting for Income Taxes - A Guide to   
SSAP 12  (Revised), pp. 103. 
 
Ukupno poveanje odloenih poreskih obaveza je 1.580 din. (1.500 + 80) i ono se 
ralanjava na: odloeni poreski rashod u iznosu od 1.500 din., koji se priznaje u bilansu 
uspeha i odloeni poreski rashod od 80 din. koji se priznaje kao smanjenje dobitka na HoV 
raspoloivim za prodaju. Ako pretpostavimo da su tekui poreski rashodi i tekua poreska 
obaveza 6.000 din., onda bi knjigovodstveni stav izgledao:  
 
      Opis ra	una              Duguje         Potrauje 
Rashodi po osnovu poreza na dobit      7.500 
Revalorizacione rezerve                        80 
  Tekue poreske obaveze       6.000 
            Odloene poreske obaveze      1.580 
 
U bilansu uspeha bili bi vidljivi rashodi po osnovu poreza na dobit u iznosu od 
7.500 din. Ralanjavanje ovog iznosa na tekuu i odloenu komponentu (6.000 i 1.500) 
vidljivo je u napomenama, ali je mogue da bude uinjeno i u samom bilansu uspeha. U 
bilansu stanja iskazuju se tekue i odloene poreske obaveze u iznosu od 6.000 i 1.580 din., 
 134 
respektivno. Iznos odloenog poreskog rashoda od 80 din. koji je priznat u okviru 
sopstvenog kapitala nije i posebno prikazan, ali se njegovo obelodanjivanje vri u 
napomenama.93 
 
2.2.5. Unutarperiodina alokacija poreza 
 
Odloeni porezi posledica su meuperiodine alokacije poreza, koja je 
karakteristina za metodu obaveza. Meutim, iz prethodnog izlaganja proizlazi da metoda 
obaveza zahteva i unutarperiodinu alokaciju poreza. Ceo iznos poreza na dobit koji se 
odnosi na neki obraunski period nee tako da bude prikazan na jednom mestu, nego se 
alocira na nekoliko pozicija u finansijskim izvetajima. Rashodi po osnovu poreza na dobit, 
koji se iskau u bilansu uspeha i u vezi su sa raunovodstvenim dobitkom iz redovnog 
poslovanja, ne predstavljaju stoga ukupan porez, ali po pravilu ine njegov najvei deo. 
Ako se neke stavke na koje se porezi odnose ne prikazuju u bilansu uspeha nego direktno u 
okviru sopstvenog kapitala, onda  se i povezani porezi tu priznaju i to tako to se ove stavke 
prikazuju u iznosima posle oporezivanja. Pored pomenutih nerealizovanih dobitaka i 
gubitaka na finansijskim sredstvima raspoloivim za prodaju, postoje i drugi primeri stavki 
koja se zajedno sa poreskim efektom priznaju u sopstvenom kapitalu, poput promene 
knjigovodstvene vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme utvrene prilikom ponovnog 
vrednovanja.  
Prilagoavanje iznosa nerasporeenog dobitka u sluaju promene raunovodstvene 
politike ili korekcije neke greke iz prethodnih perioda podrazumeva takoe utvrivanje i 
priznavanje povezanih poreskih posledica. Nerasporeeni dobitak se formira iz ostvarenih 
periodinih dobitaka, koji su zadrani u poslovanju i kao takvi nisu raspodeljeni 
vlasnicima, ali svakako moraju da budu umanjeni za porez na dobit. Iskazivanje 
nerasporeenog dobitka je stoga u iznosu posle oporezivanja. Kada se pree na novu 
raunovodstvenu politiku ili koriguje nastala greka, poetni saldo nerasporeene dobiti 
treba da se prilagodi na nain kao da se nova raunovodstvena politika oduvek 
                                                
93 Po paragrafu 81 a) MRS 12 obelodanjuje se agregatni iznos odloenih poreza priznatih u okviru sopstvenog 
kapitala.  
 135 
primenjivala, odnosno kao da greka nije nastala (retroaktivno je potrebno da se izvre sve 
neophodne korekcije). To onda podrazumeva utvrivanje ne samo kako bi izgledali dobici 
u ranijim godinama, nego i odgovarajui rashodi po osnovu poreza na dobit.  
Pretpostavimo, na primer, da je u 2010. godini utvreno da je u prethodnoj godini 
proputeno evidentiranje obezvreenja zaliha robe u iznosu od 350.000 din. U narednoj 
tabeli (Tabela 15) prezentovani su iznosi dobitka za 2009. i 2010. godinu pre nego to je 
izvrena korekcija greke:   
 
Tabela 15 Ilustrativni primer za korekciju greke - iznosi relevantnih pozicija pre nego 
to je greka ispravljena 
 
Pozicije 2010 2009 
Dobitak pre oporezivanja   4.000.000 3.800.000 
Porez na dobit*      800.000    760.000 
Dobitak posle oporezivanja   3.200.000 3.040.000 
Nerasporeeni dobitak na poetku perioda   9.040.000 6.000.000 
Nerasporeeni dobitak na kraju perioda**  12.240.000 9.040.000 
            * Pretpostavili smo poresku stopu od 20%, kao i da nema odstupanja efektivne  
               od propisane poreske stope. 
              ** Ceo iznos dobitka posle oporezivanja zadran je u poslovanju. 
 
Iznosi u bilansu uspeha za 2009. godinu treba da se preraunaju kao da greka nije 
nastala. Iznos dobitka posle oporezivanja treba da se umanji za 350.000 din., ali to povlai i 
korekciju rashoda po osnovu poreza na dobit, to je prikazano u narednoj tabeli (Tabela 
16):  
 
Tabela 16 Ilustracija preraunavanja iznosa u bilansu uspeha radi korekcije greke  
 
 Pre korekcije Korekcija Posle korekcije 
Dobitak pre oporezivanja 3.800.000 -350.000 3.450.000 
Porez na dobit    760.000  - 70.000    690.000 
Dobitak posle oporezivanja 3.040.000 -280.000 2.760.000 
 
Efekat greke eliminie se prilagoavanjem nerasporeenog dobitka na poetku 
2010. godine i to za iznos promene u dobitku pre oporezivanja, koja je korigovana za 
poreski efekat, a to je 280.000 din. [350.000*(1-0,20)]. Deo Izvetaja o promenama na 
sopstvenom kapitalu u vezi sa nerasporeenim dobitkom izgledao bi na sledei nain 
(Tabela 17): 
 136 
 
Tabela 17 Ilustracija dela Izvetaja o promenama na sopstvenom kapitalu sa korekcijom 
greke 
 
 2010 2009 
Nerasporeeni dobitak na poetku perioda 9.040.000 6.000.000 
Efekat korekcije greke (280.000) - 
Nerasporeeni dobitak na poetku perioda posle korekcije 
greke 
8.760.000 6.000.000 
Neto dobitak posle oporezivanja 3.200.000 2.760.000 
Nerasporeeni dobitak na kraju perioda 11.960.000 8.760.000 
 
 Poreska posledica korekcije greke je poreska uteda od 70.000 din. Re je o 
buduoj poreskoj utedi, jer se obezvreenje zaliha priznaje u poreske svrhe tek poto se 
potvrdi putem trine transakcije (raunovodstveno priznavanje gubitka prethodi 
poreskom). Budua poreska uteda se obuhvata putem priznavanja odloenih poreskih 
sredstava, a sa druge strane imamo priznavanje odloenih poreskih prihoda, koje se u ovom 
sluaju (korekcija greke) vri direktno u okviru sopstvenog kapitala, na poziciji 
nerasporeenog dobitka, koja se iskazuje u iznosu posle oporezivanja. Umesto da 
umanjenje nerasporeenog dobitka bude 350.000 din. zbog priznavanja poreske utede od 
70.000 din. umanjenje e iznositi svega 280.000 din.94  
Poreski rashodi ili prihodi koji se priznaju direktno u sopstvenom kapitalu predmet 
su obelodanjivanja. Unutarperiodina alokacija poreza podrazumeva ne samo alokaciju 
poreza izmeu bilansa uspeha i bilansa stanja, nego i u okviru bilansa uspeha. Ukoliko je 
kompanija pored redovnog poslovanja u posmatranom periodu otuila neki svoj deo ili 
namerava da ga otui (pa ga je klasifikovala kao deo koji se dri radi prodaje), a taj deo 
zadovoljava raunovodstvenu definiciju prestanka poslovanja95, onda se po ovom osnovu 
                                                
94 Knjigovodstveni stav po osnovu korekcije greke izgledao bi na sledei nain:  
Opis ra	una Duguje Potrauje 
Nerasporeeni dobitak 280.000  
Odloena poreska sredstva   70.000  
                   Zalihe   350.000. 
 
95 Po MSFI 5 potrebno je da taj deo zadovoljava neki od sledeih opisa:  predstavlja odvojenu znaajniju 
liniju poslovanja ili geografsku oblast poslovanja; deo je jedinstvenog koordinisanog plana za prodaju 
odvojene linije poslovanja ili geografske oblasti poslovanja; ili je zavisni entitet steen samo da bi bio ponovo 
prodat. 
  
 137 
ostvareni rezultat mora odvojeno prikazati od rezultata iz redovnog poslovanja. Pri tome, u 
vezi sa prestankom poslovanja mogu da se pojave dva rezultata: dobitak (gubitak) ostvaren 
radom tog dela kompanije (do datuma prodaje) i dobitak (gubitak) ostvaren na njegovoj 
prodaji. Zbog razliitog karaktera, potrebno je posebno iskazati i jedan i drugi rezultat. 
Svaki od ovih rezultata povlai i odreeni porez na dobit, pa metoda obaveza zahteva da se 
taj porez pridrui povezanim pozicijama. Uobiajeno je iskazivanje dobitaka (gubitaka) po 
osnovu prestanka poslovanja u iznosima posle oporezivanja, to znai da nema posebnog 
iskazivanja poreskih rashoda (prihoda), ali se to ini u napomenama.96 Odvajanje poreskih 
posledica aktivnosti koje se nastavljaju od poreskih posledica onih aktivnosti koje se 
obustavljaju preduslov je za uspeno predvianje buduih novanih tokova po osnovu 
poreza, te je insistiranje na unutarperiodinoj alokaciji poreza vano sa aspekta 
upotrebljivosti prezentiranih informacija o porezima. 
U okvire unutarperiodine alokacije poreza moemo svrstati i jedan specifian 
tretman odloenih poreza, koji se javlja prilikom poslovnih kombinacija. Po pravilu,  
priznavanje odloenih poreskih sredstava i obaveza, kao i promena u ovim pozicijama 
povlai i priznavanje odloenih poreskih prihoda ili rashoda u bilansu uspeha ili u okviru 
sopstvenog kapitala. Meutim, u sluaju poslovnih kombinacija steena odloena poreska 
sredstva ili obaveze bie tretirani kao smanjenje odnosno poveanje iznosa gudvila.97   
Na kraju ovog izlaganja moe se zakljuiti da alokacija poreza, prvenstveno 
meuperiodina, ali i unutarperiodina, znaajno poveava upotrebnu vrednost informacija 
o porezu na dobit za korisnike finansijskih izvetaja. Meutim, iako nije sporno da je model 
odloenih poreza superiorniji od integrisanog modela izvetavanja, kao i da su 
usavravanjem ovog modela pronaena neka bolja reenja (metoda obaveza) od onih 
razvijenih na poetku (metoda odlaganja), injenica je takoe da model odloenih poreza 
jo uvek pati od odreenih slabosti i stoga nije panakea, nego izvetavanje o porezu na 
dobit ostaje i dalje vrlo kontroverzna i raunovodstveno izazovna tema za istraivanje.  
 
                                                
96 Ovakva obelodanjivanja predviena su paragrafom 81 h) MRS 12.  
97 O odloenim porezima u poslovnim kombinacijama bie vie rei u treem delu ovog rada.  
 
 138 
3. Ocena modela odloenih poreza 
 
Ideja odloenih poreza nije prvobitno lako prihvaena. Tako je stav Amerike 
raunovodstvene asocijacije (American Accounting Association – AAA) bio da “odloeni 
porezi nemaju uobiajene karakteristike sredstava i obaveza” i da je obuhvatanje poreza 
kao rashoda na obraunskoj osnovi “esto neopravdano komplikovano” i “ moe da bude 
pre zbunjujue nego to bi povealo transparentnost i zato je nepoeljno.”98 Komisija za 
hartije od vrednosti u SAD (The Securities and Exchange Commission) takoe je bila 
protiv meuperiodine alokacije poreza, koju je ocenila kao raunovodstveno sredstvo za 
stabilizaciju iskazanog periodinog rezultata.99 Ipak nije bilo mogue ignorisati distorzije u 
dobitku posle oporezivanja, koje je esto produkovala primena integrisanog modela 
izvetavanja, kao i manjkavost prezentiranih informacija o porezu na dobit za potrebe 
finansijske analize i predvianja, jer se u integrisanom modelu nije mogla uspostaviti 
logina veza izmeu poreza na dobit i raunovodstvenog dobitka. Upravo relevantnost 
pruenih informacija korisnicima finansijskih izvetaja bila je argument za definitivnu 
prevagu modela odloenih poreza nad integrisanim modelom.  
Model odloenih poreza je u svojoj prvoj varijanti, nazvanoj metoda odlaganja, 
poboljao iskaznu mo bilansa uspeha, ali posledice po izgled bilansa stanja i dalje nisu bile 
zadovoljavajue. Iznosi odloenih poreza prikazani u bilansu stanja nisu korektno 
odraavali budue poreske posledice nastalih dogaaja i transakcija. Da bi se prevaziao 
ovaj problem model odloenih poreza je morao da se dalje unapreuje, te je razvijena 
metoda obaveza u kojoj je fokus prebaen na bilans stanja, kako bi se priznavanje i merenje 
pozicija po osnovu poreza na dobit, koje se pojavljuju u ovom finansijskom izvetaju, 
prilagodilo opteprihvaenim raunovodstvenim definicijama sredstava i obaveza. Naalost 
i metoda obaveza ima nedostatke. U nekim sluajevima, poput promene poreske stope,  
prezentiranje relevantnih iznosa u bilansu stanja je mogue samo na utrb informacija u 
bilansu uspeha, gde se naruava veza izmeu raunovodstvenog dobitka i poreskog 
                                                
98Accounting and Reporting Standards for Corporate Financial Statements, 1957 Revision, pp. 6-7, prema 
Keller T., 1966, Interperiod Tax Alocation, in Modern Accounting Theory, Edited by Morton Backer, 
Precentice Hall, pp. 388. 
99 Keller T., OP. cit., pp. 388. 
 139 
rashoda. Ipak metoda obaveza danas predstavlja dominantan pristup u raunovodstvu 
poreza na dobit. MRS 12 je do 1996. godine dozvoljavao primenu i metode odlaganja i 
metode obaveza, ali je revizijom u ovoj godini propisana iskljuivo primena metode 
obaveza. to se nacionalnih raunovodstvenih standarda tie, komparativna studija o 
raunovodstvu odloenih poreza, koja je sprovedena 1996. godine u odreenom broju 
evropskih zemalja pokazala je sledee rezultate (Tabela 18):  
 
Tabela 18 Primena metode odlaganja i metode obaveze u izabranim evropskim 
dravama 
 
Drave Metoda odlaganja Metoda obaveza 
Belgija  x 
eka x  
Danska x x 
Finska  x 
Francuska x x 
Nemaka x x 
Irska  x 
Italija x x 
Holandija  x 
Norveka  x 
Poljska x  
vedska  x 
V.B.  x 
Izvor: Hoogendoorn M. N., 1996, ”Accounting and Taxation in Europe - A 
Comparative Overview”, The European Accounting Review 5: Supplement, pp 791. 
 
Samo dve zemlje (eka i Poljska) su predviale primenu jedino metode odlaganja, 
dok je nekoliko zemalja (Francuska, Nemaka i Italija) dozvoljavalo izbor izmeu metode 
odlaganja i metode obaveza, a u veini posmatranih drava metoda obaveza je ve bila 
prihvaena kao obavezujua. U amerikim GAAP posle poetnih problema u koncipiranju 
metode obaveza uspeno je izvrena tranzicija sa metode odlaganja na metodu obaveza, 
koja je propisana Izvetajem o finansijsko-raunovodstvenim standardima br. 109 iz 1992. 
godine. 100 
Iako je iroko prihvaena, metoda obaveza se ne moe smatrati idealnim 
raunovodstvenim odgovorom na problematiku poreza na dobit, ne samo zbog evidentnih 
                                                
100 Vie o istorijatu raunovodstva poreza na dobit u SAD pogledati: Schroeder G. R., Clark W. M., Cathey 
M. J., 2005, Financial Theory and Analysis: Text readings and cases, Eight edition, Wiley, pp. 398-406. 
 
 140 
nedostataka u pogledu bilansa uspeha, nego jo zbog niza spornih pitanja koja pokree 
njena primena. Kao osnovne prednosti ove metode istiu se njena konceptualna doslednost 
i prikazivanje u bilansu stanja relevantnih iznosa za procenu buduih novanih tokova, ali i 
to je predmet diskusija. Svakako da odloena poreska sredstva i odloene poreske obaveze 
u konceptualnom smislu predstavljaju pomak u odnosu na odloene poreze po metodi 
odlaganja. Ipak njihovo bolje uklapanje u definiciju sredstava i obaveza i dalje ne znai da 
su u potpunosti ispunjeni kriterijumi za priznavanje ovih pozicija kao sredstava ili obaveza.  
Najpre, sporno je da li odloene poreske obaveze predstavljaju sadanje obaveze, 
to je jedan od bazinih kriterijuma za priznavanje obaveza, odnosno da bi se obaveza 
priznala u nekom obraunskom periodu potrebno je da ve u tom periodu postoji “dunost 
ili odgovornost da se postupi ili neto izvri na odreeni nain.”101 injenica je da budua 
poreska plaanja po osnovu nastalih dogaaja i transakcija ne predstavljaju u pravnom 
smislu obaveze, jer jedina obaveza prema fiskusu je tekua poreska obaveza utvrena po 
poreskoj prijavi za konkretni period i osim te obaveze plaanja zakon ne predvia nikakvu 
dodatnu obavezu da se vre budua plaanja. Moglo bi se onda zakljuiti da ne postoji 
sadanja obaveza za budua plaanja i da su odloene poreske obaveze zapravo oekivane 
budue obaveze, a budue obaveze ne treba da budu predmet priznavanja.  
Meutim, pravni aspekt nije presudan kada je u pitanju finansijsko izvetavanje 
nego se prednost daje ekonomskoj sutini.102 Korisnike finansijskih izvetaja treba opskrbiti 
informacijama koje e im olakati donoenje ekonomskih odluka, a u te svrhe vana je 
procena buduih novanih tokova. Na novane tokove utiu i porezi, pa je informacija o 
odloenim poreskim obavezama korisna, jer ukazuje da nastali dogaaji i transakcije 
kojima su kreirane oporezive privremene razlike imaju za posledicu odlaganje dela 
poreskih plaanja za budue periode. Iz odredbi poreskih propisa proizilazi da e 
privremene oporezive razlike da postanu oporezivi iznosi u budunosti,  ime e dovesti do 
poreskih plaanja, pa prema tome ve u periodu nastanka ovih razlika postoji sadanja 
obaveza da se plati (odloeni) porez u nekom narednom periodu.  
                                                
101 Paragraf 60 Okvira za pripremanje i prikazivanje finansijskih izvetaja (po MRS/MSFI). 
102 Prema Konceptualnom okviru MRS/MSFI (paragraf 35) “sutina iznad forme” je jedno od najvanijih 
kvalitativnih obeleja prezentiranih informacija.  
 
 141 
Pretpostavka da odloeni porezi nee nikada da budu plaeni bila bi u suprotnosti sa 
naelom stalnosti poslovanja na kojem je zasnovano sastavljanje finansijskih izvetaja. Na 
ovim argumentima istrajalo se u priznavanju odloenih poreskih obaveza, ali se ipak ne 
moe tvrditi da su istaknuti prigovori posve neosnovani.  
Slina je situacija i u pogledu priznavanja odloenih poreskih sredstava. Kada je re 
o odloenim poreskim sredstvima proizalim iz odbitnih privremenih razlika, postavlja se 
pitanje da li kompanija ima pravo na budue umanjenje poreskih plaanja. Zakonsko pravo 
ne postoji, jer fiskus ne priznaje da je izvreno plaanje poreza unapred (jer je neki prihod 
priznat u poreske svrhe ranije, odnosno neki odbitak e tek kasnije biti priznat u poreske 
svrhe). Zakonska prava meutim ne igraju kljunu ulogu u priznavanju sredstava.   
Odbitne privremene razlike po svojoj definiciji predmet su ponitavanja, koje 
rezultuje u odbitnim sumama, odnosno umanjenjima oporezive dobiti. Odbitne sume se 
pojavljuju u onim buduim periodima kada dolazi do realizacije sredstava ili izmirenja 
obaveza u vezi sa kojima su razlike nastale, to nije sporno103, ali se postojanje dovoljne 
oporezive dobiti (koja bi bila umanjena) javlja kao uslov za priticanje ekonomskih koristi. 
Doprinos novanim tokovima za sve odbitne sume koje se prenose unapred, kao i za prenos 
gubitaka i poreskih kredita unapred, zavisi od ostvarenja buduih oporezivih dobitaka. S 
obzirom da su budui dobici neizvesni, njihovo pretpostavljanje i po tom osnovu 
priznavanje odloenih poreskih sredstava kosi se sa raunovodstvenim principima, a 
posebno sa principom opreznosti. Budue poreske utede mogle bi se onda smatrati samo 
uslovljenim (potencijalnim) dobicima, koji bi bili predmet obelodanjivanja u napomenama 
uz finansijske izvetaje. Sa druge strane, ini se prihvatljivim da se odloena poreska 
sredstva ipak priznaju ako je ostvarenje buduih oporezivih dobitaka verovatno, to bi se 
zakljuilo na osnovu odgovarajuih dokaza, jer bi se na taj nain dobili relevantniji iznosi i 
u bilansu stanja (za predvianje buduih poreskih plaanja) i u bilansu uspeha (za ocenu 
uspenosti). 
U savremenom finansijskom izvetavanju liberalniji pristup priznavanju odloenih 
poreskih sredstava je prevagnuo, ali mu se zamera da je objektivne kriterijume za 
priznavanje i merenje zamenio subjektivnim sudovima. Verovatnou realizacije nije 
                                                
103 im su sredstva i obaveze predmet bilansiranja oekuje se njihova realizacija odnosno izmirenje.  
 142 
mogue precizno odrediti, pa ostaje prostor za menadersku diskreciju. To dalje moe da se 
iskoristi na nain da se preko priznavanja odnosno nepriznavanja odloenih poreskih 
sredstava utie na veliinu iskazanog periodinog rezultata. Ukidanje priznavanja odloenih 
poreskih sredstava ima za posledicu poveanje poreskih rashoda i smanjenje dobitka posle 
oporezivanja, dok se u periodima prevoenja nepriznatih u priznata odloena poreska 
sredstva rashodi smanjuju, a dobitak poveava. Proponenti priznavanja odloenih poreskih 
sredstava na bazi kriterijuma verovatnoe realizacije smatraju da pouzdanost finansijskih 
izvetaja nije time ugroena, jer kompanije moraju dokazima da potkrepe svako 
(ne)priznavanje odloenih poreskih sredstava, a potom su njihovi sudovi predmet 
preispitivanja i od strane revizora. Ipak analitiari po pravilu paljivije analiziraju promene 
u odloenim poreskim sredstvima kako bi ocenili da li su zasnovane na razumnim 
pretpostavkama.  
Jo jedna od primedbi koje se esto upuuju modelu odloenih poreza tie se odliva 
odnosno priliva ekonomskih koristi po osnovu iskazanih odloenih poreskih obaveza i 
sredstava. Mogue je tako da se budua poreska plaanja ili umanjenja poreskih plaanja 
(utede) permanentno odlau, pa izostaje njihov oekivani uticaj na novane tokove. U tom 
kontekstu prikazivanje odloenih poreskih obaveza i sredstava oteava umesto da 
unapreuje procene buduih novanih tokova. Ovo se posebno odnosi na odloene poreske 
obaveze, jer neretko kompanije izvetavaju poveanje njihovog iznosa iz godine u godinu.  
Ovo je regularni scenario kod kompanija u fazi rasta, jer se kontinuelno poveavaju 
investicije u osnovna sredstva. Uobiajeno je da usled ubrzane amortizacije u poreske svrhe 
poreska amortizacija bude vea od raunovodstvene u prvim godinama korienja osnovnih 
sredstava, to vodi nastanku oporezivih privremenih razlika i odloenih poreskih obaveza. 
U narednim periodima ova razlika se ponitava i odloene poreske obaveze se smanjuju. 
Meutim, ukoliko kompanija ulae u nova osnovna sredstva onda se kreiraju i nove 
oporezive razlike koje mogu da premae iznos povratnih razlika na «starijim» osnovnim 
sredstvima, te je neto efekat poveanje odloenih poreskih obaveza. Zahvaljujui 
investiranju ovaj trend moe da traje, tako da izostaje smanjenje i plaanje odloenih 
poreza. Postavlja se onda pitanje da li u ovim sluajevima treba da se priznaju odloene 
poreske obaveze, budui da se po ovom osnovu ne oekuje odliv resursa iz kompanije.  
 143 
Ako odloeni porezi nisu predmet plaanja u doglednoj budunosti za korisnike 
finansijskih izvetaja moglo bi da bude relevantnije da se odloeni rashodi i odloene 
poreske obaveze ne priznaju, to bi zapravo znailo da se tretiraju kao trajne poreske 
utede, koje vode rastu sopstvenog kapitala. ak i ako bi dolo do smanjenja investicija, te 
bi u nekom periodu postojala neto povratna oporeziva privremena razlika (povratne razlike 
bi bile vee od originalnih) to ne bi moralo da znai i plaanje odloenih poreza, jer 
smanjenje investicija moe da bude posledica problema u poslovanju, koji se odraavaju na 
pad profitabilnosti, pa oporeziva dobit moe da izostane, a onda nema ni obaveze plaanja 
poreza.  
Ukoliko ovo nije sluaj, mogue je da kompanije izbegnu plaanje odloenih poreza 
na drugi nain, tako to e na ostalim pozicijama sredstava ili obaveza kreirati nove 
oporezive razlike, koje e neutralisati ponitenje oporezivih razlika na osnovnim 
sredstvima. Time e se obezbediti da iznos odloenih poreskih obaveza na nivou preduzea 
ne bude smanjen. Ako bi naposletku do plaanja poreza i dolo to bi moglo da bude u tako 
dalekom buduem periodu da uvaavajui vremensku vrednost novca sadanja vrednost tih 
plaanja bude zanemarljiva.  
Nepriznavanje odloenih poreza zasnovano na pretpostavci da nee dovesti do 
buduih plaanja predmet je kritika po nekoliko osnova. Iako je kod rastuih preduzea 
gotovo pravilo da se iznos odloenih poreskih obaveza (pa i sredstava) poveava iz perioda 
u period, to ne znai da obaveze ne dospevaju za plaanje, nego se istovremeno stvaraju jo 
vea nova odlaganja, pa je neto efekat ovih transakcija takav da se agregatni nivo obaveza 
poveava. Slino se deava i na drugim pozicijama obaveza, ali sigurno nee izostati 
priznavanje obaveza zbog toga to se oekuje da se u momentu njihovog dospea i plaanja 
izvri njihovo obnavljanje, odnosno novim zaduenjem supstituie staro, te da se ovaj 
obrazac stalno ponavlja. Nema onda razloga da se i sa odloenim poreskim obavezama ne 
postupa na isti nain. 
Takoe, ne moe se prihvatiti kao izvesno da e kompanija u buduim periodima 
uspeti da sprovodi investicije u istom ili veem obimu, to je preduslov da odloeni porezi 
ne budu plaeni. Mogue je ak da se investiranje vri, ali razliitom dinamikom u 
pojedinim godinama, tako da se u nekoj godini moe onda desiti da povratne oporezive 
 144 
razlike prevaziu originalne, te da usledi plaanje dela odloenih rashoda. Sama 
pretpostavka da e u buduim periodima nastati dogaaji koji e neutralisati povratne 
oporezive razlike teko moe da bude prihvaena u finansijskom izvetavanja, jer ovi 
dogaaji jo nisu nastali i stoga ni njihove poreske posledice ne mogu da budu priznate. 
Uostalom, propisivanjem odredbi koje daju povod za odloene poreze fiskus je imao 
nameru samo da dozvoli odlaganje poreza, a ne i njegovo definitivno neplaanje, na ta bi 
ukazalo nepriznavanje odloenih poreza, te posledino uveanje iskazanog neto dobitka 
posle oporezivanja. Ipak injenica je da period odlaganja poreskih plaanja moe da bude 
prilino dug, te ne postoji jedinstven stav raunovodstvene profesije da li je relevantnije da 
odloeni porezi budu priznati u potpunosti ili samo u onom delu u kojem se oekuje 
njihovo izmirenje u predvidljivoj budunosti.  
Preispitivanje modela odloenih poreza ukazuje da postoji i teorijska i praktina 
utemeljenost ovog modela, ali i da breme kritika nije malo, poev od konceptualnih 
nedoslednosti, te uvoenja subjektivnih ocena u proces izvetavanja, pa do osporavanja 
oekivanih efekata na novane tokove. Tome treba dodati i da je sam model kompleksan, te 
da je njegova primena naila na znaajne otpore i tvrdnje da trokovi njegove primene 
prevazilaze povezane koristi. Naroito se dovodi u pitanje njegova upotrebna vrednost, jer 
se pokazalo da i vane grupe korisnika finansijskih izvetaja nemaju dovoljan stepen 
razumevanja ove problematike, te analizu performansi poslovanja okonavaju na nivou 
dobitka pre oporezivanja.104  
Meutim, u uslovima savremenog poslovnog okruenja, kojeg karakterie 
kompleksnost poslovnih operacija, pa i njihovog raunovodstvenog obuhvata, ne bi se 
moglo tvrditi da je raunovodstvo odloenih poreza neprihvatljivo komplikovano, odnosno 
komplikovanije od raunovodstvenog tretmana nekih drugih pozicija, poput finansijskih 
instrumenata. Kompleksnost odloenih poreza ipak je uzrok za odreena neslaganja, koja 
vode pojavi razliitih reenja u globalnim okvirima za neka otvorena pitanja, od kojih je 
posebno aktuelno ve pomenuto pitanje (ne)oekivane realizacije odloenih poreza, to nas 
                                                
104 White J., Sondhy A., Fried D., 2003, The Analyses and Use of Financial Statements, Third edition, Wiley, 
pp. 309. 
 
 145 
uvodi u diskusiju o potpunoj versus deliminoj meuperiodinoj alokaciji poreza. Takoe 
je vrlo interesantno sagledati eventualne koristi i nedostatke ukljuivanja diskontovanja u 
proces merenja odloenih poreskih sredstava i obaveza.  
 
4. Potpuna versus delimi	na primena modela odloenih poreza 
 
Polemike o odloenim porezima proizvele su potpuno razliite pristupe ovoj 
problematici. Dok se u integrisanom modelu ignoriu privremene razlike i odloeni porezi, 
te se uopte ne vri alokacija poreza izmeu obraunskih perioda, po modelu odloenih 
poreza ova alokacija je neophodna. Razlike u njegovoj primeni se ipak javljaju, pa tako 
pristalice delimine alokacije zauzimaju umereniji stav da se meuperiodina alokacija 
treba da vri samo po osnovu onih privremenih razlika kod kojih se ponitenje moe 
predvideti u skorijoj budunosti, a ne po osnovu svih nastalih privremenih razlika, to je 
stav onih koji se zalau za potpunu alokaciju. Uzimajui u obzir ukupne privremene razlike 
metod potpune alokacije iri meuperiodinu alokaciju poreza i vodi iskazivanju 
komparativno najveih iznosa odloenih poreskih sredstava i obaveza. Poreenje ovih 
razliitih pristupa prikazano je i grafiki na Slici 7: 
 
 
 
  
  
Odloena       Metod 
poreska      potpune 
sredstva ili      alokacije 
obaveze Metod 
 delimine 
 alokacije 
 
 
Integrisani  Privremene razlike 
 model                         Privremene razlike za koje           Ukupne 
se oekuje ponitenje u                privremene 
predvidjivoj budunosti               razlike 
 
Slika 7 Razliiti pristupi alokaciji poreza 
 
 146 
Prelazak sa integrisanog modela na model odloenih poreza uglavnom je bio u vidu 
prvobitnog prihvatanja delimine alokacije poreza. U SAD je tako Ameriki institut 
raunovoa propisujui meuperiodinu alokaciju poreza predvideo da ona ne treba da se 
primenjuje tamo gde se «razlike izmeu poreske prijave i bilansa uspeha regularno 
obnavljaju»105. Prema prvoj verziji MRS 12 (iz 1979. godine) bilo je dozvoljeno da se ne 
priznaju odloena poreska sredstva i obaveze «kada god postoje razumni dokazi da se 
vremenske razlike nee ponititi u nekom duem periodu u budunosti»106, ime je 
kompanijama omogueno da biraju da li e primeniti deliminu ili punu alokaciju poreza. 
Ipak i u amerikim GAAP, kao i u MRS dalje izmene bile su u pravcu prihvatanja metode 
potpune alokacije poreza.107  
Izuzetak u odreenoj meri ini britanska raunovodstvena regulativa, u kojoj metod 
delimine alokacije ima duboke korene. Iako se u samom poetku regulisanja 
raunovodstva poreza na dobit britanski komitet za raunovodstvene standarde opredelio za 
metodu potpune alokacije, koja je tada ve zaivela u amerikoj praksi, ovaj pristup je 
naiao na znaajne kritike i otpore, tako da nikad nije ni primenjen nego je izdat novi 
standard SSAP 15, koji je zahtevao primenu metode delimine alokacije.108 Njime je 
eksplicitno propisano da se uzimaju u obzir samo one vremenske razlike po osnovu kojih je 
verovatno da bi priznata sredstva i obaveze bili realizovani, dok ukoliko ova realizacija nije 
verovatna vremenske razlike ne treba da  budu predmet raunovodstvenog obuhvata.  
Prijemivost ovog pristupa posledica je ekonomske realnosti da se neke vremenske 
razlike ne ponitavaju u skorijoj budunosti ili se njihovo ponitenje neutralie formiranjem 
novih razlika u istom buduem periodu, jer se kontinualno ponavljaju dogaaji koji ih 
izazivaju (poput investicija u osnovna sredstva), te tako dolazi do beskonanog odlaganja 
njihovih poreskih efekata. Dok je ova situacija ea kod odloenih poreskih obaveza, 
mogue je da se javi i kod odloenih poreskih sredstava, koja su posledica na primer 
                                                
105 American Institute of Accountants, Committee on Accounting Procedure, 1944, “Accounting for Income 
Taxes”, Accounting Research Bulletin No.23, prema Schroeder G. R., Clark W. M., Cathey M. J., 2005, 
Financial Theory and Analysis: Text readings and cases, Eight edition, Wiley, pp. 384. 
106 Prema IN3 MRS 12 (revidiran 1996).  
107 Accounting Principles Board, 1967, Opinion No.11 “Accounting for Income Taxes”; IASB, 1996, IAS 12 
(revised). 
108 Accounting Standards Steering Committee, 1978, Statement of Standard Accounting Practice 15. 
 147 
obraunatih penzija ili drugih naknada po penzionisanju. U poreske svrhe se po ovom 
osnovu dozvoljavaju odbici tek po izvrenim plaanjima, tako da priznavanje u bilansu 
uspeha prethodi priznavanju u poreskom bilansu.  Ukoliko broj zaposlenih raste obraunati 
trokovi mogu da prevazilaze izvrene isplate, te su originalne odbitne privremene razlike 
vee od povratnih i iznos odloenih poreskih sredstava pokazivae trend rasta. Moe se 
onda zakljuiti da finansijski izvetaji pruaju bolju osnovu za procenu buduih novanih 
tokova, ako se ne priznaju odloena poreska sredstva i obaveze po osnovu razlika koje se 
ne ponitavaju, tj. ako se koristi metoda delimine alokacije.  
Jaz izmeu metode delimine i metode potpune alokacije poreza naroito je izraen 
u uslovima rasta investicija koji je podran poreskim podsticajima u vidu znaajno ubrzane 
amortizacije u poreske svrhe. Takva situacija vodi stvaranju velikih privremenih razlika na 
osnovnim sredstvima, a njihovo ponitenje se permanentno odlae. Ovakvo okruenje je 
postojalo u Velikoj Britaniji upravo u vreme uvoenja odloenih poreza u finansijsko 
izvetavanje, pa je metoda potpune alokacije poreza ocenjena kao neprihvatljiva, jer bi 
njena primena vodila kod mnogih kompanija do iskazivanja vrlo velikih i stalno rastuih 
iznosa odloenih poreskih obaveza. Poto ne bi dolazilo do plaanja ovih obaveza bilo bi 
teko interpretirati ovakve informacije, te bi relevantnost finansijskih izvetaja bila 
umanjena.  
Ovome treba dodati i da bi prikazivanje velikih iznosa odloenih poreskih obaveza 
u bilansu stanja uticalo da se slika finansiranja kompanija pogora. Takoe, ako bi se 
rashodi po osnovu poreza na dobit raunali uzimajui u obzir sve vremenske razlike onda bi 
dobitak posle oporezivanja bio manji, pa i zarada po akciji, to bi se moglo odraziti na nie 
vrednovanje kompanija, te ne udi vrlo aktivan otpor menadera prema primeni metode 
potpune alokacije poreza109.  
Metoda delimine alokacije inila se i konceptualno podobnom, jer bez oekivanog 
transfera ili priliva koristi ne treba da se priznaju obaveze, odnosno sredstva. Sa druge 
                                                
109 Prema nekim procenama primena potpune umesto delimine alokacija poreza mogla bi da dovede do 
znaajnog pada (i preko 30%) zarade po akciji za neke britanske kompanije, npr. kod British Airways za 
36,4%: T. Smith, 1996, Accounting for Growth: Stripping the Camouflage from Company Accounts, Second 
edition, Random House prema Elliott B., Elliott J., 2005, Financial Accounting and Reporting, 9th edition, 
Precentice Hall, pp. 377.  
 
 148 
strane, bilo je teko teorijski pravdati ignorisanje onih razlika, iji e povraaj biti ostvaren 
u buduem periodu, ali se oekuje da e biti anuliran formiranjem novih originalnih razlika 
u istom periodu. Ne samo da su budui dogaaji neizvesni, nego ni kod ostalih pozicija 
obaveza  ne izostaje njihovo priznavanje, ako se oekuje da se agregatni iznos nee menjati 
kao rezultat vie pojedinanih transakcija. Zagovornici metode delimine alokacije 
meutim istiu da su odloene poreske obaveze specifine u odnosu na ostale obaveze, kod 
kojih je agregatni iznos rezultat stvarnih transakcija plaanja i zaduivanja. Za utvrivanje 
poreza na dobit relevantan je samo konani iznos oporezive dobiti, a ne pojedinane stavke, 
pa je prihvatljivo da se posmatra efekat na dobit po osnovu grupe privremenih razlika.110 
Praktina primena metode delimine alokacije pokazala se ipak problematinom. 
Utvrivanje vremenskih razlika, koje nee da budu ponitene ili e biti zamenjene novim 
zasnivalo se na buduim dogaajima i transakcijama, ije je predvianje bilo optereeno 
subjektivnim sudovima. Kompanije u slinoj poziciji mogle su da priznaju razliite iznose 
odloenih poreza u zavisnosti od toga da li su zauzele konzervativniji ili optimistiniji stav 
prilikom pravljenja projekcija. Arbitrarnost je posebno dolazila do izraaja, jer su uzimani u 
obzir planovi menadmenta, npr. o buduim investiranjima, to je otvorilo prostor za 
manipulacije i svesno uticanje na rezultat, kao i na visinu iskazanih obaveza.  
Konceptualni i praktini nedostaci metode delimine alokacije, kao i injenica da je 
potpuna alokacija u globalnim okvirima odnela primat, doveli su do preispitivanja 
raunovodstva poreza na dobit u Velikoj Britaniji. Odbor za raunovodstvene standarde  
izdao je 2000. godine novi standard111 po kojem je propisana puna alokacija poreza. 
Meutim, iako deklarativno prihvaena, ova metoda i dalje nema punu podrku, to 
ukazuju znaajni izuzeci od njene primene, koji su predvieni samim standardom. 
Meuperiodina alokacija poreza se tako vri u veoj meri nego ranije, ali i dalje ne u 
potpunosti. Moglo bi se onda diskutovati da je ovo takoe primena metode delimine 
alokacije, pre nego potpune, samo uz stroe kriterijume po pitanju situacija u kojima ne 
dolazi do priznavanja odloenih poreza.  
                                                
110 Schroeder G. R., Clark W. M., Cathey M. J., 2005, Financial Theory and Analysis: Text readings and 
cases, Eight edition, Wiley, pp. 393. 
111 Financial Reporting Standard 19 (u daljem tekstu FRS 19). 
 149 
Jedan od primera gde postoje privremene razlike, ali ne i priznavanje odloenih 
poreza su nerealizovani dobici i gubici utvreni prilikom ponovnog vrednovanja osnovnih 
sredstava. Ovi rezultati se u raunovodstvene svrhe priznaju, dok u poreske svrhe 
priznavanje sledi tek po realizaciji, odnosno pri prodaji osnovnih sredstava. Osim ako ne 
postoji ve zakljuen sporazum o prodaji, prema FRS 19 ne treba po osnovu ovih 
privremenih razlika priznati odloene rashode ili prihode i odloene poreske obaveze ili 
sredstva, jer nije verovatno da e ovde doi do poreskih plaanja (ili uteda) u skorijoj 
budunosti. ak i kada bi se izvrila prodaja, obino je to u cilju nabavke slinog osnovnog 
sredstva, kada je poreskim propisima obino predvieno da se porez ne plaa, odnosno 
odgaa do momenta prodaje novog sredstva, mada se i tada moe ponovo iskoristiti ova 
opcija i dalje odgoditi plaanje poreza. 
Ni MRS 12 nije potpuno dosledan u primeni pune meuperiodine alokacije poreza, 
ali je broj izuzetaka od ove prakse manji nego to je to sluaj kod FRS 19. Tako se na 
primer u vezi sa konsolidovanim finansijskim izvetajima pojavljuju privremene razlike, 
kada postoje neraspodeljeni dobici u zavisnim, zajednikim ili pridruenim licima. 
Pripadajui deo ovih rezultata za matinu kompaniju, odnosno investitora priznaje se u 
konsolidovanim izvetajima, dok se u poreske svrhe ignorie dok ne doe do njihove 
raspodele (tj. dok matina kompanija, odnosno investitor ne ostvari prihode od dividendi). 
Iz ugla bilansa stanja ove privremene razlike rezultiraju iz razliite knjigovodstvene 
vrednosti investicija u zavisna, zajednika ili pridruena lica i njihove poreske osnovice. 
Po MRS 12 ovakve privremene razlike nee se uzeti u obzir i nee se priznati 
odloene poreske obaveze, ako matina kompanija, odnosno investitor moe da kontrolie 
vreme njihovog ponitenja (tj. odreuje dividendnu politiku) i ako je verovatno da u 
predvidljivoj budunosti do ponitenja nee da doe (tj. nee se isplaivati dividende).112 
injenica je da se u ovakvoj situaciji ne oekuju poreska plaanja, te da je nepriznavanje 
odloenih poreskih obaveza pragmatian odgovor na nastojanje da se korisnicima 
finansijskih izvetaja prue to relevantnije informacije za procenu novanih tokova umesto 
                                                
112 Dok se po MRS 12 trai ispunjenost ovih uslova da bi se odustalo od priznavanja odloenih poreskih 
obaveza, po FRS 19 nepriznavanje je gotovo izvesno, odnosno da bi se mogle priznati odloene poreske 
obaveze neophodno je da postoji ugovorni aranman o povlaenju zarada, to je retko u praksi. 
 
 150 
rigidnog insistiranja na primeni potpune poreske alokacije. Ameriki GAAP su po ovom 
pitanju stroi, jer se odloene poreske obaveze po osnovu neraspodeljenih dobitaka 
domaih povezanih lica moraju evidentirati, te je nepriznavanje mogue samo u sluaju 
inostranih zavisnih ili zajednikih lica.  
 Iako je metoda delimine alokacije naelno naputena, osnovna ideja na kojoj je 
zasnovana jo uvek je prisutna u raunovodstvu poreza na dobit. Razliit stepen njene 
zastupljenosti u pojedinim raunovodstvenim standardima moe da vodi nemalim 
razlikama u veliini iskazanog rezultata, kao i obaveza, te komparativna analiza  
finansijskih izvetaja koji nisu sastavljeni na istim osnovama podrazumeva poznavanje 
ovih razlika i odgovarajua prilagoavanja prezentiranih informacija.113  
U prilog tome da delimina alokacija nije u potpunosti dezavuisana govori i praksa 
onih investicionih analitiara, koji se detaljnije bave ovim pitanjem. Oni po pravilu paljivo 
razmatraju privremene razlike u osnovi odloenih poreskih obaveza (pa i sredstava), te 
istrauju njihovo kretanje, tj. da li se smanjuju ili naprotiv dolazi do njihovog obnavljanja i 
ak rasta. U meri u kojoj ocene da proizale odloene poreske obaveze nee dovesti do 
poreskih plaanja, oni ih iskljuuju iz obaveza i tretiraju kao deo sopstvenog kapitala, ime 
se menja ne samo odnos duga i sopstvenog kapitala, nego i niz drugih pokazatelja za ocenu 
poslovanja prilikom finansijske analize. Ukoliko se, sa druge strane, ne oekuje realizacija 
odloenih poreskih sredstava onda se za njihov iznos sopstveni kapital koriguje na nie. Za 
banke je esto karakteristino da pri analizi finansijskih izvetaja svojih dunika odloene 
poreske obaveze ne tretiraju kao obaveze, ali ih ne ukljuuju ni u sopstveni kapital.114  
Polemike oko novanih posledica odloenih poreza i dalje nisu definitivno 
razjanjene, pa je za tumaenje prezentiranih informacija bilo po metodi potpune ili 
delimine alokacije potrebno u svetlu njihovih prednosti i ogranienja izvriti dublju 
analizu, a u tom pogledu su neophodne dodatne informacije. Prepoznajui kompleksnost 
ove problematike po pravilu se raunovodstvenim standardima zahtevaju ekstenzivna 
                                                
113 Kompanija Cadbury Schweppes je za 2000. godinu koristei birtanske raunovodstvene standarde iskazala 
odloene poreske obaveze u iznosu od 105 miliona funti, dok bi po amerikim GAAP ove obaveze iznosile 
ak 163 miliona. Prema: White J., Sondhy A., Fried D., 2003, The Analyses and Use of Financial Statements, 
Third edition, Wiley, pp. 315-316. 
114 Op. cit., pp. 304. 
 
 151 
obelodanjivanja u napomenama, koja olakavaju predvianje iznosa i dinamike novanih 
tokova po osnovu odloenih poreskih sredstava i obaveza. Kada se novani tokovi oekuju, 
ali u daljoj budunosti, namee se jo jedna dilema, a to je da li treba da se budui iznosi 
diskontuju ili ne.     
 
5. Diskontovanje odloenih poreza 
 
U mnogim sluajevima privremene razlike u osnovi odloenih poreskih sredstava i 
obaveza su po svojoj prirodi dugorone, tako da se njihovo ponitenje ne oekuje u 
nekoliko narednih godina. ini se onda da bi diskontovanje novanih tokova koji se 
oekuju po osnovu odloenih poreza u nekim daljim buduim periodima predstavljalo 
nain da se prevaziu sporenja oko primene metode potpune ili metode delimine alokacije 
poreza. Obuhvatanje svih privremenih razlika, ali uz priznavanje njihovih poreskih efekata 
ne u visini nominalne nego sadanje vrednosti vodilo bi iskazivanju odloenih poreskih 
sredstava i obaveza u iznosima manjim nego da se primenjuje potpuna poreska alokacija, a 
veim u odnosu na one koji bi se dobili uz primenu delimine alokacije.  
Diskontovanje odloenih poreza je atraktivna opcija, jer uvaava vremensku 
vrednost novca. Pretpostavimo dve kompanije, koje su u svemu jednake, osim to jedna 
koristi ubrzanu amortizaciju za poreske svrhe, dok druga koristi pravolinijsku metodu 
otpisa i za poreske i za raunovodstvene svrhe. Iako e u dugom roku obe kompanije da 
plate isti iznos poreza na dobit, prva kompanija je u ekonomskom smislu bolja, jer e 
odloiti deo poreskih plaanja iz prvih godina korienja osnovnih sredstava u kasnije 
godine. Novac koji ovoj kompaniji ostaje na raspolaganju u poetnim godinama usled 
manjeg plaanja poreza moe da se iskoristi za neku produktivnu upotrebu, koja e doneti 
prinos do momenta kada bude trebalo da se izvri poresko plaanje. Taj prinos predstavlja 
zapravo redukciju poreskih trokova, to e da bude i prikazano u finansijskim izvetajima 
ukoliko se koristi diskontovanje.  
Zahvaljujui diskontovanju u periodu kada je postignuto odlaganje poreza (tj. u 
periodu formiranja privremene razlike) bili bi priznati manji odloeni rashodi po osnovu 
 152 
poreza na dobit te bi se onda iskazao vei dobitak, kao odraz boljih operativnih performansi 
ove kompanije. Ako se diskontovanje ne bi vrilo, to bi impliciralo primenu nulte diskontne 
stope, to nije realno, jer bi znailo da kompanija nema nikakvih koristi od odlaganja 
poreskih plaanja. Prema tome, uz diskontovanje iskazna mo bilansa uspeha je vea.  
to se bilansa stanja tie diskontovanje odloenih poreskih obaveza koje dospevaju 
u dugom roku konzistentno je sa raunovodstvenim tretmanom drugih dugoronih obaveza, 
poput obaveza po osnovu penzija, kapitalnog lizinga i izdatih obveznica. Ukoliko 
diskontovanje izostane obaveze bi bile precenjene, jer u periodu kada nastaje privremena 
razlika treba izdvojiti manji iznos novca koji bi uz odgovarajue ukamaenje obezbedio 
potrebnu sumu za poresko plaanje o roku dospea obaveza. Uostalom diskontovane sume 
smatraju se boljim pokazateljom buduih novanih tokova, jer uzimaju u obzir vreme koje 
treba da protekne do plaanja, a vremenska vrednost novca se ne sme prenebregnuti. Ovi 
argumenti govore u prilog diskontovanja i odloenih poreskih sredstava, jer nije svejedno 
da li se priliv koristi oekuje za tri, pet ili deset godina.  
Diskontovanje odloenih poreza nije ipak esta praksa. Na primenu diskontovanja 
nailazi se kod britanskih kompanija, jer FRS 19 dozvoljava, mada ne zahteva da se 
diskontovanje vri. Pri tome, stav britanskog odbora za raunovodstvene standarde je da bi 
diskontovanje trebalo da se vri.115 Razlog zbog kojeg diskontovanje nije propisano kao 
obavezno verovatno lei u kompleksnosti njegove primene u sluaju odloenih poreza,  
koja je posebno potencirana potrebom da se napravi detaljan vremenski raspored 
ponitavanja svake privremene razlike. Trokovi diskontovanja bi onda mogli da prevaziu 
koristi od pruenih informacija, naroito kada efekti njegove primene ne bi bili materijalni 
u pogledu uticaja na sadrinu finansijskih izvetaja i odluke koje se na osnovu njih donose. 
Sa druge strane, uvoenje opcije o primeni diskontovanja ima svoju lou stranu, koja se 
ogleda u oteanoj uporedivosti (na bazi finansijskih izvetaja) performansi kompanija koje 
koriste diskontovanje i onih koje to ne ine.  
Diskontovanje je jednostavnije kada su u pitanju privremene razlike koje se u celini 
ponitavaju u jednom periodu, dok je kompleksniji postupak potreban kada se privremene  
                                                
115 Elliott B., Elliott J., 2005, Financial Accounting and Reporting, 9th edition, Precentice Hall, pp. 376. 
 
 153 
razlike ponitavaju sukcesivno u nizu obraunskih perioda. U ovom drugom sluaju najpre 
se mora utvrditi koliki se iznos povratnih razlika oekuje u pojedinim godinama (s obzirom 
da se za svaku godinu razlikuje diskontni faktor). Potom se rauna poreski efekat povratnih 
razlika koristei odgovarajuu poresku stopu. Poto je dobijeni iznos nediskontovana 
vrednost onda je jo potrebno da se mnoei sa odgovarajuim diskontnim faktorom svede 
na sadanju vrednost, tj. vrednost na dan bilansa stanja posmatrane godine. Dilema oko 
izbora diskontne stope u FRS 19 je reena tako to se predvia primena stope prinosa (posle 
oporezivanja) na dravne obveznice, s tim da njihov rok dospea i valuta u kojoj su 
iskazane treba da odgovaraju roku dospea i valuti u kojoj se realizuju odloena poreska 
sredstva i obaveze. To znai da e se u diskontnom raunu razlikovati diskontne stope za 
svaku godinu u kojoj nastaju povratne razlike i za svaku poresku jurisdikciju.116  
Primenu diskontovanja u izraunavanju odloenih poreskih sredstava i obaveza 
ilustrovaemo najpre na primeru privremene razlike, koja se jednokratno ponitava, a 
potom u sluaju ponitavanja privremene razlike u veem broju obraunskih perioda. 
Pretpostavimo da je kompanija na dan 31.12.2011. godine imala poreski gubitak u iznosu 
od 300.000 din., koji moe da prenese unapred u periodu od 10 godina, kao i da je poreska 
stopa 20%. Neka se oekuje da e se poreske utede po osnovu poreskog gubitka 
realizovati za 6 godina (jer e tada kompanija imati dovoljnu oporezivu dobit). 
Nediskontovani iznos odloenih poreskih sredstava po ovom osnovu bio bi 60.000 din., a 
ako pretpostavimo da je odgovarajua diskontna stopa 2% onda bi sadanja vrednost ovih 
sredstava iznosila 53.278 din., tj. manja je za  6.722 din. Odloeni poreski prihod u 2011. 
godini je takoe manji za 6.722 din. 
U narednim godinama evidentirae se poveanje vrednosti odloenih poreskih 
sredstava, jer se blii period njihove realizacije i raspolaganja povezanim ekonomskim 
koristima. Poto je ovo poveanje vrednosti sredstava iskljuiva posledica vremenske 
vrednosti novca, istovremeno e se priznati prihodi od kamate u istom iznosu. Tako e na 
                                                
116 Odreena pojednostavljenja su ipak mogua, ali pod uslovom da ne dovode do materijalnih razlika. Na 
primer mogue je da se koristi jedna diskontna stopa (umesto etiri razliite) za sve razlike koje se 
ponitavaju u periodu od jedne do etiri godine. Prema Paragrafu 54 FRS 19 i Paragrafu 7 Apendiksa 1 FRS 
19.  
 154 
dan 31.12.2012. u vezi sa poreskim gubitkom odloena poreska sredstva iznositi 54.344 
din. (53.278*1,02), a u bilansu uspeha prihodi od kamate 1.066 din. (54.344-53.278). 
Za primer privremenih razlika koje se ponitavaju u nizu obraunskih perioda 
uzeemo razlike po osnovu amortizacije opreme, pod pretpostavkom da kompanija koristi 
ubrzanu amortizaciju u poreske svrhe, a pravolinijsku metodu otpisa u raunovodstvene117. 
Neka su u upotrebi dve maine. Nabavna vrednost jedne maine je 220.000 din., a druge 
242.000 din. Korisni vek upotrebe i za jednu i za drugu mainu je 10 godina, s tim da je 
prva maina ve u upotrebi 7 godina, a druga pet godina. Pretpostaviemo da su obe maine 
nabavljene 31.12. i da nemaju rezidualnu vrednost, kao i da je u pitanju sastavljanje 
finansijskih izvetaja na dan 31.12.2011. godine. Stopa poreza na dobit neka iznosi 26%. 
Iznos trokova amortizacije u raunovodstvene i poreske svrhe po pojedinim godinama 
upotrebe maina dat je u Tabeli 20: 
 
Tabela 20 Primer za ilustraciju efekata diskontovanja – pregled trokova amortizacije u 
bilansu uspeha i poreskom bilansu 
 
Prva nabavljena maina Druga nabavljena maina Godina 
upotrebe Trokovi 
amortizacije 
Poreska 
amortizacija 
Trokovi 
amortizacije 
Poreska 
amortizacija 
1. 22.000 40.000 24.200 44.000 
2. 22.000 36.000 24.200 39.600 
3. 22.000 32.000 24.200 35.200 
4. 22.000 28.000 24.200 30.800 
5. 22.000 24.000 24.200 26.400 
6. 22.000 20.000 24.200 22.000 
7. 22.000 16.000 24.200 17.600 
8. 22.000 12.000 24.200 13.200 
9. 22.000 8.000 24.200 8.800 
10. 22.000 4.000 24.200 4.400 
Ukupno 220.000 220.000 242.000 242.000 
  
Do ukupne privremene razlike na dan 31.12.2011. godine moemo doi poredei 
knjigovodstvenu vrednost maina sa njihovom poreskom osnovicom, to je prikazano u 
Tabeli 21: 
 
                                                
117 Primer je koncipiran imajui u vidu ilustrativni primer dat u Apendiksu 1 FRS 19. 
 155 
Tabela 21. Primer za ilustraciju efekata diskontovanja – utvrivanje privremenih razlika 
 
 Knjigovodstvena vrednost Poreska osnovica Privremena razlika 
Prva nabavljena maina 66.000 24.000 42.000 
Druga nabavljena maina 121.000 66.000 55.000 
Ukupno 187.000 90.000 97.000 
  
Ukoliko se ne bi vrilo diskontovanje odloene poreske obaveze iznosile bi 25.220 
din. (97.000*0,26). Meutim, u sluaju diskontovanja obraun zahteva razlaganje ukupne 
privremene razlike po godinama, pa je u Tabeli 22 dat vremenski raspored ponitavanja ove 
razlike, kao i diskontne stope, kojima se nediskontovani iznos odloenih poreskih obaveza 
svodi na diskontovanu veliinu: 
 
Tabela 22. Ilustracija utvrivanja diskontovanog iznosa odloenih poreskih obaveza 
 
 Povratne 
razlike 
Nediskontovani iznos 
OPO 
Diskontna stopa* Diskontovani iznos 
OPO 
31.12.2012. 12.200 3.172 0,3404 3.161 
31.12.2013. 20.600 5.356 0.3034 5.324 
31.12.2014. 29.000 7.540 0,3848 7.454 
31.12.2015. 15.400 4.004 0,5698 3.914 
31.12.2016. 19.800 5.148 0,7548 4.958 
Ukupno 97.000 25.220  24.811 
* Diskontne stope utvrene su prema stopama prinosa na britanske dravne obveznice na dan 31.12.2011. 
godine (Izvor: Financial Times, markets/ft.com/research/Markets/Bonds) uz korekciju za poreski efekat 
(Stopa poreza 26%). 
 
 
Razlike po godinama dobijamo poredei trokove amortizacije sa poreskom 
amortizacijom (Tabela 20). U 2012. godini prva nabavljena maina je u osmoj godini 
upotrebe, pa je raunovodstvena amortizacija vea od poreske za 10.000 din. Kod druge 
maine, koja je u estoj godini upotrebe, raunovodstvena amortizacija je vea od poreske 
za 2.200 din. Kada posmatramo obe maine zajedno imamo povratnu razliku od 12.200 din. 
U narednim godinama i dalje na obe maine nastaju povratne razlike pa se sabiraju kako bi 
se dolo do agregatnog iznosa povratne razlike. Nediskontovani iznosi odloenih poreskih 
obaveza dobijaju se primenom poreske stope na privremene razlike, a onda koristei 
odgovarajuu diskontnu stopu izraunavaju se diskontovane vrednosti. Bilansni iznos 
odloenih poreskih obaveza umesto 25.220 din. iznosie  24.811 din., tj. bie manji za 409 
 156 
din. Za taj iznos bie manji i odloeni poreski rashodi. U narednim periodima usledie 
priznavanje trokova kamate, koji su posledica izvrenog diskontovanja, jer se sa protokom 
vremena poveava sadanja vrednost obaveza s obzirom da se blii njihov rok dospea.   
Diskontovanje odloenih poreskih sredstava i obaveza ima i svoje nedostatke, zbog 
kojih je dominantan pristup u raunovodstvenoj regulativi finansijskog izvetavanja takav 
da se diskontovanje ne dozvoljava.118 Svakako da su prisutne praktine potekoe u 
sprovoenju diskontovanja, ali ne izostaju ni kritike konceptualne prirode. Ameriki odbor 
za raunovodstvene standarde je prilikom donoenja standarda o porezu na dobit dobio 
komentare po pitanju diskontovanja i veina je bila negativna.119 Kada se diskontovanje 
sprovodi potrebno je prikupiti dosta podataka i izvesti traene kalkulacije, to moe da bude 
ne samo skupo nego i da rezultuje u nedovoljno pouzdanim bilansnim iznosima. Pre svega 
predvianje vremena, odnosno vremenskog rasporeda, ponitavanja privremenih razlika je 
esto arbitrarno, posebno kada na ponitenje utiu i budui dogaaji. Normalno je dalje 
oekivati da se ove procene menjaju, pa bi onda trebalo da se obuhvate i efekti promena u 
procenama. Kompleksnost obrauna uslovljena je takoe upotrebom veeg broja diskontnih 
stopa (za svaku godinu i svaku poresku jurisdikciju), pri emu treba da se rauna i sa 
promenama ovih stopa od jednog do drugog dana bilansiranja. Uz sve nabrojano moglo bi 
se ponekad desiti da kada su investicije promenljivog iznosa usledi neoekivani efekat 
diskontovanja, gde bi se eventualne obaveza zapravo transformisale u inicijalno sredstvo.120  
Generalno gledano, praktina implementacija je zahtevna. Meutim, postavlja se 
pitanje da li je diskontovanje odloenih poreza uopte konceptualno opravdano. Odloena 
poreska sredstva i obaveze se dobijaju tako to se privremene razlike u vezi sa odreenim 
sredstvima ili obavezama mnoe sa poreskom stopom. Ukoliko su ta sredstva i obaveze ve 
iskazani po diskontovanoj vrednosti121, onda je koncept sadanje vrednosti automatski 
                                                
118 Diskontovanje nije dozvoljeno po MSFI, kao ni po amerikim GAAP.  
119 FASB, 1992, Statement of Financial Accounting Standards no. 109: Accounting for Income Taxes, 
Paragraph 198. 
120 Elliott B., Elliott J., 2005, Financial Accounting and Reporting, 9th edition, Precentice Hall, pp. 376. 
121 Na primer, obaveze po osnovu penzija se priznaju u visini sadanje vrednosti. U vezi sa ovom pozicijom 
obaveza po pravilu nastaju odloena poreska sredstva, jer se trokovi penzija u bilansu uspeha priznaju u 
onim obraunskim periodima kada su zaposleni pruili svoje “usluge” kompaniji i zauzvrat stekli pravo na 
penzijske naknade, dok u poreske svrhe priznavanje odbitka nastaje tek po izvrenoj novanoj isplati po ovom 
osnovu. 
 157 
uvaen prilikom utvrivanja privremenih razlika i na njima zasnovanih odloenih poreskih 
sredstava ili obaveza. Drugim reima, odloena poreska sredstva i obaveze ve 
predstavljaju diskontovane iznose.122 Ako sredstva ili obaveze koji daju povod za odloene 
poreze nisu diskontovani, ini se da diskontovanje ne bi trebalo da bude relevantno ni za 
odloena poreska sredstva i obaveze.  
Postoje i druge primedbe na raun diskontovanja. Pri njegovoj primeni razdvaja se 
priznavanje dogaaja i transakcija od njihovih ukupnih poreskih posledica, jer se 
priznavanje poreskih efekata vri u nizu perioda.  U narednim periodima se ak ovi efekti  
evidentiraju kao trokovi kamate (ili prihodi)123 te se diskontovanjem smanjuje (ili 
poveava) stvarni poreski teret preduzea. Istie se i da odloeni porezi predstavljaju 
beskamatni kredit od drave, tako da bi odgovarajua diskontna stopa mogla samo da bude 
nula.124 
U finansijskom izvetavanju argumenti protiv diskontovanja odloenih poreza su 
prevagnuli. Postoji samo nekoliko izuzetaka, poput Velike Britanije i Holandije, koje 
dozvoljavaju njegovu primenu. Ipak diskusija o diskontovanju i dalje je aktuelna. U svrhe 
finansijske analize, s obzirom da ona nije ograniena vaeom raunovodstvenom 
regulativom, diskontovanje je est izbor, jer omoguava bolje procene oekivanih novanih 
tokova. Takoe mnoge studije o vrednovanju kompanija pokazuju da trite reaguje na 
odloene poreze uz uvaavanje vremenske vrednosti novca.125 Ostaje da se vidi da li e u 
nekom narednom periodu opcija diskontovanja moda ponovo da bude predmet 
preispitivanja od strane tela koja su zaduena za donoenje standarda za finansijsko 
izvetavanje.   
                                                                                                                                               
 
122 FRS 19 uvaava ovu injenicu i ne dozvoljava da se ponovo diskontuju odloena poreska sredstva i 
obaveze, koji proistiu iz privremenih razlika odreenih s obzirom na novane tokove koji su ve 
diskontovani. Prema Paragrafu 45 FRS 19.  
123 Pojavu prihoda imamo kod diskontovanja odloenih poreskih sredstava.  
124 Schroeder G. R., Clark W. M., Cathey M. J., 2005, Financial Theory and Analysis: Text readings and 
cases, Eight edition, Wiley, pp. 394. 
125 White J., Sondhy A., Fried D., 2003, The Analyses and Use of Financial Statements, Third edition, Wiley, 
pp. 305. 
 
 158 
III TEORIJSKA I PRAKTINA ANALIZA NAJSLOENIJIH 
OBRAUNA TEKUIH I ODLOENIH POREZA 
 
Osnove modela odloenih poreza i nain njegovog funkcionisanja obrazloeni su u 
prethodnom poglavlju ovog rada. Iako su i dalje prisutne odreene nedoumice u pogledu 
najboljih reenja preovlaujue opredeljenje u savremenom finansijskom izvetavanju jeste 
u korist metode obaveza sa potpunim odlaganjem poreza i to bez upotrebe diskontovanja. 
Ovaj nain izvetavanja o porezu na dobit u finansijskim izvetajima opte namene 
karakterie kompleksnost, pa je njegovo adekvatno sprovoenje izazov i za profesionalne 
raunovoe. Ovo posebno dolazi do izraaja kada treba utvrditi poreske efekte sloenijih 
poslovnih dogaaja. U tom smislu teorijska analiza i praktina primena kalkulacija tekuih 
i odloenih poreza u najzahtevnijim situacijama najbolji je nain da se ova problematika 
rasvetli, te da se jednim strukturiranim pristupom obezbedi efikasno dolaenje do 
pouzdanih poreskih iznosa, koje treba prezentovati u finansijskim izvetajima.  
Kod poslovnih kombinacija i sastavljanja konsolidovanih finansijskih izvetaja 
praenje poreskih efekata naroito je sloeno tako da je ovoj temi posveen znaajan deo 
treeg poglavlja rada. U ovom delu rada bie obraene jo neke, iz perspektive izvetavanja 
o poreskim efektima izazovne teme, kao to su iskazivanje poreskih posledica u sluaju: 
raunovodstvene politike ponovnog vrednovanja nekretnina, postrojenja i opreme; opcija 
na akcije, koje su dodeljene zaposlenima; sloenih finansijskih instrumenata; finansijskih 
izvetaja, koji se sastavljaju u kraim periodima od godinu dana, itd.  
 
1. Poslovne kombinacije i sastavljanje konsolidovanih finansijskih izvetaja 
 
U savremenom poslovanju privredni subjekti se esto odluuju na kombinovanje 
svog poslovanja sa poslovanjem drugih lica. Motivi za poslovne kombinacije mogu da 
budu razliiti, pre svega bri rast i ostvarivanje brojnih prednosti po tom osnovu, ali nisu 
retke ni poreski (porezom na dobit) motivisane kombinacije, gde se stiu kompanije radi 
poreskih koristi kojima raspolau. Da bi se u svrhe finansijskog izvetavanja neka 
 159 
transakcija kvalifikovala kao poslovna kombinacija, kljuno je da se u njoj stie kontrola 
nad odreenim poslovanjem. Lice koje je steklo kontrolu (sticalac) mora onda u svojim 
finansijskim izvetajima da prezentira novonastalu situaciju, odnosno da prui relevantne 
informacije o posledicama poslovne kombinacije. Uticaj poslovne kombinacije na 
sastavljanje finansijskih izvetaja sticaoca zavisie od naina na koji je sticalac ostvario 
kontrolu nad drugim poslovanjem (steenim entitetom).  
Ukoliko je izvreno pripajanje steenog entiteta, spajanje sticaoca sa steenim 
entitetom u novi entitet ili je poslovno kombinovanje ostvareno kupovinom sredstava (i 
eventualnim preuzimanjem obaveza) od drugog entiteta, pri emu se steena (neto) sredstva 
mogu okarakterisati kao poslovanje, onda se u knjigovodstvo sticaoca integriu steena 
sredstva i obaveze126. Ako je sticanje izvreno na dan sastavljanja finansijskih izvetaja, 
onda e se efekti poslovne kombinacije odmah odraziti samo na izgled bilans stanja 
sticaoca, dok bi u bilansu uspeha bili iskazani iskljuivo rezultati poslovanja sticaoca u 
prethodnom periodu. Ukljuivanje prihoda i rashoda steenog entiteta ne bi bilo korektno, 
jer su oni nastali kada je taj entitet zasebno poslovao.  
Kada bi se poslovna kombinacija realizovala u toku izvetajnog perioda, onda bi 
bilans uspeha sticaoca obuhvatio i rezultate poslovanja steenog entiteta, ali samo od dana 
poslovne kombinacije. Svako naredno sastavljanje finansijskih izvetaja od strane sticaoca 
ne bi imalo nikakve specifinosti u odnosu na sastavljanje pojedinanih finansijskih 
izvetaja jednog entiteta, jer sticalac nastavlja poslovanje kao jedinstvena ekonomska i 
pravna celina sa steenim entitetom.  
Drugaija je situacija u pogledu finansijskog izvetavanja kada sticalac kupovinom 
akcija stie kontrolu nad drugim entitetom, pri emu steeni entitet nastavlja da posluje kao 
samostalno pravno lice. U tom sluaju steena sredstva i obaveze se ne integriu u 
knjigovodstvo sticaoca. I pored zasebnog voenja knjiga nije dovoljno objavljivanje samo 
pojedinanih finansijskih izvetaja sticaoca i steenog entiteta, jer se na taj nain ne 
omoguava sagledavanje ekonomske realnosti, gde sticalac ima kontrolu nad steenim 
entitetom. Od sticaoca (matine kompanije) se onda zahteva da sastavi konsolidovane 
                                                
126 U sluaju spajanja u knjigovodstvu novog entiteta integrisae se sredstva i obaveze sticaoca i steenog 
entiteta.  
 160 
finansijske izvetaje, koji e reflektovati injenicu da su sticalac i steeni entitet ekonomski 
jedinstven entitet.  
Sastavljanje konsolidovanih izvetaja komplikovanije je u odnosu na sastavljanje 
pojedinanih izvetaja i pokree nekoliko interesantnih tema u vezi sa odloenim porezima. 
Ovim temama, koje se tiu samo konsolidovanih izvetaja baviemo se neto kasnije, a pre 
toga razmotriemo problematiku utvrivanja odloenih poreza u prvim finansijskim 
izvetajima sticaoca u kojima su obuhvaeni efekti poslovne kombinacije. Da bi se, pri 
tome, fokusirali na efekte poslovne kombinacije pretpostaviemo da se datum sastavljanja 
finansijskih izvetaja i dan poslovne kombinacije podudaraju.127 Ova problematika je inae 
zajednika za sve oblike poslovnih kombinacija, tj. bez obzira da li se sastavljaju 
pojedinani ili konsolidovani finansijski izvetaji.  
 
