УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ мр Драган Б. Бурић ДИНАМИКА И МОГУЋИ УЗРОЦИ ТЕМПЕРАТУРНИХ И ПАДАВИНСКИХ ЕКСТРЕМА НА ТЕРИТОРИЈИ ЦРНЕ ГОРЕ У ПЕРИОДУ 1951-2010. докторска дисертација Београд, 2014. UNIVERZITET U BEOGRADU GEOGRAFSKI FAKULTET mr Dragan B. Burić DINAMIKA I MOGUĆI UZROCI TEMPERATURNIH I PADAVINSKIH EKSTREMA NA TERITORIJI CRNE GORE U PERIODU 1951-2010. doktorska disertacija Beograd, 2014. UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY OF GEOGRAPHY Dragan B. Burić DYNAMICS AND POSSIBLE CAUSES OF TEMPERATURE AND PRECIPITATION EXTREMES IN THE TERRITORY OF MONTENEGRO FROM 1951 TO 2010 Doctoral Dissertation Belgrade, 2014. Ментор: Др Владан Дуцић, редовни професор Географског факултет, Београд Чланови комисије: 1. ________________________________________________________ 2. ________________________________________________________ 3. ________________________________________________________ 4. ________________________________________________________ Датум одбране: РЕЗИМЕ Опште је мишљење да се са данашњом климом нешто дешава, да се мења. У дугој половини 20. и почетком 21. века је заиста присутан тренд пораста глобалне температуре ваздуха, и у то нема сумње. Међутим, када је у питању узрок пораста глобалне температуре и колебања климе у новије време, дефинитивног одговора још увек нема. По мишљењу једних човек је главни кривац, по мишљењу других данашњи тренд загревања планете и екстремени временски и климатски догађаји су део природног циклуса, односно доминације утицаја природних фактора. Ова дисертација је имала два основна циља. Први је утврђивање динамике, а други могућих узрока температурних и падавинских екстрема на територији Црне Горе у периоду 1951-2010. Истраживање у оквиру наведене теме реализовано је детаљном анализом тренда и колебања преко 20 параметара температуре и падавина са 23 метеоролошке станице и испитивањем њихове везе са променама циркулације атмосфере. Овакав приступ потенцира два основна географска принципа: временски и просторни. Да би се прецизније дефинисала ,,структура’’ промена два најважнија климатска елемента, урађена је комплексна анализа неколико индекса, дефинисаних од стране WMO-CCL/CLIVAR, који се користе у последње време у истраживању климатских промена, односно у истраживању промена екстрема насталих услед варијација климе. У циљу утврђивања узрока, са физичке тачке гледишта, у раду је испитана веза између параметара температуре и падавина са 16 телеконекционих образаца, на сезонском и годишњем нивоу. У посматраном 60-годишњем периоду, тенденција пораста средње годишње температуре на територији Црне Горе, математички посматрано, последица је изразитог раста у топлијем делу године, нарочито од маја до августа. У зимској сезони су промене безначајне, док у јесењој доминира тренд захлађења. Са сезонским и годишњим сумама падавина на територији Црне Горе, у периоду од 1951. до 2010. године, ништа се битније не дешава. Међугодишње варијације, које иначе карактеришу овај елемент, нису повећане у последње време, нити тренд компонента показује значајне промене. Спуштајући анализу на дневне екстреме, на територији Црне Горе се све чешће јављају максималне и минималне дневне температуре које имају ,,топлије’’ вредности и у већем делу земље постоји тренд пораста броја дана са интензивним падавинама, али је углавном безначајан . Процена утицаја неколико великих и углавном удаљених телеконекционих образаца је показала да њихова варијабилност утиче на посматране параметре температуре и падавина на територији Црне Горе, како у погледу сезонских средњих вредности, односно сума, тако и на учесталост и интензитет екстремних догађаја приказаних помоћу климатских индекса. Резултати добијени у овом раду су углавном у складу са општом представом о глобалном отопљавању, али неретко су уочене и одређене нелогичности, које нису у сагласности са моделима IPCC. Истраживања су јасно показалa да је погрешно стављати акценат на искључиву и постојану доминацију једног фактора, јер је очигледно да се ради о интеракцијском деловању више утицаја. Истина, у последње време су оборени поједини рекорди и повећана је честина одређених временских и климатских екстрема, али се ништа забрињавајуће не дешава, нити се детектује значајнија погођеност система екологије и човековог живота и рада. Кључне речи: температурни и падавински екстреми, индекси, тренд, осцилације атмосфере, Црна Гора. Научна област: Географија Ужа научна област: Физичка географија УДК број: RESUME The general opinion about the climate today is that something is happening, changing. Undoubtedly, in the second half of the 20th and the beginning of the 21st century the increase in global air temperature is present. Nevertheless, there is still no answer when the increase in temperature and climate fluctuation is in question. Some people think that humans are responsible for that, others believe that planet heating and extreme weather and climate events are a part of a natural cycle, that is, a part of strong influence of natural factors. This dissertation had two basic aims.The first one is determination of the dynamics, and the second one is determination of possible causes of temperature and precipitation extremes in the territory of Montenegro from 1951 to 2010. The research on the topic was realized by a detailed analyses of trends and fluctuation of over 20 parameters of temperature and precipitation from 23 meteorological stations as well as studying their connections with the changes in atmosphere circulation.This kind of approach emphasizes two basic geographical principles: time and space. In order to define “the structure” of the two most important climate elements more precisely, a complex analysis of several indexes has been done. They are defined by WMO-CCL/CLIVAR that has been used lately in climate changes research, that is, in the research of the changes of extremes that appeared because of climate variations. In order to define the cause, from a physical point of view, the connection between temperature and precipitation parameters with 16 teleconnection patterns, on seasonal and annual level has been examined. In the monitored 60-year period, the tendency of increasing average annual temperature in the territory of Montenegro, from the mathematical point of view, is the consequence of a distinct increase during the warm part of the year, especially from May to August. During the winter the changes are insignificant, but in autumn the trend of cooling dominates. There were no significant events in seasonal and annual sums of precipitation in Montenegro during the 1951-2010 period. Interannual variations, that define this element, have not been increased lately and the trend component has not shown significant changes. By narrowing down the analyses to daily extremes, the maximal and minimal daily temperatures that reach „warmer“ values, in the territory of Montenegro, are more common. In addition, in a larger area of the country there is an increase of the number of the intensive precipitation days, but it is mostly insignificant. The evaluation of the influence of large-scale and mostly remote teleconnection patterns showed that their variability influence the monitored parameters of temperature and precipitation in the territory of Montenegro, in seasonal average values, or sums, as well as in frequency and intensity of the extreme events presented with climate indexes. The results given in this work are mostly in accordance to the general idea about global warming, but also, some inconsistencies, that are not in accordance to IPCC models, have been noticed.These researches clearly state that it is wrong to emphasize the only and consistent domination of one factor, because it is obviously an interaction of many influences. It is true that some records have been broken lately and the frequency of certain weather and climate extremes have been increased. Still, there are no disturbing events and significant impact on ecology and human life and work have not been noticed. Key words: temperature and precipitation extremes, indexes, trend, atmospheric oscillations, Montenegro. Scientific area: Geography Scientific sub-area: Physical geography UDC number: САДРЖАЈ СПИСАК СЛИКА ............................................................................................................ i СПИСАК ТАБЕЛА .......................................................................................................... ii УВОД ............................................................................................................................... 1 БАЗА ПОДАТАКА И МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА .................................... 2 3. ПРОМЕНЕ ТЕМПЕРАТУРЕ ВАЗДУХА ................................................................ 5 1.1. Осврт на досадашња истраживања ................................................................... 5 1.2. Промене средње температуре на територији Црне горе .............................. 13 1.2.1. Колебање и тренд средње зимске температуре .................................... 13 1.2.2. Колебање и тренд средње пролећне температуре ................................ 16 1.2.3. Колебање и тренд средње летње температуре ..................................... 19 1.2.4. Колебање и тренд средње јесење температуре ..................................... 25 1.2.5. Колебање и тренд средње годишње температуре ................................ 28 4. ПРОМЕНЕ КОЛИЧИНЕ ПАДАВИНА ................................................................. 34 2.1. Преглед досадашњих истраживања ................................................................ 34 2.2. Промене количине падавина на територији Црне Горе ............................... 38 2.2.1. Колебање и тренд зимских сума падавина ............................................ 39 2.2.2. Колебање и тренд пролећних сума падавина ....................................... 43 2.2.3. Колебање и тренд летњих сума падавина ............................................. 47 2.2.4. Колебање и тренд јесењих сума падавина ............................................ 51 2.2.5. Колебање и тренд годишњих сума падавина ........................................ 54 3. ИСПИТИВАЊЕ СТАТИСТИЧКЕ ЗНАЧАЈНОСТИ РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ СРЕДЊЕ ГОДИШЊЕ ТЕМПЕРАТУРЕ И КОЛИЧИНЕ ПАДАВИНА И ЊИХОВИХ ДИСПЕРЗИЈА ПЕРИОДА 1951-1980. И 1981-2010. ...................... 59 3.1. Статистичка значајност разлике температуре и падавина два периода ...... 59 3.2. Статистичка значајност разлике дисперзије два периода ............................ 62 6. ДИНАМИКА ПРОМЕНА ЕКСТРЕМНИХ ТЕМПЕРАТУРА И ПАДАВИНА... 64 4.1. Динамика промена средњих екстремних температура .................................. 64 4.1.1. Тренд средње максималне температуре ................................................ 65 4.1.2. Тренд средње минималне температуре .................................................. 67 6.2. Динамика промена екстремних падавина ....................................................... 71 6. ИНДЕКСИ КЛИМАТСКИХ ЕКСТРЕМА ............................................................ 78 5.1. Увод ................................................................................................................... 78 5.2. Климатски индекси температурних екстрема ............................................... 81 5.2.1. Хладни температурни индекси .............................................................. 82 5.2.1.1. Мразни дани – FD ............................................................................. 82 5.2.1.2. Хладни дани – Tx10p ....................................................................... 84 5.2.1.3. Хладне ноћи – Tn10p ........................................................................ 87 5.2.1.4. Ледени дани – ID .............................................................................. 90 5.2.2. Топли температурни индекси ................................................................ 92 5.2.2.1. Летњи и тропски дани – SU и TD ................................................... 92 5.2.2.2. Топли дани – Tx90p .......................................................................... 95 5.2.2.3. Топле ноћи – Tn90p .......................................................................... 98 5.2.2.4. Тропске ноћи – TR ......................................................................... 103 7.3. Климатски индекси падавинских екстрема ................................................. 107 7.3.1. Сушни дани – DD .................................................................................. 108 7.3.2. Дневни интензитет падавина по падавинском дану – SDII .............. 111 7.3.3. Умерено влажни дани – R75p .............................................................. 114 7.3.4. Врло влажни дани – R95p ..................................................................... 118 7.3.5. Дневни интензитет падавина по врло влажном дану – R95pTOT...... 122 5.3.6. Учешће дневних количина падавина у врло влажним данима у укупној сезонској и годишњој суми – ΣR95pΣR ................................ 127 7.3.7. Максимална 1-дневна и 5-дневна количина падавина - Rx1d, Rx5d.. 132 7. СТАНДАРДИЗОВАНИ ПАДАВИНСКИ ИНДЕКС – SPI ................................ 140 8.1. Опште о суши ................................................................................................. 140 8.2. Методологија прорачуна SPI ......................................................................... 142 8.3. SPI за зиму – ДЈФ ........................................................................................... 146 8.4. SPI за пролеће – МАМ ................................................................................... 148 8.5. SPI за лето – ЈЈА ............................................................................................. 150 8.6. SPI за јесен – СОН .......................................................................................... 153 8.7. SPI за годину – Ј-Д ......................................................................................... 155 9. МОГУЋИ УЗРОЦИ КОЛЕБАЊА ТЕМПЕРАТУРЕ И ПАДАВИНА ............... 157 9.1. Утицај приземних телеконекционих образаца ............................................ 158 9.1.1. Северноатлантска осцилација – NAO-SLP .......................................... 158 9.1.2. Атлантска мултидекадна осцилација – АМО ..................................... 162 9.1.3. Арктичка осцилација – АО ................................................................... 169 9.1.4. Медитеранска осцилација – МО ......................................................... 174 9.1.5. Западномедитеранска осцилација – WЕМО ...................................... 179 9.1.6. Ел Нињо јужна осцилација – ENSO .................................................... 183 9.2. Утицај висинских телеконекционих образаца ............................................. 186 9.2.1. Пацифичке телеконекције – PNA, PT, TNH, EPNP, WP .................... 187 9.2.2. Атлантске телеконекције – NAO, ЕА, ЕАWR, SCAND, POLEUR ..... 190 9. 2.2.1. Северноатлантска осцилација – NAO-500 mb ........................... 190 9. 2.2.2. Источноатлантска осцилација – ЕА ........................................... 192 9. 2.2.3. Источноатлантска-Западноруска осцилација – ЕАWR ............ 196 9. 2.2.4. Скандинавска осцилација – SCAND .......................................... 199 9. 2.2.5. Поларна-Евроазијска осцилација – POLEUR ............................ 203 9.3. Узроци екстремне температуре и падавина 2007. и 2010. .......................... 207 ЗАКЉУЧАК ................................................................................................................. 209 ЛИТЕРАТУРА ............................................................................................................. 214 ПРИЛОЗИ .. .................................................................................................................. 224 БИОГРАФИЈА ............................................................................................................. 244 СПИСАК СЛИКА 1. Локације и надморска висина метеоролошких станица укључених у анализу .................. 3 1.1. Процентуална заступљеност екстремних догађаја у 102 земље света по декадама у периоду 1961-2010. Највећа 24-часовна количина падавина (ступци лево), најнижа минимална температура ваздуха (ступци у средини) и највиша максимална температура ваздуха (ступци десно) (http://www.wmo.int/pages/mediacentre/press_releases/pr_943_en.html) ............................... 7 1.2. Прираштај глобалне емиције и концентрације CO2 и корелација између ова два параметра за период 1991-2012 ........................................................................................... 13 1.3. Стандардизована одступања (лево) и расподела перцентила (десно) средње пролећне температуре (МАМ) на територији Црне Горе у целини у периоду 1951- 2010. .......... ............................................................................................................................. 18 1.4. Стандардизована одступања (лево) и расподела перцентила (десно) средње летње температуре (ЈЈА) на територији Црне Горе у целини у периоду 1951-2010. ............... 21 1.5. Вирпазар – градић уз обалу Скадарског језера и у подножју планине Суторман .......... 23 1.6. Стандардизована одступања (лево) и расподела перцентила (десно) средње годишње температуре (Ј-Д) на територији Црне Горе у целини у периоду 1951- 2010. .......... ............................................................................................................................. 29 1.7. Тренд средњих месечних температура на простору Црне Горе у целини по Сеновом методу у период 1951-2010. ................................................................................................. 32 1.8. Расподела тренда средњих сезонских температура на територији Црне Горе у периоду 1951-2010. ............................................................................................................... 33 4.1. Метеоаларм за дан 10.5.2013. године (http://www.meteoalarm.eu/) .................................. 73 4.2. Тренд годишњег броја дана са падавинама ≥ 30 mm за период 1951-2010. ................... 76 5.1. Расподела тренда сезонског и годишњег броја хладних дана (Tx10p) на територији Црне Горе у периоду 1951-2010. ......................................................................................... 86 5.2. Расподела тренда сезонског и годишњег броја хладних ноћи (Tx10p) на територији Црне Горе у периоду 1951-2010. ......................................................................................... 89 5.3. Тренд годишњег броја мразних дана (ID) у периоду 1951-2010. .................................... 91 5.4. Расподела тренда годишњег и сезонског броја топлих дана (Tx90p) на територији Црне Горе у периоду 1951-2010. ......................................................................................... 97 5.5. Расподела тренда сезонског и годишњег броја топлих ноћи (Tn90p) на територији Црне Горе у периоду 1951-2010. ....................................................................................... 102 5.6. Тренд годишњег и сезонског броја умерено влажних и врло влажних дана (R75p и R95p) на територији Црне Горе у целини у периоду 1951-2010. и 1981-2010. ............ 121 5.7. Прогнозиране вредности CAPE индекса, показатеља енергије нестабилности, оперативног WRF модела за дан 11. јул 2013. ................................................................. 125 5.8. Тренд учешћа дневних количина падавина у врло влажним данима у укупној сезонској и годишњој суми (ΣR95pΣR у %) у периоду 1981-2010. ............................... 130 5.9. Дневне вредности (0C) минималне температуре током 2003. године, 10-ог и 90-ог перцентила Tn за период 1961-1990. у Подгорици ......................................................... 139 6.1. Изразито сушне године у Европи (http://ec.europa.eu/internal_market/insurance/docs/natural(catastrophes/conference-20111018/jol_en.pdf) ................................................. 141 6.2. Расподела тренда SPI за август у периоду 1951-2010. (SPI1, SPI3 и SPI6) и 1952- 2010. (SPI9 и SPI12) ............................................................................................................ 152 6.3. Расподела тренда SPI за новембар у периоду 1951-2010. (SPI1, SPI3, SPI6 i SPI9) и 1952-2010. (SPI12) ............................................................................................................... 154 7.1. Стандардизована одступања зимских сума падавина на територији Црне Горе и NAO индекса (SLP) за период 1951-2010. ........................................................................ 160 7.2. Вредности глобалне температуре и АМО индекса у периоду од 1880. до 2008. године (http://www.climate.gov/search?search=amo) ........................................................ 164 7.3. Промене приземне (NASAGISS) и висинске температуре (MSU) изнад северне хемисфере у целини, односно AMO индекса за период 1981-2010. .............................. 168 7.4. Међудекадне промене Арктичке осцилације (АО) и сума падавина (RR), броја сушних дана (DD), умерено влажних дана (R75p) и стандардизованог падавинског индекса (SPI13) за зимску сезону на територији Црне Горе у целини за период 1951-2010. ............................................................................................................................ 172 7.5. Корелација између релативне влажности (RH) и АО индекса за зимски период (децембар-март) у приземљу (лево) и на 850 mb површи (десное) у периоду 1951- 2010. (Givati and Rosenfeld, 2013) ...................................................................................... 174 7.6. Изокорелате између зимских вредности индекса Медитеранске осцилације (MOI-1) и параметара падавина (зимских сума –RR, броја умерено влажних дана – R75p, броја сушних дана – DD и стандардизованог падавинског интекс – SPI3) на територији Црне Горе за период 1958-2010. .................................................................... 177 7.7. Позитивна (лево) и негативна (десно) фаза WеMO (http://atomiumculture.eu/content/unknown-western-mediterranean-oscillation) ............... 181 7.8. Региони чија се површинска температура воде користи као показатељ ENSO http://www.cpc.ncep.NOAA.gov/products/analysis_monitoring/lanina/ENSO_evolution- status-fcsts-web.pdf) ............................................................................................................. 184 7.9. Стандардизованa одступања NAO-500 mb индекса и параметара падавина за зимску сезону и на годишњем нивоу на територији Црне Горе у целини, за период 1951-2010. ...................................................................................................... ...................... 192 7.10. Стандардизована одступања ЕА индекса и летњих параметара температуре на територији Црне Горе у целини, за период 1951-2010. .................................................. 195 7.11. Корелација између NAO, АО, EAWR и SCAND и учесталости дана са екстремним падавинама (R95p) за октобар-новембар (а), децембар-јануар (b) и фебруар-март (c), за период 1961-2000. (Krichak et al., 2013) ................................................................. 203 7.12. Структура атмосфере на нивоу мора и АТ 500 hPa на дан 24. 8. 2007. (слика лево) и 1. 12. 2010. (слика десно) ............................................................................................... 208 СПИСАК ТАБЕЛА 1.1. Пројектоване вредности глобалне температуре и нивоа мора до краја 21. века у односу на просек периода 1980-1999. на основу различитих сценарија (IPCC, 2007) ..... 6 1.2. Термичка клсификација зима на основу перцентила на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. ............................................................................................................... 15 1.3. Тренд средње зимске температуре на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. по једначини најмањих квадрата (L) и Сеновом методу (Q) и његова значајност према t и Z-тесту.................................................................................................................... 16 1.4. Термичка клсификација пролећа на основу перцентила на ХМЗ станицама у периоду 1951-2010. ............................................................................................................... 17 1.5. Тренд средње пролећне температуре на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951- 2010. по једначини најмањих квадрата (L) и Сеновом методу (Q) и његова значајност према t и Z-тесту ................................................................................................. 19 1.6. Термичка клсификација лета на основу перцентила на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. ............................................................................................................... 20 1.7. Тренд средње летње температуре на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. по једначини најмањих квадрата (L) и Сеновом методу (Q) и његова значајност према t и Z-тесту ................................................................................................................... 22 1.8. Пет најтоплијих дана и лета на простору Европе у целини (температура рачуната по гридовима од 0,250 λ и φ) ................................................................................................ 24 1.9. Термичка клсификација јесени на основу перцентила на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. ............................................................................................................... 26 1.10. Тренд средње јесење температуре на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. по једначини најмањих квадрата (L) и Сеновом методу (Q) и његова значајност према t и Z тесту ................................................................................................................... 27 1.11. Термичка клсификација година на основу перцентила на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. ............................................................................................................... 29 1.12. Тренд средње годишње температуре на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951- 2010. по једначини најмањих квадрата (L) и Сеновом методу (Q) и његова значајност према t и Z тесту ................................................................................................. 30 1.13. Тренд средњих месечних температура на територији Црне Горе у периоду 1951- 2010. по Сеновом методу и његова значајност по МК тесту ........................................... 31 2.1. Класификација зимских сума падавина на основу перцентила на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. ................................................................................................ 40 2.2. Тренд коефицијента варијације (Cv) зимских сума падавина за 30-годишње периоде с кораком од једне године у периоду 1951-2010. и 1970-2010. према Сеновом методу и МК тесту................................................................................................. 41 2.3. Тренд зимских сума падавина на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. по једначини најмањих квадрата (L) и Сеновом методу (Q) и његова значајност према t и МК тесту ............................................................................................................................. 42 2.4. Класификација пролећних сума падавина на основу перцентила на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. ................................................................................................ 44 2.5. Тренд коефицијента варијације (Cv) пролећних сума падавина за 30-годишње периоде с кораком од једне године у периоду 1951-2010. и 1970-2010. ........................ 45 2.6. Тренд пролећних сума падавина на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. по једначини најмањих квадрата (L) и Сеновом методу (Q) и његова значајност према t и МК тесту ............................................................................................................... 46 2.7. Класификација летњих сума падавина на основу перцентила на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. ................................................................................................ 48 2.8. Тренд коефицијента варијације летњих сума падавина за 30-годишње периоде с кораком од једне године у периоду 1951-2010. и 1970-2010. .......................................... 50 2.9. Тренд пролећних сума падавина на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. по једначини најмањих квадрата (L) и Сеновом методу (Q) и његова значајност према t и МК тесту ............................................................................................................................. 51 2.10. Класификација јесењих сума падавина на основу перцентила на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. ................................................................................................ 52 2.11. Тренд коефицијента варијације јесењих сума падавина за 30-годишње периоде с кораком +1 у периоду 1951-2010. и 1970-2010., према Сеновом методу и МК тесту ... 53 2.12. Тренд јесењих сума падавина на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. по једначини најмањих квадрата (L) и Сеновом методу (Q) и његова значајност према t и Z тесту ................................................................................................................................ 54 2.13. Класификација годишњих сума падавина на основу перцентила на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. ....................................................................................... 55 2.14. Тренд коефицијента варијације годишњих сума падавина за 30-годишње периоде с кораком од једне године у периоду 1951-2010. и 1970-2010., према Сеновом методу и МК тесту................................................................................................................. 57 2.15. Тренд годишњих сума падавина на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. по једначини најмањих квадрата (L) и Сеновом методу (Q) и његова значајност према t и МК тесту ............................................................................................................... 58 3.1. Статистичка значајност разлике средње (Tsr), средње максималне (Txsr), средње минималне (Tnsr) годишње температуре и годишњих сума падавина периода 1951- 1980. ( x 1) и 1981-2010.( x 2 ) ................................................................................................. 61 3.2. Статистичке значајности промене дисперзије годишње средње (Tsr), средње максималне (Txsr) и средње минималне (Tnsr) темературе, односно просечних годишњих падавина периода 1951-1980. (Sd12) и 1981-2010. (Sd22) ................................. 63 4.1. Тренд средње месечне максималне температуре у Црној Гори за период 1951-2010. .. 65 4.2. Тренд и статистичка значајност промена средње сезонске и годишње максималне температуре у Црној Гори за период 1951-2010. ............................................................... 66 4.3. Тренд средње месечне минималне температуре у Црној Гори за период 1951-2010. ... 68 4.4. Тренд и статистичка значајност промена средње сезонске и годишње минималне температуре у Црној Гори за период 1951-2010. ............................................................... 70 4.5. Тренд годишње честине дана са висином падавина ≥ 30 mm у периоду 1951-1980. и 1981-2010. (број дана по декади) ........................................................................................ 76 5.1. Индекси температурних и падавинских екстрема (скраћенице и дефиниције дате по стандардизацији WMO-CCL/CLIVAR, Rадне групе за утврђивање климатских промена................................................................................................................................... 79 5.2. Просечне годишње вредности температурних индекса за период 1961-1990. .............. 81 5.3. Тренд броја мразних дана (FD) у периоду 1951-2010. ..................................................... 83 5.4. Тренд броја хладних дана (Tx10p) у периоду 1951-2010. ................................................ 85 5.5. Тренд броја хладних ноћи (Tn10p) у периоду 1951-2010. ................................................ 88 5.6. Тренд броја летњих дана (SU) у периоду 1951-2010. ....................................................... 93 5.7. Основни показатељи годишњег броја тропских дана (TD) – просек, максимална вредност и годишњи тренд за период 1951-2010. ............................................................. 94 5.8. Тренд броја топлих дана (Tx90p) у периоду 1951-2010. .................................................. 96 5.9. Тренд броја топлих ноћи (Tn90p) у периоду 1951-2010. ................................................ 100 5.10. Тренд годишњег броја тропских ноћи (TR) у периоду 1951-2010. ............................. 104 5.11. Годишње просечне вредности падавинских индекса за период 1961-1990. .............. 107 5.12. Тренд сушних дана (DD) у периоду 1951-2010. ............................................................ 109 5.13. Тренд годишњег броја сушних (Rd<1 mm) и падавинских (Rd≥1 mm) дана у периоду 1951-2010. ............................................................................................................. 110 5.14. Тренд просечног дневног интензитета падавина по падавинском дану за Rd≥1 mm (SDII у mm) у периоду 1951-2010. .................................................................................... 112 5.15. Тренд просечног дневног интензитета падавина по падавинском дану за Rd≥1 mm (SDII у %) у периоду 1951-2010. ....................................................................................... 113 5.16. Годишње и сезонске вредности 75-ог перцентила (у mm) дневних сума падавина за Rd≥1 mm за период 1961-1990. ................................................................................... 115 5.17. Тренд умерено влажних дана (R75p) у периоду 1951-2010. ........................................ 117 5.18. Тренд умерено влажних дана (R75p) у периоду 1981-2010. ........................................ 117 5.19. Годишње и сезонске вредности 95-ог перцентила (у mm) дневних сума падавина за Rd≥1 mm за период 1961-1990. .................................................................................... 119 5.20. Тренд врло влажних дана (R95p) у периоду 1951-2010. .............................................. 120 5.21. Тренд просечног дневног интензитета падавина по врло влажном дану (R95pTOT у mm) у периоду 1951-2010. ............................................................................................. 124 5.22. Тренд просечног дневног интензитета падавина по врло влажном дану (R95pTOT у %) у периоду 1951-2010. ................................................................................................. 125 5.23. Тренд годишњег броја врло влажних дана (R95p) и годишњег просечног дневног интензитета падавина по врло влажном дану (R95pTOT) у периоду 1981-2010. ........ 126 5.24. Тренд учешћа дневних количина падавина у врло влажним данима у укупној сезонској и годишњој суми (ΣR95pΣR у %) у периоду 1951-2010. ............................... 128 5.25. Тренд апсолутно максималних 1-дневних (Rx1d), одсносно 5-днњевних количина падавина у 5 узастопних падавинских (Rx5d) и календарских (Rx5dk) дана у пњериосду 1981-2010. ........................................................................................................ 135 6.1. Класификација падавинских прилика на основу вредности SPI .................................... 144 6.2. Тренд SPI за фебруар у периоду 1951-2010. (SPI1), односно 1952-2010. (SPI3, SPI6, SPI9 и SPI12) ....................................................................................................................... 147 6.3. Тренд SPI за мај у периоду 1951-2010. (SPI1 и SPI3), односно 1952-2010. ( SPI6, SPI9 и SPI12) ....................................................................................................................... 149 6.4. Тренд SPI за август у периоду 1951-2010. (SPI1, SPI3 и SPI6), односно 1952- 2010.(SPI9 и SPI12) ............................................................................................................. 151 6.5. Тренд SPI за новембар у периоду 1951-2010. (SPI1, SPI3, SPI6 и SPI9), односно 1952-2010. (SPI12) .............................................................................................................. 153 6.6. Тренд SPI за децембар у периоду 1951-2010. (SPI1, SPI3, SPI6, SPI9 и SPI12) ........... 156 7.1. Параметри температуре и падавина коришћени за испитивање везе са телеконекционим образцима. ............................................................................................ 157 7.2. Списак коришћених приземних варијабли ....................................................................... 158 7.3. Матрица корелација између NAO-SLP индекса и параметара температуре и падавина на сезонском и годишњем нивоу на територији Црне Горе у целини, за период 1951-2010. ............................................................................................................... 161 7.4. Матрица корелација између АМО индекса и параметара температуре и падавина на сезонском и годишњем нивоу на територији Црне Горе у целини, за период 1951- 2010. ..................................................................................................................................... 166 7.5. Матрица корелација између АО индекса и параметара температуре и падавина на сезонском и годишњем нивоу на територији Црне Горе у целини, за период 1951- 2010. ..................................................................................................................................... 171 7.6. Матрица корелација између MOI-1 (горњи део табеле), односно MOI-2 (доњи део табеле) индекса и параметара температуре и падавина на сезонском и годишњем нивоу на територији Црне Горе у целини, за период 1958-2010. .................................. 178 7.7. Матрица корелација између WеМО индекса и параметара температуре и падавина на сезонском и годишњем нивоу на територији Црне Горе у целини, за период 1951-2009. ............................................................................................................................ 183 7.8. Матрица корелација између показатеља ENSO и сезонских параметара температуре и падавина на територији Црне Горе у целини, за период 1951-2010. .......................... 185 7.9. Списак коришћених висинских варијабли ....................................................................... 187 7.10. Матрица корелација између NAO-500 mb индекса и параметара температуре и падавина на сезонском и годишњем нивоу на територији Црне Горе у целини, за период 1951-2010. .............................................................................................................. 191 7.11. Матрица корелација између ЕА индекса и параметара температуре и падавина на сезонском и годишњем нивоу на територији Црне Горе у целини, за период 1951- 2010. ..................................................................................................................................... 195 7.12. Матрица корелација између ЕАWR индекса и параметара температуре и падавина на сезонском и годишњем нивоу на територији Црне Горе у целини, за период 1951-2010. ............................................................................................................................ 198 7.13. Матрица корелација између SCAND индекса и параметара температуре и падавина на сезонском и годишњем нивоу на територији Црне Горе у целини, за период 1951-2010. ............................................................................................................... 201 7.14. Матрица корелација између POLEUR индекса и параметара температуре и падавина на сезонском и годишњем нивоу на територији Црне Горе у целини, за период 1951-2010. ............................................................................................................... 205 1 УВОД Савремено колебање климе је актуелна и изазовна тема. Често се постављају питања на која научници покушавају да одговоре: да ли се мења данашња клима? Због чега, шта је узрок? У науци су пожељна различита мишљења, али се стиче утисак да у вези ове проблематике постоји доминација две непомирљиве позиције - оних који протежирају став о утицају људи на појачавање ефекта стаклене баште и других који истичу да је у питању доминација природних фактора. Ова дисертација је имала два основна циља. Први је утврђивање динамике, а други могућих узрока температурних и падавинских екстрема (на сезонском и дневном нивоу) на територији Црне Горе у периоду 1951-2010. Истраживање у оквиру наведене теме реализовано је детаљном анализом тренда и колебања преко 20 параметара температуре и падавина са 23 метеоролошке станице. Такође су презентовани и резултати истраживања који се односе на процену утицаја варијације атмосферске циркулације на колебање разматраних параметара температуре ваздуха и количине падавина. Материја коју третира дисертација систематизована је у 7 поглавља или глава. У раду је дата детаљна анализа колебања и тренда средње годишње, сезонске и месечне температуре ваздуха (глава 1), а у делу 2 сезонских и годишњих сума падавина на територији Црне Горе. Поглавље 3 се бави испитивањем статистичке значајности разлике између годишњих вредности средње, средње максималне и средње минималне температуре и сума падавина, као и њихових дисперзија, периода 1951-1980. и 1981-2010. У поглављу 4 анализирана је динамика екстремних температура и падавина у посматраном 60- годишњем периоду. Даље, у поглављу 5 разматрани су климатски индекси падавинских и температурних екстрема у Црној Гори. Индекси дневних екстрема су недавно, по препоруци Светске метеоролошке организације (WМО), почели да се користе у проучавању климатских промена. Један од најчешће коришћених показатеља суше је Стандардизовани индекс падавина (SPI). Ради се о релативно новом сушном индексу, који је разматран у поглављу 6. У делу дисертације у коме се говори о могућим узроцима колебања температуре и падавина, односно појаве њихових екстрема (7. глава), разматран је утицај 16 телеконекционих образаца. 2 БАЗА ПОДАТАКА И МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА Мађарска метеоролошка служба је развила два софтверска пакета за екстраполацију и испитивање хомогености низова метеоролошких података, MASH и MISH метод. Првобитне верзије (Szentimrey, 2003; Szentimrey, Bihari, 2007) оба софтверска пакета су модификоване, а коначне су аутори презентовали у оквиру обуке ,,Примена климатолошких метода за интерполацију и хомогенизацију’’, која је одржана од 2. до 5. фебруара 2010. године у Будимпешти. Након тестирања неколико метода за ове намене, a у циљу једнообразнoсти, Светска метеоролошка организација (у даљем тексту WMO - World Meteorological Organization) је препоручила коришћење MASH v3.02 и MISH v1.02, нарочито када се ради са дневним подацима. Коначне верзије софтвера MASH v3.02 и MISH v1.02 се могу преузети на сајту1. За потребе овог рада примењена су оба метода. Поменути методи користе Кригинг алгоритме за интерполацију и на бази података свих околних станица врши се процена одговарајуће дневне вредности (падавина, средње, маx и мин температуре) у гридовима од по 100 x 100 m. У финалну анализу синтетизовани су подаци о температури ваздуха и количини падавина (у даљем тексту температура и падавине) са 10 главних и 13 климатолошких станица. При томе, обухваћен је готово читав период инструменталних осматрања, од 1951. до 2010. године (за почетну годину континуираних осматрања у Црној Гори узима се 1949). На слици 1 дате су локације метеоролошких станица укључених у анализу. Осим општих научних метода (анализа, синтеза, компарација), у поступку истраживања примењена је стандардна математичко-статистичка методологија: тренд компонента, метод диференције, стандардизовано одступање, метод перцернтила, клизни средњаци итд. Категоризација одступања чланова временских серија разматраних параметара температуре и падавина, за период 1951-2010, урађена је помоћу метода перцентила и стантардизованих (нормализованих) аномалија, а као базни коришћен је период 1961-1990. (климатска нормала). 1 http://www.dmcsee.eu/index.php?option=com_docman&Itemid=26 3 Пљевља Жабљак Колашин Подгорица Никшић Бар Улцињ Х.Нови Голубовци Тиват Даниловград Плав Цетиње Рожаје Беране Крстац Велимље Грахово Црквице Вирпазар Котор Бијело Поље Будва 41.8 42.0 42.2 42.4 42.6 42.8 43.0 43.2 43.4 43.6 18.2 18.4 18.6 18.8 19.0 19.2 19.4 19.6 19.8 20.0 20.2 20.4 Главна станица Климатолошка станица Граница Д.БурићГеографска дужина (λ) Г е о гр а ф с к а ш и р и н а ( φ ) (784) (784 m) Надморска висина (1450) (647) (944) (49) (33) (3,6) (5,7) (5,4) (10) (691) (1012) (606) (2) (937) (640) (53) (695) (1) (1017) (933) (833) (14) Слика 1. Локације и надморска висина метеоролошких станица укључених у анализу Тренд разматраних параметара температуре и падавина прорачунат је једначином најмањих квадрата и Сеновим методом. У суштини, оба метода подразумевају линеарност тренда, пу су резултати слични, некада и индентични. Значајност тренда, који је прорачунат једначином најмањих квадрата, одређен је на основу укупног броја чланова низа умањеног за два (n - 2 степени слободе) и коефицијента детерминације (R2), односно помоћу параметарског Студентовог или t-теста, по формули (Haan, 1977): xSSs b R nRt 121 2 = − − = b1 – коефицијент линеарне регресије, s – стандардна девијација, SSx - суме квадрата независно променљиве (време у анализи тренда). Метод линеарне регресије, иначе најчешће коришћени параметарски модел за детекцију тренда, полази од предпоставке да је расподела нормална (McBean, Motiee, 2008). Међутим, утврђено је да метеоролошке и хидролошке променљиве не задовољавају све критеријуме за нормалну расподелу у низу (Viessman et. al., 1989), посебно када су у питању количински елементи (падавине, осунчавање, испаравање, протицај итд.). Зато многи аутори истичу предност коришћења непараметарских тестова за детекцију и значајност тренда дате временске серије, пре свега Sen’s slope estimates и Mann-Kendall (Olofintoye, Sule, 2010; Šumenjak, Šuster, 2011; Mondal et al., 2012), због мањег броја предпоставки 4 потребних за њихову имплементацију. Дакле, основна предност Сеновог метода и Мен-Кендаловог теста је у томе што је мање захтеван од t-теста. Мен-Кендал тест се заснива на прорачуну варијансе (S). За N > 10, вредност Z статистике се добија (Salmi et al., 2002):             <→+ =→ >→− = 0)(/)1( 00 0)(/)1( SSVARS S SSVARS Z za za za С обзиром на то да у низовима није било недостајућих података, варијанса нагиба (VAR(S)), рачуната је по формули: 18 )52()1()( +⋅−⋅= nnnSVAR n - укупан број временских инстанци датог низа. Сенов метод подразумева да је тренд линеаран, тј. (Olofintoye, Sule, 2010): f(t) = B + Q·t , где је: Q - нагиб, B – константа и t - време. Оцена нагиба тренда (Q) рачуна се по образцу: kj xxQ kj − − = Где индекси j и k означавају временску инстанцу (нпр. године) и j > k. Значајност тренда се оцењује помоћу Z вредности добијене формулом и теријске која је дата у табели двостраног теста за ниво од: α = 0,10, 0,05, 0,01 и 0,001. Позитивна (негативна) вредност Z указује на тренд пораста (пада). Статистичка значајност разлике између средњих годишњих и сезонских вредности температуре и падавина и дисперзије два 30-годишња периода, 1951- 1980. и 1981-2010., проверена је помоћу Студентовог и Фишеровог теста. Квантификовање повезаности између разматраних параметара температуре и падавина на територији Црне Горе и показатеља варијабилности атмосферске циркулације, урађено је помоћу корелационе анализе. Значајност везе (коефицијента корелације) испитана је помоћу t-теста. Треба истаћи да је мерена корелација између две променљиве (x и y), којом се формално не потврђује узрочно-последични однос. Просторна дистрибуција тренда појединих температурних и падавинских параметара, урађена је коришћењем рачунарског програма SURFER. Овај програм садржи низ интерполационих техника, а за дисециране и рашчлањене терене, најпоузданији је Кригинг метод (Burrough, McDonnell, 1998), па је интерполација између тачака (станица) мреже урађена помоћу овог метода. О методологији прорачуна SPI и климатских индекса биће речи у наставку. 5 1. ПРОМEНE ТEМПEРАТУРE ВАЗДУХА 1.1. Осврт на досадашња истраживања У Четвртом извештају Међувладиног панел за промену климе (у даљем тексту IPCC - Intergovernmental Panel on Climate Change) се констатује да су нова испитивања климе 20. и почетком 21. века потврдила утицај антропогеног фактора на глобално загрeвање атмосфере, односно пораст температуре, као и смањење висине и површине снежног и леденог покривача, те пораст нивоа мора. Даље се истиче (документ Радне групе 1, IPCC, 2007) да су атмосферске концентрације гасова са ефектом стаклене баште, посебно угљендиоксида (CO2), метана (CH4) и азотсубоксида (N2O), енормно увећане у односу на преиндустријски период, односно да су њихове данашње вредности највеће у протеклих 650 000 година. Процене IPCC говоре да ће пројектована брзина раста температуре ваздуха у 21. веку износити просечно близу 0,30C по декади (сценарио А1B). У извештају се истиче забринутост ,,да ће таква брзина глобалног загревања у наредним деценијама представљати највећи проблем у процесу адаптације на измењене климатске услове у блиској будућности’’. По пројекцијама IPCC, у Северној Eвропи се највеће загрeвање очекује зими, а у региону Јужне Eвропе лети. Пораст глобалне температуре од 20C, у односу на прединдустријски период, представља критичну вредност. Уколико се овај праг пређе, могу се очекивати неповратне и могуће катастрофичне промене у природним системима. ,,Услед антропогених и природних фактора увећан је ефекат стаклене баште за 2,9 W/m2 у периоду после 1750. године, при чему се само 0,12 W/m2 приписује промени соларне активности’’ (IPCC, 2007). Другим речима, повећање атмосферске концентрације гасова стаклене баште, довело је до повећања дуготаласног зрачења које се враћа на површину Земље и њеног загрeвања у глобалним размерама. Пројекције климе у будућности базирају се на нумеричким моделима, чија је основна улазна променљива величина концентрација гасова стаклене баште (у дањем тексту GHG - Greenhouse Gases). Атмосферска концентрација стакленичких гасова у будућности ће зависити од више фактора – емисије GHG, динамике броја становника на планети, површине под шумама итд. У табели 1.1 дате су процене глобалне температуре и нивоа мора на основу различитих сценарија. 6 Табела 1.1. Пројектоване вредности глобалне температуре и нивоа мора до краја 21. века у односу на просек периода 1980-1999. на основу различитих сценарија (IPCC, 2007) Према оцени WМО, дугорочни тренд пораста глобалне температуре се наставља. Година 2010. рангирана је као најтоплија у периоду инструменталних мерења. Просечна глобална температура 2010. је за 0,530C виша у односу на нормалу периода 1961-1990. (14,00C), што је чини најтоплијом од 1880. године (WMO, 2011). Другa у низу најтоплијих је 2005. година, а трећа 1998., али је разлика у температури између ове три године (од 0,010C) статистички безначајна (WMO, 2012). У најновијем саопштењу WМО2 каже се да је декада 2001-2010., на глобалном нивоу, најтоплија у инструменталном периоду, што је и логично, с обзиром на то да је чак 9 година ове декаде међу 10 најтоплијих у инструменталном периоду: 2010, 2005, 1998, 2003, 2002, 2009, 2006, 2007, 2004 и 2001. У истом саопштење се наглашава да је ,,стопа раста глобалне температуре током претходне четири деценије (1971-2010), према прелиминарним подацима, била скоро три пута виша у односу на претходни 130-годишњи период’’. Наиме, у периоду 1971-2010., тренд пораста декадне средње годишње глобалне температуре износио је 0,1660C по декади, а у целом периоду од 1881. до 2010. године свега 0,060C/декади (WMO, Press Release No. 943). Једна од најистакнутијих карактеристика декаде 2001-2010. је ,,драматично смањење леденог покривача на Арктику’’. Даље се истиче да су у многим регионима света, осим поплава и суша, регистроване и промене у интензитету и учесталости других екстремних временских догађаја, као што су: ерозија земљишта, олујне непогоде праћене градом, топли таласи, јаке краткотрајне кише, пожари итд, узрокујући велике материјалн штете и људске жртве. Посебно се издвајају два топла таласа која су погодила Eвропу и Русију током лета 2003. и 2010. године, затим поплаве, које су забележене као најчешћи екстремни случај у декади 2001-2010. - дуготрајне поплаве у Источној Eвропи у 2001. и 2005., у 2 http://www.wmo.int/pages/mediacentre/press_releases/pr_943_en.html 7 Африци у 2008., у Азији, посебно у Пакистану у 2010. и Индији у 2005., као и у Аустралији у 2010. Од 102 земље, њих 48 (47%) је регистровало апсолутне максимуме температуре у овој декади (2001-2010), 20% земаља у периоду 1991- 2000, а остале у претходним деценијама (слика 1.1, ступци десно), (Press Release No. 943). Слика 1.1. Процентуална заступљеност екстремних догађаја у 102 земље света по декадама у периоду 1961-2010. Највећа 24-часовна количина падавина (ступци лево), најнижа минимална температура (ступци у средини) и највиша максимална температура (ступци десно) (http://www.wmo.int/pages/mediacentre/press_releases/pr_943_en.html) На простору Европе је тренд загревања изразитији од 1979. године, како на сезонском, тако и годишњем нивоу. Изузетак је јесења сезона, која бележи благи тренд пада (Klein-Tank and Konnen, 2003; IPCC, 2007; Della-Marta et al., 2007). Посматрајући регионално, најинтензивније се загрева Јужна Европа, а најмање атлантска фасада континента (Дel Río et al., 2005). Када је у питању Медитеран, уочавају се извесни контрасти. Тако су Del Rio et al. (2011) добили да је на простору Шпаније најизразитији тренд пораста летње и пролећне температуре у периоду 1961-2006. На супротној страни региона, у Турској, за период 1929-1999., Türkeş et al. (2002) уочавају значајан тренд пораста годишње, зимске и пролећне температуре на југу земље, док је у северним и централним деловима присутна тенденција пада у летњој и јесењој сезони. За Грчку, Feidas et al. (2004) су добили негативан тренд зимске температуре за период 1955-2001. Резултати за Италију (Brunetti et al., 2006) указују да је у инструменталном периоду присутан тренд загревања на територији целе земље, али је у другој половини 20. века изразитији пораста максималне, него минималне температуре, док је у целом периоду супротно. Дакле, IPCC и многи научници (нпр. Klein-Tank and Konnen, 2003; Smith and Reynolds, 2005; Brohan et al., 2006) заступају становиште да је доминантан узрок 1961-1970 1971-1980 1981-1990 1991-2000 2001-2010 8 пораста температуре ваздуха у другој половини 20. и почетком 21. века антропогени фактор, односно пораст атмосферске концентрације CO2 и других стакленички гасова. И то се стално истиче у извештајима IPCC, дакле, раст емисије и концентрације CO2, пораст температуре, односно генерално паралелизам између ова три параметра. Другим речима, сматра се да је човек појачао ефекат стаклене баште, односно проузроковао физичко-хемијске промене атмосфере и раст глобалне температуре, па се зато користи термин антропогени ефекат стаклене баште (АEСБ). Генерални закључак је да ће преовлађивати негативани утицаји на биодивезитет, продукцију екосистема и живот човека уопште. У овој дисертацији пошло се од званичних ставовова IPCC, али и резултата истраживања аутора који износе аргументе у корист доминације природних фактора у колебању савременог климата. Без намере потенцирања једног или другог мишљења, потребно је саслушати и другу страну, јер уколико се жели доћи до научног консензуса и научне истине, неопходна је објективност, а не субјективна једностраност, која је често присутна. Обично се каже да ,,већина’’ сматра да је човек главни кривац пораста глобалне температуре у последњим деценијама. Не би било добро да се усвоји кенсензус сличан оном у средњем веку, када је преовладавало мишљење да је Земља равна плоча, а Ђордано Бруно је спаљен јер је тврдио да то није, нити је она центар свемира. При томе, помињањем природних фактора ниуком случају не значи потцењивање ставова IPCC, односно утицаја загађујућих супстанци на климу (зар постоји неко ко није за чисту животну средину?). У разматрању и разумевању данашњег глобалног отопљавања и савремених климатских промена често се користе резултати дендрохронолошких истраживања – враћање у прошлост. Дуцић је објавио више радова из дендрохронологије (Дуцић, 1991, 1996, 1999, 2008; Ducić, 1992; Дуцић и др., 2010a). У својим истраживањима, аутор је највећи број узорака дрвећа користио из околине Црног језера на Дурмитору, са локација Змиње језеро, Босача и Млински поток. Након дефинисања клима-сензитивних узорака и математичко-статистичке обраде, аутор издваја финални узорак и то за период од 17 декада. Прорачуни су показали да у периоду од 1821. до 1990. године постоји веза између декадне ширине годова и АА индекса, који се користи као показатељ Сунчевог ветра. 9 У прилог тези о утицају промена Сунчеве активности на климу наше планете су и резултати истраживања Kodera (2002), Thejll et al. (2003), Абдусаматов (2009), Стеванчевић и др. (2010) и других. Такође, Тодоровић и др. (2006) истичу да не мали број истраживача, који прате активност Сунца, указују на могућност да је глобално загревање, у потпуности или бар једним делом, узроковано повременим порастом избачене Сунчеве енергије. Као један од могућих физичких механизама којим се објашњава утицај Сунца на климатске промене, наводи се интеракција соларног ветра у систему магнетосфера-атмосфера (Boberg, Lundstedt, 2002, 2003). И други истраживачи такође истичу да Сунчев ветар има доминантан утицај на многе метеоролошке процесе на Земљи, а самим тим и климу (Bucha and Bucha jr., 1998; Thejll et al., 2003; Ducić и Radovanović, 2005; Courtillot et al., 2007; Mazzarella, 2008). Reid (2000) и Franks (2002) сматрају да истраживање везе између АА индекса и броја Сунчевих пега са једне стране и промене температуре са друге, није можда најбољи начин за испитивање соларног утицаја, вероватно због повратног утицаја других фактора. Један од главних метеоролошких фактора, ако не и најглавнији, који утиче на време је циркулација атмосфере, односно приземна и висинска струјања ваздуха. ,,Сада је очигледно да се постојећа колебања климе дешавају под утицајем промена у општој циркулацији атмосфере, која трају деценијама’’ (Дукић, 1999). У вези циркулационих епоха у којима је доминирао одређени тип циркулације, Дуцић и Радованоћ (2005) закључују да је пораст температуре у Србији у последњој декади 20. века доминантно условљен променом типа циркулације са меридионалног на топлији зонални тип. Интерактивна веза између атмосфере и океана представља дужи низ година предмет проучавања бројних научника (Миловановић и др., 2009). У новијим радовима се све више разматра утицај циркулационих фактора, тј. појава у систему океан-атмосфера на глобалну и климу мањих територијалних јединица, као што су ENSO, NAO, АМO, AO, MO и друге. О утицају варијабилности атмосферске циркулације биће више речи у поглављу 7. Овде ћемо поменути утицај још једног спољашњег природног фактора, а то су вулканске ерупције. Анализирајући дендрохронолошке низове 10 података од 1400. године, на узорцима са 380 локација бореалних шума северне хемисфере, Briffa et al. (1998) су утврдили да се у неколико случајева снижавање температуре јавило након великих вулканских ерупција, односно да мировања вулканске активности могу резултирати периодима виших температура на планети. И други аутори указују да се промене висинске температуре (у првих 8 km тропосфере) у великој мери могу објаснити променама концентрације вулканског аеросола (Борисенков и др., 1988; Robock, 2002; Дуцић и др., 2006; Ducić et al., 2007; Бурић и др., 2011). Процене IPCC несумњиво имају научну вредност, али кредибилитет овог тела, које има водећу улогу у свету за разумевање научних основа и ризика евентуалних антропогених промена климе, све се више доводи у питање. Поједини научници снажно критикују3, а неки су и иступили из IPCC-а, оптужујући ову организацију да је крајње политизована4. Ипак, највећу претњу од стране данашњег човека представља промена животне средине, преко коришћења земљишта, исцрпљивања природних ресурса, загађења и с тим у вези могућих промена климатских услова. Често заборављамо да је човек део природе и да не може без ње. Природа је наш животи простор, који морамо чувати, не смемо га уништавати и загађивати. Лепо је написано да је: ,,загађење монструм који ће нас све уништити’’ (Дукић, Гавриловић, 2006), а може се и додати, пре него промена климе. Притисци на животну средину су из дана у дан све већи (урбанизација, индустријализација, ацидификација, еутрофикација водених објеката, претерана експлоатација природних ресурса). Глобално отопљавање може бити додатна кап у чаши препуној других фактора који негативно утичу на биодивезитет и екосистеме. Могло би се закључити да је најефикаснија човекова ,,борба’’ против глобалног загревања, хлађења и уопште промене климе, заштита животног простора, јер наше здравље и уопште људско благостање зависи од природе. Познато је да је CO2 стакленички гас. Међутим, Caillon et al. (2003) сматрају да CO2 не треба посматрати као примарни узрок климатских промена, предлажући хипотезу о улози овог гаса као фактора амплификације загревања. Ово је тзв. механизам позитивне повратне спреге. Суштина поменутог механизма би требало 3 http://www.astro.hr/#2 4 http://www.climategate.com/ 11 да буде следећа: на почетку температура почиње да расте због утицаја Сунца или другог(их) разлога. Загревање Земље се затим наставља под утицајем CO2, који се емитује из океана. Наиме, Абдусаматов (2009) сматра да људи нису у стању да дају значајнији допринос глобалном отопљењу или пак захлађењу климе, и додаје: ,,познато је да повећање температуре светских океана условљава избацивање у атмосферу великих количина угљендиоксида. У супротном случају, при паду температуре, растворљивост CO2 расте и тада вода апсорбује овај гас из атмосфере’’. Дакле, од еквилибријума јона овог гаса и других елемената и једињења зависи када ће се океани понашати као апсорбери, а када као емитери CO2. ,,Уврежено мишљење о кључној улози човекове индустријске делатности у глобалном отопљењу климе је погрешно’’. Абдусаматов подсећа да је, на основу узорака леда са Антарктика и Гренланда, установљено да чак ни значајније повећање количине угљендиоксида у атмосфери никада није претходило отопљењу климе на Земљи, већ обрнуто, увек је долазило после повећања температуре. Другим речима, он истиче да пораст атмосферске концентрације CO2 није узрок, него последица загревања на Земљи, које се дешава због појачане Сунчеве активности Дакле, повећана концентрација CO2 амплифицира, тј. појачава иницијално загревање. По овој теорији потребна је иницијална каписла или ,,окидач загревања’’, а онда на сцену ступа угљен-диоксид. Али, поставља се питање: да ли се тај механизам позитивне повратне спреге (виша температура - више CO2 - виша температура) прекида? Да. Објашњење за овакав одговор налазимо у прошлости, када је концентрација CO2 била неколико пута већа од данашње, а недвосмислено је утврђено да су се смењивали периоди топлије и хладније климе. Механизам повратне спреге (feedback effect), односно интеракцију између елемената климатског система, можда најбоље објашњавају Lindzen and Rondanelli (2007). Они искључују могућност постојања само позитивне или пак негативне повратне спреге, односно истичу да су у атмосфери оба процеса заступљена. С тим што Lindzen and Rondanelli дају предност механизму негативне повратне спреге, објашњавајући га хипотезом ,,Iris effect’’ (ефекат зенице) у тропима. Они сматрају да је ,,повратни ефекат водене паре и облака одлучујући за климатску сензитивност’’. Суштина преовладавања негативне повратне спреге у атмосфери је 12 следећа: виша температура - више водене паре - више облака и падавина - нижа температура. Lindzen and Rondanelli не негирају да је температура ваздуха у појединим периодима имала и може имати одређену тенденцију, позитивну или негативну, али захваљујући саморегулацији климатског система равнотежа се релативно брзо успоставља, те је на тај начин укупна температура мање-више константна. Дакле, практично је немогуће да тренд прираштаја глобалне температуре (тренд промена између наредне и претходне године) константно расте у једном или другом правцу чак и у краћем периоду, а по моделима IPCC, односно у условима доминације и јачања антропогеног ефекта стаклене баште, требало би очекивати интензификацију пораста температуре, што аутори негирају. У недавној студији Olivier et al. (2013) дати су најновији подаци емисије CO2, на глобалном нивоу и за поједине земље (највеће емитере), за период 1990- 2012. На основу тих података прорачунали смо тренд глобалне емисије CO2. У поменутом периоду (1990-2012) тренд емисије износи 0,59 Gt по години (Gt – гигатона), и значајан је на 99% нивоу поверења. Располагали смо и са најновијим подацима5 глобалног прираштаја атмосферске концентрације CO2, за период 1959- 2012. Основни циљ анализе која следи је да се види веза између прираштаја емисије и концентрације овог гаса. У посматраном 22-годишњем периоду (1991-2012), средња вредност прираштаја емисије CO2 износи 0,54 Gt, а атмосферске концентрације 1,83 ppm. Тренд ова два параметра је позитиван (око 0,04 Gt, odnosno ppm по години) и статистички значајан. Међутим, уочене су извесне нелогичности. Прво, укупна емисија CO2 на глобалном нивоу у 2009. смањила за 0,4 Gt у односу на претходну годину, и то је први и једини пут од 1992. године. Даље, рачунајући тренд прираштаја емисије, утврђено је да се његова позитивна вредност не повећава. Напротив, у периоду 2002-2012. присутна је тенденција смањења прираштаја глобалне емије CO2. За посматрани период (1991-2012), такође је значајан тренд пораста атмосферске концентрације CO2. Али, од 1997. године прираштај атмосферске концентрације CO2 је готово раван нули, а за период 2002-2012. његова вредност је 0,000 по години, дакле, не повећава се. У 2004. години, која је друга у низу са највећим растом прираштаја емисије CO2, прираштај концентрације 5 http://www.esrl.noaa.gov/gmd/ccgg/trends/ 13 je испод просека. Са друге стране, у години највећег раста концентрације CO2 (1998), прираштај емисије је испод просека. За период 1991-2012., корелација између прираштаја емисије и концентрације CO2 је безначајна (0,39). Врло је интересантан податак који говори да је за последњих 10 година (2003-2012) корелација између прираштаја емисије и концентрације CO2 на глобалном нивоу још слабија и статистички безначајна, свега 0,06 (слика 1.2). -2.0 -1.0 0.0 1.0 2.0 3.0 4.0 19 91 19 92 19 93 19 94 19 95 19 96 19 97 19 98 19 99 20 00 20 01 20 02 20 03 20 04 20 05 20 06 20 07 20 08 20 09 20 10 20 11 20 12 П ри ра ш та ј C O 2 (G t = pp m ) Прираштај емисије Прираштај концентрације Ср.вредност Ср.вр.= 1,83 ppm Ср.вр.= 0,54 Gt r = 0,39 r = 0,06 Слика 1.2. Прираштај глобалне емисије и концентрације CO2 и корелација између ова два параметра за период 1991-2012. Претходно поменути показатељи указују да се практично не догађа ништа драматично. Штавише, емисија CO2 се успорава, а то никако не иде у прилог климатским алармистима. И друго, генерално, очигледно је да постоје размимоилажења и пуно непознаница измеђе промене прираштаја емисије CO2, његове концентрације у ваздуху и апсорбције. Дакле, успоравање, па и најновији пад емисије CO2, није у складу ни са најблажим пројекцијама IPCC-а, што значи да нема говора ни о каквој антропогеној климатској катастрофи. 1.2. Промене средње температуре на територији Црне Горе 1.2.1. Колебање и тренд средње зимске температуре У периоду од 1951. до 2010. године, станице Цетиње и Колашин су регистровале по 3 врло хладне зиме, док је у осталим местима њихов број мањи - у Рожајама није регистрована ниједна врло хладна зима. Eкстремно хладних зима, у средњој вредности, у већини места није ни било у посматраном 60-годишњем периоду. Ове зиме су регистроване само на 6 од 23 станице – Голубовци, Подгорица, Даниловград, Никшић, Рожаје и Жабљак, и то по једанпут. На свих 6 станица је екстремно хладна била зима 1953/54. Број честина у хипернормалним 14 (топлим) класама је већи него у субнормалним (хладим). У односу на климатску нормалу периода 1961-1990., највише врло топлих зима било је у Будви, 7 од 60, док их у Никшићу и Грахову није било. Стандардизована одступања су показала да се на 17 станица ниједна зима не карактерише као екстремно топла. Екстремно топла зима, у средњој вредности, забележена је два пута у Бару (1950/51. и 1954/55) и по једанпут у Вирпазару, Грахову, Велимљу, на Цетињу, Жабљаку (1954/55) и у Бијелом Пољу (1950/51). Загревање Земљине површине и приземног ваздуха зависи, пре свега, од интензитета Сунчевог зрачења, а количина енергије се мења у току године. Други важан фактор загревања је противзрачење атмосфере. Што је Сунце ниже над хоризонтом већи је значај противзрачења атмосфере за загревање ваздуха. У супротном, лети када је Сунце више над хоризонтом, мањи је значај атмосфере. Дакле, према законима физике, повећана концентрација гасова у атмосфери требало би пре да покаже ефекат ноћу и зими него дању и лети (Alexander et al., 2006). Другим речима, због континуираног пораста концентрације GHG у последњих неколико деценија, требало би очекивати да се ефекат стаклене баште појачава, а то би се морало одразити на класификацију зимских температура и у средњој вредности. Анализа података са ХМЗ мреже је показала да је зима, у средњој вредности, екстремно топла била само на 7 од 23 станице. Али, на свих 7 станица то се догодило почетком (1950/51. и/или 1954/55), а не крајем посматраног периода, како је било за очекивати. Ова чињеница не иде у прилог доминацији антропогеног ефекта стаклене баште. Применом метода перцентила добијени су нешто другачији резултати у односу на класификацију помоћу стандардизованог одступања. Та разлика је у честини јављања, јер је опсег класа код перцентила ужи у односу на претходни метод. Међутим, без обзира који се критеријум примењује, увек ће се добити исти резултат када је у питању термичко рангирање сезона, година или неке друге временске јединице. Али, с обзиром на то да је овај начин осетљивији, разлика постоји у броју опажених честина у појединим класама. Тако су у Улцињу, према овом методу, као екстремно хладне оцењене две зиме (1954. и 1963. године), а као екстремно топле четири (1994, 1955, 2001. и најтоплија 1951. године), док према стандардизованим аномалијама услове ових класа не задовољава ниједна зима. 15 Подаци у табели 1.2 указују да су на територији Црне Горе биле нарочито хладне зиме: 1954, 1981, 1985, 1992. и 1963. године. Са друге стране, у средњој вредности, топле су биле: 1955, 1951, 2007, 1994, 2001. и 1998. Даље се уочава да се могу издвојити одређени топлији и хладнији потпериоди у периоду опсервације, генерално. У односу на климатску нормалу, топли периоди су били: 1957-1961, 1970-1972, 1986-1990, 1994-1998. и 2007-2010., а хладни: 1963-1968, прекинут 1966. годином, затим 1981-1985, 1991-1993. и 1999-2000. Табела 1.2. Термичка клсификација зима на основу перцентила на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. (вредност у пољу означава перцентил, а боја припадајућу класу) Год. УЛ БР БУ ТВ КО ХН ВИ ГО ПГ ДГ ЦТ ЦР ГР ВЕ НК КР КЛ ПЛ РО БЕ БП ЖА ПЉ 1951 100 100 100 95 97 100 96 96 100 93 99 99 90 92 97 85 100 97 97 97 100 99 99 1952 80 39 30 41 48 52 71 54 57 42 83 64 40 42 41 45 63 65 69 72 70 60 57 1953 80 57 52 64 72 74 96 79 80 67 91 57 68 55 52 54 55 58 82 84 87 79 71 1954 1 1 13 10 12 17 1 0 0 0 1 18 4 1 0 1 0 1 0 0 0 0 1 1955 99 100 100 99 100 99 100 99 99 100 100 100 100 100 96 93 99 99 99 99 99 100 98 1956 30 31 30 22 27 32 66 14 13 48 60 34 59 37 19 26 43 48 34 37 51 22 29 1957 75 41 48 69 76 78 86 62 64 92 49 75 55 65 36 41 56 59 62 65 56 31 36 1958 86 79 78 78 80 81 93 78 80 93 87 88 93 78 71 70 79 80 92 92 85 79 76 1959 60 41 36 56 72 74 72 52 54 89 57 83 82 75 51 53 61 64 60 63 53 56 46 1960 91 98 98 99 84 83 99 92 93 98 80 96 98 92 83 80 92 92 94 94 91 91 85 1961 86 78 83 91 87 87 93 89 90 98 86 93 96 93 93 90 87 87 92 93 86 74 67 1962 44 57 70 80 61 64 79 69 71 91 81 70 85 76 67 66 60 63 49 52 44 46 36 1963 1 8 8 21 4 7 24 4 4 29 10 8 23 4 2 12 2 4 4 5 4 2 4 1964 25 41 44 22 42 49 17 15 16 39 96 69 64 43 46 23 16 22 22 25 18 25 20 1965 12 15 10 11 3 6 11 9 9 39 17 10 8 4 12 14 14 19 27 31 23 10 22 1966 81 84 75 71 57 61 83 73 74 91 77 78 68 56 53 39 86 83 83 84 81 89 76 1967 12 5 13 13 7 10 22 16 17 25 14 12 11 7 9 17 10 10 8 11 14 11 7 1968 20 10 40 52 28 35 26 20 20 47 36 31 23 9 11 36 23 26 18 22 25 31 13 1969 65 69 62 63 38 45 37 30 32 44 23 40 38 30 27 52 34 35 37 41 47 25 94 1970 66 80 74 86 41 45 76 53 55 79 60 48 57 52 53 37 58 37 74 58 65 42 49 1971 74 80 83 88 74 75 79 86 87 92 60 88 85 75 82 80 74 71 80 62 85 62 77 1972 81 93 89 79 85 85 76 83 84 88 77 87 90 91 90 94 86 84 91 72 87 93 88 1973 27 39 20 25 23 29 5 30 32 18 34 51 36 56 53 69 58 50 58 51 54 61 61 1974 80 88 84 77 86 86 50 73 74 76 90 79 84 86 81 79 89 88 84 81 80 87 79 1975 31 11 14 12 21 27 20 29 31 22 17 41 36 30 50 67 33 33 17 18 20 33 8 1976 47 65 66 62 56 59 8 40 40 20 24 66 39 52 51 59 51 37 47 22 34 51 32 1977 87 87 90 94 88 81 93 96 94 85 94 86 92 94 91 90 95 92 90 97 97 96 97 1978 27 41 22 57 43 35 58 56 40 22 31 29 56 41 50 54 43 55 37 48 50 41 50 1979 71 92 98 96 94 69 96 90 80 69 82 78 80 72 73 66 80 89 89 87 91 77 86 1980 38 57 40 56 76 35 55 62 55 26 27 29 41 50 63 49 58 71 52 53 66 47 64 1981 4 4 3 4 4 1 23 11 9 9 2 1 3 4 6 1 2 3 3 2 5 3 4 1982 34 47 28 6 15 12 37 44 33 18 30 17 29 41 29 33 43 65 42 55 54 41 61 1983 62 57 20 31 55 26 71 63 58 43 59 29 52 59 53 41 67 67 79 85 78 55 76 1984 66 76 84 63 58 72 81 75 72 65 75 47 68 59 51 21 50 53 52 66 63 50 58 1985 5 6 9 5 15 22 6 2 1 1 7 4 1 6 2 4 3 2 3 2 2 4 5 1986 75 80 58 61 78 77 85 81 76 76 73 63 66 68 60 65 73 82 83 75 82 79 77 1987 44 37 38 32 38 68 27 18 21 12 29 31 29 38 20 39 32 32 42 51 26 43 38 1988 96 94 90 92 93 98 93 94 96 85 96 98 93 92 91 88 93 95 88 93 86 92 85 1989 84 47 27 26 59 78 21 53 77 32 36 54 23 67 86 81 54 15 23 22 16 62 35 1990 93 45 64 34 93 91 35 60 79 54 50 82 48 86 89 90 69 65 55 64 38 90 59 1991 17 7 9 5 14 26 24 16 20 14 5 6 17 13 22 21 19 22 16 26 16 13 29 1992 11 0 2 0 1 5 8 4 8 6 0 1 2 23 12 16 6 10 13 9 5 8 6 1993 44 3 10 1 13 23 16 10 24 17 5 12 10 56 43 43 25 39 12 29 18 24 20 1994 99 99 99 92 99 98 97 94 96 95 97 91 98 98 93 92 98 98 98 99 98 97 95 1995 89 80 81 66 90 92 84 81 87 81 79 74 68 89 75 84 86 86 87 91 80 87 80 1996 81 74 86 71 89 83 91 90 91 94 98 97 85 89 83 72 89 90 89 93 90 83 90 1997 96 83 89 71 90 94 87 92 88 80 93 97 73 97 92 93 93 88 85 91 82 94 84 1998 98 99 95 94 98 98 96 99 100 97 95 98 77 98 98 96 94 94 94 95 89 98 90 1999 41 5 3 4 7 23 13 17 18 18 12 9 8 8 16 18 14 27 34 36 18 39 27 2000 54 24 32 25 23 54 39 59 43 44 22 23 9 33 26 34 21 29 31 34 13 46 35 2001 100 100 99 96 94 99 97 99 98 95 97 95 95 95 93 90 95 96 97 97 97 99 95 2002 51 28 40 17 14 40 41 51 48 35 14 22 15 48 34 50 27 57 45 47 31 63 43 2003 44 79 34 54 53 63 83 72 63 64 60 26 49 49 45 33 34 53 68 71 67 47 59 2004 63 67 23 43 50 58 45 60 55 48 50 43 33 29 46 60 44 55 65 66 60 63 52 2005 15 59 22 14 29 52 59 34 46 19 21 21 14 55 32 38 26 56 45 44 37 42 35 2006 11 37 85 15 36 22 46 37 40 22 21 17 13 24 26 33 23 37 46 61 53 30 50 2007 82 100 99 77 97 97 91 99 100 96 97 100 93 99 97 99 98 98 98 99 98 100 94 2008 20 49 46 14 61 23 48 70 69 57 63 78 52 84 78 96 72 78 76 79 85 79 71 2009 35 83 72 64 56 42 77 76 76 64 74 60 45 64 60 70 72 88 94 86 88 72 74 2010 77 97 88 82 88 54 97 97 94 91 91 53 80 73 74 47 89 98 92 99 99 92 93 <2 - екстремно хладно 2-9 - врло хладно 9-25 - хладно 25-75 - нормално >98 - екстремно топло 91-98 - врло топло 75-91 - топло УЛ-Улцињ, БР-Бар, ТВ-Тиват, КО-Котор, ХН-Х.Нови, ВИ-Вирпазар, ГО-Голубовци, ПГ-Подгорица, ДГ-Даниловград, ЦТ-Цетиње, ЦР-Црквице, ГР- Грахово, ВЕ-Велимље, НК-Никшић, КР-Крстац, КЛ-Колашин, ПЛ-Плав, РО-Рожаје, БЕ-Беране, БП-Б.Поље, ЖА-Жабљак, ПЉ-Пљевља Интересантно је да се као најдужи потпериод у коме су средње зимске температуре биле у границама нормалног опсега, издваја 5-годишњи низ у последњој декади посматраног периода, 2002-2006. година, што није било за очекивати. У већини места је најтоплија зима, у средњој вредности, била 1955. године (1954/55). Ова зима је оцењена као топла до екстремно топла, а таквих је било још 4 (1951, 2007, 1994. и 2001). Хладне до екстремно хладне биле су зиме 1954, 1981. и 1985. 16 У табели 1.3 дате су просечне промене средње зимске температуре у периоду од 1951. до 2010. Методом најмањих квадрата добијено је да се средња зимска температура, у 60-годишњем периоду, мењала по стопи од -0,1340C (Грахово) до 0,1570C (Беране) по декади. Тренд има позитивну вредност на 16 станица, а негативну на 6, док се промена температуре у Улцињу не уочава – до треће децимале тренд је раван нули. Најизразитији тренд пораста средње зимске температуре региструју Беране, Жабљак, Крстац, Пљевља, Плав, Голубовци, Рожаје и Подгорица, а пада Грахово, док је на осталим станицама тенденција у границама ± 0,10C/декади. Слични квантитативни и квалитативни резултати прорачуна тренда и исти сигнификантности добијени су и помоћу Сенове оцене нагиба и Мен-Кендаловог теста. Дакле, МК статитика је, као и t- тест, показала да је тренд средње зимске температуре безначајан на свим посматраним станицама. 1.2.2. Колебање и тренд средње пролећне температуре На 17 од 23 станице најтоплије пролеће је регистровано 2007. године, док је друго у низу у Крстацу, Велимљу и на Жабљаку, треће у Тивту и Грахову, а четврто у Вирпазару. Појава екстрема, у средњој вредности, у истим годинама Табела 1.3. Тренд средње зимске температуре на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. по једначини најмањих квадрата (L) и Сеновом методу (Q) и његова значајност према t и Z-тесту Метеоролошка Метод најмањих квадрата и t-тест Сенов метод и Z-тест станица L (0C/10год) L (0C/60г) Варијанса R2 (%) t-тест Значај Q (0C/10г) Z-тест Значај Улцињ 0,000 0,00 0,00 0,000 Не -0,002 -0,09 Не Бар 0,030 0,18 0,39 0,477 Не 0,040 0,72 Не Будва -0,002 -0,01 0,00 0,000 Не 0,016 0,33 Не Тиват -0,098 -0,59 4,14 1,583 Не -0,090 -1,25 Не Котор 0,010 0,06 0,05 0,170 Не 0,023 0,38 Не Х.Нови 0,004 0,02 0,00 0,000 Не -0,009 -0,11 Не Вирпазар -0,035 -0,21 0,27 0,396 Не 0,002 0,03 Не Голубовци 0,116 0,70 3,46 1,442 Не 0,109 1,19 Не Подгорица 0,101 0,61 2,61 1,247 Не 0,104 1,18 Не Даниловград 0,059 0,35 0,81 0,688 Не -0,104 -1,12 Не Цетиње -0,061 -0,37 0,84 0,701 Не -0,069 -0,65 Не Црквице -0,076 -0,46 1,51 0,943 Не -0,083 -1,04 Не Грахово -0,134 -0,80 4,22 1,599 Не -0,139 -1,48 Не Велимље 0,070 0,42 1,28 0,867 Не 0,068 0,75 Не Никшић 0,093 0,56 2,12 1,121 Не 0,075 0,86 Не Крстац 0,134 0,80 3,29 1,405 Не 0,096 1,01 Не Колашин 0,019 0,11 0,06 0,187 Не 0,035 0,25 Не Плав 0,120 0,72 2,29 1,166 Не 0,123 1,14 Не Рожаје 0,104 0,62 1,45 0,924 Не 0,078 0,58 Не Беране 0,157 0,94 2,95 1,328 Не 0,156 1,10 Не Б.Поље 0,042 0,25 0,23 0,366 Не 0,042 0,43 Не Жабљак 0,142 0,85 3,07 1,355 Не 0,148 1,47 Не Пљевља 0,121 0,73 1,46 0,927 Не 0,142 0,97 Не Број станица са +/- трендом 16/6 16/7 17 указује да у већем делу Црне Горе владају слични синоптички услови, а одступање у појединим случајевима да се не може занемарити локални утицај. Да на територији Црне Горе владају слични синоптички услови, у појединим годинима и исти када су температурне прилике у питању, потврђују подаци у табели 1.4. Према методу перцентила, пролеће 1987. године је на свим станицама било екстремно хладно, а 2007. врло до екстремено топло. Даље се примећује да су у потпериоду 1956-1958. пролећа била хладнија од просека, а наредне 2-3 године углавном топлија. Табела 1.4. Термичка клсификација пролећа на основу перцентила на ХМЗ станицама у периоду 1951-2010. (вредност у пољу означава перцентил, а боја припадајућу класу) Год. УЛ БР БУ ТВ КО ХН ВИ ГО ПГ ДГ ЦТ ЦР ГР ВЕ НК КР КЛ ПЛ РО БЕ БП ЖА ПЉ 1951 75 80 59 72 75 75 66 61 62 59 85 80 53 55 52 50 82 83 85 84 81 86 87 1952 72 38 41 72 74 76 76 64 66 62 88 72 49 51 47 47 53 54 82 80 75 70 68 1953 61 15 19 41 46 47 89 43 48 42 58 61 87 48 45 45 23 24 25 27 26 37 29 1954 41 40 28 27 33 35 78 24 26 24 38 30 55 63 22 29 53 54 63 62 53 56 50 1955 30 22 18 47 52 54 75 32 35 71 69 44 60 78 36 39 32 33 28 30 26 34 26 1956 10 8 7 14 18 19 33 5 7 33 5 13 13 19 5 12 10 11 5 7 21 19 12 1957 46 20 20 48 45 47 74 46 48 85 50 62 72 82 56 53 55 56 63 62 53 52 46 1958 15 22 12 30 21 21 43 7 9 50 19 26 37 12 15 22 12 13 8 10 9 17 12 1959 76 74 60 82 59 59 74 65 66 92 78 83 93 95 78 70 86 86 94 92 87 85 88 1960 49 77 52 82 60 62 64 49 53 81 45 61 84 64 47 47 61 62 66 65 56 54 58 1961 79 73 69 86 79 79 75 81 80 93 85 90 92 90 83 74 76 77 74 72 64 73 70 1962 37 40 38 60 51 54 23 27 31 50 53 53 54 60 38 40 30 31 55 55 32 41 41 1963 35 55 50 68 59 60 53 53 56 81 46 38 51 42 45 44 31 32 50 50 37 34 32 1964 58 61 46 64 56 59 68 41 45 58 56 65 62 68 49 46 55 56 54 54 50 62 51 1965 18 33 17 29 21 21 19 18 21 43 25 22 15 22 15 9 20 21 27 29 20 21 19 1966 62 71 57 64 53 55 44 42 44 47 70 47 45 48 45 50 39 38 48 49 41 33 35 1967 35 35 45 65 52 54 51 49 53 68 80 56 58 56 53 30 57 53 63 62 61 50 50 1968 89 96 94 97 96 96 99 99 99 97 85 96 95 93 92 100 96 88 93 91 93 89 94 1969 66 73 60 78 64 65 66 64 65 71 37 77 85 74 70 66 83 72 78 81 81 71 79 1970 13 64 11 22 11 12 13 6 8 24 35 13 13 9 70 64 13 5 24 8 16 16 19 1971 38 36 36 68 38 39 22 36 38 53 26 46 40 58 31 66 41 31 37 10 29 33 38 1972 81 74 70 90 85 86 70 87 87 72 94 66 88 89 85 92 93 79 88 83 83 87 86 1973 13 13 24 29 13 13 20 23 24 21 33 16 10 15 15 26 14 13 25 18 11 17 10 1974 28 25 14 33 24 25 25 30 33 38 31 26 26 38 34 40 36 49 22 22 27 39 35 1975 68 86 79 82 73 75 76 61 62 62 70 72 84 73 73 82 83 80 74 70 78 88 87 1976 30 23 25 25 26 28 10 37 35 23 21 22 21 29 29 35 14 22 9 9 8 12 7 1977 74 49 75 67 74 68 45 75 71 47 69 83 72 85 83 84 76 92 73 76 79 88 83 1978 12 9 43 25 14 15 45 27 14 21 18 16 29 19 22 24 32 39 39 33 43 27 33 1979 50 36 94 57 58 52 75 72 58 53 55 42 31 45 57 47 59 65 55 53 53 56 57 1980 2 4 3 1 3 1 3 3 1 1 1 1 3 1 2 4 3 7 3 3 7 3 6 1981 65 51 50 26 64 59 74 78 72 62 65 75 75 59 74 61 60 67 39 56 66 63 72 1982 50 66 75 23 52 46 45 55 56 51 29 48 44 45 43 12 31 35 10 27 27 21 22 1983 75 77 70 42 63 66 79 71 72 66 69 81 66 39 77 77 80 93 80 95 95 89 93 1984 38 23 24 21 20 22 17 20 18 4 14 16 15 13 12 18 20 27 10 23 26 14 23 1985 83 70 70 55 75 75 84 66 67 71 75 68 67 63 70 64 75 79 81 75 84 82 78 1986 96 92 87 82 89 90 96 93 92 91 97 93 93 91 93 82 94 95 94 94 97 94 94 1987 1 0 0 0 0 1 2 1 1 0 0 1 1 1 0 1 1 1 1 2 1 1 1 1988 63 57 40 43 41 59 51 39 49 44 56 53 44 45 30 26 53 67 63 68 56 52 47 1989 91 86 90 83 85 92 77 85 86 80 78 80 79 86 87 68 82 93 93 91 79 87 86 1990 92 83 90 76 96 87 80 83 87 74 78 84 76 88 83 73 79 71 79 71 70 82 68 1991 40 17 25 12 32 25 25 24 23 29 16 14 26 27 24 22 31 32 35 37 28 27 29 1992 75 55 88 47 70 62 55 53 66 67 59 22 71 72 57 49 59 69 61 61 43 54 44 1993 57 36 57 32 51 38 52 51 64 76 44 44 36 71 50 47 55 63 58 56 50 61 47 1994 94 86 87 68 87 87 79 81 89 89 88 72 72 90 88 79 93 93 98 95 94 93 94 1995 23 10 11 7 11 18 13 12 17 32 14 8 31 20 14 20 28 21 37 28 28 36 26 1996 32 25 40 20 27 28 14 21 27 37 27 11 20 35 24 29 37 27 66 39 28 33 31 1997 31 18 20 22 33 30 30 34 36 28 12 13 7 20 24 17 12 9 10 10 3 14 5 1998 50 57 27 25 20 41 29 31 36 30 19 41 9 24 22 28 43 43 55 39 37 54 40 1999 91 91 86 85 82 87 75 84 83 79 69 80 84 82 76 57 82 82 92 92 90 93 89 2000 93 98 95 92 89 95 82 96 94 95 86 93 79 100 89 81 92 90 97 95 95 97 95 2001 97 99 97 96 92 96 92 96 96 91 97 97 98 95 89 85 97 99 99 99 99 99 98 2002 97 100 98 93 94 98 93 97 96 95 92 94 89 96 93 87 98 98 92 98 96 98 95 2003 85 96 90 67 85 85 75 92 94 91 66 84 44 50 86 67 71 72 85 75 74 79 62 2004 71 86 52 54 51 59 63 51 50 56 34 60 43 38 42 43 63 72 80 83 72 75 59 2005 52 88 36 33 67 69 46 58 67 62 61 45 37 67 49 39 47 56 76 73 59 66 36 2006 65 91 73 38 66 60 49 73 72 72 72 76 60 89 61 61 79 88 90 89 84 87 77 2007 99 100 100 95 100 99 94 100 100 99 99 99 95 100 99 99 99 99 100 99 100 99 99 2008 87 99 98 78 91 92 64 89 92 86 89 91 77 86 81 82 93 96 98 99 99 96 88 2009 91 99 99 91 95 93 97 96 98 95 97 87 96 94 95 85 96 99 98 97 99 96 88 2010 74 91 83 40 54 66 80 79 82 72 73 62 56 76 67 55 82 80 98 92 95 87 75 <2 - екстремно хладно 2-9 - врло хладно 9-25 - хладно 25-75 - нормално >98 - екстремно топло 91-98 - врло топло 75-91 - топло УЛ-Улцињ, БР-Бар, ТВ-Тиват, КО-Котор, ХН-Х.Нови, ВИ-Вирпазар, ГО-Голубовци, ПГ-Подгорица, ДГ-Даниловград, ЦТ-Цетиње, ЦР-Црквице, ГР- Грахово, ВЕ-Велимље, НК-Никшић, КР-Крстац, КЛ-Колашин, ПЛ-Плав, РО-Рожаје, БЕ-Беране, БП-Б.Поље, ЖА-Жабљак, ПЉ-Пљевља Ипак, све до закључно са 1967. годином уочава се доминација у границама нормалног опсега, док је пролеће 1968. оцењено као топло до екстремно топло. Од 1969. до 1979. године доминирају класе нормално, топло и хладно. Године 1980. пролеће је, у средњој вредности, било хладно до екстремно хладно, а 1986. топло и врло топло на свим станицама. Од 1999. године па до краја посматраног периода, 18 ни на једној станици средња пролећна температура није била испод уобичајених вредности. Топли период 1999-2010., генарално, прекинут је потпериодом 2004- 2006., у којем се уочава доминација класе нормално. Дакле, од 1999. године присутна је доминација позитивних одступања. Ову чињеницу потврђују клизни 11-годишњи средњаци, који јасно показују да се до закључно са 1998. годином ништа не дешава, односно да не постоји устаљена тенденција у једном или другом правцу. Од 1999. године па до краја анализираног периода присутан је тренд пораста средње пролећне температуре и излазак из опсега нормално, односно тенденција ка топлијем стању. У сваком случају, стандардизована одступања и перцентили показују да су од краја 20. века на територији Црне Горе пролећа топлија, али и да су међугодишње варијације смањене у односу на претходних 5 деценија (слика 1.3). Црна Гора-МАМ -3 -2 -1 0 1 2 3 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0 С та н д а р д и з о в а н о о д с ту п а њ е Стандардизована одступања 11-год. клизни средњаци нормално нормално топло врло топло екстремно топло хладно врло хладно екстремно хладно Црна Гора-МАМ 2010 1966 2009 2008 2007 2005 2006 2004 2003 2002 2001 2000 1999 19981996 1997 1995 1994 1993 1992 1991 1990 1989 1988 1987 1986 1985 1983 1984 1982 1981 1980 1979 1978 1977 1976 1975 1974 1973 1972 1971 1970 1969 1968 1967 1965 1964 1963 1962 1961 1960 1959 1958 1957 1956 1955 1954 1953 1952 1951 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 П е р ц е н ти л хладно врло хладно екстремно хладно топло врло топло екстремно топло Слика 1.3. Стандардизована одступања (лево) и расподела перцентила (десно) средње пролећне температуре (МАМ) на територији Црне Горе у целини у периоду 1951-2010. Тренд средње пролећне температуре, у периоду 1951-2010., позитиван је на свим посматраним станица. То показују прорачуни оба метода и добијене су готово индентичне вредности, и по једначини најмањих квадрата и по Сеновом методу (табела 1.5). Кумулативне промене температуре налазе се у интервалу од 0,110C у Тивту до 1,660C на Жабљаку. Тренд средње пролећне температуре је значајан на 16 станица по t-тесту, док услове сигнификантности Z-теста задовољава 17 од 23 станице. Подсетимо, у зимској сезони је за југоисток земље добијен негативан тренд, а на целој територији Црне Горе вредност тенденције је безначајна. Са друге стране, у пролећној сезони је тренд пораста температуре значајан у већем делу Црне Горе, али се и у овом годишњем добу идући ка северу и истоку вредност тенденције повећава, генерално. Најизразитији и статистички значајан 19 пораст се јавља у североисточном делу (Беране, Рожаје) и жабљачком крају, где пролећна температура расте око 0,260C по декади. Табела 1.5. Тренд средње пролећне температуре на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. по једначини најмањих квадрата (L) и Сеновом методу (Q) и његова значајност према t и Z-тесту Метеоролошка Метод најмањих квадрата и t-тест Сенов метод и Z-тест станица L (0C/10год) L (0C/60г) Варијанса R2 (%) t-тест Значај Q (0C/10г) Z-тест Значај Улцињ 0,182 1,09 14,58 3,146 ** 0,187 3,00 ** Бар 0,229 1,37 21,69 4,008 ** 0,231 3,62 *** Будва 0,229 1,37 22,31 4,081 ** 0,247 3,67 *** Тиват 0,018 0,11 0,20 0,341 Не 0,018 0,23 Не Котор 0,13 0,78 8,12 2,264 ‡ 0,137 2,24 * Х.Нови 0,139 0,83 9,26 2,433 * 0,138 2,46 * Вирпазар 0,042 0,25 0,79 0,68 Не 0,041 0,98 Не Голубовци 0,216 1,3 15,16 3,219 ** 0,221 3,01 ** Подгорица 0,235 1,41 16,54 3,39 ** 0,242 3,35 *** Даниловград 0,103 0,62 3,60 1,472 Не 0,11 1,75 + Цетиње 0,088 0,53 3,04 1,349 Не 0,078 1,08 Не Црквице 0,108 0,65 3,33 1,413 Не 0,103 1,35 Не Грахово 0,024 0,14 0,20 0,341 Не 0,025 0,29 Не Велимље 0,133 0,8 5,47 1,832 + 0,116 1,52 Не Никшић 0,152 0,91 8,52 2,324 * 0,162 2,33 * Крстац 0,124 0,74 3,37 1,422 Не 0,134 1,66 + Колашин 0,198 1,19 12,08 2,823 ** 0,203 2,69 ** Плав 0,231 1,39 15,56 3,269 ** 0,238 3,07 ** Рожаје 0,257 1,54 16,47 3,382 ** 0,258 3,06 ** Беране 0,266 1,6 15,58 3,272 ** 0,272 2,93 ** Б.Поље 0,235 1,41 14,75 3,168 ** 0,235 2,83 ** Жабљак 0,276 1,66 15,12 3,214 ** 0,269 2,83 ** Пљевља 0,165 0,99 7,91 2,232 * 0,167 2,11 * Број станица са +/- трендом 23/0 23/0 Значајност тренда на нивоу: *** - α = 0,001, ** α = 0,01, ‡ α = 0,02, * α = 0,05 и + α = 0,1. 1.2.3. Колебање и тренд средње летње температуре Класификација појединачних вредности средње летње температуре је показала да ни на једној станици лето није било екстремно хладно у посматраном 60-годишњем периоду. Са друге стране, екстремно топла лета су регистрована на свим станицама, а њихов број се кретао од 1 у Улцињу, Вирпазару и Крстацу до чак 11 у Бијелом Пољу. У Будви, Котору и Вирпазару није било ни врло хладних лета, док су остале станице регистровале свега једно или два у 60-годишњем периоду. Према истој градацији, али супротног знака, услови класе врло топло су били задовољени од 3 (Цетиње) до 11 (Велимље) пута. Ради стварања очигледније слике температурних прилика у летњој сезони, у табели 1.6 је категоризација помоћу перцентила приказана и методом боја, као и за остала годишња доба. На тај начин се јасно уочава да су почетком периода лета била топла до екстремно топла, углавном. Од 1964. до 1986. године, одступања средње летње температуре су била претежно у границама уобичајених вредности (између 25 и 75 перцентила) или испод доње границе класе нормално. Након 1986. 20 године се све чешће јављају топлија лета, посебно у периоду 1998-2003. и 2007- 2010. У већини места најхладије лето регистровано је 1976. године, а најтоплије 2003. Осим 2003. године, екстремно топла су била и лета: 2007, 1952, 2008. и 1998. Поред поменутих 5, углавном врло до екстремно топла била су и лета: 2010, 2000, 2009, 1999, 1994, 2001, 2002. и 1988. Табела 1.6. Термичка клсификација лета на основу перцентила на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. (вредност у пољу означава перцентил, а боја припадајућу класу) Год, УЛ БР БУ ТВ КО ХН ВИ ГО ПГ ДГ ЦТ ЦР ГР ВЕ НК КР КЛ ПЛ РО БЕ БП ЖА ПЉ 1951 89 94 65 89 90 93 99 97 96 92 100 93 95 93 95 86 95 91 94 91 100 98 99 1952 100 98 97 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 98 94 95 92 100 100 100 1953 88 79 57 76 79 81 96 86 85 78 97 99 99 93 95 85 97 94 96 94 99 95 97 1954 59 62 27 67 72 72 97 83 83 76 95 98 96 100 93 97 92 87 99 98 99 97 98 1955 19 27 12 45 52 51 65 12 19 63 72 41 69 66 40 33 24 36 42 40 38 31 26 1956 70 55 32 67 72 73 91 77 78 97 96 96 97 98 93 92 84 80 94 92 99 95 96 1957 89 88 74 90 91 93 98 93 93 99 98 96 99 100 97 88 93 89 89 86 90 97 98 1958 72 85 61 80 86 89 96 69 73 98 92 93 99 99 89 76 78 76 86 82 90 84 98 1959 23 46 7 44 57 82 60 4 7 53 6 43 62 39 12 12 28 39 25 24 23 28 20 1960 26 46 29 41 52 53 89 46 51 87 40 58 73 73 62 50 37 46 50 47 51 55 55 1961 69 35 34 77 70 72 98 63 65 88 63 70 96 70 54 44 37 46 79 75 45 47 45 1962 85 57 44 82 87 89 93 97 96 98 95 94 97 96 94 84 73 72 93 90 79 70 78 1963 97 94 80 91 92 95 99 85 84 96 89 90 88 95 90 99 93 89 97 95 96 96 94 1964 67 74 57 77 76 79 81 46 51 79 58 67 38 57 51 64 58 61 42 40 49 50 31 1965 35 55 27 32 49 45 75 41 48 72 68 62 82 73 65 90 45 52 85 81 51 74 64 1966 66 79 57 73 73 75 55 49 54 63 74 58 35 47 42 93 66 96 72 68 76 60 66 1967 34 46 36 61 62 61 67 69 71 53 73 68 85 71 70 88 56 66 50 47 57 79 57 1968 23 31 10 29 21 16 12 2 4 18 16 16 48 27 12 26 33 2 30 29 41 17 15 1969 6 9 6 19 15 11 15 3 6 4 49 9 12 16 4 15 16 2 46 9 10 11 13 1970 59 84 42 70 63 64 62 56 59 54 85 65 51 77 40 33 68 30 51 40 55 60 55 1971 67 72 57 89 87 91 90 80 82 68 73 76 76 86 83 90 78 32 35 31 53 67 72 1972 49 68 21 73 56 55 5 49 56 32 77 34 64 60 43 57 76 50 60 61 53 59 57 1973 81 70 90 86 73 75 87 57 62 50 76 48 68 65 62 51 45 28 49 48 37 54 57 1974 63 51 59 73 66 66 64 55 59 61 44 53 64 56 62 54 51 56 37 30 49 50 55 1975 22 42 25 41 24 19 42 27 33 43 14 22 13 18 33 23 31 25 17 18 24 19 29 1976 1 2 2 3 3 1 21 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 4 0 1 0 1 0 1977 25 19 50 19 8 16 47 40 33 15 11 14 25 31 36 32 29 49 32 48 51 44 36 1978 19 5 55 8 5 14 22 48 31 31 10 19 25 36 30 26 26 43 14 35 31 31 36 1979 33 29 63 39 49 30 20 42 26 21 18 31 22 20 20 39 24 28 18 13 13 15 18 1980 14 9 24 3 10 12 16 30 15 17 16 22 17 18 33 54 23 37 27 30 24 33 42 1981 72 51 65 39 63 62 47 75 61 60 37 55 51 51 51 36 49 61 37 37 43 39 42 1982 81 97 100 66 74 75 68 85 80 85 70 81 82 66 83 79 80 80 66 71 83 88 87 1983 28 31 38 27 23 39 20 31 33 44 19 58 40 14 33 21 33 36 15 23 31 31 36 1984 4 5 8 1 3 2 12 11 11 11 8 5 8 13 11 15 5 22 12 23 17 7 8 1985 69 48 57 37 51 57 35 74 73 63 60 60 64 38 77 51 39 65 57 59 68 64 77 1986 77 80 61 77 73 70 53 64 64 48 84 85 40 51 56 33 69 59 69 61 68 49 58 1987 75 72 70 57 43 53 19 61 65 36 70 78 69 77 80 63 95 92 92 93 95 92 93 1988 98 97 98 96 98 95 60 96 98 91 96 98 90 98 99 86 100 99 98 99 99 99 99 1989 28 31 34 32 30 33 14 17 22 23 24 20 5 9 18 3 17 24 28 24 12 18 15 1990 70 66 94 74 86 75 58 87 85 81 52 70 57 74 76 34 75 83 79 84 76 68 64 1991 74 51 81 59 53 37 74 78 83 74 63 44 76 83 83 44 84 80 90 73 86 68 75 1992 91 86 81 64 77 73 76 82 88 89 79 31 85 96 97 81 96 97 97 91 97 94 97 1993 96 96 91 86 92 87 89 96 98 97 91 87 97 99 97 82 91 95 98 92 97 95 93 1994 100 100 100 99 99 99 98 99 100 99 91 93 99 99 99 90 97 80 99 92 97 98 98 1995 80 89 92 76 76 73 64 75 83 91 74 63 66 57 72 65 96 65 96 86 96 72 90 1996 86 82 96 77 76 70 79 97 95 90 70 75 73 90 98 58 95 85 99 94 99 87 97 1997 69 83 84 85 67 70 71 82 79 76 73 84 81 75 89 56 86 65 97 90 94 90 91 1998 100 100 100 100 100 100 85 100 100 97 98 99 100 100 100 90 100 98 100 100 100 100 100 1999 96 100 100 97 98 97 84 99 98 96 87 99 99 96 99 98 100 95 99 99 100 100 100 2000 96 98 100 95 97 98 79 100 100 100 90 100 96 100 100 88 100 100 99 100 100 100 100 2001 95 100 100 99 97 99 85 100 100 97 91 99 95 99 99 85 99 99 98 95 100 99 97 2002 96 100 99 93 94 99 60 96 83 72 86 95 98 100 100 91 100 99 99 97 100 99 99 2003 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 2004 74 100 77 80 70 87 54 78 85 78 69 96 82 96 92 87 98 99 99 97 99 97 97 2005 81 99 80 44 71 78 32 66 79 68 62 87 69 83 70 56 89 96 94 84 95 88 80 2006 87 100 85 59 71 83 37 80 83 73 74 92 91 95 87 87 95 95 97 84 92 92 82 2007 100 100 100 98 100 100 94 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 2008 100 100 100 95 99 100 72 100 100 96 97 100 100 100 100 99 100 100 100 100 100 100 100 2009 99 100 100 73 82 97 94 99 98 90 94 96 99 94 97 97 100 99 100 100 100 100 98 2010 99 100 100 85 91 99 97 100 99 93 96 98 100 99 100 98 100 100 94 100 100 100 100 <2 - екстремно хладно 2-9 - врло хладно 9-25 - хладно 25-75 - нормално >98 - екстремно топло 91-98 - врло топло 75-91 - топло УЛ-Улцињ, БР-Бар, ТВ-Тиват, КО-Котор, ХН-Х,Нови, ВИ-Вирпазар, ГО-Голубовци, ПГ-Подгорица, ДГ-Даниловград, ЦТ-Цетиње, ЦР-Црквице, ГР- Грахово, ВЕ-Велимље, НК-Никшић, КР-Крстац, КЛ-Колашин, ПЛ-Плав, РО-Рожаје, БЕ-Беране, БП-Б,Поље, ЖА-Жабљак, ПЉ-Пљевља Дакле, оба метода показују доминацију позитивних одступања у односу на негативна, просечно 78% према 22%. Честина позитивних одступања већа је и у зимској и пролећној сезони, просечно 58% према 42%, у односу на климатску нормалу периода 1961-1990., али је очигледно да је значајно мања него лети. Ову чињеницу су јасно потврдили и клизни 11-годишњи средњаци. На основу клизних 11-годишњих средњака, уочавају се два изразита периода, први до почетка 1980-их година, а други од тада до краја анализиране временске серије. У првом периоду 21 присутан је тренд пада средње летње температуре, а то је последица, у математичком смислу, виших вредности почетком посматране временске серије. Ниже вредности непосредно пре и после 1980. године, односно доминација негативних одступања, а апсолутна позитивних након тога, математички је разлог тренда пораста температуре у другом 30-годишњем периоду. Даље се уочава да је у другом периоду изразитији тренд пораста него пада у првом, односно да се од средине 1990-их година изашло из опсега нормално и ушло у опсег топло, а од почетка 21. века чак и у опсег веома (врло) топло (слика 1.4). Основна карактеристика средње летње температуре је постојање само позитивних одступања у последњој трећини обрађеног периода, генерално. Црна Гора-ЈЈА -6 -5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5 6 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0 С та н д а р д и з о в а н о о д с ту п а њ е Стандардизована одступања 11-год. клизни средњаци нормално топло врло топло хладно врло хладно Црна Гора-JJA 1951 1952 1955 1957 1958 1959 1960 1961 1962 1963 1964 1965 1967 1968 1969 1970 1971 1972 1973 1974 1975 1976 1977 1980 1981 1982 1984 1983 1985 1986 1987 1988 1989 1990 1991 1992 1994 1995 1997 1996 1998 2003 2004 2006 2005 2007 1966 2010 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 П е р ц е н ти л хладно врло хладно екстремно хладно топло врло топло екстремно топло Слика 1.4. Стандардизована одступања (лево) и расподела перцентила (десно) средње летње температуре (ЈЈА) на територији Црне Горе у целини у периоду 1951-2010. У сваком случају, чињеница да је честина позитивних одступања 3-4 пута већа од негативних, намеће логично питање: да ли је климатска ,,нормала’’ 1961- 1990., према којој се рачунају одступања, репрезент у смислу дужине периода, без обзира на просторну и временску јединицу? Примера ради, за период 1961-1990., просечна летња температуре у Подгорици је 24,80C, а стандардна девијација 0,80C. За цео период (1951-2010) те вредности су 25,50C, односно 1,20C. У првом случају је средња летња температура само 14 пута била испод, а 46 изнад нормале. У другом случају, узимајући просек и стандардну девијацију (σ) целог периода, добијамо другачије резултате. Честина негативних одступања је 31, а позитивних 29. Види се да је однос приближно исти. Штавише, број негативних одступања је за 2 већи од позитивних. Даље, расподела честина по класама изван опсега нормале је готово симетрична: екстремно хладних лета нема, екстремно топло је оцењено само 1, по једанпут је регистровано врло хладно и врло топло лето, а такође је и број хладних и топлих исти, по 7. Дакле, у првом случају је хладних, врло хладних и екстремно хладних лета добијено 6, а у другом 8. Тај однос је 22 изразитији када се посматрају одступања изнад горње границе нормалног опсега. Тако је у првом случају, када је коришћен просек и σ периода 1961-1990., екстремно топлих, веома топлих и топлих лета добијено укупно 22, а у другом, када је коришћен просек и σ периода 1951-2010., свега 9. Шта се овим хтело рећи? Наиме, претходна компарација је показала да квалитативне карактеристике умногоме зависе од периода за који се рачуна просек и стандардна девијација. У вези оптималног периода за утврђивање ,,климатских норми’’ у умереном појасу, Дроздов и Рубинштейн (1966) и Ракићевић (1994) истичу да је представа о аномалијама ,,потпунија и тачнија што је период осматрања дужи’’. У табели 1.7 дате су просечне вредности тренда средње летње температуре . И у овом случају су вредности тренда сличне. Нешто већа разлика у прорачунима тренда добијена је за Котор (0,0510C/декади). У овом месту, тренд пораста средње летње температуре по једначини најмањих квадрата (L вредност у табели) износи 0,1620C/декади, а по Сеновом методу (Q вредност у табели) 0,1110C/декади. Табела 1.7. Тренд средње летње температуре на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. по једначини најмањих квадрата (L) и Сеновом методу (Q) и његова значајност према t и Z-тесту Метеоролошка Метод најмањих квадрата и t-тест Сенов метод и Z-тест станица L (0C/10год) L (0C/60г) Варијанса R2 (%) t-тест Значај Q (0C/10г) Z-тест Значај Улцињ 0,216 1,296 19,07 3,697 ** 0,216 3,49 *** Бар 0,336 2,016 33,62 5,420 ** 0,313 3,96 *** Будва 0,378 2,268 44,13 6,768 ** 0,360 5,37 *** Тиват 0,122 0,732 6,27 1,970 + 0,095 1,57 Не Котор 0,162 0,972 8,94 2,386 * 0,111 1,93 + Х.Нови 0,170 1,020 11,00 2,677 ‡ 0,135 2,23 * Вирпазар -0,128 -0,768 3,05 1,351 Не -0,111 -1,12 Не Голубовци 0,270 1,620 18,23 3,596 ** 0,261 3,23 ** Подгорица 0,290 1,740 17,91 3,557 ** 0,265 3,26 ** Даниловград 0,122 0,732 3,41 1,431 Не 0,110 1,18 Не Цетиње 0,041 0,246 0,45 0,512 Не 0,064 0,81 Не Црквице 0,155 0,930 6,31 1,976 + 0,171 2,06 * Грахово 0,103 0,618 3,30 1,407 Не 0,108 1,40 Не Велимље 0,207 1,242 7,29 2,136 * 0,185 1,76 + Никшић 0,249 1,494 15,93 3,315 ** 0,245 2,88 ** Крстац 0,126 0,756 4,17 1,589 Не 0,138 1,67 + Колашин 0,279 1,674 27,47 4,687 ** 0,289 3,74 *** Плав 0,387 2,322 29,30 4,903 ** 0,385 3,79 *** Рожаје 0,332 1,992 22,61 4,116 ** 0,333 3,34 *** Беране 0,330 1,980 22,48 4,101 ** 0,333 3,31 *** Б.Поље 0,326 1,956 23,18 4,183 ** 0,333 3,28 ** Жабљак 0,284 1,704 17,92 3,558 ** 0,281 2,97 ** Пљевља 0,232 1,392 14,91 3,188 ** 0,276 2,88 ** Број станица са +/- трендом 22/1 22/1 Значајност тренда на нивоу: *** - α = 0,001, ** α = 0,01, ‡ α = 0,02, * α = 0,05 и + α = 0,10. Најмање промене добијену су за Цетиње (L = 0,0410C; Q = 0,0640C по декади), а највеће за Плав (0,390C/декади), док само на једној станици тренд има негативну вредност. Тенденција пада средње летње температуре у Вирпазару је вероватно последица специфичног положаја овог места (слика 1.5), али не треба 23 занемарити ни несавршеност метода за процену хомогености и недостајућих података. Наиме, ниједан поступак процене недостајућег податка у низу не може заменити измерену вредност, подразумевајући да су сви предуслови испуњени. Вирпазар је градић у црмничком крају, који се налази уз југозападну обалу Скадарског језера, односно у северном подножју приморске планине Суторман (1183 m), чији венци окружују ово насеље са западне, јужне и источне стране. Језерска вода лети делује расхлађујуће, а орографија утиче на циркулацију ваздуха. Ипак, треба истаћи да је тренд пада летње температуре у Вирпазару безначајан. Слика 1.5. Вирпазар – градић уз обалу Скадарског језера и у подножју планине Суторман Статистички значајан тренд пораста средње летње температуре регистрован је на 18 станица. И у овом случају су најмање и безначајне промене средње летње температуре у југозападном делу Црне Горе, као и за зимску и пролећну сезону. Сличност са претходне две сезоне се уочава и када је у питању највећа вредност тренда. Најизразитији и значајан тренд пораста јавља се дуж Паштровићког приморја (примоје од Бара до Будве) и на североистоку земље (Плав, Бијело Поље, Беране и Рожаје). Кумулативни тренд пораста летње температуре у овим крајевима износи од 1,90C до 2,30C за 60-годишњи период. У посматраном 60-годишњем периоду, на простору Црне Горе у целини, средња летња температура је расла просечним интензитетом око 0,020C од године до године или кумулативно око 1,200C. Оба теста (Студентов и Мен-Кендалов) показују значајност пораста летње температуре на нивоу вероватноће ризика прихватања хипотезе од 0,01 (ниво поверења 99%). Лето 2003. године било је најтоплије и на подручју Eвропе. Рекордно висока максимална температура забележена је 4. августа 2003. године. Тог дана је просечна максимална температура, на простору Eвропе у целини, износила 28,20C. Иста просечна максимална температура забележена је 29. јула 2002. Лето 2006. 24 године, са просечном температуром од 24,40C, друго је у низу најтоплијих на простору Eвропе у целини, после 2003. (табела 1.8)6. Табела 1.8. Пет најтоплијих дана и лета на простору Европе у целини (температура рачуната по гридовима од 0,250 λ и φ) Бр. Најтоплији дани Тxsr (0C) Најтоплија лета Тxsr (0C) 1. 4. август 2003. 28.2 2003. 24.7 2. 29. јул 2002. 28.2 2006. 24.4 3. 3. август 2003. 28.1 2002. 24.2 4. 4. август 1994. 28.0 2007. 24.2 5. 3. август 1994. 28.0 1999. 24.1 Trigo et al. (2006) истичу да су на простору Медитерана 20. век обележили позитивни трендови температуре у свим сезонама, посебно зими и лети. Међутим, у последње 3-4 деценије позитиван тренд карактерише летњу сезону, нарочито западни део Медитерана, а негативни пролеће. Физички процеси одговорни за ове трендове се у великој мери могу објаснити променама циркулације атмосфере, али и локалним и регионалним утицајима, који су детерминисани људским активностима. Ипак, аутори наглашавају да још увек постоје нејасноће и многа питања захтевају даља истраживања и реанализу трендова и температурних и падавинских прилика. Rahmstorf and Coumou (2011) су проценили, са вероватноћом од 80%, да се јулски топли талас 2010. године у Москви не би десио да није присутно глобално загревање. И Hansen et al. (2012) истичу да су се аномалије средњих сезонских температура драматично промениле у последње три деценије, а посебно су лета топлија. Важна промена је појава екстремно топлих лета, која се сврставају у категорију изнад 3 стандардне девијације у односу на базни период 1951-1980. Аутори сматрају да је глобално загревање последица људских активности. Овако екстремно топла лета, која су покривала мање од 1% површине Земље током базног периода, сада покривају ,,око 10% наше планете’’. На основу тога ,,са високим степеном поверења можемо рећи да су екстремне летње врућине, као што су оне које су регистроване у Москви 2010. и Тексасу и Оклахоми 2011. године, последица глобалног загревања. Вероватноћа појаве екстремних аномалија у недостатку глобалног загревања је изузетно мала’’ (Hansen et al., 2012). Рад Hansen et al. (2012) несумњиво има велику научну вредност. Међутим, уочавају се извесне контрадикторности. Прво, они не користе нумеричке моделе, 6 http://www.ecad.eu/maxtemp_EOBS.php 25 односно баве се само анализом реалних података за период 1951-2010. Дакле, нејасно је на основу чега тврде да се екстремне аномалије не би дешавале у одсуству глобалног загревања. Друго, аутори истичу да се велике позитивне аномалије температуре током 1930-их и 1940-их година могу упоредити са оним које су регистроване у последњих неколико година, како у САД, тако и на глобалном нивоу. Изразите летње врућине и суше током 1930-их година, које су посебно погодиле Велике Равнице, аутори такође објашњавају људским активностима (деградација земљишта – орање, смањење вегатационог покривача, повећање албеда и земљишне прашине, аеросола, пропадање усева). Али, Cook et al. (2009) су утврдили да су велике аномалије 1930-их година делом узроковане и променама циркулације атмосфере, насталих поремећајем у систему океан-атмосфера, а не само људским активностима. Даље, Hansen et al. у раду нигде не помињу енормну концентрацију дима изнад Москве, као последица незапамћених пожара, који су регистровани током целог лета 2010. NASA је 4. августа 2010. године објавила да се облак дима простирао на дужини oд око 3000 km од истока до запада Русије7. Посебно је интересантно да Hansen et al. у раду готово да и не помињу синоптичку ситуацију. Наиме, на основу наше анализе синоптичких карата за прву декаду августа поменуте године, запазили смо да је егзистирало стационарно поље високог притиска (изразита блокинг ситуација), које је погодовало ширењу пожара. Генерелано, могло би се закључити следеће. Стабилно време, пожари, повећана концентрација гасова и аеросола, без сумње је имало утицаја на летњу температуру 2010. у Москви, посебно ноћну (због повећаног противзрачења атмосфере). 1.2.4. Колебање и тренд средње јесење температуре Резултати анализе средњих температура по годишњим добима, у посматраном 60-годишњем периоду, показују да су најмања колебања код јесење сезоне. Наиме, у периоду од 1951. до 2010. године ни на једној станици није регистрована екстремно хладна и екстремно топла јесен. Интересантно је да је врло хладних јесени регистровано на већем броју станица него врло топлих, што 7 http://earthobservatory.nasa.gov/IOTD/view.php?id=45046 26 није у складу са представом о општем загревању. Генерално, метод стандардизованих одступања показује да је у близу 70% случајева средња јесења температура била у границама нормалног опсега. Класификација аномалија средње јесење температуре, за сваку станицу посебно, дата је у табели 1.9. У погледу регистровања ретких догађаја, овај метод је осетљивији него стандардизована одступања, али на уштрб броја опажених честина у класи нормално (25-ог-75-ог перцентила). Тако да је према методу перцентила било екстремно хладних и екстремно топлих јесени, али само на пар станица по једанпут, односно на једној два пута. Eкстремно хладна јесен је у Беранама регистрована 1971. године, на примосрких станица (осим у Бару), затим у Вирпазару, Голубовцима и Подгорици 1972. и у Црквицама 1995. Табела 1.9. Термичка клсификација јесени на основу перцентила на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. (вредност у пољу означава перцентил, боја припадајућу класу) Год, УЛ БР БУ ТВ КО ХН ВИ ГО ПГ ДГ ЦТ ЦР ГР ВЕ НК КР КЛ ПЛ РО БЕ БП ЖА ПЉ 1951 63 75 60 76 76 79 94 75 75 68 92 86 70 76 70 62 86 88 86 84 99 91 90 1952 62 57 50 46 51 55 73 47 49 46 90 72 65 70 64 57 71 74 78 76 82 89 87 1953 57 47 49 81 80 84 62 50 52 48 80 88 85 69 62 56 46 52 52 54 55 52 50 1954 33 28 31 49 53 55 83 62 65 57 87 81 79 97 69 61 41 47 71 70 62 47 46 1955 35 32 40 41 46 48 65 27 30 67 74 50 60 69 41 39 47 53 56 58 55 41 40 1956 43 36 47 66 67 70 79 58 60 86 87 79 73 78 61 55 41 47 72 71 78 60 58 1957 66 60 59 72 70 74 83 55 57 86 77 82 78 97 72 64 76 79 84 82 77 75 73 1958 43 50 36 45 50 53 83 41 46 80 70 71 73 78 57 51 54 59 67 67 69 56 63 1959 10 10 11 16 57 59 45 10 11 45 14 21 24 24 9 12 18 25 37 42 25 18 18 1960 68 72 57 85 68 71 92 61 63 85 71 75 87 79 73 65 92 92 98 96 91 90 95 1961 88 82 84 92 87 89 95 93 93 96 88 96 94 92 93 85 81 83 89 86 86 86 85 1962 68 85 89 96 86 89 91 88 89 96 80 83 91 89 87 79 85 86 97 95 91 78 88 1963 96 95 95 95 90 92 79 87 87 95 98 93 92 92 89 84 86 88 94 91 89 89 91 1964 53 69 56 77 54 57 85 47 50 85 78 67 81 73 59 75 72 75 75 74 77 65 70 1965 69 68 60 45 66 70 59 61 63 74 56 63 78 53 44 63 55 60 74 73 63 65 68 1966 75 78 80 83 70 74 74 75 75 85 93 86 91 83 79 91 87 87 91 89 92 88 88 1967 76 79 82 74 80 84 75 77 77 70 85 86 83 90 87 96 88 81 79 78 80 95 82 1968 51 53 45 58 35 37 51 41 44 46 65 52 84 63 48 89 69 25 51 53 67 52 65 1969 85 89 79 77 79 82 77 80 81 61 59 86 53 75 72 37 74 71 64 57 69 74 68 1970 48 55 36 51 48 49 33 48 50 39 14 56 31 41 48 44 42 9 42 22 36 38 32 1971 3 8 7 16 10 10 13 7 8 15 13 7 11 13 6 23 8 4 8 1 7 4 6 1972 1 2 1 2 1 1 0 1 1 2 5 2 4 3 1 8 5 4 6 8 4 3 3 1973 58 73 64 67 55 59 54 55 56 45 54 42 57 47 53 57 41 31 26 29 31 43 28 1974 35 27 16 21 19 19 42 16 18 27 21 15 30 12 13 36 31 35 41 29 33 23 34 1975 50 61 57 49 54 56 60 52 55 41 38 37 48 42 52 61 46 32 32 32 46 41 50 1976 12 17 14 32 14 13 69 22 20 20 22 16 35 20 25 26 31 47 45 43 46 44 45 1977 36 28 59 32 18 23 23 55 43 32 30 40 29 28 43 32 42 66 40 54 54 45 40 1978 4 2 9 3 2 4 4 3 2 2 2 9 3 2 7 13 4 4 3 2 2 6 2 1979 33 53 75 62 60 33 49 57 46 39 54 43 47 31 57 25 60 55 50 48 61 43 61 1980 50 61 71 54 62 46 62 73 60 55 68 55 58 57 72 46 69 65 61 47 58 65 65 1981 22 20 18 12 13 12 23 26 18 17 26 17 20 25 18 10 18 31 21 16 25 27 19 1982 88 90 85 62 74 77 60 74 71 62 67 79 64 73 76 84 82 87 77 68 77 84 84 1983 21 24 26 10 31 21 14 18 21 16 10 13 11 15 13 6 5 9 5 15 9 7 7 1984 80 67 59 39 39 68 57 52 46 52 59 71 51 54 47 41 67 79 75 78 71 74 71 1985 59 36 43 46 86 63 68 79 82 77 62 66 56 54 70 46 32 47 36 50 43 43 39 1986 71 47 52 43 84 81 42 66 73 45 57 52 33 59 75 54 45 55 35 50 31 44 41 1987 93 90 90 96 96 96 88 97 98 93 97 96 92 99 97 85 97 96 89 95 93 96 96 1988 12 9 7 13 20 20 10 8 12 16 12 13 4 13 7 6 4 10 6 18 5 7 9 1989 22 10 14 26 27 24 20 17 20 22 21 22 21 31 25 12 20 26 21 28 15 18 18 1990 78 67 78 74 80 82 86 68 69 68 69 41 69 68 69 51 88 87 80 87 83 78 79 1991 69 61 69 61 76 68 67 65 67 70 65 41 53 72 43 33 76 79 81 73 64 66 62 1992 93 87 96 83 89 89 81 85 87 84 86 61 90 93 86 66 90 92 91 92 89 92 91 1993 69 63 53 42 46 66 50 45 48 48 62 55 79 80 47 37 77 76 79 79 71 84 85 1994 95 94 90 88 95 94 89 85 95 93 84 93 68 88 90 77 93 88 89 90 87 92 92 1995 19 8 11 3 9 19 13 4 8 12 10 1 2 7 6 6 11 8 15 25 12 11 15 1996 35 31 28 31 19 23 48 21 15 22 31 50 10 24 11 11 51 40 63 61 48 35 54 1997 50 56 56 62 66 64 67 45 52 50 56 37 35 52 49 30 38 45 43 51 41 46 48 1998 43 56 45 60 41 53 50 25 26 34 42 50 39 47 28 27 51 55 66 62 58 60 63 1999 91 88 87 90 84 91 69 87 87 83 70 87 58 83 79 57 84 89 88 86 84 90 84 2000 95 98 96 92 79 93 85 89 83 82 86 93 93 100 84 76 97 99 91 95 96 98 98 2001 71 72 71 48 44 66 42 60 55 38 49 41 50 65 34 31 59 88 62 70 62 66 50 2002 61 78 67 55 41 65 51 50 43 48 56 47 63 47 43 45 78 90 76 78 85 83 76 2003 70 81 79 72 72 76 63 68 67 68 62 72 70 92 60 44 74 65 81 76 75 68 66 2004 50 91 80 73 80 87 77 70 80 74 82 74 76 93 77 63 75 93 81 80 76 86 64 2005 26 72 35 27 40 56 50 46 51 43 50 41 53 73 41 51 58 74 71 63 64 73 60 2006 29 74 63 36 59 74 38 63 76 53 54 74 74 78 72 74 75 77 77 80 71 86 66 2007 9 47 25 8 27 11 32 20 26 26 28 14 15 27 11 20 15 29 21 30 27 15 6 2008 47 81 73 32 77 56 68 72 77 61 73 82 65 68 69 71 83 84 87 89 92 82 79 2009 43 82 82 49 69 56 69 68 62 53 74 54 58 70 67 39 83 97 94 88 92 89 73 2010 63 82 80 48 65 52 69 69 67 64 83 50 83 72 66 59 90 94 99 95 96 90 88 <2 - екстремно хладно 2-9 - врло хладно 9-25 - хладно 25-75 - нормално >98 - екстремно топло 91-98 - врло топло 75-91 - топло УЛ-Улцињ, БР-Бар, ТВ-Тиват, КО-Котор, ХН-Х,Нови, ВИ-Вирпазар, ГО-Голубовци, ПГ-Подгорица, ДГ-Даниловград, ЦТ-Цетиње, ЦР-Црквице, ГР- Грахово, ВЕ-Велимље, НК-Никшић, КР-Крстац, КЛ-Колашин, ПЛ-Плав, РО-Рожаје, БЕ-Беране, БП-Б,Поље, ЖА-Жабљак, ПЉ-Пљевља Са друге стране, јесен 1987. године била је екстремно топла у Велимљу, 2000. у Велимљу, Плаву и на Жабљаку, а 2010. у Рожајама, док на осталим 27 станицама вредности средње јесење температуре не задовољавају услове ове класе ни у једној години од посматраних 60. Даље се уочава да је на већем броју станица јесен била хладна до екстремно хладна, у средњој вредности, током следећих година: 1959, 1971,, 1972, 1978, 1981, 1983, 1988, 1989, 1994, 1995. и 2007. У табели 1.10 дате су вредности тренда средње јесење температуре у периоду од 1951. до 2010. Према једначини најмањих квадрата, тренд промана јесење температуре се налази у интервалу од -0,1520C у Вирпазару до 0,1310C по декади у Плаву. Или, у посматраном 60-годишњем периоду, укупан пад у Вирпазару износи -0,910C, а пораст у Плаву 0,790C. Међутим, ни на једној станици нису задовољени услови t-теста, што значи да су промене безначајне. Сеновим методом у Улцињу је тренд раван нули (до треће децимале), на 11 станица је позитиван и на исто толико негативан. И у овом случају је најизразитији тренд пада у Вирпазару (-0,1700C/декади), а пораста у Плаву (0,1350C/декади). По МК тесту, тренд промена средње јесење температуре је безначајан на 19 станица, а значајан је у Вирпазару, на Цетињу (пада), у Бару и Плаву (пораста). Табела 1.10. Тренд средње јесење температуре на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. по једначини најмањих квадрата (L) и Сеновом методу (Q) и његова значајност према t и Z тесту Метеоролошка Метод најмањих квадрата и t-тест Сенов метод и Z-тест станица L (0C/10год) L (0C/60г) Варијанса R2 (%) t-тест Значај Q (0C/10г) Z-тест Значај Улцињ 0,011 0,07 0,05 0,170 Не 0,000 0,04 Не Бар 0,103 0,62 4,54 1,661 Не 0,113 1,91 + Будва 0,079 0,47 2,77 1,285 Не 0,088 1,42 Не Тиват -0,073 -0,44 2,64 1,254 Не -0,078 -1,40 Не Котор -0,008 -0,05 0,02 0,108 Не -0,012 -0,28 Не Х.Нови -0,007 -0,04 0,02 0,108 Не -0,013 -0,24 Не Вирпазар -0,152 -0,91 4,20 1,595 Не -0,170 -2,00 * Голубовци 0,021 0,13 0,17 0,314 Не 0,034 0,50 Не Подгорица 0,028 0,17 0,27 0,396 Не 0,025 0,41 Не Даниловград -0,121 -0,73 3,40 1,429 Не -0,118 -1,44 Не Цетиње -0,099 -0,59 2,88 1,311 Не -0,110 -1,69 + Црквице -0,102 -0,61 3,59 1,470 Не -0,108 -1,61 Не Грахово -0,119 -0,71 3,96 1,546 Не -0,102 -1,43 Не Велимље -0,010 -0,06 0,05 0,170 Не -0,019 -0,33 Не Никшић -0,039 -0,23 0,60 0,592 Не -0,040 -0,73 Не Крстац -0,114 -0,68 4,35 1,624 Не -0,102 -1,47 Не Колашин 0,050 0,30 0,90 0,726 Не 0,053 0,90 Не Плав 0,131 0,79 4,50 1,653 Не 0,135 1,82 + Рожаје 0,033 0,20 0,26 0,389 Не 0,045 0,53 Не Беране 0,070 0,42 0,95 0,746 Не 0,074 0,94 Не Б.Поље 0,005 0,03 0,00 0,000 Не 0,019 0,28 Не Жабљак 0,064 0,38 1,13 0,814 Не 0,068 0,91 Не Пљевља 0,005 0,03 0,00 0,000 Не 0,010 0,13 Не Број станица са +/- трендом 12/11 11/11 Значајност тренда на нивоу: * α = 0,05 и + α = 0,10. Сличност са претходне три сезоне у погледу расподеле тренда је издвајање југозападних крајева Црне Горе. У том пределу је присутан тренд пада средње јесење температуре. Подсетимо, и за претходне три сезоне овај просрор се издваја 28 са падом или најмањим трендом пораста средње температуре. Ипак, код јесење сезоне негативан тренд не карактерише само југозапад, већ и западни и делимично средишњи део Црне Горе. Највећи пораст средње јесење температуре јавља се у источном делу, Паштровићком приморју и подручју Жабљака. Дакле, на 50% станица тренд јесење температуре је негативан и има веће вредности него у местима са позитивном тенденцијом. Сходно томе, на простору Црне Горе у целини, у посматраном 60-годишњем периоду присутан је безначајан тренд пада средње јесење температуре (око -0,010C/декади). 1.2.5. Колебање и тренд средње годишње температуре Према вредностима стандардизованих аномалија, у посматраном 60- годишњем периоду није било екстремно хладних година ни на једној станици. Ретко су се јављале и врло хладне године – до 3 од 60, а у појединим местима их није ни било (Будва, Даниловград, Крстац и Плав). Број година у топлим класама је знатно већи него у хладни. Тако је, у односу на број врло хладних, број врло топлих година већи - од 2 у Тивту и Крстацу до 11 у Велимљу. Eкстремно топле године нису регистроване само у Тивту и Даниловграду. Ових година је највише било на Жабљаку. Од 11 екстремно топлих година на Жабљаку, 9 је регистровано у последње две декаде. И на осталим станицама су екстремно топле године регистроване у последњих 10-20 година, углавном. У табели 1.11 дата је термичка класификација година, у средњој вредности, помоћу перцентила. Почетком и нарочито крајем анализираног периода, доминирају топле класе. Даље се уочава да су у периоду 1964-1975. температурне аномалије биле углавном у границама уобичајених вредности (25-75 перцентила). После 1975. следи период од неколико хладних до веома хладних година, генерално. У овом периоду се јављају и две најхладније године – 1976. и 1980., када је средња годишња температура на свим станицама била испод 25-ог перцентила. Након 1985. све чешће се јављу топлије године. Тако је 1994. година, према расподели перцентила, на свим станицама оцењена као екстремно топла. Доминација екстремно и врло топлих година је уочљива у последњој декади анализираног периода. Ова анализа указује о већој честини јављања топлијих година крајем посматране временске серије. 29 Табела 1.11. Термичка клсификација година на основу перцентила на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. (вредност у пољу означава перцентил, боја припадајућу класу) Год, УЛ БР БУ ТВ КО ХН ВИ ГО ПГ ДГ ЦТ ЦР ГР ВЕ НК КР КЛ ПЛ РО БЕ БП ЖА ПЉ 1951 99 99 88 97 99 99 100 100 99 92 100 100 97 98 98 91 100 100 100 100 100 100 100 1952 99 88 84 94 97 98 100 100 99 91 100 100 96 98 98 91 95 94 99 97 100 100 100 1953 75 22 21 72 81 84 96 57 62 47 92 96 98 71 65 56 35 46 63 63 72 63 55 1954 8 14 11 25 33 35 89 8 14 17 67 71 71 95 8 25 17 29 43 47 39 22 19 1955 81 77 64 84 90 92 99 65 69 97 100 94 99 100 88 75 96 94 96 92 98 95 92 1956 8 3 4 23 31 33 78 3 8 77 59 47 55 64 9 21 5 14 17 24 50 8 7 1957 87 66 55 85 87 90 99 86 87 99 92 96 96 100 88 75 93 91 97 94 94 94 90 1958 79 84 58 84 83 86 99 61 68 98 95 96 99 98 87 74 91 90 97 95 97 90 99 1959 29 26 8 43 56 69 74 7 13 84 15 67 81 70 18 22 51 59 70 68 54 49 37 1960 80 95 79 97 89 91 99 84 85 98 74 95 99 96 90 77 98 97 99 98 99 98 98 1961 92 74 77 97 93 94 100 99 98 99 94 99 100 99 98 91 88 87 96 93 83 85 77 1962 52 72 71 94 87 89 91 90 89 97 89 90 96 95 88 75 53 61 91 87 64 49 44 1963 87 96 90 95 89 91 96 80 81 97 95 87 94 88 74 86 69 72 88 84 74 81 69 1964 51 71 49 64 60 65 80 17 27 80 92 77 65 65 52 61 38 49 45 48 49 52 31 1965 17 34 13 17 20 22 39 12 20 67 35 21 46 20 9 13 17 29 69 68 29 20 25 1966 83 91 80 85 71 75 70 67 69 83 93 79 75 66 59 95 86 93 91 88 94 87 84 1967 32 35 47 58 56 60 61 51 58 59 79 65 63 59 49 56 46 45 36 41 40 70 14 1968 50 57 51 76 50 54 56 45 50 61 45 65 84 54 30 97 76 11 48 51 74 52 45 1969 66 75 54 70 49 53 48 30 39 38 38 60 44 46 23 25 59 20 62 36 53 41 94 1970 41 88 25 62 36 38 45 27 34 48 40 49 30 37 76 64 51 4 60 22 50 33 44 1971 22 27 25 74 42 46 43 39 48 57 33 48 50 65 48 86 35 12 26 2 22 19 33 1972 22 35 9 39 30 32 0 23 32 18 58 23 47 59 34 78 81 50 74 54 60 66 72 1973 38 61 66 70 40 43 42 36 43 31 57 28 40 41 33 44 26 13 25 26 11 30 19 1974 56 34 21 46 37 39 53 29 36 50 43 30 50 40 49 66 67 75 56 42 62 55 65 1975 37 65 50 48 45 48 50 38 46 34 23 49 48 39 61 74 60 35 19 17 33 53 33 1976 2 3 4 12 3 3 14 2 2 4 2 2 5 2 2 8 1 5 1 2 1 1 1 1977 60 32 81 53 31 40 50 89 72 32 45 65 64 75 90 80 85 96 72 89 97 95 96 1978 3 1 29 10 2 4 16 15 4 8 4 7 13 7 11 18 13 31 12 17 19 11 15 1979 46 58 98 81 82 42 70 90 61 40 57 52 48 38 66 42 81 81 75 59 82 60 87 1980 1 4 6 1 5 1 9 5 1 4 2 1 2 2 5 4 2 10 2 4 3 1 4 1981 26 17 16 8 22 9 40 55 34 30 15 15 20 19 15 3 7 27 8 13 20 11 18 1982 88 98 99 36 73 67 65 90 81 66 62 75 72 79 83 65 85 93 62 74 90 80 92 1983 29 29 25 9 23 25 22 26 32 26 15 32 20 8 27 9 16 29 11 44 35 25 33 1984 48 31 32 7 9 27 25 17 14 13 22 14 15 15 7 9 17 44 26 52 45 15 35 1985 67 30 39 26 78 64 57 70 70 60 62 57 37 38 56 35 22 41 31 33 27 53 27 1986 88 77 62 62 90 91 66 81 83 52 82 80 43 66 75 55 71 77 73 77 79 78 76 1987 64 49 50 51 52 62 42 56 67 36 74 66 62 80 54 34 79 83 77 88 76 73 82 1988 83 61 50 66 77 82 38 66 84 56 70 78 37 70 68 33 73 84 64 84 56 77 70 1989 75 36 42 41 56 73 14 38 55 31 34 53 23 57 76 35 51 41 40 43 9 64 34 1990 98 75 96 70 99 96 84 93 96 79 64 75 65 92 96 74 96 93 92 93 89 97 88 1991 34 6 26 9 27 19 41 20 31 38 12 2 17 35 17 7 25 37 40 37 11 10 13 1992 97 76 97 42 81 80 73 73 88 78 61 18 82 98 93 67 92 96 96 92 89 95 86 1993 96 72 74 38 76 76 76 78 93 84 70 64 84 99 91 71 93 97 90 91 87 98 85 1994 100 100 100 98 100 100 99 100 100 99 99 98 98 100 100 98 100 100 100 100 100 100 100 1995 67 40 51 21 42 53 44 35 55 67 55 18 32 41 34 35 85 60 89 85 85 68 84 1996 62 33 64 35 34 38 59 60 54 57 58 51 20 65 49 20 81 62 95 84 81 57 82 1997 81 76 74 74 82 83 82 87 85 68 68 72 39 80 87 53 76 65 87 83 67 83 82 1998 96 99 91 88 89 94 70 95 95 73 72 85 49 92 91 63 90 90 98 91 92 100 96 1999 100 100 99 96 98 99 89 100 99 95 86 99 93 98 98 86 100 99 100 100 100 100 100 2000 100 100 100 96 95 100 86 100 100 98 89 100 90 100 100 90 100 100 100 100 100 100 100 2001 99 100 100 97 93 99 88 100 100 88 92 97 97 98 94 78 99 100 100 99 100 100 99 2002 100 100 100 95 95 100 92 100 99 90 96 98 98 100 100 98 100 100 100 100 100 100 100 2003 100 100 100 99 100 100 97 100 100 99 96 99 94 100 100 84 98 98 100 99 100 99 95 2004 81 100 83 79 84 94 84 91 93 80 83 94 78 95 91 82 97 100 99 98 100 100 95 2005 19 96 28 12 50 61 32 39 62 36 32 37 19 68 25 26 45 88 91 77 80 77 43 2006 37 98 93 22 64 76 31 82 91 60 61 81 71 97 81 86 86 95 96 93 93 98 82 2007 95 100 100 83 100 99 92 100 100 98 100 100 98 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 2008 96 100 100 81 99 99 87 100 100 94 99 100 99 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 2009 96 100 100 88 97 96 99 100 100 93 99 94 99 99 100 90 100 100 100 100 100 100 100 2010 94 100 99 64 87 81 98 100 100 89 98 80 97 96 97 85 100 100 100 100 100 100 100 <2 - екстремно хладно 2-9 - врло хладно 9-25 - хладно 25-75 - нормално >98 - екстремно топло 91-98 - врло топло 75-91 - топло УЛ-Улцињ, БР-Бар, ТВ-Тиват, КО-Котор, ХН-Х.Нови, ВИ-Вирпазар, ГО-Голубовци, ПГ-Подгорица, ДГ-Даниловград, ЦТ-Цетиње, ЦР-Црквице, ГР- Грахово, ВЕ-Велимље, НК-Никшић, КР-Крстац, КЛ-Колашин, ПЛ-Плав, РО-Рожаје, БЕ-Беране, БП-Б.Поље, ЖА-Жабљак, ПЉ-Пљевља Посматрајући Црну Гору као један грид сегмент, клизни 11-годишњи средњаци (слика 1.6, лево), потврђују позитиван тренд од почетка 1980-их година. У већини места су године у периоду 1992-2010., у средњој вредности, биле топлије од просека. На листи 10 најтоплијих година на простору Црне Горе у целини, 6 је забележено у последњој декади анализираног периода (2001-2010), а чак 9 од 1994. године до краја временске серије (слика 1.6, десно). Дакле, генерално се може рећи да клима Црне Горе има тенденцију да постане топлија, јер је крајем 1990-их година ушла у опсег ,,топло’’, а у последње време чак и у опсег ,,веома топло’’. Црна Гора-година (Ј-Д) -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0 С та н д а р д и з о в а н о о д с ту п а њ е Стандардизована одступања 11-год. клизни средњаци нормално топло врло топло хладно врло хладно нормално Црна Гора-година (Ј-Д) 2006 2005 20102003 1998 1997 1996 1995 1994 1992 1991 1990 1989 1988 1987 1986 1985 1984 1982 1981 1980 1979 1978 1977 1976 1974 1971 1969 1968 1967 1966 1965 1964 1963 1962 1959 1956 1961 1953 1951 1954 1955 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 П е р ц е н ти л хладно врло хладно екстремно хладно топло врло топло екстремно топло Слика 1.6. Стандардизована одступања (лево) и расподела перцентила (десно) средње годишње температуре (Ј-Д) на територији Црне Горе у целини у периоду 1951-2010. 30 Методом најмањих квадрата добијено је да тренд средње годишње температуре има позитивну вредност на 19 станица, а негативну на 4. Најизразитији раст је на следећим станицама: Плав, Беране, Жабљак, Рожаје, Бар и Будва. На 19 станица са позитивним знаком, тренд је безначајан само на 3 (табела 1.12). Тренд средње годишње температуре је прорачунат и Сеновим методом, а значајност утврђена помоћу Мен-Кендаловог теста (Z-тест). Резултати прорачуна су слични као и у претходном случају. У погледу знака тренда, разлика постоји за станицу Цетиње. По овом методу Цетиње региструје тренд пораста годишње температуре у периоду 1951-2010. Када је значајност у питању, разлика се јавља код две станице. Наиме, Z-тест не показује значајност тренда пораста годишње температуре у Котору и Велимљу, а по t-тесту она постоји. Табела 1.12. Тренд средње годишње температуре на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. по једначини најмањих квадрата (L) и Сеновом Сеновом методу (Q) и његова значајност према t и Z тесту Метеоролошка Метод најмањих квадрата и t-тест Сенов метод и Z-тест станица L (0C/10год) L (0C/60г) Варијанса R2 (%) t-тест Значај Q (0C/10г) Z-тест Значај Улцињ 0,104 0,62 11,90 2,799 ** 0,109 2,56 * Бар 0,177 1,06 27,37 4,675 ** 0,163 3,42 *** Будва 0,173 1,04 31,73 5,192 ** 0,169 3,93 *** Тиват -0,008 -0,05 0,09 0,229 Не -0,018 -0,52 Не Котор 0,074 0,44 6,86 2,067 * 0,065 1,55 Не Х.Нови 0,078 0,47 7,23 2,126 * 0,071 1,68 + Вирпазар -0,067 -0,40 2,72 1,273 Не -0,052 -0,78 Не Голубовци 0,157 0,94 22,53 4,107 ** 0,167 3,48 *** Подгорица 0,167 1,00 22,42 4,094 ** 0,183 3,53 *** Даниловград 0,012 0,07 0,08 0,215 Не 0,031 0,44 Не Цетиње -0,004 -0,02 0,01 0,076 Не 0,034 0,55 Не Црквице 0,020 0,12 0,34 0,445 Не 0,012 0,28 Не Грахово -0,031 -0,19 0,91 0,730 Не -0,040 -0,84 Не Велимље 0,095 0,57 6,01 1,926 + 0,074 1,40 Не Никшић 0,116 0,70 14,56 3,144 ** 0,127 2,81 ** Крстац 0,067 0,40 3,42 1,433 Не 0,047 1,00 Не Колашин 0,141 0,85 17,57 3,516 ** 0,147 3,04 ** Плав 0,218 1,31 25,85 4,497 ** 0,229 3,74 *** Рожаје 0,184 1,10 17,27 3,480 ** 0,194 2,97 ** Беране 0,208 1,25 18,43 3,620 ** 0,221 2,89 ** Б.Поље 0,161 0,97 13,80 3,047 ** 0,136 2,49 * Жабљак 0,192 1,15 19,62 3,763 ** 0,189 3,18 ** Пљевља 0,138 0,83 12,77 2,914 ** 0,157 2,70 ** Број станица са +/- трендом 19/4 20/3 Значајност тренда на нивоу: *** - α = 0,001, ** α = 0,01, ‡ α = 0,02, * α = 0,05 и + α = 0,1. Да би се, математички посматрано, утврдила последица промена температуре за поменуте временске јединице (сезоне и годину), било је потребно спустити анализу на месечном нивоу. Зато су у наставку дати резултати тренда за сваки месец посебно, односно станицу укључену у разматрање (табела 1.13). У посматраном 60-годишњем периоду, пад средње јануарске температуре регуструју само Тиват и Даниловград, док је у осталим местима тенденција 31 позитивног знака. Прорачуни су даље показали да у фебруару месецу температура има тенденцију пада на 7 станица, а у марту и априлу на 2 (Тиват и Грахово), док је на осталим тренд позитиван. Све станице, укључене у анализу, региструју тренд пораста средње мајске температуре, а само једна пада у јуну, јулу и августу (Тиват). Интересантни резултати су добијени за септембар, јер овај месец постаје хладнији чак на 15 од 23 станице, што није било за очекивати. У Колашину, Рожајама и Бијелом Пољу промене средње септембарске температуре не постоје, до треће децимале тренд је раван нули. Позитивна вредност тренда је добијена, дакле, само за 4 станице (Бар, Будва, Плав и Беране). У октобру, осим Вирпазара, све остале станице региструју тренд пораста температуре у периоду 1951-2010. Међутим, за новембар и децембар је опет приметна доминација негативног тренда. Табела 1.13. Тренд средњих месечних температура на територији Црне Горе у периоду 1951-2010. по Сеновом методу и његова значајност по МК тесту Месец Станица јан феб мар апр мај јун јул авг сеп окт нов дец Улцињ 0,09 0,00 0,11 0,15 0,31** 0,20* 0,23** 0,18+ -0,05 0,08 0,00 -0,13 Бар 0,12 0,04 0,13 0,20* 0,35*** 0,25** 0,35*** 0,36*** 0,13+ 0,17+ 0,02 0,00 Будва 0,13 0,00 0,12 0,17* 0,42*** 0,34*** 0,36*** 0,38*** 0,08 0,15+ 0,00 -0,06 Тиват -0,04 -0,09 -0,06 -0,03 0,18+ 0,06 0,12 0,13 -0,16+ 0,00 -0,07 -0,18* Котор 0,11 -0,01 0,10 0,08 0,26* 0,12 0,17+ 0,11 -0,12 0,05 0,02 -0,05 Х.Нови 0,08 0,00 0,08 0,09 0,26** 0,14 0,19* 0,13 -0,10 0,06 0,02 -0,07 Вирпазар 0,05 -0,01 0,11 0,00 0,06 -0,14 -0,10 -0,15 -0,40** -0,06 -0,10 -0,18 Голубовци 0,16 0,12 0,17 0,13 0,36** 0,23* 0,33*** 0,25+ -0,07 0,09 0,02 0,00 Подгорица 0,17 0,11 0,17 0,17 0,38** 0,26* 0,33*** 0,28+ -0,08 0,13 0,00 0,00 Даниловград -0,02 -0,02 0,07 0,04 0,27* 0,09 0,19+ 0,09 -0,25* 0,04 -0,17 -0,18 Цетиње 0,06 -0,06 0,07 0,06 0,19+ 0,12 0,11 0,00 -0,26* 0,04 -0,08 -0,17 Црквице 0,04 -0,05 0,07 0,12 0,20+ 0,11 0,22* 0,20+ -0,19 0,00 -0,13 -0,24* Грахово 0,00 -0,11 -0,08 -0,03 0,25* 0,14 0,17+ 0,04 -0,17 0,00 -0,20 -0,27* Велимље 0,23 0,06 0,07 0,06 0,28* 0,14 0,25* 0,21 -0,16 0,08 -0,06 -0,10 Никшић 0,25+ 0,07 0,11 0,10 0,30** 0,21* 0,32*** 0,24 -0,16 0,07 -0,03 -0,03 Крстац 0,20 0,15 0,15 0,07 0,25* 0,14 0,25* 0,11 -0,35* 0,04 0,00 -0,05 Колашин 0,16 0,05 0,14 0,17 0,32** 0,27** 0,32*** 0,30** 0,00 0,23 -0,09 -0,08 Плав 0,28+ 0,12 0,14 0,23* 0,41*** 0,35** 0,41*** 0,39** 0,14 0,27* -0,06 0,00 Рожаје 0,31+ 0,07 0,23 0,23 0,34** 0,35** 0,38** 0,35** 0,00 0,22* -0,10 -0,03 Беране 0,31+ 0,15 0,22 0,25+ 0,39** 0,31** 0,38*** 0,33* 0,03 0,26+ -0,07 0,06 Б.Поље 0,24 0,02 0,20 0,20 0,39*** 0,29** 0,38*** 0,38** 0,00 0,20* -0,17 0,04 Жабљак 0,32+ 0,15 0,26 0,26+ 0,41** 0,28* 0,36*** 0,27+ -0,05 0,23+ 0,00 -0,05 Пљевља 0,25 0,15 0,16 0,13 0,29* 0,23* 0,30** 0,25+ -0,05 0,18+ -0,10 0,07 Црна Гора 0,15 0,03 0,12 0,13 0,31** 0,19* 0,25** 0,24+ -0,11 0,10 -0,07 -0,07 Значајност тренда на нивоу: *** - α = 0,001, ** α = 0,01,* α = 0,05 и + α = 0,1. Шта ови прорачуни показују? Прво, 9 месеци постају све топлији, а септембар, новембар и децембар хладнији. Друго, тренд пораста средње мајске температуре упућује на то да се летње вредности све чешће јављају у овом месецу, односно да пролеће постаје краће. Или, лето постаје дуже на рачун маја, односно дуже траје. Треће, тренд пада средње септембарске температуре указује на то да постоји тенденција изразитијег (наглијег) прелаза из лета у јесен, као и пролећа у лето. Даље, тренд пада средње новембарске и децембарске температуре имплицира на то да јесен постаје све краћа, односно да зима раније почиње. 32 Тренд пораста средње мајске температуре је безначајан само у Вирпазару, док је на осталим станицама значајан на различитим нивоима поверења. Значајност раста температуре присутна је на већини станица и током три летња месеца (јун, јул и август). У осталим месецима су промене температуре, у средњој вредности, на већем броју станица безначајне. На слици 1.7 дате су вредности тренда средњих месечних температура на територији Црне Горе у целини, за период 1951-2010. У складу са резултатима на станичном нивоу, тренд је статистички значајан у мају, јуну, јулу и августу, док су у осталим месецима промене средње температуре несигнификантне. Црна Гора јан, 0.15 феб, 0.03 мар, 0.12 апр, 0.13 мај**, 0.31 јун*, 0.19 јул**, 0.25 авг+, 0.24 сеп, -0.11 окт, 0.10 нов, -0.07 дец, -0.07 -0.20 -0.10 0.00 0.10 0.20 0.30 0.40 0C/декади Тренд средње месечне температуре Слика 1.7. Тренд средњих месечних температура на простору Црне Горе у целини по Сеновом методу у периоду 1951-2010. (значајно на нивоу: ** - α = 0,01; * - α = 0,05 и + - α = 0,1) Дакле, математички посматрано, тренд пораста средње зимске температуре, у посматраном 60-годишњем периоду, последица је тенденције раста јануарских и донекле фебруарских вредности, јер децембар показује незнатно захлађење. Незнатан пад средње јесење температуре, када се територија Црне Горе посматра као јединствено поље, последица је већег укупног пада у септембру и новембру. Значајан тренд пораста средње летње температуре је, у математичком смислу, резултат сигнификантног раста у сва три летња месеца. Пораст средње пролећне температуре, такође значајан, последица је тренда раста температуре у сва три месеца, а пре свга у мају. Детаљна анализа средње температуре на територији Црне Горе, за период 1951-2010., показала је следеће:  Најизразитији је тренд пораста средње летње температуре и готово у свим местима је статистистички значајан. Нешто је мањи пораст средње пролећне температуре, али је такође на већем броју станица значајан. Међутим, у зимској и јесењој сезони су промене температуре безначајне. Штавише, тренд средње зимске 33 температуре је негативан на 7 од 23 станице, а јесење чак на 11. У већини места је присутан тренд пораста средње годиишње температуре и углавном је значајан.  Резултати тренд анализе су показали да се могу издвојити подручја са сличним термичким променама. На југозападу Црне Горе присутан је благи тренд пада или незнатан пораст средње температуре, зависно која се сезона посматра, док се најизразитији раст јавља у северним и североисточним крајевима (Плав, Беране, Рожаје, Жабљак), затим на подручју Подгорице и Паштровићком приморју (приморје од Бара до Будве), слика 1.8. 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA -0 -0 -0 -0 0 0 0 0 0 (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) ZIMA 1951-2010. Stanica D_B '12. NIK[I] KOLA[IN -0.20 -0.10 0.00 0.10 0.20 Trend ( S/10 g.) 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA 0 0 0 0 0 0 0 PROLE]E 1951-2010. 0.01 0.05 0.10 0.15 0.20 0.25 0.30 (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) D_B '12. Stanica KOLA[IN NIK[I] Trend ( S/10 g.) 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA -0 -0 -0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 LETO 1951-2010. Trend ( S/10 g.) (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) D_B '12. -0.15 0.00 0.05 0.10 0.15 0.20 025 0.30 0.35 0.40 KOLA[IN NIK[I] Stanica 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA -0 -0 -0 -0 0 0 0 0 JESEN 1951-2010. Trend ( S/10 g.) -0.20 -0.15 -0.10 -0.05 0.00 0.05 0.10 0.15 (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) D_B '12. Stanica KOLA[IN NIK[I] Слика 1.8. Расподела тренда средњих сезонских температура (0C/декади) на територији Црне Горе у периоду 1951-2010.  Генерално, у посматраном 60-годишњем периоду, тенденција пораста средње годишње температуре на територији Црне Горе, математички посматрано, последица је изразитог раста у топлијем делу године, нарочито од маја до августа. У зимској сезони су промене безначајне, док јесење вредности температуре показују углавном тренд захлађења. 34 2. ПРОМЕНЕ КОЛИЧИНЕ ПАДАВИНА 2.1. Преглед досадашњих истраживања Према извштају Европске агенције за заштиту природе (ЕЕА – European Environment Agency, 2001), ако се посматра 20. век у целини, запажа се контраст између Северне и Јужне Европе, јер су се у првој регији повећале годишње количине падавина за 10-40%, а у другој смањиле до 20%. Према поменутом извору, у већем делу Европе највеће промене биле су зими. Ову констатацију потврђује и IPCC у посебној публикацији8, где се каже да су се током 20. века у региону Северне Европе годишње суме падавина повећале у интервалу 10-50% за 100 година, у односу на нормалу периода 1961-1990., док негативан тренд у Јужној Европи износи до 20% по веку. Мада се истиче да је тешко одредити значајност тренда годишњих падавина када се посматра Европа у целини, нарочито после 1950. године, као и то да је амплитуда падавина мања у другој него у првој половини 20. века. Међутим, међугодишња варијабилност се значајно разликује на регионалном и локалном нивоу. Сличне податке даје IPCC у свом Четвртом извештају, објављеном 2007. У саопштењу WMO из 2012. године (Press Release No. 943)9, каже се да је глобална количина падавина у декади 2001-2010. друга у низу највећих од 1901. (прва је 1951-1960), али и да су осмотрене велике регионалне и међугодишње разлике. Значајни делови северне хемисфере били су влажнији у овој декади у односу на уобичајено стање, а посебно исток САД, северни и источни делови Канаде, многи делови Eвропе и Централне Азије. Влажније је било и на већем делу Јужне Америке, Јужне Африке, Индонезије и Северне Аустралије. Са друге стране, количина падавина у декади 2001-2010. била је испод нормале у западном делу САД и Канаде, затим на Аљасци, већем делу Јужне Азије, Централне Африке, као и деловима Јужне и Западне Eвропе и Источне Аустралије. Baker (2004) у свом раду полази од становишта IPCC да ће глобално загревање интензивирати хидролошки циклус, односно условити пораст падавина на глобалном нивоу и да то може имати бројне негативне последице, нарочито у виду учесталих поплава. Ипак, на основу историјских и палео записа, аутор 8 http://www.grida.no/publications/other/ipcc_sr/?src=/climate/ipcc/regional/097.htm 9 http://www.wmo.int/pages/mediacentre/press_releases/pr_943_en.html 35 закључује да су ,,много веће поплаве идентификоване у прошлости, када је било знатно хладније’’. Dery and Wood (2005), испитујући могуће узроке смањења падавина и протицаја река у Северној Канади у периоду 1964-2003., статистички значајну везу су добили са Арктичком осцилацијом (AO), ENSO и Пацифичком декадном осцилацијом (PDO). На крају закључују да ништа не указује на последице глобалног загревања и да су трендови падавина и протицаја река узроковани варијацијама природних фактора. Kiktev et al. (2007) су добили да модели IPCC показују умерене способности када је реч о показатељима ескремних температурних догађаја и слабо или потпуно одсуство за падавинске екстреме. Stephens et al. (2010) указују да климатски модели подцењују падавинске интензитете за 1,3 до 1,9 пута у односу на мерењима утврђене вредности, док кад је реч о учесталости падавина, модели показују двоструко веће вредности. Када је Медитеран у питању, генерално се може закључити да се у другој половини 20. века количина падавина смањила, али су те промене углавном безначајне (Reiser and Kutiel, 2010). Ипак, Xoplaki (2006) је утврдила значајно смањење зимских сума падавина у већем делу Италије, Албаније, Хрватске, Кипрa, на западу Грчке, затим у Израелу и Румунији, док је за Либију, Египат, Тунис и метитеранску обалу Шпаније добила безначајан тренд пораста. Feidas et al. (2007) истичу да су се годишње суме падавина на простору Грчке, у периоду 1955-2001., значајно смањиле. Изузетак је јужни део, где су промене статистички безначајне. Del Rio et al. (2011) су утврдили да и на Пиринејском полуострву постоји негативан тренд падавина у периоду 1961-2006. Rodó et al. (1997) су анализирали падавинске прилике током 20. века на Пиринејском полуострву, Балеарским острвима и Северној Африци, на основу података са 17 метеоролошких станица. Аутори су утврдили да постоји јак сигнал између падавина, са једне и Ел Нињо јужне осцилације (ENSO) и Северноатлантске осцилације (NAO), са друге стране, али уочавају и разлике у времену и простору. Зими је већи део полуострава под утицајем NAO, осим истока Шпаније за који је добијена висока корелација са ENSO. Rodrigo et al. (2001) сматрају да су ,,садашње позитивне температурне аномалије за Западну Европу и сушни услови за Јужну Европу и Медитеран у јакој 36 вези са позитивном фазом NAO (Северноатлантска осцилација), почев од 1980- те’’. Такође истичу да је најјачи сигнал падавина са циркулацијом за зисмку сезону и да се под утицајем NAO феномена може објаснити 40% варијабилнсти зимских падавина на југу Шпаније (Андалузија). Сличне резулатате дају Tomozeiu et al. (2002), који за подручје северне Италије (Емилија – Ромања), у периоду 1960-1995., проналазе значајно смањење зимских падавина, истичући да забележене промене могу бити последица интензивне позитивне фазе NAO. Дуцић и Луковић (2005) сматрају да би механизам везе између падавина и ENSO вероватно требало тражити у општој атмосферској циркулацији. Аутори за анализу евентуалне везе ENSO и падавина на територији Србије користе декадне податке за глобални SST-ENSO индекс и годишње суме падавина за период 1951- 2000. Резултати истраживања до којих су дошли указују да постоји веза између ENSO и промене количине падавина у Србији на декадном нивоу. Истраживања Дуцић и др. (2010б) и Ducic et al. (2012) такође показују да постоји веза између варијабилности циркулације атмосфере и падавинских прилика на простору Србије, односно Црне Горе. Ducic et al. (2007) истичу да се на простору Србије ,,утицаји NAO могу приметити на станицама са континенталним плувиометријским режимом, док се утицај ENSO може приметити на станицама са медитеранским, односно прелазним медитеранским режимом’’. Дуцић и др. (2011) су утврдили да се са акумулираним падавинама у Подгорици, за период 1951-2010., ништа битније не дешава, како на сезонском тако и годишњем нивоу, а Бурић и др. (у штампи) су за слив Мораче добили значајну везу између падавина и NAO, односно температуре и АМО. Бурић и др. (2012) су утврдили да је протицај Колубаре, за период 1958- 2008., превасходно под утицајем падавина, односно природних фактора. Oд анализираних фактора, аутори су најбоље везе са протицајем ове реке и падавинама у њеном сливу добили са АМО, NAO и SST-ENSO индексом. Tošić (2004) је истраживала просторне и временске варијације падавина у зимској и летњој сезони на 30 станица у Србији и Црној Гори, за период 1951-2000. Применом емпиријске ортогоналне функције и користећи Mann-Kendall тест и спектралну анализу, ауторка је добила негативан безначајан тренд падавина у зимском периоду године. Резултати до којих је дошла Станојевић (2012) показују 37 да се на североистоку, истоку, југу и југоистоку Србије смањују годишње суме падавина у периоду 1951-2010. Највеће повећање је добила за западни и југозападни део Србије. Gajić-Čapka and Cindrić (2011) су утврдили смањење годишњих падавина дуж Хрватске обале Јадрана, у периоду 1901-2008. Њихови резултати указују да је негативан годишњи тренд, математички посматрано, последица изразитог смањења падавина током зиме и пролећа. Падавине су превасходно под утицајем природних фактора. У научној јавности присутне су сумње да евентуални антропогени ефекат стаклене баште условљава и промене атмосферске циркулације. Међутим, многи истичу, позивајући се и на друге истраживаче, да је циркулација ваздуха под доминантним утицајем осцилација природних фактора, пре свега Арктичке осцилације (нпр. Дуцић, 2008; Baldwin and Thompson, 2009). Моделирање промене количине падавина је знатно комплексније у односу на температуру ваздуха. Реченица из извештаја IPCC10 могла би да послужи као генерални закључак када су пројекције падавина у питању: ,,Постоји много неизвесности у вези са будућим трендовима падавина’’. Институт за животну средину и одрживост, при Заједничком истраживачком центру за науку Европске комисије (JRC – Joint Research Centre: Dankers and Hiederer, 2008), дао је пројекцију промене падавина за 21. век. У датој публикацији се разматрају промене варијабилности температуре и падавина у Европи до краја овог века, на основу регионалног климатског модела HIRHAM, високе резолуције (12 km). Када су падавине у питању, на југу Европе се очекује, генерално, смањење годишњих сума падавина, повећање ризика од суша и ширење аридних и семиаридних области. За Северну Европу се предвиђа пораст падавина, нарочито у зимском периоду. Између ове две регије је појас где се очекују мале промене годишњих падавина. На простору Европе у целини, просечни пораст зимских сума падавина процењен је на око 21% до краја века. Међутим, у појединим деловима Јужне Европе зими се може очекивати смањење падавина. Лети се очекује смањење падавина у већем делу Европе, за цео континент око 11%, а на подручју Медитерана око 22% до краја века. 10 http://www.ipcc.ch/ipccreports/sres/regional/index.php?idp=98 38 По овим пројекцијама (Dankers and Hiederer, 2008, стр. 44), може се закључити да се у Црној Гори очекује изразито смањење падавина током лета, од 20% до преко 40% у односу на нормалу периода 1961-1990. И јесење количине ће се смањити, али знатно мање у односу на летње. У пролеће се не очекују битније промене (незнатан раст), док ће се зимске суме повећати до 10%. У сваком случају, смањење током лета и јесени је знатно веће од повећања падавина током зиме и делимично пролећа, па ће годишње суме у Црној Гори имати негативну тенденцију. 2.2. Промене количине падавина на територији Црне Горе На територији Црне Горе, велика разлика у количини између падавинама најбогатијег (Црквице) и најсиромашнијег (Пљевља) места, која у просеку износи близу 4000 mm на годишњем нивоу, детерминисана је, у првом реду, орографским карактеристикама и дејством влажних ваздушних маса при њиховом присилном узлазном кретању. Због овако изразите просторне неуједначености, релативна променљивост (у %) је много квалитетнија мера промене. Примера ради, промена годишње количине падавина по линији тренда од 20 mm за 10 година у Пљевљима и Црквицама је иста у квантитативном смислу, али је квалитативна разлика огромна. У конкретном примеру, променљивост од 20 mm у Црквицама може се готово у потпуности пренебрегнути. Из тог разлога, тренд падавина се даје у %, и то углавном у процентима нормале за 10 година (%Н/10г). У овом раду је тенденција падавина на територији Црне Горе прорачуната и у mm и у %, у односу на нормалу последњег стандардног климатског периода (1961-1990). Дисперзија сезонских и годишњих сума падавина у току посматране временске серије, за сваку станицу посебно, анализирана је помоћу коефицијента варијације (Cv), а он претставља однос стандардне девијације и просечне вредности. Oсновни циљ ове анализе је утврђивање промена варијабилности количине падавна. С обзиром на то да се ради о веома променљивом елементу, није пожељно разматрати колебање падавина за краће временске јединице. Зато је варијабилност сезонских и годишњих количина падавина прорачуната за 30- годишње периоде с помаком од једне године. Дакле, било је потребно израчунати средњу вредност, стандардну девијацију и коефицијент варијације за сваки клизни 39 30-годишњи период (корак + 1, укупно 31 временска серија), а затим помоћу тренд компоненте видети да ли је у периоду 1951-2010. дошло до повећања или смањења варијабилности укупних падавина на сезонском и годишњем нивоу. Тренд коефицијента варијације (Cv) је прорачунат Сеновим методом, а значајност испитана помоћу МК-теста. 2.2.1. Колебање и тренд зимских сума падавина Просечне вредности зимских сума падавина на територији Црне Горе крећу се у широком опсегу, од 173 mm у Пљевљима до 1820 mm у Црквицама. Места са медитеранским плувиометријским режимом, посебно она која су на удару влажних ваздушних маса у склопу циклонске циркулације, углавном из јужног квадранта, примају далеко више падавина него крајњи север и североисток земље. У периоду од 60 година, у Црквицама је само у 17,7% случајева (10 година) зимска сума падавина била мања од 1000 mm. Највећа зимска количина падавина у овом месту, од 4415 mm, регистрована је 2010., а најмања, од 255 mm, 1993. године. Овако велики однос (за Црквице 17,3 пута) добијен је и за остале станице, а указује да су хладни месеци богати падавина, као и то да постоји изражена променљивост у количинама, посебно у пределима са медитеранским плувиометријским режимом. То је последица изражене нестабилности времена у хладнијим месецима. Ход зимских сума падавина на станицама ХМЗ мреже, у периоду 1951- 2010., дат је у табели 2.1. Зима 2009/2010. била је екстремно влажна (кишна) у већини места. Према расподели перцентила, примера ради, у Улцињу је екстремно сушних зима било 3, исто толико врло сушних и врло кишних, сушних 10, у границама нормале 29, кишних 11 и екстремно кишних 1. На исти начин се може коментарисати категоризација и за остале станице. Да су падавине један од најпроменљивијих елемената, говори чињеница да се, у посматраном 60-годишнем периоду, не може издвојити дужи потпериод у коме су зимске суме биле у опсегу уобичајених вредности, без већих колебања. Ипак, треба истаћи да је крајем 1980- их и током последње декаде 20. века било сушно, јер су на свим станицама зимске суме падавина биле углавном испод просека. Тај дефицит је, могло би се рећи, надокнађен у последњој декади посматраног периода (2001-2010), када су у већини случајева зимске суме биле изнад просека, нарочито током последње две зиме (2008/2009. и 2009/2010). 40 Табела 2.1. Класификација зимских сума падавина на основу перцентила на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. (вредност у пољу означава перцентил, а боја класу) УЛ БР БУ ТВ КО ХН ВИ ГО ПГ ДГ ЦТ ЦР ГР ВЕ НК КР КЛ ПЛ РО БЕ БП ЖА ПЉ 1951 85 73 99 88 93 92 47 64 72 54 97 92 95 90 94 52 60 22 28 24 32 98 58 1952 12 21 52 43 42 42 33 29 30 31 53 69 46 37 45 51 35 48 37 23 39 44 35 1953 15 38 71 49 48 48 64 68 70 71 70 94 98 90 94 86 87 88 96 94 95 98 80 1954 77 37 65 50 52 50 29 27 28 28 24 31 47 22 21 15 12 29 32 19 36 15 36 1955 59 79 74 72 72 70 78 75 77 78 91 95 96 61 83 79 79 41 49 47 54 87 57 1956 87 83 64 40 40 39 66 60 62 43 41 33 32 38 39 39 45 48 55 71 59 38 61 1957 38 54 79 39 39 38 25 27 28 31 29 32 23 16 25 38 25 17 14 13 18 21 22 1958 64 38 39 30 31 32 62 56 58 60 31 50 63 47 59 70 49 32 29 35 33 59 40 1959 46 42 67 49 57 57 69 57 60 65 78 92 63 40 60 38 61 52 58 65 57 44 47 1960 77 78 97 88 87 86 83 84 86 90 88 97 92 86 93 93 82 74 66 77 68 89 61 1961 68 48 70 55 64 63 42 36 38 34 38 51 53 27 41 39 22 31 19 28 23 49 29 1962 15 9 14 11 20 20 7 10 10 12 10 31 16 5 7 4 10 23 24 23 27 37 47 1963 96 95 99 96 90 88 92 91 92 93 98 93 73 79 93 75 96 86 96 96 95 34 85 1964 33 34 24 27 26 28 43 33 34 32 51 34 28 27 43 28 28 45 52 62 54 48 23 1965 84 84 91 82 83 82 55 62 65 77 68 86 88 62 74 43 60 55 60 75 62 48 77 1966 79 85 85 89 79 77 81 85 87 83 84 89 87 82 79 70 83 77 80 93 79 85 79 1967 35 36 32 39 21 22 41 32 34 34 34 39 21 33 34 53 32 18 14 41 17 51 34 1968 70 68 55 51 42 42 76 65 68 51 58 44 61 50 55 68 69 88 94 83 92 62 98 1969 83 82 89 91 94 93 83 84 86 95 89 95 86 90 97 82 72 50 54 66 57 84 79 1970 97 95 95 98 99 99 95 93 94 96 60 98 96 92 96 99 79 88 91 94 95 95 100 1971 76 75 49 78 64 61 64 59 61 76 66 68 92 76 80 80 61 27 35 46 40 86 46 1972 26 46 58 55 56 53 43 35 36 29 27 58 67 54 55 40 17 13 3 13 13 30 12 1973 68 46 29 52 57 55 31 31 32 23 45 38 47 23 35 95 17 8 21 17 15 4 14 1974 24 19 26 23 28 29 31 24 25 19 15 40 57 69 39 89 18 20 21 21 16 22 23 1975 5 6 3 3 2 3 3 3 3 3 2 2 1 1 2 8 3 5 11 2 5 1 10 1976 32 14 13 22 20 22 10 11 11 13 17 6 7 10 14 28 13 19 28 25 36 19 36 1977 43 52 61 54 63 75 77 82 84 90 84 94 90 76 88 70 95 91 85 92 91 93 69 1978 75 97 69 70 74 71 82 81 76 61 66 73 61 84 50 61 76 43 62 61 63 86 66 1979 86 77 75 51 55 84 93 92 85 84 81 76 77 88 86 91 93 82 83 76 77 92 39 1980 61 34 61 42 39 65 38 35 29 35 31 31 34 42 29 37 26 24 43 24 31 39 63 1981 34 53 47 51 48 70 54 52 46 24 43 11 26 42 30 22 40 74 89 54 71 54 68 1982 20 20 30 53 33 65 37 34 37 68 56 29 35 46 54 22 77 66 26 41 32 56 29 1983 39 71 25 28 31 34 20 35 31 39 36 44 61 64 54 42 58 69 64 44 43 67 64 1984 76 72 65 78 80 50 68 75 70 81 83 59 79 71 68 47 76 76 95 80 89 62 80 1985 44 25 24 16 18 10 23 27 25 30 17 10 8 14 20 16 40 48 36 34 56 26 41 1986 74 73 86 83 94 85 93 96 98 89 97 72 81 93 81 80 94 98 79 83 92 85 64 1987 47 50 43 43 46 16 57 49 53 50 64 36 48 73 49 51 54 92 62 56 38 60 24 1988 31 43 58 59 56 54 73 85 76 49 76 48 26 58 46 34 56 60 39 61 72 36 47 1989 2 3 6 7 6 4 7 8 10 12 8 15 13 18 12 19 22 25 25 20 10 21 9 1990 1 2 5 2 3 3 2 3 3 5 3 11 6 2 2 2 5 2 3 1 2 2 3 1991 33 28 66 63 74 48 15 35 37 50 21 28 34 31 37 23 23 18 43 32 60 42 74 1992 2 2 2 2 4 3 4 3 2 2 2 2 1 1 2 1 2 4 6 2 5 1 9 1993 2.2 4 3 3 4 2 3 3 3 4 5 2 4 3 2 4 2 2 8 1 2 2 4 1994 18 27 25 52 45 28 26 46 51 66 75 51 54 25 47 56 52 48 50 32 74 75 48 1995 38 19 12 21 22 16 36 31 35 33 18 14 13 13 23 17 42 23 58 39 58 34 50 1996 71 63 58 84 56 79 75 47 71 77 82 54 78 60 56 49 64 28 37 50 69 92 78 1997 13 23 20 19 20 21 27 27 19 26 47 49 20 13 15 12 27 30 62 32 29 27 44 1998 65 56 40 45 40 40 49 31 28 24 43 45 21 12 22 10 10 8 15 11 26 11 23 1999 12 33 23 25 18 15 44 38 56 46 48 86 36 23 39 24 39 15 31 53 47 37 48 2000 22 34 35 24 32 28 49 32 48 27 63 43 32 32 53 34 64 33 72 86 83 85 92 2001 39 81 81 82 81 69 72 66 63 81 79 79 84 62 85 60 60 44 44 71 57 88 44 2002 8 17 22 5 9 20 9 9 7 6 13 13 10 4 7 4 4 2 8 6 12 5 6 2003 48 62 64 52 60 68 59 60 68 55 65 63 54 41 72 38 46 22 68 81 90 93 93 2004 43 38 24 44 38 42 68 55 50 59 73 48 36 48 71 32 68 7 89 75 83 53 60 2005 55 76 58 67 70 68 73 75 79 86 92 87 93 26 94 49 66 27 74 79 95 99 87 2006 59 64 68 38 55 53 73 70 78 69 80 74 81 34 61 36 70 54 91 65 79 84 52 2007 38 56 68 63 57 58 39 27 31 61 70 81 71 40 62 32 31 19 35 17 43 52 68 2008 16 16 40 20 15 32 8 15 20 15 22 39 26 10 13 8 7 11 2 2 4 3 3 2009 96 89 100 96 95 94 81 78 88 80 93 97 99 95 96 85 79 90 71 84 81 100 94 2010 100 89 100 97 98 100 91 98 97 97 100 100 100 99 100 95 97 99 86 81 68 100 62 <2 - екстремно сушно 2-9 - врло сушно 9-25 - сушно 25-75 - нормално >98 - екстремно кишно 91-98 - врло кишно 75-91 -кишно Да би проверили да ли је дошло до повећања или пак смањења варијабилности падавина, прорачунат је тренд Cv за 30-годишње периоде с помаком од једне године и испитана његова значајност. Прорачуни су показали да једино у Рожајама није дошло до промене варијабилности зимских сума падавина. На свим осталим станицама, тренд има позитивну вредност, што значи да се варијабилност укупних падавина у овом годишњем добу повећала током посматраног 60-годишњег периода. Највећи тренд пораста варијабилности падавина добијен је за Плав, 0,007 по кораку +1. То знчи да се у овом месту током клизних 30-годишњих периода варијабилност зимских сума падавина повећавала за 0,7% (табела 2.2). Велика разлика у варијабилности зимских сума падавина између Рожаја и Плава, два места која се налазе на релативно малом међусобном растојању, највероватније је последица режима падавина. Рожаје имају типичан континентални, а у Плаву преовладава медитерански режим, али је и утицај континенталности присутан. Ово преплитање утицаја мора и копна на режим падавина у Плаву, условљено орографијом, могло би да буде узрок веће 41 варијабилности падавина у овом месту него у Рожајама. Важно је истаћи да је тренд повећања варијабилности, осим у Рожајама, на свим осталим станицама значајан на различитим нивоима ризика прихватања хипотезе. Ако отопљавање, односно доминација антропогеног ефекта стаклене баште, заиста има утицаја на падавинске прилике, по моделима IPCC је за очекивати повећање варијабилности падавина. Међутим, у последњих 12 покретних временских серија (1970/1999, 1971/2000,...1981/2010), готово на свим станицама је присутан тренд смањења варијабилности зимских сума падавина. У овом периоду (1970-2010) је једино у Пљевљима и даље присутан тренд пораста варијабилности падавина, али статистички безначајан. У Никшићу и Плаву (местима где је у периоду 1951-2010. присутан највећи тренд пораста варијабилности падавина), у периоду 1970-2010. тренд Cv падавина за клизне 30-годишње периоде, раван је нули до четврте децимале. На осталих 20 станица тренд је негативан, а на 8 је и значајан (Подгорица, Вирпазар, Голубовци, Даниловград, Колашин, Бијело Поље, Бар и Крстац). Табела 2.2. Тренд коефицијента варијације (Cv) зимских сума падавина за 30-годишње периоде с кораком од једне године у периоду 1951-2010. и 1970-2010. према Сеновом методу и МК тесту Метеоролошка Период 1951-2010 Период 1970-2010 станица Q (Cv30+1) Значајност Q (Cv30+1 у %) Значајност Улцињ 0,004 ** -0,001 Не Бар 0,003 * -0,005 ** Будва 0,003 ** -0,001 Не Тиват 0,003 *** -0,001 Не Котор 0,003 ** -0,002 Не Х.Нови 0,004 *** -0,004 Не Вирпазар 0,003 ** -0,004 * Голубовци 0,003 *** -0,005 * Подгорица 0,003 *** -0,003 + Даниловград 0,001 * -0,005 * Цетиње 0,003 *** -0,003 Не Црквице 0,002 * -0,005 Не Грахово 0,003 *** -0,003 Не Велимље 0,004 *** -0,003 Не Никшић 0,003 ** 0,000 Не Крстац 0,003 *** -0,006 ** Колашин 0,003 *** -0,006 * Плав 0,007 *** 0,000 Не Рожаје 0,000 Не -0,001 Не Беране 0,003 ** -0,001 Не Б.Поље 0,002 + -0,002 * Жабљак 0,004 *** -0,001 Не Пљевља 0,001 * 0,002 Не Значајност тренда на нивоу: *** - α = 0,001, ** α = 0,01,* α = 0,05 и + α = 0,1. Резултати колебања зимских сума падавина на територији Црне Горе, на основу Cv, у складу су са теоријом IPCC када се посматра цео период (1951-2010). 