1.1. Odloeni porezi u finansijskim izvetajima sticaoca na dan poslovne 
kombinacije 
 
Na dan poslovne kombinacije sticalac sastavlja bilans stanja u kojem se 
ravnopravno sa drugim sredstvima i obavezama mogu pojaviti i odloena poreska sredstva i 
obaveze. Ove pozicije po pravilu se ne mogu dobiti jednostavno zbrajanjem njihovih iznosa 
koji su na taj datum postojali kod sticaoca i steenog entiteta. Dok se iznos odloenih 
poreza u vezi sa sredstvima i obavezama, koje je sticalac posedovao pre poslovne 
kombinacije, ne menja, to nije sluaj sa steenim sredstvima i obavezama u poslovnoj 
kombinaciji i to iz sledeih razloga: 
• knjigovodstvene vrednosti steenih sredstava i obaveza prilagoavaju se na fer 
vrednosti, dok njihove poreske osnovice mogu da ostanu nepromenjene ili da 
se promene u drugaijim iznosima i 
                                                
127 Ukoliko to nije sluaj, obuhvatanje promena u odloenim porezima izmeu dana poslovne kombinacije i 
dana sastavljanja finansijskih izvetaja vri se na uobiajen nain, tj. u skladu sa optim pravilima. Eventualne 
specifinosti (npr. u vezi sa periodom odmeravanja ili konsolidovanim izvetajima) bie posebno naglaene u 
daljem tekstu.  
 161 
• poslovna kombinacija moe da dovede do priznavanja nekih sredstava i 
obaveza steenog entiteta, koji ranije nisu zadovoljavali kriterijume 
priznavanja.  
Odloena poreska sredstva i obaveze predstavljaju poreske efekte privremenih 
razlika, te se njihov iznos nuno menja sa svakom promenom odnosnih privremenih 
razlika. Poto privremene razlike nastaju u vezi sa pojedinanim sredstvima i obavezama, 
kao razlike izmeu knjigovodstvene vrednosti i poreske osnovice ovih sredstava i obaveza, 
poslovna kombinacija moe i najee dovodi do izmene njihovih iznosa.  
To je posledica najpre pravila finansijskog izvetavanja, po kojima sredstva i 
obaveze steenog entiteta u poslovnoj kombinaciji moraju da se iskau po fer vrednosti u 
bilansu stanja sticaoca, to podrazumeva korigovanje postojeih knjigovodstvenih vrednosti 
u svim sluajevima kada se knjigovodstvena vrednost ne podudara sa fer vrednou.128 S 
obzirom da se znaajan deo sredstava i obaveza ne meri po fer vrednosti, normalno je 
oekivati odreeni broj korekcija. Nove knjigovodstvene vrednosti (koje odgovaraju fer 
vrednostima) ne moraju istovremeno da znae i promenu poreskih osnovica konkretnih 
sredstava i obaveza. Da li e prilikom poslovne kombinacije doi do promene poreskih 
osnovica i u kojoj meri definisano je poreskim propisima.  
Poreske posledice poslovnih kombinacija mogu da budu razliite u zavisnosti od 
naina na koji se sprovode. Treba imati u vidu da je kompanija sticalac u ulozi kupca u 
poslovnoj kombinaciji i kao kupac ne ostvaruje nikakvu dobit (ili gubitak), te ne moe da 
ima ni obaveze po osnovu poreza na dobit, ali i pored toga za nju je znaajan poreski 
tretman poslovne kombinacije, jer od njega zavisi kakve e poreske atribute doneti sa 
sobom steeni entitet. Sa druge strane u poslovnoj kombinaciji materijalizuju se dobici ili 
gubici na imovini steenog entiteta i/ili akcionara steenog entiteta, to je u poreske svrhe 
relevantan dogaaj.  
Ipak nee sve poslovne kombinacije da dovedu do oporezivanja ostvarenih dobitaka 
(odbijanja u poreske svrhe gubitaka), jer pod odreenim uslovima mogue je da se 
poslovna kombinacija okarakterie kao neoporeziva. Nije zapravo re o trajnom 
                                                
128 Ove korekcije knjigovodstvenih vrednosti nee se vriti i u pojedinanim finansijskim izvetajima 
steenog entiteta, ukoliko ovaj entitet nastavlja da posluje kao samostalno pravno lice, tj. kada je poslovnom 
kombinacijom uspostavljena veza matina kompanija - zavisno lice. 
 162 
oslobaanju od plaanja poreza, nego samo o odlaganju poreskih plaanja, jer se poreskim 
propisima zahteva da poreske osnovice steenih sredstava ostanu nepromenjene, iako su 
ova sredstva u poslovnoj kombinaciji procenjena i plaena po fer (trinoj) vrednosti. Ovim 
je potencijal za oporezivanje zadran, pa ukoliko sticalac u nekom buduem periodu bude 
otuio steena sredstva, onda e u poreske svrhe dobitak da bude obraunat tako to e se 
porediti prodajna cena sa preuzetom (od steenog entiteta) poreskom osnovicom, to e 
voditi plaanju odloenog poreza.  
Ako je, na primer, u neoporezivoj poslovnoj kombinaciji sticalac stekao zemljite 
ija je poreska osnovica 1.000.000 din., a fer vrednost 1.500.000 din., iznos kapitalnog 
dobitka od 500.000 din. nee da bude oporezovan prilikom poslovne kombinacije. Ako 
potom za 3 godine sticalac bude otuio ovo zemljite za 2.500.000 din. iznos kapitalnog 
dobitka koji podlee oporezivanju nee iznositi 1.000.000 din., to je razlika izmeu cene 
koju je sticalac platio (1.500.000 din.) i cene po kojoj je sredstvo prodao (2.500.000 din.), 
nego 1.500.000 din., jer je zadrana poreska osnovica od 1.000.000 din. Time je 
oporezivanju podlegao i kapitalni dobitak od 500.000 din. koji je materijalizovan pri 
poslovnoj kombinaciji, ali tada nije bio oporezovan usled dozvoljenog odlaganja poreskog 
plaanja.  
Odloeno oporezivanje pogoduje akcionarima steenog entiteta, ali iz ugla 
kompanije sticaoca ovo budue oporezivanje nije poeljan poreski atribut, jer sticalac ne 
uspeva da pri utvrivanju oporezive dobiti dobije poreske odbitke u visini stvarno plaene 
cene za steena sredstva, to znai i manje poreske utede. U prethodnom primeru, gde je 
zemljite steeno sredstvo, u poreske svrhe se pri odreivanju kapitalne dobiti ne uzima u 
obzir cena koju je sticalac realno platio, nego preuzeta poreska osnovica od steenog 
entiteta. Ukoliko su u poslovnoj kombinaciji steena osnovna sredstva, koja podleu 
otpisivanju, i ija je fer vrednost vea od preuzete poreske osnovice, onda e neeljene 
poreske posledice po osnovu upotrebe ovih sredstava da budu u vidu manjih amortizacionih 
odbitaka.  
S obzirom da neoporezive poslovne kombinacije podrazumevaju odlaganje poreskih 
plaanja, fiskus ovakav tretman dozvoljava samo po dosta restriktivnim uslovima, koje nije 
jednostavno ispuniti, pa znaajan broj poslovnih kombinacija ipak podlee oporezivanju. 
 163 
Iako se detaljna regulativa po kojoj poslovna kombinacija dobija ovaj privilegovani tretman 
razlikuje od zemlje do zemlje, po pravilu postoji nekoliko zajednikih uslova koji u svakoj 
poreskoj jurisdikciji moraju da budu zadovoljeni. 
Najpre, neophodno je da poslovna kombinacija ima ekonomsku sutinu, koja se ne 
svodi samo na izbegavanje poreza. Ukoliko ne postoji nijedan drugi znaajan razlog za 
sprovoenje transakcije osim izbegavanja poreza, takva transakcija se nee kvalifikovati 
kao neoporeziva.  
Drugi uslov podrazumeva ouvanje kontinuiteta steenog poslovanja, to ukazuje 
da svrha neoporezive poslovne kombinacije treba da bude upravo sticanje nekog biznisa, a 
ne njegovo gaenje. Ovaj uslov se smatra ispunjenim i kada se ne nastavlja delatnost 
steenog entiteta, ali se znaajan deo steenih sredstava u poslovnoj kombinaciji upoljava 
u obavljanju biznisa sticaoca.  
Poslednji uslov na kojem se insistira je ouvanje kontinuiteta vlasnikih interesa od 
strane akcionara steenog entiteta. To znai da naknada za njihove akcije mora da bude u 
najveem delu u obliku akcija kompanije sticaoca. Poslovne kombinacije koje 
zadovoljavaju prethodne uslove imaju pre odlike reorganizacije postojeih biznisa nego 
klasine kupoprodajne transakcije, pa otuda i ne udi njihova kvalifikacija kao neporezivih 
dogaaja.  
Da bi se poslovna kombinacija u nekoj poreskoj jurisdikciji okarakterisala kao 
neoporeziva neophodno je da se sprovede u skladu sa odnosnim zakonskim odredbama.129 
U svim ostalim sluajevima poslovna kombinacija je oporeziva, odnosno ostvareni dobici 
(gubici) prilikom poslovne kombinacije postaju predmet oporezivanja (odbijanja u poreske 
svrhe). Ukoliko su u oporezivoj poslovnoj kombinaciji na sticaoca preneta sredstva (i 
obaveze) steenog entiteta, onda se steenom entitetu u poreske svrhe obraunavaju dobici i 
                                                
129 U Republici Srbiji, prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica, porez se odlae prilikom statusnih 
promena. Ove promene su regulisane Zakonom o privrednim drutvima (Deo sedmi) i mogu da budu: 
pripajanje, spajanje, podela i izdvajanje. Finansijsko izvetavanje o poslovnim kombinacijama odnosi se samo 
na sticanja, tj. u smislu naeg zakonodavstva na pripajanja i spajanja. U nekim poreskim jurisdikcijama i drugi 
vidovi sticanja mogu da budu neoporezivi, pa tako u SAD nije neophodno da steeni entitet prestane da 
postoji kao posebno pravno lice, nego pod odreenim uslovima i uspostavljanje veze matina kompanija-
zavisno lice moe da bude neoporeziva kombinacija. Takoe i kupovina (gotovo svih) sredstava targetirane 
(za sticanje) kompanije ponekad se kvalifikuje kao neoporeziva. Vie o ovome pogledati: Jones S. M., 
Rhoades-Catanach S. C., 2005, Advanaced Strategies in Taxation, Fourth edition, McGraw- Hill, pp. 358-
364. 
 164 
gubici130 kao da su sva sredstva prodata (i obaveze izmirene) po fer trinim vrednostima. 
Ove vrednosti postaju ujedno i nove poreske osnovice datih sredstava i obaveza. Prema 
tome, sticalac u sluaju oporezive poslovne kombinacije ima pravo na budue poreske 
odbitke (pri utvrivanju oporezive dobiti), koji odgovaraju stvarnim trokovima sticanja 
konkretnih sredstava.  
Ako se, radi ilustracije, posluimo istim primerom sa sticanjem zemljita (sa strane 
2), ali pretpostavimo da je ovde re o oporezivoj poslovnoj kombinaciji, onda e sticaocu u 
poreske svrhe trina vrednost zemljita da bude priznata kao nabavna vrednost. Poreska 
osnovica zemljita time ne ostaje ista kao to je bila kod steenog entiteta, nego se 
prilagoava na trinu vrednost i iznosi 1.500.000 din. To omoguava sticaocu da prilikom 
kasnije prodaje ove nepokretnosti za 2.500.000 din. iskae kapitalni dobitak samo u iznosu 
od 1.000.000 din., (a ne 1.500.000 din.). Na taj nain uvaeni su stvarni trokovi, koje je 
sticalac imao prilikom nabavke ovog zemljita.  
Dok je ovo poeljan poreski tretman sa aspekta sticaoca, uslov za njegovo 
ostvarenje je da se porez po osnovu prenosa u poslovnoj kombinaciji plati odmah, to ne 
odgovara steenom entitetu odnosno njegovim akcionarima. U naem ilustrativnom 
primeru, steeni entitet bi morao u svom poreskom bilansu da prizna kapitalni dobitak od 
500.000 din., dok bi posledice po akcionare steenog entiteta zavisile od oblika poslovne 
kombinacije.  
Ako bi rezultat poslovne kombinacije bilo pripajanje ili spajanje131, onda bi i 
akcionari morali da priznaju u svojim tekuim poreskim prijavama dobitke (ili gubitke) kao 
razliku izmeu primljene naknade za akcije i poreske osnovice akcija koje su posedovali. 
Ako bi pak u poslovnoj kombinaciji neka kompanija prenela odreeno poslovanje na 
sticaoca i potom nastavila da posluje, onda bi oporezivanje na nivou akcionara usledilo 
naknadno - kada bi sredstva od prodaje poslovanja (iznos posle oporezivanja) bila 
                                                
130 U sluaju kada steeni entitet nije kompanija, nego samo neki njen deo (koji zadovoljava definiciju 
poslovanja), onda se porez obraunava kompaniji prenosiocu.  
131 Pripajanje i spajanje su najee neoporezive poslovne kombinacije, ali ako nisu zadovoljeni zakonom 
postavljeni uslovi, na primer da naknade koju primaju akcionari drutava prenosilaca budu prevashodno u 
akcijama, onda i ovakve kombinacije mogu da budu oporezive.  
 165 
raspodeljena akcionarima bilo u vidu dividendi bilo prilikom likvidacije kompanije, tako da 
se dvostruko oporezivanje ne bi izbeglo.  
Kada se poslovno kombinovanje ostvaruje tako to sticalac kupovinom akcija stie 
kontrolu nad drugim entitetom, onda e oporezivi status transakcije znaiti da akcionari 
steenog entiteta po osnovu prodaje svojih akcija odmah podleu oporezivanju ostvarenih 
kapitalnih dobitaka (odbijaju im se u poreske svrhe nastali kapitalni gubici), dok e poreska 
osnovica steenih akcija za kompaniju sticaoca biti jednaka ceni koja je za njih plaena.  
Budui da u ovom sluaju steeni entitet nastavlja da posluje kao samostalno 
pravno lice, njegovi poreski atributi se ne menjaju usled poslovne kombinacije. Poreske 
osnovice njegovih sredstava ostaju iste. Ukoliko je steeni enitet imao poreske gubitke koji 
mu obezbeuju budue poreske utede, to je poeljan poreski atribut, mogunost 
ostvarivanja ovih uteda ostaje na steenom entitetu ako se posle poslovne kombinacije 
sastavljaju pojedinane poreske prijave od strane sticaoca (matine kompanije) i steenog 
entiteta (ekonomski zavisno lice). Meutim, ukoliko su zadovoljeni zakonski kriterijumi da 
se popuni konsolidovana poreska prijava i ako se izabere takva opcija, onda se na niovu 
konsolidovane grupe dozvoljava prebijanje oporezivih dobitaka jedne lanice sa poreskim 
gubicima druge lanice, ime se omoguava bra realizacija (i spreava eventualno 
neiskorienje) poreskih koristi od nastalih gubitaka.  
Utvrivanje efekata poslovne kombinacije na poreske osnovice steenih sredstava i 
obaveza neophodno je za potrebe sastavljanja finansijskih izvetaja sticaoca. Dok su 
promene knjigovodstvenih vrednosti ovih sredstava i obaveza uobiajene, jer se zahteva 
njihovo svoenje na fer vrednost, poreske osnovice mogu da ostanu neizmenjene ili pak da 
se i njihov iznos menja. Zadravanje postojeih poreskih osnovica karakteristika je 
neoporezivih poslovnih kombinacija, ali i u sluaju oporezive kombinacije ostvarene 
sticanjem akcija, gde se uspostavlja veza matina kompanija - zavisno lice, sredstva i 
obaveze steenog entiteta ne menjaju svoje poreske osnovice. Ostale oporezive poslovne 
kombinacije zahtevaju po pravilu prilagoavanje poreskih osnovica na trine vrednosti. 
Poreske posledice steenih sredstava i obaveza, iskazane u vidu odloenih poreskih 
sredstava i obaveza, najee se razlikuju od onih koje su iskazane kod steenog entiteta, 
 166 
jer se menja iznos povezanih privremenih razlika, te se u vezi sa njima zahteva novi 
obraun, kao to je i ematski prikazano na Slici 1: 
  
 
 
 
 
 
 
 
  
 Ne* Ne 
 
 
 
  
                Da Da 
                  
 
 
 Da 
 
 
 
  
                Ne 
 
 
  
 
 
 
Slika 1. Obraun privremenih razlika u vezi sa steenim sredstvima i obavezama u 
poslovnoj kombinaciji 
 
*  Za ona sredstva i obaveze, koji su ve iskazani po fer vrednosti, nee biti potrebno da se knjigovodstvena vrednost 
menja.  
** Promena poreske osnovice podrazumeva njeno svoenje na trinu vrednost, koja bi u normalnim okolnostima 
trebalo da se podudara sa fer vrednou, kako je ona definisana u raunovodstvene svrhe.  
 
U bilansu stanja sticaoca novi iznosi privremenih razlika u vezi sa sredstvima i 
obavezama, koji su pre poslovne kombinacije bili priznati kod steenog entiteta,  uslovie i 
drugaije iznose odloenih poreza. Meutim, usled poslovne kombinacije moe doi i do 
Obraun privremenih 
razlika u vezi sa 
steenim sredstvima i 
obavezama  
Da li se  
menja 
KV? 
 
Ostaje isti iznos 
privremene razlike 
Da li se 
menja 
PO? 
Da li se 
menja 
PO? 
Menja se iznos 
privremene razlike 
(po pravilu svodi se na 
nulu) ** 
 
Menja se iznos 
privremene razlike 
 
 167 
priznavanja novih sredstava i obaveza, to se takoe mora uzeti u obzir prilikom obrauna 
konanog iznosa odloenih poreskih sredstava i obaveza.  
Ovo je pre svega sluaj kada steeni entitet poseduje nematerijalna sredstva, koja su 
interno generisana i kao takva nisu zadovoljavala kriterijume da budu priznata u njegovim 
finansijskim izvetajima. Budui da se u poslovnoj kombinaciji ovakava sredstva 
identifikuju i plaaju od strane sticaoca, ona postaju predmet priznavanja, a stoga i njihove 
poreske posledice. Ako je re, na primer, o patentu ija je fer vrednost 4.000.000 din., a 
poreska osnovica je nula, u vezi sa njim nastaje oporeziva privremena razlika od 4.000.000 
din. Uz poresku stopu od 20%, priznavanje patente u finansijskim izvetajima sticaoca 
vodie i priznavanju odloenih poreskih obaveza od 800.000 din.  
Iako je i gudvil nematerijalno sredstvo, njegov tretman u cilju utvrivanja odloenih 
poreza je specifian. U poslovnim kombinacijama priznavanje gudvila je esta pojava.  jer 
prilikom kupovine profitabilnih entiteta sticalac plaa veu cenu od fer vrednosti steene 
neto imovine. Prilikom obrauna gudvila uzimaju se u obzir sva steena sredstva i obaveze, 
pa i odloena poreska sredstva i odloene poreske obaveze. Ipak, videli smo da pozicije 
odloenih poreza ne mogu da se preuzmu od steenog entiteta u istom iznosu nego je 
potrebno da se iznova izraunaju. Njihov iznos zavisi od knjigovodstvene vrednosti i 
poreske osnovice drugih sredstava i obaveza, to dalje znai da one poslednje ulaze u 
obraun gudvila.  
Postupak utvrivanja gudvila najbolje je strukturirati u nekoliko koraka: 
• U prvom koraku potrebno je identifikovati sva sredstva i obaveze, koji se 
preuzimaju (osim odloenih poreskih sredstava i obaveza), ukljuujui i ona 
sredstva i obaveze koji tek usled poslovne kombinacije zadovoljavaju 
kriterijume za priznavanje, te potom odrediti i njihove fer vrednosti.  
• U narednom koraku potreban je obraun odloenih poreskih efekata steenih 
sredstava i obaveza. To podrazumeva utvrivanje njihovih poreskih osnovica, a 
onda poredei fer vrednost i poresku osnovicu na nivou svakog sredstva i 
obaveze dolazi se do iznosa odnosne privremene razlike. Kada se primeni 
odgovarajua poreska stopa na privremene razlike dobija se iznos odloenih 
 168 
poreskih sredstava ili obaveza. Gledano u celini, po osnovu steenog entiteta, 
postojae neto odloeno poresko sredstvo ili neto odloena poreska obaveza.  
• U treem koraku neto odloeno poresko sredstvo ili obaveza uzima se u 
obraun zajedno sa svim ostalim sredstvima i obavezama da bi se utvrdila fer 
vrednost steene neto imovine. Gudvil se onda izraunava kao viak cene koju 
je sticalac platio nad fer vrednou steene neto imovine.132  
 
Ovaj obraun moemo da ilustrujemo sledeim primerom. Pretpostavimo da je 
jedna kompanija za 1.650.000 din. kupila 100% akcija druge kompanije, ime je stekla 
popuno kontrolisano zavisno lice. Da bi kompanija sticalac korisnicima njenih finansijskih 
izvetaja adekvatno prezentovala efekte ostvarene poslovne kombinacije, neophodno je da 
se na dan sticanja sastave finansijski izvetaji, odnosno u ovom sluaju potrebno je da  se 
sastavi konsolidovani bilans stanja sticaoca (matine kompanije) i steenog entiteta 
(zavisnog lica). U te svrhe, u prvom koraku, identifikuju se sva sredstva i obaveze steenog 
entiteta, izuzev odloenih poreza i procenjuju po fer vrednosti, to je prezentovano u Tabeli 
1: 
 
Tabela 1 Identifikovanje sredstava i obaveza steenog entiteta i odreivanje njihovih fer 
vrednosti – ilustrativni primer 
 
Sredstva i obaveze KV FV 
Zemljite    250.000    300.000 
Zgrade 1.250.000 1.400.000 
Oprema    540.000    600.000 
Nematerijalna sredstva (osim gudvila) 0    100.000 
Zalihe    660.000    700.000 
Ostala sredstva    100.000    100.000 
Ukupno sredstva 2.800.000 3.200.000 
Dugorone obaveze 1.100.000 1.100.000 
Kratkorone obaveze    400.000    400.000 
Ukupno obaveze 1.500.000 1.500.000 
 
U drugom koraku potrebno je izraunati odloene poreze. Ovaj obraun dodat je u 
Tabeli 2: 
 
                                                
132 U sluaju da postoje uea bez prava kontrole 
 169 
Tabela 2 Obraun odloenih poreza na dan poslovne kombinacije – ilustrativni primer 
  
Sredstva i obaveze KV FV PO Oporezive 
(odbitne) 
privremene 
razlike 
OPO ili 
(OPS)* 
  (1) (2) (3) (4) (5)= (3)-(4) (6)=(5)*20% 
Zemljite 250.000 300.000 250.000 50.000 10.000 
Zgrade 1.250.000 1.400.000 937.500 462.500 92.500 
Oprema 540.000 600.000 300.000 300.000 60.000 
Nematerijalna sredstva 
(osim gudvila) 
0 100.000 0 100.000 20.000 
Zalihe 660.000 700.000 660.000 40.000 8.000 
Ostala sredstva 100.000 100.000 110.000 (10.000) (2.000) 
Ukupno sredstva 2.800.000 3.200.000 2.257.500 942.500 188.500 
Dugorone obaveze 1.100.000 1.100.000 1.000.000 (100.000) (20.000) 
Kratkorone obaveze 400.000 400.000 400.000 - - 
Ukupno obaveze 1.500.000 1.500.000 1.500.000 (100.000) (20.000) 
    742.500 168.500 
*Priznavanje odloenih poreskih sredstava u poslovnoj kombinaciji se ipak ne sprovodi automatski za 
sve nastale odbitne privremene razlike, nego kao i u svim drugim sluajevima, mora se utvrditi da li je 
verovatna njihova realizacija. Samo onaj iznos, ije se iskorienje moe oekivati, predmet je priznavanja. 
 
U vezi sa sredstvima i obavezama steenog entiteta nastaju neto odloene poreske 
obaveze u iznosu od 168.500 din. Prilikom obrauna fer vrednosti steene neto imovine ove 
obaveze treba da se treiraju na isti nain kao i druge obaveze, to je uinjeno u Tabeli 3:  
 
Tabela 3 Utvrivanje fer vrednosti steene neto imovine u poslovnoj kombinaciji – 
ilustrativni primer 
 
Sredstva i obaveze FV 
Zemljite    300.000 
Zgrade 1.400.000 
Oprema    600.000 
Nematerijalna sredstva 
(osim gudvila) 
   100.000 
Zalihe    700.000 
Ostala sredstva    100.000 
Ukupno sredstva 3.200.000 
Dugorone obaveze 1.100.000 
Kratkorone obaveze    400.000 
Odloene poreske obaveze    168.500 
Ukupno obaveze 1.668.500 
Neto imovina 1.531.500 
 
Iznos gudvila sada se jednostavno utvruje kao viak plaenog iznosa nad fer 
vrednou steene neto imovine: 
Gudvil = 1.650.000 - 1.531.500 = 118.500 
 170 
Kod sastavljanja konsolidovanog bilansa stanja iznos investicije sticaoca bie 
rasporeen na sredstva i obaveze kao u Tabeli 3, ukljuujui jo i gudvil od 118.500 din. S 
obzirom da se odloene poreske obaveze uzimaju u obzir pri obraunu gudvila, moe se 
zakljuiti da je neposredna posledica upotrebe raunovodstva odloenih poreza uveanje 
aktive (gudvila) i pasive (obaveza) u konsolidovanom bilansa stanja sticaoca za 168.500 
din. Generalno, bilansiranje odloenih poreskih obaveza pri poslovnoj kombinaciji 
poveava iznos gudvila (ili smanjuje iznos dobitka ostvarenog povoljnom kupovinom), dok 
odloena poreska sredstva smanjuju iznos gudvila (ili poveavaju dobitak ostvaren 
povoljnom kupovinom).  
Pojava gudvila, kao nematerijalnog sredstva, pokree pitanje njegovih poreskih 
posledica. I za ovu poziciju trebalo bi uporediti knjigovodstvenu vrednost sa njenom 
poreskom osnovicom kako bi se utvrdilo da li postoji osnov za bilansiranje odloenih 
poreza. Tretman gudvila u poreske svrhe je razliit po pojedinim poreskim jurisdikcijama. 
Dok se negde uvaavaju trokovi sticanja gudvila, pa je dozvoljena njegova amortizacija 
pri utvrivanju oporezive dobiti, najee linearnom metodom u propisanom vremenskom 
periodu133, u drugim zemljama ne postoji mogunost dobijanja poreskih odbitaka po 
osnovu gudvila.  
U sluaju kada je dozvoljena amortizacija gudvila, na dan poslovne kombinacije 
njegova poreska osnovica i knjigovodstvena vrednost bie jednake, te nee po ovom 
osnovu postojati privremena razlika. U kasnijim periodima, kada budu sastavljani 
finansijski izvetaji, dolazilo bi do pojave privremenih razlika kod gudvila, jer je 
raunovodstveni tretman gudvila izmenjen u odnosu na raniju praksu pa se ne vri njegova 
amortizacija (ni po MRS/MSFI ni po amerikim GAAP). Meutim, gudvil moe da bude 
obezvreen. Tada je neophodno da se smanji njegova knjigovodstvena vrednost i prizna 
gubitak usled obezvreenja. Poto se obrazac promena u poreskoj osnovici i 
knjigovodstvenoj vrednosti razlikuje, privremene razlike su oekivane. Tokom zakonski 
propisanog perioda amortizacije gudvila, poreska osnovica gudvila se menja (smanjuje), 
ime se stvara razlika u odnosu na njegov knjigovodstveni iznos. Ova razlika se ponitava u 
onim periodima kada se zbog gubitka usled obezvreenja otpisuje i knjigovodstveni iznos 
                                                
133 Na primer, u SAD amortizacija gudvila se vri linearnom metodom u petnaestogodinjem periodu.  
 171 
gudvila. Proizilazi da ova razlika ima karakter oporezive privremene razlike, te vodi 
priznavanju odloenih poreskih obaveza.134 Za sticaoca je poreska amortizacija gudvila-a 
vrlo povoljna okolnost, jer se deo ulaganja (kupovne cene) iznad fer vrednosti steene neto 
imovine prevodi u poreske odbitke. 
U sluaju kada amortizacija gudvila u poreske svrhe nije dozvoljena poreska 
osnovica gudvila je nula, tako da na sam dan poslovne kombinacije evidentno postoji 
razlika izmeu nje i knjigovodstvene vrednosti, koja je gudvilu dodeljena. Ova razlika je po 
definiciji oporeziva privremena razlika (knjigovodstvena vrednost sredstva je vea od 
poreske osnovice i ta razlika e uticati na budui odnos raunovodstvene i oporezive dobiti) 
i kao takva trebalo bi da predstavlja osnov za nastanak odloene poreske obaveze.  
Meutim, ako bi se bilansirala odloena poreska obaveza pri inicijalnom 
priznavanju gudvila, raunski gledano bio bi pokrenut niz iteracija, jer na iznos gudvila, 
kao rezidualne veliine, upravo utie i visina odloenih poreskih obaveza. Drugim reima, 
ako bi priznali odloenu poresku obavezu to bi znailo i poveanje gudvila za isti iznos, a 
onda bi vei gudvil znaio i potrebu za veim odloenim poreskim obavezama i tako 
nadalje. Ovo zidanje iznosa aktive i pasive ne bi bilo smisleno.  
Pretpostavimo da se u naem ilustrativnom primeru gudvil ne moe da  odbije u 
poreske svrhe i da se po osnovu privremene razlike kod gudvila priznaju odloene poreske 
obaveze. Poto je knjigovodstveni iznos gudvila 118.500 din., odloene poreske obaveze u 
vezi sa njim trebalo bi da iznose 23.700 din. [(118.500-0)*0,20]. Poveanje odloenih 
poreskih obaveza za 23.700 din., automatski vodi poveanju gudvila za isti iznos, tj. na 
142.200 din. Knjigovodstvenoj vrednosti gudvila od 142.200 din. odgovaraju odloene 
poreske obaveze od 28.840 din., to znai da saldo na ovom raunu treba poveati jo za 
4.740 din. Ovo je opet automatski i poveanje gudvila na 146.940 din. To bi pokrenulo 
novu iteraciju u obraunu itd.  
Poto nije prihvatljivo da se na ovaj nain poveava bilansna suma, inicijalno 
priznavanje gudvila u poslovnoj kombinaciji bez obzira na postojanje povezane oporezive 
                                                
134 Mogue je da usled znaajnog obezvreenja gudvila knjigovodstvena vrednost padne ispod poreske 
osnovice, kada bi nastala odbitna privremena razlika.  
 172 
privremene razlike ne dovodi do priznavanja odloenih poreskih obaveza. Otuda je tretman 
gudvila iz ugla raunovodstva odloenih poreza izuzetak u odnosu na uspostavljena pravila.  
Ukoliko je za steeni entitet plaena manja cena od fer vrednosti steene neto 
imovine onda e ova povoljna kupovina imati za posledicu priznavanje dobitka u bilansu 
uspeha sticaoca. Ako se u poreske svrhe ovaj iznos postepeno ukljuuje u oporezivu dobit, 
onda postoji oporeziva privremena razlika na dan poslovne kombinacije (knjigovodstvena 
vrednost je nula, dok je poreska osnovica odloenih prihoda jednaka iznosu ostvarenog 
dobitka), koja se ponitava sa priznavanjem dobitka u poreskom bilansu. Potrebno je stoga 
bilansirati odloene poreske obaveze. Ukoliko se dobitak ostvaren na povoljnoj kupovini ne 
tretira kao oporeziv, onda je njegovo ukljuivanje u trgovaki bilans uspeha, u periodu u 
kojem je raunovodstveno iskazana poslovna kombinacija, stalna razlika, koja nema 
implikacije po budue periode. Priznavanje odloenih poreza samim tim izostaje.  
Ne samo da u finansijskim izvetajima sticaoca mogu da budu priznati odloeni 
porezi kao nus proizvod priznavanja drugih sredstava i obaveza koji nisu zadovoljavali 
kriterijume za priznavanje u finansijskim izvetajima steenog eniteta nego i odreena 
odloena poreska sredstva i obaveze mogu tek sa poslovnom kombinacijom da zadovolje 
krterijume priznavanja. To se prevashodno odnosi na odloena poreska sredstva u vezi sa 
nastalim poreskim gubicima, koja nisu bila priznata kod steenog entiteta, jer se nije 
oekivalo ostvarenje dovoljne oporezive dobiti u buduim periodima, koja bi omoguila 
njihovu realizaciju. Ako zahvaljujui poslovnoj kombinaciji postane verovatno da e se ova 
sredstva realizovati, jer e iznos oporezivih dobitaka sada kombinovanog entiteta biti 
dovoljan da se poreske utede iskoriste, ova sredstva treba da se priznaju.135   
                                                
135 U sluaju poslovne kombinacije koja rezultira u vezi matina kompanija - zavisno lice, mogue je da se 
oekivanja u pogledu oporezive dobiti zavisnog lica izmene, na primer zbog dobijanja novih profitabilnih 
poslova itd., pa da po tom osnovu bude verovatna realizacija do tada nepriznatih odloenih poreskih 
sredstava, ali ostvarenje poreskih koristi (koje opravdava priznavanje odloenih poreskih sredstava) po 
osnovu prebijanja poreskih gubitaka zavisnog lica sa oporezivim dobicima matine kompanije (ili drugih 
lanica grupe) po pravilu je mogue samo ako se od strane grupe sastavlja konsolidovana poreska prijava. 
 
 173 
Ukoliko do njihovog priznavanja doe, ova sredstva, kao i sva druga odloena 
poreska sredstva, moraju da budu uzeta u obzir pri obraunu gudvila, jer je gudvil 
rezidualna veliina.136  
Generalno gledano, priznavanje odloenih poreskih sredstava u vezi sa steenim 
entitetom ima za posledicu smanjenje iznosa gudvila, dok e njihovo nepriznavanje voditi 
veem iznosu gudvila. Mogue je, pri tome, da se naknadno oekivanja po osnovu 
realizacije odloenih poreskih sredstava promene. Postavlja se onda pitanje da li izmena 
njihovog (ne)priznatog iznosa zahteva i korigovanje gudvila.  
ini se opravdanim da se gudvil koriguje ako je promena oekivanja posledica 
pribavljanja informacija o okolnostima koje su postojale na dan poslovne kombinacije (a ne 
dogaaja koji su nastali posle poslovne kombinacije).137 Efekti korekcije treba da omogue 
iskazivanje gudvila u onom iznosu, koji bi bio da je ova informacija bila poznata na dan 
poslovne kombinacije.  
Dopuniemo, radi ilustracije, prethodni primer sa injenicom da odloeno poresko 
sredstvo od 38.000 din. (po osnovu poreskih gubitaka steenog entiteta u iznosu od 190.000 
din. uz poresku stopu od 20%) nije bilo priznato na dan poslovne kombinacije, jer se nije 
oekivalo njegovo iskorienje. Ako je naknadno ocenjeno da e budua oporeziva dobit da 
bude dovoljna da se iskoriste ova odloena poreska sredstva, onda je potrebno da se izvri 
njihovo priznavanje uz istovremenu korekciju gudvila, tako da e novi iznos gudvila da 
bude 80.500 din. (118.500-38.000). Da je u meuvremenu dolo do promene poreske stope 
na 30%, priznavanje odloenih poreskih sredstava izvrilo bi se u iznosu od 57.000 din. 
(190.000*0,30), dok bi korekcija gudvila na nie i dalje bila 38.000 din., jer je promena 
poreske stope dogaaj koji je nastao posle dana poslovne kombinacije. Razlika od 19.000 
din. bila bi uobiajeno tretirana (poveanje odloenih poreskih sredstava usled poveanja 
poreske stope) tj. priznata kao odloeni poreski prihod u bilansu uspeha.  
                                                
136 Ako bi sticalac utvrdio da je usled poslovne kombinacije postalo verovatno da e se njegova nepriznata 
odloena poreska sredstva realizovati, njihovo priznavanje bi trebalo da usledi, ali bez ukljuivanja u obraun 
gudvila. 
137 Po MRS/MSFI period u kojem su korekcije gudvila dozvoljene ogranien je na godinu dana od dana 
poslovne kombinacije.  Posle ovog perioda samo korekcije greaka (a ne i promena u procenama) vrile bi se 
retroaktivno.  
 174 
Iznos odloenih poreza utvren na dan poslovne kombinacije mogao bi da se 
naknadno koriguje i usled prilagoavanja vrednosti drugih pozicija sredstava i obaveza, 
priznatih u poslovnoj kombinaciji, jer se po osnovu njih takoe mogu pribaviti nove 
informacije o okolnostima koje su postojale na dan sticanja. Korekcije ovih pozicija  
izazvale bi korekcije povezanih odloenih poreza, a sve to bi se onda odrazilo na iznos 
gudvila.  
Pretpostavimo da je u ilustrativnom primeru dan poslovne kombinacije i dan 
sastavljanja finansijskih izvetaja 31.12.2009. godine i da je na taj dan vrednost 
nematerijalnog sredstva odreena preliminarno (usled nedostatka vremena), dok je detaljna 
procena vrednosti pribavljena naknadno, u toku naredne godine. Po ovoj proceni vrednost 
nematerijalnog sredstva na dan poslovne kombinacije je 120.000 din. (a ne 100.000 din.). 
Korekcija ove vrednosti dovela bi i do promene povezanih odloenih poreskih obaveza, kao 
i promene gudvila, to je prikazano u Tabeli 4138: 
 
Tabela 4 Retroaktivno korigovanje vrednosti nematerijalnog sredstva steenog u 
poslovnoj kombinaciji i povezane korekcije – ilustrativni primer 
 
31.12.2009. 31.12.2010. Pozicije 
pre korekcije posle korekcije pre korekcije posle korekcije 
KV 100.000 120.000 90.000* 108.000* 
PO 0 0 0 0 
Nematerijalno  
sredstvo 
Privremena 
razlika 
100.000 120.000 90.000 108.000 
OPO po osnovu 
nematerijalnog sredstva 
20.000 24.000 18.000 21.600 
Gudvil 118.500 102.500** 118.500 102.500 
* Amortizacija nematerijalnog sredstva se vri linearnom metodom, a korisni vek trajanja sredstva je 10 
godina.   
** Poveanje vrednosti nematerijalnog sredstva za 20.000 din. smanjuje za isti iznos gudvil, dok 
poveanje odloenih poreskih obaveza od 4.000 din. vodi poveanju gudvila, tako da je neto efekat ovih 
korekcija smanjenje gudvila za 16.000 din. 
 
Iz praktinih razloga raunovodstvenim standardima se obino ograniava 
vremenski period u kojem se ovako retroaktivno vre korekcije (uz korigovanje i gudvila), 
tako da se po isteku ovog perioda ne vri vie revidiranje raunovodstva na dan poslovne 
                                                
138 Korektivno knjienje na dan 31.12.2010. podrazumevalo bi i korekciju u bilansu uspeha. Trokovi 
amortizacije bili bi poveani za 2.000 din., a odloeni poreski prihodi za 400 din.   
 175 
kombinacije.139 Sva zahtevana prilagoavanja (osim eventualnih korekcija greaka) vrila 
bi se kao da su rezultat dogaaja posle dana poslovne kombinacije.   
Na osnovu prethodnih izlaganja moe se zakljuiti da je za adekvatno obuhvatanje 
efekata poslovne kombinacije na iznos odloenih poreza u finansijskim izvetajima sticaoca 
kljuno da se pravilno odmere odloeni porezi u vezi sa steenim sredstvima i obavezama, 
to je i ematski prikazano na Slici 2: 
 
 
 
 
 
 
  
 
              izuzetak 
 
 plus 
  
  
 
 
 
 
 
 
 
 
 
  
  
 
 
 
                                          *PK=Poslovna kombinacija 
  
 
 
Slika 2 Utvrivanje odloenih poreza u finansijskim izvetajima sticaoca na dan 
poslovne kombinacije 
                                                
139 I ovde su po MRS/MSFI retroaktivna primena novog tretmana i odgovarajua korekcija gudvila 
ograniene na godinu dana od dana poslovne kombinacije.  
FV 
PO 
Odloeni porezi u vezi sa 
sredstvima i obavezama 
steenog entiteta 
Privremene 
razlike 
Promena 
saznanja o 
okolnostima 
na dan PK 
Odloeni porezi u finansijskim izvetajima sticaoca 
na dan poslovne kombinacije 
Nain utvrivanja 
 
Odloeni porezi u vezi sa 
sredstvima i obavezama 
sticaoca 
Odloeni porezi u 
vezi sa onim 
sredstvima i 
obavezama, koji su 
bili priznati kod 
steenog entiteta 
Odloeni porezi u      
vezi sa onim 
steenim sredstvima 
i obavezama, koji 
nisu prethodno bili 
priznati kod 
steenog entiteta 
Nepriznata odloena 
poreska sredstva 
kod steenog 
entiteta, koja  usled 
PK zadovoljavaju 
kriterijume 
priznavanja  
                         
* poreska stopa 
Proveriti uslov 
priznavanja kod  
odbitnih razlika  
 K
or
ek
ci
je
 (
og
ra
ni
e
n 
vr
em
en
sk
i p
er
io
d)
 
Nema izmena usled PK*  
 
Znaajne izmene usled PK 
 
Nepriznata OPS mogu da se 
kvalifikuju za priznavanje  
 176 
Iznos odloenih poreza utvren na dan poslovne kombinacije bie postepeno 
eliminisan kako se budu ponitavale privremene razlike, npr. zbog realizacije zaliha ili 
putem otpisa osnovnih sredstava. Sa druge strane, posle dana sticanja novog poslovanja 
dolazi svakako do formiranja novih privremenih razlika i priznavanja odloenih poreza, a 
pitanja koja se u vezi sa tim javljaju u sastavljanju konsolidovanih finansijskih izvetaja  
predmet su nae naredne analize.  
1.2. Odloeni porezi u konsolidovanim finansijskim izvetajima  
 
Prilikom sastavljanja konsolidovanih finansijskih izvetaja daje se prednost 
ekonomskoj sutini nad pravnom formom, pa se izvetava o finansijskoj poziciji i 
rezultatima poslovanja matine kompanije i njenih zavisnih lica kao da je re o jednoj 
kompaniji, a ne pravno i raunovodstveno zasebnim entitetima. Da bi se odrazila 
perspektiva grupe kao jednog entiteta, konsolidovani izvetaji se ne mogu dobiti sabiranjem 
istih pozicija iz pojedinanih izvetaja lanica grupe, nego je neophodno izvriti niz 
prilagoavanja.  
Jedna od najvanijih korekcija tie se internih rezultata, odnosno dobitaka ili 
gubitaka nastalih po osnovu transakcija izmeu lanica grupe. Sve dok ne doe do njihovog 
ostvarenja u transakcijama sa licima izvan grupe, ovi rezultati se ne mogu smatrati 
realizovanim sa stanovita grupe, pa stoga moraju da se eliminiu u izradi konsolidovanih 
izvetaja. Sa druge strane, ako lanice grupe sastavljaju posebne poreske prijave ovi 
rezultati bie u poreske svrhe tretirani kao realizovani.  
Ovakva situacija povod je za iskazivanje odloenih poreza u konsolidovanim 
izvetajima. Pri tome, odloeni porezi po ovom osnovu nisu predmet priznavanja u 
pojedinanim izvetajima, te se obuhvat poreskih posledica eliminacije nerealizovanih 
internih rezultata odnosi samo na konsolidovane izvetaje. S obzirom da su ove eliminacije, 
po pravilu, este i materijalne po svom iznosu, njihovi poreski efekti ine vanu 
komponentu ukupnih odloenih poreza u konsolidovanim izvetajima. Otuda je pravilno 
odmeravanje ovih poreskih efekata od posebnog znaaja. 
 177 
U kupoprodajnim transakcijama izmeu lanica grupe, onaj entitet koji vri prodaju 
priznaje u svom pojedinanom bilansu uspeha prihode i rashode od prodaje (odnosno 
dobitke i gubitke ostvarene na prodaji). Ukoliko grupa ne popunjava konsolidovanu 
poresku prijavu, nego se oporezivanje vri na nivou lanica grupe, onda e ovi prihodi i 
rashodi u istom obraunskom periodu biti ukljueni i u obraun oporezive dobiti prodajnog 
entiteta. S obzirom da je tretman prodaje identian u raunovodstvene i poreske svrhe, u 
pojedinanim finansijskim izvetajima prodajnog entiteta nee se pojaviti nikakvi odloeni 
poreski efekti.  
Meutim, ako je na dan sastavljanja finansijskih izvetaja prodato dobro i dalje u 
posedu lanice grupe, koja je izvrila kupovinu, onda ta prodaja iz perspektive grupe nije 
ostvarena, pa odgovarajuom korekcijom prihoda i rashoda prilikom izrade konsolidovanog 
bilansa uspeha ovakvi interni rezultati bie eliminisani. Poto su ovi rezultati oporezovani, 
pre nego to su zaraeni (priznati u konsolidovanom bilansu uspeha), dolazi do stvaranja 
privremenih razlika i to odbitnog karaktera.  
Ove privremene razlike mogu se izraunati i iz perspektive bilansa stanja i to 
poredei knjigovodstvenu vrednost i poresku osnovicu interno kupljenih dobara. Njihova 
knjigovodstvena vrednost kod lanice grupe, koja je izvrila kupovinu, jednaka je 
trokovima nabavke, koje je u vezi sa njima imala ova kompanija. To znai da su u nju 
ukljueni rezultati interne prodaje. Prilikom konsolidacije ovakvi rezultati moraju da se 
eliminiu kako bi knjigovodstvena vrednost dobara u konsolidovanom bilansu stanja 
odrazila trokove nabavke (cenu kotanja) za grupu kao celinu. Poredei ovu niu 
knjigovodstvenu vrednost sa veom poreskom osnovicom dobija se iznos odbitne 
privremene razlike. Ukoliko lanice grupe posluju u razliitim poreskim jurisdikcijama, 
prilikom izraunavanja odloenih poreza na iznos privremene razlike treba primeniti 
poresku stopu, koja vai za jurisdikciju u kojoj e odnosna razlika da bude odbijena pri 
utvrivanju oporezive dobiti. 
Transakcije izmeu povezanih lica predmet su posebne panje poreskih vlasti, pa je 
mogue da se u poreske svrhe zahteva korekcija interne kupoprodajne cene, kako bi ona 
odrazila trine uslove. Od entiteta koji vri prodaju moe se tako zahtevati da prilagodi 
svoje prihode na vie u poreskom bilansu, ime bi oporeziva dobit bila vea od 
 178 
raunovodstvene. Ovakava razlika imala bi u raunovodstvene svrhe karakter stalne razlike 
i ne bi dovela do bilansiranja odloenih poreza.  
Ako se korekcija odnosi i na entitet koji je obavio kupovinu, poreska osnovica 
interno nabavljenog dobra bie vea od njegove knjigovodstvene vrednosti u pojedinanim 
izvetajima ove lanice grupe. U tom sluaju u pojedinanim izvetajima kupca nastae 
privremena razlika izmeu knjigovodstvene vrednosti (interne kupoprodajne cene) i 
poreske osnovice posmatranog dobra i priznae se po tom osnovu odloeno poresko 
sredstvo. To dalje znai da i u ovoj situaciji prilikom konsolidacije treba uzeti u obzir samo 
privremenu razliku izmeu knjigovodstvene vrednosti (koja odgovara konsolidovanim 
izvetajima) i poreske osnovice do visine internog rezultata (jer je preostali deo privremene 
razlike ve obuhvaen u pojedinanim izvetajima).    
Da bismo ilustrovali utvrivanje odloenih poreza u sluaju eliminacije 
nerealizovanih internih rezultata u uslovima postojanja razliitih poreskih jurisdikcija 
posluiemo se jednim primerom. Pretpostavimo da je pred kraj 2008. godine matina 
kompanija prodala robu zavisnoj kompaniji za 200.000 din. Nabavna vrednost ove robe za 
matinu kompaniju iznosila je 130.000 din. Na dan sastavljanja finansijskih izvetaja roba 
je i dalje bila na zalihama kod zavisne kompanije. Stopa poreza na dobit za matinu 
kompaniju iznosi 30%, a za zavisnu kompaniju 20% i svaka kompanija sastavlja posebnu 
poresku prijavu. 
Pod ovim pretpostavkama matina kompanija e u svoj poreski bilans za 2008. 
godinu ukljuiti prihode od prodaje od 200.000 din. i trokove prodatih roba od 130.000 
din, to e dovesti do poveanja njenih tekuih poreskih obaveza za 21.000 din. 
(70.000*0,30). U pojedinanom bilansu stanja zavisne kompanije kupljena roba tretirae se 
kao deo zaliha i bie odmerena po vrednosti od 200.000 din., jer je to nabavna vrednost ove 
robe za zavisnu kompaniju. Prilikom budue prodaje date robe zavisna kompanija e u 
svrhe utvrivanja oporezive dobiti imati pravo na poreski odbitak u visini njene nabavne 
vrednosti, tako da je i poreska osnovica robe 200.000 din. Poto se knjigovodstvena 
vrednost i poreska osnovica podudaraju, ne postoji privremena razlika koja bi u 
pojedinanim izvetajima zavisnog lica dovela do odloenih poreza.  
 179 
Razmotrimo sada konsolidovane finansijske izvetaje. Sa stanovita grupe 
knjigovodstvena vrednost posmatrane robe od 200.000 din. je precenjena, jer sadri u sebi 
interni dobitak od 70.000 din., koji nije realizovan i stoga mora pri konsolidaciji da bude 
eliminisan. Ovim se knjigovodstvena vrednost robe u konsolidovanom bilansu stanja svodi 
na 130.000 din., to je upravo nabavna vrednost ove robe za grupu kao celinu.  
S obzirom da poreska osnovica robe ostaje 200.000 din. dolazi po ovom osnovu do 
stvaranja privremene razlike i javlja se potreba za bilansiranjem odloenih poreza. U iznosu 
od 14.000 din. (70.000*0,20) bie priznato odloeno poresko sredstvo i odloeni poreski 
prihodi, jer u onom obraunskom periodu u kojem zavisno lice bude prodalo ovu robu 
oporeziva dobit u vezi sa prodajom bie manja od raunovodstvene (gledano sa aspekta 
konsolidovanih izvetaja) za 70.000 din., ime e i iznos poreza koji treba da se plati biti 
manji u odnosu na priznate poreske rashode.  
Uzmimo, na primer, da je prodaja robe licu izvan grupe izvrena u narednoj godini i 
to za 350.000 din. U pojedinanom bilansu uspeha zavisnog lica bie iskazan (bruto) 
dobitak na prodaji u iznosu od svega 150.000 din. (prihodi od prodaje su 350.000 din, a 
trokovi prodatih roba 200.000 din.). Meutim, za grupu kao celinu trokovi prodatih roba 
su 130.000 din., pa je ukupno ostvareni dobitak na prodaji 220.000 din. U ovom iznosu 
sadran je interni dobitak iz prethodnog perioda od 70.000 din., koji je sada i sa aspekta 
grupe realizovan. Prema tome, prilikom konsolidacije neophodna je korekcija trokova 
prodatih roba na nie za 70.000 din., ime e u konsolidovani bilans uspeha biti ukljuen 
realizovani interni rezultat.  
Ukljuivanje ovog dobitka zahteva i iskazivanje povezanih poreskih rashoda u istim 
finansijskim izvetajima, tako da je potrebno i rashode po osnovu poreza na dobit uveati u 
odnosu na iznos koji se preuzima iz pojedinanog bilansa uspeha zavisnog lica i to za 
14.000 din.140 Ako pretpostavimo drugaiji scenario, tj. da ni u 2009. godini ne dolazi do 
                                                
140 U pojedinanim izvetajima matine kompanije dobitak od 70.000 din. bio je priznat u prethodnoj godini, 
pa je poveao njen nerasporeeni dobitak za 56.000 din. (iznos posle oporezivanja). Prilikom konsolidacije u 
2009. godini ovaj iznos se iskljuuje, tako da ukupna korekcija po osnovu internog dobitka podrazumeva: 
smanjenje nerasporeenog dobitka za 56.000, poveanje rashoda po osnovu poreza na dobit za 14.000 i 
smanjenje trokova prodatih roba za 70.000 din.   
 
 180 
realizacije posmatrane robe (ako se na primer koristi Lifo metoda141 pri obrauna izlaza 
zaliha), onda bi i dalje u konsolidovanim finansijskim izvetajima trebalo da se prikau 
odloena poreska sredstva od 14.000 din.142   
Kada je frekvencija meusobnih transakcija vea, te se i u poetnim i u krajnjim 
zalihama nalaze interno kupljena dobra, obuhvat poreskih efekata nerealizovanih internih 
rezultata mogao bi se efikasno sprovesti rukovodei se sledeim smernicama: 
• U svrhe priznavanja odloenih poreskih sredstava potrebno je fokusirati se na 
krajnje zalihe. Interni rezultat sadran u vrednosti krajnih zaliha (koji je predmet 
iskljuivanja prilikom konsolidacije)143 predstavlja odbitnu privremenu razliku 
te primenjujui na njega odgovarajuu poresku stopu dobija se iznos odloenih 
poreskih sredstava koji treba ukljuiti u konsolidovani bilans stanja.  
• Korekcija u bilansu uspeha dobija se uporeivanjem internog rezultata u 
krajnjim i poetnim zalihama i to: 
o Ukoliko je iznos internog rezultata u krajnjim zalihama vei nego u 
poetnim, moe se zakljuiti da su u toku tekueg perioda nastali novi 
nerealizovani interni rezultati. Od nerealizovanog dobitka iz krajnjih 
zaliha treba onda oduzeti nerealizovani dobitak u poetnim zalihama144, 
pa na ovu razliku primeniti relevantnu poresku stopu. Dobijeni iznos 
predstavljao bi odloene poreske prihode. 
o Ukoliko je iznos internog rezultata u poetnim zalihama vei nego u 
krajnjim, onda je u toku tekueg perioda realizovan deo internih 
rezultata iz prethodnih perioda. Od nerealizovanog dobitka iz poetnih 
zaliha treba onda oduzeti nerealizovani dobitak u krajnjim zalihama, pa 
na ovu razliku primeniti relevantnu poresku stopu. Dobijeni iznos 
predstavljao bi odloene poreske rashode. 
                                                
141 Ova metoda nije vie dozvoljena po MRS/MSFI. 
142 Korekcija pri konsolidaciji izgledala bi: smanjenje nerasporeenog dobitka za 56.000, poveanje odloenih 
poreskih sredstava za 14.000 i smanjenje zaliha za 70.000 din. 
143 Na vrednost krajnjih zaliha pa onda i na iznos internog rezultata u njima, uticae prihvaena metoda 
obrauna izlaza zaliha.  
144 U sluaju da je i u krajnje i u poetne zalihe interni rezultat ukljuen po istoj stopi bruto dobitka, onda je 
mogue ovu stopu primeniti na razliku u vrednosti zaliha kako bi se dolo do nerealizovanog internog 
rezultata za dati period.  
 181 
U sluaju da je predmet kupoprodajne transakcije izmeu lanica grupe dobro, koje 
e se koristiti kao osnovno sredstvo, koje podlee amortizaciji, interni rezultat sadran u 
njemu bie postepeno realizovan tokom korienja ovog sredstva, imajui u vidu razliku 
izmeu trokova amortizacije u pojedinanim i konsolidovanim finansijskim izvetajima. Iz 
ugla odloenih poreza to znai da e inicijalno priznato odloeno poresko sredstvo po 
osnovu nerealizovanog internog rezultata postepeno da se smanjuje. U isto vreme bie 
potrebno da se priznaju dodatni rashodi po osnovu poreza na dobit, jer su u pojedinanim 
izvetajima entiteta kupca trokovi amortizacije vei nego to je njihov iznos za grupu kao 
celinu, pa stoga korekcija ovih trokova pri konsolidovanju dovodi do poveanja 
raunovodstvenog rezultata, a time i povezanih poreskih rashoda.  
Uzmimo, na primer, da je na kraju 2009. godine zavisno lice kupilo opremu od 
matine kompanije u vrednosti od 400.000 din. Na ovoj prodaji matina kompanija je 
ostvarila dobitak od 100.000 din. Oprema se otpisuje pravolinijskom metodom u periodu 
od 5 godina. Stopa poreza na dobit je 20%. U konsolidovanim izvetajima za 2009. godinu 
eliminacija internog dobitka od 100.000 din. (eliminie se dobitak na prodaji iz 
pojedinanog bilansa uspeha matine kompanije i smanjuje knjigovodstvena vrednost 
opreme iz bilansa stanja zavisnog lica) imae za posledicu iskazivanje knjigovodstvene 
vrednosti opreme od 300.000 din., dok je poreska osnovica 400.000 din., to vodi 
priznavanju odloenih poreskih sredstava i odloenih poreskih prihoda u iznosu od 20.000 
din. (100.000*0,20).  
Na dan 31.12.2010. godine, prilikom konsolidacije, potrebno je korigovati trokove 
amortizacije ove opreme sa 80.000 din. (400.000/5) na 60.000 (300.000/5). Poveanje 
rezultata na nivou grupe za 20.000 din. vodi iskazivanju dodatnih (u odnosu na pojedinane 
izvetaje) rashoda po osnovu poreza na dobit od 4.000 din. Poto je nerealizovani interni 
rezultat sada 80.000 din., onda su odloena poreska sredstva koja treba ukljuiti u 
konsolidovani bilans stanja 16.000 din. (80.000*0,20).145 Do ovog iznosa moemo doi i 
                                                
145 Ukupna korekcija pri konsolidaciji na dan 31.12.2010. izgledala bi: smanjenje nerasporeene dobiti za 
80.000, smanjenje ispravke vrednosti za 20.000 i smanjenje opreme za 100.000, poveanje rashoda po osnovu 
poreza na dobit za 4.000, poveanje odloenih poreskih sredstava za 16.000 i smanjenje trokova amortizacije 
za 20.000 din. 
 
 182 
tako to emo povezanu privremenu razliku utvrditi poredei knjigovodstvenu vrednost 
opreme od 240.000 din. (300.000-60.000) sa njenom poreskom osnovicom od  320.000 din. 
(400.000-80.000), te onda na ovu razliku primeniti relevantnu poresku stopu.146 Iskazivanje 
dodatnih rashoda po osnovu poreza na dobit, kao i odloenih poreskih sredstava nastavie 
se po istoj logici i pri sastavljanju konsolidovanih izvetaja za naredne godine, dok se data 
oprema koristi (zakljuno sa 2014. godinom).  
Razmotrimo jo odloene poreze po osnovu interne kupoprodaje zemljita, kao 
osnovnog sredstva koje ne podlee amortizaciji. U periodu kada je prodaja realizovana 
(samo u okviru grupe) eliminacija internog rezultata vodila bi priznavanju odloenih 
poreskih sredstava i odloenih poreskih prihoda. U svakom narednom periodu, dok 
zemljite ne bude prodato licima izvan grupe, bie neophodno ponovo iz njegove 
knjigovodstvene vrednosti iskljuivati nerealizovani interni dobitak i priznavati odloena 
poreska sredstva. U onom periodu kada zemljite bude prodato, iskazivanje internog 
rezultata dovee i do priznavanja (odloenih) poreskih rashoda. Tekua poreska obaveza 
bie manja od rashoda usled realizacije odloenih poreskih sredstava.  
Generalno gledano, eliminacija internih rezultata iz konsolidovanih izvetaja ima za 
posledicu stvaranje odbitnih privremenih razlika i priznavanje odloenih poreskih 
sredstava.147 U periodu inicijalnog priznavanja odloenih poreskih sredstava nasuprot njima 
priznaju se odloeni poreski prihodi, koji svode iznos poreskih rashoda tekueg perioda na 
manji nivo (jer nije bilo realizacije internih rezultata pa ne treba da budu priznati ni njihovi 
poreski efekti).  Meutim, ukoliko interni rezultati ne budu realizovani i u narednom 
periodu (ili narednim periodima), onda njihovo iskljuivanje opet prati priznavanje 
                                                
146 Da bismo izolovali poreski efekat eliminacije internog rezultata, ovde pretpostavljamo da se oprema kod 
zavisnog lica amortizuje na isti nain u raunovodstvene i poreske svrhe, pa je zbog toga uzeto da je poreska 
osnovica 320.000 din. Meutim, to najee nije sluaj, tako da e se u pojedinanim izvetajima zavisnog 
lica po osnovu razlika u poreskoj i raunovodstvenoj amortizaciji javiti privremene razlike i odloene poreske 
obaveze. Na primer, ako se amortizacija u poreske svrhe vri linearnom metodom ali u periodu od 4 godine, 
onda e poreska osnovica opreme na kraju godine da bude 300.000 din. (400.000-100.000), te e u bilansu 
stanja zavisnog lica postojati odloene poreske obaveze od 4.000 din. [(320.000-300.000)*0,20]. 
Ukljuivanjem odloenih poreskih sredstava od 16.000 pri konsolidaciji, neto poreski efekat po osnovu 
opreme bie odloena poreska sredstva od 12.000. To je upravo iznos koji odgovara konsolidovanim 
izvetajima, jer iz ugla ovih izvetaja knjigovodstvenena vrednost opreme od 240.000 je manja za 60.000 din. 
od poreske osnovice (300.000 din.), tako da nastaju odloena poreska sredstva do 12.000 din. (60.000*0,20). 
147 Opti uslov za bilansiranje odloenih poreskih sredstava (postojanje dovoljne oporezive dobiti) i ovde 
naravno mora da bude zadovoljen.  
 183 
odloenih poreskih sredstava, ali sada uz korekciju nerasporeene dobiti (umesto korekcije 
u bilansu uspeha).  
Tek kada interni rezultati budu ostvareni i u eksternim transakcijama, odloena 
poreska sredstva su iskoriena (izostaje njihovo dalje priznavanje), te u tim periodima 
treba priznati odloene poreske rashode (ovim se poreski rashodi uveavaju s obzirom da 
su u konsolidovani bilans uspeha ukljueni interni rezultati iz prethodnih perioda koji su 
sad realizovani). Prema tome, u konsolidovanim finansijskim izvetajima u vezi sa 
eliminacijom nerealizovanih i ukljuivanjem realizovanih internih rezultata priznaju se 
razliite pozicije po osnovu odloenih poreza, to je i ematski prikazano na Slici 3: 
 
 
 
 
 
 
 
 
  
                     Da               
 
 Da Da 
 
  
               
                          
               Ne Ne 
  
 
 
                   
 Ne 
 
 
  
                             Da 
 
 
  
 
 
 
Slika 3 Priznavanje odloenih poreza u konsolidovanim finansijskim izvetajima usled 
eliminacije nerealizovanih i ukljuivanja realizovanih internih rezultata 
Priznavanje odloenih 
poreza po osnovu 
internih rezultata 
Potpuna 
realizacija: 
 
Odloeni 
poreski rashodi 
 
 
  Da li su    
realizovana  
u toku perioda? 
 
OPS 
 
OPS i Odloeni 
poreski prihodi 
 
Nema 
odloenih 
poreza 
 
Da li na poetku  
perioda postoje  
interno nabavljena  
dobra? 
Delimina 
realizacija: 
 
Odloeni  
poreski rashodi 
i OPS 
 
Da li na kraju 
perioda postoje  
interno nabavljena  
dobra? 
 184 
Pored internih rezultata postoje i neka druga ishodita odloenih poreza, koja su 
karakteristina samo za konsolidovane finansijske izvetaje. To su pre svega neraspodeljeni 
dobici kod zavisnih lica, zajednikih ulaganja ili pridruenih lica. Po osnovu posedovanja 
vlasnikih prava u ovim licima matina kompanija je obavezna da u svoj pojedinani 
poreski bilans148 ukljui samo prihode od dividendi. Neraspodeljeni dobici se tako ne 
uzimaju u obzir sve do momenta njihove raspodele u vidu dividendi.  
Meutim, za konsolidovane finansijske izvetaje nije kljuan momenat raspodele, s 
obzirom na ekonomsku povezanost lanica grupe, tako da e neto rezultat u 
konsolidovanom bilansu uspeha reflektovati matinoj kompaniji pripadajui deo (u skladu 
sa njenim ueem u vlasnitvu) ostvarenih dobitaka zavisnih lica, zajednikih ulaganja ili 
pridruenih lica (bez obzira da li su raspodeljeni ili ne). Proizilazi onda da e u iznosu 
(eventualnih) neraspodeljenih dobitaka raunovodstveni dobitak da bude vei od 
oporezivog. Ova razlika je privremena, jer e u nekom narednom periodu, kada budu 
raspodeljeni, ovi dobici da budu ukljueni i u oporezivu dobit. S obzirom da se njihovo 
oporezivanje odlae treba priznati odloene poreske rashode i odloene poreske obaveze. 
Oporezive privremene razlike u vezi sa neraspodeljenim dobicima oituju se i u bilansu 
stanja i to u veoj knjigovodstvenoj vrednosti investicija u zavisna, zajednika ili 
pridruena lica u odnosu na njihovu poresku osnovicu.149  
Iznos odloenih poreza po osnovu neraspodeljenih dobitaka u konsolidovanim 
izvetajima ipak je esto manji nego to bi se na prvi pogled oekivalo. Dva osnovna 
uzroka tome su: 
• poreska regulativa, po kojoj se primljene dividende delimino ili u potpunosti 
iskljuuju iz oporezive dobiti i 
• raunovodstvena regulativa, koja predvia pod odreenim uslovima izuzetak od 
priznavanja odloenih poreskih obaveza. 
                                                
148 Posledice po odloene poreze u sluaju sastavljanja konsolidovanog poreskog bilansa razmotriemo neto 
kasnije. 
149 Dok se poreska osnovica ne menja i odraava trokove sticanja uea, investicije u pridruena i 
zajednika lica obuhvataju se u konsolidovanim izvetajima po equity metodi, dok se za zavisna lica koristi 
metoda potpunog konsolidovanja. U oba sluaja knjigovodstvena vrednost investicija se menja u skladu sa 
promenema u neto imovini povezanog lica kako bi odrazila procentualno uee u vlasnitvu nad tom 
imovinom od strane matine kompanije (investitora).  
 185 
Poto se dividende isplauju iz dobitka posle oporezivanja, njihovo ukljuivanje kao 
prihoda u oporezivu dobit kompanije investitora znailo bi ponovno oporezivanje, te bi 
iznos raspodeljenog dobitka koji na kraju ostaje na raspolaganju investitoru bio znaajno 
manji imajui u vidu ukupni dobitak koji je ostvarilo zavisno, zajedniko ili povezano lice. 
Da bi se smanjio ovaj poreski teret, u veini poreskih jurisdikcija predviene su odreene 
olakice po pitanju oporezivanja dividendi isplaenih drugim kompanijama.  
Olakice su uglavnom predviene za domaa investiranja i podrazumevaju da se 
dividende delimino ili u potpunosti izuzimaju iz oporezive dobiti investitora. Isti krajnji 
efekat se postie i ako se dividende ukljue u oporezivu dobit, ali se potom predvia 
poreski odbitak.150 Ukoliko se dividende potpuno izuzimaju onda nema povezanih poreskih 
posledica o kojima bi trebalo izvetavati (iznos tekuih i odloenih poreza je nula), dok se u 
sluaju deliminog izuzimanja priznaju tekui i odloeni porezi, ali samo u srazmeri sa 
oporezivim delom dividendi.  
Da bismo ilustrovali uticaj dividendnih olakica, pretpostavimo da matina 
kompanija poseduje 60% uea u kapitalu domaeg lica, te da je zavisno lice ostvarilo 
dobitak posle oporezivanja u iznosu od 1.000.000 din. i objavilo dividende u iznosu do 
30% ostvarenog dobitka. Stopa poreza na dobit je 20%. Izraunavanje tekuih i odloenih 
poreza matine kompanije u dva razliita scenarija dato je u Tabeli 5. 
Kada bi matina kompanija sastavljala zasebne finansijske izvetaje, u njih bi kao 
prihod integrisala samo primljene dividende (a ne pripadajui deo ukupnog dobitka 
zavisnog lica). Poto bi dividende u istom periodu bile uzete u obzir i u poreske svrhe 
(nema odloenih poreskih efekata), usledilo bi priznavanje jedino tekuih poreskih rashoda 
i obaveza. Tek se u konsolidovanim izvetajima pojavljuju i odloeni poreski rashodi i 
obaveze, jer ukljuivanje neraspodeljenih dobitaka u ove izvetaje nije praeno i njihovim 
ukljuivanjem u poreski bilans matine kompanije. Oporezivanje sledi tek po njihovoj 
raspodeli.  
                                                
150 U Republici Srbiji, prema l. 25 Zakona o porezu na dobit pravnih lica, prihod koji rezidentni obveznik 
ostvari po osnovu dividendi i udela u dobiti drugog rezidentnog obveznika ne ulazi u poresku osnovicu. U 
nekim zemljama od procenta vlasnitva zavisi i veliina olakice, pa tako npr. u SAD ako je ovaj procenat 
ispod 20% onda se dobija poreski odbitak od 70% iznosa dividendi, ako je od 20% do 80% poreski odbitak 
iznosi 80%, a potpuno iskljuenje dividendi (poreski odbitak od 100%) je raspoloivo za uea preko 80%.  
 186 
Tabela 5 Ilustracija izraunavanja tekuih i odloenih poreza u sluaju poreskog 
odbitka za primljene dividende 
 
                                     Pripadajui deo dobitka mati	noj kompaniji               600.000 
 Primljene dividende   (30%)  180.000 
                                     Nerasporeeni dobitak                                    (70%)   420.000 
Potpuni poreski odbitak (100%) Delimian poreski odbitak (80%)  
Primljene dividende  180.000 Primljene dividende  180.000 
Poreski odbitak (100%) 180.000 Poreski odbitak (80%) 144.000 
Oporezivi iznos dividendi 0 Oporezivi iznos dividendi 36.000 
Tekui porez zasnovan na 
primljenim dividendama (20%) 
0 Tekui porez zasnovan na 
primljenim dividendama (20%) 
7.200 
Neraspodeljeni dobitak   
Dividende 
420.000 Neraspodeljeni dobitak   
Dividende 
420.000 
Poreski odbitak (100%) 420.000 Poreski odbitak (80%) 336.000 
Oporezivi iznos buduih dividendi 0 Oporezivi iznos buduih dividendi 84.000 
Odloeni porez zasnovan na 
neraspodeljenom dobitku (20%) 
0 Odloeni porez zasnovan na 
neraspodeljenom dobitku (20%) 
16.800 
 
Poreski odbici po osnovu primljenih dividendi predstavljaju stalnu razliku izmeu 
raunovodstvene i oporezive dobiti. Za ovaj iznos oporeziva dobit je trajno manja od 
raunovodstvene. Poreski odbici tako umanjuju iznos tekuih poreskih rashoda i obaveza, a 
ako se oekuje da e ovi odbici da budu na raspolaganju i u budue (u vreme raspodele 
neraspodeljenih dobitaka) onda smanjuju i odloene poreske rashode i obaveze. Kada su 
ovi odbici na maksimalnom nivou od 100%, onda se iznosi poreza svode na nulu, kao u 
prvom primeru prezentovanom u Tabeli 5. U drugom primeru, zahvaljujui poreskom 
odbitku od 80% primljenih dividendi, tekui poreski rashodi i obaveze bie priznati u 
iznosu od 7.200 (umesto 36.000 din.), dok e odloeni poreski rashodi i obaveze da budu 
16.800 (a ne 84.000 din.).  
Kada matina kompanija (investitor) ima uea u kapitalu inostranih lica, onda se 
njen poreski teret po osnovu primljenih dividendi najee smanjuje putem poreskog 
kredita. Dobit koju ostvari inostrano povezano lice predmet je najpre oporezivanja porezom 
na dobit u zemlji u kojoj ovo lice obavlja svoje poslovanje. Pored ovog poreza, dosta 
zemalja predvia i plaanje poreza po odbitku na isplaene dividende inostranim 
kompanijama.151 Matina kompanija tako dobija iznos dividendi koji je umanjen sa 
pomenuta dva poreza. U tom sluaju veina zemalja predvia da njihove rezidentne 
                                                
151 Drave esto zakljuuju bilateralne ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, te se zahvaljujui 
ovim ugovorima smanjuju ili eliminiu porezi po odbitku.  
 187 
matine kompanije prilikom obrauna oporezive dobiti ukljue u nju dividende na bruto 
osnovi (tj. uveane za plaeni porez) uz istovremeno dobijanje poreskog kredita u visini 
plaenog poreza u inostranstvu, mada uz jedno ogranienje. Iznos poreskog kredita ne 
moe da bude vei od poreza koji bi se platio u domaoj zemlji.152  
Potreba za bilansiranjem odloenih poreza po osnovu neraspodeljenih dobitaka 
inostranih zavisnih, zajednikih i pridruenih lica javlja se u svim situacijama gde e 
budua raspodela ovih dobitaka podrazumevati plaanje poreza bilo inostranih bilo u zemlji 
matine kompanije. Poreski krediti smanjuju ova ukupna plaanja, te i iznos poreskih 
rashoda i poreskih obaveza u konsolidovanim finansijskim izvetajima.153  
Pretpostavimo, na primer, da inostrano zavisno lice posluje u zemlji u kojoj je stopa 
poreza na dobit identina poreskoj stopi u zemlji matine kompanije, a porez po odbitku na 
isplaene dividende nerezidentnoj matinoj kompaniji se ne plaa. Raspodela dobitka ne bi 
u ovom sluaju dovela ni do kakvih poreskih plaanja ukoliko je matinoj kompaniji na 
raspolaganju poreski kredit u visini plaenog poreza (na dobit) u inostranstvu. Izostaje onda 
i priznavanje odloenih poreza u konsolidovanim izvetajima. Razmotrimo utvrivanje 
tekuih i odloenih poreza na jo dva primera sa razliitim pretpostavkama, datim u Tabeli 
6. 
U konsolidovane finansijske izvetaje integrie se dobitak zavisnog lica, pa u tekue 
poreske rashode i tekue poreske obaveze grupe treba ukljuiti sve poreze koji treba da se 
plate na ovaj dobitak, od strane zavisnog lica ili matine kompanije, u tekuem periodu. U 
prvom primeru oni iznose 415.000 din. (350.000+65.000), a u drugom 200.000 din. 
(100.000+72.000+28.000). Odlaganjem raspodele dobitka ovi porezi bili bi manji, jer tek 
raspodela dobitka dovodi do obaveze plaanja poreza po odbitku i poreza u zemlji matine 
kompanije. Jedna od osnovnih strategija poreskog planiranja je upravo irenje poslovanja u 
zemlje sa povoljnijim poreskim okruenjem, jer se putem odlaganja isplate dividendi 
                                                
152 Ovakva regulativa je i u Republici Srbiji. Zakon o porezu na dobit pravnih lica, Deo sedmi, sadri odredbe 
o otklanjanju dvostrukog oporezivanja dobiti ostvarene u drugoj dravi. 
153 Mogue je da su poreskim propisima predviena odreena ogranienja u vezi sa poreskim kreditima. U 
Republici Srbiji ovaj kredit je na raspolaganju samo ukoliko investitor ima uee u kapitalu inostranog lica 
od najmanje 25% i u duini trajanja od najmanje godinu dana (l. 53 Zakona o porezu na dobit pravnih lica). 
 188 
odlae i deo poreskih plaanja, pa je uvaavajui vremensku vrednost novca ostvarena 
poreska uteda. 
 
Tabela 6 Ilustracija utvrivanja tekuih i odloenih poreskih efekata u konsolidovanim 
finansijskim izvetajima po osnovu (ne)raspodeljenih rezultata  
inostrane zavisne kompanije  
 
        Primer 1 Primer 2 
Zavisna kompanija Zavisna kompanija 
Dobitak pre oporezivanja 1.000.000 Dobitak pre oporezivanja 1.000.000 
Porez na dobit (35%)*    350.000 Porez na dobit (10%)    100.000 
Dobitak posle oporezivanja    650.000 Dobitak posle oporezivanja    900.000 
Objavljene dividende (40%)    260.000 Objavljene dividende (40%)    360.000 
Porez po odbitku na dividende (25%)      65.000 Porez po odbitku na dividende (20%)      72.000 
Isplaene dividende    195.000 Isplaene dividende    288.000 
Matina kompanija  (100%) Matina kompanija (100%) 
Primljene dividende    195.000 Primljene dividende    288.000 
Uveanje dividendi**    205.000 Uveanje dividendi    112.000 
Oporezivi iznos dividendi    400.000 Oporezivi iznos dividendi    400.000 
Porez na dobit (10%)      40.000 Porez na dobit (35%)    140.000 
Poreski kredit***      40.000 Poreski kredit***    112.000 
Poreska obaveza          0 Poreska obaveza      28.000 
Konsolidovani finansijski izvetaji Konsolidovani finansijski izvetaji 
Tekui poreski rashodi i obaveze    415.000 Tekui poreski rashodi i obaveze    200.000 
Poreski efekti budue raspodele sada 
neraspodeljenih dobitaka 
Poreski efekti budue raspodele sada 
neraspodeljenih dobitaka 
Neraspodeljeni dobitak  Dividende    390.000 Neraspodeljeni dobitak  Dividende    540.000 
Porez po odbitku na dividende (25%)      97.500 Porez po odbitku na dividende (20%)    108.000 
Isplaene dividende    292.500 Isplaene dividende    432.000 
Uveanje dividendi    307.500 Uveanje dividendi    168.000 
Oporezivi iznos dividendi kod matine 
kompanije 
   600.000 Oporezivi iznos dividendi kod 
matine kompanije 
   600.000 
Porez na dobit (10%)      60.000 Porez na dobit (35%)    210.000 
Poreski kredit***      60.000 Poreski kredit***    168.000 
Poreska obaveza matine kompanije          0 Poreska obaveza matine kompanije      42.000 
Konsolidovani finansijski izvetaji Konsolidovani finansijski izvetaji 
Odloeni poreski rashodi i obaveze      97.500 Odloeni poreski rashodi i obaveze    150.000 
*   Pretpostaviemo da nema nikakvih privremenih niti stalnih poreskih razlika, te da su raunovodstveni i 
oporezivi dobitak jednaki, kao i da nema poreskih kredita niti prenosa gubitaka unapred. Porez na dobit 
od 350.000 din. predstavlja onda u potpunosti tekue poreske rashode (i obaveze) u finansijskim 
izvetajima zavisne kompanije.  
**  Uveanje dividendi vri se za iznos poreza koji se plaa u inostranstvu = Porez po odbitku na dividende 
(65.000) + Srazmerni deo poreza na dobit  (350.000*0,40=140.000). 
***  Poreski kredit se odobrava u visini plaenog poreza u inostranstvu (uveanje dividendi), ali maksimalno 
do visine poreza koji bi se platio u domaoj zemlji.  
 
Poto proces konsolidacije vodi ukljuivanju ne samo raspodeljenih nego i 
neraspodeljenih dobitaka zavisne kompanije u finansijske izvetaje grupe neophodno je 
 189 
iskazati odloene poreske efekte koji se oekuju u vezi sa ovim dobicima u budunosti. U 
prvom primeru budua poreska plaanja bie 97.500 din., to je iznos jednak porezu po 
odbitku na dividende, koji se plaa u inostranstvu. Zahvaljujui poreskom kreditu nikakva 
plaanja nee biti zahtevana u domaoj zemlji, ali poto je iznos poreskih dabina u 
inostranstvu vei od domaih, a visina poreskog kredita je ograniena na iznos poreza koji 
bi se platio u domaoj zemlji, efektivna poreska stopa grupe bie poveana u odnosu na 
nominalnu poresku stopu domae zemlje.  
U drugom primeru budua raspodela iskazanih dobitaka vodie plaanju poreza i u 
zemlji i u inostranstvu. Razlog su manje inostrane poreske dabine, pa visina poreskog 
kredita ne neutralie u potpunosti poresku obavezu u domaoj zemlji. Odloeni porezi 
odmeravaju se onda u visini od 150.000 din. (108.000+42.000).  
Priznavanje odloenih poreskih rashoda i obaveza po osnovu neraspodeljenih 
dobitaka zavisnih, zajednikih ili pridruenih lica ipak moe da izostane. Ako se ne oekuje 
da e neraspodeljeni dobici u nekoj doglednoj budunosti da budu isplaeni u vidu 
dividendi, te da e po tom osnovu doi do poreskih plaanja, onda neiskazivanje odloenih 
poreskih obaveza bolje odslikava ekonomsku realnost. Upravo zbog toga po vaeoj 
raunovodstvenoj regulativi uglavnom se u ovom sluaju pravi izuzetak od pune primene 
modela odloenih poreza.  
Po MRS 12 se tako ne vri priznavanje odloenih poreskih obaveza kada matina 
kompanija, odnosno investitor moe da kontrolie vreme ponitenja privremenih razlika po 
ovom osnovu, i kada je verovatno da razlike nee biti ponitene u doglednoj budunosti. 
Oba uslova moraju da budu zadovoljena. Prvi uslov podrazumeva kontrolu nad politikom 
dividendi, a drugi uslov dopunjava kontrolu sa namerom da se dividende ne isplauju.  
Postojanje kontrole nad politikom dividendi pridruenog lica malo je verovatno, 
tako da kompanija investitor po osnovu uea u neraspodeljenom dobitku pridruenog lica 
po pravilu formira odloene poreske obaveze. Jedino u sluaju da postoji ugovor, kojim je 
predvieno da nee biti isplaivane dividende u doglednoj budunosti izostaju odloeni 
porezi.  
Kod ulaganja u zavisna lica situacija je posve drugaija. Ovde postoji kontrola i ako 
je praena namerom da se dividende neraspodeljuju u doglednoj budunosti, matina 
 190 
kompanija ne vri priznavanje odloenih poreskih obaveza. Postojanje namere da se 
dividende ne isplauju moe se potkrepiti npr. dokumentovanim odlukama menadmenta, 
budetima koji se zasnivaju na pretpostavci da nee dolaziti do raspodele dobitka zavisnog 
lica itd.  Duina vremenskog perioda, koji bi se mogao smatrati doglednom budunou, 
nije eksplicitno odreena, nego je ovakvom formulacijom ostavljena izvesna fleksibilnost 
preduzeima da sama donesu sud shodno svojoj situaciji kako bi se korisnicima finansijskih 
izvetaja pruile to relevantnije informacije. Prisutni subjektivizam ipak uslovljava da se u 
napomenama uz finansijske izvetaje daju detaljne informacije.  
to se ulaganja u zajednike poduhvate tie, ovde mogu nastati vrlo raznoliki 
odnosi izmeu ulagaa. Nain donoenja odluka o raspodeli dobitka uglavnom je regulisan 
meusobnim ugovorom. esto ulaga nema mogunost da samostalno donese odluku o 
raspodeli, ali nije mogue ni da takva odluka bude donesena bez njegove saglasnosti. 
Mogunost da se sprei raspodela daje onda osnov za nepriznavanje odloenih poreza, ako 
je naravno dopunjena namerom da do raspodele ne doe.  
U amerikim GAAP prihvaen je neto drugaiji pristup ovom pitanju. Pravi se tako 
razlika u tretmanu poreskih efekata neraspodeljenih dobitaka u zavisnosti da li je re o 
ulaganjima u kapital domaih ili inostranih lica. Dozvoljeno je da se izostavi samo 
obuhvatanje odloenih poreza u vezi sa neraspodeljenim dobicima inostranih lica, kada se 
praktino oekuje permanentno odlaganje isplate dividendi, dok ova mogunost ne postoji 
u sluaju domaih ulaganja.  
Raunovodstveni tretman poslovnih kombinacija i sastavljanje konsolidovanih 
finansijskih izvetaja podrazumevaju obuhvatanje povezanih poreskih posledica, pa je 
poznavanje specifinosti u vezi sa priznavanjem i odmeravanjem, pre svega, odloenih 
poreza u ovim situacijama neophodno. Pored ovog segmenta raunovodstva poreza na 
dobit, izvetavanje o poreskim efektima revaluacije nekretnina, postrojenja i opreme 
privlai znaajnu panju. 
 
 191 
 
2. Revaluacija nekretnina, postrojenja i opreme 
 
Za merenje nekretnina, postrojenja i opreme dugo vremena je iskljuivo vaio 
model istorijskih trokova, po kojem se ove pozicije inicijalno odmeravaju u visini svoje 
nabavne vrednosti (odnosno cene kotanja), koja se potom umanjuje po osnovu 
amortizacije i nastalih gubitaka usled obezvreenja, dok eventualna poveanja u vrednosti 
ovih sredstava nisu predmet priznavanja. Ovakav pristup u skladu je sa opreznim 
odmeravanjem raunovodstvenog rezultata, jer se spreava njegovo poveavanje za iznos 
nerealizovanih dobitaka.  
Sa druge strane, nekretnine, postrojenja i oprema predstavljaju sredstva koja se u 
poslovanju koriste dui niz godina, te se u tim vremenskim intervalima esto deava da, 
usled razliitih okolnosti (inflacija, rast cena nekretnina itd.), njihova vrednost zapravo 
poraste. U tim uslovima prikazane vrednosti u bilansu stanja mogu znaajno da odstupaju 
od aktuelnih, pa se kao alternativa modelu istorijskih trokova razvio model ponovnog 
procenjivanja vrednosti (revaluacije ili revalorizacije) osnovnih sredstava. Ponovna procena 
treba da omogui iskazivanje ovih sredstava po njihovoj fer vrednosti u bilansu stanja, to 
je svakako relevantna informacija za korisnike finansijskih izvetaja. Primena ovog modela 
ima opravdanje i sa aspekta bilansa uspeha, jer aktuelizuje iznos trokova amortizacije i 
tako spreava precenjivanje rezultata do kojeg dolazi sueljavanjem tekuih prihoda sa 
istorijskim trokovima.154  
Ponovno procenjivanje vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme moe imati za 
posledicu kako korigovanje njihove knjigovodstvene vrednosti na vei iznos, tako i njeno 
smanjenje, ukoliko je fer vrednost nia. Ove promene u knjigovodstvenoj vrednosti 
najee nisu praene i promenama u poreskoj osnovici posmatranih sredstava. Za 
utvrivanje poreske osnovice relevantni su samo stvarni trokovi sticanja ovih sredstava i 
jedino oni mogu da se prevedu u poreske odbitke (putem amortizacije) pri utvrivanju 
oporezive dobiti. Poveanja ili smanjenja vrednosti osnovnih sredstava (usled promena u 
                                                
154 Prema MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema, model ponovne procene vrednosti predstavlja doputeni 
alternativni postupak za naknadno merenje ovih pozicija. 
 192 
fer vrednosti) odraavaju dobitke ili gubitke nastale po osnovu dranja sredstava, koji se u 
poreske svrhe uobiajeno priznaju tek sa njihovom realizacijom u prodajnoj transakciji.  
Poto se usled revalorizacije koriguje knjigovodstvena vrednost sredstva, dok 
poreska osnovica ostaje ista, jasno je da revalorizacija utie na iznos privremene razlike u 
vezi sa sredstvom, pa bi time trebalo da utie i na iskazani iznos odloenih poreza. Ipak 
priznavanje odloenih poreskih efekata po osnovu revalorizacije nije bez kontroverzi. Kada 
revalorizacija dovodi do poveanja knjigovodstvene vrednosti sredstva, onda nastaje 
oporeziva privremena razlika, koja u skladu sa metodom obaveza treba da rezultira u 
iskazivanju odloenih poreskih obaveza. Sa poreskog aspekta ovo poveanje vrednosti se 
priznaje tek prilikom prodaje sredstava, te bi tada usledilo i plaanje odloenih poreza.  
Moe se onda postaviti pitanje da li je uopte opravdano bilansirati odloene 
poreske obaveze, ako kompanija nema nameru da sredstvo proda, jer  tada nee ni doi do 
plaanja poreza i odliva novca po tom osnovu. Neplaanje (odnosno dalje odlaganje 
plaanja) odloenih poreza je ak mogue i ako doe do prodaje sredstva, jer se u veini 
poreskih jurisdikcija odlae oporezivanje dobitaka na prodaji osnovnih sredstava, ako se 
novac dobijen prodajom reinvestira u slino sredstvo. Oporezivanje bi tako moglo da usledi 
posle veoma dugog vremenskog perioda, kada vie ne bi bila na raspolaganju ili ne bi bila 
iskoriena ova poreska olakica. Priznavanje odloenih poreskih obaveza u ovim 
situacijama moe da otea umesto da unapredi predvianje buduih novanih tokova.  
Ovo je jo jedan sluaj koji pokree rasprave o prednostima delimine versus 
potpune meuperiodine alokacije poreza. S obzirom da britanski standardi finansijskog 
izvetavanja pokazuju najveu sklonost ka reenjima u korist delimine alokacije, ne udi 
to je i po pitanju revalorizacije zauzet stav da ne treba priznati odloene poreze po osnovu 
nerealizovanih dobitaka i gubitaka na fiksnim sredstvima, osim ako ve postoji sporazum o 
njihovoj prodaji. Odloene poreze ne treba po FRS 19 priznati ak ni za realizovane 
dobitke i gubitke na prodaji fiksnih sredstava, ako se koristi opcija odlaganja oporezivanja 
po osnovu ulaganja u slina sredstva, jer ni tada se nikakav porez nee platiti do prodaje 
 193 
ovih novih sredstava u nekom momentu u budunosti, a i tada bi plaanje usledilo samo 
ako se opet ne iskoristi odlaganje zbog reinvestiranja.155  
Sa druge strane, primena potpune meuperiodine alokacije poreza podrazumevala 
bi priznavanje odloenih poreza bez obzira da li e doi do prodaje i da li e se moi 
odloiti oporezivanje usled nabavke slinog sredstva. Poto je potpuna alokacija poreza 
danas dominantno prihvaena, po osnovu revalorizacije nekretnina, postrojenja i opreme 
uglavnom dolazi do iskazivanja pozicija odloenih poreza.156  
Moe se, pri tome, primetiti da ni potpuna alokacija poreza ne mora da ima za 
posledicu dugotrajno zadravanje u bilansu stanja iznosa odloenih poreskih sredstava ili 
obaveza priznatih usled revalorizacije, jer kod svih sredstava koja su namenjena upotrebi u 
preduzeu, a pri tome su predmet amortizacije, privremene razlike bivaju postepeno 
ponitene kako se sredstva koriste i amortizuju. Tako e se poveanje vrednosti sredstava 
usled revalorizacije pretoiti u vee trokove amortizacije u bilansu uspeha nego to je 
njihov iznos u poreskom bilansu, pa se u buduim periodima oekuje da oporeziva dobit 
bude vea od raunovodstvene. U tom smislu bilansiranje odloenih poreskih obaveza jeste 
relevantno za korisnike finansijskih izvetaja, jer e poreska plaanja da budu vea nego to 
bi se oekivalo na osnovu raunovodstvenog dobitka.  
Priznavanje odloenih poreza u vezi sa revalorizacijom tangira i unutarperiodinu 
alokaciju poreza na dobit. Poto se pozitivni i negativni uinci revalorizacije principijelno 
evidentiraju u okviru sopstvenog kapitala (obino na poziciji Revalorizacionih rezervi), 
tako bi trebalo evidentirati i sa njima povezane poreske prihode ili rashode. Prikazivanje 
poreskih prihoda i rashoda se pri tome ne vri zasebno, nego se uinci revalorizacije 
iskazuju na neto osnovi (posle umanjenja za odnosne poreze). Drugim reima, priznavanje 
odloenih poreskih sredstava ili obaveza vrie se direktno u korist ili na teret 
revalorizacionih rezervi. 157 
                                                
155 Paragrafi 14-20, FRS 19. 
156 Ovo je prihvaen pristup i u MRS/MSFI i u amerikim GAAP. Dok originalni MRS 12 nije zahtevao, ali je 
dozvoljavao priznavanje odloenih poreza po osnovu revalorizacije, sada je ovo priznavanje obavezno.    
157 Kada dolazi do poveanja vrednosti osnovnih sredstava onda se to poveanje evidentira u sopstvenom 
kapitalu. Ako potom usledi smanjenje vrednosti, ovo smanjenje se obuhvata u sopstvenom kapitalu najvie do 
iznosa prethodno knjienog poveanja, a svaki iznos preko toga knjii se u bilansu uspeha. Ponovni rast 
vrednosti morao bi najpre da se knjii u bilansu uspeha do visine prethodno knjienog smanjenja, a sve preko 
 194 
Da bismo ilustrovali utvrivanje odloenih poreza prilikom revalorizacije, 
pretpostaviemo da je preduzee na dan 31.12.2007. godine izvrilo ponovnu procenu 
vrednosti opreme, koju koristi u proizvodne svrhe i koja je nabavljena tri godine ranije. 
Procenjeno je da vrednost opreme treba da se povea na 180.000 din. Nabavna vrednost 
opreme iznosila je 150.000 din. Amortizacija opreme se u raunovodstvene svrhe vri 
pravolinijskom metodom u toku njenog korisnog veka trajanja, koji je procenjen na 6 
godina. U poreske svrhe oprema se amortizuje takoe pravolinijski, ali u periodu od 5 
godina. Stopa poreza na dobit je 20%. U skladu sa ovim podacima u Tabeli 7 prikazane su 
privremene razlike i odloene poreske obaveze, koje nastaju u vezi sa posmatranom 
opremom, pri emu je izvreno njihovo podvajanje s obzirom da li potiu od amortizacije 
nabavne vrednosti ili od revalorizacije:  
 
Tabela 7  Utvrivanje odloenih poreza u vezi sa opremom koja je predmet 
revalorizacije – ilustrativni primer 
 
Amortizacija nabavne 
vrednosti 
Revalorizacija 31.12.200X. KV PO 
PR* OPO 	 OPO PR* OPO 	 OPO 
2004 150.000 150.000      -     -      - - - - 
2005 125.000 120.000   5.000   1.000  +1.000 - - - 
2006 100.000   90.000 10.000   2.000  +1.000 - - - 
2007 180.000   60.000 15.000   3.000  +1.000 105.000 21.000 +21.000 
2008 120.000   30.000 20.000   4.000  +1.000   70.000 14.000    -7.000 
2009   60.000       0 25.000   5.000  +1.000   35.000   7.000    -7.000 
2010      0       0     0      0   -5.000     0      0    -7.000 
*PR = Privremene razlike. 
 
U 2007. godini po osnovu revalorizacije poveava se knjigovodstvena vrednost 
opreme za 105.000 din., to vodi kreiranju oporezive privremene razlike u istom iznosu. 
Ova privremena razlika mora da se podvoji od privremene razlike nastale u istoj godini 
usled razliitog obrauna amortizacije u raunovodstvene i poreske svrhe. Razlog tome lei 
u potrebi da se ispotuje unutarperiodina alokacija poreza. Nastanak odloenih poreskih 
obaveza po osnovu revalorizacije nee biti evidentiran preko bilansa uspeha (na teret 
odloenih poreskih rashoda), nego na teret revalorizacionih rezervi. Na dan 31.12.2007. 
                                                                                                                                               
toga u okviru sopstvenog kapitala. Ako se poveanja ili smanjenja vrednosti usled revalorizacije evidentiraju 
preko bilansa uspeha, onda se na isti nain evidentiraju i poreski efekti.  
 195 
godine iznos odloenih poreskih obaveza usled revalorizacije je 21.000 din. 
(105.000*0,20).158 Formiranjem odloenih poreskih obaveza pozitivan uinak 
revalorizacije smanjuje se na 84.000 din., to je iznos posle oporezivanja (105.000-21.000).  
U narednim godinama odloena poreska obaveza od 21.000 din. se smanjuje (po 
7.000 din. godinje) da bi na kraju 2010. godine bila u potpunosti izmirena. Ovo je 
posledica injenice da je usled revalorizacije raunovodstvena amortizacija vea od poreske 
(105.000 din. ukupno, odnosno 35.000 din. godinje), pa knjigovodstvena vrednost bre 
opada u odnosu na poresku osnovicu, ime se smanjuje (ponitava) oporeziva privremena 
razlika, a time i iznos odloenih poreskih obaveza.  
Poto je po ovom osnovu raunovodstveni dobitak manji od oporezivog, onda i 
rashod po osnovu poreza na dobit treba pravilno odmeriti tako to e se tekui poreski 
rashod (koji odraava iznos poreza koji treba da se plati u tekuem periodu shodno 
oporezivoj dobiti) adekvatno umanjiti. Ovo se postie zahvaljujui evidentiranju smanjenja 
odloenih poreskih obaveza preko bilansa uspeha, tj. priznavanjem odloenih poreskih 
prihoda. Prema tome, iznos odloenih poreza koji je iskazan direktno u sopstvenom 
kapitalu (prilikom formiranja odloenih poreskih obaveza) nije pod uticajem kasnijeg 
smanjenja odloenih poreskih obaveza. Ovaj iznos rashoda definitivno zaobilazi bilans 
uspeha i predstavlja direktno umanjenje sopstvenog kapitala.  
Kada je prilikom ponovne procene vrednost nekretnina, postrojenja i opreme manja 
od knjigovodstvene vrednosti, onda korekcija knjigovodstvene vrednosti na nie moe 
dovesti do kreiranja odbitne privremene razlike i bilansiranja odloenih poreskih sredstava, 
ili e se poreski efekat revalorizacije ispoljiti u smanjenju oporezive privremene razlike 
koja je postojala na sredstvu i formiranju manje odloene poreske obaveze.  Posledice 
zavise od odnosa nove knjigovodstvene vrednosti i poreske osnovice. Ako je 
knjigovodstvena vrednost manja od poreske osnovice onda nastaju odloena poreska 
                                                
158 Knjigovodstveni stav formiranja odloenih poreskih obaveza izgledao bi na sledei nain:  
Opis ra	una Duguje Potrauje 
Revalorizacione rezerve 21.000  
           Odloene poreske obaveze    21.000. 
 
 
 196 
sredstva, dok u sluaju da je knjigovodstvena vrednost i dalje vea od poreske osnovice 
sledi priznavanje odloenih poreskih obaveza.  
Do evidentiranja smanjenja u vrednosti osnovnih sredstava dolazi ne samo kada 
preduzee primenjuje raunovodstvenu politiku odmeravanja ovih sredstava po 
revalorizovanim iznosima, nego i prilikom primene modela istorijskih trokova. 
Obezvreenje sredstava mora da se iskae, jer bi u suprotnom u finansijskim izvetajima 
resursi preduzea bili iskazani vei nego to jesu, te bi korisnici izvetaja bili dovedeni u 
zabludu. Kod modela istorijskih trokova gubici usled obezvreenja obuhvataju se u 
bilansu uspeha, pa se tu i iskazuju povezani poreski prihodi ili rashodi. Ovo moe da bude 
sluaj i kod revalorizacije, ako je najpre dolo do smanjenja vrednosti stalnih sredstava, 
odnosno kada iznos prethodno knjienog pozitivnog uinka revalorizacije nije dovoljan da 
apsorbuje kasnije smanjenje vrednosti sredstava. Unutarperiodina alokacija poreza moe 
tako podrazumevati u sluaju revalorizacije ne samo evidentiranje odloenih poreza u 
sopstvenom kapitalu nego i preko bilansa uspeha.  
Priliv ekonomskih koristi po osnovu nekretnina, postrojenja i opreme ostvaruje se 
putem njihove upotrebe u poslovanju ili putem njihove prodaje. Ova dva alternativna 
naina realizacije sredstava mogu da imaju razliite poreske posledice. Uobiajeno je da se 
prihod generisan upotrebom sredstava tretira kao redovan prihod, dok prodaja nekretnina, 
postrojenja i opreme moe da generie kapitalni dobitak.159 U nekim poreskim 
jurisdikcijama redovni prihod i kapitalni dobici oporezuju se po razliitim stopama. 
Mogue je i da se na razliit nain utvruje poreska osnovica, pa se tako, na primer, u svrhe 
utvrivanja kapitalnog dobitka vri indeksacija trokova nabavke, kako bi se uzeli u obzir 
efekti inflacije. Poto iznos poreza koji treba da se plati moe da bude drugaiji u zavisnosti 
od toga da li se sredstvo upotrebljava ili prodaje, neophodno je prilikom merenja odloenih 
poreza uvaiti oekivani nain realizacije sredstva.  
Pretpostavimo, na primer, da preduzee poseduje zgradu, ija je nabavna vrednost 
iznosila 150.000.000 din. Knjigovodstvena vrednost sada iznosi 130.000.000 din., a 
poreska osnovica je 100.000.000 din. Neka je na dan bilansa po osnovu revalorizacije 
                                                
159 Definicija kapitalnih dobara i nain utvrivanja kapitalnih dobitaka (gubitaka) razlikuje se po pojedinim 
poreskim jurisdikcijama. U Republici Srbiji, prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica, prodaja nekretnina 
generie kapitalne dobitke (gubitke), dok to nije sluaj kod prodaje opreme i postrojenja.   
 197 
poveana knjigovodstvena vrednost zgrade na 160.000.000 din. Stopa poreza na (redovnu) 
dobit je 20%, a na kapitalnu dobit 30%.  
Ukoliko je namera preduzea da i dalje koristi datu zgradu u svrhe svog poslovanja, 
onda nasuprot oporezivim koristima koje se oekuju po osnovu korienja zgrade u iznosu 
od 160.000.000 din. dobie se poreski odbici od 100.000.000 din., to znai da e se u 
redovnoj delatnosti preduzea pojaviti oporezivi iznos od 60.000.000 din., te odloenu 
poresku obavezu treba odmeriti u iznosu od 12.000.000 din. (60.000.000*0,20).  
U sluaju da je namera preduzea da zgradu proda odmeravanje odloenih poreskih 
obaveza treba da se izvri uvaavajui poreske posledice takve prodaje.160 Ako se kao 
poreska osnovica zgrade za utvrivanje kapitalnog dobitka uzima nabavna vrednost 
umanjena za poresku amortizaciju, onda bi prodaja zgrade za 160.000.000 din. generisala 
kapitalni dobitak u visini od 60.000.000 i pri poreskoj stopi od 30% dovela do poreskog 
plaanja u iznosu od 18.000.000 din., pa bi to bio iznos po kojem treba da se odmere 
odloene poreske obaveze. Ako se, pak, kapitalni dobitak odmerava samo kao viak 
prodajne cene iznad nabavne vrednosti (istorijskog troka), dok se dobitak do visine 
prethodnih poreskih odbitaka usled amortizacije (koji su umanjivali raniji redovni dobitak 
za oporezivanje) tretira kao redovni dobitak, onda bi odloene poreske obaveze trebalo da 
se priznaju u iznosu od 13.000.000 din. (50.000.000*0,20+10.000.000*0,30).161 S obzirom 
da se odloeni porezi utvruju imajui u vidu oekivani nain realizacije sredstava, svaka 
promena u ovim oekivanjima treba da se preispita sa aspekta uticaja na iznos odloenih 
poreskih sredstava ili obaveza, te da se izvre neophodna prilagoavanja.  
U mnogim poreskim jurisdikcijama utvrivanje poreskih posledica u sluaju 
prodaje stalnih sredstava kompleksnije je nego u sluaju kada se ova sredstva koriste u 
svrhe poslovanja. Kada prodaja moe da generie kako redovni tako i kapitalni dobitak 
onda je neophodno ukupnu privremenu razliku na sredstvu dekomponovati imajui u vidu 
                                                
160 Promena namene moe da dovede i do promene knjigovodstvene vrednosti stalnih sredstava, to bi se 
takoe odrazilo na iznos privremene razlike i merenje odloenih poreza. Tako bi prema MRS/MSFI (MSFI 5) 
u sluaju da je zadovoljen uslov da je prodaja stalnog sredstva vrlo verovatna, takvo sredstvo trebalo da se 
reklasifikuje u stalna sredstva namenjena prodaji, to znai da bi odmeravanje ovog sredstva bilo po nioj od 
knjigovodstvene vrednosti ili fer vrednosti umanjene za trokove prodaje.  
161 U Republici Srbiji, prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica, kapitalni dobitak predstavlja razliku 
prodajne cene i nabavne cene umanjene za amortizaciju. 
 198 
kako je poreskim propisima definisana poreska osnovica za utvrivanje jednog odnosno 
drugog dobitka, te onda primeniti odgovarajue poreske stope. Neophodno je potom 
izolovati efekat revalorizacije kako bi se izvrila unutarperiodina alokacija poreza.  
U naem prethodnom primeru, kada smo pretpostavili da se ukupni dobitak na 
prodaji oporezuju kao kapitalni dobitak, poreski efekat revalorizacije je jednostavno 
utvrditi mnoei revalorizacioni viak sa poreskom stopom za kapitalne dobitke, to daje 
iznos od 6.000.000 din. U drugom sluaju iznos revalorizacije od 30.000.000 donosi 
odloene poreske obaveze od 7.000.000 din. Ovaj iznos je dobijen dekomponujui iznos 
revalorizacije na redovni i kapitalni dobitak (20.000.000*0,20+10.000.000*0,30). 
Alternativno, do poreskog efekta revalorizacije u ovoj situaciji moe se doi poredei 
ukupan iznos odloene poreske obaveze od 13.000.000 din. sa iznosom, koji bi bio da nije 
bilo revalorizacije, a to je 6.000.000 din. [(130.000.000-100.000.000)*0,20]. Poreski efekat 
revalorizacije evidentira se direktno u sopstvenom kapitalu, dok e preostala promena u 
iznosu odloenih poreskih obaveza da bude ukljuena u bilans uspeha.  
Imajui u vidu da se promene u oekivanom nainu realizacije sredstava po pravilu 
odraavaju na iznos odloenih poreskih sredstava ili obaveza, te da oekivanja nisu 
obavezujua, ni objektivna kategorija, ini se da je ovde ostavljen prostor da se oekivanja 
izraze shodno eljenom ishodu (na primer da bude priznat manji iznos odloenih poreskih 
obaveza). Ipak, raunovodstveni tretman nekretnina, postrojenja i opreme, danas je 
prevashodno determinisan upravo namenom ovih sredstava, tako da bi njihovo 
razvrstavanje u odreenu kategoriju uticalo i na iskazivanje odloenih poreza.  
Tako, na primer, prema MRS/MSFI stalna sredstva kod kojih je prodaja vrlo 
verovatna klasifikuju se u stalna sredstva namenjena prodaji, pa pretpostavka prodaje vai i 
za odmeravanje povezanih odloenih poreza. Meutim, kod sredstava koja se 
upotrebljavaju u poslovanju kompanije situacija nije tako jasna. Najee se odloeni 
porezi odmeravaju shodno upotrebi, ali ako postoji oekivanje prodaje (iako ona jo uvek 
ne moe da se okarakterie kao vrlo verovatna) to bi moralo da se uvai. U zemljama u 
kojima se kapitalni dobici oporezuju po niskim stopama mogla bi da postoji preferencija ka 
izraavanju oekivanja prodaje. Ova oekivanja ipak moraju da budu utemeljena.  
Iskazivanje nerealnih oekivanja bilo bi teko odrivo jer bi povlailo i sagledavanje 
 199 
posledica po nastavak poslovanja, koje mogu da budu znaajne ukoliko se otuuju stalna 
sredstva. Odmeravanje odloenih poreza stoga ne moe da se vri izolovano. 
Utvrivanje odloenih poreza s obzirom na nain na koji e sredstvo da budu 
realizovano donekle je specifino kada je u pitanju zemljite. Vrednost zemljita se ne 
smanjuje kao posledica njegovog korienja, odnosno njegov vek upotrebe je praktino 
neogranien. Ova karakteristika zemljita uslovljava da se ono ne amortizuje ni u 
raunovodstvene ni u poreske svrhe. Po osnovu upotrebe zemljita ne nastaju nikakve 
razlike (ni tekue ni budue) izmeu raunovodstvene i oporezive dobiti.  
Meutim, u sluaju da se zemljite meri po modelu revalorizovane vrednosti, 
knjigovodstvena vrednost e se usklaivati sa fer vrednou zemljita, tj. korigovati na vie 
ili nie, to e uz nepromenjenu poresku osnovicu dovesti do stvaranja privremenih razlika.  
U skladu sa potpunom meuperiodinom alokacijom poreza, po osnovu nastale privremene 
razlike moraju da se priznaju odloeni porezi. Pri tome, ova razlika moe da bude ponitena 
samo prilikom prodaje zemljita, pa su za odmeravanje odloenih poreza relevantne 
poreske posledice prodaje, ak i kada se zemljite koristi u poslovanju preduzea i ne 
postoji namera da se izvri njegova prodaja.  
U cilju ilustracije ove problematike pretpostavimo da kompanija poseduje zemljite, 
koje koristi u proizvodne svrhe i ija je nabavna vrednost iznosila 20.000.000 din. Prilikom 
revalorizacije knjigovodstvena vrednost je korigovana na 24.000.000 din., kako bi odrazila 
aktuelnu fer vrednost zemljita. Neka je poreska stopa na dobit ostvarenu u proizvodnim 
aktivnostima 20%, dok je porez na kapitalnu dobit 15%. Privremena razlika koja nastaje u 
vezi sa revalorizacijom zemljita iznosila bi 4.000.000 din. (jer nema promene u poreskoj 
osnovici). Bez obzira to se zemljite koristi u proizvodnoj aktivnosti i ne postoji namera da 
se proda, odloene poreske obaveze utvrdile bi se u iznosu od 600.000 din. 
(4.000.000*0,15), jer e u tom iznosu da se plati vei porez (nego to bi se oekivalo  
prema raunovodstvenom dobitku) u periodu kada doe do realizacije iskazane 
knjigovodstvene vrednosti zemljita.  
Pretpostavka prodaje pri utvrivanju odloenih poreza kod zemljita je uvek 
relevantna, bez obzira na njegovu namenu, tako da vai i u sluaju kada se zemljite dri 
radi sticanja zarade po osnovu njegovog izdavanja, pa je u svrhe finansijskog izvetavanja 
 200 
razvrstano u investicione nekretnine. Meutim, namee se pitanje kako odmeriti odloene 
poreze u vezi sa graevinskim objektima, koji su iskazani kao investicione nekretnine i koje 
se mere po modelu fer vrednosti. Ovi objekti nisu predmet otpisivanja u raunovodstvene 
svrhe, iako su po svojoj sutini “otpisiva” imovina. U poreske svrhe se, po pravilu, priznaju 
poreski odbici po osnovu njihove amortizacije.  
Privremene razlike koje nastaju u vezi sa njima mogu da budu ponitene po osnovu 
njihove upotrebe, jer ne samo da poreska osnovica, nego naposletku i knjigovodstvena 
vrednost, s obzirom na ogranieni vek upotrebe ovih sredstava, tei nuli. Sa druge strane,  
vrlo esto se graevinski objekti kao investicione nekretnine dre i radi izdavanja, ali i radi 
uveavanja vrednosti koje bi se moglo materijalizovati u prodajnoj transakciji. Uvaavajui 
ovu injenicu i u MRS/MSFI, a i u amerikim GAAP doneto je pragmatino pravilo da se 
merenje odloenih poreza vri pretpostavljajui prodaju, jer bi procena naina realizacije 
kod ove imovine bila “komplikovana i subjektivna”. Pretpostavka prodaje prema 
MRS/MSFI nije relevantna jedino u sluaju kada se objekat dri u okviru poslovnog 
modela, iji je cilj da se gotovo sve ekonomske koristi objekta iskoriste tokom vremena.162  
Nepostojanje jedinstvenog profesionalnog miljenja po pitanju odloenih poreza u 
sluaju revalorizacije nekretnina, postrojenja i opreme ukazuje da je ova tema i dalje vrlo 
aktuelna i zahtevna iz ugla korisnika informacija iz finansijskih izvetaja, jer se negde (kao 
npr. kod kompanija koje sastavljaju izvetaje u skladu sa britanskim standardima) ove 
pozicije gotovo da ne pojavljuju dok se drugde priznaju u poptunosti. Neophodno je onda 
poznavanje ovih razlika i adekvatno tumaenje prezentiranih podataka. Pored toga, 
specifinosti unutarperiodine alokacije poreza, kao i uvaavanje oekivanog naina 
realizacije sredstava ine izvetavanje o poreskim posledicama revalorizacije i njegovo 
razumevanje dodatno kompleksnim.  
Naredna tema, koja je znaajna iz ugla odmeravanja odloenih poreza, odnosi se na 
izvetavanje o poreskim efektima opcija na akcije, koje su dodeljene menaderima i 
zaposlenima. Ove opcije se najee razliito tretiraju u raunovodstvene i poreske svrhe, te 
tako predstavljaju poslednjih godina sve vei izvor divergencije raunovodstvene od 
oporezive dobiti. 
                                                
162 U 2010. godini usvojen je amandman na MRS 12, koji propisuje ovakvo reenje (paragraf 51C). 
 201 
3. Kompenzacije zaposlenima u vidu opcija na akcije 
 
Tradicionalne naknade zaposlenima iskljuivo u novanom obliku sve vie se 
potiskuju u korist kompleksnijih aranmana, koji podrazumevaju i nenovane vidove 
kompenzacija. Imajui u vidu korporacijama imanentan agencijski problem, kompenzacije 
zasnovane na akcijama pojavile su se kao veoma interesantan nain da se interesi 
menadmenta, pa i ostalih zaposlenih usaglase sa interesima vlasnika. U onoj meri u kojoj 
cena akcija raste zaposleni stiu veu kompenzaciju, te su motivisani da svojim ponaanjem 
doprinose to uspenijem poslovanju preduzea i tako rastu njegove vrednosti.  
U praksi su razvijeni razliiti oblici kompenzacija zasnovanih na akcijama, meu 
kojima opcije na akcije zauzimaju znaajno mesto. Upotreba opcija je tokom 90-tih 
doivela ekspanziju u SAD163, a neto kasnije se ovaj trend preneo i na Evropu. Pogodnost 
za zaposlene po osnovu primljenih opcija na akcije ogleda se u tome to im je omogueno 
da zarade ako doe do poveanja cena akcija, dok sa druge strane nisu izloeni gubicima 
ukoliko cena akcija pada. S obzirom da ovaj vid kompenzacija ne zahteva odliv novca, 
korporacije ga rado koriste, posebno u fazi rasta poslovanja, kada je potreba za novcem 
izraena. Pored toga, u nekim poreskim jurisdikcijama uvaava se kompenzacioni karakter 
opcija, te se pri utvrivanju oporezive dobiti korporacija dozvoljavaju poreski odbici po 
ovom osnovu.164  
Iz ugla postojeih akcionara negativna strana opcija je to njihovo izvrenje moe 
da vodi razvodnjavanju vlasnitva, te ustupanju dela vlasnikih prava. Ovo se moe izbei 
ukoliko se za izvrenje opcija ne koriste novoizdate akcije, nego se putem otkupa ve 
emitovanih akcija obezbedi njihov dovoljan broj. Otkup sopstvenih akcija se pri tome u 
                                                
163 Jedno od istraivanja, koje je obuhvatilo kompanije u S&P 500, pokazalo je da se u periodu od 1992. do 
2000. godine preko 10 puta poveala vrednost opcija na akcije, koje su godinje ove kompanije dodeljivale 
svojim zaposlenima (sa 11 na 119 milijardi dolara). Vrednost je utvrena na dan dodeljivanja po Blek-
olsovom modelu. Prema: Hall, B. and Murphy K., 2003, “The Trouble with Stock Options”, Journal of 
Economic Perspectives 17, pp. 49. 
164 U SAD, gde je najrairenija upotreba opcija, prema predvienom poreskim tretmanom opcija razlikuju se 
dve vrste: kvalifikovane ili podsticajne opcije na akcije i nekvalifikovane. Prve su povoljnije za zaposlene, jer 
se odlae oporezivanje njihovih prihoda do momenta prodaje steenih akcija preko opcija i pri tome se menja 
karakter datih prihoda iz redovnih u kapitalne. Meutim, po osnovu ovih opcija korporacije nemaju poreske 
odbitke. Kod nekvalifikovanih opcija ve izvrenje opcija dovodi do oporezivanja zaposlenih, ali se 
istovremeno korporaciji dozvoljava poreski odbitak. Poto su povoljnije za poslodavce, nekvalifikovane 
opcije se ee koriste. 
 202 
veini zemalja ne sprovodi poptuno slobodno, nego je zakonom ograniena transakcija, jer 
sutinski vodi smanjenju sopstvenog kapitala akcionarskog drutva.  
to se raunovodstvenog tretmana opcija na akcije tie, pokazalo se da on nije 
nebitan u stimulisanju odnosno destimulisanju upotrebe opcija. Prisutnost opcija je zapravo 
nametnula ozbiljan izazov raunovodstvenoj teoriji i praksi, jer su se javile intenzivne 
polemike u pogledu odgovarajueg raunovodstvenog pristupa, koji se uz to pokazao i kao 
politiki vrlo osetljiva tema. Osnovna dilema ticala se priznavanja ili nepriznavanja rashoda 
po osnovu dodeljenih opcija.  
Kompenzacioni karakter opcija ukazivao je da ih treba tretirati kao rashode, to je 
sluaj i sa najveim delom kompenzacija za zaposlene. Sa druge strane, transakcije sa 
sopstvenim akcijama ne bi trebalo da utiu na rezultat, pa bi iskazivanje rashoda po osnovu 
opcija predstavljalo izuzetak, a mogla bi se osporiti i priroda rashoda u ovom sluaju, jer 
izvrenje opcija putem izdavanja novih akcija ak vodi poveanju sopstvenog kapitala.165 
Veina nacionalnih raunovodstvenih standarda prvobitno je predviala samo 
odreena obelodanjivanja o dodeljenim opcijama, dok je ozbiljnije regulisanje ove materije 
uinjeno najpre u SAD166, to je logina posledica injenice da je primena opcija ovde 
imala najvee razmere, te se morao uvaiti njihov uticaj i po izgled finansijskih izvetaja. 
Budui da su opcije sutinski kompenzacije zaposlenima za njihov rad, odnosno “usluge” 
koje su pruili kompaniji u ostvarivanju njenih prihoda, preovladalo je miljenje da je 
iskazivanje rashoda u vrednosti dodeljenih opcija neophodno da bi se tano odmerio 
periodini rezultat.  
Meutim, visina rashoda je odmeravana samo prema unutranjoj vrednosti opcija u 
momentu njihovog dodeljivanja zaposlenima, to je zapravo znailo da, osim u retkim 
sluajevima, nije zapravo dolazilo ni do kakvog priznavanja rashoda, jer je najee cena za 
kupovinu akcija po opciji jednaka ili neto vea od trine cene akcija u momentu kada se 
opcije emituju.167 U meuvremenu finansijska teorija je jasno dokazala da opcije ne moraju 
                                                
165 U sluaju da se putem otkupa ve emitovanih sopstvenih akcija obezbeuju akcije za izvrenje opcija, 
onda bi iznos sopstvenog kapitala mogao i da bude smanjen, to bi se i desilo kada god je izvrna cena po 
opciji manja od otkupne cene.   
166 Accounting Principles Board Opinion No. 25: “Accounting for Stock Issued to Employees”, AICPA, 1972. 
167 APB No. 25 izdat je godinu dana pre objavljivanja Blek-olsovog modela za vrednovanje opcija.  
 203 
da budu bezvredne ni u momentu njihove emisije, jer je vrednost opcija determinisana ne 
samo trenutnom razlikom izmeu trine cene akcija i njihove cene po opcijama, nego i 
oekivanjima u pogledu budueg odnosa ovih veliina (vremenska vrednost), pa je 
proizilazilo da bi i u raunovodstvene svrhe trebalo uvaiti obe komponente vrednosti, 
odnosno da se rashod kompenzacija treba da odmerava prema fer vrednosti opcija.  
Prelazak na ovaj novi nain izvetavanja znaio je iskazivanje rashoda koji su do 
tada ostajali van bilansa uspeha, te obaranje periodinog rezultata, kao i zarade po akciji, 
to bi posebno bilo izraeno kod korporacija koje su u veoj meri koristile opcije kao 
kompenzacije zaposlenima. Ne udi onda to su otpori ovakvoj praksi bili veliki, tako da je 
i u novom standardu168 ostavljena mogunost da se raunovodstveni tretman opcija na 
akcije bazira na unutranjoj vrednosti, mada se nedvosmisleno ukazivalo da odmeravanje 
rashoda kompenzacija u visini fer vrednosti opcija vernije odraava ekonomsku realnost i 
ini finansijske izvetaje relevantnijim.169 Insistiralo se onda da kada se preduzea ne 
opredele da koriste metod fer vrednosti, u svojim napomenama ipak obelodane kakav bi 
efekat nastao po neto rezultat i zaradu po akciju kada bi ovaj metod bio primenjen. Tek 
devet godina kasnije stvoreni su uslovi da se pree samo na model fer vrednosti.170 
Odbor za meunarodne raunovodstvene standarde iskljuivo je predvideo upotrebu 
fer vrednosti kao osnove za obuhvatanje svih transakcija plaanja instrumentima 
sopstvenog kapitala.171 Pri tome, ove transakcije bi trebalo da se priznaju po fer vrednosti 
sredstava ili usluga koje su primljene u zamenu za instrumente sopstvenog kapitala, a kada 
se ova vrednost ne moe utvrditi, kao kod usluga koje su zaposleni pruili, onda se koristi 
fer vrednost dodeljenog instrumenta. Prema tome, kod opcija na akcije dodeljenih 
                                                
168 Statement of Financial Accounting Standards (SFAS) No. 123: Accounting for Stock-Based 
Compensation,  FASB, 1995. 
169 Kompromis je bio neminovan s obzirom na intenzitet protivljenja iskazivanju ovih rashoda. Vie o 
argumentima koji su se iznosili u korist nepriznavanja rashoda pogledati: Revsine L., Collins D., Johnson B, 
Amernic J., 2001, Financial Reporting and Analysis, Precentice Hall, pp. 784-786. 
170 SFAS No. 123, Revision, FASB, 2004. Budui da je revidirani standard vodio obaveznom iskazivanju 
rashoda kompenzacija, postojala je velika zainteresovanost da se sagledaju efekti po iskazane rezultate. Prema 
jednom od istraivanja, koje je sprovela Bear, Stearns & Co. Inc., primena revidiranog standarda na podatke 
iz 2004. godine vodila bi smanjenju neto dobitka posle oporezivanja (iz kontinuelnih operacija) kod 
kompanija S&P 500 za 5%, dok bi za kompanije u NASDAQ 100 ovaj pad bio ak 22%.  
(www.bearstearns.com) 
171 MSFI 2 “Plaanje akcijama”, IASB, 2004. 
 204 
zaposlenima potrebno je proceniti njihovu fer vrednost na dan dodeljivanja, koja e se 
potom priznati kao rashod kompenzacije, ali po pravilu ne samo jednog obraunskog 
perioda. 
Da bi se zaposleni to due zadrali i njihova lojalnost poveala obino je 
iskorienje opcija uslovljeno protekom odreenog vremenskog perioda. Ako tokom tog 
perioda zaposleni napuste kompaniju, to povlai i gubitak njihovog prava na realizaciju 
opcija. Poto je rad zaposlenog, odnosno pruanje njegovih usluga kompaniji u ovom 
predvienom periodu (najee je to nekoliko godina) neophodan uslov da se iskoristi 
opcija, tj. dobije kompenzacija, onda i rashodi kompenzacije treba da se raspodele na 
vremenskoj osnovi tako da srazmerno terete sve obuhvaene obraunske periode, umesto 
da se u celini priznaju u periodu dodeljivanja opcija.  
Prilikom utvrivanja rashoda uzima se u obzir i realna injenica da usled 
restriktivnog vremenskog uslova, nee sve dodeljene opcije naposletku biti raspoloive za 
izvrenje (jer e jedan broj opcija da bude poniten usled gubitka prava zaposlenih na njih), 
tako da je potrebno ukalkulisati rashode imajui u vidu samo oekivani broj aktivnih opcija 
po isteku predvienog vremenskog perioda. to se procene fer vrednosti opcija tie, ona se 
moe zasnivati na nekom od opteprihvaenih modela odreivanja cena opcija, poput Blek-
olsovog ili binomnog modela, ali je neophodno da se u napomenama obelodani koji je 
model primenjen, te inputi koji su u modelu korieni i generalno sve informacije koje e 
korisnicima finansijskih izvetaja pojasniti kako je iznos fer vrednosti utvren.172 
Dok se u raunovodstvene svrhe model fer vrednosti iskristalisao kao najbolje 
reenje, poreski pristup opcijama na akcije, koje se dodeljuju zaposlenima, vrlo je razliit 
po pojedinim zemljama. Najpre, u poreske svrhe nije globalno prihvaeno da bi 
korporacijama trebalo dati pravo na poreske odbitke po osnovu dodeljenih opcija na akcije 
zaposlenima.  
                                                
172 Opcije na akcije za zaposlene su karakteristine po tome to najee nisu prenosive i nisu predmet 
trgovanja, tako da ne postoje trine cene koje bi se mogle primeniti u svrhe odmeravanja kompenzacionih 
rashoda, nego se do cene opcija dolazi primenom modela razvijenih u finansijskoj teoriji. Treba imati u vidu 
da su i ovi modeli koncipirani za prenosive opcije kojima se trguje, te da su zasnovani na nizu pretpostavki, 
npr. o veku trajanja opcija (period od dodeljivanja do iskorienja opcija), volatilnosti cene akcija, 
dividendama na akcije itd. Obelodanjivanja o utvrivanju fer vrednosti su onda veoma vana u korektnom 
informisanju korisnika finansijskih izvetaja. 
 205 
Prema istraivanju OECD, koje je sprovedeno u periodu od 2002-2004. godine, 
meu zemljama, koje nikada ne dozvoljavaju poreske odbitke, nalaze se: Austrija, Belgija, 
Maarska, Irska, Slovaka i dr. Sa druge strane, na poreske odbitke se uvek moe raunati 
u Luksemburgu, Holandiji, vedskoj, Portugalu, vajcarskoj, Velikoj Britaniji (od 2003. 
godine) i Turskoj. Treu grupu zemalja ine one, koje dozvoljavaju odbitke samo ako su 
odreeni uslovi zadovoljeni ili je korienje odbitaka mogue samo pod odreenim 
okolnostima. Tako, na primer, u SAD, Islandu i Grkoj poreski odbici su predvieni po 
standardnim emama kompenzacije zaposlenih u opcijama na akcije, dok povlaene eme 
(za zaposlene)173 ne nose i odbitak za poslodavca. U zemljama poput Australije, Finske, 
Francuske, Japana, Norveke, dobijanje odbitaka zavisi od naina na koji su obezbeene 
akcije koje e biti izdate po opcijama, pa tako ako se opcije izmiruju u novoizdatim 
akcijama odbici nisu dozvoljeni.174 ak i kada su odbici u poreske svrhe dozvoljeni, period 
u kojem se odbici odobravaju i nain kalkulisanja njihovog iznosa razlikuju se po 
pojedinim poreskim jurisdikcijama.  
Generalno gledano, problematika odloenih poreza relevantna je samo u onim 
sluajevima gde se kompenzacije u opcijama priznaju i u raunovodstvene i u poreske 
svrhe, ali na drugaiji nain.175 Do pojave odloenih poreza ne dolazi kada se rashodi u 
finansijskim izvetajima priznaju, ali ne postoji mogunost njihovog iskazivanja prilikom 
utvrivanja oporezive dobiti. Poto ovakvi rashodi ne donose ni tekuu ni buduu poresku 
utedu, onda nema osnova za priznavanje kako tekuih tako ni odloenih poreskih 
sredstava. Razlika u raunovodstvenom i poreskom pristupu ovde je po svom karakteru 
                                                
173 Zaposleni po ovim emama imaju povlastice, koje se manifestuju u odlaganju plaanja poreza do momenta 
prodaje akcija kupljenih po opcijama i/ili u njegovom umanjenju.  
174 OECD Tax Policy Studies No. 11: The Taxation of Employee Stock Options, 2005, OECD, pp. 48. 
175 Do pojave odloenih poreza dolo bi i u situaciji gde se kompenzacije ne priznaju u raunovodstvene svrhe 
kao rashod, ali se po osnovu njih dobijaju poreski odbici. Meutim, danas je prisutan trend u finansijskom 
izvetavanju da se iskazuju rashodi kompenzacija po osnovu opcija i to po modelu fer vrednosti, pogotovo sa 
rastom uticaja MRS/MSFI. Treba ipak imati u vidu da raunovodstvo opcija na akcije u nekim zemljama jo 
uvek nije regulisano, to najee rezultira u neiskazivanju kompenzacionih rashoda ili nacionalni 
raunovodstveni standardi dozvoljavaju kompanijama da same izaberu da li e ili ne iskazivati rashode. Ako 
se rashodi ne iskazuju, a nisu dozvoljeni ni poreski odbici, onda se po osnovu opcija na akcije ne mogu 
pojaviti privremene razlike, a time ni odloeni porezi. Prema istraivanju koje je u 2002. godini za potrebe 
Evropske komisije sprovela revizorska kua PricewaterhouseCoopers, takva situacija postojala je npr. u 
Francuskoj, gde u vezi sa opcijama koje su izmirivane u novoizdatim akcijama nije dolazilo do priznavanja 
rashoda, a ni poreskih odbitaka. Prema: Employee Stock Options in the EU and the USA: France, Final 
Report, August 2002, PricewaterhouseCoopers. 
 206 
stalna (permanentna) i ima za rezultat poveanje efektivne poreske stope iznad 
propisane.176 Povod za priznavanje odloenih poreza izostaje i kada je obuhvatanje 
kompenzacija u bilansu uspeha i poreskom bilansu identino.  
Meutim, najee se razlikuje i vremenski period u kojem se smatra da su 
kompenzacije nastale, kao i iznos u kojem ih treba odmeriti. U finansijskom izvetavanju177 
iznos kompenzacije se utvruje na dan dodeljivanja opcija, jer se tada imajui u vidu tekue 
i anticipirane ekonomske uslove poslodavac obavezao, a zaposleni prihvatio ovaj vid 
nadoknade za svoj rad. Poto su opcije na akcije nadoknada zaposlenima za usluge koje 
pruaju, da bi se to relevatnije odmerio periodini rezultat znaajno je da se trokovi 
odnosnih kompenzacija ukljue pravovremeno u njegov obraun, tj. u periodu dodeljivanja 
opcija, ako zaposleni odmah imaju pravo da ih iskoriste, odnosno u periodima od 
dodeljivanja do sticanja prava na iskorienje, kada ovo pravo mora da se zaradi pruanjem 
usluga u odreenom vremenskom intervalu (obino 3-5 godina). U svakom sluaju ukupan 
iznos rashoda kompenzacije jednak je fer vrednosti opcija na dan dodeljivanja, a ona se 
odmerava na bazi nekog od opteprihvaenih modela odreivanja cena opcija.  
Iako je fer vrednost merodavna za finansijsko izvetavanje, poresko zakonodavstvo, 
po pravilu, nije sklono integrisanju koncepta fer vrednosti u proces utvrivanja oporezive 
dobiti. U poreske svrhe favorizuje se upotreba realizovanih vrednosti, jer su one definitivne 
i kao takve ne podleu nikakvim subjektivnim sudovima. Odreivanje fer vrednosti kod 
opcija na akcije zasniva se na modelima procene koji baziraju na nizu pretpostavki, pri 
emu se i manje izmene korienih varijabli mogu znaajnije odraziti na konano dobijenu 
vrednost.  
Ovakve procene nisu pogodne za svrhe utvrivanja dozvoljenih poreskih odbitaka, 
jer mogu da se iskoriste za erodiranje poreske osnovice, ime se ugroava ostvarivanje 
poreskih prihoda, to je osnovna funkcija poreskog sistema. Pored toga lako bi mogla da se 
narui i pravinost poreskog sistema, pogotovo ako bi postojala mogunost izbora modela 
za procenu, kao to je sluaj u finansijskom izvetavanju. ak i kada ne bi dolo do 
                                                
176 U SAD kvalifikovane (podsticajne) opcije, za razliku od nekvalifikovanih, ne omoguavaju poslodavcima 
da iskazuju poreske odbitke, iako se u raunovodstvene svrhe i jedne i druge obuhvataju na isti nain, tj. 
dovode do iskazivanja rashoda kompenzacija. 
177 Mi emo ovde pretpostaviti izvetavanje po MRS/MSFI.  
 207 
zloupotrebe manipulativnog prostora, procene su komplikovane za poresko aministriranje. 
Odobravanje poreskih odbitaka po osnovu kompenzacija tek u momentu izvrenja opcija 
ini se onda boljim reenjem, jer je tek tada izvestan i determinisan iznos kompenzacije 
koju zaposleni prisvaja po opciji. Taj iznos je jednak razlici izmeu manje cene po kojoj 
zaposleni kupuje akcije (cena po opciji) i vee trenutne trine cene akcija. 
Ovim se postie i vremenska usaglaenost poreskog tretmana kompenzacija na 
nivou zaposlenog i na nivou korporacije, jer e u istom vremenskom periodu kompenzacija 
da bude ukljuena u oporezivi prihod zaposlenog i da bude tretirana kao poreski odbitak pri 
utvrivanju oporezive dobiti korporacije. Poreskoj logici bi protivreilo da se korporaciji 
dozvoli poreski odbitak pre nego to je zaposleni oporezovan po osnovu primljene 
kompenzacije, a to bi upravo bio sluaj ukoliko bi se ve u periodu dodeljivanja opcija 
korporacijama dalo pravo na poreski odbitak. Period dodeljivanja nije pogodan za 
iskazivanje odbitaka i zbog toga to jedan broj opcija gotovo sigurno nee da bude 
iskorien, to bi znailo da zaposleni nee da ima oporezivi prihod nasuprot kome bi 
korporaciji moglo da se odobri umanjenje oporezive dobiti.  
Prevazilaenje ovih problema na nain da se pomeri oporezivanje zaposlenih na 
period dodeljivanja opcija nije prihvatljivo, kako zbog injenice da opcije mogu da ostanu 
neiskoriene, tako i zbog problema likvidnosti s kojim bi zaposleni bili suoeni, jer bi 
trebalo da plate porez, pre nego to raspolau prihodom, koji se oporezuje. Imajui u vidu 
sve pomenute argumente, poreski odbici priznaju se po pravilu u periodu izvrenja opcija i 
najee u iznosu jednakom unutranjoj vrednosti opcija na dan izvrenja.178  
U ovom sluaju posledice drugaijeg pristupa u finansijskom i poreskom 
izvetavanju ogledaju se u vremenu obuhvata kao i u iznosu kompenzacija, to je prikazano 
u Tabeli 8: 
 
 
                                                
178 Navedeni nain utvrivanja poreskih odbitaka nije univerzalan. Prisutna su i neka druga reenja. Tako, na 
primer, u zemljama gde su poreski odbici dozvoljeni samo u sluaju kada se opcije izmiruju u otkupljenim 
sopstvenim akcijama (a ne i novoizdatim) predviaju se poreski odbici u periodu izvrenja opcija i u visini 
razlike izmeu otkupne cene akcija i cene po kojoj se akcije prodaju po osnovu opcija. Meutim, u svim 
sluajevima gde se poreski odbici kalkuliu na drugaiji nain nego rashodi u finansijskim izvetajima 
osnovne odlike raunovodstva odloenih poreza su iste.  
 
 208 
Tabela 8 Razlike u raunovodstvenom i poreskom tretmanu kompenzacija po osnovu 
opcija na akcije zaposlenima 
 
Razlike  Period(i) priznavanja 
rashoda (odbitaka) 
Odmeravanje rashoda 
(odbitaka) 
Finansijsko izvetavanje Periodi od dodeljivanja 
do sticanja prava na iskorienje 
opcija 
Fer vrednost opcija 
na dan dodeljivanja 
Poresko izvetavanje Period izvrenja opcija Unutranja vrednost opcija  
na dan izvrenja  
 
Ove razlike imaju za posledicu iskazivanje odloenih poreza u finansijskim 
izvetajima, pri emu je proces utvrivanja i prikazivanja odloenih poreza specifian po 
nekoliko osnova. Najpre, metoda obaveza podrazumeva poreenje knjigovodstvene 
vrednosti i poreske osnovice sredstava i obaveza kako bi se dolo do iznosa privremenih 
razlika. Meutim, po osnovu usluga koje su zaposleni pruili i za koje se kompenzuju 
opcijama, ne dolazi do nastanka sredstava ili obaveza u bilansu stanja, nego se u periodima 
konzumiranja “usluga” priznaju rashodi odnosnih kompenzacija, dok, sa druge strane, 
dolazi do poveanja sopstvenog kapitala.  
to se poreskog aspekta tie, utroene usluge imaju poresku osnovicu, koja je 
jednaka iznosu buduih poreskih odbitaka na koje e kompanija imati pravo kada doe do 
izvrenja opcija. Prema tome, moe se zakljuiti da postoji osnov za iskazivanje odloenih 
poreza, jer postoji razlika izmeu knjigovodstvene vrednosti (koja je evidentno nula) i 
poreske osnovice. Prenebregavanje ovakve razlike, jer ne postoji pozicija u bilansu stanja 
za koju se ona vezuje, neopravdano bi dovela do umanjenja iskazanog iznosa odloenih 
poreza.  
S obzirom da e utvrena razlika biti ponitena u periodu izvrenja opcija, kada e 
da ima za posledicu iskazivanje nie oporezive dobiti u odnosu na raunovodstvenu, ovde 
je re o pojavi odbitne privremene razlike na osnovu koje treba da se priznaju odloena 
poreska sredstva. Zahvaljujui bilansiranju odloenih poreskih sredstava, postaju vidljive 
budue poreske utede koje sleduju kompaniji.  
Meutim, iznos ovih uteda nije izvestan do momenta izvrenja opcija i zavisi od 
kretanja cene akcija kompanije poslodavca. Kod kompanija iji je rast cena akcija 
intenzivniji, to je posebno sluaj kod mlaih uspenih kompanija, iznos poreskih uteda 
 209 
moe da bude veoma znaajan. Sa druge strane, u uslovima krize mogu je pad cena akcija, 
to moe uiniti izvrenje opcija neisplativim, a time bi izostale i bilo kakve poreske utede. 
Za svrhe finansijskog izvetavanje upotreba procena je uobiajena, pa se i u ovom sluaju 
pribegava najboljoj moguoj proceni buduih poreskih odbitaka i povezanih poreskih 
uteda. Prema MRS/MSFI, kao aproksimacija budue cene akcija (na dan izvrenja opcija) 
uzima se cena akcija na kraju obraunskog perioda za koji se izvetavanje vri.179 
Specifinost odloenih poreza kod opcija na akcije ogleda se i u potrebi njihovog 
podvajanja na deo, koji se priznaje u bilansu uspeha i deo, koji se priznaje u bilansu stanja. 
Nunost unutarperiodine alokacije proizilazi iz karaktera privremene razlike na kojoj 
odloeni porezi baziraju. Jednim delom ova razlika predstavlja vremensku razliku, jer se 
rashodi kompenzacija priznaju u razliitim vremenskim periodima u bilansu uspeha i 
poreskom bilansu, odnosno priznavanje rashoda u bilansu uspeha prethodi njihovom 
priznavanju u poreskom bilansu. Odloeni porezi koji su posledica vremenskih razlika 
obuhvataju se preko bilansa uspeha, tako da e priznavanje odloenih poreskih sredstava da 
vodi iskazivanju odloenih poreskih prihoda u bilansu uspeha. Na ovaj nain se rashodi po 
osnovu poreza na dobit koriguju na nie da bi odrazili poreske utede koje e se stei po 
osnovu priznatih rashoda kompenzacija.  
Vremenske razlike nisu jedine, jer se po pravilu ne priznaje isti iznos rashoda u 
bilansu uspeha i poreskom bilansu, to je posledica injenice da se unutranja vrednost 
opcija na dan njihovog izvrenja180 retko podudara sa fer vrednou opcija na dan njihovog 
dodeljivanja. U meri u kojoj (oekivani) poreski odbici prevazilaze rashode u bilansu 
uspeha, priznavanje odloenih poreskih koristi treba da se izvri direktno u okviru 
sopstvenog kapitala. Ovo je odraz raunovodstvenog tretmana transakcije izdavanja opcija 
na akcije zaposlenima, jer se ona obuhvata kako u bilansu uspeha, tako i u okviru 
sopstvenog kapitala. Onaj iznos odbitaka, koji ne proizilazi iz evidentiranih rashoda, smatra 
se onda da je posledica izdavanja instrumenata sopstvenog kapitala, te povezane poreske 
koristi treba da se i iskau u sopstvenom kapitalu.  
                                                
179 Prema paragrafu 68C MRS 12. 
 
 210 
Uzmimo kao ilustraciju jedan primer. Neka je kompanija dodelila 100.000 opcija na 
poetku godine, koje mogu da se iskoriste tek sa protekom 4 godine i neka je fer vrednost 
jedne opcije na dan dodeljivanja 300 din. Pretpostavimo takoe da je relevantna poreska 
stopa 20% i da su sve opcije iskoriene u petoj godini. S obzirom da je verovatno da e 
jedan broj zaposlenih da izgubi pravo na opcije, u Tabeli 9 dati su podaci o (oekivanom) 
broju akcija koje e po isteku etvorogodinjeg perioda da nose pravo na iskorienje (za 
prve tri godine koriste se procene, dok je na kraju etvrte godine izvestan broj opcija koje 
su ostale aktivne), te je na osnovu svih raspoloivih podataka izvren obraun rashoda 
kompenzacije: 
 
Tabela 9 Obraun rashoda kompenzacije po osnovu opcija na akcije dodeljenih 
zaposlenima – ilustrativni primer 
 
Godina % aktivnih 
opcija po 
isteku 
perioda od 4 
godine 
Korigovani 
broj 
opcija 
Ukupna 
FV* 
Kumulativni %  
alokacije FV* 
na rashode 
Kumulativni 
iznos 
rashoda 
Iznos 
tekuih 
rashoda 
Prva  85% 85.000 25.500.000 25%   6.375.000 6.375.000 
Druga 85% 85.000 25.500.000 50% 12.750.000 6.375.000 
Trea 80% 80.000 24.000.000 75% 18.000.000 5.250.000 
etvrta 78% 78.000 23.400.000 100% 23.400.000 5.400.000 
* FV=Fer vrednost. 
 
Na kraju prve godine procenjuje se da e po isteku etvrte godine 85% opcija i dalje 
da nosi pravo na iskorienje, to u apsolutnom iznosu znai 85.000 opcija (100.000*0,85). 
Ukupna fer vrednost dodeljenih akcija jednaka je onda proizvodu korigovanog broja opcija 
i jedinine fer vrednosti utvrene na dan dodeljivanja opcija (300 din.). Eventualne 
promene u fer vrednosti opcija, koje su nastale u meuvremenu,  ne uzimaju se u obzir. 
Ukupna fer vrednost treba da se pretoi u rashode ova etiri obraunska perioda - izmeu 
dana dodeljivanja opcija i dana sticanja prava zaposlenih na njihovo iskorienje. Poto je 
re o periodima istog trajanja (godina dana), vremenska srazmera znai da na kraju prve 
godine treba da bude priznato 25% fer vrednosti kao rashod, na kraju druge godine 50%, na 
kraju tree 75% i na kraju etvrte godine 100%.  
Iznos ukupne fer vrednosti na kraju svakog obraunskog perioda se ponovo 
izraunava, s obzirom na mogue korekcije usled izmene oekivanja u pogledu broja 
 211 
opcija, koje e moi da se realizuju na kraju etvrte godine, tako da se do iznosa tekuih 
rashoda za svaki period dolazi kada se od kumulativnog iznosa rashoda koji odgovara 
novom podatku o fer vrednosti oduzme ve evidentirani iznos rashoda u prethodnim 
periodima. U treoj godini e npr. izmena broja akcija sa 85.000 na 80.000 din. uticati i na 
promenu ukupne fer vrednosti. U skladu sa novim iznosom fer vrednosti (24.000.000), 
ukupno evidentiran rashod zakljuno sa treom godinom trebalo bi da iznosi 18.000.000, a 
budui da je do tree godine priznat rashod u iznosu od 12.750.000 din., onda preostaje da 
se u treoj godini prizna jo 5.250.000 din. 
U posmatrane etiri godine raunovodstveno su obuhvaene kompenzacije u 
opcijama, pa u skladu sa raunovodstvom poreza na dobit neophodno je da se u istim 
obraunskim periodima obuhvate i povezani poreski efekti. Imajui u vidu da iznos 
poreskih odbitaka nije poznat dok ne doe do iskorienja opcija, njihova veliina se 
procenjuje na bazi oekivanog broja opcija koje e se izvriti i njihove oekivane 
unutranje vrednosti u momentu izvrenja.  Pri tome, procene unutranje vrednosti opcija 
baziraju se na aktuelnoj (na dan sastavljanja finansijskih izvetaja) ceni akcija. Ove procene 
date su u Tabeli 10, te je na bazi njih kao i broja opcija izvren obraun poreskih odbitaka. 
Tek u petoj godini iznos poreskih odbitaka postaje izvestan. 
  
Tabela 10 Utvrivanje poreskih odbitaka po osnovu kompenzacija zaposlenih u 
opcijama na akcije – ilustrativni primer 
 
Godina Unutranja 
vrednost jedne 
opcije 
Korigovani 
broj 
opcija* 
Ukupni poreski 
odbici za 
etvorogodinji 
period 
Kumulativna 
alokacija 
poreskih 
odbitaka (%) 
Kumulativni 
iznos 
poreskih 
odbitaka 
Prva  100 85.000     8.500.000 25%    2.125.000 
Druga 250 85.000   21.250.000 50%  10.625.000 
Trea 320 80.000   25.600.000 75%  19.200.000 
etvrta 400 78.000   31.200.000 100%  31.200.000 
Peta 450 78.000   35.100.000   
* Pretpostaviemo da se oekuje da e sve opcije koje budu na raspolaganju posle isteka 
etvorogodinjeg perioda da budu i izvrene, te se procene broja opcija za potrebe utvrivanja rashoda 
kompenzacije i poreskih odbitaka podudaraju. 
 