42 Међутим, у периоду 1970-2010., тренд варијабилности падавина је готово на свим станицама негативан, што није у складу са концептом IPCC, који предвиђа опште повећање варијабилности овог метеоролошког елемента. На основу ове анлизе могло би се закључити да разлоге тренда промена варијабилности зимских сума падавина, треба тражити у осцилацијама природних фактора. Mеђугодишње осцилације не могу показати да ли је у посматраном периоду дошло до повећања или смањења падавина. Према једначини најмањих квадрата, тренд има позитивну вредност у Бијелом Пољу, на Цетињу и Жабљаку, а износи до занемарљивих 3,2 mm/10 година или до 0,8% по декади. На осталим станицама (20 од 23) је дошло до смањења зимских сума падавина у периоду 1951-2010. Највеће и значајно (95% ниво поверења) смањење падавина добијено је за Крстац, 36,5 mm по декади, што чини 6,0% нормале на 10 година, док је на осталим станицама негативна вредност тренда мања и безначајна (табела 2.3). Табела 2.3. Тренд зимских сума падавина на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. по једначини најмањих квадрата (L) и Сеновом методу (Q) и његова значајност према t и МК тесту Метеоролошка Метод најмањих квадрата и t-тест Сенов метод и Z-тест станица L (mm/10г) L (%/10г) Значај Q (mm/10г) Q (%/10г) Значај Улцињ -16.0 -3.6 Не -22.2 -4.9 + Бар -13.3 -2.8 Не -12.1 -2.5 Не Будва -18.5 -4.0 Не -22.0 -4.8 + Тиват -14.3 -2.7 Не -11.4 -2.2 Не Котор -16.5 -2.6 Не -18.7 -3.0 Не Х.Нови -15.4 -2.3 Не -19.9 -3.0 Не Вирпазар -20.3 -2.2 Не -14.7 -1.6 Не Голубовци -10.4 -2.0 Не -9.4 -1.8 Не Подгорица -9.5 -1.6 Не -10.0 -1.7 Не Даниловград -9.7 -1.2 Не -7.5 -1.0 Не Цетиње 1.7 0.1 Не 8.9 0.7 Не Црквице -38.7 -2.3 Не -41.1 -2.4 Не Грахово -27.1 -2.4 Не -47.4 -4.3 Не Велимље -18.9 -3.6 Не -26.4 -5.1 Не Никшић -14.0 -2.2 Не -18.3 -2.8 Не Крстац -36.5 -6.0 * -40.3 -6.6 * Колашин -13.1 -1.8 Не -12.2 -1.7 Не Плав -11.2 -3.4 Не -13.7 -4.2 Не Рожаје -0.8 -0.4 Не 2.5 1.2 Не Беране -4.7 -1.9 Не -1.5 -0.6 Не Б.Поље 0.7 0.3 Не 3.8 1.6 Не Жабљак 3.2 0.8 Не 1.2 0.3 Не Пљевља -1.4 -0.8 Не 0.6 0.3 Не Број станица са +/- трендом 3/20 5/18 Значајност тренда на ниво: * α = 0,05 и + α = 0,10. По Сеновом методу и МК тесту, осим у Бијелом Пољу, на Цетињу и Жабљаку, тренд има позитивну вредност и у Пљевљима и Рожајама, али је, такође, безначајан. На осталих 18 станица тренд има негативну вредност, а једино је у Крстацу, Улцињу и Будви дошло до значајног смањења зимских сума. Дакле, у 43 периоду 1951-2010., како је већ поменуто, зимске суме падавина показују тенденцију смањења готово на целој територији Црне Горе, али треба истаћи да се ради о малим променама, које се крећу у распону од -6,6% до 1,6% нормале по декади и које су на 20 од 23 станице статистички безначајне. Резултати тренд анализе су показали да постоји разлика у интензитету, а некада и знаку промена. Примера ради, уочљива је разлика у знаку и интензитету тренда између Плава и Рожаја. Ова два места, која се налазе на релативно малом растојању, деле високи планински венци - Жљеб (2381 m), Хајла (2043 m), Мокра планина, Виситор (2211 m). Тако да при доминацији источних и североисточних ваздушних струја у склопу циклонске циркулације, Рожаје су на наветреоној страни и богатије падавина него Плав. Са друге стране, при доминацији ваздушних маса са југа и југозапада, више падавина се излучује у Плаву, јер су Рожаје тада у заветрини. Дакле, са високим степеном сигурности се може тврдити да су промене падавина у вези са променом циркулације атмосфере, односно учесталости ваздушних маса у одређеним периодима. 2.2.2. Колебање и тренд пролећних сума падавина Ради очигледности, расподела перцентила пролећних сума падавина приказана је методом боја (табела 2.4), као и за остале сезоне. На овај начин се јасно уочава доминација сушних пролећа током првих 7 година посматраног периода, а посебно је изразита 1952. и 1955. У овом периоду (1951-1957) је једино пролеће 1954. године било влажно до екстремно влажно у већем делу Црне Горе. Током 1958, 1970. и 1978. су пролећне суме падавина на свим станицама биле изнад просека, а у већем делу Црне Горе и 1961. и 1964. После 1980. године, следи 15-годишњи период током којег се не уочавају већа међугодишња колебања пролећних сума падавина. Пролеће 1996. године је на већини станица било влажно до екстремно влажно, а након тога следи сушни период, кога прекида 2004. година. Ако антропогени ефекат стаклене баште заиста има утицаја на падавинске прилке, онда је за очекивати да се уочи одређени сигнал, без обзира на променљивост овог елемента. Међутим, у посматраном 60-годишњем периоду се не уочава никаква законитост у погледу промене пролећних сума падавина. То јасно потврђује и чињеница да је најсушнија декада на територији Црне Горе била прва (1951-1960), а највлажнија друга и трећа (1961-1970. и 1971-1980). 44 Табела 2.4. Класификација пролећних сума падавина на основу перцентила на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. (вредност у пољу означава перцентил, а боја класу) УЛ БР БУ ТВ КО ХН ВИ ГО ПГ ДГ ЦТ ЦР ГР ВЕ НК КР КЛ ПЛ РО БЕ БП ЖА ПЉ 1951 63 58 95 72 74 70 56 53 56 52 82 83 65 61 62 54 61 72 78 78 79 65 68 1952 4 4 11 1 1 1 2 1 1 2 2 1 6 1 5 1 8 9 15 98 9 6 9 1953 1 9 12 15 14 13 3 4 3 5 13 15 22 5 12 21 5 2 6 5 3 16 5 1954 81 82 87 96 97 94 89 86 90 84 80 100 97 74 90 89 50 31 43 34 38 95 56 1955 5 7 3 1 1 2 4 2 2 2 3 5 4 0 3 0 4 8 8 5 5 1 16 1956 28 30 6 14 15 15 8 11 10 11 7 5 6 3 14 18 16 22 29 32 23 16 40 1957 78 72 10 23 18 16 25 16 15 8 7 14 17 23 8 5 10 19 46 18 38 10 77 1958 99 95 99 99 100 99 97 95 97 91 76 86 88 79 83 62 73 96 97 99 98 83 98 1959 31 28 42 56 69 60 24 27 27 43 22 76 48 36 22 41 30 12 20 4 13 49 29 1960 76 65 93 92 99 98 68 62 65 33 27 52 20 21 49 21 23 43 43 66 39 43 47 1961 55 34 33 17 52 45 9 18 18 11 8 15 11 10 14 23 10 48 81 66 77 29 64 1962 98 91 99 97 92 91 99 98 99 95 99 99 98 70 91 35 97 99 98 98 99 29 97 1963 44 45 60 52 83 77 18 12 11 14 34 23 24 25 22 22 18 8 17 6 11 9 8 1964 98 99 88 88 82 80 90 82 86 60 79 53 44 58 53 32 52 64 82 74 81 74 88 1965 78 62 78 70 65 63 81 70 73 78 40 73 80 73 86 80 70 98 88 85 88 45 69 1966 20 25 42 28 21 19 28 39 41 39 18 17 21 31 12 79 24 59 50 65 46 74 92 1967 31 32 16 18 12 13 58 33 33 30 27 51 40 12 41 18 58 32 33 52 30 85 84 1968 12 16 15 9 5 6 17 12 11 21 17 18 17 24 31 32 5 1 3 7 2 10 7 1969 82 75 94 93 31 31 82 68 71 70 86 55 33 26 24 51 19 4 7 7 4 4 6 1970 85 80 54 84 96 94 92 89 92 99 61 98 99 92 99 92 99 73 56 97 91 94 85 1971 82 48 49 52 63 62 48 51 37 53 50 41 59 77 7 68 11 61 32 22 50 72 51 1972 21 25 19 11 13 14 8 8 7 13 31 17 20 34 35 60 8 16 7 9 15 13 12 1973 43 29 15 9 10 11 10 9 8 11 4 11 14 20 14 14 11 40 61 43 54 32 61 1974 89 84 92 95 81 75 57 52 54 47 46 38 46 83 49 95 55 25 60 40 63 40 40 1975 21 22 18 35 30 30 19 21 20 26 43 42 69 40 51 48 50 19 41 20 19 89 37 1976 57 49 36 57 56 53 61 68 71 73 49 35 42 23 64 36 56 35 44 60 56 62 84 1977 15 39 25 24 27 52 53 37 38 39 31 76 63 20 56 18 63 69 21 79 63 51 54 1978 98 100 99 98 99 100 96 99 97 98 99 98 98 100 100 100 98 56 91 78 79 100 93 1979 37 41 69 76 83 66 42 58 78 74 95 96 86 78 89 53 86 46 18 59 56 95 76 1980 61 56 54 93 95 93 82 78 79 69 74 62 81 78 64 85 83 72 60 76 83 48 35 1981 49 38 54 34 50 44 77 82 70 37 55 10 14 30 29 49 56 96 66 81 47 24 22 1982 16 25 21 25 26 49 30 26 21 65 30 21 15 4 17 5 31 25 94 16 14 24 21 1983 7 11 9 12 11 29 7 10 10 9 10 10 11 26 10 16 30 28 4 4 12 39 3 1984 13 26 27 39 51 22 22 38 33 43 41 38 58 70 55 57 66 38 67 50 19 87 63 1985 51 23 17 28 22 48 21 23 22 17 25 41 35 62 34 48 41 67 35 80 51 17 27 1986 11 19 56 37 37 29 28 14 24 8 53 79 53 68 49 53 68 74 18 21 20 49 10 1987 41 59 74 44 60 79 58 76 75 69 61 60 74 63 74 53 55 35 75 41 71 40 79 1988 25 40 59 47 43 23 86 91 87 92 80 70 50 57 77 55 58 71 45 31 59 23 66 1989 44 51 13 19 25 10 48 42 59 49 41 24 19 45 50 20 43 75 94 67 88 44 47 1990 59 35 40 46 28 39 32 50 42 36 38 53 43 44 29 27 33 59 51 79 68 44 37 1991 72 29 23 32 43 31 31 30 35 33 9 40 53 55 27 41 38 52 49 67 60 74 57 1992 31 26 16 35 44 31 17 21 43 42 19 67 44 10 35 23 31 7 17 11 32 34 26 1993 62 38 14 27 31 36 36 36 56 35 16 7 11 5 22 12 14 7 45 27 19 23 46 1994 30 26 9 27 38 17 33 50 57 59 52 14 76 28 65 62 72 36 34 84 94 68 78 1995 85 73 34 65 90 55 78 87 90 70 79 22 65 77 54 55 93 82 94 95 86 66 77 1996 90 95 68 99 100 99 96 94 95 92 87 48 70 70 84 58 61 55 100 83 89 52 78 1997 11 25 13 10 24 17 21 16 17 23 11 13 17 8 18 10 39 13 88 92 86 71 75 1998 53 61 18 47 45 29 24 26 33 22 18 20 17 18 33 16 48 11 62 77 46 78 44 1999 30 36 26 19 16 20 21 13 13 21 17 20 28 29 23 13 33 58 67 57 42 17 36 2000 10 22 5 3 6 5 13 4 7 11 10 12 20 2 23 3 10 6 5 11 9 26 15 2001 92 76 88 62 57 67 72 65 55 71 69 53 47 56 42 22 69 17 57 53 64 72 69 2002 31 16 18 11 7 19 22 19 13 15 27 35 35 3 26 5 9 2 53 25 24 46 75 2003 4 6 1 1 3 3 4 1 1 3 7 4 3 0 3 0 3 0 10 5 2 4 7 2004 91 85 45 93 97 70 96 96 97 92 90 92 97 93 92 86 97 18 74 73 86 92 45 2005 25 47 36 56 44 28 91 33 51 26 56 39 18 27 32 15 51 22 54 72 92 23 47 2006 41 60 85 84 87 91 60 80 69 54 83 80 63 51 42 99 56 6 64 87 97 53 97 2007 34 28 44 17 17 22 28 16 21 21 19 24 44 16 25 4 11 2 78 31 26 42 48 2008 60 60 78 37 45 51 50 76 73 73 47 75 88 80 82 37 65 21 40 16 18 43 14 2009 46 33 16 7 13 15 19 15 14 9 16 29 31 12 17 22 10 73 52 54 16 17 83 2010 85 35 49 67 62 58 76 69 64 44 60 93 68 100 62 36 63 96 40 65 60 69 36 <2 - екстремно сушно 2-9 - врло сушно 9-25 - сушно 25-75 - нормално >98 - екстремно кишно 91-98 - врло кишно 75-91 -кишно Као последица изражене рашчлањености и вертикалне дисецираности рељефа, пролећне суме падавина варирају у доста широком опсегу. И у овом годишњем добу Пљевља су најсиромашније (просек 177,9 mm), а Црквице најбогатије укупним падавина (1041,8 mm). Апсолутно коебање пролећних количина падавина у Црквицама износи 2015,6 mm. У овом месту су у 50% случајева (30 од 60 година) пролећне суме падавина биле веће од 1000 mm. Интересантно да је и највлажније и најсушније пролеће у Црквицама регистровано почетком посматраног периода, 1954. односно 1952. године. Ова чињеница не иде у прилог тези о очекиваном повећању варијабилности падавина. Штавише, у последњој декади посматраног периода (2001-2010), међугодишње промене пролећних сума падавина у Црквицама су скоро дупло мање него у првој (1951- 1960). Варијабилност пролећних сума падавина, која је дата у виду Cv за 30- годишње периоде с помаком од једне године, показује тенденцију смањења на 19 45 станица. То другим речима значи да се смањује променљивост пролећних сума падавина у периоду 1951-2010., односно да постоји тенденција стабилизације количине падавина у погледу колебања. При томе, 15 од 19 станица бележи значајан тренд смањења варијабилности. Највеће смањење варијабилности падавина добијено је за Грахово, Никшић, Колашин и Жабљак, 0,004 по кораку +1. У Голубовцима је тренд Cv падавина, за клизне 30-годишње периоде, раван нули до четврте децимале. Позитивну вредност, односно повећање варијабилности пролећних сума падавина, региструју само 3 станице, при чему је у Велимљу и Крстацу статистички значајно на 90% нивоу поверења, а у Рожајама безначајнo (табела 2.5). Табела 2.5. Тренд коефицијента варијације (Cv) пролећних сума падавина за 30-годишње периоде с кораком од једне године у периоду 1951-2010. и 1970-2010. Метеоролошка Период 1951-2010 Период 1970-2010 станица Q (Cv30+1) Значајност Q (Cv30+1) Значајност Улцињ -0,002 *** 0,000 Не Бар -0,002 *** -0,001 Не Будва -0,001 * 0,000 Не Тиват 0,000 Не 0,002 Не Котор -0,001 Не 0,003 + Х.Нови -0,001 Не 0,000 Не Вирпазар -0,002 ** 0,001 + Голубовци 0,000 Не 0,002 + Подгорица -0,002 + 0,003 + Даниловград -0,002 *** 0,001 Не Цетиње -0,002 *** -0,001 Не Црквице -0,002 ** 0,000 Не Грахово -0,004 *** 0,002 Не Велимље 0,001 + 0,002 Не Никшић -0,004 *** -0,001 Не Крстац 0,001 + 0,004 + Колашин -0,004 *** 0,001 Не Плав -0,001 Не 0,012 *** Рожаје 0,001 Не -0,002 * Беране -0,003 *** 0,001 + Б.Поље -0,002 *** 0,006 *** Жабљак -0,004 *** -0,002 Не Пљевља -0,003 *** 0,002 ** Значајност тренда на нивоу: *** - α = 0,001, ** α = 0,01,* α = 0,05 и + α = 0,1. Другачији резултати тренда су добијени за последњих 12 временских серија (1970/1999, 1971/2000,...1981/2010). За разлику од зимских сума падавина, које у овом периоду показују смањење варијабилности готово на целој територији Црне Горе, тренд Cv пролећних количина има позитивну вредност на 14 станица, што је у складу са моделима IPCC, који предвиђају повећање варијабилности, генерално. Оба метода (једначина најмањих квадрата и Сенов метод) показују да се са пролећним сумама падавина ништа посебно не дешава. Тренд је на 15 станица позитивног, а на 8 негативног знака по једначини најмањих квадрата, односно на 14 станица се пролећне суме повећавају, а на 9 смањују по Сеновом методу, али су 46 те промене безначајне. По методу најмањих квадрата, тренд промена се креће у интервалу од -3,8% (Будва) до 2,7% (Рожаје) по декади. Тај опсег је нешто мањи по Сеновом методу, ± 2,6% по декади (табела 2.6). Табела 2.6. Тренд пролећних сума падавина на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. по једначини најмањих квадрата (L) и Сеновом методу (Q) и његова значајност према t и МК тесту Метеоролошка Метод најмањих квадрата и t-тест Сенов метод и Z-тест станица L (mm/10г) L (%/10г) Значај Q (mm/10г) Q (%/10г) Значај Улцињ -3,0 -1,0 Не -1,0 -0,3 Не Бар -5,7 -1,7 Не -4,1 -1,2 Не Будва -13,7 -3,8 Не -9,3 -2,6 Не Тиват -8,5 -2,2 Не -8,3 -2,1 Не Котор -6,4 -1,5 Не -8,3 -2,0 Не Х.Нови -9,1 -2,0 Не -10,9 -2,4 Не Вирпазар 6,4 1,2 Не 6,0 1,1 Не Голубовци 3,9 1,1 Не 4,9 1,4 Не Подгорица 4,8 1,2 Не 7,5 1,9 Не Даниловград 4,1 0,8 Не 3,9 0,8 Не Цетиње 9,1 1,2 Не 13,7 1,7 Не Црквице -8,7 -0,8 Не 2,8 0,3 Не Грахово 5,0 0,7 Не 13,0 1,9 Не Велимље 5,7 1,5 Не 3,3 0,9 Не Никшић 4,1 0,9 Не 8,8 1,9 Не Крстац -4,8 -1,1 Ne -7,0 -1,6 Не Колашин 11,5 2,3 Не 11,9 2,3 Не Плав -5,5 -2,1 Не -3,4 -1,3 Не Рожаје 6,1 2,7 Не 5,8 2,6 Не Беране 1,3 0,6 Не 3,2 1,5 Не Б.Поље 3,8 1,8 Не 5,6 2,6 Не Жабљак 4,8 1,4 Не 5,6 1,7 Не Пљевља 0,4 0,2 Не -0,2 -0,1 Не Број станица са +/- трендом 15/8 14/9 По моделима IPCC и Европске агенције за заштиту животне средине, Панонски басен представља прелазно подручје између виших ширина, где се очекује повећање падавина и нижих (Јужна Европа), где се очекује редукција падавина, нарочито у топлијем делу године. Ако предпоставимо да антропогени ефекат стаклене баште има утицаја на падавинске прилке, онда је за очекивати да на територији Црне Горе постоји једноличност у погледу знака тренда, тим пре што се налази прилично јужније од поменуте прелазне зоне. Међутим, поменуто је да постоје разлике у погледу знака и интензитета промена пролећних сума падавина. Ово је још један индикатор који упућује на то да промене циркулације атмосфере имају примарни утицај на падавинске прилике. Анализа је даље показала да се интензитет и знак тренда промена пролећних сума падавина мења у правцу североисток-југозапад. Ово су доминантна висинска струјања изнад ових предела, а она имају далеко већи утицај на падавинске прилике него приземна. Дакле, у посматраном 60-годишњем периоду, на територији Црне Горе се у пролећној сезони не уочава сигнал аридности или хумидности, јер се са акумулираним падавина ништа не дешава. 47 И у овој сезони се уочава разлика у интензитету, а некада и знаку тренда између блиских станица. Ова појава се може објаснити израженом рашчлањеношћу и вертикалном дисецираношћу рељефа, па су нека места у тзв. кишној сенци у односу на окружење, док су пак друга директно на удару влажних ваздушних маса. Орографски ефекат се огледа и у каналисању ваздушних маса, односно промени приземне циркулације ваздуха, а као последица тога могу се јавити и разлике у количини падавина између релативно блиских места. Као пример претходној констатацији могу послужити Улцињ и Бар. При ветру јужних смерова, који је богат воденом паром, често се дешава да у Улцињу падне значајно мање кише него у Бару. На пример, количина падавина за 6.1.2008. и 15.4.2010. у Улцињу је износила 15,8 и 1,5 mm, а у Бару 40,2 и 38,0 mm. Наиме, Улцињско поље је отворено према северу и у оваквим ситуацијама (при тзв. јужини) су услови за падавине много неповољнији изнад овог места него изнад Бара, где се ваздух присилно уздиже уз падине планине Румије. Аутор ове дисертације, на основу вишегодишњег искуства као осматрач на главној метеоролошкој станици у Подгорици и прогностичар у Одељењу анализе и прогнозе времена ХМЗ Црне Горе, наглашава да разлике у временским приликама на овом малом простору нису реткост, посебно када су падавине у питању. 2.2.3. Колебање и тренд летњих сума падавина На основу поменутих извора (IPCC, 2007; JRC, Dankers and Hiederer, 2008), на територији Црне Горе се најзразитије промене (смањење) падавина очекују у летњој сезони, од 20% до преко 40% у односу на нормалу периода 1961-1990. Редукција падавина у овом износу могла би имати озбиљне последице у многим областима човековог живота и рада. Ако се обистине пројекције, то би значило да треба очекивати значајно смањење расположивости воде, хидроенергетског потенцијала, погоршање услова у пољопривреди, туризму итд. У табели 2.7 дата је расподела перцентила за сваку станицу посебно, а добијени резултати су приказани и методом боја, ради очигледности. Другим речима, на основу вредности количине падавина дате су оцене у односу на нормалу периода 1961-1990., односно сврстана поједина лета за сваку годину посебно у посматраном 60-годишњем периоду. Оцена одступања на основу 48 перцентила за дату временску јединицу (дан, месец, сезона...), данас се највише примењују у анализи колебања (препорука WMO) и та једнообразност је неопходна, ради поређења добијених резултата, али и избегавања доношења закључака на основу неких споредних утицаја или субјективних мерила. У циљу детаљнијег уочавања одступања од нормале (просека), у пољима табеле 2.7 дати су и бројеви, тј. вредности перцентила, пре свега због класе нормално. Наиме, ова класа обухвата 50 перцентила (25-75), па се без броја не може добити увид да ли је количина падавина испод или изнад просека. Број у пољу то јасно показује – вредности > 50 означавају да је количина падавина изнад просека и што је број већи то је и позитивно одступање веће, и обратно. Табела 2.7. Класификација летњих сума падавина на основу перцентила на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. (вредност у пољу означава перцентил, а боја класу) УЛ БР БУ ТВ КО ХН ВИ ГО ПГ ДГ ЦТ ЦР ГР ВЕ НК КР КЛ ПЛ РО БЕ БП ЖА ПЉ 1951 12 18 37 22 18 21 24 16 20 16 46 44 33 26 28 40 23 30 13 12 10 19 12 1952 5 5 12 10 9 10 10 3 6 3 10 12 7 3 4 6 26 16 21 82 17 1 6 1953 62 87 70 78 75 77 74 88 80 87 72 86 82 45 49 37 16 51 48 19 47 43 83 1954 24 32 49 13 11 13 18 11 15 12 26 15 19 6 13 14 10 33 11 5 9 7 13 1955 81 96 54 32 32 33 93 88 80 68 37 18 41 59 34 43 74 75 87 85 89 31 76 1956 31 42 45 44 43 44 39 29 30 22 35 27 30 13 31 42 16 4 3 8 2 23 14 1957 24 20 25 31 24 26 15 45 43 22 28 24 41 22 19 34 20 27 36 26 34 13 22 1958 13 10 10 26 19 21 70 75 67 28 29 32 48 14 55 25 22 11 8 15 7 9 9 1959 90 93 71 93 85 83 100 100 99 99 90 82 71 92 96 88 95 81 74 97 77 83 97 1960 12 19 26 33 16 18 25 12 15 12 31 18 21 9 13 10 20 13 8 7 6 15 20 1961 27 43 56 40 17 20 66 71 63 47 35 41 38 48 49 58 28 20 31 11 27 23 16 1962 9 24 32 23 28 30 17 11 14 30 20 31 43 12 16 12 14 18 22 37 18 43 21 1963 44 62 66 82 91 90 92 97 92 71 95 82 82 73 97 79 45 63 59 15 57 43 26 1964 45 42 27 42 33 33 25 32 34 50 48 48 30 76 67 94 49 35 58 67 56 93 88 1965 38 18 33 34 21 24 41 58 52 26 25 16 20 41 25 34 37 87 40 12 39 11 10 1966 42 50 42 34 42 43 27 20 23 26 21 69 23 65 46 61 52 32 46 25 43 26 26 1967 47 50 39 22 22 25 85 78 68 47 38 32 36 43 51 52 55 34 75 72 72 77 81 1968 96 94 99 100 77 74 100 61 99 58 93 92 69 93 75 96 79 37 33 67 32 92 61 1969 96 94 96 92 80 77 76 91 84 99 76 98 100 97 97 99 89 68 58 69 86 96 57 1970 59 69 36 72 72 67 60 79 72 62 39 36 68 44 29 55 30 29 41 43 15 62 18 1971 51 23 26 22 9 11 31 22 24 22 22 8 16 22 10 33 9 35 25 40 48 13 27 1972 100 97 94 89 99 98 86 89 82 83 100 89 57 98 67 99 78 98 91 77 98 82 96 1973 43 36 30 35 22 24 41 47 43 57 39 52 24 39 41 33 65 86 82 55 89 51 57 1974 30 13 11 16 10 11 19 10 14 5 23 7 21 32 28 36 23 28 29 43 30 13 42 1975 23 13 48 84 72 69 33 28 30 76 54 62 70 51 63 29 65 68 96 60 61 73 60 1976 97 100 95 94 98 97 60 95 88 96 88 92 92 93 87 87 71 97 98 99 96 98 99 1977 45 41 52 80 82 93 35 28 31 64 41 88 81 9 48 12 91 83 21 58 72 30 64 1978 14 12 12 12 15 19 29 27 21 28 19 18 23 10 16 9 23 15 5 12 10 17 13 1979 83 86 81 96 97 87 86 98 99 98 88 98 99 95 100 82 99 99 87 91 94 97 77 1980 40 55 53 37 41 40 40 38 26 24 38 22 26 17 17 42 22 30 41 33 23 21 20 1981 12 29 20 13 15 21 51 28 33 13 22 33 35 18 24 25 25 25 29 44 22 34 57 1982 54 36 74 55 70 69 37 60 69 58 54 32 30 66 56 49 51 44 31 75 28 41 42 1983 49 61 49 55 52 94 40 29 32 24 77 56 48 75 34 51 38 68 91 94 81 89 89 1984 15 21 11 30 52 19 14 16 17 20 30 54 56 46 18 21 22 14 13 14 12 23 31 1985 32 43 17 23 21 26 38 26 19 17 17 13 18 17 11 15 47 15 28 34 48 20 26 1986 24 70 35 16 38 27 41 89 69 46 40 25 30 44 43 32 84 51 67 59 70 37 50 1987 81 65 87 51 58 84 36 26 33 54 52 50 32 24 23 22 9 20 15 16 14 14 33 1988 14 14 12 21 23 16 34 16 13 18 19 32 33 12 57 29 20 30 16 22 7 18 9 1989 88 33 85 36 56 41 32 76 76 96 55 70 73 70 94 52 100 85 97 99 93 62 99 1990 13 16 11 12 18 9 13 5 8 13 20 6 13 14 23 14 10 7 9 4 11 28 24 1991 14 29 22 20 28 56 32 6 25 28 70 78 63 33 42 29 53 84 74 37 66 28 33 1992 47 57 61 75 58 59 99 61 40 53 42 50 48 33 44 27 40 43 64 67 67 34 26 1993 10 26 17 23 35 25 15 6 12 16 20 7 8 12 21 11 17 19 32 42 12 11 20 1994 54 22 22 19 17 18 62 58 20 23 32 15 55 17 22 14 68 76 79 91 86 18 39 1995 100 90 55 66 73 66 83 83 75 95 83 98 95 99 82 55 56 49 73 76 42 76 78 1996 24 40 30 48 63 23 17 6 13 44 36 23 95 17 14 8 10 6 11 15 9 6 16 1997 8 10 16 15 17 23 32 18 45 41 14 7 13 23 13 31 14 16 12 9 11 16 10 1998 98 60 31 89 85 88 25 60 76 100 53 46 58 28 74 24 93 22 31 19 65 13 18 1999 51 86 79 31 36 39 61 44 54 59 47 44 36 83 31 69 16 35 56 42 45 33 27 2000 16 40 52 13 9 13 25 19 25 19 28 5 15 9 6 30 10 11 29 15 21 22 20 2001 9 19 13 8 9 7 14 5 10 22 24 10 12 4 10 17 33 31 49 31 8 25 50 2002 83 90 49 94 99 76 58 44 85 67 83 72 70 50 69 72 65 39 67 60 77 42 44 2003 18 18 10 14 10 15 11 15 15 8 14 4 17 14 32 54 13 4 53 26 15 30 24 2004 93 76 75 61 55 83 49 83 59 60 48 33 49 25 36 40 45 20 25 23 52 30 77 2005 58 56 57 69 67 79 63 100 64 73 82 30 84 34 59 53 75 40 72 54 82 29 81 2006 100 90 97 86 85 90 90 96 92 77 94 59 34 83 46 49 94 64 64 55 89 85 91 2007 5 13 29 23 19 27 15 25 17 17 11 5 9 6 4 17 14 11 17 7 10 12 25 2008 38 40 30 13 9 19 27 67 58 33 24 4 8 41 24 11 37 19 58 15 45 20 38 2009 95 80 100 95 92 83 35 96 87 81 81 75 85 86 66 64 55 58 77 13 43 71 53 2010 35 18 42 42 23 24 36 27 27 55 52 47 83 27 64 22 12 26 73 19 25 9 8 <2 - екстремно сушно 2-9 - врло сушно 9-25 - сушно 25-75 - нормално >98 - екстремно кишно 91-98 - врло кишно 75-91 - кишно Детаљна анализа поменуте табеле је показала да су у првој половини посматраног периода колебања била већа него у другој, односно да количине падавина у последње три деценије постају уједначеније на већини станица, као и то да нема ни говора о аридизацији Црне Горе ни у летњој сезони. Дакле, ова 49 анализа је показала да сумње како ће отопљавање повећати честину екстремности, пре свега у правцу сушности, како истиче IPCC, не стоје. Када су у питању колебања, да се са летњим сумама падавина ништа посебно не дешава потврђује и чињеница да је готово на свим станицама приближно исти број са позитивним и негативним одступањима укупних падавина у односу на нормалу. Просечна разлика се креће око 5, али у корист позитивних одступања (суфицит падавина). Учешће летњих падавина у укупној годишњој суми је мало у већем делу Црне Горе. Углавном су то падавине конвективног порекла, некада праћене и локалним краткотрајним пљуском са грмљавином. На крајњем северу и североистоку земље значајан удео имају и фронталне падавине, као последица циклонских активности. Приморска места су лети најсиромашнија падавина. У Улцињу се током три летња месеца излучи просечно 125,2 mm воденог талога, што чини свега 10% годишње суме. И у осталим местима на приморју, као и у централном делу Црне Горе, летње падавине учествују од 7% до 12% у годишњој суми. Црквице су и лети најбогатије падавина у Црној Гори, око 315 mm, али је то свега 7% годишњег просека. У северним и североисточним крајевима Црне Горе, удео летњих падавина у годишњој суми је већи: на Жабљаку 17%, у Плаву 18%, Беранама 20%, Бијелом Пољу 21%, Рожајама 26% и Пљевљима 27%. Да би проверили да ли се варијабилност повећава или пак смањује, применили смо исту статистику као и за претходне две сезоне, односно прорачунали тренд коефицијента варијације за 30-годишње периоде с помаком од једне године. Да би се избегли бројеви са више децимала и стекао реалнији увид у промене, тренд је прорачунат у % по кораку +1, а не у апсолутним вредностима. Утврђено је да између блиских места постоје разлике у интензитету, али и знаку тренда. Примера ради, у Улцињу се варијабилност падавина повећава (0,56% по кораку +1), док је у Бару тренд Cv, за клизне 30-годишње периоде, негативан (- 0,26%), што значи да се колебање летњих сума падавина у овом месту смањује. Да отопљавање нема утицаја на варијабилност падавина, посебно када је у питању летња сезона, потврђује чињеница да је тренд овог показатеља колебања негативног знака на 11 станица, а позитивног на 12 (табела 2.8). Слични резултати су добије и за последњих 12 покретних временских серија (1970/1999, 1971/2000... 1981/2010). С тим што је у овом периоду (1970- 50 2010) тренд коефицијента варијације за клизне 30-годишњаке негативан на 15 станица, што значи да се у већем делу Црне Горе смањује варијабилност летњих сума падавина, а по моделима IPCC требало би очекивати супротно, генерално. Другим речима, осим са циркулуцијом ваздуха, варијабилност летњих сума падавина је у вези и са локалном конвекцијом и орографијом. Табела 2.8. Тренд коефицијента варијације летњих сума падавина за 30-годишње периоде с кораком од једне године у периоду 1951-2010. и 1970-2010. Метеоролошка Период 1951-2010 Период 1970-2010 станица Q (Cv30+1 у %) Значајност Q (Cv30+1 у %) Значајност Улцињ 0,56 *** 0,51 * Бар -0,26 ** -1,28 ** Будва 0,11 Не 0,14 Не Тиват 0,15 *** -0,13 Не Котор -0,14 ** -0,20 Не Х.Нови 0,02 Не -0,54 ** Вирпазар -0,60 *** 0,52 ** Голубовци 0,30 *** 0,48 * Подгорица -0,03 Не -0,10 Не Даниловград 0,02 Не -0,25 * Цетиње -0,34 *** -0,44 Не Црквице 0,37 *** 0,20 Не Грахово -0,01 Не 0,14 Не Велимље 0,11 Не -0,26 Не Никшић 0,02 Не -0,02 Не Крстац -0,47 ** -1,25 *** Колашин 0,30 *** 0,07 Не Плав 0,14 + -0,13 Не Рожаје -0,14 * -0,79 *** Беране 0,09 * 0,14 * Б.Поље -0,04 Не -0,24 ** Жабљак -0,24 *** -0,63 *** Пљевља -0,14 *** -0,44 ** Значајност тренда на нивоу: *** - α = 0,001; ** α = 0,01;* α = 0,05 и + α = 0,1. Сува лета су једна од основних климатских карактеристика већег дела Црне Горе. У извештајима IPCC се каже да је у медитеранској Европи аридизација већ присутна у последњих 5-6 декада и да ће се у летњој сезони, по моделима, такав тренд наставити и у будућнсти. Прорачуни тренда летњих сума падавина, у посматраном 60-годишњем периоду, показали су да и у овом случају нема једнообразности у погледу знака тенденције. Према једначини најмањих квадрата, промене се крећу од -7,7% (Вирпазар) до 4,5% (Улцињ) по декади, а по Сеновом методу од -3,5% (Вирпазар) до 3,6% (Рожаје) по декади, у односу на нормалу периода 1961-1990. Међутим, тренд промена летњих количина падавина је безначајан на свим посматраним станицама. То су потврдили и Студентов и Мен-Кендалов тест (табела 2.9). Анализа тренда летњих сума падавина на територији Црне Горе је у потпуности показала просторну варијабилност овог елемета. Лети се, као 51 последица локалне нестабилности, јављају и конвективне падавине, па је највероватније то и главни разлог што се код појединих блиских станица уочава разлика у знаку и интензитету тренда. Табела 2.9. Тренд летњих сума падавина на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. по једначини најмањих квадрата (L) и Сеновом методу (Q) и његова значајност према t и МК тесту Метеоролошка Метод најмањих квадрата и t-тест Сенов метод и Z-тест станица L (mm/10г) L (%/10г) Значај Q (mm/10г) Q (%/10г) Значај Улцињ 5,7 4,5 Не 3,4 2,7 Не Бар 0,2 0,2 Не 1,2 0,8 Не Будва 2,7 1,7 Не 0,0 0,1 Не Тиват -0,2 -0,1 Не -1,9 -1,1 Не Котор 4,5 2,2 Не 3,3 1,6 Не Х.Нови 3,7 1,9 Не 2,3 1,2 Не Вирпазар -18,1 -7,7 Не -8,2 -3,5 Не Голубовци -0,9 -0,6 Не -1,5 -0,9 Не Подгорица -3,4 -2,0 Не -2,3 -1,4 Не Даниловград 4,2 2,0 Не 4,7 2,2 Не Цетиње 1,1 0,4 Не 2,8 1,0 Не Црквице -13,8 -3,9 Не -11,9 -3,4 Не Грахово 0,5 0,2 Не 0,6 0,2 Не Велимље -1,9 -0,9 Не -1,5 -0,7 Не Никшић -3,8 -1,6 Не -1,9 -0,8 Не Крстац -9,7 -4,0 Не -7,2 -3,0 Не Колашин 2,2 0,8 Не 1,8 0,7 Не Плав -6,0 -3,0 Не -4,6 -2,3 Не Рожаје 7,8 3,2 Не 8,7 3,6 Не Беране -2,7 -1,4 Не -1,5 -0,8 Не Б.Поље 2,7 1,3 Не 2,5 1,2 Не Жабљак -2,3 -0,9 Не -1,3 -0,5 Не Пљевља 1,6 0,7 Не 4,7 2,0 Не Број станица са +/- трендом 14/9 12/11 2.2.4. Колебање и тренд јесењих сума падавина Најизразитија колебања јесењих сума падавина регистрована су у првој половини 1950-их година. Након овог 5-годишњег периода не уочава се ниједан други, ни краћи ни дужи, са овако изразитим колебањима јесењих сума. У последњој декади посматраног 60-годишњег периода, дакле од 2001. до 2010. године, ни на једној станици јесен није оцењена као екстремно сушна (табела 2.10). Године 2006. и 2008. су јесење суме падавина биле испод просека, а 2003, 2009. и 2010. изнад просека, углавном. Ипак, у овом 10-годишњем периоду су у највећем броју слачајева укупне падавине биле у границама нормале. Дакле, претходна анализа је показала две битне чињенице. Прво, у већем делу Црне Горе најизразитија колебања јесењих сума падавина регистрована су почетком посматраног периода, а у условима отопљавања, односно доминације антропогеног ефекта стаклне баште, по меделима IPCC требало би очекивати 52 повећање честина у екстремним класама, посебно сушним. Друго, у декади 2001- 2010. није било екстремно сушних јесени, док је током три године (2003, 2009. и 2010) у већем делу Црне Горе оцењена као кишна до екстремно кишна. То значи да се очекивана сушност ни у овом годишњем добу не уочава, напротив. Табела 2.10. Класификација јесењих сума падавина на основу перцентила на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. (вредност у пољу означава перцентил, а боја класу) Станица УЛ БР БУ ТВ КО ХН ВИ ГО ПГ ДГ ЦТ ЦР ГР ВЕ НК КР КЛ ПЛ РО БЕ БП ЖА ПЉ 1951 36 57 96 100 100 100 39 36 37 30 66 61 53 51 54 63 18 20 23 25 27 56 46 1952 52 72 83 94 95 95 76 91 93 91 97 99 85 84 86 88 99 73 64 97 65 87 64 1953 14 9 4 2 1 1 1 1 1 0 1 1 1 1 1 1 1 3 1 2 3 1 2 1954 21 17 32 39 38 37 14 12 12 10 25 23 11 7 9 8 11 58 70 71 70 10 87 1955 75 96 100 82 86 82 97 99 99 87 87 72 48 77 70 69 88 86 96 100 95 75 92 1956 63 41 37 20 18 17 46 38 44 49 63 36 32 26 25 27 35 35 32 48 37 24 7 1957 62 59 46 64 75 74 59 56 57 15 31 51 22 20 17 21 22 33 21 41 26 18 21 1958 34 66 69 74 87 86 50 52 56 25 65 63 59 39 32 48 20 37 21 34 25 16 48 1959 31 38 20 10 22 20 10 8 8 8 12 24 12 19 14 19 12 36 35 34 38 14 21 1960 97 99 96 68 61 58 94 93 94 92 91 68 48 73 87 73 89 76 75 84 76 84 49 1961 16 23 65 78 78 78 47 38 43 40 50 77 73 80 45 82 35 23 23 32 27 70 22 1962 100 98 86 86 87 86 60 68 74 50 89 68 54 50 51 66 50 54 31 46 35 87 48 1963 6 6 27 23 59 51 14 9 9 52 14 62 69 30 56 24 27 16 13 9 17 12 17 1964 59 35 65 42 36 34 35 35 36 68 29 77 93 81 73 93 51 51 64 55 63 73 64 1965 20 16 21 14 18 15 34 19 21 21 17 21 10 23 31 24 31 11 13 23 16 23 6 1966 83 85 99 100 85 85 95 99 100 90 92 88 68 77 94 86 87 73 58 93 61 67 76 1967 59 63 53 38 70 64 25 35 35 20 28 35 32 10 11 10 9 12 7 10 10 8 10 1968 28 27 51 75 81 78 28 31 33 37 85 51 48 49 42 52 22 35 34 31 36 90 70 1969 9 8 11 9 9 7 17 19 20 23 5 20 22 13 23 15 44 17 15 16 17 28 11 1970 22 17 5 18 3 3 26 19 21 9 5 26 16 13 9 33 33 36 38 47 30 67 44 1971 63 35 79 46 29 26 49 52 53 51 38 47 74 78 50 72 53 81 55 55 73 63 88 1972 37 57 39 30 39 32 46 48 48 37 88 29 31 40 44 39 67 76 95 93 90 41 68 1973 58 47 40 27 24 19 55 62 63 20 62 12 3 5 11 8 60 27 81 61 32 4 15 1974 96 96 99 100 99 98 99 99 99 99 98 96 86 98 100 97 100 100 92 96 100 98 97 1975 87 52 64 34 52 52 81 51 52 42 35 30 61 63 70 51 41 41 74 65 38 52 51 1976 78 87 65 71 83 82 45 42 44 58 69 93 80 72 68 70 39 30 29 33 28 84 35 1977 37 62 26 26 31 44 40 34 36 56 71 45 40 76 54 77 58 60 56 56 59 69 81 1978 30 20 23 64 55 53 23 36 35 58 29 46 46 38 47 52 31 25 72 40 41 44 63 1979 93 84 61 57 61 51 93 91 86 89 86 96 94 87 89 91 91 81 99 92 90 78 92 1980 71 88 69 77 81 74 99 97 96 98 91 96 97 91 91 98 98 85 88 96 89 97 92 1981 70 20 19 15 16 17 16 63 57 51 15 14 22 20 21 15 29 63 85 50 48 20 43 1982 23 47 46 62 98 97 40 24 36 28 30 46 56 51 24 24 17 36 4 7 10 22 6 1983 16 16 12 21 16 22 13 9 7 3 13 3 4 9 6 9 7 17 48 25 25 9 26 1984 25 59 85 73 52 32 77 90 83 92 68 74 56 88 91 71 81 55 18 27 62 75 82 1985 69 60 77 46 39 72 72 74 79 75 66 65 83 81 81 65 95 94 73 93 97 29 94 1986 7 5 5 5 4 2 6 9 5 2 4 5 4 2 6 4 3 8 8 5 12 3 4 1987 40 38 56 58 70 66 56 45 28 43 75 52 71 79 37 44 30 37 33 22 38 57 59 1988 38 44 47 39 25 31 68 38 45 52 34 5 12 19 26 15 55 73 81 74 67 41 31 1989 56 73 21 41 29 81 27 35 26 51 38 45 36 66 62 49 65 63 73 83 88 53 75 1990 50 97 39 45 51 44 25 42 50 64 75 65 76 28 47 41 31 45 27 24 22 39 37 1991 75 72 59 41 41 18 93 94 90 96 100 3 99 91 90 98 62 84 54 70 75 87 57 1992 36 36 21 40 19 6 80 63 90 86 64 76 72 46 76 20 100 91 64 87 98 78 47 1993 76 74 35 94 76 62 65 80 91 85 82 79 79 33 51 42 45 73 60 51 40 44 24 1994 9 8 7 6 2 2 10 22 21 23 15 3 5 1 37 3 37 20 17 14 34 4 7 1995 21 49 27 41 27 20 41 24 20 14 22 17 10 21 9 6 24 31 28 30 22 6 20 1996 96 99 93 90 97 90 98 86 98 90 100 99 95 78 93 88 95 99 97 98 99 87 95 1997 17 28 18 23 33 33 39 24 39 11 34 30 20 19 19 22 23 26 29 37 34 40 26 1998 91 93 66 97 96 82 91 94 93 82 87 85 91 81 71 84 81 41 100 93 91 90 83 1999 20 13 24 7 11 5 16 16 8 6 17 4 14 32 17 29 33 50 65 61 48 50 74 2000 57 39 53 28 27 77 33 77 91 86 64 55 62 40 57 73 90 40 65 90 51 71 37 2001 11 26 29 12 37 19 43 65 69 69 64 39 39 24 61 46 85 26 56 63 86 52 74 2002 67 77 36 53 52 57 75 66 48 51 74 90 70 57 51 59 77 42 73 58 63 63 86 2003 85 87 45 81 73 64 99 95 95 97 98 100 88 91 95 67 97 62 62 79 83 93 22 2004 41 56 47 39 20 42 74 52 52 19 35 29 37 42 35 15 43 20 75 37 87 63 84 2005 62 46 59 43 43 49 42 64 78 70 45 37 50 28 63 22 82 25 59 56 81 25 63 2006 39 52 21 8 12 2 27 28 19 4 13 3 3 3 10 3 4 9 32 16 16 6 13 2007 36 50 92 63 66 16 52 46 53 40 64 44 45 44 26 46 60 81 98 91 80 93 91 2008 15 7 15 12 7 15 20 22 34 34 19 52 76 22 33 29 50 16 39 39 42 60 44 2009 95 83 92 95 88 92 90 69 78 57 94 82 69 41 55 36 53 87 56 67 56 57 73 2010 92 99 100 99 98 93 62 98 99 94 99 100 99 91 96 99 92 95 61 68 60 96 45 УЛ-Улцињ, БР-Бар, ТВ-Тиват, КО-Котор, ХН-Х.Нови, ВИ-Вирпазар, ГО-Голубовци, ПГ-Подгорица, ДГ-Даниловград, ЦТ-Цетиње, ЦР-Црквице, ГР- Грахово, ВЕ-Велимље, НК-Никшић, КР-Крстац, КЛ-Колашин, ПЛ-Плав, РО-Рожаје, БЕ-Беране, БП-Б.Поље, ЖА-Жабљак, ПЉ-Пљевља <2 - екстремно сушно 2-9 - врло сушно 9-25 - сушно 25-75 - нормално >98 - екстремно кишно 91-98 - врло влажно 75-91 - влажно У већем медитеранском делу Црне Горе, после зиме, јесен је са укупним падавинама најбогатије годишње доба. На крајњем северу и севороистоки земље (Пљевља, Жабљак, Бијело Поље и Беране ) више падавина се излучи током јесени него у три зимска месеца. У просеку, једино Рожаје највише падавина добијају лети, а најмање зими. У јесењој сезони ово место је и најсиромашније падавинама на територији Црне Горе (217,4 mm), док су Црквице просечно најбогатије (1487,3 mm). Наравно, у Црквицама је регистрован и апсолутни максимум јесењих сума падавина у периоду 1951-2010., 3208,0 mm, који је забележен 2010. На основу расположивих података за инструментални период, најмања јесења количина падавина у Црквицама износила је 448,9 mm (1953. год.) 53 Прорачуни тренда варијабилности јесењих сума падавина, за клизне 30- годишње периоде, указују да се у већем делу Црне Горе колебање јесењих сума падавина смањује. У периоду 1951-2010., тренд Cv је негативан на 15, а позитиван на 8 станица. Највеће повећање варијабилности добијено је за Црквице, 0,56%, а смањење у Голубоцима, 0,32% по кораку +1. На 20 станица промене варијабилности су значајне, али се углавном ради о смањењу (таб. 2.11). Табела 2.11. Тренд коефицијента варијације јесењих сума падавина за 30-годишње периоде с кораком +1 у периоду 1951- 2010. и 1970-2010., према Сеновом методу и МК тесту Метеоролошка Период 1951-2010 Период 1970-2010 станица Q (Cv30+1 у %) Значајност Q (Cv30+1 у %) Значајност Улцињ -0,16 ** 0,00 Не Бар -0,15 *** 0,02 Не Будва -0,26 *** -0,17 Не Тиват -0,09 + -0,11 Не Котор 0,12 ** -0,10 Не Х.Нови 0,14 ** 0,10 Не Вирпазар -0,08 *** -0,07 * Голубовци -0,32 *** -0,17 * Подгорица -0,14 *** -0,08 Не Даниловград 0,05 + 0,11 Не Цетиње 0,02 Не 0,28 * Црквице 0,56 *** 0,29 ** Грахово 0,19 *** -0,06 Не Велимље 0,07 Не -0,01 Не Никшић -0,15 *** -0,19 * Крстац 0,18 *** 0,14 Не Колашин -0,04 Не 0,02 Не Плав -0,21 *** -0,20 Не Рожаје -0,19 *** -0,11 * Беране -0,15 *** -0,03 Не Б.Поље -0,20 *** -0,44 ** Жабљак -0,10 ** -0,12 Не Пљевља -0,15 *** -0,05 Не Значајност тренда на нивоу: *** - α = 0,001, ** α = 0,01, * α = 0,05 и + α = 0,1, У периоду 1970-2010., дакле за последњих 12 временских серија (1970/1999, 1971/2000....1981/2010), у Црквицама је повећање варијабилности падавина (0,29%) скоро дупло мање него у целом периоду (0,56%). Значајност тренда варијабилности јесењих сума падавина, у периоду 1970-2010., добијена је за 7 станица, при чему је на 5 негативног, а на 2 позитивног знака. Резултати оба метода (једначина најмањих квадрата и Сенов метод) су потпуно исти у квалитативном смислу. У посматраном 60-годишњем периоду, тренд смањења јесењих сума падавина присутан је само на 5 станица (Будва, Тиват, Котор, Херцег Нови и Крстац), али су те промене, које не прелазе 3,3% нормале по декади, статистички безначајне. На 18 станица тренд има позитиван знак, што значи да се јесење суме падавина повећавају, интензитетом до 5,9% по првом (L), односно до 5,8% по другом (Q) методу по декади у односу на нормалу. 54 Осим у Бијелом Пољу, где је тренд повећања падавина највећи, услове значајности Студентовог и МК теста задовољавају и Рожаје и Колашин. На свим осталим станицама тенденција јесењих сума падавина је безначајна (табела 2.12). Табела 2.12. Тренд јесењих сума падавина на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. по једначини најмањих квадрата (L) и Сеновом методу (Q) и његова значајност према t и Z тесту Метеоролошка Метод најмањих квадрата и t-тест Сенов метод и Z-тест станица L (mm/10г) L (%/10г) Значај Q (mm/10г) Q (%/10г) Значај Улцињ 4,1 1,0 Не 4,4 1,1 Не Бар 7,1 1,7 Не 8,4 2,0 Не Будва -11,0 -2,4 Не -12,5 -2,8 Не Тиват -8,0 -1,6 Не -8,4 -1,7 Не Котор -16,8 -2,8 Не -18,8 -3,2 Не Х.Нови -19,9 -3,3 Не -19,7 -3,3 Не Вирпазар 19,1 2,8 Не 16,1 2,3 Не Голубовци 14,9 2,9 Не 15,3 3,0 Не Подгорица 18,2 3,5 Не 19,9 3,8 Не Даниловград 20,6 2,9 Не 24,5 3,4 Не Цетиње 30,3 3,1 Не 19,1 2,0 Не Црквице 19,5 1,3 Не 5,2 0,4 Не Грахово 42,0 3,8 Не 43,1 3,9 Не Велимље 2,5 0,5 Не 3,2 0,6 Не Никшић 16,1 2,5 Не 14,3 2,2 Не Крстац -0,4 -0,1 Не -6,3 -1,2 Не Колашин 32,2 5,0 + 37,2 5,8 * Плав 7,8 2,8 Не 6,0 2,1 Не Рожаје 11,3 5,4 + 10,4 5,0 + Беране 5,4 2,1 Не 7,3 2,8 Не Б.Поље 15,1 5,9 + 14,8 5,8 * Жабљак 17,7 3,7 Не 21,3 4,4 Не Пљевља 7,3 3,3 Не 7,3 3,3 Не Број станица са +/- трендом 18/5 18/5 Значајност тренда на ниво: * α = 0,05 и + α = 0,10. Дакле, у периоду 1951-2010., уочава се извесни парадокс, а то је смањење јесењих сума падавина у крајевима која су најближа изворима влаге (Медитеран и Атлантик). Од ових крајева, негативан тренд не само да се смањује ка унутрашњости земље, већ и мења знак, па је позитивна врдност све већа ка истоку и североистоку. Слично је уочено и на годишњем нивоу. Анализа је показала да се аридизација и повећање варијабилности падавина у овом годишњем добу не уочава, а требало би очекивати и једно и друго по моделима IPCC. 2.2.5. Колебање и тренд годишњих сума падавина Према расподели перцентила, екстремно сушних година, у посматраном 60- годишњем периоду, није било једино у Грахову и Пљевљима, док се на осталим станицама њихов број кретао од 1 до 7. Екстремно кишних година није било на 3 станице, а у осталим местима њихов број се кретао до 5 (Котор). Врло сушних година било је на свим станица, од 2 у Подгорици до 10 у Велимљу и Плаву. 55 Перцентили показују да је врло кишних година било на свима станица, од 1 у Велимљу до 7 у Вирпазару. Које године су биле са суфицитом, а које са дефицитом укупних падавина, показује табела 2.13. Такође, свака година у периоду од 1951. до 2010. сврстана је у одговарајућу класу, у зависности од количине падавина, односно одступања у односу на нормалу периода 1961-1990. На овај начин се, осим категорисања година по водности, јасно могу уочити сушни и влажни периоди, као и то да ли постоји тенденција екстремности у погледу аридности или пак хумидности. Табела 2.13. Класификација годишњих сума падавина на основу перцентила на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. (вредност у пољу означава перцентил, а боја класу) УЛ БР БУ ТВ КО ХН ВИ ГО ПГ ДГ ЦТ ЦР ГР ВЕ НК КР КЛ ПЛ РО БЕ БП ЖА ПЉ 1951 26 39 98 99 100 99 24 20 20 19 82 79 55 39 51 45 7 4 3 5 5 48 13 1952 4 7 51 31 31 31 43 52 55 55 77 97 83 59 71 67 97 86 74 100 77 64 28 1953 2 3 5 2 1 1 1 1 0 1 2 3 3 0 1 2 0 0 0 0 0 1 4 1954 61 56 76 68 69 66 31 26 29 27 42 80 58 6 26 18 5 51 28 20 40 24 45 1955 41 85 91 38 42 36 93 93 93 67 75 67 51 35 46 39 84 64 89 96 89 43 88 1956 84 60 33 14 12 12 27 19 20 17 18 9 7 3 9 18 7 3 2 17 6 9 5 1957 65 70 37 39 40 36 39 41 42 13 15 32 19 9 8 21 17 9 13 15 16 8 15 1958 69 71 90 88 95 95 90 85 89 69 79 97 93 50 73 59 45 30 16 49 22 35 48 1959 47 48 45 46 60 56 79 42 44 55 37 79 43 61 55 57 37 45 48 61 44 40 70 1960 97 98 99 93 91 91 92 90 92 80 82 79 53 42 82 52 72 71 31 69 46 76 35 1961 18 8 47 22 42 40 13 13 13 8 7 31 17 13 7 30 3 5 15 8 15 29 6 1962 96 89 89 79 75 74 48 57 64 52 85 69 61 17 42 15 52 54 49 71 51 54 63 1963 69 77 90 91 99 98 87 70 75 89 96 95 89 75 96 67 74 60 66 36 64 21 14 1964 79 90 61 53 39 40 44 44 47 66 45 71 92 81 76 84 52 42 74 70 68 81 93 1965 40 28 53 32 30 30 36 28 31 30 20 55 26 26 36 26 40 57 33 26 32 17 8 1966 69 70 97 96 75 71 85 96 97 83 77 72 34 77 76 80 75 82 70 93 71 78 73 1967 43 44 24 17 14 13 53 35 35 21 16 34 40 6 21 21 23 7 12 27 10 32 66 1968 54 54 70 79 52 46 89 43 73 39 84 53 41 63 55 81 25 26 24 58 31 92 72 1969 85 90 97 97 91 89 83 81 85 96 58 89 83 87 85 87 53 19 11 16 34 36 41 1970 67 71 13 79 71 68 79 71 77 86 35 94 94 56 84 93 89 38 52 88 46 97 53 1971 85 49 65 45 24 24 43 40 35 55 31 35 73 75 23 67 17 52 17 25 58 49 65 1972 33 49 45 34 68 57 33 24 22 13 85 38 33 63 35 67 15 48 42 45 73 23 54 1973 73 41 20 23 19 18 45 45 45 18 28 23 11 18 19 76 40 35 94 57 55 5 30 1974 80 62 88 90 67 58 59 55 53 47 40 39 48 78 79 90 62 85 50 59 90 60 71 1975 20 3 15 21 20 19 9 4 3 6 8 6 21 10 19 20 6 4 70 10 4 40 17 1976 90 88 54 65 81 76 49 68 71 80 67 76 70 67 82 76 69 83 95 95 89 96 98 1977 18 65 31 35 43 79 50 40 43 59 63 79 61 46 59 41 84 84 25 75 79 61 80 1978 75 98 65 81 83 90 81 90 80 86 76 85 86 92 83 86 90 28 60 52 54 91 55 1979 99 94 93 92 96 98 97 99 99 98 99 100 100 99 100 96 99 98 98 96 97 99 95 1980 58 71 61 71 78 77 93 88 84 78 70 55 84 74 61 88 84 84 86 88 91 84 72 1981 50 27 29 35 33 72 61 79 71 66 57 11 28 26 35 13 71 93 83 78 35 29 42 1982 12 31 25 29 66 73 12 11 15 21 14 16 17 21 14 7 13 16 6 3 1 16 2 1983 1 3 2 5 4 19 2 2 2 2 8 4 8 17 3 7 11 31 77 35 35 30 50 1984 22 32 50 61 62 12 46 72 57 76 62 46 43 78 70 35 74 24 19 19 33 59 61 1985 48 28 28 19 16 33 44 51 46 37 27 32 43 51 38 34 84 88 38 86 96 15 62 1986 15 16 33 19 31 12 44 50 53 15 59 24 13 30 25 23 54 75 34 25 45 14 8 1987 48 58 77 55 73 76 66 73 66 60 87 54 74 90 48 47 40 65 32 26 38 50 55 1988 13 18 43 38 27 12 76 64 58 68 61 27 10 20 54 17 53 80 43 50 37 19 10 1989 10 7 2 2 1 3 3 6 6 18 4 9 7 19 31 11 46 42 94 82 80 27 85 1990 20 46 21 16 19 12 3 12 11 26 18 36 48 6 11 6 5 4 3 4 5 22 13 1991 30 13 15 13 22 8 25 30 32 48 52 2 70 31 36 40 20 56 42 32 66 58 43 1992 4 2 3 11 5 1 42 11 25 33 9 21 25 4 23 3 47 15 11 20 72 31 6 1993 17 17 3 30 16 7 11 20 35 38 26 15 14 1 9 8 7 12 31 11 7 12 5 1994 4 1 1 3 1 1 6 17 12 13 15 1 8 0 15 2 24 8 22 36 65 5 14 1995 87 82 26 68 65 34 86 68 77 64 70 29 39 70 33 29 82 57 88 85 59 50 73 1996 94 99 78 97 99 96 92 77 91 92 98 90 95 56 83 41 76 68 100 92 98 68 88 1997 3 7 6 4 8 12 20 8 22 11 15 17 8 2 5 5 9 1 15 19 16 25 11 1998 85 81 17 87 78 45 44 50 51 49 39 38 30 22 37 15 48 2 78 59 79 62 37 1999 15 34 33 11 13 7 50 24 35 23 59 60 31 45 35 47 56 49 83 84 61 61 71 2000 10 12 24 2 2 11 14 19 33 39 22 20 22 3 24 13 33 1 12 46 27 39 10 2001 14 44 41 12 27 16 31 39 33 51 48 26 28 5 27 14 54 4 43 42 43 46 62 2002 41 53 19 33 36 47 27 26 22 15 40 57 48 10 27 15 13 1 51 20 43 35 62 2003 25 27 8 15 17 14 57 33 32 39 66 65 29 15 52 13 42 0 49 47 48 71 22 2004 85 87 51 81 77 75 97 96 97 92 98 90 92 65 95 41 98 6 88 84 100 91 89 2005 65 78 70 55 64 62 89 92 92 75 83 59 77 15 77 36 88 14 92 81 100 57 93 2006 51 59 59 50 47 54 42 46 38 19 63 26 12 7 13 17 14 1 66 20 65 28 84 2007 18 23 87 29 28 12 21 14 16 21 33 41 31 4 11 7 14 8 63 22 22 49 49 2008 23 11 31 5 4 21 12 41 59 43 24 67 90 39 52 16 42 12 31 13 22 57 24 2009 100 97 100 100 99 99 75 83 90 69 98 100 99 86 81 67 53 93 73 41 42 85 87 2010 99 96 100 100 99 99 93 100 99 98 100 100 100 100 100 98 99 100 90 80 72 100 16 УЛ-Улцињ, БР-Бар, ТВ-Тиват, КО-Котор, ХН-Х.Нови, ВИ-Вирпазар, ГО-Голубовци, ПГ-Подгорица, ДГ-Даниловград, ЦТ-Цетиње, ЦР-Црквице, ГР- Грахово, ВЕ-Велимље, НК-Никшић, КР-Крстац, КЛ-Колашин, ПЛ-Плав, РО-Рожаје, БЕ-Беране, БП-Б.Поље, ЖА-Жабљак, ПЉ-Пљевља <2 - екстремно сушно 2-9 - врло сушно 9-25 - сушно 25-75 - нормално >98 - екстремно кишно 91-98 - врло кишно 75-91 - кишно У периоду од 1951. до закључно са 1975. годином, не може се издвојити сушни или влажни потпериод дужи од две године. Следећих 5 година (1976-1980) су годишње суме падавина биле углавном изнад просека, па овај 5-годишњи потпериод можемо окарактерисати као влажан, генерално, док је 1979. година била врло до екстремно кишна на свим посматраним станица. После 1981. па све до 56 закључно са 2003., знатно је већа заступљеност сушних него кишних година. У овом периоду се издваја једино средина 1990-их година, пре свега 1996, која је готово на свим станицама оцењена као врло до екстремно кишна. Међутим, овај несумњиво сушни период се не наставља, јер су уследиле 4 године са укупним падавинама углавном изнад просека (2004, 2005, 2009. и 2010). Готово на свим станицама је годишња сума падавина у 2009. и 2010. била изнад просека. Највећи суфицит падавина, у целом 60-годишњем периоду, регистровала је станица Црквице, и то 2010. године. Током ове године укупна висина воденог талога у Црквицама била је већа од нормале (1961-1990) за чак 4512,2 mm или 98,2%, што чини близу 5 стандардизованих аномалија. Разлика у вредностима показатеља времена између блиских места постоји не само за падавине, мада је најизраженија, већ се уочава и код температуре ваздуха, правца и брзине ветра, а тиме и других елемената. Примера ради, јужни ветар зими подиже температуру ваздуха у свим местима, али више у вишим него у нижим пределима, па се дешава да Подгорица и Жабљак имају исту терминску температуру (истина ретко). Изузетак је једино Никшић, где јужни ветар смањује температуру. Са друге стране, при дувању буре (североисточни, северни ветар) дешава се, углавном зими, да је температура ваздуха у Бару и до 5 степени виша него у Улцињу (због фенског ефекта који ствара плананина Румија). Ови и слични примери указују на различитост и сложеност временских услова на овако малом простору. Најмањи однос између максималне и минималне годишње суме, за период 1951-2010., имају Пљевља (2,0), а највећи Црквице (4,1). У периоду од 1951. до 2010., годишње суме падавина показују повећање варијабилности у већем делу Црне Горе. Смањење варијабилности годишњих падавина добијено је за 4 станице - статистички је значајно у Даниловграду и на Жабљаку (99,9% ниво поверења), а безначајно у Никшићу и Беранама. У Подгорици и Колашину се не уочавају промене Cv, тренд је раван нули до треће децимале. Остале станице региструју позитиван тренд, што значи да се повећава колебање годишњих сума падавина, дато у виду Cv за 30-годишње периоде с кораком +1. Највеће повећање варијабилности годишњих сума падавина добијено је за Плав, 0,33% по кораку +1. При томе, тренд повећања варијабилности годишњих падавина је безначајан само 57 у Рожајама, а на осталих 16 станица значајан, и то углавном на највишем нивоу поузданости, 99,9% ниво поверења (табела 2.14, период 1951-2010). Међутим, у последњих 12 временских серија (1970-2010), на 14 станица је вредност тренда смањена у односу на цео период. То другим речима значи да се у већем делу Црне Горе не наставља повећање варијабилности, напротив. У односу на цео у овом периоду повећање варијабилности годишњих сума падавина региструје 8 станица, а у Даниловграду је вредност тренда иста као и у периоду 1951-2010. (-0,08%). Разлика овог у односу на цео период је и повећање броја станица са безначајним променема. Наиме, у периоду 1951-2010. тренд је безначајан на 5, а у овом (1970-2010) на 10 станица. Статистички значајан тренд повећања варијабилности падавина добијен је за 8 станица: Котор, Вирпазар, Голубовци, Цетиње, Грахово, Никшић, Плав и Бијело Поље. Смањење тренда Cv годишњих сума падавина је значајно у Даниловграду, Крстацу, Рожајама, Беранама и на Жабљаку (друге део табеле 2.14, период 1970-2010). Табела 2.14. Тренд коефицијента варијације годишњих сума падавина за 30-годишње периоде с кораком +1 у периоду 1951- 2010. и 1970-2010., према Сеновом методу и МК тесту Метеоролошка Период 1951-2010 Период 1970-2010 станица Q (Cv30+1 у %) Значајност Q (Cv30+1 у %) Значајност Улцињ 0,24 *** -0,01 Не Бар 0,20 *** -0,09 Не Будва 0,12 *** 0,09 Не Тиват 0,20 *** 0,11 Не Котор 0,24 *** 0,08 + Х.Нови 0,26 *** 0,01 Не Вирпазар 0,18 *** 0,11 ** Голубовци 0,06 *** 0,08 + Подгорица 0,00 Не 0,08 Не Даниловград -0,08 *** -0,08 ** Цетиње 0,05 *** 0,06 + Црквице 0,14 *** -0,06 Не Грахово 0,08 *** 0,09 + Велимље 0,19 *** 0,09 Не Никшић -0,01 Не 0,09 + Крстац 0,09 + -0,38 *** Колашин 0,00 Не 0,04 Не Плав 0,33 *** 0,58 *** Рожаје 0,05 Не -0,08 ** Беране -0,02 Не -0,08 * Б.Поље 0,10 *** 0,16 ** Жабљак -0,12 *** -0,27 *** Пљевља 0,05 *** -0,05 Не Значајност тренда на нивоу: *** - α = 0,001, ** α = 0,01,* α = 0,05 и + α = 0,1, Остало је још да се провери да ли тренд годишњих количина падавина указује на сигнал евентуалног антропогеног ефекта стаклене баште. У посматраном периоду, постоје крајеви и са позитивним и са негативним трендом. Опсег тренда се креће од -2,7% до 2,8% по једначини најмањих квадрата, односно 58 од -3,6% до 2,8% по Сеновом методу (табела 2.15). Негативна врендост тенденције добијена је за 11 станица по првом (L), односно 13 по другом (Q) методу. Међутим, вредност тренд је на 19 станица безначајна, што значи да се са годишњим сумама падавина ништа карактеристично не дешава. У расподели тренда је уочен одређени парадокс. У крајевима који су најближи изворима влаге годишње падавине се смањују, а у најудаљенијим повећавају. Табела 2.15. Тренд годишњих сума падавина на станицама ХМЗ мреже у периоду 1951-2010. по једначини најмањих квадрата (L) и Сеновом методу (Q) и његова значајност према t и МК тесту Метеоролошка Метод најмањих квадрата и t-тест Сенов метод и Z-тест станица L (mm/10г) L (%/10г) Значај Q (mm/10г) Q (%/10г) Значај Улцињ -7.1 -0.6 Не -23.4 -1.8 Не Бар -9.6 -0.7 Не -20.1 -1.4 Не Будва -34.1 -2.4 Не -51.4 -3.6 + Тиват -28.1 -1.8 Не -45.4 -2.8 Не Котор -29.7 -1.6 Не -42.5 -2.3 Не Х.Нови -34.6 -1.8 Не -48.9 -2.5 Не Вирпазар -11.4 -0.5 Не -11.0 -0.5 Не Голубовци 11.7 0.8 Не 2.3 0.1 Не Подгорица 12.9 0.8 Не 3.4 0.2 Не Даниловград 22.1 1.0 Не 11.5 0.5 Не Цетиње 56.7 1.8 Не 22.3 0.7 Не Црквице -23.6 -0.5 Не -94.9 -2.1 Не Грахово 31.4 1.0 Не -9.3 -0.3 Не Велимље -8.0 -0.5 Не -20.0 -1.2 Не Никшић 11.0 0.6 Не -7.7 -0.4 Не Крстац -49.0 -2.7 + -52.1 -2.8 + Колашин 41.4 1.9 Не 27.8 1.3 Не Плав -12.8 -1.2 Не -28.0 -2.6 Не Рожаје 24.8 2.8 ‡ 24.5 2.8 * Беране 0.3 0.0 Не 3.4 0.4 Не Б.Поље 23.3 2.6 + 19.0 2.1 + Жабљак 30.4 2.1 Не 28.8 2.0 Не Пљевља 8.7 1.1 Не 10.4 1.3 Не Број станица са +/- трендом 12/11 10/13 Значајност тренда на ниво: : ‡ α = 0,02; * α = 0,05 и + α = 0,1. Када су у питању годишње суме падавина, очигледно је да се о аридизацији не може говорити, напротив. То је потврдила анализа за последње три декаде (1981-2010). У периоду 1981-2010. и 1991-2010. готово на целој територији Црне Горе тренд годишњих падавина је позитиван. Очигледно је да се са сезонским и годишњим сумама падавина на територији Црне Горе, у периоду од 1951. до 2010. године, ништа битније не дешава. Међугодишње варијације, које иначе карактеришу овај елемент, нису повећане у последње време, нити тренд компонента показује значајне промене. Дакле, када је у питању територија Црне Горе, досадашњи резултати истраживања падавинских прилика се не уклапају у моделе IPCC, који предвиђају опште смањење количине падавина у нашим крајевима и повећање варијабилности. 59 3. ИСПИТИВАЊЕ СТАТИСТИЧКЕ ЗНАЧАЈНОСТИ РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ СРЕДЊЕ ГОДИШЊЕ ТЕМПЕРАТУРЕ И КОЛИЧИНЕ ПАДАВИНА И ЊИХОВИХ ДИСПЕРЗИЈА ПЕРИОДА 1951-1980. И 1981-2010. У досадашњем делу анализе указано је о доминацији позитивних одступања температуре у другој половини посматраног периода. Дакле, ако период од 60 година поделима на два истодобна, сви показатељи указују да је други (1981-2010) топлији од првог 30-годишњег периода (1951-1980). Осим тога, и у извештају IPCC (IPCC, 2007) се истиче да је последње отопљавање у 20. веку почело у другој половини 1970-их година. У суштини, основни циљ ове анализе је добијање одговора на следеће питање: да ли је разлика између два 30-годишња периода статистички значајна? Прорачуни су урађени за средњу, средњу максимални и средњу минималну температуру, као и количину падавина, на годишњем нивоу. 3.1. Стастистичка значајност разлике температуре и падавина два периода Статистичка значајност разлике између средњих годишњих вредности температуре и количине падавина периода 1951-1980. и 1981-2010., проверена је помоћу t-теста. Концепт Студентове расподеле је основа за све тестове значајности којима се упоређују две средње вредности. Дакле, тестираће се нулта (H0 - средње вредности два анализирана периода су једнаке: x 1 = x 2) с алтернативном хипотезом (H1, x 1 ≠ x 2). За низове са 30 и више чланова (n ≥ 30), за испитивање статистичке значајности (t) њихових средњих вредности користити се апроксимативан метод стандардизован са нормалном расподелом, тј. образац (Вукадиновић, 1981, стр. 358): ( )21 21 =t xx xx −⋅ − δ Именилац у претходном образцу добија се по формули: x 1 ( x 2 ) - средња вредност првог (другог) низа; Sd1 (Sd2) - стандардна девијација првог (другог) низа; n1 (n2) - број чланова првог (другог) низа; Критичне вредности за величину t дате су у облику табеле за различите нивое вероватноће (tα). Као граница за прихватање или одбацивање нулте хипотезе најчешће се користи таблична вредност величине tα за вероватноћу 0,05 и 0,01, ( ) 2 2 2 1 2 1 21 = n Sd n Sd xx +−⋅δ 60 односно двострани тест. Хипотезу прихватамо са прагом значајности α ако се вредност t израчуната по формули налази у интервали ±α: tє±α. Супротно, ако је вредност t израчуната по формули већа од табличне (tα) за вероватноћу 0,05 (или 0,01), тада се нулта хипотеза одбацује, односно разлика између две средње вредности је статистички значајна. Добијени резултати су приказани у табели 3.1. На 16 станица је друга половина посматраног периода била значајно топлија од прве. То другим речима значи да се одбацује хипотеза H0 с ризиком од 5% у Велимљу, односно од 1% на осталих 15 станица, јер је пораст температуре значајан с поузданошћу од 95% и 99%. Највећи пораст средње годишње температуре присутан је у Беранама, Плаву (0,70C), Подгорици и на Жабљаку (0,60C). Прорачуни су урађени и за годишњу средњу максималну (Txsr) и средњу минималну (Tnsr) температуру, за сваку станицу посебно. Средња годишња максимална температура је на свим станицама виша у другој половини 30- годишњег периода (1981-2010) него у првој (1951-1980). При томе, разлика у средњој максималној температури између два посматрана периода је значајна на нивоу вероватноће ризика прихватања хипотезе од 1% (99% ниво поверења), и то на свим станицама. На основу ових показатеља, загревање је најизразитије у Подгорици, Беранама и на Жабљаку (1,10C), док је најмањи пораст средње годишње максималне температуре забележен у Херцег Новом (0,40C). Када је у питању средња годишња минимална температура, друга половина посматраног периода је значајно топлија од прве на 12 станица. Пораст средње годишње минималне температуре у Колашину (0,30C) и Будви (0,40C), по Студентовом тесту задовољава услове значајности на 95%, а на осталих 10 станица на 99% нивоу поверења. Највећи пораст средње минималне температуре региструју места на северу и североистоку земље: Рожаје (1,20C), Беране (0,90C), Бијело Поље, Жабљак, Пљевља, као и станица Бар (0,70C). Претходна анализа је показала да се средња годишња максимална температура, на свим посматраним станицама, значајно променила у другом 30- годишњем периоду у односу на вредности из периода 1951-1980. У већем делу Црне Горе значајно се променила и средња и екстреми средње минималне температуре. Дакле, на годишњем нивоу, сва три параметра температуре, нарочито 61 максималне вредности, показују да је период 1981-2010. значајно топлији у односу на претходне три деценије. За већи део Црне Горе (20 станица) је добијена редукција падавина у периоду 1981-2010. у односу на период 1951-1980. У Колашину, Рожајама и Бијелом Пољу је годишњи просек падавина безначајно већи у другом него у првом 30-годишњем периоду. Мања просечна годишња количина падавина у другом (1981-2010) у односу на први период (1951-1980), статистички је значајна само на 7 станица (Улцињ, Бар, Будва, Тиват, Котор, Херцег Нови и Крстац). То другим речима значи да значајне промене средње годишње количине падавина између два посматрана периода постоје на приморју, с поузданошћу исправности хипотезе од 95% и локално у западном делу земље (Крстац), на нивоу поверења од 99%. Табела 3.1. Статистичка значајност разлике средње (Tsr), средње максималне (Txsr), средње минималне (Tnsr) годишње температуре и годишњих сума падавина (RR) периода 1951-1980. ( x 1) и 1981-2010. ( x 2 ) Станица Tsr Tхsr Tnsr RR x 1 x 2 x 2- x 1 x 1 x 2 x 2- x 1 x 1 x 2 x 2- x 1 x 1 x 2 x 2- x 1 Улцињ 15,5 16,0 0,5** 19,6 20,3 0,6** 11,9 12,5 0,6** 1330,0 1182,5 -147,5* Бар 15,6 16,1 0,5** 19,9 20,6 0,7** 11,2 11,9 0,7** 1455,9 1312,7 -143,2* Будва 15,8 16,3 0,5** 20,2 20,9 0,7** 11,8 12,2 0,4* 1540,9 1320,1 -220,8* Тиват 15,0 14,9 -0,1 20,4 20,9 0,6** 9,4 9,5 0,1 1685,1 1482,7 -202,3* Котор 15,5 15,8 0,3** 20,1 20,7 0,6** 11,7 11,9 0,1 1931,8 1733,8 -198,0* Х.Нови 15,8 16,2 0,3** 20,3 20,7 0,4** 11,8 12,4 0,6** 2002,2 1760,8 -241,4* Вирпазар 14,3 14,2 -0,1 19,3 20,3 0,9** 8,2 8,4 0,1 2489,4 2267,5 -221,9 Голубовци 14,7 15,2 0,5** 19,8 20,7 0,9** 10,1 10,3 0,1 1570,7 1504,4 -66,3 Подгорица 15,3 15,9 0,6** 20,4 21,5 1,1** 10,8 11,1 0,3 1696,1 1631,8 -64,2 Даниловград 14,5 14,6 0,1 20,2 21,1 0,9** 8,6 9,2 0,5** 2209,6 2142,6 -67,0 Цетиње 10,1 10,1 0,1 16,3 17,3 1,0** 4,3 4,2 -0,1 3296,3 3275,8 -20,5 Црквице 9,1 9,3 0,1 14,0 14,9 0,9** 5,0 4,8 -0,2 4948,8 4393,7 -555,1 Грахово 9,7 9,6 -0,1 15,9 16,7 0,8** 3,0 3,0 -0,1 3240,3 3050,9 -189,4 Велимље 9,6 10,0 0,4* 15,3 16,1 0,8** 3,4 3,5 0,1 1601,1 1462,0 -139,1 Никшић 10,8 11,2 0,4** 15,8 16,6 0,8** 6,1 6,3 0,2 2008,7 1878,4 -130,3 Крстац 8,7 8,8 0,1 13,9 14,6 0,8** 4,1 4,2 0,1 1891,2 1529,7 -361,5** Колашин 7,1 7,5 0,4** 13,4 13,9 0,5** 2,0 2,3 0,3* 2092,8 2101,3 8,5 Плав 7,8 8,5 0,7** 14,3 14,9 0,6** 1,9 2,6 0,7** 1030,1 960,9 -69,2 Рожаје 6,4 6,9 0,6** 13,3 13,9 0,6** 0,1 1,3 1,2** 862,1 900,0 37,9 Беране 8,9 9,6 0,7** 15,3 16,5 1,1** 2,9 3,8 0,9** 930,2 895,6 -34,6 Б.Поље 8,9 9,4 0,5** 15,5 16,1 0,5** 3,5 4,2 0,7** 894,8 920,8 26,0 Жабљак 4,8 5,4 0,6** 9,8 10,9 1,1** 0,0 0,7 0,7** 1477,8 1435,8 -41,9 Пљевља 8,2 8,7 0,5** 14,4 15,3 0,8** 2,6 3,3 0,7** 798,4 774,2 -24,2 Значајност разлике на нивоу ризика: ** α = 0,01 и * α = 0,05. ▪Поједине вредности диференције се не поклапају због заокруживања на једну децималу Посматрајући промене годишњих сума падавина на овај начин, као разлику између два 30-годишња периода, могло би се закључити да блага аридизација постоји, осим на крајњем североистоку земље, али је то смањење падавина у већем делу Црне Горе безначајно. Ипак, треба подсетити да је у периоду 1981-2010. готово на целој територији Црне Горе тренд годишњих падавина позитиван. 62 3.2. Стастистичка значајност разлике дисперзије два периода Одступања појединачних чланова у датом низу, у односу на оговарајућу средњу вредност, могу послужити као показатељ стабилности синоптичких услова, тачности инструмената итд. У томе је и највећи значај дисперзије, која се користи као показатељ растурања података око просека. Тестирање је извршено помоћу Фишерове расподеле (F-тест), с ризиком од 0,05 и 0,01, односно с поузданошћу од 0,95 и 0,99, по образцу (Ивковић, 1976, стр. 99): 2 2 2 1 1 2 22 2 2 11 )1( )1( = Sd Sd nSdn nSdnF ≈ −⋅ −⋅ Ознаке су исте као у претходној формули, с тим што величину F треба рачунати тако да бројилац у формули буде већи, па је на тај начин F увек веће од 1. Уколико је вредност добијена по формули већа од теоријске, дате у таблици Фишерове расподеле, за степен слободе n2-1 и n1-1 и одређени ниво значајности, тада хипотезу о једнакости варијанси (σ12=σ22 ili Sd12=Sd22) одбацујемо, тј. добијено одступање сматрамо значајним (F>Fα), и обратно (F250C 2. TD Бр. дана Број тропских дана у јединици времена - дневна Tx>300C 3. Tx90p Бр. дана Број топлих дана - дневна Tx>90-ог перцентила 4. Tn90p Бр. дана Број топлих ноћи - дневна Tn>90-ог перцентила 5. TR Бр. дана Број тропских ноћи - дневна Tn>200C Индекси падавинских екстрема 1. DD Бр. дана Број сушних дана у јединици времена - дневна Rd<1 mm 2. SDII mm·дан-1 (%·дан-1) Просечни дневни интензитет падавина по падавинском дану - однос укупне суме падавина и укупног броја падавинских дана за Rd≥1mm 3. R75p Бр. дана Број умерено влажних дана - Rd>75-ог перцентила дневне расподеле за дане са Rd≥1 mm 4. R95p Бр. дана Број врло влажних дана - Rd>95-ог перцентила дневне расподеле за дане са Rd≥1 mm 5. R95pTOT mm·дан-1 (%·дан-1) Просечни дневни интензитет падавина по врло влажном дану - однос укупне суме падавина и укупног броја падавинских дана за Rd>95-ог перцентила 6. ΣR95pΣR (%) Учешће дневних количина падавина које падну у врло влажне дане у укупној суми 7. Rx1d mm Максимална 1-одневна количина падавина 8. Rx5d mm Максимална 5-одневна количина падавина *Падавински индекс ΣR95pΣR дефинисао Бурић Д. С обзиром на то да температурни и падавински екстреми могу узроковати велике штете у природној средини и човековом животу и раду, предмет су истраживања многих студија (Zolina et al., 2008; Durao et al., 2010; Ceasar et al., 2011; El Kenawy et al., 2011). Klein-Tank and Können (2003) тврде да је тренд пораста индекса минималне температуре у Европи последица глобалног загревања. Исто износе и Frich et al. (2002) за планету у целини. У бројним студијама се истиче да је у региону Медитерана присутно повећање учесталости и трајања топлих индекса. Постоји општа сагласност да ће топлији услови у овом региону негативно утицати на животну средину и додатно погоршати економску ситуацију (Klein-Tank and Können, 2003; Kostopoulou and Jones, 2005; Della-Marta et al., 2007; Kuglitsch et al., 2010; Efthymiadis et al., 2011). Истраживања су често фокусирана на поједине земље. Тако је за Шпанију утврђено да је током 20. века интензивнији пораст топлих температурних индекса него хладних (Brunet et al., 2007). До сличних резултата су дошли и El Kenaway et 80 al. (2011) за североисточну Шпанију. Истражујући промене екстремних температура у Италији, Torreti and Desiato (2008) су утврдили да је до краја 1970- их био присутан тренд хлађења, а у наредних 25 година тенденција загревања. Аутори истичу да је нарочито интензиван тренд пораста броја летњих дана и тропских ноћи (SU и Tn90p). У већини случајева Црна Гора и земље у окружењу нису укључене у студијама које се баве анализом екстремних температура и падавина на простору Европе. У том смислу, значајни су резултати истраживања домаћих аутора. Користећи податке о максималној температури са 3 метеоролошке станице у Србији, Unkašević and Tošić (2009) су утврдили да су најтоплија лета у погледу интензитета и трајања топлих таласа регистрована 1951-1952., 1987-1998. (посебно 1994) и 2000-2007. Године 2007. Србију је погодио још један изразит топли талас, од 14. до 24. јула, а у Смедеревској Паланци је регистрована температура од 44,90C. То је апсолутни максимум икад забележен у Србији. Ипак, највише повећање те године, у односу на дотадашњи апсолутни максимум, који датира од 1888., забележено је у Београду (3,10C), где је измерена температура од 43,60C. Узрок топлог таласа током јула 2007. године је постојећа синоптичка ситуација, односно прилив топлог и сувог ваздуха са севера Африке ка Jугоисточној Европи и адиабатско загревање (Unkašević and Tošić, 2011а). У периоду 1949-2007. све се чешће јављају и интензивне падавине (Unkašević and Tošić, 2011b). Кнежевић и др. (2011) су утврдили да у периоду 1949-2009. постоји тренд пораста апсолутно минималне температуре у Београду и Нишу. Резултати су показали да се број хладних ноћи (Tn10p) смањује у оба места, нарочито током пролећа и лета. Много брже смањење броја хладних ноћи у Београду него у Нишу, аутори повезују са утицајем градског острва топлоте. Прорачуни тенденције апсолутних екстрема температуре и падавина се не практикују при анализи климатских варијација, јер се ради о ретким догађајима. Због тога се процене трендова базирају на индексима који узимају у обзир нешто умереније екстреме (10-ти и 90-ти перцентил), али са јасним последицама (Peterson et al., 2001.; Klein-Tank and Konnen, 2003; WMO, 2004; Lucie-Vincent and Mekis, 2006; Gajić-Čapka, 2009; WMO, 2009; Caesar et al., 2011). 81 5.2. Климатски индекси температурних екстрема Просечне годишње вредности разматраних температурних индекса, рачунате за период 1961-1990., дате су у табели 5.2. Сви индекси су изражени бројем дана на годишњем нивоу. Просечни годишњи број мразних дана (FD) креће се од 4,4 у Будви до 167,4 дана на Жабљаку. Вредности индекса који су дефинисани помоћу перцентила су прилично уједначене, зато што су они одређени према истој емпиријској расподели. На годишњем нивоу, на територији Црне Горе има просечно око 35 хладних и топлих дана (Tx10p и Tx90p), односно хладних и топлих ноћи (Tn10p и Tn90p). Ледени дани (ID) су ретка појава на Црногорском приморју, али и на подручју Зетско-Бјелопавлићке равнице, док их на Жабљаку има у просеку 44,5 годишње. Супротно је са бројем летњих (SU), а посебно тропски дани (TD). Ови дани су ретки на Жабљаку, а чести у Подгорици, где их има просечно 127,3, односно 63,1 дан годишње. Исто је и са бројем тропских ноћи (TR) - највише их има у Подгорици, Голубовцима и на приморју, док у појединим местима на северу земље нису регистроване. Табела 5.2. Просечне годишње вредности температурних индекса за период 1961-1990. Станица Температурни индекси (број дана) FD Tx10p Tn10p ID SU TD Tx90p Tn90p TR Улцињ 9,5 35,0 35,2 0,3 107,2 27,8 34,9 34,9 42,6 Бар 6,9 34,8 34,7 0,1 94,8 11,8 35,5 35,4 14,7 Будва 4,4 34,7 34,5 0,0 103,6 21,6 34,6 34,6 26,4 Тиват 25,8 34,8 34,5 0,1 110,6 29,7 34,0 34,3 5,8 Котор 8,0 36,2 36,0 0,1 109,5 32,9 36,1 36,7 30,2 Х.Нови 5,0 34,6 34,7 0,1 106,8 30,0 33,8 34,6 28,1 Вирпазар 44,6 36,6 35,4 0,9 113,1 49,4 35,4 36,6 2,9 Голубовци 35,8 36,4 36,4 0,9 121,7 56,6 35,6 36,3 29,4 Подгорица 26,7 35,1 34,6 0,5 127,3 63,1 35,0 34,4 40,8 Даниловград 46,3 34,5 34,3 0,3 124,9 59,2 34,2 34,0 6,6 Цетиње 105,5 35,0 35,1 2,6 70,3 16,7 34,5 34,9 0,0 Црквице 89,9 34,3 33,2 7,2 28,0 2,0 33,7 32,6 0,0 Грахово 110,9 34,5 34,5 4,4 60,9 10,2 33,9 34,6 0,0 Велимље 113,1 34,2 33,8 4,6 51,0 7,9 34,1 33,7 0,0 Никшић 69,2 34,9 34,8 5,9 64,4 14,6 35,0 34,7 0,2 Крстац 112,6 36,3 36,4 13,8 39,1 4,9 36,4 36,1 0,1 Колашин 129,2 34,7 35,2 21,1 34,9 3,8 34,7 34,4 0,0 Плав 128,9 36,0 36,0 22,2 43,1 5,9 36,2 36,4 0,0 Рожаје 164,2 34,8 35,3 30,6 33,6 3,5 34,6 34,9 0,0 Беране 117,2 35,3 35,6 23,8 64,9 15,0 35,9 35,4 0,0 Б.Поље 107,5 35,6 35,6 21,3 70,1 15,0 35,4 34,9 0,0 Жабљак 167,4 35,7 35,1 44,5 6,9 0,1 35,1 35,3 0,1 Пљевља 125,5 35,4 35,3 29,3 53,9 9,5 34,7 34,8 0,0 Мин 4,4 34,2 33,2 0,0 6,9 0,1 33,7 32,6 0,0 Маx 167,4 36,6 36,4 44,5 127,3 63,1 36,4 36,7 42,6 Перцентилни прагови су рачунати за сваки календарски дан у периоду 1961- 1990. из 5-дневног прозора чији је централни члан дати дан. На тај начин се, на пример за Tn10p за 5. јануар добија 150 података на основу којих се израчунава 10- 82 ти перцентил за поменути календарски дан (WМО, 2009). Када се израчуна праг, броје се дани са минималном температуром нижом од добијене вредности (10-ог перцентила) у периоду 1951-2010. Исти поступак је примењен за сваки календарски дан од 1. јануара до 31. децембра, за све станице укључене у анализу. На исти начин су одређени прагови и за Tn90p, Tx10p и Tx90p – за Tn се користе дневни минимуми, а за Tx дневни максимуми температуре. Дакле, за сваку станицу је израчунато 365 (366) прагова. 5.2.1. Хладни температурни индекси Од хладних температурних индекса одабрана су четири: мразни дани, хладни дани, ледени дани и хладне ноћи. Сва четири индекса се изражавају бројем дана. Мразни (FD - Frost days) и ледени (ID – Ice days) су дани са минималном, односно максималном температуром нижом од 00C (Tn<00C и Tx<00C). Хладни дани и хладне ноћи (Tx10p - Cold days, Tn10p - Cold nights) су дефинисани помоћу 10-ог перцентила. Први индекс подразумева број дана са максималном температуром нижом од 10-ог перцентила (Tx<10p), а други број дана са минималном температуром нижом од 10-ог перцентила (Tn<10p). 5.2.1.1. Мразни дани – FD У периоду 1951-2010., тренд годишњег броја мразних дана има негативан знак на 13, а позитиван на 6 станица (табела 5.3). У Будви, Херцег Новом, Подгорици и Даниловграду се промене не уочавају, јер је тренд раван нули до друге децимале. Опсег промена се креће од -7,8 (Рожаје) до 2,3 (Црквице) дана по декади. Ови подаци јасно показују да се у већем делу Црне Горе смањује број мразних дана. При томе, смањење броја ових дана је значајно на 5 станица (Бар, Плав, Рожаје, Беране и Жабљак). Тренд повећања броја мразних дана, на годишњем нивоу, највећи је у Црквицама, али је значајан само у Тивту (1,4 дана/декади). Дани са минималном температуром мањом од 00C се најчешће јављају зими. Осим у крајевима са медитеранском климом (приморје и Зетско-Бјелопавлићка равница), број мразних дана није занемарљив и током пролећа и јесени. За она места где се ови дани веома ретко јављају током датог годишњег доба, тренд није 83 рачунат, јер добијена вредност може створити погрешну слику. У крајевима са медитеранском климом ови дани су ретка појава и на годишњем нивоу (у суштини зими). Примера ради, од укупног броја дана у посматраном 60-годишњем периоду (21 915 дана) у Херцег Новом је регистровано свега 252 мразна дана, што чини 1,1%. Максимум од 16 дана је забележен 1956., а током 9 година у Херцег Новом није било дана са минималном температуром ваздуха испод 00C. Табела 5.3. Тренд броја мразних дана (FD) у периоду 1951-2010. Станица Тренд (број дана/декади) Година Зима Пролеће Лето Јесен Улцињ -0,3 0,0 / / / Бар -1,3*** -0,8** / / / Будва 0,0 0,0 / / / Тиват 1,4+ 1,4+ / / / Котор -0,3 -0,1 / / / Х.Нови 0,0 0,0 / / / Вирпазар 0,3 0,5 / / / Голубовци -0,4 0,0 / / / Подгорица 0,0 0,0 / / / Даниловград 0,0 0,4 / / / Цетиње 1,1 0,0 0,0 / 0,0 Црквице 2,3 0,7 0,0 / 0,8+ Грахово 1,5 0,0 1,2 / 0,6 Велимље -1,1 -0,3 -0,9 / 0,3 Никшић 1,4 0,7 -0,2 / 0,0 Крстац -1,4 -0,8 -0,9 / 0,3 Колашин -1,0 0,0 -0,8 / -0,4 Плав -7,0*** -1,6** -2,9*** / -2,0* Рожаје -7,8*** -1,3*** -3,5*** / -2,5** Беране -3,6* -1,6* -1,0 / -0,4 Б.Поље -2,0 -1,1 -1,1 / -0,5 Жабљак -2,5** 0,0 -2,4*** / -0,6 Пљевља -1,6 0,0 -0,9 / -0,6 Значајност тренда на нивоу: *** α = 0,001, ** α = 0,01, * α = 0,05 и + α = 0,10. Током три зимска месеца, на 10 станица се не уочавају промене броја мразних дана (0,0 дана по декади). Тенденција је негативна на 8 станица, а смањење зимског броја мразних дана значајно је у Бару, Плаву, Рожајама и на Жабљаку. У осталим местима (Тиват, Вирпазар, Даниловград, Црквице и Никшић) се број ових дана повећао по линији тренда, до 1,4 дана по декади, али је значајно само у Тивту. У посматраном 60-годишњем периоду, смањење пролећног броја мразних дана је значајно у Плаву, Рожајама и на Жабљаку, док је у осталим местима тенденција безначајна. И у јесењој сезони је тенденција смањења значајна на 3 станице: Плав, Рожаје и Црквице. Дакле, углавном се мразни дани јављају на северу Црне Горе, док се на приморју, па и у Подгорици, минимална температура зими ретко спушта испод 00C. Ипак, резултати показују да се на територији Црне Горе све чешће јављају минималне дневне температуре које имају ,,топлије’’ вредности. Ово је први 84 показатељ који имплицира на загревање, генерално. Тренд смањења годишњег броја мразних дана (FD), математички посматрано, последица је пре свега значајног ређег јављања ових дана током пролећа. Зимски и јесењи број ових дана се такође смањује на територији Црне Горе, али безначајним интензитетом, па је њихов допринос негативном годишњем тренду мањи. 5.2.1.2. Хладни дани – Tx10p Значај индекса који су одређени помоћу перцентилних прагова је и у томе што узимају у обзир нешто умереније екстреме, па се на тај начин, уместо једног са апсолутном вредношћу, може индентификовати више потенцијално опасних појава у посматраној временској јединици (месец, сезона, година). Индекс Tx10p представља број хладних дана у којима је максимална температура (Tx) нижа од вредности 10-ог перцентила (дневни праг) дневних максимума за базни период. Годишњи број хладних дана има тенденцију пада готово на свим станицама и на већем броју је значајан. Једино се у Котору не уочава тренд промена у посматраном 60-годишњем периоду (0,0 дана по декади). Најинтензивније смањење ових дана добијено је за Вирпазар - интензитет тренда износи 5,6 дана за 10 година, затим за Голубовце (-4,0 дана/декади) и Подгорицу (-3,1 дан/декади). Осим у Котору, тренд промена је безначајан и у Никшићу, Крстацу и Колашину. Просечан број хладних дана је доста уједначен током сва четири годишња доба и креће се око 8,8 дана. Упоређујући вредности трендова сезонског броја хладних дана за период 1951-2010., најмање промене десиле су се током јесени. Тенденција је чак на 16 станица равна нули до друге децимале, а значајно смањење јесењег броја хладних дана региструје једино Вирпазар (-1,1 дан по декади). И током зиме су промене ових дана безначајне у већем делу Црне Горе (табела 5.4). Значајне промене десиле су се током пролећа, а у јужним крајевима Црне Горе и лети. Наиме, пролећни број хладних дана се смањује по линији тренда на свим посматраним станицама, а услове значајности по МК тесту не испуњава свега њих 4 (Котор, Никшић, Колашин и Рожаје). Опсег промена, за посматрани 60- годишњи период, креће се од -1,7 дана у Вирпазару до -0,2 дана по декади у Котору. У већем делу земље се број хладних дана смањује и током лета, а тренд промена је безначајан претежно у северним крајевима. 85 Табела 5.4. Тренд броја хладних дана (Tx10p) у периоду 1951-2010. Станица Тренд (број дана/декади) Година Зима Пролеће Лето Јесен Улцињ -1,7* 0,0 -1,2** -0,3 0,0 Бар -2,5** 0,0 -1,2** -0,8** 0,0 Будва -2,4** 0,0 -1,3** -1,0** 0,0 Тиват -1,7* 0,0 -0,8** -0,9** 0,0 Котор 0,0 0,0 -0,2 -0,5 0,4 Х.Нови -1,7+ -0,6 -1,0** 0,0 0,0 Вирпазар -5,6*** -1,3** -1,7*** -0,8** -1,1** Голубовци -4,0*** -0,6+ -1,4*** -0,6* -0,5 Подгорица -3,1*** -0,4 -1,2** -0,5+ -0,2 Даниловград -2,0* 0,0 -0,8* 0,0 0,0 Цетиње -2,8** -0,5 -1,2** -0,6+ 0,0 Црквице -2,5* -0,3 -1,2** -0,7+ 0,0 Грахово -2,5** 0,0 -1,0* -0,7+ -0,3 Велимље -2,5** -0,8* -0,9** -0,2 0,0 Никшић -1,3 -0,3 -0,6 0,0 0,0 Крстац -1,2 -0,4 -0,7* 0,0 0,0 Колашин -0,2 0,1 -0,4 0,0 0,0 Плав -2,8** -0,4 -1,0* -0,5+ 0,0 Рожаје -1,5* 0,0 -0,6 0,0 0,3 Беране -2,4** -1,2** -0,8* -0,6* 0,0 Б.Поље -1,7* -0,6+ -0,7+ -0,2 0,2 Жабљак -2,1** -0,7+ -0,9* -0,3 0,0 Пљевља -2,1** -0,9** -0,8* -0,3 0,0 ЦГ -2,1** -0,4 -0,9** -0,5 0,0 Значајност тренда на нивоу: *** α = 0,001, ** α = 0,01, * α = 0,05 и + α = 0,10 Када се Црна Гора посматра у целини, као један грид сегмент, прорачуни тренда потврђују претходно добијене резултате. И на сезонском и на годишњем нивоу се број хладних дана смањује. Просечни годишњи интензитет смањења износи 2,1 дан по декади, зимски 0,4, пролећни 0,9, летњи 0,5, док је тенденција јесењег броја ових дана готово равна нули (-0,03 дана по декади). МК тестом је утврђена статистичка значајност негативне тенденције годишњег и пролећног броја хладних дана, док је током зиме, лета и јесени тренд смањења безначајан. Како је већ поменуто, углавном је у све четири сезоне, а самим тим и на годишњем нивоу, присутан тренд смањења броја хладних дана (Tx10p). У већини места је смањење броја ових дана значајно у пролеће, на годишњем нивоу и лети у јужним крајевима Црне Горе. Уочљиво је да постоји извесна рејонизација, али и неуједначеност у погледу интензитета промена код појединих блиских станица. Генерално, највеће смањење ових дана присутно је на подручју Зетско- Бјелопавлићке равнице (Вирпазар, Подгорица, Голубовци), крајњем северу (Жабљак, Пљевља), зими у беранском крају и током пролећа и лета на приморју од Бара до Будве (слика 5.1). И овај индекс показује да у периоду од 1951. до 2010. године постоји тенденција загревања на територији Црне Горе, јер је чињеница да се смањује број дана са максималном температуром нижом од 10-ог перцентила дневне расподеле базног периода. 86 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA KOLA[IN NIK[I] 0.0 ZIMA 1951-2010. D_B '13. Trend - Th10r (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) -1.4 -1.2 -1.0 -0.8 -0.6 -0.4 -0.2 0.0 0.2 Br.dana/10g. 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA PROLE]E 1951-2010. (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) D_B '13. KOLA[IN NIK[I] -1.8 -1.6 -1.4 -1.2 -1.0 -0.8 -0.6 -0.4 -0.2 Br.dana/10g. Trend - Th10r 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA -1.0 -0.8 -0.6 -0.4 -0.2 0.0 0.2 LETO 1951-2010. (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) D_B '13. Br.dana/10g. KOLA[IN NIK[I] Trend - Th10r 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA -1.2 -1.0 -0.8 -0.6 -0.4 -0.2 0.0 0.2 0.4 JESEN 1951-2010. D_B '13. (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) Br.dana/10g. KOLA[IN NIK[I] Trend - Th10r 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA GODINA 1951-2010. D_B '13. (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) Stanica NIK[I] KOLA[IN -6.0 -5.5 -5.0 -4.5 -4.0 -3.5 -3.0 -2.5 -2.0 -1.5 -1.0 -0.5 0.0 Br.dana/10g. Trend - Th10r Дакле, током сва четири годишња доба, готово на свим посматраним станицама се све ређе јављају максималне дневне температуре које имају ниже вредности. Највећи допринос смањења годишњег броја хладних дана (Tx10p) дају промене током пролећа. Слика 5.1. Расподела тренда сезонског и годишњег броја хладних дана (Tx10p) на територији Црне Горе у периоду 1951-2010. 