U Tabeli 11 prikazano je utvrivanje iznosa odloenih poreskih sredstava, kao i 
adekvatno alociranje poreskih prihoda izmeu bilansa uspeha i sopstvenog kapitala: 
 212 
 
Tabela 11 Raunovodstvo poreza na dobit kod kompenzacija zaposlenih u opcijama na 
akcije – ilustrativni primer 
 
Odloeni poreski prihodi Godine Rashodi 
kompenzacije 
(kumulativno) 
Poreski 
odbici 
(kumulativno) 
Viak 
poreskih 
odbitaka 
nad 
rashodima 
OPS  	 OPS 
BU SK 
Prva   6.375.000   2.125.000 -    425.000    425.000    425.000 - 
Druga 12.750.000 10.625.000 - 2.125.000 1.700.000 1.700.000 - 
Trea 18.000.000 19.200.000  1.200.000 3.840.000 1.715.000 1.475.000    240.000 
etvrta 23.400.000 31.200.000  7.800.000 6.240.000 2.400.000  1.080.000 1.320.000 
Peta 23.400.000 35.100.000 11.700.000 0 (6.240.000) (4.680.000) (1.560.000) 
Tekui poreski prihodi  Ukupan tekui poreski 
prihod BU SK 
 7.020.000 4.680.000 2.340.000 
 
U prvoj godini evidentirani su rashodi kompenzacija od 6.375.000 din., ali se po 
osnovu njih oekuju poreski odbici samo od 2.125.000 din, tako da se odloena poreska 
sredstva priznaju u iznosu od 425.000 din. (2.125.000*0,20) i u potpunosti preko bilansa 
uspeha. Na kraju druge godine procenjeni iznos buduih poreskih odbitaka je 10.625.000 
din., pa su oekivane poreske utede 2.125.000 din., to znai da se u tom iznosu 
odmeravaju odloena poreska sredstva. Imajui u vidu da su odloena poreska sredstva na 
kraju prethodne godine bila 425.000 din., sada se poveavaju za 1.700.000 din., a taj iznos 
u potpunosti predstavlja odloene poreske prihode, koji treba da se prikau u bilansu 
uspeha, jer za prve dve godine posmatrane zajedno oekivani poreski odbici su i dalje 
manji od priznatih rashoda kompenzacija.  
Na kraju tree godine ukupni rashodi su 18.000.000 din., dok su budui poreski 
odbici 19.200.000, te po osnovu vika poreskih odbitaka nad rashodima (1.200.000) 
odloeni poreski prihodi (1.200.000*0,20) treba da budu alocirani u sopstveni kapital181. 
Poto je poveanje odloenih poreskih sredstava u treoj godini 1.715.000 din. 
(19.200.000*0,20-2.125.000), onda ostatak od 1.475.000 din. (1.715.000-240.000) 
predstavlja iznos odloenih poreskih prihoda koji pripada bilansu uspeha.  
                                                
181 Kao i u drugim sluajevima alokacije poreskih prihoda (rashoda) u sopstveni kapital, ove pozicije nisu 
predmet posebnog iskazivanja, nego se povezane stvake u sopstvenom kapitalu iskazuju na neto osnovi, tj. 
psole umanjenja za poreske efekte.  
 213 
U etvrtoj godini odloena poreska sredstva poveavaju se za 2.400.000 din. U ovoj 
godini knjii se poslednji deo rashoda kompenzacija i budui da su ukupno evidentirani 
rashodi za etvorogodinji period manji od oekivanih poreskih odbitaka za 7.800.000 din., 
odloeni poreski prihodi koji se iskazuju u sopstvenom kapitalu iznose 1.560.000 din. U 
prethodnoj godini u sopstveni kapital je ve alociran iznos od 240.000 din., tako da u 
etvrtoj godini treba jo evidentirati 1.320.000 din. Preostala promena odloenih poreskih 
sredstava (1.280.000 din.) priznaje se u korist bilansa uspeha.  
Ako se na kraju etvrte godine sumiraju efekti na finansijske izvetaje po osnovu 
kompenzacija u opcijama na akcije, moe se videti da su ukupno priznati rashodi 
kompenzacija 23.400.000 din., ukupno priznati odloeni poreski prihodi u bilansu uspeha 
4.680.000 din. (23.400.000*0,20), iskazana odloena poreska sredstva su 6.240.000 din. 
(31.200.000*0,20) i ukupno priznati odloeni poreski prihodi u sopstvenom kapitalu su 
1.560.000 din.  
U petoj godini opcije su iskoriene, ime su dobijene poreske utede, pa su 
odloena poreska sredstva realizovana (njihov iznos svodi se na nulu). Realizacija 
odloenih poreskih sredstava (smanjenje od 6.240.000 din.) evidentira se na teret odloenih 
poreskih rashoda, jer se na ovaj nain neutralie smanjenje tekuih poreskih rashoda za 
utede koje ne pripadaju ovom obraunskom periodu (nego prethodnim). Alokacija 
odloenih poreskih rashoda izmeu bilansa uspeha i sopstvenog kapitala vri se u onoj 
srazmeri u kojoj su prethodno prikazani odloeni poreski prihodi.  
Iako su odloena poreska sredstva pozicija ije je priznavanje uvek uslovljeno 
postojanjem dovoljne budue oporezive dobiti, te po tom osnovu njihov iznos moe do 
konane realizacije da bude predmet korekcija, u sluaju opcija na akcije korekcije u iznosu 
odloenih poreskih sredstava redovna su pojava. Volatilnost cena akcija prenosi se zapravo 
na odmeravanje odloenih poreskih sredstava, jer se na kraju svakog obraunskog perioda 
poreski odbici procenjuju na bazi trenutne cene akcija. U naem ilustrativnom primeru, na 
kraju druge godine odloena poreska sredstva ne iznose 850.000 din., nego 2.125.000 din., 
jer je od kraja prethodne godine dolo do rasta cena akcija sa 100 na 250 dinara.  
 214 
Volatilnost cena akcija moe usloviti fluktuacije i u nivou efektivne poreske 
stope.182 Ako dopunimo prethodni primer podatkom da je u prve dve godine 
raunovodstveni dobitak kompanije iznosio po 100 miliona dinara, onda moemo 
izraunati da bi efektivna poreska stopa bila za 0,85 procentnih poena vea od nominalne 
stope u prvoj godini183, dok bi u drugoj godini bila manja za 0,425 procentnih poena184.  
Inkorporiranje promena u cenama akcija u finansijske izvetaje zbog izraene 
volatilnosti ne smatra se generalno poeljnim, pa se npr. u amerikim GAAP izabrao 
drugaiji pristup priznavanju i odmeravanju odloenih poreskih sredstava u sluaju opcija 
na akcije. Iznos odloenih poreskih sredstava bazira se na rashodima kompenzacija 
priznatim u raunovodstvene svrhe, to implicira da rashodi kompenzacija predstavljaju 
aproksimaciju buduih poreskih odbitaka, te promene u ceni akcija nisu relevantne u 
odmeravanju odloenih poreskih sredstava i ne izazivaju prilagoavanja njihovog iznosa. 
Tek u periodu kada doe do izvrenja opcija iznos poreskih odbitaka postaje izvestan, pa se 
tada i vri evidentiranje vika (ako su poreski odbici vei od rashoda) ili manjka (ako su 
poreski odbici manji od rashoda) poreskih koristi u odnosu na prvobitno prikazane. Ovim 
se izbegavaju periodine oscilacije u odloenim poreskim sredstvima, kao i efektivnoj 
poreskoj stopi. Meutim, znaajna manjkavost ovakvog pristupa je to iskazani iznos 
odloenih poreskih sredstava ne predstavlja sutinski oekivanu buduu poresku utedu, jer 
je odmeren prema rashodima kompenzacije koji najee ne korespondiraju sa iznosom 
poreskih odbitaka.  
Pored odloenih poreza, analiza tekuih poreza po osnovu kompenzacija zaposlenih 
u opcijama na akcije je takoe interesantna. U periodu iskorienja opcija, poreski 
                                                
182 Efektivna poreska stopa nee biti podlona fluktuacijama, nego e se izjednaiti sa nominalnom stopom, 
poevi od narednog perioda u odnosu na onaj u kojem kumulativno gledano poreski odbici premae iznos 
rashoda kompenzacije (ili se izjednae sa njima) i pod pretpostavkom da i nadalje ukupni poreski odbici budu 
vei ili jednaki ukupnim rashodima kompenzacije. Ovo je posledica injenice da e u pomenutim uslovima 
promene u cenama akcija voditi fluktuacijama u viku poreskih odbitaka nad rashodima, a poreski efekat 
ovog “vika” evidentira se u sopstvenom kapitalu (a ne u bilansu uspeha), te ne utie na efektivnu poresku 
stopu.  
183 Rashodi kompenzacije iznose u ovoj godini 6.375.000, ali povezana poreska uteda (odloeni poreski 
prihodi) nije priznata u iznosu od 1.275.000 din. (6.375.000*0,20) nego 425.000 din., te je manja za 850.000 
din. Ovo umanjenje stavljeno u odnos sa raunovodstvenim dobitkom daje odstupanje efektivne od nominalne 
poreske stope za 0,85 procentnih poena (850.000/100.000.000).  
184 Rashodi kompenzacije su i u ovoj godini 6.375.000 din., a odloeni poreski prihodi iznose 1.700.000, to 
je za 450.000 din. vie od oekivane poreske utede imajui u vidu propisanu poresku stopu.  
 215 
dozvoljeni odbici u visini unutranje vrednosti opcija donose poreske utede, koje moraju 
da se alociraju izmeu bilansa uspeha i sopstvenog kapitala. U okviru sopstvenog kapitala 
prikazuju se tekui poreski prihodi, koji odgovaraju poreskim koristima steenim po 
osnovu vika poreskih odbitaka nad rashodima kompenzacija, dok se ostatak poreskih 
uteda evidentira u bilansu uspeha. Iz ovoga proizilazi da e izvrenje opcija imati za 
posledicu iskazivanje manjih tekuih poreskih obaveza u odnosu na iznos tekuih rashoda 
po osnovu poreza na dobit u bilansu uspeha (jer deo tekuih poreskih prihoda direktno 
uveava sopstveni kapital umesto da bude obuhvaen preko pozicije poreza na dobit u 
bilansu uspeha).  
U naem ilustrativnom primeru, realizacija opcija u petoj godini umanjie oporezivu 
dobit za 35.100.000 din., a time i porez koji treba da se plati (tekuu poresku obavezu) za 
7.020.000 din. Meutim, od ovih 7.020.000 din. jedan deo su tekui poreski prihodi u 
sopstvenom kapitalu i to u iznosu od 2.340.000 din. (11.700.000*0,20), a ostatak od 
4.680.000 din. pripada bilansu uspeha i koriguje na nie tamo iskazani tekui rashod po 
osnovu poreza na dobit. Prema tome, tekui poreski rashodi u bilansu uspeha su za 
2.340.000 din. vei od tekue poreske obaveze.  
Imajui u vidu da se efektivna poreska stopa preduzea rauna ignoriui 
unutarperiodinu alokaciju poreza, tj. zanemarujui injenicu da je deo poreskih efekata 
prikazan i izvan bilansa uspeha (u sopstvenom kapitalu), nego se uzimaju u obzir samo 
rashodi po osnovu poreza na dobit iz bilansa uspeha, onda je mogue da doe do znaajne 
devijacije ove stope kada su u pitanju opcije na akcije. U praksi se naime pokazalo da 
neretko poreski odbici umnogome premauju iznos rashoda kompenzacije185, ali se ove 
poreske utede (koje prevazilaze poreski efekat vremenskih razlika) uopte ne 
objektiviziraju putem smanjenja efektivne poreske stope preduzea. Moe se zakljuiti da 
su tekui poreski rashodi i efektivna poreska stopa precenjeni u meri u kojoj su izostavljene 
utede prikazane u sopstvenom kapitalu, te ne odraavaju stvarno podneti poreski teret u 
periodima izvrenja opcija. 
                                                
185 Na primer, za period od 2002. do 2006. godine Cisco Systems je imao poreske odbitke po osnovu 
iskorienih opcija u iznosu od 169 miliona $, a rashod kompenzacija koji odgovara ovom iznosu odbitaka je 
svega 21 milion $. Prema: Slaton D., 2008, Solving Stock Option Compensation: Why Book-Tax Conformity 
May Not Be The Answer, Houston Business and Tax Law Journal, Volum IX, pp. 20. 
 216 
U analitike svrhe ovo ne sme da se prenebregne, pogotovo kada su efekti 
materijalni. U svrhe procene dodatnih poreskih uteda po osnovu opcija na akcije koriste se 
pre svega napomene uz finansijske izvetaje, kako u delu informacija o porezu na dobit, 
tako i u delu informacija o opcijama na akcije. Dok neke kompanije imaju praksu 
detaljnijih obelodanjivanja, druge su sklone oskudnijem informisanju, tako da nije uvek 
jednostavno izvriti eljene procene. Kada su iznosi ovih poreskih uteda znaajniji, trebalo 
bi da budu vidljivi (odnosno posebno iskazani) i u izvetaju o promenama na kapitalu, kao i 
u izvetaju o tokovima gotovine.186  
Razlike u raunovodstvenom i poreskom tretmanu opcija na akcije dodeljenih 
zaposlenima esto su zaslune za velika odstupanja oporezive dobiti od 
raunovodstvene.187 Ovo je posebno izraeno u uslovima intenzivnog korienja opcija kao 
vida kompenzacije i znaajnijeg rasta cena akcija kompanije poslodavca, jer tada poreski 
odbici viestruko prevazilaze iznose rashoda u bilansu uspeha. Erodiranje poreske osnovice 
u ovim uslovima pokrenulo je pitanje adekvatnosti poreskog pristupa ovoj problematici. 
Drugaije reenje u vidu usaglaavanja poreskih pravila sa raunovodstvenim donelo bi 
izdanije poreske prihode fiskusu. Meutim, prihvatanje raunovodstvene metodologije 
bilo bi u suprotnosti sa nizom drugih poreskih principa, pa se ovakav zaokret u poreskoj 
praksi ini malo verovatnim.  
Treba, pri tome, imati u vidu da je promena raunovodstva opcija na akcije na nain 
da se zahteva iskazivanje rashoda kompenzacija ve sama po sebi uticala na mnoge 
kompanije da se okrenu drugim vidovima kompenzacije zaposlenih, pa je poslednjih 
godina prisutan trend smanjenja upotrebe opcija.188 Moe se onda oekivati da se u 
                                                
186 Detaljnije o mogunostima i problemima procene pogledati: Hanlon M., 2003, ”What Can We Infer About 
a Firm's Taxable Income from its Financial Statements?”, National Tax Journal 56 No 4., pp. 831-863. 
187 Jedno od istraivanja na ovu temu (Desai, 2003), koje je sprovedeno u SAD na uzorku preduzea sa 
imovinom preko 250 miliona $, pokazalo je da je u periodu od 1998-2000. godine najvea komponenta gepa 
izmeu raunovodstvene i oporezive dobiti bila rezultat izvrenja opcija. Prema: Desai M., 2003, ”The 
Divergence Between Book and Tax Income”, Tax Policy and the Economy 17, pp. 169-206. 
188 Na  primer, Microsoft je bio jedna od prvih kompanija koja je odustala od upotrebe opcija na akcije. To i 
ne udi imajui u vidu da je 2002. godine ova kompanija objavila da bi njen dobitak pre oporezivanja u toj 
godini bio manji za vie od 30% (ili 3,6 milijarde $), ako bi koristila za raunovodstvo opcija na akcije metod 
fer vrednosti (koji tada jo nije bio obavezan). Vie o ovome pogledati: Poitras G., 2007, “Accounting 
Standards for Employee Stock Option Disclosure”, International Journal of Business Governance and Ethics 
3, pp. 481 i Slaton D., 2008, Solving Stock Option Compensation: Why Book-Tax Conformity May Not Be 
The Answer, Houston Business and Tax Law Journal, Volum IX, pp. 196. Istraivanje u Francuskoj pokazalo 
 217 
buduem periodu smanje razlike izmeu raunovodstvene i oporezive dobiti po ovom 
osnovu, a onda i iznosi povezanih odloenih i tekuih poreskih uteda u finansijskim 
izvetajima. Ovaj efekat pojaan je svetskom ekonomskom krizom i padom cena akcija. 
Usled manje unutranje vrednosti opcija manji su i dozvoljeni poreski odbici. Onda se 
moe javiti potpuno obrnuta situacija u odnosu na raniji period, tj. rashodi kompenzacija 
mogu da premae iznos poreskih odbitaka. Mogue je ak da je pad cena akcija uinio 
izdate opcije bezvrednim, odnosno “van novca” (engl. out-of-the-money), pa se njihovo 
iskorienje ne oekuje, a time u celini izostaju i poreski odbici. To bi dalje znailo i da 
nema privremenih razlika i odloenih poreskih uteda. Ukoliko su prethodno bila priznata 
odloena poreska sredstva, usledie njihovo otpisivanje.  
Iz svega prethodno navedenog moe se zakljuiti da zahtevi raunovodstva poreza 
na dobit u sluaju opcija na akcije dodeljenih zaposlenima nisu mali. Ovo posebno vai za 
kompanije koje posluju u vie poreskih jurisdikcija, jer obraune odloenih poreza moraju 
da sprovode zasebno za svaku jurisdikciju uzimajui u obzir njihove poreske zakone, s 
obzirom da se poreski pristup opcijama na akcije razlikuje od zemlje do zemlje. Tome treba 
dodati potrebu prilagoavanja iznosa odloenih poreskih sredstava na svaki dan bilansa, jer 
se po pravilu menjaju pretpostavke na kojima se zasnivala procena na prethodni dan 
bilansa. U te svrhe moraju se prikupiti odgovarajui podaci i izvriti neophodne procene. 
Alokacija odloenih poreza izmeu bilansa stanja (sopstvenog kapitala) i bilansa uspeha 
ini proces raunovodstvenog obuhvata jo kompleksnijim. Ni tumaenje prikazanih 
poreskih efekata opcija na akcije u finansijskim izvetajima nije jednostavno i treba da se 
vri imajui u vidu uticaj promena u cenama akcija na iznos odloenih poreskih sredstava i 
efektivne poreske stope, kao i da se poreske utede prikazane u sopstvenom kapitalu ne 
reflektuju na visinu efektivne poreske stope.  
 
                                                                                                                                               
je da je posle primene MSFI (pa stoga i modela fer vrednosti za opcije na akcije) udeo kompenzacija 
baziranih na opcijama meu CEOs u kotiranim kompanijama pao sa 51%, koliko je iznosio u 2004. godini na 
34% u 2005. godini. Prema: Slaton D, op. cit., pp. 205. 
 
 
 218 
4. Ostala sloena podru	ja obra	una tekuih i odloenih poreza 
 
Prilikom sastavljanja finansijskih izvetaja raunovodstvo poreza na dobit je veoma 
zastupljeno, a pri tome njegova primena neretko je povezana sa teorijskim ili praktinim 
potekoama, pa otuda potreba da se, pored ve razmatranih tema, obrade jo neke iz 
perspektive obrauna poreskih efekata kompleksne teme i to: 
• odloeni porezi kod sloenih finansijskih instrumenata; 
• izvetavanje o porezu na dobit u finansijskim izvetajima sastavljenim za 
periode krae od godinu dana i 
• raunovodstveni tretman neizvesnosti u vezi sa iznosima unetim u poresku 
prijavu. 
 
4.1. Sloeni finansijski instrumenti 
 
U skladu sa raunovodstvenim principom da je “sutina iznad forme” finansijski 
instrumenti treba da budu prikazani u finansijskim izvetajima shodno sutini ugovornog 
aranmana na kojem poivaju. Primena ovog principa u sluaju izdavanja sloenih 
finansijskih instrumenata, koji istovremeno poseduju karakteristike duga i sopstvenog 
kapitala, podrazumeva njihovu separaciju na komponente, koje je mogue odrediti kao 
isto dunike instrumente ili instrumente sopstvenog kapitala, te ih onda i prikazati u 
okviru odgovarajuih raunovodstvenih kategorija.  
Alokacija vrednosti sloenog finansijskog instrumenata na njegove komponente vri 
se imajui u vidu da su vlasniki interesi uvek rezidualni, tako da se najpre procenjuje 
vrednost dunike komponente - finansijske obaveze, a ostatak vrednosti sloenog 
finansijskog instrumenta po odbitku utvrenog iznosa obaveza bie deo koji se alocira na 
sopstveni kapital. Ovo podvajanje prezentacije sloenih finansijskih instrumenata znaajno 
je za kvalitet finansijskih izvetaja, jer doprinosi realnijem prikazivanju finansijske pozicije 
kompanije emitenta. Meutim, poresko zakonodavstvo uglavnom ne sledi ovaj dualni 
raunovodstveni pristup, nego se sloeni finansijski instrument tretira kao jedna celina, to 
 219 
neizostavno vodi razlici izmeu knjigovodstvene i poreske osnovice obaveza, a time se 
stvara osnov i za bilansiranje odloenih poreza.  
Specifinosti odloenih poreza u sluaju sloenih finansijskih instrumenata 
razmotriemo na primeru konvertibilnih obveznica, s obzirom da one predstavljaju jedan od 
najee korienih sloenih finansijskih instrumenata. Konvertibilne obveznice 
objedinjuju u sebi duniki instrument – obveznicu sa derivativnim instrumentom -
opcijom, koja daje pravo kupcima ovih obveznica da ih konvertuju u akcije, te stoga ima 
karakteristike instrumenta sopstvenog kapitala. Ugraena opcija konverzije ne moe da se 
zanemari, jer poseduje vrednost kako za investitore tako i za emitente.  
Ukoliko cena akcija bude rasla investitori e imati mogunost da steknu ekonomsku 
korist zahvaljujui konverziji obveznica u akcije po ranije utvrenoj nioj ceni akcija u 
opciji, pa stoga ve u momentu emisije konvertibilnih obveznica iako je unutranja 
vrednost opcije po pravilu nula, opcija nije bezvredna. Iz oekivanog rasta cena proizilazi 
vremenska vrednost opcija, koju su investitori spremni da plate. Opcija konverzije 
omoguava onda emitentima da ponude niu kamatu po konvertibilnim obveznicima, nego 
to bi to bio sluaj da su emitovane obveznice bez ove opcije.  
Kada se ugovoreni budui novani tokovi po konvertibilnim obveznicama (po 
osnovu plaanja kamate i otplate glavnice duga) diskontuju po tekuoj trinoj kamatnoj 
stopi za sline obveznice bez opcije konverzije dobija se cena koju bi investitori bili 
spremni da plate za obveznicu ukoliko stiu samo poverilaka prava, tako da je ovo upravo 
nain da se doe do (knjigovodstvene) vrednosti dunike komponente kovertibilnih 
obveznica. Knjigovodstvena vrednost opcije se posredno odreuje kao razlika izmeu cene 
po kojoj su konvertibilne obveznice prodate i utvrene knjigovodstvene vrednosti u njima 
sadranog dunikog instrumenta. Prema tome, prilikom inicijalnog priznavanja 
konvertibilnih obveznica one se odmeravaju po fer vrednosti primljene nadoknade, koja se 
potom raspodeljuje izmeu obaveza i sopstvenog kapitala.  
U veini poreskih jurisdikcija konvertibilne obveznice tretiraju se u celini kao 
duniki instrument, pa se celokupno primljena nadoknada po osnovu njihove prodaje 
alocira na obavezu i svako izmirenje obaveze sa manjim novanim iznosom od ukupne 
dobijene nadoknade vodi iskazivanju oporezivog dobitka. Poreska osnovica obaveza 
 220 
jednaka je onda fer vrednosti sloenog finansijskog instrumenta i kao takva vea je od 
vrednosti obaveza, koja je prikazana u knjigama (za iznos knjigovodstvene vrednosti 
vlasnike komponente). Nastala razlika se u buduim periodima ponitava i vodi veem 
oporezivom dobitku od raunovodstvenog, pa stoga predstavlja oporezivu privremenu 
razliku. Pojava ove razlike uzrokuje odloene poreske obaveze, koje su karakteristine po 
sledeem: 
• priznavanje obaveza vri se na teret odloenih poreskih rashoda, koji se iskazuju 
direktno u okviru sopstvenog kapitala i 
• smanjenje obaveza priznaje se kao odloeni poreski prihod u bilansu uspeha.  
Iako se oporeziva privremena razlika utvruje u vezi sa pozicijom obaveza, ona 
sutinski predstavlja posledicu izdvajanja vlasnike komponente iz sloenog finansijskog 
instrumenta. Poto zasebno iskazivanje komponente sopstvenog kapitala dovodi do pojave 
privremene razlike, onda i odloeni porez koji proizlazi iz ove razlike treba da se prikae u 
okviru sopstvenog kapitala. S obzirom da inicijalno priznavanje sloenog finansijskog 
instrumenta nema nikakav uticaj ni na bilans uspeha ni na poreski bilans, iskazivanje 
poreskih efekata u bilansu uspeha bilo bi i u suprotnosti sa principom korelacije, te bi imalo 
negativne efekte po obraun periodinog rezultata. U skladu sa uobiajenim postupkom, 
odloeni porezi koji se evidentiraju u sopstvenom kapitalu ne prikazuju se kao posebne 
stavke, nego se povezana komponenta sopstvenog kapitala iskazuje u iznosu posle 
oporezivanja. 
 Oporeziva privremena razlika formirana u periodu inicijalnog priznavanja sloenog 
finansijskog instrumenta ponitava se u narednim periodima, jer se knjigovodstvena 
vrednost dunike komponente postepeno poveava i tako pribliava poreskoj osnovici. 
Poveanje knjigovodstvene vrednosti obaveze nuan je odraz realnosti da se sa protekom 
vremena pribliava dospee obveznica, a time i isplata glavnice duga u visini nominalne 
vrednosti obveznica. Kupci konvertibilnih obveznica platili su zapravo manje za sticanje 
poverilakih prava nego to je nominalna vrednost konvertibilnih obveznica. Meutim, ako 
se opcija konverzije ne iskoristi, o roku dospea obveznica isplata duga bie izvrena po 
nominalnoj vrednosti, pa je iz ugla dunike komponente ovde re o prodaji sa diskontom.  
 221 
Diskont se u raunovodstvene svrhe preliva u rashode kamate, to vodi iskazivanju 
veih rashoda u odnosu na nominalnu, stvarno plaenu kamatu, koja se jedino uzima u 
obzir kada je obraun oporezive dobiti u pitanju. Iskazivanje odloenih poreskih obaveza u 
periodu prodaje sloenog finansijskog instrumenta predstavlja onda vanu informaciju za 
korisnike finansijskih izvetaja, jer ukazuje da e se po ovom osnovu u buduim periodima 
plaati vei porez nego to bi se oekivalo na osnovu raunovodstvenog dobitka, s obzirom 
da se deo trokova kamate (u visini diskonta) ne priznaje u poreske svrhe kao odbitak.  
Diskont se pri tome ne ukljuuje jednokratno u rashode kamate, nego se alocira 
izmeu obraunskih perioda do dospea obveznica. U svim ovim periodima oporezivi 
dobitak bie vei od raunovodstvenog (za amortizaciju diskonta u rashode kamate), te e 
odloene poreske obaveze dospevati na plaanje. Smanjenje odloenih poreskih obaveza 
vri se uvek u korist odloenih poreskih prihoda, a njihovo priznavanje u ovom sluaju 
treba da bude u bilansu uspeha, jer se tako iznos tekuih poreskih rashoda koriguje na nie 
ime se obezbeuje bolje sueljavanje poreskih rashoda sa viim rashodima kamate koji se 
priznaju u finansijskim izvetajima. Drugim reima, odloene poreske obaveze nastale su 
kao posledica kreiranja diskonta (usled izdvajanja vlasnike komponente sloenog 
instrumenta), pa je evidentiranje smanjenja odloenih poreskih obaveza u bilansu uspeha 
konzistentno sa priznavanjem amortizacije diskonta u istom izvetaju.  
Primenu raunovodstva odloenih poreza u sluaju sloenih finansijskih 
instrumenata islustrovaemo na jednom sluaju. Pretpostaviemo da su 31.12.2009. godine 
emitovane obveznice, koje nose kamatu od 4% na godinjem nivou. Njihova ukupna 
nominalna vrednost je 15 miliona dinara i rok dospea 5 godina, a imaju i opciju konverzije 
u obine akcije kompanije emitenta. Neka su obveznice prodate po nominalnoj vrednosti189, 
pri emu je na dan prodaje trina kamatna stopa na uporedive obveznice bez opcije 
konverzije iznosila 7%. Na bazi ove injenice moe se utvrditi inicijalna vrednost dunike 
komponente konvertibilnih obveznica i ona e iznositi 13.154.911 din.190 Poto je ovo fer 
vrednost duga, onda proizilazi da je za opciju konverzije plaeno 1.845.089 din. 
                                                
189 Da bismo izolovali uticaj izdvajanja vlasnike komponente na formiranje diskonta pretpostavili smo da u 
momentu prodaje nema razlike izmeu nominalne i efektivne kamatne stope na konvertibilne obveznice. 
190 Ovaj iznos predstavlja sadanju vrednost ugovorenih novanih tokova po osnovu obveznice (13.154.911 = 
600.000/1,07 + 600.000/1.072 +  600.000/1.073 +600.000/1.074 +600.000/1.075 + 15.000.000/1.075 ). 
 222 
(15.000.000-13.154.911), pa se u tom iznosu poveava sopstveni kapital i ujedno kreira 
diskont u vezi sa obavezama. Knjigovodstvena vrednost obaveza se na svaki naredni dan 
bilansa koriguje na vie za amortizaciju diskonta po metodi efektivne kamatne stope.  
Nasuprot ovome, pretpostaviemo da se u poreske svrhe konvertibilne obveznice 
tretiraju kao dug od 15.000.000 din., pa e taj iznos predstavljati poresku osnovicu obaveza 
i ova osnovica ostaje nepromenjena tokom celog perioda do dospea obveznica. Stopa 
poreza na dobit iznosi 20%. Na osnovu datih podataka, u Tabeli 12 prikazana su kretanja 
knjigovodstvene vrednosti obaveza, a zatim i obraun odloenih poreza.  
 
Tabela 12 Utvrivanje odloenih poreza kod konvertibilnih obveznica 
u sluaju kada nije dozvoljen odbitak amortizovanog diskonta u poreske svrhe – 
ilustrativni primer 
 
 2009 2010 2011 2012 2013 2014 
KV obaveza na 
poetku godine 
- 13.154.911 13.475.755 13.819.058 14.186.392 14.579.439 
Amortizacija 
diskonta 
-      320.844      343.303      367.334      393.047      420.561 
KV obaveza na 
kraju godine 
13.154.911 13.475.755 13.819.058 14.186.392 14.579.439 15.000.000 
Poreska osnovica 15.000.000 15.000.000 15.000.000 15.000.000 15.000.000 15.000.000 
Oporeziva 
privremena razlika 
na poetku godine 
-   1.845.089   1.524.245   1.180.942      813.608      420.561 
Oporeziva 
privremena razlika 
na kraju godine 
  1.845.089   1.524.245   1.180.942      813.608      420.561        0 
OPO na poetku 
godine 
-      369.018     304.849      236.188      162.722        84.112 
OPO na kraju 
godine 
    369.018      304.849     236.188      162.722        84.112        0 
Iznos     369.018     (64.169)     (68.661)     (73.446)      (78.610)     (84.112) 	 
OPO SK ili BU SK BU BU BU BU BU 
  
Prilikom inicijalnog priznavanja obveznica kreira se oporeziva privremena razlika 
od 1.845.089 din. i na osnovu nje evidentiraju se odloene poreske obaveze od 369.018. 
din. Povezani poreski rashodi prikazuju se u okviru sopstvenog kapitala. Na kraju svake 
naredne godine knjigovodstvena vrednost obaveza je vea, ime se smanjuje originalna 
privremena razlika, a time i odloene poreske obaveze. Smanjenje odloenih poreskih 
obaveza prikazuje se u bilansu uspeha. Na ovaj nain se postie adekvatno sueljavanje 
rashoda po osnovu poreza na dobit sa periodinim raunovodstvenim dobitkom.  
 223 
U 2009. godini je kreiran diskont na obavezama, koji e predstavljati samo rashode 
kamate u knjigama, dok nee moi da bude priznat kao poreski odbitak, pa se po ovom 
osnovu oekivani vei porez (u odnosu na raunovodstveni dobitak) tretira u celini kao 
poreski rashod u 2009. godini, iako se tada ne vre plaanja ovog poreza. U narednim 
obraunskim periodama odloeni porez se plaa, ali nije rashod tih perioda, pa bi tekui 
poreski rashodi trebalo da se koriguju na nie, to se postie priznavanjem odloenih 
poreskih prihoda.  
Tako, na primer, u 2010. godini rashodi kamate u raunovodstvene svrhe su 
920.844 din. (13.154.911*0,07), pa je odgovarajue umanjenje rashoda po osnovu poreza 
na dobit 184.169 din. (920.844*0,20). Meutim, iznos tekuih poreskih rashoda odreuje se 
samo uz uvaavanje nominalne kamate, jer ona izaziva novane izdatke, pa e tako 
plaanje kamate od 600.000 din. voditi umanjenju tekuih poreskih rashoda za 120.000 din. 
(600.000*0,20). Tek zahvaljujui iskazivanju odloenih poreskih prihoda od 64.169191 din. 
rashodi po osnovu poreza na dobit svode se na adekvatan nivo.  
Do potpunog ponitavanja formirane oporezive privremene razlike moe doi i pre 
roka dospea obveznica ukoliko kompanija emitent izvri raniji otkup obveznica. U periodu 
otkupa dolo bi onda do plaanja preostalih odloenih poreskih obaveza, jer bi izmirenje 
obaveza po knjigovodstvenoj vrednosti (koja je manja u odnosu na poresku osnovicu) 
imalo za posledicu iskazivanje dobitka u poreskom bilansu, te bi oporeziva dobit bila vea 
od raunovodstvene.  
Ako bi u naem prethodnom primeru pretpostavili otkup obveznica na dan 
31.12.2011. godine za 13.819.058 din., u poreske svrhe nastao bi dobitak od 1.180.942 din., 
to bi vodilo plaanju veeg poreza (u odnosu na iznos raunovodstvenog dobitka) za 
236.188 din., koliki je iznos preostalih odloenih poreskih obaveza. Eliminisanje odloenih 
poreskih obaveza vrilo bi se preko bilansa uspeha, jer bi se tako postiglo potrebno 
prilagoavanje iznosa poreskih rashoda. Meutim, ukoliko bi se obaveze izmirile putem 
konverzije u obine akcije, onda u periodu konverzije ne bi postojao uticaj ni na poreski 
                                                
191 Ovaj iznos je prikazan u tabeli 12, a moe se izraunati i kao poreski efekat vika efektivne nad 
nominalnom kamatom (320.844*0,20).  
 224 
bilans ni na bilans uspeha, pa bi lociranje odloenih poreskih prihoda direktno u 
sopstvenom kapitalu umesto u bilansu uspeha bilo bolje reenje.  
Imajui u vidu brojnost i raznolikost finansijskih instrumenata, kao i da je 
raunovodstvo finansijskih instrumenata kompleksno i predmet estih izmena u cilju 
pronalaenja relevantnijeg naina izvetavanja, ne udi esta divergencija poreskih od 
raunovodstvenih pravila u ovoj oblasti. Poreska reenja vie naginju jednostavnosti i 
izvesnosti, mada je u situacijama gde nije re o konceptualno neprihvatljivim razlikama 
mogue oekivati da poresko zakonodavstvo integrie raunovodstveni pristup.  
Osim u manjem broju zemalja, koje imaju razvijen finansijski i poreski sistem, 
problematika novih finansijskih instrumenata zapravo tek predstavlja predmet poreskog 
razmatranja i regulisanja. U tom smislu finansijsko raunovodstvo moe da bude dobar 
model, s tim da su odreena prilagoavanja u poreske svrhe uvek potrebna, posebno kada je 
u pitanju zatita fiskalnih prihoda. Meutim, injenica je i da neretko novi finansijski 
instrumenti vode izbegavanju poreskih plaanja, a s obzirom da raunovodstveni standardi 
prednost daju sutini, a ne formi instrumenata, koja esto dominira u poreske svrhe, 
oslanjanje poreske na raunovodstvenu regulativu moe ak doprineti ouvanju poreske 
osnovice, kao i izbegavanju ekonomskih distorzija zbog razliitog tretmana sutinski istih 
instrumenata.  
 
4.2. Izvetavanje o porezu na dobit u finansijskim izvetajima sastavljenim za 
periode krae od godinu dana 
 
Pored problema koji se ispoljavaju prilikom kalkulisanja tekuih i odloenih poreza 
u vezi sa pojedinim pozicijama sredstava i obaveza, primena raunovodstva poreza na dobit 
u uslovima sastavljanja finansijskih izvetaja za periode krae od godinu dana 
(meuperiodini izvetaji) namee dodatne izazove. Bazina dilema prilikom sastavljanja 
meuperiodinih izvetaja ispoljava se u tretmanu meuperioda kao integralnih delova 
godinjeg perioda ili kao zasebnih izvetajnih perioda, kojima treba da se pristupi na isti 
 225 
nain kao i godinjem periodu.192 Meutim, u sluaju poreza na dobit ova dilema gotovo da 
se ne pojavljuje, jer se godinja perspektiva ispoljava kao najpodobnija, s obzirom da je 
porez nametnut od strane fiskusa iskljuivo na godinji rezultat.  
Da bi se realizovala godinja perspektiva svrsishodno je osloniti se na godinju 
efektivnu poresku stopu, jer ova stopa odraava stvarni poreski teret koji kompanija 
podnosi u odreenom godinjem periodu. Do iznosa meuperiodinih poreskih rashoda 
moe se onda doi  primenom date stope na rezultat ostvaren u meuperiodu. Efektivna 
poreska stopa za razliku od nominalne (zakonski propisane) nije unapred poznata i po 
pravilu se i za istu kompaniju razlikuje od od jedne do druge godine poslovanja, pa je njen 
godinji nivo za svrhe meuperiodinog izvetavanja neophodno proceniti. To se postie 
putem procene godinjeg rezultata i pripadajueg poreskog rashoda.  
Imajui u vidu da se koriste procene, normalno je oekivati da sa protekom vremena 
doe do revidiranja prethodno procenjenih iznosa. Da bi obraun bio to aktuelniji i 
omoguio korisnicima bolju projekciju iznosa u godinjim izvetajima, na kraju svakog 
meuperioda potrebno je iznova proceniti efektivnu poresku stopu. Primenom ove stope na 
ukupan rezultat ostvaren do tog dana u posmatranoj godini dobie se poboljana procena 
iznosa poreskih rashoda za taj deo godine. Od ovog iznosa potrebno je onda oduzeti ve 
evidentirane rashode u prethodnim meuperiodima posmatrane godine da bi se utvrdili 
poreski rashodi koji treba da se iskau u tekuem meuperiodu. Poreski rashodi u 
prethodnim periodima se tako ne koriguju retroaktivno, nego se efekat nove procene 
efektivne poreske stope obuhvata u tekuem meuperiodu. Ovo je u skladu sa generalno 
prihvaenim principom prospektivnog tretiranja promena u procenama pri sastavljanju 
finansijskih izvetaja.  
Pretpostavimo, na primer, da kompanija kvartalno objavljuje finansijske izvetaje i 
da posluje pri propisanoj stopi poreza na dobit od 30%. Poto se u tekuoj godini oekuje 
poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva, kao i ostvarenje neoporezivih 
prihoda od kamate usled ulaganja u municipalne obveznice, godinja efektivna poreska 
stopa trebalo bi da bude manja od 30%.  Taan iznos ove stope bie poznat tek na kraju 
                                                
192 Dok ameriki GAAP favorizuju “godinji” pristup, u MSFI (MRS 34) prednost se daje tretmanu 
meuperioda kao nezavisnih izvetajnih perioda.  
 226 
etvrtog kvartala, pa se na kraju prva tri kvartala u svrhe meuperiodinog izvetavanja 
koriste procene. U Tabeli 13 sadrane su projekcije, odnosno stvarni iznosi na kraju 
etvrtog kvartala, godinjeg dobitka i poreza iz kojih se izvodi efektivna poreska stopa na 
godinjem nivou: 
 
Tabela 13 Ilustracija izraunavanja godinje efektivne poreske stope za potrebe 
kvartalnog izvetavanja 
 
Godinji iznosi Procena na 
dan 31.03. 
Procena na 
dan 31.06. 
Procena na 
dan 31.09. 
Ostvareni 
iznosi u toku 
godine 
 
Raunovodstveni dobitak  
(dobitak pre oporezivanja) 
250.000 250.000 210.000 230.000 
Porez po propisanoj stopi 
(30%) 
75.000 75.000 63.000 69.000 
Poreski efekat stalnih 
razlika* 
    
     Poreski kredit 15.000 18.000 18.000 18.000 
     Neoporezivi prihodi od 
kamate (30.000) 
  9.000 9.000 9.000 9.000 
Rashodi po osnovu poreza 
na dobit 
51.000 48.000 36.000 42.000 
Efektivna poreska stopa 20,48% 19,2% 17,14% 18,26% 
* Pretpostaviemo su ovo jedine razlike izmeu raunovodstvene i oporezive dobiti, tako da ne postoje 
privremene razlike, a onda ni odloeni porezi. Rashodi po osnovu poreza na dobit jednaki su porezu koji treba 
da se plati za tekuu godinu. 
 
Variranje efektivne poreske stope posledica je promena u proceni raunovodstvenog 
dobitka i prava na poreski kredit. U drugom kvartalu usled poveanja ulaganja u osnovna 
sredstva revidiran je iznos oekivanog poreskog kredita na vie (sa 15.000 na 18.000 din.), 
dok se na kraju treeg kvartala usled smanjenja prihoda oekuje i smanjenje godinje dobiti 
(sa 250.000 na 210.000 din.). Iznos ostvarenog dobitka u godinjem bilansu uspeha ipak je 
vei (230.000 din.) nego to se predvidelo na kraju treeg kvartala (210.000).  
U Tabeli 14 dat je iznos ostvarenog dobitka u pojedinim meuperiodima, te uz 
primenu raspoloivog podataka o efektivnoj poreskoj stopi (Tabela 13) izraunat je iznos 
pripadajuih rashoda po osnovu poreza na dobit: 
 
 
 
 
 227 
Tabela 14 Ilustracija izraunavanja rashoda po osnovu poreza na dobit u kvartalnim 
izvetajima 
 
Kvartal  
Prvi Drugi Trei etvrti 
Raunovodstveni dobitak 40.000 60.000 70.000 60.000 
Ukupan raunovodstveni dobitak 
od poetka godine do kraja posmatranog 
kvartala 
 
40.000 
  
100.000 
 
170.000 
 
230.000 
Efektivna poreska stopa 20,48% 19,2% 17,14% 18,26% 
Ukupni rashodi po osnovu poreza na dobit 
od poetka godine do kraja posmatranog 
kvartala 
 
8.192 
 
19.200 
 
29.138 
 
41.998 
Ukupni rashodi po osnovu poreza na dobit u 
prethodnim kvartalima 
0 8.192 19.200 29.138 
Rashodi po osnovu poreza na dobit u 
tekuem kvartalu 
8.192 11.008 9.938 12.860 
 
U prethodnom primeru pretpostavili smo postojanje samo stalnih razlika izmeu 
raunovodstvene i oporezive dobit, ali u uslovima kada se pored njih javljaju i privremene 
razlike, za utvrivanje efektivne poreske stope potrebno je jo da se projektuju i odloeni 
porezi. Komplikovaniji obraun efektivne poreske stope nastaje i u sluaju operisanja sa 
vie (nominalnih) poreskih stopa, to moe da bude sluaj usled: 
• promene vaee stope, 
• postojanja progresivne poreske strukture, 
• poslovanja u vie poreskih jurisdikcija ili 
• oporezivanja razliitih kategorija dobitka (redovni ili kapitalni) po razliitim 
stopama. 
Efektivna godinja poreska stopa se u ovim situacijama najee kalkulie kao 
ponderisani prosek.193 Uzmimo kao ilustraciju primer kompanije, koja posluje u jurisdikciji 
gde je poreska stopa 20% na prvih 500.000 din. oporezive dobiti, dok se preko ovog iznosa 
primenjuje stopa od 25%. Na kraju prvog kvartala utvruje se rashod po osnovu poreza na 
dobit na osnovu sledeih relevantnih podataka (Tabela 15): 
  
                                                
193 Prema MRS 34 (paragraf B 14) u meri u kojoj je izvodljivo treba da se rauna posebna efektivna poreska 
stopa za svaku poresku jurisdikciju ili kategoriju dobitka, ali takav stepen preciznosti nije neophodan kada 
god ponderisani prosek predstavlja razumno priblinu procenu efekata koji bi proizali iz primene  posebnih 
stopa.  
 228 
Tabela 15 Ilustracija izraunavanja rashoda po osnovu poreza na dobit u kvartalnom 
izvetaju u sluaju progresivne poreske strukture i postojanja odloenih poreza 
 
 Procene godinjih iznosa na 
dan 31.03. 
Ostvareni iznosi u prvom 
kvartalu 
Raunovodstveni dobitak 680.000 250.000 
Stalne razlike 
Rashodi koji se ne mogu odbiti u 
poreske svrhe  
 
50.000 
 
30.000 
Privremene razlike 
     Oporezive - po osnovu amortizacije 
70.000 15.000 
Oporeziva dobit 660.000 265.000 
Tekui poreski rashod  140.000 
(500.000*0,20+160.000*0,25) 
53.625 
Odloeni poreski rashod 14.000 
(70.000*0,20) 
3.000 
Ukupan rashod po osnovu  
poreza na dobit 
154.000 56.625 
Dobitak posle oporezivanja 526.000 193.375 
Efektivna poreska stopa 22,65% 22,65% 
 
Pored tekuih poreskih rashoda u posmatranoj godini oekuju se i odloeni poreski 
rashodi, kao posledica pojave privremene razlike po osnovu amortizacije. Njihovo 
odmeravanje trebalo bi da se izvri po poreskoj stopi koja e se primenjivati prilikom 
ponitenja povezane razlike u narednim periodima.  
Pretpostavimo da se oekuje da e raunovodstveni dobitak u ovim periodima biti 
manji od 500.000 din. U tom sluaju relevantna poreska stopa je 20%.194 Odloeni poreski 
rashod bie tako na godinjem nivou 14.000 din., a u prvom kvartalu, imajui u vidu 
ostvarenu privremenu razliku od 15.000 din.,  njihov iznos je 3.000 din. Obraun prosene 
ponderisane godinje efektivne poreska stope od 22,65% omoguava kalkulisanje ukupnih 
rashoda po osnovu poreza na dobit za prvi kvartal (250.000*22,65%=56.625). Kada se od 
ovog iznosa oduzmu odloeni poreski rashodi (3.000 din.) dobija se iznos tekuih poreskih 
rashoda 53.625 din.  Priznavanje tekuih i odloenih poreskih rashoda u kvartalnom bilansu 
uspeha imae implikacije i po kvartalni bilans stanja u vidu iskazivanja tekuih i odloenih 
poreskih obaveza.  
                                                
194 Da smo pretpostavili ostvarenje dobitka u iznosu veem od 500.000 din., onda bi prema MRS 12 (Paragraf 
49) odmeravanje odloenih poreza trebalo da se izvri po prosenoj stopi koja se primenjuje na oporezivu 
dobit u periodima ponitenja privremene razlike, to bi zahtevalo projektovanje oporezivih dobitaka i 
povratnih razlika u ovim periodima.  
 229 
Za razliku od odloenih poreskih obaveza, priznavanje odloenih poreskih sredstava 
uvek je uslovljeno i ne moe da se sprovede bez prethodne ocene verovatnoe njihove 
realizacije. U sluajevima nepriznavanja odloenih poreskih sredstava u punom iznosu ili 
naknadne promene procena u pogledu mogunosti njihove realizacije, iznos periodinih 
rashoda po osnovu poreza na dobit nee biti jednak proizvodu raunovodstvene dobiti i 
nominalne poreske stope. Drugim reima, dolazi do odstupanja efektivne poreske stope od 
nominalne, pa se ovaj faktor mora imati u vidu prilikom procene godinje efektivne poreske 
stope i meuperiodinih rashoda po osnovu poreza na dobit.  
Ako bi se, na primer, oekivao godinji gubitak (u raunovodstvene i poreske svrhe) 
od 200.000 din., uz poresku stopu 30% i mogunost prenosa gubitka unapred, potencijalna 
budua poreska uteda bila bi 60.000 din. Meutim, ako usled nedovoljne oporezive dobiti 
u budunosti kompanija ne oekuje da e realizovati ukupnu utedu, nego samo deo od 
20.000 din., onda bi procenjena godinja efektivna poreska stopa iznosila 10% 
(20.000/200.000). Na meuperiodine gubitke (dobitke) primenjivala bi se ova stopa u cilju 
izraunavanja odloenih poreza. Trebalo bi pri tome voditi rauna da odloena poreska 
sredstva ni u kom meuperiodu ne prevaziu iznos od 20.000 din.195 U sluaju da se u 
tekuoj godini promene procene u vezi sa odloenim poreskim sredstvima iz ranijih 
perioda, uinak ovih procena odrazie se takoe na godinju efektivnu poresku stopu.  
Pretpostavimo da je na kraju prvog kvartala procenjeno da e kompanija u tekuoj 
godini poslovati profitabilnije nego to se ranije oekivalo i da e oporeziva dobit biti 
dovoljna za realizaciju nepriznatih odloenih poreskih sredstava iz ranije godine u iznosu 
od 40.000 din., a koja se odnose na neiskorieni poreski kredit. Iako bi striktna primena 
analogije sa godinjim periodom196 podrazumevala da se ve na kraju prvog kvartala 
priznaju u bilansu stanja odloena poreska sredstva, ija je realizacija postala verovatna, 
efekat ove procene nee biti iskljuivo obuhvaen u prvom kvartalu nego se ukljuuje u 
kalkulisanje efektivne godinje poreske stope i tako koriguje iskazani porez u svim 
kvartalima.  
                                                
195 Ako bi ukupan iznos gubitka od poetka godine do kraja nekog meuperioda iznosio vie od 200.000 din., 
onda bi priznavanje poreskih koristi bilo ogranieno na 20.000 din. 
196 Po MRS 34 (paragraf 28) prilikom sastavljanja meuperiodinih izvetaja zahteva se primena onih 
raunovodstvenih politika, koje vae i prilikom izrade godinjih finansijskih izvetaja. 
 230 
Neka je u naem primeru poreska stopa 30% i procenjeni godinji dobitak 180.000 
din. (oekuje se dobitak od po 40.000 din. u prva dva kvartala i po 50.000 din. u poslednja 
dva kvartala), pa se obraun efektivne poreske stope vri na sledei nain (uz pretpostavku 
da nema razlika izmeu raunovodstvene i oporezive dobiti, niti nekih drugih stavki – osim 
analizirane, koje bi vodile odstupanju efektivne od nominalne poreske stope) : 
Raunovodstveni dobitak    180.000 
Porez po stopi od 30%          54.000 
Poreski efekat priznavanja OPS            (40.000) 
Rashodi po osnovu poreza na dobit           14.000                     
Efektivna poreska stopa                    7,78% 
 
Poreski rashodi u prva dva kvartala bili bi po 3.112 din. (40.000*7,78%), a u 
poslednja dva po 3.890 din. (50.000*7,78%). Prema tome, umesto priznavanja odloenih 
poreskih sredstava na kraju prvog kvartala u iznosu od 40.000 din., to bi vodilo neto 
poreskim prihodima od 28.000 din. (12.000-40.000) i efektivnoj poreskoj stopi za ovaj 
kvartal od 70% (28.000/40.000), smanjenje poreskih rashoda obuhvata se u obraunu 
godinje efektivne poreske stope, jer najbolja procena ove stope treba da poslui u 
odreivanju kvartalnih poreza.197 
Postoji niz tema u vezi sa obraunom tekuih i odloenih poreza, koje su 
karakteristine samo za meuperiodino izvetavanje. U prethodnom izlaganju obraene su 
neke od njih sa ciljem da se ukae na osnovne principe kojima se treba rukovoditi prilikom 
izraunavanja meuperiodinih poreza. Za sve entitete koji sastavljaju finansijske izvetaje 
za krae vremenske periode unutar godine198 ova problematika je relevantna i zahteva 
sistematski pristup izvetavanju, posebno usled znaajne upotrebe projektovanih iznosa, te 
potrebe njihovog regularnog revidiranja vie puta u toku jedne godine.  
                                                
197 Prema MRS 34 (Paragraf 30c) meuperiodini rashodi po osnovu poreza na dobit treba da odraavaju 
najbolju procenu godinje efektivne proeske stope, dok ameriki GAAP mnogo detaljnije reguliu 
problematiku rashoda po osnovu poreza na dobit u meuperiodinim izvetajima, pa tako promene u poetnoj 
ispravci vrednosti odloenih proeskih sredstava (tj. promene u priznavanju odloenih poreskih sredstava iz 
ranijih perioda) obuhvataju se u obraunu godinje efektivne poreske stope samo kada su posledica promena u 
procenama o realizaciji odloenih poreskih sredstava u tekuoj godini, dok u sluaju da se menjaju 
pretpostavke o (moguoj) realizaciji sredstava u buduim periodima, efekat promena obuhvata se u kvartalu u 
kojem se procena izmenila. Detaljnije o nainu obraunu poreskih rashoda u meuperiodima po amerikim 
GAAP pogledati: Deloitte (2011): “A Roadmap to Accounting for Income Taxes”. 
198 Po MRS/MSFI meuperiodino izvetavanje nije obavezno. Meutim, mogue je da se ono zahteva 
odreenim zakonskim propisima zemlje u kojoj kompanija posluje ili da se sama kompanija opredeli da svoje 
korisnike izvetava u kraim intervalima, kako bi im jo u toku godine pruila uvid u svoja ostvarenja.  
 231 
 
4.3. Raunovodstveni tretman neizvesnosti kod iskazivanja poreskih pozicija 
 
Neizvesnost je viestruko prisutna u raunovodstvu poreza na dobit. Ne samo da je 
imanentna proceni buduih ostvarenja, koja je vana u svrhe priznavanja odloenih 
poreskih sredstava ili za potrebe meuperiodinog izvetavanja, nego ne postoji uvek ni 
izvesnost u pogledu pravilne primene vaee poreske regulative prilikom obrauna 
poreskih posledica nastalih dogaaja i transakcija. Sastavljanje poreskog bilansa i 
popunjavanje poreske prijave preputeno je poreskom obvezniku, koji se u uslovima 
obimnih i kompleksnih poreskih zakona, kao i brojnih i raznolikih poslovnih dogaaja i 
transakcija, gotovo sigurno suoava sa nejasnim poreskim tretmanom odreenih stavki.  
Ukoliko se obveznik opredeli za tumaenje propisa na nain koji je za njega 
povoljniji poreske koristi bie odmah prisvojene (dolazi do manjeg odliva novca po osnovu 
plaanja poreza), ali se mora uvaiti neizvesnost u pogledu njihovog definitivnog 
ostvarenja. Sve dokle postoji mogunost poreske kontrole, postoji i pretnja eventualnog 
osporavanja primenjenog tretmana, to bi moglo da ima za posledicu gubitak uteda, 
odnosno novana plaanja koja bi nadoknadila ranije potcenjeni poreski dug, ukljuujui i 
kamate i kazne usled kanjenja u plaanju.  
Kako bi korisnici finansijskih izvetaja dobili to relevantnije informacije o 
poreskim sredstvima i obavezama, neophodno je u finansijskim izvetajima na adekvatan 
nain obuhvatiti sve pozicije, koje je kompanija zauzela u poreske svrhe, a iji je konani 
ishod neizvestan. Iako su neizvesne poreske pozicije prisutna i vana tema raunovodstva 
poreza na dobit, tek im se u skorije vreme posveuje vie panje, pa je u 2006. godini u 
SAD doneto tumaenje u vezi sa raunovodstvom neizvesnosti kod poreza na dobit199, dok 
faza razmatranja moguih reenja jo uvek traje kada su u pitanju MRS/MSFI.  
U skladu sa raunovodstvenim principom opreznosti jasno je da priznavanje 
poreskih koristi (tj. umanjenja poreskih rashoda i obaveza) po osnovu neizvesnih poreskih 
pozicija ne moe da se spovodi automatski, jer bi moglo da vodi precenjivanju periodinog 
                                                
199 FIN 48: Accounting for Uncertainty in Income Taxes. 
 232 
rezultata i potcenjivanju iskazanih obaveza, s obzirom na prisutnu neizvesnost u pogledu 
njihovog konanog prisvajanja. Opravdano bi bilo da se koristi priznaju samo u onoj meri u 
kojoj je verovatno da bi bile prihvaene od strane poreske uprave.  
Na ovaj nain rizik agresivnijeg pristupa redukciji poreskog tereta ne ostaje izvan 
finansijskih izvetaja, nego se korisnici blagovremeno informiu o moguim veim 
odlivima novca po osnovu poreskih plaanja. Takoe inkorporiranjem u bilans uspeha 
samo verovatnih koristi, umesto ukupno raspoloivih, u obraunskom periodu u kojem se 
zauzima rizina poreska pozicija, spreava se precenjivanje periodinog rezultata. Na 
primer, ako bi se pri poreskoj stopi od 20% odreeni rashod u iznosu od 80.000 din. 
ukljuio u poreski bilans kao odbitak, iako nije izvesno da li se moe u potpunosti 
okarakterisati kao poslovni, i ako bi procena iznosa poreskih koristi koje bi se odrale 
prilikom poreske kontrole bila 10.000 din., onda bi efekti ove pozicije po finansijske 
izvetaje bili sledei: 
• Tekue poreske obaveze (i stvarni odliv novca po osnovu plaanja poreza) bile 
bi manje za 16.000 din.  
• Rashodi po osnovu poreza na dobit ne bi bili umanjeni za svih 16.000 din., nego 
bi bili odmereni uvaavajui samo iznos oekivanih koristi od 10.000 din. 
• U bilansu stanja bile bi pored tekuih poreskih obaveza priznate dodatne 
obaveze u iznosu od 6.000 din.  
Dok je logika integrisanja faktora neizvesnosti u finansijske izvetaje jasna, 
raunovodstveni tretman neizvesnih poreskih pozicija bremenit je brojnim dilemama. Jedna 
od njih odnosi se na ukljuivanje ili ignorisanje rizika otkrivanja ovakvih poreskih pozicija. 
Iako kompanije sigurno kalkuliu prilikom zauzimanja agresivnijih pozicija sa 
verovatnoom da do poreske kontrole uopte nee ni doi, kao i da u toku spovoenja 
kontrole date pozicije nee da budu otkrivene, finansijsko izvetavanje u cilju fer i potpunih 
obelodanjivanja pre bi trebalo da iskljui ovakve kalkulacije u vezi sa “izigravanjem” 
poreskog sistema i odrazi oekivane budue poreske posledice nastalih neizvesnih pozicija 
pod pretpostavkom da e one biti predmet ispitivanja i to od strane poreske administracije 
koja raspolae sa svim relevantnim informacijama.  
 233 
Kao zamerka ovom pristupu moe se istai iskazivanje esto veih obaveza nego to 
su realna oekivanja u pogledu odliva novca. Ipak korisnici na ovaj nain stiu uvid u 
najire definisani rizik neizvesnih pozicija, a postie se i konzistentnost u tretmanu ovakvih 
pozicija to doprinosi njihovom boljem razumevanju. Procena buduih ishoda se tako 
vezuje samo za struno tumaenje neizvesne poreske pozicije od strane poreskog autoriteta, 
ukljuujui i eventualne dogovore sa poreskom upravom ili razreenja putem sudskog 
spora. Meutim, i pored favorizovanja ignorancije detekcionog rizika200, u nedostatku 
konkretnih pravila mogue je oekivati da po ovom osnovu postoje razlike u finansijskom 
izvetavanju kompanija.201  
Razmimoilaenja su prisutna i kada je u pitanju postupak priznavanja efekata po 
osnovu neizvesnih pozicija. Dilema se odnosi na ustanovljavanje odreene granice (praga) 
za priznavanje. Opteprihvaeno je da se stavke u finansijskim izvetajima priznaju samo 
ako je verovatno da e po osnovu njih priticati ili oticati ekonomske koristi.202 Da bi se 
preciznije odredio termin “verovatno” mogue ga je formalizovati, npr. “verovatnije da 
hoe nego da nee”, to bi znailo verovatnou preko 50%. Formalizacija ima svoje 
manjkavosti, pa tako stavka sa verovatnoom od 49% ne bi bila uopte priznata, dok bi 
druga stavka, samo 2 procentna poena verovatnija (verovatnoa 51%) bila iskazana. Mala 
razlika u oceni verovatnoe imala bi tako znaajno razliite efekte po finansijske 
izvetaje.203  
Umesto postavljanja formalnog praga priznavanja, verovatnoa priliva ili odliva 
ekonomskih koristi mogla bi se faktiki obuhvatiti u samom procesu merenja. Ipak u 
amerikim GAAP preovladao je pristup gde je priznavanje koristi po osnovu neizvesnih 
poreskih pozicija uslovljeno zadovoljenjem kriterijuma da je “verovatnije da hoe nego da 
nee” koristi biti odrane prilikom poreskog ispitivanja.204 Ovim je elimisana mogunost 
korienja dosta eksploatisanog pristupa u praksi, gde se najverovatniji pojedinani ishod 
                                                
200 Ovaj pristup prihvaen je u amerikim GAAP (FIN 48),  a predvien je i u predlogu revizije MRS 12 iz 
2009. godine (Exposure Draft – ED/2009). 
201 MRS 12 jo uvek ne regulie neizvesne poreske pozicije.  
202 Ovaj zahtev decidirano je istaknut u Paragrafu 83 Okvira za pripremanje i prikazivanje finansijskih 
izvetaja (po MRS/MSFI). 
203 Searching for Clarity in Uncertain Tax Positions, 2010, Ernst & Young, pp. 6. 
204 Paragraf 6 FIN 48. 
 
 234 
smatra najboljom procenom oekivanih koristi. U uslovima veeg broja ishoda sa manjim 
verovatnoama, ovakav nain izvetavanja pokazao se kao nepodoban, jer upuuje na 
pogrene zakljuke.205  
Pretpostavimo, na primer, da kompanija nije sigurna da li ima pravo na odreeni 
poreski kredit ili ne, ali ga je uzela u obzir prilikom izraunavanja poreskog duga, ime je 
platila manji porez za 10.000 din. Analiza ove neizvesne poreske pozicije ukazala je da je 
mogue da se ona na razliite naine razrei prilikom poreske kontrole. Ocena moguih 
ishoda i verovatnoa njihovog nastanka data je u Tabeli 16: 
 
Tabela 16 Distribucija moguih ishoda u sluaju neizvesne poreske pozicije – 
ilustrativni primer 
 
Mogui iznos poreskih koristi Verovatnoa pojedina	nih ishoda 
10.000 15% 
9.000 13% 
7.500 12% 
6.000 11% 
5.000 10% 
3.500 11% 
2.000 9% 
1.000 10% 
0 9% 
 
Najveu pojedinanu verovatnou u ovom primeru ima najuspeniji ishod, tj. ishod 
gde bi poreski organi prihvatili zauzetu poresku poziciju koja nosi koristi od 10.000 din. 
Meutim, umanjenje rashoda po osnovu poreza na dobit i poreskih obaveza za svih 10.000 
din., kada je verovatnoa ovakvog ishoda samo 15%, to je daleko ispod kriterijuma 
“verovatnije da e nastati nego da nee”, ne bi realno odrazilo postojeu neizvesnost. Po 
FIN 48 iznos poreskih koristi koji moe da se prizna mora da ima verovatnou veu od 
50%.  
Alternativni pristup u pogledu priznavanja neizvesnih pozicija jeste da se 
neizvesnost ne analizira iz ugla zadravanja poreskih koristi, nego iz perspektive obaveza, 
tj. da li se oekuje da bi usled poreske revizije neizvesnih pozicija moglo doi do odliva 
ekonomskih koristi. Prag priznavanja zahtevao bi se onda za obaveze. Najee se kao prag 
                                                
205 Jones J., Campbell W., 2007, “Financial Reporting Effects of Uncertain Tax Positions”, The CPA Journal, 
Vol. 77, March 2007 Issue. 
 235 
za priznavanje obaveza uzima takoe “verovatnije da hoe (doi do odliva koristi) nego da 
nee”. Ovaj prag je npr. usvojen po MRS/MSFI za priznavanje rezervisanja, koja upravo 
predstavljaju neizvesne obaveze u pogledu roka i iznosa.206 
Merenje efekata neizvesne poreske pozicije izaziva dodatne dileme. Budui da 
obino postoji mogunost veeg broja razliitih ishoda, metode merenja koje uvaavaju 
samo jedan ishod po pravilu su inferiorne. Takav sluaj je sa metodom pojedinano 
najverovatnijeg ishoda, jer se moe desiti da usledi (kao u prethodno prezentiranom 
primeru) priznavanje iznosa koji nema prihvatljivu verovatnou realizacije. Nepodobna je i 
metoda “sve ili nita”, gde se zadovoljenje postavljenog praga priznavanja smatra 
dovoljnim za priznavanje ukupnih koristi (ili obaveza u alternativnom pristupu). Da bi 
priznavanje nekog iznosa poreskih koristi moglo da se smatra opravdanim potrebno je, ali i 
dovoljno da je taj iznos verovatan, pa je u amerikim GAAP prihvaen afirmativni pristup 
po kojem se priznaje najvei iznos poreskih koristi koji zadovoljava kriterijum “verovatnije 
da hoe nego da nee” da bude ostvaren. Ovaj pristup se zasniva na kumulativnoj 
verovatnoi nastanka odreenog iznosa poreskih koristi.  
Pretpostavimo radi ilustracije da je kompanija odreeni rashod u iznosu od 200.000 
din. tretirala kao poreski odbitak. Neka je poreska stopa 20%. Iako kompanija ima 
argumente za ovakav tretman i oekuje da je “verovatnije da hoe nego da nee” ostvariti 
konani priliv koristi, odreena neizvesnost ipak postoji. U svrhe obuhvatanja efekata 
neizvesne pozicije, izvrena je procena moguih ishoda i njihovih verovatnoa. Ovi podaci, 
zajedno sa obraunom kumulativne verovatnoe, dati su u Tabeli 17: 
 
Tabela 17 Merenje neizvesne poreske pozicije po metodi kumulativne verovatnoe – 
ilustrativni primer 
 
Mogui iznos poreskih 
koristi 
Verovatnoa 
pojedina	nog ishoda 
Kumulativna verovatnoa 
40.000 40% 40% 
32.000 30% 70% 
20.000 20% 90% 
  0 10% 100% 
 
                                                
206 Paragraf 23 MRS 37 “Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva”. 
 236 
Iako najveu pojedinanu verovatnou nastanka (40%) ima najpovoljniji ishod za 
kompaniju, povezani iznos poreskih koristi (40.000 din.) ne zadovoljava kriterijum 
priznavanja. Verovatnoa neto malo manje povoljnog ishoda, gde bi poreski odbitak bio 
odobren u iznosu od 160.000 din., utvrena je na nivou od 30%. Iznos poreskih koristi pri 
ovakvom ishodu je 32.000 din. Meutim, verovatnoa da e kompanija raspolagati sa 
poreskim koristima od 32.000 din. nije 30%, nego 70%, jer i prethodni ishod ukljuuje 
realizaciju ovog iznos koristi. Prema tome, uvaavajui kumulativnu verovatnou nastanka, 
najvei iznos koristi koji zadovoljava kriterijum priznavanja i koji kao takav treba da se 
prizna u finansijskim izvetajima je 32.000 din. 
Budui da je u poreske svrhe zauzeta pozicija, gde se rauna sa odbitkom od 40.000 
din., neophodno je za ovu razliku od 8.000 din. poveati rashode i obaveze.207 Ukoliko se, 
pri tome, oekuje da bi razreenje poreske pozicije na predvieni nain dovelo, u skladu sa 
vaeim poreskim propisima, do plaanja kamate i kazne usled neadekvatnog obrauna 
poreza i odlaganja poreskog plaanja, onda se i njihov iznos mora obraunati i ukalkulisati 
u rashode i obaveze. 
 Za razliku od metode kumulativne verovatnoe, gde se obraun ne zasniva na 
perspektivi svih ishoda, kompletniji pristup utvrivanju oekivanog iznosa poreskih koristi 
postigao bi se primenom metode oekivane vrednosti, koja podrazumeva uvaavanje 
svakog ishoda koji bi pri tome bio ponderisan verovatnoom njegovog nastanka. Na ovaj 
nain bolje bi se odlikala ekonomska realnost, ali je ovaj metod i neto kompleksniji za 
sprovoenje.208 Utvrivanje za svaku neizvesnu poresku poziciju svih moguih ishoda i 
njihovih verovatnoa svakako zahteva znaajan angaman pre svega poreskih odeljenja, 
kako bi se prikupile sve relevantne informacije i napravile to bolje procene. Na prethodno 
ilustrovanom primeru, metoda oekivane vrednosti rezultirala bi u sledeem obraunu 
(Tabela 18): 
                                                
207 Prema FIN 48, ukoliko se izmirenje ovih obaveza ne oekuje u periodu od godinu dana, te nije re o 
tekuim obavezama, to ne podrazumeva njihovo iskazivanje u okviru odloenih poreskih obaveza, nego se 
naprotiv zahteva odvojeno iskazivanje.  
208 Kompleksnost u implementaciji predstavljala je argument za neprihvatanje ove metode u amertikim 
GAAP. Prema: Jones J., Campbell W., 2007, “Financial Reporting Effects of Uncertain Tax Positions”, The 
CPA Journal, Vol. 77, March 2007 Issue. 
 
 237 
Tabela 18 Merenje neizvesne poreske pozicije po metodi oekivane vrednosti – 
ilustrativni primer 
 
Mogui iznos poreskih 
koristi 
Verovatnoa 
pojedina	nog ishoda 
Ponderisani iznos poreskih 
koristi 
40.000 40% 16.000 
32.000 30% 9.600 
20.000 20% 4.000 
  0 10% 0 
 100% 29.600 
 
Oekivani iznos poreskih koristi po osnovu analizirane neizvesne pozicije je 29.600 
din. Oigledno je da metoda oekivane vrednosti ne produkuje isti efekat na finansijske 
izvetaje kao metoda kumulativne verovatnoe. Dok je u amerikim GAAP metoda 
kumulativne verovatnoe odnela primat, raunovodstvo poreske neizvesnosti jo nije 
regulisano MRS/MSFI, ali se moe desiti da bude favorizovana metoda oekivane 
vrednosti, to je bio sluaj u predlogu revizije MRS 12 (iz 2009. godine).209 Za sada, usled 
ne postojanja eksplicitne regulative, kompanije koje sastavljaju izvetaje po MRS/MSFI na 
razliite naine mogu da odmeravaju neizvesne poreske pozicije, pa po ovom osnovu 
nastaje kljuna razlika u tekuoj praksi raunovodstva poreza na dobit izmeu MRS/MSFI i 
amerikih GAAP.210 Pri tome, merenje efekata neizvesnih poreskih pozicija je u svakom 
sluaju prilino optereeno subjektivnim sudovima, pa je u cilju kvalitetnog izvetavanja 
neophodno da kompanije razviju procedure koje e osigurati odgovoran i konzistentan 
pristup procenama. Neophodno je i da sve procene budu adekvatno dokumentaciono 
potkrepljene. 
Efekti neizvesnih poreskih pozicija nisu ogranieni samo na tekue poreze, ve se 
mogu odraziti i na odloene poreze, to je uvek sluaj kada oekivani ishod u odnosu na 
zauzetu poziciju vodi drugaijem iznosu privremenih razlika. Takoe, mogue je i da 
nepriznate poreske koristi budu u odreenim okolnostima obuhvaene kao smanjenje 
poreskih sredstava umesto kao poveanje obaveza. Ako bi, na primer, neizvestan tretman 
                                                
209 Od regulisanja raunovodstva neizvesnih poreskih pozicija u MRS 12 se ipak privremeno odustalo, dok se 
ne zavri predviena revizija MRS 37, jer se eli obezbediti konzistentan pristup neizvesnosti u svim 
standardima.   
210 Epstein J. B., Jermakowicz K. E., 2010, Interpretation and Application of International Financial Reporting 
Standards, Wiley, pp. 753. 
 238 
nekog rashoda kao poreskog odbitka, vodio iskazivanju (ili poveanju) poreskog gubitka, 
pri emu se gubitak moe preneti unapred, onda bi uzimanje u obzir neizvesnosti u vezi sa 
ovom pozicijom uticalo na odmeravanje manjeg iznosa odloenih poreskih sredstava. Moe 
se zakljuiti da e se raunovodstveni pristup neizvesnosti reflektovati u svim pozicijama u 
vezi sa porezom na dobit, pa je znaaj ove teme i vei nego to se u prvi mah ini.  
Uvaavanje neizvesnosti u vezi sa zauzetim poreskim pozicijama generalno vodi 
iskazivanju veih poreskih obaveza (ili manjih sredstava) i veih poreskih rashoda (ili 
manjih prihoda). Kod kompanija koje se intenzivnije bave poreskim planiranjem normalno 
je oekivati da ovi efekti budu izraeniji, jer mnogi postupci koji vode smanjenju poreskih 
plaanja, ak i kada ne predstavljaju krenje zakona, mogu da budu osporeni od strane 
poreskih autoriteta ako se okarakteriu kao ”neprihvatljivo minimiziranje poreske 
obaveze”. Re je o ponaanju, koje nije u duhu zakona i u suprotnosti je sa ciljevima koji se 
zakonom ele postii.211  
Budui da pojam “neprihvatljivog minimiziranja” nije precizno odreen ostaje 
dovoljno prostora za razliita tumaenja, pa zauzimanje pozicija sa povoljnijim ishodom 
izlae kompanije riziku da ostvarene poreski koristi nee biti i zadrane. Moe se oekivati 
i da raunovodstveni tretman neizvesnih poreskih pozicija dovede do vee volatilnosti 
raunovodstvog dobitka (posle oporezivanja), kao i efektivne poreske stope, jer se procene 
u vezi sa neizvesnou, usled pribavljanja novih informacija, mogu menjati od jednog do 
drugog dana bilansa, a i samo razreenje neizvesnih pozicija moe za posledicu da ima vee 
ili manje odlive novca od oekivanih, to e u periodu razreenja dovesti do jednokratnog 
poveanja (ili smanjenja) poreskih rashoda.  
Transparentno izvetavanje o neizvesnim poreskim pozicijama sigurno 
podrazumeva i dodatna objanjenja u napomenama uz finansijske izvetaje. Meutim, ovo 
je osetljivo pitanje, jer iako nije sporno da je za kvalitet finansijskih izvetaja, odnosno 
njihovu upotrebnu vrednost veoma vano da pruaju uvid u izloenost kompanije rizicima 
poslovanja, po osnovu poreskih rizika ovakva obelodanjivanja mogu da privuku panju 
                                                
211 Popovi D. (1997), Nauka o porezima i poresko pravo, Open Society Institute/Constitutional and 
Legislative Policy Institute, Budapest, str. 453. 
 239 
poreskih organa i da budu upravo iskoriena kao argument u osporavanju zauzetih 
pozicija. Odreivanje prave mere u obelodanjivanjima predstavlja onda ozbiljan izazov. 
Prilikom propisivanja obaveznih obelodanjivanja, FASB je vodio rauna o ovom 
pitanju, pa se npr. zahteva pruanje agregiranih informacija o neizvesnim pozicijama, to u 
uslovima poslovanja u vie poreskih jurisdikcija, ne daje dovoljne smernice poreskim 
organima u njihovim naporima da naplate vei porez, a opet, sa druge strane, ovaj nivo 
obelodanjivanja dovoljan je da ostale grupe korisnika finansijskih izvetaja dobiju uvid u: 
sklonost kompanije ka poreskom riziku, verovatne budue odlive novca, promene u 
procenama menadmenta…212 Iako nisu idealna za potrebe poreskih istraga, ova 
obelodanjivanja ipak predstavljaju izvor informacija za poreznike, tako da bi se moglo 
desiti da kompanije reaguju na izvetajne zahteve u pogledu neizvesnih poreskih pozicija 
tako to e modifikovati svoje ponaanje na nain da manje ulaze u rizinije poreske 
pozicije. To bi dalje znailo i vee odlive novca za poreska plaanja.  
Pokazalo se da je izvetavanje o neizvesnim poreskim pozicijama i teorijski i 
praktino vrlo kompleksan deo raunovodstva poreza na dobit. Ipak njegovo regulisanje, 
kao to je to uinjeno u amerikim GAAP, doprinosi uporedivosti i relevantnosti 
finansijskih izvetaja. Moe se oekivati da e amerika praksa podstai i druge donosioce 
raunovodstvenih standarda da se pozabave ovim pitanjem. U suprotnom, kompanije e i 
dalje na razliite naine da raunovodstveno tretiraju poresku neizvesnost, to uz skromna 
obelodanjivanja, znaajno umanjuje mogunosti korisnika finansijskih izvetaja da 
prosuuju o posledicama poreskih pozicija.  
Implementacija raunovodstva poreza na dobit generalno moe da se okarakterie 
kao kompleksna. Jedno istraivanje revizorske kue Deloitte pokazalo je da mnoge (ak i 
vrlo poznate) kompanije nisu sigurne u pogledu korektnosti iznosa, koje su po osnovu 
poreza na dobit obraunale i iskazale u svojim finansijskim izvetajima.213 Imajui u vidu 
da su praktine potekoe obrauna poreskih efekata znaajne, namera izlaganja u ovom 
delu rada bila je da se putem razmatranja teorijskih argumenata i razvijanja praktinih 
                                                
212 Lifting the Fog: Accounting for Uncertainty in Income Taxes, 2006, PricewaterhousCoopers LLP, pp. 5. 
213 Machperson A., Coles N., Getz C. J., Booth P., Cowan S., 2007, Best Practice Tax Reporting in a 
Changing Environment, Deloitte.  
 
 240 
smernica i primera blie rasvetle upravo podruja, gde su najizraeniji potencijalni 
problemi u vezi sa priznavanjem i odmeravanjem poreskih pozicija.  
Ne samo da je raunovodstvo poreza na dobit zahtevno za one koji sastavljaju 
finansijske izvetaje, nego se i korisnici ovih izvetaja jo u veoj meri suoavaju sa 
problemima tumaenja i analize iskazanih poreskih pozicija. Tome u prilog govori 
injenica da mnogi analitiari, i pored svih strunih znanja kojima raspolau, esto odustaju 
od razmatranja pozicija u vezi sa porezom na dobit.214 Ovakva praksa neopravdano 
potcenjuje informacioni potencijal poreskih pozicija i sa njima povezanih obelodanjivanja, 
pa je u narednom delu ovog rada fokus upravo na analitikoj vrednosti modela odloenih 
poreza po kojem se danas dominantno izvetava o poreskim posledicama nastalih dogaaja 
i transakcija. U ovom kontekstu, posebna panja bie usmerena na obelodanjivanja, jer od 
njihovog obima i kvaliteta umnogome zavisi mogunost izvoenja svrsishodnih zakljuaka 
o tekuim (i buduim) performansama analiziranih kompanija.  
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
                                                
214 White J., Sondhy A., Fried D., 2003, The Analyses and Use of Financial Statements, Third edition, Wiley, 
pp. 309. 
 
 241 
IV ANALITIKA VREDNOST MODELA ODLOENIH 
POREZA 
 
1. Mogunosti i ograni	enja uporedivosti finansijskih izvetaja entiteta iz 
razli	itih zemalja usled druga	ijeg izvetavanja o porezu na dobit 
 
Kvalitetna analiza pozicija u vezi sa porezom na dobit moe da obezbedi vredne 
inpute za procenu zaraivake sposobnosti, finansijske pozicije i novanih tokova 
preduzea. Preduslov za sprovoenje ovakve analize je najpre razumevanje 
raunovodstvenog pristupa izvetavanju o poreskim posledicama, ali i poznavanje 
karakteristika sistema oporezivanja dobiti, posebno interakcije poreskih sa 
raunovodstvenim pravilima izvetavanja. Iako se na prvi pogled moe uiniti da je 
dominantno prihvatanje modela odloenih poreza kao superiornijeg nad integrisanim 
modelom, dovelo do harmonizacije raunovodstvenog izvetavanja o porezu na dobit,  
izvesno je da se u primeni ovog modela ispoljava niz varijeteta, koji esto imaju za 
posledicu znaajno razliite iznose prikazanih poreskih pozicija. Adekvatno tumaenje ovih 
pozicija i njihova komparacija izmeu kompanija koje podleu drugaijim izvetajnim 
pravilima zahteva onda poznavanje postojeih razlika.  
Pored raunovodstvenih razlika, kontekst poreske jurisdikcije uvek mora da se ima 
u vidu prilikom razmatranja poreskih pozicija. Veliinu i relativni znaaj odloenih poreza 
u finansijskim izvetajima opredeljuju dva kljuna faktora: iznos privremenih razlika i 
veliina poreske stope. I jedan i drugi faktor zavise od poreskog okruenja u kojem 
kompanija posluje. Odnos poreskih i raunovodstvenih pravila moe znaajno da varira po 
pojedinim poreskim jursidikcijama - od visokog stepena usaglaenosti (mali broj 
privremenih razlika) do ekstenzivnih odstupanja (irok spektar potencijalnih privremenih 
razlika), a razlike meu poreskim sistemima su svakako prisutne i u pogledu visine poreske 
stope (ili stopa). Generalno gledano, iznos odloenih poreza bie vei u onim poreskim 
jurisdikcijama gde je intenzitet divergencije poreskog od finansijskog raunovodstva vei i 
gde su poreske stope odreene na viem nivou.  
 242 
Raunovodstvena regulativa po pitanju odloenih poreza moe da se razlikuje po 
vie osnova. S obzirom na aspekt raunovodstvenog tretmana koji je tangiran, ove razlike 
mogle bi se sistematizovati u etiri grupe:  
• razlike u pogledu priznavanja odloenih poreza; 
• razlike u odmeravanju poreskih efekata; 
• razlike u nainu prezentacije i 
• razlike u obimu i vrsti zahtevanih obelodanjivanja.  
Imajui u vidu da su MRS/MSFI i ameriki GAAP danas dva najrespektabilnija seta 
raunovodstvenih standarda, ija se reenja u sve veoj meri integriu u raunovodstvene 
standarde mnogih zemalja, pogotovo kada su u pitanju kompleksnije teme, poput odloenih 
poreza, ini se korisnim da se razlike u primeni modela odloenih poreza analiziraju upravo 
poredei ova dva seta standarda. Prisutne razlike izmeu njih pokazale su se kao duboko 
ukorenjene, jer i pored percipiranih koristi od njihove eliminacije i projekta konvergencije, 
koji je zapoet jo 2003. godine, do pribliavanja zauzetih stavova nije dolo.  
Apostrofiranje ovih razlika neophodno je onda u cilju sagledavanja potrebnih i 
moguih prilagoavanja u ovom segmentu finansijskih izvetaja kako bi se obezbedilo 
smisleno uporeivanje performansi entiteta koji slede razliit set pravila izvetavanja. 
Navoenje razlika istovremeno ukazuje na podruja, koja i dalje predstavljaju izazov za 
teoriju i praksu u smislu pronalaenja najboljeg naina izvetavanja. U prethodnom delu 
rada smo u vie navrata ukazivali na postojee razlike meu pomenutim standardima, ali je 
za potrebe uporedne analize relevantno da se na jednom mestu sumarno prikau i 
elaboriraju aktuelne razlike. Bez namere da dajemo potpunu listu razlika, fokusiraemo se 
na one koje su po svojim efektima najznaajnije. 
Drei se prethodno date sistematizacije, razmatranje poinjemo sa razlikama, koje 
se tiu priznavanja odloenih poreza. Iako se eksplicitno opredeljuju za potpunu, a ne 
deliminu primenu metoda odloenih poreza, injenica je da i MRS/MSFI i ameriki 
GAAP predviaju niz izuzetaka gde privremene razlike izmeu knjigovodstvene vrednosti 
sredstava i obaveza i njihove poreske osnovice ne dovode do priznavanja odloenih poreza. 
Ovi izuzeci se samo delimino podudaraju, tako da u pogledu obuhvata privremenih 
razlika, koje su osnov za odloene poreze, nastaju zapravo najvea razmimoilaenja izmeu 
 243 
ovih profesionalnih regulativa. U pogledu priznavanja odloenih poreskih sredstava takoe 
su zauzete drugaije pozicije. Pregled najvanijih razlika u priznavanju dat je u Tabeli 1: 
 
Tabela 1 Razlike izmeu MRS/MSFI i amerikih GAAP 
u priznavanju odloenih poreza 
Ishodita razlika MRS/MSFI Ameri	ki GAAP 
Investicije u zavisna lica, 
zajednika ulaganja ili 
pridruena lica  
Odloene poreske obaveze se 
priznaju po osnovu vika 
knjigovodstvene nad 
poreskom osnovicom, osim 
ako je investitor u poziciji da 
kontrolie vreme ponitenja 
privremenih razlika i ako je 
verovatno da do ovog 
ponitenja nee doi u 
predvidljivoj budunosti. 
Odloene poreske obaveze se ne 
priznaju po osnovu vee 
knjigovodstvene vrednosti nad 
poreskom osnovicom investicija 
u inostrana zavisna lica ili 
zajednika ulaganja, kada je ova 
razlika sutinski trajnog 
karaktera, osim ako postane 
jasno da e se formirana 
privremena razlika ponititi u 
predvidljivoj budunosti. 
Kupoprodajne transakcije 
izmeu lanica grupe  
Nastale privremene razlike 
vode priznavanju odloenih 
poreza.   
Odloena poreska sredstva se ne 
priznaju po osnovu vika poreske 
osnovice nad knjigovodstvenom 
vrednou interno kupljenih 
dobara.  
Prevoenje nemonetarnih 
stavki sredstava i obaveza iz 
lokalne u funkcionalnu 
valutu  
Nastale privremene razlike 
vode priznavanju odloenih 
poreza. 
Odloeni porezi se ne priznaju po 
osnovu razlika izmeu 
knjigovodstvene vrednosti i 
poreske osnovice, koje nastaju 
kao posledica izmene kursa 
razmene odnosnih valuta ili  
usled indeksacije poreske 
osnovice 
Pribavljanje sredstava ili 
nastanak obaveza, ija se 
knjigovodstvena vrednost 
razlikuje od poreske 
osnovice, a transakcija u 
kojoj je sredstvo pribavljeno 
(ili obaveza nastala): 
a) nije poslovna kombinacija 
i b) ne utie ni na bilans 
uspeha ni na poreski bilans. 
Privremene razlike nemaju za 
posledicu priznavanje 
odloenih poreza.   
Privremene razlike vode 
priznavanju odloenih poreza.  
Priznavanje odloenih 
poreskih sredstava  
Dozvoljeno je samo do 
stepena u kojem je verovatno 
da e postojati oporeziva dobit 
naspram koje bi se mogle 
iskoristiti poreske utede. 
Priznavanje se vri u potpunosti, 
a onda se evidentiranjem 
ispravke vrednosti odloena 
poreska sredstva svode na iznos 
koji je verovatnije da hoe nego 
da nee da bude realizovan.  
 244 
Prvih pet razlika posledica je drugaije definisanih odstupanja od potpune 
meuperiodine alokacije poreza. Odstupanja od prihvaenih bazinih principa uvek su 
predmet preispitivanja, pa se u ovom delu razlika moda najpre moe oekivati da se 
postigne eljena konvergencija. Do odreenih pomaka u pribliavanju miljenja je i dolo u 
toku projekta konvergencije standarda, ali implementacija ovih reenja nije jo usledila, 
tako da ovaj tip razlika moe i dalje da u znaajnoj meri umanji uporedivost prezentiranih 
informacija u finansijskim izvetajima.  
Nepotpuno priznavanje odloenih poreskih obaveza koje proistiu iz investicija u 
zavisna lica, zajednika ulaganja ili pridruena lica motivisano je pruanjem relevantnije 
osnove za procenu buduih novanih tokova, jer nije redak sluaj da se u predvidljivom 
vremenskom horizontu ne oekuje isplata dividendi investitoru, pa time izostaje i plaanje 
povezanih poreskih obaveza. Ipak, imajui u vidu nedostatke delimine meuperiodine 
alokacije poreza, u MRS/MSFI se i po osnovu ovih investicija afirmie potpuno 
priznavanje obaveza, dok se odstupanje dozvoljava samo izuzetno u precizno definisanim 
okolnostima, to znai da se viak knjigovodstvene vrednosti nad poreskom osnovicom 
pomenutih investicija mora kvalifikovati za eventualno nepriznavanje odloenih poreskih 
obaveza.  Kod amerikih GAAP po osnovu ovog tipa oporezivih privremenih razlika, koje 
su pri tome sutinski permanentne, nepriznavanje je regularni zahtev, dok se priznavanje 
obaveza definie kao izuzetak, koji bi se primenio ako postane verovatno da e se razlike 
ponititi u predvidljivoj budunosti.  
Na prvi pogled moglo bi se onda zakljuiti da su MRS/MSFI rigidniji u pogledu 
nepriznavanja odloenih poreskih obaveza. Tome u prilog govori i postavljanje uslova, koji 
nije previen u amerikim GAAP, da investitor mora da kontrolie vreme povraaja 
privremenih razlika. Meutim, ameriki GAAP doslednije primenjuju potpunu alokaciju 
poreza, jer ue definiu privremene razlike po osnovu kojih moe uslediti nepriznavanje, pa 
su to samo privremene razlike po osnovu investicija u inostrana lica, i to zavisna lica ili 
zajednika ulaganja, dok za pridruena lica ova mogunost ne postoji. Kod ulaganja u 
inostrana u odnosu na domaa lica obino je obraun poreskih osnovica znaajno 
komplikovaniji, pa se u uslovima trajnog zadravanja privremenih razlika postavlja pitanje 
 245 
opravdanosti napora na kalkulisanju odloenih poreskih obaveza.  Samo u ovom sluaju 
predvieno je onda po GAAP nepriznavanje povezanih obaveza.  
MRS/MSFI ne prave razliku izmeu domaih i inostranih ulaganja, dok se kod 
ulaganja u pridruena lica uvaava injenica da investitor retko moe da kontrolie 
dividendnu politiku, te je nepriznavanje obaveza uslovljeno postojanjem sporazuma o tome 
da dobitak nee da bude raspodeljivan. Iz prethodnog proizilazi da primena MRS/MSFI u 
odnosu na primenu GAAP moe da vodi iskazivanju manjeg iznosa odloenih poreskih 
obaveza. 
Prema MRS/MSFI kompanije nisu dune, mada se podstiu u uslovima kada 
obraun nije nepraktian, da obelodane nepriznate obaveze po osnovu investicija u zavisna 
lica, zajednika ulaganja ili pridruena lica. Obaveza obelodanjivanja postoji samo za 
agregatni iznos povezanih privremenih razlika. Nikakvo detaljnije ralanjavanje nije 
propisano. Po GAAP obavezno je da se obelodane nepriznate odloene poreske obaveze po 
osnovu investicija u inostrana zavisna i zajednika lica, ali i ova informacija moe da 
izostane, ako je obraun nepraktian.  
Prema tome, ovaj tip razlika u priznavanju izmeu MRS/MSFI i GAAP ne moe se 
prevazii ni uz upotrebu obelodanjivanja, te ograniava uporedivost prezentiranih 
informacija. Treba ipak imati u vidu da primena MRS/MSFI retko ima za posledicu 
nepriznavanje obaveza po osnovu ulaganja u pridruena lica, jer se sporazumi o 
neraspodeljivanju dobitaka samo izuzetno praktikuju, kao i da po osnovu domaih ulaganja 
esto u potpunosti ili delimino izostaje oporezivanje dividendi, tako da ona nemaju za 
posledicu ni pri primeni amerikih GAAP iskazivanje odloenih poreskih obaveza (jer su 
jednake nuli), ili su priznati iznosi manji nego to bi se u prvi mah oekivalo.  
Interesantno je razmotriti i pristup ovom pitanju u britanskim standardima 
finansijskog izvetavanja, s obzirom na sklonost ka deliminoj primeni odloenih poreza. 
Po ovim standardima propisuje se nepriznavanje odloenih poreza u sluaju nerasporeenih 
dobitaka kod zavisnih, zajednikih i pridruenih lica, jer vodi relevantnijem informisanju 
korisnika finansijskih izvetaja, a ovakva praksa uklapa se i u njihov konceptualni okvir. 
Tek raspodela ostvarenih dobitaka predstavlja dogaaj koji za rezultat ima nastanak 
obaveze, tako da se obaveza javlja i treba da se prizna samo kada su ve priznata i 
 246 
potraivanja po osnovu dividendi ili eventualno kada postoje sporazumi o raspodeli 
dobitka, to se generalno retko deava.  
Razlika u priznavanju odloenih poreza po MRS/MSFI i amerikim GAAP moe 
nastati i po osnovu kupoprodajnih transakcija izmeu lanica grupe. Kada se transfer 
dobara vri izmeu kompanija, koje su ukljuene u krug konsolidovanja za svrhe 
finansijskog izvetavanja, ali ne predaju istovremeno konsolidovanu, nego pojedinane 
poreske prijave, onda je poreska osnovica interno kupljenih dobara, po ceni koja u sebi 
ukljuuje odreeni profit za kompaniju prodavca, vea od njihove knjigovodstvene 
vrednosti u konsolidovanim finansijskim izvetajima. Ovo je posledica neophodne 
eliminacije nerealizovanih internih rezultata u postupku konsolidovanja. 
Po ovom osnovu javlja se onda odbitna privremena razlika, koja po MRS/MSFI 
vodi priznavanju odloenih poreskih sredstava, dok se po amerikim GAAP ovde pravi jo 
jedan izuzetak od pune primene odloenih poreza. Smatra se zapravo da je prilikom 
konsolidovanja potreban konzistentan pristup, te da iskljuenje nerealizovanih internih 
rezultata iz konsolidovanih izvetaja treba da bude praeno i iskljuenjem njihovih poreskih 
posledica. U suprotnom, meukompanijski transferi bili bi generalno eliminisani iz 
konsolidovanih izvetaja, a ipak bi tangirali poreske pozicije, a preko njih i periodini 
rezultat.   
Za interno realizovana dobra, koja su na dan bilansa jo prisutna unutar grupe, 
GAAP ne dozvoljavaju priznavanje odloenih poreskih sredstava, iako e u periodu prodaje 
ovih dobara treim licima oporeziva dobit u jurisdikciji kupca da bude manja od 
raunovodstvene, ali se istovremeno ne priznaju ni poreski rashodi ukoliko je u jurisdikciji 
prodavca nastala obaveza plaanja poreza na interni rezultat. Priznavanje ovih rashoda se 
odlae do realizacije internog rezultata, odnosno tretira kao i bilo koje drugo plaanje 
trokova unapred. Druga raunovodstvena mogunost je da se za ovaj porez smanji iznos 
internog rezultata, koji se eliminie pri konsolidaciji, to bi vodilo poveanju 
knjigovodstvene vrednosti interno realizovanog dobra u konsolidovanim izvetajima.  
Imajui u vidu da se stope poreza na dobit mogu znaajno razlikovati po poreskim 
jurisdikcijama, te da su transferi dobara u okviru grupe esta praksa, onda se ne moe 
zanemariti uticaj razlika u tretmanu poreskih posledica nerealizovanih internih rezultata na 
 247 
izgled finansijskih izvetaja. Ako je, na primer, poreska stopa u jurisdikciji kupca vea, 
onda bi se po MRS/MSFI iskazala Odloena poreska sredstava, koja bi bila vea nego iznos 
Unapred plaenih trokova, koji bi se priznali po GAAP.  U bilansu uspeha MRS/MSFI 
vodili bi iskazivanju manjeg iznosa rashoda po osnovu poreza na dobit, jer bi se u ovoj 
situaciji priznali istovremeno tekui poreski rashodi (s obzirom na poresku jurisdikciju 
prodavca) i odloeni poreski prihodi (u jurisdikciji kupca), s tim da bi prihodi bili vei od 
rashoda. Po GAAP bilans uspeha ne bio tangiran. 215 
U toku projekta konvergencije, FASB je po pitanju ove razlike u priznavanju izrazio 
nameru konvergencije sa MRS/MSFI, ime bi se potvrdila privrenost ideji potpune 
meuperiodine alokacije poreza.216 Meutim, do ukidanja predvienog izuzetka jo nije 
dolo, tako da ogranienje uporedivosti finansijskih izvetaja po ovom osnovu i dalje 
postoji.  
Sledea razlika u priznavanju izmeu MRS/MSFI i GAAP javlja se u situacijama, 
gde se lokalna valuta inostranog poslovanja razlikuje od funkcionalne valute, kao valute 
koja dominantno oblikuje njegovo ekonomsko okruenje (prodajne cene autputa, nabavne 
cene inputa itd.).  Pri ovakvim okolnostima za potrebe ukljuivanja finansijskih izvetaja 
inostranog entiteta u konsolidovane izvetaje, neophodno je najpre izvriti nihovo 
prevoenje iz lokalne u funkcionalnu valutu, a potom iz funkcionalne u prezentacionu 
valutu investitora (ukoliko se funkcionalna valuta inostranog poslovanja razlikuje od 
prezentacione valute investitora).217  
Prevoenje nemonetarnih stavki sredstava i obaveza iz lokalne u funkcionalnu 
valutu vri se po istorijskim kursevima razmene ovih valuta, tj. kursevima na dan kada su 
sredstva nabavljena, odnosno obaveze nastale. Knjigovodstvene vrednosti onda su 
determinisane shodno istorijskim kursevima. Meutim, poreska osnovica je najee 
odreena u lokalnoj valuti, to znai da e izmena kursa razmene izmeu lokalne i 
                                                
215 Efekat po bilans uspeha izostao bi i kod primene MRS/MSFI ukoliko su kupac i prodavac u istoj poreskoj 
jurisdikciji, ili se oporezuju po istoj poreskoj stopi, jer bi po osnovu internog transfera iznosi tekuih poreskih 
rashoda prodavca i odloenih poreskih prihoda kupca bili jednaki, tako da bi se meusobno neutralisao njihov 
uticaj na konaan iznos rashoda po osnovu poreza na dobit i neto dobitka posle oporezivanja u 
konsolidovanom bilansu uspeha. 
216 www.fasb.org. 
217 Vie pogledati: Epstein J. B., Jermakowicz K. E., 2010, Interpretation and Application of International 
Financial Reporting Standards, Wiley, pp. 969-973. 
 248 
funkcionalne valute promeniti i iznos budue odbitne ili oporezive sume u jedinicama 
funkcionalne valute, pa je za prevoenje poreske osnovice relevantnije da se koristi tekui 
(zakljuni) kurs. Kada se tekui kurs razlikuje od istorijskog nastae onda razlika izmeu 
knjigovodstvene vrednosti i poreske osnovice, koja po MRS/MSFI vodi priznavanju 
odloenih poreza. Promena kursa menja zapravo u funkcionalnoj valuti iskazan iznos 
oekivanih novanih tokova po osnovu buduih poreskih plaanja, pa to treba da se odrazi i 
preko pozicija odloenih poreskih sredstava ili obaveza. Priznavanje odloenih poreskih 
obaveza ili sredstva vri se pri tome na teret ili u korist odloenih poreskih rashoda ili 
prihoda.  
Po amerikim GAAP, iako se u razmatranim okolnostima pojavljuje privremena 
razlika, promena kursa ne dovodi do priznavanja pozitivnih ili negativnih kursnih razlika, 
pa stoga treba da izostane i priznavanje odloenih poreza. Na ovaj nain postie se ne samo 
konzistentnost, nego i izbegava nepotrebna kompleksnost meuvalutnih obrauna 
odloenih poreza.218 U suprotnom, jedna od posledica mogla bi da bude i znaajna 
volatilnost odloenih poreza, to bi otealo upotrebljivost prezentiranih informacija. 
Priznavanje odloenih poreza nije dozvoljeno ni za privremene razlike, koje su rezultat 
indeksiranja poreske osnovice u lokalnoj valuti.  
Imajui u vidu nameru da se smanji broj izuzetaka od pune primene odloenih 
poreza, u sprovoenju projekta konvergencije FASB je i po pitanju ove razlike u 
priznavanju izrazio nameru konvergencije sa MRS/MSFI, ali za sada i dalje vai regulativa 
po kojoj se priznavanje odloenih poreza u navedenim sluajevima ne vri.  
Jo jedna razlika u priznavanju odloenih poreza javlja se u situacijama kada 
prilikom  inicijalnog priznavanja sredstava i obaveza nastaju privremene razlike, a pri tome 
su sredstva pribavljena (ili obaveze nastale) u transakcijama, koje ne predstavljaju poslovnu 
kombinaciju, a ne utiu ni na bilans uspeha ni na poreski bilans tekueg perioda. Ako bi 
kompanija pribavila neko sredstvo, kod kojeg se samo deo nabavne vrednosti kvalifikuje za 
                                                
218 Paragraf 119, SFAS 109.  
 249 
priznavanje u poreske svrhe ili se u potpunosti ne priznaje u poreske svrhe, onda bi 
knjigovodstvena vrednost po inicijalnom priznavanju bila vea od poreske osnovice.219  
Dok ovakve razlike po amerikim GAAP imaju za posledicu priznavanje odloenih 
poreza, izuzetak od priznavanja predvien je MRS/MSFI. Ovde nije zapravo sporno 
priznavanje odloenih poreskih sredstava ili obaveza, jer ove pozicije imaju jasno 
tumaenje, ali problem se javlja u pogledu izbora pozicija u iju e korist, odnosno na iji 
e teret biti priznata ova sredstva ili obaveze.  
U poslovnim kombinacijama se, na primer, priznavanje ovih odloenih poreskih 
sredstava i obaveza, koje proistiu iz inicijalnog priznavanja, vri preko gudvila (njegovim 
smanjenjem ili poveanjem). Meutim, ako transakcija nije poslovna kombinacija, onda se 
kao mogunost javlja obuhvatanje odloenih poreskih efekata u bilansu uspeha. U situaciji 
kada posmatrana transakcija ne utie ni na bilans uspeha ni na poreski bilans tekueg 
perioda te se ne remeti odnos priznatih poreskih rashoda i povezanih poreskih plaanja, 
ovakav tretman ne bi doprineo korisnosti bilansa uspeha. Uostalom pretpostavka je da se u 
transakciji pribavljanja izmeu nezavisnih lica razmenjuju jednake (fer) vrednosti, te ne bi 
trebalo da doe do bilo kakvog momentalnog priznavanja dobitka ili gubitka.  
Druga mogunost je da se za iznos priznatih odloenih poreskih sredstava ili 
obaveza koriguje knjigovodstvena vrednost pribavljenog sredstva (nastale obaveze). 
Korekcija knjigovodstvene vrednosti vodila bi promeni iznosa privremene razlike, to bi 
zahtevalo korekciju odloene poreske pozicije, a to bi onda opet dovelo do korigovanja 
knjigovodstvene vrednosti povezanog sredstva ili obaveze itd. Bio bi pokrenut niz iteracija, 
u kojima bi se knjigovodstvena vrednost posmatranog sredstva ili obaveze udaljavala od 
njegove fer vrednosti, to bi umanjilo relevantnost finansijskih izvetaja.  
Imajui u vidu neeljene posledice po finansijske izvetaje, MRS/MSFI zabranjuju 
evidentiranje odloenih poreza. To nije sluaj i sa GAAP, po kojima se predviaju razliiti 
postupci obuhvata odloenih poreza. Uglavnom se efekat odloenih poreza ne evidentira 
odmah u bilansu uspehu, nego se najee implementira iterativni postupak, tj. putem 
                                                
219 Mogua je i obrnuta situacija, gde je poreska osnovica pri inicijalnom priznavanju vea od 
knjigovodstvene vrednosti. Na primer, u nekim poreskim jurisdikcijama u nameri da se podstakne investiranje 
u odreena sredstva dozvoljava se u poreske svrhe odbitak u veem iznosu nego to su trokovi u vezi sa 
pribavljanjem sredstva.   
 250 
sistema linearnih jednaina izraunava se knjigovodstvena vrednost pribavljenog sredstva i 
sa njim povezanog odloenog poreskog sredstva ili obaveze.220 
S obzirom da je razlikovanje poreske osnovice od knjigovodstvene vrednosti u 
inicijalnom priznavanju obino posledica nekih specifinih poreskih pravila, u onim 
poreskim jurisdikcijama gde su ovakve odredbe vie prisutne mogu se oekivati izraenije 
razlike u priznavanju odloenih poreza u zavisnosti da li se izvetavanje vri po MRS/MSFI 
ili amerikim GAAP.  
Tendencija IASB je da se dosledno primenjuje potpuna meuperiodina alokacija 
poreza, te da se ovaj izuzetak eliminie, ali jo uvek nije izvestan nain priznavanja 
odloenih poreza. Mogue reenje do kojeg se dolo u projektu kovergencije 
podrazumevalo bi sledei postupak221:  
• da se pribavljeno sredstvo (nastala obaveza) odmerava po fer vrednosti, 
• da se povezano odloeno poresko sredstvo ili obaveza prizna i meri imajui u 
vidu razliku izmeu knjigovodstvene (fer) vrednosti i poreske osnovice i  
• da se razlika izmeu: a) date (primljene) nadoknade i b) sume (razlike) fer 
vrednosti sredstva ili obaveze i povezanog odloenog poreskog sredstva ili 
obaveze evidentira u bilansu stanja, ali kao diskont ili premija u vezi sa raunom 
odloenih poreza, koji bi se potom postepeno amortizovali u bilans uspeha.  
Osim ipak ogranienog broja izuzetaka, i po jednom i po drugom setu standarda 
privremene razlike generalno vode priznavanju odloenih poreza. Meutim, kada su u 
pitanju odloena poreska sredstva postupak priznavanja je neto kompleksniji, jer je 
neophodno oceniti da li e ona zaista dovesti do priliva ekonomskih koristi u kompaniju, s 
obzirom da to nije izvesno, nego zavisi od raspoloivosti budue oporezive dobiti. Pitanju 
priznavanja odloenih poreskih sredstava pristupilo se razliito po MRS/MSFI i amerikim 
GAAP. 
MRS/MSFI predviaju prag za priznavanje, te je potrebno da realizacija odloenih 
poreskih sredstava bude verovatna da bi usledilo njihovo priznavanje. GAAP sa druge 
                                                
220 Vie pogledati: Paragraphs 740-10-25-49 through 25-55, FASB Accounting Standards Codification 740.  
221 FAS 109 and IAS 12: Insights on the corporate income tax accounting convergence project, 2008, Deloitte 
Development LLC, pp. 2.  
 251 
strane promoviu pristup “ispravke vrednosti”, gde se odloena poreska sredstva priznaju u 
potpunosti, a onda otpisuju preko ispravke vrednosti, ako je “verovatnije da hoe nego da 
nee” neki deo ili celina odloenih poreskih sredstava ostati nerealizovana. U sutini, da li 
e se umanjenje priznate vrednosti odloenih poreskih sredstava vriti direktno ili preko 
ispravke vrednosti ne bi trebalo da dovede do razlike u neto iznosu odloenih poreskih 
sredstava iskazanih u bilansu stanja.  
Pristupu ispravke vrednosti mogla bi se ipak dati prednost, jer ne samo da je 
informaciono sadrajniji, nego se usled znaajnije upotrebe procena (ne)priznati iznosi 
esto revidiraju, pa se indirektan otpis ini primerenijim. U okviru projekta konvergencije 
ovaj pristup je i naelno prihvaen od strane Odbora za MRS. Meutim, po vaeoj 
regulativi, ispravka vrednosti, odnosno nepriznata odloena poreska sredstva nisu 
eksplicitno vidljiva iz izvetaja sastavljenih po MRS/MSFI. Obelodanjivanje se zahteva za 
iznos odbitnih privremenih razlika, te neiskorienih poreskih gubitaka i kredita po osnovu 
kojih nije dolo do priznavanja odloenih poreskih sredstava, to u kompleksnijim 
okolnostima nije dovoljno za obraun nepriznatih sredstava. 
Dodatna razlika je da MRS/MSFI zahtevaju kao uslov priznavanja odloenih 
poreskih sredstava verovatnu realizaciju, dok po GAAP neto odloena poreska sredstva 
treba da zadovolje kriterijum da je “verovatnije da hoe nego da nee” doi do njihove 
realizacije. Naizgled je re o terminolokoj razlici, ali dok GAAP preciziraju da je potrebno 
(i dovoljno) da verovatnoa bude vea od 50%, u MRS/MSFI izostaje detaljnije objanjenje 
verovatne realizacije, pa ako bi se pretpostavio neki drugi procentualni prag nego to je to 
po GAAP, onda bi se razlikovala (ne)priznata odloenih poreskih sredstava po ovim 
standardima. Usaglaavanje terminologije doprinelo bi stoga eliminisanju potencijalnih 
razlika po ovom osnovu.  
Raunovodstveni tretman poreza na dobit po MRS/MSFI i amerikim GAAP 
razlikuje se ne samo u pogledu priznavanja poreskih pozicija nego i kada je u pitanju 
njihovo merenje. MRS/MSFI tako zahtevaju da se odloena poreska sredstva i obaveze 
mere imajui u vidu poreske stope i zakone koji su usvojeni ili gotovo da su usvojeni. 
Predvianjem ove druge mogunosti postie se vea relevantnost u izvetavanju, jer se 
efekat promena u propisima na poziciju kompanije blagovremeno obuhvata. Da se, sa druge 
 252 
strane, ne bi izgubilo na pouzdanosti finansijskih izvetaja ovakva mogunost je opravdana 
samo kada su novi propisi sutinski proli najvanije instance, te je rizik njihovog 
neusvajanja zanemarljivo mali. Akcenat je na zakonskoj proceduri, pa primena nove 
poreske stope (ili druga izmena poreskih propisa) postaje relevantna, kada preostale 
procedure ne menjaju krajnji ishod. Ovaj momenat se razlikuje od jedne do druge poreske 
jurisdikcije.  
Za razliku od MRS/MSFI ameriki GAAP dozvoljavaju priznavanje efekata 
promena u poreskim propisima tek u periodu njihovog usvajanja. Ovo je posledica 
zakonskog okruenja u SAD, gde predsednik ima pravo veta na donoenje novih propisa, te 
se ne smatra prihvatljivim da se merenje vri shodno propisima za koje nije okonana 
kompletna procedura usvajanja. Eventualna izmena kojoj je FASB po ovom pitanju sklon 
odnosi se na prihvatanje pristupa MRS/MSFI, kada je re o poslovanju kompanija izvan 
SAD, dok se i dalje u pogledu poslovanja u SAD usvojene stope smatraju najadekvatnijim. 
Raunovodstveni standardi ne podrazumevaju ni identian izbor poreske stope za 
merenje odloenih (i tekuih) poreza po osnovu poslovanja u onim poreskim 
jurisdikcijama, gde se dobit oporezuje po razliitim stopama u zavisnosti da li je zadrana u 
kompaniji ili se raspodeljuje. Dok MRS/MSFI iskljuivo predviaju upotrebu poreske 
stope, koja vai za neraspodeljenu dobit i tek sa raspodelom dobiti, tj. priznavanjem 
obaveza po osnovu dividendi zahtevaju evidentiranje poreskih posledica dividendi, 
ameriki GAAP u odreenim situacijama favorizuju stopu kojom se oporezuje raspodeljena 
dobit. Tako, kada se pri sastavljanju konsolidovanih finansijskih izvetaja priznaju odloeni 
porezi po osnovu neraspodeljenih dobitaka u inostranim zavisnim i zajednikim licima, to 
implicira da se oekuje njihova raspodela, onda se ini konzistentnim i da se odmeravanje 
poreskih pozicija vri po stopi za raspodeljenu dobit. U okolnostima kada se poreske stope 
na neraspodeljeni i raspodeljeni deo dobiti razlikuju, MRS/MSFI zahtevaju da se obelodani 
karakter poreskih posledica isplate dividendi (dodatna plaanja ili povraaj poreza), kao i 
iznos odnosnog poreza (povraaja poreza), ako je praktino da se utvrdi.  
Pored razlika u pogledu primenjivih poreskih stopa, koje se ispoljavaju u donekle 
specifinim situacijama, iznenaujue je da ne postoji jedinstven pristup pojmu poreske 
osnovice, koji je bazian za raunovodstvo odloenih poreza orijentisano ka bilansu stanja. 
 253 
U GAAP definicija poreske osnovice nije posebno apostrofirana, kao to je to sluaj u 
MRS/MSFI. Navodi se da je poreska osnovica stvar poreskih propisa i iznos koji se koristi 
u poreske svrhe. Osim u pogledu neizvesnih poreskih pozicija, odmeravanje poreske 
osnovice ne smatra se posebno problematinim.  
MRS 12 inkorporira dosta kompleksnu definiciju poreske osnovice, te postoje 
preferencije da se ona pojednostavi i uini konzistentnijom sa amerikom praksom. 
Odreeni pomak je ve napravljen. Umesto odmeravanja poreske osnovice shodno 
oekivanom nainu izmirenja ili realizacije knjigovodstvene vrednosti na emu se do sada 
insistiralo, amandmanom iz 2010. inkorporirana je pretpostavka prodaje prilikom 
odreivanja poreskih posledica kod investicionih nekretnina koje se mere po modelu fer 
vrednosti, kao i kod neotpisivih osnovnih sredstava koja se revalorizuju.222 Na ovaj nain se 
pojednostavljuje iskazivanje odloenih poreza, ali i postie vea objektivnost izvetavanja, 
s obzirom da se izbegava da oekivanja menadmenta budu input u odreivanju iznosa 
bilansiranih poreza.  
Merenje neizvesnih poreskih pozicija naroito je aktuelan izvor divergencije 
MRS/MSFI i amerikih GAAP. Dok u MRS 12 ne postoji eksplicitan zahtev u pogledu 
merenja ovih pozicija, pa se one u praksi razliito tretiraju, GAAP daje jasne smernice, 
kojima je predvieno da se po osnovu neizvesnih pozicija priznaju samo one poreski koristi 
za koje je “verovatnije da hoe nego da nee” doi do realizacije i da se one onda 
odmeravaju po najviem iznosu za koji je zadovoljen ovaj prag verovatnoe. Za sada ne 
izgleda da je ovaj pristup prihvatljiv i za IASB, koji pokazuje veu sklonost ka metodi 
oekivane vrednosti, tako da se konvergencija u ovom aspektu raunovodstva poreza na 
dobit oito nee lako postii. 
U pogledu prikazivanja odloenih poreza najaktuelnija razlika tie se klasifikacije 
odloenih poreskih sredstava i obaveza. Dok MRS/MSFI ni u kom sluaju ne predviaju da 
se odloena poreska sredstva i obaveze mogu prikazati kao tekua aktiva ili pasiva, 
ameriki GAAP zahtevaju u sluaju klasifikacije pozicija bilansa stanja na tekue i 
netekue da se i odloena poreska sredstva i obaveze podvoje na tekui i netekui deo 
                                                
222 Mada je i ovde u odreenim uslovima dozvoljena suspenzija pretpostavke prodaje. Vie pogledati u treoj 
glavi rada.  
 254 
polazei od prirode sredstava i obaveza, koje ih generiu. Tako e se, na primer, odloena 
poreska sredstva ili obaveze po osnovu privremenih razlika na osnovnim sredstvima 
klasifikovati kao netekua. Karakter onih poreskih pozicija koje se ne mogu povezati sa 
konkretnim sredstvima ili obavezama iskazanim u bilansu stanja (npr. odloena poreska 
sredstva po osnovu prenosa gubitaka unapred) odreuje se imajui u vidu oekivani period 
njihove realizacije (izmirenja), odnosno povraaja odnosnih privremenih razlika.  
Iako je mogue da se u nekoj narednoj verziji MRS 12 pomenuta klasifikacija 
usvoji223, i u sadanjim okolnostima su sutinski informacije o tekuim i netekuim 
odloenim poreskim pozicijama raspoloive po MRS/MSFI, samo to nisu prikazane u 
samom bilansu stanja. Naime, u napomenama uz finansijske izvetaje sastavljene po 
MRS/MSFI obelodanjuje se u vezi sa svakom privremenom razlikom iznos odloenih 
poreskih sredstava i obaveza, te je razvrstavanje ovih pozicija na tekue i netekue potpuno 
izvodljivo. 
Koncept unutarperiodine alokacije odloenih poreza prihvaen je u oba seta 
standarda, ime je omogueno da se odloeni poreski prihodi ili rashodi u vezi sa 
pozicijama priznatim direktno u sopstvenom kapitalu konzistentno prikazuju takoe u 
sopstvenom kapitalu. Meutim, ako se u nekom narednom periodu izmeni iznos odloenih 
poreza koji se tie stavke ranije evidentirane u sopstvenom kapitalu, npr. usled promene 
poreske stope, onda MRS/MSFI zahtevaju da se izvri prilagoavanje iznosa iskazanih u 
sopstvenom kapitalu, dok se prema GAAP sve korekcije koje se tiu prolih perioda treba 
da prikau u bilansu uspeha, odnosno uzmu u obzir pri odreivanju rashoda po osnovu 
poreza na dobit iz redovnih aktivnosti.  
Pristup MRS 12 je konceptualno korektniji, ali znaajno kompleksniji za 
implementaciju, pa je u toku projekta konvergencije ocenjeno da bi bilo opravdano 
prihvatiti jednostavnije reenje koje podrazumevaju ameriki GAAP. Treba imati u vidu da 
ova razlika nije zanemarljivog efekta, jer se odraava na obraun efektivne poreske stope, s 
obzirom da e na nju uticati samo korekcije koje se evidentiraju u bilansu uspeha.  
                                                
223 U verziji izmenjenog standarda, koja je bila data na uvid javnosti u martu 2009. godine, bio je inkorporiran 
zahtev za klasifikacijom. Ova verzija je kasnije povuena. Vie pogledati: www.iasb.org. 
 255 
Vrlo ekstenzivna obelodanjivanja u pogledu raunovodstva poreza na dobit 
zahtevaju se i po MRS/MSFI i po GAAP. Odreene razlike ipak postoje. Obrazloenje 
uzroka odstupanja iskazanih rashoda po osnovu poreza na dobit od iznosa koji bi se dobio 
primenom propisane poreske stope na (raunovodstveni) dobitak pre oporezivanja posebno 
je korisno u analitike svrhe i zahteva se u svakom sluaju. Meutim, po amerikim GAAP 
nije neophodno da se kod nekotirajuih kompanija vri kvantifikacija efekata po stavkama 
koje uzrokuju ova odstupanja. Ovakav zahtev po MRS 12 vai za sve izvetajne entitete.  
Iako su u prethodnom izlaganju navedene samo neke od razlika u raunovodstvenoj 
regulativi i praksi224, jasno je da njihovo postojanje oteava uporedivost finansijskih 
izvetaja entiteta iz razliitih izvetajnih okruenja.  Koristi od usaglaavanja standarda su 
neosporne, posebno kada se ima u vidu globalizacija trita kapitala, te koliko bi 
harmonizovani izvetaji olakali investitorima da sprovode komparaciju performansi 
kompanija. Raunovodstvena profesija bi takoe mnogo dobila harmonizacijom, jer bi se 
od obrazovanja do prakse pred nju postavljali isti zahtevi.   
 Pokazalo se da je raunovodstvo poreza na dobit jo uvek kontroverzno podruje, 
koje nije lako harmonizovati. Napori da se ostvari konvergencija nisu u prethodnom 
periodu dali ozbiljnije rezultate. Zajedniki rad FASB i IASB doveo je do predloga nove 
verzije MRS 12, ali je usled brojnih negativnih komentara ovaj predlog odbaen, te je 
doneta odluka da se umesto radikalnije izmene raunovodstva poreza na dobit ide na manje 
promene putem amandmana.  
to se amerikih GAAP tie, FASB je jo 2009. godine suspendovao rad na ovom 
projektu konvergencije, tako da nije izvesno da li e se i kada nastaviti put ka pribliavanju 
standarda. Mogue je da se umesto konvergencije izlaz za prevazilaenje razlika nae u 
prihvatanju MRS/MSFI kao osnove za finansijsko izvetavanje i u SAD. Imajui u vidu 
prednosti izvetavanja po jedinstvenom setu globalnih standarda, Komisija za hartije od 
vrednosti SAD ve due vreme razmatra prelazak na MRS/MSFI. Oekuje se da u toku 
2012. godine bude donesena odluka da li e se MRS/MSFI uvesti, kada i na koji nain.  
                                                
224 Ameriki GAAP imaju specifine zahteve u pogledu odreenih industrija (pre svega kod regulisanih 
entiteta) i aktivnosti (poput lizinga koji je delimino finansiran iz pozajmljenih izvora). Takoe, razlike u 
raunovodstvenom tretmanu odreenih transakcija po MRS/MSFI i GAAP, npr. u sluaju dodeljivanja opcija 
na akcije zaposlenima, uzrok su razlika i u iskazanom iznosu odloenih poreza.  
 256 
2. Analiza obelodanjivanja o porezu na dobit 
 
Ne zanemarujui odreene razlike u standardima koji reguliu raunovodstvo 
poreza na dobit, injenica je da su bazina opredeljenja ista, te da se izvetavanje vri po 
modelu odloenih poreza. Implementacija ovog modela rezultira u spektru informacija, 
koje korisnicima finansijskih izvetaja omoguavaju da sagledaju poresku poziciju 
kompanije i njen uticaj na najvanije aspekte poslovanja, ali time se ne iscrpljuje njihova 
upotrebna vrednost. Imajui u vidu da su porezi uvek u vezi sa odreenim aktivnostima ili 
bilansnim pozicijama, detaljnija obelodanjivanja poreskih efekata istovremeno pruaju uvid 
i u povezane aktivnosti i pozicije, koji se ponekad ne moe dobiti drugde u finansijskim 
izvetajima. Poreska obelodanjivanja mogu posluiti i za izvoenje odreenih zakljuaka o 
kvalitetu raunovodstvenog dobitka, odnosno eventualnim aktivnostima na oblikovanju 
raunovodstvenog rezultata. 
Ipak kompleksnost metoda odloenih poreza predstavlja esto prepreku za puno 
iskorienje njegovog informacionog kapaciteta. Uz to, ne sme se prenebregnuti da ovaj 
model podrazumeva znaajnu upotrebu menaderskih procena, te je potrebna dodatna 
opreznost pri tumaenju prezentiranih informacija. Analiza poreskih pozicija i 
obelodanjivanja stoga predstavlja ozbiljan izazov, kojem treba pristupiti na celovit i 
sistematian nain. S obzirom da model odloenih poreza ostavlja trag ne samo na 
iskazivanje rashoda po osnovu poreza na dobit, nego uvodi i nove pozicije sredstava i 
obaveza, onda se analitike teme mogu sistematizovati na one koje u svom fokusu imaju 
pozicije stanja – odloene poreske obaveze ili odloena poreska sredstva i one koje su 
okrenute bilansu uspeha, sa posebnim akcentom na efektivnoj stopi poreza na dobit.  
 
2.1 Analiza odloenih poreskih obaveza 
 
Model odloenih poreza obezbedio je iskazivanje ukupnih poreskih obaveza koje 
proizilaze iz poslovanja kompanije, bez obzira da li je njihovo plaanje ve zahtevano ili 
tek predstoji. Priznavanjem pored tekuih jo i odloenih poreskih obaveza pruena je 
vredna osnova za procenu buduih novanih tokova u vezi sa porezom na dobit. U odnosu 
 257 
na integrisani model primena modela odloenih poreza vodi iskazivanju dodatnih obaveza 
za sve kompanije koje imaju neto oporezive privremene razlike, te se uee duga u 
izvorima finansiranja poveava i slika finansijske strukture pogorava.  
Meutim, odloene poreske obaveze zbog svojih specifinosti - neplaanje interesa 
(i pored dugoronih odlaganja), a esto ni glavnice duga -  nemaju, po pravilu, u analitike 
svrhe isti tretman kao druge obaveze. Promena u orijentaciji modela odloenih poreza sa 
bilansa uspeha na bilans stanja imala je upravo za cilj da iskazivanje odloenih poreza u 
bilansu stanja uskladi sa opteprihvaenim definicijama sredstava i obaveza. Odloena 
poreska sredstva i obaveze su tako prilagoene u konceptualnom smislu da poseduju 
potrebne karakteristike sredstva i obaveza kako bi njihovo bilansiranje bilo mogue.  
Ipak, i pored dominacije argumenata u prilog njihovog priznavanja i to po osnovu 
svih nastalih privremenih razlika (izuzev nekoliko izuzetaka)225 njihov konani efekat po 
budue novane tokove i dalje je pod znakom pitanja, pa se u analitike svrhe, gde ne vae 
ogranienja izvetajne regulative, ove pozicije uobiajeno preispituju kako bi se potvrdila 
ili opovrgla njihova priroda sredstava ili obaveza.  
Analiza odloenih poreskih obaveza namee se kao vana pre svega u svrhe ocene 
solventnosti kompanija, jer ukoliko se po osnovu ovih obaveza ne oekuje (u celini ili 
delimino) odliv resursa u predvidljivom buduem periodu, onda ova pozicija ima (u celini 
ili delom) karakteristike sopstvenog kapitala pre nego obaveza, te je relevantno da se izvri 
reklasifikacija odgovarajueg iznosa, to e svakako imati posledice po odnos duga i 
sopstvenog kapitala. Da bi se izveli zakljuci o pravoj prirodi odloenih poreskih obaveza 
potrebno je njihovo detaljno razmatranje.  
U bilansu stanja iznos odloenih poreza moe da bude iskazan na neto osnovi usled 
saldiranja odloenih poreskih obaveza sa odloenim poreskim sredstvima, to je sluaj kada 
god se ovi porezi odnose na istu poresku jurisdikciju i ukoliko je u poreske svrhe 
dozvoljeno njihovo tretiranje (po realizaciji) u neto iznosu. To implicira da se iz bilansa 
stanja najee ne moe videti ukupan (bruto) iznos odloenih poreskih obaveza. Ukoliko 
su odloena poreska sredstva vea od odloenih poreskih obaveza, tada ak izostaje bilo 
                                                
225 Pitanja konceptualne doslednosti, kao i potpune versus delimine primene odloenih poreza detaljno su 
obraena u drugom poglavlju ovog rada.   
 258 
kakva informacija o odloenim poreskim obavezama u samom bilansu stanja. Kod 
multinacionalnih kompanija uobiajeno da je se u bilansu stanja istovremeno iskazuju i 
odloena poreska sredstva i odloene poreske obaveze, to je posledica razliitih poreskih 
pozicija u pojedinim poreskim jurisdikcijama. Negde kompanija poseduje neto odloena 
poreska sredstva, dok drugde ima neto odloene poreske obaveze.  
Informacije iz bilansa stanja dopunjuju obelodanjivanja o poreskim pozicijama u 
napomenama uz finansijske izvetaje, koja bi tebalo da budu ekstenzivna, pa su tako i 
najvredniji izvor u analitike svrhe. U napomenama se tako prua uvid u bruto iznos 
odloenih poreskih obaveza, ali i njihovu strukturu s obzirom na izvore iz kojih su 
generisane, odnosno privremene razlike koje su ih izazvale. Ovakvo dekomponovanje 
odloenih poreskih obaveza kljuno je za finansijsku analizu i zahteva se kako po 
MRS/MSFI, tako i po amerikim GAAP. Nivo detaljnosti ipak nije preciziran, pa se javlja 
prilina neujednaenost u izvetavanju, koja ne pogoduje korisnicima izvetaja.  
Poeljno bi bilo da se obezbeuje uvid u sve pojedinano znaajne izvore nastanka 
odloenih poreskih obaveza. Generalno gledano znaajne informacije su one ije bi 
izostavljanje ili pogreno navoenje moglo da utie na odluke korisnika finansijskih 
izvetaja. U amerikoj praksi, shodno sugestijama iz SEC, smatra se da je potrebno 
obelodaniti svaku komponentu, koja je jednaka ili vea od 5% bruto odloenih poreskih 
obaveza.226  
Odloene poreske obaveze najee nastaju kao posledica ranijeg priznavanja 
rashoda u poreskom bilansu u odnosu na bilans uspeha ili ranijeg priznavanja prihoda u 
bilansu uspeha u odnosu na poreski bilans. Njihovo plaanje usledie u periodima kada 
poreski rashodi padnu ispod raunovodstvenih, odnosno kada poreski prihodi premae 
raunovodstvene. Najtipiniji izvor odloenih poreskih obaveza je viak poreske nad 
raunovodstvenom amortizacijom. Kod mnogih kompanija ovo je dominantan izvor 
odloenih poreskih obaveza. Na primer, u finansijskim izvetajima Coca-Cola Hellenic 
kompanije za 2010. godinu odloene poreske obaveze po osnovu amortizacije ine oko 
94% ukupnih odloenih poreskih obaveza (276,3 mil. evra/293 mil. evra).227  
                                                
226 A Roadmap to Accounting for Income Taxes, 2011, Deloitte Development LLC, pp. 187. 
227 Note 9, Coca-Cola Hellenic Consolidated Financial Statements 2010. 
 259 
Ovo ne iznenauje, jer da bi podstakla investiranje veina zemalja u poreske svrhe 
propisuje bru amortizaciju nego to je stvarni tempo prenoenja ekonomskih koristi 
osnovnih sredstava, koji opredeljuje izbor metode otpisa u raunovodstvene svrhe. Neretko 
se stoga nailazi na primere gde se prilikom finansijskog izvetavanja trokovi amortizacije 
utvruju primenom pravolinijske metode, dok se degresivna metoda koristi kod poreskog 
izvetavanja. Da li e se i u kojoj meri odloene poreske obaveze pa osnovu ovog tipa 
privremenih razlika pojaviti kod neke kompanije zavisi od karakteristika poreske 
jurisdikcije u kojoj kompanija posluje, ali i od karakteristika same kompanije.  
Mogunost da se uopte implementiraju razliite metode otpisa zavisi od odnosa 
poreskih i raunovodstvenih pravila izvetavanja, pa tako u onim poreskim jurisdikcijama 
gde se zahteva njihova podudarnost, izostaje povod za iskazivanje odloenih poreskih 
obaveza. U napomenama uz finansijske izvetaje Lufthanze za 2010. godinu se naglaava 
da od ove godine zahvaljujui izmenama zakona ne mora da postoji podudarnost poreske i 
raunovodstvene amortizacije, te se za avione, kao i neke druge komponenete osnovih 
sredstava prelo sa degresivne na pravolinijsku metodu otpisa, s obzirom da ona bolje 
odslikava obrazac troenja ekonomskih koristi ovih sredstava. Pojava razlike izmeu 
knjigovodstvene vrednosti i poreske osnovice pomenutih sredstava rezultovala je onda u 
kreiranju odloenih poreskih obaveza.228 Ovo nije bio sluaj u prethodnim godinama, kada 
su iznosi amortizacije bili jednaki.  
Meutim, ak i u jurisdikcijama gde se mogu obraunati razliiti iznosi 
amortizacije, neke kompanije slede poresku regulativu i u svrhe finansijskog izvetavanja. 
Iako jednostavnija ovakva praksa je prihvatljiva samo ako nije na utrb kvaliteta 
finansijskih izvetaja, tj. ako poreska pravila odgovaraju oekivanom veku upotrebe 
sredstva i nainu njegovog troenja. U suprotnom, drugaiji izbor metode otpisa je nuan, 
to vodi pojavi privremenih razlika.  
Iznos odloenih poreskih obaveza bie determinisan visinom poreske stope i 
veliinom privremenih razlika. Na ovaj drugi element kljuno utie nivo ulaganja u 
osnovna sredstva. One kompanije koje imaju vea ulaganja u otpisiva osnovna sredstva 
                                                
228 Note 2, Deutsche Lufthansa AG Financial Statements 2010. U prvom delu ovog rada ukazano je da je 
Nemaka bila primer zemlje sa usaglaenim izvetavanjem u komercijalne i poreske svrhe, ali da je ovakav 
pristup izmenjen u 2009. godini.  
 260 
imaju i vee privremene razlike i posledino odloene poreske obaveze. Kapitalno 
intenzivne industrije su one gde bi se onda moglo oekivati da ovaj tip odloenih poreskih 
obaveza bude znaajan. Na primer, kod avionske kompanije Air France- KLM na dan 
31.03.2011. (datum sastavljanja finansijskih izvetaja) odloene poreske obaveze po 
osnovu letake opreme iznose ak 1.091 miliona evra.229 Ako bi, radi aproksimacije, 
pretpostavili da je za utvrivanje poreskog efekta svih privremenih razlika po osnovu 
amortizacije primenjena poreska stopa u Francuskoj 34,43%, onda bismo doli do 
materijalnog iznosa privremenih razlika od 3.169 miliona evra.  
Odloene poreske obaveze koje proizlaze iz razlika u amortizaciji su posebno 
interesantne za finansijsku analizu. Iako se privremene razlike formirane na pojedinanim 
osnovnim sredstvima svakako ponitavaju, gledano na nivou kompanije privremene razlike 
na osnovnim sredstvima mogu u duem vremenskom intervalu da pokazuju tendenciju 
rasta. Ovakva situacija je uobiajena kod kompanija koje rastu i vre znaajna ulaganja u 
nova osnovna sredstva. ak i kad se rast uspori, dokle god se osnovna sredstva obnavljaju 
takvim tempom da ukupne originalne privremene razlike budu vee ili jednake iznosu 
povratnih razlika, saldo odloenih poreskih obaveza se nee smanjivati. Drugim reima, 
ove obaveze nee biti predmet plaanja.  
Uzmimo, radi lustracije, jedan primer gde je kompanija nabavila krajem 2004. 
godine opremu od 50.000 din., koja se u svrhe finansijskog izvetavanja otpisuje 
pravolinijskom metodom u periodu od 5 godina, dok se u poreske svrhe koristi ubrzana 
amortizacija. Neka je pri tome ovde re o nabavci maine za proizvodnju i pretpostavimo 
dalje da kompanija iri svoje poslovanje i svake godine nabavlja jo po jednu mainu po 
istoj nabavnoj ceni. Iznos privremenih razlika i njihov uticaj na odloene poreske obaveze 
prikazan je u Tabeli 2:  
 
 
                                                
229 Note 12.5., Air France KLM Financial Statements 2010-11. Iako nije eksplicitno navedeno da ove 
odloene poreske obaveze proistiu iz razlika u amortizaciji, posredno se moe zakljuiti da je to najveim 
delom sluaj, jer se osnovna sredstva odmeravaju po istorijskom troku (nema privremenih razlika po osnovu 
revalorizacije) i nisu nastali nikakavi gubici usled obezvreenja ove imovine (izostaju privremene razlike po 
osnovu obezvreenja).  
 261 
Tabela 2 Ilustracija izraunavanja privremenih razlika i odloenih poreskih obaveza u 
sluaju konstantnog nivoa investiranja 
              *Odloene poreske obaveze su proizvod privremenih razlika i poreske stope od 20%. 
 