87 5.2.1.3. Хладне ноћи – Tn10p Овај индекс се дефинише и рачуна на исти начин као и претходни, с тим што се уместо максималних узимају минималне дневне температуре (Tn). У просеку, број хладних дана и ноћи је готово исти, како на годишњем тако и сезонском нивоу. На територији Црне Горе у целини, просечан годишњи број хладних ноћи износи око 35,1 а хладних дана 35,2. Током стандардног климатског периода (1961-1990), највећи средњи годишњи број хладних ноћи регистрован је у Крстацу (36,4), а најмањи у Црквицама (33,2). Уједначеност је још изразитија на сезонском нивоу, јер је разлика у средњем броју хладних ноћи око 1. У просеку, сезонски број хладних ноћи износи око 8,7 дана. Прорачуни тренда, за посматрани 60-годишњи период, показали су да се у већем делу Црне Горе, осим зими, годишњи и сезонски број хладних ноћи смањује. На годишњем нивоу, тенденцију пада ових ноћи региструје 15 станица, у Бару, Вирпазару, Велимљу и Крстацу се промене не уочавају. У Тивту, Црквицама, Грахову и на Цетињу тренд је позитиван, што значи да се хладне ноћи чешће јављају. Тренд смањења годишњег броја хладних ноћи је значајан на 10 станица, а повећања у Тивту и Грахову. На осталим станицама тенденција промена је безначајна (табела 5.5). У складу са трендом броја хладних ноћи на посматраним станицама, на територији Црне Горе у целини су најмање промене регистроване зими и током јесењих месеци. Тренд броја зимских и јесењих хладних ноћи износи 0,1 дан по декади или укупно за посматрани 60-годишњи период безначајних 0,8 дана. Треба истаћи да се у овом случају, посматрајући Црну Гору као јединствено поље, просечан број зимских хладних ноћи повећава, а јесењих смањује. Смањење броја хладних ноћи током летње и пролећне сезоне, од 0,8 и 0,9 дана по декади (кумулативно -5,2 и -4,9 дана), значајно је на 99%, односно 95% прагу поузданости. На годишњем нивоу, интензитет тренда је већи (-1,6 дана по декади), што је и логично, јер се ради о кумулативном броју дана (ноћи). На сезонском нивоу, најмање промене броја хладних ноћи забележене су зими, а највеће током пролећа и лета. Током три зимска месеца, на 7 станица је до друге децимале тренд раван нули и на исто толико је негативног знака. На осталих 9 станица тренд је позитиван, што значи да се број хладних ноћи повећао по линији 88 тренда у периоду 1951-2010., а то није било за очекивати. Тенденција зимског броја хладних ноћи је значајна на 4 станице – пада у Бару и Пљевљима, а пораста у Тивту и Црквицама, док су на осталим станицама промене безначајне. Табела 5.5. Тренд броја хладних ноћи (Tn10p) у периоду 1951-2010. Станица Тренд (број дана/декади) Година Зима Пролеће Лето Јесен Улцињ 0,0 0,0 -0,5 -0,3 0,3 Бар -5,0*** -0,9* -1,4*** -1,5*** -0,9** Будва -4,3*** 0,0 -1,4** -1,7*** -0,4 Тиват 2,1* 0,9+ 0,0 0,0 0,3 Котор -2,0* 0,0 -0,7+ -0,4 -0,6+ Х.Нови -1,4 0,0 -0,8* -0,6+ -0,1 Вирпазар 0,0 0,7 -0,6 -0,9** 0,6 Голубовци -1,4 0,2 -1,0** -1,1** 0,3 Подгорица -1,1 0,2 -1,0* -0,6+ 0,2 Даниловград -0,6 0,8 -0,6+ -0,6+ 0,0 Цетиње 1,5 0,6 0,0 0,3 0,4 Црквице 1,7 0,9+ -0,2 0,0 0,6+ Грахово 3,3** 0,5 0,9* 0,5 0,8* Велимље 0,0 0,5 -0,9* -0,5+ 0,5 Никшић -1,3 0,0 -0,8* -0,9* 0,2 Крстац 0,0 0,0 0,0 0,0 0,6 Колашин -1,7+ 0,0 0,0 -1,0** -0,4 Плав -6,5*** -0,6 -1,7*** -2,4*** -1,3*** Рожаје -5,1*** -0,3 -1,6*** -1,3*** -1,3*** Беране -3,7*** -0,5 -0,9* -1,1*** -0,8* Б.Поље -4,2*** -0,3 -1,1* -1,7*** -1,1* Жабљак -2,6** -0,4 -1,0* -1,0** 0,0 Пљевља -4,1*** -0,7+ -0,9* -1,4*** -0,8* ЦГ -1,6* 0,1 -0,9* -0,8** -0,1 Значајност тренда на нивоу: *** α = 0,001, ** α = 0,01, * α = 0,05 и + α = 0,10 У пролеће и лето је тренд позитиван само у Грахову, односно и на Цетињу, док се у осталим местима број хладних ноћи углавном смањује. Током обе сезоне су промене значајне на по 16 станица. У јесен се број хладних ноћи смањује на 11 станица, повећава на 10, а у Даниловграду и на Жабљаку је раван нули до друге децимале. Промене су значајне на 9 станица - пораста у Црквицама и Грахову, односно пада на осталих 7 станица. Дакле, и на сезонском и на годишњем нивоу доминира смањење броја хладних ноћи. У зимској сезони вредност тренда се креће од -0,9 у Бару до 0,9 дана по декади у Црквицама. У југозападном и делимично средишњем делу Црне Горе, број ових ноћи се повећава, а идући ка северу, североистоку и југу смањује. Током пролећа и лета опсег промена износи од -1,7 до 0,9, односно од -2,4 до 0,5 дана по декади, а у оба годишња доба најнижа и највиша вредност тренда је регистрована у Плаву (смањењење) и Грахову (повећање броја хладних ноћи). У овом делу године (пролеће+лето) југозападни крајеви земље и даље бележе пораст броја хладних ноћи, али је територијална распрострањеност значајно ужа него у зимској сезони (слика 5.2). 89 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA -1.0 -0.6 -0.2 0.0 0.2 0.6 1.0 KOLA[IN NIK[I] ZIMA 1951-2010. D_B '13. (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) Br.dana/10g. Trend -Tn10p 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA -1.8 -1.4 -1.0 -0.6 -0.2 0.0 0.2 0.6 1.0 PROLE]E 1951-2010. D_B '13. (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) Br.dana/10g. KOLA[IN NIK[I] Trend -Tn10p 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA -2.4 -2.0 -1.6 -1.2 -0.8 -0.4 0.0 0.5 LETO 1951-2010. D_B '13. (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) Br.dana/10g. KOLA[IN NIK[I] Trend -Tn10p 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA -1.4 -1.0 -0.6 -0.2 0.0 0.2 0.6 1.0 JESEN 1951-2010. D_B '13. (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) KOLA[IN NIK[I] Br.dana/10g. Trend -Tn10p 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA -7.0 -6.0 -5.0 -4.0 -3.0 -2.0 -1.0 0.0 1.0 2.0 3.0 4.0 GODINA 1951-2010. Trend - D_B '13. Tn10p (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) KOLA[IN NIK[I] Br.dana/10g. Претходна анализа тренда годишњег и сезонског броја хладних ноћи, за посматрани 60-годишњи период, показала је да постоји одређена законитост. У југозападном делу земље (Катунска нахија и северни део Боке) број хладних ноћи се повећава, а најизразитије смањење се јавља на крајњем северу и североистоку, као и дуж Паштровићког приморја (приморје од Бара од Будве). Одређена одступања постоје, али картографски прикази јасно показују да је генерално стање заиста такво, односно да субрегионални трендови броја хладних ноћи постоје. Слика 5.2. Расподела тренда сезонског и годишњег броја хладних ноћи (Tn10p) на територији Црне Горе у периоду 1951-2010. 90 Зубаков (1986) и Будыко и др. (1992) истичу да се као аналог климе будућности може узети Атлантски оптимум холоцена. По њиховом мишљењу, за време Атлантског оптимума у овим ширинама су веће промене температуре биле зими него лети. Зимска температура је тада била виша за 10C до 1,80C, док су позитивна одступања летње температуре износила око 0,5-10C. Такође, Дуцић и Радовановић (2005) истичу: ,,Oпште је познато да би антропогени ефекат стаклене баште требало да буде најизраженији зими, када је противзрачење атмосфере значајније у радијационом билансу у односу на остале факторе’’. Међутим, на територији Црне Горе, посматрајући температуру ваздуха преко броја хладних ноћи (Tn10p), најмање промене догодиле су се зими. Штавише, у најхладнијем делу године, али и током јесени, на скоро половини територије Црне Горе присутан је тренд повећања броја хладних ноћи, а најизразитији је у југозападним крајевима. Ови резултати указују да се не може говорити о загревању на целој територији Црне Горе. На основу овог показатеља, могло би се рећи да је у југозапдном делу присутно чак и благо захлађење. 5.2.1.4. Ледени дани – ID Просечан број ледених дана креће се од 0,03 у Будви до 44,5 дана на Жабљаку. То значи да је у Будви вероватноћа појаве дана са максималном температуром нижом од 00C свега 3,33% у току године, а да ће се овакав један дан појавити у периоду од 10 година је 33,3%. Дакле, ледени дани су изузетно ретка појава на приморју, али и у Зетско-Бјелопавлићкој равници, па тренд на тим станицама није ни разматран (укупно 10 станица). Од посматраних 13 станица, једино је у Колашину присутан тренд пораста броја ледених дана, и то по стопи од 0,2 дана на 10 година или за цео посматрани 60-годишњи период безначајних 1,4 дана (слика 5.3). На осталих 12 од 13 станица број ових дана се смањује, а на 9 је интензитет тренда значајан. Најинтензивније смањење броја ледених дана региструје Жабљак, 3,1 дан по декади, што чини кумулативни износ од 18,5 дана за 60 година. Осим на Жабљаку, статистичка значајност тренда на 99% нивоу поверења присутна је и у Беранама (2,5 дана по декади) и Пљевљима (2,2 дана по декади). На приморју и у Зетско-Бјелопавлићкој равници ледени дани су искључиво везани за зиму, али се и тада веома ретко јављају. Примера ради, у Будви је, од 91 укупног броја дана у посматраном 60-годишњем периоду, забележен само један дан са макисималном дневном температуром нижом од 00C (-1,40C, 13.1.1968. године). У периоду инструменталних осматрања, у Херцег Новом су регистрована 3 ледена дана (сва 3 у јануару), у Тивту 4 (јануар), у Бару и Котору по 5 (јануар, децембар), а у Улцињу укупно 17 (јануар, фебруар, децембар). 0 5 10 15 20 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0 Б р о ј д а н а ID ID*=2.1-0.022t ЦЕТИЊЕ - ID 0 5 10 15 20 25 30 35 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0 Б р о ј д а н а ID ID=8.0-0.034t ЦРКВИЦЕ - ID 0 5 10 15 20 25 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0 Б р о ј д а н а ID ID*=4.6-0.046t ГРАХОВО - ID 0 5 10 15 20 25 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0 Б р о ј д а н а ID ID=4.2-0.024t ВЕЛИМЉЕ - ID 0 5 10 15 20 25 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0 Б р о ј д а н а ID ID=5.5-0.034t НИКШИЋ - ID 0 5 10 15 20 25 30 35 40 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0 Б р о ј д а н а ID ID+=15.9-0.091t КРСТАЦ - ID 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0 Б р о ј д а н а ID ID=20.5+0.024t КОЛАШИН - ID 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0 Б р о ј д а н а ID ID*=24.2-0.154t ПЛАВ - ID 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0 Б р о ј д а н а ID ID**=24.6-0.250t БЕРАНЕ - ID 0 5 10 15 20 25 30 35 40 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0 Б р о ј д а н а ID ID*=23.9-0.182t БИЈЕЛО ПОЉЕ - ID 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60 65 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0 Б р о ј д а н а ID ID+=34.5-0.149t РОЖАЈЕ - ID 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60 65 70 75 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0 Б р о ј д а н а ID ID**=51.1-0.308t ЖАБЉАК - ID 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0 Б р о ј д а н а ID ID**=33.3-0.217t ПЉЕВЉА - ID На осталим станицама се ледени дани чешће јављају, али је њихова честина највећа током три зимска месеца. Осим на Жабљаку, у периоду мај-септембар ниједна станица није регистровала ледене дане. На Жабљаку ови дани нису забележени током лета и у септембру. У сваком случају, током пролећа и јесени на осталим станицама су ледени дани веома ретка појава, а у већини места нису ни регистровани у априлу и октобру. У сваком случају, прорачуни тренда разматраног индекса указују да се све ређе јављају максималне дневне температуре ваздуха Слика 5.3. Тренд годишњег броја ледених дана (ID) у периоду 1951-2010. (значајно на нивоу: **α=0,01, *α=0,05 и + α=0,10) 92 ниже од 00C (ID). Негативна вредност тренда, последица је већег броја ледених дана почетком посматраног периода. Међутим, треба истаћи да станица Колашин, иако једина од 13 разматраних, бележи благи тренд повећања броја ледених дана, што се не уклапа у потпуности са општом представом о глобалном загревању. 5.2.2. Топли температурни индекси Три топла индекса су дефинисана помоћу фиксиних, а два променљивих (дневних) прагова. Летњи (SU – Summer days) и тропски (TD – Tropical days) су дани са максималном дневном температуром вишом од 250C, односно 300C, а тропске ноћи (TR - Tropical nights) када је дневни минимум изнад 200C. Топли дани (Tx90p - Warm days) и топле ноћи (Tn90p - Warm nights) су дефинисани помоћу 90- ог перцентила, на исти начин као и два претходна перцентилна индекса, само што у овом случају важи правило Tx>90p, односно Tn>90p. Дакле, када се, на основу базног периода (1961-1990), израчунају прагови за сваки календарски дан у години, броје се дани за период 1951-2010. са максималном, односно минималном температуром вишом од добијене вредности (одговарајућег дневног прага). 5.2.2.1. Летњи и тропски дани – SU и TD У просечној години, најмање летњих дана има Жабљак (6,9), а највише Подгорица (127,3). Осим Бара (94,8), сва остала места на приморју и у Зетско- Бјелопавлићкој равници имају у просеку преко 100 летњих дана годишње. Њихова учесталост је највећа током три летња месеца, са максимумом у јулу и августу. Током посматраног 60-годишњег периода, једино се у Подгорици годишњи број ових дана није спуштао испод 100, односно кретао се у интервалу од 105 (1959. године) до 161 дан (2000. године). У Подгорици је практично сваки јулски и августовски дан летњи (просек је 30 дана). Са друге стране, летњи дани се најређе јављају на Жабљаку, где је максимални број регистрован 2003. године (33 дана), а ово је и једина станица која у појединим годинама (укупно 5) није регистровала ни један овакав дан. На сезонском нивоу, у периоду од 1951. до 2010. године, зими је по један летњи дан забележен у Улцињу (24.2.1995.), Котору (22.2.1990.) и Даниловграду (23.2.1990.), док их на осталим станицама није било у овом годишњем добу. У 93 пролеће је на Жабљаку регистровано само 7 летњих дана, а забележени су у последњој декади анализираног периода (по 2 дана 2003. и 2006. и 3 дана 2008. године). Такође, број ових дана на Жабљаку је редак и током јесени. Зато тренд зимског броја летњих данa на свим станицама, а на Жабљаку и пролећног и јесењег, није рачунат. Као што се може видети у табели 5.6, током пролећа и лета све анализиране станице бележе тренд пораста броја дана са Tx>250C (SU). При томе, позитивна тенденција је значајна готово на целој територији Црне Горе, нарочито током лета. Опсег промена у пролеће се креће од 0,1 у Никшићу до 1,3 дана по декади у Подгорици, а у лето од 0,4 у Даниловграду до 5,0 дана по декади у Црквицама. Током три јесења месеца, готово све станице на северу земље бележе смањење броја летњих дана, укључујући и Црквице, док је на југу Црне Горе тренд позитиван. Ипак, промене јесењег броја летњих дана су углавном безначајне. Табела 5.6. Тренд броја летњих дана (SU) у периоду 1951-2010. Станица Тренд (број дана/декади) Година Зима Пролеће Лето Јесен Улцињ 2,4** / 1,0* 0,4 0,9 Бар 4,4*** / 0,9* 1,9** 1,6* Будва 4,0*** / 1,2** 1,6** 1,6** Тиват 2,1* / 1,1* 0,8* 0,7 Котор 2,2* / 1,1* 0,7+ 0,6 Х.Нови 1,3 / 0,5 0,7+ 0,5 Вирпазар 1,8+ / 0,8 0,7* 0,4 Голубовци 2,0+ / 0,7 0,9* 0,7 Подгорица 3,3** / 1,3* 0,6+ 1,6* Даниловград 2,0+ / 1,2* 0,4 0,7 Цетиње 4,2** / 0,8* 3,3*** 0,4 Црквице 5,5** / 0,5** 5,0*** -0,2 Грахово 2,1+ / 0,7* 2,0* -0,4 Велимље 2,2 / 0,4 2,4* -0,5 Никшић 2,3+ / 0,1+ 2,3** -0,6 Крстац 3,1* / 0,5* 3,0** -0,2 Колашин 2,8* / 0,3 2,8* -0,3 Плав 3,3* / 0,4 3,1** -0,5 Рожаје 3,3* / 0,4* 3,2** -0,4 Беране 4,9*** / 1,2** 3,3*** 0,0 Б.Поље 1,6 / 0,9* 1,5* -0,5 Жабљак 1,7** / / 1,6** / Пљевља 2,5* / 0,7* 2,2** -0,5 Значајност тренда на нивоу: *** α = 0,001, ** α = 0,01, * α = 0,05 и + α = 0,10 На годишњем нивоу, на целој територији Црне горе летњи дани се све чешће јављау, а тренд промена је безначајан само у Херцег Новом, Велимљу и Бијелом Пољу. Строго математички посматрано, тренд повећања годишњег броја летњих дана, последица је значајног чешћег јављања ових дана током лета и пролећа, док су промене у јесен углавном занемарљиве. Треба истаћи чињеницу да је, без обзира што постоји тренд повећања летњих дана, у топлијем делу године на приморју и у Зетско-Бјелопавлићкој 94 равници максимална дневна температура виша од 250C редовна појава, али и у нижим деловима на северу земље. Из тог разлога, а у циљу прецизнијег утврђивања величине промена, прорачунат је тренд годишњег броја тропских дана (Tx>300C)15, који су овде означени са TD. Ови дани су везани готово искључиво за лето, али се у топлијим местима јављају у периоду април-октобар, а негде су регистровани и током марта и новембра, зато су прорачуни урађени само на годишњем нивоу. Нормални број тропских дана, рачунат за период 1961-1990., највећи је у Подгорици, 63,1 дан, док су они ретка појава на Жабљаку. У посматраном 60- годишњем периоду, максимални годишњи број тропских дана кретао се у интервалу од 6 на Жабљаку до 120 у Подгорици (табела 5.7). Табела 5.7. Основни показатељи годишњег броја тропских дана (TD) – просек, максимална вредност и годишњи тренд за период 1951-2010. Станица Број тропских дана Просек (1961-1990) Маx (1951-2010) Тренд 1951-2010 (бр.дана/10г.) Улцињ 27,8 68 2,8* Бар 11,8 75 3,7*** Будва 21,6 79 5,0*** Тиват 29,7 85 5,5*** Котор 32,9 79 4,6*** Х.Нови 30,0 77 1,3 Вирпазар 49,4 95 1,8 Голубовци 56,6 105 2,5* Подгорица 63,1 120 3,8** Даниловград 59,2 116 3,6** Цетиње 16,7 62 4,3*** Црквице 2,0 22 0,6* Грахово 10,2 38 1,3+ Велимље 7,9 68 1,4+ Никшић 14,6 46 3,1** Крстац 4,9 41 1,0* Колашин 3,8 22 0,9* Плав 5,9 34 1,4* Рожаје 3,5 29 1,3** Беране 15,0 64 3,9*** Б.Поље 15,0 55 2,3* Жабљак 0,1 6 / Пљевља 9,5 40 1,8* Значајност тренда на нивоу: *** α = 0,001, ** α = 0,01, * α = 0,05 и + α = 0,10 Преко 100 дана са максималном температуром вишом од 300C регистрованo је још само у Голубовцима и Даниловграду. На 6 станица је највише тропских дана забележено 2008. године (Улцињ, Котор, Цетиње, Никшић, Беране и Бијело Поље), у Грахову 1994. (38 дана) у Пљевљима 1998. (40 дана), а у осталим местима (15 станица) 2003. или 2007. У Подгорици је 2003. године било 120 тропских дана, а у периоду од 28. маја до 1. септембра дневни максимуми су прелазили 30-ти подеок 15 У стручној литератури се под летњим подразумева дан са Тx ≥ 250C, а под тропским са Тx ≥ 300C. Међутим, на листи индекса летњи су дани са Тx>250C. Водећи се тим правилом, овде је тропски дан дефинисан са Тx>300C. 95 Целзијусове скале. Те године је достигнут рекорд и на Жабљаку – 6 тропских дана. Преко 100 тропских дана је забележено још три пута само у Подгорици – по 101 тропски дан 1994, 1999. и 2007. године. Чињеница да су рекордне вредности регистроване крајем посматраног периода, указује да је на територији Црне Горе присутна тенденција повећања броја тропских дана. Прорачуни тренда за период 1951-2010., показали су да је на свим станицама присутна тенденција повећања броја тропских дана, а безначајна је само у Херцег Новом и Вирпазару. Број ових дана се повећава интензитетом од 0,6 у Црквицама до 5,5 дана по декади у Тивту. Дакле, ово је још један показатељ који указује да је присутан тренд загревања. 5.2.2.2. Топли дани – Tx90p Дани са максималном температуром вишом од 90-ог перцентила, рачунатог за период 1961-1990. (дневни праг), дефинисани су као топли. Када је максимална температура ваздуха у питању, овај индекс је, изражен преко броја дана, један од најбољих показатеља да ли она расте или се пак снижава. У периоду 1951-2010. јесењи број топлих дана у Плаву, а зимских и у Рожајама, безначајно се смањује по линији тренда. На осталим станицама током ова два годишња доба, а у пролећној и летњој сезони на целој територији Црне Горе, као и на годишњем нивоу, број ових дана се повећава. У већини случајева је позитиван тренд значајан до веома значајан, јер се ради углавном о највишем 99,9% нивоу поверења (праг значајности 0,001). Нарочито је значајно повећање броја топлих дана током лета (табела 5.8). Зимски број ових дана се смањује по линији тренда само у Плаву и Рожајама, интензитетом од 0,4, односно 0,3 дана по декади, али су те промене безначајне. На осталим станицама тенденција је позитивна, а број ових дана најбрже се повећава на Жабљаку, 1,9 дана по декади или укупно 11,2 дана за посматрани 60-годишњи период. Повећање зимског броја топлих дана је значајно на 16 станица. У пролећној сезони тенденција има позитиван знак на свим станицама. Опсег промена се креће од 0,8 у Плаву, Никшићу и Херцег Новом до 2,1 дан по декади у Бару, Беранама и на Жабљаку. Осим у Плаву, у осталим местима је повећање пролећног броја топлих дана статистички значајно. 96 Табела 5.8. Тренд броја топлих дана (Tx90p) у периоду 1951-2010. Станица Тренд (број дана/декади) Година Зима Пролеће Лето Јесен Улцињ 8,0*** 1,5** 1,8*** 2,0*** 1,5*** Бар 9,7*** 1,5* 2,1*** 4,3*** 2,0** Будва 8,6*** 1,7*** 2,0*** 3,6*** 1,3* Тиват 7,2*** 0,7+ 1,4** 4,4*** 0,8+ Котор 9,0*** 1,4*** 1,7** 3,7*** 1,0* Х.Нови 5,6*** 1,7*** 0,8* 1,5* 0,9* Вирпазар 6,8*** 1,8*** 1,2* 2,2** 0,8 Голубовци 7,5*** 1,7** 1,2* 3,1*** 1,0+ Подгорица 10,0*** 1,7** 1,8** 3,6*** 1,7** Даниловград 8,6*** 1,3** 1,7** 3,6*** 1,0+ Цетиње 8,3*** 1,7** 1,3* 3,6*** 1,0* Црквице 7,0*** 0,5 1,4* 4,1*** 0,5 Грахово 4,6** 0,4 1,3* 1,9** 0,4 Велимље 5,6** 1,0* 1,1+ 2,4** 0,4 Никшић 6,2*** 1,1* 0,8+ 2,9*** 0,6 Крстац 7,0*** 0,9+ 1,3* 2,9*** 1,2* Колашин 5,6*** 0,7 1,2* 2,7*** 0,8+ Плав 2,5+ -0,4 0,8 2,7*** -0,4 Рожаје 3,3+ -0,3 1,0* 2,9*** 0,0 Беране 8,3*** 1,5** 2,1*** 3,6*** 0,8 Б.Поље 3,9** 0,6 1,1* 2,0** 0,0 Жабљак 7,8*** 1,9** 2,1** 2,4** 1,3* Пљевља 5,6*** 0,9 1,5** 2,3** 0,7 ЦГ 7,2*** 1,1** 1,4** 3,8*** 0,9* Значајност тренда на нивоу: *** α = 0,001, ** α = 0,01, * α = 0,05 и + α = 0,10 Јесењи број топлих дана се смањује само у Плаву (-0,4 дана по декаду), док се у Рожајама и Бијелом Пољу промене не уочавају, тренд је раван нули до друге децимале. На осталим станицама број ових дана се повећава. У јесењој сезони, значајно повећање броја ових дана бележи 13 станица, а најинтензивније је у Бару (2,0 дана по декади). Током три летња месеца, у периоду 1951-2010., на целој територији Црне Горе је присутно значајно повећање броја топлих дана, а интензитет промена се креће од 1,5 у Херцег Новом до 4,4 дана по декади у Тивту. Примећује се да су граничне вредности регистроване у блиским местима (Тиват и Херцег Нови). Вероватно је ово последица облика Боке которске. Тренд смањења јесењег броја топлих дана у Плаву, односно зимског и у Рожајама, није битније утицао на годишњем нивоу, јер се укупан број ових дана повећава на целој територији Црне Горе. Повећање годишњег броја топлих дана је значајно на свим станицама, на различитим нивоима поверења, а опсег промена се креће од 2,5 у Плаву до 10,0 дана по декади у Подгорици. На слици 5.4 дата је просторна расподела тренда годишњег и сезонског броја топлих дана. Иначе, у просечној години, на територији Црне Горе има око 35 топлих дана, од 33,7 у Црквицама до 36,4 у Крстацу. Стварни годишњи број ових дана варира у доста широким границама. Максимални број топлих дана креће се од 81 у Никшићу (2003. године) до 154 дана у Крстацу (2007. године). Готово на целој 97 територији Црне Горе максимални годишњи број топлих дана регистрован је у последњој декади посматраног периода: 2003. године (5 станица), 2007. (7 станица), 2008. (6 станица), 2001. (1), 2009 (1). 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA -0.4 0.0 0.4 0.8 1.2 1.6 2.0 ZIMA 1951-2010. Trend - D_B '13. Tx90p (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) KOLA[IN NIK[I] Br.dana/10g. Stanica 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA 0.6 1.0 1.4 1.8 2.2 PROLE]E 1951-2010. D_B '13. (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) Br.dana/10g. Stanica KOLA[IN NIK[I] Trend - Tx90p 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA 1.4 1.8 2.2 2.6 3.0 3.4 3.8 4.2 4.6 LETO 1951-2010. Trend - D_B '13. Tx90p (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) Stanica Br.dana/10g. KOLA[IN NIK[I] 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA -0.4 0.0 0.4 0.8 1.2 1.6 2.0 JESEN 1951-2010. D_B '13. (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) Stanica Br.dana/10g. KOLA[IN NIK[I] Trend -Tx90p 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA 2 3 4 5 6 7 8 9 10 GODINA 1951-2010. D_B '13. (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) Br.dana/10g. KOLA[IN NIK[I] Stanica Trend -Tx90p Велика су годишња колебања и на једној станици. Тако је, на пример, у Подгорици 1964. регистровано свега 4 топла дана, а 2007. године чак 129. Слично Слика 5.4. Расподела тренда сезонског и годишњег броја топлих дана (Tx90p) на територији Црне Горе у периоду 1951-2010. 98 је и на сезонском нивоу, дакле, просечан број је доста уједначен и износи око 8,8 дана, а максимални варира у прилично широким границама, како између појединих места, тако и на једној истој станици. Подаци указују да се у последње две декаде све чешће региструју екстремне максималне температуре. Од 23 посматране станице, њих 8 је регистровало температуру 40 и више степени – Улцињ, Херцег Нови, Подгорица, Голубовци, Даниловград, Вирпазар, Никшић и Беране. Места у Зетско-Бјелопавлићкој равници су рекордан број дана са температуром ≥ 400C регистровала 2007. године. Тако је у Подгорици, у посматраном 60-годишњем периоду било 42 дана са температуром ≥ 400C. При том, 29 дана је регистровано у периоду 1998-2010., а рекордних 11 у поменутој 2007. години. У Подгорици је током јула и августа те године готово сваки дан био тропски, а од 16. јула 8 дана узастопно су дневни максимими прелазили 40. подеок. У периоду 1951-2010., Даниловград је имао 30 дана са температуром 40 и више степени, а 10 је регистровао 2007. године. Исти је случај са Голубовцима и Вирпазаром. Од укупно 14 дана у Голубовцима, односно 12 у Вирпазару, оба места су те 2007. регистровала по 7 дана са температуром ≥ 400C. У периоду инструменталних осматрања, 2007. године је у Никшићу и Беранама први пут измерена температура ваздуха преко 400C, а пре тога (од 1949., односно 1950. године) никада није достигла ту вредност. Управо температура око 40-ог подеока представља ,,црвени’’ ниво опасности и такве појаве се могу карактерисати као веома опасне. У суштини, често се вредност температуре од 400C помиње као критична за увођење ванредног стања у неком месту или регији. Резултати, дакле, несумњиво показују да је на територији Црне Горе присутан тренд загревања. Другим речима, у периоду од 1951. до 2010. године, све чешће се јављају максималне дневне температуре које имају ,,топлије’’ вредности. Највећи допринос повећања годишњег броја топлих дана дају промене током лета, а најмањи јесење вредности. 5.2.2.3. Топле ноћи – Tn90p Годишњи просек топлих ноћи (Tn90p) креће се од 32,6 у Црквицама до 36,7 у Котору. За исти период (1961-1990), у току једне сезоне топле ноћи се јављају у 99 просеку 8,8 пута. Међутим, за посматрани 60-годишњи период, апсолутно колебање годишњег и сезонског броја топлих ноћи је велико, као и код остала три перцентилна индекса. Готово на свим станицама је највише топлих ноћи регистровано у последњој декади посматраног периода (углавном 2003, 2007, 2009, 2010. и 2002 године). Примера ради, у Подгорици је најмање топлих ноћи било 1980. године, укупно 5, док је 2003. имала чак 103 дана са минималном температуром вишом од 90-ог перцинтила дневне расподеле. У Бару је та разлика још већа и износи 123 дана – од 6 топлих ноћи 1974. до 129 регистрованих 2009. године. Током зиме 1953/1954. године у Подгорици није забележена топла ноћ, али је зато наредне (1954/1955. године) регистровано 26 и то је апсолутни зимски максимум за посматрани 60-годишњи период у овом месту. У периоду од 1951. до 2010. године, осим у Котору, све остале станице бележе тренд повећања годишњег броја топлих ноћи, а безначајан је само у Црквицама. Ове ноћи се најбрже повећавају у Рожајама, 14,2 дана по декади, док се у Котору не уочавају промене, тренд је раван нули до друге децимале. Рожаје су једино место са тенденцијом преко 10 дана, јер друга станица у низу са највећом вредношћу тренда (Бар) бележи скоро дупло мањи пораст топлих ноћи, 7,9 дана по декади. На нивоу сезона, најмање промене по линији тренда добијене су за зиму, а највеће за лето (табела 5.9). Тренд зимског броја топлих ноћи је негативног знака у Будви и Котору, на 6 станица је тенденција равна нули до друге децимале (Бар, Црквице, Никшић, Крстац, Колашин и Пљевља), док се у осталим местима њихов број повећава. Међутим, те проме су значајне само на две станице: пада у Котору (на 90% нивоу поверења) и пораста у Рожајама (на 99,9% нивоу поверења). Котор задржава негативну тенденцију и током пролећа, али је вредност безначајна по МК тесту. У Црквицама и Грахову се не уочавају промене, док остале станице бележе пораст броја топлих ноћи у пролеће, а значајан је на 18. Летњи број топлих ноћи се повећава на целој територији Црне Горе, а вредност тренда је безначајна само у Црквицама и Грахову. У Котору се и јесењи број топлих ноћи смањује, као и у Црквицама, али су на обе станице те промене безначајне. На 5 станица се промене не уочавају, док 16 бележи тренд повећања јесењег броја топлих ноћи, а вредност позитивне тенденције је значајна на 10. Интервал вредности тренда броја 100 сезонских топлих ноћи на територији Црне Горе, за посматрани 60-годишњи период, износи: зими од -0,9 у Котору до 1,7 у Рожајама, током пролећа од -0,2 у Котору до 3,2 у Рожајама, у лето од 0,9 у Грахову до 6,7 у Рожајама и у јесен од - 0,7 у Котору до 3,0 дана по декади у Рожајама. Табела 5.9. Тренд броја топлих ноћи (Tn90p) у периоду 1951-2010. Станица Тренд (број дана/декади) Година Зима Пролеће Лето Јесен Улцињ 4,5** 0,3 1,2* 2,0** 0,0 Бар 7,9*** 0,0 1,8** 3,9*** 1,5* Будва 6,4*** -0,5 1,4** 4,0*** 1,0+ Тиват 2,7* 0,4 0,5 1,2** 0,0 Котор 0,0 -0,9+ -0,2 1,8** -0,7 Х.Нови 6,6** 0,4 1,6** 2,9*** 0,7 Вирпазар 4,5*** 0,8 0,8* 1,0+ 1,0+ Голубовци 4,0** 0,6 1,3* 1,8** 0,2 Подгорица 5,4*** 0,6 1,7** 2,3** 0,6 Даниловград 6,7*** 0,9 2,0*** 2,5** 0,3 Цетиње 5,0** 0,4 1,2* 1,7** 1,2* Црквице 1,3 0,0 0,0 1,3 -0,3 Грахово 2,9+ 0,3 0,0 0,9 0,7 Велимље 6,2* 0,3 1,2 3,0* 0,0 Никшић 3,9** 0,0 0,9* 2,5*** 0,0 Крстац 3,6* 0,0 1,0+ 2,3** 0,0 Колашин 4,3*** 0,0 1,0* 2,5*** 1,1* Плав 5,6** 0,5 1,1+ 3,3*** 1,0* Рожаје 14,2*** 1,7*** 3,2*** 6,7*** 3,0*** Беране 7,7*** 0,5 2,0*** 3,6*** 1,5*** Б.Поље 7,8*** 0,4 2,0*** 3,9*** 1,9*** Жабљак 6,5*** 0,6 1,9*** 2,9*** 0,8+ Пљевља 4,4*** 0,0 0,8* 2,7*** 0,5 ЦГ 5,4*** 0,3 1,2** 2,6*** 0,7 Значајност тренда на нивоу: *** α = 0,001, ** α = 0,01, * α = 0,05 и + α = 0,10 Разлика у вредности тренда између Рожаја и следеће станице у опадајућем низу је значајна. Зато је на годишњем нивоу, како је већ поменуто, за Рожаје добијен дупло већи тренд пораста броја топлих ноћи него у Бару, која је друга станица у низу са највећом вредношћу тенденције. У оваквим случајевима било је неопходно вратити се на почетак, на базу поатака, односно проверу процењених и измерених вредности. Након контроле и исправки, добијена је нешто мања вредност тренда за Рожаје, која је презентована овде, али је разлика и даље евидентна. Ова нелогичност би могла да буде у вези са орографским утицајем на температуру. Та специфичност је посебно изражена код падавина, где се на малом међусобном растојању бележе значајне разлике у вредности овог елемента, али је несумњиво да постоји и код температуре. Други разлог велике разлике у вредности тренда броја топлих ноћи између Рожаја и осталих станица могао би да буде методолошке природе. Наиме, мађарска метеоролошка служба је развила софтверске пакете за интерполацију, редукцију и испитивање хомогености низова метеоролошких података за своје потребе, пре свега. Држећи се препоруке Светске 101 метеоролошке организације, MASH и MISH метод су коришћени за потребе овог рада. Али, поставља се питање, колика је успешност примене поменутих метода за дисециране и вертикално рашчлањене терене као што је црногорски. Овај пример указује на сложеност процене хомогености и недостајућих података у датом низу, тј. на проблематику којој се све више придаје пажња. У сваком случају, промене постоје, дефинисане су одређеним вредностима и неопходно је прокоментарисати и просторну расподелу (слика 5.5). Просторном расподелом тренда се настојало видети да ли постоји одређена законитост или не. Детаљна анализа карата је показала да се могу издвојити подручја са сличним променама броја топлих ноћи. Генерално, у југозападном делу Црне Горе присутан је тренд пада или незнатан пораст броја топлих ноћи, зависно која се сезона посматра, а најизразитији раст се јавља у североисточном делу, Паштровићком приморју, Зетско-Бјелопавлићкој равници и локално жабљачком крају. Посматрајући у глобалу, на територији Црне Горе у целини присутан је тренд повећања сезонског броја топлих ноћи, а тиме и на годишњем нивоу. Током посматраног 60-годишњег периода, зимски број ових ноћи се повећао за безначајних 0,3 дана по декади или укупно 1,6 дана за 60 година. Нешто је већи пораст у јесењој, а још интензивнији у пролећној сезони. Тенденција јесењег броја топлих ноћи износи 0,7 дана по декади или кумулативно 4,2 дана за 60 година, али су и те промене безначајне. У пролећној сезони се број ових ноћи повећава по стопи од 0,122 дана од године до године (1,2 дана по декади), односно укупно 7,3 дана по линији тренда. Највеће промене бележи летња сезона, као одраз промена на појединим станицама. Повећање летњег броја топлих ноћи на територији Црне Горе у целини, од 2,6 дана по декади, значајно је на 99,9% нивоу поверења. Осим у летњој, значајне су промене и у пролећној сезони, али на вишем нивоу ризика прихватања хипотезе од 0,01 (нижи ниво поверења од 99%). На годишњем нивоу, тенденција повећања броја топлих ноћи износи 5,4 дана по декади или 32,2 дана за 60 година, а задовољава услове МК теста на 99,9% нивоу поверења. И овај индекс (Tn90p) показује да у периоду 1951-2010. постоји тенденција загревања на територији Црне Горе, јер је чињеница да се повећава број топлих ноћи. Међутим, треба указати на следеће. У условима антропогеног ефекта 102 стаклене баште, логично је очекивати интензивније повећање броја топлих ноћи у хладнијем него у топлијем делу године. Ова логика произилази из чињенице да, при осталим истим условима, противзрачење атмосфере има већи удео у радијационом билансу ноћу и зими. Али, зимски број топлих ноћи се занемарљиво повећава, а у југозападном делу Црне Горе чак и смањује, док је позитивна тенденција лети скоро 10 пута већа, генерално. 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA -1.0 -0.6 -0.2 0.0 0.2 0.6 1.0 1.4 1.8 ZIMA 1951-2010. D_B '13. (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) Br.dana/10g. Stanica KOLA[IN NIK[I] Trend -Tn90p 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA -0.2 0.0 0.2 0.6 1.0 1.4 1.8 2.2 3.4 PROLE]E 1951-2010. D_B '13. (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) Br.dana/10g. Stanica KOLA[IN NIK[I] Trend -Tn90p 18.40E 18.60E 18.80E 19.00E 19.20E 19.40E 19.60E 19.80E 20.00E 20.20E 20.40E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA 0.8 1.2 1.6 2.0 2.4 2.8 3.2 3.6 4.0 6.8 LETO 1951-2010. D_B '13. (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) KOLA[IN NIK[I] Stanica Br.dana/10g. Trend -Tn90p 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA -0.8 -0.4 0.0 0.4 0.8 1.2 1.6 2.0 3.0 JESEN 1951-2010. D_B '13. (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) Br.dana/10g. Stanica KOLA[IN NIK[I] Trend -Tn90p 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA 0 1 2 3 4 5 6 7 8 14 GODINA 1951-2010. Trend - D_B '13. Tn90p (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) Br.dana/10g. Stanica KOLA[IN NIK[I] Слика 5.5. Расподела тренда сезонског и годишњег броја топлих ноћи (Tn90p) на територији Црне Горе у периоду 1951- 2010. 103 Друго, у условима доминације антропогеног ефекта стаклене баште, требало би очекивати интензивније повећање броја топлих ноћи (Tn90p) него броја топлих дана (Tx90p). На територији Црне Горе дешава се супротно – интензивније је повећање топлих дана од топлих ноћи. Ове и многе друге чињенице указују на неопходност разматрања и утицаја природних фактора, пре свега промена атмосферске циркулације. 5.2.2.4. Тропске ноћи – TR Дани са минималном температуром вишом од 200C се ретко јављају у северним и централним крајевима земље. Током периода опсервације (1951-2010), у Грахову, Колашину, Плаву и Рожајама није регистрована ниједна тропска ноћ. У Беранама и на Цетињу је забележена само по једна ова ноћ, у Бијелом Пољу и Пљевљима по 2, Црквицама и Велимљу по 3, на Жабљаку 4, у Крстацу 13 и у Никшићу 28 од укупног броја дана у посматраном 60-годишњем периоду (21 915 дана). Од 4 тропске ноћи на Жабљаку, две су забележене 2007. године, а по једна 1982. и 1987. И на осталим поменутим станицама ове ноћи су углавном регистроване у другој половини посматраног периода, а највише у последњој декади (2001-2010). У јужним нижим крајевима (приморје и Зетско-Бјелопавлићка равница) тропске ноћи су везане за летњу сезону, док је њихов број током јесени и нарочито пролећа занемарљив. Зато је тренд промена броја тропских ноћи разматран само на годишњем нивоу, а за места у којима нису регистроване или су ретка појава, тенденција се није могла рачунати. Другим речима, тренд годишњег броја тропских ноћи је прорачунат за 10 станица – за 6 приморских и 4 које се налазе у Подгоричко-Скадарској котлини и Бјелопавлићкој равници. Са бројем тропских ноћи се ништа не дешава у Вирпазару, јер је тренд раван нули до друге децимале. На осталих 9 станица, број ових ноћи се повећаваo по линији тренда, а најинтензивније у Будви, 7,5 дана по декади (табела 5.10). Да се са годишњем бројем тропских ноћи ништа посебно не дешава, може се рећи и за Улцињ, јер вредност тренда не задовољава услове значајности по МК тесту ни на једном нивоу поверења. На осталим станицама су промене (повећање) броја тропскох ноћи значајне. 104 Табела 5.10. Тренд годишњег броја тропских ноћи (TR) у периоду 1951-2010. Станица Тренд (број дана/декади) Улцињ 2,4 Бар 5,6*** Будва 7,5*** Тиват 0,7* Котор 2,6** Х.Нови 5,0*** Вирпазар 0,0 Голубовци 2,5* Подгорица 3,2** Даниловград 1,7** Значајност тренда на нивоу: *** α = 0,001, ** α = 0,01, * α = 0,05 Дакле, у периоду 1951-2010., на посматраним станицама (приморје и Зетско-Бјелопавлићка равница) се све чешће јавбљају тропске ноћи (TR), а то је још један показатељ загревања, прецизније нижих јужних делова земље, јер за остала места тренд није рачунат. Иначе, у просечној години Подгорица има 40,4 тропске ноћи, а у периоду од 1951. до 2010. године њихов број се кретао од 21 (1968. и 1980. године) до 87 (2003. године). У Голубовцима и Даниловграду у просеку се јавља око 29, односно 7 тропских ноћи годишњи. Већа честина јављања ових ноћи у Подгорици него на две оближње станице (Голубовци и Даниловград), последица је утицаја урбаног острва топлоте. Закључујући сегмент анализе температурних индекса, за период 1951-2010., може се констатовати следеће:  Спуштајући анализу на дневне екстреме, на територији Црне Горе се све чешће јављају максималне и минималне дневне температуре које имају ,,топлије’’ вредности. То значи да је тренд повећања средње годишње и средњих сезонских температура, математички посматрано, последица повећања учесталости дневних температурних екстрема у позитивном смислу (ка топлијим условима).  У већини случајева је тренд температурних екстрема значајан, посебно на годишњем нивоу и током лета и пролећа. Генерално, тренд промена топлих температурних индекса је већи од хладних, што је у складу са ранијим истраживањима за Црногорско приморје (Luković et al., 2012, Burić et al., 2014).  Промене разматраних климатских индекса су показале да извесна регионализација постоји, односно да се могу издвојити подручја са сличним трендовима. Најмање вредности трендова су у југозападном делу Црне Горе, а 105 највеће у североисточном, Паштровићком приморју, Зетско-Бјелопавлићкој равници и локално жабљачком крају. Истина, извесна одступања постоје, али просторна расподела трендова јасно показује да је општа слика заиста таква.  Уопштено посматрајући, тренд промена температурних индекса упућује на сагласност са моделима доминације антропогеног ефекта стаклене баште. Међутим, током истраживања су уочене и неке нелогичности. Према палеоклиматским записима, али и теорији доминације антропогеног ефекта стаклене баште, у условима отопљавања требало би очекивати веће температурне промене зими него лети. На територији Црне Горе се дешава супротно, јер су промене разматраних температурних индекса веће у летњој него у зимској сезони. Најпоузданији показатеље за ово тврђење су индекси дефинисани помоћу перцентила. Зимски број топлих ноћи (Tn90p) се занемарљиво повећава, док је позитивна тенденција лети скоро 10 пута већа. Слично је и са трендом промена топлих дана (Tx90p) – интензивније је повећање лети него зими, и генерално у топлијем него у хладнијем делу године. Штавише, у југозападном делу земље се зимски број топлих ноћи, али и пролећни и јесењи, благо смањује.  Нелогичност је посебно уочљива код броја хладних ноћи (Tn10p). Наиме, ако предпоставимо да постоји доминација антропогеног ефекта стаклене баште на данашњу климу и да се тај утицај појачава, онда би то требало да се одрази, када је температура у питању, пре свега код броја хладних ноћи, у смислу њиховог смањења. Nа територији Црне Горе, посматрајући температуру ваздуха преко броја хладних ноћи, најмање промене догодиле су се зими. Осим тога, у најхладнијем делу године, али и током јесени, на скоро половини територије Црне Горе присутан је тренд повећања броја хладних ноћи, а најизразитији је у југозападним крајевима. Разумњиво је да постоји несавршеност математичких модела, као и метода за процену недостајућих података у низу, али на основу ових и других контрадикторности могло би се закључити да има много непознаница и нејасноћа, односно да ствари у природи још увек нису довољно јасне, а многе се и не дешавају по теорији доминације антропогеног ефекта стаклене баште. Резултати за Црну Гору су углавном у складу са истраживањима за регион Метитерана (Klein-Tank and Können, 2003; Kostopoulou and Jones, 2005; Hertig et al., 2010), посебно када је у питању тренд повећања топлих температурних индекса. 106 Frich et al. (2002) су утврдили да се на глобалном нивоу, у периоду 1946-1999., значајно повећава број топлих ноћи (Tn90p), нарочито лети, а смањује број мразних дана (FD), као и амплитуда између екстремних температура. И Alexander et al. (2006) истичу да су се у свету догодиле значајне промене топлих температурних екстрема. Њихови резултати показују да је, у периоду 1951-2003., на преко 70% посматраног светског копна значајан тренд пораста Tn90p. Efthymiadis et al. (2011) су истраживали трендове екстремне температуре у медитеранској Европи, за период 1958-2008. Аутори су утврдили да у посматраном периоду хладни температурни индекси показују тенденцију смањења, а топли пораста, што је у складу са глобалним стањем, генерално. Ова правилност посебно важи за западни део Медитерана, где се уочавају израженије промене температурних екстрема од средине 1970-их година. Unkašsević and Tošić (2013) су разматрали трендове шест климатских индекса на основу максималних и минималних дневних температура у периоду 1949-2009. Анализа екстремних температурних индекса је показала да клима Србије има тенденцију да постане топлија у последњих 61. годину. Најзначајнији трендови су добијени за летњу сезону. Утицај променљивих варијабли испитивале су помоћу емпиријске ортогоналне функције и корелације. Аутори су утврдиле да Источноатлантска осцилација (ЕА) доминира током зиме, пролећа и лета, док је за јесен добијена веза са Источноатлантским-Западноруским (ЕАWР) индексом. Јак сигнал је добијен и између зимских температурних екстрема у Србији и Северноатлантске осцилације (NAO). Branković и др. (2009) су добили сличне резултате за пет метеоролошких станица у Хрватској, лоцираних у различитим климатским подручјима: Осијек, Загреб-Грич, Госпић, Цриквеница и Хвар. За период 1901-2008, топли температурни индекси (SU, Tx90p и Tn90p) имају позитиван, а хладни (FD, Tx10p и Tn10p) негативан тренд. Изузетак су мразни дани (FD) у Осијеку, хладне ноћи (Tn10p) у Хвару и летњи дани (SU) у Госпићу, чији су трендови супротног знака у односу на остале станице. El Kenawy et al. (2011) истичу да су промене температурних екстрема израженије уз Средоземно и Кантабријско (јужни део Бискајског залива) море, док је загревање мање у унутрашњости копна, што није у складу са моделима IPCC 107 (2007), који предвиђају супротно. Позивајући се на резултате истраживања других научника, аутори наводе да постоји јака веза између екстремних температура и површинске температуре мора. По њиховом мишљењу, летњи топли талас 2003. био је повезан са варијацијама површинске температуре воде Средоземног мора и Индијског океана. 5.3. Климатски индекси падавинских екстрема Добар показатеље промена падавинских прилика је тенденција интензитета и учесталости падавинских екстрема. У овом раду је разматрано 8 индекса. Просечне годишње вредности (период 1961-1990) дате су у табели 5.11. Табела 5.11. Годишње просечне вредности падавинских индекса за период 1961-1990. Станица DD (бр,д) SDII (mm/д) R75p (бр,д) R95p (бр,д) R95pTOT (mm/д) ΣR95pΣR (%) Rx1d (mm/д) Rx5d (mm/5д) Rx5dk (mm/5д) Улцињ 272,5 13,6 24,0 4,8 63,3 23,2 87,7 145,5 157,4 Бар 269,6 14,4 23,7 4,8 68,2 23,0 95,5 149,5 168,5 Будва 264,7 14,1 25,1 5,0 66,6 22,5 94,8 155,0 170,3 Тиват 260,9 15,2 26,0 5,2 71,2 22,5 98,8 172,4 180,9 Котор 257,0 17,2 30,0 6,0 79,8 25,1 114,4 200,0 211,8 Х.Нови 257,8 17,8 26,8 5,4 90,1 25,0 140,4 214,7 233,9 Вирпазар 261,1 22,7 28,9 5,8 114,7 26,4 153,3 270,3 282,7 Голубовци 264,9 15,6 28,3 5,6 68,0 24,5 100,0 173,4 182,0 Подгорица 264,1 16,3 25,2 5,0 72,6 21,5 100,0 178,5 187,9 Даниловград 255,0 20,0 27,5 5,4 99,3 23,1 133,5 257,0 271,8 Цетиње 243,0 26,2 30,6 6,1 135,4 25,4 189,1 346,3 364,9 Црквице 243,6 37,6 30,0 6,0 200,1 25,8 281,3 525,5 545,1 Грахово 260,3 29,8 26,3 5,3 158,3 26,3 208,5 415,7 439,1 Велимље 268,2 17,4 24,2 4,9 69,5 21,0 102,1 194,3 185,3 Никшић 249,3 17,0 28,9 5,8 87,3 24,5 129,1 232,0 245,8 Крстац 267,4 19,3 25,0 5,0 91,0 23,7 96,3 159,3 233,6 Колашин 231,4 15,8 33,4 6,7 82,8 24,8 122,8 243,1 246,7 Плав 269,6 10,2 31,5 6,3 48,3 27,7 54,2 116,8 123,9 Рожаје 256,6 8,1 29,9 6,0 35,0 23,2 55,2 75,0 85,8 Беране 259,9 8,6 26,9 5,4 37,7 21,7 51,2 90,6 97,9 Б.Поље 262,3 8,7 25,7 5,1 38,1 21,2 54,2 81,5 97,1 Жабљак 229,2 10,7 33,9 6,8 56,2 25,4 88,1 161,8 173,6 Пљевља 259,2 7,4 26,3 5,3 35,1 22,2 52,0 72,7 83,6 Мин 229,2 7,4 23,7 4,8 35,0 21,0 51,2 72,7 83,6 Маx 272,5 37,6 33,9 6,8 200,1 27,7 281,3 525,5 545,1 Методологија добијања перцентилних прагова за падавине је једноставнија, јер се они рачунају из узорка свих падавинских дана за дату временску јединицу. Коришћењем исте дефиниције екстрема, односно анализе података на стандардизован начин, могуће је упоредити резултате из различитих места и тиме добити реалну слику промена на регионалном и глобалном нивоу. У томе је највећи значај анализе екстрема који су одређени помоћу перцентилних прагова. Најуједначеније су вредности индекса који су дефинисани помоћу перцентила, као и код температуре, јер су они рачунати према истој емпиријској расподели. О просечним вредностима падавинских индекса биће речи у наставку. 108 5.3.1. Сушни дани – DD Овај индекс (DD - dry days) смо дефинисали као укупан број дана са падавинама мањим од 1 mm у току посматране временске јединице (сезона и година). Дакле, није узета у обзир узастопност ових дана (CDD - Consecutive dry days), односно разматран је тренд промена укупног броја сушних дана на сезонском и годишњем нивоу са Rd<1 mm. Годишњи просек сушних дана (DD), са падавинама мањим од 1 mm, креће се од 229,2 на Жабљаку до 272,5 дана у Улцињу, што је од 63% до 75% од укупних дана у просечној години. На сезонском нивоу, разлика између максималног и минималниг броја сушних дана највећа је лети, али не прелази 20 дана. У просеку, летњи број сушних дана износи око 72 - најмањи је на Жабљаку (61,2 дана дана), а највећи у Улцињу (81,2 дана). У осталим сезонама просечни број ових дана на територији Црне Горе у целини, за исти период (1961-1990), креће се око 58 зими (од 51,8 на Цетињу до 66,6 у Плаву), 63 током три пролећна месеца (54,5 у Колашину до 66,6 у Плаву) и 65 у јесен (59,8 на Жабљаку до 67,3 дана у Плаву). За посматрани 60-годишњи период, готово све приморске станице, затим Подгорица, Голубовци, Црквице, Цетиње, Никшић, Плав и Бијело Поље су најмање ових дана забележиле 2010. године. Те године је Подгорица имала 229 сушних дана, што је за 68 мање од рекордног броја из 1953. (297 дана). На годишњем нивоу, тренд броја сушних дана има негативну вредност само у Рожајама, а смањење од 2,8 дана по декади је значајно на 99% нивоу поверења. У Бијелом Пољу и Плаву је вредност тренда нула, док се на свим осталим станицама годишњи број ових дани повећава, интензитетом од 0,4 у Крстацу до 5,0 дана по декади у Вирпазару. Повећање годишњег броја сушних дана је значајно на 14 станица, на различим нивоима прихватања хипотезе (табела 5.12). У зимској сезони се тренд сушних дана креће од 0,0 у Рожајама до 2,1 дан по декади у Вирпазару. Промене су безначајне на 8 станица и то углавном у северном делу земље. Током остала три годишња доба, у већем делу Црне Горе промене се не уочавају, јер је до друге децимале тренд раван нули, и то у пролеће на 7, а лети и у јесен чак на 16, односно 15 станица. Значајно повећање пролећног броја сушних дана бележе само две станице, Вирпазар и Грахово (1,2 и 1,0 дана по декади), а смањење Рожаје (-0,8 дана по декади). И током три летња месеца 109 промене су значајне на три станице - повећања у Црквицама и Грахову (0,9 и 0,7 дана по декади) и смањења броја ових дана у Рожајама (-0,9 дана по декади). Тренд јесењег броја сушних дана је безначајан на свим станица, а износи од -1,0 у Рожајама до 0,7 дана по декади у Вирпазару. Табела 5.12. Тренд сушних дана (DD) у периоду 1951-2010. Станица Тренд (број дана/декади) Година Зима Пролеће Лето Јесен Улцињ 2,1+ 1,6* 0,0 0,0 0,0 Бар 2,1* 1,4* 0,0 0,0 0,0 Будва 2,7+ 1,3* 0,1 0,0 0,0 Тиват 3,3** 1,7* 0,6 0,4 0,0 Котор 2,7* 1,7* 0,3 0,0 0,0 Х.Нови 2,9* 1,7* 0,5 0,0 0,2 Вирпазар 5,0*** 2,1** 1,2* 0,5 0,7 Голубовци 2,0+ 1,5* 0,3 0,0 0,0 Подгорица 2,4+ 1,6* 0,5 0,0 0,0 Даниловград 1,5 1,5* 0,4 0,0 0,0 Цетиње 1,1 1,1+ 0,0 0,0 0,0 Црквице 3,3* 1,7* 0,5 0,9+ 0,0 Грахово 4,6*** 1,8** 1,0+ 0,7+ 0,6 Велимље 0,5 0,9 -0,8 0,0 -0,9 Никшић 2,7* 1,6* 0,0 0,0 0,0 Крстац 0,4 0,8 -1,0 0,0 -0,4 Колашин 2,0+ 0,8 0,0 0,4 0,0 Плав 0,0 1,4* -0,3 -0,4 -0,9 Рожаје -2,8** 0,0 -0,8+ -0,9+ -1,0 Беране 1,4 0,7 0,3 0,0 0,0 Б.Поље 0,0 0,5 -0,3 0,0 -0,6 Жабљак 1,4 0,6 0,0 0,0 0,0 Пљевља 1,4 0,8+ 0,0 0,0 0,0 Значајност тренда на нивоу: *** α = 0,001, ** α = 0,01, * α = 0,05 и + α = 0,10 Ови резултати показују да је тренд промена, углавном повећања, годишњег броја сушних дана (DD), у периоду 1951-2010., математички посматрано, последица претежно значајне позитивне тенденције током зиме. Промене броја ових дана по линији тренда у остале три сезоне су безначајне. Знак тенденције промена броја сушних дана је инверзан броју падавинских дана. Другим речима, повећање годишњег броја сушних дана готово на целој територији Црне Горе (осим у Рожајама), значи да је у посматраном периоду присутна тенденција смањења броја падавинских дана са Rd≥1 mm. Дакле, знак тенденције је различит, а вредости су индентичне, како на годишњем, тако и сезонском нивоу. Разлика у вредности тренда на појединим станицама, од 0,1 дан по декади, јавља се због заокруживања на једну децималу (табела 5.13). У сваком случају, једино Рожаје бележе повећање годишњег броја дана са падавинама од 1 и више милиметара, у Плаву и Бијелом Пољу се промене не уочавају, док је на осталим станицама тренд негативан. Иначе, кишовитост изражена бројем падавинских дана у којима падне барем 1 mm падавина, показује 110 да нпр. Подгорица има у просеку 101 падавински дан годишње, што чини око 28% дана у години. У просеку, најмање дана са падавинама ≥ 1 mm има Улцињ (око 93), а највише планински предели: Жабљак (136), Колашин (134), Црквивице и Цетиње (122 дана годишње). Табела 5.13. Тренд годишњег броја сушних (Rd<1 mm) и падавинских (Rd≥1 mm) дана у периоду 1951-2010. Станица Тренд (број дана/декади) Rd<1 mm Rd≥1 mm Улцињ 2,1+ -2,1+ Бар 2,1* -2,2+ Будва 2,7+ -2,7* Тиват 3,3** -3,2** Котор 2,7* -2,8* Х.Нови 2,9* -3,0* Вирпазар 5,0*** -5,0*** Голубовци 2,0+ -2,1+ Подгорица 2,4+ -2,4+ Даниловград 1,5 -1,5 Цетиње 1,1 -1,0 Црквице 3,3* -3,3* Грахово 4,6*** -4,5*** Велимље 0,5 -0,6 Никшић 2,7* -2,6* Крстац 0,4 -0,3 Колашин 2,0+ -2,0+ Плав 0,0 0,0 Рожаје -2,8** 2,7** Беране 1,4 -1,6 Б.Поље 0,0 0,0 Жабљак 1,4 -1,3 Пљевља 1,4 -1,4 Значајност тренда на нивоу: *** α = 0,001, ** α = 0,01, * α = 0,05 и + α = 0,10 Повећање годишњег броја сушних дана, односно смањење падавинских, имлицира да је на територији Црне Горе присутна тенденција аридности. Уједно, ово је први показатељ, строго математички посматрано, објашњења незнатне тенденције смањења годишњих сума падавина у посматраном 60-годишњем периоду, али не и довољан. Сушни дани су све чешћи и то је у складу са моделима IPCC, који предвиђају аридизају овох предела. Ако је већ прихваћено да доминантан утицај на данашњу климу имају људске активности, онда би по моделима IPCC требало очекивати све већу учесталост сушних дана, и супротно – смањење падавинских дана у истом износу. Али, у последњем 30-годишњем периоду (1981-2010) на територији Црне се дешава супротно, јер се број сушних дана смањује, нарочито током јесени, а то значи да нема ни говора о аридизацији посматраног простора. Ипак, током 60-годишњег перида дани са падавинама од 1 и више mm су ређи. Поставља се питање у ком правцу се мењају дневне суме падавина, односно шта се дешава са тенденцијом дневног интензитета падавина (SDII). 111 5.3.2. Дневни интензитет падавина по падавинском дану – SDII Нешто детаљнију слику о промени падавина на датој територији даје просечни дневни интензитет по падавинском дану. Овај индекс (SDII) се добија као однос укупне суме падавина (ΣRR) и броја падавинских дана (W) за дату временску јединицу (ј), при чему се за обе величине узимајући у обзир само дани са количином од 1 и више mm (Rd≥1 mm): )/;%/(1 dandanmm W RRwj SDIIj w w ∑ = = Дакле, ово је једноставни дневни интезитет падавина по падавинском дану (SDII – Simple daily intensity index), а за потребе овог рада прорачунат је на годишњем и сезонском нивоу. У просечној години, током једног дана са падавинама ≥ 1 mm излучи се од 7,4 mm у Пљевљима до 37,6 mm у Црквицама. У пределима са континенталним режимом падавина (крајњи север и североисток) просечни дневни интензитет не прелази 10 mm, док је у осталом делу земље преко 15 mm, а максималне вредности достиже у југозападним крајевима. Интензитет падавина је велики и по годишњим добима, јер се у релативно малом броју падавинских дана излучи прилична количина падавина. Током зиме и пролећа, просечни интензитет се креће од 6,2 mm у Пљевљима до 44,2 mm, односно 33,0 mm по падавинском дану у Црквицама. У лето и јесен најмањи је интензитет у Беранама и Рожајама, 7,5 и 8,7 mm по падавинском дану, а највећи у Црквицама, 16,6 mm (лети) и 49,0 mm (у јесен). Дакле, очигледно је да је најмањи, али и најуједначенији просечни интензитет падавина на крајњем северу и североистоку земље, што је у складу са плувиометријским режимом. У периоду од 1951. до 2010., овај индекс (SDII) има углавном позитивну вредност тренда. На годишњем нивоу, прорачуни тренда су показали да су се дневне количине падавина у падавинским данима мењале по стопи од -0,51 mm у Крстацу до 1,38 mm по декади у Грахову. Од 17 станица које бележе позитивну тенденцију, на 10 је тренд повећања просечног дневног интензитета статистички значајан. Са друге стране, на 6 станица са негативном тенденцијом, промене су безначајне. На сезонском нивоу, најмање промене просечног интезитета падавина по падавинском дану добијене су за лето и пролеће, док су током зиме и јесени 112 вредности тенденције веће. Опсег промена у три зимска месеца креће се од -1,16 mm у Крстацу до 1,13 mm у падавинском дану по декади у Вирпазару. Зими 4 станице бележе значајне промене - Крстац смањења, а Вирпазар, Подгорица и Даниловград повећања интензитета падавина, док су на осталим станицама промене безначајне. У суштини, зими је једино у Вирпазару и Крстацу вредност тренда већа од 1 mm по декади (табела 5.14). Табела 5.14. Тренд просечног дневног интензитета падавина по падавинском дану за Rd≥1 mm (SDII у mm) у периоду 1951-2010. Станица Тренд (mm·дан-1/декади) Година Зима Пролеће Лето Јесен Улцињ 0,04 -0,06 0,06 0,35 0,21 Бар 0,14 0,11 0,12 0,27 0,31 Будва -0,15 -0,06 -0,25 0,16 -0,23 Тиват 0,02 0,24 -0,03 -0,01 -0,08 Котор -0,15 0,35 -0,16 -0,40 -0,25 Х.Нови 0,15 0,33 0,14 0,55 -0,33 Вирпазар 0,88** 1,13* 1,27** -0,06 1,44** Голубовци 0,20 0,20 0,18 -0,14 0,56 Подгорица 0,41* 0,47+ 0,47* -0,15 0,64+ Даниловград 0,61** 0,71+ 0,43 0,27 0,58 Цетиње 0,45+ 0,86 0,46 -0,13 0,48 Црквице 0,25 0,35 0,70 -0,24 0,10 Грахово 1,38*** 0,94 1,24** 0,43 2,04* Велимље -0,25 -0,71 -0,12 -0,12 -0,41 Никшић 0,40* 0,48 0,53* -0,12 0,78* Крстац -0,51 -1,16* -0,63* -0,49 -0,37 Колашин 0,51** 0,19 0,32 0,16 1,13* Плав -0,17 -0,12 -0,29 -0,35* -0,11 Рожаје -0,09 -0,15 -0,03 -0,18+ 0,04 Беране 0,14 -0,10 0,25+ 0,08 0,21 Б.Поље 0,17* 0,15 0,01 0,14 0,41* Жабљак 0,27+ 0,12 0,15 -0,22 0,50 Пљевља 0,16* 0,14 0,05 0,24+ 0,26 Значајност тренда на нивоу: *** α = 0,001, ** α = 0,01, * α = 0,05 и + α = 0,10 И у пролеће је једино на две станице вредност тренда преко 1 mm у падавинском дану по декади, али је на обе позитивног знака: у Вирпазару 1,27 mm и Грахову 1,24 mm по декади. Осим на ове две станице, тенденција је позитивна још на 13, док је негативног знака на 8. Значајне промене пролећног просечног дневног интензитета падавина, осим Вирпазар и Грахово, бележе и Подгорица (0,47 mm по декади), Никшић (0,53 mm), Крстац (-0,63 mm) и Беране (0,25 mm). Опсег промена је најмањи током лета, од -0,49 mm у Крстацу до 0,55 mm у падавинском дану по декади у Херцег Новом. Међутим, на овбе станице су те промене безначајне, јер нису задовољени услови МК теста ни на једном нивоу поверења. Иако су вредности тренда мање, промене летњег просечног дневног интезитета падавина су значајне на 3 станице, и то у: Плаву (-0,35 mm/дан/декади), Рожајама (-0,18 mm) и Пљевљима (0,24 mm). У односу на остала годишња доба, лето се разликује и по томе што постоји блага доминација негативног тренда, јер се на 13 станица просечни дневни интензитет смањује, а на 10 повећава. 113 У јесен се промене крећу у интервалу од -0,41 mm у Велимљу до 2,04 mm у падинском дану по декди у Грахову. Током ове сезоне 7 станица има негативан тренд. Од 16 станица на којима се просечни дневни интезитет падавина повећава, на 6 су промене значане, на различитим нивоима поверења. Количина падавина на територији Црне Горе варира у веома широком опсегу. Разлика између падавинама најбогатијих (југозападни део земље) и најсиромашнијих крајева (крајњи север и североисток) достиже у просеку и преко 3500 mm. Такође је уочљива разлика и у броју падавинских дана. Из ових разлога, изражавање тенденције дневног интензитета падавина у апсолутним вредностима (mm) не даје реалну слику промена. Примера ради, на Цетињу је тренд повећања зимског просечног дневнох интензитета падавина од 0,86 mm по декади безначајан, а у Подгорици, иако скоро дупло мањи (0,47 mm/дан/декади) значајан. Дакле, исти квантитативни изос тренда у нпр. Црквицама и Пљевљима (иста вредност промена), нема и исто квалитативно значење, односно значај, јер је на првој станици просечни дневни интензитет за 5,1 пут већи него на другој. Зато је код падавина меродавнији показатељ промена релативна мера, у %/дан по декади. За потребе овог рада, тенденција је прорачуна и у % у односу на нормалу последњег стандардног климатског периода (1961-1990). Важно је истаћи да је знак и значајност тренда у % потпуно иста као и у mm, али се на овај начин, како је већ поменуто, добија јаснија слика промена (табела 5.15). Табела 5.15. Тренд просечног дневног интензитета падавина по падавинском дану за Rd≥1 mm (SDII у %) у периоду 1951-2010. Станица Тренд (%·дан-1/декади) Година Зима Пролеће Лето Јесен Улцињ 0,3 -0,5 0,5 3,0 1,2 Бар 1,0 0,8 0,9 2,3 1,8 Будва -1,1 -0,5 -2,0 1,4 -1,3 Тиват 0,1 1,6 -0,2 -0,1 -0,4 Котор -0,9 2,0 -1,1 -3,0 -1,2 Х.Нови 0,9 1,8 0,9 4,6 -1,5 Вирпазар 3,9** 4,2* 6,9** -0,4 5,6** Голубовци 1,3 1,2 1,4 -1,2 2,8 Подгорица 2,5* 2,7+ 3,4* -1,4 3,2+ Даниловград 3,0** 3,1+ 2,6 2,4 2,3 Цетиње 1,7+ 2,7 2,0 -1,0 1,5 Црквице 0,7 0,8 2,1 -1,4 0,2 Грахово 4,6*** 2,7 5,2** 3,2 5,0* Велимље -1,5 -3,4 -0,8 -1,1 -1,9 Никшић 2,4+ 2,6 3,7* -1,2 3,4* Крстац -2,6 -4,7* -3,7* -3,9 -1,7 Колашин 3,2** 1,0 2,4 1,7 5,4* Плав -1,7 -1,1 -3,0 -4,0* -1,0 Рожаје -1,1 -1,9 -0,4 -2,0+ 0,5 Беране 1,6 -1,2 3,3+ 1,0 2,0 Б.Поље 2,0* 1,9 0,2 1,7 4,0* Жабљак 2,5+ 1,2 1,6 -2,5 3,3 Пљевља 2,2* 2,3 0,8 2,8+ 2,9 Значајност тренда на нивоу: *** α = 0,001, ** α = 0,01, * α = 0,05 и + α = 0,10 114 На већем делу територије Црне Горе просечни дневни интезитет падавина се повећава, осим лети. Анализа SDII индекса је показала да постоји неуједначеност промена понекад и код блиских станица, не само по интензитету већ и по знаку тенденције. Примера ради, током све четири сезоне, а самим тим и на годишњем нивоу, Грахово бележи тренд повећања просечног дневног интезитета падавина. Са друге стране, две најближе станице Грахову, Велимље и Црквице, углавном региструју негативну тенденцију. Ова различитост је највероватније последица локалне нестабилности, нарочито у топлијем делу године, али и орографских карактеристика (нпр. Грахово је смештено у пољу), те су нека места у тзв. кишној сенци у односу на окружење. Подсетимо, када је у питању укупна годишња и сезонска количина падавина, на територији Црне Горе се ништа посебно не дешава. Али, с обзиром на то да се број дана са падавинама ≥ 1 mm смањује у периоду 1951-2010., логично је било за очекивати да се количина падавина по падавинском дану повећава. Анализа SDII индекса је показала да је, без обзира што се не може говорити о великим променама, генерално, заиста тако, осим у летњој сезони. То другим речима значи да је важније доћи до одговора на следеће питање: да ли постоји пораст великих дневних количина падавина које могу имати нежељене ефекте? Осим тога, анализа која следи показаће у којој се мери утврђено смањење годишњих количина падавина, затим смањење броја падависких дана и повећање дневног интензитета падавина, може приписати промени R75p и R95p индекса. 5.3.3. Умерено влажни дани – R75p Значај падавинских индекса, који су одређени помоћу перцентилних прагова, исти је као и код температуре ваздуха, али је методологија прорачуна другачија. Наиме, код температурних екстрема прво треба израчунати перцентилни праг за сваки календарски дан у години. Код падавина, перцентилни праг (вредност 75-ог и 95-ог перцентила) се рачуна на основу дневних сума од најмање 1 mm (Rd≥1 mm) за дату временску јединицу (месец, сезона, година) током базног периода 1961-1990. На тај начин су одређени годишњи и сезонски прагови за сваку станицу посебно (табела 5.16), а затим бројани дани са падавина изнад добијене вредности у посматраном 60-годишњем периоду. 115 Вредности прагова за R75p су у складу са количином падавина и плувиометријским режимом. Највеће су у Црквицама, где годишњи праг износи 48,0 mm. У Црквицама је највећи јесењи праг (70,0 mm), а најмањи летњи (20,0 mm). И на осталим станицама је највећа вредност јесењег, а најмања летњег прага. Изузетак су места са континенталним и прелазним медитеранским режимом падавина, где су сезонски прагови прилично уједначени. У Пљевљима и Рожајама је највећи летњи праг (око 11 mm), док зимски и пролећни износе око 8-9 mm. Дакле, умерено влажни су дани са дневном количином већом од 75-ог перцинтила дневне расподеле периода 1961-1990. за Rd≥1 mm. У просечној години, највише ових дана се јавља у планинским пределима - на Жабљаку и у Колашину (33,9 и 33,4 дана), а најмање на приморју - у Улцињу и Бару (око 24 дана годишње). У већем делу Црне Горе, посебно на приморју и у Зетско- Бјелопавлићкој равници, летњи број умерено влажних дана у просеку не прелази 5. Лети су ови дани нешто учесталији на северу земљу, пре свега у вишим планинским пределима. Тако их лети на Жабљаку просечно има 7,7 дана, у Рожајама и Плаву 7,2, а у Колашину 6,8 дана. Просечни број умерено влажних дана (Rd≥75-ог перцентила) током три зимска месеца се креће од 6,6 у Пљевљима и Велимљу до 10,1 дан у Котору. Пролећни просек износи од 6,2 у Велимљу до 9,4 дана у Колашину, а јесењи од 6,0 у Пљевљима, Бијелом Пољу и Велимљу до 7,8 на Жабљаку. Табела 5.16. Годишње и сезонске вредности 75-ог перцентила (у mm) дневних сума падавина за Rd≥1 mm за период 1961-1990. Станица Година Зима Пролеће Лето Јесен Улцињ 17,5 18,9 14,4 13,3 21,7 Бар 18,8 18,9 17,3 14,7 23,3 Будва 18,0 17,7 16,9 15,0 22,1 Тиват 20,4 21,0 18,6 13,1 26,4 Котор 21,2 22,7 17,9 13,0 27,0 Х.Нови 23,4 24,7 20,0 15,6 27,8 Вирпазар 26,3 34,1 20,4 14,0 30,0 Голубовци 18,7 20,2 16,0 11,1 24,4 Подгорица 22,2 24,9 19,0 12,5 28,0 Даниловград 27,0 32,8 22,0 14,1 34,5 Цетиње 34,4 40,8 30,5 15,6 42,4 Црквице 48,0 61,0 38,0 20,0 70,0 Грахово 39,9 48,2 32,2 15,8 58,4 Велимље 23,1 27,7 20,4 14,3 28,3 Никшић 22,3 26,5 18,5 12,9 30,7 Крстац 23,8 28,8 20,1 13,8 28,8 Колашин 20,2 25,1 16,9 12,0 27,7 Плав 10,6 12,5 9,1 8,2 13,0 Рожаје 9,6 9,2 8,6 10,6 10,4 Беране 10,8 11,1 9,6 9,3 13,6 Б.Поље 11,5 11,0 10,4 11,7 13,8 Жабљак 12,8 12,3 11,0 11,2 19,3 Пљевља 9,3 8,0 8,2 11,4 11,3 Мин 9,3 8,0 8,2 8,2 10,4 Маx 48,0 61,0 38,0 20,0 70,0 116 Претходни подаци указују да су, у просеку, умерено влажни дани ретка појава, посебно у нижим пределима земље. Међутим, њихов стварни број варира у доста широком опсегу. На пример, у Подгорици и Црквицама од 11 (на првој станици забележени 1953., а на другој 1994. године) до 40, односно 52 дана, а у оба места су максимуми регистровани 2010. године. Те 2010. године је на већем броју станица забележен максимални број умерено влажних дана: у Плаву 60, на Жабљаку и у Никшићу 55, Цетињу, Голубовцима и Котору 48 итд. У сваком случају, дневне суме падавина веће од 75-ог перцентила су умерено екстремне. Тренд компонента је показала да се у посматраном 60- годишњем периду са годишњим бројем умерено влажних дана ништа посебно не дешава. Статистички значајно смањење годишњег броја ових дана региструју само 4 станице: Котор (-1,2 дана по декади), Херцег Нови (-0,9 дана), Велимље (-1,0 дана по декади) и Крстац (-1,2 дана по декади). Смањење годишњег броја ових дана региструје још 9 станица, а највеће је у Црквицама, -1,25 дана по декади. Међутим, с обзиром на то да се умерено влажни дани нешто чешће јављају у Црквицама него у местима која бележе значајан пад, смањење на овој станици је безначајно. У Бару, Вирпазару, Колашину и на Жабљаку је тренд годишњег броја умерено влажних дана до друге децимале раван нули. На осталих 6 станица тенденција је позитивна, али нигде не прелази 0,6 дана по декади. Ни на сезонском нивоу се не уочавају значајне промене, јер је на већини станица тенденција равна нули, чак и са преко три децимале. Током три зимска месеца само 7 станица бележи смањење R75p индекса, али нигде не прелази 0,6 дана по декади, а стистички је значајно у Велимљу и Крстацу (табела 5.17). У пролеће је тенденција негативна у Крстацу (-0,4 дана по декади) и Плаву (-0,5 дана по декади) и на обе станице је значајна на 5%-ом нивоу ризика прихватања хипотезе. У летњој сезони једино Рожаје бележе промене броја умерено влажних дана, а то повећање од 0,3 дана по декади је значајно на 90%-ом нивоу поверења према МК тесту. На свим осталим станицама (22) тенденција летњег броја умерено влажних дана, у периоду 1951-2010., равна је нули чак и са преко три децимале. Јесењи број умерено влажних дана значајно се променио једино у Херцег Новом (- 0,5 дана по декади) и Рожајама (0,4 дана по декади). 117 Табела 5.17. Тренд умерено влажних дана (R75p) у периоду 1951-2010. Станица Тренд (број дана/декади) Година Зима Пролеће Лето Јесен Улцињ -0,4 -0,3 0,0 0,0 0,0 Бар 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 Будва -0,9 0,0 0,0 0,0 0,0 Тиват -0,7 0,0 0,0 0,0 -0,2 Котор -1,2* -0,4 0,0 0,0 0,0 Х.Нови -0,9+ -0,2 0,0 0,0 -0,5+ Вирпазар 0,0 0,0 0,1 0,0 0,2 Голубовци -0,2 -0,3 0,0 0,0 0,2 Подгорица -0,4 0,0 0,0 0,0 0,0 Даниловград 0,2 0,0 0,0 0,0 0,0 Цетиње -0,5 0,0 0,0 0,0 0,0 Црквице -1,3 -0,6 0,0 0,0 0,0 Грахово 0,5 0,0 0,3 0,0 0,3 Велимље -1,0+ -0,4+ 0,0 0,0 0,0 Никшић -0,6 -0,5 0,0 0,0 0,2 Крстац -1,2* -0,6* -0,4* 0,0 0,0 Колашин 0,0 0,0 0,0 0,0 0,2 Плав -0,5 0,0 -0,5* 0,0 0,2 Рожаје 0,6 0,0 0,0 0,3+ 0,4+ Беране 0,5 0,0 0,0 0,0 0,0 Б.Поље 0,2 0,0 0,0 0,0 0,3 Жабљак 0,0 0,0 0,0 0,0 0,2 Пљевља 0,6 0,0 0,0 0,0 0,0 Значајност тренда на нивоу: * α = 0,05 и + α = 0,10 У другој половини обрађеног периода (1981-2010) се годишњи број умерено влажних дана повећава готово на целој територији Црне Горе (табела 5.18). Током 1980-их и почетком 1990-их година, у већини случајева је годишњи број умерено влажних дана био испод просека. Табела 5.18. Тренд умерено влажних дана (R75p) у периоду 1981-2010. Станица Тренд (број дана/декади) Година Зима Пролеће Лето Јесен Улцињ 1,9 1,2 0,0 0,7 0,0 Бар 2,7* 2,0* 0,0 0,0 0,5 Будва 5,0** 2,3** 0,0 0,0 1,7* Тиват 1,7 0,9 0,0 0,7 0,0 Котор 2,1 1,3 0,0 0,0 0,0 Х.Нови 2,4 1,7+ 0,0 0,0 0,0 Вирпазар 4,3** 1,8+ 1,2 0,0 1,1 Голубовци 2,5 0,9 0,0 0,5 1,1 Подгорица 1,7 0,6 -0,6 0,0 0,4 Даниловград 2,1 0,9 0,0 0,7+ 0,5 Цетиње 2,5 2,0+ 0,0 0,0 0,6 Црквице 4,6** 2,5** 0,6 -0,8 0,9 Грахово 4,0** 2,5* 0,7 0,0 0,6 Велимље 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 Никшић 2,1 0,8 0,0 0,3 0,7 Крстац 1,6 0,0 0,0 0,4 0,0 Колашин 1,7 0,6 -0,5 -0,4 0,9 Плав -4,4* -1,3 -2,0** -1,2 -0,6 Рожаје 1,6 0,0 0,0 0,0 1,0+ Беране 2,0* 0,9 0,0 -0,6 0,3 Б.Поље 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 Жабљак 2,9* 1,2 0,0 0,0 1,5 Пљевља 2,0 0,5 0,0 0,0 0,5 Значајност тренда на нивоу: * α = 0,05 и + α = 0,10 Та несумњиво дефицитарна фаза 1980-их и почетком 1990-их, у погледу броја умерено влажних дана, прекинута је са 1995. и 1996. годином, када је ових дана било више од просека. Након тога следи потпериод до закључно са 2003. 118 годином када је ових дана било нешто мање, али углавном у границама нормале. Од 2004. године до краја анализираног периода, годишњи број умерено влажних дана био је око просека 2007. и 2008., док су све остале године имале већи број ових дана. Дакле, у периоду 1981-2010. тренд повећања годишњег броја умерено влажних дана последица је мањег броја ових дана почетком периода. На сезонском нивоу, најзначајније повећање умерено влажних дана забележено је зими, док су промене у осталим годишњим добима углавном безначајне. Анализа R75p индекса је показала да се у периоду од 1951. до 2010. године са умерено влажним данима ништа посебно не дешава, како на сезонском тако и годишњем нивоу. Промене по линији тренда на неколико станица постоје, али су оне занемарљиве. Међутим, у последњем 30-годишњем периоду се број ових дана повећава готово на целој територији Црне Горе, а најинтензивније у Будви и Црквицама – годишње до 5 дана по декади. Мада су и у овом периоду промене у већини места безначајне. 5.3.4. Врло лажни дани – R95p Дани са количином падавина изнад 95-ог перцентила дневне расподеле базног периода (1961-1990) за Rd≥1 mm, дефинисани су као врло влажни дани (R95p). Као што се може видети у табели 5.19, годишњи и сезонски прагови су велики. Наравно, највећи су у Црквицама, падавинама најбогатијем месту у Црној Гори. Годишњи праг у Црквицама износи 143,0 mm, док је јесењи за скоро 24 mm већи (166,7 mm). У овом месту је летњи праг, од 62,0 mm, већи него годишњи и сезонски на већем броју станица. У значајном делу Црне Горе сезонски прагови, тј. вредности 95-ог перцентила, доста су уједначени, што значи да се интензивне кише могу јавити у било које доба године. У крајевима са најнижим праговима, на крајњем северу и североистоку земље, разлика између највећег и најмањег прага је мања него у осталом делу. Тако је у Рожајама разлика између пролећног (најмањег) и летњег (највећег) прага свега 3,3 mm. Дани са дневном количином падавина већом од 95-ог перцентила се ретко јављају. Годишњи просек се креће од 4,8 дана у Улцињу и Бару до 6,8 дана на Жабљаку. С обзиром на то да су ови дани, као и умерено влажни, дефинисани 119 према истој емпириској расподели екстрема, њихов просечан број током годишњих доба је уједначен. Зими се просечан број врло влажних дана креће од 1,3 у Пљевљима, Крстацу и Велимљу до 2,0 дана на Цетињу. Сличан је распон и у осталим годишњим добима. У пролеће се просечно јавља од 1,3 врло влажна дана у Улцињу, Бару, Велимљу и Бијелом Пољу до 1,9 дана на Жабљаку и у Колашину, лети од 0,6 у Улцињу и Бару до 1,5 дана на Жабљаку и у Плаву, а током три јесења месеца од 1,2 дана у Бару, Велимљу, Крстацу, Бијелом Пољу и Пљевљима до 1,6 дана на Жабљаку. Максимални годишњи број дана са падавинама већим од 95-ог перцентила забележен је у Црквицама 2010. године (18 дана), а од тога у јесен 8, зиму 6 и у пролеће 4 дана. Табела 5.19. Годишње и сезонске вредности 95- ог перцентила (у mm) дневних сума падавина за Rd≥1 mm за период 1961-1990. Станица Година Зима Пролеће Лето Јесен Улцињ 42,8 41,6 35,5 37,8 53,0 Бар 48,9 47,5 39,0 44,2 59,1 Будва 47,4 44,2 42,9 37,1 58,2 Тиват 48,9 47,4 45,3 41,4 61,5 Котор 54,6 54,1 49,0 48,2 66,7 Х.Нови 59,9 60,6 49,4 43,7 76,4 Вирпазар 79,5 82,9 61,6 57,6 93,8 Голубовци 49,3 47,2 40,8 39,5 61,7 Подгорица 53,0 51,8 50,3 40,2 65,7 Даниловград 70,0 71,9 59,0 40,7 82,0 Цетиње 93,9 110,3 79,2 45,0 110,9 Црквице 143,0 162,1 120,0 62,0 166,7 Грахово 104,6 108,9 78,7 51,4 156,4 Велимље 50,3 56,6 40,5 34,1 57,5 Никшић 58,1 60,1 48,4 38,4 75,7 Крстац 56,2 64,8 47,5 40,9 66,1 Колашин 57,2 66,2 49,7 30,5 66,6 Плав 31,5 35,1 30,8 23,8 34,7 Рожаје 24,0 23,4 22,4 25,7 25,5 Беране 27,1 28,0 23,5 22,4 31,4 Б.Поље 27,8 25,4 25,6 25,1 32,9 Жабљак 38,2 37,2 31,6 29,4 53,3 Пљевља 24,2 20,6 19,4 25,4 30,1 Мин 24,0 20,6 19,4 22,4 25,5 Маx 143,0 162,1 120,0 62,0 166,7 Тренд годишњег броја врло влажних дана креће се у интервалу од -0,4 дана у Будви до 0,6 дана по декади у Колашину и на Цетињу. Међутим, на 12 од 23 станице тренд је нула, што значи да не постоје промене броја ових дана. На 9 станица је тенденција годишњег броја врло влажних дана значајна, и то у Будви и Крстацу смањења, а у осталим местима пораста (табела 5.20). У зимској сезони је тренд броја ових дана на 11 станица раван нули, често и са преко три децимале, на 8 је позивног знака, а на 4 негативног. При томе, тренд промена је значајан на 5 станица - повећања броја зимских дана у Подгорици, 120 Даниловграду и на Цетињу, од 0,2 дана по декади, односно смањења у истом износу у Крстацу и Плаву. Опсег промена у пролећној сезони креће се у интервалу ± 0,1 дан по декади, али ни на једној станици тенденција не задовољава услове МК теста. За посматрани 60-годишњи период, током три летња месеца највеће и значајне промене по линији тренда бележи станица Крстац, -0,2 дана по декади. На свим осталим станицама промене су безначајне, а на 11 је тренд летњег броја врло влажних дана раван нули, чак и са преко три децимале. У јесењој сезони се промене не уочавају на 8 станица, на 11 је тенденција позитивна, а на 4 негативна. Значајне промене од 0,2 дана по декади у јесен, бележе три станице: Колашин, Рожаје и Бијело Поље. Табела 5.20. Тренд врло влажних дана (R95p) у периоду 1951-2010. Станица Тренд (број дана/декади) Година Зима Пролеће Лето Јесен Улцињ 0,0 0,0 0,1 0,0 0,0 Бар 0,0 0,0 0,0 -0,1 0,0 Будва -0,4* -0,1 -0,1 0,1 0,0 Тиват 0,0 0,0 -0,1 0,0 -0,1 Котор 0,0 0,0 -0,1 -0,1 -0,1 Х.Нови 0,0 0,1 0,0 0,1 -0,1 Вирпазар 0,0 0,1 0,0 -0,1 0,1 Голубовци 0,0 0,0 -0,1 0,0 0,0 Подгорица 0,4** 0,2+ 0,0 0,0 0,1 Даниловград 0,4* 0,2* 0,1 0,0 0,1 Цетиње 0,6** 0,2* 0,1 0,0 0,2 Црквице 0,0 0,0 0,1 -0,1 0,1 Грахово 0,4* 0,1 0,1 0,0 0,1 Велимље 0,0 0,0 0,1 -0,1 -0,1 Никшић 0,4* 0,2 0,1 0,0 0,1 Крстац -0,3+ -0,2+ -0,1 -0,2** 0,0 Колашин 0,6* 0,0 0,1 0,1 0,2+ Плав 0,0 -0,2* 0,0 -0,1 0,0 Рожаје 0,0 -0,1 -0,1 0,0 0,2+ Беране 0,4* 0,0 0,1 0,0 0,0 Б.Поље 0,2 0,0 0,1 0,0 0,2* Жабљак 0,3 0,1 0,1 -0,1 0,1 Пљевља 0,0 0,0 0,0 0,1 0,0 Значајност тренда на нивоу: * α = 0,05 и + α = 0,10 Посматрајући Црну Гору у целини, као јединствено поље, у периоду од 1951. до 2010. године, годишњи број умерено влажних дана (R75p) се смањује по стопи од 0,34 дана по декади или укупно 2,1 дан за 60 година. Међутим, тренд годишњег броја врло влажних дана (R95p) је позитиван (0,11 дана по декади, укупно 0,7 дана), али то повећање је за скоро 4 пута мање него смањење умерено влажних дана. Слични квалитативни резултати су добијени и за зимску сезону: умерено влажни дани се брже смањују (-0,17 дана по декади), него што се повећава број врло влажних (0,04 дана по декади). У пролећној и летњој сезони се са умерено влажним данима ништа не дешава, тренд је до треће децимале раван нули (слика 5.6). Са друге стране, број врло влажних дана се повећава током пролећа 121 (0,04 дана по декади), а смањује у лето (-0,01 дан по декади). Током три јесења месеца, на територији Црне Горе у целини, оба индекса бележе позитиван тренд: R75p = 0,13 дана по декади, R95p = 0,05 дана по декади. Дакле, без обзира на знак, промене умерено влажних дана су веће током зиме и јесени него врло влажних, док је у пролеће и лето обратно, али је та разлика много мања. Међутим, у периоду 1981-2010., када се Црна Гора посматра као један грид, према статистици осредњавања по времену и простору, оба индекса имају позитиван тренд, али је у овом случају током све 4 сезоне, а тиме и на годишњем нивоу, изразитији пораст броја умерено влажних него врло влажних дана (уоквирени део слике 5.6). Повећање годишњег броја умерено влажних дана у последњем 30-годишњем периоду, од 2,1 дан по декади, значајно је на 90% нивоу поверења. На сезонском нивоу, а за цео период и на годишњем, промене ова два индекса су безначајне. 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0 Б р о ј д а н а R75 R95 Линија тренда ЦРНА ГОРА-зима R75:1951-2010 = -0.17/10г. R95:1951-2010 = 0.04/10г. R75:1981-2010 = 1.21/10г. R95:1981-2010 = 0.19/10г. 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0 Б р о ј д а н а R75 R95 Линија тренда ЦРНА ГОРА-пролеће R75:1951-2010 = 0.00/10г. R95:1951-2010 = 0.04/10г. R75:1981-2010 = 0.05/10г. R95:1981-2010 = 0.02/10г. 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0 Б р о ј д а н а R75 R95 Линија тренда ЦРНА ГОРА-лето R75:1951-2010 = 0.00/10г. R95:1951-2010 = -0.01/10г. R75:1981-2010 = 0.22/10г. R95:1981-2010 = 0.06/10г. 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0 Б р о ј д а н а R75 R95 Линија тренда ЦРНА ГОРА-јесен R75:1951-2010 = 0.13/10г. R95:1951-2010 = 0.05/10г. R75:1981-2010 = 0.75/10г. R95:1981-2010 = 0.05/10г. 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0 Б р о ј д а н а R75p R95p Линија тренда ЦРНА ГОРА-година R75:1951-2010 = -0.34/10г. R95:1951-2010 = 0.11/10г. R75 + :1981-2010 = 2.15/10г. R95:1981-2010 = 0.43/10г. Слика 5.6. Тренд годишњег и сезонског броја умерено влажних и врло влажних дана (R75p и R95p) на територији Црне Горе у целини у периоду 1951- 2010. и 1981-2010. (значајност тренда на нивоу: + α = 0,10) 122 Претходни резултати прорачуна су показали да су промене врло влажних дана минорне. На годишњем нивоу не прелазе 0,6 дана по декади, а на сезонском 0,2 дана по декади. Иако мале, а с обзиром на чињеницу да се ови дани ретко јављају, на неколико станица су промене значајне. На први поглед могло би се закључити да промене броја врло влажних дана (R95p), као и умерено влажних (R75p), нису значајније утицале на годишње и сезонске количине падавина и број падавинских дана у периоду 1951-2010. Са друге стране, анализа SDII индекса је показала да је, у посматраном 60-годишњем периоду, на већем броју станица присутан тренд повећања интензитета падавина по падавинском дану. Другим речима, то значи да се повећавају дневне суме (интензитети) превасходно до вредности 75-ог, односно 95-ог перцентила, јер је тренд броја умерено влажних и врло влажних дана занемарљив (дани са Rd>75-ог и Rd>95-ог перцентила). Међутим, у последњем 30-годишњем периоду, оба индекса имају позитиван тренд, што значи да се повећава број и умерено влажних и врло влажних дана, а то би требало да има утицаја и на просечни дневни интензитет падавина по падавинском дану. Прорачуни су то и потврдили, јер се готово на свим станицама повећава просечни дневни интензитет падавина у периоду 1981-2010. Ово је најиндикативнији показатељ повећања годишњих сума падавина у поменутом периоду. Подсетимо, индекс SDII се односи на просечни дневни интензитет за Rd≥1 mm, а R95p на број врло кишних дана. Међутим, добијени резултати за два поменута индекса не могу показати шта се дешава са дневним падавинама које падну у врло влажне дане (R95pTOT). 5.3.5. Дневни интензитет падавина по врло влажном дану – R95pTOT Индекс R95pTOT треба да покаже шта се дешава са дневним интензитетом падавина у врло влажним данима. Осим тога, овај индекс падавинских екстрема може указати у којој се мери утврђене промене годишњих и сезонских количина падавина на територији Црне Горе, могу приписати променама дневних сума које падну у врло влажне дане. R95pTOT се добија као однос укупне суме падавина (ΣRR95p) и броја врло влажних дана (R95p) за дату временску јединицу (ј), при чему се за обе величине узимају у обзир само дани Rd>95-ог перцентила: 123 )/;%/( 95 95 95 1 dandanmm pR pwjRR pTOTjR W w ∑ = = Овај индекс је одабран да би се испитало да ли постоји пораст или пак смањење великих дневних количина падавина које могу изазвати поплаве, ерозију земљишта и друге немиле догађаје, каквих је било почетком и крајем 2010. године (Barjaktarović et al., 2011; Burić et al., 2012). На годишњем нивоу, просечни дневни интензитет падавина у врло влажним данима се креће од 35,0 mm у Рожајама до чак 200,1 mm у Црквицама. И на сезонском нивоу просечни дневни интезитет падавина по врло влажном дану варира у широком опсегу, што је у складу са количином падавина и плувиометријским режимом. Најмањи интензитети падавина су на крајњем северу и североистоку Црне Горе (најконтиненталнији крајеви), а највећи на југозападу. У једном зимском врло влажном дану у просеку се излучи од 24,0 mm падавина у Пљевљима до 174,3 mm у Црквицама. Највећи просечни дневни интезитет падавина у врло влажним данима, током пролећа, лета и јесени је, такође, у Црквицама: у пролеће 146,0 mm, лети 63,9 mm и у јесен 174,7 mm. Најмањи пролећни дневни интензитет је у Пљевљима (21,8 mm), летњи у Беранама (22,1 mm), а јесењи у Рожајама (21,6 mm). Дневне суме веће од 95-ог перцентила су, по генези, превасходно последица фронталних и орографских падавина, јер су конвективне кише, иако пљусковите, краткотрајне. Другим речима, ако постоји доминација антропогеног ефекта стаклене баште на падавинске прилике, онда би требало очекивати да се она уочи баш на велике дневне интензитете, у смислу знака промена. Међутим, ни у овом случају се та једнобразност у погледу знака тренда не уочава, јер постоје крајевни и са позитивном и са негативном тенденцијом. За посматрани 60-годишњи период, тренд промена на годишњем нивоу се креће од -3,1 mm у Плаву до 4,5 mm по декади у Црквицама или укупно од -18,9 mm до 27,1 mm. На 12 од 23 станице је тренд промена годишњег просечног дневног интензитета падавина по врло влажном дану значајан - у Плаву смањења, а у осталим местима пораста. Дакле, на већем делу територије Црне Горе су дневни интензитети падавина већи од 95-ог перцентила све већи (табела 5.21), што значи да се чешће јављају интензивне падавине. 124 Табела 5.21. Тренд просечног дневног интензитета падавина по врло влажном дану (R95pTOT у mm) у периоду 1951-2010. Станица Тренд (mm·дан-1/декади) Година Зима Пролеће Лето Јесен Улцињ -0,9 -0,4 0,6 1,6 -1,3 Бар -0,7 -0,3 1,2 -0,3 -1,5 Будва 0,7 -0,9 0,0 2,9 -3,3 Тиват 1,9* 1,5 0,0 -1,2 4,1 Котор 1,1 0,0 0,5 -2,2 3,7 Х.Нови 0,4 2,1* 0,0 3,3 3,2 Вирпазар 0,0 0,7 2,4 -6,0 -2,6 Голубовци 0,1 0,0 0,0 -4,6 0,9 Подгорица 1,4+ 1,1 0,0 0,0 5,4+ Даниловград 3,4** 4,0** 3,0* 1,7 0,0 Цетиње 4,4** 2,3 6,6* 1,6 6,0 Црквице 4,5* 3,3 3,8 -5,7 -6,3 Грахово 2,5+ 2,0 7,8* 4,2 13,7+ Велимље 1,5* 0,0 0,9 -0,5 1,4 Никшић 2,4* 2,8* 4,1** 0,7 1,2 Крстац -0,3 -1,0 0,0 -6,5** -3,8 Колашин 2,4** 1,0 4,6*** 3,4+ 6,6 Плав -3,1*** -7,3*** 0,0 -3,1+ -2,2 Рожаје -0,6 -0,3 0,0 -4,1* 1,1 Беране 0,1 -0,8 1,6** 1,2 1,3 Б.Поље 0,9+ 0,2 0,0 -0,4 2,6 Жабљак 2,0** 0,5 2,6* -1,8 4,6 Пљевља 0,6 0,5 0,0 1,1 2,5 Значајност тренда на нивоу: *** α = 0,001, ** α = 0,01, * α = 0,05 и + α = 0,10 Промене сезонских дневних интезитета су најмање у пролеће. У овом годишњем добу је чак на 12 станица тренд раван нули до треће децимале. Пролеће је, у односу на остале сезоне, карактеристично и по томе што ниједна станица не региструје смањење интензитета падавина по врло кишном (влажном) дану. Статистичка значајност позитивног тренда присутна је на 7 станица, а најинтензивније повећање интензитета падавина бележи Грахово, 7,8 mm по декади. Опсег промена у зимској сезони се креће од -7,3 mm у Плаву до 4,0 mm по декади у Даниловграду. Осим у Плаву, промене су значајне и у Никшићу, Даниловграду и Херцег Новом, али је у овим местима присутна позитивна тенденција R95pTOT индекса. У летњој и јесењој сезони је најуочљивија разлика у знаку и интензитету тренда између блиских места. Лети се тренд промена креће у интервалу од -6,5 mm у Крстацу до 4,2 mm по декади у Грахову, а током јесени од 6,3 mm у Црквицама до 13,7 mm по декади у Грахову. Ова различитост је вероватно последица конвективних падавина у топлијем делу године, а оне имају локални карактер. Појачана енергија нестабилности је најчешћа управо у западном делу земље (Жабљак, Крстац, Никшић, Велимље, Грахово, Црквице и Бока), нарочито у топлијем делу године, слика 5.7. У условима појачане енергије нестабилности формирају се кумулонимбуси, који условљавају често и краткотрајне пљускове 125 праћене грмљавином, па се дешава да се на датом локалитету излучи прилична количина падавина, а да најближа станица не региструје чак ни трагове кише. Слика 5.7. Прогнозиране вредности CAPE индекса, показатеља енергије нестабилности, оперативног WRF модела ХМЗЦГ за дан 11. јул 2013. За посматрани 60-годишњи период, пролећна вредност тренда у нпр. Беранама, где је дневни просек R95pTOT индекса 23,5 mm, износи 1,6 mm по декади и значајна је на 99% нивоу поверења. У Црквицама је стопа дневног интензитета R95pTOT у пролеће више него дупло већа у односу на Беране, 3,8 mm по декади, али је та промена безначајна. Из ових разлога је тенденција интензитета падавина по врло кишном дану прорачуната и у % нормале, јер је релативна мера меродавнији показатељ промена падавина (табела 5.22). Овде треба подсетити да без обзира у којим јединицама се изражава тенденција (mm или %), знак и значајност тренда је увек исти. Табела 5.22. Тренд просечног дневног интензитета падавина по врло влажном дану (R95pTOT у %) у периоду 1951-2010. Станица Тренд (%·дан-1/декади) Година Зима Пролеће Лето Јесен Улцињ -1,5 -0,8 1,5 7,1 -2,5 Бар -1,0 -0,6 2,9 -0,8 -2,5 Будва 1,3 -1,7 0,0 9,7 -5,7 Тиват 2,7* 2,6 0,0 -3,7 6,3 Котор 1,4 0,0 0,9 -5,9 5,3 Х.Нови 0,5 3,3* 0,0 8,6 3,4 Вирпазар 0,0 0,7 3,4 -11,4 -3,0 Голубовци 0,2 0,0 0,0 -11,9 1,2 Подгорица 2,0+ 2,0 0,0 0,1 7,8+ Даниловград 3,4** 5,2** 5,3* 4,4 0,0 Цетиње 3,2** 1,8 6,8* 4,6 6,3 Црквице 2,3* 1,9 2,6 -8,9 -3,6 Грахово 1,6+ 1,6 9,0* 11,4 10,2+ Велимље 2,2* 0,0 2,1 -1,8 2,3 Никшић 2,7* 4,2* 8,4** 1,8 1,3 Крстац -0,3 -1,1 0,0 -20,7** -4,8 Колашин 2,9** 1,5 7,7*** 10,0+ 9,3 Плав -6,5*** -16,3*** 0,0 -9,4+ -6,4 Рожаје -1,7 -1,0 0,0 -14,3* 5,0 Беране 0,3 -2,4 6,8** 5,5 4,8 Б.Поље 2,4+ 0,7 0,0 -1,6 8,9 Жабљак 3,6** 1,1 7,1* -5,7 7,7 Пљевља 1,7 2,3 0,0 3,7 8,7 Значајност тренда на нивоу: *** α = 0,001, ** α = 0,01, * α = 0,05 и + α = 0,10 126 IPCC тврди да се у последње 3 декаде повећала учесталост екстремних временских догађаја. Када је овај индекс у питању, то би значило да треба очекивати да интензивне падавине буду све интензивније, али не само по интензитету већ и у погледу броја дана. Зато је прорачунат годишњи тренд R95p и R95pTOT индекса за период 1981-2010., за сваку станицу посебно. Значајно је напоменути да за овај период готово да и није било недостајућих података. Међутим, очекивана једнообразност се ни у овом периоду не уочава. Штавише, на већем делу територије Црне Горе не уочавају се значајне промене годишњег броја врло влажних дана и просечног интензитета у тим данима. На 11 станица се са годишњим бројем врло влажних дана ништа не дешава, јер је тренд раван нули (табела 5.23), чак и до четврте децимале. У Даниловграду и Плаву се R95p индекс смањује, а на 10 станица повећава. Значајно смањење броја ових дана региструје Плав, а повећање Улцињ, Цетиње, Црквице, Грахово, Рожаје и Жабљак. Са друге стране, у овом периоду (1981-2010) је тренд промена интензитета падавина по врло влажном дану (R95pTOT) значајан само на 5 станица, смањења у Вирпазару и Плаву, а повећања у Будви, Црквицама и на Жабљаку. При томе, на 9 од 23 станице се смањује дневни интезитет падавина, у Грахову је тренд нула, а у осталим местима је позитивног знака. Табела 5.23. Тренд годишњег броја врло влажних дана (R95p) и годишњег просечног дневног интензитета падавина по врло влажном дану (R95pTOT) у периоду 1981-2010. Станица R95p (бр./дана/декади) R95pTOT (%/дан/декади) Улцињ 0,9+ -0,1 Бар 0,0 4,7 Будва 0,0 6,7+ Тиват 0,6 4,6 Котор 0,0 3,1 Х.Нови 0,7 -6,1 Вирпазар 0,0 -4,7+ Голубовци 0,0 -0,3 Подгорица 0,0 -0,4 Даниловград -0,6 3,0 Цетиње 1,1+ 2,5 Црквице 1,3** 9,3** Грахово 1,4* 0,0 Велимље 0,0 1,0 Никшић 0,8 0,1 Крстац 0,0 1,3 Колашин 0,0 -0,1 Плав -1,7* -10,4*** Рожаје 0,8+ -1,0 Беране 0,7 -1,8 Б.Поље 0,0 3,8 Жабљак 1,4* 5,3+ Пљевља 0,0 2,1 Значајност тренда на нивоу: *** α = 0,001, ** α = 0,01, * α = 0,05 и + α = 0,10 127 Даље се може закључити да између промена броја врло влажних дана и интензитета падавина у тим данима не постоји јасна веза. Примера ради, у Улцињу се број врло влажних дана повећава (0,9 дана по декади), а интензитет смањује (- 0,1% по декади). У Даниловграду је супротно, дакле, број врло кишних дана има тенденцију смањењења, али се интензитет падавина у тим данима повећава. Или, у поменутом периоду (1981-2010), од 11 станица на којима је тренд броја врло влажних дана нула, интензитет падавина у тим данима се повећава на 8, а смањује на 3 (Вирпазар, Подгорица и Колашин). Промене броја врло влажних дана и интензитета падавина у тим данима, не показују јасно шта се дешава са учешћем великих дневних количина падавина (ΣR95p) у укупној годишњој, односно сезонској суми (ΣR). Из тог разлога је дефинисан ΣR95pΣR индекс. 5.3.6. Учешће дневних количина падавина у врло влажним данима у укупној сезонској и годишњој суми – ΣR95pΣR Индекс ΣR95pΣR је дефинисан као однос укупних дневних сума падавина већих од 95-ог перцентила у укупној суми за дату временску јединицу (сезона, година). У суштини, ово је показатељ учешћа дневних количина изнад дефинисаног прага (95-ог перцентила) у укупној суми, тј. указује да ли се оне повећавају или смањују. Просечно учешће дневних количина падавина већих од 95-ог перцентила у укупној суми за дату временску јединицу је доста уједначено на годишњем и сезонском нивоу. У просеку, учешће великих дневних сума у укупној годишњој креће се од 21,0% у Велимљу до 27,7% у Плаву. За исти период (1961-1990), у Велимљу је и зими и лети најмање просечно учешће (17,7%), док је највеће на Жабљаку (25,7%), односно у Голубовцима (29,1%). Просечно учешће великих дневних количина (Rd>95-ог перцентила) у укупној средњој пролећној суми падавина износи од 17,7% у Бару до 26,6% у Плаву. У јесењој сезони просечни опсег учешћа креће се од 17,1% у Беранама до 25,0% у Херцег Новом. Стварне вредности варирају у широком опсегу. Примера ради, у Црквицама је 2009. године учешће дневних сума већих од 95-ог перцентила у укупној годишњој суми те године износило 52,0%, а 1991. само 6,2%. Или, у Подгорици је најмање учешће великих дневних сума у укупној годишњој забележено 1954. 128 године (4,5%), а највеће 1979. (38,5%). С обзиром на то да је на 8 станица било година без иједног влажног дана (највише у Бару, 3 од 60 година: 1992-1994), у таквим случајевима је вредност ΣR95pΣR индекса нула, што значи да су дневни интензитети били мањи од 95-ог перцентила дневне расподеле за последњи стандардни климатски период. Основни циљ анализе овог индекса је да се утврди шта се дешава са интензивним падавина, које могу изазавати ерозију земљишта, поплаве и друге немиле догађаје, тј. да ли се њихово учешће у укупној суми смањује или повећава. Прорачуни су урађени за сваку станицу посебно, на сезонском и годишњем нивоу. Једнообразност у погледу знака тренда не постоји ни код овог индекса, како на сезонском тако и годишњем нивоу. Наиме, учешће великих дневних количина, које падну у врло влажне дане, у укупној сезонској, односно годишњој суми, у неким крајевима се повећава, а у неким смањује. На годишњем нивоу, тренд промена се креће од -2,1% у Плаву до 2,7% по декади на Цетињу. Осим Плава, тенденција смањења учешћа укупних дневних сума изнад 95-ог перцентила у годишњој количини се смањује и у Будви, Котору, Крстацу и Рожајама. У Бару се промене не уочавају, док је на осталих 17 станица тренд позитивног знака. Значајност негативног тренда је присутна у Плаву и Рожајама, а позитивног на 10 од 17 станица (табела 5.24). Табела 5.24. Тренд учешћа дневних количина падавина у врло влажним данима у укупној сезонској и годишњој суми (ΣR95pΣR у %) у периоду 1951-2010. Станица Тренд (%/декади) Година Зима Пролеће Лето Јесен Улцињ 0,5 0,0 2,8 0,6 0,0 Бар 0,0 0,0 2,2 -0,7 0,0 Будва -1,0 -0,2 0,0 2,1 0,0 Тиват 0,4 0,7 0,0 -2,4 0,9 Котор -0,1 1,1 -0,5 -5,1+ 0,0 Х.Нови 0,7 1,3+ 0,1 3,0 0,0 Вирпазар 0,8 1,8 0,0 -2,7 0,0 Голубовци 0,1 0,0 0,0 -3,0 0,0 Подгорица 2,4*** 2,5* 0,0 -0,5 1,8+ Даниловград 2,0** 3,5** 2,4* 0,8 0,0 Цетиње 2,8*** 3,2** 1,6 0,0 0,9 Црквице 1,0 2,3+ 1,8 -2,9* 0,0 Грахово 1,9* 1,8+ 2,1* 0,7 0,0 Велимље 0,2 0,0 1,2 -1,4 0,0 Никшић 2,5*** 3,3* 1,3+ 0,6 0,6 Крстац -1,2 -0,7 0,0 -4,4** 0,0 Колашин 2,7*** 0,4 2,3* 3,2* 2,8* Плав -2,1* -4,3*** 0,0 -3,0* -1,4 Рожаје -1,2+ -1,5+ -0,5 -3,1* 0,0 Беране 1,6* -0,1 2,9* 0,5 0,0 Б.Поље 1,3+ 0,0 0,0 0,1 2,1* Жабљак 1,9* 1,6 1,5 -4,7 1,9+ Пљевља 1,2* 0,1 0,0 1,6 0,0 Значајност тренда на нивоу: *** α = 0,001, ** α = 0,01, * α = 0,05 и + α = 0,10 129 И током зиме је тренд негативног знака на 5 станица, углавном у истим местима као и на годишњем нивоу (Будва, Крстац, Плав, Рожаје и Беране), док је до четврте децимале раван нули у Улцињу, Бару, Голубовцима, Велимљу и Бијелом Пољу. Највеће смањење учешћа укупних дневних количина у врло влажним данима у зимској суми бележи Плав (-4,3% по декади), као и на годишњем нивоу. Даниловград и Цетиње региструју највеће повећање учешћа великих дневних сума током зиме, 3,5% и 3,2% по декади. Дакле, на већем делу територије Црне Горе (на 13 станица) тренд је позитивног знака, што значи да се повећава учешће укупних великих дневних сума у зимској количини падавина. Опсег промена у пролеће се креће од -0,5% у Рожајама до 2,9% по декади у Беранама. У овом годишњем добу тренд је негативног знака и у Котору, на 9 станица је нула. Од 12 станица које бележе повећање великих дневних сума у укупној пролећној количини падавина, на 7 је тенденција значајна - на 90% и 95% нивоу поверења. У летњој сезони доминира негативан тренд (на 12 станица), а најинтензивније смањење учешћа укупних дневних сума у врло влажним данима у количини падавина током овог годишњег доба бележи Котор, -5,1% по декади. Осим у Котору, негативан тренд је значајан и у Црквицама, Крстацу, Плаву и Рожајама. На Цетињу се промене не уочавају (тренд је нула до четврте децимале), док највеће и значајно повећање учешћа региструје Колашин, 3,2% по декади. У јесењој сезони промене се не уочавају у већем делу Црне Горе, јер је чак на 15 станица вредност тренда нула. Безначајно смањење учешћа бележи само Плав (-1,4% по декади), док је на осталих 7 станица тенденција позитивна, а значајна је у Колашину (3,2%), Бијелом Пољу (2,1%), Подгорици (1,8%) и на Жабљаку (1,9% по декади). И за овај индекс су прорачуни урађени за период 1981-2010. Али, ни у овом случају се не уочава једнообразност у погледу знака тренда (слика 5.8). У овом периоду (1981-2010), у већини места је тенденција ΣR95pΣR индекса безначајна, како на годишњем тако и сезонском нивоу. Годишње промене су значајне само на 5 станица, али на 3 се смањује учешће великих дневних количина у укопној годишњој суми (Голубовци, Даниловград и Плав). Зими су промене значајне на 4 станице, повећања у Херцег Новом и Црквицама, а смањења у Колашину и Плаву. Значајаност позитивног тренда 130 пролећних вредности овог индекса постоји у Црквицама и Беранама, а негативног у Плаву, док је у свим осталим местима (20 станица) тенденција безначајна. Лети се на већем делу територије Црне Горе ништа не дешава у овом периоду (1981-2010), јер је до четврте децимале тренд нула на 19 станица, а значајно повећање бележи само Колашин. У јесењој сезони промене су значајне на 4 станице, али се и у Херцег Новом, Вирпазару, Велимљу и Плаву смањује учешће великих дневних количина у укупној суми за ово годишње доба. -10 -8 -6 -4 -2 0 2 4 6 8 10 У л ц и њ Б а р Б у д в а Т и в а т К о то р Х .Н о в и + В и р п а з а р Г о л у б о в ц и П о д го р и ц а Д а н .г р а д Ц е ти њ е Ц р к в и ц е * Г р а х о в о В е л и м љ е Н и к ш и ћ К р с та ц К о л а ш и н + П л а в * * Р о ж а је Б е р а н е Б .П о љ е Ж а б љ а к П љ е в љ а % /д е к а д и ΣR95pΣR-зима -10 -8 -6 -4 -2 0 2 4 6 8 10 У л ц и њ Б а р Б у д в а Т и в а т К о то р Х .Н о в и В и р п а з а р Г о л у б о в ц и П о д го р и ц а Д а н .г р а д Ц е ти њ е Ц р к в и ц е * Г р а х о в о В е л и м љ е Н и к ш и ћ К р с та ц К о л а ш и н П л а в * Р о ж а је Б е р а н е * Б .П о љ е Ж а б љ а к П љ е в љ а % /д е к а д и ΣR95pΣR-пролеће -10 -8 -6 -4 -2 0 2 4 6 8 10 У л ц и њ Б а р Б у д в а Т и в а т К о то р Х .Н о в и В и р п а з а р Г о л у б о в ц и П о д го р и ц а Д а н .г р а д Ц е ти њ е Ц р к в и ц е Г р а х о в о В е л и м љ е Н и к ш и ћ К р с та ц К о л а ш и н + П л а в Р о ж а је Б е р а н е Б .П о љ е Ж а б љ а к П љ е в љ а % /д е к а д и ΣR95pΣR-лето -10 -8 -6 -4 -2 0 2 4 6 8 10 У л ц и њ Б а р Б у д в а Т и в а т К о то р Х .Н о в и + В и р п а з а р + Г о л у б о в ц и П о д го р и ц а Д а н .г р а д Ц е ти њ е Ц р к в и ц е Г р а х о в о В е л и м љ е * Н и к ш и ћ К р с та ц К о л а ш и н П л а в * Р о ж а је Б е р а н е Б .П о љ е Ж а б љ а к П љ е в љ а % /д е к а д и ΣR95pΣR-јесен -10 -8 -6 -4 -2 0 2 4 6 8 10 У л ц и њ Б а р Б у д в а Т и в а т К о то р Х .Н о в и В и р п а з а р Г о л у б о в .+ П о д го р и ц а Д а н .г р а д * Ц е ти њ е Ц р к в и ц е * Г р а х о в о В е л и м љ е Н и к ш и ћ К р с та ц К о л а ш и н П л а в * * Р о ж а је Б е р а н е Б .П о љ е Ж а б љ а к + П љ е в љ а % /д е к а д и ΣR95pΣR-година Ипак, треба истаћи да се у целом посматраном периоду (1951-2010), на већем делу територије Црне Горе учешће укупних падавина које се излуче у врло влажним данима (ΣR95pΣR) повећава у годишњој суми. Такве промене на годишњем нивоу су последица, пре свега, зимског и пролећног тренда. Ни овај индекс није у директној функцији са бројем врло влажних дана и интензитетом падавина у тим данима. Примера ради, у периоду од 1951. до 2010. године, у Улцињу се са годишњим бројем врло влажних дана (R95p) ништа не дешава, тренд је до треће децимале нула, док се просечни дневни интензитет у тим данима (R95pTOT) смањује по стопи од 1,5% по декади. Међутим, учешће укупних Слика 5.8. Тренд учешћа дневних количина падавина у врло влажним данима у укупној сезонској и годишњој суми (ΣR95pΣR у %) у периоду 1981-2010. (значајност тренда на нивоу: ** α = 0,01, * α = 0,05 и + α = 0,10) 131 падавина у врло влажним данима у годишњим сумама се у овом месту повећава, и то по стопи од 0,5% по декади. То значи да је безначајан тренд смањења годишњих сума падавина, у математичком смислу, узрокован променама другог(их) индекса. Наиме, узимајући у обзир свих 6 разматраних падавинских индекса до сада, за Улцињ се може закључити следеће. Годишњи број дана са падавинама ≥ 1 mm се значајно смањује, јер се по истој стопи повећава број сушних дана (DD = 2,1 дан по декади), док су промене просечног интензитета падавина у тим данима занемарљиве (SDII = 0,3% по декади). Такође су минорне и промене годишњег броја умерено влажних дана (R75p = -0,4 дана по декади), док врло влажних дана не постоје (R95p = 0,0 дана по декади). Просечни дневни интензитет падавина по врло влажном дану се смањује (R95pTOT = -1,5% по декади), а учешће укупних сума у тим данима у годишњим количинама повећава (ΣR95pΣR = 0,5% по декади), али су промене оба индекса безначајне. Другим речима, допринос смањењу, статистички безначајном, годишњих сума падавина у Улцињу, за посматрани 60- годишњи период, даје пре свега сигнификантно повећање годишњег броја сушних дана (DD) и донекле смањење дневног интензитета падавина по врло влажним данима (R95pTOT), јер су промене осталих показатеља падавинских прилика у овом месту занемарљиве. Или, у Подгорици, за период 1951-2010., годишње суме падавина расту по линији тренда, интензитетом од 3,4 mm или 0,2% по декади. Иако је тренд безначајан, промене постоје и поставља се питање шта условљава, у математичком смислу, незнатно повећање годишњих сума падавина у посматраном периоду. Одговор на ово питање се може добити као и за Улцињ, на основу промена падавинских индекса. Годишњи број сушних дана се значајно повећава (DD = 2,4 дан по декади). Такође је значајно повећање просечног интензитета падавина у падавинским данима (SDII = 2,5% по декади). Годишњи број умерено влажних дана се занемарљиво смањује (R75p = -0,4 дана по декади), али се зато, иако по истој стопи, значајно повећава број врло влажних дана (R95p = 0,4 дана по декади). Статистички је значајно и повећање интензитета падавина у врло влажним данима (R95pTOT = 2,0% по декади), а још значајније је повећање учешћа укупних сума у тим данима у годишњим количинама (ΣR95pΣR = 2,4% по декади). Разуме се, сваки од разматраних падавинских индекса утиче на годишњу суму. При осталим 132 истим условима, ако је мањи број сушних дана, логично да је у тој години већа количина падавина, и обратно. Са друге стране, уколико се смањује дневни интензитет падавина у падавинским данима или у врло влажним данима, а остали падавински индекси не показују никакву промену, то ће, такође, утицати на смањење годишњих сума. С обзиром на то да у Подгорици постоји тренд промена свих разматраних падавинских индекса, то значи да сваки од њих има мањи или већи утицај на тенденцију годишњих сума падавина. У конкретном случају, допринос безначајном повећању годишњих сума падавина у Подгорици, даје значајан тренд пораста четири индекса: SDII, R95p, R95pTOT и ΣR95pΣR. Али, ако постоји значајан раст 4 поменута индекса (повећање просечног дневног интензитета падавина у падавинским и врло влажним данима, као и броја врло влажних дана и учешћа дневних количина у тим данима у укупној годишњој суми), поставља се питање: зашто се са годишњим сумама падавина ништа посебно не дешава? Одговор је једноставан. Наиме, у посматраном 60-годишњем периоду је прусутно статистички значајно повећање годишњег броја сушних дана (Rd < 1 mm), односно смањење падавинских дана (Rd ≥ 1 mm), али и, истина безначајно, смањење броја умерено влажних дана (R75p). Најједноставније речено, сигнал промена код екстрема који се тичу великих дневних количина и учесталости врло влажних дана постоји (позитиван тренд четири поменута индекса), али се у годишњој суми готово анулира повећањем броја сушних и донекле смањењем броја умерено влажних дана, па годишње количине у Подгорици не показују значајне промене по линији тренда. 5.3.7.Максимална 1-дневна и 5-дневна количина падавина - Rx1d и Rx5d Индекс Rx1d представља максималну 1-дневну, а Rx5d максималну 5- дневну количину падавина за 5 узастопних падавинских дана. Рачунати су на годишњем нивоу. Дакле, прво је за сваку календарску годину у посматраном 60- годишњем периоду издвојен 1-дневни и 5-дневни максимум падавина, а затим рачунат просек (нормала, 1961-1990) и тренд (1951-2010). У условима отопљавања, требало би очекивати, како истиче IPCC, повећање екстремних временских догађаја, а то би значило повећање максималних и 1-дневних и 5-дневних инетензитета, нарочито у последње 3 декаде (1981-2010). Зато је овде акценат дат управо за тај период. Тренд је прорачунат у % нормале по декади (табела 5.25). 133 Прорачуни тенденције апсолутних екстрема се не практију, јер се ради о једном податку за дату временску јединицу, па добијени резултат може дати лажну слику. Ипак, на листи падавинских индекса је и Rx1d. Када је у питању овај индекс, резултати показују да се све чешће јављају интензивне падавине, јер је на већем броју станица тренд позитивног знака, како у целом (1951-2010), тако и у последњем 30-годишњем периоду. У периоду 1981-2010., највеће смањење годишњих дневних максимума падавина бележи Вирпазар (-15,0 mm или -9,8% по декади), а повећање Црквице (56,9 mm или 20,2%). Ово су и једине две станице на којима су промене значајне. Ипак, треба поновити да постоји доминација позитивног тренда (15 станица). С обзиром на то да се за Rx5d индекс узимају у обзир само падавински дани, дешавало се да је његова вредност мања него максимална количина падавина за 5 узастопних календарских дана, а некада чак и од 1-дневне максималне количине падавина за дату годину. У периоду од 1951. до 2010. године, апсолутни дневни максимум био је већи него апсолутни 5-дневни максимум у: Пљевљима 14 пута, Бијелом Пољу 10, Улцињу и Бару 9, Херцег Новом 8, Подгорици, Будви, Цетињу и на Жабљаку 3, Црквицама 2 пута и на осталим станицама по једанпут. Примера ради, у Подгорици је 1987. апсолутни дневни максимум (226,8 mm) био већи за 59,8 mm него апсолутни 5-дневни максимум (167,0 mm) те године. Таквих случајева је било чак и у најкишовитим местима. У Црквицама и на Цетињу је 2006. године била већа 1-дневна максимална количина падавина него 5- тодневна максимална за 11,5 mm, односно за 99,5 mm. У односу на 1-дневни максимум, много чешће се дешавало да је у датој години највећа количина падавина за 5 узастопних календарских дана (у даљем тексту календарска сума – Rx5dk) била већа него апсолутно максимална сума за 5 узастопних падавинских дана (у даљем тексту падавинска сума – Rx5d). Тако је календарска сума падавина била већа него падавинска у: Бијелом Пољу чак 30 пута, а исто толико година (30) су имале једнаке вредности у овом месту, у Пљевљима 28, Берана 24, Херцег Новом 22, Бару 21 пут итд. У Подгорици је током 14 од 60 година била већа 5-дневна максимална календарска сума од падaвинске. Примера ради, поменуте 1987. године у 134 Подгорици је апсолутно максимална количина падавина за 5 узастопних календарских дана износила 243,8 mm, али је у том периоду (13-17. децембра) било 4, а не 5 падавинских дана. Исте године (1987) је максимална сума падавина у 5 узастопних падавинских дана била за 76,8 mm мања, тј. износила је 167,0 mm, а забележена је од 11. до 15. јануара. На крају овог кратког појашњења треба истаћи да је под падавинским узет дан са мерљивом висином падавина (Rd ≥ 0,1 mm). Просечна 5-дневна падавинска максимална сума је најмања у Пљевљима (72,7 mm), а највећа у Црквицама (525,5 mm). На крајњем северу и североистоку земље просечне вредности су углавном испод 100 mm, док се према југозападу повећавају, што је у складу са количином падавина и плувиометријским режимом. Међутим, амплитуда за цео посматрани 60-годишњи период је јако велика. У Улцињу је апсолутни 5-дневни падавински максимум (Rx5d) 1987. износио свега 52,9 mm, а 1979. године 266,2 mm. Навешћемо опсег Rx5d за још неколико станица: на Цетињу од 151,8 mm (1973) до 752,6 mm (2004), у Црквицама од 285,1 mm (1977) до 1227,9 mm (2009), Пљевљима од 24,5 mm (1951) до 205,5 mm (1985), у Х. Новом од 77,6 mm (1997) до 459,3 mm (1985), у Никшићу од 85,7 mm (1953) до 426,3 mm (2000) и Колашину од 24,2 mm (1953) до 395,0 mm (1980. године). Интензивне дневне падавина, које се излучују неколико дана узастопно, могу имати велике негативне последице у географској средини. Њихов ниво деструктивности и димензионалности у простору зависи не само од интензитета, већ и од трајања и распрострањености. У зависности од тога, вишедневне интензивне падавине се могу сврстати у категорију опасних, односно потенцијално катастрофалних и катастрофалних појава (Анђелковић, 2010). Свакако, интензивне 5-дневне кише, посебно ако су праћене наглим топљењем снежног покривача, могу имати како директне тако и индиректне последице по живи свет и класификовати се у некој од поменутих категорија. Зато је од значаја видети шта се дешава за апсолутно максималним 5-дневним количинама падавина. С обзиром на претходно изнето, тренд је прорачунат и за падавинске (Rx5d) и за календарске (Rx5dk) максималне суме. На територији Црне Горе, тренд промена Rx5d индекса је различит, како по интензитету тако и по знаку, као и код претходно разматраних падавинских параметара. И код овог индекса постоји доминација позитивне тенденције. За 135 период 1981-2010., опсег промена износи од -18,6 mm (-11,7%) у Крстацу до 102,1 mm (19,4%) по декади у Црквицама. Тренд је позитиван на 16 од 23 станице, али је статистички значајно повећање максималних 5-дневних падавинских сума само у Црквицама. На свим осталим станицама промене су безначајне по МК тесту. Тешко је рећи које су максималне количине падавина опасније, оне које се излуче у 5 узастопних падавинских или у 5 узастопних калндарских дана, јер то не зависи само од количине, већ и низа додатних фактора. У сваком случају, годишње максималне количине падавина које се излуче у 5 узастопних календарских дана могу се сврстати у једну од три поменуте категорије екстремних појава (опасне, потенцијално катастрофалне и катастрофалне), без обзира да ли је у том 5-дневном интервалу било дана без падавина (један, два, а некада чак и три). Ради упоредивости промена, у табели 5.25 су резултати прорачуна тренда дати у % нормале по декади. Табела 5.25. Тренд апсолутно максималних 1-дневних (Rx1d), одсносно 5-днњевних количина падавина у 5 узастопних падавинских (Rx5d) и календарских (Rx5dk) дана у периосду 1981-2010. Станица Тренд у %Н/декади Rx1d Rx5d Rx5dk Улцињ 6.8 5,3 2.4 Бар 7.2 4.1 4.2 Будва 9.5 5.9 5.9 Тиват 4.7 2.7 5.0 Котор 7.0 0.6 3.5 Х.Нови -2.1 2.1 -2.4 Вирпазар -9.8* -1.2 1.7 Голубовци -0.9 3.5 -2.2 Подгорица -4.4 7.2 -0.5 Даниловград -1.2 -5.0 -6.9 Цетиње 4.5 5.3 9.2 Црквице 20.2** 19.4* 17.2* Грахово 5.0 -2.3 4.2 Велимље 1.9 -7.0 0.1 Никшић 1.8 1.4 -2.8 Крстац -0.5 -11.7 2.5 Колашин 2.4 -5.1 -5.5 Плав 4.3 -10.1 -10.4+ Рожаје -1.7 -1.3 1.8 Беране -2.8 7.6 5.4 Б.Поље 3.0 7.8 2.9 Жабљак 11.1 5.5 9.3 Пљевља 4.6 7.3 2.0 Значајност тренда на нивоу: ** α = 0,01, * α = 0,05 и + α = 0,10 Разлика у вредности тренда ова два индекса (Rx5d и Rx5dk) постоји, не само по интензитету већ некада и по знаку. Примера ради, у периоду 1981-2010., у Подгорици се апсолутно максимална годишња количина падавина у 5 узастопних падавинских дана повећава по стопи од 7,2% по декади, док се календарска сума смањује интензитетом од 0,5% по декади. Сличност између Rx5d и Rx5dk индекса 136 је у готово подједнаком броју станица са позитивном и негативном тенденцијом, као и опсегом промена у разматраним временским серијама. У сваком случају, оба индекса (Rx5d и Rx5dk), како за цео (1951-2010), тако и последњи 30-годишњи период (1981-2010), показују доминацију позитивног тренда на територији Црне Горе. У већини места су промене безначајне, али је ипак тенденција позитивна и такав тренд може узроковати низ негативних последица: појаву бујичних токова, интензивирање ерозивних процеса, изливање река, уништавање биљног и животињског света, угрожавање многих човекових активности, мању или већу материјалну штету итд. У последњих пар година је повећана учесталост киша великог једнодневног интензитета, узрокујући поплаве, одроне, бујице и значајне матирајне штете. Према званичним подацима16, укупна штета од поплава које су крајем 2010. године погодиле неколико општина у Црној Гори, процењена је на око 18 милиона евра. У 2012. и 2013. години, делови Подгорице и Херцег Новог су неколико пута били под водом. У Херцег Новом је 2. априла 2013. године за само 12 сати (06-18 UTC) пало 110 mm кише, узрокујући појаву бујичних токова и изливање река (Мојдеж, Суторина). Вода је носила и уништавала аутомобиле и барке, оштетила путеве, изазвала одроне, а кад се повукла за њом је остао муљ, грање и отпад, који небригом човека доспева у реке и море. Обилне падавине средином септембра и октобра 2012. године (12. септембра и 14. октобра), узроковале су изливање реке Суторине дуж целог свог тока, при чему је причињена велика материјална штета на инфраструктури, стамбеним објектима и имањима. Због обилне кише 29. новембра 2012. године, велики број кућа и имања приградских насеља Подгорице (Златица и Маслине) био је под водом. Треба истаћи да људски фактор све више доприноси поплавама и другим штетним појавама, које су узроковане интензивним кишама, а често је и главни узрочник. У последње време је људски немар све изразитији, јер падавинска вода нема где да отиче – испусти се редовно не чисте, ушћа река и генерално природни водени путеви (корита потока, река) се затрпавају смећем и разним отпадом, канализациона мрежа се слабо одржава, многа поља која су упијала воду сада су под бетоном, асфалтом, стамбеним и другим објектима. Негативне последице због 16 www.gov.me 137 непланских и неконтролисаних радова на земљишту, непоштовање прописа градње и слично, кад-тад испливају на видело, стварајући бројне тешкоће и проблеме целокупној заједници. Најједноставније речено, свест нашег човека се мора мењати и по овом питању. На количину падавина, њихов облик и распрострањеност не можемо утицати, али се значајна амортизација дејства интензивних киша, кишних поводања, великих вода и сличних појава, може остварити исправном (планском и рационалном) антропогеном улогом у простору. И поред тога што се интензивне дневне кише чешће јављају у већем делу Црне Горе, детаљно проучавање падавинских прилика, на основу података са 23 метеоролошке станице, показало је да се ништа забрињавајуће не дешава. Даље се може закључити да постоји неуједначеност промена понекад и између блиских места, не само у интензитету, него и у знаку тенденције. Највероватно је то последица осетљивости падавина на орографске услове и локалну циркулацију, односно изражене рашчлањености и вертикалне дисецираности рељефа, па су нека места у тзв. кишној сенци у односу на окружење, док су пак друга на удару влажних ваздушних маса. Просторно-временска различитост тенденције разматраних падавинских индекса је једним делом сигурно узрокована и тзв. ,,локалитетима’’ (локална нестабилност) у топлијем делу године, који условљавају конвективне кише, често јаког интензитета, али су ограничене на малом простору. Резултати за Хрватску такође указују да се ништа драматично не дешава. Наиме, Gajić Čapka and Cindrć (2011) су разматрали промене падавина у Хрватској, на основу анализе 7 климатских индекса (DD, SDII, R75p, R95p, R95pTOT, Rx1d и Rx5d), док су варијабилност овог елемента испитали помоћу коефицијента варијације (Cv) за клизне 30-годишње средњаке с кораком +1, за период 1901-2008. Аутори су добили да се варијабилност количина падавина смањуње у већем делу земље. Када су екстреми у питању, закључују: „Иако се ради о подручју осушења, у већем делу Хрватске нису утврђени знакови већих промена у екстремима, како количчина падавина тако и учесталости влажних и врло влажних дана”. Јасно је да сваки од разматраних падавинских индекса утиче на количину падавина у датој временској јединици (сезони, години). Њихов утицај је комплексан и тешко је утврдити који је индекс најдоминантнији ,,математички’’ узрочник промена сезонских и годишњих количина падавина. То је зато што једни 138 друге анулирају, па се са сезонским и годишњим сумама падавина, у већини места на територији Црне Горе, ништа значајно не дешава. Ипак, на основу добијених резултата могло би се закључити да је најјача веза између међугодишњих колебања падавина и DD, SDII, R75p и R95p индекса, а затим и ΣR95pΣR и Rx5d. Осим са DD индексом, у свим осталим случајевима ради се о директној вези, што је и логично. Такође је логична и инверзна веза између сезонских и годишњих падавинских сума и броја сушних дана (DD индекс) – повећање броја сушних дана условљава смањење падавина (при осталим истим условима). Zolina et al. (2010) су утврдили да је у последњих 5-6 деценија дошло до промене структуре падавина широм Европе. Међутим, без обзира на продужење трајања влажних периода, није дошло до повећања укупног броја влажних дана (R75p), али зато постоји тренд повећања дневног интезитета падавина (SDII), као и броја дана са екстремним падавинама (R95p). И Frich et al. (2002) истичу да се све чешће јављају јаке пљусковите кише, али и да постоје регионалне резлике у погледу променљивости падавинских индекса. Kostopoulou and Jones (2005) су анализирали тренд неколико климатских индекса температурних и падавинских екстрема у Источном Медитерану, на сезонском и годишњем нивоу, за период 1958-2000. Аутори су добили значајан негативан тренд броја хладних ноћи (Tn10p), а позитиван за индекс максималног броја узастопно сувих дана (CDD), посебно на станицама у јужном, острвском, делу посматраног региона. Падавински индекси показују више регионалних контраста него температурни. У сваком случају, на територији Црне Горе су у послидњих неколико година оборени многи температурни и падавински рекорди. Када је температура у питању, посебно се истичу 2003. и 2007., а за падавине 2010. година. Наиме, у периоду инструменталних осматрања (од 1949. године), 2003. године је у Подгорици регистровано највише топлих, а најмање хладних ноћи (Tn90p = 103; Tn10p = 13, слика 5.9). У лето 2003. у Подгорици није било хладних дана, али је зато забележен максимални број топлих дана до сада (Tx10p = 0; Tx90p = 68). Слични резулати су добијени и за остала места, као и за 2007. годину. Године 2010. у већини места је регистрована максимална количина падавина до сада. Примера ради, те године је у Црквицама регистрована 139 максимална годишња количина падавина (9104,9 mm), као и највећи број умерено и врло влажних дана до сада (R75p = 52; R95p = 18). -5 0 5 10 15 20 25 30 1 .J a n 1 .F e b 1 .M a r 1 .A p r 1 .M a y 1 .J u n 1 .J u l 1 .A v g 1 . S e p 1 .O ct 1 . N o v 1 .D e c 3 1 . D e c Дани T (0C) 10-ти перцентил 1961-1990 90-ти перцентил 1961-1990 Tмин 2003 Топле ноћи Хладне ноћи Дневни минимуми температуре 2003 у Подгорици Слика 5.9. Дневне вредности (0C) минималне температуре током 2003. године, 10-ог и 90-ог перцентила Tn за период 1961-1990. у Подгорици Екстремни временски догађаји су узроковани постојећом синоптичком ситуацијом, тј. циркулационим разлозима, али многи сматрају да је тренд компонента последица глобалног загревања (нпр. Frich et al., 2002; Klein-Tank and Können, 2003). Нема сумње да је лето 2003. по температурним карактеристикама било екстремно. Ипак, Chase et al. (2006) констатују да је те године свега 2% планете забележило температурне аномалије веће од 2 стандардне девијације. С друге стране, приликом појаве Ел Ниња 1998., скоро 30% планете је забежило аномалије веће од 2 стандардне девијације. Чак и да је топло лето 2003. последица ,,глобалног” отопљавања, очигледно је да природни фактори имају знатно већу магнитуду. Да ли можда живимо у времену пикова екстрема, шта ће се дешавати у будућности, то нико поуздано не може рећи. У бројним радовима, па чак и у извештајима IPCC, истиче се да ствари у природи још увек нису довољно јасне и да постоји низак ниво научног познавања утицаја многих фактора на климу. Често се из контекста извлаче неки ставови IPCC и у први план износе катастрофичке варијанте, односно на основу научно неутемељених ставова сваки временски екстремни догађај приписује глобалном загревању. Свакако да добра организација у условима елементарних непогода, без обзира да ли су узроковане временом, земљотресом и сличним појавама, мора да постоји, али заиста нема основа нити било ко има право да народ плаши временским и климатским катастрофама. То не значи да треба толерисати људску бахатост у природи, апсолутно не. 140 6. СТАНДАРДИЗОВАНИ ПАДАВИНСКИ ИНДЕКС - SPI 6.1. Опште о суши Суша је једна од најчешћих метеоролошких катастрофа. Јавља се услед недостатка падавина у дужем временском периоду, а може трајати месецима, чак и годинама. Такође, може захватити велике области и нанети озбиљне еколошке, социјалне и економске последице. Дакле, дефицит падавина, али и температура и евапотранспирација, одређују јачину и трајање суше. Процене говоре да су економске и еколошке последице од овог природног хазарда све веће (IPCC, 2007), па се интензитет суше не мери само према штетама у пољопривреди и другим производним делатностима човека, већ и према последицама које воде деградацији животне средине. Понавља се без јасне правилности, а њене карактеристике варирају од региона до региона, зато је и дефинисање суше, као и борба против последица које изазива, доста сложенo у односу на друге природне хазарде. Често се суша и аридност поистовећују. Суштинска разлика између ова два појма је следећа. Аридност неког региона указује да у њему постоји сталан мањак падавина у односу на потребне вредности. У неким регионима мањак падавина толико дуго траје да су те мале вредности постале нормалне. Дакле, аридност је обележје климе неког подручја. Суша представља, обично, краткотрајно одступање доспеле количине падавина и измерених температура ваздуха од нормалних вредности за дато подручје и доба године. У аридним пределима Аустралије пољопривредници могу добити финансијску помоћ само у изузетно сушним условима, када је суша интензивнија од нормалнoг аридног стања. При томе, појам „нормалне” суше је за поједина подручја дефинисан на основу научно заснованих студија17. За последњих 30 година, процењено је да економски губици од суша у Европи износе најмање 100 милијарди евра18, а само у 2003. око 8,7 милијарди евра19. Увиђајући да је суша све чешће регионални проблем, 2006. године је формиран Центар за њено праћење на простору Југоисточне Европе (DMCSEE - 17 http://water.unl.edu/web/drought/home 18 http://edo.jrc.ec.europa.eu/edov2/php/index.php?id=2 19 http://floods.jrc.ec.europa.eu/climate-change-impact-assessment/streamflow-droughts.html 141 Drought Management Centre for Southeastern Europe), чије је седиште у Љубљани (Агенција за животну средину Словеније). Као посебно сушне године и са највећим последицама у нашој регији издвојиле су се: 1993, 1994, 1998, 2003, 2007. и 2010. година20. Велика суша у Црној Гори била је 2003. и 2007. године. Примера ради, од 10. јуна до 4. августа 2007. године, у Бару је било купно 6 падавинских дана. У тих 82 дана пало је свега 6 литара кише по m2. Те 2007, али и 2003. године, суша је погодила већи део Европе (сл. 6.1)21. Слика 6.1. Изразито сушне године у Европи (http://ec.europa.eu/internal_market/insurance/docs/natural-catastrophes/conference-20111018/jol_en.pdf) Wilhite and Glantz (1985) су дефинисали четири основна приступа у мерењу суша (или 4 типа суша): метеоролошки, хидролошки, пољопривредни и социоекономски. Прва три приступа баве се начином мерења суше као физичким феноменом, а последњи је посматра са аспекта понуде и тражње, односно праћења ефеката мањка воде и с тим у вези дестабилизације друштвено-економског система. У зависности од типа суше, последице ове појаве могу бити економске, еколошке и социјалне. Треба истаћи чињеницу да се од суше најбрже опорављају сектори који први и реагују на њу (пољопривреда), док нпр. хидрографској мрежи, која спорије реагује, треба више времена да се опорави. У људској перцепцији најопасније су летње суше, али несташице воде током других годишњих доба такође могу имати значајан социјално-економски утицај (European Environment Agency, 2001). 20 http://www.dmcsee.eu/ 21 http://ec.europa.eu/internal_market/insurance/docs/natural-catastrophes/conference-20111018/jol_en.pdf 142 6.2. Методологија прорачуна SPI Један од најчешће коришћених показатеља суше је Стандардизовани падавински индекс (у даљем тексту SPI - Standardized Precipitation Index). Ради се о релативно новом сушном индексу, који се рачуна само на основу падавина, а формулисали су га McKee et al. 1993. године у Климатском центру у Колораду22. WMO је 2010. године препоручила својим чланицама да у разматрању метеоролошке суше користе SPI23. На основу вредности SPI може се урадити и категоризација влажних, веома влажних, екстремно влажних и година у границама тзв. климатске нормале, према дефинисаним граничним вредностима. Почетак суше се индентификује тако што се посматра ,,корак назад’’. Другим речима, сушни период подразумева континуирани временски интервал са негативном вредношћу SPI (SPI<0). У статистичком смислу, сматра се да сушни период почиње када индекс падне испод 0 и траје све док не постане позитиван. Али, како се вредност SPI у границама од -0,99 до 0,99 сматра нормалном појавом, суша има потврду ако се јавља континуирано у серији са вредностима SPI < -1. Сушни период престаје кад вредност SPI постане позитивна. SPI се рачуна на основу Гама расподеле падавина, која се дефинише функцијом густине вероватноће. Стандардизација методологије прорачуна је неопходно, да би се на основу дугорочних осматрања могла анализирати појава суше и упоређивати добијени резултати са локација различитих климата. Истраживања су показала да падавине подлежу закону Гама расподеле. Да би се одредили параметри скалирања и облика функције густине вероватноће падавина, користи се стандардни или читав период осматрања на једној метеоролошкој станици. За сваку станицу и период се посебно одређују параметри скалирања и облика функције густине вероватноће падавина. Гама расподела падавина се дефинише функцијом густине вероватноће, која гласи (Lloyd-Hughes and Saunders, 2002; Cancelliere et al., 2007): β αβ x a а ex Г xg − − = 1 )( 1)( ; za x > 0, gde je : α -параметар облика; β - параметар величине; x - количина падавина > 0; Г(α) је гама функција која се дефинише по образцу: dyeyГ y− ∞ − ∫= 0 1)( αα . 22 http://www.in.gov/dnr/water/4864.htm 23 http://edo.jrc.ec.europa.eu/documents/factsheets/factsheet_combinedDroughtIndicator.pdf 143 Израчунавање SPI захтева подешавање Гама функције густине вероватноће за дату фреквенцију дистрибуције падавина и калибрациони период, тако да се и параметри α и β одређују посебно за сваку метеоролошку станицу, односно одабрани временски интервал (1, 2, 3, 6, 12, 24... месеца). Параметри α и β одређени су методом максималне веродостојности која гласи:         += ∧ 3 41 4 1 A A α α β x=∧ n x xA ∑−= )ln()ln( , n - интервал осматрања падавина. Добијени параметри се даље примењују за одређивање кумулативне вероватноће падавинских сума за дати период и временску скалу изабране метеоролошке станице. Кумулативна вероватноћа се може приказати изразом: dxex aГ dxxgxG xx a x a β β ˆ 0 1ˆ 0 ˆ )ˆ(ˆ 1)()( − − ∫∫ == Ако се усвоји да је t=x/ βˆ , следећа једначина постаје некомплетна гама функција: dtet aГ xG t x a −− ∫= 0 1ˆ )ˆ( 1)( С обзиром на то да је гама функција недефинисана за x = 0, а падавине могу износити нула, кумулативна вероватноћа постаје: )()1( xGqqH −+= , q – вероватноћа падавина висине 0 mm. Ако је m број који означава колико пута су падавине износиле нула у временском низу, а n – број осматрања падавина, онда се q може одредити као однос ова два параметра: q=m/n. Кумулативна вероватноћа H(x) се трансформише у стандардну нормалну случајну променљиву Z са средњом вредношћу нула и варијансом 1, која представља вредност SPI. Дакле, први корак за израчунавање SPI је одабир расподеле вероватноће (Гама, непотпуна Бета расподела, Пирсон III итд), која одговара временској серији падавини. За дугогодишњи период (не краћи од 30 година), истраживања су показала да се падавинске суме (сезонске, годишње) најбоље покоравају Гама расподели, која се најчешће и користи (Cancelliere et al., 2007). Други корак је трансформација фреквенција у другу расподелу – у овом случају у нормалну (Гаусову или Z-дистрибуцују). Најједноставније, SPI је статистички показатељ одступања падавина. Уколико SPI има позитивну вредност, 144 онда су падавине веће од нормале, док негативан знак указује на дефицит. Када је нормализована вредност SPI једнака нули, то значи да се са падавинама ништа не дешава (нема одступања). За потребе овог рада коришћена је изворна категоризација услова влажности на основу SPI (табела 6.1), коју су предложили McKee et al. 1993. године24. Тако је, на пример, за дато место и временску јединицу, вероватноћа појаве умерене суше (SPI≤-1) 15,9% (9,2+4,4+2,3), а екстремне (SPI≤-2) 2,3%. Иста је вероватноћа појаве умерене, односно екстремне влажности. Табела 6.1. Класификација падавинских прилика на основу вредности SPI Категорија Вредност SPI Кумулативна вероватноћа H(x) Кумулативна вероватноћа (%) Екстремно влажно SPI ≥ 2,00 0,977 – 1,00 2,3 Јако влажно 1,50 ≤ SPI < 2,00 0,933 – 0,977 4,4 Умерено влажно 1,00 ≤ SPI < 1,50 0,841 – 0,933 9,2 Нормални услови влажности -1,00 < SPI < 1,00 0,159 – 0,841 68,2 Умерена суша -1,50 < SPI ≤ -1,00 0,067 – 0,159 9,2 Јака суша -2,00 < SPI ≤ -1,50 0,023 – 0,067 4,4 Екстремна суша SPI ≤ -2,00 0,000 – 0,023 2,3 У пракси се најчешће рачуна SPI за 1, 3, 6, 9 и 12 месеци (SPI1, SPI3, SPI6, SPI9 i SPI12), посебно за сваку временску скалу. Подразуме се да претходно треба урадити трансформацију у нормалну расподелу, тако да је средња вредност SPI за дату локацију и временски интервал нула, што значи да су у 50% случајева суме падавина биле испод и у исто толико изнад просека. SPI1 и SPI3 одражавају краткорочне услове влажности. На пример, SPI3 за август пореди укупне падавине у тромесечју јун-јул-август у датој години са вишегодишњом расподелом, а одражава краткорочне и средњорочне услове влажности, односно омогућава сезонску анализу падавина. Даље, SPI6 за јун обухвата период јануар-јун, а SPI12 за исти месец се односи на период јун претходне – јун наредне године. SPI дужих трајања се користе за утврђивање средњорочних (SPI6 и SPI9) и дугорочних (SPI12, ...) услова влажности25. Дакле, SPI за краћи период (SP1, SPI3) користи се за детектовање пољопривредне суше (краткорочних услова влажности у површинском слоју тла), а средњорочни и дугорочни (SPI6, SPI9, SPI12) за добијање информација и о хидролошкој суши. Без обзира на то што су SPI1 и SPI3 добри показатељи стања влаге у земљишту, треба бити опрезан у њиховом тумачењу, зато је неопходно 24 http://www.civil.utah.edu/~cv5450/swsi/indices.htm 25 http://drought.unl.edu/MonitoringTools/ClimateDivisionSPI/Interpretation.aspx 145 познавати климу датог места. Наиме, у местима где је једномесечна или тромесечна количина падавина мала, као лети у крајевима са медитеранском климом, SPI може имати велике негативне или позитивне вредности, чак и изван опсега ±3. Ако је нпр. просечна сума падавина за јул или за цело лето 20 mm, може се десити да у поменутом месецу или лету падне 40 mm кише, то је 100% изнад просека, па тада вредност SPI може бити преко 3, дајући утисак да је месец (лето) био веома влажан, иако су се падавине излучиле у нпр. једном или два дана. Овај и слични примери показују извесна ограничења SPI, односно опрез приликом тумачења добијених резултата. Зато се једномесечни SPI упоређује са SPI3, а тромесечни са SPI дужих трајања, како би се суша могла уочити у дужим временским скалама. Када је SPI9 испод -1,5, онда је то добар показатељ да постоји прилично значајан утицај суше у пољопривреди, али и у другим секторима. SPI за 12 месеци (SPI12) је добар показатељ хидролошких услова (протицаја река, водостаја језера и нивоа подземних вода) 26. Пре прорачуна, требало је дефинисати калибрациони период. У складу са досадашњом праксом, за калибрацију је коришћен последњи стандардни климатски период (1961-1990), а SPI је рачунат за последњи месец сезона, односно године, за период 1951-2010. Дакле, за сваку станицу посебно урађени су прорачуни SPI3 за: фебруар (зима = децембар-фебруар), мај (пролеће = март-мај), август (лето = јун-август) и новембар (јесен = септембар-новембар), као и SPI12 за децембар (година = јануар-децембар). У циљу добијања информација и за краћи и за дужи период, за сваки поменути месец рачунат је SPI за: 1, 3, 6, 9 и 12 месеци. Подразумева се да је прво свака временска јединица морала бити класификована према водности-сушности, а затим је прорачунат тренд, што је и основни циљ ове анализе, како би се видело шта се дешава са условима влажности у периоду 1951-2010. Тенденција је прорачуната помоћу Сеновог метода, а значајност испитана МК тестом. С обзиром на то да се SPI рачуна ,,корак назад’’ и да је за ове потребе коришћен софтвер, трба истаћи да за поједине временске скале у прорачуне није укључена почетна година (1951). На пример, за SPI за фебруар, осим SPI1, није укључена 1951., односно посматран је период 1952-2010. 26 http://drought.unl.edu/MonitoringTools/ClimateDivisionSPI/Interpretation/9month.aspx 146 6.3. SPI за зиму – ДЈФ Према вредностима SPI3 за фебруар, екстремно сушне зиме (SPI3≤-2) су регистроване на целој територији Црне Горе, а њихов број се кратао од 2 у Грахову до 5 у Херцег Новом, Крстацу, Колашину, Беранама и на Жабљаку. Јаке суше (SPI3 od -1,99 do -1,50) зими нису регистроване једино у Херцег Новом, Голубовцима и Крстацу, док их је у осталим местима било до 3 (Плав, Рожаје и Пљевља). Јако влажних зима није било у Вирпазару, Беранама и Бијелом Пољу, а на осталим станица се њихов број кретао од 1 до 3 (Црквице). Екстремно влажних зима није било на већем делу територије Црне Горе. Другим речима, SPI3 за зиму је имао вредност ≥ 2,0 само на 7 станица, и то по једанпут у Улцињу, Цетињу, Црквицама, Грахову (зима 2009/2010) и Пљевљима (зима 1969/1970) и два пута у Будви и на Жабљаку (зима 2008/2009. и 2009/2010). Наравно, у највећем броју случајева зиме су биле у границама класе нормално (-1,00 < SPI3 < 1,00), у просеку око 43 пута или 73%. Анализа је даље показала да су екстремне и јаке суше у зимској сезони, готово на целој територији Црне Горе, забележене у периоду 1989- 1993. (осим 1991) и 1975. (1974/1975). Прорачуни тренда SPI за фебруар, осим за тромесечни период (SPI3), урађени су и за 1, 6, 9 и 12 месеци. Дакле, свака временска јединица се завршава са фебруаром, тј. обухвата тај месец (SPI1) и претходних 2 (SPI3), 5 (SPI6), 8 (SPI9) и 11 (SPI12). Исто је урађено и за остале сезоне и годину. Тренд је изражен у % нормале по декади. Уколико је исправна математичко-статистичка обрада података, требало би да је средња вредност SPI, пре свега за калибрациони период, равна нули. Прорачуни су то и потврдили, како за зиму, тако и за остала годишња доба и на нивоу године, јер је на свим станицама за сваку временску јединицу добијена нула (на већини станица чак и са три-четири децимале). И за цео период је средња вредност SPI нула, углавном са једном децималом, али никада изван опсега ± 0,40. То другим речима значи да када се вредност тренда помножи са 100 добија се процентуални износ. Примера ради, у Улцињу је тренд SPI3 -0,011 по години или -0,11 по декади, односно -1,1% по години или -11,1% по декади. Дакле, када се тренд у % по декади умањи 100 пута добиће се апсолутна (бездимензионална) вредност по декади, а умањење од 1000 пута представља апсолутну вредност тенденције по години. 147 Добијени резултати тренда SPI за фебруар, за сваку станицу посебно, дати су у табели 6.2. У посматраном периоду на свим временским скалама доминира негативан тренд SPI за фебруар, што значи да се интензитет сушности повећава. За SPI1, који се односи само за фебруарске суме падавина, опсег промена се креће од -0,14 (-14,3%) у Крстацу до 0,02 (1,8%) у Рожајама. SPI3 обухвата акумулиране зимске суме падавина (фебруар и претходна два месеца), а интервал промена је сличан као и за претходну временску скалу, од -0,16 (-16,4%) у Крстацу до 0,02 (2,0%) у Рожајама. Код остале три временске скале интервал промена је већи: SPI6 од -20,3% у Крстацу до 16,3% у Бијелом Пољу, SPI9 од -20,2% у Крстацу до 17,5% у Рожајама и SPI12 од -20,0% у Плаву до 18,7% у Рожајама. Табела 6.2. Тренд SPI за фебруар у периоду 1951-2010. (SPI1), односно 1952-2010. (SPI3, SPI6, SPI9 и SPI12) Станица Тренд (%/декади) SPI1 SPI3 SPI6 SPI9 SPI12 Улцињ -6,7 -11,1 -6,0 -5,5 -6,2 Бар -6,4 -5,4 -1,9 -2,1 -4,4 Будва -10,0 -9,5 -16,1+ -15,0+ -18,1* Тиват -8,4 -3,9 -12,6 -10,2 -13,9 Котор -7,3 -5,2 -14,4+ -12,0 -13,5 Х.Нови -6,2 -5,3 -13,6+ -11,3 -10,6 Вирпазар -7,0 -3,4 -2,5 -3,8 -4,0 Голубовци -5,7 -3,6 -1,4 -3,1 -0,6 Подгорица -6,2 -3,2 0,0 -2,9 1,1 Даниловград -5,2 -2,1 -0,7 1,0 3,8 Цетиње -3,7 4,0 5,3 4,4 6,0 Црквице -8,1 -3,3 -9,2 -10,2 -9,3 Грахово -8,0 -8,1 1,9 1,6 0,0 Велимље -11,9 -10,3 -10,0 -12,3 -10,7 Никшић -6,7 -3,8 -3,5 -4,4 -1,2 Крстац -14,3* -16,4* -20,3* -20,2* -16,4* Колашин -3,9 -3,9 7,8 8,5 10,0 Плав -6,1 -12,3 -11,7 -17,5+ -20,0+ Рожаје 1,8 2,0 13,6 17,5* 18,7* Беране -4,9 -3,2 0,3 2,7 0,6 Б.Поље 0,8 2,3 16,3 16,9+ 15,0+ Жабљак 1,4 3,3 10,6 8,6 8,3 Пљевља -3,2 1,4 7,2 8,3 9,3 Значајност тренда на нивоу: * α = 0,05 и + α = 0,10 Међутим, повећање интензитета сушности у фебруару (SPI1) и током зиме (SPI3) је значајно једино у Крстацу, на 95% нивоу поверења. Негативан тренд SPI6 је значајан на 4 станице (Будва, Котор, Херцег Нови и Крстац), а SPI9 и SPI12 на 3 (Будва, Крстац и Плав). Позитиван тренд SPI9 и SPI12 је значајан у Рожајама и Бијелом Пољу. Упоређујући трендове свих временских јединица, најинтензивније повећење интензитета сушности присутно је у западним крајевима и дуж Црногорског приморја, како у краћим (SPI1 и SPI3) тако и у дужим периодима (SPI6, SPI9, SPI12), који претходе месецу фебруару. Тенденција повећања 148 сушности у већем делу Црне Горе упућује на сагласност са моделима IPCC. Ипак, треба истаћи да су промене SPI, статистички посматрано, углавном безначајне, као и то да је у североисточном и деллимично централном делу Црне Горе тенденција позитивна, што значи да је присутно благо повећање хумидности. 6.4. SPI за пролеће – МАМ Са аспекта пољопривреде, односно генерално потребе за водом, разматрање SPI за пролеће и лето има већи значај него за зимску сезону. SPI3 за мај обухвата тромесечни период, у овом случају пролећну сезону (МАМ – март, април, мај). Вредност SPI3 за мај месец ≤ 2,0, осим у Беранама, регистрована је на свим осталим станицама, а број екстремно сушних пролећа кретао се од 1 у Пљевљима до 8 у Крстацу и Велимљу. Детаљна анализа SPI3 за мај месец, у периоду 1951- 2010., показала је да је пролеће 2003. најсушније или је у првих четири готово у свим посматраним местима. Осим 2003. године, пролећа 1952, 1953. и 1955. се, такође, карактеришу као екстремно сушна. Са друге стране, највлажнија пролећа регистрована су 1978. и 1962. године. Јако сушних пролећа (SPI3 од -1,99 до -1,50) није било једино у Крстацу, а на осталим станицама њихов број се кретао до 8 (Беране). У Пљевљима и Плаву вредност SPI3 за мај месец никада није била ≥ 2,0, док је највише екстремно влажних пролећа регистровано у Будви (укупно 4). У већини случајева је и тренд SPI за мај безначајан, као и за фебруар. Другим речима, значајни су само трендови чија је вредност изван опсега ± 0,15 по декади (± 15,0% по декади). SPI1 за мај има негативан тренд на свим посматраним станицама. То другим речима значи да се сушност у овом месецу повећава, интензитетом од 2,2% (-0,02) по декади у Херцег Новом до 17,6% (-0,18) у Плаву. Осим у Плаву, тенденција смањења SPI1 је значајна и на Жабљаку. На свим осталим станицама промене су безначајне. Међутим, тренд SPI3, који се односи на пролеће, има позитиван знак у већини места. Интензиварање сушности је присутно на приморју и локално у Крстацу и Плаву, док је у Пљевљима вредност тренд готово нула. У односу на остале временске јединице, опсег промена SPI3 је најмањи, од -0,10 у Херцег Новом до 0,10 за 10 година у Бијелом Пољу (± 9,9%), односно на свим станицама тенденција је безначајна. 149 Када се посматра дужи период, који обухвата мај и претходних 5 месеци (SPI6 – зима+пролеће), поново доминира негативан тренд, али је значајан само у Крстацу и Плаву. У Подгорици се промене не уочавају, док је на 8 станица тренд SPI6 позитиван. Са друге стране, деветомесечни SPI за мај (SPI9 – јесен+зима+пролеће) има негативан тренд на 8 станица, у Котору је до треће децимале нула, а у осталим местима тенденција је позитивна. Интервал промена SPI9 се креће у границама ± 0,17 по декади, а тренд је значајан на 6 станица: негативан у Улцињу, Бару, Будви и Грахову, а позитиван у Крстацу и Плаву. Највећи опсег тренда је SPI12 (мај-мај), од -0,21 (21,2%) у Крстацу до 0,8 (18,5%) по декади у Колашину. У Вирпазару и Плаву се промене не уочавају, док је готово на подједнаком броју станица тенденција позитивног (11), односно негативног (10) знака. Статистички значајно смањење SPI12 је добијено за Улцињ, Велимље и Крстац, а повећање за Колашин и Рожаје (табела 6.3) Табела 6.3. Тренд SPI за мај у периоду 1951-2010. (SPI1 и SPI3), односно 1952-2010. ( SPI6, SPI9 и SPI12) Станица Тренд (%/декади) SPI1 SPI3 SPI6 SPI9 SPI12 Улцињ -6,6 -1,3 -15,1 -15,7* -21,0* Бар -4,1 -3,6 -6,9 -17,0* -13,2 Будва -5,8 -9,1 -10,6 -15,4+ -12,4 Тиват -4,7 -8,0 -8,0 -1,1 -12,0 Котор -2,6 -7,9 -5,3 0,0 -2,9 Х.Нови -2,2 -9,9 -5,9 2,7 -1,7 Вирпазар -4,0 4,2 -2,7 1,9 0,0 Голубовци -3,5 5,6 -3,3 3,7 6,5 Подгорица -3,4 6,7 0,2 -8,7 4,9 Даниловград -2,9 2,6 -2,2 1,6 -9,4 Цетиње -5,1 6,7 7,2 -9,2 2,0 Црквице -3,2 0,7 -5,5 1,1 -9,6 Грахово -6,3 6,5 -5,0 -16,5+ -1,3 Велимље -7,8 3,9 -5,2 9,5 -15,7* Никшић -4,2 6,7 -1,1 -14,3 10,0 Крстац -8,7 -7,3 -15,0+ 15,1+ -21,2+ Колашин -3,7 8,5 1,4 1,8 18,5* Плав -17,6+ -5,5 -17,9+ 17,3+ 0,0 Рожаје -8,7 9,2 7,3 12,9 18,3+ Беране -6,9 5,4 0,6 10,0 10,6 Б.Поље -5,5 9,8 6,8 6,8 11,3 Жабљак -17,2+ 5,7 8,2 8,2 8,2 Пљевља -3,3 -0,4 4,0 4,0 4,0 Значајност тренда на нивоу: * α = 0,05 и + α = 0,10 Упоређујући све обрађене временске јединице за посматрани 60-годишњи период, осим за SPI1, очигледно је да се ни код овог индекса не уочава једноличност у погледу знака тренда, јер постоје подручја и са позитивном и са негативном тенденцијом. Најинтензивније повећање сушности присутно је на примоју и у западном делу Црне Горе, дакле у крајевима који су најближи извору влаге. Идући ка североистоку земље, осим за SPI1 за мај, постоји тенденција 150 повећања влажности. Ово је још једна чињеница која иде у прилог тези да би промене падавинских прилика требало тражити у променама, пре свега, циркулације атмосфере. 6.5. SPI за лето – ЈЈА У већем делу Црне Горе лето је падавинама најсиромашније доба године. На Медитерану и пределима са сличном климом, у човековој перцепцији суша се превасходно везује за лето. Ако се обистине пројекције IPCC, у региону Јужне Европе очекују се све сушнија лета, односно учесталије и интензивније суше. Према вредностима SPI3 за август, екстремно сушних лета није било једино у Котору, Будви и Колашину, а у осталим местима се њихов број кретао до 6 (Голубовци). Јаких суша лети било је у свим местима, од једне у Голубовцима, Подгорици, Даниловграду и Плаву до 7 у Котору и Бијелом Пољу. Екстремно влажна лета су се ретко јављала у посматраном 60-годишњем периоду, највише у Улцињу, Вирпазару и Даниловграду (по 3), а 7 станица их није ни регистровало. На простору Цре Горе у целини су најјаче летње суше биле 1952. и 1990. године - у већини места припадају категорији екстремене и јаке суше. Лета су била веома сушна и током 1954, 1960, 2007, 2001, 2003. и 2000. По правилу, ако је за дати месец, у овом случају август, вредност SPI1, SPI3 и дужих временских јединица (SPI6, SPI9, SPI12 итд) негативна, онда су и последице суше веће, јер се тада ради не само о метеоролошкој, већ и о пољопривредној и хидролошкој суши. За 1952. и 1990., али и 2000, 2003. и 2007. годину, вредности SPI6, SPI9 и SPI12 за август месец су у већини места сврстане у категорију екстремне и јаке суше, па се у овим случајевима не ради само о метеоролошкој и пољопривредној суши, односно може се закључити да је била изразита и хидролошка суша, што су потврдили подаци о водостају и протицају неколико хидролошких објеката на територији Црне Горе. Као и за SPI1 за август, тако је и тренд SPI за лето (SPI3) безначајан на свим посматраним станицама. Опсег промена SPI3 се креће у интервалу ±0,10 по декади (±10% по декади). Тренд шестомесечног SPI за овај месец (SPI6 август – пролеће+лето) има највећу позитивну вредност у Рожајама (0,15 или 14,8% по декади), а негативну у Крстацу (-,014 или -13,8% по декади), а промене су значајне 151 само у ова два места. Крстац је једино место које бележи значајност SPI9 тренда (- 16,7% по декади). И за август је, као и за мај, највећи опсег тренда SPI12, од -20,0% у Будви до 19,4% у Рожајама. Осим у Будви и Рожајама, 12-месечни тренд SPI је значајан и у Тивту и Крстацу, док је у осталим местима тенденција безначајна (табела 6.4). Табела 6.4. Тренд SPI за август у периоду 1951-2010. (SPI1, SPI3 и SPI6), односно 1952-2010.(SPI9 и SPI12) Станица Тренд (%/декади) SPI1 SPI3 SPI6 SPI9 SPI12 Улцињ -2,6 6,8 0,8 -13,1 -10,8 Бар -0,9 2,3 -8,2 -8,0 -5,7 Будва 2,7 0,0 -11,8 -13,0 -20,0* Тиват -0,9 -2,3 -10,0 -10,2 -14,0+ Котор 1,6 3,9 -4,9 -2,8 -10,8 Х.Нови -0,5 2,8 -4,7 -3,7 -14,1 Вирпазар -7,6 -8,4 -4,8 -7,1 -6,5 Голубовци -4,3 -2,2 0,0 -5,3 0,2 Подгорица -3,6 -3,1 1,4 -2,5 0,0 Даниловград 0,4 6,0 6,7 -1,3 3,8 Цетиње 4,6 2,4 2,6 6,9 4,4 Црквице 2,2 -10,0 -5,0 -7,6 -9,7 Грахово 6,7 0,4 5,2 -6,7 1,8 Велимље -3,8 -2,0 2,7 -5,9 -8,9 Никшић 4,9 -1,9 -2,2 -3,1 -0,9 Крстац 1,1 -8,0 -13,8+ -16,7* -20,0* Колашин -0,5 2,1 11,9 2,6 5,7 Плав -3,0 -6,0 -11,1 -17,1 -15,5 Рожаје 10,8 10,4 14,8* 13,7 19,4* Беране 5,5 -2,9 0,0 -5,4 -5,9 Б.Поље 2,6 4,0 5,0 2,4 16,4 Жабљак 8,7 -1,5 0,3 4,9 10,0 Пљевља 2,8 7,0 0,3 -1,0 6,2 Значајност тренда на нивоу: * α = 0,05 и + α = 0,10 На слици 6.2 дата је просторна расподела тренда за овај месец, да би се видело да ли постоје одређене регионалне промене. Како је већ поменуто, падавине су један од најпроменљивијих елемената у времену и простору. За Црну Гору и генерално Медитеран, орографски ефекат и локална нестабилност (конвективне падавине) су значајне отежавајуће околности за доношење закључака о промени падавина током летње сезоне. Ипак, уопштено посматрано, могу се издвојити подручја са сличним променама, а то је благи тренд повећања интензитета сушности на приморју, крајњим западним и источним деловима земље. У североистоним и делимично централним крајевима Црне Горе нема ни говора о повећању интензитета летње аридности, напротив. На приморју и у долинама Зете и Мораче аридна лета су уобичајена појава. Ипак, чињеница је да управо у овим крајевима постоји благо повећање сушности, што је у складу са моделима IPCC. Интензивирање летњих суша у овим крајевима требало би очекивати у последње три деценије, тј. у периоду за који IPCC и многи други тврде да постоји доминација антропогеног ефекта стаклене баште. 152 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA -0.10 -0.05 0.00 0.05 0.11 Avgust SPI1 - Trend *10 GODINA 1951-2010. Trend po metodu Sena SPI1- (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) avgust D_B '13 KOLA[IN NIK[I] 18.4N 18.6N 18.8N 19.0N 19.2N 19.4N 19.6N 19.8N 20.0N 20.2N 20.4N 41.8E 42.0E 42.2E 42.4E 42.6E 42.8E 43.0E 43.2E 43.4E 43.6E ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA -0.10 -0.05 0.00 0.05 0.11 GODINA 1951-2010. Trend po metodu Sena SPI3- avgust D_B '13 (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) *10 Avgust SPI3 - Trend NIK[I] KOLA[IN 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA -0.15 -0.10 -0.05 0.00 0.05 0.10 0.15 GODINA 1951-2010. Trend po metodu Sena SPI6- avgust D_B '13 (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) *10 KOLA[IN NIK[I] Avgust SPI6 - Trend 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA -0.20 -0.15 -0.10 -0.05 0.00 0.05 0.10 0.15 KOLA[IN NIK[I] Avgust SPI9 - Trend GODINA 1952-2010. Trend po metodu Sena SPI9- avgust D_B '13 (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) *10 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA -0.20 -0.15 -0.10 -0.05 0.00 0.05 0.10 0.15 0.20 GODINA 1952-2010. Trend po metodu Sena SPI12- avgust D_B '13 (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) *10 KOLA[IN NIK[I] Avgust SPI12 - Trend Да би проверили претходно, прорачунат је тренд SPI за лето (SPI3-август) за последњи 30-годишњи период (1981-2010). Међутим, резултати показују (нису приказани) да у већини места постоји тренд повећања влажности у периоду 1981- 2010. Повећање сушности у овом периоду присутно је на 8 станица, а значајно је само у Беранама. Слика 6.2. Расподела тренда SPI за август у периоду 1951-2010. (SPI1, SPI3 и SPI6) и 1952-2010. (SPI9 и SPI12) 153 6.6. SPI за јесен – СОН На основу вредности SPI за јесен (SPI3 новембар), у посматраном 60- годишњем периоду, екстремна суша није регистрована једино у Улцињу и Бару. У свим осталим местима забележена је вредност SPI3 за новембар ≤ -2,00, и то од 1 (Голубовци, Никшић, Плав и Бијело Поље) до 6 пута (Црквице). Екстремно влажних јесени није регистровало 5 станица: Грахово, Велимље, Даниловград, Жабљак и Пљевља. Највише екстремно влажних јесени забележено је у Будви, Тивту и Подгорици, по 4. На простору Црне Горе у целини, најсушније јесени биле су: 1953, 1986, 1994, 2006, 1983. и 1969. године, а највлажније: 1974, 1996. и 2010. Као и за остале месеце са којим се завршавају претходне три сезоне, промене SPI за новембар, за све разматране периоде, безначајне су у већини места. Вредност тенденције SPI3, SPI6 и SPI9 је значајна само на 3 (Колашин, Рожаје и Бијело Поље), а SPI12 на 2 (Рожаје и Бијело Поље) станице. Треба истаћи да је у местима где постоји статистичка значајност промена, тенденција позитивног знака. Другим речима, тенденција повећања сушности за новембар и дуже временске јединице које се завршавају са овим месецом, занемарљива је у свим местима у којима је тренд негативног знака (табела 6.5). Табела 6.5. Тренд SPI за новембар у периоду 1951-2010. (SPI1, SPI3, SPI6 и SPI9), односно 1952-2010. (SPI12) Станица Тренд (%/декади) SPI1 SPI3 SPI6 SPI9 SPI12 Улцињ -2,9 3,0 7,0 6,5 -13,0 Бар -5,8 5,8 6,8 0,7 -9,3 Будва -7,6 -6,5 -6,0 -13,1 -17,2 Тиват -10,7 -5,3 -7,6 -8,7 -12,0 Котор -10,4 -10,0 -6,4 -6,3 -10,0 Х.Нови -10,6 -10,1 -6,4 -10,0 -11,9 Вирпазар 0,6 7,0 2,6 2,1 -1,6 Голубовци 2,3 9,4 10,6 11,2 3,4 Подгорица 5,1 11,8 11,0 11,4 3,7 Даниловград 0,5 10,3 12,4 9,6 3,3 Цетиње 5,0 5,9 6,4 10,5 6,2 Црквице -3,7 1,0 -3,4 -5,8 -7,4 Грахово 4,2 10,3 10,0 9,1 2,3 Велимље 0,4 1,6 0,9 2,0 -6,2 Никшић 1,7 6,8 4,5 4,2 0,5 Крстац -0,8 -3,2 -5,9 -5,0 -13,5 Колашин 3,0 17,4* 16,7+ 15,2* 9,0 Плав -1,8 5,6 1,6 -5,9 -15,1 Рожаје 2,2 13,6+ 20,7** 21,2** 21,3** Беране 1,2 7,7 4,9 5,0 2,2 Б.Поље 3,8 14,7* 16,9* 14,2* 15,9+ Жабљак 6,3 11,5 9,5 10,6 10,7 Пљевља 4,1 9,0 9,0 9,2 6,4 Значајност тренда на нивоу: ** α = 0,01 ,* α = 0,05 и + α = 0,10 Картографски прикази (слика 6.3) показују доминацију позитивног тренда током свих временских јединица и одређену законитост, али и извесни парадокс. Тенденција повећања сушности присутна је на приморју и у западним крајевима 154 Црне Горе, генерално. Од јужних и југоисточних крајева негативна тенденција SPI се смањује, а затим мења и знак и интензитет, тако да свереоисточни део бележи најинтензивније и статистички значајно повећање влажности (Рожаје, Бијело Поље и Колашин). Уједно, ово је и парадокс, јер је тенденција повећања сушности присутна у крајевима који су најближи извору влаге, док најинтензивнији позитиван тренд региструју места која су најудаљенија од Јадрана. И ова чињеница потврђује већ поменуто, а то је да би промене падавина у посматраном периоду требало тражити у променама, пре свега, циркулације атмосфере. 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA -0.12 -0.06 0.00 0.06 GODINA 1951-2010. Trend po metodu Sena SPI1- (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) novembar D_B '13 Novembar SPI1 - Trend *10 KOLA[IN NIK[I] 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA -0.12 -0.06 0.00 0.06 0.12 0.18 Novembar SPI3 - Trend GODINA 1951-2010. Trend po metodu Sena SPI3- (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) novembar D_B '13 *10 KOLA[IN NIK[I] 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA -0.08 0.00 0.08 0.16 0.21 KOLA[IN NIK[I] Novembar SPI6 - Trend GODINA 1951-2010. Trend po metodu Sena SPI6- (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) novembar D_B '13 *10 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA -0.14 -0.07 0.00 0.07 0.14 0.21 Novembar SPI9 - Trend KOLA[IN NIK[I] GODINA 1951-2010. Trend po metodu Sena SPI9- (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) novembar D_B '13 *10 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA -0.18 -0.09 0.00 0.09 0.15 0.22 KOLA[IN NIK[I] SPI12 - Trend GODINA 1952-2010. Trend po metodu Sena SPI12- (Izvor podataka: HMZCG, Podgorica) novembar D_B '13 *10 Novembar Слика 6.3. Расподела тренда SPI за новембар у периоду 1951-2010. (SPI1, SPI3, SPI6 и SPI9) и 1952-2010. (SPI12) 155 Закључујући сегмент анализе SPI за поједине сезоне и дуже временске јединице, може се констатовати да су промене у већини случајева безначајне. Када је зимска сезона у питању, не може се говорити о повећању интензитета сушности. Штавише, у последњем 30-годишњем периоду присутна је блага хумидизација зими. Тренд SPI3 за пролеће има позитиван знак у већини места, како у целом (1951-2010), тако и у другој половини посматраног периода (1981-2010). Такође је и тренд SPI за лето (SPI3) безначајан на свим посматраним станицама, а у последње три декаде у већини места постоји благо повећање влажности. Слични резултати су добијени и за јесењу сезону. 6.7. SPI за годину – Ј-Д Анализа тренда сезонских услова влажности помоћу SPI, за период 1951- 2010., показала је да су те промене углавном занемарљиве. У складу са претходним резултатима SPI, ни на годишњем нивоу не треба очекивати значајне промене у погледу тенденције овог индекса. Када је категоризација годишњих вредности SPI у питању (SPI12 за децембар), у периоду од 1951. до 2010. године, екстремне суше (SPI12≤-2,00) су регистроване на свим станице, од једне у Грахову, Пљевљима, на Жабљаку и Цетињу до 8 у Плаву. Јаке суше (SPI12 од -1,99 до -1,50) су такође регистроване у свим посматраним местима, а и граничне вредности броја честина су исте као и код претходне класе, од 1 у Вирпазару, Подгорици и Рожајама до 8 у Плаву. Ипак, у око 71,7% случајева годишње вредности SPI су се кретале у опсегу класе нормално (SPI12 од -0,99 до 0,99). У већини случајева, најјаче и најпространије годишње суше на територији Црне Горе, током посматраног периода, забележене су: 1953, 1994, 1983. 1990. и 1975. године. Умерено до екстремно сушне су биле и 1992. и 1993. година, као и 2000. и 1961. Са друге стране, највлажније године током посматраног периода, биле су: 2010, 1979, 2009, 1996. и 2004. година. У посматраном 60-годишњем периоду, тренд промена SPI1 и SPI3 је у већини места позитиван, али је безначајан на целој територији Црне Горе (табела 6.6). И трендови SPI6 и SPI9 су позитивног знака у већем делу Црне Горе - на 15, односно 14 од 23 станице. Статистички значајно повећање влажности у 9- 156 месечном периоду (SPI9) бележи Рожаје, а у 6-месечном и Бијело Поље, док у свим осталим местима вредност тенденције не задовољава услове МК теста. Табела 6.6. Тренд SPI за децембар у периоду 1951-2010. (SPI1, SPI3, SPI6, SPI9 и SPI12) Станица Тренд (%/декади) SPI1 SPI3 SPI6 SPI9 SPI12 Улцињ 1,5 -0,3 6,2 5,0 -10,0 Бар 2,3 -0,1 5,5 1,5 -8,4 Будва 0,6 -9,6 -8,2 -10,6 -18,3* Тиват 2,5 -8,0 -6,4 -8,7 -16,8 Котор 8,5 -5,8 -7,6 -7,4 -14,7 Х.Нови 6,5 -7,4 -6,8 -6,2 -16,0 Вирпазар -0,1 3,8 3,4 0,0 -2,3 Голубовци 5,8 3,2 7,9 8,1 0,8 Подгорица 3,4 4,9 8,9 7,8 1,2 Даниловград 3,3 3,5 11,4 11,6 2,9 Цетиње 10,2 10,8 13,4 11,1 3,9 Црквице 3,9 -1,2 0,5 -2,5 -10,0 Грахово 0,9 7,6 12,2 8,5 -1,4 Велимље 0,8 0,0 0,0 -1,0 -8,3 Никшић 0,0 4,1 7,9 5,6 -2,2 Крстац -1,3 -1,7 -5,9 -5,1 -16,1+ Колашин -0,9 7,1 14,9 16,2 7,6 Плав -3,2 -4,0 -2,0 -9,1 -17,2 Рожаје 1,2 4,2 16,6* 15,8+ 21,0* Беране -0,5 -0,4 6,0 4,5 2,2 Б.Поље 5,1 6,0 17,3+ 14,7 12,8+ Жабљак 1,4 6,3 11,9 9,5 11,3 Пљевља 6,1 6,6 10,0 10,6 8,2 Значајност тренда на нивоу: ** α = 0,01 ,* α = 0,05 и + α = 0,10 Тренд годишњих вредности индекса влажности (SPI12) је негативног знака на 13 станица, а позитивног на 10, што значи да постоји доминација повећања интензитета годишње сушности на територији Црне Горе. Стопа тренда SPI12 за децембар месец се креће у интервалу од -0,18 (-18,3%) у Будви до 0,21 (21,0%) по декади у Рожајама. Осим у ова два места, статистичка значајност тренда SPI12 присутна је још само у Крстацу и Бијелом Пољу. Подсетимо, за краће временске јединице (SPI1 и SPI3), вредност тенденције је безначајна у свим местима, а у дужим периодима, који обухватају децембар и претходих 5, 8 и 11 месеци (SPI6, SPI9, SPI12), сигнификантност тренда постоји на 1-4 станице. Дакле, у периоду 1951-2010., очито је да ни на сезонском ни на годишњем нивоу, осим делимично на приморју и у западним крајевима, не постоји повећање интензитета суше на територији Црне Горе. Томе у прилог чињеница да је у последње 3 деценије готово у целој земљи присутно повећање влажности, што значи да се дефинитивно не може говорити о очекиваној тенденцији сушности ових предела. 157 7. МОГУЋИ УЗРОЦИ КОЛЕБАЊА ТЕМПЕРАТУРЕ И ПАДАВИНА Последњих година се све више користе показатељи промене циркулације атмосфере да објасне део климатске варијабилности у различитим временским и просторним размерама. Основни разлог њиховог разматрања је покушај утврђивања разлике између природне и варијабилности климе која настаје као последица деловања човека (Sheridan and Lee, 2012). С тим у вези, у овом делу рада је испитана веза 16 телеконекционих образаца са учесталошћу екстремних температурних и падавинских догађаја (климатски индекси) на територији Црне Горе, за период 1951-2010. Разматрано је укупно 17 параметара температуре и падавина на сезонском, односно 20 на годишњем нивоу (табела 7.1). Повезаност између параметара температуре и падавина на територији Црне Горе и разматраних фактора, прорачуната је помоћу линеарне корелације (r), а значајност везе испитана је помоћу Студентовог теста, на нивоу од 90% и 95% (0,10 и 0,05). Веза је испитана за сваку станицу посебно. Међутим, ради рационализације, у прилозима су презентовани резултати само за осцилације са којима је добијена одређена веза са разматраним параметрима. Табела 7.1. Параметри температуре и падавина коришћени за испитивање везе са телеконекционим образцима Tsr Средња температура DD Број сушних дана Tnsr Средња минимална температура R75p Број умерено влажних дана Txsr Средња максимална температура R95p Број врло влажних дана FD Број мразних дана ΣR95pΣR Учешће интензивних падавина у укупној суми Tn10p Број хладних ноћи R95pTOT Просечни дневни интензитет у врло влажним данима Tn90p Број топлих ноћи SDII Просечни дневни интензитет падавина Tx10p Број хладних дана SPI Стандардизовани падавински индекс Tx90p Број топлих дана TD* Број тропских дана SU Број летњих дана TR* Број тропских ноћи RR Сума падавина ID* Број ледених дана * Само на годишњем нивоу Неке телеконекције су везане за површинску температуру појединих делова Светског мора или приземни притисак, а у новије време се све више разматрају и циркулационе промене на висини, углавном 500 милибарској површи. У складу са тим, за потребе овог рада сврстане су у приземне и висинске телеконекције. На крају овог уводног дела, треба истаћи да се појам осцилација27 односи на промену интензитета и положаја поља ниског и високог притиска, углавном дефинисана индексом, тј. једним бројем, који представља дистрибуцију притиска или/и температуре на ширем подручју океана. 