Sprovedeni obrauni u Tabeli 2 pokazuju da se odloene poreske obaveze 
postepeno poveavaju od 2005. do 2008. godine, pa se potom stabilizuju na nivou od 6.667 
din.  Ovo je posledica injenice da je od 2009. godine poveanje odloenih poreskih 
obaveza po osnovu dve poslednje nabavljene maine jednako smanjenju odloenih poreskih 
obaveza po osnovu prve dve nabavljene maine. Ponitavanje privremenih razlika stvorenih 
usled razliite raunovodstvene i poreske amortizacije prve dve maine, koje bi trebalo da 
vodi plaanju odloenih poreza u potpunosti je neutralisano stvaranjem u istom iznosu 
novih oporezivih privremenih razlika (na dve poslednje nabavljene maine). Iznos 
odloenih poreskih obaveza tako ostaje nepromenjen u svim narednim godinama dokle god 
se investiranje vri u istom obimu, tj. nabavlja jedna maina svake godine i po istoj ceni, 
kao i pod pretpostavkom da se poreska stopa i regulativa ne menjaju. 
Godina Oprema KV PO Privremene 
razlike 
 
OPO* 	 OPO 
2005 1. maina 40.000 33.333   6.667 1.333 + 1.333 
2. maina 40.000 33.333   6.667 1.333 + 1.333 
1. maina 30.000 20.000 10.000 2.000    + 667 
2006 
ukupno 70.000 53.333 16.667 3.333 + 2.000 
3. maina 40.000 33.333   6.667 1.333 + 1.333 
2. maina 30.000 20.000 10.000 2.000    + 667 
1. maina 20.000 10.000 10.000 2.000        0 
2007 
ukupno 90.000 63.333 26.667 5.333 + 2.000 
4. maina 40.000 33.333   6.667 1.333 + 1.333 
3. maina 30.000 20.000 10.000 2.000    + 667 
2. maina 20.000 10.000 10.000 2.000        0 
1. maina 10.000   3.333   6.667 1.333     - 667 
2008 
ukupno 100.000 66.667 33.333 6.667 + 1.333 
5. maina 40.000 33.333   6.667 1.333 + 1.333 
4. maina 30.000 20.000 10.000 2.000    + 667 
3. maina 20.000 10.000 10.000 2.000        0 
2. maina 10.000   3.333   6.667 1.333     - 667 
1. maina 0 0 0 0    -1.333 
2009 
ukupno 100.000 66.667 33.333 6.667         0 
6. maina 40.000 33.333   6.667 1.333 + 1.333 
5. maina 30.000 20.000 10.000 2.000    + 667 
4. maina 20.000 10.000 10.000 2.000        0 
3. maina 10.000   3.333   6.667 1.333     - 667 
2. maina 0 0 0 0    -1.333 
2010 
ukupno 100.000 66.667 33.333 6.667         0 
 262 
Moe se onda zakljuiti da u ovoj situaciji ne dolazi niti e doi do plaanja 
odloenih poreza. To bi bio sluaj i ako bi kompanija u narednim godinama poveavala 
nabavke maina ili se suoila sa rastom trokova njihove nabavke. Tada bi originalne 
oporezive privremene razlike ak prevazilazile povratne, to bi vodilo porastu odloenih 
poreskih obaveza, a nikako njihovom smanjenju i plaanju.  
Imajui u vidu kako faktor investiranja utie na odloene poreske obaveze po 
osnovu amortizacije, neophodno ih je analizirati sa ciljem da se procene izgledi njihovog 
(ne)izmirenja u doglednoj budunost. Ukoliko nije verovatno da e biti izmirene, u 
analitike svrhe njihov tretman kao obaveza ne bi bio relevantan, jer bi vodio precenjivanju 
buduih novanih odliva za poreska plaanja.230 Budui da bi izostajalo njihovo 
servisiranje, to nije karakteristino za druge pozicije obaveza (pogotovo bez plaanja bilo 
kakvog interesa), razumno ih je tretirati kao «kvazi» sopstveni kapital i reklasifikovati iz 
obaveza u sopstveni kapital prilikom ocene finansijskog leverida.  
Najvei izazov za analitiare predstavlja procena budueg kretanja odloenih 
poreskih obaveza. Vie faktora mora se uzeti u obzir. Ako se, na primer, ve niz godina ove 
obaveze kontinuelno poveavaju i ukoliko je realno oekivati da se investiranje nastavlja na 
konstantnom ili konstantno rastuem nivou onda se moe zakljuiti da postoji tendencija 
njihovog neizmirenja. Meutim, za izvoenje konane procene neophodno je uvek skenirati 
i poresko okruenje, odnosno poresku regulativu. Promene u regulativi, bilo da je re o 
promeni poreske stope ili neke druge odredbe poreskih zakona, nisu retka pojava, a mogu 
se znaajno odraziti na iznos odloenih poreza. Kada poreskim propisima ne bi bila vie 
predviena pogodnost u vidu ubrzane amortizacije, kumuliranje odloenih poreskih 
obaveza bi izostalo, pa bi ove obaveze poele da dospevaju na plaanje. Ovakav scenario 
ipak nije mnogo verovatan. Sa druge strane, promene u poreskim stopama se mogu 
oekivati.  
Uzmimo, kao primer, da se smanjuje poreska stopa u jurisdikciji, gde kompanija 
posluje. Odloeni porezi bie onda plaeni po manjoj stopi, pa se odloene poreske obaveze 
u bilansu stanja koriguju na nie. Iako bi u ovom sluaju dolo do prekida trenda rasta u 
                                                
230 Za potrebe finansijskog izvetavanja prihvaeno je priznavanje punog iznosa odloenih poreskih obaveza, 
s obzirom da ovakav pristup ima odreene prednosti, ali i dalje je ovo pitanje prilino kontraverzno. Vie o 
potpunoj versus deliminoj alokaciji poreza pogledati u drugom poglavlju rada.  
 263 
odloenim poreskim obavezama i njihovog smanjenja, to ne bio argument u prilog njihovog 
tretmana kao obaveza, nego upravo suprotno. Za iznos smanjenja obaveza poveao bi se 
sopstveni kapital, jer ovakvo smanjenje ne bi imalo za posledicu novane odlive. Ovaj deo 
obaveza bi definitivno poprimio karakter sopstvenog kapitala. Dok se za potrebe 
finansijskog izvetavanja izmene u poreskim propisima koriste tek kada su usvojene ili 
gotovo usvojene, kvalitetna finansijska analiza zasniva se na anticipiranju promena u 
poreskoj regulativi kako bi se blagovremeno sagledao njihov efekat na odloene poreze.  
Kod kompanija koje su u ekspanziji uobiajeno je poveanje odloenih poreskih 
obaveza po osnovu amortizacije. Ipak realno je oekivati da u jednom momentu doe do 
usporavanja rasta i do veih povratnih u odnosu na originalne razlike na osnovnim 
sredstvima, pa bi odloeni porezi poeli da dospevaju na naplatu. Meutim, i tada bi po 
pravilu samo jedan deo odloenih poreza bio plaen, jer ukoliko se nastavi ulaganje u 
osnovna sredstva kreirae se i dalje nove oporezive razlike, koje e delimino neutralisati 
povratne razlike. U onoj meri u kojoj se plaanja oekuju potvruje se karakter obaveza za 
odloene poreske obaveze, te one tako treba i da se tretiraju u analizi - kao prave obaveze. 
Ako se plaanja oekuju tek po proteku dueg vremenskog perioda onda bi bilo ekonomski 
realnije da se ove obaveze odmere po sadanjoj vrednosti buduih plaanja, umesto da se 
koristi nominalni nediskontovani iznos. Diskontovanje pre iz praktinih razloga, a ne 
konceptualnih uglavnom nije dozvoljeno u svrhe finansijskog izvetavanja, ali to nije 
prepreka da se koristi u finansijskoj analizi.  
Stadijum u razvoju kompanije, ali i ekonomsko okruenje u kojem kompanije 
posluju  odraava se na trend odloenih poreskih obaveza. Tako je, na primer, dug period 
prosperiteta u SAD uticao da odloene poreske obaveze kod mnogih kompanija, pre svega 
u kapitalno-intenzivnim delatnostima, kontinuelno rastu ili se bar ne smanjuju. Retki su bili 
primeri plaanja odloenih poreza.231 Meutim, sada je globalno gledano u velikoj meri 
prisutan suprotan trend, tj. smanjenje odloenih poreskih obaveza usled razvoja ekonomske 
krize, koja je poslednjih godina znaajno pogodila svetsku privredu i dovela do manjeg 
obima investicija. 
                                                
231 Comiskey E., Mulford C., 2000, Guide to Financial Reporting and Analysis, John Wiley and Sons, pp. 
205. Autori navode samo nekoliko primera kada su iz odreenih razloga neke industrije bile izloene 
nepovoljnijim okolnostima poslovanja, te je usledilo plaanje odloenih poreskih obaveza. 
 264 
Smanjenje ulaganja u osnovna sredstva najee je signal da e u skorijoj 
budunosti odloeni porezi (u odreenoj meri) da budu predmet plaanja. Ipak i tada moe 
izostati uticaj odloenih poreskih obaveza na novane tokove. Ako smanjenje investicija 
bude posledica pogoranja performansi poslovanja kompanije, onda se moe desiti da se 
pojave vee povratne od originalnih oporezivih razlika na osnovnim sredstvima u 
periodima kada kompanija uopte ne ostvaruje oporezivu dobit, nego naprotiv iskazuje 
gubitak u poreskom bilansu. Tada ne dolazi do poreskih plaanja, te smanjenje odloenih 
poreskih obaveza nee imati nikakve novane posledice po kompaniju.  
Analiza formiranih privremenih razlika po jednom osnovu treba naposletku da se 
dopuni sa analizom drugih stavki odloenih poreskih obaveza i sredstava, jer se porez na 
dobit plaa na konani iznos oporezive dobiti, a ne na njegove komponente. Mogue je tako 
da se smanjenje odloenih poreskih obaveza po osnovu amortizacije neutralie formiranjem 
odloenih poreskih obaveza po drugom osnovu. Nee onda biti efekata po oporezivu dobit i 
iznos poreskih plaanja. Agregatni iznos odloenih poreskih obaveza  ostae isti.   
Za sve znaajnije komponente odloenih poreskih obaveza korisno je da se 
sprovede analiza, koja e ukazati na verovatnou njihovog plaanja. Ukoliko je plaanje 
odreenog iznosa verovatno, potrebno je i da se proceni vreme plaanja, kako bi se mogla 
utvrditi sadanja vrednost odnosnih obaveza. Kod multinacionalnih kompanija esto 
materijalan izvor odloenih poreskih obaveza predstavljaju nerasporeeni dobici povezanih 
lica.  
Uzmimo kao ilustraciju kompaniju Apple. Jedina znaajna komponenta odloenih 
poreskih obaveza kod ove kompanije su obaveze proistekle iz nerasporeenih dobitaka 
inostranih zavisnih lica i na dan 25.09.2010. (dan sastavljanja izvetaja) one iznose 4.979 
mil. $. S obzirom da su ukupne obaveze kompanije 27.392 mil. $, iznos odloenih poreskih 
obaveza nije zanemarljiv.232 Za razliku od odloenih poreskih obaveza po osnovu 
amortizacije, obaveze koje proizilaze iz nerasporeenih dobitaka su neto jednostavnije za 
analizu, jer se iznos koji se ne oekuje da e biti plaen, usled permanentnog investiranja 
zarada, ne priznaje kao obaveza u finansijskim izvetajima. Na primer, kod kompanije 
                                                
232 Note 6, Apple Inc Financial Statements 2009-10. Izvetaji su sastavljeni u skladu sa amerikim GAAP. 
 265 
Apple na posmatrani dan bilansa iznos nepriznatih obaveza po ovom osnovu je procenjen 
na 4 milijarde $.  
Prihvaeni princip izvetavanja je da priznavanje obaveza u vezi sa nerasporeenim 
dobicima sledi samo ako se oekuje da e se oporezive razlike u njihovoj osnovi ponititi u 
skorijoj budunosti. Povratne razlike su onda izvesne u nekoliko narednih godina, ali i u 
ovom sluaju moe da doe do istovremenog kreiranja novih originalnih razlika koje bi ih 
neutralisale. Ako se, na primer, oekuje i dalje profitabilno poslovanje povezanih lica i 
raspodela ostvarenih dobitaka u istom ili veem iznosu, ova komponenta odloenih 
poreskih obaveza moe da bude relativno stabilna ili da raste. Ispoljavanje ovakve 
tendencije ukazalo bi na bolju finansijsku strukturu kompanije nego to bi se moglo 
zakljuiti na bazi izvetajnih iznosa u bilansu stanja, jer obaveze ne bi zapravo bile predmet 
izmirivanja. Tek sa oekivanjima da e doi do smanjenja obaveza i poreskih plaanja 
trebalo bi utvrditi sadanju vrednost buduih plaanja i tretirati je kao deo obaveza.  
U izvetajima kompanije Apple za 2008/9, 2009/10. i 2010/11. godinu odloene 
poreske obaveze po osnovu nerasporeenih dobitaka zavisnih lica iznose 2.744 mil. $, 
4.979 mil $ i 8.896 mil. $, to ukazuje da istovremeno sa dospevanjem na naplatu ranije 
odloenih poreza iznosi novih odlaganja poreskih plaanja su jo vei, tako da je izraena 
progresija odloenih poreskih obaveza, a ne njihovo smanjenje.233 Ako bi dalja analiza 
ukazala da se trend rasta nastavlja i u narednom periodu, bilo bi adekvatnije da se ovi iznosi 
ne tretiraju kao obaveze u oceni solventnosti ve kao deo sopstvenog kapitala.  
Pored pomenutih izvora odloenih poreskih obaveza, u finansijskim izvetajima 
kompanija esto se nailazi na primere odloenih poreskih obaveza po osnovu amortizacije 
nematerijalnih ulaganja, nerealizovanih dobitaka na ulaganjima u hartije od vrednosti ili 
investicione nekretnine, revalorizacionih dobitaka na nekretninama, postrojenjima i opremi, 
kapitalizovanja odreenih rashoda, koji se odmah otpisuju u poreske svrhe itd. Ukoliko su 
iznosi ovih obaveza materijalni njihovo detaljnije istraivanje je potrebno. Za razliku od 
frekventnih transakcija, kod kojih je potrebno oceniti ta e se deavati sa agregatnim 
iznosom odloenih poreskih obaveza, transakcije koje se retko obavljaju pojedinano se 
analiziraju. Na primer, ako kompanija koristi raunovodstvenu politiku ponovnog 
                                                
233 Note 6, Apple Inc Financial Statements 2009-10 i Note 5 Apple Inc Financial Statements 2010-11. 
 266 
procenjivanja za odmeravanje zemljita i iskazuje znaajne revalorizacione dobitke, onda 
e postojati i odloene poreske obaveze, ije e plaanje uslediti u periodu prodaje ovog 
zemljita. Trebalo bi onda razmotriti da li se i kada oekuje prodaja (npr. usled naputanja 
odreenog regiona), kao i da li bi eventualna  prodaja bila praena novom kupovinom u 
istoj poreskoj jurisdikciji, to bi se moglo kvalifikovati za odlaganje poreskih plaanja do 
prodaje novog nabavljenog zemljita.  
Ukoliko se ne izvri analiza odloenih poreskih obaveza i njihovo podvajanje s 
obzirom na oekivane efekte po novane tokove, racia leverida nee dati pravi sliku 
finansijske strukture kompanije. Potcenjivanje kreditne sposobnosti kompanija usled 
nerealno uveanih obaveza (i umanjenog sopstvenog kapitala) imalo bi niz negativnih 
efekata po poslovanje. Poveanje trokova finansiranja je verovatna posledica, jer bi usled 
iskazane vee zaduenosti bila i vea percepcija rizika u vezi sa finansiranjem,  te vee 
kamate na pozajmljena sredstva, a pogotovo u sluaju da kompanija prekri neke granice 
zaduenja predviene postojeim ugovorima. Kompanija onda moe da propusti i neke 
profitabilne projekte, ili da ih finansira iz sopstvenih izvora, to je skuplje. 
 Detaljna analiza odloenih poreskih obaveza ipak esto u praksi izostaje, pa se one 
ili u celini tretiraju kao obaveze ili se u potpunosti ignoriu automatski pretpostavljajui da 
e se trend neplaanja iz ranijih perioda nastaviti. Prisutni su primeri banaka i drugih 
kreditora koji prilikom analiza finansijskih izvetaja svojih klijenata odloene poreske 
obaveze iskljuuju iz obaveza, ali sa druge strane ih ne tretiraju ni kao sopstveni kapital. 
Rejting agencija Standard and Poors takoe ne tretira odloene poreske obaveze kao dug, 
ali ih ukljuuje u netekuem iznosu u stalni kapital prilikom izraunavanja stope prinosa.234  
Treba imati u vidu da i u napomenama nije uvek pruen dovoljan obim informacija 
za kompletniju analizu. Iako je po MRS/MSFI potrebno da se obelodani za svaki tip 
privremenih razlika iznos povezanih odloenih poreskih obaveza, kompanije to ine na vrlo 
razliite naine. Dok je negde eksplicitno identifikovan izvor odloenih poreskih obaveza, 
na primer, da obaveze proistiu iz “Vika poreske nad raunovodstvenom amortizacijom”, 
drugde se iznosi odloenih poreskih obaveza povezuju sa pozicijama bilansa stanja, na 
                                                
234 White J., Sondhy A., Fried D., 2003, The Analyses and Use of Financial Statements, Third edition, Wiley, 
pp. 305. 
 267 
primer, obaveze koje proistiu iz privremenih razlika na poziciji “Nekretnina, postrojenja i 
opreme” ili na poziciji “Ostalih obaveza”. 
Ovakav prikaz je u skladu sa orijentacijom modela odloenih poreza ka bilansu 
stanja, ali na bazi njega ponekad nije jednostavno ili nije uopte mogue razluiti ta je 
dovelo do odlaganja poreza, jer se na nekim pozicijama bilansa stanja razlike mogu da 
formiraju po vie osnova, a korienje zbirnih pozicija poput “Ostala sredstva” ili “Ostale 
obaveze” predstavlja dodatni problem. Na primer, u finansijskim izvetajima BMW grupe 
za 2010. godinu navedeno je da se u strukturi odloenih poreskih obaveza iznos od 4 
milijarde evra (to predstavlja 32% ukupnih odloenih poreskih obaveza) javlja po osnovu 
pozicije Ostala tekua sredstva.235 Internim adresatima na raspolaganju je vie informacija, 
pa su i u poziciji da bolje procene trend odloenih poreskih obaveza. 
Moe se zakljuiti da stabilne ili rastue odloene poreske obaveze povoljno utiu 
na finansijsku strukturu kompanije, ali da ovakav trend moe da se izmeni, te je neophodan 
uvid u izvore njihovog formiranja kako bi se procenila verovatnoa njihovog daljeg 
obnavljanja. Za upravu kompanije je vano da blagovremeno utvrdi da e ove obaveze 
poeti da dospevaju na naplatu, kako bi se obezbedila adekvatna novana sredstva za 
njihovo izmirenje ili pronali naini za generisanje novih odlaganja.  
injenica je da su mogunosti odlaganja poreza ograniene poreskim propisima, ali 
evidentan je znaajan prostor u kojem kompanije konkretnim aktivnostima ili samim 
izborom raunovodstvenih politika mogu da utiu na iznose odloenih poreza.  
Eksploatacija mogunosti odlaganja poreza jedan je od najefikasnijih naina redukcije 
poreskog tereta, iako ovde nije re o definitivnom izbegavanju poreskih plaanja, nego 
samo o njihovom pomeranju u kasnije periode. Zadrani novac usled manjeg plaanja 
poreza moe da se iskoristi za neku produktivnu upotrebu koja e doneti kompaniji prinos 
do momenta kada bude trebalo da izvri poresko plaanje, te taj prinos predstavlja realnu 
poresku utedu koja se kreira odlaganjem poreza. Treba, pri tome, imati u vidu da se 
odlaganje poreza nee odraziti u poveanju neto dobitka (posle oporezivanja), jer se po 
modelu odloenih poreza odloeni porezi iskazuju kao komponenta rashoda po osnovu 
                                                
235 Note 14, BMW Group Financial Statements 2010. 
 
 268 
poreza na dobit u punom (nediskontovanom) iznosu. Odlaganje poreza onda ne dovodi ni 
do smanjenja efektivne poreske stope. Korisnost odlaganja manifestuje se u poveanom 
novanom toku. 
Pozitivni efekti odlaganja poreza jasni su u uslovima stabilnog poreskog okruenja. 
Meutim monitoring relevantne poreske regulative je neophodan, jer promena odreenih 
pravila, kao i poreskih stopa moe da poniti ili ojaa efekte odlaganja. Tako, na primer, u 
uslovima porasta poreskih stopa bie najvie pogoene kompanije koje poseduju znaajne 
iznose odloenih poreskih obaveza. Potencijalne poreske utede usled odlaganja mogu da 
budu dobrim delom izgubljene ili ak prevaziene porastom trokova. U tom smislu iznos 
konanih novanih odliva pri izmirenju odloenih poreskih obaveza manje je izvestan nego 
kod nekih drugih vrsta obaveza.  
Do sada smo akcenat u analizi obelodanjivanja o odloenim poreskim obavezama 
stavili na novane konsekvence ovih obaveza, ali informacije koje su pruene u 
napomenama mogu da poslue i u druge svrhe. S obzirom da se obelodanjuje struktura 
odloenih poreskih obaveza prema tipu privremenih razlika koje su ih izazvale, mogue je 
prikupiti informacije o odreenim aktivnostima firme ili promenama na nekim bilansnim 
pozicijama, koje moda nisu drugde u finansijskim izvetajima raspoloive. Na primer, 
priznavanje odloenih poreskih obaveza po osnovu nerasporeenih dobitaka zavisnih lica 
ili pak njihovo nepriznavanje ukazuje kakve su namere menadmenta matine kompanije u 
vezi sa ostvarenim dobicima zavisnih lica - da li se planira raspodela u skorijem roku ili 
reinvestiranje, kao i u kojim iznosima. Podaci o odloenim poreskim obavezama usled 
kapitalizacije trokova razvoja omoguavaju istovremeno uvid u veliinu investicija u 
razvoj. Iako ove informacije treba da se nau i u okviru drugih obelodanjivanja 
(obelodanjivanja o nematerijalnim ulaganjima), njihovo izostajanje moe se pravdati 
primenom principa materijalnosti, a ovaj princip nije lien subjektivog prosuivanja. 
Poreska obelodanjivanja tako mogu da budu dodatni izvor  inofrmacija. 
 Na bazi podataka u poreskim obelodanjivanjima mogu se ak unaprediti 
meukompanijske komparacije. Ako, na primer, konkurentske kompanije koriste razliite 
metode otpisa osnovnih sredstva, recimo jedna kompanija koristi pravolinijsku, dok druga 
koristi degresivnu metodu amortizacije, onda bi i pri realno jednakim zaraivakim 
 269 
performansama ove kompanije iskazale razliite periodine rezultate kao direktnu 
posledicu izabranih metoda otpisa. Podaci za preraunavanje trokova amortizacije na iznos 
dobijen alternativnom metodom najee nisu raspoloivi u finansijskim izvetajima.  
Meutim, pravila za utvrivanje poreske amortizacije (u istoj poreskoj jurisdikciji) 
jednaka su za sve kompanije. Iako poreska amortizacija ne mora da bude prava mera 
ekonomskog troenja osnovnih sredstava, njeno korienje umesto raunovodstvene 
amortizacije ima smisla u svrhe poreenja periodinih rezultata, jer se na taj nain eliminiu 
efekti upotrebe razliitih raunovodstvenih procena. Poreski bilans nije raspoloiv 
eksternim adresatima finansijskih izvetaja, ali se do iznosa poreske amortizacije moe doi 
ako je obelodanjen iznos odloenih poreskih obaveza po osnovu amortizacije.  
Pretpostavimo da su ove obaveze 1.500.000 din. i da je poreska stopa 30%. 
Privremene razlike usled amortizacije iznose onda 5.000.000 (1.500.000/0,30). Ako su 
trokovi amortizacije u bilansu uspeha 12.000.000 din., sledi da je poreska amortizacija 
17.000.000 din. (12.000.000+5.000.000).236 
 
2.1 Analiza odloenih poreskih sredstava 
 
Analiza odloenih poreskih sredstava otvara sutinski ista pitanja kao i analiza 
odloenih poreskih obaveza, tj. da li e i u kojoj meri po osnovu ovih pozicija doi do 
konkretnih novanih tokova, ali je analiza odloenih poreskih sredstava jo kompleksnija, 
jer njihovo bilansiranje podrazumeva upotrebu menaderskih procena u znaajnoj meri. 
Ova diskrecija moe da bude povod za ispoljavanje oportunizma, pa je u analizi odloenih 
poreskih sredstava neophodan kritiki pristup i preispitivanje realnosti pretpostavki na 
kojima su zasnovani prezentirani iznosi.  
U finansijskim izvetajima nekih kompanija naglaava se da su odloena poreska 
sredstva jedno od podruja gde su procene najvie koriene. Na primer, kod kompanije 
Air-France odloena poreska sredstva navedena su meu pozicijama gde su izvrene glavne 
                                                
236 Revsine L., Collins D., Johnson B, Amernic J., 2001, Financial Reporting and Analysis, Precentice Hall, 
pp. 656-657. Ova situacija ilustrovana je na primeru kompanija Motorola i Intel, gde je Motorola koristila 
ubrzanu amortizaciju, dok je Intel primenjivao pravolinijsku metodu otpisa osnovnih sredstava.  
 
 270 
procene pri sastavljanju finansijskih izvetaja.237 Kompanija Tojota ukljuuje ispravku 
vrednosti odloenih poreskih  sredstva u podruja najznaajnih procena.238 Proizilazi onda 
da kada su odloena poreska sredstva zastupljena u veim iznosima u finansijskim 
izvetajima, njihovo precenjivanje ili potcenjivanje moe ozbiljno da narui potenu 
prezentaciju finansijskih izvetaja, te je paljiva analiza odnosnih pozicija neophodna. 
Jedna analiza kompanija ukljuenih u nemaki berzanski indeks Dax 30239 pokazala je da 
vrednost odloenih poreskih sredstava stie i do 40% iznosa sopstvenog kapitala, to 
ukazuje na materijalnost ovih pozicija.240 
Iako se porez na dobit pre povezuje sa pozicijama rashoda i obaveza, primena 
modela odloenih poreza dovodi esto do priznavanja nemalih iznosa sredstava u bilansu 
stanja. Odloena poreska sredstva su ak kod mnogih kompanija vea od odloenih 
poreskih obaveza, pa su ove kompanije u poziciji neto odloenih poreskih sredstava. To je 
gotovo redovna pojava kod kompanija koje nisu kapitalno intenzivne pa izostaju vei iznosi 
odloenih poreskih obaveza po osnovu amortizacije. Postoji vie razloga za ovakvu pojavu.  
Najpre, postoji dosta situacija u kojima se rashodi priznaju ranije u raunovodstvene 
nego u poreske svrhe. Da bi se spreilo precenjivanje imovine u finansijskim izvetajima i 
time dovoenje u zabludu korisnika ovih izvetaja u pogledu resursa kojima kompanije 
raspolau, raunovodstveni princip opreznosti podrazumeva da se u svim sluajevima kada 
je oekivani priv ekonomskih koristi po osnovu nekog sredstva manji od njegove 
knjigovodstvene vrednosti izvri otpis date imovine na realizivu vrednost. Istovremeno se u 
bilansu uspeha priznaju gubici usled njenog obezvreenja, iako e se ovi gubici 
objektivizirati tek u nekom narednom periodu prilikom realizacije odnosnih sredstava. 
Gubici usled obezvreenja imovine se uobiajeno pojavljuju u bilansu uspeha i u 
periodima redovnog poslovanja, ali njihovo prisustvo je naroito izraeno u periodima 
recesije ili ekonomskih kriza, jer se tada iznos nenaplativih potraivanja, obezvreenih 
zaliha ili obezvreenih osnovnih sredstava jo vie poveava. Meutim, ovi gubici s 
                                                
237 Note 3, Air France KLM Financial Statements 2010-11. 
238 Note 2, Toyota Financial Statements 2010. 
239 Dax indeks (Deutscher Aktien Index) se obraunava na bazi 30 najveih nemakih korporacija, ije se 
akcije kotiraju na frankfurtskoj berzi. 
240 B. Erle, 2006, “Tax Risk Management and Board Responsibility”, Tax and Corporate Governance 
Symposium, Max Planck Institute for Intellectual Property, Competition and Tax Law, pp. 7. 
 271 
obzirom na njihov obraunski karakter ne priznaju se, po pravilu, u poreskom bilansu do 
njihove realizacije, pa su izvor odbitnih privremenih razlika izmeu raunovodstvene i 
oporezive dobiti i vode priznavanju odloenih poreskih sredstava. Obezvreenje kao 
ishodite za odloena poreska sredstva je naroito aktuelizovano sa donoenjem 
raunovodstvenih standarda koji reguliu ovu problematiku, s obzirom na formalizovanje 
zahteva u pogledu provere i merenja eventualnog umanjenja vrednosti.  
Drugi tip obraunskih pozicija rashoda koji se najee kasnije, tek po konkretnim 
novanim odlivima, tretira kao odbitak pri odmeravanju oporezive dobiti, jesu rashodi 
rezervisanja. Znaajni iznosi odloenih poreskih sredstava mogu da budu rezultat ranijeg 
priznavanja ovih rashoda u finansijskim izvetajima. Ovo se posebno odnosi na 
rezervisanja po osnovu restrukturiranja, jer sve vei pritisak konkurencije i borba za 
opstanak ili vee profite tera kompanije na radikalnije promene i ulaenje u obimne 
programe restrukturiranja. Rezervisanja formirana i po drugim osnovama, kao na primer 
rezervisanja u vezi sa sudskim sporovima ili rezervisanja za date garancije, takoe su dosta 
prisutan izvor odloenih poreskih sredstava.  
Jo jedan primer ranijeg priznavanja rashoda u bilansu uspeha javlja se kod 
primanja zaposlenih. Finansijsko-raunovodstveni pristup primanjima zaposlenih bazira na 
principu da ova primanja treba da se priznaju kao troak u onim periodima u kojima je 
zaposleni radei za kompaniju (pruajui svoje “usluge”) stekao pravo, tj. zaradio odnosna 
primanja, a ne u periodu kada e mu ona biti i efektivno isplaena. Na primer, ako 
kompanija ima penzijski plan ili obezbeuje svojim zaposlenima druga primanja po 
prestanku radnog odnosa (plaanje zdravstvenih usluga itd.), priznavanje trokova nee biti 
odloeno do novanih isplata, nego se ova (odloena) primanja (kao i tekua) smatraju 
kompenzacijom za tekui rad i terete stoga rezultat tekueg perioda.  
U poreske svrhe priznavanje ovih trokova je uobiajeno na gotovinskoj osnovi, pa 
kompanija nema tekue ve odloene poreske koristi. Slino je i sa drugim primanjima 
zaposlenih. Otpremnine se priznaju u bilansu uspeha kada se kompanija obavee na njihovu 
isplatu, to obino prethodi periodu ili periodima isplate. Opcije na akcije zaposlenima se 
ukljuuju kao rashod u bilans uspeha godinama pre nego to nego to se po tom osnovu 
 272 
dobiju poreski odbici. Ne udi onda to su primanja zaposlenih jedan od najaktuelnijih 
izvora odloenih poreskih sredstava. 
Kreiranju odloenih poreskih sredstava doprinosi i proteiranje fer vrednosti za 
bilansiranje odreenih pozicija imovine, pre svega finansijskih sredstava. U sluajevima 
kada se po osnovu promene vrednosti ovih pozicija javljaju gubici (priznati u bilansu 
uspeha ili sopstvenom kapitalu), dolazi do odbitnih privremenih razlika, jer e priznavanje 
gubitaka u poreskom bilansu tek naknadno uslediti. 
Pored navedenih komponenti odloenih poreskih sredstava koje su posledica 
prihvatanja gotovinske osnove za odbitke u poreskom bilansu u odnosu na obraunski 
pristup rashodima u finansijskom raunovodstvu, veoma zastupljeni izvori odloenih 
poreskih sredstava su prenosi gubitaka, kao i neiskorienih poreskih kredita u naredne 
obraunske periode.  
Na prvi pogled moe se uiniti da su odloena poreska sredstva po osnovu gubitaka 
svojstvena samo kompanijama koje su u ozbiljnim potekoama, ali ovakav tip odloenih 
poreskih sredstava moe zapravo da se pojavi i kod profitablnih kompanija i to iz dva 
razloga. U poreske svrhe pravi se razlika izmeu redovnih (poslovnih) prihoda i rashoda i 
kapitalnih dobitaka i gubitaka, pri emu je saldiranje doputeno samo za stavke istog 
karaktera. Kao posledica ovakvog pristupa moe se desiti da kompanija koja iskazuje 
(znaajnu) raunovodstvenu i oporezivu (redovnu) dobit, ali ima viak kapitalnih gubitaka 
and kapitalnim dobicima, u okviru odloenih poreskih sredstava bilansira iznos po osnovu 
prenosa kapitalnih gubitaka unapred. Takoe kod kompanija koje posluju u vie poreskih 
jurisdikcija nemogunost iskorienja gubitaka iz jedne jurisdikcije za umanjenje dobitaka 
u drugim jurisdikcijama uslovila bi istovremeno plaanje poreza (u jurisdikciji gde je 
ostvaren dobitak) uz iskazivanje odloenih poreskih koristi po osnovu neiskorienih 
gubitaka.  
U zemljama gde su predvieni vei poreski podsticaji putem odobravanja poreskih 
kredita moe se oekivati da ovi krediti ne budu u potpunosti iskorieni u tekuem 
periodu, pa se neiskorieni iznosi javljaju kao (potencijalni) izvor buduih poreskih koristi 
(sredstava). Dok neke kompanije detaljnije obelodanjuju komponente odloenih poreskih 
sredstava, te posebno prikazuju iznose koji potiu iz prenosa kredita unapred od iznosa koji 
 273 
su posledica prenosa gubitaka unapred, pa ak i ovu komponentu razlau u zavisnosti da li 
je re o poslovnom ili kapitalnom gubitku, esti su, sa druge strane, primeri da se 
neiskorieni poreski gubici i krediti tretiraju kao jedan izvor. Analitiki uvid time se 
ograniava.  Na primer, u sluaju da se predvia promena poreske stope ne bi bilo 
izvodljivo da se proceni efekat po iznos ove komponente i dobitka posle oporezivanja, jer 
bi se odloene poreske koristi po osnovu gubitaka promenile, dok se na poreske koristi po 
osnovu poreskih kredita promena poreske stopa ne odrava.  
Analiza odloenih poreskih sredstava mora da uvai specifinosti ovog tipa 
sredstava kako bi se sagledao njihov realni uticaj na priliv ekonomskih koristi, odnosno 
umanjenje buduih poreskih plaanja. Vana odlika ovih sredstava je da su neopipljivog tj. 
nematerijalnog karaktera i uz to neodvojiva (ne mogu se prodati, iznajmiti, razmeniti, 
raspodeliti…) od konteksta konkretne kompanije koja ih poseduje, te se njihova vrednost 
ne moe zasebno utvrditi i realizovati. Ni za kompaniju koja je u poziciji da stekne 
odloena poreska sredstva (jer ima gubitke, odbitne privremene razlike…) budua 
smanjenja poreskih plaanja nisu izvesna, s obzirom da se kao uslov realizacije poreskih 
uteda javlja ostvarenje dovoljne oporezive dobiti i to u odgovarajuim buduim periodima. 
Menadmentu se tako stavlja u zadatak da proceni kapacitet stvaranja oporezive dobiti, 
kako bi se u skladu sa tim utvrdio iznos odloenih poreskih sredstava za koji je verovatno 
da e biti realizovan i koji stoga treba i da bude priznat, jer e doneti ekonomsku korist 
kompaniji. Onaj deo sredstava za koji realizacija nije verovatna ne moe ni da bude 
predmet priznavanja.241  
Iako su profesionalnom regulativom predviene smernice za ocenu raspoloivosti 
budue oporezive dobiti, znaajna neizvesnost i kompleksnost procena o moguoj 
realizaciji odloenih poreskih sredstava neosporno uvodi subjektivnost pri odluivanju o 
iznosu i vremenu njihovog priznavanja.242 Ove odluke se, pri tome, odraavaju ne samo na 
izgled bilansa stanja, nego i na visinu neto dobitka posle oporezivanja, to otvara prostor za 
                                                
241 Ranije u radu je navedeno da ameriki GAAP zahtevaju priznavanje punog iznosa odloenih poreskih 
sredstava, ali se potom putem upotrebe rauna ispravke vrednosti, njihov bilansni iznos takoe svodi na 
realizivi deo, tj. deo za koji je “verovatnije da hoe nego da nee biti realizovan”. 
242 O pozitivnim i negativnim indikatorima mogunosti realizacije odloenih poreskih sredstava detaljno je 
pisano u drugoj glavi rada. 
 
 274 
njihovu instrumentalizaciju u svrhe oblikovanja iskazanog rezultata. Priznavanje odloenih 
poreskih sredstava tako poveava dobitak posle oporezivanja, dok njihovo nepriznavanje 
ima za posledicu smanjenje dobitka.243  
Neophodno je stoga u analizi preispitati dokaze na bazi kojih su odloena poreska 
sredstva priznata ili nisu priznata, kako bi se sagledala korektnost prezentiranih iznosa i 
eventualno izvela drugaija ocena o mogunostima realizacije ovih sredstava. S obzirom da 
se povraaj oporezivih privremenih razlika smatra najpouzdanijim izvorom oporezive 
dobiti, logino je oekivati da kompanije koje su u poziciji neto odloenih poreskih 
obaveza imaju vee mogunosti za realizaciju odloenih poreskih sredstava u odnosu na 
kompanije koje su u poziciji neto odloenih poreskih sredstava.244  
Ipak ne treba zaboraviti da je tek vremenska podudarnost povraaja oporezivih sa 
odbitnim razlikama garancija da e odloena poreska sredstva da budu realizovana. To ne 
mora da bude est sluaj, ako se ima u vidu da oporezive razlike u znaajnoj meri mogu da 
budu predmet permanentnog obnavljanja (npr. po osnovu amortizacije) dok se povraaj 
odbitnih privremenih razlika ne moe uvek izbei. Meutim, i u ovim uslovima ostaje 
mogunost da se odloena poreska sredstva realizuju, tako to e se namenski preduzeti 
akcije kojim e se ubrzati povraaj oporezivih razlika i time kreiranje oporezive dobiti. Na 
primer, da bi spreila neiskorienje kapitalnih gubitaka kompanija moe da proda hartije 
od vrednosti koje e doneti kapitalni dobitak.  
Kompanije koje nemaju dovoljne oporezive razlike, iji bi povraaj osigurao 
ostvarenje odloenih poreskih sredstava, mogu uprkos tome da imaju odline izglede za 
realizaciju ovih sredstava. Na primer, kod profitabilnih kompanija sa istorijom oporezivih 
dobitaka, koje su uspeno realizovale svoja odloena poreska sredstava u prolosti i kod 
kojih se i nadalje oekuju dobra ostvarenja, priznavanje odloenih poreskih sredstava u 
                                                
243 Najvei deo promena u odloenim poreskim sredstvima evidentira se preko bilansa uspeha, ali usled 
unutarperiodine alokacije poreza mogue je da neke promene ne utiu na bilans uspeha (nego se npr. 
obuhvataju direktno u sopstvenom kapitalu).  
244 Rezultati jedne studije na ovu temu pokazali su da je ispravka vrednosti odloenih poreskih sredstava 
evidentirana kod 43% kompanija sa neto odloenim poreskim obavezama u odnosu na 72% kompanija u 
pozicji neto odloenih poreskih sredstava. Prema: Comiskey E., Mulford C., 1994, “Evaluating Deferred Tax 
Assets: Some Guidance for Lenders”, Commercial Lending Review, pp. 12-25. 
 275 
punom iznosu je potpuno opravdano. Strategije poreskog planiranja takoe se eksploatiu 
od strane kompanija kako bi se obezbedila realizacija odloenih poreskih sredstava.   
Iako se ini da kompanije imaju mnogo naina da spree gubitak poreskih uteda 
sadranih u odloenim poreskim sredstvima, praksa pokazuje da se ovakve situacije ipak 
deavaju. Kompanije nekada nisu u mogunosti da kreiraju (dovoljnu) oporezivu dobit. U 
tom smislu postojanje poreskih gubitaka u tekuem i/ili prethodnim periodima moe 
ozbiljno da ugrozi relevantnost pretpostavke o ostvarenju oporezive dobiti u budunosti, pa 
je naroito osetljivo pitanje priznavanja odloenih poreskih sredstava u ovim okolnostima.  
Priznavanje moe da bude opravdano, ako je, na primer, gubitak bio prolaznog 
karaktera ili kompanija raspolae sa oporezivim privremenim razlikama, iji se povraaj 
oekuje, a time i kreiranje oporezive dobiti. Ako se i pored nedovoljnih oporezivih razlika i 
prisustva gubitaka, odloena poreska sredstva ipak priznaju, MRS/MSFI trae 
obelodanjivanje iznosa ovako priznatih sredstava kao i dokaza koji potkrepljuju odluku o 
priznavanju. Eksterni korisnici izvetaja imaju onda priliku da i sami prosude o 
opravdanosti ovakvog pristupa.  
Gotovo po pravilu kod kompanija koje poseduju odloena poreska sredstva po 
osnovu prenosa gubitaka unapred, to je pokazatelj postojanja poreskih gubitaka u ranijem 
periodu, prisutna su i nepriznata odloena poreska sredstva. Vai i obrnuto. Sa druge strane, 
na primer, kod kompanije Apple ne postoje u 2010. ni u 2009. godini nepriznata odloena 
poreska sredstva (ispravka vrednosti je nula), to i ne udi, jer uvid u strukturu odloenih 
poreskih sredstava kod ove kompanije pokazuje da ona nema sredstava po osnovu prenetih 
gubitaka, pa izostaje negativan dokaz (postojanje ranijih poreskih gubitaka) u vezi sa 
priznavanjem odloenih poreskih sredstva.245 
U pogledu nepriznatih odloenih poreskih sredstava obelodanjuje se iznos 
privremenih razlika, neiskorienih poreskih gubitaka i kredita za koje odloena sredstva 
nisu priznata kao i vremensko ogranienje za njihovo eventualno korienje. Moe se 
oekivati da nepriznavanje usledi najveim delom za neiskoriene gubitke i kredite, jer je 
u veini zemalja ogranien vremenski period u kojem se ove stavke mogu koristiti za 
umanjenje oporezive dobiti. to se odbitnih privremenih razlika tie njihov povraaj u 
                                                
245 Note 6, Apple Inc Financial Statements 2009-10. Izvetaji su sastavljeni u skladu sa amerikim GAAP. 
 276 
periodu kada nema oporezive dobiti transferisao bi ih u gubitak, iji bi rok iskorienja tada 
poeo da tee, te se raspoloivi period za realizaciju odnosnih poreskih koristi prolongira.  
ini se da je vea panja i u izvetavanju i u reviziji izvetaja posveena priznatim, 
(nego nepriznatim) iznosima odloenih poreskih sredstava sa ciljem da se ne dozvoli 
njihovo precenjivanje. Meutim, menadment moe da bude sklon upravo potcenjivanju 
priznatih iznosa, kako bi u narednim periodima sebi ostavio mogunost da naknadnim 
priznavanjem ovih sredstava ili njihovom realizacijom podigne iznos neto dobitka posle 
oporezivanja ili obezbedi njegov ujednaeniji iznos u nizu godina.  
Ako, na primer, kompanija nije priznala odloena poreska sredstva po osnovu 
kapitalnih gubitaka, a pokazuje se da se koristi realizuju, to moe biti indikator da je 
prisutno upravljanje iskazanim dobitkom, kako bi se obezbedio njegov stabilniji trend. 
Umesto da se poreske koristi od nastalog gubitka priznaju u jednoj godini (godini nastanka 
gubitka) njihovo priznavanje protegnue se na vei broj perioda u kojima se ostvaruju 
kapitalni dobici.246  
Iako se retko u okviru komponenti rashoda po osnovu poreza na dobit eksplicitno 
obelodanjuju iznosi koristi (umanjenja rashoda po osnovu poreza na dobit) koji su 
posledica ranije nepriznatih odloenih poreskih sredstava, ovakve informacije mogu se 
dobiti iz obaveznog obelodanjivanja o uzrocima razlika izmeu efektivne i nominalne 
poreske stope (odnosno iskazanog iznosa rashoda po osnovu poreza na dobit i prozvoda 
raunovodstvenog dobitka i nominalne poreske stope), jer bi se ove poreske koristi odrazile 
na smanjenje efektivne poreske stope.  
Detaljnije informacije o nepriznatim odloenim poreskim sredstvima kompanije 
retko pruaju, pa je i analiza ovih iznosa na bazi javno raspoloivih podataka teko 
izvodljiva, pogotovo kada kompanije posluju u u vie poreskih jurisdikcija. Na primer, 
kompanija Nestle objavila je da je na dan 31.12.2010. godine iznos nepriznatih odloenih 
poreskih sredstava 544 miliona CHF, i da je ovaj iznos posledica odbitnih privremenih 
razlika, neiskorienih poreskih gubitaka i kredita u iznosu od 1.980 mil. CHF, kojima rok 
                                                
246 Comiskey E., Mulford C., 2000, Guide to Financial Reporting and Analysis, John Wiley and Sons, pp 
227-228. 
 
 277 
iskorienja istie prema sledeem rasporedu: u toku jedne godine za iznos od 56 mil. CHF, 
izmeu dve i pet godina za iznos od 276 mil. CHF i preko pet godina za 1.648 mil. CHF.247  
Za razliku od ove kompanije, u napomenama uz svoje finansijske izvetaje BMW 
navodi detaljniju elaboraciju nepriznatih odloenih poreskih sredstava (odnosno ispravke 
vrednosti), pa se navodi da je na dan 31.12.2010. godine iznos kapitalnog gubitka u Velikoj 
Britaniji ostao nepromenjen u odnosu na prethodnu godinu i iznosi 1,9 milijardi evra, kao i 
da su potencijalna odloena poreska sredstva po ovom osnovu 516 mil. evra. Ova sredstva 
se u potpunosti smatraju nerealizivim, jer se ne oekuju kapitalni dobici koji bi omoguili 
njihovo iskorienje. Naglaava se, pri tome, da kapitalni gubici nisu povezani sa tekuim 
poslovnim operacijama.248  
U svakom sluaju, iz obelodanjivanja o efektivnoj poreskoj stopi, mogue je 
sagledati u kojoj se meri procene menjaju odnosno ostvarenja razlikuju od izvrenih 
procena, to svakako moe da bude posledica i objektivnih promena u poslovnim 
okolnostima, kao i nesavrenosti izvedenih procena, ali i indikator aktivnosti usmerenih na 
korienje procena kako bi se na eljeni nain uticalo na izgled finansijskih izvetaja.  
Priznati deo odloenih poreskih sredstava uveava imovinu kompanija i posledino 
njihov sopstveni kapital. Tek sa uvoenjem modela odloenih poreza kompanije koje su 
oekivale budue poreske utede bile su u prilici da iskau ovu vrstu aktive u svom bilansu 
stanja. Poveanje sopstvenog kapitala i smanjenje racia zaduenosti u nekim sluajevima 
umnogome su poboljali ocenu finansijske sigurnosti kompanija. Pozitivno iskustvo sa 
novom praksom izvetavanja imale su, na primer, japanske banke koje su se u vreme 
uvoenja odloenih poreza borile sa znaajnim gubicima i erozijom sopstvenog kapitala. 
Istraivanje efekata odloenih poreza na pet japanskih bankarskih grupa u periodu od 2002. 
do 2004. godine pokazalo je da su ove finansijske grupe uspele da upravo zahvaljujui 
priznavanju znaajnih odloenih poreskih sredstava poveaju knjigovodstveni iznos 
sopstvenog kapitala i obezbede da pokazatelj adekvatnosti kapitala pree postavljeni limit 
(koji je tada prema Bazelu I iznosio 8%). Bez iskazivanja ovih sredstava sopstveni kapital 
                                                
247 Note 14.4. Consolidated Financial Statements of the Nestle Group 2010. 
248 Note 14, BMW Group Financial Statements 2010. 
 
 278 
ne bi bio na odgovarajuem nivou s obzirom na rizinu bilansnu i vanbilansnu aktivu koju 
su banke posedovale.249 
I dalje je ipak aktuelno pitanje koliko su odloena poreska sredstva zaista sredstva i 
u kojoj meri e doneti oekivane ekonomske koristi kompanijama. Ako se i ostavi sa strane 
problem mogue manipulacije prezentiranim iznosima, mada nije lako ni za revizore, a 
pogotovo eksterne korisnike izvetaja da ocene adekvatnost menaderskih pretpostavki, 
injenica je da se ova sredstva esto realizuju tek po proteku duih vremenskih perioda, to 
upuuje da je njihov iznos u finansijskim izvetajima usled odsustva diskontovanja realno 
precenjen. U analitike svrhe relevantnije je koristiti sadanju vrednost oekivanih buduih 
novanih tokova.  
Kao i kod odloenih poreskih obaveza, odreene komponente odloenih poreskih 
sredstava ne pokazuju tendenciju realizacije, nego su prisutne u istim ili rastuim iznosima 
iz perioda u period. Na ovim pozicijama dolazi do nastanka povratnih razlika, ali se njihov 
efekat neutralie istovremenim kreiranjem novih originalnih razlika. U ovakvim 
sluajevima, odloena poreska sredstva ne doprinose prilivu resursa i faktiki su znak 
slabije finansijske pozicije nego to bi se moglo zakljuiti na bazi finansijskih izvetaja. U 
finansijskoj analizi opravdano ih je onda iskljuiti iz ukupne imovine, a to se onda odraava 
i na redukciju iznosa sopstvenog kapitala. 
Ovakav tretman po pravilu nije adekvatan za celokupna odloena poreska sredstva, 
nego tek istraivanje komponenti odloenih poreskih sredstava treba da omogui 
razdvajanje onih kod kojih se realizacija ne oekuje od onih gde je realizacija verovatna. U 
prvoj grupi su odloena poreska sredstva koja nastaju kao posledica ponavljajuih dogaaja 
ili aktivnosti, pa su to najee sredstva u vezi sa rezervisanjima za date garancije, 
ispravkama vrednosti potraivanja (naroito kod finansijskih institucija), penzijama i 
drugim naknadama po penzionisanju itd. Nivo ovih sredstava obino raste sa rastom 
kompanije (obimom prodaje, brojem zaposlenih…), tako da se efekti po umanjenje 
poreskih plaanja stalno odlau.  
                                                
249 Gee M. A., Mano T., 2006, ”Accounting for Deferred Tax in Japanese Banks and the Consequences for 
Their International Operations”, ABACUS, Vol. 42, No. 1. 
  
 279 
Trend ovih pozicija mora ipak da se prati, jer na primer pad u obimu prodaje moe 
dovesti do realizacije odloenih poreskih sredstava, tj. umanjenja tekue poreske obaveze, 
ako ima za rezultat vee isplate po ranije datim garancijama nego to su obraunati rashodi 
rezervisanja po osnovu tekue prodaje. Takoe isplate penzija i drugih naknada mogu sa 
porastom broja penzionera u nekom periodu prevazii iznos ove vrste trokova koji se 
obraunava po osnovu tekuih usluga (rada) zaposlenih, ime bi poela realizacija 
odloenih poreskih koristi.  
Drugi tip odloenih poreskih sredstava su ona koja su rezultat jednokratnih, 
nefrekventnih dogaaja, kao to su sudski sporovi i restrukturiranje. Kod ovog tipa 
odloenih poreskih sredstava povratne razlike se pojavljuju obino u bliskoj budunosti i 
njihov uticaj na novane tokove moe da bude znaajan, te nikako ne bi smeo da se 
zanemari.  
Tretman odloenih poreskih sredstava u finansijskoj analizi, posebno od strane 
kreditora, retko je studiozan. Ova sredstva se ili prihvataju u prezentiranim iznosima ili u 
potpunosti ignoriu. Interesantan je konzervativan pristup od strane bankarskih regulatornih 
tela, koja najee zahtevaju da se za iznos odloenih poreskih sredstava, koje banke 
poseduju, umanji njihov regulatorni kapital prilikom obrauna pokazatelja adekvatnosti 
kapitala. Ipak, vie empirijskih studija koje su sprovedene sa ciljem sagledavanja uticaja 
odloenih poreza na vrednovanje preduzea, pokazalo je njihovu relevantnost, ali uz 
uvaavanje verovatnoe realizacije, kao i vremenske vrednosti novca.250  
Na vrednost kompanija tako vie utiu one komponente odloenih poreza za koje se 
oekuje povraaj u skorijoj budunosti, nego one za koje se ne oekuje da budu skoro 
realizovane. Rezultat jednog od istraivanja je upravo da odloeni porezi nastali u vezi sa 
restrukturiranjem imaju u poreenju sa ostalim komponentama odloenih poreza najvei 
koeficijent pri vrednovanju, jer je njihova realizacija vrlo verovatna i oekuje se u kratkom 
roku. Isto istraivanje pokazalo je da se odloene poreske obaveze proizale iz razlika u 
amortizaciji gotovo u potpunosti ignoriu, to je odraavalo oekivanja investitora da e 
                                                
250 White J., Sondhy A., Fried D., 2003, op. cit., pp. 305-306. 
 
 280 
kompanije nastaviti sa ulaganjem u osnovna sredstva, ime se smanjuje verovatnoa pojave 
povezanih oporezivih iznosa251.   
Obelodanjivanja o odloenim poreskim sredstvima mogu da poslue ne samo za 
preciznije predvianje povezanih novanih tokova, nego i kao izvor drugih korisnih 
informacija. Tako, na primer, ako kompanija ima nepriznata odloena poreska sredstva po 
osnovu ranijih poslovnih gubitaka, to upuuje na menaderske procene o nedovoljnoj 
oporezivoj dobiti u narednim periodima (do isteka prava na korienje prenetih gubitaka). 
Moe se onda zakljuiti da e u datom periodu posmatrana kompanija biti u poziciji da ne 
plaa porez.252  
Poreski status neke kompanije moe da poslui kao indikator odreenih 
strategijskih ponaanja koja bi bila verovatna, pa prilikom analize svojih konkurenata 
preduzea su sklona da iskoriste i ove informacije. Ako kompanija ne plaa porez, onda 
nije ni motivisana da ulazi u transakcije koje nude poreske pogodnosti, pogotovo ako je re 
o transakcijama koje nose poveani rizik koji se upravo delimino kompenzuje poreskim 
olakicama. Mogue je i da kompanija pokua da sprei gubitak poreskih uteda tako to e 
kreirati oporezivu dobit na neki radikalniji nain, na primer prodajom precenjenih 
operativnih sredstava ili kupovinom kompanije koja je profitabilna.  
Iako izgleda nelogino, kompanija moe da bude u loijoj konkurentskoj poziciji 
kada ne plaa porez. Pretpostavimo, na primer, dve kompanije koje meusobno konkuriu i 
koje planiraju isti novani izdatak za reklamnu kampanju. Ukoliko je to iznos od 1.000.000 
din., za kompaniju koja je u zoni gubitka novani odliv pre i posle oporezivanja je isti, dok 
e kompanija, koja je oporezovana, primera radi, po stopi od 30%, na 1 din. potroen pre 
oporezivanja efektivno imati izdatak od 0,70 din. posle oporezivanja. To dalje znai da za 
budet od 1.000.000 din. ova kompanija zapravo moe na reklamnu kampanju da potroi 
1.428.571 din. (1.000.000/0,70) i ostvari potencijalno vee efekte po prodaju. Mogunost 
                                                
251 Amir E., Kirschenheiter M., Willard K., 1997, ”The Valuation of Deferred Taxes”, Contemporary 
Accounting Research 14 (Winter), pp. 597-622 
252 Ovo vai pod pretpostavkom da kompanija posluje u jednoj poreskoj jurisdikciji. Ako kompanija posluje u 
vie jurisdikcija, onda se ovakav zakljuak moe izvesti za pojedine jurisdikcije, ako su obelodanjivanja o 
nepriznatim sredstvima prikazana ralanjeno s obzirom na jurisdikciju na koju se odnose. 
 281 
korienja poreskih uteda koje nisu dostupne konkurenciji moe stoga predstavljati 
znaajnu konkurentsku prednost.  
Za kompanije koje imaju poreske gubitke i ne mogu da ih upotrebe ovi gubici su 
beskorisni, ali za profitabilne kompanije mogunost prenosa poreskih gubitaka unapred 
predstavlja vrlo poeljan poreski atribut, jer bi im omoguio redukcije buduih poreskih 
plaanja. Da bi stekle ovaj atribut i izbegle oporezivanje znaajnih dobitaka koje ostvaruju, 
one mogu da budu motivisane da izvre pripajanje preduzea sa gubicima. Veina drava 
dozvoljava uz odreene uslove da se na kompaniju sticaoca prenese pravo korienja 
kumuliranih gubitaka steene kompanije u svrhe umanjenja budue oporezive dobiti. 
Kompanije koje imaju velike poreske gubitke stoga su esto kandidati za preuzimanje. 
Identifikovanje ovakvih kompanija i poreskih uteda koje nose mogue je na bazi 
obelodanjivanja o odloenim poreskim sredstvima.253 
 
2.3. Analiza rashoda po osnovu poreza na dobit i efektivne poreske stope 
 
Analiza rashoda po osnovu poreza na dobit i njihovog odnosa sa raunovodstvenim 
dobitkom pre oporezivanja (efektivna poreska stopa) treba da omogui korisnicima 
finansijskih izvetaja da ocene tekue performanse kompanija u pogledu upravljanja 
poreskim teretom, ali i da zahvaljujui razumevanju prezentiranih iznosa unaprede 
projekcije rashoda po osnovu poreza na dobit za naredne periode, to e poboljati i 
projekcije dobitka posle oporezivanja, kao konanog ostvarenja i inputa u modelima 
vrednovanja kompanija. S obzirom na nejednakost tekue iskazanih rashoda i tekuih 
poreskih obaveza, neophodno je razmotriti i efekat ovih rashoda na novane odlive u 
tekuem i narednim periodima.   
Iako je model odloenih poreza obezbedio iskazivanje rashoda po osnovu poreza na 
dobit shodno poreskim posledicama tekue priznatih dogaaja i transakcija u finansijskim 
izvetajima, ovi rashodi, po pravilu, nisu jednaki proizvodu raunovodstvenog dobitka i 
                                                
253 Iako su poslednjih godina evidentna brojna pripajanja iskljuivo radi sticanja poreskih koristi, mnogi 
ekonomisti istiu negativne posledice ovakvih aranmana, s obzirom da porezi nisu jedini faktor kojim treba 
da se vode ovakve odluke. Vie pogledati: Stigliz J. (2004), Ekonomija javnog sektora, Ekonomski fakultet, 
str. 678-679.  
 282 
propisane (nominalne) poreske stope. Njihov iznos moe da bude vei ili manji, to upuuje 
da nominalna poreska stopa nije merilo stvarnog poreskog tereta koji kompanija snosi s 
obzirom na periodini rezultat koji je ostvarila. Delei iznos rashoda po osnovu poreza na 
dobit sa raunovodstvenim dobitkom dobija se efektivno poresko optereenje ovog 
rezultata, koje procentualno iskazano predstavlja efektivnu poresku stopu za posmatranu 
kompaniju. S obzirom da se sve poreske posledice (i tekue i odloene) nastalih dogaaja 
evidentiraju u periodu obuhvata ovih dogaaja u finansijskim izvetajima, onda odloeni 
porezi nisu razlog za odstupanja efektivne od nominalne poreske stope. Upravo 
obuhvatanje poreskih efekata privremenih razlika izmeu raunovodstvene i oporezive 
dobiti (odloenih poreza) omoguava da rashod po osnovu poreza na dobit odrazi odliv 
resursa za porez u vezi sa ostvarenim raunovodstvenim dobitkom.  
Uzroci mogueg odstupanja efektivne od nominalne poreske stope lee drugde. S 
obzirom da su kompanije obavezne da obelodane uzroke odstupanja, kao i da kvantificiraju 
njihove efekte – bilo u apsolutnom iznosu (u kojoj meri menjaju iznos potencijalnih 
rashoda obraunatih primenom nominalne stope poreza na dobit) ili relativnom (koliko je 
njihovo uee u raunovodstvenoj dobiti), javnost dobija transparentan uvid kako je 
kompanija uspela da snizi svoju efektivnu poresku stopu ili zato je efektivna poreska stopa 
vea od nominalne.  Analizom ovakvog obelodanjivanja mogu se dobiti viestruko korisne 
informacije.  
Najpre, mogue je sagledati performanse kompanija na polju upravljanja porezom 
na dobit. to je manja efektivna poreska stopa, to je i manji odliv resursa za plaanje 
poreza, a imajui u vidu da su rashodi po osnovu poreza na dobit esto materijalna stavka 
rashoda, kompanija redukujui svoj poreski teret ima mogunost da znaajno unapredi 
profitabilnost i obezbedi vee prinose svojim akcionarima. Za upravu neke kompanije onda 
je od posebne vanosti da sagleda zbog ega je njihova efektivna poreska stopa na 
odreenom nivou, te da pokua da smanji ili eliminie stavke koje ovu stopu uveavaju, 
odnosno da vie ekspolatie stavke koje doprinose smanjenju efektivne poreske stope. 
Ovde svakako treba imati u vidu da je porez samo jedan od faktora koji treba da se razmotri 
prilikom donoenja poslovnih i investicionih odluka. Ako bi redukcija poreza bila na utrb 
 283 
nekih drugih determinanti profitabilnosti, konani efekat po neto dobitak mogao bi da bude 
negativan i svakako nije prihvatljiv.  
Analiza obelodanjivanja o efektivnoj poreskoj stopi treba da doprinese i 
komparaciji izmeu kompanija. Ukoliko je efektivna poreska stopa neke kompanije vea 
nego kod  drugih kompanija u istoj delatnosti, to moe da bude signal da se kompanija ne 
bavi aktivno poreskim planiranjem i da proputa anse da redukuje svoje poreske rashode. 
Uvidom u napomene o porezu na dobit svojih konkurenata, menadment neke kompanije 
moe da otkrije naine na koje konkurencija ostvaruje manju stopu poreza na dobit, te da 
ova saznanja iskoristi i u sopstvenom poslovanju. U savremenim trinim uslovima uspena 
redukcija trokova je esto imperativ da bi kompanija ostala konkurenta, te eksploatacija 
mogunosti za redukciju poreza treba da bude sastavni deo odgovornog upravljanja 
trokovima.  
U analitike svrhe neophodno je sve faktore koji determiniu odstupanja efektivne 
od poreske stope podeliti na one koji su ponavljajueg karaktera i iji se uticaj oekuje i u 
narednim periodima i one koji su povremeni, te se njihovo dejstvo ne protee izvan okvira 
tekueg obraunskog perioda. Ova podela je kljuna za predvianje iznosa efektivne 
poreske stope za naredne periode. Na bazi ove stope i projektovanog dobitka pre 
oporezivanja utvruje se oekivani iznos rashoda po osnovu poreza na dobit, a potom i 
dobitka posle oporezivanja. Korektna projekcija efektivne poreske stope je stoga od nemale 
vanosti.  
Odvajanje kontinuelnih od povremenih stavki doprinosi i oceni kvaliteta iskazanog 
periodinog neto dobitka (posle oporezivanja) u smislu njegove odrivosti na datom nivou 
u buduim periodima. Ako se, na primer, iz obelodanjivanja o efektivnoj poreskoj stopi 
moe videti da je u posmatranom periodu izvreno priznavanje ranije nepriznatih odloenih 
poreskih sredstava, to je jednokratan in, onda treba uzeti u obzir da je ovo priznavanje 
dovelo i do poveanja neto dobitka, ali da se na generisanje dobitka iz ovog izvora ne moe 
da rauna i u narednim periodima, jer nije re o kontinuelnom izvoru poreskih koristi. 
Prilikom sagledavanja dugoronog trenda neto dobitka bilo bi onda adekvatnije da se 
njegov iznos umanji za ovu stavku. Tako bi se unapredila komparacija sa ostvarenjima iz 
prethodnih perioda, a i periodini rezultat bi bolje odrazio tekue zaraivake performanse, 
 284 
imajui u vidu da priznavanje ranije nepriznatih odloenih poreskih sredstava naruava 
princip korelacije u bilansu uspeha. 
U prethodno navedenom analitikom okviru korisno je oceniti pojedinane faktore 
koji dovode do odstupanja efektivne od nominalne poreske stope. Njihovo prisustvo i 
relativni znaaj razlikuju se po pojedinim kompanijama, ali je najee raspon izmeu 
efektivne i nominalne poreske stope izazvan sledeim: 
• stalnim razlikama izmeu raunovodstvene i oporezive dobiti, 
• poreskim kreditima, 
• promenama u priznavanju odloenih poreskih sredstava, posebno usled nastalih 
gubitaka, 
• promenama u poreskim stopama, 
• poslovanjem u drugim jurisdikcijama sa razliitom poreskom stopom u odnosu 
na poresku stopu u matinoj jurisdikciji i 
• korekcijom pogrenih obrauna prethodnih poreza. 
Odstupanja se gotovo redovno javljaju usled postojanja stalnih razlika izmeu 
raunovodstvene i oporezive dobiti. Ove razlike posledica su drugaijeg raunovodstvenog 
i poreskog tretmana – priznavanja naspram nepriznavanja odreenih stavki prihoda i 
rashoda. Ako se neka pozicija prihoda ukljuuje u raunovodstvenu dobit, ali ne i u 
oporezivu, to je po pravilu sluaj sa prihodima od kamate na dravne i municipalne 
obveznice, onda uveanje dobiti pre oporezivanja nee biti praeno i odgovarajuim 
uveanjem rashoda po osnovu poreza (jer je porez na ove prihode jednak nuli), to e imati 
za posledicu da efektivna poreska stopa bude manja od nominalne. 
Iako je ovakav odnos efektivne poreske stope prema nominalnoj poeljan, prilikom 
donoenja odluke o investiranju u neoporezive hartije od vrednosti u odnosu na one koje 
nose oporezivi prinos neophodno je uvek sagledati celinu transakcije, a ne samo poresku 
utedu. injenica da su prihodi od kamate na dravne i municipalne obveznice neoporezivi 
daje pogodnost njihovim emitentima da snize kamatu koju nude za njih. Odnos ovog 
smanjenja kamatne stope i visine poreske stope na oporezive prihode od kamate opredelie 
isplativost investiranja u oporezive ili neoporezive obveznice.  
 285 
Na primer, pretpostavimo obveznice istog stepena rizika, gde jedne nose kamatu od 
10%, koja je oporeziva po poreskoj stopi od 10%, dok druge nose neoporezivu kamatu. 
Investiranje u neoporezive obveznice isplativo je ukoliko nose kamatu veu od 9%, dok ako 
je kamatna stopa na njih 9% kompanija bi imala isti efekat na neto dobitak, kao i na 
novani tok bez obzira gde je investirala, to je ini indiferentnom u pogledu raspoloivih 
investicionih opcija. U sluaju da je kamatna stopa ispod 9%, preduzeu se vie isplati da 
investira u oporezive obveznice.  
Ako kompanija ostvaruje smanjenje efektivne poreske stope po osnovu ulaganja u 
neoporezive hartije, kontinuitet ove determinante efektivne poreske stope funkcija je 
kontinuiteta datih ulaganja. U tom kontekstu trebalo bi istraiti informacije, koje je 
kompanija obelodanila o svojoj politici investiranja (ako su uopte raspoloive).  
Pored neoporezivih prihoda od kamata u okviru stalnih razlika esto se javljaju i 
prihodi od dividendi, jer fiskus obino dozvoljava umanjenje oporezive dobiti za delimini 
ili potpuni iznos ovih prihoda. Njihovo prisustvo vodi takoe smanjenju efektivne poreske 
stope. Sa druge strane, netretiranje odreenih rashoda kao odbitaka pri utvrivanju 
oporezive dobiti vodie veem poreskom optereenju raunovodstvene dobiti nego to je 
nominalna poreska stopa. Po osnovu ovih rashoda ne ostvaruje se nikakva poreska uteda, 
pa je njihov iznos pre i posle oporezivanja isti. Preduzea treba da nastoje da u meri u kojoj 
je to mogue izvre njihovu konverziju u odbitne stavke.  
Na primer, nepriznavanje rashoda moe da bude posledica injenice da nisu 
dokumentovani ili da se tretiraju kao neposlovni, to se moe izbei obezbeenjem 
odgovarajue dokumentacije i jasnim identifikovanjem njihove poslovne svrhe. Ipak za deo 
ovih rashoda (npr. po osnovu reklame i propagande, davanja u humanitarne svrhe…) moe 
da se pokae da je njihov doprinos ostvarenjima kompanije znaajan i bez poreskih uteda, 
te da ih ne treba eliminisati. Prisustvo ove stavke u obelodanjivanjima najveeg broja 
kompanija govore tome u prilog. Ovo je uglavnom ponavljajua stavka, ali svako 
neuobiajeno poveanje ili smanjenje u njenom iznosu treba da bude predmet analize, jer 
moe da bude indikator promene politike kompanije u pogledu odreenih rashoda.  
Pored stalnih razlika, poreski krediti su faktor odstupanja efektivne od nominalne 
poreske stope. Oni predstavljaju rasprostranjen vid poreskih olakica u mnogim zemljama, 
 286 
to otvara prostor kompanijama da kvalifikacijom za njihovo korienje redukuju svoj 
poreski teret. Poreski krediti, pri tome, ne umanjuju poresku osnovicu ve obraunatu 
poresku obavezu kompanije, pa ne rezultiraju u razlici izmeu raunovodstvene i oporezive 
dobiti, to ih distancira od prethodno pomenutih stalnih razlika.  Za isti iznos poreskog 
kredita i stalne razlike efekat poreskog kredita na rashode po osnovu poreza na dobit (i 
efektivnu poresku stopu) je vei, jer je jednak njegovom nominalnom iznosu, dok se do 
poreskog efekta stalne razlike dolazi mnoenjem njenog iznosa sa poreskom stopom.  
Ukoliko je neka kompanija zahvaljujui poreskim kreditima ostvarila redukciju 
efektivne poreske stope u tekuem periodu, mogunost kontinuiteta poreskih koristi po 
ovom osnovu u narednim periodima zavisie od toga da li e zakonom i dalje da budu 
predvieni ovi poreski krediti, kao i da li e kompanija i nadalje da se kvalifikuje za 
njihovo korienje. Manja verovatnoa da e se koristi zadrati, govori u prilog njihovog 
tretmana kao neponavljajue stavke, koja je samo privremeno smanjila efektivnu poresku 
stopu. Mogue je ipak da poreski krediti kod nekih kompanija na kontinuelnoj osnovi (ili 
barem u doglednoj budunosti) doprinose smanjenju poreskih plaanja, tako da 
razvrstavanje poreskih kredita u ponavljajue ili neponavljajue stavke nije mogue po 
automatizmu, ve zahteva dublju analizu. 
Iako se ini jasnim da bi poreski krediti trebalo da redukuju efektivnu poresku 
stopu, injenica je da ne postoji izvesnost da e se ovaj efekat ispoljiti, kao i u kojem 
periodu, a mogue je i da se u vezi sa poreskim kreditima efektivna poreska stopa u nekim 
periodima povea, to sve zavisi od odluke o priznavanju ili nepriznavanju odloenih 
poreskih sredstava po osnovu poreskih kredita.  
Efekat iskorienja poreskih kredita u periodu u kojem su dobijeni nije sporan. S 
obzirom da se smanjuju tekue poreske obaveze, a time i tekui poreski rashodi i da se po 
ovom osnovu ne menja iznos raunovodstvenog dobitka, efektivna poreska stopa se 
smanjuje. Meutim, smanjenje efektivne stope u tekuem periodu usledie i po osnovu 
neiskorienih kredita, koji se prenose u naredni period, ako se po tom osnovu evidentiraju 
odloena poreska sredstva, jer e se priznavanjem odloenih poreskih prihoda takoe 
smanjiti rashodi po osnovu poreza na dobit. Kada u narednom periodu ovi preneti krediti 
 287 
budu iskorieni, izostae uticaj po efektivnu poresku stopu, jer e smanjenje tekuih 
rashoda po osnovu poreza na dobit biti neutralisano poveanjem odloenih rashoda.254  
Ako odloena poreska sredstva po osnovu neiskorienih kredita nisu priznata, ali 
ipak doe do njihove realizacije (ili naknadnog priznavanja), onda e u periodu realizacije 
(odnosno priznavanja) uslediti i smanjenje efektivne poreske stope. Suprotno ovome, ako 
bude izvren otpis priznatih odloenih poreskih sredstava onda e u periodu otpisa 
efektivna poreska stopa biti poveana. Efekat priznavanja odnosno nepriznavanja koristi od 
poreskih kredita na fluktuacije u efektivnoj poreskoj stopi sumiran je u Tabeli 3: 
 
Tabela 3 Uticaj poreskih kredita na efektivnu poresku stopu 
 
Iskorieni tekui poreski krediti Smanjenje efektivne 
poreske stope 
Verovatna realizacija 
(priznavanje OPS) 
Smanjenje efektivne 
poreske stope 
Neiskorieni 
tekui poreski krediti 
Nije verovatna realizacija 
(nema priznavanja OPS) 
Bez uticaja 
Realizacija ranije priznatog neiskorienog poreskog kredita Bez uticaja 
Priznavanje ranije nepriznatih OPS po osnovu neiskorienih 
poreskih kredita  
Smanjenje efektivne 
poreske stope 
Realizacija (bez prethodnog priznavanja) ranije nepriznatog 
OPS po osnovu neiskorienih poreskih kredita  
Smanjenje efektivne 
poreske stope 
Ukidanje priznavanja ranije priznatih OPS po osnovu 
neiskorienih poreskih kredita 
Poveanje efektivne 
poreske stope 
Ponovno priznavanja ranije otpisanih OPS po osnovu 
neiskorienih poreskih kredita 
Smanjenje efektivne 
poreske stope 
 
Na primeru poreskih kredita dolazi do izraaja problem procenjivanja verovatne 
realizacije odloenih poreskih sredstava. Subjektivni karakter procene moe da se iskoristi 
za izbor perioda i iznosa priznavanja (ukidanja priznavanja) odloenih poreskih koristi 
kako bi se postigao eljeni efekat na efektivnu poresku stopu i nivo dobitka posle 
oporezivanja. Promene u proceni (i njihov uticaj na efektivnu poresku stopu i neto dobitak) 
stoga uvek treba da budu predmet analize kako bi se uoila njihova eventualna  
instrumentalizacija u svrhe oblikovanja rezultata. Ove stavke se tipino tretiraju kao 
distorzije i iskljuuju u oceni trenda efektivne poreske stope.  
                                                
254 Iskorienje (smanjenje) odloenih poreskih sredstava se evidentira na teret odloenih poreskih rashoda. 
 288 
Poreske koristi od nastalih gubitaka generalno ne dovode do odstupanja efektivne 
od nominalne poreske stope. Uzmimo, na primer, da kompanija ima poreski gubitak koji 
iznosi 100.000 din. i koji moe da se prenese unapred. Pretpostavimo i da je 
raunovodstveni gubitak jednak poreskom, kako bi se fokusirali iskljuivo na poreski 
efekat gubitka. Tekui poreski rashodi bili bi jednaki nuli, dok bi budue poreske utede po 
osnovu prenosa unapred poreskog gubitka, uz poresku stopu od npr. 20%, bile 20.000 din. 
U ovom iznosu priznali bi se odloeni poreski prihodi, pa bi kompanija u bilansu uspeha 
iskazala gubitak pre oporezivanja od 100.000 din. i poreski prihod od 20.000 din.  
Efektivna poreska stopa bila bi 20% i ne bi odstupala od nominalne. Meutim, ukoliko se 
ne bi priznala odloena poreska sredstva po osnovu nastalog poreskog gubitka onda bi 
izostalo i priznavanje odloenih poreskih prihoda, pa bi poreski rashod (prihod) u bilansu 
uspeha bio nula. Poreski efekat nepriznavanja bio bi obelodanjen u napomenama kao  
objanjenje odnosa izmeu raunovodstvenog rezultata i iskazanog iznosa rashoda po 
osnovu poreza na dobit. Ovo obelodanjivanje moglo bi da izgleda kao u Tabeli 4:  
 
Tabela 4 Ilustracija obelodanjivanja uzroka odstupanja stvarnih od oekivanih rashoda po 
osnovu poreza na dobit 
Dobitak (gubitak) pre oporezivanja   (100.000) 
Oekivani rashodi (prihodi) po osnovu poreza na dobit 
 imajui u vidu propisanu poresku stopu od 20% 
    (20.000) 
Poreski efekat nepriznavanja OPS  
po osnovu tekuih gubitaka  
     20.000 
Rashodi (prihodi) po osnovu poreza na dobit           0 
 
Usled nepriznavanja tekuih gubitaka dolazi do smanjenja prihoda po osnovu 
poreza na dobit i naruava se veza izmeu nastalog raunovodstvenog gubitka i prikazanog 
poreza na dobit. Efektivna poreska stopa je nula, to ukazuje da nastali raunovodstveni 
gubitak ne nosi nikakve poreske koristi. Ako bi u nekom narednom periodu kompanija 
uspela da stvori dovoljnu oporezivu dobit, onda bi naknadno priznavanje (ili realizacija bez 
priznavanja) odloenih poreskih koristi po osnovu ovog (ranijeg) gubitka takoe doveli do 
odstupanja efektivne od nominalne poreske stope, jer bi se za 20.000 din. u tom periodu 
smanjio rashod po osnovu poreza na dobit bez odgovarajue korekcije dobitka pre 
oporezivanja.  
 289 
Proizilazi da gubici mogu da budu osnov za razlikovanje efektivne poreske stope od 
nominalne s obzirom da se poreski efekat njihovog prenosa unapred obuhvata putem 
odloenih poreskih sredstava, a za ova sredstva priznavanje u tekuem periodu nije izvesno. 
Takoe promene procena o verovatnoi njihove realizacije su lako mogue u narednim 
periodima sa neizbenim uticajem na visinu efektivne poreske stope.  
Na isti nain do fluktuacija u efektivnoj poreskoj stopi dovodi nepriznavanje ili 
naknadno priznavanje odloenih poreskih sredstava po osnovu bilo koje odbitne 
privremene razlike. Pri tome, proizala poveanja ili smanjenja efektivne poreske stope 
predstavljaju jednokratne korekcije. Ove stavke uvek privlae panju zbog toga to mogu 
da budu indikator oblikovanja iskazanog dobitka. Generalno, promene u priznavanju 
odloenih poreskih sredstava (bez obzira da li su u vezi sa poreskim kreditima, gubicima ili 
odbitnim privremenim razlikama) pogodne su za manipulaciju iskazanim dobitkom, jer se 
potkrepljuju izmenama u procenama, a tu je evidentna informaciona asimetrija izmeu 
uprave kompanije i eksternih korisnika finansijskih izvetaja. Eksterni korisnici po pravilu 
nemaju dovoljno informacija za samostalnu procenu realizivosti odloenih poreskih 
sredstava, pa dolazi do izraaja menaderska diskrecija.  
Najee se oblikovanje rezultata sprovodi u cilju stabilizovanja njegovog iznosa ili 
podizanja na ciljni nivo. U raznim studijima je ispitivana upotreba odloenih poreza u ovim 
aktivnostima. Na primer, Dhaliwal, Gleason i Mills su pokazali da su analizirane kompanije 
koje su bile blizu ostvarenja ciljnog nivoa neto dobitka posle oporezivanja (kao benmark 
je koriena prognoza analitiara) upotrebile rashod po osnovu poreza na dobit, kao 
instrument oblikovanja rezultata, odnosno njegovog podizanja na nivo koji je oekivan. Oni 
su istakli i da su procene u vezi sa odloenim porezima pogodne za ove svrhe, ne samo zato 
to su kompleksne, nego i zbog toga to su poslednja pozicija u bilansu uspeha i poslednja 
mogunost da se rezultat dovede na eljeni nivo.255  
Sa druge strane, postoji i dosta studija gde ova teza nije potvrena ili je procena 
odloenih poreza oportunistiki iskoriena u druge svrhe. Tako su Gordon i Joos na studiji 
u Velikoj Britaniji pokazali da menaderi koriste svoju diskreciju pri merenju odloenih 
                                                
255 Dhaliwal D. S., Gleason C. A., Mills L. F., Summer 2004, ”Last-Chance Earnings Management: Using the 
Tax Expense to Meet Analysts' Forecasts”, Contemporary Accounting Research, Vol. 21, No. 2, pp. 431-459. 
 
 290 
poreza da bi oportunistiki upravljali raciom leverida, te uticali na bilans stanja, dok nisu 
potvrdili pretpostavku da se merenje odloenih poreza koristi i za oblikovanje 
raunovodstvenog rezultata (kako bi prikazao stabilan trend).256 
Jedan od faktora koji uzrokuju nejednakost efektivne poreske stope sa propisanom 
su i promene u zakonskoj poreskoj stopi. U periodu kada se nova poreska stopa usvoji (ili 
je njeno usvajanje gotovo izvesno) neophodno je prilagoavanje iznosa odloenih poreskih 
sredstava i obaveza, kako bi ove pozicije odrazile izmenjena oekivanja u pogledu buduih 
poreskih plaanja, pri emu se efekat prilagoavanja sa druge strane obuhvata preko iznosa 
rashoda po osnovu poreza na dobit. Time se naruava veza rashoda sa raunovodstvenim 
dobitkom tekueg perioda i dolazi do odstupanja efektivne od nominalne poreske stope. Na 
Slici 1 prikazan je odnos efektivne prema nominalnoj poreskoj stopi u zavisnosti od 
pozicije u kojoj se u pogledu odloenih poreza nalazi kompanija i s obzirom na karakter 
promene u poreskoj stopi: 
 
 
                                           Promena u nominalnoj poreskoj stopi 
                                               Poveanje      Smanjenje     
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Slika 1 Efekat promene nominalne poreske stope na efektivnu poresku stopu 
 
Ukoliko je kompanija u poziciji neto odloenih poreskih obaveza i usledi poveanje 
stope poreza na dobit, onda e u tekuem periodu biti evidentirano dodatno poveanje 
odloenih poreskih rashoda, to e uveati ukupne rashode po osnovu poreza na dobit bez 
uticaja na dobitak pre oporezivanja, te rezultirati u podizanju efektivne poreske stope. U 
                                                
256 Gordon E., Joos P., 2004, ”Unrecognized Deferred Taxes: Evidence from the U.K.”, The Accounting 
Review, Vol. 79, No. 1, pp. 97-124. 
 