27 http://www.cpc.ncep.noaa.gov/products/outreach/glossary.shtml#E 158 7.1. Утицај приземних телеконекционих образаца С обзиром на то да се подаци о телеконекцијама с времена на време ажурирају и коригују, односно чињенице да постоји мала разлика у вредностима за један исти показатељ, настојало се дођи до најновијих података. Списак коришћених приземних варијабли и извори са којих су подаци преузети дат је у табели 7.2. Табела 7.2. Списак коришћених приземних варијабли Назив варијабле Извор Параметар Број елем. Северноатлантска осцилација (NAO) http://www.cru.uea.ac.uk/cru/data/nao/nao.dat SLP n=60 Атлантска мултидекадна осцилација (AМO) http://www.esrl.noaa.gov/psd/data/COrrelation/amon.us.data 0C n=60 Арктиичка осцилација (AO) http://www.cpc.ncep.noaa.gov/products/precip/CWlink/ daily_ao_index/monthly.ao.index.b50.current.ascii.table SLP n=60 Медитеранска осцилација (МО) http://www.cru.uea.ac.uk/cru/data/moi/moi1.output.dat http://www.cru.uea.ac.uk/cru/data/moi/moi2.output.dat SLP n=52 Западномедитеранска осцилација (WeMO http://www.ub.edu/gc/Documentos/cv_joan_albert/wemoi.txt http://www.ub.edu/gc/Documentos/cv_joan_albert/wemoi_update.xls SLP n=59 Ел Нињо јужна осцилација (ENSO) http://www.cpc.ncep.noaa.gov/data/indices/ersst3b.nino.mth.81-10.ascii http://www.bom.gov.au/climate/current/soihtm1.shtml http://www.cru.uea.ac.uk/cru/data/soi/soi.dat http://www.esrl.noaa.gov/psd/enso/mei/table.html 0C SLP SLP n=60 Последња корекција за већи број показатеља разматраних фактора извршена је у јануару 2011. и у већини случајева су аномалије дате у односу на период 1981- 2010. године28. Исти извор истиче да ће се следећа исправка података десити тек 2021. године. 7.1.1. Северноатлантска осцилација – NAO-SLP Северноатлантска осцилација (NAO – North Atlantic Oscillation) се најчешће дефинише као разлика у ваздушном притиску на нивоу мора између суптропских области високог притиска изнад Азорских острва и субполарних области ниског притиска изнад Исланда (Hurrell and Van Loon, 1997). Разлика у притиску између ова два баричка центра је сасвим уобичајена, али има периода када је интензивнија, углавном током зимских месеци. Wallace and Gutzler (1981) истичу да се утицај NAO на временске услове у Европи и деловима Северне Америке најјаче манифестује управо у зимској сезони. Међутим, истраживања Barnston and Livezey (1987) указују да се сигнал NAO запажа у свим годишњим добима, као и то да се, после ENSO, ради о једној од 28 http://www.cpc.ncep.noaa.gov/data/indices/ 159 најзначајнијих телеконекција, односно модификатора глобалне климе. Hurrell (1995) сматра да је доминација позитивне фазе NAO у периоду 1985-1995., битно допринела зимским топлијим условима широм Европе и хладнијим у северозападном Атлантику. Даље истичe да су велике промене од 1980. године, које се огледају у дефициту падавина у Јужној Европи и Медитерану, односно влажнијим условима у Северној Европи, повезане са променама NAO. Hurrell and Van Loon (1997) су утврдили да између падавина и NAO над Северном Европом доминира позитивна корелација, а над Јужном Европом негативна. Показатељ ове појаве је NAO индекс, а у зависности од интензитета разлике у притиску може бити позитиван или негативан. Током позитивних фаза NAO индекса (јак антициклон и дубок циклон), западни ветрови су јачи и богатији воденом паром, а зиме у Северној Европи топлије и влажније, док је у Јужној Европи хладније и мање падавина него уобичајено. Са друге стране, негативна фаза NAO индекса је у вези са хладнијим зимама дуж Северне Европе и топлијим и влажнијим условима у Јужној Европи (Lockwood et al., 2010). За рачунање NAO индекса са севера се користе подаци метеоролошке станице Стикисхолмур (близу Рејкјавика на Исланду), а на југу Понт Делгада (Азори), Лисабона (Португал) или Гибралтара. Међутим, Jones et al. (1997) истичу да избор јужне тачке утиче на вредност NAO индекса. За редукцију ваздушног притиска до 1821. године, поменути aутори су користили податке из Рејкјавика и Гибралтара. Вредности NAO индекса, коришћеног у овом раду, а које су добијене као разлика у притиску измеђе две поменуте станице, стандардизоване су у односу на период 1964-1995. Механизам настанка ове појаве се различито тумачи. Поједини aутори сматрају да је NAO проузрокован природним факторима, док други пак истичу да постоји антропогени утицаји на ову појаву (пораст концентрације CO2). Међутим, извесно је да се не ради само о атмосферској појави, већ о интеракцијском деловању система океан-атмосфера (Hurrell and Van Loon, 1997). Сматра се да је постојала веза између изузетно негативне фазе NAO и хладне зиме 2009/2010. у Европи, која је у Британији оцењена као једна од најхладнијих у претходне 3 деценије (Lockwood et al., 2010). Ипак, зимска хладноћа 2009/10. последица комбинованог утицаја ENSO и NAO (Osborn, 2011). 160 Не само да је у зиму те 2010. године била изузетно негативна фаза NAO, већ је индекс овог фактора имао највишу апсолутну вредност (одступање -3,1) од 1823. до 2012. Управо је зима 2010. на територији Црне Горе била падавинама најбогатија у периоду инструменталних осматрања. Штавише, на слици 7.1 се уочава да постоји јасна антифазна синхроност између зимских вредности NAO индекса и сума падавина на територији Црне Горе у целини. Ово је први показатељ да NAO има утицаја на падавинске прилике. -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0 С та н д а р д и з о в а н о о д с ту п а њ е R R -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 С та н д а р д и з о в а н о о д с ту п а њ е N A O -C R U NAO-CRU RR-ЦРНА ГОРА ЦРНА ГОРА - ЗИМА Слика 7.1. Стандардизована одступања зимских сума падавина на територији Црне Горе и NAO индекса (SLP) за период 1951-2010. Позивајући се на многе нaучнике, Trigo et al. (2002) истичу да је NAO један од главних образаца атмосферске варијабилности над северном хемисфером. Haylock and Goodess (2004) су анализирали екстремне падавине на основу података са 347 метеоролошких станица широм Европе. Aутори су утврдили да у зимској сезони, за период 1958-2000., постоји веза између максималног броја узастопно сувих дана (CDD) и броја врло влажних дана (R95p) са NAO. С обзиром на то да на климу Црне Горе посредно у знатној мери утичу или могу утицати, промене температуре и притиска над Атлантиком, простом корелацијом смо покушали да проверимо да ли, осим са зимским сумама падавина (RR), између NAO и температурних и падавинских прилика на овом простору постоје неке везе. Анализа указује да је најзначајнија веза са параметрима падавина за зимску сезону, што је било и за очекивати, јер се утицај NAO најбоље детектује управо у овом годишњем добу. Наиме, од 8 разматраних параметара падавина за зимску сезону, чак 6 показују значајну корелацију са NAO индексом, а најбоља је веза са сумама падавина (RR), бројем сушних дана (DD), бројем умерено влажних дана (R75p) и стандардизованим падавинским индексом (SPI3 за фебруар). Ова 4 параметра показују значајност везе са NAO индексом на свим 161 посматраним станицама, и то на нивоу од 0,01 вероватноће ризика прихватања хипотезе29. Када је температура ваздуха у питању, значајна веза, углавном на 99% нивоу поверења, добијана је са зимским бројем топлих ноћи (Tn90p), а на северу земље и са бројем мразних дана (FD). Веза између NAO индекса и већине параметара температуре за летњу сезону (Tsr, Txsr, Tnsr, Tn90p, Tx90p и SU), статистички је значајна, на северу углавном на 99% нивоу поверења, а у јужним и централним крајевима на 95%. Дакле, јачи је сигнал летњих параметара температуре са овим показатељом на северу него на југу Црне Горе. Од параметара падавина за јесењу сезону, значајну везу показује број сушних дана (DD) и стандардизовани падавински индекс (SPI3), док је слабија са сумама и бројем умерено влажних дана (RR и R75p), али ипак у већини места сигнификантна. На годишњем нивоу, на око 50% посматраних станица, углавном у северним и централним деловима земље, постоји значајна повезаност NAO и Tnsr, Tn90p и FD. Са друге стране, од 10 посматраних годишњих параметара падавина, готово на свим станицама је значајна веза између NAO индекса и RR, DD, R75p и SPI12. У складу са резултатима на станичном нивоу су и прорачуни за Црну Гору у целини. За већи број разматраних зимских и годишњих параметара падавина, као и летњих температуре, добијена је значајна веза са NAO индексом: RR, DD, R75p, R95p, SDII и SPI (табела 7.3). Табела 7.3. Матрица корелација између NAO- SLP индекса и параметара температуре и падавина на сезонском и годишњем нивоу на територији Црне Горе у целини, за период 1951-2010. NAO (SLP) Параметар Зима Пролеће Лето Јесен Година Tsr -0,10 0,11 -0,39 0,03 -0,17 Tnsr -0,25 0,10 -0,39 -0,13 -0,29 Txsr 0,24 0,11 -0,35 0,17 -0,01 FD 0,37 -0,11 / 0,19 0,32 Tn10p 0,04 -0,02 0,29 -0,02 0,06 Tn90p -0,46 0,16 -0,37 -0,19 -0,32 Tx10p -0,20 -0,05 0,25 -0,14 -0,13 Tx90p 0,24 0,17 -0,35 0,06 -0,12 SU / -0,03 -0,35 0,26 -0,09 RR -0,66 -0,15 0,05 -0,37 -0,56 DD 0,60 0,26 -0,09 0,41 0,48 R75p -0,66 -0,11 0,03 -0,34 -0,53 R95p -0,50 0,03 0,04 -0,28 -0,41 ΣR95pΣR -0,08 0,16 -0,07 0,09 -0,15 R95pТОТ -0,28 0,09 -0,02 -0,22 -0,11 SDII -0,39 0,06 -0,06 -0,12 -0,40 SPI -0,63 -0,13 0,05 -0,38 -0,54 Статистичка значајност за α = 0,05 Статистичка значајност за α = 0,01 29 Резултати корелације за сваку станицу дати су у прилогу. 162 Корелациона анализа је показала да постоји релативно јака веза између NAO индекса и параметара падавина за зимску сезону и средње зимске температуре. За летњу и јесењу сезону, као и на годишњем нивоу, добијен је бољи сигнал са параметрима температуре него падавина. Дакле, очигледно је да Северноатлантска осцилација има утицаја на међугодишње варијације, пре свега зимских и годишњих падавина, али делимично и на тренд компоненту. 7.1.2. Атлантска мултидекадна осцилација – АМО Атлантска мултидекадна (вишедеценијска) осцилација или скаћено АМО (АМО - Atlantic multidecadal oscillation), представља природно варирање површинске температуре воде северног Антлантика, а самим тим и циркулационе промене, како у океану тако и у атмосфери. Ова океанска компонента поремећаја система океан-атмосфера има јак утицај на температуру у северном делу Атлантског басена, тј. на простору Европе и Северне Америке (Wang et al., 2008). Питање узрока настанка АМО и механизма преношења утицаја још увек није решено, али се вероватно веза између метеоролошких елемената и ове појаве остварује посредно - преко атмосферске циркулације. Schlesinger and Ramankutty (1994) су међу првима указали да промене површинске температуре воде у Северном Атлантику имају утицаја чак и на глобалну температуру. Они су утврдили да се у колебању глобалне температуре могу издвојити циклуси који трају 65-70. година. На крају закључују да су ови циклуси у вези са 50-88. годишњим осцалацијама површинске температуре воде у северном делу Атлантског океана, односно са АМО. На основу историјских записа, применом спектралне анализе, аутори сматрају да се ове осцилације могу предвидети, а тиме и варијабилност система океан-атмосфера. Топла фаза АМО, осим што доводи до више температуре ваздуха од уобичајене, у неким областима узрокује чешће и дуготрајније суше, као нпр. у Југозападном и региону Средњег Запада у САД (McCabe et al., 2004). И Biondi et al. (1997) сматрају да АМО, али и PDO (Пацифичка декадна осцилација), има утицај на температуру ваздуха у вишим ширинама, као и на глобалном нивоу. Delworth and Mann (2000) истичу да је АМО природна осцилаторна појава која подразумева промену површинске температуре воде (у даљем тексту SST - Sea 163 Surface Temperature) у северном Атлантику, односно да није у вези са антропогеним утицајем. Аутори наглашавају да је просечно трајање циклуса око 70 година, а топле и хладне фазе од 20 до 40 година. Утврђено је да постоји веза између АМО и тропских олуја на југоистоку SAD. Историјски записи указују да су се велики атлантски урагани чешће јављали за време натпросечене површинске температуре воде у Северном Атлантику, тј. током топлих фаза АМО, које иначе дуже трају, него за време хладних (Goldenberg et al., 2001; Trenberth and Shea, 2006; Wang et al., 2008). За време топле (позитивне) фазе АМО, летње кише су испод просека у већем делу САД, док је количина падавина повећана у региону Сахела у Африци у поменутом годишњем добу. Ова фаза АМО условљава вишу летњу температуру на истоку САД и у Централној Европи (Goldenberg et al., 2001; Enfield et al., 2001). Compo and Sardeshmukh (2009) наводе да: ,,Постоје докази да је пораст глобалне температуре ваздуха током последњих деценија у великој мери узрокован загревањем океана, пре него као директан одговор повећања ефекта стаклене баште (GHG) над Земљом?. Симулациони модели IPCC подцењују природну декадну варијабилност SST’’. АМО се односи и на варијацију океанске циркулације, која укључује кретање топле површинске воде из екваторијалних ка северним ширинама Атлантика, њено хлађење на том путу и тоњење у дубљим слојевима (део термохалинске циркулације). За време топле фазе АМО, термохалинска циркулација је бржа, односно већа количина екваторијалних вода се креће ка вишим географским ширинама Атлантика. Хладна фаза АМО успорава термохалинску циркулацију, па је спорији прилив топлих екваторијалних вода у вишим географским ширинама Северног Атлантика30. Henk et al. (2006) су доказали постојање израженог сигнала АМО на промене површинске температуре воде у поларним ширинама Атлантика. И други истраживачи су утврдили да постоји јака веза између АМО и температуре воде и ваздуха поларног Атлантика (Levitus et al., 2009; Chylek et al., 2009). Ова појава би у великој мери могла да објасни смањење леденог покривача и интензивнији пораст температуре ваздуха у области Арктика, али и неке 30 http://pubs.usgs.gov/circ/1306/pdf/c1306_ch2_a.pdf 164 нелогичности тренда глобалне температуре. Наиме, у индустријском приоду постоји континуиран пораст атмосферске концентрације CO2, док се то не уочава код глобалне температуре ваздуха. Према IPCC (2007), у периоду од 1850. до почетка 20. века глобална температура не показује значајну промену. Између 1910. и почетка 1940-их година постоји тренд пораста температуре, а након тога пада све до средине 1970-их година. Од тада глобална температура поново расте. Недостатак директне везе између концентрације гасова стаклене баште и глобалне температуре почетком 20. века, може се објаснити релативно малом антропогеном емисијом гасова стаклене баште. Поставља се питање: зашто се око 3 деценије после Другог светског рата не уочава пораст температуре, када је антропогена продукција CO2 и других гасова стаклене баште била изразита. Или, да ли АМО може објаснити стагнацију температуре од почетка 1940-их до средине 1970-их година, јер је управо тада АМО индекс имао негативан тренд, а затим позитиван, као и глобална температура. У сваком случају, потребна су даља истраживања која ће показати да ли је паралелизам између глобалне температуре и АМО фаза (слика 7.2) случајан или не. Слика 7.2. Вредности глобалне температуре и АМО индекса у периоду од 1880. до 2008. године (http://www.climate.gov/search?search=amo) Према вредностима АМО индекса, од средине 1990-их година почела је топла фаза. АМО је био прилично висок 1998. (после јаког Ел Нињо догађаја), затим 2004. и 2005., односно у годинама наглог пораста атлантских олуја на југоистоку САД (урагани Денис, Катрина, Рита, Вилма). Високе вредности АМО индекс бележи и 2003, 2006-2008. и 2010. Све поменуте године (1998, 2004, 2005, 2003…) припадају самом врху низа најтоплијих на планети у инструменталном периоду. 165 У нaучној јавности присутне су сумње да АЕСБ има утицаја на АМО. У контексту објашњења повећања атлантских олуја на југоистоку САД у првој деценији 21. века, Enfield and Cid-Serrano (2010) се позивају на неколико студија у којима се каже да на ову осцилацију и ураганску активност утицаја има и АЕСБ. Са друге стране, у прилог тези да се ради о природној појави су и палеоклиматске анализе, базиране на годовима дрвећа и ледоној кори, које показују да су се осцилације сличне онима у инструменталном периоду дешавале и током најмање претходних 1000 година (Delworth and Mann, 2000). У сваком случају, треба увек имати на уму да су све појаве на нашој планети међусобно повезане и условљене. Зато је и истраживачка делатност све више усмерена на стварање реалног компјутерског модела, који би повезао глобалне океанске и атмосферске појаве и тиме омогућио предвиђање климатских колебања. Показатељ колебања Атлантске вишедеценијске осцилације је АМО индекс. Овај индекс се дефинише као стандардизовано одступање просечне површинске температуре воде Атлантика између екватора и 750N у односу на базни период 1951-2000. године31. Позитивне вредности овог индикатора указују на топлу фазу АMО, а негативна одступања на хладну. Прорачуни коефицијената корелације за Црну Гору, дали су статистички значајне резултате са готово свим разматраним параметрима температуре за летњу сезону и на годишњем нивоу, и то углавном на нивоу поверења од 99%. За период од 1951. до 2010. године, готово на свим посматраним станицама је значајна веза између летњих вредности АМО индекса и Tsr, Tnsr, Txsr, Tn90p, Tx90p, SU и Tn10p. За ове параметре температуре су добијени слични квалитативни резултати и на годишњем нивоу. Готово на свим станицама постоји добра веза и са годишњим бројем тропских дана (TD), затим у централним и северним крајевима са годишњим бројем мразних дана (FD), а на југу земље и са годишњим бројем тропских ноћи (TR). Од осталих временских јединица, једино је за јесењу сезону добијена значајнија веза између АМО индекса и параметара температуре ваздуха, и то са: Tn90p, Tnsr и углавном на северу земље са Tsr и FD. Међутим, када су у питању 31 http://gcmd.nasa.gov/records/GCMD_NOAA_NWS_CPC_AMO.html 166 промене разматраних параметара падавина на територији Црне Горе, прорачуни не показују значајност везе са АМО индексом и дали су релативно ниске корелације, како на сезонском тако и годишњем нивоу. Сходно претходним резултатима су и прорачуни за територију Црне Горе у целини. За летњу сезону и на годишњем нивоу готово сви параметри температуре показују значајну корелацију са АМО, а за јесењу Tsr, Tnsr, FD и Tn90p (табела 7.4). Oсим са FD, Tn10p и Tx10p, са осталим параметрима температуре веза је директна, што је и логично. На пример, повећање АМО индекса условљава повећање броја топлих дана и ноћи (Tx90p и Tn90p). Табела 7.4. Матрица корелација између АМО индекса и параметара температуре и падавина на сезонском и годишњем нивоу на територији Црне Горе у целини, за период 1951-2010. AMO Параметар Зима Пролеће Лето Јесен Година Tsr 0,07 0,04 0,53 0,29 0,55 Tnsr 0,07 0,05 0,52 0,38 0,51 Txsr -0,07 0,01 0,44 0,09 0,37 FD -0,13 0,06 / -0,32 -0,34 Tn10p 0,09 0,18 -0,37 -0,20 -0,19 Tn90p 0,23 0,28 0,55 0,52 0,64 Tx10p 0,21 0,12 -0,25 -0,01 -0,12 Tx90p 0,15 0,13 0,50 0,21 0,48 SU / 0,14 0,44 0,00 0,38 RR 0,22 0,02 -0,08 0,09 0,18 DD -0,19 0,05 0,16 -0,16 -0,10 R75p 0,22 0,11 -0,07 0,08 0,20 R95p 0,00 -0,05 -0,03 0,00 0,03 ΣR95pΣR -0,22 -0,07 0,15 0,11 -0,12 R95pТОТ -0,04 0,02 0,10 -0,06 -0,01 SDII 0,17 0,07 0,10 -0,08 0,19 SPI 0,21 -0,02 -0,09 0,06 0,12 Статистичка значајност за α = 0,05 Статистичка значајност за α = 0,01 Да постоји јача стохастичка веза између температуре и АМО, говори и знак корелације. Наиме, тренд АМО индекса за зимску и пролећну сезону је готово раван нули, док јесење вредности показују благу тенденцију пораста. Најизразитији је тренд пораста летњих вредности АМО индекса (пораст површинске температуре воде северног Атлантика), а нешто је мања позитивна тенденција на годишњем нивоу. Управо је и најјача веза између АМО индекса и параметара температуре за летњу сезону и на годишњем нивоу. Другим речима, како за ове две временске јединице (у лето и на годишњем нивоу) и донекле у јесен, постоји тренд пораста АМО индекса у посматраном 60- годишњем периоду, било је за очекивати да ,,топли’’ показатељи температуре расту, а ,,хладни’’ опадају. Зато је присутна антифазна синхроност између АМО и 167 хладних индекса (FD, Tn10p и Tx10p), док је са осталим параметрима температуре са којима је добијена значајна веза, корелација директна (фазна синхроност). Прорачини показују да је присутан јак сигнал АМО и на глобалну температуру ваздуха, посебно у последњем 30-годишњем периоду (1981-2010). Коефицијенти корелације између различитих низова глобалних података су знатно већи него за Црну Гору. За период 1951-2008., коефицијент корелације између глобалне температуре по GHCN и HadCRUT3 подацима32 и АМО индекса износи 0,56, односно 0,53. Одступања глобалне температуре NASAGISS мреже, која су дата у односу на период 1951-1980., доступна су и за 2009. и 2010. Корелација између овог низа (NASAGISS)33 и АМО индекса, за период 1951-2010., износи 0,55. За период 1981-2008. (GHCN и HadCRUT3), односно 1981-2010. (NASAGISS), вредности коефицијената корелације износе 0,89, 0,95 и 0,90. И за дужи и за краћи период веза је значајна на 99% нивоу поверења. Тренд пораста АМО индекса и приземне глобалне средње годишње температуре је значајан на свим нивоима ризика прихватања хипотезе. Корелација АМО индекса са тампературом је испитана и за северну хемисферу. У овом случају је веза јача него на глобалном ниву, што је и логично, јер је ова појава везана за Северноатлантски регион. За период 1951-2010., вредности r између АМО и температуре за северну хемисферу, по NASAGISS34 подацима, износи 0,68, а за период 1981-2010. корелација је 0,91. Веза је испитана и са висинском температуром, по подацима MSU мреже (у првих 8 km тропосфере)35, за северну хемисферу, а за период 1981-2009. Вредност коефицијента корелације износи 0,92. Јасну фазну синхроност између промене АМО и приземне и висинске температуре за северну хемисферу показује графички прилог (слика 7.3). Статистички значајан део колебања средње годишње приземне и висинске температуре изнад северне хемисфере се може објаснити променама АМО индекса. Дакле, јасна фазна синхроност, сигнификантни коефицијент корелације, вредност коефицијента детерминације (око 83%) и приближно исти нагиби тренда, несумњиво показују да постоји веза између температуре и АМО, и то не само за северну хемисферу већ и на глобалном нивоу. На основу добијених 32 http://www.co2science.org/data/temperatures/text.php?f=QRSwevS21379540274324 33 http://www.co2science.org/data/temperatures/text.php?f=EpflmoIT1379541339698 34 http://www.co2science.org/data/temperatures/text.php?f=aEZN6FiQ1379545970498 35 http://www.co2science.org/data/temperatures/text.php?f=hL8vrT2U1379544695097 168 резултата, могло би се закључити да ова осцилација има утицаја и на дугопериодичну компоненту, тј тренд. -0.4 -0.2 0.0 0.2 0.4 0.6 0.8 1.0 1 9 8 1 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0 T ( 0 C ) и А М О NASAGISS MSU AMO Слика 7.3. Промене приземне (NASAGISS) и висинске температуре (MSU) изнад северне хемисфере у целини, односно AMO индекса за период 1981-2010. Основни показатељ глобалног загревања је пораст температуре ваздуха током 20. века, а нарочитo од касних 1970-их година. Foster and Rahmstorf (2011) су анализирали промене глобалне температуре, користећи податке са 3 приземне мреже (NASA/GISS, NOAA/NCDC и HadCRU) и две висинске (RSS и UAHMSU), за период 1979-2010. Свих 5 скупова података су показали да постоји тренд пораста температуре, како приземне тако и висинске. Стопа глобалног загревања у периоду 1979-2010. је, како истичу поменути аутори, доминантно под антропогеним утицајем. По њиховом мишљену, пораст концентрације стакленичких гасова утиче на тренд компоненту, док су међугодишње варијације температуре детерминисане природним факторима. Међутим, Tung and Zhou (2013) истичу да природни фактори имају утицаја и на дугопериодичну компоненту, пре свега АМО. Користећи вишеструку линеарну регресиону анализу, њихова истраживања показују да чак и у индустријском периоду АМО може у значајној мери објаснити епизоде загревања и хлађења. Ова дуготрајна вишедеценијска варијабилност није случајна, што потврђују реконструисани подаци за претходна три и по века. У корист доминације природних фактора на колебање данашње климе су и истраживања Muller et al. (2013). Разматрајући и утицај АМО на глобалну температуру, аутори закључују да варијабилност термохалинске циркулацијe има већу улогу него што се раније мислило и то би модели требало да узму у обзир. Очигледно да постоје контрадикторности у вези утицаја природних и антропогених фактора на климу (Lean and Rind, 2008). Енергетски утицај 169 појединих фактора се разликује просторно и временски. Додатну компликацију процене појединих утицаја на температуру, падавине и друге елементе, представља feedback effect (повратна срега), као и чињеница да готово и не постоји линеарна зависност између варијабли (климатских елеманата и појединих фактора). Мишљења смо да је погрешна сумња да АМО није узрок (једним делом), него последица загревања на Земљи. Ако је заиста тако, онда би требало очекивати да постоји одређено кашњење вредности АМО индекса у односу на глобалну температуру, али тај померај није уочен. На основу резултата добијених у овом раду, сасвим оправдано се може констатовати да је АМО имала утицај на температурне прилике на територији Црне Горе. Такође, прорачуни су показали да постоји јак сигнал Атлантске мултидекадне осцилације на глобалну и температуру ваздуха изнад северне хенисфере, како у приземљу тако и у првих 8 km тропосфере. 7.1.3. Арктичка осцилација – АО Арктичка осцилација (АО - Arctic Oscillation) представља разлику у ваздушном притиску на нивоу мора између Арктичког и појаса 37-450N. Истраживања показују да АО има утицаја на облачност и радијациони биланс атмосфере. NAO и АО се убрајају у најзначајније факторе варијабилности климе за простор северне хемисфере (Thompson and Wallace, 1998; Miller et al., 2003). Ова осцилација се протеже кроз тропосферу, а од јануара до марта навише и у стратосферу, што значи да постоји веза између АО индекса у зимском периоду и стуктуре атмосфере на 500-mb геопотенцијалној висини (Wu et al., 2006). Постоје и супротна мишљења. Наиме, тропосфера утиче на стратосферу преко Розбијевих таласа. Али, концепт по којем стратосфера утиче на тропосферу мање је познат. У појединим радовима се истиче да колебања у стратосферском поларном вртлогу индиректно утичу на тропосферу, ширењем тропосферних планетарних таласа, којима се остварује механизам повратне спреге (Kodera and Kuroda, 2005). Истражујући утицај форсирања стратосфере на климу приземних слојева, Black (2012) је установио да су током Арктичке осцилације климатска колебања под директним утицајем промена интензитета поларног вртлога стратосфере. Thompson and Wallace (1998), такође истичу да стратосфера има 170 утицаја на промене времена у приземном слоју ваздуха. По њиховом мишљењу, могло би се рећи да је NAO релативно идентичан појам са АО. Cohen and Barlow (2005) су утврдили да су NAO и АО тесно повезани у зимској сезони за период 1950-2004. (1949/50-2003/04). За последњих 16 година посматраног периода, аутори су добила јаку негативну везу између пораста снежног покривача на Евроазијском копну и пада АО и NAO индекса. И други тврде да је NAO уствари део Арктичке осцилације: ,,NAO и АО су различити начини да се опише исти феномен’’ (Forster et al. 2010). На јужној хемисфери се овај облик варијабилности означава као Антарктичка осцилација (ААО). Baldwin and Dunkerton (2001) наглашавају да је вртложни прстен око Јужног пола пространији и јачи. То објашњавају чињеницом да на северној хемисфери постоје велике копнене масе, које не дозвољавају да се поларни ваздушни прстен прошири и ојача као у области Антарктика. Када је ваздушни притисак виши од нормалног изнад Арктика, а нижи него обично изнад умерених ширина северне хемисфере, тада је АО у негативној фази. За време позитивног режима је супротно. Фазе могу трајати од једног дана па до више месеци. У суштини, АО се односи на јаке ветрове (млазне струје?), који круже око Арктика. Када су јаки, што се карактерише као позитивна фаза АО, хладан ваздух се не спушта у ниже ширине, па се ваздушне струје несметано крећу преко САД са запада према истоку, доносећи релативно благ пацифички ваздух. У таквим условима, када се поларни ваздушни прстен задржава у арктичком региону, зиме су у Северној Америци, Скандинавији и Сибиру топлије и влажније, а у медитеранској Европи и Блиском Истоку владају суви, односно тзв. фенски услови. У супротном случају (негативна фаза), када јаки арктички ветрови ослабе, хладан ваздух се спушта јужно према САД и скреће ваздушне масе према југу, због чега настају снежне олује на североистоку земље (Forster et al., 2010). Током прве 4 деценије посматраног 60-годишњег периода, на годишњем нивоу и у зимској сезони, доминирала је негативна фаза АО, а од краја 1980-их година позитивна. На месечном нивоу, највиша вредност АО индекса регистрована је јануара 1993. године (3,5), а најнижа фебруар 2010, (-4,3), док је рекордна зимска негативна фаза забележена 2010. Управо је ова година на територији Црне Горе била екстремна по многим падавинским параметрима. 171 Резултати корелације за Црну Гору су показали да постоји најбоља и значајна веза између ове појаве и параметара падавина за зимску сезону и на годишњем нивоу. За период од 1951. до 2010. године, вредности коефицијената корелације за зимску сезону између АО индекса и RR, DD, R75p и SPI3 за фебруар, значајне су на највишем нивоу поверења (99%) на свим станицама. За период 1951- 2010., коефицијенти корелације између 4 поменута зимска параметра (RR, DD, R75p и SPI) и АО индекса крећу се у просеку 0,75-0,78. Када су у питању годишње вредности 4 поменута параметра падавина, само 3-5 од 23 станице не показују значајност или је она присутна на нижем прагу (0,05). Иако су вредности коефицијената корелације нешто мање, готово у свим посматраним местима је значајна веза на 99% нивоу поверења и са зимским Tn90p и FD, као и са Tnsr. За пролећну сезону доминација значајности везе постоји са Tsr и Tnsr, као и са Tx10p и Tx90p, односно са сумама падавина и бројем сушних дана (RR и DD). Јесење вредности RR, DD, R75p и SPI3 показују добру корелацију са АО индексом. Нешто је слабија веза са SU и Tx90p за јесењу сезону, али ипак у већем делу Црне Горе значајна на 95% нивоу поверења, док је са осталим параметрима безначајна. У складу са станичним су и резултати за територију Црне Горе у целини (табела 7.5). Табела 7.5. Матрица корелација између АО индекса и параметара температуре и падавина на сезонском и годишњем нивоу на територији Црне Горе у целини, за период 1951-2010. АО Параметар Зима Пролеће Лето Јесен Година Tsr -0,21 0,40 -0,11 -0,06 0,02 Tnsr -0,37 0,32 0,00 -0,22 -0,09 Txsr 0,21 0,46 -0,11 0,25 0,31 FD 0,50 -0,24 / 0,31 0,29 Tn10p 0,16 -0,29 0,07 0,18 -0,08 Tn90p -0,46 0,32 0,03 -0,12 -0,06 Tx10p -0,16 -0,38 0,15 -0,08 -0,30 Tx90p 0,27 0,40 -0,08 0,36 0,25 SU / 0,16 -0,13 0,33 0,12 RR -0,77 -0,32 0,10 -0,43 -0,69 DD 0,78 0,35 -0,23 0,49 0,63 R75p -0,75 -0,36 0,12 -0,40 -0,69 R95p -0,53 -0,09 0,04 -0,31 -0,42 ΣR95pΣR 0,04 0,13 -0,09 -0,23 -0,05 R95pTOT -0,30 0,04 0,02 -0,22 -0,02 SDII -0,36 -0,11 -0,10 -0,10 -0,47 SPI -0,75 -0,31 0,13 -0,42 -0,66 Статистичка значајност за α = 0,05 Статистичка значајност за α = 0,01 Како се ради о просторно удаљеној појави и могућег преклапања бројних климатских фактора, ради очигледности, односно уочавања јасног сигнала везе са 172 параметрима падавина за зимску сезону, прорачунате су декадне вредности за територију Црне Горе у целини. Добијени резултати за 4 параметра падавина приказани су на слици 7.4. На графиконима се јасно уочава да постоји индиректна веза између декадних вредности АО индекса и RR, R75p и SPI3. Са бројем сушних дана присутна је фазна синхроност (позитивна корелација). Осим тога, на графиконима се издваја декада 1991-2000., која је у просеку имала најмањи број умерено влажних дана (R75p), била најсиромашнија падавинама (RR), што потврђује и SPI за ову сезону, док је декадни број сушних дана (DD) највећи у овом 10-годишњем периоду од 1951. до 2010. године. -2 -1 0 1 2 1951/60 1961/70 1971/80 1981/90 1991/00 2001/10 С та н д а р д и з о в а н о о д с ту п а њ е DD AO Линија тренда (DD) Линија тренда (AO) ЦРНА ГОРА -ЗИМА АO и DD -2 -1 0 1 2 1951/60 1961/70 1971/80 1981/90 1991/00 2001/10 С та н д а р д и з о в а н о о д с ту п а њ е RR AO Линија тренда (RR) Линија тренда (AO) ЦРНА ГОРА -ЗИМА АO и RR -2 -1 0 1 2 1951/60 1961/70 1971/80 1981/90 1991/00 2001/10 С та н д а р д и з о в а н о о д с ту п а њ е SPI AO Линија тренда (SPI) Линија тренда (AO) ЦРНА ГОРА -ЗИМА АO и SPI -2 -1 0 1 2 1951/60 1961/70 1971/80 1981/90 1991/00 2001/10 С та н д а р д и з о в а н о о д с ту п а њ е R75p AO Линија тренда (R75p) Линија тренда (AO) ЦРНА ГОРА -ЗИМА АO и R75p Слика 7.4. Међудекадне промене Арктичке осцилације (АО) и сума падавина (RR), броја сушних дана (DD), умерено влажних дана (R75p) и стандардизованог падавинског индекса (SPI13) за зимску сезону на територији Црне Горе у целини за период 1951-2010. У овој декади (1991-2000) су и вредности АО, али NAO индекса, као доминантних мода колебања падавина у Европи, односно северној хемисфери, биле највише. Са друге стране, најниже вредности АО индекс бележи у декади 1961-1970., што се такође подудара са просечним зимским вредностима разматраних параметара падавина у Црној Гори. Такође се може уочити и приближно исти нагиб тренда. Неслагање се једино примећује између декадних вредности АО и броја сушних дана (DD) почетком периода (1951-1960), док за осталих 5 декада постоји паралелизам. Јасно је да промене циркулације атмосфере у великој мери утичу на међугодишње варијације падавинских прилика на територији Црне Горе током 173 зимске сезоне, али и на годишњем нивоу. У прилог претходној констатацији је и чињеница да је најнижа вредност зимског и годишњег АО индекса била 2010. године, а тада су забележени апсолутни максимуми SPI, сума падавина (RR), броја умерено влажних дана (R75p), односно минимуми броја сушних дана (DD) у већини места на територији Црне Горе. Не само апсолутни, већ се и секундарни екстреми АО и параметара падавина веома добро подударају. До сличних резултата су дошли и Jovanović et al. (2008) за простор Србије. Они су анализирали дневне вредности падавина на простору Србије и Арктичке осцилације у периоду од 1951. до 2003. и добили су јаку везу за зимску сезону. Нарочито су високе корелације добили за простор Војводине. Aутори су утврдили да и NAO има снажан утицај на режим падавина у Србији, посебно током зиме. Higgins et al. (2002) су добили јаку везу између АО и колебања средње зимске температуре на простору САД, за период 1950-1999. И Hansen et al. (2010) су утврдили високу корелацију између АО индекса и зимске температуре ваздуха у Европи (0,62), док је за исто годишње доба веза слабија за простор САД (0,41), али ипак значајна. Aутори истичу да су последње две зиме (2009. и 2010) у САД и Европи биле хладније од просека периода 1951-1980, а то објашњавају негативном АО фазом, када је висок притисак у области Арктика, односно продором хладног ваздуха из поларних у средњим ширинама (Hansen et al., 2010). Треба поменути најновије и врло интересантне резултате до којих су дошли Givati and Rosenfeld (2013). Њихова анализа била је фокусирана на испитивање везе између АО и падавина у зимским месецима (децембар-март) на територији Израела, за период 1950-2009. Утврдили су да тренд повећања АО условљава мање падавина на северу земље (негативна веза), док су за јужни део Израела добили позитивну корелацију. Дакле, аутори истичу да је Израел прелазна зона између позитивне и негативне корелације АО и зимских сума падавина, али и влажности ваздуха у приземљу и на 850 mb површи, као и енергије нестабилности (CAPE). На основу резултата презентованим у раду поменутих aутора, могло би се закључити следеће. Тренд повећања АО индекса током зимског периода, у Северном Медитерану, региону коме припада и Црна Гора, условљава тенденцију смањења релативне влажности ваздуха (слика 7.5) и енергије нестабилности, а последица тога је мања количина падавина од уобичајене у овом годишњем добу, 174 генерално. На југу Медитерана је супротно. Са картографских прилога се може видети да је најјача негативна корелација између влаге и АО, као и највеће смањење енергије нестабилности, присутно у делу Медитерана коме припада Црна Гора. Слика 7.5. Корелација између релативне влажности (RH) и АО индекса за зимски период (децембар-март) у приземљу (лево) и на 850 mb површи (десное) у периоду 1951-2010. (Givati and Rosenfeld, 2013) Да подсетимо, у периоду од 1951. до 2010. године, на територији Црне Горе су зимске суме падавина имале безначајну тенденцију смањења, а претходно поменуто указује да је АО највероватније имала утицаја и на тренд компоненту. У појединим местима је са неколико зимских параметра падавина (RR, DD, R75p и SPI) добијена корелација и до 0,81 (Прилог, табела 8), што несумњиво показује да се ради о значајнијем модификатору климе на овим просторима. 7.1.4. Медитеранска осцилација – МО Подручје Ђеновског залива и западни део Средоземног мора је познато по живој циклонској активности, нарочито у хладнијем делу године. Лети је Средоземље под утицајем Азорског антициклона, који условљава дуготрајнију стабилност атмосфере (Бурић и др., 2007). Медитеран није само подручје преко кога се крећу циклони са запада ка истоку, генерално, већ је познато и по једном од најпознатијих циклогенеза у Европи (Ђеновски залив). Чадеж (1964) истиче да Ђеновске депресије припадају групи орографских, јер се формирају под утицајем Алпа. Ђеновски циклон се не задржава дуго, мада се доста брзо формира, али и изчезава. Када је он активан, падавине у Црној Гори не трају дуго, 1 до 3 дана, али су интензивније. За време активирања ,,Ђенове” на територији Црне Горе дувају 175 ветрови јужног и југоисточног смера, некада и веома јаки, зависно од дубине циклона, односно гридијента притиска. Осим Лигурског мора и Ђеновског залива, као значајне циклогенетске области издвајају се Северни (Ријечки и Тршћански залив) и Јужни Јадран, као и Тиренско и Егејско море (Бурић и др., 2007). Sušelj and Bergan (2006) истичу да постоје докази да NAO снажно утиче на медитеранску климу, али да није доминантан образац циркулације у овом региону. По њиховом мишљену, регионална циркулација, названа Медитеранском (МО), има јак утицај на временске прилике у басену Медитерана, нарочито током зиме. Показатељ ове осцилације је МО индекс (МОI), добијен на основу разлике у приземном притиску између западних и источних делова Медитерана. Позитивна фаза МО је у вези са антициклоналним условима у Западном Медитерану и ниским притиском у источном делу. Генерално, тада су у целом басену падавине испод просека. Изузетак је једино приморје Леванта и јужни део Егејског мора. Супротно је за време негативног режима МО. Тада је центар депресије обично близу Британских острва и северно од Пиринејског полуострва или је Западни Медитеран под утицајем баричке депресије са северозапада. У таквим условима влажна и нестабилна ваздушна маса са запада или југозапада доноси велике падавине у западном делу овог басена, посебно на наветреним странама орографских узвишења (Dünkeloh and Jacobeit, 2003). Дакле, негативна фаза МО, која укључује и циклогенезу у Ђеновском заливу, доноси надпросечне падавине Црној Гори, посебно приморској и централној регији. На основу претходно реченог, очигледно је да циркулација ваздуха изнад Средоземног мора има значајан утицај на време и климу у Црној Гори. МО индекс се дефининише као стандардизована разлика у притиску на нивоу мора између једне станице на западу и друге на истоку Медитерана. Показатељ разлике притиска између Алжира (36,4°N и 3,1°Е) и Каира (30,1°N и 31,4°Е) је МОI-1, а између Гибралтара (36,1°N и 5,3°W) и аеродрома Лод у Израелу (32,0°N, 34,5°Е) МОI-2. Месечни подаци су доступни за период 1958-2000., а дневни од 1958. до 2010. године. С обзиром на то да су дневни подаци поузданији36, они су коришћени за добијање месечних, односно сезонских и 36 http://www.cru.uea.ac.uk/cru/data/moi/ 176 годишњих вредности, а веза са параметрима темперетатуре и падавина у Црној Гори испитана је са оба индекса (MOI-1 и MOI-2). Истражујући промене падавина у Италији у другој половини 20. века, Bruneti et al. (2002), као један од показатеља промене циркулације атмосфере, користе разлику између стандардизованих аномалија притиска Марсеја и Јерусалима, дефинишујући је као Медитерански циркулациони индекс (MCI - Mediterranean circulation index). Дакле, очигледно је да и за ову осцилацију постоји неколико показатеља. На територији Црне Горе, са MOI-1 је најбоља веза добијена са параметрима падавина за зимску сезону, као и са АО и NAO индексом. У суштини, у квалитативном смислу добијени су врло слични резултати као и са NAO индексом. То је у складу са високим коефицијентом корелације између NAO и MOI, што значи да ове две појаве, како истичу Krichak and Alpert (2005a,b), нису независне. Од 8 разматраних параметара падавина за зимску сезону, чак 6 је показало значајну корелацију са MOI-1. Вредности коефицијената корелације између MOI-1 и RR, DD, R75p и SPI3 за зимску сезону, значајне су на 99% нивоу поверења. Једино је у Рожајама и Пљевљима са зимским бројем сушних дана (DD), односно зимским бројем умерено влажних дана (R75p), веза значајна на 95% нивоу (слика 7.6). У већини места је веза значајна и са зимским бројем врло влажних дана (R95p) и просечним дневним интензитетом у овом годишњем добу (SDII), и то углавном на 99%, односно 95% нивоу. Готово сви параметри падавина показују бољу везу са MOI-1 дуж приморја и у централној регији, а идући ка североистоку и северу земље сигнал слаби, али је и даље углавном значајан. Веза са параметрима температуре за зимску сезону је боља него са NAO. Готово на свим станицама је веза значајна на 99% нивоу поверења између зимских вредности MOI-1 и Tn90p, Tnsr и FD, а у већини места и са Tsr. За пролећну сезону је веза значајна једино са DD, и то на 14 од 23 станице. Иако слабија, у летњој сезони постоји веза са RR, DD, R75p и SPI, углавном на 95% нивоу поверења, пре свега у јужном и централном делу земље. Од јесењих параметара температуре и падавина у већини места је веза са MOI-1 значајна са: Tnsr, FD (осим на приморју), на северу са Tsr и Tn90p, а у јужним и централним пределима са DD, RR и SPI. 177 На годишњем нивоу, од параметара температуре једино број мразних дана (FD) у већини места у северним и централним пределима показује значајност везе са MOI-1. Са друге стране, годишњи параметри падавина показују бољу везу са Медитеранском осцилацијом него температуре ваздуха, нарочито приморска и централна регија, што је и логично, а вредности коефицијената корелације су значајни за RR, DD, R75p и SPI12, углавном на 99% нивоу поверења. 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ZIMA 1958-2010. MOI-1 * RR Korelacija <0.26 Nesignifikantno >=0.26 Signifikantno na 95% >=0.34 Signifikantno na 99% 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N -0.70 -0.34 ZIMA 1958-2010. MOI-1 * R75p Korelacija <0.26 Nesignifikantno >=0.26 Signifikantno na 95% >=0.34 Signifikantno na 99% ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N Korelacija <0.26 Nesignifikantno >=0.26 Signifikantno na 95% >=0.34 Signifikantno na 99% ZIMA 1958-2010. 0 .3 4 MOI-1 * DD ULCIW BAR BUDVA TIVATKOTOR H.NOVI VIRPAZAR GOLUBOVCI PODGORICA DANILOVGRAD CETIWE CRKVICE GRAHOVO VELIMQE KRSTAC PLAV ROXAJEBERANE B.POQE XABQAK PQEVQA 18.4E 18.6E 18.8E 19.0E 19.2E 19.4E 19.6E 19.8E 20.0E 20.2E 20.4E 41.8N 42.0N 42.2N 42.4N 42.6N 42.8N 43.0N 43.2N 43.4N 43.6N ZIMA 1958-2010. MOI-1 * SPI3 Korelacija <0.26 Nesignifikantno >=0.26 Signifikantno na 95% >=0.34 Signifikantno na 99% Слика 7.6. Изокорелате између зимских вредности индекса Медитеранске осцилације (MOI-1) и параметара падавина (зимских сума –RR, броја умерено влажних дана – R75p, броја сушних дана – DD и стандардизованог падавинског интекс – SPI3) на територији Црне Горе за период 1958-2010. Готово идентични квалитативни резултати корелације су добијени и са MOI-2. У квантитативном смислу, углавном је нешто боља веза са MOI-1. Изузетак су једино параметри падавина за летњу сезону, који показују бољи сигнал са MOI-2. У складу са станичним су и резултати за Црну Гору у целини. Најбоља је веза са параметрима температуре и падавина за зимску сезону. Вредности 178 коефицијената корелације MOI-1 са зимским сумама падавина (RR), затим бројем сушних дана (DD), умерено влажних дана (R75p) и стандардизованим падавинским индексом (SPI3) крећу су од 0,71 до 0,75 (табела 7.6). Веза са летњим параметрима падавина и броја хладних дана (Тx109) за ово годишње доба, боља је са MOI-2 него са MOI-1. Табела 7.6. Матрица корелација између MOI-1 (горњи део табеле), односно MOI-2 (доњи део табеле) индекса и параметара температуре и падавина на сезонском и годишњем нивоу на територији Црне Горе у целини, за период 1958-2010. MOI-1 Параметар Зима Пролеће Лето Јесен Година Tsr -0,37 -0,05 0,15 -0,25 0,01 Tnsr -0,50 -0,09 0,01 -0,31 -0,16 Txsr 0,04 0,01 0,21 -0,05 0,18 FD 0,61 0,15 / 0,41 0,36 Tn10p 0,28 0,15 0,14 0,09 -0,04 Tn90p -0,64 0,01 0,08 -0,28 -0,10 Tx10p 0,02 0,05 -0,13 0,04 -0,20 Tx90p 0,19 0,10 0,20 -0,06 0,14 SU / 0,07 0,19 0,15 0,24 RR -0,75 -0,13 -0,35 -0,29 -0,52 DD 0,73 0,34 0,35 0,34 0,51 R75p -0,73 -0,08 -0,33 -0,24 -0,46 R95p -0,53 0,08 -0,29 -0,14 -0,33 ΣR95pΣR -0,08 0,22 -0,21 0,03 -0,05 R95pTOT -0,35 0,10 -0,29 -0,14 0,01 SDII -0,42 0,20 -0,24 -0,02 -0,26 SPI -0,71 -0,16 -0,34 -0,29 -0,49 MOI-2 Tsr -0,25 0,09 0,15 -0,08 0,06 Tnsr -0,35 0,10 -0,08 -0,11 -0,11 Txsr 0,04 0,08 0,21 0,00 0,15 FD 0,43 -0,09 / 0,18 0,18 Tn10p 0,14 -0,06 0,12 -0,05 -0,12 Tn90p -0,53 0,09 -0,07 -0,13 -0,13 Tx10p -0,02 -0,08 -0,36 -0,02 -0,22 Tx90p 0,14 0,12 0,08 -0,07 0,07 SU / 0,04 0,22 0,15 0,20 RR -0,60 0,00 -0,51 -0,13 -0,50 DD 0,52 0,14 0,51 0,15 0,41 R75p -0,59 0,03 -0,49 -0,08 -0,41 R95p -0,42 0,09 -0,45 -0,11 -0,43 ΣR95pΣR -0,06 0,11 -0,33 0,01 -0,25 R95pTOT -0,24 -0,01 -0,42 -0,12 -0,24 SDII -0,37 0,15 -0,33 -0,01 -0,35 SPI -0,52 -0,04 -0,51 -0,14 -0,47 Статистичка значајност за α = 0,05 Статистичка значајност за α = 0,01 Прорачуни корелеције несумњиво показују да Медитеранска осцилација има јак сигнал са температурним и нарочито падавинским параметрима за зимску сезону. Осим на крајњем северу и североистоку Црне Горе, у осталим местима је добра веза и са неколико годишњих показатеља падавина (RR, DD, SPI и R75p). Треба истаћи да су оба индекса (MOI-1 и MOI-2) имали највећу вредност 2010. године (-1,03 и -1,01), када је у већини места у Црној Гори забележена рекордна сума падавина, SPI и броја умерено влажних дана (R75p) за ово годишње доба. 179 Истражујући утицај расподеле ваздушног притиска, односно циркулације атмосфере, Maheras and Kutiel (1999) истичу да клацкалица између Источног и Западног Медитерана, названа Медитеранском (МО), условљава да су повољни услови за високу температуру у западном делу, повезани са неповољним у источном делу овог басена, и обратно. На крају закључују да су високе температуре у свим годишњим добима, углавном повезане са струјањима из јужног квадранта, која доносе топле ваздушне масе претежно из северне Африке. На Балкану су високе температуре повезане и са западном зоналном циркулацијом. Резултати до којих су дошли Dünkeloh and Jacobeit (2003) указују да су АО и NAO снажно повезани са зимским временским условима на северној хемисфери. Они истичу, али и други (Brunetti et al., 2002; Sušelj and Bergan, 2006; Angulo- Martínez and Beguería, 2012), да је Медитеранска осцилација (МО) повезана са претходно поменутим телеконекцијама, као и то да је најважнији регионални фактор ниске фреквенције (дугопериодични фактор), који утиче на падавинске прилике у Медитерану. Осим тога, Supić et al. (2004) су добили јаку корелацију између МО и температуре, салинитета и густине вода Северног Јадрана. Feidas et al. (2007) су утврдили да је у Грчкој, у периоду 1955-2001, почетна година силазног тренда годишњих и зимских сума падавина 1984. Најбољу везу су добили између NAO и зимских, летњих и годишњих сума падавина. Такође, значајан део варијабилности годишњих и летњих падавина у овој земљи објашњава и MOI и MCI. 7.1.5. Западномедитеранска осцилација – WеМО У климатском погледу, Медитеран је прелазно подручје између умерено влажних средњих географских ширина и сувог предела који је под утицајем антициклона суптропског појаса. Изнад овог басена постоји сезонски режим циркулације, условљавајући кишовите зиме и сува лета. Међутим, Медитерански басен је морфолошки веома сложен. На северу су три велика полуострва са дугим и високим планинским венцима, од Атлантика је готово изолован, а на југу су пустињски предели. Ова рељефна разноликост итекао има утицаја на циркулацију ваздуха, узрокујући разлику не само у количини већ и режиму падавина у појединим деловима басена. 180 Претходно два разматрана индекса (MOI-1 и MOI-2) су дефинисана тако да покажу динамику атмосфере изнад целог Медитеранског басена. Такође је указано да Северноатлантска осцилација (NAO) има утицаја на време и климу већег дела Европе, посебно на варијабилност зимских падавина. Истраживања су показала да NAO нема значајнији утицај на колебање падавина у источном делу Пиринијеског полуострва. Примера ради, Martin-Vide and Lopez-Bustins (2006) наводе да је источна фасада Пиринејског полуострва, која се налази у заветрини Атлантског утицаја, најкишовитија током јесени, затим пролећа, док је зима релативно сува, односно мало богатија падавина од лета. Овакав плувиометријски режим (максимуми падавина у прелазна годишња доба, а минимуми током зиме и лета) се разликује од типичног медитеранског. Научници Лабораторије за Климатологију Универзитета у Барселони су покушали да утврди узроке обилних падавина и суша, односно изражених међугодишњих колебања падавина у овом делу Медитерана. Резултати до којих су дошли показали су да осцилација атмосфере у западном делу Медитерана у значајној мери објашњава варијабилност падавина дуж источне Шпаније (на подручју Каталоније, Валенсије, Мурсије, Гранаде, али и залива Кадиз). С тим у вези, дефинисали су регионалну телеконекцију, коју су назвали Западномедитеранска осцилација (WеМО - Western Mediterranean Oscillation). Предложено је да се индекс ове осцилације рачуна на основу разлике у притиску на нивоу мора између Падаове на северу Италије (45º24’N,11º47’Е) и Сан Фернанда на обали залива Кадиз (36º17’N, 6º07’W). Ова два подручја су изабрана због изражене барометарске варијабилности. На северу Италије та варијабилност је последица преплитања утицаја антициклона из Централне Европе и познате циклогенезе у Лигурском мору (Ђеновски залив) или депресија које долазе у ове пределе. Са друге стране, Кадиски залив на југузападу Пиринејског полуострва је често под утицајем Азорског антициклона, а познат је и као циклогенетско подручје (Martin-Vide and Lopez-Bustins, 2006). Дакле, WеМО дефинише синоптичке прилике у оквиру Западног Медитерана. Подаци за WеMO индекс су дати у виду разлике стантардизованих одступања приземног притиска у односу на базни период 1961-1990. За време позитивне фазе WeМО, дуж медитеранске обале Шпаније лети је топлије, а зими 181 хладније, али је у оба случаја време без или са мало падавина, јер дува сув северозападни ветар са копна. Током негативне фазе расподела притиска је супротна, условљавајући и другачије време. У овој фази дува влажан источни ветар, доносећи велике падавине источној фасади Пиринејског полуострва, посебно дуж Валенсијског залива (слика 7.7). Слика 7.7. Позитивна (лево) и негативна (десно) фаза WеMO (http://atomiumculture.eu/content/unknown-western-mediterranean-oscillation) Најкишовитији месец на источној обали Пиринејског полуострва (октобар) поклапа се са најнижом вредношћу WеМО индекса у просечној години. Осим тога, анализа дневних подата за другу половину 20. века, показала је да су се најекстремније бујичне епизоде у Каталонији, током којих је регистровано и преко 200 mm падавина на дан, много чешће јављале у првој половини октобра, баш када је и вредност индекса нижа него у другој половини овог месеца37. Angulo-Martínez and Beguería (2012) су испитивали утицај међугодишњих варијабилности дневних падавина на ерозију земљишта у североисточној Шпанији (Каталонија, Арагонија, Навара и Баскија) у периоду од 1955. до 2006. године. Резултати истраживања су показали да је ерозивна моћ падавина јача за време негативне фазе NAO, МО и WеМО, а слабија током позитивног режима три поменуте телеконекције. Просторно, МО има најшири утицај на пасматраном подручју, док је најјача веза добијена између јесењих и зимских падавина и WеМО, посебно око делте Ебра. Најслабију везу су добили са NAO индексом, али истичу да у осталом делу Шпаније ова осцилација има јак утицај. С обзиром на то да на време у Црној Гори велики утицај имају атмосферски процеси из Западног Медитерана, интересантно је видети да ли постоји нека веза између WеМО и разматраних параметара температуре и падавина. Подаци за WеMOI су доступни за период 1821-2009., а за потребе овог рада коришћени су од 37 http://www.rp.pl/artykul/619880.html?print=tak 182 1951. У односу на описано стање на источној обали Пиринејског полуострва (инверзна корелација са сумама падавина), на територији Црне Горе требало би очекивати супротан утицај фаза WеМО, односно директну везу са падавинама (позитивна фаза доноси кишно, а негативна суво време, генерално). Наиме, за време позитивне фазе на територији Црне Горе дува влажан југоисточи и јужни ветар, а током негативне сув североисточни и северни. За зимску сезону је у свим посматраним местима добијена јака корелација између WеMOI и RR, DD и SPI3, и то на 99% нивоу поверења. Само за 3 станице (Улцињ, Бар и Цетиње) је добијена безначајна веза са зимским бројем умерено влажних дана (R75p), док све остале показују значајност. Ова 4 параметра (RR, DD, SPI3 и R75p), готово на свим станицама показју значајну везу са WеMOI и за пролећну и јесењу сезону. Подсетимо, веза између пролећних параметара температуре и падавина са једне и MOI-1, односно MOI-2 са друге стране, углавном је безначајна. Од зимских параметара температуре, у већини места Tsr и Tnsr и на неколико станица FD и Tn90p, показују значајну везу са WеMOI. На основу добијених резултата, могло би се закључити да ова осцилација нема значајан утицај на температурне и падавинске прилике у летњој сезони. Такође је и са свим јесењим и годишњим параметрима температуре веза безначајна, односно ретко на којој станици су испуњени услови сигнификантности. Од годишњих параметара падавина, једино између DD и делимично R75p и WеMOI постоји значајна веза, али само у јужним и централним пределима. За параметре падавина који показују значајну везу са WеMOI (углавном за зимску, пролећну и јесењу сезону), постоји фазна синхроност са RR, SPI и R75p, а антифазна са DD. Дакле, супротна је веза у односу са MOI-1 и MOI-2. То значи да се током позитивне фазе WеМО излучује већа количина падавина, а тиме је и вредност SPI већа, као и честина умерено влажних дана (R75p), док је сушних дана (DD) мање, и обратно. У табели 7.7 дате су вредности коефицијената корелације између WеMOI и разматраних параметара температуре и падавина за територију Црне Горе у целини. Упоређујући резултате везе између параметара температуре и падавина и сва три индекса за басен Медитерана, резултати показују јачи сигнал са МО него 183 са WеМО. Изузетак су 4 параметра падавина за пролећну и јесењу сезону (RR, DD, SPI3 и R75p), за које је добијена боља веза са WеMOI. Табела 7.7. Матрица корелација између WеМО индекса и параметара температуре и падавина на сезонском и годишњем нивоу на територији Црне Горе у целини, за период 1951-2009. WеMOI Параметар Зима Пролеће Лето Јесен Година Tsr 0,28 0,01 0,09 0,12 -0,01 Tnsr 0,31 0,17 -0,13 0,19 -0,08 Txsr 0,00 -0,10 0,03 -0,12 -0,22 FD -0,35 -0,32 / -0,23 -0,09 Tn10p -0,29 -0,21 0,09 -0,25 0,07 Tn90p 0,23 -0,02 -0,13 0,09 -0,11 Tx10p -0,06 -0,10 -0,14 0,04 0,14 Tx90p -0,09 -0,16 -0,03 -0,25 -0,19 SU / -0,19 0,09 -0,15 -0,07 RR 0,45 0,47 -0,21 0,42 0,25 DD -0,57 -0,45 0,24 -0,44 -0,37 R75p 0,43 0,45 -0,24 0,40 0,26 R95p 0,26 0,30 -0,11 0,24 0,00 ΣR95pΣR -0,07 0,05 0,09 0,01 -0,29 R95pTOT 0,26 0,05 -0,02 0,15 -0,35 SDII 0,12 0,25 -0,07 0,14 -0,05 SPI 0,46 0,44 -0,22 0,39 0,22 Статистичка значајност за α = 0,05 Статистичка значајност за α = 0,01 7.1.6. Ел Нињо јужна осцилација – ENSO Једна од напознатијих интерактивних веза океана и атмосфере је појава Ел Нињо јужна осцилација. О овом феномену је доста писано у радовима домаћих аутора: Дуцић и Луковић (2005), Бурић и др. (2011). Поменути аутори су испитивали повезаност падавина и температуре у Србији и Црној Гори само са једним показатељом ENSO (SST-ENSO индекс), и то на годишњем нивоу. С обзиром на то да не постоји један јединствени индекс, многи истраживачи користе више показатеља за дијагнозу ENSO догађаја (Bjerknes, 1966; Barnston et al., 1997; Rasmusson and Carpenter, 1982; Wright, 1989; Salinger et al., 2001; Rayner et al., 2003). За потребе овог рада разматрано је 7 индекса, односно показатеља ENSO феномена (SOI-au, SOI-cru, Нињо 1+2, Нињо 3, Нињо 4, Нињо 3.4 и MEI). Индекс Јужне осцилације (SOI - Southern Oscillation Index) је дефинисао Завод за метеорологију владе Aустралије (Australian Government Bureau Meteorology)38, као разлику у ваздушном притиску између Тахитија и Дарвина. Климатска јединица за истраживање (CRU - Climatic Research Unit) Универзитета 38 http://www.bom.gov.au/climate/glossary/soi.shtml 184 Источна Англиа (UEA - University of East Anglia), за израчунавање SOI користи метод Ropelewski and Jones (1987)39. За потребе овог рада, први је означен са SOI- au, а други, дат у виду одступања у односу на период 1981-2010., са SOI-cru. Често коришћени је и SST-ENSO индекс. Овај индекс је показатељ промене површинске температуре воде екваторијалног Пацифика. Подаци су доступни за 4 региона (слика 7.8), који су означени као: Нињо 1+2 (0-10°S, 90°W-80°W), Нињо 3 (5°N-5°S, 150°W-90°W), Нињо 4 (5°N-5°S, 160°E-150°W) и Нињо 3.4 (5°N-5°S, 170- 120°W). Подаци су дати у виду стандардизованих одступања у односу на период 1981-2010. Позитивне вредности SST-ENSO индекса указују на појаву Ел Нињо (тада је SOI негативан), а негативно одступање овог показатеља на Ла Њињу. Слика 7.8. Региони чија се површинска температура воде користи као показатељ ENSO (http://www.cpc.ncep.NOAA.gov/products/analysis_monitoring/lanina/ENSO_evolution-status-fcsts-web.pdf) Wolter and Timlin (2011) предлажу коришћење Мултиваријантног ENSO индекса (MEI - Multivariate ENSO Index). Негативне вредности MEI указују на хладну ENSO фазу (Ла Ниња), а позитивне на топлу (Ел Нињо). MEI је дефинисан на основу 6 компоненти у тропском Пацифику (притисак на нивоу мора, компоненти ветра исток-запад и север-југ, температуре ваздуха, укупне облачности и површинске температуре мора). Они су реконструисали MEI до 1871. године, да би уочили разлику у ENSO понашању пре и сада, односно у ранијим природним и садашњим условима на које могу имати утицај GHG. На основу резултата до којих су дошли, закључују да ,,ENSO догађаји у последњих неколико деценија нису без преседана у односу на период од пре једног века’’. Прорачуни су урађени за сваку станицу посебно, као и за Црну Гору у целини, на сезонском и годишњем нивоу. Међутим, у већини случајева је слаба веза између разматраних параметара температуре и падавина и 7 показатеља ENSO. Резултати прорачуна за територију Црне Горе у целини, који добро репрезентују добијене на станичном нивоу, дати су у табели 7.8. 39 http://www.cru.uea.ac.uk/cru/data/soi/ 185 Табела 7.8. Матрица корелација између показатеља ENSO и сезонских параметара температуре и падавина на територији Црне Горе у целини, за период 1951-2010. ЗИМА ENSO Параметар Нињо 1+2 Нињо 3 Нињо 4 Нињо 3.4 SOI-cpc SOI-au MEI Tsr 0,25 0,14 0,04 0,06 0,05 0,09 0.07 Tnsr 0,25 0,17 0,08 0,10 0,04 0,06 0.09 Txsr 0,31 0,12 0,03 0,03 0,05 0,06 0.09 FD -0,17 -0,12 -0,05 -0,06 -0,07 -0,09 -0.05 Tn10p -0,21 -0,14 -0,07 -0,08 -0,02 -0,05 -0.06 Tn90p 0,16 0,11 0,05 0,06 0,03 0,04 0.07 Tx10p -0,25 -0,12 -0,05 -0,05 -0,01 -0,03 -0.10 Tx90p 0,26 0,10 0,03 0,02 0,04 0,06 0.07 SU / / / / / / / RR 0,01 0,08 0,07 0,07 -0,03 -0,01 0.03 DD 0,09 0,00 -0,03 -0,01 -0,02 -0,05 0.04 R75p 0,00 0,07 0,06 0,07 -0,04 -0,02 0.03 R95p 0,09 0,13 0,09 0,11 -0,08 -0,09 0.10 ΣR95pΣR 0,13 0,09 0,02 0,06 -0,05 -0,09 0.08 R95pТОТ 0,14 0,12 0,00 0,06 -0,03 -0,02 0.05 SDII 0,16 0,13 0,03 0,09 -0,04 -0,05 0.08 SPI 0,00 0,07 0,06 0,06 0,00 0,00 0.02 ПРОЛЕЋЕ ENSO Параметар Нињо 1+2 Нињо 3 Нињо 4 Нињо 3.4 SOI-cpc SOI-au MEI Tsr -0,07 -0,09 -0,11 -0,16 0,13 0,18 -0,13 Tnsr -0,14 -0,14 -0,09 -0,18 0,20 0,25 -0,15 Txsr 0,03 0,00 -0,05 -0,09 0,03 0,07 -0,02 FD 0,18 0,15 0,10 0,17 -0,17 -0,21 0,14 Tn10p 0,11 0,17 0,20 0,24 -0,31 -0,37 0,19 Tn90p -0,07 0,01 0,09 0,00 0,05 0,08 -0,03 Tx10p 0,08 0,13 0,24 0,24 -0,21 -0,26 0,15 Tx90p 0,08 0,07 0,11 0,04 -0,12 -0,10 0,08 SU 0,01 0,03 0,03 -0,01 0,01 0,02 0,01 RR -0,23 -0,15 0,04 -0,04 0,13 0,13 -0.07 DD 0,20 0,18 0,08 0,15 -0,25 -0,26 0.16 R75p -0,20 -0,11 0,07 0,00 0,08 0,09 -0.02 R95p -0,24 -0,17 0,13 0,01 0,03 0,02 -0.04 ΣR95pΣR -0,14 -0,05 0,24 0,11 -0,13 -0,15 0.08 R95pТОТ -0,11 0,01 0,27 0,14 -0,13 -0,13 0.11 SDII -0,12 -0,01 0,19 0,13 -0,12 -0,13 0.10 SPI -0,19 -0,12 0,04 -0,03 0,11 0,12 -0.04 ЛЕТО ENSO Параметар Нињо 1+2 Нињо 3 Нињо 4 Нињо 3.4 SOI-cpc SOI-au MEI Tsr -0,01 0,02 0,16 0,06 -0,02 0,00 -0.01 Tnsr 0,07 0,14 0,29 0,15 -0,06 -0,05 0.07 Txsr -0,03 -0,01 0,11 0,01 -0,01 0,00 -0.02 FD / / / / / / / Tn10p -0,13 -0,17 -0,29 -0,19 0,10 0,09 -0.15 Tn90p 0,05 0,13 0,28 0,13 -0,04 -0,04 0.05 Tx10p 0,08 0,04 -0,14 -0,06 0,07 0,05 -0.05 Tx90p 0,05 0,05 0,10 0,01 0,01 0,01 -0.01 SU -0,04 0,01 0,15 0,05 -0,05 -0,04 0.02 RR 0,22 0,23 0,16 0,16 -0,14 -0,17 0.17 DD -0,16 -0,15 -0,10 -0,09 0,12 0,13 -0.10 R75p 0,19 0,21 0,16 0,15 -0,17 -0,19 0.15 R95p 0,23 0,24 0,15 0,17 -0,12 -0,15 0.18 ΣR95pΣR 0,25 0,23 0,14 0,19 -0,05 -0,07 0.18 R95pТОТ 0,29 0,27 0,19 0,22 -0,10 -0,11 0.21 SDII 0,21 0,22 0,17 0,19 -0,08 -0,11 0.16 SPI 0,21 0,22 0,16 0,15 -0,14 -0,16 0.15 ЈЕСЕН ENSO Параметар Нињо 1+2 Нињо 3 Нињо 4 Нињо 3.4 SOI-cpc SOI-au MEI Tsr 0,07 0,13 0,24 0,19 -0,21 -0,20 0.17 Tnsr 0,09 0,15 0,25 0,19 -0,14 -0,14 0.17 Txsr 0,16 0,21 0,34 0,27 -0,29 -0,28 0.26 FD -0,03 -0,08 -0,17 -0,12 0,07 0,08 -0.11 Tn10p 0,00 -0,06 -0,15 -0,11 0,14 0,14 -0.12 Tn90p 0,17 0,21 0,32 0,24 -0,15 -0,15 0.19 Tx10p -0,13 -0,15 -0,26 -0,19 0,27 0,27 -0.24 Tx90p 0,11 0,18 0,32 0,23 -0,16 -0,15 0.16 SU 0,07 0,09 0,12 0,10 -0,18 -0,17 0.11 RR -0,21 -0,18 -0,16 -0,17 0,19 0,18 -0.18 DD 0,27 0,24 0,25 0,24 -0,25 -0,25 0.26 R75p -0,23 -0,22 -0,19 -0,22 0,24 0,21 -0.21 R95p -0,10 -0,07 -0,02 -0,05 0,06 0,04 -0.02 ΣR95pΣR 0,15 0,17 0,14 0,18 -0,08 -0,08 0.16 R95pТОТ 0,01 0,05 0,06 0,07 -0,04 -0,05 0.10 SDII -0,09 -0,07 0,00 -0,05 0,07 0,05 -0.01 SPI -0,23 -0,21 -0,19 -0,21 0,23 0,21 -0.20 Статистичка значајност за α = 0,05 Статистичка значајност за α = 0,01 186 7.2. Утицај висинских телеконекционих образаца Познато је да атмосферска циркулација показује значајан степен варијабилности, који може трајати од неколико дана до неколико недеља (нпр. топли периоди током зиме или влажни у лето). Варијабилност циркулације атмосфере се уочава и у појединим периодима године, трајања до неколико месеци, условљавајући нпр. хладне зиме и топла лета. Најзад, циркулационе промене могу трајати и више година (нпр. абнормалне зиме неколико година узастопно), па чак и неколико векова (дугорочне климатске промене). У сваком тренутку и на датом месту време је резултат комплексних интеракција многих фактора. Велики утицај на температурне и нарочито падавинске прилике имају висинска струјања у депресијама и антициклонима, односно висинске телеконекције. Термин ,,телеконекциони образац’’ се односи на промену притиска, односно циркулације атмосфере, која обухвата велике географске области. Временска скала трајања варијабилности циркулације атмосфере је различита. Са друге стране, ,,телеконекција’’ подразумева статистичку везу између временских услова у различитим деловима света. На пример, утврђено је да постоји телеконекција између тропа и Северне Америке за времо ENSO фаза (Wallace and Gutzler, 1981; Mo and Livezey, 1986; Barnston et al., 1991). Као показатељ одступања циркулације атмосфере у односу на нормалне услове, користи се одређени индекс. У циљу бољег разумевања њихове улоге у глобалном климатском систему, Центар за предвиђање климе (CPC - Climate Prediction Center), при NOAA, прати примарне телеконекционе моделе, који се све више користе у истраживању колебања и промене климе. На северној хемисфери је индентификовано 10 истакнутих телеконекционих образаца током целе године. Barnston and Livezey (1987) су описали свих 10 телеконекционих образаца. Они су користили податке Националног центра за животну средину (NCEP - National Centers for Environmental Prediction) и Националног центра за атмосферска истраживања (NCAR - National Center for Atmospheric Research). На основу података о геопотенцијалним висинама стандардне изобарске површи од 500 hPa, NCEP-NCAR је, користећи посебну тзв. ротирајућу технологију, прорачунао индексе за телеконекције које се јављају на северној 187 хемисфери, односно у појасу између 200-900N, као показатеље њихових промена40. Подаци су доступни од 1950. године, а дати су у виду стандардизованих одступања у односу на базни период 1981-2010. За потребе овог рада веза је испитана са свих 10 телеконекционих образаца. Треба истаћи да је 5 осцилација везано за басен Пацифика, а 5 Атлантика. У табели 7.9 дат је списак коришћених висинских варијабли и извори са којих су подаци преузети. Табела 7.9. Списак коришћених висинских варијабли Назив варијабле Извор Параметар Број елем. Северноатлантска осцилација (NAO) ftp://ftp.cpc.ncep.NOAA.gov/wd52dg/data/indices/NAO_index.tim 500 mb g.h. n=60 Источноатлантска осцилација (ЕА) ftp://ftp.cpc.ncep.NOAA.gov/wd52dg/data/indices/ea_index.tim 500 mb g.h. n=60 Источноатлантска- Западноруска осцилација (EAWR) ftp://ftp.cpc.ncep.NOAA.gov/wd52dg/data/indices/eawr_index.tim 500 mb g.h. n=60 Скандинавска осцилација (SCAND) ftp://ftp.cpc.ncep.NOAA.gov/wd52dg/data/indices/scand_index.tim 500 mb g.h. n=60 Поларна-Евроазијска осцилација (POLEUR) ftp://ftp.cpc.ncep.NOAA.gov/wd52dg/data/indices/poleur_index.tim 500 mb g.h. n=60 Пацифичко- Северноамеричка осцилација(PNA) ftp://ftp.cpc.ncep.NOAA.gov/wd52dg/data/indices/pna_index.tim 500 mb g.h. n=60 Пацифички транзициони модел (PT) ftp://ftp.cpc.ncep.NOAA.gov/wd52dg/data/indices/pt_index.tim 500 mb g.h. n=60 Тропски- севернохемисферни модел (TNH) ftp://ftp.cpc.ncep.NOAA.gov/wd52dg/data/indices/tnh_index.tim 500 mb g.h. n=60 Источнопацифичка- Севернопацифичка осцилација (EPNP) ftp://ftp.cpc.ncep.NOAA.gov/wd52dg/data/indices/epnp_index.tim 500 mb g.h. n=60 Западнопацифичка осцилација (WP) ftp://ftp.cpc.ncep.NOAA.gov/wd52dg/data/indices/wp_index.tim 500 mb g.h. n=60 7.2.1. Пацифичке телеконекције – PNA, PT, TNH, EPNP, WP Када су у питању телеконекције које су примарно везане за басен Северног Пацифика (северно од 200N), није било за очекивати да постоји значајнија повезаност са разматраним параметарима температуре и падавина на територији Црне Горе. Добијени резултати су то и потврдили, углавном. Наиме, прорачуни су показали да Пацифички транзициони модел (PT - Pacific Transition Pattern) и Тропски-севернохемисферни (TNH – Tropical - Northern Hemisphere), немају утицај на разматране параметре температуре и падавина на територији Црне Горе, јер су добијене безначајне вредности корелације. Такође, ниједан параметар температуре и падавина са свих посматраних станица на територији Црне Горе, није показао значајну везу ни са Пацифичко-Северноамеричком осцилацијом (PNA – Pacific- 40 http://www.cpc.ncep.noaa.gov/data/teledoc/telepatcalc.shtml 188 North American). Са Источнопацифичком-Севернопацифичком осцилацијом (EPNP - East Pacific-North Pacific) око 50% станица показало је значајну везу са неколико пролећних параметара падавина (RR, R75p, SDII и SPI3), али углавном на доњој граници сигнификантности. Са неколико параметара температуре на територији Црне Горе, WP осцилација показује статистичку значајност. Укратко, PT је детектована у августу и септембру, TNH током зиме, PNA у свим месецима, а EPNP у пролеће, лето и јесен. Дакле, за прва два модела подаци су доступни само за август и септембар, односно децембар, јануар и фебруар, за PNA за све месеце у години, а за EPNP нису само за децембар. Истраживања су показала да телеконекције Северног Пацифика имају утицаја на време и климу појединих делова Северне Америке (Mo and Livezey, 1986; Barnston et al. 1991). Западнопацифичка осцилација (WP - West Pacific) представља промену циркулације атмосфере преко Северног Пацифика, а јавља се целе године, дакле у свим месецима. У хладнијем делу године овај образац се састоји од дипола север- југ. За време позитивне фазе је јак антициклон изнад или мало источније од полуострва Камчатке (између 50-600N и 1600Е-1700W), док је пространо поље ниског притиска изнад Југоисточне Азије и западног дела суптропског Пацифика (између 20-300N и 1600W- 1300Е). Варијације трећег центра се дешавају током целе године, а налази се у источном делу Северног Пацифика, обично изнад југозапада САД. Током јесени и зиме, центри WP осцилације су померени ка западу, а у пролеће ка истоку, изузетак је једино у мају месецу (Barnston and Livezey, 1987). Позитивна фаза WP осцилације повезана је са натпросечним температурама преко нижих географских ширина у западном делу Северног Пацифика у зиму и пролеће, док Источни Сибир бележи ниже температуре од уобичајених у свим годишњим добима. Такође је ова фаза повезана са натпросечним падавина у свим годишњим добима у високим географским ширинама Северног Пацифика. Са друге стране, позитивна фаза WP осцилације доноси мање падавина дуж централног дела Северног Пацифика, пре свега током зиме и пролећа41. Када је Црна Гора у питању, ова осцилација је показала значајну везу са неколико параметара температуре ваздуха за зимску, летњу и посебно пролећну сезону. Једино за Црквице није добијена значајна веза између WP индекса и 41 http://www.cpc.ncep.noaa.gov/data/teledoc/wp.shtml 189 средње зимске максималне температуре (Txsr). При томе, веза је позитивна, а за 11 станица је добијена значајност на 95% и за исто толико на 99% нивоу поверења. Такође је веза директна на свим станицама и са зимским бројем топлих дана (Tx90p), али је значајна на 10 од 23 станице. Са друге стране, за период 1951-2010., веза је инверзна између зимског броја хладних дана (Tx10p) и WP индекса, а значајна је на 15 станица. За летњу сезону, у већини места на територији Црне Горе значајна је веза са Tsr, Tnsr, Tn10p, Tn90p и Tx90p, углавном на 90% нивоу поверења. И у овом случају је знак везе исти на свим посматраним станицама: позитиван са летњим бројем хладних ноћи (Tn10p), а негативан са осталим параметрима температуре са којима је добијена значајна корелација за ово годишње доба. Најбоља веза је добијена са пролећним параметрима температуре. Све посматране станице показују значајну везу између средње (Tsr) и средње максималне (Txsr) температуре и WP индекса за пролећну сезону, и то углавном на 99% нивоу поверења. Осим у Бару, у свим осталим местима је веза значајна и са пролећним бројем хладних дана (Tx10p). Од 23 посматране станице, њих 20 показује значајну везу између WP осцилације и средње пролећне минималне температуре (Tnsr). У већини места је веза значајна и са пролећним бројем хладних ноћи (Tn10p) и топлих дана (Tx90p). Дакле, 6 од 9 разматраних параметара температуре показује значајну везу са WP индексом у пролећној сезони, а најјача је са Tsr, Txsr и Tx10p. С обзиром на то да се ради о јако удаљеном телеконекционом образцу, евентуална веза WP са поменутим параметрима температуре на територији Црне Горе остварује се посредно, преко других осцилација. Међутим, наши напори да добијене резултате за Црну Гору подкрепимо са истраживањима других аутора за медитерански или генерално европски простор, нису уродили плодом, и то не само у вези са WP, већ и са другим поменутим циркулацијама из региона Северног Пацифика. Док се не дође до таквих сазнања, добијени резултати за Црну Гору (са WP осцилацијом) се не могу ни прихватити, али ни одбацити, па их треба посматрати са опрезом, односно потребна су даља истраживања. 190 7.2.2. Атлантске телеконекције – NAO, ЕА, ЕАWR, SCAND И POLEUR 7.2.2.1. Северноатлантска осцилација – NAO-500 mb Северноатлантска осцилација (NAO-500 mb висина) представља разлику у висини у геопотенцијалним метрима стандардне 500 милибарске површи са једним центром изнад Гренланда и Њуфaундленда и другим супротног знака између 35- 400N (око Запдне Еврепе). Када је поменута изобарска површ нижа у вишим географским ширинама (исток САД), а виша у централном делу северног Атлантика (Западна Европа), у односу на нормалну висину, NAO је у позитивној фази. У супротном случају ради се о негативној фази NAO. За време позитивне фазе температура ваздуха је виша на истоку САД и у Северној Европи, а нижа од уобичајене на Гренланду и Блиском истоку, али често и у Јужној Европи. Овај режим је повезан са већом количином падавина зими у Северној Европи и Скандинавији и испод просека у Централној и Јужној Европи. Током негативне фазе аномалије температуре и падавина су супротног знака. Када дуже време доминира једна фаза NAO, аномалије температуре се уочавају чак до централне Русије и на северу средњег Сибира (Barnston and Livezey, 1987; Trigo et al., 2002). Многи истраживачи истичу да су варијације атмосферске циркулације у Европи често у вези са NAO, нарочито током зиме (Wibig, 1999; Haylock and Goodess 2004; Trigo et al. 2006; Hoerling et al., 2012), што је у складу и са резултатима добијеним у овом раду. Резултати испитивања веза параметара температуре и падавина са NAO-500 mb су доста слични као и са NAO-SLP, јер је корелација између ова два индекса 0,83. И са NAO-500 mb је најзначајнија веза добијена са зимским параметрима падавина, посебно са RR, DD, R75p и SPI3. Ова 4 параметра показују значајност везе са NAO на свим посматраним станицама. Када је температура ваздуха у питању, значајна веза, углавном на 99% нивоу поверења, добијана је са зимским Tn90p, а на северу земље и са FD. У летњој сезони, добијен је јак сигнал између NAO-500 mb индекса и Tsr, Txsr, Tx90p и SU, углавном значајан на 99% нивоу поверења, с тим што је веза јача на северу него на југу Црне Горе. Северни део Црне Горе показује јаку везу и са 5 од 8 разматраних параметара падавина за летњу сезону: RR, DD, R75p, R95p и SPI. 191 На годишњем нивоу, свих 12 разматраних параметра температуре показују безначајну везу са NAO. Са друге стране, од 8 посматраних годишњих параметара падавина, готово на свим станицама је значајна веза између NAO-500 mb индекса и RR, DD, R75p и SPI12. Када се Црна Гора посматра као јединствено поље, за већи број разматраних зимских и годишњих параметара падавина добијена је статистички значајна веза са NAO-500 mb индексом: RR, DD, R75p, R95p, SDII и SPI. Лети је веза значајна са Tsr, Txsr, Tx90p и SU, а са падавинама са RR, DD, R75p, R95p и SPI3 (табела 7.10). Табела 7.10. Матрица корелација између NAO-500 mb индекса и параметара температуре и падавина на сезонском и годишњем нивоу на територији Црне Горе у целини, за период 1951-2010. NAO-500 mb Параметар Зима Пролеће Лето Јесен Година Tsr -0,09 0,09 -0,38 -0,10 -0,12 Tnsr -0,19 0,12 -0,17 -0,21 -0,17 Txsr 0,22 0,11 -0,39 0,03 0,11 FD 0,30 -0,19 / 0,20 0,24 Tn10p -0,04 -0,12 0,05 0,21 -0,02 Tn90p -0,44 0,06 -0,22 -0,16 -0,22 Tx10p -0,20 -0,06 0,29 0,03 -0,21 Tx90p 0,25 0,14 -0,41 0,03 0,01 СУ / -0,03 -0,39 0,06 -0,06 RR -0,57 -0,12 0,34 -0,23 -0,52 DD 0,51 0,11 -0,40 0,25 0,44 R75p -0,58 -0,14 0,39 -0,22 -0,53 R95p -0,39 -0,05 0,29 -0,23 -0,34 ΣR95pΣР -0,01 0,05 0,04 0,03 -0,08 R95pТОТ -0,20 0,06 0,14 -0,18 -0,10 SDII -0,35 -0,05 0,13 -0,09 -0,40 SPI -0,52 -0,10 0,35 -0,24 -0,49 Статистичка значајност за α = 0,05 Статистичка значајност за α = 0,01 Вредности коефицијената корелације преко 0,50, када се Црна Гора посматра као један грид сегмен, добијени су за 4 параметра падавина за зимску сезону и 2 на годишњем нивоу: RR, DD, R75p, SPI, односно RR и R75p. Да постоји јака веза између 6 поменутих параметара показују и графички прилози (сл. 7.9). Ради једнообразности са NAO-500 mb индексом, на слици 2 су приказана стандардизована одступања параметара падавина у односу на период 1981-2010. И поред мањих одступања, позитиван и негативан паралелизам између разматраних варијабли је очигледан. То потврђују и полиноми 6. степена, који показују велику сличност. Осим са зимским бројем сушних дана, веза са осталих 5 параметара је индиректна. Дакле, очигледно је да NAO има утицаја на међугодишње варијације разматраних параметара, пре свега зимских и годишњих падавина, а могло би се рећи једним делом и на тренд компоненту. 192 -3.0 -2.0 -1.0 0.0 1.0 2.0 3.0 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0С та н д а р д и з о в а н о о д с ту п а њ е NAO-500 mb DD Poly. (DD) Poly. (NAO-500 mb) r = 0,51 ЦРНА ГОРА - ЗИМА -3.0 -2.0 -1.0 0.0 1.0 2.0 3.0 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0С та н д а р д и з о в а н о о д с ту п а њ е NAO-500 mb RR Poly. (RR) Poly. (NAO-500 mb) r = -0,57 ЦРНА ГОРА - ЗИМА -3.0 -2.0 -1.0 0.0 1.0 2.0 3.0 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0С та н д а р д и з о в а н о о д с ту п а њ е NAO-500 mb R75p Poly. (R75p) Poly. (NAO-500 mb) r = -0,53 ЦРНА ГОРА - ГОДИНА -3.0 -2.0 -1.0 0.0 1.0 2.0 3.0 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0С та н д а р д и з о в а н о о д с ту п а њ е NAO-500 mb RR Poly. (RR) Poly. (NAO-500 mb) r = -0,52 ЦРНА ГОРА - ГОДИНА -3.0 -2.0 -1.0 0.0 1.0 2.0 3.0 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0С та н д а р д и з о в а н о о д с ту п а њ е NAO-500 mb SPI3 Poly. (SPI3) Poly. (NAO-500 mb) r = -0,52 ЦРНА ГОРА - ЗИМА -3.0 -2.0 -1.0 0.0 1.0 2.0 3.0 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0С та н д а р д и з о в а н о о д с ту п а њ е NAO-500 mb R75p Poly. (R75p) Poly. (NAO-500 mb) r = -0,58 ЦРНА ГОРА - ЗИМА Слика 7.9. Стандардизованa одступања NAO-500 mb индекса и параметара падавина за зимску сезону и на годишњем нивоу на територији Црне Горе у целини, за период 1951-2010. Hoerling et al. (2012) истичу да су се у региону Медитерана, од 1902. до 2010. године, 10 од 12 најсувљих зима догодиле у последњих 20 година. Они сматрају да је тренд сушности Медитерана у поменутом периоду значајним делом последица повећања антропогених гасова стаклене баште и аеросола, али и да важну улогу имају промене у систему океан-атмосфера, односно површинска температура воде светског мора, као и доминација позитивне фаза NAO. Њихови резултати моделирања су показали и да загревање Индијског океана за 0,50C и више додатно повећава фреквенцију и интензитет суша у овом региону. 7.2.2.2. Источноатлантска осцилација – ЕА Источноатлнтска осцилација (EA - East Atlantic) је једна од значајнијих варијабилности циркулације атмосфере преко Северног Атлантика, а регистрована је у свим месецима. Барички центри на основу којих се дефинише ЕА индекс су приближно исти као и NAO. ЕА осцилација представља разлику висине 500 милибарске површи са једним центром око 550N и 20-300W и другим супротног 193 знака између 25-350N и 0-100W (Barnston and Livezey, 1987). Дакле, оба центра ЕА су јужније у односу на NAO - први центар је јужно од Исланда, док је други изнад Северне Африке или Медитернана, а најчешће између 25-350N и 0-100W, дакле јужније од Азора. То другим речима значи да је ЕА структурно слична NAO. Из тог разлога, ЕА осцилација се често тумачи као NAO померен ка југу. Међутим, јужни центар је снажно повезан са суптропским пољем високог притиска. Управо та суптропска веза чини ЕА другачију од NAO. Обе осцилације представљају природну варијабилност, али неки сматрају (нпр. Woollings and Blackburn, 2012) да на њих утицај има антропогени ефекат стаклене баште Поменута изузетно хладна зима 2010. године у Западној Европи, са најхладнијим децембром у Великој Британији у последњих 100 година, не може се објаснити само NAO. Разматрања других атмосферских телеконекционих образаца су показала да ЕА у великој мери, преко 50%, може објаснити зашто је и децембар 2010. године био тако хладан, као и то да се, после NAO, ради о најзначајнијем модификатору климе у региону Северног Атлантика (Moore and Renfrew, 2011). Позитивну фазу ове осцилације карактерише нижа висина поменуте изобарске површи у вишим географским ширинама, а виша изнад суптропских предела, у односу на нормалу. Када је обратно, ЕА је у негативној фази. Позитиван режим ЕА доноси вишу температуру ваздуха у Европи у свим месецима, а нижу у периоду јануар-мај у јужном делу САД и током јула и октобра у централном делу Северне Америке. Када су падавине у питању, позитивна фаза условљава већу количину у Северној Европи, а мању у Јужној Европи42. У посматраном 60-годишњем периоду, углавном је ЕА индекс имао негативну вредност до краја 1970-их година, како на сезонском тако и годишњем нивоу, док је позитивна фаза доминирала у периоду 1998-2010. У односу на до сада разматране показатеље осцилацијe циркулације атмосфере на промене два најважнија климатска елемента, ЕА индекс (ЕАI) је показао најбољу везу са параметрима температуре на територији Црне Горе. На територији Црне Горе, веза између летњих и годишњих вредности ЕА и свих разматраних параметара температуре, статистички је значајна, углавном на 99% нивоу поверења. За ово годишње доба, као и на годишњем нивоу, апсолутне 42 http://www.cpc.ncep.noaa.gov/data/teledoc/ea.shtml 194 вредности коефицијената корелације крећу се између 0,50 и 0,70, што значи да је ЕА, у периоду 1951-2010., имала снажан утицај на међугодишња колебања разматраних летњих и годишњих параметара температуре. За зимску сезону, Tsr, Txsr и Tx10p на свим станицама показују значајну везу, као и Tx90p (осим Цетиње), и то углавном на 99% нивоу поверења. У већини места је значајна веза ЕА и са 4 остала параметра температуре за зимску сезону (Tnsr, FD, Tn90p и Tn10p). Веза између пролећних ЕАI и разматраних параметара температуре у већини места није значајна само са FD и Tn10p. Са свим осталим пролећним параметрима температуре (Tsr, Txsr, Tnsr, Tx10p, Tx90p, SU и Tn90p) вредности коефицијената задовољавају услове теста значајности, углавном на 99% нивоу поверења. У јесењој сезони мањи број температурних параметара показује значајност везе са ЕА индексом: Txsr и Tx10p готово у свим местима (на 22 од 23 станице), а Tn10p на 14 станица. Веза између сезонских и годишњих параметара падавина и одговарајућих вредности ЕА индекса је углавном безначајна. У већини места је добијена одређена веза, углавном значајна на 95% нивоу поверења, једино са летњим, јесењим и пролећним DD, као и са летњим RR и SPI3 за август. Када се Црна Гора посматра као јединствено поље, на основу статистике осредњавања по времену и простору, летњи параметри температуре показују најбољу везу са ЕА. Осим са летњим, корелација је значајна на 99% нивоу поверења и са годишњим параметрима температуре. Иако су вредности коефицијената нешто мањe, веза је значајна и са свим зимским параметрима температуре. У пролећној сезони услове значајности не испуњава једино број хладних ноћи (Tn10p), а у јесењој број мразних дана и топлих ноћи (FD и Tn90p), док остали параметри температуре задовољавају услове значајности (табела 7.11). Прорачуни су показали да у свим месецима постоји тренд пораста ЕА индекса у периоду 1951-2010., а самим тим и на сезонском и годишњем нивоу. Дакле, између ЕАI и хладних индекса (FD, Tn10p и Tx10p) постоји индиректна корелација, док је са осталим параметрима температуре присутна фазна синхроност, а најбољи је паралелизам за летњу сезону (слика 7.10). По подацима NASAGISS мреже, када се посматра северна хемисфера у целини, веза између годишњих вредности ЕАI и приземне температуре је боља него за Црну Гору (r = 0,70), а значајна је и за простор Европе и Балкана (око 0,53). 195 Табела 7.11. Матрица корелација између ЕА индекса и параметара температуре и падавина на сезонском и годишњем нивоу на територији Црне Горе у целини, за период 1951-2010. ЕА Параметар Зима Пролеће Лето Јесен Година Tsr 0,46 0,47 0,63 0,26 0,52 Tnsr 0,42 0,41 0,62 0,30 0,60 Txsr 0,60 0,51 0,65 0,41 0,66 FD -0,39 -0,26 / -0,18 -0,41 Tn10p -0,32 -0,25 -0,49 -0,37 -0,50 Tn90p 0,38 0,52 0,63 0,25 0,64 Tx10p -0,46 -0,41 -0,60 -0,41 -0,63 Tx90p 0,58 0,46 0,60 0,28 0,59 SU / 0,39 0,66 0,30 0,48 RR -0,04 -0,17 -0,31 -0,12 0,00 DD 0,12 0,33 0,36 0,27 0,18 R75p -0,07 -0,15 -0,32 -0,17 -0,06 R95p -0,03 -0,04 -0,31 0,09 0,14 ΣR95pΣR 0,02 0,16 -0,23 0,07 0,26 R95pTOT 0,00 0,18 -0,23 0,14 0,24 SDII 0,02 0,09 -0,15 0,12 0,20 SPI -0,08 -0,18 -0,31 -0,15 -0,03 Статистичка значајност за α = 0,05 Статистичка значајност за α = 0,01 -3.0 -2.0 -1.0 0.0 1.0 2.0 3.0 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0 С та н д а р д и з о в а н о о д с ту п а њ е EA Tsrn Тренд (Tsrn) Тренд (EA) r = 0,62 ЦРНА ГОРА - ЛЕТО -3.0 -2.0 -1.0 0.0 1.0 2.0 3.0 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0 С та н д а р д и з о в а н о о д с ту п а њ е EA Tsr Тренд (Tsr) Тренд (EA) r = 0,63 ЦРНА ГОРА - ЛЕТО -4.0 -3.0 -2.0 -1.0 0.0 1.0 2.0 3.0 4.0 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0 С та н д а р д и з о в а н о о д с ту п а њ е EA Tn10p Тренд (Tn10p) Тренд (EA) r = -0,49 ЦРНА ГОРА - ЛЕТО -3.0 -2.0 -1.0 0.0 1.0 2.0 3.0 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0 С та н д а р д и з о в а н о о д с ту п а њ е EA Tsrx Тренд (Tsrx) Тренд (EA) r = 0,65 ЦРНА ГОРА - ЛЕТО -4.0 -3.0 -2.0 -1.0 0.0 1.0 2.0 3.0 4.0 5.0 6.0 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0 С та н д а р д и з о в а н о о д с ту п а њ е EA Tx10p Тренд (Tx10p) Тренд (EA) r = -0,60 ЦРНА ГОРА - ЛЕТО -4.0 -3.0 -2.0 -1.0 0.0 1.0 2.0 3.0 4.0 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0 С та н д а р д и з о в а н о о д с ту п а њ е EA Tn90p Тренд (Tn90p) Тренд (EA) r = 0,63 ЦРНА ГОРА - ЛЕТО -4.0 -3.0 -2.0 -1.0 0.0 1.0 2.0 3.0 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0 С та н д а р д и з о в а н о о д с ту п а њ е EA SU Тренд (SU) Тренд (EA) r = 0,66 ЦРНА ГОРА - ЛЕТО -4.0 -3.0 -2.0 -1.0 0.0 1.0 2.0 3.0 1 9 5 1 1 9 5 5 1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5 2 0 1 0 С та н д а р д и з о в а н о о д с ту п а њ е EA Tx90p Тренд (Tx90p) Тренд (EA) r = 0,60 ЦРНА ГОРА - ЛЕТО Слика 7.10. Стандардизована одступања ЕА индекса и летњих параметара температуре на територији Црне Горе у целини, за период 1951-2010. 196 Wibig (1999) је испитивао везу између падавина у Европи током 4 хладна месеца (децембар-март) и телеконекција изнад Евроатлантског региона, користећи месечне суме падавина са 321 метеоролошке станице широм Европе и вредности на 500 hPa геопотенцијалној висини, за период 1951-1990. Он је утврдио да у сва 4 поменута месеца постоји веза падавина у Европи са NAO, Скандинавским (SCAND), Централноевропским (CE) и Источноевропским обрасцем (ЕЕ), док је корелација са ЕА значајна само у децембру и марту. 7.2.2.3. Источноатлантска-Западноруска осцилација – ЕАWR У претходном делу је истакнуто да је Северноатланска осцилација (NAO) најзначајнији и најбоље проучен модификатор временских прилика у Европи. Ова меридионална осцилација највећи утицај има на временске прилике у Европи током зиме, што је у складу и са резултатима за Црну Гору. Међутим, мање пажње се посвећује утицају осталих телеконекционих образаца на време и климу Европе, као што су ЕА, Источноатлантска-Западноруска осцилација и друге. Источноатлантска-Западноруска осцилација (ЕАWR - East Atlantic Western Russia) се сматра значајнијим модификатором климе Евроазије током целе године. Ова осцилација је зонално оријентисана, односно ЕАWR индекс се рачуна на основу разлике у висини 500 mb површи између 4 баричка центра. Позитивна фаза је повезана са позитивним аномалијама геопотенцијал висине изнад Централне Европе и северне Кине и негативним изнад централног дела Северног Атлантика и северно од Каспијског језера. За време позитивног режима ЕАWR осцилације, приземна температура је виша од уобичајене у Источној Азији, док је испод просека у већем делу Западне Русије и на Североистоку Африке. Ова фаза доноси већу количину падавина Источној Кини, а мању Централној Европи43. У студији Barnston and Livezey (1987, стр. 1097) ова осцилација је означена као Евроазијска-2 (ЕU2 - Eurasia-2), с тим што aутори помињу три центра: први је на западу изнад Енглеске и Данске (500-600N, 100W-100Е), други близу или нешто северније од Каспијског језера (40-500N, 50-600Е) и трећи изнад североисточне Кине и Кореје (40-500N, 115-1350Е). Aутори истичу да позитивна фаза, коју карактеришу негативне висинске аномалије изобарске површи изнад Западне и 43 http://www.cpc.ncep.noaa.gov/data/teledoc/eawruss.shtml 197 Југозападне Русије и позитивне преко Северозападне Европе, региону Медитерана доноси мање падавина од уобичајене количине. Krichak and Alpert (2005b) су испитивали утицај ЕАWR телеконекције на варијабилност падавина током зиме (ДЈФ) у региону Медитерана. За период 1950- 2000., aутори су утврдили да постоји значајна негативна корелација између ЕАWR индекса и падавина у југоисточном и северозападном делу Медитерана. Директну корелацију са падавинама, такође значајну, добили су за североисточну Африку, Блиски Исток и источне делове Турске и Црног мора. По њиховом мишљењу, EAWR има примарни, а NAO секундарни утицај на варијабилност падавина у региону Источног Медитерана. На крају закључују да ,,у последњих неколико деценија прошлог века, значајан позитиван тренд EAWR осцилације у великој мери објашњава тенденцију смањења зимских падавина у Источном Медитерану’’. Слично се запажа и у студији Trigo et al. (2006). И у ранијим радовима се истиче повезаност падавина у Источном Медитерану и диполног образца са центрима изнад Источног Атлантика и Каспијског мора (Kutiel and Benaroch, 2002; Kutiel et al., 2002; Krichak et al., 2002). На територији Црне Горе, требало би очекивати да негативна фаза доноси већу количину падавина, а позитивна мању. Разлог томе је нижи притисак изнад Западне Европе или Источног Атлантика, односно адвекција влажних и нестабилних ваздушних маса са Атлантика ка Источном Медитерану. Позитивну фазу EAWR карактерише адвекција континенталног ваздуха, обично из Централне Европе, односно мањак падавина, јер је висински антициклон на северу. На основу резултата поменутих aутора, EAWR осцилација требало би да има најјачи утицај на зимске параметре падавина на територији Црне Горе. Прорачуни су то и потврдили. У периоду 1951-2010., тренд зимског EAWR индекса (EAWRI) је позитивног знака, у пролеће је готово раван нули, док је летњи, јесењи и годишњи негативан. При томе, на 90% нивоу поверења је значајна тенденција пораста зимског индекса, односно пада летњег и јесењег. Корелација између зимских вредности EAWRI и RR, DD, R75p и SPI3, статистички је значајна на 99% нивоу поверења у свим посматраним местима на територији Црне Горе (23 станице). Апсолутне вредности коефицијената између поменутих варијабли крећу се од 0,40 до 0,70. Веза је директна са DD, а индиректна са RR, R75p и SPI3 за 198 фебруар. На већини станица добијена је значајна веза и са јесењим RR, DD и SPI3, претежно на нижем нивоу поверења (95%). За остале временске јединице није утврђена зависност параметара падавина са EAWR осцилацијом. За температуру су добијене ниже вредности коефицијената него са падавинама. Од зимских параметара, већи број станица показује значајну везу са Tnsr, Tsr, FD, Tn90p и Tn10p. Летњи параметри температуре показују јачу везу са EAWR индексом него зимски, а значајна је са Txsr и Tx90p, и то на свим посматраним станцама, углавном на 99% нивоу поверења. Осим у Вирпазару, лети је у свим осталим местима значајна веза и Tsr, углавном на 99% нивоу. У већини места је веза значајна и са SU, Tnsr и Tn90p за летњу сезону. Иако су вредности коефицијената ниже него у летњој сезони, у већини места је значајна и са јесењим вредностима Tnsr и Tn90p. Као и са осталим осцилацијама, веза је испитана са разматраним параметрима температуре и падавина за простор Црне Горе у целини. Добијени резултати су презентовани у табели 7.12. У складу са резултатима на станичном нивоу, најбоља веза је добијена са параметрима падавина за зимску сезону - RR, DD, R75p и SPI, али и са R95p и R95pТОТ. Табела 7.12. Матрица корелација између ЕАWR индекса и параметара температуре и падавина на сезонском и годишњем нивоу на територији Црне Горе у целини, за период 1951-2010. ЕАWR Параметар Зима Пролеће Лето Јесен Година Tsr -0,30 0,15 -0,42 -0,19 -0,20 Tnsr -0,39 0,12 -0,32 -0,28 -0,18 Txsr 0,03 0,13 -0,44 -0,12 -0,18 FD 0,47 -0,02 / 0,17 0,13 Tn10p 0,33 -0,09 0,23 0,26 0,04 Tn90p -0,34 0,16 -0,36 -0,38 -0,26 Tx10p 0,06 -0,06 0,31 -0,05 0,02 Tx90p 0,14 0,14 -0,46 -0,23 -0,28 SU / 0,21 -0,46 -0,09 -0,18 RR -0,60 -0,13 0,16 -0,31 -0,27 DD 0,69 0,11 -0,25 0,34 0,17 R75p -0,56 -0,07 0,20 -0,30 -0,25 R95p -0,36 -0,13 0,08 -0,28 -0,29 ΣR95pΣR 0,08 -0,11 -0,14 -0,06 -0,19 R95pTOT -0,38 -0,13 -0,11 -0,08 -0,13 SDII -0,19 -0,09 -0,03 -0,12 -0,27 SPI -0,59 -0,13 0,18 -0,30 -0,25 Статистичка значајност за α = 0,05 Статистичка значајност за α = 0,01 У овом делу рада је утврђено да и ЕАWR осцилација има важну улогу на зимске пареметре падавина на територији Црне Горе, што је у складу са резултатима до којих су дошли други аутори за регион Источног Медитерана 199 (Krichak and Alpert, 2005b; Nissen et al., 2010). Позитиван зимски тренд ЕАWRI у последњих неколико деценија може бити у вези са позитивном тенденцијом NAO у овом годишњем добу, као последица интензивирања јужног позитивног центра, тј. Азорског антициклона (Paeth et al., 1999) или његовог померања ка истоку (Ulbrich and Kristof, 1999). Други пак сматрају да позитиван тренд ЕАWR у последње 2-3 деценије, може бити у вези са падом интензитета Сибирског антициклона (Panagiotopoulos et al., 2005; Krichak and Alpert, 2005b). У појединим радовима се могу запазити одређене контрадикторности у односу падавина и телеконекција. Тако на пример, Ziv et al. (2006) нису пронашли корелацију између NAO и зимских падавина у северном делу Израела (r = 0,09), за период 1950-2002. Најбољу везу aутори су добили са EAWR индексом, али је корелација позитивна (r = 0,51). Са друге стране, Black (2012) тврди да NAO има примарни утицај на зимске падавине у Источном Медитерану. Ове и сличне контрадикторности могу бити последица недовољне тачности података, затим малог броја метеоролошких станица (Ziv et al. су користили податке само са 12 станица), као и врсте података о падавинама (реанализа или измерене вредности на станицама). 7.2.2.4. Скандинавска осцилација – SCAND Скандинавска осцилација (SCAND - Scandinavia) се састоји од једног, примарног, акционог центра изнад Скандинавије и Арктика и другог, слабијег, супротног знака изнад Западне Европе или Источне Русије и Монголије. Када су аномалије висине 500 mb површи позитивне изнад Скандинавије и Западне Русије, а негативне изнад Пиринејског полуострва, тада је ова осцилација у позитивној фази. Кобиновани ефекат ваздушних маса у оваквим условима, повезан са релативно топлим Средоземним морем, условљава или појачава циклогенезу у Медитерану. Другим речима, позитивна SCAND фаза је повезана са надпросечном количином падавина у већем делу Централне и Јужне Европе, посебно изнад Италије, дуж источне обале Јадрана и на југу Алпа. Са друге стране, ова фаза (позитивна) доноси мање падавина Скандинавији (Trigo et al., 2006). Позитивна фаза Скандинавске осцилације је повезана са нижом температуром ваздуха у Западној Европи и Централној Русији. За време негативне 200 фазе, висина поменуте изобарске површи је испод уобичајене изнад Скандинавије и Западне Русије44. У студији Barnston and Livezey (1987) ова осцилација је названа Евроазијска-1 (ЕU1 - Eurasia-1). На простору Европе је сигнал Скандинавске осцилације детектован у више радова (Wibig, 1999; Trigo et al., 2006; Paredes et al., 2006; Markonis et al. 2013; Krichak et al., 2013). Корелациона анализа за Црну Гору, за период 1951-2010., показала је да ова осцилација има утицаја, а најјачи је са параметрима температуре за лето, односно падавина за зиму. Резултати прорачуна укузују да SCAND углавном нема утицаја на зимске и пролећне параметре температуре. Одређена веза у зимској и пролећној сезони, значајна на 12, односно 17 од 23 станице, добијена је једино са бројем топлих дана (Tx90p). И за јесењу сезону већи број параметара температуре не показује значајност везе са SCAND индексом. Једино јесење вредности броја мразних дана (FD), као и средње и средње минималне температуре (Tsr и Tnsr), на северу и у централном делу земље задовољавају услове значајности. Од свих разматраних сезонских и годишњих параметара ова два климатска елемента, најбоља веза је добијена са летњим температурним показатељима. Наиме, веза SCAND индекса са летњим Tx90p, Tsr и Txsr, значајна је на свим станицама, претежно на 99% нивоу поверења. Изузетак је једино Х. Нови, који не показује значајност за Txsr. У приморским и местима смештеним у Зетско- Бјелопавлићкој равници, такође је безначајна веза добијена и са SU, док је не северу значајна на 99% нивоу поверења. Од осталих параметара температуре за летњу сезону, у већини места је веза значајна и са Tn90p и Tnsr. На годишњем нивоу, готово су на свим станицама значајне вредности коефицијената корелације SCAND индекса и Tx90p и SU (21, односно 22 од 23 станице). У централном и јужном делу Црне Горе веза је значајна и са годишњим вредностима Txsr, TD и TR. Са зимским параметрима падавина, у већини места је значајна веза добијена са RR, DD, R75p и SPI. Најјачи сигнал за зимску сесону је добијен са бројем сушних дана (DD). У суштини, безначајна веза између зимских вредности SCAND индекса и RR, R75p и SPI је добијена само за 6 станица на северу земље (Пљевља, 44 http://www.cpc.ncep.noaa.gov/data/teledoc/scand.shtml 201 Б.Поље, Беране, Рожаје, Плав и Колашин). Од параметара падавина за пролеће, лето и јесен, као и на годишњем нивоу, одређени сигнал у већини места је добијен једино са DD, превасходно за јужни и централни део Црне Горе. Када се Црна Гора посматра као један грид сегмент, вредности коефицијената су углавном мање од 0,40 (табела 7.13). У складу са резултатима на станичном нивоу, корелације са SCAND индексом од 0,40 до 0,43 добијене су само за 6 параметара: зимским бројем сушних дана (DD), летњом средњом и средњом максималном температуром, те летњим и бројем топлих дана (Tsr, Txsr, SU и Tx90p) и годишњим бројем летњих дана (SU). Табела 7.13. Матрица корелација између SCAND индекса и параметара температуре и падавина на сезонском и годишњем нивоу на територији Црне Горе у целини, за период 1951-2010. SCAND Параметар Зима Пролеће Лето Јесен Година Tsr 0,12 -0,16 -0,40 0,30 -0,19 Tnsr 0,22 0,01 -0,32 0,33 -0,09 Txsr -0,14 -0,24 -0,43 0,05 -0,33 FD -0,30 -0,10 / -0,39 -0,16 Tn10p -0,19 -0,19 0,19 -0,23 0,04 Tn90p 0,12 -0,18 -0,35 0,23 -0,21 Tx10p 0,00 0,06 0,27 -0,07 0,17 Tx90p -0,30 -0,34 -0,41 -0,01 -0,38 СУ / -0,20 -0,43 -0,14 -0,42 RR 0,36 0,22 0,20 0,25 0,28 DD -0,40 -0,36 -0,30 -0,29 -0,34 R75p 0,32 0,19 0,20 0,22 0,26 R95p 0,21 0,03 0,12 0,05 0,13 ΣR95pΣР -0,11 -0,16 -0,06 0,18 -0,02 R95pТОТ 0,11 -0,08 0,04 0,11 0,00 SDII 0,10 -0,10 -0,05 0,02 0,06 SPI 0,32 0,21 0,18 0,22 0,28 Статистичка значајност за α = 0,05 Статистичка значајност за α = 0,01 Имајући у виду претходне резултате, могло би се закључити да и Скандинавска осцилација има утицаја на температурне и падавинске прилике на територији црне Горе. Најбоља веза је добијена са 4 зимска параметра падавина (RR, DD, R75p и SPI) и 6 летњих температуре ваздуха (Tsr, Tnsr, Txsr, Tn90p, Tx90p и SU). Корелација са зимским сумама падавина (RR) је позитивна, што значи да позитивна фаза SCAND осцилације условљава повећање количине падавина на територији Црне Горе, и обратно. SCAND индекс у зимској сезони има негативан тренд, што је у складу са тенденцијом смањења сума падавина у овом годишњем добу. Такође је позитивна веза и са зимским бројем умерено влажних дана и стандардизованим падавинским индексом (R75p и SPI за зиму), а инверзна са бројем сушних дана (DD). Негативна фаза овог индекса условљава 202 вишу средњу летњу температуру (Tsr, Txsr и Tnsr), као и већи број топлих дана, топлих ноћи и летњих дана (Tx90p, Tn90p и SU). Trigo et al. (2006) су разматрали утицај NAO, ЕА, EAWR и SCAND на падавинске и температурне прилике у региону Медитерана током 20. века. Они су утврдили да се значајан део варијабилности климе Медитерана може објаснити променама циркулације атмосфере. Такође сматрају да је један део варијабилности повезан са локалним и регионалним факторима, као што су промене намене и коришћења земљишта и другим изазваним делатностима човека. Aутори истичу да су поменути телеконекциони обрасци у великој мери одговорни и за трендове температуре и падавина. Paredes et al. (2006) су истраживали промене месечних сума падавина на Пиринејском полуострву, за период 1960-1997. Најизразитији пад су добили за месец март, чак 50% за посматрани период. Овако велики дефицит падавина у марту, aутори објашњавају драматичним смањењем броја циклона у близини Пиринејског полуострва, односно променама циркулације атмосфере. Они сматрају да, осим NAO, одређену контролу на варијабилност падавина широм Европе имају и други велики облици циркулације атмосфере, као што су ЕА, SCAND и EAWR. У студији Casanueva et al. (2013) су, за период 1950-2010., презентовани резултати тренда сезонских сума падавина (RR) и три индекса екстрема на простору Европе: број узастопнно влажних/сувих дана (CDD и CWD) и R95pТОТ. Тренд и његову значајност су прорачунали помоћу Сеновог метода и МК теста. Генерално, зими је присутан позитиван (негативан) тренд RR и CWD на северу (југу) континента, док се у лето ове две варијабле смањују (повећавају) на западу (истоку) Европе. Ово сезонско понашање упућује да су атмосферске циркулације одговорне за различит знак тренда разматраних падавинских параметара. Сезонске вредности RR, CDD и CWD су више у интеракцији са циркулацијом атмосфере: NAO, SCAND, ЕА и ENSO. У пролеће и јесен падавине показују везу и са SOI на Пиринејском полуострву. Готово цео континент региструје тренд повећања R95pТОТ, и то у свим годишњим добима. Утврдили су да постоји значајан допринос промене површинске температуре воде у Северном Атлантику, јер R95pТОТ индекс показује најбољу везу са АМО, за сва годишња доба. 203 Krichak et al. (2013) су испитивали однос између учесталости дана са падавинама преко 95-ог перцентила (R95p) и пет телеконекционих образаца (NAO, АО, EAWR SCAND И ENSO) у Евромедитеранском региону. За испитивање и значајност везе користили су коефицијент линеарне корелације (Пирсонов коефицијент), односно Сдудентов тест (t-тест), а обухватили су три групе месеца током кишне сезоне (октобар-новембар, децембар-јануар и фебруар-март), за период 1961-2000. Резултати до којих су дошли aутори указују да поменуте телеконекције, осим ENSO, имају снажан утицај на међугодишње варијације учесталости дана са екстремним падавинама у већем делу Медитерана (слика 7.11). Слика 7.11. Корелација између NAO, АО, EAWR и SCAND и учесталости дана са екстремним падавинама (R95p) за октобар-новембар (а), децембар-јануар (b) и фебруар-март (c), за период 1961-2000. (Krichak et al., 2013) 7.2.2.5. Поларна-Евроазијска осцилација – POLEUR Поларна-Евроазијска осцилација (POLEUR – Polar-Eurasia) се појављује у свим годишњим добима. Позитивну фазу ове осцилације карактерише негативна аномалија геопотенцијалне висине изнад северног поларног региона и позитивна изнад северне Кине и Монголије (пустиња Гоби). POLEUR осцилација је повезана са јачином циркумполарне циркулације (стална прстенста циркулација око северног пола). Наиме, за време позитивне фазе јачи је поларни престен (вртлог) од уобичајеног, док негативни режим слаби прстенсту циркулацију око пола. Углавном се утицај позитивне фазе POLEUR осцилације осећа на пораст температуре ваздуха у Источном Сибиру и пад у Источној Кини. Када су падавине 204 у питању, позитивни режим је повезана са надпросечним количинама на северу Скандинавије45. Истраживања показују да ова осцилација има утицаја током зимских месеци, пре свега у поларном региону46. POLEUR индекс, показатељ ове осцилације, добија се као и за остале висинске телоконекције, помоћу тзв. ротирајуће анализе главних компоненти (RPCA - Rotated principal component analysis), користећи податке о висини 500 mb површи, добијене на основу реанализе NCEP-NCAR центра. Резултати временских серија су нормализовани у односу на базни период 1981-2010. Израчунавање индекса помоћу RPCA приступа је компликован процес. У суштини, aнализa главних компоненти (PCA - Principal component analysis) је статистичка процедура која користи ортогоналну трансформацију. Овај приступ (RPCA) за прорачунавање индекса, тј. праћења варијабилности атмосферских осцилација, први су применили Barnston and Livezey (1987), а затим је усвојен од стране Центра за предвиђање климе (CPC - Climate Prediction Center) при NOAA за праћење телеконекционих образаца у реалном времену. Када је Црна Гора у питању, сигнал ове осцилације готово да се и не детектује за посматрани период (1951-2010). Изузетак је неколико параметара за зимску и летњу сезону. Од зимских параметара, на око 50% станица веза је значајна са Tsr, Tnsr, Txsr и Tx90p, углавном на нижем нивоу поверења (90%). При томе, веза између POLEUR индекса и 4 поменута параметра температуре за зимску сезону је негативна. То значи да негативна фаза ове осцилације условљава више зимске температуре на простору Црне Горе, генерално. То је у складу са позитивним трендом ова 4 параметра температуре, а негативним зимским POLEUR индексом. Од летњих параметара температуре, 6 станица на северу земље (Колашин, Рожаје, Беране, Бијело Поље, Жабљак и Пљевља) показује значајну везу између ове осцилације и 3 параметра минималне температуре (Tnsr, Tn10p и Tn90p). Корелација између летњих вредности POLEUR индекса и Tnsr, Tn10p и Tn90p на 6 поменутих станица на северу Црне Горе, позитивног је знака. Дакле, за разлику од зимске сезоне, за време позитивне фазе ове осцилације виша је минимална летња температура. 45 http://www.cpc.ncep.noaa.gov/data/teledoc/poleur.shtml 46 http://catalog.data.gov/harvest/object/ca9cfdf5-3a2c-4523-b30a-50892f0322d3/html/original 205 У сваком случају, сигнал Поларно-Евроазијске осцилације на време и климу Црне Горе је слаб. Одређена веза, углавном значајна на нижем нивоу прихватања хипотезе (5% ризик), добијена је само за неколико параметара температуре у зимској и за пар станица на северу Црне Горе у летњој сезони (табела 7.14). Табела 7.14. Матрица корелација између POLEUR индекса и параметара температуре и падавина на сезонском и годишњем нивоу на територији Црне Горе у целини, за период 1951-2010. POLEUR Параметар Зима Пролеће Лето Јесен Година Tsr -0,24 -0,01 0,08 0,01 -0,14 Tnsr -0,26 -0,09 0,29 -0,04 -0,10 Txsr -0,28 0,01 0,04 0,12 -0,14 FD 0,25 0,07 / 0,00 0,11 Tn10p 0,16 -0,01 -0,27 0,05 -0,01 Tn90p -0,19 -0,12 0,25 -0,10 -0,17 Tx10p 0,20 -0,04 0,00 -0,09 0,02 Tx90p -0,26 -0,03 0,04 0,11 -0,24 СУ / -0,02 0,03 0,05 -0,15 RR -0,22 -0,18 0,11 -0,16 -0,10 DD 0,15 0,19 -0,19 0,19 0,05 R75p -0,20 -0,22 0,15 -0,22 -0,14 R95p -0,25 0,01 0,04 -0,03 -0,02 ΣR95pΣР -0,14 0,15 0,01 -0,07 0,04 R95pТОТ -0,17 0,05 0,06 0,05 -0,04 SDII -0,15 -0,03 -0,01 0,00 -0,09 SPI -0,23 -0,15 0,14 -0,16 -0,10 Статистичка значајност за α = 0,05 Статистичка значајност за α = 0,01 Када је ова осцилација у питању, до сличних резултата су дошли и Markonis et al. (2013). Они истичу да је клима у региону Медитерана у значајној мери повезана са NAO и делимично Сибирско-високим индексом (SHI - Siberian High Index). Такође је доказано да у овом региону постоји веза између летњих падавина и Динамичко-монсунског индијског индекса (DIMI - Dynamic Indian Monsoon Index), али и са Западно-Афричким монсунским инедксом (WAMI - West Africa Monsoon Index). Одређену везу су добили и са још неколико показатеља циркулације атмосфере: MO, ЕА, SCAND, док је са POLEUR слабија. Xoplaki et al. (2000) су испитивали везу између циркулације атмосфере у средњим тропосферским висинама (500 hPa g.h.) у појасу између 30-700N и 30-500Е и зимских сума падавина у Грчкој, за период 1958-1994. По њиховим резултатима, смањење циклонске активности у последњих неколико деценија, заједно са адвекцијом континенталног ваздуха, главни је разлог дефицита зимских сума падавина на територији Грчке. На крају закључују да су климатска истраживања још увек далеко да објасне све везе између атмосфере, хидросфере, криосфере, биосфере, а посебно регионалне и локалне специфичности. 206 На основу добијених резултата, очигледно је да постоје јаче или слабије везе, посебно када су у питању међугодишња колебања. Закључујући утицај разматраних телеконекционих образаца на сезонске и годишње параметре температуре и падавина у Црној Гори (средње вредности температуре, суме падавина и екстреме ова два елемента), може се констатовати следеће:  У зимској сезони, најјачи утицај на параметре температуре има ЕА, MO, WеМО, EAWR и АО, док је слабији сигнал NAO и SCAND. Зимски параметри падавина најбољу везу показују са АО, MO, NAO, EAWR, WеМО и SCAND.  На пролећне параметре температуре најбољи сигнал имају ЕА, WP, АО и SOI. Падавинске прилике током пролећа су највише под утицајем WеМО и АО.  Лети, температурне прилике у великој мери кореспондирају са варијацијама ЕА, АМО, EAWR, SCAND и NAO, а у мањој са Нињо 4, WP и POLEUR. Са падавинским пареметрима најбоља корелација је са MO, NAO и ЕА.  У јесењој сезони, највећи број разматраних параметара температуре показује везу са ЕА, SCAND, АМО, EAWR, MO, АО, а поједини и са показатељима ENSO (Нињо 4, SOI и MEI). За јесење параметре падавина утврђен је јак сигнал са АО, NAO, EAWR, WеМО и MO, а поједини показују везу и са SCAND и MEI.  Промене годишњих параметара температуре су у најбољој вези са варијацијама ЕА, АМО, SCAND, EAWR, NAO и АО. Са друге стране, колебање разматраних параметара падавина на годишњем нивоу се у великој мери може објаснити АО, NAO, MO и WеМО, док је слабији сигнал SCAND, ЕА и EAWR осцилација.  У раду је поменута међусобна повезаност показатеља атмосферске циркулације, с циљем да се укаже на сложеност климатског система, односно да на промене и колебања температуре, падавина и друге метеоролошко-климатске елементе утичу бројни фактори. Генерално се може закључити да се ниједан елемент природе не може посматрати изоловано од других, нити је исправно његове потенцијалне промене и колебања разматрати на основу утицаја само једног фактора. Другим речима, погрешно је стављати акценат на искључиву и постојану доминацију једног фактора, јер је очигледно да се ради о интеракцијском деловању више утицаја, што је у овом раду делимично и показано. 207 7.3. Узроци екстремне температуре и падавина 2007. и 2010. Колики је утицај циркулационих процеса на време, најбоље се може илустровати на два екстремна примера у Црној Гори. Први се односи на екстремно високе температуре током лета 2003. и нарочито 2007. године, а други на надпросечне падавине 2010. Лети се над Црном Гором и ширим подручјем често формирају тзв. ,,блокинг ситуације”, које условљавају стабилно време у дужем периоду, али су у поменутим годинама биле изразитије. Нарочито се изразита блокинг ситуација десила током јула и друге половине августа 2007. године. Узрок топлих таласа било је јако поље високог притиска. Загрејани ваздух са југа и југозапада појачавао је снагу и одржавање топлог таласа, што је условило екстремно топло време у Црној Гори. Јачање термобаричког гребена у висинској југозападној струји изазвало је адвекцију топлог ваздуха и пораст температуре из дана у дан (слика 7.12, лево). У Подгорици је од 16. јула до краја августа било осам дана узастопно са дневним максимумима изнад 40. подеока Целзијусове скале. У ова два месеца била је изражена појава топлих таласа (интервал од преко 5 дана узастопно са максималном температуром вишом од 50C у односу на просечне дневне максимуме). Те године је у многим местима Црне Горе температура ваздуха достигла највећу вредност од када постоје мерења, углавном 23. и 24. августа 2007. Други пример утицаја циркулационих процеса на време је 2010. година, током које су на подручју Црне Горе три пута регистроване поплаве - у јануару, новембру и децеммбру. Према расположивим подацима, то је до сада максимална честина јављања ове појаве у једној години. Наиме, висинска струјања у барометарским депресијама имају далеко већи утицај на падавинске прилике него приземна. У условима када се подручје Црне Горе налази под утицајем простране и дубоке висинске баричке долине и снажне циклонске циркулације у приземљу, владају нестабилне временске прилике и често са обилним падавинама. Једна таква структура атмосфере (снажна приземна и висинска циклонска циркулација) је доминирала крајем 2010. године. Током новембра и децембра 2010. године, серије циклона су условиле обилне падавине у већем делу Црне Горе. Суме падавина у ова два месеца су допринеле да је 2010. година била најкишнија у Црквицама, Бару, Подгорици, Никшићу и на Цетињу и Жабљаку, а друга у низу у Х. Новом, 208 Улцињу и Колашину. Укупна висина падавина у 2010. години се кратала од 664 mm у Пљевљима до 9105 mm у Црквицама. Синоптичку ситуацију на дан 30. новембар и 1. децембар 2010. године, карактерисало је јако југозападно струјање у склопу висинске долине и циклогенеза у Лигурском мору и Ђеновском заливу (слика 7.12, десно). Оваква циклонска активност условила је обилне количине падавина у већем делу Црне Горе, појачан до јак, на ударе и олујни јужни ветар и топло време за ово доба година. За период од 30 сати, од 7h 30. новембра до 13h 1. децембра, готово све метеоролошке станице у јужним и централним пределима регистровале су преко 100 mm падавина. Највише кише пало је у Црквицама (719 mm) и на Цетињу (384 mm). Хидролошку ситуацију је додатно погоршало топљење снежног покривача у вишим планинским пределима, висине 10-50 cm. Слика 7.12. Структура атмосфере на нивоу мора и 500 милибарској површи на дан 24. 8. 2007. (слика лево) и 1. 12. 2010. (слика десно) Оваква метеоролошка комбинација – обилне кишне падавине и топљење снежног покривача у горњим (планинским) деловима сливова река, условила је нагли прилив воде у језера и корита река, односно пораст водостаја на хидролошким објектима и незапамћене поплаве у равничарском подручју око доњег тока Мораче – јужни део Зетске равнице. Поплава је било и у приобаљу Бојане, Зете, Лима и Никшићком пољу. 209 ЗАКЉУЧАК Ова дисертација је имала два основна циља. Први је утврђивање динамике, а други могућих узрока температурних и падавинских екстрема на територији Црне Горе у периоду 1951-2010. Истраживање у оквиру наведене теме реализовано је детаљном анализом тренда и колебања преко 20 параметара температуре и падавина са 23 метеоролошке станице и испитивањем њихове везе са променама циркулације атмосфере. Резултати добијени у овом раду су углавном у складу са општом представом о глобалном отопљавању, али и не мали број чињеница није у сагласности са моделима IPCC. Детаљна анализа средње температуре на сезонском и годишњем нивоу, на територији Црне Горе, за период 1951-2010., показала је следеће:  У посматраном 60-годишњем периоду, тенденција пораста средње годишње температуре на територији Црне Горе, математички посматрано, последица је изразитог раста у топлијем делу године, нарочито од маја до августа. У зимској сезони су промене безначајне, док у јесењој доминира тренд захлађења.  Резултати тренд анализе су показали да се могу издвојити подручја са сличним термичким променама. Генерално, на југозападу Црне Горе присутан је благи тренд пада или незнатан пораст средње температуре, зависно која се сезона посматра, док се најизразитији раст јавља у северним и североисточним крајевима (Плав, Беране, Рожаје, Жабљак), затим на подручју Подгорице и Паштровићком приморју (приморје од Бара до Будве).  На основу добијених резултата, може се констатовати да се са сезонским и годишњим сумама падавина на територији Црне Горе, у периоду од 1951. до 2010. године, ништа битније не дешава. Међугодишње варијације, које иначе карактеришу овај елемент, нису повећане у последње време, нити тренд компонента показује значајне промене. На основу увида у литературу, стиче се утисак да се још увек не може извести генерални закључак како би евентуални антропогени ефекат стаклене баште требало да утиче на падавине, што је ова анализа делимично и потврдила. Упоредна анализа средњих вредности и варијанси два 30-годишња периода (1951-1980. и 1981-2010) указује на следеће:  На годишњем нивоу, сва три параметра температуре (средња, средња максимална и средња минимална) показују да је период 1981-2010. значајно топлији у односу на претходне три деценије. Када су падавине у питању, у већем 210 делу Црне Горе (20 станица) просечна годишња количина је мања у периоду 1981- 2010. у односу на 1951-1980., али је та разлика значајна само на приморју.  Код средње годишње и средње годишње минималне температуре, као и код годишњих сума падавина, варијансе два посматрана периода се безначајно разликују готово на свим посматраним станицама. На основу статистичке процедуре, утврђено је да је у другом 30-годишњем периоду пораст дисперзије средње годишње максималне температуре статистички значајан на 13 станица. Анализа је даље показала да се:  У периоду 1951-2010., тенденција пораста средње годишње максималне и минималне температуре је, математички посматрано, пре свега последица изразитог раста у топлијем делу године, нарочито у мају и током три летња месеца. На већем броју станица је већа брзина пораста средње годишње максималне него минималне температуре. Такође, у већем делу Црне Горе постоји тренд пораста броја дана са интензивним падавинама (Rd ≥ 30 mm), али је углавном безначајан. Даље је утврђено да су падавине далеко осетљивије на сложене орографске услове Црне Горе и локалну циркулацију него температура, па је то највероватније главни разлог разлика између суседних станица у погледу променљивости овог елемента. У последње време се анализа температурних и падавинских екстреме све више базира на климатским индексима, дефинисаних од стране WMO- CCL/CLIVAR. У овој дисертације је разматрано 17 климатских индекса, на сезонском и годишњем нивоу, а добијени резултати указују на следеће:  На територији Црне Горе се све чешће јављају максималне и минималне дневне температуре које имају ,,топлије’’ вредности. То значи да је тренд пораста средњих годишњих и средњих сезонских температура, математички посматрано, последица повећања учесталости дневних температурних екстрема у позитивном (топлијем) смислу. У већини случајева је тренд температурних екстрема значајан, посебно на годишњем нивоу и током лета и пролећа. Тренд промена топлих температурних индекса је већи од хладних.  Током истраживања су уочене и неке нелогичности. Према палеоклиматским записима, али и теорији доминације антропогеног ефекта стаклене баште, у условима отопљавања требало би очекивати веће температурне промене ноћу и зими него дању и лети. Претходно су потврдила и мерења у инструменталном периоду. Према Alexander et al. (2006), када би глобално загревање било узроковано Сунцем, онда би интензивнији био тренд пораста дневне температуре. ,,Уместо тога, опажамо како се број топлих ноћи повећава 211 брже него број топлих дана’’. Исту констатацију износе и Braganza et al. (2003, 2004) за зиму и лето: ,,Јачањем ефекта стаклене баште требало би очекивати да се зиме брже загревају од лета’’. Разлог томе је, како истичу аутори, што стакленички ефекат има већи утицај зими, а то потврђују и мерења у инструменталном периоду. Међутим, на територији Црне Горе се дешава супротно, јер су промене разматраних температурних индекса веће у летњој него у зимској сезони. Примера ради, зимски број топлих ноћи (Tn90p) се занемарљиво повећава, док је позитивна тенденција лети скоро 10 пута већа. Слично је и са трендом промена топлих дана (Tx90p) – интензивније је повећање лети него зими, и генерално у топлијем него у хладнијем делу године. Штавише, у југозападном делу земље се зимски број топлих ноћи, али и пролећни и јесењи, благо смањује.  На већем делу територије Црне Горе постоји тренд повећања годишњег и зимског броја сушних дана (DD), углавном значајан, док се током пролећа, лета и јесени ништа посебно не дешава у периоду 1951-2010. Али, у последњем 30- годишњем периоду (1981-2010) се број сушних дана смањује, а то значи да нема ни говора о аридизацији посматраног простора. У периоду од 1951. до 2010., индекс SDII има углавном позитивну вредност, али је тренд претежно безначајан, како на сезонском, тако и годишњем нивоу.  У посматраном 60-годишњем периоду, годишњи број умерено влажних дана (R75p) се смањује. Међутим, тренд годишњег броја врло влажних дана (R95p) је позитиван, што значи да се све чешће јављају интензивне падавине. Слични квалитативни резултати су добијени и за зимску сезони: умерено влажни дани се брже смањују, него што се повећава број врло влажних дана. У пролећној и летњој сезони се са R75p индексом ништа не дешава, тренд је готово раван нули.  Осим лети, у осталим сезонама на већем делу територије Црне Горе присутан је тренд повећња интензитета падавина које падну у врло влажне дане (Р95pТОТ), али су те промене углавном безначајне. Исто тако се на већем делу територије Црне Горе учешће укупних падавина које се излуче у врло влажним данима (ΣР95пΣР) повећава у годишњој суми. Иако је у већини места тенденција промена безначајна, треба истаћи чињеницу да се и апсолутно максималне годишње 1-дневне и 5-дневне суме падавина повећавају на већем делу територије Црне Горе. Тенденција повећања интензивних падавина није повољна за географску средину и може узроковати низ негативних последица.  Резултати анализе за стандардизовани падавински индекс (SPI) су компатибилни са добијеним за сезонске и годишње суме падавина. Дакле, и овај 212 индекс, који се у последње време користи при разматрању суша, указује да нема ни говора о аридизацији Црне Горе, како на сезонском, тако и годишњем нивоу. У раду је испитана веза између 17 параметара температуре и падавина на сезонском, односно 20 на годишњем нивоу, са укупно 16 телеконекционих образаца. На основу добијених резултата може се констатовати:  У зимској сезони, најјачи утицај на параметре температуре ваздуха има ЕА, MO, WеМО, EAWR и АО, док је слабији сигнал NAO и SCAND. Зимски параметри падавина најбољу везу показују са АО, MO, NAO, EAWR, WеМО и SCAND.  На пролећне параметре температуре (средње вредности и учесталост екстремних догађаја) најбољи сигнал је добијен са ЕА, WP, АО и SOI. Када су параметри падавина у питању, значајна корелација је добијена са WеМО и АО, док други телеконекциони образци имају слабији утицај.  Лети, температурне прилике у великој мери кореспондирају са варијацијама ЕА, АМО, EAWR, SCAND и NAO, а у мањој са Нињо 4, WP и POLEUR. Падавински пареметри су у најбољој вези са MO, NAO и ЕА.  У јесењој сезони, највећи број разматраних параметара температуре показује везу са ЕА, SCAND, АМО, EAWR, MO, АО, а поједини и са показатељима ENSO (Нињо 4, SOI и MEI). За јесење параметре падавина утврђен је јак сигнал са АО, NAO, EAWR, WеМО и MO, а поједини показују везу и са SCAND и MEI.  Промене годишњих параметара температуре су у најбољој вези са варијацијама ЕА, АМО, SCAND, EAWR, NAO и АО. Са друге стране, колебање разматраних параметара падавина на годишњем нивоу се у великој мери може објаснити АО, NAO, MO и WеМО, док је слабији сигнал SCAND, ЕА и EAWR осцилација.  Према Kostopoulou and Jones (2007а, 2007b), у другој половини 20. века на простору Источног Медитерана, у који они укључују и Балкан, присутан је значајан тренд пораста антициклоналних типова циркулације, нарочито зими. Са друге стране, за циклоналне типове су добили значајан негативан тренд на годишњем нивоу, посебно у Централном Медитерану. Ово би у великој мери могло да објасни промене разматраних параметара температуре и нарочито падавина на територији Црне Горе, али то захтева даља истраживања.  Истраживања су показала да се аномалије тепературних и падавинских параметара на територији Црне Горе морају посматрати у ширем контексту, односно да је потребно сагледати хемисферну слику утицаја промене циркулације 213 атмосфере. Треба нагласити да утицај телеконекционих образаца није исти током године, у једном делу је јачи, а у појединим месецима или сезонама слабији или се не детектује. У сваком случају, потребна су даља изтраживања у вези проблематике могућих узрока промене температуре ваздуха и количине падавина. У раду је указано на сложеност климатског система, као и на његову унутрашњу динамику. Антропогени утицај на локалну климу постоји, што је доказано и на нашим просторима (Анђелковић, 2005; Бурић и др., 2011), али када је у питању регионални и посебно глобални аспект, наука још увек нема дефинитиван одговор на питање шта је узрок пораста температуре и колебања климе у новије време. Резултати овог рада, као и истраживања других аутора, не уклапају се сасвим у општу представу о глобалном загревању, која се базира на доминацији антропогеног ефекта стакле баште. То не значи да овај ефекат не постоји, већ да се не уочава његова доминација, те ценимо да су нека тумачења глобалног отопљавања и његових последица од стране IPCC ипак предимензионирана, односно да је утицај људских активности прецењен. Резултати добијени у овом раду јасно су показали да на промене и колебања температуре и падавина, а тиме и других метеоролошко-климатских елемената, утичу бројни фактори. Погрешно је стављати акценат на искључиву и постојану доминацију једног фактора, јер је очигледно да се ради о интеракцијском деловању више утицаја. Истина, у последње време су оборени поједини рекорди и повећана је честина одређених појава, али се ништа забрињавајуће не дешава, нити се детектује значајнија погођеност еколошког и привредног система. 214 ЛИТЕРАТУРА Абдусаматов, Х. И. (2009). Солнце диктует климат Земли, СПб.: Логос, Санкт-Петербург, стр. 1-197. Alexander, L.V., Zhang, X., Peterson, T.C., Caesar, J., Gleason, B., Klein-Tank, A.M.G., Haylock, M., Collins, D., Trewin, B., Rahimzadeh, F., Tagipour, A., Rupa Kumar, K., Revadekar, J., Griffiths, G., Vincent, L., Stephenson, D.B., Burn, J., Aguilar, E., Brunet, M., Taylor, M., New, M., Zhai, P., Rusticucci, M., Vazquez-Aguirre, J.L. (2006). Global observed changes in daily climate extremes of temperature and precipitation. J. Geophys. Res., 111, D05109. doi:10.1029/2005JD006290. Анђелковић, Г. (2005). Београдско острво топлоте – одлике, узроци и последице. Географски факултет Универзитета у Београду, Београд. Анђелковић, Г. (2006). Методологија одређивања прагова за екстремне температуре ваздуха у источној Србији на примеру јануара и јула месеца у Неготину. Гласник Српског географског друштва, 86 (1), стр. 61-72. Анђелковић, Г. (2007). Падавине као неповољна климатска појава у Неготину. Гласник Српског географског друштва, 87 (1), стр. 51-62. Анђелковић, Г. (2009). Екстремне климатске појаве у Србији, докторска дисертација, Геогрфски факултет, Београд, стр. 1-251. Angulo-Martínez, M. and Beguería, S. (2012). Do atmospheric teleconnection patterns influence rainfall erosivity? A study of NAO, MO and WeMO in NE Spain, 1955–2006. Journal of Hydrology, 450-451: 168-179. Baker, V.R. (2004). Palaeofloods and global change. Journal of the Geological Society of India 64(4): 395-401. Baldwin, M.P. and Dunkerton, T.J. (2001). Stratospheric Harbingers of Anomalous Weather Regimes. Science, 294(5542): 581-584. DOI: 10.1126/science.1063315. Baldwin, M.P. and Thompson, D.W.J. (2009). A critical comparison of stratosphere-troposphere coupling indices. Journal of the Royal Meteorological Societ, 135, 1661-1672. Barjaktarović, R., Burić, D., Kićović, D. (2011). Floods in north-east part of Montenegro bythe end of 2010. U ,,XV Internacional eco-conference'', Novi Sad, knj. I, 131-138. Barnston, A.G. and Livezey, R.E. (1987). Classification, seasonality and persistence of low- frequency atmospheric circulation patterns. Mon. Wea. Rev., 115(6): 1083-1126. Barnston, A.G., Livezey, R.E., Halpert, M.S. (1991). Modulation of Southern Oscillation- Northern Hemisphere Mid-Winter Climate Relationships by the QBO. J. Climate, 4(2): 203–217. Biondi, F., Lange, C.B., Hughes, M.K. and Berger, W.H. (1997). Inter-decadal signals during the last millennium (AD 1117-1992) in the varve record of Santa Barbara basin, California. Geophysical Research Letters, 24: 193-196. Black, E. (2012). The influence of the North Atlantic Oscillation and European circulation regimes on the daily to interannual variability of winter precipitation in Israel. Int. J. Climatol. 32(11): 1654–1664. DOI: 10.1002/joc.2383. Boberg, F., Lundstedt, H. (2002). Solar wind variation related to fluctuations of the North Atlantic Oscillation, Geophysical Research Letters, 29(15): 13.1-13.4. Boberg, F., Lundstedt, H. (2003). Solar wind electric field moduation of the NAO: A correlation analysis in the lower atmosphere. Geophysical Research Letters, 30(15): 8.1-8.4. Борисенков, Е.П., Дроздов, О.А., Полозова, Л.Г., Шнитников, А.В., Ващалова, Т.В. (1988). Колебания климата за последнее тысячлетие, Гидрометеоиздат, Ленинград, стр. 1-408. Branković, Č., Cindrić, K.,Gajić-Čapka, M., Güttler, I., Patarčić, M., Srnec, L., Vučetić, V. (2009). Peto nacionalno izvješće Republike Hrvatske prema Okvirnoj konvenciji UN o promjeni klime (UNFCCC). Zagreb: Državni hidrometeorološki zavod Republike Hrvatske. 215 Braganza, K., Karoly, D., Hirst, T., Mann, M.E., Stott, P., Stouffer, R.J. and Tett, S. (2003). Indices of global climate variability and change: Part I - Variability and correlation structure. Clim. Dyn., 20: 491–502. Braganza, K., Karoly, D.J., Hirst, A.C., Stott, P., Stouffer, R.J. and Tett S.F.B. (2004). Simple indices of global climate variability and change: Part II: Attribution of climate change during the twentieth century. Clim. Dyn, 22: 823– 838. doi:10.007/s00382-004-0413-1. Briffa, K.R., Jones, P.D., Schweingruber, F.H., Osborn, T.J. (1998). Influence of volcanic eruptions on Northern Hemisphere summer temperature over the past 600 years. Nature, 393: 450-454. Brohan, P., Kennedy, J.J., Harris, I., Tett, S.F.B. and Jones, P.D. (2006). Uncertainty estimates in regional and global observed temperature changes: A new dataset from 1850. Journal of Geophysical Research. 111, D12106 (pp 1-21). doi:10.1029/2005JD006548. Brunetti, M, Maugeri, M, Nanni, T. (2002). Atmospheric circulation and precipitation in Italy for the last 50 years. International Journal of Climatology, 22(12): 1455–1471. Brunetti, M., Maugeri, M., Monti, F., Nanni. T. (2006). Тemperature and precipitation variability in Italy in the last two centuries from homogenised instrumental time series. International Journal of Climatology, 26(3): 345–381. DOI: 10.1002/joc.1251. Brunet, M., Sigro, J., Jones, P.D., Saladie, O., Aguilar, E., Moberg, A., Walter, A. (2007). Long- term changes in extreme temperatures and precipitation in Spain. Contribution to Science, 3: 331–342. Burrough, P. & McDonnell, R. (1998). Principes of Geographical Information Systems 2e, Spatial Information Systems and Geostatistical, Oxford University Press, London. (2006). Principi geografskih Informacionih Sistema, Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd. Бурић, Д., Ивановић, Р., Митровић, Л. (2007). Клима Подгорице. Хидрометеоролошки завод Црне Горе, Подгорица, стр. 1-106. Бурић, Д., Дуцић, В., Луковић, Ј. (2011). Колебање климе у Црној Гори у другој половини XX и почетком XXI вијека. Црногорска академија наука и умјетности, Подгорица, стр.1- 270. Burić, D. (2011). Indexes of temperature and precipitation extremes in Podgorica in the period 1951-2008. Zbornik radova Geografskog instituta "Jovan Cvijić", Srpska akademija nauka i umetnоsti, 61(1), 31-41. Burić, D., Ducić, V., Luković, J., Manojlović, P., Mustafić, S. (2012). Hydrometeorological assesment on floods in Montenegro at the end of the 2010. U: International Conference on “Land Conservation” – LANDCON 1209, Sustainable Land Management and Climate Change, September 17-21, 2012, Danube Region/Republic of Serbia, in: Conference Abstracts, part: 100. Бурић, Д., Станојевић, С., Луковић, Ј., Гавриловић, Љ., Живковић, Н. (2012). Климатске промене и водност река: пример Колубаре, Бели Брод. Гласник Српског географског друштва, 92(1), стр. 123-134. Burić, D., Luković, J., Ducić, V., Dragojlović, J., Doderović, M. (2014). Recent trends in daily temperature extremes over southern Montenegro (1951–2010) Nat. Hazards Earth Syst. Sci., 14: 67-72. doi:10.5194/nhess-14-67-2014. Бурић, Д., Дуцић, В., Додеровић, М. (у штампи). Поплаве у Црној Гори крајем 2010. године са освртом на колебање протицаја Мораче. Гласник Одјељења природних наука, Црногорска академија наука и умјетности. Bucha, V. Bucha, Jr. V. (1998). Geomagnetic forcing of changes in climate and in the atmospheric circulation, Journal of Atmospheric and Solar-Terrestrial Physics, 60(2): 145-169. doi:145-169. 10.1016/С1364-6826 (97) 00119-3. Вујевић, П. (1956). Климатолошка статистика, Научна књига, Београд. Вукадиновић, С. (1981). Елементи теорије вероватноће и математичке статистике, Привредни преглед, Београд. 216 Viessman, W., Krapp, J.W. and Harbough, T.E. (1989). Introduction to Hydrology. Harper and Row Publishers Inc.,New York. New York, 3: 675–695. Wallace, M.J. and Gutzler, S.D. (1981). Teleconnections in the Geopotential Height Field during the Northern Hemisphere Winter. Mon. Wea. Rev., 109(4): 784–812. Wang, C., Lee, S-K. and Enfield, D.B. (2008). Atlantic Warm Pool acting as a link between Atlantic Multidecadal Oscillation and Atlantic tropical cyclone activity, Geochem. Geophys. Geosyst., 9, Q05V03, doi:10.1029/2007GC001809. Wibig, J. (1999). Precipitation in Europe in relation to circulation patterns at the 500 hPa level. International Journal of Climatology, 19(3): 253–269. World Meteorological Organization (2004). Report of the CCI/CLIVAR expert team on climate change detection, monitoring and indices (ETCCDMI), Geneve. World Meteorological Organization (2009). Guidelines on Analysis of extremes in a changing climate in support of informed decisions for adaptation. Geneva 2, Switzerland, Climate Data and Monitoring WCDMP-No. 72. World Meteorological Organization (2011). WMO statement on the status of the global climate in 2010, WMO-No. 1074. World Meteorological Organization (2012). WMO statement on the status of the global climate in 2011, WMO-No. 1085. Wolter, K. and Timlin, S. M. (2011). El Niño/Southern Oscillation behaviour since 1871 as diagnosed in an extended multivariate ENSO index (MEI. ext), Int. Jour. Climatol., 31(7): 1074-1087, doi: 10.1002/joc.2336. Woollings, T. and Blackburn, M. (2012). The North Atlantic Jet Stream under Climate Change and Its Relation to the NAO and EA Patterns. J. Climate, 25(3): 886–902. Wu, A., Hsieh, W.W., Shabbar, A., Boer, G.J., Zwiers, F.W. (2006). The nonlinear association between the Arctic Oscillation and North American winter climate. Climate Dynamics, 26: 865–879. DOI 10.1007/s00382-006-0118-8. Gajić-Čapka, M. (2009). Trendovi oborinskih ekstrema u Crikvenici, 1901-2007. Zbornik radova-Konferencija ’’Suvremene metode odvodnje oborinskih voda urbanih sredina na obalnim područjima’’, Hrvatsko društvo za zaštiti voda, Zagreb; Građevinski fakultet sveučilišta u Rijeci, Rijeka, str.166-175. Gajić-Čapka, M. and Cindrć, K. (2011). Secular trends in indices of precipitation extremes in Croatia, 1901–2008. Geofizika, 28: 293-312. Goldenberg, S.B., Landsea, C.W., Mestas-Nunez, A.M., Gray, W.M. (2001). The recent increase in Atlantic hurricane activity—causes and implications. Science, 293 (5529): 474–479. Givati, A. and Rosenfeld, D. (2013). The Arctic Oscillation, climate change and the effects on precipitation in Israel. Atmospheric Research, 132–133: 114–124. Groisman, P.Y., Knight, R.W., Easterling, D R., Karl, T.R., Hegerl, G.C., Razuvaev, V.N. (2005). Trends in intense precipitation in the climate record. Journal of Climate, 18, 1326-1350. Dankers, R. and Hiederer, R. (2008). Extreme Temperatures and Precipitation in Europe: Analysis of a High-Resolution Climate Change Scenario, Joint Research Centre – Institute for Environment and Sustainability, pp. 1-66. Della-Marta, P.M., Haylock, M.R., Luterbacher, J. and Wanner, H. (2007). Doubled length of western European summer heat waves since 1880. Journal of Geophysical Research, 112(D15103): 1-11. doi:10.1029/2007JD008510. Delworth, T.L. and Mann, M.E. (2000). Observed and simulated multidecadal variability in the Northern Hemisphere. Climate Dynamics, 16(9): 661-676. Del Río, S., Penas, A. and Fraile, R. (2005). Recent climatic variations in Castile and Leon (Spain). Atmospheric Research, 73: 69–85. Del Río, S., Herrero, L., Pinto-Gomes, C. and Penas, A. (2011). Spatial analysis of mean temperature trends in Spain over the period 1961–2006. Glob. Plan.Chan. 78: 65–75. Dery, S.J. and Wood, E.F. (2005). Decreasing river discharge in northern Canada. Geophysical Research Letters, 32, L10401 (pp. 1-4). doi:10.1029/2005GL022845. 217 Дукић, Д. (1999). Климатологија, Научна књига, Београд. Дукић, Д., Гавриловић, Љ. (2006). Хидрологија. Завод за уђжбенике и наставна средства, Београд. Dünkeloh, A. and Jacobeit, J. (2003). Circulation dynamics of Mediterranean precipitation variability 1948–98. International Journal of Climatology, 23(15): 1843–1866. Дуцић, В. (1991). Дендроклиматолошка истраживања у Србији: могућности и ограничења, Зборник радова ПМФ, бр. XXXVII/XXXVIII, Београд, стр. 57-65. Ducić, V. (1992). Dendroclimatological investigations in Carpatho-Balkanian Mountains, Faculty of Geography, Edition physical Geography of Serbia Vol.1, Physico- geographical Problems of Carpatho-Balkanian Mountains in Serbia, pp.41-46. Дуцић, В. (1996). Досадашњи резултати дендрохронолошких истраживања у Србији, Зборник радова са првог саветовања младих географа Југославије, Петница, стр. 145-149. Дуцић, В. (1999). Антропогени утицај на колебање климата у Србији, докторска дисертација, Географски факултет, Београд. Дуцић, В, Радовановић, М. (2005). Клима Србије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, стр. 1-212. Дуцић, В., Луковић, Ј. (2005). Могуће везе између Ел Нињо јужне осцилације и промене количине падавина у Србији. Зборник радова Географског факултета, Београд, свеска LIII. Дуцић, В., Трбић, Г., Луковић, Ј. (2006). Промене температуре ваздуха у Републици Српској у периоду сателитских осматрања и могући вулкански утицај, Гласник Географског друштва Републике Српске, Бања Лука, 11: 112-124. Ducic, V., Milovanovic, B., Lukovic, J. (2007). Connection between ENSO index, NAO index and decadal-scale variability of precipitation in Serbia. in: Proceedings of the Third International Conference- Global changes and regional challenges, Sofia, Bulgaria, 28- 29. April 2006, стр. 137-142. Дуцић, В. (2008). Савремена колебања глобалне климе - утицај људи или природе, Астрономски магазин, 34, Нови Сад, стр. 22-25. Дуцић, В., Луковић. Ј., Бурић, Д. (2010a). Анализа могућих узрока колебање климе на северу Црне Горе на основу дендрохронолошких истраживања, У: Зборник радова, Међународни симпозијум ,,Геоекологија - XXI вијек, теоријски и апликативни задаци’’. Филозофски факултет, Никшић. стр. 345-352. Дуцић, В, Луковић, Ј., Станојевић, Г. (2010б). Циркулације атмосфре и колебање падавина у Србији у периоду 1949-2004. Гласник српског географског друштва, 90(2): 85-96. Дуцић, В., Бурић, Д., Луковић, Ј., Станојевић, Г. (2011). Промене количине падавина у Подгорици у периоду 1951-2010. Гласник Српског географ. друштва, 91(2):51-70. Ducić, V., Luković, J., Burić, D., Stanojević, G., and Mustafić, S. (2012). Precipitation extremes in the wettest Mediterranean region (Krivošije) and associated atmospheric circulation types, Nat. Hazards Earth Syst. Sci., 12: 687-697. doi:10.5194/nhess-12-687-2012. Durao, R., Pereira, M., Costa, M.J., Delgado, A.C., del Barriod, J., Soares, A. (2010). Spatial– temporal dynamics of precipitation extremes in southern Portugal: a geostatistical assessment study. Int. J. Climatol., 30: 1526–1537. Дроздов, О.А., Рубинштейн, С.Е. (1966). Что следует называют климатическими нормами? Известия Академии наук СССР, Серия географическая, N01, Москва. El Kenawy, A.M., López-Moreno, J.I., Vicente-Serrano, S.M. (2011). Recent trends in daily temperature extremes over northeastern Spain (1960–2006). Nat. Hazards Earth Syst. Sci., 11: 2583–2603. European Environment Agency (2001). Sustainable water use in Europe, Part 3: Еxtreme hydrological events: floods and droughts. Environmental Issue Report No. 21, pp. 1-84. Efthymiadis, D., Goodess, C.M., Jones, P.D. (2011). Trends in Mediterranean gridded temperature extremes and large-scale circulation influences. Nat. Hazards Earth Syst. Sci., 11: 2199-2214. 218 Enfield, D.B. and Cid-Serrano, L. (2010). Secular and multidecadal warmings in the North Atlantic and their relationships with major hurricane activity. Int. J. Clim.., 30: 174–184. Enfield, D.B., Mestas-Nunez, A.M. and Trimble, P.J. (2001). The Atlantic multidecadal oscillation and it's relation to rainfall and river flows in the continental US. Geophysical Research Letters, 28(10): 2077-2080. doi: 10.1029/2000GL012745. Ziv, B., Dayan, U., Kushnir, Y., Rot, C., Enzel, Y. (2006). Regional and global atmospheric patterns governing rainfall in the southern Levant, Int. J. Climatology., 26(1): 55-73. Zolina, O., Simmer, C., Kapala, A., Bachner, S., Gulev, S., Maechel, H. (2008). Seasonally dependent changes of precipitation extremes over Germany since 1950 from a very dense observational network, J. Geophys. Res., 113, D06110, doi:10.1029/2007JD008393, 2008. Zolina, O, Simmer, C, Gulev, S.K, Kollet S. (2010). Changing structure of European precipitation: Longer wet periods leading to more abundant rainfalls. Geoph Res. Lett, 37(6), L06704, doi:10.1029/2010GL042468. Ивковић, З. (1976). Математичка статистика, Научна књига , Београд. IPCC (2001). Climate Change 2001: The Scientific Basis. Contribution of Working Group I to the Third Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change [Houghton, J.T., Y. Ding, D.J. Griggs, M. Noguer, P.J. van der Linden, X. Dai, K. Maskell, and C.A. Johnson (eds.)]. Cambridge University Press, Cambridge, United Kingdom and New York, NY, USA, 881pp. IPCC (2007). Climate Change 2007: The Physical Science Basis. Contribution of Working Group I to the Fourth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change [Solomon, S., D. Qin, M. Manning, Z. Chen, M. Marquis, K.B. Averyt, M. Tignor and H.L. Miller (eds.)]. Cambridge University Press, Cambridge, United Kingdom and New York, NY, USA, 996 pp. Jovanović, G., Reljin, I. and Reljin, B. (2008). The influence of Arctic and North Atlantic Oscillation on precipitation regime in Serbia. U: XXIVth Conference of the Danubian Countries IOP Publishing, IOP Conf. Series: Earth and Environmental Science 4, 012025 doi: 10.1088/1755-1307/4/1/012025. Jones, P.D, Jnsson, T. and Wheeler, D. (1997). Extension to the North Atlantic Oscillation using early instrumental pressure observations from Gibraltar and South-West Iceland. Int. Jur. Climatol. 17(13): 1433-1450. Kiktev, D., Caesar, J., Alexander, L.V., Shiogama, H. and Collier, M. (2007). Comparison of observed and multimodeled trends in annual extremes of temperature and precipitation. Geophysical Research Letters, 34, L10702, doi:10.1029/2007GL029539. Klein-Tank, A.M.G. and Können, G.P. (2003). Trends in Indices of Daily Temperature and Precipitation Extremes in Europe, 1946–99. Journal of Climate, 16(22): 3665–3680. doi: http://dx.doi.org/10.1175/1520-0442(2003)016<3665:TIIODT>2.0.CO;2 Кнежевић, С., Тошић, И., Ункашевић, М. (2011). Анализа минималних дневних температура за Београд и Ниш. Гласник Српског географског друштва, 2: 71-82. Kostopoulou, E. and Jones, P.D. (2005). Assessment of climate extremes in the Eastern Mediterranean. Meteorol. Atmos. Phys., 89: 69–85. Kostopoulou, E. and Jones, P.D. (2007a). Comprehensive analysis of the climate variability in the eastern Mediterranean. Part I: map-pattern classification. Int. J. Climatol., 27(9): 1189–1214. Kostopoulou, E. and Jones, P.D. (2007b). Comprehensive analysis of the climate variability in the eastern Mediterranean. Part II: relationships between atmospheric circulation patterns and surface climatic elements. Int. J. Climatol. 27(10): 1351–1371. Kodera, K. (2002). Solar cycle modulation of the North Atlantic Oscillation: Implication in the spatial structure of the NAO. Geophys. Res. Lett., 29(8): 59.1-59.4. Kodera, K. and Kuroda, Y. (2005). A possible mechanism of solar modulation of the spatial structure of the North Atlantic Oscillation. J. Geophys. Res., 110(D2). doi: 10.1029/2004JD005258. 219 Krichak, S.O., Kishcha, P., Alpert, P. (2002). Decadal trends of main Eurasian oscillations and the Mediterranean precipitation. Theoretical and Applied Climatology, 72(3-4): 209–220. Krichak, S.O. and Alpert, P. (2005a). Signatures of the NAO in the atmospheric circulation during wet winter months over the Mediterranean region. Theor. App. Cl. 82(1-2): 27-39. Krichak, S.O. and Alpert, P. (2005b). Decadal trends in the east Atlantic-west Russia pattern and Mediterranean precipitation, International Journal of Climatology, 25(2): 183-192. Krichak, S.O., Breitgand, J.S., Gualdi, S. and Feldstein, S.B. (2013). Teleconnection–extreme precipitation relationships over the Mediterranean region, Theoretical and Applied Climatology, Springer, pp. 1-43. doi:10.1007/s00704-013-1036-4. Kuglitsch, F.G., Toreti, A., Xoplaki, E., Della-Marta, P.M., Zerefos, C., Türkeş, M., Luterbacher, J. (2010). Heat wave changes in the eastern Mediterranean since 1960. Geophys. Res. Lett., 37, L0482. doi:10.1029/2009GL041841. Kutiel, H. and Benaroch, Y. (2002). North Sea–Caspian pattern (NCP) — an upper level atmospheric teleconnection affecting the eastern Mediterranean: identification and definition. Theoretical and Applied Climatology, 71(1-2): 17–28. Kutiel, H., Maheras, P., Turkes, M., Paz, S. (2002). North Sea–Caspian pattern (NCP) — an upper level atmospheric teleconnection affecting the eastern Mediterranean: implications on the regional climate. Theoretical and Applied Climatology 72(3): 173–192. Lean, J.L., and Rind, D.H. (2008). How natural and anthropogenic influences alter global and regional surface temperatures: 1889 to 2006. Geophys. Res. Lett., 35(18), L18701, doi:10.1029/2008GL034864. Levitus, S., Matishov, G., Seidov, D., Smolyar, I. (2009). Barents Sea multidecadal variability. Geophys. Res. Lett., 36, L19604, doi:10.1029/2009GL039847. Lindzen, R., and Rondanelli, R. (2007). Climate Sensitivity and Observed Negative Feedbacks, Program in Atmospheres, Oceans and Climate, MIT, IPGP, Pariz, pp. 1-51. Lloyd-Hughes, B. and Saunders, M.A. (2002). A drought climatology for Europe. Int. J. Climatol. doi:10.1002/joc.846. Lockwood, M., Harrison, R.G., Solanki, S.K. (2010). Are cold winters in Europe associated with low solar activity? Environmental Research Letters, 2010, 5(2): 024001. doi: 10.1088/1748-9326/5/2/024001. Luković J., Burić D., Ducić V., Doderović M., Milevski I. (2012). Assessment on temperature extremes in Montenegro. U: ’’11th International Conference on Meteorology, Climatology and Atmospheric Physics COMECAP 2012’’. Springer, pp. 577-583. Lucie, A. Vincent and Éva Mekis (2006). Changes in Daily and Extreme Temperature and Precipitation Indices for Canada over the Twentieth Century. Atm. Oc., 44(2): 177–193. Mazzarella, A. (2008). Solar Forcing of Changes in Atmospheric Circulation, Earth’s Rotation and Climate. The Open Atmospheric Science Journal, 2: 181-184. Maheras, P. and Kutiel, H. (1999). Spatial and temporal variations in the temperature regime in the Mediterranean and their relationship with circulation during the last century, International Journal of Climatology, 19(7): 745–764. Martin-Vide, J. and Lopez-Bustins, J.A. (2006). The Western Mediterranean Oscillation and rainfall in the Iberian Peninsula. Inter. Journal of Climat. 26(11): 1455-1475. Markonis, Y., Koutsoyiannis, D., Papalexiou, S.M. (2013). The role of teleconnections in extreme (high and low) precipitation events: The case of the Mediterranean region, European Geosciences Union General Assembly 2013. Vienna, Austria, 7 – 12 April 2013, Session HS7.5/NP8.4: Hydroclimatic Stochastics (http://itia.ntua.gr/getfile/1324/1/documents/2013EGUMedTeleExtremes.pdf) Милосављевић, М. (1963). Климатологија, Научна књига, Београд. Mo, K.C. and Livezey, R.E. (1986). Tropical-Extratropical Geopotential Height Teleconnections during the Northern Hemisphere Winter. Mon. Wea. Rev., 114(12), 2488–2515. Moore, G.W.K and Renfrew, I.A. (2011). Cold European winters: interplay between the NAO and the East Atlantic mode, Atmospheric Science Letters, 13(1): 1-8. 220 Mondal, A, Kundu, S, Mukhopadhyay, A. (2012). Rainfall trend analysis by Mann-Kendall test: A case study of norh-eastern part of cuttack distrct, Orissa. International Journal of Geology, Earth and Environmental Sciences, 2 (1): 70-78. Миловановић, Б., Радовановић, М., Дуцић, В. (2009). Удвојени систем океан-атмосфера, Повезаност температуре воде субполарног Антлантика, Исландског минимума и температуре ваздуха у Србији, Гласник српског географског друштва, Свеска LXXXIX(3): 165-175. Miller, A.J., Zhou, S., Yang, S.K. (2003). Relationship of the Arctic and Antarctic Oscillations to the Outgoing Longwave Radiation. Journal Climate, 16: 1583–1592. doi: http://dx.doi.org/10.1175/1520-0442-16.10.1583. Muller, A.R., Curry, J., Groom, D., Jacobsen, R., Perlmutter, S., Rohde, R. Rosenfeld, A., Wickham, C., Wurtele, J. (2013). Decadal Variations in the Global Atmospheric Land Temperatures. Journal of Geophysical Research Atmospheres, 118(11): 5280–5286. McCabe, G.J., Palecki, M.A. and Betancourt, J.L. (2004). Pacific and Atlantic Ocean influences on multidecadal drought frequency in the United States. Proceedings of the National Academy of Sciences, 101(12): 4136-4141. doi_10.1073_pnas.0306738101. McBean, E. and Motiee, H. (2008). Assessment of Impact of Climate Change on Water Resources : A Long Term Analysis of the Great Lakes of North America, Hydrology and Earth System Sciences, 12: 239–255. Nissen, K.M., Leckebusch, G.C., Pinto, J.G., Renggli, D., Ulbrich, S. Ulbrich, U. (2010). Cyclones causing wind storms in the Mediterranean: characteristics, trends and links to large-scale patterns. Nat. Hazards Earth Syst. Sci., 10, 1379-1391. Olivier, J.G.J., Janssens-Maenhout, G., Muntean, M. and Peters, J.A.H.W. (2013). Trends in global CO2 emissions; 2013 Report, The Hague: PBL Netherlands Environmental Assessment Agency; Ispra: Joint Research Centre, pp. 1-62. Olofintoye, O.O., Sule, B.F. (2010). Impact of Global Warming on the Rainfall and Temperature in the Niger Delta of Nigeria. J. Research Information in Civil Engineering, 7(2): 33-48. Osborn, T.J. (2011). Winter 2009/10 temperatures and a record-breaking North Atlantic Oscillation index. Weather 66(1): 19-21. DOI: 10.1002/wea.660. Panagiotopoulos, F., Shahgedanova, M., Hannachi, A. and Stephenson, D.B. (2005). Observed Trends and Teleconnections of the Siberian High: A Recently Declining Center of Action. J. Climate, 18(9): 1411–1422. doi: http://dx.doi.org/10.1175/JCLI3352.1. Paeth, H., Hense, A., Glowienska-Hense, R., Voss, R., Cubasch, U. (1999). The North Atlantic oscillation as an indicator for greenhouse-gasinduced regional climate change. Climate Dynamics 15(12): 953–960. DOI: 10.1007/s003820050324. Paredes, D., Trigo, R.M., Garcia-Herrera, R., & Trigo, I.F. (2006). Understanding Precipitation Changes in Iberia in Early Spring: Weather Typing and Storm-Tracking Approaches. J. Hydrometeor., 7(1): 101–113. doi: http://dx.doi.org/10.1175/JHM472.1. Peterson, T. C., Folland, C., Gruza, G., Hogg, W., Mokssit, A., and Plummer, N. (2001). Report on the activities of the Working Group on Climate Change Detection and Related Rapporteurs 1998–2001. World Meteorological Organisation Rep. WMO-TD No. 1071, WCDMP-No. 47, Geneva, Switzerland. Ракићевић, Т. (1994). О аномалилијама падавина у Београду. Гласник Српског географског друштва, 74(1): 25-37. Rahmstorf, S. and Coumou, D. (2011). Increase of extreme events in a warming world. Proc. Natl. Acad. Sci., USA, 108: 17905–17909. doi: 10.1073/pnas.1101766108. Reid, G.C. (2000). Solar Variability and the Earth's Climate: Introduction and Overview. Space Science Reviews, 94(1-2): 1-11. DOI: 10.1023/A:1026797127105. Reiser, H. and Kutiel, H. (2010). Rainfall uncertainty in the Mediterranean: time series, uncertainty, and extreme events. Theoretical and Applied Climatology, 104(3): 357-375. Robock, A. (2002). Volcanic eruptions. Encyclopedia of Global Environmental Change, Vol. 1, Ted Munn, Ed., (John Wiley and Sons, London), pp. 738-744. 221 Rodó, X., Baert, E., Comín, F.A. (1997). Variations in seasonal rainfall in Southern Europe during the present century: relationships with the North Atlantic Oscillation and the El Niño-Southern Oscillation, Climate Dynamics, 13(4): 275-284. Rodrigo, F.S., Pozo-Vázquez, D., Esteban-Parra, M.J. and . Castro-Díez, Y. (2001). A reconstruction of the winter North Atlantic Oscillation index back to A.D. 1501 using documentary data in southern Spain. J. Geoph. Research, 106(D14): 14805–14818. Salmi, T., Määttä, A., Anttila, P., Ruoho-Airola, T., Amnell, T. (2002). Detecting trends of annual values of atmospheric pollutants by the Mann-Kendall test and Sen’s slope estimates–the Excel template application MAKESENS. Helsinki: Finnish Meteorological Institute Publications on Air Quality No. 31. Smith, T.M., Reynolds, R.W. (2005). A global merged land and sea surface temperature reconstruction based on historical observations (1880–1997). J. of Cl.18(12): 2021–2036. Sheridan, S. and Lee, C.C. (2012). Synoptic climatology and the analysis of atmospheric teleconnections. SAGE journals, 36(4), 548-557. DOI: 10.1177/0309133312447935. Станојевић, Г. (2012). Анализа годишњих падавинских сума на простору Србије. Зборник радова Географског института „Јован Цвијић”, САНУ, 62(2):1-13. Стеванчевић, М., Тодоровић, Н., Радовановић, М., Дуцић, В., Миленковић, М. (2010). Београдска школа метеорологије, Свеска друга, Библиотека: Научна истраживања, Београд. Stephens, G.L., L'Ecuyer, T., Forbes, R., Gettlemen, A., Golaz, J.C., Bodas-Salcedo, A., Suzuki, K., Gabriel, P. and Haynes, J. (2010). Dreary state of precipitation in global models. Journal of Geophysical Research, 115, D24. doi: 10.1029/2010JD014532. Supić, N., Grbec, B., Vilibić, I. and Ivančić, I. (2004). Long-term changes in hydrographic conditions in northern Adriatic and its relationship to hydrological and atmospheric processes. Annales Geophysicae, 22(3): 733–745. Sušelj, K. and Bergant, K. (2006). Mediterranean Oscillation Index. Geophysical Research, 8, 02145, Abstracts (pp. 1). Szentimrey, T. (2003). Multiple analysis of series for homogenization (MASH); Verification procedure for homogenized time series, in: Fourth seminar for homogenization and quality control in climatological databases. Budapest, Hungary, WMO-TD No. 1236, WCDMP No. 56: 193–201. Szentimrey, T., Bihari. Z. (2007). „Mathematical background of the spatial interpolation methods and the software MISH (Meteorological Interpolation based on Surface Homogenized Data Basis)”, Proceedings of the Conference on Spatial Interpolation in Climatology and Meteorology, Budapest, Hungary, COST Action 719, COST Office, 17-27. Tošić, I. (2004). Spatial and temporal variability of winter and summer precipitation over Serbia and Montenegro. Theoretical and Applied Climatology, 77:47–56. Тодоровић, Н., Вујовић, Д., Радовановић, М. (2006). Сунчева активност – време и клима на Земљи, Зборник радова Географског факултета, Београд, свеска LIV, стр. 25-36. Tomozeiu, R., Lazzeri, M. and Cacciamani, C. (2002). Precipitation fluctuations during the winter season from 1960 to 1995 over Emilia-Romagna, Italy. Theoretical and Applied Climatology, 72: 221-229. Torreti, A. and Desiato, F. (2008). Changes in temperature extremes over Italy in the last 44 years. Internat. J. Climatol., 28, 733–745. Trigo, R.M., Osborn, T.J. & Corte-Real, J.M. (2002). The North Atlantic Oscillation influence on Europe: climate impacts and associated physical mechanisms. Cl. Res. 20(1): 9–17. Trigo, R, Xoplaki, E, Zorita, E, Luterbacher, J, Krichak, SO, Alpert, P, Jacobeit, J, Saenz, J, Fernandez, J, Gonzalez-Rouco, F, Garcia-Herrera, R, Rodo, X, Brunetti, M, Nanni, T, Maugeri, M, Turkes, M, Gimeno, L, Ribera, P, Brunet, M, Trigo, IF, Crepon, M, Mariotti, A. (2006). Chapter 3: Relations between Variability in the Mediterranean Region and Mid-latitude Variability, pp. 179-226. In: Lionello, P., Malanotte-Rizzoli, P, Boscolo, R. (eds): Mediterranean Climate Variability, Elsevier, Amsterdam. (http://194.117.7.100/Ricardo/N52170-Ch03.pdf) 222 Trenberth, K.E. and Shea, D.J. (2006). Atlantic hurricanes and natural variability in 2005. Geophysical Research Letters 33(12), L12704, doi:10.1029/2006GL026894. Tung, K.K. and Zhou. J. (2013). Using data to attribute episodes of warming and cooling in instrumental records. Proceedings of the Nat. Academy of Sciences, 110(6): 2058–2063. Türkeş, M., Sumer, U.M., Demir Y. (2002). Re-evaluation of trends and changes in mean, maximum and minimum temperatures of Turkey, for the period 1929–1999. International Journal of Climatology 22(8): 947–977. DOI: 10.1002/joc.777. Thompson, D.W.J. and Wallace, J.M. (1998). The Arctic Oscillation signature in the wintertime geopotential height and temperature fields. Geoph. Research Letters, 25(9): 1297-1300. Thejll, P., Christiansen, B., Gleisner, H. (2003). On Correlation between the North Atlantic Oscillation, geopotential heights, and geomagnetic activity. Geophysical Research Letters, 30(6, 1347): 80.1-80.4. doi: 10.1029/2002GL016598. Unkašević, M. and Tošić, I. (2009). An analysis of heat waves in Serbia. Global and Planetary Change, 65: 17–26. doi:10.1016/j.gloplacha.2008.10.009. Unkašević, M. and Tošić, I. (2011a). The maximum temperatures and heat waves in Serbia during the summer of 2007. Climatic Change, 108: 207–223. DOI: 10.1007/s10584-010- 0006-4. Unkašević, M. and Tošić, I. (2011b). A statistical analysis of the daily precipitation over Serbia: trends and indices. Theor Appl Climatol, 106: 69–78. DOI 10.1007/s00704-011-0418-8. Unkašević, M. and Tošić, I. (2013). Trends in temperature indices over Serbia: relationships to large-scale circulation patterns. Int. J. Climatol., DOI: 10.1002/joc.3652. Ulbrich, U. and Christoph, M. (1999). A shift of the NAO and increasing storm track activity over Europe due to anthropogenic greenhousegas forcing. Climate Dynamics 15(7): 551– 559. doi: 10.1007/s003820050299. Feidas, H., Makrogiannis, T., Bora-Senta, E. (2004). Trend analysis of air temperature time series in Greece and their relationship with circulation using surface and satellite data: 1955–2001. Theoretical and Applied Climatolology 79(3-4): 185-208. Feidas, H., Noulopoulou, Ch., Makrogiannis, T. and Bora-Senta, E. (2007). Trend analysis of precipitation time series in Greece and their relationship with circulation using surface and satellite data: 1955–2001. Theor. Appl. Climatol., 87(1-4): 155–177. Forster, P.M., Thompson, D.W.J., Baldwin, M.P., Chipperfield, M.P., Dameris, M., Haigh, J.D., Karoly, D.J., Kushner, P.J., Randel, W.J., Rosenlof, K.H., Seidel, D.J., Solomon, S. (2010). Stratospheric Changes and Climate, Chapter 4: 4.1-4.60. Foster, G. and Rahmstorf, S. (2011). Global temperature evolution 1979–2010. Environ. Res. Lett. 6(4): 1-8. doi:10.1088/1748-9326/6/4/044022. Franks, S.W. (2002). Assessing hydrological change: deterministic general circulation models or spurious solar correlation? Hydrological Processes, 16(2): 559-564. Frich, P., Alexander, L.V., Della-Marta, P., Gleason, B., Haylock, M., Klein-Tank, A.M.G., Peterson, T. (2002). Observed coherent changes in climatic extremes during second half of the twentieth century. Climate Research, 19(3): 193–212. doi:10.3354/cr019193. Haan, C.T. (1977). Statistical Methods in Hydrology, The Iowa State University. Ames, 2nd ed. English 2002. Hansen, J., Ruedy, R., Sato, M., Lo, K. (2010). Global surface temperature change. Rev. Geophys., 48(4): 1-29, RG4004, doi:10.1029/2010RG000345. Hansen, J., Sato, M. and Ruedy, R. (2012). Perception of climate change, Proc. Natl. Acad. Sci., USA, 109(37): E2415-E2423. doi:10.1073/pnas.1205276109. Haylock, M.R. & Goodess, C.M. (2004). Interannual variability of European extreme winter rainfall and links with mean large-scale circulation. International Journal of Climatology, 24(6): 759–776. doi:10.1002/joc.1033. Hertig, E., Seubert, S. and Jacobeit, J. (2010). Temperature extremes in the Mediterranean area: trends in the past and assessments for the future. Nat. Haz. Ear.Syst. Sci., 10: 2039-2050. Henk, A., Dijkstra, A.H., Te Raa, L., Schmeits M., Gerrits J. (2006). On the physics of the Atlantic Multidecadal Oscillation. Ocean Dynamics 56(1): 36-50. 