 
Efektivna poreska stopa       Efektivna poreska stopa 
                >        <  
Nominalna poreska stopa    Nominalna poreska stopa 
 
 
Efektivna poreska stopa       Efektivna poreska stopa 
                <        > 
Nominalna poreska stopa    Nominalna poreska stopa 
 
   N
et
o 
od
lo
e
ni
 
po
re
zi
 
N
et
o 
O
P
S
   
  N
et
o 
 O
P
O
 
 291 
situaciji da kompanija raspolae neto odloenim poreskim sredstvima poveanje poreske 
stope vodie priznavanju dodatnih neto odloenih poreskih prihoda, koji e umanjiti 
rashode po osnovu poreza na dobit i svesti efektivnu poresku stopu na nii nivo u odnosu 
na nominalnu. Prilikom smanjenja stope poreza na dobit treba oekivati upravo suprotno – 
veu efektivnu poresku stopu od nominalne kada kompanija ima neto odloena poreska 
sredstva, a manju efektivnu poresku stopu kada dominiraju odloene poreske obaveze.  
Dejstvo promene u poreskoj stopi je jednokratno, ali moe da bude znaajno, ak i 
pri manjim promenama u visini poreske stope, ako kompanije imaju velike kumulativne 
iznose odloenih poreza. Za kompanije je stoga vano da anticipiraju promene u poreskom 
okruenju kako bi efikasno upravljale svojim poreskim plaanjima. Na primer, ukoliko 
imaju velike odloene poreze, a dolazi do rasta poreske stope, onda moraju da sagledaju da 
li su poreske utede usled odlaganja (zahvaljujui vremenskoj vrednosti novca) prevaziene 
porastom oekivanih poreskih plaanja zbog poveanja poreske stope. Ako je to sluaj, 
onda treba da se ispitaju mogunosti da se ubrza izmirenje odloenih poreza.     
Ukoliko kompanija iri svoje poslovanje u druge jurisdikcije efektivna poreska 
stopa najee e se razlikovati od propisane poreske stope u domaoj jurisdikciji, jer se 
dobit koja je ostvarena u inostranstvu po pravilu oporezuje po drugaijim poreskim 
stopama.  Efekat manjih ili veih inostranih poreskih stopa pojavie se kao korekcija 
potencijalnih rashoda obraunatih primenom domae poreske stope na celokupno nastali 
dobitak. Ovaj efekat se obino moe jasno sagledati u napomenama.257 Internacionalizacija 
poslovanja otvara mogunosti za poreske utede, pa kompanije esto svoj poreski teret 
(efektivnu poresku stopu) sniavaju zahvaljujui proirenju poslovanja u jurisdikcije sa 
poreskim povoljnostima, pre svega manjom poreskom stopom. Sa druge strane, bolja 
infrastruktura i pristup kvalifikovanim kadrovima, kao i neki drugi faktori, mogu uticati da 
                                                
257 Kompanije mogu da izaberu (prema Paragrafu 85 MRS 12) da li e prilikom objanjenja odnosa 
oekivanog i stavrnog iznosa poreskih rashoda utvrditi oekivane rashode kao proizvod raunovodstvene 
dobiti i domae poreske stope (kada se kao posebna stavka korekcije pojavljuje uticaj inostranih poreskih 
stopa) ili e oekivani rashodi da budu kalkulisani primenjujui relevantnu poresku stopu iz pojedinih 
poreskih jurisdikcija na deo dobiti koji je ostvaren u njima. U ovom drugom sluaju ne bi bio posebno 
izdvojen i obelodanjen uticaj inostranih poreskih stopa. U praksi je evidentno favorizovanje prvog metoda. 
 
 292 
je isplatljivije poslovati u okruenju veih poreza nego u okruenju manjih poreza, gde 
druge karakteristike poslovnog okruenja nisu odgovarajue. 
Efektivna poreska stopa usled inostranog poslovanja moe stoga da bude kako 
manja tako i vea. Stalnost ove determinante efektivne poreske stope zavisi prevashodno od 
namera da se poslovanje u stranim jurisdikcijama nastavi. to je vei doprinos inostranog 
poslovanja ukupnom rezultatu kompanije, to e i uticaj ove determinante biti vei i obrnuto. 
Kada se poslovanje iri u izrazito povoljno poresko okruenje, neophodno je razmotriti i 
eventualne rizike od ukidanja postojeih pogodnosti. Treba pri tome imati u vidu da se 
posebno obelodanjuje samo uticaj nie poreske stope, dok se druge pogodnosti, poput 
poreskih kredita koji bi eventualno bili raspoloivi u inostranoj jurisdikciji, prikazuju 
najee sumarno na nivou kompanije, te nije mogue razdvojiti u kojoj su meri posledica 
poslovanja u razliitim zemljama.258  
S obzirom da je izraunavanje poreske obaveze u sluaju poreza na dobit 
preputeno samim poreskim obveznicima mogue je da nastanu odreene greke ili da 
prilikom kasnijih revizija od strane poreskih organa doe do osporavanja tretmana 
odreenih pozicija prihoda, rashoda ili umanjenja poreskog duga. Razreenje sporova sa 
poreskom upravom moe dovesti do dodatnih poreskih plaanja, te evidentiranja rashoda 
po tom osnovu i poveanja efektivne poreske stope u odnosu na tekui raunovodstveni 
dobitak. Ako je kompanija prethodno svesno zauzela povoljniju poresku poziciju i platila 
manji porez, ali evidentirala poreske koristi u manjem iznosu imajui u vidu mogunost 
njihovog osporavanja, onda neto rezultat i efektivna poreska stopa tekueg perioda moda 
nee uopte biti tangirani ovakvim plaanjima ili e to biti u manjoj meri nego da ovi efekti 
nisu ranije uzeti u obzir.  
Kompanije bi trebalo da iznos svojih obaveza to aurnije prilagode oekivanim 
poreskim plaanjima, tako da korekcije po osnovu ranijih poreza mogu da budu izvrene i 
                                                
258 Najee se odloeni porezi po osnovu ulaganja u inostrana lica ne priznaju, s obzirom na oekivano 
reinvestiranje ostvarenih dobitaka. Meutim, kada se po osnovu ostvarene tekue dobiti oekuje plaanje 
dividendi onda se moraju priznati i eventualni odloeni poreski rashodi po tom osnovu, te se elimie uticaj 
povoljnije inostrane poreske stope. Efektivna poreska stopa bi se razlikovala od domae poreske stope i u 
sliaju kada bi u posmatranom periodu dolo do priznavanja ranije nepriznatih odloenih poreza po osnovu 
inostranih dobitaka.  
 
 293 
pre konanog razreenja sporova. Ove korekcije prethodnih poreza nisu ponavljajua 
stavka pri determinisanju efektivne poreske stope, ali njihov efekat moe u tekuem 
periodu da bude znaajan. Na primer, najvea pojedinana stavka u usaglaavanju 
oekivanog i stvarnog iznosa rashoda po osnovu poreza na dobit kod kompanije BMW u 
2010. godini oznaena je sa “Poreski rashodi/prihodi po osnovu ranijih godina”, za koju je 
objanjeno da “najveim delom reflektuje uticaj poreskih revizija u Nemakoj i 
inostranstvu”.259 
Prethodno izlaganje predstavlja pregled najeih odstupanja efektivne od 
nominalne poreske stope. Poznavanje njihovog dejstva olakava proces kontrole poreskih 
rashoda i unapreuje napore kompanija na njihovoj redukciji. Sve znaajnije i neoekivane 
promene u iznosu efektivne poreske stope treba da se nau u fokusu analitiara, jer su esto 
rezultat neponavljajuih stavki, iji uticaj ne moe da se oekuje u narednim periodima, te 
treba u projekcijama da se iskljui. Sa druge strane, mogue je i da ove promene otkriju 
neke radikalnije izmene u aktivnostima kompanije. Odreene stavke mogu da upuuju i na 
oblikovanje iskazanog dobitka, to bi trebalo da bude predmet detaljnije analize. Ako se 
takve aktivnosti identifikuju, onda bi trebalo da se ispita sklonost ovakvom ponaanju i  u 
drugim podrujima. 
Iako se ve iz obelodanjivanja o efektivnoj poreskoj stopi mogu sagledati odreene 
komponente rashoda po osnovu poreza na dobit, njihova dekompozicija na tekue i 
odloene poreske rashode veoma je interesantna za analizu i gotovo uvek dostupna u 
napomenama o porezu na dobit. Model odloenih poreza podrazumeva da se iznos 
odloenih poreza u tekuem periodu ukljuuje u rashode datog perioda, te se efekat  
odlaganja poreskih plaanja ne manifestuje u poveanom neto dobitku posle oporezivanja 
niti u smanjenju efektivne poreske stope. Ipak strategija odlaganja nosi jasne koristi 
pozitivno utiui na tekui neto novani tok.  
Odloeni poreski rashodi su zapravo nenovani rashodi i poveavaju “novani” 
kvalitet iskazanog neto dobitka. To je vidljivo u izvetaju o novanim tokovima 
(sastavljenom po indirektnom metodu), gde se vri korekcija neto dobitka na vie za 
                                                
259 Note 14, BMW Group Financial Statements 2010. 
 
 294 
odloene poreske rashode. U periodu kada usledi plaanje po osnovu ovih rashoda, 
smanjenje poreskih obaveza bie praeno evidentiranjem odloenih poreskih prihoda. 
Odloeni poreski prihodi takoe nisu novanog karaktera, odnosno potkrepljeni 
odgovarajuim novanim prilivom, te e u periodu njihovog iskazivanja odliv novca za 
poreska plaanja da bude vei od iznosa poreskih rashoda i novani kvalitet neto dobitka 
bie umanjen. Odloeni poreski prihodi se javljaju kao rezultat ne samo smanjenja 
odloenih poreskih obaveza nego i priznavanja (poveavanja) odloenih poreskih sredstava. 
U svakom sluaju, ako kompanija ima neto odloene poreske prihode, u cilju dolaenja do 
novanog toka iz operativne aktivnosti neto dobitak bie korigovan na manje za njihov 
iznos. 
Projekcije efektivne poreske stope i dobitka pre oporezivanja omoguavaju 
kalkulisanje ukupnog iznosa buduih rashoda po osnovu poreza na dobit. Pojava odloenih 
poreskih rashoda ili prihoda i njihov iznos zavise od promena u pozicijama odloenih 
poreskih sredstava i obaveza, koje su pre svega funkcija realizacije povratnih i kreiranja 
novih (originalnih) privremenih razlika. U meri u kojoj odloeni porezi uestvuju u 
ukupnim rashodima izostae njihove novane konsekvence. Ako, na primer, neka 
kompanija ve godinama ima neto odloene poreske rashode i ako joj u bilansu stanja 
dominiraju odloene poreske obaveze (nad sredstvima) i imaju tendenciju daljeg rasta, 
realno je oekivati da se iskazivanje odloenih poreskih rashoda nastavi, a time i povoljne 
implikacije po novani tok.  
U vezi sa strategijom odlaganja poreza treba naglasiti da svi njeni pozitivni efekti 
po novani tok nisu iskazani pozicijama odloenih poreskih rashoda (tekui) i obaveza 
(kumulativno). Kada god odlaganje poreskih plaanja ima isti uticaj na raunovodstvenu 
dobit, kao i na oporezivu, tj. smanjuje i jednu i drugu dobit, onda osnov za iskazivanje 
odloenih poreza ne postoji. Tipian primer ove situacije je primena LIFO metode za 
obraun izlaza zaliha.260  
Ovaj metod u uslovima rasta cena (to je preovlaujue okruenje) daje vei iznos 
trokova prodatih proizvoda (roba) i time manji rezultat, nego da su primenjene alternativne 
                                                
260 Prema MRS/MSFI primena LIFO metode nije dozvoljena, ali mnogi nacionalni raunovodstveni standardi 
ne zabranjuju primenu ove raunovodstvene politike. Na primer, ameriki opteprihvaeni raunovodstveni 
principi dozvoljavaju LIFO metodu. 
 295 
metode (FIFO metod ili metod prosene cene). Meutim, da bi se u poreske svrhe koristila 
ova metoda, po pravilu se zahteva da ona bude implementirana i u svrhe finansijskog 
izvetavanja, tako da se privremene razlike po ovom osnovu ne javljaju. Ipak injenica je 
da manja iskazana dobit vodi i manjim poreskim plaanjima. Poreske utede pri tome se 
stalno obnavljaju, jer dokle god rastu cene trokovi iskazani po LIFO metodi bie vei od 
onih utvrenih po npr. FIFO metodi.  
Utede u plaanju poreza i pozitivan efekat na novani tok mogli bi dugorono da 
donesu konkurentsku prednost kompaniji koja koristi LIFO metod. Odloeni porezi bi, pri 
tome, dospeli za plaanje tek u periodu likvidacije starih zaliha. Meutim, tada bi poreska 
plaanja mogla da budu veoma velika i stoga menaderi kompanija koje koriste LIFO 
metodu moraju da budu svesni ovog rizika. Negativna strana ove izabrane raunovodstvene 
politike je i u tome to smanjuje raunovodstvenu dobit i zaradu po akciji.  
 
3. Analiza odnosa ra	unovodstvene i oporezive dobiti 
 
Razlike izmeu poreskih i raunovodstvenih pravila merenja dobitka, koje su u 
manjoj ili veoj meri prisutne u svim poreskim jurisdikcijama, neizbeno rezultiraju u 
drugaijem iznosu oporezive dobiti u odnosu na raunovodstvenu. U idealnim uslovima 
fleksibilnost imanentna raunovodstvenim pravilima trebalo bi da bude iskoriena na 
nain da raunovodstveni dobitak to bolje odrazi stvarne zaraivake performanse 
kompanija, to podrazumeva i neoptereenost poreskim razmatranjima. Raspon izmeu 
oporezive i raunovodstvene dobiti determinisala bi onda iskljuivo poreska pravila. U 
okviru datih pravila normalno je oekivati da kompanije aktivno trae anse za redukciju 
oporezive dobiti, jer sve ostvarene poreske utede uveavaju resurse koji ostaju na 
raspolaganju kompanijama. Poresko planiranje kao sistematski napor na redukciji poreskog 
tereta stoga je odlika racionalnog poslovnog ponaanja i legitimna aktivnost.  
 296 
Meutim, 90-tih godina mnoge studije su ukazale da raspon izmeu 
raunovodstvene i oporezive dobiti ima tendenciju rasta.261 Ovaj rast nije mogao da se 
objasni iskljuivo poveanjem razlika u poreskim i raunovodstvenim pravilima 
izvetavanja, nego se kao uzrok javljaju i devijacije u izvetajnom ponaanju. Uprava 
kompanija je generalno motivisana da prikae poslovanje i svoj rad to uspenijim, te se u 
te svrhe ponekad pribegava i zloupotrebi diskrecije ostavljene raunovodstvenim 
principima i pravilima kako bi se neto dobitak iskazao na to viem nivou. Sa druge strane, 
u nastojanju da plate to manji porez na dobit jedan broj kompanija pokazao se spremnim 
da zauzme rizine poreske pozicije. ematski prikaz uticaja razliitih faktora na gep izmeu 
raunovodstvene i oporezive dobiti dat je na Slici 2: 
 
 
 
 
 
       Oblikovanje iskazane dobiti 
 
Raunovodstveni principi i standardi 
 
  
    Odstupanje poreskih 
od raunovodstvenih pravila Poresko Maksimalan gep 
 planiranje 
 
 Poreska pravila 
 
 Poreska evazija 
         
 
 
 
 
Slika 2 Dekompozicija gepa izmeu raunovodstvene i oporezive dobiti 
 
 
                                                
261 Na osnovu agregiranih podataka iz poreskih prijava aktivnih korporacija u SAD, Plesko je utvrdio da je 
gep izmeu raunovodstvene i oporezive dobiti samo u periodu od 1996-1998. godine porastao za oko 72% 
(sa 92,5 milijardi $ u 1996. godini na 159 milijardi $ u 1998. godini). Prema: Plesko G. A., 2002, 
”Reconciling Corporation Book and Tax Net Income, Tax Years 1996- 1998”, SOI Bulletin, pp. 116. 
 
Raunovodstvena dobit 
Uveani iznos 
raunovodstvene dobiti 
Oporeziva dobit 
Umanjeni iznos oporezive 
dobiti 
 297 
Prisustvo materijalnog gepa moglo bi onda da poslui kao indikator potencijalnih 
devijantnih aktivnosti bilo na polju poveanja raunovodstvene dobiti ili redukcije 
oporezive dobiti i povod za detaljnije istraivanje uzroka razlika, koje bi dalo definitivni 
odgovor da li je kompanija sprovodila ovakve aktivnosti ili to nije sluaj. Fiskus je, pri 
tome, u boljoj poziciji u odnosu na eksterne adresate finansijskih izvetaja, jer ima uvid u 
visinu kako oporezive tako i raunovodstvene dobiti, dok je javnost liena podatka o 
oporezivoj dobiti. Ipak u naporima da se proceni “fer” iznos raunovodstvene dobiti 
percipirana korisnost sticanja uvida u odnos raunovodstvene i oporezive dobiti je velika, te 
se neretko iznos oporezive dobiti aproksimira na bazi obelodanjenih podataka u 
napomenama o porezu na dobit.  
 
3.1 Ocena kvaliteta iskazanog raunovodstvenog rezultata 
 
Poveani broj finansijskih skandala poslednje dve decenije aktuelizovao je pitanje 
kvaliteta finansijskih izvetaja, a posebno prezentiranih iznosa dobiti. Pokazalo se da su 
menaderi zahvaljujui informacionoj asimetriji skloni da slobodu koja im je ostavljena 
prilikom primene raunovodstvenih pravila izvetavanja (korienje procena, izbori 
raunovodstvenih politika) iskoriste za oblikovanje iznosa dobiti koji e biti iskazan. Dok 
nekada postoji namera da se hipertrofira raunovodstvena dobit, esto je cilj i stabilizacija 
iskazanog rezultata. Revizija finansijskih izvetaja svakako doprinosi otkrivanju i 
eliminaciji oportunistike upotrebe menaderske diskrecije, ali se i revizori neretko susreu 
sa problemom procene razumnosti menaderskih pretpostavki. Struna javnost nastoji onda 
da identifikuje i koristi sve informacije koje bi pomogle u prepoznavanju ovakvog 
ponaanja. S obzirom da mnoge aktivnosti oblikovanja raunovodstvene dobiti ne utiu na 
iznos oporezive dobiti, ini se da oporeziva dobit moe da poslui u odreenom smislu kao 
benmark prilikom ocene kvaliteta raunovodstvene dobiti.262 
                                                
262 Utvrivanje kvaliteta iskazane dobiti je vrlo sloeno pitanje, ije razmatranje nadilazi okvire ovog rada. 
Ovde emo se baviti samo doprinosom koji ovoj problematici moe da prui analiza informacija o poreskim 
pozicijama. Za detaljniji prikaz pogledati: Malini D., 2009, Savremeni izazovi integralnog istraivanja 
kvaliteta finansijskih izvetaja, Ekonomika preduzea, specijalni tematski broj: Tajne bilansa: menaderski 
ugao, str. 138-155. 
 298 
Merenje oporezive dobiti vri se prema rigidnijim pravilima, kojima se ne 
dozvoljava fleksibilnost i diskrecija u meri u kojoj su prisutne kod utvrivanja 
raunovodstvenog dobitka. Tako, na primer, veina rashoda iji je iznos rezultat procena o 
buduem odlivu resursa (ili smanjenom prilivu resursa po osnovu posedovanih sredstava), 
poput trokova rezervisanja ili gubitaka usled obezvreenja imovine, ne tretira se u periodu 
obrauna kao odbitak u poreske svrhe, nego tek kada usledi transakcija u kojoj se 
objektivizira novani odliv (npr. prodaja obezvreenog sredstva). Prema tome, eventualno 
precenjivanje ovih rashoda u godinama uspenog poslovanja kako bi se stvorile “rezerve” 
za uveanje dobitka u periodima loijih performansi ne odraava se na visinu oporezive 
dobiti. Ako se obraunske pozicije rashoda i ukljue u utvrivanje oporezive dobiti, poput 
trokova amortizacije, to se vri po zadatoj formuli, tako da prostor za manipulacije ne 
postoji. 
Neke aktivnosti oblikovanja raunovodstvene dobiti ipak se odraavaju i na 
oporezivu dobit, npr. u sluaju da ranije priznavanje prihoda u raunovodstvene svrhe 
zahteva i njihovo ranije evidentiranje u poreskom bilansu. Meutim, uveanje oporezive 
dobiti nije poeljno, pa je logino vea spremnost kompanija da hipertrofiraju 
raunovodstvenu dobit merama koje istovremeno ne poveavaju oporezivu dobit, to ima 
za posledicu rast raspona izmeu ova dva merila dobiti.  
Odnos raunovodstvene i oporezive dobiti moe se onda kvalifikovati za 
pokazatelja stepena oblikovanja rezultata ili obrnuto stepena raunovodstvenog 
konzervatizma. Generalno, to je raunovodstvena dobit vea od oporezive to bi moglo da 
indicira veu agresivnost kompanija prilikom finansijskog izvetavanja u smislu uinjenih 
izbora kako bi se poveala raunovodstvena dobit, pa se postavlja pitanje njene postojanosti 
u duem roku. Sa druge strane, ako je odnos raunovodstvene i oporezive dobiti blizu 
jednice ili ak manji od jedan, to bi bio signal konzervativnog odmeravanja 
raunovodstvene dobiti, a to poveava izvesnost u pogledu mogunosti njenog odranja na 
datom nivou, te govori u prilog kvaliteta ostvarene raunovodstvene dobiti. Korisno je, pri 
tome, sagledati i kako se odnos raunovodstvene i oporezive dobiti za konkretnu kompaniju 
menjao tokom vremena, kao i izvriti poreenja sa drugim kompanijama, pre svega 
konkurentskim.   
 299 
Poto poreski bilans nije javno dostupan izvetaj i kompanije nisu u obavezi da igde 
objave podatak o visini svoje oporezive dobiti, onda se do veliine oporezive dobiti moe 
doi samo posrednim putem, tj. korienjem raspoloivih obelodanjivanja o porezu na dobit 
u finansijskim izvetajima. Iako se na prvi pogled ini da se iznos oporezive dobiti moe 
jednostavno izraunati deljenjem tekuih poreskih rashoda sa propisanom poreskom 
stopom, ovakav obraun retko daje taan rezultat. Postoji mnogo razloga tome. Korienje 
poreskih kredita jedan je od najeih uzroka netanosti ovog obrauna.  Poreski krediti 
umanjuju tekui poreski rashod, a ne utiu na oporezivu dobit, pa ukoliko bi se kreditima 
umanjen iznos tekuih poreskih rashoda podelio sa poreskom stopom dobio bi se potcenjen 
iznos oporezive dobiti. Taan obraun zahteva korekciju, koja je izvodljiva samo pod 
pretpostavkom da je efekat poreskih kredita jasno obelodanjen, to bi se moglo oekivati u 
okviru objanjenja o odstupanjima efektivne od nominalne poreske stope, ali to nije uvek 
sluaj, npr. usled spajanja efekta poreskih kredita i nekih drugih stavki u jednu poziciju. 
Problem predstavljaju i neiskorieni iznosi koji se prenose unapred.263 Do obraunskih 
komplikacija dovodi jo niz faktora, od kojih su najfrekventniji:  
• odbitak prenetih gubitaka iz prethodnih perioda. Kao i u sluaju poreskih 
kredita neophodno je izvriti korekciju u obraunu, jer bi se u suprotnom 
potcenila oporeziva dobit tekueg perioda, s obzirom da je iznos tekuih 
poreskih rashoda konana veliina, posle kredita i iskorienja prenetih 
gubitaka. 
• unutarperiodina alokacija poreza, jer pozicija tekuih poreskih rashoda ne 
predstavlja celinu tekue komponente poreza na dobit (npr. ne obuhvata 
porez na dobit koji se odnosi na poslovanje koje se obustavlja, kao ni iznose 
                                                
263 ak i kada bi u pregledu o efektivnoj poreskoj stopi bio razdvojen uticaj iskorienih tekuih kredita (koji 
se odraavaju na visinu tekuih poreskih rashoda) od neiskorienih koji se prenose unapred (te obuhvataju 
preko odloenih poreskih pozicija), u periodu iskorienja poreskih kredita ne bi bilo po ovom osnovu uticaja 
po efektivnu poresku stopu, pa i povezanih obelodanjivanja, a korekcija prilikom izraunavanaj oporezive 
dobiti bila bi opet neophodna. Smanjenje odloenih poreskih sredstava po osnovu prenetih kredita moglo bi 
da ukae da je dolo do njihove realizacije, ali sa druge strane, ni odloena poreska sredstva po osnvu kredita 
esto nisu obelodanjena kao posebna stavka, a ako i jesu promene na ovoj poziciji mogu da budu rezultat vie 
faktora, tako da se obraunski problemi dalje uslonjavaju.  
 
 300 
koji se evidentiraju u sopstvenom kapitalu, to je recimo sluaj kod opcija na 
akcije kada su odbici vei od rashoda kompenzacije);  
• zauzimanje rizinih poreskih pozicija, pa su tekui poreski rashodi priznati u 
veem iznosu (s obzirom na verovatno osporavanje dela poreskih koristi) 
nego to je iznos koji treba da se plati imajui u vidu iskazanu oporezivu 
dobit; 
• poslovanje kompanija u vie poreskih jurisdikcija sa razliitim poreskim 
stopama, te se postavlja pitanje adekvatne stope ijom e se primenom 
izraunati oporeziva dobit; 
• poslovanje u zoni poreskog gubitka, jer je onda iznos tekuih poreskih 
rashoda nula, te se preko ove pozicije ne moe dokuiti visina nastalog 
poreskog gubitka.264 
Ovim faktorima treba pridruiti i est problem sa nedovoljnim informacijama u 
napomenama. Raunovodstvenim standardima (i MRS/MSFI i amerikim GAAP) 
predvien je niz obaveznih obelodanjivanja, ali su zahtevi nedovoljno precizni da bi se 
osigurala usaglaenost izvetavanja, tako da su obelodanjivanja generalno neujednaena po 
pojedinim kompanijama. Dok neke kompanije objavljuju tek toliko informacija da se 
potovanje standarda izvetavanja ne dovede u pitanje, druge pruaju mnogo detaljniji uvid. 
Sklonost ka jo nekim dodatnim dobrovoljnim obelodanjivanjima uglavnom nije izraena. 
U svakom sluaju informacije iz finansijskih izvetaja retko su dovoljne da se 
izvedu svi potrebni obrauni i doe do tanog iznosa oporezive dobiti i uopte poreza koji 
neka kompanija plaa. Iako postoje inicijative da se i poreske prijave uine javno 
dostupnim, ako ne u celini onda barem delimino – samo najvanije stavke, ili da se proire 
obelodanjivanja u finansijskim izvetajima opte namene kako bi se omoguio 
transparentan uvid u visinu oporezive dobiti i tekuih poreskih obaveza, otpori ovakvoj 
praksi su veliki i retko u kojoj zemlji (izuzetak su npr. skadinavske zemlje) ove informacije 
se ne tretiraju poverljivim.265 injenica je i da kompanije nerado dobrovoljno objavljuju 
                                                
264 O obraunskim problemima vie pogledati: Hanlon M., 2003, ”What Can We Infer About a Firm's Taxable 
Income from its Financial Statements?”, National Tax Journal 56 No 4., pp. 831-863. 
265 Za detaljnu elaboraciju argumenata za i protiv ovih obelodanjivanja, kao i istorijski pristup ovom pitanju u 
SAD i nekim drugim zemljama, vie pogledati: Lenter D., Shackelford D., Slemrod J., 2003, ”Public 
 301 
iznos svoje oporezive dobiti, tako da onda jedino ostaje mogunost procene oporezive 
dobiti na bazi finansijskih izvetaja imajui pri tome u vidu prethodno pomenuta 
ogranienja.  
ak i bez obraunskih problema prilikom utvrivanja oporezive dobiti, odnos 
raunovodstvene i oporezive dobiti je kompleksan i treba paljivo da se tumai, jer 
oporeziva dobit nikako nije idealan benmark za testiranje kvaliteta raunovodstvene 
dobiti. Najpre, pravila za merenje oporezive dobiti dominantno su motivisana nekim 
drugim ciljevima, a ne relevantnou za donoenje odluka od strane investitora. Treba, 
potom, imati u vidu da na odstupanja oporezive od raunovodstvene dobiti utie i primena 
poreskog planiranja (i dalje poreska evazija). Ako bi kompanija, na primer, poveala svoje 
investicije u neoporezive hartije od vrednosti raspon izmeu raunovodstvene i oporezive 
dobiti bi se poveao, a da to nema nikakve veze sa izborima uinjenim prilikom 
finansijskog izvetavanja.  
Prema tome, odnos izmeu raunovodstvene i oporezive dobiti, njegove znaajnije 
promene u vremenu ili neoekivana odstupanja u odnosu na ovaj pokazatelj kod slinih 
kompanija, ne moraju nuno da reflektuju aktivnosti na oblikovanju raunovodstvene 
dobiti, ali njihovo detaljnije ispitivanje ne bi trebalo da se prenebregne, jer moe da ukae 
na opadanje kvaliteta iskazane raunovodstvene dobiti.266 Na primer, sluaj Enrona 
pokazuje da je ova kompanija plaala zanemarljivo male iznose poreza na dobit dok je 
istovremeno iskazivala visoke raunovodstvene dobitke, to je svakako bio upozoravajui 
signal za devijacije u izvetavanju, ali naalost nije privukao panju javnosti. Poslednjih 
godina sprovedeno je vie istraivakih studija, koje su dokazale informacionu vrednost 
oporezive dobiti i odnosa izmeu oporezive i raunovodstvene dobiti prilikom ocene i 
predvianja buduih rezultata kompanija.267 
                                                                                                                                               
Disclosure of Corporate Tax Return Information: Accounting, Economics, and Legal Perspectives”, National 
Tax Journal. 
266 Ovde opet do izraaja dolazi problem neujednaenih obelodanjivanja i time mogunosti za detaljnije 
istraivanje gepa. 
267 Na uzorku kanadskih firmi, Deslandes i Landry su pokazali da oporeziva dobit i razlike izmeu oporezive i 
raunovodstvene dobiti predstavljaju znaajne informacije u predvianju buduih zarada. Vie pogledati: 
Deslandes M., Landry S., 2007, ”Taxable Income, Tax-Book Differences and Earnings Quality”, Working 
Paper. Uloga racia oporezive i raunovodstvene dobiti kao indikatora rasta buduih zarada dokazana je u 
 302 
Detaljnije razmatranje raspona izmeu oporezive i raunovodstvene dobiti ukazuje  
da je jedan njegov deo posledica stalnih, a drugi deo privremenih razlika. S obzirom da 
aktivnosti na oblikovanju raunovodstvene dobiti (posebno korienje rezervisanja, 
ispravki vrednosti, promena u procenama, npr. u vezi sa korisnim vekom trajanja osnovnih 
sredstava itd.)  pre svega utiu na kreiranje privremenih razlika, onda promene u odloenim 
poreskim sredstvima i obavezama takoe mogu da poslue u njihovoj identifikaciji.  
Tako, ako bi, npr. odloene poreske obaveze po osnovu amortizacije znaajno 
porasle, a dato poveanje ne bi moglo da se objasni nabavkom novih sredstava i kreiranjem 
originalnih oporezivih razlika po tom osnovu, onda bi razlog mogao da bude promena u 
proceni korisnog veka osnovnih sredstava tako da se period njihovog korienja produava, 
te trokovi amortizacije u bilansu uspeha jo vie smanjuju u odnosu na vee iznose 
poreske amortizacije. Ova promena u proceni mogla bi da bude motivisana namerom da se 
iskae vei dobitak pre oporezivanja zahvaljujui priznavanju manjih iznosa trokova 
amortizacije.  
Promene u proceni trebalo bi da budu obelodanjene, tako da korisnici finansijskih 
izvetaja budu u  mogunosti da sagledaju njihove efekte po izgled izvetaja, ali se takva 
obelodanjivanja ipak vre u skladu sa principom materijalnosti, tj. nedovoljno materijalni 
iznosi nisu predmet obelodanjivanja. Razdvajanje materijalnih od nematerijalnih stavki nije 
potpuno objektiviziran proces, pa stoga izostanak nekih informacija uz obrazloenje da nisu 
materijalne, moe da bude upravo sa namerom da se odreene aktivnosti prikriju. U tom 
smislu, promene u odloenim poreskim pozicijama mogu da budu alternativni nain da se 
spoznaju neke informacije, koje nisu obelodanjene uz osnovne pozicije na koje se odnose.  
Promene  odloenih poreskih sredstava treba da budu posebno u fokusu, jer se po 
osnovu pozicija rezervisanja i ispravki vrednosti najee formiraju odbitne privremene 
razlike. Ako bi kompanija pribegla nekoj neopravdanoj korekciji rezervisanja ili ispravki 
vrednosti na nie kako bi se uveao rezultat posmatranog perioda, a izbegla 
obelodanjivanje uinjene promene u proceni, ova aktivnost bi se nuno odrazila i na 
                                                                                                                                               
studiji: Lew B., Nissim D., 2004, ”Taxable income, Future Earnings, and Equity Values”, The Accounting 
Review, Vol. 79, No. 4, pp. 1039-1074. 
 
 
 303 
smanjenje odloenih poreskih sredstava, te se istraivanje promena u odloenim poreskim 
sredstvima moe koristiti za otkrivanje opadajueg kvaliteta dobiti.268 Ne treba zaboraviti 
da je i sama pozicija odloenih poreskih sredstava u smislu njenog priznavanja ili 
nepriznavanja takoe pogodna za oblikovanje konanog iznosa neto dobitka.   
Promene u odloenim poreskim sredstvima i obavezama obuhvataju se preko 
odloenih poreskih rashoda, te se aktivnosti upravljanja iskazanim dobitkom u meri u kojoj 
utiu na pojavu ili ponitenje privremenih razlika prelamaju i preko visine ove komponente 
poreskih rashoda. Sa druge strane, tekui poreski rashodi zavise od oporezive dobiti i imuni 
su na ove aktivnosti. U svrhe ocene da li kompanija sprovodi aktivnosti na oblikovanju 
dobiti korisno je onda posmatrati i trend uea tekuih rashoda po osnovu poreza na dobit 
u ukupnim rashodima po osnovu poreza na dobit. Ako ovaj racio znaajno varira iz perioda 
u period, a u tom istom vremenskom rasponu kompanija iskazuje stabilan trend rezultata, to 
moe biti indikator da je menadment koristio razliite mere oblikovanja dobitka.269 
Primeri kompanija sa neadekvatnim praksama finansijskog izvetavanja uticali su 
da se intenziviraju napori strune javnosti na otkrivanju ovakvih ponaanja, te su rigidnija 
pravila za izraunavanje oporezive dobiti posluila kao ishodite za konstruisanje vie 
pokazatelja koji se mogu u te svrhe koristiti. Ipak mogunosti da uopte doe do odstupanja 
oporezive od raunovodstvene dobiti svakako zavise od mere u kojoj su poreska i 
raunovodstvena pravila izvetavanja meusobno nezavisna. Kada je izvetavanje u 
znaajnoj meri podudarno, onda je eventualno uveanje raunovodstvene dobiti praeno i 
poveanjem oporezive dobiti, sa negativnim posledicama u vidu uveanog odliva resursa 
po osnovu poreskih plaanja. U ovim uslovima stimulansi za hipertrofiranje 
raunovodstvene dobiti su manji, a istovremeno manji su i podsticaji da se agresivno 
redukuje oporeziva dobit kako bi se platio manji porez s obzirom da bi to znailo i 
smanjenje raunovodstvene dobiti.  
Pribliavanje poreskih i raunovodstvenih pravila se stoga moe videti kao nain da 
se obezbedi transparentnije izvetavanje i u raunovodstvene i poreske svrhe, jer dolazi do 
                                                
268 Revsine L., Collins D., Johnson B, Amernic J., 2001, Financial Reporting and Analysis, Precentice Hall, 
pp. 651-654. 
269 Guenther A. D., 2005, Financial Reporting and Analysis, McGraw-Hill Irwin, pp. 498. 
 
 304 
balansiranja tenji da se prikae to vea raunovodstvena dobit, a to manja oporeziva 
dobit. Sa druge strane, vea nezavisnost poreskih od raunovodstvenih pravila moe da se 
eksploatie kako za uveanje raunovodstvene dobiti (bez uveanja oporezive dobiti), tako i 
za obaranje oporezive dobiti (bez uticaja na raunovodstvenu dobit).  
Generalno, poveanje raspona izmeu raunovodstvene i oporezive dobit moe da 
bude indikator agresivnog finansijskog izvetavanja, ali i agresivnog poreskog izvetavanja 
ili ak i jednog i drugog.270 Kao to se oporeziva dobit koristi kao benmark pri oceni 
kvaliteta raunovodstvene dobiti, tako i informacija o raunovodstvenoj dobiti moe da 
bude vaan input za utvrivanje eventualne potcenjenosti oporezive dobiti. Vei raspon 
izmeu raunovodstvene i oporezive dobiti neosporno privlai panju poreske uprave i 
poveava verovatnou sprovoenja poreske revizije.  
U SAD postoji zahtev poreskih vlasti da se moraju posebno obelodaniti stavke 
razlika koje su preko 10 miliona $, to ukazuje da se ovim razlikama pridaje poseban znaaj 
te se ne eli dozvoliti da se ovakve informacije previde.271 Ako se ima u vidu da su u SAD 
pravila izvetavanja za raunovodstvene i poreske svrhe u znaajnoj meri nezavisna, 
proizilazi da je mogue da sasvim legitimno nastanu i velike razlike izmeu 
raunovodstvene i oporezive dobiti. Ipak naruena percepcija pravinosti poreskog sistema, 
koji omoguava da velike kompanije koje profitabilno posluju i plaaju velike dividende 
istovremeno plaaju male iznose poreza, uticala je na uvoenje alternativnog minimalnog 
poreza, koji je donekle korigovao ovu pojavu. Uprkos tome injenica je da kompanije 
efikasno pronalaze i koriste razne mogunosti za redukciju svojih poreskih plaanja, te da 
se fiskus suoava sa problemom odranja integriteta oporezive dobiti. Iz ugla kompanija 
smanjenje oporezive dobiti je poeljno, ali se mora uzeti u obzir i rizik koji nosi zauzimanje 
                                                
270 Interesantna studija sprovedena je na temu da li su kompanije koje su sklone agresivnom oblikovanju 
raunovodstvenog rezultata upravo one koje koriste i agresivno poresko planiranje, dok su kompanije koje 
imaju konzervativniji pristup u finansijskom izvetavanju takve i kada je re o izvetavanju za poreske svrhe. 
Potvrdan odgovor dobijen je analizom uzorka od gotovo 20.000 firmi koje su praene u periodu od 1991-
2003. godine. Vie pogledati: Frank M. M., Lynch L. J., Rego S. O., 2009, «Tax Reporting Aggressiveness 
and its Relation to Aggressive Financial Reporting», Accounting Review, Vol. 8, No. 2. 
271 Hanlon M., 2003, ”What Can We Infer About a Firm's Taxable Income from its Financial Statements?”, 
National Tax Journal 56 No 4., pp. 832. 
 
 305 
agresivnih poreskih pozicija i negativne konsekvence koje bi mogle proizai ukoliko se ove 
aktivnosti ospore od poreskih autoriteta.  
  
 3.2. Poresko planiranje 
 
U ambijentu intenzivne konkurencije u kojem danas kompanije posluju trokovna 
efikasnost je imperativ, te se i odgovoran pristup upravljanju rashodima po osnovu porez na 
dobit podrazumeva. Kada se jo uzme u obzir da je porez na dobit esto jedna od 
najmaterijalnih pozicija rashoda, njegova uspena redukcija moe da bude put za sticanje 
kokurentskih prednosti. S obzirom da je u finansijskim izvetajima sadrana informacija o 
efektivnoj poreskoj stopi koju je kompanija ostvarila, a koja predstavlja jedan od najvie 
korienih merila efikasnosti poreskog upravljanja, poreenja izmeu kompanija su lako 
izvodljiva, te se poveava i eksterni pritisak, odnosno zahtevi investitora za smanjenjem 
efektivne poreske stope, kako bi se otvorio prostor za dalje unapreenje profitabilnosti.  
Poto je porez na dobit sveprisutan, tj. gotovo da nema transakcije i poslovnog 
dogaaja koji ne izaziva odreene posledice po visinu porez na dobit, onda su mogunosti 
za njegovu redukciju brojne i neiscrpne, a posebno su intenzivirane sa globalizacijom 
poslovanja, jer poreske jurisdikcije meusobno konkuriu za investicije i time to stvaraju 
povoljnije poresko okruenje. Da bi iskoristile potencijal za poreske utede, kompanije u 
svoj upravljaki proces integriu poresko planiranje, koje predstavlja sistematski napor na 
redukciji poreskog tereta.  
Poslovanje u skladu sa zakonom podrazumeva da se redukcija poreza vri u 
granicama postavljenim poreskim propisima, ali preagresivan stav u nameri da se plati to 
manji porez moe kompaniju da uvede i u podruje nezakonite poreske evazije, tim pre to 
je kod poreza na dobit utvrivanje poreske osnovice i poreskog duga preputeno samim 
poreskim obveznicima, te ukoliko ne doe do poreske revizije koristi su zadrane.  Iako je 
ovakvo ponaanje (po otkrivanju) sankcionisano, ak i u zemljama sa vrlo razvijenim 
poreskim sistemom evazija je prisutna. Brojni su razlozi tome: nedovoljno jasno 
razgranienje izmeu dozvoljenih i nedozvoljenih postupaka, kompleksnost poreskih 
 306 
propisa, neadekvatnost infrastrukture koja treba da podri sprovoenje poreskih propisa272, 
nedovoljno stroge zakonske sankcije, opteprihvaenost ovakvog ponaanja (“svi tako 
rade”), vienje poreskog sistema kao nepravinog i nezadovoljstvo sa nainom na koji 
drava raspolae poreskim prihodima itd.273 Ipak za mnoge kompanije upotreba 
nezakonitih sredstava u redukciji poreza potpuno je neprihvatljiva.  
Meutim, pravi problem u poreskom planiranju jesu situacije u kojima se zakon ne 
kri, ali nije sasvim jasno da li bi zauzete poreske pozicije bile odrive u sluaju poreske 
revizije. Ova neizvesnost posledica je autoriteta poreskih vlasti da ospore odreena 
ponaanja, ako ih smatraju suprotnim duhu zakona. Tako su neke zemlje u zakon unele 
optu zabranu zloupotrebe pravnih oblika kako bi se izbeglo plaanje poreza274, dok u 
zemljama anglosaksonskog pravnog sistema postoje principi-doktrine koji nisu eksplicitno 
integrisani u sam tekst zakona, nego su  razvijeni u sudskoj praksi i kao takvi dopunjavaju 
primenu zakona.   
Na primer, u SAD postoje tri doktrine na koje se poreska uprava moe pozvati i 
osporiti poreski karakter transakcija: neophodnost postojanja poslovne svrhe (koja se ne 
svodi samo na izbegavanje poreza), sutina iznad forme i jedan korak umesto niza 
bespotrebnih.275 Ukoliko transakcija nema istinsku poslovnu svrhu (ekonomsku sutinu) 
nego je njen iskljuivi cilj izbegavanje poreza, takva transakcija se tretira sa poreskog 
aspekta nitavom. Takoe kada forma transakcije ne odgovara njenoj sutini, poreske 
posledice se zasnivaju na ekonomskoj realnosti pre nego na “vetakoj” formi. I na kraju, u 
cilju odreivanja poreskog tretmana niz transakcija moe da se posmatra kao jedinstven 
aranman, ako je jasno da su transakcije meusobno povezane i da prethodne ne bi bile 
preduzete da unapred nije predvieno obavljanje i narednih.  
                                                
272 Odbor za nadzor Poreske uprave SAD (Internal Revenue Service Oversight Board) utvrdio je u svom 
izvetaju iz 2007. godine da ova uprava s obzirom na nedostatak zaposlenih i finansijskih sredstava ne moe 
da dri korak sa poveanom poreskom evazijom. Prema: Green S., 2009, “What is Wrong with Tax Evasion”, 
Houston Business and Tax Journal.
  
273 Op. cit., pp. 225-230. 
274 U Srbiji prema l. 9 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji “poreske injenice utvruju se 
prema njihovoj ekonomskoj sutini. Ako se simulovanim pravnim poslom prikriva neki drugi pravni posao, za 
utvrivanje poreske obaveze osnovu ini disimulovani pravni posao.” 
275 Jones S., 2006, Principles of Taxation for Business and Investment Planning, Mc Graw Hill, pp. 85-86. 
 307 
 Osporavanje zakonite poreske evazije ini granicu izmeu dozvoljenih i 
nedozvoljenih ponaanja nedovoljno jasnom. Kompanija moe da se opredeli za potpuno 
konzervativnu (opreznu) politiku prilikom odmeravanja oporezive dobiti i poreskog duga, 
to bi znailo da je prioritet u poreskoj politici dat saglasnosti sa poreskim propisima. Rizik 
od konflikta sa poreskom upravom se onda minimizira, ali sa druge strane investitori mogu 
da budu oteeni u smislu smanjene profitabilnosti s obzirom da se proputaju anse za 
redukciju poreza i faktiki kompanija dovodi u poziciju da preplauje porez, mada postoji 
mogunost da se ovakva politika iskoristi za poboljanje reputacije kompanije kao 
drutveno odgovorne, to bi trebalo da se pozitivno odrazi na njen uspeh. Veina kompanija 
ipak ne odustaje od aktivnog pristupa poreskim obavezama i ne proputa mogunosti za 
smanjenje poreskih plaanja.  
Poresko planiranje vrlo je prisutno, ali je porasla i percepcija rizika u vezi sa njim. 
Osporavanje zauzetih pozicija od strane poreskih autoriteta moe izazvati niz negativnih 
efekata po poslovanje kompanije. Iako i sami novani odlivi po osnovu izmirenja dodatno 
razrezanog poreskog duga, te kazni i penala mogu ozbiljno da ugroze poziciju likvidnosti 
kompanije i umanje ostvarenu dobit, naruavanje reputacije kompanije moe imati i mnogo 
vee materijalne posledice. Pogoranje odnosa sa poreskom upravom, privlaenje njene 
panje i ee revizije izazivaju dodatne trokove, ali reakcija javnosti (podgrejana 
medijskom kampanjom) jo je opasnija. Nastojanje da se u kratkom roku redukcijom 
poreza povea korist za vlasnike moe onda u dugom roku erodirati vrednost kompanije.  
Koncept drutvene odgovornosti kompanija je paradigma koja dobija sve vie na 
vanosti, a plaanje poreza svakako je deo drutvene odgovornosti. Percepcija da veliki i 
najbogatiji ne plaaju porez u meri u kojoj bi to trebalo ve je uvreena, tako da reputacioni 
rizik raste i vie ni injenica da nije dolo do krenja zakona nije dovoljna. Eksploatacija 
“rupa u zakonu” neprihvatljiva je kako za poreske vlasti, tako i za javnost. ini se da je 
novo okruenje uticalo na promenu u ponaanju kompanija i da se ispoljava u veoj meri 
nego ranije averzija prema riziku koje nosi poresko planiranje.276 U tom smislu previe 
agresivni poreski aranmani postaju manje atraktivni.  
                                                
276 Istraivanje koje je sprovela revizorska kua KPMG pokazalo je da se danas vrlo ozbiljno shvata 
reputacioni rizik. Nijedan od ispitanika (koje su predstavljali zaposleni u poreskoj funkciji) nije smatrao 
 308 
Balansiranje izmeu potencijalnih poreskih uteda i izlaganja riziku nije lak 
zadatak, pa poresko planiranje postaje kompleksniji izazov za upravu koja mora da proceni 
kada vredi preuzeti rizik. Suvie oprezna politika moe da umanji konkurentnost kompanije 
i prinose akcionara, te se mora tragati za sredstvima legitimnog smanjenja poreza. 
Promovisanje aktivnog upravljanja porezima, ali na drutveno odgovoran nain najbolji je 
put da se kreira vrednost za vlasnike. Ukoliko je razmatranje poreskih pitanja kontinuelna 
aktivnost integrisana i u operativno i u strategijsko odluivanje, potencijal za redukcije 
poreza je mnogo vei, a i tada postoji mogunost da se stvori potrebno kontrolno okruenje 
sa odgovarajuim politikama i procedurama ije potovanje e obezbediti da se rizici 
pravovremeno identifikuju i adekvatno tretiraju.  
Odnos raunovodstvene i oporezive dobiti pri oceni efekata poreskog planiranja 
predstavlja korisnu informaciju. Meutim, mora se imati u vidu da je odnos ova dva merila 
dobitka vrlo kompleksan i determinisan veim brojem faktora, pa se ne moe apriori tvrditi 
da je znaajno manja oporeziva dobit u odnosu na raunovodstvenu odraz dobrih 
performansi u upravljanju porezima. Tek detaljnija analiza stavki koje doprinose ovom 
rasponu moe dati konane odgovore.  
Redukcija poreza je poeljnija putem trajnih u odnosu na privremene poreske 
utede. U delu objanjenja veza izmeu raunovodstvene dobiti i poreskog rashoda 
(efektivne poreske stope) mogu se sagledati trajne poreske utede koje je prisvojila 
kompanija (putem ostvarenja neoporezivih prihoda, poslovanja u jurisidikcijama sa 
manjom poreskom stopom i dr.)277, ali i proputene anse da se redukuje porez (rashodi koji 
ne donose poreske odbitke, neiskorieni poreski gubici i krediti). Privremene utede 
(odloeni porezi) su inferiornije i ne dovode do smanjenja rashoda po osnovu poreza na 
dobit (i efektivne poreske stope), ali se njihov uinak po poslovanje ne sme potceniti i jasno 
se demonstrira u izvetaju o novanim tokovima. Odravanje ili poveanje salda odloenih 
poreskih obaveza pokazuje da kompanija uspeno izbegava plaanje dospelih poreza i 
finansira se iz beskamatnih izvora.  
                                                                                                                                               
prihvatljivim preuzimanje ovog rizika ak ni u manjem stepenu. Prema: International Tax Survey, 2004, 
KPMG International. 
277 Neke utede (npr. korienje poreskih kredita) se ne odraavaju na raspon raunovodstvene i oporezive 
dobiti, nego smanjuju direktno poreski dug.  
 309 
Koliko su aktivnosti na redukciji poreza rizine to je ve mnogo tee oceniti, mada 
je poveanje svesti o moguim rizicima u vezi sa poreskim ponaanjem kompanija uticalo 
da se kreira ambijent u kojem se trai vea transparentnost izvetavanja u pogledu 
izloenosti poreskom riziku. Amerikim GAAP napravljen je znaajan pomak kada je 
preciziran raunovodstveni tretman neizvesnih poreskih pozicija, ali se ne moe oekivati 
da obelodanjivanja u pogledu preuzetih rizika budu sa veim stepenom detaljnosti, jer je 
velika bojazan da bi se mogla isprovocirati reakcija poreskih autoriteta. Ipak i agregirane 
informacije podiu stepen informisanja. Takoe se na bazi pojave u manjoj ili veoj meri 
korekcija ranijih poreza, kao posebne stavke u obelodanjivanjima o efektivnoj poreskoj 
stopi, moe stei odreeni uvid u nivo usaglaenosti sa poreskim propisima u ranijim 
periodima i efekte poreskih revizija, te izvesti zakljuak o profilu rizika kompanije, 
odnosno njenim apetitima u pogledu preuzimanja poreskog rizika. 
Kada se govori o poreskom planiranju onda se uglavnom ima u vidu smanjenje 
poreskog tereta. Najee koriene strategije u te svrhe su: eksploatacija poreskih 
podsticaja, odlaganje poreskih plaanja, promena karaktera prihoda (i dobitaka), kao i 
rashoda (i gubitaka), irenje poslovanja u zemlje sa povoljnijim poreskim okruenjem,  kao 
i preusmeravanje dobiti izmeu dva ili vie lica, koja su u razliitom poreskom poloaju. 
Efekti ovih strategija ne odraavaju se uvek u rasponu izmeu raunovodstvene i oporezive 
dobiti i/ili efektivnoj poreskoj stopi, ali je neoporan manji odliv novca za poreska plaanja, 
te se otuda uvek manifestuje pozitivan uticaj na neto novani tok. Ipak porezi ne mogu da 
se posmatraju izolovano i neka ideja o redukciji poreza ima smisla da se implementira samo 
ako je konani efekat po performanse kompanije pozitivan. 
Pretpostavimo na primer da preduzee odloi iz tekue u narednu godinu 
transakciju koja donosi prihod (i novani priliv) od 200.000 din. i stoga pomeri za narednu 
godinu plaanje poreza od 20.000 din. (pri poreskoj stopi od 10%). Poreska uteda iznosila 
bi 2.140 din. (20.000-20.000*0,893) pri diskontnoj stopi od 12%. Meutim, neto sadanja 
vrednost transakcije u celini smanjila bi se za 19.260 din. (180.000-160.740), to znai da 
ovakvo pomeranje nije isplativo, jer je poreska uteda od 2.140 din. ostvarena na utrb 
smanjenja sadanje vrednosti novanog priliva (po osnovu prihoda) za 21.400 din.  
 310 
Ponekad nije jednostavno odmeriti efekte neke inicijative. Na primer, primena LIFO 
metode za utvrivanje trokova prodatih proizvoda (roba) u poreskom bilansu dozvoljena je 
po pravilu samo ako se primenjuje i u svrhe finansijskog izvetavanja, te je smanjenje 
oporezive dobiti praeno smanjenjem raunovodstvene dobiti. Neophodno je onda izvagati 
povoljan uticaj na novane tokove sa negativnim uticajem na druge mere performansi 
preduzea, poput dobitka ili stope prinosa na sopstveni kapital, pogotovo ako postoje neke 
restriktivne klauzule u vezi sa kreditima koje kompanija koristi, a koje bi bile prekrene 
manjim iznosom dobiti ili na kraju krajeva zbog nepovoljne reakcije trita na pad u 
zaradama preduzea.  
Za kompaniju su generalno najpoeljnije one inicijative koje dovode do smanjenja 
oporezive dobiti bez smanjenja raunovodstvene, a takve inicijative se mogu transparentno 
sagledati iz obelodanjivanja koja prate primenu modela odloenih poreza. To ne znai da se 
i druge aktivnosti ne primenjuju kako bi se redukovao porez, kao ni da je njihov znaaj 
mali. Na primer, vrlo su vani poreski efekti finansijske strukture. Finansiranje iz duga ima 
poresku povoljnost u odnosu na finansiranje iz sopstvenog kapitala upravo zbog injenice 
da su trokovi kamate za razliku od dividendi odbitna stavka pri utvrivanju oporezive 
dobiti.  
Poresko planiranje u cilju smanjenja neto sadanje vrednosti poreskih plaanja 
ponekad je usmereno na poveanje tekue oporezive dobiti, odnosno ubrzavanje 
generisanja oporezive dobiti ime se tekui iznos poveava, a iznos u narednim periodima 
smanjuje. Poveanje poreske stope je tipian primer situacije u kojoj ovakvo ponaanje 
moe da bude isplativo, a u kontekstu modela odloenih poreza est povod ubrzanom 
iskazivanju oporezive dobiti je nastojanje da ne ostanu neiskoriene poreske utede koje su 
na raspolaganju u vremenski ogranienom roku.  
Priznavanje odloenih poreskih sredstava uslovljeno je mogunou njihove 
realizacije, koja zavisi od dovoljnog nivoa oporezive dobiti. Strategije poreskog planiranja 
koje vode poveanju oporezive dobiti su onda jedan od naina da se obezbedi realizacija 
odloenih poreskih sredstava. U tom smislu kompanije mogu da priznavanje ili 
nepriznavanje odloenih poreskih sredstava opravdaju time to su u mogunosti ili nisu u 
mogunosti da koriste odreene strategije poreskog planiranja. S obzirom na tekoe sa 
 311 
kojima se eksterni adresati finansijskih izvetaja susreu u vezi sa procenom realnosti 
menaderskih pretpostavki u vezi sa odloenim poreskim sredstvima i proizalim priznatim 
iznosima, obelodanjivanje strategija koje podravaju priznavanje bilo bi od koristi.  
Meutim, kompanije su retko spremne da osim opteg komentara (da su u poziciji 
da poreskim planiranjem kreiraju dovoljnu oporezivu dobit) daju i detaljnije objanjenje 
samih strategija. Skorije istraivanje prakse amerikih kompanija pokazalo je da je samo 
nekoliko kompanija navelo koje strategije namerava da koristi i najee su to bile sledee 
strategije: prodaja apresiranih hartija od vrednosti, prodaja drugih apresiranih sredstava, 
promena u investiranju sa neoporezivih na oporezive obveznice, prodaja sredstava, koja se 
potom uzimaju u lizing, raspodela dobitaka inostranih zavisnih lica (umesto daljeg 
reinvestiranja), kapitalizacija trokova istraivanja i razvoja u poreske svrhe itd.278  
 
4. Analiza primene modela odloenih poreza u Srbiji 
 
Model odloenih poreza postaje osnova za izvetavanje o porezu na dobit u 
finansijskim izvetajima opte namene u Srbiji tek sa propisivanjem obaveze sastavljanja 
izvetaja u skladu sa MRS/MSFI.279 Time je okonana dotadanja praksa korienja 
integrisanog modela. Iako je model odloenih poreza predstavljao u vreme uvoenja 
potpunu novinu, sada njegova implementacija traje ve gotovo deceniju, pa bi se moglo 
oekivati da su potrebna znanja u vezi sa njim usvojena i da se zahtevi izvetavanja o 
odloenim porezima dosledno potuju. Uostalom primena modela odloenih poreza nije 
dobrovoljan izbor, nego zakonska obaveza. Kada su jo u pitanju finansijski izvetaji, koji 
podleu reviziji, inkorporiranje modela odloenih poreza bi se podrazumevalo. 
 Sa druge strane, mogue je i da primena ovog modela ne ide glatko, jer je 
neosporno visok stepen kompleksnosti ovog modela, pa akumulirano iskustvo moda nije 
                                                
278 Mulford C., Comisky E., 2011, Deferred Tax Assets and The Disclosure of Tax Planning Strategies, The 
Journal of Applied Research in Accounting and Finance, Vol. 6, pp. 31-46. 
279 Zakon o raunovodstvu i reviziji iz 2002. godine (Sl. list SRJ, br. 71 od 27.12.2002. godine) propisao je 
primenu MRS/MSFI od 2004. godine za sva pravna lica i preduzetnike, osim banaka i drugih finansijskih 
organizacija kod kojih je primena bila obavezna ve od 2003. godine. Kasnijim izmenama iz obavezne 
primene MRS/MSFI iskljuena su mala pravna lica i preduzetnici. 
 
 312 
dovoljno. Vanu ulogu igraju i percepcije onih koji se javljaju u ulozi korisnika finansijskih 
izvetaja. Ako oni prezentirane informacije o porezima ne ocenjuju kao znaajne, onda ne 
bi iznenadila i manja posveenost nainu njihovog iskazivanja. 
Da bi se stekao uvid u prisutne prakse izvetavanja, analizirani su finansijski 
izvetaji 20 najveih banaka na tritu Srbije prema veliini aktive u 2010. godini, kao i 20 
velikih kompanija iz nefinansijskog (realnog) sektora, koje su u 2010. godini ostvarile 
najvee poslovne prihode.280 Struktura posmatranih nefinansijskih kompanija po sektorima 
poslovanja data je u Tabeli 5: 
 
Tabela 5 Sektorska struktura 20 najveih nefinansijskih kompanija u Srbiji u 2010. godini 
 
Sektor Broj kompanija 
Energetika 11 
Trgovina na malo 3 
Telekomunikacije 2 
Graevinarstvo 1 
Hemija 1 
Metalska industrija 1 
Poljoprivreda 1 
Ukupno 20 
 
Izvetavanje ovih entiteta stavljeno je u fokus istraivanja, jer je re o subjektima od 
javnog interesa, bilo zbog svoje veliine bilo zbog karaktera poslovanja (finansijske 
institucije), te je pruanje informacija u njihovim finansijskim izvetajima od najveeg 
znaaja. Ovde su upravo i najvea oekivanja u pogledu kvaliteta prezentiranih informacija, 
emu doprinosi i obavezna revizija ovih izvetaja. Ukoliko bi se i u njima otkrile 
nepravilnosti u pogledu primene modela odloenih poreza to bi onda bio gotovo siguran 
znak da su jo vei propusti prisutni u izvetajima drugih entiteta, koji su predmet manje 
panje.  
                                                
280 Lista banaka preuzeta je iz edicije Novinsko-izdavakog preduzea Ekonom:east media group (decembar 
2011. godine): “Banke, osiguravajue i lizing kompanije”, str. 22. Spisak najveih kompanija po poslovnim 
prihodima iz realnog sektora za 2010. godinu objavljen je od strane Agencije za privredne registre (jun 2011): 
“Saoptenja o poslovanju privrede u Republici Srbiji u 2010. godini (uporedni podaci iz finansijskih izvetaja 
za 2009 i 2010. godinu)”, str. 44-45. 
 313 
Finansijski izvetaji izabranih kompanija preuzeti su sa sajta Agencije za privredne 
registre i to za 2009. i 2010. godinu. Najznaajniji izvor informacija predstavljale su 
napomene uz finansijske izvetaje u delu gde se objanjavaju pozicije u vezi sa porezom na 
dobit.  
Korektnost obrauna poreskih pozicija ne moe se oceniti samo na bazi 
publikovanih finansijskih izvetaja bez detaljnijeg uvida u raunovodstvenu evidenciju, pa 
je potovanje zahteva raunovodstva odloenih poreza (prema MRS 12) ocenjivano na bazi 
poreenja izvrenih sa traenim obelodanjivanjima. Ova obelodanjivanja su i presudna za 
bilo koju dublju analizu poreskih pozicija od strane korisnika finansijskih izvetaja i otuda 
je njihovo prisustvo znaajno. Iako spisak obelodanjivanja nije mali, neka od njih su 
potrebna samo u odreenim specifinim situacijama, dok bi u izvetajima svih entiteta 
trebalo da budu obelodanjene sledee tri bazine informacije:  
• komponente rashoda po osnovu poreza na dobit,  
• objanjenje veze izmeu rashoda po osnovu poreza na dobit i raunovodstvene 
dobiti (efektivne poreske stope) i 
• struktura odloenih poreskih sredstava i obaveza. 
Na osnovu provere kod 20 analiziranih banaka utvrena je situacija koja je 
prezentovana u sledeoj tabeli (Tabela 6): 
 
Tabela 6 Obelodanjivanja u finansijskim izvetajima banaka u 2009. i 2010. godini 
 
Postoji u 
zahtevanom 
formatu 
Postoji, ali uz 
odreene nepravilnosti 
Ne postoji  
Obelodanjivanja 
 
2009. 2010. 2009.  2010. 2009. 2010
. 
Komponente rashoda 20 20 - - - - 
Objanjenje razlike izmeu 
proizvoda RD i propisane 
poreske stope i rashoda po 
osnovu poreza na dobit 
 
 
3 
 
 
2 
 
 
14 
 
 
15 
 
 
3 
 
 
3 
Struktura OPS i OPO 14 12 4 6 2 2 
 
Kao to se iz Tabele 6 moe videti sve banke su obelodanile komponente poreskih 
rashoda i to su uinile tako to su podvojile tekue od odloenih poreza. Ova informacija 
prisutna je uglavnom i u napomenama, ali je njeno prezentovanje zapravo ve osigurano 
 314 
propisanim obrascem za bilans uspeha, koji podrazumeva odvojeno iskazivanje tekueg 
poreza od odloenih poreskih rashoda i prihoda.  
to se tie drugog obelodanjivanja, iako je izvreno od veine banaka, uoeni su 
znaajni nedostaci u samoj prezentaciji, koji oteavaju sagledavanje uzroka odstupanja 
efektivne od nominalne poreske stope. Umesto da se izoluju faktori koji dovode do manje 
ili vee efektivne poreske stope u odnosu na propisanu, izvreno je esto kombinovanje 
efekata stalnih i privremenih razlika. Tako npr. u okviru stavke “trokovi koji se ne priznaju 
u poreskom bilansu” ukljuuju se i trokovi koji nikada nee da budu priznati (i stoga 
poveavaju efektivnu poresku stopu), ali i viak raunovodstvene amortizacije nad 
poreskom u datom obraunskom periodu, to je samo privremena razlika i stoga ne menja 
poresko optereenje obveznika. Upravo zahvaljujui modelu odloenih poreza privremene 
razlike izmeu raunovodstvene i oporezive dobiti ne naruavaju vezu raunovodstvene 
dobiti i poreskih rashoda.  
Oigledno je stoga da u naoj praksi ne postoji dovoljno razumevanje smisla ovog 
zahtevanog obelodanjivanja, pa se efekat privremenih razlika zapravo dva puta ukljuuje u 
prueni pregled (sa razliitim predznacima). Na to ukazuje vrlo prisutna forma 
obelodanjivanja koja bi se mogla razloiti u tri dela: 
• Oekivani iznos poreskih rashoda (shodno raunovodstvenoj dobiti) se najpre 
svodi na proizvod oporezive dobiti i propisane poreske stope, to zahteva da se 
uzmu u ozbir sve nastale razlike izmeu raunovodstvene i oporezive dobiti, a 
time svakako i privremene razlike. 
• U daljem postupku se dolazi do iznosa tekue poreske obaveze i rashoda, tako 
to se ukljuuje jo efekat prenetih gubitaka i poreskih kredita. 
• U poslednjoj etapi kompletiraju se ukupni rashodi po osnovu poreza na dobit, 
tako to se na tekue rashode dodaju odloeni, a to je zapravo ponovno baratanje 
sa privremenim razlikama.  
Ovakav nain obelodanjivanja sledi metodologiju sastavljanja poreskog bilansa. 
Iako nesumnjivo prua korisne informacije, ne obezbeuje transparentan uvid u faktore koji 
su izazvali odstupanje efektivne od propisane poreske stope, niti je uvek mogue ove 
faktore nedvosmisleno izdvojiti.  
 315 
Kod nekih banaka je ak usaglaavanje oekivanog i stvarnog iznosa poreskih 
rashoda izvreno samo do nivoa tekuih poreskih rashoda (i obaveza) – na primer kod 
Hypo Alpe-Adria-Bank i Alpha banke. Postoje i sluajevi gde je efektivna poreska stopa 
obraunata stavljanjem u odnos tekuih poreskih rashoda i raunovodstvene dobiti, to je 
teorijski jedna od moguih alternativa, ali nije prihvaeni nain obrauna ove stope u 
finansijskim izvetajima, to vodi materijalnoj greci u prezentiranju informacija 
korisnicima izvetaja. Tako je u finansijskim izvetajima Komercijalne banke za 2009. i 
2010. godine prikazana efektivna poreska stopa u iznosu od 5,45% i 5,64% respektivno, 
dok su korektno obraunate stope na nivou 9,71% i 9,19%.  
Prilikom analize uoeno je i da je nekoliko banaka (Credit Agricole, Procredit bank 
itd.) prikazalo u celosti poreski bilans, ime je dat ak vei obim informacija od 
zahtevanog, ali opet izostaje potrebno sistematizovanje datih informacija.  
Najvee iznenaenje bilo je da postoje banke (Univerzal banka, NLB Continental 
banka i dr.) gde u potpunosti izostaje bilo kakav vid objanjenja odstupanja poreskih 
rashoda od oekivanog iznosa. Ovim je ozbiljno naruen informacioni potencijal 
obleodanjivanja o porezu na dobit. 
U pogledu treeg obelodanjivanja, koje se odnosi na strukturu odloenih poreskih 
sredstava i obaveza, takoe su prisutni propusti, koji se najee svode na: 
• samo opisno objanjenje strukture, bez kvantifikacije efekata pojedinih 
privremenih razlika i 
• objanjenje promena u odloenim poreskim sredstvima i obavezama, koje su 
nastale u posmatranom obraunskom periodu, umesto objanjenja 
kumulativnog iznosa na ovim pozicijama. Ilustracija ovog formata 
obelodanjivanja data je u nastavku: 
 
Poetno stanje odloenih poreskih sredstava na dan 01.01.2010.        XXXX 
 
Poveanje odloenih poreskih sredstava usled poreskih kredita              xxxx 
 
Smanjenje odloenih poreskih sredstava po osnovu razlike 
                     izmeu knjigovodstvene i poreske vrednosti osnovnih   sredstava        (xxxx) 
… 
Stanje odloenih poreskih sredstava na dan 31.12.2010.               XXXX 
 316 
U oba neadekvatna vida prezentacije nedostaju kljune informacije za analizu 
odloenih poreskih pozicija, jer se tek uvidom u njihovu strukturu moe procenjivati 
verovatnoa i vreme njihove realizacije. ak ni razdvajanje ovih pozicija na tekue i 
netekue u ovim sluajevima nije mogue. 
Razmatranje strukture odloenih poreskih sredstava i obaveza, kod banaka kod 
kojih je ova informacija pruena u napomenama, pokazalo je i da postoje nepravilnosti u 
pogledu saldiranja ovih pozicija i iskazivanja neto iznosa u bilansu stanja. Odloena 
poreska sredstva i obaveze koje su posledica prikazivanja nerealizovanih kapitalnih 
gubitaka i dobitaka (npr. po osnovu HoV raspoloivih za prodaju) ne bi trebalo da se 
prebijaju sa obavezama i sredstvima ija e realizacija dovesti do poveanja ili smanjenja 
oporezive dobiti po osnovu redovnih aktivnosti. Sa druge strane, potrebno je izvriti 
prebijanje kada iskorienje pozicija odloenih poreskih sredstava i obaveza utie na istu 
osnovicu za oporezivanje. U suprotnom, neopravdano se uveava bilansna suma. Takva 
situacija je npr. kod Agrobanke u 2010. godine, gde su posebno iskazana odloena poreska 
sredstva i obaveze u bilansu stanja, iako je saldiranje oekivano s obzirom da su  sredstva 
posledica poreskih kredita i rezervisanja, a obaveze nastaju usled ubrzane poreske 
amortizacije.  
Jo niz manjkavosti u ostalim zahtevanim obelodanjivanja otkriven je u 
finansijskim izvetajima posmatranih banaka. Ne postoji tako praksa kod nekih banaka 
(npr. Reiffeisen banke, Credit Agricole banke) da objave iznos poreza koji je priznat 
direktno u kapitalu (umesto u bilansu uspeha), to je sluaj u vezi sa odloenim porezima 
po osnovu privremenih razlika kod HoV raspoloivih za prodaju. Kod Vojvoanske banke 
vidljivo je iz napomena da je u 2009. godini poveanje OPO po osnovu HoV raspoloivih 
za prodaju izvreno preko bilansa uspeha, to ukazuje da nije ni izvrena unutarperiodina 
alokacija odloenih poreza.  
Problemi postoje i u vezi sa nepriznatim odloenim poreskim sredstvima. Njihovo 
obelodanjivanje nije uvek izvreno. Na primer, kod OTP banke se moe posredno zakljuiti 
da postoje nepriznata odloena poreska sredstva po osnovu poreskih gubitaka, jer je banka 
u obe posmatrane godine imala poreski gubitak, a ne postoje priznata odloena poreska 
sredstva po ovom osnovu.   
 317 
Propusti u obelodanjivanjima mogli bi da budu znak da problematika odloenih 
poreza nije adekvatno tretirana, pa se postavlja pitanje i tanosti iskazanih iznosa u bilansu 
stanja i uspeha. Na to ukazuje i nalaz da se u nekim finansijskim izvetajima promena 
odloenih poreskih sredstava i obaveza ne podudara sa iznosom odloenih poreza u bilansu 
uspeha (iako nema unutarperiodine alokacije niti korekcije gudvila). Takoe, u 
sluajevima gde su banke objavile kompletan poreski bilans vidljivo je da po osnovu 
odreenih razlika koje su privremenog karaktera nisu formirana odloena poreska sredstva 
iako postoji trend iskazivanja oporezive dobiti. Ako je razlog nepriznavanja ipak procena 
da sredstva ne bi mogla da se iskoriste, onda bi bilo neophodno da se obelodani iznos 
nepriznatih sredstava, to nije uinjeno.  
Imajui u vidu prezentirane podatke u izvetajima 20 posmatranih banaka, uzroci 
nastanka odloenih poreskih sredstava i obaveza i uestalost njihovog pojavljivanja po 
banakama dati su u Tabeli 7: 
 
Tabela 7 Struktura odloenih poreskih sredstava i obaveza  
u bankarskom sektoru u 2009. i 2010. godini 
 
Broj banaka Broj banaka OPS 
2009. 2010. 
OPO 
2009. 2010. 
Nekretnine, 
postrojenja i oprema 
11 10 Nekretnine, postrojenja 
i oprema 
8 8 
HoV raspoloive za 
prodaju 
- 2 HoV raspoloive za 
prodaju 
8 6 
Rezervisanja 
(otpremnine, penzije, 
sudski sporovi) 
2 7 Revalorizacija 
nekretnina 
1 1 
Obezvreenje 
sredstava 
- 1    
Derivati - 2    
Obraunati, a jo 
neplaeni porezi 
- 2    
Poreski krediti 10 8    
 
Po osnovu pozicije nekretnina, postrojenja i opreme najee se javljaju privremene 
razlike, uglavnom kao posledica razlika u raunovodstvenoj i poreskoj amortizaciji, s tim 
da je u obe godine vei broj banaka koji po ovom osnovu ima odloena poreska sredstva, a 
 318 
ne obaveze. Ulaganja u osnovna sredstva vode i po osnovu poreskih kredita formiranju 
odloenih poreskih sredstava kod polovine analiziranih banaka u 2009. godini, odnosno 
kod 40% banaka u 2010. godini. Rezervisanja su u 2010. godini na treem mestu po 
uestalosti izazivanja odbitnih privremenih razlika. Ostali faktori koji dovode do nastanka 
odloenih poreskih sredstava (obezvreenje sredstava, obraunati, a jo neplaeni porezi i 
dr.) javljaju se tek sporadino. Primena modela fer vrednosti za merenje hartija od 
vrednosti raspoloivih za prodaju uzrokuje uglavnom nastanak odloenih poreskih obaveza, 
to ukazuje na odloene dobitke na ovim sredstvima. Revalorizacija nekretnina samo kod 
jedne banke uzrokuje odloene poreske obaveze. 
Banke su ee u poziciji da imaju neto odloena poreska sredstva, nego obaveze, 
to je u skladu sa oekivanjima, s obzirom da kod finansijskih institucija po pravilu izostaju 
velike odloene poreske obaveze po osnovu amortizacije. Neto pozicija u odloenim 
porezima prezentovana je u narednoj tabeli: 
 
Tabela 8 Neto pozicija u odloenim porezima banaka u 2009. i 2010. godini 
 
Neto odloena poreska sredstva Neto odloene poreske obaveze  
2009. 2010. 2009. 2010. 
Broj banaka 12 14 8 6 
 
Uee neto pozicije odloenih poreskih sredstava ili obaveza u odnosu na ukupnu 
imovinu kree se u rasponu od 0,009 promila do maksimalnih 7 promila u 2009. godini, 
odnosno od 0,021 promil do 5 promila u 2010. godini. Uee nije materijalno, to je 
posledica pre svega niske poreske stope od 10%, ali i malih iznosa privremenih razlika. 
Takoe uoljivo je da nijedna od ovih banaka, koje su poslovale sa gubitkom u jednoj ili 
obe posmatrane godine, nije formirala odloena poreska sredstva za nastale poreske 
gubitke. Ni iz ranijih perioda nema odloenih poreskih sredstava po ovom osnovu, izuzev 
kod jedne banke (NLB banke).  
Ovo bi moglo da inidicira loe izglede da e ove banke profitabilno poslovati i u 
buduim periodima, mada se nepriznavanje odloenih poreskih sredstava nekada moe 
pripisati prevelikoj opreznosti. Kod nekih banaka tako nisu bila priznata odloena poreska 
 319 
sredstva po osnovu poreskih gubitaka, a onda su i u 2009. i u 2010. godini preneti gubici iz 
ranijih godina korieni u svrhe umanjenja poreske osnovice (sluaj Erste banke).  
Imajui u vidu nisko uee odloenih poreskih sredstava i obaveza njihov uticaj na 
finansijsku poziciju banaka ne moe se oceniti kao znaajan. Osnovna merila performansi 
poslovanja ne bi se bitno izmenila kakav god bio njihov tretman u finansijskoj analizi. 
Odlaganje poreskih plaanja i po tom osnovu unapreenje novanog toka nije takoe u 
veoj meri prisutno kod analiziranih banaka.  
Ipak ne treba prenebregnuti da su banke eksploatisale mogunosti za unapreenje 
neto dobitka i slobodnog novanog toka putem smanjenja poreskog tereta, ali kreiranjem 
trajnih poreskih uteda. Veina analiziranih banaka koje su profitabilno poslovale uspela je 
da ostvari efektivnu poresku stopu ispod 10%. Najnie rashode poreza na dobit u odnosu na 
raunovodstveni dobitak u 2009. godini imala je Eurobank EFG i to 3,18%, a u 2010. 
godini Raiffeisen banka 3,81%.  
Smanjenje poreskog tereta prevashodno se ostvaruje zahvaljujui poreskom kreditu 
koja drava predvia po osnovu ulaganja u osnovna sredstva. U nekoliko sluajeva vei 
iznosi poreskih kredita doprinose da banke iskau istovremeno neto dobitak pre 
oporezivanja i prihode po osnovu poreza na dobit, pa je efektivna poreska stopa sa 
negativnim predznakom. Na primer, kod Vojvoanske banke u 2009. godini efektivna 
poreska stopa iznosi -35,22%, to je posledica vie faktora koji su redukovali poreske 
rashode ili kreirali poreske prihode (neoporezive dividende, efekti korienja poreskih 
gubitaka za koja nisu bila priznata odloena poreska sredstva i poreski krediti po osnovu 
ulaganja u osnovna sredstva).  
Sa druge strane, kod nekih banaka sa ostvarenim dobitkom efektivna poreska stopa 
je vea od 10%. Najvie vrednosti efektivne poreske stope su 12,52% u 2009. godini kod 
Hypo Alpe-Adria-Bank i 65,71% u 2010. godini. kod NLB Continental banke. Generalno, 
do poveane efektivne poreske stope dovode vei iznosi rashoda koji se ne priznaju u 
poreske svrhe, a ovako ekstremno visoka stopa kod NLB Continental banke posledica je 
ukidanja ranije priznatih odloenih poreskih sredstava po osnovu neiskorienih gubitaka 
(usled verovatno procene da ne mogu da budu iskoriena), ime je iznos odloenih 
poreskih rashoda u 2010. godini znaajno podignut. 
 320 
Kod banaka koje su imale gubitke u bilansu uspeha, efektivna poreska stopa je 
znaajno manja od 10%, esto konvergira ka nuli, jer se ne oekuje budua poreska uteda 
po osnovu gubitka, a time izostaje kreiranje odloenih poreskih sredstava i priznavanje 
odloenih poreskih prihoda. Na primer, kod OTP banke ova stopa je svega 0,38% i 0,19% u 
2009. i 2010. godini respektivno.  
Svi prethodno navedeni aspekti analize sprovedni su i za 20 nefinansijskih 
kompanija sa najveim poslovnim prihodima. Ustanovljene su odreene slinosti, ali i 
razlike u odnosu na bankarski sektor. Provera obelodanjivanja dala je sledee rezultate 
(Tabela 9): 
 
 Tabela 9 Obelodanjivanja u finansijskim izvetajima nefinansijskih kompanija  
u 2009. i 2010. godini 
 
Postoji u 
zahtevanom 
formatu 
Postoji, ali uz 
odreene nepravilnosti 
Ne postoji  
Obelodanjivanja 
 
2009. 2010. 2009.  2010. 2009. 2010
.. 
Komponente rashoda 18* 18* - - - - 
Objanjenje razlike izmeu 
proizvoda RD i propisane 
poreske stope i rashoda po 
osnovu poreza na dobit 
 
 
4 
 
 
4 
 
 
11 
 
 
13 
 
 
5 
 
 
3 
Struktura OPS i OPO 14 13 - 2 6 5 
 
                 * Kod HIP Petrohemije i Puteva Srbije kako tekui tako i odloeni poreski rashodi su nula. 
 
U bilansu uspeha preduzea, kao i u bilansu uspeha banaka, predvieno je posebno 
unoenje tekueg i odloenog poreza na dobit, pa je komponente poreskih rashoda 
(prihoda) mogue sagledati ve u bilansu uspeha. Dekomponovanje poreza na dobit je tako 
prisutno kod svih analiziranih kompanija, osim u sluaju HIP Petrohemije i Puteva Srbije, 
gde su zapravo i tekui i odloeni iznos poreza jednaki nuli.  
Objanjenje razlika izmeu proizvoda raunovodstvene dobiti i propisane poreske 
stope i rashoda po osnovu poreza na dobit javlja se kao najproblematinije obelodanjivanje 
i u sluaju nefinansijskih kompanija. Najvei broj posmatranih preduzea nije izvrio ovo 
obelodanjivanje u adekvatnom formatu, nego su najee podaci dati u vidu: 
• poreskog bilansa, 
 321 
• objanjenja veze oekivanih poreskih rashoda i tekuih poreskih rashoda 
(ukljuivanje svih razlika – privremenih i stalnih) uz dodavanje naposletku 
odloenih poreza te tako dolaenje do iskazanog iznosa rashoda u bilansu uspeha i 
• usaglaavanja oekivanih poreskih rashoda i tekuih poreskih rashoda. 
Na iste ove forme nailo se i pri analizi finansijskih izvetaja banaka, to je jasan 
znak da se prezentacija vri na jednostavnije naine po izvetajne entitete imajui u vidu 
ve raspoloive informacije u vezi sa pripremom poreskog bilansa, umesto da se podaci 
sistematizuju na nain da istaknu efektivno poresko optereenje. Zahtevana metodologija 
po MRS 12 jo uvek nije usvojena. U nekoliko sluajeva postoje i pogreno navedeni iznosi 
efektivne poreske stope, pa tako kod Delta maxi DOO Beograd u 2010. godini stopa je 
iskazana na nivou od 6%, jer su uzeti u ozbir samo tekui poreski rashodi, dok bi korektan 
iznos bio 16,38%.  
ak 5 preduzea u 2009. godini nije uopte objavilo bilo kakvu informaciju u vezi 
sa odnosom poreskih rashoda i raunovodstvene dobiti. U 2010. godini dva od ovih 
preduzea pruaju odreene informacije, to je dobro, mada potpuni pomak na bolje nije 
napravljen, jer obelodanjivanja nisu izvrena u potrebnom obliku. 
Uvid u strukturu odloenih poreskih sredstava i obaveza nije mogu kod 6 
preduzea u 2009. godini, to je 30% analiziranih kompanija. U 2010. godini 5 preduzea 
nije pruilo nikave informacije po ovom obelodanjivanju, dok su dva preduzea dala 
nepotpune informacije - objanjenje promena na ovim pozicijama u toku posmatrane 
godine bez razlaganja poetnog stanja, kao i opisna struktura pozicija, bez kvantifikacije 
efekata pojedinih privremenih razlika.  
Moemo zakljuiti da postoje ozbiljni propusti u obelodanjivanjima, pri emu nije 
uoena razlika u kvalitetu obelodanjivanja u zavisnosti od toga da li su analizirana 
preduzea iz javnog sektora ili pripadaju privatnom sektoru. Tako na primer, kod JP 
Srbijagas iz Novog Sada, kao i kod Puteva Srbije uopte ne postoje osnovna 
obelodanjivanja281, osim razdvajanja tekuih i odloenih poreza u sluaju Srbijagasa. 
                                                
281 Kod Puteva Srbije verovatno usled nastalih gubitaka i oekivanih gubitaka i u narednim periodima 
odloena poreska sredstva nisu predmet priznavanja. Ipak iznos nepriznatih sredstava trebalo bi da bude 
obelodanjen. 
 
 322 
Meutim, izostanak objanjenja efektivne poreske stope, a i strukture OPS i OPO utvren 
je takoe kod kompanije Mercator-S DOO iz Novog Sada, dok su nepotpune informacije 
prezentirane i kod kompanije Idea DOO Beograd, Lukoil-Beopetrol AD Beograd itd.  
Na osnovu analiziranih izvetaja dobijen je odreeni uvid u osnovne razloge 
nastanaka odloenih poreskih sredstava i obaveza, ali treba da se uzme u obzir i da deo 
kompanija nije obelodanio strukturu odloenih poreskih sredstava i obaveza, te nije bilo 
mogue spoznati koje privremene razlike stoje u njihovoj osnovi. Rezultati analize su dati u 
Tabeli 10: 
 
Tabela 10 Struktura odloenih poreskih sredstava i obaveza kod nefinansijskih kompanija 
 u 2009. i 2010. godini 
 
Broj preduzea Broj preduzea Odloena poreska 
sredstva 2009. 2010. 
Odloene poreske 
obaveze 2009 2010 
Nekretnine, 
postrojenja i oprema 
3 3 Nekretnine, postrojenja 
i oprema 
8 8 
Rezervisanja - 2    
Obraunati, a jo 
neplaeni porezi 
- 1    
Poreski krediti 2 2    
 
Jedine oporezive razlike nastaju na poziciji nekretnina, postrojenja i opreme i u 
veini sluajeva je jasno istaknuto da su razlike posledica ubrzane amortizacije u poreske 
svrhe. Samo u tri sluaja privremene razlike na nekretninama, postrojenjima i opremi su 
odbitnog karaktera i vode priznavanju odloenih poreskih sredstava. Broj preduzea koja su 
u poziciji odloenih poreskih obaveza po ovom osnovu je vei (i verovatno bi bio jo vei 
da su bili u potpunosti raspoloivi podaci o strukturi poreskih pozicija) u odnosu na broj 
preduzea koja su iskazala odloena poreska sredstva, to je razliito u odnosu na 
finansijski sektor.  
Jo jedna upadljiva razlika je da je mali broj kompanija (samo dve) formirao 
odloena poreska sredstva po osnovu poreskih kredita. Razlog tome ne lei u injenici da 
nije bilo investiranja u osnovna sredstva i prava na poreske kredite po tom osnovu, nego je 
veina kompanija procenila da nee uspeti da iskoristi ove kredite u buduim periodima, pa 
stoga nije izvrila priznavanje odloenih poreskih sredstava. ak 11 kompanija obelodanilo 
 323 
je da ima nepriznata odloena poreska sredstva po osnovu poreskih kredita, pri emu su 
nepriznati iznosi esto znaajni, npr. u 2010. godini kod Telekom Srbija nepriznata 
odloena poreska sredstva su 12.090.541 hiljada dinara, kod RB Kolubara DOO Lazarevac 
4.203.685 hiljada dinara, kod EDB DOO Beograd 986.570 hiljada dinara itd. Iako su 
nepriznata odloena poreska sredstva najee karakteristina za kompanije koje posluju sa 
gubitkom, moe se videti da se pojavljuju i kod nekih veoma uspenih kompanija, poput 
Telekoma, jer su ulaganja u osnovna sredstva veoma intenzivna tako da potencijal poreskih 
kredita ne uspeva da se iskoristi imajui u vidu postavljena ogranienja (umanjenje tekue 
poreske obaveze maksimalno do 50%, kao i ogranien vremenski rok za korienje). Kao i 
u finansijskom sektoru upadljivo je da nijedna kompanija nije formirala odloena poreska 
sredstva po osnovu poreskih gubitaka. 
Po osnovu odloenih poreza veina kompanija je u poziciji da iskazuje neto 
odloene poreske obaveze, to je i prezentirano u Tabeli 11: 
 
Tabela 11 Neto pozicija u odloenim porezima nefinansijskih kompanija  
u 2009. i 2010. godini 
 
Neto odloena 
poreska sredstva 
Neto odloene 
poreske obaveze 
Bez odloenih poreza  
2009. 2010. 2009. 2010. 2009. 2010. 
Broj preduzea 5 5 11 11 4 4 
 
Moe se uoiti da 4 kompanije nemaju ni odloena poreska sredstva, kao ni 
obaveze. Ovo je posledica poslovanja sa gubicima, pri emu se pravo na budue poreske 
utede ne priznaje kao sredstvo, s obzirom na malu verovatnou iskorienja. Ove 
kompanije su stoga u poziciji da imaju nepriznate iznose odloenih poreskih sredstava.  
Neto pozicija sredstava ili obaveza opredeljena je u veini sluajeva odnosom 
neotpisane vrednosti osnovnih sredstava u raunovodstvene i poreske svrhe. Meutim, neke 
od kompanija koje su sada u poziciji neto odloenih poreskih obaveza mogle bi da preu u 
poziciju neto odloenih poreskih sredstava, ako bi se njihova zaraivaka sposobnost 
poboljala, pa bi nepriznati iznosi odloenih poreskih sredstava bili aktivirani. Tako, npr., 
NIS je u 2010. godini kada je ostvario dobitak u poslovanju priznao znaajan iznos do tada 
nepriznatih odloenih poreskih sredstava po osnovu neiskorienih poreskih kredita, to ga 
 324 
je dovelo u poziciju neto odloenih poreskih sredstava u 2010. godini, dok je u prethodnoj 
godini bio u poziciji neto odloenih poreskih obaveza.  
Uee neto pozicije odloenih poreskih sredstava ili obaveza u odnosu na ukupnu 
imovinu dato je u narednoj tabeli (Tabela 12): 
 
Tabela 12 Uee neto odloenih poreskih sredstava i obaveza u ukupnoj imovini 
nefinansijskih kompanija u 2009. i 2010. godini* 
 
Neto OPS Neto OPO  
0-1% 1-3% 0-1% 1-3% 3-5% preko 5% 
2009 5 - 4 3 3 1 
2010 4 1 5 2 4 - 
  * Napomena: U prikaz nisu ukljuene 4 kompanije kod kojih nisu iskazane ni odloene poreske obaveze ni 
odloena poreska sredstva.  
 
Dok je kod svih analiziranih banaka u obe posmatrane godine uee odloenih 
poreza u ukupnoj imovini bilo ispod 1%, pri emu je ekstremna (najvia) vrednost bila 
0,7%, kod preduzea je ovo uee u proseku vee. Za 35% preduzea uee je iznad 1%, 
dok za 20% preduzea kako u 2009. tako i u 2010. godini odloene poreske obaveze ine 
preko 3% bilansne sume. U 2009. godini jedno od preduzea (Tent DOO Obrenovac) imalo 
je odloene poreske obaveze u iznosu preko 5%. Kod analiziranih preduzea se pokazalo i 
da je ne samo vea uestalost pojavljivanja neto odloenih poreskih obaveza u odnosu na 
neto odloena poreska sredstva, nego je i njihovo uee vee.  
Iako je iznos odloenih poreskih pozicija vei u nefinansijskom sektoru, uticaj po 
performanse poslovanja i dalje je retko materijalan. S obzirom da se banke na tritu Srbije 
javljaju kao jedan od najfrekventnijih korisnika finansijskih izvetaja kompanija i da u cilju 
odobravanja kredita vre njihovu detaljnu analizu, sprovedena je anketa u bankarskom 
sektoru kako bi se stekao uvid u znaaj koji se pridaje odloenim porezima.  
Anketa je upuena bankama sa sugestijom da je popune zaposlena lica koja se 
upravo bave analizom izvetaja. Od ispitanika se oekivalo da odgovore kakav je tretman 
odloenih poreskih sredstava i obaveza u pojedinim segmentima finansijske analize – kod 
analize solventnosti, likvidnosti i profitabilnosti. Bilo je predvieno i da ukau na okolnosti 
u kojima vre detaljniju analizu ovih pozicija. Dva pitanja odnosila su se na postojee 
prakse u pogledu preispitivanja verovatnoe realizacije odloenih poreskih sredstava. U 
 325 
kojoj meri su uopte napomene o porezu na dobit predmet analize bilo je takoe jedno od 
pitanja. Na kraju je ostavljena mogunost ispitanicima da ukoliko ne vre podrobniju 
analizu odloenih poreza izraze svoje miljenje koji su razlozi za takvu praksu. 
Odgovori su dobijeni od 11 banaka, to ini  34% od ukupnog broj banaka na 
tritu. Tretman odloenih poreskih obaveza i sredstava koji se primenjuje prilikom ocene 
solventnosti dat je u Tabeli 13: 
 
Tabela 13 Odgovori na pitanja o tretmanu odloenih poreza prilikom ocene solventnosti 
 
U celini kao 
obavezu. 
 
U celini kao sopstveni 
kapital. 
 
Na osnovu detaljnije 
analize dekomponuju 
se na deo koji pripada 
obavezama i deo koji 
se ukljuuje u 
sopstveni kapital. 
 
1. Kako prilikom 
analize 
solventnosti 
tretirate odloene 
poreske obaveze? 
9 0 2 
Ne smatrate 
relevantnim. 
Mogu da predstavljaju 
korekciju sopstvenog 
kapitala u sledeim 
okolnostima:_____. 
 
- 2. Da li prilikom 
analize 
solventnosti 
odloena poreska 
sredstva: 
10 1 - 
 
U najveem broju sluajeva (82%) ne vri se nikakva detaljna analiza odloenih 
poreskih obaveza, nego se automatski tretiraju kao obaveze. Dekomponovanje se praktikuje 
u dve od jedanaest banaka i to tako da se u obaveze ukljuuje deo za koji se procenjuje da 
e “imati uticaja na novani tok” ili “da e se realizovati”, dok se ostatak tretira kao 
sopstveni kapital. Istie se i vanost obelodanjivanja za ovaj deo analize.  
Odloena poreska sredstva se gotovo po pravilu (91%) u ovom delu analize ne 
razmatraju. Samo jedna banka predvia umanjenje sopstvenog kapitala za onaj iznos 
odloenih poreskih sredstava za koji se oekuje da e se ukinuti. 
Na pitanje o moguim korekcijama iznosa sopstvenog kapitala po osnovu odloenih 
poreskih sredstava i obaveza prilikom izraunavanja stope prinosa na sopstveni kapital 
jedino su dve banke potvrdile ovakvu praksu, to je konzistentno prethodno datim 
odgovorima o tretmanu odloenih poreskih pozicija i pri oceni solventnosti.  
 326 
U pogledu analize likvidnosti odloene poreske obaveze i sredstva se ukljuuju na 
sledei nain (Tabela 14): 
 
Tabela 14 Odgovori na pitanja o tretmanu odloenih poreza prilikom ocene likvidnosti 
 
Da. Ne. 
 
Na osnovu detaljnije 
analize dekomponuju 
se na tekui i 
netekui deo. 
4. Da li u svrhe 
ocene likvidnosti 
odloene poreske 
obaveze tretirate 
kao tekue 
obaveze? 
7 3 1 
Da. Ne. 
 
Na osnovu detaljnije 
analize dekomponuju 
se na tekui i 
netekui deo. 
5. Da li u svrhe 
ocene likvidnosti 
odloena poreska 
sredstva tretirate 
kao tekue 
sredstvo? 
5 5 1 
 
 
Razdvajanje odloenih poreskih obaveza i sredstava na deo koji je tekui i deo koji 
je netekueg karaktera svojstveno je samo jednoj banci, to svedoi da je dominantan 
pristup takav da se ne vri detaljna analiza dospelosti ovih pozicija. U dva sluaja postoje 
ipak komentari da se ponekad ulazi u dublju analizu, kada je iznos “odloenih poreskih 
sredstava ekstremno visok”, odnosno prema drugoj napomeni koja se odnosi na odloene 
poreske obaveze “kada je neto obrtni kapital nizak”.  
S obzirom da je preovlaujua praksa da se ne vri uvid u izvore formiranja 
odloenih poreza kako bi se utvrdila njihova dospelost ne udi to postoji prilino 
razmimoilaenje u pogledu toga da li ove pozicije predstavljaju tekue ili netekue obaveze 
odnosno sredstva. Kod odloenih poreskih sredstava jednak broj banaka se opredelio da ih 
ukljuuje u tekua, odnosno netekua sredstva, dok je kod odloenih poreskih obaveza vei 
broj banaka koje ih tretiraju kao tekue obaveze. Ovakav tretman odloenih poreksih 
obaveza mogao bi da predstavlja iznenaenje, ali s obzirom da se ne sagledava njihova 
stvarna dospelost, njihovo ukljuivanje u tekue obaveze ima opravdanje u principu 
opreznosti (konzervatinizma). Interesantan je i komentar u jednoj od banaka, gde iako je u 
 327 
primeni razvrstavanje odloenih poreza u tekue stavke, postoji miljenje da bi trebalo da 
se prebace u dugoroni deo bilansa.  
U kojoj meri se sagledava rizik neadekvatne procene odloenih poreskih sredstava 
analizirano je preko sledeih pitanja (Tabela 15): 
 
Tabela 15 Odgovori na pitanja o proceni odloenih poreskih sredstava 
 
Uvek. Ponekad, i to u sledeim 
sluajevima:_______. 
 
Nikad. 6. Da li preispitujete 
mogunost 
realizacije priznatih 
odloenih poreskih 
sredstava? 
 5 6 
Uvek. Ponekad, i to u sledeim 
sluajevima:_______. 
 
Nikad. 7. Da li su predmet 
razmatranja i 
nepriznata odloena 
poreska sredstva?  1 10 
 
Neto manje od polovine ispitanika (45%) ponekad se uputa u ocenu realnih 
potencijala odloenih poreskih sredstava i to pre svega u okolnostima kada su njihovi iznosi 
znaajni “u odnosu na ukupnu bilansnu sumu” ili “sa aspekta odravanja likvidnosti” ili “s 
obzirom na uticaj na veliinu poreza na dobit”. Vei deo ispitanika ne bavi se procenom 
verovatnoe da e priznata sredstva biti realizovana (55% ispitanika), niti se na bilo koji 
nain bavi nepriznatim odloenim poreskim sredstvima (91%). Jedino se u jednoj banci 
razmatraju nepriznata sredstva i to kada im je iznos znaajan i pod uslovom da su dati 
podaci uopte obelodanjeni. 
Ispitanici su odgovorili i na pitanje: “Da li se u svrhe finansijske analize razmatraju 
napomene o porezu na dobit?”. U pet sluajeva dat je odgovor “uvek”, u dva sluaja 
“ponekad”, pri emu se potreba razmatranja ovih napomena vezuje za situacije gde su 
poreske pozicije materijalno znaajne i u 4 sluaja odgovor je bio “nikad”.  
Moe se zakljuiti na osnovu odgovora na sva prethodna pitanja da se pozicije 
odloenih poreza uglavnom ne tretiraju kao znaajne po ocenu performansi preduzea i 
stoga nisu predmet podrobnije analize, to je i bio oekivani ishod sprovedene ankete. 
Ispitanici su u poslednjem pitanju zamoljeni da u sluaju da ne vre detaljnu analizu 
 328 
odloenih poreskih pozicija navedu osnovne razloge za takav tretman. Dati odgovori 
ukazuju na tri osnovna razloga: 
• Pozicije odloenih poreza ne javljaju se u materijalnim iznosima, ak su esto 
gotovo “zanemarljive”. 
• Ne postoje adekvatna obelodanjivanja u finansijskim izvetajima preduzea, 
koja bi omoguila kvalitetnu analizu. 
• Kompleksnost analize, s obzirom da je re o pozicijama koje su “teko 
predvidive kako zbog diskrecije menadmenta u pogledu njihovog kreiranja i 
merenja, tako i zbog este izmene poreskih propisa, to oteava iz ugla 
poverioca procenu alokacije poreskih plaanja izmeu perioda i uticaja na 
otplatni kapacitet”.  
Analiza finansijskih izvetaja 20 preduzea, koja je sprovedena u ovom radu, 
ukazala je takoe da su odloeni porezi relativno mala bilansna pozicija, kao i da tome 
doprinosi ne samo niska poreska stopa nego i mali obim privremenih razlika. Izmeu 
raunovodstvenih i poreskih pravila ne postoji veliki broj privremenih razlika (npr. kod 
ovih 20 preduzea pokazalo se da oporezive privremene razlike jedino nastaju usled razlika 
u amortizaciji), a ni njihovi iznosi nisu veliki. Pored toga, po osnovu odbitnih privremenih 
razlika esto ne dolazi do priznavanja odloenih poreskih sredstava, jer mnoga preduzea 
posluju sa gubicima ili nedovoljnim oporezivim dobicima pa i ne oekuje iskorienje ovih 
sredstava. Takoe iz istih razloga izostaje u dosta sluajeva priznavanje odloenih poreskih 
sredstava po osnovu poreskih kedita i poreskih gubitaka. 
Neadekvatnost obelodanjivanja, koja oteava analizu bankama, potvrena je i kod 
najveih preduzea brojnim uoenim propustima. Ostaje jo dosta prostora da se u ovom 
segmentu napomena uine poboljanja, a odgovornost za to lei ne samo na strani onih koji 
pripremaju izvetaje, nego moda jo u veoj meri i na revizorima, koji bi prisutne 
nedostatke u izvetavanju trebalo da uoe i promoviu prakse kvalitetnog izvetavanja.  
Kompleksnost analize je neosporna i u okruenju gde se model odloenih poreza 
decenijama primenjuje, ali svakako da e se kompetencije analitiara u naem okruenju 
poveati sa akumuliranim iskustvom, pa u tom smislu moemo oekivati i ozbiljniji pristup 
 329 
ovim pozicijama, posebno u onim sluajevima kada njihovi iznosi ne mogu da se smatraju 
nematerijalnim.   
Kod posmatranih nefinansijskih kompanija u ovom radu je izvrena ne samo analiza 
privremenih razlika, nego i analiza stalnih razlika izmeu raunovodstvene i oporezive 
dobiti (u meri u kojoj je to bilo mogue, s obzirom da potrebni podaci esto nisu 
objavljivani). Rashodi koji se ne priznaju u poreske svrhe identifikovani su kod svih 
kompanija. Pri razmatranju efektivnog poreskog optereenja, oni su se pokazali kao 
dominantna stavka koja uveava poreske trokove iznad njihovog oekivanog iznosa.  
Kompanije iz javnog sektora sklone su znaajnim iznosima ovih rashoda (npr. u 
sluaju RB Kolubare iznos ovih rashoda je 1.991.475 hiljada din. u 2010. godini, dok je 
neto dobitak pre oporezivanja u istoj godini svega 44.866 hiljada dinara). Efekat ovih 
rashoda odrava se u veoj efektivnoj poreskoj stopi od propisane, s tim da bi esto bio i 
izraeniji da nije delom kompenzovan smanjenjem efektivne stope usled dejstva poreskih 
kredita na koje ova preduzea po pravilu imaju pravo jer vre ulaganja u osnovna sredstva. 
U nekim sluajevima poreski krediti su u toj meri veliki da je krajnji efekat negativna 
efektivna poreska stopa, tj. iskazuju se poreski prihodi iako kompanija ostvaruje neto 
dobitak (to je i sluaj sa Kolubarom).  
Generalno gledano, kod najveih preduzea poreski krediti su dominantan faktor 
koji doprinosi umanjenju njihovog stvarnog poreskog tereta. Ostale stavke koje vode 
odstupanjima efektivne od propisane poreske stope su: korekcije po osnovu transfernih 
cena, nepriznavanje odloenih poreskih sredstva po osnovu odbitnih privremenih razlika i 
nastalih gubitaka, kao i iskorienje ranije nepriznatih gubitaka za umanjenje poreskih 
obaveza.  
Efektivne poreske stope se za analizirana profitabilna preduzea kreu u 2010. 
godini u intervalu od -58,89% kod Tent DOO Obrenovac do 26,54% kod OMV Srbija. Ova 
negativna vrednost kod kompanije Tent posledica je veih odloenih poreskih prihoda 
(usled smanjenja odloenih poreskih obaveza po osnovu amortizacije) u odnosu na tekue 
poreske rashode, jer zahvaljujui poreskim kreditima plaanje dospelih (odloenih) 
poreskih obaveza dovodi sutinski do manjeg odliva resursa od oekivanog. Iz istog 
razloga, a imajui u vidu i relativno mali iznos raunovodstvene dobiti, dobija se jo 
 330 
ekstremnija veliina efektivne poreske stope u 2009. godini kod RB Kolubara u iznosu od -
539,62%. Najvea efektivna poreska stopa u 2009. godini je 38,44% kod Elektrosrbije 
DOO Kraljevo. 
Kompanije, koje posluju sa gubitkom, usled nepriznavanja buduih koristi 
(odloenih poreskih sredstava) po osnovu nastalih poreskih gubitaka esto imaju efektivnu 
poresku stopu jednaku ili blisku nuli (US Steel Serbia, HIP- Petrohemija, Idea DOO 
Beograd). Meutim, jedan broj javnih preduzea ima istovremeno gubitak u bilansu uspeha, 
a oporezivu dobit u poreskom bilansu, kako zbog rashoda koji se ne priznaju u poreske 
svrhe, tako i zbog vee poreske u odnosu na raunovodstvenu amortizaciju (uglavnom 
dolazi do smanjenja ranije formiranih odloenih poreskih obaveza). Ipak, opet usled dejstva 
poreskih kredita, njihovi tekui poreski rashodi su manji od odloenih poreskih prihoda 
(zbog smanjenja odloenih poreskih obaveza), pa je konani rezultat – neto poreski prihod, 
te je efektivna poreska stopa pozitivna i to na najviem nivou je u 2009. godini kod 
kompanije Tent 24,30%, a u 2010. godini kod Elektrodistribucije DOO Beograd 8,96%. 
Na bazi sprovedene analize finansijskih izvetaja najveih finansijskih i 
nefinansijskih kompanija u vezi sa odloenim porezima moe se izvesti nekoliko 
zakljuaka: 
• Postoje znaajne varijacije u obimu i kvalitetu obelodanjivanja od strane 
posmatranih kompanija. 
• Veina kompanija je implementirala istu politiku izvetavanja u 2009. i 2010. 
godini.  
• Svi izvetajni zahtevi su retko ispotovani, tako da ili nisu obelodanjene sve 
potrebne informacije ili su obelodanjivanja neadekvatna, to je posebno sluaj 
prilikom prikazivanja uzroka odstupanja efektivne od nominalne poreske stope. 
Ovim je znaajno oteana ili onemoguena dublja analiza odloenih poreza. 
• Veina banaka je u obe godine bila u poziciji neto odloenih poreskih sredstava, 
dok je veina preduzea imala neto odloene poreske obaveze.  
• Odstupanja poreskih od raunovodstvenih pravila koja vode nastanku 
privremenih razlika izmeu raunovodstve i oporezive dobiti nisu brojna. 
 331 
• Oporezive, kao i odbitne privremene razlike najee nastaju i u finansijskom i 
u nefinansijskom sektoru na poziciji nekretnina, postrojenja i opreme, usled 
razliitog tempa njihove amortizacije u raunovodstvene i poreske svrhe, s tim 
da je u finansijskom sektoru raunovodstvena amortizacija u veem broju 
sluajeva bra od poreske, dok je u nefinansijskom sektoru obrnuto. Na drugom 
mestu kao izvor odloenih poreskih sredstava u oba sektora nalaze se poreski 
krediti, ali su banke sklonije formiranju odloenih poreskih sredstava po ovom 
osnovu, dok preduzea imaju ee nepriznata nego priznata odloena poreska 
sredstva po poreskim kreditima, jer su njihova ulaganja u osnovna sredstva 
intenzivna, a oporeziva dobit nedovoljna (uz zadata ogranienja) da bi 
apsorbovala sve potencijalne utede. Nepriznavanje odloenih poreskih 
sredstava po osnovu nastalih poreskih gubitaka je praksa u oba sektora. 
Rezervisanja u 2010. godini postaju ee osnov za odloena poreska sredstva u 
bankarskom sektoru, dok preduzea i dalje retko praktikuju priznavanje 
odloenih poreskih sredstava po ovom osnovu. Privremene razlike na hartijama 
od vrednosti raspoloivim za prodaju karakteristine su iskljuivo za bankarski 
sektor i imaju za sada dominantno oporezivi karakter (te vode nastanku 
odloenih poreskih obaveza). 
• U odnosu na vrednost ukupne aktive odloene poreske pozicije su retko 
materijalne. Ipak moe se uoiti znaajnije uee ovih pozicija kod preduzea 
nego kod banaka, gde je najvia vrednost u  obe posmatrane godine dostigla 
svega 0,7%. Odloeni porezi najee ne utiu bitno na performanse preduzea i 
banaka, tako da analitike nedoumice koje je donela primena modela odloenih 
poreza ne dolaze do izraaja u Srbiji. Ovo je potvreno anketom u bankarskom 
sektoru, gde je dublja analiza odloenih poreza vrlo retka.   
• Odstupanja efektivne od nominalne poreske stope najee su izazvana 
rashodima koji se ne priznaju u poreske svrhe, kao i poreskim kreditima.  
Istraivanjem su identifikovani brojni problemi u izvetavanju, koji bi morali da se 
prevaziu, kako bi kvalitetna analiza odloenih poreza uopte mogla da se izvodi. Iako 
prema komentaru bankarskih analitiara u bilansima kompanija u Srbiji preovlauju 
 332 
nematerijalni iznosi odloenih poreskih sredstava i obaveza, ne treba prenebregnuti ni one 
situacije gde to nije sluaj. U takvim okolnostima pravilna ocena performansi kompanija 
zahteva informacije i kompetencije za analizu odloenih poreza.  
 333 
ZAKLJUAK 
 
U uslovima sve veih pritisaka za podizanjem kvaliteta finansijskih izvetaja 
merodavnost bilansa uspeha za sastavljanje poreskog bilansa postaje predmet kritika, jer 
vodi neminovno tome da finansijsko izvetavanje opte namene bude optereeno poreskim 
razmatranjima. Sa druge strane, pokazalo se da nezavisnost finansijskog od poreskog 
izvetavanja ima za posledicu poveanje raspona izmeu raunovodstvene i oporezive 
dobiti, jer podsticaji za umanjenje oporezive dobiti i uveanje raunovodstvene dobiti nisu 
sputani efektom po drugo merilo dobiti. Na ovaj nain redukuje se prihodni potencijal 
poreza na dobit, a olakava i hipetrofiranje raunovodstvenog rezultata, to se potvrdilo u 
sluajevima velikih finansijskih skandala poslednjih godina. Mogue reenje za nastale 
probleme vidi se onda u poveanju stepena usaglaenosti raunovodstvenih i poreskih 
pravila izvetavanja. 
Ispoljeni nedostaci kako modela uniformnosti finansijskog i poreskog izvetavanja, 
tako i modela nezavisnosti aktuelizovali su problem pronalaenja optimalnog odnosa 
izmeu ova dva vida izvetavanja. U ovom radu smo odnos finansijskog i poreskog 
izvetavanja stavili u konekst ciljeva koji se postavljaju pred jedan, odnosno drugi sistem 
izvetavanja. Njihova razrada kroz konceptualni okvir sve do konkretnih raunovodstvenih 
i poreskih pravila za odmeravanje dobiti ukazala je na znaajne meusobne razlike, koje 
ine nepoeljnim uniformni pristup. Mnogi raunovodstveni principi, kao na primer princip 
opreznosti, princip uzronosti prihoda i rashoda i princip materijalnosti, kao i modeli 
vrednovanja, poput modela fer vrednosti, imaju samo ogranienu primenu ili nisu uopte 
primenljivi za poreske svrhe. Poreska pravila moraju da se baziraju na poreskim 
principima, kojima se potencira izdanost, pravinost, neutralnost, ekonominost i 
fleksibilnost poreza.  
Iz konceptualnih razlika proizlazi potreba za divergencijom poreskih od 
raunovodstvenih pravila izvetavanja. Samo model nezavisnosti moe obezbediti 
nesmetano ostvarenje ciljeva jednog i drugog sistema izvetavanja. To ne iskljuuje 
 334 
korienje istovetnih reenja u meri u kojoj se ne naruava realizaciju postavljenih ciljeva. 
Divergencija je zapravo opravdana samo ukoliko je na jasnim konceptualnim osnovama. 
Divergencija poreskih i raunovodstvenih pravila svoju konkretizaciju dobija u nizu 
razlika izmeu raunovodstvene i oporezive dobiti. Neke od ovih razlika mogu da se 
okarakteriu kao stalne, jer je njihov efekat u vidu smanjenja ili uveanja oporezive u 
odnosu na raunovodstvenu dobit definitivan, dok postoje i razlike privremenog karaktera. 
One najee nastaju po osnovu: 
• ubrzanog priznavanja rashoda ili kasnijeg priznavanja prihoda pri odmeravanju 
oporezive dobiti u odnosu na raunovodstvenu, to sutinski vodi odlaganju 
poreskih plaanja za izvetajni entitet ili 
• kasnijeg priznavanja rashoda ili ubrzanog priznavanja prihoda pri odmeravanju 
oporezive dobiti u odnosu na raunovodstvenu, to znai da izvetajni entitet 
oekuju poreske utede u nekom buduem periodu, tj. poreske utede su ovde 
predmet odlaganja. 
U finansijskim izvetajima opte namene nametnula se dilema u pogledu izvetavanja o 
buduim efektima nastalih privremenih razlika, tj. o odloenim porezima (poreskim 
utedama). Implementirana su razliita reenja - od njihovog ignorisanja (prema tzv. 
integrisanom modelu) preko deliminog priznavanja do potpunog iskazivanja. Svako od 
ovih reenja ima drugaiji efekat po izgled finansijskih izvetaja, ime se menja 
informaciona osnova na bazi koje brojni korisnici izvetaja ocenjuju performanse 
poslovanja kompanija. Ovo je izraenije u meri u kojoj su odloeni porezi prisutniji, to je 
svojstveno okruenjima sa veim razlikama izmeu raunovodstvenih i poreskih pravila 
izvetavanja, kao i veom poreskom stopom, jer od poreske stope zavisi konaan iznos 
odloenih poreza po osnovu privremenih razlika.  
Iako odloene poreze fiskus eksplicitno ne priznaje, to je po integrisanom modelu 
osnov za njihovo nepriznavanje i u finansijskim izvetajima, nastojanje da se korisnicima 
finansijskih izvetaja prui to bolja osnova za procenu buduih novanih tokova govori u 
prilog iskazivanja odloenih poreza. Budua poreska plaanja neosporno su pod uticajem 
odloenih poreza. Analitika vrednost modela odloenih poreza ogleda se u transparentnom 
prikazivanju njihovih iznosa, pri emu je iskazna mo ovog modela jo poboljana 
 335 
promenom njegove orijentacije sa bilansa uspeha na bilans stanja. Na ovaj nain odloeni 
porezi uklopljeni su u opte definicije sredstava i obaveza i odmeravaju se imajui u vidu 
njihov oekivani uticaj na budue novane tokove.   
Odloenim poreskim sredstvima i obavezama mogu se pripisati odreeni nedostaci i u 
konceptualnom i u analitikom pogledu. Kompleksnost njihovog obrauna takoe je 
evidentna. Sagledavanje poreskih implikacija nastalih dogaaja ipak je znaajno 
unapreeno priznavanjem odloenih poreza. Ne samo da je bilans stanja kompletniji, nego 
se i u bilansu uspeha postie korektnije periodiziranje rezultata, jer se i priznavanje 
poreskih prihoda i rashoda vri po obraunskom, a ne gotovinskom principu. 
Zahvaljujui listi obaveznih obelodanjivanja koja prate iskazivanje odloenih poreza 
omoguena je njihova detaljnija analiza i bolja procena efekata po novane tokove. 
Prostora za dalje unapreenje, a i standardizaciju obelodanjivanja nesumnjivo ima, jer su 
napomene na vrlo razliitom nivou detaljnosti od jedne do druge kompanije. Ozbiljne 
probleme u primeni i analizi odloenih poreza predstavljaju i jo uvek brojne razlike u 
raunovodstvenim standardima, koji reguliu ovu problematiku. Napori na harmonizaciji 
tretmana predvienog po MRS/MSFI i po amerikim GAAP ostali su za sada bezuspeni, 
to ukazuje na duboko ukorenjene razlike. U kontekstu prisutne globalizacije poslovanja 
njihovo prevazilaenje donelo bi znaajne koristi. 
Obelodanjivanja o pozicijama u vezi sa porezom na dobit mogu viestruko posluiti u 
analitike svrhe. Znaajniji raspon izmeu raunovodstvene i oporezive dobiti tako moe 
da signalizira prakse oblikovanja raunovodstvene dobiti i nizak kvalitet iskazanog 
rezultata. Opreznost u tumaenju je neophodna, jer ovaj raspon moe da bude posledica 
efikasnog poreskog planiranja i stoga pozitivna pojava, ali mogao bi da bude indikator i 
ulaska kompanije u rizine poreske pozicije i nezakonitu poresku evaziju. U svakom 
sluaju, materijalni jaz izmeu dva merila dobiti treba da bude povod za detaljnije 
ispitivanje, to moe dovesti do dragocenih informacija na putu sagledavanja performansi 
kompanija.   
U Srbiji su odloeni porezi dugo predstavljali nepoznanicu. Tek od 2004. godine, kada 
je poela primena MRS/MSFI, postaje obavezno njihovo iskazivanje. S obzirom da period 
primene nije dug, a imajui u vidu i kompleksnost problematike odloenih poreza, u radu 
 336 
smo se bavili pitanjem dostignutog kvaliteta u praksama izvetavanja o odloenim 
porezima, kao i znaajem odloenih poreza za bolje sagledavanje performansi poslovanja 
kompanija na tritu Srbije.  
Analizom obelodanjivanja o porezu na dobit u finansijskim izvetajima dvadeset 
najveih kompanija iz realnog i 20 najveih kompanija iz bankarskog sektora za 2009. i 
2010. godinu ustanovili smo niz manjkavosti, koje u velikom broju sluajeva 
onemoguavaju ili oteavaju sprovoenje kvalitetne analize poreskih pozicija. Moe se 
konstatovati da su obim i kvalitet pruenih obelodanjivanja vrlo neujednaeni, to oteava 
komparativnu analizu. Meutim, ono to iznenauje i predstavlja vrlo ozbiljan propust jeste 
nedostatak obaveznih obelodanjivanja i to ne u zanemarljivom broju izvetaja, a i u sluaju 
da su obelodanjivanja izvrena to je esto u neadekvatnom  formatu. Nisu primeena ni 
neka poboljanja praksi izvetavanja u 2010. godini u odnosu na 2009. godini.  
Uoeni propusti siguran su pokazatelj da potrebna znanja u vezi sa modelom odloenih 
poreza jo uvek nisu usvojena ni od strane raunovodstvene profesije, a onda se jo manje 
moe oekivati da menaerske strukture i ostala javnost percipiraju koristi od ovog modela 
izvetavanja. Edukacija u ovoj sferi je oigledno nedovoljna, te raunovodstvo poreza na 
dobit treba da se uvrsti u odgovarajue strune kurseve. injenica je i da su svi analizirani 
izvetaji bili predmet revizije, pa bi bilo razumno oekivati da se ovakvi izvetajni 
nedostaci ne pojavljuju. S obzirom da to nije sluaj, jasna je potreba da se kvalitet revizije 
podigne na vii nivo, na emu treba posebno insistirati, jer bi to dovelo i do veeg 
kredibiliteta i uote upotrebe finansijskih izvetaja. 
U meri u kojoj je to bilo mogue, s obzirom na ogranienja u vidu neadekvatnih 
informacija, izvrili smo analizu iznosa i strukture odloenih poreskih sredstava i obaveza 
na pomenutom uzorku kompanija. Banke su u veem broju u poziciji neto odloenih 
poreskih sredstva, dok veina kompanija u realnom sektoru ima neto odloene poreske 
obaveze. Dominantan izvor kako odloenih poreskih obaveza tako i odloenih poreskih 
sredstava su razlike u amortizaciji, a kao est izvor odloenih poreskih sredstava pojavljuju 
se jo i poreski krediti. Po osnovu poreskih gubitaka ne postoji praksa priznavanja 
odloenih poreskih sredstava ni kod banaka ni kod preduzea. Nepriznata odloena poreska 
sredstva javljaju se i po osnovu poreskih kredita, to je naroito izraeno u realnom sektoru.  
 337 
Iznosi odloenih poreza u odnosu na ukupnu imovinu posmatranih kompanija ne mogu 
se oznaiti kao materijalni, mada su neto vei kod preduzea nego kod banaka. Ekstremna 
vrednost za banke je 0,7% u obe posmatrane godine, dok je kod preduzea 5,1%.  
Nematerijalnost pozicija odloenih poreza posledica je prevashodno niske poreske stope, 
kao i znaajne usaglaenosti poreskog i finansijskog izvetavanja, tako da se privremene 
razlike ne pojavljuju po mnogo osnova. Odloeni porezi onda ne mogu bitnije ni da utiu 
na performanse poslovanja kompanija.  
Da bismo potpunije sagledali ulogu odloenih poreza u oceni performansi, anketirali 
smo banke, jer su jedan od najznaajnijih korisnika finansijskih izvetaja i u svrhe 
odobravanja kredita sprovode njihovu detaljnu analizu. Pokazalo se da se odloenim 
porezima retko pridaje panja. Izostaje svaka studioznija analiza, jer se ne oekuje da bi 
promena obraunskog tretmana ovih pozicija usled malih iznosa promenila osnovna merila 
performansi.  
Analitike kompetencije u domenu odloenih poreza ipak je vano razvijati. 
Obelodanjivanja o porezu na dobit mogu da se pokau korisna za razliite svrhe, na primer 
za sagledavanje uspenosti upravljanja poreskim rashodima preko visine efektivne poreske 
stope. Eventualne promene u okruenju, poput poveanja poreske stope ili poveanja broja 
privremenih razlika, imajui u vidu neke globalne tendecije, mogle bi takoe u potpunosti 
da promene situaciju u pogledu znaajnosti odloenih poreza.  
 
 338 
Literatura 
 
1. Alley C., James S., 2005, ”The Interface Between Financial Accounting and Tax 
Accounting: A Summary Research of Current Research”, Working Paper Series, 
Number 84, The University of Waikato.  
2. Amir E., Kirschenheiter M., Willard K., 1997, ”The Valuation of Deferred Taxes”,   
Contemporary  Accounting Research 14 (Winter), pp. 597-622.  
3. Amir E., Kirschenheiter M., Willard K., 2001, ”The Aggregation and Valuation of 
Deferred Taxes”, Review of Accounting Studies 6, Kluwer Academic Publishers, pp. 
275-297. 
4. Artsberg K., 1996, ”The link between Commercial Accounting and Tax Accounting in 
Sweden”, The European Accounting Review 5: Supplement, pp. 795- 814. 
5. Chaney P. K., Jeter D. C., 1994, ”The Effect of Deferred Taxes on Security Prices”, 
Journal of Accounting, Auditing and Finance, 9 (1), pp. 91-116. 
6. Chattopadhyay S., Arcelus F. J., Srinivasan G., 1997, ”Deferred Taxes and Bond 
Ratings: A Canadian Case”, Journal of Business Finance and Accounting 24 (3) and (4). 
7. Comiskey E., Mulford C., 2000, Guide to Financial Reporting and Analysis, John Wiley 
and Sons. 
8. D'ascenzo M, England A., 2005, ”The Tax and Accounting Interface”, Journal of the 
Australasian Tax Teachers Association 2. 
9. Deloitte Development LLC, 2011, A Roadmap to Accounting for Income Taxes. 
10. Deloitte Development LLC, 2008, FAS 109 and IAS 12: Insights on the corporate 
income tax accounting convergence project. 
11. Deloitte Touche Tohmatsu, 2003, Accounting for Income Taxes: A Guide to SSAP 12 
(Revised). 
12. Desai M., 2003, ”The Divergence Between Book and Tax Income”, Tax Policy and the 
Economy 17, pp. 169-206. 
13. Desai M., 2005, ”The Degradation of Corporate Profits”, Journal of Economic 
Perspectives. 
 339 
14. Deslandes M., Landry S., 2007, ”Taxable Income, Tax- Book Differences and Earnings 
Quality”, Working Paper. 
15. Devereux M. P., Griffith R., October 2002, ”Corporate Income Tax Reforms and 
International Tax Competation”, Economic Policy, pp. 451- 488. 
16. Dhaliwal D. S., Gleason C. A., Mills L. F., Summer 2004, ”Last-Chance Earnings 
Management: Using the Tax Expense to Meet Analysts' Forecasts”, Contemporary 
Accounting Research, Vol. 21, No. 2, pp. 431-459. 
17. Dunbar A., Phillips J., Rego S., 2004, ”The Impact of the Bonus Depreciation Rules on 
the Ability of Deferred Tax Expense and Accrual- Based Measures to Detect Earning 
Management Activities”, Working Paper. 
18. Eilifsen A., 1996, ”The Relationship between Accounting and Taxation in Norway”, 
The European Accounting Review 5: Supplement, pp. 835- 844. 
19. Einkommensteuergesetz (Öesterreich), 
http://www.jusline.at/Einkommensteuergesetz_(EStG).html. 
20. Einkommensteuergesetz (Deutchland), 
http://www.jusline.de/Einkommensteuergesetz_(EStG).html. 
21. Elliott B., Elliott J., 2005, Financial Accounting and Reporting, 9th edition, Precentice 
Hall. 
22. Epstein J. B., Mirza A. A., 2005, Interpretation and Application of International 
Accounting and Financial Reporting Standards, Wiley. 
23. Epstein J. B., Jermakowicz K. E., 2010, Interpretation and Application of International 
Financial Reporting Standards, Wiley. 
24. Erle B., 2006,  «Tax Risk Management and Board Responsibility», Tax and Corporate 
Governance Symposium, Max Planck Institute for Intellectual Property, Competition 
and Tax Law. 
25. Ernst & Young , 2010, Searching for Clarity in Uncertain Tax Positions. 
26. European Commission: Directorate-General Tax and Customs Union, 2009, 
Management Plan for 2010. 
27. European Commission, 2008, Summary Record of the Meeting of the Common 
Consolidate Corporate Tax Basis (CCCTB) Working Group 068.  
 340 
28. European Commission, 2007, “CCCTB: Possible Elements of Technical Outline”, 
Working document 057. 
29. European Commission, 2004, “General Tax Principles”, Working document. 
30. European Commission, 2003, “The Application of International Accounting Standards 
(IAS) in 2005 and the Implications for the Introduction of a Consolidated Tax Base for 
Companies’ EU-wide activities”, Consultation Document. 
31. Finance Act 1998 (United Kingdom), http://www.legislation.gov.uk/ukpga/1998/36. 
32. Frank M. M., Lynch L. J., Rego S. O., 2004, ”Tax Reporting Aggressiveness and its 
Relation to Aggressive Financial Reporting”, Accounting Review, Vol. 8, No. 2. 
33. Freedman J., 2004, ”Aligning Taxable Profits and Accounting Profits:  Accounting 
standards, legislators and judges”, eJournal of Tax Research, Volume 2, No 1, pp 71-
100. 
34. Freedman J., 2007, ”Financial and Tax Accounting: Transparency and «Truth»”, 
Oxford University Centre for Business Taxation, Working Paper 07/22. 
35. Freedman J., Macdonald G., 2007, “The Tax Base for CCCTB: The Role of Principles”, 
Oxford University Centre for Business Taxation, Working paper 08/07. 
36. Gaeremynck A., Van de Gucht L., September/October 2004, ”The Recognition and 
Timing of Deferred Tax Liabilities”, Journal of Business Finance and Accounting 31 (7) 
and (8). 
37. Gallego I., 2004, ”The Accounting and Taxation Relationship in Spanish Listed Firms”, 
Managerial Auditing Journal, Vol. 19, No. 6, pp. 796-819. 
38. Gee M. A., Mano T., 2006, ”Accounting for Deferred Tax in Japanese Banks and the 
Consequences for Their International Operations”, ABACUS, Vol. 42, No. 1. 
39. Gesetz für Modernisierung des Bilanzrechts (Deutchland), 
http://www.voeb.de/de/publikationen/fachpublikationen/publikation_bilmog/. 
40. Gielen F., Hegarty J., September 2007, “An Accounting and Taxation Conundrum- A 
Pan-European Perspective on Tax Accounting Implications of IFRS Adaption”, The 
World Bank Centre for Financial Reporting Reform. 
41. Gordon E., Joos P., 2004, ”Unrecognized Deferred Taxes: Evidence from the U.K.”, 
The Accounting Review, Vol. 79, No. 1, pp. 97- 124. 
 341 
42. Green S., 2009, “What is Wrong with Tax Evasion”, Houston Business and Tax 
Journal.  
43. Guenther A. D., 2005, Financial Reporting and Analysis, McGraw-Hill Irwin.  
44. Guenther A. D., Sansing R., 2000, ”Valuation of the Firm in the Presence of Temporary   
Book- Tax Differences: The Role of Deffered Tax Assets and Liabilities”, The 
Accounting Review, pp. 1-12. 
45. Hall, B. and Murphy K., 2003, “The Trouble with Stock Options”, Journal of Economic 
Perspectives 17, pp. 49-70. 
46. Handelsgesetzbuch (Deutchland), www.jusline.de/Handelsgesetzbuch_(HGB).html. 
47. Hanlon M., 2003, ”What Can We Infer About a Firm's Taxable Income from its 
Financial Statements?”, National Tax Journal 56 No 4., pp. 831-863. 
48. Hegarty J., Gielen F., Barros A., 2004, Implementation of International Accounting and 
Auditing Standards: Lessons Learned from the World Bank’s Accounting and Auditing 
ROSC Program. 
49. Heltzer W., 2006, ”Conversatism and Book-Tax Differences”, Working Paper.  
50. Hoogendoorn M. N., 1996, ”Accounting and Taxation in Europe - A Comparative 
Overview”, The European Accounting Review 5: Supplement, pp. 783- 794. 
51. Holland K., April/May 1998, ”Accounting Policy Choice: The Relationship Between 
Corporate Tax Burdens and Company Size”, Journal of Business Finance and 
Accounting, 25 (3) and (4).  
52. Ili Popov G., 2004, Poresko pravo Evropske unije, Slubeni glasnik, Beograd. 
53. Ili Popov G., 1995, Osnovica poreza na dobit korporacija, Pravni fakultet u Beogradu. 
54. Inland Revenue Guidance Note (United Kingdom), 2004, International Accounting  
Standards – the UK tax implications, 
http://www.inlandrevenue.gov.uk/practitioners/int_accounting.htm. 
55. Internal Revenue Code (USA), 
http://us-code.vlex.com/source/us-code-internal-revenue-code-1025. 
56. Internal Revenue Code Treasure Regulations (USA), 
http://www.irs.gov/taxpros/article/0,,id=98137,00.html#26cfr. 
 342 
57. Ivanievi M., 2008, Poslovne finansije, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog 
fakulteta u Beogradu. 
58. Jarvenpaa M., 1996, ”The Relationship between Taxation and Financial Accounting in 
Finland”, The European Accounting Review 5: Supplement, pp. 899- 914. 
59. Jones J., Campbell W., 2007, “Financial Reporting Effects of Uncertain Tax Positions”, 
The CPA Journal, Vol. 77, March 2007 Issue. 
60. Jones S. M., 2006, Principles of Taxation for Business and Investment Planning, 
McGraw- Hill International Edition. 
61. Jones S. M., Rhoades-Catanach S. C., 2005, Advanaced Strategies in Taxation, Fourth 
edition, McGraw- Hill. 
62. Karayan J. E., Swenson C. W., 2007, Strategic Business Tax Planning, Second Edition, 
Wiley. 
63. Keller T., 1966, Interperiod Tax Alocation, in Modern Accounting Theory, Edited by 
Morton Backer, Precentice Hall, pp. 384-411. 
64. KPMG International, 2004, International Tax Survey. 
65. Kvaal E., 2007, ”Discounting and the Treatment of Taxes in Impairment Reviews”, 
Journal of Business Finance and Accounting, 34 (5) and (6). 
66. Larsen E. J., 2006, Modern Advanced Accounting, Tenth edition, McGraw- Hill 
International Edition. 
67. Lenter D., Shackelford D., Slemrod J., 2003, ”Public Disclosure of Corporate Tax 
Return Information: Accounting, Economics, and Legal Perspectives”, National Tax 
Journal. 
68. Lew B., Nissim D., 2004, ”Taxable income, Future Earnings, and Equity Values”, The 
Accounting Review, Vol. 79, No. 4, pp. 1039-1074. 
69. Lewis R., Pendrill D., 2003, Advanced Financial Accounting, Seventh edition, 
Precentice Hall. 
70. Luki R., 2011, Bankarsko ra	unovodstvo, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog 
fakulteta u Beogradu. 
71. Machperson A., Coles N., Getz C. J., Booth P., Cowan S., 2007, Best Practice Tax 
Reporting in a Changing Environment, Deloitte.  
 343 
72. Malini D., 2009, “Savremeni izazovi integralnog istraivanja kvaliteta finansijskih 
izvetaja”, Ekonomika preduzea, specijalni tematski broj: Tajne bilansa: menaderski 
ugao. 
73. Malini D., 2007, Politika dobiti korporativnog preduzea, Centar za izdavaku 
delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu. 
74. Manzon G. B., Plesko G. A., 2002, ”The Relation Between Financial and Tax 
Reporting Measures of Income”, Tax Law Review 55 No. 2, pp. 175-214. 
75. Meigs R., Meigs W., 1993, Ra	unovodstvo - temelj poslovnog odlu	ivanja, deveto 
izdanje, Mate d.o.o Zagreb. 
76. Melville A., 2006, Taxation: Finance Act 2005, Eleventh edition, Precentice Hall. 
77. Mills L., Plesko G. A., December 2003, ”Bridging the Reporting Gap: A Proposal for 
More Informative Reconciling of Book and Tax Income”, National Tax Journal, Vol 
LVI, No. 4. 
78. Mulford C., Comiskey E., 2011, Deferred Tax Assets and The Disclosure of Tax 
Planning Strategies, The Journal of Applied Research in Accounting and Finance, Vol. 
6. 
79. Narasimhan M. S., Harisha B. V., July 2006, ”Impact of Deferred Tax Facility on Firm 
Value”, The Chartered Accountant, pp. 56-63. 
80. Nobes C., Parker R., 2000, Comparative International Accounting, Sixth Edition, 
Precentice Hall. 
81. Organisation for Economic Co-operation and Development, 2011, Revenue Statistics 
1965-2009. 
82. Organisation for Economic Co-operation and Development Working Group on 
Accounting Standards, 1987, Accounting Standards Harmonisation Report No. 3: The 
Relationship Between Taxation and Financial Reporting. 
83. Petersen R., 2009, CCH Accounting for Income Taxes, Wolters Kluwer Business.  
84. Phillips J., Pincus M., Rego S., 2003, ”Earnings Management: New Evidence Based on 
Deferred Tax Expense”, The Accounting Review, Vol. 78, No. 2, pp. 491-521. 
85. Plesko G. A., Spring 2002, ”Reconciling Corporation Book and Tax Net Income, Tax 
Years 1996- 1998”, SOI Bulletin, pp. 111- 132. 
 344 
86. Plesko G. A., September 2004, ”Corporate Tax Avoidance and the Properties of 
Corporate Earnings”, National Tax Journal.  
87. Poitras G., 2007, “Accounting Standards for Employee Stock Option Disclosure”, 
International Journal of Business Governance and Ethics 3, pp. 473-87.  
88. Popovi D., 2006, Poresko pravo, Pravni fakultet, Centar za publikacije: Slubeni 
glasnik. 
89. Popovi D., 1997, Nauka o porezima i poresko pravo, Savremena administracija. 
90. Porcano T. M., Tran A. V., 1998, “Relationship of Tax and Financial Accounting Rules 
in  Anglo- Saxon Countries”, The International Journal of Accounting, Vol. 33, No. 4, 
pp. 433- 454. 
91. Poterba J., Rao N., Seidman J., 2007, “The Significance and Composition of Deferred 
Tax Assets and Liability”, NBER Working Paper Series.   
92. PricewaterhousCoopers LLP, 2006, Lifting the Fog: Accounting for Uncertainty in 
Income Taxes. 
93. Raievi B., 2008, Javne finansije, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog 
fakulteta u Beogradu. 
94. Raievi B., Nenadi J., 2005, ”Poreska konkurentnost kao forma ekonomske 
konkurentnosti drave”, Milo	erski ekonomski forum: Konkurentnost i evropski put,     
str. 430- 445. 
95. Rankovi J., 2010, Teorija bilansa, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog 
fakulteta u Beogradu. 
96. Revsine L., Collins D., Johnson B, Amernic J., 2001, Financial Reporting and Analysis, 
Precentice Hall. 
97. Rocchi F., 1996, ”Accounting and Taxation in Italy”, The European Accounting 
Review, 5: Supplement, pp. 981-989. 
98. Schön W., 2004, “International Accounting Standards – a “Starting Point” for a 
Common European Tax Base”, 44 European Taxation,  pp. 426. 
99. Schroeder G. R., Clark W. M., Cathey M. J., 2005, Financial Theory and Analysis: Text 
readings and cases, Eight edition, Wiley. 
 345 
100. Simmons R. S., 2007, ”What Future for the Corporate Tax in the New Century?”, 
eJournal of Tax Research, Volume 5, No 1, pp. 40-59. 
101. Slaton D., 2008, “Solving Stock Option Compensation: Why Book-Tax Conformity 
May Not Be The Answer”, Houston Business and Tax Law Journal, Volum IX, pp. 176-
206. 
102. Stiglitz J. E, 2004, Ekonomija javnog sektora, prvo izdanje, Ekonomski fakultet u 
Beogradu. 
103. kari J. K., 2006, ”Raunovodstveni tretman poreza na dobit prema MRS 12”, 
Ra	unovodstvo, str. 68-81.  
104. Unternehmensgesetzbuch (Öesterreich), 
www.jusline.at/Unternehmensgesetzbuch_(UGB).html. 
105. White J., Sondhy A., Fried D., 2003, The Analyses and Use of Financial Statements, 
Third edition, Wiley. 
106. Wong. N., June/July 2005, ”Determinants of the Accounting Change for Income Tax”, 
Journal of Business Finance and Accounting, 32 (5) and (6). 
107. World Bank Centre for Financial Reporting Reform, 2007, An Accounting and 
Taxation Conundrum - A Pan-European Perspective on Tax Accounting Implications of 
IFRS Adoption. 
108. Zakon o porezu na dobit pravnih lica (Sl. glasnik RS, br. 25/2001, 80/2002, 43/2003, 
84/2004, 18/2010 i 101/2011). 
109. Zilva A., 2005, “The Alignment of Tax and Financial Accounting Rules: The Case for 
a New Set of Common Rules”, Journal of the Australasian Tax Teachers Association 5. 
 
 346 
PRILOG 1 
 
FORMA ANKETE NA OSNOVU KOJE JE IZVRENO ISTRAIVANJE O 
TRETMANU ODLOENIH POREZA U FINANSIJSKOJ ANALIZI 
KOJU SPROVODE BANKE 
 
 
 
 
 
 
 
 
ANKETA O UTICAJU ODLOENIH POREZA NA OCENU PERFORMANSI 
KOMPANIJA 
 
 
april, maj 2012. godine 
 
 
 
Svi odgovori tretirae se kao strogo poverljivi i rezultati istraivanja nee ukazivati na 
odgovore koji su dobijeni u pojedinim finansijskim institucijama. 
 
 
 
 
Instrukcije:  
 
Molimo Vas da slovo (a, b,…) uz izabrani odgovor upiete u polju 
”Odgovor:____”,  koje se nalazi u svakom pitanju. 
 
Molimo Vas da popunjenu anketu poaljete na mejl: saska@ekof.bg.ac.rs 
 
 
 
 
 
 
 
Molimo Vas da navedete naziv Vae pozicije u banci: 
 
__________________________________________________________. 
 347 
ANKETA 
 
1. Kako prilikom analize solventnosti tretirate odloene poreske obaveze? 
a) u celini kao obavezu, 
b) u celini kao sopstveni kapital, 
c) iskljuuju se u celini iz obaveza, ali se ne ukljuuju u sopstveni kapital, 
d) na osnovu detaljnije analize iskljuuju se delimino iz obaveza, ali se ne 
ukljuuju u sopstveni kapital, 
e) na osnovu detaljnije analize dekomponuju se na deo koji pripada obavezama 
i deo koji se ukljuuje u sopstveni kapital. 
 
Odgovor:________. 
 
Komentar:______________________________________________________ 
______________________________________________________________. 
2. Da li prilikom analize solventnosti odloena poreska sredstva: 
a) ne smatrate relevantnim, 
b) mogu da predstavljaju korekciju sopstvenog kapitala u sledeim 
okolnostima:___________________________________________________
_________________________________________________________. 
 
Odgovor:____________. 
      
3. Da li prilikom utvrivanja prinosa na sopstveni kapital odloene poreske obaveze 
(sredstva) mogu da budu ukljuene u sopstveni kapital (tretirane kao umanjenje 
sopstvenog kapitala)? 
a) ne, nikada, 
b) da, u sledeim okolnostima:  
_____________________________________________________________
__________________________________________________________. 
 
Odgovor:___________. 
 
4. Da li u svrhe ocene likvidnosti odloene poreske obaveze tretirate kao tekue 
obaveze? 
a) da 
b) ne 
c) na osnovu detaljnije analize dekomponuju se na tekui i netekui deo. 
 
                  Odgovor:____________. 
 
5. Da li u svrhe ocene likvidnosti odloena poreska sredstva tretirate kao tekue 
sredstvo? 
a) da 
b) ne 
 348 
c) na osnovu detaljnije analize dekomponuju se na tekui i netekui deo. 
                   
                   Odgovor:___________. 
 
6. Da li preispitujete mogunost realizacije priznatih odloenih poreskih sredstava? 
a) uvek,  
b) ponekad i to u sledeim sluajevima: 
_____________________________________________________________
__________________________________________________________, 
c) nikad. 
 
Odgovor:____________. 
 
7. Da li su predmet razmatranja i nepriznata odloena poreska sredstva? 
a) uvek,  
b) ponekad i to u sledeim sluajevima: 
_____________________________________________________________
__________________________________________________________, 
c) nikad. 
 
Odgovor:_____________. 
 
8. Da li se u svrhe finansijske analize razmatraju napomene o porezu na dobit? 
a) uvek,  
b) ponekad i to u sledeim sluajevima: _Kada je njihov iznos materijalno 
znaajan______________________________________________________
________________________________________________________, 
c) nikad. 
 
Odgovor:____________. 
 
9. Ukoliko odloene poreske pozicije nisu predmet detaljnije analize, koji su po Vama 
osnovni razlozi za to? 
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
_______________________________________________________________. 
 
  
Hvala Vam na popunjavanju ove ankete. 
 
mr Savka Vukovi Milutinovi 
Katedra za poslovne finansije i raunovodstvo 
                                                                 Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu 
Kamenika 6, br. telefona 011-3021-153. 
e-mail: saska@ekof.bg.ac.rs. 
 349 
BIOGRAFIJA 
 
Savka Vukovi Milutinovi roena je 3. januara 1976. godine u Bijeljini. Osnovnu 
kolu i matematiku gimnaziju zavrila je u Bijeljini. Na Ekonomskom fakultetu u 
Beogradu diplomirala je 1999. godine na smeru Poslovne finansije i raunovodstvo sa 
prosenom ocenom 9,75. Poslediplomske studije zavrila je na Ekonomskom fakultetu u 
Beogradu na smeru Finansijsko-raunovodstvena analiza. Ispite je poloila sa prosenom 
ocenom 10 i magistrirala 2005. godine sa tezom pod nazivom «Koncept ciljnog upravljanja 
trokovima i profitom». 
 Od 1999. godine radi na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Izvodi vebe na 
predmetima: Raunovodstvo trgovinskih preduzea, Raunovodstvo u bankarstvu i 
osiguranju i Specijalna raunovodstva. Predava je na kursu za investicione savetnike u 
organizaciji Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Komisije za hartije od vrednosti. Sudski je 
vetak za oblast raunovodstva. 
U toku svog dosadanjeg bavljenja nauno-istraivakim radom kandidat mr Savka 
Vukovi Milutinovi objavljivala je strune radove, uestvovala na domaim i 
meunarodnim konferencijama, kao i u izradi veeg broja projekata, preteno iz oblasti 
raunovodstva i poreza. Kao saradnik Nemake organizacije za tehniku saradnju (GTZ) 
bila je angaovana na projektu “Reforme finansijskog sistema Republike Srbije”. Kandidat 
je uestvovala i na meunarodnom projektu “REPAIRS: Put u Evropu- program reforme 
raunovodstva i institucionalnog jaanja”, koji je sproveden u organizaciji Svetske banke.