223 Higgins, R.W., Leetmaa, A., Kousky, V.E. (2002). Relationships between Climate Variability and Winter Temperature Extremes in the United States. J. Climate, 15(13): 1555–1572. Hoerling, M., Eischeid, J., Perlwitz, J., Quan, X., Zhang, T. & Pegion, P. (2012). On the Increased Frequency of Mediterranean Drought. Journal of Climate, 25(6): 2146–2161. doi:10.1175/JCLI-D-11-00296.1. Hurrell, J.W. (1995). Decadal trends in the North Atlantic oscillation: Regional temperatures and precipitation. Science, 269 (5224): 676–679. Hurrell, J.W. and Van Loon, H. (1997). Decadal Variations in climate associated with the North Atlantic oscillation. Climatic Change 36(2-4): 301-326. doi: 10.1023/A:1005314315270. Xoplaki, E., Luterbacher J., Burkard R., Patrikas I., Maheras P. (2000). Connection between the large-scale 500 hPa geopotential height fields and precipitation over Greece during wintertime. Climate Research, 14(2), 129-146. doi:10.3354/cr01412. Xoplaki, E., Luterbacher, J. and Gonzalez-Rouco, J.F. (2006). Mediterranean summer temperature and winter precipitation, large-scale dynamics, trends. II Nuovo Cimento C, 29(1): 45–54. doi:10.1393/ncc/i2005-10220-4. Caesar, J., Alexander, L.V., Trewin, B., Tse-ring, K., Sorany, L., Vuniyayawa, V., Keosavang, N., Shimana, A., Htay, M.M., Karmacharya, J., Jayasinghearachchi, D.A., Sakkamart, J., Soares, E., Hung, L.T., Thuong, L.T., Hue, C.T., Dung, N.T. T., Hung, P.V., Cuong, H.D., Cuong N.M., Sirabaha, S. (2011). Changes in temperature and precipitation extremes over the Indo-Pacific region from 1971–2005. Int. J. Climatol., 31: 791–801. Caillon, N., Severinghaus, J.P., Jouzel, J., Barnola, J.M., Kang, J., Lipenkov, V.Y. (2003). Timing of atmospheric CO2 and Antarctic temperature changes across Termination III. Science 299(5613): 1728-1731. DOI:10.1126/science.1078758. Cancelliere, A., Loukas, A., Pangalou, D., Rossi, G., Tigkas, D., Tsakiris, G., Vangelis, H. (2007). Drought characterization [Part 1. Components of drought planning. 1.3. Methodological component]. In: Iglesias A. (ed.), Moneo M. (ed.), López-Francos A. (ed.). Drought management guidelines technical annex. Zaragoza: CIHEAM / EC MEDA Water, pp. 85-102. Casanueva, A., Rodríguez-Puebla, C., Frías, M.D., and González-Reviriego, N. (2013). Variability of extreme precipitation over Europe and its relationships with teleconnection patterns. Hydrol. Earth Syst. Sci., Discuss., 10(10): 12331-12371. doi:10.5194/hessd. Cook, B.I., Miller, R.L., Seager, R. (2009). Amplification of the North American “Dust Bowl” drought through human-induced land degradation. Proc. Natl. Acad. Sci., USA, 106: 4997–5001. doi:10.1073/pnas.0810200106. Compo, G.P. and Sardeshmukh, P.D. (2009). Oceanic influences on recent continental warming. Climate Dynamics, 32: 333-342. doi: 10.1007/s00382-008-0448-9. Cohen, J. and Barlow, M. (2005). The NAO, the AO, and Global Warming: How Closely Related? Jour. Climate, 18(21): 4498–4513. doi: http://dx.doi.org/10.1175/JCLI3530.1. Courtillot, V., Gallet, Y., Le Mouël, J. L., Fluteau, F., Genevey, A. (2007). Are there connection between the Earth’s magnetic field and climate? Earth and Planetary Science Letters, 253(3-4): 328-339. doi:10.1016/j.epsl.2006.10.032 Chase, T.N., Wolter, K., Pielke R.A.Sr., Rasool, I. (2006). Was the 2003 European summer heat wave unusual in a global context? Geophysical Research Letters, 33(23), L23709, doi:10.1029/2006GL027470. Chylek, P.,. Folland, C.K., Lesins, G., Dubey, M.K., Wang, M. (2009). Arctic air temperature change amplification and the Atlantic Multidecadal Oscillation. Geophys. Res. Lett., 36, L14801, doi:10.1029/2009GL038777. Чадеж, М. (1964). Време у Југославији. Институт за метеорологију, Београд. Šumenjak, K, Šuster, V. (2011). Parametrični in neparametrični pristopi za odkrivanje trenda v časovnih vrstah. Acta agriculturae Slovenica, 97(3): 305-312. 224 ПРИЛОЗИ 225 Табела 1. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и NAO-SLP за зимску сезону за период 1951-2010. ЗИМА NAO-SLP Станица Tnsr Txsr FD Tn90p Tx10p Tx90p RR DD R75p R95p R95pТОТ SDII SPI Улцињ -0,03 0,24 -0,24 -0,31 -0,23 0,17 -0,63 0,59 -0,53 -0,39 -0,25 -0,22 -0,62 Бар -0,40 0,08 0,02 -0,53 -0,12 -0,08 -0,59 0,61 -0,48 -0,38 -0,35 -0,23 -0,58 Будва -0,27 0,14 -0,08 -0,39 -0,19 0,01 -0,58 0,60 -0,56 -0,37 -0,19 -0,27 -0,59 Тиват -0,41 0,20 0,28 -0,39 -0,16 0,01 -0,59 0,62 -0,58 -0,09 -0,06 -0,18 -0,59 Котор -0,39 0,24 -0,03 -0,43 -0,27 0,18 -0,57 0,61 -0,55 -0,07 -0,05 -0,07 -0,58 Х.Нови -0,12 0,33 -0,22 -0,33 -0,27 0,22 -0,65 0,60 -0,55 -0,42 -0,32 -0,32 -0,64 Вирпазар -0,34 0,22 0,25 -0,39 -0,24 0,16 -0,68 0,57 -0,65 -0,37 -0,14 -0,29 -0,64 Голубовци -0,28 0,27 0,22 -0,41 -0,26 0,22 -0,68 0,57 -0,63 -0,34 -0,30 -0,38 -0,65 Подгорица -0,23 0,34 0,15 -0,34 -0,30 0,29 -0,65 0,58 -0,57 -0,28 -0,16 -0,25 -0,62 Даниловград -0,33 0,40 0,23 -0,41 -0,30 0,40 -0,67 0,61 -0,61 -0,13 -0,14 -0,27 -0,64 Цетиње -0,31 0,34 0,46 -0,35 -0,17 0,36 -0,63 0,55 -0,60 -0,41 -0,18 -0,35 -0,63 Црквице -0,23 0,16 0,37 -0,35 -0,06 0,22 -0,57 0,61 -0,51 -0,33 -0,15 -0,28 -0,54 Грахово -0,25 0,39 0,46 -0,46 -0,17 0,43 -0,56 0,54 -0,51 -0,27 -0,03 -0,25 -0,55 Велимље -0,22 0,36 0,43 -0,37 -0,09 0,51 -0,61 0,47 -0,61 -0,20 -0,16 -0,25 -0,59 Никшић -0,18 0,36 0,28 -0,37 -0,31 0,47 -0,61 0,53 -0,51 -0,44 -0,10 -0,33 -0,59 Крстац -0,09 0,30 0,30 -0,30 -0,08 0,45 -0,48 0,42 -0,52 -0,22 0,08 -0,08 -0,47 Колашин -0,20 0,18 0,44 -0,39 -0,05 0,23 -0,63 0,54 -0,58 -0,34 -0,24 -0,41 -0,59 Плав -0,22 0,17 0,37 -0,50 -0,21 0,01 -0,54 0,51 -0,53 -0,35 -0,28 -0,36 -0,52 Рожаје -0,21 0,12 0,39 -0,41 -0,21 -0,08 -0,45 0,36 -0,40 -0,21 -0,21 -0,34 -0,46 Беране -0,19 0,07 0,39 -0,41 -0,15 0,02 -0,57 0,50 -0,54 -0,26 -0,40 -0,33 -0,55 Б.Поље -0,23 -0,06 0,45 -0,44 -0,06 -0,12 -0,50 0,50 -0,40 -0,17 -0,30 -0,31 -0,51 Жабљак -0,06 0,28 0,51 -0,45 -0,09 0,34 -0,52 0,52 -0,55 -0,21 0,07 -0,25 -0,53 Пљевља -0,20 -0,01 0,43 -0,40 -0,13 -0,08 -0,39 0,48 -0,31 -0,20 -0,34 -0,17 -0,43 Табела 2. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и NAO-SLP за лето (1951-2010) ЛЕТО NAO-SLP Станица Tsr Tnsr Txsr Tn10p Tn90p Tx10p Tx90p SU Улцињ -0,32 -0,14 -0,28 0,13 -0,10 0,19 -0,22 -0,30 Бар -0,44 -0,42 -0,42 0,30 -0,41 0,28 -0,40 -0,34 Будва -0,36 -0,34 -0,33 0,18 -0,37 0,23 -0,31 -0,32 Тиват -0,26 -0,13 -0,36 0,10 -0,17 0,29 -0,34 -0,33 Котор -0,28 -0,24 -0,25 0,19 -0,24 0,17 -0,21 -0,24 Х.Нови -0,36 -0,29 -0,34 0,18 -0,30 0,23 -0,35 -0,38 Вирпазар -0,15 -0,27 -0,31 0,22 -0,13 0,21 -0,33 -0,26 Голубовци -0,30 -0,28 -0,26 0,18 -0,30 0,12 -0,32 -0,16 Подгорица -0,30 -0,28 -0,31 0,26 -0,24 0,20 -0,32 -0,19 Даниловград -0,26 -0,27 -0,27 0,20 -0,22 0,09 -0,28 -0,13 Цетиње -0,32 -0,25 -0,30 0,16 -0,23 0,26 -0,33 -0,33 Црквице -0,40 -0,42 -0,30 0,27 -0,38 0,17 -0,31 -0,22 Грахово -0,29 -0,07 -0,20 0,01 -0,10 0,24 -0,17 -0,21 Велимље -0,32 -0,30 -0,28 0,23 -0,27 0,20 -0,26 -0,24 Никшић -0,34 -0,36 -0,28 0,25 -0,35 0,24 -0,29 -0,27 Крстац -0,50 -0,28 -0,37 0,09 -0,27 0,21 -0,36 -0,31 Колашин -0,48 -0,39 -0,39 0,34 -0,32 0,24 -0,38 -0,31 Плав -0,41 -0,37 -0,39 0,17 -0,39 0,20 -0,39 -0,37 Рожаје -0,38 -0,38 -0,38 0,26 -0,41 0,18 -0,35 -0,35 Беране -0,43 -0,32 -0,38 0,18 -0,38 0,19 -0,39 -0,37 Б.Поље -0,49 -0,38 -0,42 0,26 -0,42 0,20 -0,43 -0,39 Жабљак -0,44 -0,34 -0,37 0,15 -0,34 0,29 -0,33 -0,28 Пљевља -0,42 -0,39 -0,37 0,27 -0,37 0,22 -0,31 -0,32 Табела 3. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и NAO-SLP за јесен за период 1951-2010. ЈЕСЕН NAO-SLP Станица SU RR DD R75p R95p SPI Улцињ 0,12 -0,27 0,37 -0,21 -0,16 -0,29 Бар 0,12 -0,45 0,41 -0,33 -0,15 -0,45 Будва 0,13 -0,33 0,39 -0,26 -0,31 -0,33 Тиват 0,21 -0,31 0,39 -0,27 -0,21 -0,31 Котор 0,18 -0,23 0,40 -0,25 -0,23 -0,25 Х.Нови 0,19 -0,20 0,37 -0,24 -0,01 -0,23 Вирпазар 0,20 -0,32 0,30 -0,27 0,00 -0,37 Голубовци 0,18 -0,42 0,42 -0,35 -0,12 -0,44 Подгорица 0,07 -0,42 0,41 -0,30 -0,27 -0,44 Даниловград 0,14 -0,29 0,42 -0,33 -0,20 -0,32 Цетиње 0,23 -0,45 0,41 -0,39 -0,23 -0,46 Црквице 0,31 -0,33 0,45 -0,25 -0,26 -0,29 Грахово 0,36 -0,22 0,37 -0,17 0,02 -0,23 Велимље 0,29 -0,23 0,34 -0,21 -0,03 -0,25 Никшић 0,35 -0,30 0,37 -0,27 -0,21 -0,33 Крстац 0,24 -0,25 0,33 -0,24 -0,12 -0,27 Колашин 0,30 -0,37 0,39 -0,33 -0,27 -0,41 Плав 0,28 -0,27 0,34 -0,23 -0,12 -0,30 Рожаје 0,26 -0,23 0,35 -0,15 -0,08 -0,28 Беране 0,18 -0,33 0,39 -0,23 -0,17 -0,36 Б.Поље 0,34 -0,22 0,30 -0,26 0,02 -0,27 Жабљак 0,10 -0,32 0,38 -0,31 -0,25 -0,33 Пљевља 0,29 -0,15 0,25 -0,09 0,02 -0,19 Статистичка значајност за α = 0,05 Статистичка значајност за α = 0,01 226 Табела 4. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и NAO-SLP на годишњем нивоу за период 1951-2010. ГОДИНА NAO-SLP Станица Tnsr FD Tn90p TD RR DD R75p R95p SDII SPI Улцињ 0,09 -0,14 0,03 -0,17 -0,41 0,44 -0,38 -0,22 -0,18 -0,40 Бар -0,34 0,10 -0,32 -0,25 -0,42 0,51 -0,44 -0,09 -0,08 -0,42 Будва -0,19 -0,03 -0,25 -0,27 -0,50 0,47 -0,45 -0,34 -0,33 -0,49 Тиват -0,07 0,17 -0,09 -0,24 -0,41 0,41 -0,48 -0,10 -0,22 -0,40 Котор -0,19 0,19 -0,17 -0,13 -0,38 0,44 -0,50 -0,24 -0,24 -0,37 Х.Нови -0,04 -0,20 -0,20 -0,25 -0,43 0,42 -0,33 -0,28 -0,21 -0,43 Вирпазар -0,31 0,28 -0,25 -0,10 -0,49 0,22 -0,43 -0,23 -0,37 -0,49 Голубовци -0,31 0,30 -0,32 -0,04 -0,53 0,49 -0,50 -0,10 -0,22 -0,52 Подгорица -0,26 0,23 -0,28 -0,06 -0,54 0,50 -0,42 -0,16 -0,21 -0,53 Даниловград -0,19 0,35 -0,17 -0,02 -0,48 0,39 -0,44 -0,19 -0,26 -0,47 Цетиње -0,38 0,42 -0,35 -0,22 -0,62 0,42 -0,48 -0,46 -0,52 -0,61 Црквице -0,31 0,32 -0,34 -0,26 -0,51 0,42 -0,43 -0,39 -0,36 -0,49 Грахово -0,08 0,06 -0,14 -0,02 -0,49 0,41 -0,46 -0,25 -0,20 -0,47 Велимље -0,16 0,18 -0,22 -0,18 -0,46 0,34 -0,37 -0,12 -0,06 -0,45 Никшић -0,25 0,18 -0,28 -0,17 -0,47 0,35 -0,53 -0,31 -0,35 -0,46 Крстац -0,03 0,13 -0,13 -0,20 -0,39 0,27 -0,36 -0,25 -0,05 -0,39 Колашин -0,32 0,27 -0,33 -0,29 -0,46 0,42 -0,42 -0,27 -0,31 -0,45 Плав -0,28 0,22 -0,36 -0,32 -0,41 0,50 -0,41 -0,27 -0,14 -0,38 Рожаје -0,39 0,34 -0,42 -0,26 -0,39 0,34 -0,21 -0,26 -0,23 -0,39 Беране -0,29 0,26 -0,38 -0,26 -0,38 0,38 -0,37 -0,27 -0,14 -0,38 Б.Поље -0,38 0,35 -0,43 -0,27 -0,28 0,39 -0,22 0,00 -0,04 -0,29 Жабљак -0,19 0,28 -0,36 -0,08 -0,41 0,37 -0,40 -0,23 -0,28 -0,40 Пљевља -0,28 0,25 -0,29 -0,20 -0,21 0,29 -0,12 -0,11 -0,05 -0,22 Табела 5. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и АМО за лето (1951-2010) ЛЕТО АМО Станица Tsr Tnsr Txsr Tn10p Tn90p Tx10p Tx90p SU Улцињ 0,46 0,34 0,33 -0,19 0,33 -0,22 0,32 0,25 Бар 0,54 0,54 0,54 -0,36 0,55 -0,47 0,51 0,52 Будва 0,43 0,35 0,49 -0,15 0,42 -0,43 0,47 0,35 Тиват 0,40 0,33 0,48 -0,25 0,45 -0,32 0,49 0,30 Котор 0,45 0,36 0,42 -0,26 0,41 -0,24 0,42 0,30 Х.Нови 0,50 0,57 0,29 -0,40 0,55 -0,22 0,32 0,29 Вирпазар 0,35 0,35 0,45 -0,29 0,20 -0,30 0,51 0,33 Голубовци 0,46 0,31 0,32 -0,11 0,46 -0,06 0,49 0,05 Подгорица 0,46 0,45 0,46 -0,27 0,47 -0,26 0,51 0,23 Даниловград 0,44 0,51 0,42 -0,37 0,47 -0,14 0,50 0,17 Цетиње 0,48 0,27 0,38 -0,25 0,18 -0,19 0,43 0,41 Црквице 0,57 0,54 0,44 -0,37 0,54 -0,08 0,54 0,44 Грахово 0,50 0,24 0,24 -0,12 0,24 -0,08 0,33 0,30 Велимље 0,47 0,45 0,39 -0,26 0,47 -0,13 0,42 0,41 Никшић 0,48 0,42 0,42 -0,24 0,53 -0,22 0,45 0,44 Крстац 0,40 0,36 0,36 -0,15 0,38 -0,12 0,43 0,34 Колашин 0,55 0,34 0,40 -0,21 0,44 -0,07 0,47 0,41 Плав 0,54 0,38 0,44 -0,22 0,45 -0,20 0,45 0,44 Рожаје 0,54 0,50 0,44 -0,38 0,53 -0,21 0,45 0,42 Беране 0,56 0,54 0,48 -0,42 0,56 -0,26 0,53 0,46 Б.Поље 0,57 0,35 0,38 -0,19 0,48 -0,13 0,47 0,37 Жабљак 0,56 0,38 0,43 -0,20 0,47 -0,26 0,45 0,37 Пљевља 0,54 0,47 0,42 -0,37 0,50 -0,15 0,46 0,39 Табела 6. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и АМО за јесењу сезону за период 1951-2010. ЈЕСЕН АМО Станица Tsr Tnsr Txsr FD Tn10p Tn90p Улцињ 0,06 0,14 0,10 -0,12 -0,06 0,21 Бар 0,26 0,39 0,35 -0,14 -0,19 0,46 Будва 0,19 0,16 0,28 -0,04 0,00 0,26 Тиват 0,19 0,27 0,12 0,01 -0,17 0,25 Котор 0,22 0,25 -0,01 -0,25 -0,27 0,15 Х.Нови 0,26 0,36 0,12 -0,03 -0,21 0,51 Вирпазар 0,28 0,28 0,16 -0,12 -0,10 0,26 Голубовци 0,15 0,28 0,05 -0,02 -0,17 0,27 Подгорица 0,18 0,30 0,12 0,05 -0,15 0,38 Даниловград 0,22 0,36 -0,01 -0,15 -0,30 0,45 Цетиње 0,31 0,43 -0,04 -0,36 -0,16 0,56 Црквице 0,25 0,44 0,03 -0,19 -0,18 0,61 Грахово 0,25 0,35 0,04 -0,22 -0,13 0,50 Велимље 0,37 0,43 0,01 -0,28 -0,22 0,57 Никшић 0,19 0,27 -0,02 0,01 -0,03 0,39 Крстац 0,09 0,31 0,07 -0,29 -0,14 0,44 Колашин 0,29 0,33 -0,02 -0,28 -0,24 0,47 Плав 0,35 0,25 -0,01 -0,33 -0,12 0,26 Рожаје 0,39 0,44 0,03 -0,35 -0,25 0,50 Беране 0,40 0,41 0,23 -0,36 -0,27 0,45 Б.Поље 0,38 0,25 0,06 -0,20 -0,08 0,37 Жабљак 0,33 0,27 0,16 -0,33 -0,06 0,37 Пљевља 0,27 0,39 0,06 -0,34 -0,20 0,42 Статистичка значајност за α = 0,05 Статистичка значајност за α = 0,01 227 Табела 7. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и АМО на годишњем нивоу за период 1951-2010. ГОДИНА АМО Станица Tsr Tnsr Txsr FD Tn10p Tn90p Tx10p Tx90p SU TD TR Улцињ 0,37 0,28 0,32 -0,03 -0,05 0,36 -0,08 0,39 0,21 0,24 0,27 Бар 0,52 0,54 0,56 -0,09 -0,26 0,61 -0,37 0,57 0,50 0,48 0,51 Будва 0,37 0,23 0,45 -0,03 0,05 0,38 -0,20 0,49 0,41 0,41 0,29 Тиват 0,40 0,39 0,35 -0,07 -0,18 0,48 -0,19 0,45 0,19 0,43 0,32 Котор 0,49 0,40 0,22 -0,19 -0,29 0,37 -0,04 0,30 0,13 0,32 0,38 Х.Нови 0,52 0,57 0,30 -0,11 -0,34 0,69 -0,21 0,37 0,27 0,26 0,56 Вирпазар 0,56 0,43 0,40 -0,21 -0,15 0,37 -0,20 0,49 0,20 0,44 0,17 Голубовци 0,48 0,48 0,27 -0,25 -0,21 0,55 -0,08 0,44 0,05 0,34 0,38 Подгорица 0,49 0,54 0,37 -0,30 -0,29 0,55 -0,13 0,48 0,25 0,43 0,46 Даниловград 0,49 0,57 0,27 -0,40 -0,35 0,58 -0,13 0,37 0,17 0,38 0,47 Цетиње 0,54 0,46 0,18 -0,44 -0,14 0,55 0,07 0,31 0,27 0,29 / Црквице 0,59 0,55 0,35 -0,26 -0,21 0,74 0,09 0,51 0,44 0,55 / Грахово 0,51 0,37 0,16 -0,10 -0,04 0,54 0,08 0,30 0,23 0,17 / Велимље 0,52 0,51 0,25 -0,19 -0,11 0,66 0,02 0,39 0,36 0,39 / Никшић 0,43 0,36 0,24 -0,03 0,03 0,60 -0,11 0,34 0,31 0,30 / Крстац 0,28 0,39 0,27 -0,30 -0,07 0,53 -0,08 0,37 0,33 0,36 / Колашин 0,45 0,28 0,26 -0,21 0,03 0,52 0,18 0,45 0,40 0,40 / Плав 0,50 0,26 0,31 -0,23 -0,04 0,41 -0,15 0,43 0,41 0,44 / Рожаје 0,59 0,46 0,36 -0,39 -0,26 0,52 -0,05 0,48 0,40 0,42 / Беране 0,60 0,44 0,52 -0,37 -0,25 0,56 -0,34 0,54 0,45 0,46 / Б.Поље 0,56 0,20 0,37 -0,13 0,06 0,42 -0,13 0,45 0,32 0,42 / Жабљак 0,53 0,30 0,39 -0,39 0,00 0,52 -0,13 0,45 0,41 0,27 / Пљевља 0,50 0,41 0,40 -0,28 -0,15 0,59 -0,08 0,50 0,40 0,44 / Табела 8. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и АО за зимску сезону за период 1951-2010. ЗИМА АО Станица Tsr Tnsr Txsr FD Tn10p Tn90p Tx90p RR DD R75p R95p ΣR95pΣР R95pТОТ SDII SPI Улцињ -0,09 -0,18 0,19 -0,15 -0,01 -0,37 0,18 -0,71 0,77 -0,58 -0,36 -0,14 -0,28 -0,11 -0,72 Бар -0,32 -0,51 0,00 0,10 0,22 -0,54 -0,13 -0,71 0,78 -0,57 -0,33 -0,09 -0,35 -0,23 -0,71 Будва -0,29 -0,32 0,13 -0,10 0,07 -0,38 0,05 -0,67 0,77 -0,61 -0,40 -0,06 -0,17 -0,25 -0,69 Тиват -0,44 -0,57 0,19 0,45 0,36 -0,44 0,03 -0,68 0,77 -0,66 -0,09 0,40 0,00 -0,15 -0,67 Котор -0,17 -0,50 0,23 0,10 0,16 -0,43 0,24 -0,69 0,77 -0,68 -0,10 0,37 0,01 -0,02 -0,69 Х.Нови -0,07 -0,20 0,33 -0,19 -0,17 -0,37 0,24 -0,72 0,75 -0,65 -0,40 -0,12 -0,25 -0,26 -0,71 Вирпазар -0,41 -0,51 0,17 0,49 0,39 -0,41 0,12 -0,78 0,74 -0,71 -0,41 -0,05 -0,19 -0,26 -0,76 Голубовци -0,20 -0,46 0,26 0,44 0,35 -0,41 0,24 -0,81 0,75 -0,73 -0,34 -0,07 -0,31 -0,38 -0,78 Подгорица -0,11 -0,40 0,32 0,35 0,31 -0,37 0,29 -0,77 0,75 -0,67 -0,21 0,09 -0,13 -0,21 -0,75 Даниловград -0,28 -0,47 0,41 0,45 0,34 -0,37 0,46 -0,77 0,76 -0,68 -0,15 0,27 -0,15 -0,22 -0,75 Цетиње -0,29 -0,43 0,36 0,52 0,18 -0,36 0,40 -0,69 0,72 -0,60 -0,39 -0,02 -0,22 -0,31 -0,69 Црквице -0,11 -0,32 0,22 0,44 0,13 -0,38 0,31 -0,67 0,79 -0,56 -0,44 -0,14 -0,24 -0,31 -0,65 Грахово -0,29 -0,32 0,41 0,49 0,01 -0,42 0,46 -0,65 0,70 -0,51 -0,36 0,05 -0,04 -0,20 -0,63 Велимље 0,00 -0,30 0,41 0,44 -0,03 -0,31 0,58 -0,71 0,59 -0,64 -0,24 0,08 -0,15 -0,26 -0,68 Никшић 0,02 -0,28 0,40 0,42 0,04 -0,37 0,56 -0,71 0,73 -0,62 -0,40 0,09 -0,11 -0,24 -0,69 Крстац 0,09 -0,13 0,37 0,33 -0,11 -0,24 0,53 -0,60 0,56 -0,65 -0,25 0,21 0,11 -0,09 -0,59 Колашин -0,15 -0,30 0,12 0,48 0,13 -0,39 0,23 -0,74 0,76 -0,67 -0,37 -0,10 -0,27 -0,39 -0,71 Плав -0,22 -0,33 0,12 0,43 0,12 -0,49 -0,01 -0,67 0,66 -0,67 -0,39 -0,21 -0,38 -0,43 -0,66 Рожаје -0,22 -0,28 0,01 0,36 0,19 -0,36 -0,17 -0,57 0,58 -0,52 -0,28 -0,15 -0,24 -0,30 -0,58 Беране -0,26 -0,31 -0,03 0,46 0,10 -0,50 0,03 -0,67 0,69 -0,63 -0,27 -0,11 -0,41 -0,30 -0,66 Б.Поље -0,33 -0,32 -0,18 0,51 0,12 -0,47 -0,23 -0,61 0,66 -0,50 -0,21 -0,08 -0,32 -0,36 -0,63 Жабљак -0,10 -0,13 0,29 0,47 0,00 -0,39 0,39 -0,62 0,66 -0,64 -0,25 0,16 0,02 -0,28 -0,63 Пљевља -0,29 -0,28 -0,06 0,49 0,06 -0,46 -0,09 -0,51 0,64 -0,46 -0,14 -0,03 -0,31 -0,19 -0,55 Табела 9. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и АО за пролећну сезону за период 1951-2010. ПРОЛЕЋЕ АО Станица Tsr Tnsr Txsr Tn10p Tn90p Tx10p Tx90p RR DD R75p SPI Улцињ 0,44 0,41 0,49 -0,32 0,31 -0,43 0,38 -0,28 0,39 -0,32 -0,24 Бар 0,35 0,33 0,38 -0,31 0,27 -0,38 0,29 -0,29 0,40 -0,22 -0,29 Будва 0,46 0,31 0,46 -0,28 0,30 -0,40 0,45 -0,40 0,40 -0,37 -0,38 Тиват 0,38 0,18 0,49 -0,23 0,20 -0,40 0,45 -0,42 0,31 -0,33 -0,38 Котор 0,48 0,24 0,54 -0,23 0,18 -0,41 0,53 -0,42 0,34 -0,40 -0,38 Х.Нови 0,44 0,37 0,46 -0,31 0,26 -0,45 0,42 -0,37 0,36 -0,34 -0,33 Вирпазар 0,37 0,31 0,47 -0,23 0,27 -0,39 0,42 -0,34 0,29 -0,43 -0,29 Голубовци 0,46 0,29 0,50 -0,18 0,28 -0,39 0,43 -0,34 0,37 -0,37 -0,30 Подгорица 0,47 0,38 0,50 -0,27 0,33 -0,42 0,44 -0,34 0,37 -0,40 -0,30 Даниловград 0,39 0,25 0,50 -0,15 0,29 -0,41 0,44 -0,28 0,30 -0,25 -0,24 Цетиње 0,37 0,18 0,55 -0,15 0,18 -0,41 0,50 -0,29 0,31 -0,22 -0,25 Црквице 0,37 0,30 0,44 -0,31 0,16 -0,38 0,37 -0,17 0,31 -0,21 -0,13 Грахово 0,36 0,13 0,46 -0,10 0,08 -0,37 0,34 -0,21 0,34 -0,17 -0,18 Велимље 0,41 0,22 0,46 -0,24 0,15 -0,40 0,31 -0,30 0,19 -0,20 -0,28 Никшић 0,47 0,36 0,48 -0,33 0,35 -0,33 0,36 -0,22 0,27 -0,19 -0,19 Крстац 0,37 0,28 0,41 -0,17 0,19 -0,26 0,38 -0,26 0,20 -0,23 -0,24 Колашин 0,37 0,23 0,42 -0,23 0,33 -0,28 0,31 -0,24 0,24 -0,29 -0,23 Плав 0,35 0,32 0,38 -0,28 0,37 -0,27 0,24 -0,24 0,28 -0,31 -0,25 Рожаје 0,28 0,21 0,31 -0,26 0,20 -0,21 0,25 -0,22 0,16 -0,11 -0,20 Беране 0,28 0,21 0,32 -0,22 0,25 -0,17 0,23 -0,24 0,27 -0,28 -0,22 Б.Поље 0,30 0,23 0,33 -0,25 0,27 -0,17 0,26 -0,24 0,35 -0,22 -0,23 Жабљак 0,33 0,35 0,39 -0,25 0,33 -0,24 0,31 -0,07 0,19 -0,10 -0,05 Пљевља 0,30 0,21 0,35 -0,20 0,20 -0,19 0,25 -0,17 0,20 -0,19 -0,15 Статистичка значајност за α = 0,05 Статистичка значајност за α = 0,01 228 Табела 10. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и АО за јесењу сезону за период 1951-2010. ЈЕСЕН АО Станица Tnsr Txsr FD Tn10p Tx90p SU RR DD R75p R95p R95pТОТ SPI Улцињ -0,08 0,16 0,22 0,14 0,19 0,21 -0,35 0,43 -0,30 -0,15 -0,25 -0,36 Бар -0,07 0,11 0,16 -0,03 0,11 0,18 -0,41 0,44 -0,38 -0,09 0,01 -0,41 Будва -0,02 0,20 -0,18 -0,06 0,21 0,23 -0,38 0,46 -0,33 -0,30 -0,13 -0,39 Тиват -0,18 0,31 0,10 0,12 0,30 0,30 -0,41 0,48 -0,42 -0,24 -0,08 -0,40 Котор -0,03 0,26 0,24 -0,09 0,32 0,30 -0,40 0,48 -0,42 -0,39 -0,14 -0,41 Х.Нови 0,01 0,31 -0,08 -0,04 0,37 0,31 -0,34 0,47 -0,38 0,01 0,06 -0,34 Вирпазар -0,20 0,26 0,33 0,23 0,20 0,33 -0,36 0,43 -0,35 -0,08 0,04 -0,35 Голубовци -0,18 0,25 0,27 0,14 0,21 0,34 -0,41 0,45 -0,32 -0,21 0,00 -0,39 Подгорица -0,09 0,31 0,24 0,09 0,28 0,32 -0,38 0,46 -0,30 -0,17 0,07 -0,37 Даниловград -0,18 0,34 0,37 0,08 0,32 0,31 -0,33 0,47 -0,30 -0,14 -0,12 -0,31 Цетиње -0,34 0,33 0,31 0,24 0,36 0,31 -0,43 0,49 -0,42 -0,20 -0,24 -0,42 Црквице -0,17 0,33 0,27 0,17 0,39 0,35 -0,41 0,52 -0,43 -0,16 -0,32 -0,41 Грахово -0,27 0,34 0,23 0,17 0,41 0,30 -0,26 0,50 -0,17 0,01 -0,10 -0,26 Велимље -0,16 0,40 0,25 0,19 0,39 0,30 -0,36 0,36 -0,37 -0,25 -0,17 -0,37 Никшић -0,14 0,35 0,19 0,05 0,31 0,33 -0,32 0,44 -0,21 -0,20 -0,13 -0,31 Крстац -0,15 0,41 0,20 0,08 0,41 0,29 -0,37 0,30 -0,38 -0,36 -0,12 -0,36 Колашин -0,34 0,21 0,35 0,30 0,35 0,27 -0,33 0,54 -0,29 -0,14 0,00 -0,32 Плав -0,22 0,16 0,18 0,22 0,30 0,22 -0,31 0,41 -0,20 -0,27 -0,21 -0,33 Рожаје -0,26 0,04 0,25 0,27 0,20 0,15 -0,24 0,38 -0,27 -0,13 -0,29 -0,24 Беране -0,29 0,07 0,29 0,26 0,26 0,24 -0,33 0,46 -0,19 -0,17 -0,08 -0,33 Б.Поље -0,27 0,03 0,25 0,28 0,27 0,26 -0,22 0,41 -0,15 0,06 0,09 -0,23 Жабљак -0,21 0,15 0,27 0,13 0,31 0,20 -0,43 0,46 -0,28 -0,27 -0,29 -0,40 Пљевља -0,32 0,04 0,23 0,26 0,26 0,21 -0,26 0,37 -0,16 -0,05 0,08 -0,27 Табела 11. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и АО на годишњем нивоу за период 1951-2010. ГОДИНА АО Станица Txsr FD Tx10p Tx90p RR DD R75p R95p SDII SPI Улцињ 0,27 -0,19 -0,19 0,29 -0,50 0,66 -0,43 -0,18 -0,12 -0,50 Бар 0,14 -0,09 -0,17 0,13 -0,56 0,68 -0,50 -0,17 -0,08 -0,55 Будва 0,21 -0,08 -0,18 0,21 -0,65 0,69 -0,63 -0,45 -0,36 -0,65 Тиват 0,32 0,36 -0,24 0,22 -0,67 0,65 -0,65 -0,33 -0,42 -0,67 Котор 0,38 0,14 -0,31 0,33 -0,64 0,68 -0,72 -0,42 -0,44 -0,64 Х.Нови 0,32 -0,26 -0,27 0,30 -0,67 0,69 -0,63 -0,36 -0,31 -0,68 Вирпазар 0,26 0,38 -0,31 0,12 -0,69 0,61 -0,65 -0,34 -0,29 -0,68 Голубовци 0,34 0,36 -0,34 0,21 -0,68 0,68 -0,66 -0,20 -0,32 -0,67 Подгорица 0,39 0,28 -0,39 0,28 -0,69 0,67 -0,61 -0,07 -0,25 -0,68 Даниловград 0,38 0,40 -0,33 0,26 -0,59 0,51 -0,52 -0,03 -0,26 -0,57 Цетиње 0,37 0,36 -0,30 0,32 -0,62 0,56 -0,62 -0,23 -0,45 -0,62 Црквице 0,32 0,30 -0,19 0,20 -0,61 0,61 -0,63 -0,41 -0,39 -0,61 Грахово 0,48 0,27 -0,26 0,36 -0,51 0,60 -0,41 -0,11 -0,08 -0,51 Велимље 0,42 0,26 -0,31 0,32 -0,57 0,29 -0,56 -0,16 -0,29 -0,56 Никшић 0,43 0,18 -0,29 0,32 -0,57 0,51 -0,61 -0,17 -0,35 -0,57 Крстац 0,38 0,07 -0,19 0,34 -0,58 0,26 -0,61 -0,40 -0,29 -0,58 Колашин 0,23 0,28 -0,10 0,19 -0,52 0,53 -0,60 -0,26 -0,30 -0,51 Плав 0,20 0,02 -0,25 0,06 -0,48 0,45 -0,47 -0,32 -0,28 -0,46 Рожаје 0,10 0,07 -0,22 0,02 -0,16 0,15 -0,19 -0,10 -0,20 -0,16 Беране 0,16 0,22 -0,21 0,18 -0,41 0,39 -0,36 -0,19 -0,14 -0,41 Б.Поље 0,01 0,27 -0,05 -0,02 -0,28 0,37 -0,23 -0,04 -0,07 -0,29 Жабљак 0,32 0,11 -0,26 0,29 -0,42 0,34 -0,49 -0,28 -0,31 -0,41 Пљевља 0,13 0,26 -0,26 0,10 -0,17 0,35 -0,03 -0,13 0,08 -0,18 Табела 12. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и MOI-1 за зимску сезону за период 1958-2010. ЗИМА MOI-1 Станица Tsr Tnsr FD Tn10p Tn90p Tx90p RR DD R75p R95p R95pТОТ SDII SPI Улцињ -0,20 -0,30 0,01 0,11 -0,45 0,16 -0,70 0,72 -0,58 -0,42 -0,21 -0,15 -0,69 Бар -0,43 -0,56 0,22 0,28 -0,65 -0,03 -0,64 0,75 -0,48 -0,37 -0,30 -0,16 -0,64 Будва -0,44 -0,49 0,11 0,25 -0,60 0,07 -0,70 0,76 -0,58 -0,47 -0,25 -0,33 -0,70 Тиват -0,53 -0,61 0,44 0,35 -0,60 -0,04 -0,70 0,75 -0,66 -0,20 -0,05 -0,23 -0,69 Котор -0,33 -0,62 0,14 0,24 -0,64 0,12 -0,68 0,75 -0,61 -0,16 -0,09 -0,03 -0,68 Х.Нови -0,22 -0,31 0,04 0,01 -0,46 0,22 -0,72 0,74 -0,62 -0,45 -0,35 -0,29 -0,70 Вирпазар -0,44 -0,58 0,49 0,39 -0,60 0,14 -0,73 0,75 -0,66 -0,37 -0,20 -0,18 -0,70 Голубовци -0,30 -0,52 0,44 0,33 -0,56 0,16 -0,72 0,76 -0,67 -0,26 -0,28 -0,28 -0,70 Подгорица -0,22 -0,47 0,39 0,33 -0,52 0,25 -0,71 0,77 -0,64 -0,26 -0,22 -0,20 -0,70 Даниловград -0,38 -0,56 0,46 0,34 -0,57 0,35 -0,74 0,77 -0,68 -0,15 -0,16 -0,25 -0,73 Цетиње -0,45 -0,56 0,64 0,32 -0,51 0,34 -0,68 0,72 -0,67 -0,33 -0,20 -0,32 -0,67 Црквице -0,32 -0,46 0,56 0,31 -0,50 0,23 -0,70 0,76 -0,67 -0,39 -0,26 -0,40 -0,69 Грахово -0,43 -0,42 0,62 0,14 -0,55 0,36 -0,72 0,75 -0,66 -0,25 -0,02 -0,33 -0,71 Велимље -0,17 -0,45 0,63 0,08 -0,51 0,45 -0,75 0,63 -0,75 -0,27 -0,16 -0,29 -0,73 Никшић -0,15 -0,42 0,49 0,18 -0,53 0,42 -0,70 0,72 -0,66 -0,46 -0,16 -0,32 -0,69 Крстац -0,09 -0,32 0,46 0,09 -0,43 0,40 -0,68 0,58 -0,65 -0,39 -0,07 -0,18 -0,66 Колашин -0,33 -0,46 0,71 0,28 -0,60 0,12 -0,69 0,65 -0,65 -0,39 -0,25 -0,47 -0,67 Плав -0,37 -0,42 0,54 0,17 -0,64 -0,11 -0,60 0,57 -0,59 -0,38 -0,41 -0,41 -0,59 Рожаје -0,37 -0,40 0,50 0,27 -0,53 -0,26 -0,42 0,33 -0,36 -0,20 -0,20 -0,31 -0,42 Беране -0,38 -0,42 0,58 0,19 -0,58 -0,05 -0,58 0,57 -0,54 -0,25 -0,40 -0,29 -0,57 Б.Поље -0,46 -0,46 0,67 0,21 -0,63 -0,27 -0,47 0,55 -0,41 -0,07 -0,31 -0,23 -0,49 Жабљак -0,25 -0,29 0,63 0,12 -0,59 0,33 -0,62 0,54 -0,64 -0,32 0,03 -0,37 -0,62 Пљевља -0,46 -0,44 0,71 0,20 -0,66 -0,21 -0,39 0,48 -0,33 -0,21 -0,37 -0,17 -0,42 Статистичка значајност за α = 0,05 Статистичка значајност за α = 0,01 229 Табела 13. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и MOI-1 за пролеће за период 1951-2010. ПРОЛЕЋЕ MOI-1 Станица DD R75p R95p ΣR95pΣР SDII Улцињ 0,25 -0,15 0,06 0,16 0,12 Бар 0,29 -0,04 0,03 0,05 0,12 Будва 0,34 0,06 0,05 0,11 0,28 Тиват 0,27 0,06 -0,12 -0,12 0,06 Котор 0,33 -0,03 -0,10 -0,06 0,07 Х.Нови 0,32 0,10 0,12 0,23 0,36 Вирпазар 0,24 -0,05 -0,10 -0,09 0,04 Голубовци 0,30 -0,03 0,06 0,15 0,12 Подгорица 0,32 -0,04 0,13 0,15 0,08 Даниловград 0,32 -0,03 0,06 0,15 0,13 Цетиње 0,31 -0,01 -0,10 0,02 0,10 Црквице 0,41 -0,13 0,02 0,19 0,23 Грахово 0,36 -0,14 0,02 0,20 0,11 Велимље 0,41 -0,10 -0,07 -0,05 0,08 Никшић 0,29 -0,05 0,12 0,24 0,22 Крстац 0,42 -0,02 -0,17 -0,07 0,17 Колашин 0,20 -0,07 0,03 0,08 0,07 Плав 0,24 -0,27 0,12 0,16 -0,02 Рожаје 0,22 -0,13 0,11 0,14 0,02 Беране 0,09 -0,05 0,21 0,28 0,12 Б.Поље 0,14 -0,02 0,33 0,32 0,13 Жабљак 0,14 -0,07 0,05 0,09 -0,04 Пљевља 0,09 -0,05 0,07 0,12 0,06 Табела 14. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и MOI-1 за лето (1951-2010) ЛЕТО MOI-1 Станица RR DD R75p R95p R95pТОТ SDII SPI Улцињ -0,37 0,23 -0,22 -0,37 -0,32 -0,30 -0,33 Бар -0,36 0,39 -0,35 -0,22 -0,09 -0,14 -0,32 Будва -0,32 0,24 -0,26 -0,27 -0,18 -0,24 -0,32 Тиват -0,29 0,27 -0,26 -0,25 -0,30 -0,18 -0,31 Котор -0,42 0,39 -0,18 -0,21 -0,24 -0,05 -0,44 Х.Нови -0,45 0,44 -0,40 -0,27 -0,30 -0,28 -0,45 Вирпазар -0,22 0,27 -0,33 -0,25 -0,04 -0,18 -0,27 Голубовци -0,19 0,24 -0,28 -0,07 -0,08 -0,12 -0,20 Подгорица -0,30 0,32 -0,29 -0,08 -0,13 -0,16 -0,32 Даниловград -0,33 0,27 -0,30 -0,10 -0,28 -0,28 -0,35 Цетиње -0,34 0,31 -0,30 -0,33 -0,22 -0,27 -0,33 Црквице -0,37 0,24 -0,33 -0,25 -0,26 -0,33 -0,35 Грахово -0,22 0,33 -0,27 -0,14 -0,04 -0,02 -0,21 Велимље -0,37 0,48 -0,28 -0,23 -0,15 0,08 -0,36 Никшић -0,24 0,37 -0,13 -0,13 -0,16 -0,06 -0,25 Крстац -0,18 0,40 -0,13 -0,06 -0,01 0,19 -0,19 Колашин -0,22 0,33 -0,09 -0,15 -0,06 0,02 -0,21 Плав -0,29 0,25 -0,32 -0,13 -0,07 -0,20 -0,29 Рожаје -0,17 0,31 -0,25 -0,06 0,07 0,11 -0,14 Беране -0,26 0,23 -0,23 -0,22 -0,14 -0,16 -0,23 Б.Поље -0,21 0,24 -0,20 0,02 0,13 0,01 -0,18 Жабљак -0,15 0,20 -0,16 0,00 0,20 0,05 -0,14 Пљевља -0,19 0,19 -0,10 -0,18 -0,15 -0,06 -0,17 Табела 15. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и MOI-1 за јесењу сезону за период 1951-2010. ЈЕСЕН MOI-1 Станица Tsr Tnsr FD Tn90p RR DD R75p R95p R95pТОТ SPI Улцињ -0,15 -0,26 0,19 -0,19 -0,12 0,40 -0,03 -0,08 -0,02 -0,14 Бар -0,15 -0,21 0,10 -0,06 -0,35 0,43 -0,24 -0,09 -0,09 -0,35 Будва -0,12 -0,04 -0,07 0,00 -0,26 0,39 -0,21 -0,11 -0,16 -0,29 Тиват -0,17 -0,27 0,18 -0,19 -0,26 0,38 -0,19 0,00 -0,16 -0,26 Котор -0,17 -0,22 0,00 -0,06 -0,27 0,40 -0,21 -0,04 -0,10 -0,30 Х.Нови -0,20 -0,27 0,14 -0,19 -0,28 0,37 -0,25 -0,08 -0,17 -0,30 Вирпазар -0,26 -0,30 0,40 -0,10 -0,15 0,30 0,01 0,03 0,16 -0,19 Голубовци -0,14 -0,25 0,21 -0,14 -0,20 0,34 -0,19 0,07 0,13 -0,20 Подгорица -0,14 -0,26 0,28 -0,21 -0,24 0,38 -0,09 -0,10 0,07 -0,24 Даниловград -0,25 -0,35 0,48 -0,22 -0,21 0,37 -0,30 -0,10 0,11 -0,23 Цетиње -0,21 -0,30 0,35 -0,28 -0,37 0,42 -0,41 -0,18 -0,22 -0,39 Црквице -0,15 -0,24 0,28 -0,37 -0,34 0,47 -0,28 -0,27 -0,19 -0,33 Грахово -0,27 -0,36 0,29 -0,36 -0,27 0,42 -0,23 -0,06 0,00 -0,29 Велимље -0,25 -0,34 0,46 -0,24 -0,30 0,33 -0,19 -0,26 -0,31 -0,33 Никшић -0,08 -0,19 0,19 -0,17 -0,22 0,35 -0,12 -0,17 -0,03 -0,24 Крстац -0,07 -0,28 0,45 -0,25 -0,28 0,26 -0,25 -0,21 -0,19 -0,31 Колашин -0,28 -0,30 0,34 -0,25 -0,18 0,27 -0,16 -0,10 0,03 -0,21 Плав -0,30 -0,23 0,35 -0,21 -0,12 0,16 -0,20 0,01 -0,07 -0,16 Рожаје -0,38 -0,35 0,33 -0,36 0,10 0,08 0,06 0,24 0,16 0,08 Беране -0,42 -0,36 0,38 -0,31 -0,11 0,13 -0,05 -0,07 0,02 -0,14 Б.Поље -0,34 -0,22 0,32 -0,26 -0,04 0,11 -0,14 0,13 0,26 -0,07 Жабљак -0,26 -0,24 0,36 -0,28 -0,31 0,16 -0,32 -0,32 -0,34 -0,34 Пљевља -0,33 -0,31 0,37 -0,37 0,01 0,00 -0,02 0,00 0,00 -0,02 Статистичка значајност за α = 0,05 Статистичка значајност за α = 0,01 230 Табела 16. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и MOI-1 на годишњем нивоу за период 1951-2010. ГОДИНА MOI-1 Станица Txsr FD Tx10p SU TD RR DD R75p R95p SDII SPI Улцињ 0,22 0,02 -0,21 0,31 0,30 -0,40 0,41 -0,42 -0,25 -0,18 -0,38 Бар 0,16 -0,02 -0,22 0,20 0,22 -0,44 0,52 -0,43 -0,13 -0,09 -0,43 Будва 0,16 0,02 -0,19 0,21 0,21 -0,43 0,48 -0,39 -0,26 -0,16 -0,41 Тиват 0,18 0,16 -0,16 0,20 0,16 -0,42 0,46 -0,46 -0,14 -0,17 -0,39 Котор 0,22 0,13 -0,27 0,25 0,15 -0,48 0,50 -0,39 -0,24 -0,12 -0,45 Х.Нови 0,29 -0,08 -0,25 0,35 0,24 -0,47 0,49 -0,34 -0,36 -0,17 -0,45 Вирпазар 0,16 0,23 -0,11 0,25 0,19 -0,43 0,39 -0,29 -0,13 -0,13 -0,42 Голубовци 0,17 0,18 -0,15 0,19 0,16 -0,38 0,48 -0,37 0,11 -0,07 -0,37 Подгорица 0,28 0,16 -0,27 0,25 0,22 -0,44 0,53 -0,38 -0,01 -0,02 -0,43 Даниловград 0,29 0,31 -0,26 0,28 0,26 -0,40 0,43 -0,36 -0,02 -0,10 -0,39 Цетиње 0,08 0,39 -0,08 0,08 0,08 -0,53 0,45 -0,49 -0,32 -0,42 -0,51 Црквице 0,21 0,41 -0,20 0,20 0,16 -0,56 0,51 -0,48 -0,43 -0,36 -0,54 Грахово 0,32 0,24 -0,10 0,33 0,31 -0,43 0,62 -0,44 0,03 -0,01 -0,41 Велимље 0,27 0,35 -0,23 0,25 0,23 -0,53 0,41 -0,42 -0,20 -0,09 -0,51 Никшић 0,25 0,19 -0,14 0,20 0,16 -0,44 0,43 -0,45 -0,21 -0,26 -0,43 Крстац 0,22 0,26 -0,13 0,19 0,19 -0,38 0,33 -0,32 -0,34 -0,03 -0,39 Колашин 0,12 0,35 0,05 0,17 0,13 -0,32 0,41 -0,27 -0,15 -0,11 -0,32 Плав 0,19 0,14 -0,12 0,15 0,06 -0,42 0,37 -0,47 -0,35 -0,27 -0,41 Рожаје 0,06 0,17 -0,15 0,11 0,13 -0,20 0,15 -0,03 -0,16 -0,24 -0,19 Беране 0,00 0,33 -0,06 0,09 0,05 -0,29 0,36 -0,22 -0,21 0,00 -0,29 Б.Поље -0,03 0,32 -0,03 0,08 0,06 -0,16 0,35 -0,05 0,06 0,08 -0,17 Жабљак 0,16 0,23 -0,17 0,17 0,23 -0,32 0,18 -0,34 -0,25 -0,25 -0,31 Пљевља 0,03 0,33 -0,17 0,19 0,15 -0,22 0,24 -0,04 -0,16 -0,09 -0,23 Табела 17. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и MOI- 2 за зимску сезону за период 1958-2010. ЗИМА MOI-2 Станица Tsr Tnsr FD Tn90p RR DD R75p R95p R95pТОТ SDII SPI Улцињ -0,10 -0,17 -0,09 -0,36 -0,57 0,53 -0,48 -0,35 -0,19 -0,18 -0,53 Бар -0,29 -0,42 0,12 -0,55 -0,52 0,56 -0,40 -0,38 -0,32 -0,17 -0,49 Будва -0,33 -0,40 0,08 -0,49 -0,58 0,56 -0,50 -0,45 -0,27 -0,32 -0,56 Тиват -0,35 -0,40 0,26 -0,45 -0,54 0,55 -0,54 -0,08 -0,03 -0,19 -0,51 Котор -0,22 -0,44 0,00 -0,51 -0,52 0,55 -0,48 -0,07 -0,04 -0,03 -0,50 Х.Нови -0,12 -0,22 0,01 -0,37 -0,59 0,53 -0,52 -0,40 -0,36 -0,31 -0,55 Вирпазар -0,28 -0,39 0,30 -0,47 -0,58 0,53 -0,57 -0,30 -0,12 -0,19 -0,53 Голубовци -0,19 -0,35 0,26 -0,47 -0,57 0,55 -0,56 -0,22 -0,27 -0,27 -0,53 Подгорица -0,12 -0,32 0,20 -0,44 -0,56 0,57 -0,53 -0,18 -0,11 -0,17 -0,52 Даниловград -0,22 -0,36 0,23 -0,47 -0,60 0,58 -0,57 -0,11 -0,13 -0,24 -0,56 Цетиње -0,33 -0,39 0,49 -0,40 -0,56 0,51 -0,60 -0,27 -0,14 -0,30 -0,53 Црквице -0,25 -0,33 0,40 -0,41 -0,60 0,58 -0,59 -0,37 -0,18 -0,38 -0,56 Грахово -0,27 -0,27 0,46 -0,45 -0,58 0,55 -0,56 -0,20 0,03 -0,32 -0,55 Велимље -0,11 -0,31 0,51 -0,46 -0,59 0,47 -0,64 -0,16 -0,07 -0,19 -0,54 Никшић -0,10 -0,29 0,35 -0,43 -0,56 0,50 -0,53 -0,44 -0,11 -0,32 -0,52 Крстац -0,09 -0,23 0,36 -0,36 -0,50 0,42 -0,50 -0,30 -0,01 -0,08 -0,47 Колашин -0,22 -0,31 0,55 -0,49 -0,54 0,44 -0,52 -0,31 -0,11 -0,39 -0,49 Плав -0,26 -0,29 0,42 -0,59 -0,43 0,41 -0,45 -0,25 -0,24 -0,28 -0,40 Рожаје -0,24 -0,29 0,45 -0,47 -0,26 0,13 -0,22 -0,12 -0,14 -0,27 -0,25 Беране -0,26 -0,28 0,44 -0,46 -0,40 0,35 -0,40 -0,18 -0,28 -0,24 -0,38 Б.Поље -0,33 -0,33 0,52 -0,54 -0,30 0,34 -0,23 0,00 -0,20 -0,14 -0,30 Жабљак -0,16 -0,19 0,56 -0,52 -0,47 0,35 -0,51 -0,25 0,13 -0,31 -0,44 Пљевља -0,37 -0,33 0,58 -0,56 -0,21 0,27 -0,19 -0,10 -0,28 -0,07 -0,22 Табела 18. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и MOI-2 за летњу сезону за период 1951-2010. ЛЕТО MOI-2 Станица Tnsr Txsr Tn10p Tn90p Tx10p SU RR DD R75p R95p R95pТОТ SDII SPI Улцињ -0,03 0,31 -0,01 -0,05 -0,42 0,25 -0,54 0,47 -0,47 -0,41 -0,28 -0,31 -0,48 Бар -0,14 0,07 0,21 -0,08 -0,18 0,10 -0,50 0,52 -0,44 -0,30 -0,14 -0,23 -0,47 Будва -0,18 0,16 0,08 -0,16 -0,31 0,21 -0,51 0,44 -0,44 -0,33 -0,33 -0,31 -0,49 Тиват -0,09 0,12 0,19 -0,03 -0,23 0,21 -0,40 0,40 -0,44 -0,35 -0,33 -0,21 -0,39 Котор 0,03 0,14 0,04 0,06 -0,30 0,20 -0,49 0,49 -0,33 -0,24 -0,27 -0,04 -0,52 Х.Нови 0,00 0,30 -0,04 0,00 -0,40 0,19 -0,50 0,53 -0,41 -0,28 -0,33 -0,31 -0,52 Вирпазар 0,01 0,23 -0,02 0,09 -0,27 0,26 -0,27 0,41 -0,39 -0,25 -0,11 -0,16 -0,31 Голубовци 0,19 0,26 -0,13 0,06 -0,33 0,25 -0,33 0,39 -0,38 -0,11 -0,17 -0,14 -0,32 Подгорица 0,14 0,23 -0,14 0,08 -0,40 0,32 -0,43 0,50 -0,31 -0,26 -0,31 -0,19 -0,44 Даниловград 0,03 0,26 0,00 0,00 -0,45 0,34 -0,45 0,44 -0,34 -0,32 -0,33 -0,27 -0,45 Цетиње -0,12 0,03 0,11 -0,08 -0,14 -0,02 -0,48 0,41 -0,38 -0,38 -0,42 -0,39 -0,47 Црквице 0,16 0,13 -0,05 0,14 -0,36 0,07 -0,47 0,36 -0,38 -0,32 -0,22 -0,35 -0,44 Грахово 0,00 0,25 0,12 0,10 -0,32 0,22 -0,36 0,41 -0,36 -0,19 -0,10 -0,12 -0,34 Велимље 0,17 0,20 -0,13 0,15 -0,27 0,15 -0,50 0,58 -0,40 -0,30 -0,30 -0,04 -0,49 Никшић 0,10 0,21 -0,08 0,05 -0,29 0,18 -0,39 0,49 -0,26 -0,26 -0,21 -0,18 -0,40 Крстац 0,22 0,24 -0,21 0,20 -0,44 0,21 -0,36 0,61 -0,25 -0,12 0,01 0,12 -0,39 Колашин -0,35 0,27 0,28 -0,32 -0,31 0,24 -0,40 0,41 -0,27 -0,35 -0,22 -0,12 -0,38 Плав -0,20 0,17 0,24 -0,14 -0,18 0,25 -0,37 0,40 -0,41 -0,17 -0,08 -0,17 -0,36 Рожаје -0,27 0,17 0,26 -0,26 -0,23 0,20 -0,36 0,46 -0,41 -0,12 0,10 0,02 -0,36 Беране -0,35 0,12 0,24 -0,38 -0,17 0,14 -0,35 0,31 -0,31 -0,31 -0,30 -0,25 -0,34 Б.Поље -0,31 0,25 0,35 -0,24 -0,28 0,29 -0,40 0,38 -0,34 -0,11 0,03 -0,11 -0,38 Жабљак -0,22 0,20 0,16 -0,16 -0,22 0,17 -0,34 0,35 -0,28 -0,18 0,02 -0,08 -0,34 Пљевља -0,33 0,20 0,35 -0,26 -0,21 0,22 -0,37 0,40 -0,26 -0,28 -0,20 -0,12 -0,35 Статистичка значајност за α = 0,05 Статистичка значајност за α = 0,01 231 Табела 19. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и MOI-2 на годишњем нивоу за период 1951-2010. ГОДИНА MOI-2 Станица Tn90p Tx10p SU RR DD R75p R95p ΣR95pΣР R95pТОТ SDII SPI Улцињ 0,13 -0,28 0,23 -0,37 0,37 -0,39 -0,23 -0,10 -0,08 -0,19 -0,36 Бар -0,14 -0,23 0,16 -0,41 0,40 -0,43 -0,17 -0,13 -0,35 -0,21 -0,41 Будва -0,13 -0,20 0,14 -0,37 0,36 -0,34 -0,19 -0,15 -0,23 -0,18 -0,35 Тиват -0,03 -0,20 0,20 -0,36 0,33 -0,42 -0,12 0,10 0,05 -0,22 -0,33 Котор -0,08 -0,35 0,28 -0,40 0,37 -0,35 -0,21 0,00 0,09 -0,17 -0,37 Х.Нови -0,04 -0,21 0,26 -0,44 0,38 -0,33 -0,41 -0,33 -0,24 -0,27 -0,42 Вирпазар -0,02 -0,10 0,24 -0,35 0,19 -0,20 -0,21 -0,08 -0,02 -0,21 -0,33 Голубовци 0,01 -0,22 0,23 -0,37 0,38 -0,31 0,06 0,13 -0,21 -0,11 -0,34 Подгорица -0,03 -0,28 0,20 -0,41 0,43 -0,32 -0,09 0,02 -0,12 -0,08 -0,39 Даниловград 0,08 -0,26 0,25 -0,39 0,38 -0,27 -0,20 -0,05 0,10 -0,13 -0,37 Цетиње -0,22 0,05 0,00 -0,52 0,32 -0,35 -0,37 -0,22 -0,28 -0,45 -0,49 Црквице -0,14 -0,16 0,12 -0,54 0,42 -0,41 -0,46 -0,29 -0,28 -0,43 -0,52 Грахово -0,06 -0,18 0,33 -0,48 0,45 -0,44 -0,21 0,04 0,04 -0,21 -0,45 Велимље -0,02 -0,15 0,19 -0,51 0,38 -0,38 -0,28 -0,13 -0,13 -0,07 -0,50 Никшић -0,04 -0,19 0,23 -0,44 0,35 -0,43 -0,35 -0,17 0,08 -0,34 -0,43 Крстац 0,03 -0,09 0,15 -0,38 0,37 -0,24 -0,34 -0,16 0,01 0,03 -0,38 Колашин -0,27 -0,11 0,12 -0,33 0,28 -0,22 -0,17 -0,11 -0,11 -0,21 -0,32 Плав -0,22 -0,14 0,10 -0,35 0,38 -0,42 -0,28 -0,08 0,00 -0,15 -0,33 Рожаје -0,26 -0,25 0,10 -0,28 0,21 0,03 -0,21 -0,22 -0,22 -0,20 -0,27 Беране -0,26 -0,10 0,05 -0,28 0,23 -0,26 -0,32 -0,27 -0,06 -0,12 -0,27 Б.Поље -0,31 -0,05 0,08 -0,23 0,35 -0,11 -0,05 -0,03 -0,08 0,01 -0,23 Жабљак -0,24 -0,19 0,13 -0,39 0,20 -0,34 -0,32 -0,20 0,03 -0,31 -0,38 Пљевља -0,26 -0,17 0,18 -0,28 0,18 -0,19 -0,20 -0,18 -0,18 -0,23 -0,29 Табела 20. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и WeMOI за зимску сезону за период 1958-2010. ЗИМА WeMOI Станица Tsr Tnsr FD Tn10p Tn90p Tx90p RR DD R75p R95p R95pТОТ SDII SPI Улцињ 0,29 0,29 -0,18 -0,23 0,22 -0,01 0,32 -0,53 0,21 0,08 -0,04 -0,20 0,32 Бар 0,34 0,33 -0,20 -0,22 0,32 0,13 0,36 -0,50 0,24 0,01 -0,04 -0,01 0,37 Будва 0,27 0,19 -0,05 -0,10 0,32 -0,05 0,37 -0,48 0,27 0,08 0,08 0,07 0,35 Тиват 0,41 0,43 -0,36 -0,44 0,24 -0,03 0,37 -0,49 0,30 0,18 -0,02 0,02 0,37 Котор 0,24 0,37 -0,31 -0,32 0,24 -0,12 0,39 -0,47 0,39 0,11 0,05 0,00 0,38 Х.Нови 0,20 0,15 -0,01 -0,06 0,23 -0,12 0,35 -0,51 0,29 0,08 -0,09 -0,08 0,34 Вирпазар 0,45 0,41 -0,45 -0,44 0,28 0,06 0,37 -0,54 0,31 0,09 0,16 -0,06 0,39 Голубовци 0,28 0,43 -0,47 -0,47 0,19 -0,10 0,43 -0,54 0,36 0,12 0,07 0,04 0,43 Подгорица 0,27 0,39 -0,45 -0,43 0,21 -0,09 0,42 -0,53 0,38 0,01 0,11 0,04 0,43 Даниловград 0,34 0,42 -0,48 -0,45 0,10 -0,27 0,39 -0,50 0,30 0,11 0,09 0,01 0,41 Цетиње 0,29 0,37 -0,30 -0,21 0,25 -0,19 0,36 -0,51 0,20 0,09 0,20 0,07 0,34 Црквице 0,16 0,28 -0,27 -0,28 0,24 -0,23 0,38 -0,49 0,32 0,30 0,24 0,19 0,37 Грахово 0,31 0,22 -0,12 -0,11 0,10 -0,11 0,43 -0,54 0,27 0,22 0,09 0,04 0,41 Велимље 0,13 0,22 -0,11 -0,15 0,00 -0,28 0,46 -0,48 0,29 0,26 0,20 0,15 0,44 Никшић 0,11 0,26 -0,33 -0,16 0,20 -0,26 0,44 -0,61 0,42 0,00 0,10 0,00 0,43 Крстац 0,01 0,15 -0,10 -0,07 0,09 -0,25 0,48 -0,53 0,39 0,32 0,10 0,09 0,49 Колашин 0,28 0,30 -0,24 -0,24 0,23 -0,09 0,48 -0,59 0,45 0,28 0,32 0,26 0,50 Плав 0,25 0,28 -0,23 -0,18 0,15 0,15 0,48 -0,51 0,44 0,32 0,44 0,30 0,51 Рожаје 0,32 0,19 -0,12 -0,25 0,04 0,22 0,43 -0,53 0,38 0,14 0,18 0,14 0,47 Беране 0,32 0,27 -0,22 -0,16 0,29 0,02 0,42 -0,55 0,41 0,22 0,23 0,16 0,46 Б.Поље 0,36 0,25 -0,24 -0,20 0,24 0,26 0,41 -0,53 0,42 0,09 0,05 0,18 0,45 Жабљак 0,23 0,22 -0,14 -0,22 0,11 -0,19 0,46 -0,50 0,46 0,17 0,30 0,22 0,46 Пљевља 0,24 0,25 -0,34 -0,16 0,34 0,05 0,45 -0,50 0,43 0,19 0,13 0,23 0,47 Табела 21. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и WeMOI за пролећну сезону за период 1951-2010. ПРОЛЕЋЕ WeMOI Станица FD Tn10p Tx90p SU RR DD R75p R95p SDII SPI Улцињ -0,34 -0,15 -0,16 -0,25 0,32 -0,44 0,31 0,05 -0,02 0,31 Бар -0,28 -0,16 -0,13 -0,17 0,36 -0,42 0,35 0,23 0,10 0,36 Будва -0,34 -0,08 -0,20 -0,14 0,44 -0,39 0,38 0,34 0,26 0,43 Тиват -0,22 -0,19 -0,12 -0,21 0,36 -0,44 0,25 0,25 0,06 0,37 Котор -0,17 -0,16 -0,16 -0,16 0,34 -0,42 0,39 0,13 0,13 0,35 Х.Нови -0,23 -0,06 -0,08 -0,11 0,37 -0,40 0,39 0,20 0,04 0,37 Вирпазар -0,27 -0,23 -0,22 -0,22 0,31 -0,44 0,38 0,14 -0,04 0,30 Голубовци -0,31 -0,18 -0,27 -0,29 0,35 -0,44 0,29 0,19 0,10 0,35 Подгорица -0,29 -0,18 -0,22 -0,29 0,37 -0,44 0,33 0,16 0,08 0,37 Даниловград -0,33 -0,16 -0,27 -0,27 0,39 -0,48 0,38 0,09 0,06 0,37 Цетиње -0,31 -0,28 -0,16 -0,16 0,38 -0,43 0,39 -0,01 0,11 0,37 Црквице -0,25 -0,22 -0,17 -0,13 0,48 -0,38 0,43 0,35 0,33 0,46 Грахово -0,29 -0,31 -0,13 -0,01 0,49 -0,40 0,32 0,27 0,30 0,48 Велимље -0,22 -0,14 -0,24 -0,08 0,45 -0,30 0,40 0,23 0,22 0,44 Никшић -0,37 -0,23 -0,14 -0,07 0,55 -0,53 0,43 0,21 0,20 0,54 Крстац -0,24 -0,23 -0,14 -0,10 0,44 -0,25 0,46 0,15 0,26 0,45 Колашин -0,34 -0,17 -0,08 -0,06 0,48 -0,49 0,39 0,19 0,30 0,48 Плав -0,07 -0,07 -0,05 -0,04 0,38 -0,35 0,33 0,12 0,26 0,39 Рожаје -0,10 -0,12 -0,02 -0,05 0,01 -0,10 0,10 0,04 0,05 0,03 Беране -0,29 -0,28 -0,06 -0,09 0,25 -0,23 0,18 0,21 0,08 0,24 Б.Поље -0,30 -0,15 -0,09 -0,10 0,30 -0,27 0,31 0,10 0,19 0,31 Жабљак -0,09 -0,12 -0,16 -0,08 0,40 -0,36 0,37 0,11 0,25 0,38 Пљевља -0,32 -0,21 -0,01 -0,10 0,28 -0,36 0,16 0,03 0,08 0,26 Статистичка значајност за α = 0,05 Статистичка значајност за α = 0,01 232 Табела 22. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и WeMOI за јесењу сезону за период 1951-2010. ЈЕСЕН WeMOI Станица Tnsr Txsr FD Tn10p Tx10p Tx90p SU RR DD R75p R95p SPI Улцињ 0,11 -0,03 0,10 -0,20 -0,12 -0,13 -0,08 0,34 -0,31 0,34 0,03 0,33 Бар 0,06 -0,06 -0,09 -0,04 0,03 -0,12 -0,02 0,28 -0,36 0,31 -0,03 0,27 Будва 0,13 -0,09 0,11 -0,18 0,07 -0,10 -0,09 0,32 -0,42 0,32 0,15 0,34 Тиват 0,15 -0,09 -0,21 -0,15 0,13 -0,16 -0,13 0,38 -0,44 0,34 0,16 0,38 Котор 0,01 -0,16 -0,08 0,08 0,08 -0,25 -0,16 0,39 -0,42 0,42 0,19 0,39 Х.Нови -0,01 -0,18 0,08 0,10 0,27 -0,19 -0,15 0,33 -0,47 0,30 0,09 0,33 Вирпазар 0,23 -0,13 -0,21 -0,30 0,06 -0,13 -0,18 0,33 -0,40 0,34 0,10 0,32 Голубовци 0,18 -0,09 -0,26 -0,21 0,03 -0,14 -0,21 0,36 -0,41 0,31 0,18 0,34 Подгорица 0,06 -0,16 -0,15 -0,12 0,05 -0,24 -0,26 0,39 -0,45 0,39 0,24 0,37 Даниловград 0,17 -0,20 -0,24 -0,17 0,17 -0,23 -0,26 0,40 -0,43 0,31 0,04 0,38 Цетиње 0,27 -0,26 -0,23 -0,23 0,30 -0,24 -0,10 0,33 -0,42 0,34 0,12 0,33 Црквице 0,17 -0,14 -0,23 -0,21 0,02 -0,19 -0,15 0,43 -0,41 0,42 0,13 0,42 Грахово 0,24 -0,22 -0,25 -0,29 0,08 -0,26 -0,13 0,34 -0,42 0,16 0,14 0,33 Велимље 0,18 -0,31 -0,20 -0,26 0,15 -0,35 -0,12 0,29 -0,39 0,27 0,07 0,29 Никшић 0,15 -0,22 -0,27 -0,19 0,01 -0,26 -0,11 0,38 -0,39 0,35 0,08 0,35 Крстац 0,17 -0,30 -0,12 -0,15 0,17 -0,36 -0,22 0,35 -0,37 0,30 0,20 0,32 Колашин 0,28 -0,07 -0,28 -0,37 -0,17 -0,28 -0,12 0,36 -0,48 0,38 0,17 0,33 Плав 0,14 0,00 -0,04 -0,17 0,03 -0,19 -0,03 0,32 -0,30 0,21 0,26 0,31 Рожаје 0,14 0,16 -0,11 -0,21 -0,15 -0,04 0,07 0,23 -0,36 0,30 0,15 0,23 Беране 0,17 -0,05 -0,17 -0,24 -0,07 -0,21 -0,11 0,29 -0,39 0,23 0,16 0,28 Б.Поље 0,22 0,02 -0,21 -0,30 -0,12 -0,16 0,01 0,24 -0,35 0,13 0,08 0,23 Жабљак 0,20 -0,03 -0,17 -0,23 -0,14 -0,18 -0,12 0,31 -0,43 0,26 0,14 0,28 Пљевља 0,28 0,01 -0,17 -0,39 -0,14 -0,21 -0,07 0,27 -0,37 0,24 0,08 0,27 Табела 23. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и WeMOI на годишњем нивоу за период 1951-2010. ГОДИНА WeMOI Станица Txsr Tx90p TD RR DD R75p R95p ΣR95pΣР R95pТОТ SPI Улцињ -0,24 -0,27 -0,13 0,15 -0,38 0,04 -0,10 -0,23 -0,03 0,15 Бар -0,22 -0,25 -0,26 0,20 -0,40 0,10 0,07 -0,03 -0,02 0,19 Будва -0,21 -0,24 -0,20 0,28 -0,41 0,36 0,17 -0,02 -0,14 0,28 Тиват -0,22 -0,21 -0,21 0,30 -0,43 0,21 0,18 -0,03 -0,18 0,30 Котор -0,29 -0,30 -0,30 0,27 -0,42 0,30 0,12 -0,05 -0,16 0,27 Х.Нови -0,19 -0,25 -0,12 0,29 -0,43 0,30 0,10 -0,17 -0,33 0,28 Вирпазар -0,21 -0,10 0,04 0,21 -0,44 0,26 0,01 -0,17 -0,08 0,21 Голубовци -0,21 -0,15 -0,01 0,21 -0,39 0,24 0,00 -0,13 -0,11 0,20 Подгорица -0,27 -0,22 -0,09 0,22 -0,41 0,26 -0,13 -0,31 -0,20 0,21 Даниловград -0,25 -0,20 -0,07 0,16 -0,31 0,13 -0,30 -0,43 -0,09 0,16 Цетиње -0,42 -0,30 -0,27 0,15 -0,35 0,33 -0,12 -0,35 -0,43 0,16 Црквице -0,22 -0,15 -0,12 0,33 -0,34 0,39 0,27 0,06 -0,18 0,31 Грахово -0,24 -0,14 -0,03 0,20 -0,40 0,12 -0,09 -0,17 0,01 0,21 Велимље -0,34 -0,23 -0,08 0,06 -0,17 0,13 -0,14 -0,30 -0,29 0,05 Никшић -0,28 -0,23 -0,11 0,23 -0,39 0,25 -0,16 -0,35 -0,18 0,22 Крстац -0,27 -0,24 -0,04 0,22 -0,15 0,19 0,13 0,05 -0,03 0,21 Колашин -0,15 -0,18 -0,08 0,19 -0,36 0,25 0,04 -0,17 -0,17 0,18 Плав -0,05 0,04 0,07 0,21 -0,14 0,18 0,04 0,10 0,22 0,21 Рожаје 0,05 0,12 0,05 -0,04 0,02 0,10 0,02 0,06 0,03 -0,04 Беране -0,09 -0,13 -0,11 0,19 -0,14 0,17 -0,08 -0,18 0,07 0,18 Б.Поље -0,02 0,02 0,00 -0,02 -0,15 -0,12 -0,03 -0,07 -0,10 -0,01 Жабљак -0,16 -0,13 -0,03 0,14 -0,12 0,26 0,07 -0,06 -0,17 0,14 Пљевља -0,09 -0,04 0,07 -0,08 -0,31 -0,20 -0,17 -0,24 -0,15 -0,07 Табела 24 Матрица корелација између параметара температуре и падавина и Нињо 1+2 за зиму (1951-2010) ЗИМА Нињо 1+2 Станица Tsr Tnsr Txsr FD Tn10p Tn90p Tx10p Tx90p Улцињ 0,23 0,29 0,30 -0,24 -0,26 0,15 -0,17 0,23 Бар 0,24 0,23 0,32 -0,23 -0,21 0,11 -0,19 0,28 Будва 0,09 0,12 0,22 -0,21 -0,12 -0,06 -0,18 0,22 Тиват 0,11 0,10 0,22 0,04 -0,03 0,20 -0,17 0,24 Котор 0,20 0,12 0,23 -0,18 -0,16 -0,08 -0,19 0,28 Х.Нови 0,17 0,23 0,28 -0,19 -0,18 0,12 -0,25 0,20 Вирпазар 0,17 0,17 0,36 -0,11 -0,07 0,09 -0,29 0,30 Голубовци 0,28 0,19 0,32 -0,10 -0,11 0,28 -0,27 0,26 Подгорица 0,30 0,26 0,34 -0,21 -0,12 0,21 -0,30 0,28 Даниловград 0,15 0,16 0,27 -0,09 -0,08 0,20 -0,26 0,29 Цетиње 0,15 0,15 0,25 -0,14 -0,07 0,21 -0,18 0,21 Црквице 0,12 0,07 0,18 0,00 -0,08 0,09 -0,11 0,02 Грахово 0,09 0,12 0,25 -0,04 -0,12 0,11 -0,24 0,08 Велимље 0,26 0,16 0,32 -0,08 -0,19 0,13 -0,27 0,22 Никшић 0,28 0,23 0,31 -0,12 -0,22 0,09 -0,17 0,25 Крстац 0,26 0,25 0,28 -0,25 -0,20 0,08 -0,19 0,23 Колашин 0,23 0,25 0,26 -0,15 -0,21 0,13 -0,13 0,15 Плав 0,25 0,27 0,17 -0,21 -0,21 0,10 -0,10 0,05 Рожаје 0,32 0,34 0,30 -0,27 -0,24 0,28 -0,21 0,18 Беране 0,36 0,37 0,34 -0,30 -0,35 0,24 -0,35 0,26 Б.Поље 0,23 0,30 0,29 -0,18 -0,29 0,13 -0,26 0,22 Жабљак 0,27 0,30 0,26 -0,14 -0,18 0,25 -0,25 0,23 Пљевља 0,30 0,34 0,35 -0,14 -0,40 0,08 -0,29 0,20 Статистичка значајност за α = 0,05 Статистичка значајност за α = 0,01 233 Табела 25. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и Нињо 1+2 на годишњем нивоу за период 1951-2010. ГОДИНА Нињо 1+2 Станица ID RR DD R75p SPI Улцињ -0,17 -0,25 0,22 -0,23 -0,27 Бар -0,06 -0,21 0,20 -0,19 -0,22 Будва -0,08 -0,25 0,24 -0,22 -0,28 Тиват -0,16 -0,13 0,24 -0,10 -0,15 Котор -0,06 -0,05 0,19 -0,19 -0,07 Х.Нови -0,17 -0,03 0,18 0,00 -0,04 Вирпазар -0,27 -0,27 0,26 -0,20 -0,28 Голубовци -0,23 -0,26 0,20 -0,33 -0,27 Подгорица -0,20 -0,23 0,24 -0,28 -0,24 Даниловград -0,25 -0,26 0,26 -0,27 -0,28 Цетиње -0,18 -0,13 0,11 -0,22 -0,15 Црквице -0,09 -0,16 0,15 -0,11 -0,17 Грахово -0,21 -0,19 0,28 -0,12 -0,20 Велимље -0,28 -0,11 0,13 -0,19 -0,11 Никшић -0,20 -0,24 0,29 -0,27 -0,26 Крстац -0,19 -0,25 0,15 -0,19 -0,26 Колашин -0,13 -0,26 0,35 -0,28 -0,25 Плав -0,18 -0,26 0,20 -0,25 -0,27 Рожаје -0,23 -0,16 0,13 -0,24 -0,16 Беране -0,29 -0,31 0,23 -0,26 -0,31 Б.Поље -0,25 -0,17 0,33 -0,19 -0,17 Жабљак -0,20 -0,16 0,28 -0,13 -0,17 Пљевља -0,29 -0,23 0,30 -0,08 -0,23 Табела 26. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и Нињо 4 за лето (1951-2010) ЛЕТО Нињо 4 Станица Tsr Tnsr Tn10p Tn90p Tx10p SU RR R75p Улцињ 0,19 0,30 -0,32 0,27 0,05 -0,03 0,22 0,27 Бар 0,26 0,36 -0,40 0,29 -0,12 0,15 0,17 0,18 Будва 0,22 0,17 -0,15 0,20 -0,09 0,11 0,21 0,09 Тиват 0,08 0,18 -0,14 0,19 -0,14 -0,04 0,20 0,29 Котор 0,06 0,13 -0,11 0,14 0,01 -0,05 0,29 0,17 Х.Нови 0,09 0,25 -0,21 0,20 0,12 0,02 0,31 0,31 Вирпазар -0,08 0,24 -0,22 0,13 -0,13 0,06 0,11 0,22 Голубовци 0,13 0,06 -0,09 0,00 0,00 -0,04 0,16 0,23 Подгорица 0,13 0,11 -0,12 0,08 -0,06 -0,03 0,16 0,13 Даниловград 0,05 0,18 -0,17 0,24 0,02 -0,02 0,07 0,07 Цетиње 0,11 0,22 -0,15 0,21 -0,15 0,24 0,24 0,24 Црквице 0,07 0,06 -0,10 0,09 -0,15 0,18 0,15 0,15 Грахово 0,12 0,36 -0,27 0,36 -0,11 0,11 0,15 0,19 Велимље 0,16 0,19 -0,20 0,22 -0,16 0,23 0,08 0,04 Никшић 0,13 0,17 -0,24 0,08 -0,12 0,16 0,04 0,05 Крстац 0,12 0,16 -0,09 0,17 -0,14 0,12 0,09 0,15 Колашин 0,25 0,31 -0,22 0,34 -0,15 0,08 0,07 0,02 Плав 0,23 0,12 -0,05 0,21 -0,26 0,18 0,07 0,01 Рожаје 0,33 0,38 -0,38 0,34 -0,25 0,15 0,00 0,02 Беране 0,23 0,30 -0,24 0,34 -0,29 0,26 -0,05 -0,06 Б.Поље 0,21 0,29 -0,34 0,26 -0,20 0,17 0,09 0,06 Жабљак 0,19 0,41 -0,35 0,38 -0,30 0,00 0,02 0,05 Пљевља 0,18 0,35 -0,26 0,36 -0,24 0,19 0,04 -0,05 Табела 27. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и Нињо 4 за јесењу сезону за период 1951-2010. ЈЕСЕН Нињо 4 Станица Tsr Tnsr Txsr Tn90p Tx10p Tx90p RR DD R75p SPI Улцињ 0,24 0,30 0,28 0,30 -0,23 0,24 -0,23 0,28 -0,14 -0,25 Бар 0,27 0,33 0,28 0,35 -0,16 0,25 -0,12 0,24 -0,05 -0,12 Будва 0,27 0,22 0,28 0,24 -0,20 0,20 -0,31 0,24 -0,31 -0,29 Тиват 0,15 0,22 0,27 0,28 -0,23 0,21 -0,15 0,25 -0,07 -0,16 Котор 0,23 0,26 0,29 0,25 -0,19 0,30 -0,08 0,24 -0,12 -0,09 Х.Нови 0,25 0,33 0,27 0,33 -0,22 0,20 -0,08 0,16 -0,10 -0,10 Вирпазар 0,06 0,21 0,29 0,22 -0,34 0,22 -0,09 0,23 0,05 -0,10 Голубовци 0,25 0,14 0,34 0,16 -0,26 0,32 -0,16 0,19 -0,13 -0,14 Подгорица 0,26 0,18 0,32 0,28 -0,23 0,34 -0,16 0,20 -0,14 -0,14 Даниловград 0,13 0,08 0,25 0,09 -0,15 0,23 -0,12 0,18 -0,13 -0,12 Цетиње 0,19 0,14 0,29 0,20 -0,24 0,19 0,01 0,12 0,00 -0,02 Црквице 0,17 0,12 0,32 0,16 -0,17 0,29 -0,08 0,13 -0,02 -0,08 Грахово 0,15 0,25 0,30 0,29 -0,28 0,20 -0,04 0,21 0,06 -0,04 Велимље 0,20 0,15 0,29 0,18 -0,25 0,25 -0,17 0,15 -0,17 -0,17 Никшић 0,23 0,19 0,32 0,16 -0,24 0,31 -0,09 0,20 -0,02 -0,07 Крстац 0,12 0,13 0,32 0,19 -0,21 0,27 -0,22 0,18 -0,19 -0,21 Колашин 0,31 0,24 0,33 0,30 -0,25 0,37 -0,16 0,29 -0,21 -0,17 Плав 0,35 0,21 0,29 0,33 -0,24 0,24 -0,25 0,27 -0,20 -0,26 Рожаје 0,23 0,29 0,26 0,28 -0,18 0,23 -0,36 0,36 -0,35 -0,35 Беране 0,27 0,24 0,35 0,29 -0,20 0,31 -0,35 0,36 -0,40 -0,36 Б.Поље 0,23 0,20 0,29 0,33 -0,24 0,23 -0,18 0,25 -0,22 -0,20 Жабљак 0,31 0,31 0,37 0,32 -0,27 0,36 -0,17 0,23 -0,17 -0,16 Пљевља 0,26 0,22 0,36 0,29 -0,25 0,33 -0,21 0,35 -0,23 -0,22 Статистичка значајност за α = 0,05 Статистичка значајност за α = 0,01 234 Табела 28. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и Нињо 4 на годишњем нивоу за период 1951-2010. ГОДИНА Нињо 4 Станица Tsr Tnsr Tn90p ТР ID R95p ΣR95pΣР R95pТОТ SDII Улцињ 0,19 0,28 0,32 0,28 -0,12 -0,03 -0,04 -0,02 -0,09 Бар 0,22 0,33 0,33 0,35 0,00 0,04 -0,03 -0,27 0,04 Будва 0,21 0,07 0,16 0,23 0,01 -0,03 -0,08 -0,23 -0,12 Тиват 0,00 0,14 0,32 0,27 -0,04 0,08 0,08 0,04 0,12 Котор 0,14 0,18 0,17 0,17 0,00 0,10 0,05 0,05 0,09 Х.Нови 0,12 0,25 0,27 0,25 -0,06 0,09 0,00 -0,06 0,13 Вирпазар 0,02 0,25 0,26 0,07 -0,12 0,15 0,13 -0,09 0,22 Голубовци 0,16 0,06 0,12 0,01 -0,11 -0,07 -0,06 0,07 0,10 Подгорица 0,18 0,12 0,18 0,08 -0,12 0,14 0,16 0,02 0,13 Даниловград 0,05 0,12 0,24 0,15 -0,15 0,03 0,10 0,25 0,12 Цетиње 0,05 0,05 0,16 / -0,06 0,27 0,30 0,19 0,19 Црквице -0,03 -0,05 0,07 / -0,11 0,09 0,16 0,17 0,17 Грахово 0,03 0,25 0,34 / -0,10 0,06 0,10 0,01 0,18 Велимље 0,12 0,15 0,21 / -0,06 0,00 0,03 0,16 -0,12 Никшић 0,13 0,11 0,14 / -0,04 0,03 0,09 0,12 0,03 Крстац 0,03 0,12 0,17 / -0,07 0,01 -0,08 -0,30 -0,17 Колашин 0,21 0,24 0,33 / 0,06 0,09 0,13 0,03 -0,01 Плав 0,22 0,18 0,27 / -0,10 -0,12 -0,13 -0,09 -0,12 Рожаје 0,25 0,34 0,34 / -0,10 -0,13 -0,10 -0,01 -0,27 Беране 0,26 0,30 0,37 / -0,27 0,05 0,15 -0,01 -0,08 Б.Поље 0,18 0,22 0,27 / -0,21 -0,05 0,02 0,16 0,04 Жабљак 0,17 0,29 0,36 / -0,10 -0,03 -0,02 0,06 -0,02 Пљевља 0,23 0,28 0,32 / -0,23 0,05 0,07 0,00 0,06 Табела 29. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и Нињо 3,4 за јесен (1951-2010) ЈЕСЕН Нињо 3,4 Станица Txsr FD Tn90p Tx90p RR DD R75p SPI Улцињ 0,19 -0,15 0,25 0,15 -0,24 0,24 -0,13 -0,26 Бар 0,21 -0,15 0,21 0,18 -0,16 0,21 -0,11 -0,15 Будва 0,18 0,16 0,20 0,08 -0,31 0,24 -0,32 -0,29 Тиват 0,19 -0,22 0,25 0,12 -0,13 0,24 -0,07 -0,14 Котор 0,23 -0,24 0,27 0,2 -0,01 0,23 -0,12 -0,03 Х.Нови 0,19 -0,19 0,26 0,12 0,01 0,15 -0,05 -0,02 Вирпазар 0,21 -0,17 0,15 0,14 -0,12 0,17 -0,02 -0,12 Голубовци 0,24 -0,19 0,09 0,22 -0,22 0,18 -0,2 -0,21 Подгорица 0,21 -0,28 0,22 0,19 -0,22 0,19 -0,2 -0,2 Даниловград 0,17 -0,07 0,04 0,15 -0,17 0,18 -0,16 -0,16 Цетиње 0,2 0,02 0,15 0,11 -0,04 0,1 -0,04 -0,06 Црквице 0,23 -0,11 0,16 0,25 -0,08 0,09 -0,01 -0,07 Грахово 0,25 -0,11 0,21 0,13 -0,04 0,19 0,05 -0,03 Велимље 0,24 -0,01 0,08 0,21 -0,13 0,17 -0,1 -0,13 Никшић 0,27 -0,11 0,11 0,25 -0,11 0,16 -0,07 -0,08 Крстац 0,25 -0,06 0,12 0,17 -0,19 0,2 -0,17 -0,18 Колашин 0,29 -0,11 0,22 0,28 -0,23 0,27 -0,27 -0,22 Плав 0,27 -0,11 0,27 0,2 -0,27 0,32 -0,23 -0,29 Рожаје 0,27 -0,14 0,17 0,23 -0,39 0,37 -0,39 -0,39 Беране 0,28 -0,10 0,16 0,24 -0,39 0,35 -0,42 -0,39 Б.Поље 0,27 -0,04 0,22 0,21 -0,25 0,29 -0,25 -0,27 Жабљак 0,28 -0,14 0,27 0,24 -0,16 0,21 -0,16 -0,14 Пљевља 0,32 -0,07 0,24 0,28 -0,27 0,35 -0,27 -0,28 Табела 30. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и SOI-cpc за пролеће (1951-2010) ПРОЛЕЋЕ SOI-cpc Станица Tsr Tnsr Tn10p Tx10p DD Улцињ 0,05 -0,02 -0,12 -0,12 -0,18 Бар 0,15 0,13 -0,21 -0,21 -0,31 Будва 0,11 0,30 -0,30 -0,23 -0,26 Тиват 0,29 0,29 -0,29 -0,23 -0,22 Котор 0,11 0,23 -0,16 -0,21 -0,17 Х.Нови 0,14 0,10 -0,24 -0,18 -0,14 Вирпазар 0,10 0,11 -0,23 -0,18 -0,21 Голубовци 0,08 0,20 -0,31 -0,17 -0,24 Подгорица 0,07 0,16 -0,29 -0,21 -0,27 Даниловград 0,19 0,22 -0,33 -0,15 -0,26 Цетиње 0,11 0,31 -0,40 -0,20 -0,22 Црквице 0,15 0,24 -0,42 -0,17 -0,35 Грахово 0,18 0,16 -0,14 -0,23 -0,30 Велимље 0,21 0,28 -0,28 -0,21 -0,21 Никшић 0,10 0,23 -0,30 -0,27 -0,27 Крстац 0,15 0,25 -0,36 -0,30 -0,11 Колашин 0,12 0,16 -0,32 -0,24 -0,16 Плав 0,09 0,11 -0,22 -0,12 -0,20 Рожаје 0,12 0,10 -0,18 -0,13 -0,06 Беране 0,06 0,07 -0,19 -0,16 -0,17 Б.Поље 0,12 0,18 -0,26 -0,15 -0,16 Жабљак 0,12 0,10 -0,21 -0,23 -0,17 Пљевља 0,12 0,17 -0,26 -0,14 -0,14 Статистичка значајност за α = 0,05 Статистичка значајност за α = 0,01 235 Табела 31. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и SOI-cpc за јесењу сезону за период 1951-2010. ЈЕСЕН SOI-cpc Станица Txsr FD Tn90p Tx10p SU RR DD R75p R95pТОТ SPI Улцињ -0,19 0,23 -0,31 0,23 -0,13 0,32 -0,25 0,22 0,11 0,33 Бар -0,16 0,19 -0,15 0,16 -0,06 0,19 -0,21 0,11 0,12 0,17 Будва -0,12 -0,08 -0,07 0,19 -0,04 0,29 -0,24 0,35 0,04 0,27 Тиват -0,20 0,27 -0,26 0,26 -0,12 0,09 -0,22 0,04 -0,07 0,10 Котор -0,26 0,29 -0,26 0,24 -0,13 -0,03 -0,20 0,09 -0,01 -0,01 Х.Нови -0,20 0,22 -0,16 0,21 -0,04 0,00 -0,15 0,08 -0,12 0,03 Вирпазар -0,20 0,14 -0,11 0,28 -0,17 0,13 -0,12 0,02 -0,08 0,14 Голубовци -0,27 0,18 -0,12 0,25 -0,16 0,23 -0,18 0,24 0,10 0,23 Подгорица -0,25 0,22 -0,15 0,24 -0,14 0,24 -0,22 0,21 0,11 0,23 Даниловград -0,23 0,05 -0,01 0,14 -0,13 0,16 -0,20 0,21 -0,04 0,16 Цетиње -0,22 -0,04 -0,04 0,26 -0,17 0,07 -0,11 0,04 -0,02 0,08 Црквице -0,28 0,05 -0,05 0,13 -0,19 0,15 -0,17 0,08 -0,30 0,13 Грахово -0,29 0,17 -0,14 0,22 -0,19 0,09 -0,17 0,00 0,04 0,08 Велимље -0,31 -0,02 -0,04 0,28 -0,19 0,13 -0,17 0,12 -0,05 0,14 Никшић -0,35 0,06 -0,06 0,31 -0,22 0,11 -0,18 0,09 -0,20 0,10 Крстац -0,29 0,04 -0,10 0,25 -0,21 0,21 -0,19 0,17 -0,01 0,22 Колашин -0,31 0,04 -0,10 0,28 -0,19 0,24 -0,28 0,25 -0,02 0,26 Плав -0,28 0,01 -0,11 0,24 -0,14 0,23 -0,35 0,16 0,15 0,24 Рожаје -0,30 0,03 -0,01 0,25 -0,18 0,43 -0,41 0,39 0,27 0,44 Беране -0,25 0,11 -0,06 0,21 -0,26 0,39 -0,38 0,42 0,26 0,41 Б.Поље -0,27 -0,04 -0,09 0,25 -0,20 0,25 -0,28 0,29 0,07 0,28 Жабљак -0,31 0,10 -0,17 0,31 0,05 0,25 -0,25 0,23 0,13 0,23 Пљевља -0,34 0,04 -0,14 0,29 -0,27 0,26 -0,35 0,24 0,17 0,29 Табела 32. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и SOI- au за пролећну сезону за период 1951-2010. ПРОЛЕЋЕ SOI-au Станица Tsr Tnsr FD Tn10p Tx10p DD Улцињ 0,09 0,02 0,13 -0,17 -0,15 -0,18 Бар 0,19 0,18 0,03 -0,26 -0,25 -0,31 Будва 0,15 0,33 -0,12 -0,35 -0,27 -0,28 Тиват 0,33 0,32 -0,11 -0,35 -0,27 -0,25 Котор 0,16 0,25 -0,05 -0,22 -0,25 -0,19 Х.Нови 0,19 0,14 0,00 -0,29 -0,22 -0,17 Вирпазар 0,14 0,14 0,01 -0,26 -0,22 -0,22 Голубовци 0,12 0,25 -0,05 -0,35 -0,20 -0,26 Подгорица 0,10 0,20 0,02 -0,33 -0,24 -0,28 Даниловград 0,22 0,25 -0,04 -0,38 -0,19 -0,28 Цетиње 0,16 0,35 -0,34 -0,44 -0,23 -0,24 Црквице 0,20 0,30 -0,24 -0,47 -0,21 -0,37 Грахово 0,22 0,19 -0,23 -0,18 -0,25 -0,33 Велимље 0,26 0,32 -0,29 -0,32 -0,25 -0,22 Никшић 0,14 0,28 -0,17 -0,35 -0,32 -0,30 Крстац 0,19 0,29 -0,22 -0,40 -0,34 -0,12 Колашин 0,17 0,21 -0,24 -0,37 -0,28 -0,16 Плав 0,14 0,15 -0,06 -0,25 -0,16 -0,21 Рожаје 0,17 0,13 -0,05 -0,21 -0,17 -0,05 Беране 0,10 0,11 -0,15 -0,24 -0,20 -0,18 Б.Поље 0,17 0,21 -0,17 -0,30 -0,20 -0,17 Жабљак 0,17 0,16 -0,11 -0,27 -0,27 -0,17 Пљевља 0,18 0,21 -0,29 -0,31 -0,18 -0,15 Табела 33. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и SOI-au за јесен (1951-2010) ЈЕСЕН SOI-au Станица Txsr FD Tx10p RR DD R75p SPI Улцињ -0,19 0,23 0,24 0,31 -0,25 0,21 0,31 Бар -0,16 0,20 0,16 0,17 -0,20 0,08 0,16 Будва -0,13 -0,09 0,19 0,29 -0,24 0,35 0,26 Тиват -0,20 0,27 0,25 0,10 -0,21 0,04 0,10 Котор -0,25 0,29 0,23 -0,02 -0,20 0,08 -0,01 Х.Нови -0,19 0,22 0,21 0,01 -0,15 0,08 0,03 Вирпазар -0,21 0,14 0,29 0,11 -0,12 0,00 0,12 Голубовци -0,27 0,19 0,25 0,21 -0,17 0,21 0,21 Подгорица -0,25 0,23 0,24 0,22 -0,21 0,19 0,20 Даниловград -0,23 0,05 0,13 0,14 -0,19 0,19 0,14 Цетиње -0,22 -0,05 0,25 0,06 -0,11 0,03 0,07 Црквице -0,28 0,06 0,14 0,13 -0,16 0,05 0,12 Грахово -0,28 0,18 0,23 0,07 -0,17 -0,03 0,07 Велимље -0,30 -0,02 0,27 0,11 -0,16 0,11 0,12 Никшић -0,34 0,07 0,30 0,10 -0,18 0,07 0,09 Крстац -0,29 0,04 0,25 0,20 -0,19 0,16 0,20 Колашин -0,31 0,04 0,28 0,22 -0,27 0,23 0,23 Плав -0,27 0,01 0,24 0,21 -0,34 0,13 0,23 Рожаје -0,29 0,03 0,25 0,41 -0,40 0,37 0,43 Беране -0,25 0,11 0,22 0,37 -0,37 0,41 0,39 Б.Поље -0,25 -0,03 0,25 0,22 -0,27 0,26 0,26 Жабљак -0,30 0,10 0,31 0,23 -0,24 0,21 0,21 Пљевља -0,33 0,05 0,29 0,25 -0,34 0,23 0,27 Статистичка значајност за α = 0,05 Статистичка значајност за α = 0,01 236 Табела 34. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и MEI за јесен за период 1951-2010. ЈЕСЕН MEI Станица Txsr Tn90p Tx10p RR DD R75p R95pТОТ SPI Улцињ 0,19 0,27 -0,19 -0,27 0,25 -0,16 -0,04 -0,27 Бар 0,18 0,17 -0,11 -0,16 0,22 -0,09 -0,14 -0,14 Будва 0,15 0,16 -0,18 -0,34 0,26 -0,37 -0,08 -0,31 Тиват 0,19 0,26 -0,23 -0,12 0,26 -0,03 0,09 -0,12 Котор 0,25 0,24 -0,22 -0,01 0,23 -0,11 0,05 -0,02 Х.Нови 0,19 0,20 -0,23 0,00 0,18 -0,05 0,15 -0,02 Вирпазар 0,19 0,11 -0,27 -0,12 0,17 0,00 0,05 -0,11 Голубовци 0,25 0,07 -0,23 -0,20 0,20 -0,21 -0,12 -0,18 Подгорица 0,22 0,16 -0,23 -0,20 0,22 -0,18 -0,05 -0,18 Даниловград 0,18 0,02 -0,11 -0,15 0,21 -0,18 0,05 -0,14 Цетиње 0,19 0,09 -0,23 -0,04 0,13 -0,02 0,04 -0,05 Црквице 0,24 0,05 -0,15 -0,10 0,14 -0,03 0,29 -0,10 Грахово 0,26 0,22 -0,27 -0,06 0,21 0,05 0,01 -0,05 Велимље 0,27 0,05 -0,28 -0,13 0,18 -0,10 0,08 -0,13 Никшић 0,31 0,06 -0,27 -0,10 0,20 -0,05 0,26 -0,08 Крстац 0,24 0,09 -0,21 -0,20 0,22 -0,17 0,08 -0,19 Колашин 0,27 0,17 -0,26 -0,21 0,27 -0,27 0,10 -0,21 Плав 0,23 0,21 -0,19 -0,26 0,34 -0,20 -0,09 -0,25 Рожаје 0,24 0,12 -0,18 -0,37 0,38 -0,37 -0,13 -0,37 Беране 0,24 0,16 -0,14 -0,37 0,35 -0,41 -0,17 -0,37 Б.Поље 0,23 0,18 -0,21 -0,24 0,28 -0,27 0,01 -0,25 Жабљак 0,28 0,25 -0,26 -0,20 0,24 -0,20 0,00 -0,17 Пљевља 0,30 0,22 -0,24 -0,28 0,38 -0,26 -0,15 -0,27 Табела 35. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и EPNP за пролеће за период 1951-201. ПРОЛЕЋЕ EPNP Станица RR DD R75p R95p ΣR95pΣР R95pТОТ SDII SPI Улцињ 0,27 -0,23 0,26 0,29 0,21 0,18 0,21 0,29 Бар 0,30 -0,15 0,24 0,34 0,37 0,40 0,32 0,32 Будва 0,14 -0,11 0,14 0,09 0,00 -0,03 0,10 0,13 Тиват 0,28 -0,11 0,18 0,38 0,37 0,32 0,32 0,27 Котор 0,28 -0,12 0,11 0,35 0,34 0,19 0,30 0,28 Х.Нови 0,21 -0,06 0,11 0,23 0,23 0,32 0,24 0,22 Вирпазар 0,36 -0,14 0,31 0,23 0,19 0,21 0,34 0,36 Голубовци 0,32 -0,17 0,36 0,32 0,25 0,24 0,34 0,33 Подгорица 0,37 -0,17 0,35 0,27 0,26 0,37 0,37 0,37 Даниловград 0,31 -0,11 0,31 0,17 0,21 0,25 0,33 0,32 Цетиње 0,26 -0,11 0,20 0,22 0,11 0,07 0,26 0,26 Црквице 0,21 0,12 0,17 0,23 0,28 0,34 0,38 0,22 Грахово 0,20 0,00 0,14 0,40 0,37 0,21 0,26 0,19 Велимље 0,10 0,01 0,16 0,10 0,11 0,10 0,15 0,10 Никшић 0,27 -0,01 0,28 0,24 0,27 0,23 0,43 0,27 Крстац 0,15 -0,08 0,15 0,16 0,12 0,16 0,12 0,14 Колашин 0,25 -0,27 0,20 0,17 0,19 0,22 0,14 0,25 Плав 0,09 -0,06 0,03 0,13 0,12 0,02 0,07 0,07 Рожаје 0,42 -0,31 0,13 0,29 0,29 0,23 0,29 0,40 Беране 0,22 -0,33 0,12 0,26 0,22 0,22 -0,04 0,21 Б.Поље 0,32 -0,25 0,15 0,19 0,21 0,29 0,16 0,31 Жабљак 0,22 -0,28 0,12 0,12 0,10 0,05 0,04 0,22 Пљевља 0,32 -0,26 0,04 0,25 0,27 0,26 0,20 0,32 Табела 36. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и WP за зимску сезону за период 1951-2010. ЗИМА WP Станица Tsr Txsr FD Tn10p Tn90p Tx10p Tx90p SDII Улцињ 0,23 0,36 -0,19 -0,17 0,21 -0,25 0,36 -0,10 Бар 0,24 0,34 -0,25 -0,16 0,22 -0,24 0,31 0,06 Будва 0,16 0,31 -0,21 -0,06 0,16 -0,26 0,38 0,09 Тиват 0,04 0,32 0,11 0,08 0,14 -0,32 0,32 0,17 Котор 0,16 0,26 -0,08 -0,07 -0,03 -0,26 0,28 0,13 Х.Нови 0,18 0,37 -0,29 -0,26 0,18 -0,40 0,35 0,17 Вирпазар 0,09 0,35 -0,01 0,03 0,15 -0,28 0,27 0,20 Голубовци 0,22 0,31 -0,04 -0,03 0,25 -0,23 0,24 0,16 Подгорица 0,24 0,34 -0,10 -0,05 0,26 -0,28 0,30 0,21 Даниловград -0,01 0,27 0,02 0,09 0,18 -0,25 0,22 0,20 Цетиње 0,14 0,34 -0,13 -0,05 0,27 -0,23 0,25 0,30 Црквице 0,18 0,20 -0,04 -0,11 0,14 -0,19 0,03 0,34 Грахово 0,05 0,29 -0,03 -0,10 0,14 -0,31 0,12 0,23 Велимље 0,20 0,35 -0,05 -0,05 0,13 -0,27 0,24 -0,14 Никшић 0,24 0,33 -0,05 -0,12 0,18 -0,20 0,25 0,22 Крстац 0,25 0,36 -0,22 -0,14 0,12 -0,26 0,29 -0,07 Колашин 0,21 0,28 -0,09 -0,12 0,14 -0,20 0,22 0,09 Плав 0,24 0,31 -0,28 -0,20 0,18 -0,31 0,11 -0,01 Рожаје 0,28 0,30 -0,30 -0,21 0,31 -0,33 0,06 -0,18 Беране 0,30 0,40 -0,26 -0,29 0,20 -0,36 0,27 0,08 Б.Поље 0,21 0,32 -0,16 -0,18 0,14 -0,34 0,20 0,00 Жабљак 0,30 0,36 -0,18 -0,20 0,29 -0,30 0,25 0,23 Пљевља 0,29 0,36 -0,20 -0,32 0,24 -0,38 0,25 0,03 Статистичка значајност за α = 0,05 Статистичка значајност за α = 0,01 237 Табела 37. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и WP за пролећну сезону за период 1951-2010. ПРОЛЕЋЕ WP Станица Tsr Tnsr Txsr FD Tn10p Tn90p Tx10p Tx90p SU ΣR95pΣР R95pТОТ Улцињ -0,38 -0,27 -0,33 0,08 0,28 -0,15 0,30 -0,30 -0,09 0,02 0,03 Бар -0,36 -0,34 -0,27 0,13 0,32 -0,27 0,19 -0,27 -0,18 -0,23 -0,14 Будва -0,40 -0,31 -0,35 0,08 0,25 -0,27 0,28 -0,33 -0,18 -0,05 0,02 Тиват -0,38 -0,28 -0,41 0,11 0,29 -0,22 0,32 -0,37 -0,26 -0,14 -0,15 Котор -0,40 -0,30 -0,36 0,18 0,28 -0,20 0,27 -0,29 -0,20 -0,11 -0,06 Х.Нови -0,39 -0,34 -0,32 0,19 0,34 -0,30 0,29 -0,33 -0,08 -0,10 -0,03 Вирпазар -0,31 -0,28 -0,31 0,10 0,27 -0,17 0,35 -0,27 -0,09 -0,03 -0,11 Голубовци -0,40 -0,35 -0,35 0,12 0,28 -0,22 0,39 -0,25 -0,19 -0,16 -0,16 Подгорица -0,40 -0,34 -0,37 0,06 0,26 -0,19 0,39 -0,29 -0,26 -0,14 -0,19 Даниловград -0,35 -0,26 -0,39 0,14 0,23 -0,23 0,35 -0,26 -0,27 -0,24 -0,31 Цетиње -0,42 -0,33 -0,40 0,30 0,28 -0,25 0,41 -0,26 -0,07 -0,30 -0,35 Црквице -0,33 -0,27 -0,34 0,27 0,28 -0,09 0,41 -0,14 -0,05 -0,27 -0,21 Грахово -0,37 -0,28 -0,33 0,18 0,17 -0,23 0,31 -0,18 -0,01 -0,26 -0,15 Велимље -0,43 -0,36 -0,33 0,35 0,32 -0,29 0,36 -0,24 -0,07 -0,26 -0,14 Никшић -0,39 -0,36 -0,33 0,21 0,23 -0,20 0,30 -0,14 0,00 -0,24 -0,27 Крстац -0,39 -0,40 -0,39 0,35 0,34 -0,35 0,45 -0,29 -0,09 -0,15 -0,06 Колашин -0,38 -0,28 -0,34 0,22 0,22 -0,27 0,37 -0,21 0,03 -0,06 -0,06 Плав -0,35 -0,23 -0,35 0,30 0,23 -0,13 0,40 -0,14 0,04 0,13 0,11 Рожаје -0,38 -0,25 -0,34 0,22 0,20 -0,24 0,39 -0,22 0,02 -0,20 -0,22 Беране -0,37 -0,29 -0,38 0,31 0,28 -0,21 0,35 -0,30 -0,15 0,09 0,01 Б.Поље -0,35 -0,25 -0,35 0,18 0,18 -0,26 0,36 -0,25 -0,09 0,03 -0,14 Жабљак -0,34 -0,29 -0,36 0,21 0,30 -0,26 0,42 -0,27 -0,07 -0,09 -0,33 Пљевља -0,36 -0,27 -0,34 0,20 0,24 -0,23 0,33 -0,26 -0,08 0,04 0,08 Табела 38. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и WP за летњу сезону за период 1951-2010. ЛЕТО WP Станица Tsr Tnsr Txsr Tn10p Tn90p Tx90p SU Улцињ -0,30 -0,25 -0,20 0,23 -0,25 -0,20 -0,18 Бар -0,38 -0,38 -0,32 0,35 -0,37 -0,31 -0,31 Будва -0,29 -0,31 -0,28 0,19 -0,34 -0,29 -0,14 Тиват -0,29 -0,34 -0,35 0,27 -0,31 -0,33 -0,24 Котор -0,30 -0,31 -0,33 0,30 -0,27 -0,31 -0,26 Х.Нови -0,35 -0,38 -0,21 0,37 -0,34 -0,28 -0,14 Вирпазар -0,10 -0,24 -0,22 0,20 -0,13 -0,27 -0,13 Голубовци -0,27 -0,25 -0,21 0,17 -0,26 -0,28 -0,08 Подгорица -0,27 -0,29 -0,25 0,24 -0,24 -0,29 -0,14 Даниловград -0,19 -0,33 -0,24 0,26 -0,33 -0,31 -0,11 Цетиње -0,28 -0,31 -0,39 0,24 -0,17 -0,38 -0,37 Црквице -0,35 -0,30 -0,33 0,25 -0,27 -0,35 -0,29 Грахово -0,31 -0,24 -0,21 0,18 -0,15 -0,27 -0,21 Велимље -0,30 -0,27 -0,26 0,22 -0,28 -0,32 -0,24 Никшић -0,31 -0,28 -0,27 0,19 -0,31 -0,35 -0,25 Крстац -0,18 -0,17 -0,20 0,14 -0,12 -0,31 -0,21 Колашин -0,39 -0,43 -0,19 0,35 -0,48 -0,28 -0,20 Плав -0,32 -0,36 -0,22 0,25 -0,38 -0,23 -0,16 Рожаје -0,29 -0,41 -0,21 0,38 -0,42 -0,26 -0,17 Беране -0,27 -0,39 -0,21 0,28 -0,43 -0,32 -0,12 Б.Поље -0,36 -0,36 -0,20 0,27 -0,35 -0,28 -0,14 Жабљак -0,32 -0,42 -0,20 0,35 -0,37 -0,24 -0,15 Пљевља -0,32 -0,44 -0,19 0,46 -0,38 -0,25 -0,17 Табела 39. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и NAO-500 mb за зимску сезону за период 1951-2010. ЗИМА NAO-500 mb Станица Tnsr Txsr FD Tn90p Tx10p Tx90p RR DD R75p R95p ΣR95pΣР R95pТОТ SDII SPI Улцињ 0,04 0,25 -0,28 -0,23 -0,17 0,20 -0,61 0,52 -0,50 -0,50 -0,38 -0,43 -0,31 -0,59 Бар -0,30 0,07 -0,10 -0,51 -0,12 -0,05 -0,56 0,54 -0,50 -0,31 -0,14 -0,38 -0,26 -0,53 Будва -0,29 0,12 -0,16 -0,43 -0,14 0,05 -0,53 0,53 -0,48 -0,41 -0,17 -0,22 -0,25 -0,52 Тиват -0,35 0,10 0,14 -0,37 -0,10 -0,03 -0,50 0,55 -0,51 -0,09 0,27 0,09 -0,12 -0,47 Котор -0,35 0,18 -0,16 -0,52 -0,23 0,18 -0,47 0,53 -0,53 -0,05 0,27 0,05 -0,02 -0,46 Х.Нови -0,06 0,31 -0,28 -0,31 -0,24 0,29 -0,54 0,50 -0,49 -0,29 -0,13 -0,22 -0,27 -0,51 Вирпазар -0,25 0,25 0,18 -0,28 -0,28 0,23 -0,59 0,50 -0,61 -0,26 -0,01 -0,08 -0,24 -0,55 Голубовци -0,23 0,29 0,15 -0,37 -0,24 0,28 -0,56 0,51 -0,56 -0,22 -0,06 -0,19 -0,29 -0,53 Подгорица -0,20 0,34 0,07 -0,33 -0,27 0,34 -0,53 0,52 -0,50 -0,08 0,13 0,03 -0,11 -0,49 Даниловград -0,23 0,34 0,14 -0,34 -0,24 0,44 -0,56 0,54 -0,54 0,01 0,27 -0,07 -0,17 -0,52 Цетиње -0,29 0,30 0,42 -0,35 -0,13 0,41 -0,50 0,43 -0,54 -0,19 0,09 -0,12 -0,30 -0,48 Црквице -0,28 0,12 0,39 -0,43 0,00 0,23 -0,55 0,58 -0,47 -0,30 -0,05 -0,15 -0,26 -0,50 Грахово -0,22 0,35 0,42 -0,43 -0,13 0,43 -0,49 0,48 -0,41 -0,20 0,08 -0,04 -0,18 -0,45 Велимље -0,16 0,33 0,34 -0,34 -0,09 0,47 -0,54 0,33 -0,57 -0,15 0,06 -0,07 -0,36 -0,50 Никшић -0,16 0,33 0,30 -0,34 -0,26 0,49 -0,52 0,48 -0,49 -0,29 0,08 0,02 -0,23 -0,49 Крстац -0,11 0,27 0,34 -0,36 -0,06 0,41 -0,49 0,28 -0,54 -0,33 0,02 -0,01 -0,24 -0,45 Колашин -0,13 0,14 0,43 -0,39 -0,03 0,25 -0,53 0,48 -0,52 -0,22 0,01 -0,12 -0,32 -0,48 Плав -0,12 0,13 0,24 -0,43 -0,27 -0,13 -0,47 0,50 -0,42 -0,33 -0,25 -0,31 -0,25 -0,45 Рожаје -0,09 0,08 0,29 -0,30 -0,28 -0,23 -0,34 0,26 -0,29 -0,26 -0,21 -0,19 -0,30 -0,35 Беране -0,10 0,08 0,32 -0,41 -0,24 0,02 -0,46 0,45 -0,44 -0,20 -0,11 -0,28 -0,25 -0,44 Б.Поље -0,13 -0,06 0,38 -0,41 -0,15 -0,15 -0,32 0,38 -0,28 -0,10 -0,03 -0,11 -0,20 -0,35 Жабљак 0,01 0,29 0,53 -0,43 -0,13 0,36 -0,41 0,39 -0,47 -0,18 0,10 0,12 -0,26 -0,41 Пљевља -0,08 0,03 0,43 -0,45 -0,23 -0,10 -0,27 0,38 -0,26 -0,16 -0,09 -0,19 -0,09 -0,30 Статистичка значајност за α = 0,05 Статистичка значајност за α = 0,01 238 Табела 40. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и NAO-500 mb за летњу сезону за период 1951-2010. ЛЕТО NAO-500 mb Станица Tsr Tnsr Txsr Tn90p Tx10p Tx90p SU RR DD R75p R95p SPI Улцињ -0,31 -0,08 -0,38 -0,05 0,28 -0,37 -0,30 0,20 -0,22 0,06 0,06 0,23 Бар -0,29 -0,14 -0,36 -0,22 0,30 -0,32 -0,29 0,30 -0,13 0,33 0,22 0,27 Будва -0,22 -0,12 -0,27 -0,18 0,19 -0,26 -0,19 0,05 -0,25 0,22 -0,11 0,08 Тиват -0,19 0,02 -0,30 -0,01 0,26 -0,31 -0,22 0,14 -0,29 0,03 0,09 0,15 Котор -0,25 -0,17 -0,27 -0,14 0,18 -0,29 -0,18 0,23 -0,30 0,21 0,05 0,23 Х.Нови -0,30 -0,22 -0,26 -0,23 0,21 -0,29 -0,19 0,17 -0,25 0,15 -0,15 0,15 Вирпазар -0,31 -0,09 -0,39 -0,04 0,24 -0,45 -0,21 0,26 -0,36 0,26 0,17 0,29 Голубовци -0,30 -0,22 -0,31 -0,28 0,20 -0,38 -0,17 0,19 -0,16 0,15 0,11 0,18 Подгорица -0,30 -0,23 -0,31 -0,30 0,25 -0,34 -0,17 0,17 -0,21 0,14 0,19 0,16 Даниловград -0,33 -0,22 -0,37 -0,17 0,25 -0,43 -0,15 0,20 -0,33 0,21 0,03 0,22 Цетиње -0,36 0,02 -0,29 0,04 0,33 -0,35 -0,23 0,25 -0,40 0,29 0,17 0,25 Црквице -0,38 -0,28 -0,31 -0,36 0,21 -0,36 -0,27 0,25 -0,29 0,32 -0,02 0,25 Грахово -0,39 -0,02 -0,31 -0,01 0,22 -0,32 -0,25 0,25 -0,27 0,27 0,21 0,29 Велимље -0,40 -0,29 -0,33 -0,30 0,19 -0,34 -0,29 0,36 -0,34 0,36 0,15 0,37 Никшић -0,36 -0,16 -0,34 -0,24 0,22 -0,39 -0,25 0,20 -0,39 0,23 0,15 0,21 Крстац -0,43 -0,32 -0,37 -0,37 0,26 -0,42 -0,37 0,29 -0,32 0,30 0,01 0,29 Колашин -0,36 0,03 -0,43 -0,02 0,26 -0,45 -0,45 0,28 -0,39 0,29 0,23 0,29 Плав -0,38 -0,15 -0,47 -0,21 0,25 -0,46 -0,49 0,44 -0,41 0,40 0,29 0,39 Рожаје -0,40 -0,08 -0,45 -0,14 0,23 -0,48 -0,49 0,44 -0,44 0,34 0,38 0,41 Беране -0,43 -0,04 -0,43 -0,11 0,28 -0,43 -0,37 0,52 -0,53 0,40 0,29 0,50 Б.Поље -0,44 -0,03 -0,51 -0,19 0,26 -0,54 -0,46 0,48 -0,51 0,53 0,19 0,45 Жабљак -0,41 -0,07 -0,43 -0,17 0,37 -0,43 -0,47 0,44 -0,43 0,38 0,27 0,43 Пљевља -0,44 -0,05 -0,46 -0,12 0,24 -0,48 -0,39 0,45 -0,39 0,38 0,34 0,44 Табела 41. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и NAO-500 mb на годишњем нивоу за период 1951-2010. ГОДИНА NAO-500 mb Станица RR DD R75p R95p R95pТОТ SDII SPI Улцињ -0,44 0,51 -0,37 -0,20 0,01 -0,18 -0,44 Бар -0,43 0,51 -0,44 -0,15 -0,24 -0,11 -0,44 Будва -0,54 0,50 -0,49 -0,34 -0,32 -0,37 -0,54 Тиват -0,51 0,50 -0,53 -0,20 0,04 -0,33 -0,51 Котор -0,45 0,50 -0,61 -0,32 0,00 -0,38 -0,45 Х.Нови -0,51 0,47 -0,46 -0,32 0,03 -0,30 -0,52 Вирпазар -0,50 0,32 -0,49 -0,22 0,07 -0,30 -0,50 Голубовци -0,51 0,52 -0,51 -0,13 -0,20 -0,21 -0,50 Подгорица -0,53 0,51 -0,46 -0,11 -0,15 -0,19 -0,52 Даниловград -0,40 0,35 -0,35 -0,04 0,21 -0,16 -0,39 Цетиње -0,47 0,37 -0,41 -0,20 -0,03 -0,36 -0,47 Црквице -0,52 0,52 -0,51 -0,34 -0,31 -0,34 -0,51 Грахово -0,45 0,38 -0,33 -0,28 -0,08 -0,19 -0,44 Велимље -0,35 0,16 -0,37 -0,07 -0,10 -0,22 -0,35 Никшић -0,41 0,31 -0,48 -0,18 0,07 -0,29 -0,40 Крстац -0,42 0,11 -0,45 -0,36 0,07 -0,27 -0,42 Колашин -0,34 0,38 -0,43 -0,06 0,12 -0,16 -0,32 Плав -0,31 0,33 -0,29 -0,24 0,00 -0,13 -0,28 Рожаје -0,17 0,11 -0,16 -0,13 -0,04 -0,21 -0,17 Беране -0,29 0,28 -0,37 -0,11 0,05 -0,11 -0,29 Б.Поље -0,12 0,24 -0,10 0,04 0,08 0,03 -0,13 Жабљак -0,37 0,27 -0,38 -0,27 -0,10 -0,30 -0,36 Пљевља -0,09 0,23 0,00 -0,11 0,28 0,07 -0,11 Табела 42. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и ЕА за зимску сезону (1951-2010) ЗИМА ЕА Станица Tsr Tnsr Txsr FD Tn10p Tn90p Tx10p Tx90p Улцињ 0,44 0,48 0,56 -0,45 -0,38 0,38 -0,34 0,56 Бар 0,42 0,42 0,53 -0,46 -0,43 0,23 -0,34 0,44 Будва 0,38 0,36 0,53 -0,35 -0,33 0,14 -0,44 0,45 Тиват 0,30 0,19 0,53 -0,06 -0,03 0,31 -0,38 0,55 Котор 0,45 0,25 0,50 -0,22 -0,23 0,04 -0,38 0,48 Х.Нови 0,42 0,44 0,56 -0,40 -0,36 0,34 -0,45 0,52 Вирпазар 0,36 0,32 0,60 -0,26 -0,15 0,30 -0,52 0,57 Голубовци 0,52 0,36 0,62 -0,30 -0,21 0,45 -0,46 0,64 Подгорица 0,49 0,40 0,60 -0,37 -0,22 0,39 -0,42 0,56 Даниловград 0,35 0,27 0,49 -0,24 0,00 0,40 -0,39 0,49 Цетиње 0,32 0,25 0,53 -0,25 -0,18 0,33 -0,38 0,44 Црквице 0,35 0,24 0,48 -0,20 -0,16 0,23 -0,45 0,22 Грахово 0,35 0,33 0,50 -0,30 -0,25 0,35 -0,45 0,33 Велимље 0,50 0,35 0,52 -0,33 -0,28 0,28 -0,39 0,38 Никшић 0,50 0,42 0,56 -0,27 -0,31 0,34 -0,44 0,40 Крстац 0,48 0,41 0,52 -0,44 -0,28 0,34 -0,40 0,40 Колашин 0,44 0,41 0,57 -0,35 -0,29 0,35 -0,33 0,54 Плав 0,50 0,42 0,44 -0,45 -0,33 0,36 -0,32 0,38 Рожаје 0,43 0,43 0,48 -0,43 -0,25 0,49 -0,36 0,41 Беране 0,50 0,48 0,60 -0,48 -0,40 0,45 -0,47 0,60 Б.Поље 0,37 0,40 0,52 -0,37 -0,29 0,30 -0,36 0,47 Жабљак 0,51 0,52 0,58 -0,26 -0,32 0,39 -0,47 0,51 Пљевља 0,45 0,47 0,58 -0,28 -0,41 0,24 -0,47 0,49 Статистичка значајност за α = 0,05 Статистичка значајност за α = 0,01 239 Табела 43. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и ЕА за пролећну сезону за период 1951-2010. ПРОЛЕЋЕ ЕА Станица Tsr Tnsr Txsr FD Tn10p Tn90p Tx10p Tx90p SU DD Улцињ 0,49 0,41 0,50 -0,19 -0,27 0,47 -0,43 0,44 0,39 0,29 Бар 0,54 0,46 0,56 -0,08 -0,30 0,47 -0,47 0,50 0,40 0,37 Будва 0,48 0,29 0,55 -0,09 -0,22 0,37 -0,49 0,50 0,48 0,33 Тиват 0,32 0,24 0,46 0,11 -0,04 0,40 -0,41 0,45 0,27 0,40 Котор 0,42 0,28 0,45 -0,09 -0,19 0,14 -0,35 0,42 0,36 0,38 Х.Нови 0,46 0,47 0,43 -0,24 -0,34 0,42 -0,48 0,37 0,27 0,41 Вирпазар 0,40 0,41 0,50 -0,15 -0,24 0,39 -0,40 0,33 0,26 0,37 Голубовци 0,47 0,38 0,49 -0,16 -0,31 0,42 -0,37 0,36 0,29 0,30 Подгорица 0,48 0,45 0,52 -0,11 -0,36 0,51 -0,37 0,46 0,36 0,33 Даниловград 0,41 0,36 0,49 -0,04 -0,21 0,50 -0,36 0,41 0,34 0,22 Цетиње 0,43 0,17 0,45 0,01 -0,06 0,32 -0,41 0,34 0,30 0,24 Црквице 0,48 0,37 0,54 -0,13 -0,16 0,40 -0,43 0,43 0,32 0,26 Грахово 0,29 0,10 0,47 -0,04 0,07 0,30 -0,36 0,38 0,39 0,43 Велимље 0,33 0,28 0,41 -0,20 -0,20 0,35 -0,30 0,27 0,23 0,21 Никшић 0,48 0,33 0,51 -0,11 -0,21 0,44 -0,33 0,38 0,39 0,19 Крстац 0,35 0,26 0,40 -0,14 -0,05 0,32 -0,28 0,34 0,28 0,16 Колашин 0,42 0,26 0,46 -0,16 -0,10 0,35 -0,26 0,44 0,33 0,25 Плав 0,48 0,46 0,49 -0,40 -0,36 0,47 -0,40 0,42 0,33 0,13 Рожаје 0,49 0,47 0,48 -0,47 -0,34 0,51 -0,28 0,46 0,32 0,20 Беране 0,52 0,46 0,51 -0,22 -0,27 0,50 -0,34 0,51 0,37 0,21 Б.Поље 0,48 0,39 0,44 -0,26 -0,25 0,45 -0,30 0,40 0,30 0,19 Жабљак 0,49 0,36 0,50 -0,39 -0,23 0,45 -0,28 0,46 0,24 0,29 Пљевља 0,43 0,34 0,49 -0,19 -0,19 0,28 -0,31 0,50 0,36 0,26 Табела 44. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и ЕА за летњу сезону за период 1951-2010. ЛЕТО ЕА Станица Tsr Tnsr Txsr Tn10p Tn90p Tx10p Tx90p SU RR DD R75p R95p SDII SPI Улцињ 0,64 0,51 0,56 -0,38 0,51 -0,53 0,45 0,45 -0,20 0,24 -0,07 -0,14 -0,07 -0,20 Бар 0,64 0,65 0,66 -0,55 0,61 -0,65 0,58 0,66 -0,29 0,30 -0,29 -0,38 -0,09 -0,25 Будва 0,68 0,48 0,70 -0,33 0,52 -0,58 0,65 0,53 -0,20 0,21 -0,21 -0,21 -0,08 -0,22 Тиват 0,53 0,48 0,65 -0,30 0,52 -0,59 0,58 0,49 -0,23 0,25 -0,09 -0,25 -0,07 -0,26 Котор 0,58 0,48 0,62 -0,40 0,49 -0,49 0,57 0,39 -0,26 0,27 -0,22 -0,28 -0,15 -0,28 Х.Нови 0,62 0,57 0,52 -0,43 0,57 -0,46 0,43 0,43 -0,30 0,33 -0,34 -0,16 -0,13 -0,30 Вирпазар 0,33 0,49 0,62 -0,45 0,32 -0,60 0,51 0,49 -0,16 0,33 -0,07 -0,16 -0,02 -0,17 Голубовци 0,64 0,53 0,56 -0,39 0,51 -0,39 0,54 0,33 -0,12 0,17 -0,06 -0,12 -0,10 -0,12 Подгорица 0,62 0,57 0,60 -0,44 0,53 -0,54 0,54 0,43 -0,18 0,24 -0,12 -0,07 -0,03 -0,18 Даниловград 0,49 0,48 0,60 -0,37 0,44 -0,44 0,57 0,39 -0,18 0,24 -0,27 -0,03 0,01 -0,18 Цетиње 0,49 0,29 0,63 -0,17 0,33 -0,56 0,60 0,61 -0,25 0,30 -0,24 -0,25 -0,13 -0,25 Црквице 0,58 0,47 0,66 -0,27 0,49 -0,50 0,63 0,61 -0,37 0,37 -0,33 -0,28 -0,26 -0,36 Грахово 0,58 0,38 0,57 -0,15 0,47 -0,48 0,53 0,60 -0,22 0,32 -0,22 -0,19 -0,03 -0,23 Велимље 0,57 0,52 0,61 -0,36 0,51 -0,48 0,53 0,59 -0,40 0,33 -0,37 -0,34 -0,23 -0,39 Никшић 0,62 0,57 0,57 -0,44 0,55 -0,40 0,56 0,54 -0,22 0,29 -0,19 -0,24 -0,05 -0,21 Крстац 0,47 0,43 0,54 -0,28 0,43 -0,44 0,51 0,54 -0,29 0,23 -0,29 -0,14 -0,18 -0,29 Колашин 0,62 0,35 0,58 -0,19 0,46 -0,42 0,57 0,60 -0,10 0,42 -0,19 0,23 0,29 -0,10 Плав 0,61 0,44 0,61 -0,26 0,54 -0,49 0,53 0,62 -0,39 0,23 -0,38 -0,28 -0,30 -0,37 Рожаје 0,57 0,51 0,59 -0,37 0,55 -0,43 0,55 0,56 -0,23 0,34 -0,14 -0,15 0,06 -0,18 Беране 0,61 0,54 0,60 -0,45 0,53 -0,56 0,55 0,58 -0,31 0,46 -0,23 -0,13 0,06 -0,29 Б.Поље 0,61 0,47 0,56 -0,28 0,57 -0,50 0,53 0,61 -0,21 0,33 -0,21 0,01 0,13 -0,19 Жабљак 0,64 0,56 0,59 -0,39 0,57 -0,52 0,56 0,47 -0,38 0,39 -0,34 -0,35 -0,13 -0,35 Пљевља 0,62 0,47 0,59 -0,28 0,51 -0,46 0,58 0,63 -0,35 0,37 -0,40 -0,14 -0,14 -0,34 Табела 45. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и ЕА за јесењу сезону за период 1951-2010. ЈЕСЕН ЕА Станица Tsr Tnsr Txsr FD Tn10p Tn90p Tx10p Tx90p SU DD Улцињ 0,29 0,24 0,47 -0,11 -0,30 0,05 -0,38 0,29 0,35 0,22 Бар 0,39 0,43 0,44 -0,19 -0,46 0,34 -0,42 0,38 0,39 0,30 Будва 0,35 0,41 0,45 -0,22 -0,41 0,26 -0,44 0,32 0,46 0,27 Тиват 0,17 0,27 0,35 -0,12 -0,29 0,32 -0,32 0,16 0,35 0,29 Котор 0,26 0,25 0,31 -0,25 -0,38 0,10 -0,27 0,15 0,31 0,24 Х.Нови 0,27 0,33 0,41 -0,18 -0,35 0,24 -0,34 0,16 0,35 0,26 Вирпазар 0,11 0,14 0,40 -0,03 -0,07 0,31 -0,50 0,17 0,25 0,36 Голубовци 0,36 0,22 0,50 -0,17 -0,33 0,18 -0,52 0,30 0,30 0,28 Подгорица 0,32 0,21 0,48 -0,11 -0,26 0,14 -0,43 0,33 0,32 0,28 Даниловград 0,07 0,10 0,42 0,03 -0,15 0,08 -0,37 0,31 0,28 0,28 Цетиње 0,11 0,11 0,38 0,05 -0,21 0,19 -0,29 0,22 0,21 0,23 Црквице 0,24 0,16 0,42 -0,09 -0,23 -0,01 -0,35 0,22 0,10 0,26 Грахово 0,13 0,12 0,43 -0,04 -0,05 0,26 -0,37 0,23 0,16 0,30 Велимље 0,22 0,10 0,43 -0,02 -0,13 0,05 -0,46 0,24 0,05 0,17 Никшић 0,28 0,20 0,39 -0,06 -0,24 0,14 -0,39 0,28 0,10 0,30 Крстац 0,13 0,12 0,38 -0,02 -0,21 0,00 -0,30 0,28 0,16 0,24 Колашин 0,30 0,29 0,35 -0,19 -0,25 0,24 -0,34 0,34 0,13 0,26 Плав 0,32 0,37 0,25 -0,35 -0,40 0,29 -0,30 0,08 0,10 0,09 Рожаје 0,21 0,36 0,27 -0,31 -0,34 0,33 -0,27 0,07 0,08 0,05 Беране 0,24 0,34 0,26 -0,27 -0,36 0,26 -0,24 0,09 0,19 0,27 Б.Поље 0,23 0,37 0,26 -0,17 -0,36 0,35 -0,28 0,10 0,22 0,15 Жабљак 0,31 0,38 0,37 -0,20 -0,39 0,15 -0,39 0,31 -0,13 0,27 Пљевља 0,26 0,35 0,31 -0,23 -0,33 0,27 -0,36 0,17 0,21 0,26 Статистичка значајност за α = 0,05 Статистичка значајност за α = 0,01 240 Табела 46. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и ЕА на годишњем нивоу за период 1951-201. ГОДИНА ЕА Станица Tsr Tnsr Txsr FD Tn10p Tn90p Tx10p Tx90p SU TD ТР ID DD ΣR95pΣР R95pТОТ Улцињ 0,55 0,46 0,67 -0,29 -0,32 0,49 -0,52 0,61 0,43 0,36 0,34 / 0,14 -0,04 -0,29 Бар 0,63 0,68 0,67 -0,43 -0,62 0,65 -0,66 0,63 0,60 0,50 0,62 / 0,21 -0,01 -0,10 Будва 0,67 0,51 0,70 -0,20 -0,37 0,58 -0,63 0,63 0,62 0,52 0,57 / 0,15 -0,13 -0,04 Тиват 0,29 0,36 0,61 0,03 -0,15 0,59 -0,54 0,60 0,46 0,44 0,50 / 0,28 0,06 0,12 Котор 0,48 0,33 0,57 -0,28 -0,47 0,24 -0,36 0,63 0,41 0,45 0,31 / 0,21 0,04 0,02 Х.Нови 0,49 0,50 0,58 -0,26 -0,39 0,56 -0,59 0,54 0,42 0,30 0,47 / 0,20 0,25 0,07 Вирпазар 0,18 0,38 0,67 -0,19 -0,24 0,51 -0,73 0,47 0,39 0,32 -0,10 / 0,35 0,08 -0,15 Голубовци 0,63 0,46 0,65 -0,29 -0,42 0,53 -0,60 0,53 0,34 0,39 0,33 / 0,11 0,05 0,00 Подгорица 0,60 0,50 0,65 -0,25 -0,42 0,56 -0,60 0,57 0,42 0,45 0,36 / 0,18 0,31 0,28 Даниловград 0,26 0,40 0,62 -0,14 -0,24 0,53 -0,51 0,56 0,36 0,47 0,35 / 0,12 0,25 0,29 Цетиње 0,25 0,20 0,55 -0,05 0,03 0,47 -0,46 0,50 0,43 0,37 / -0,31 0,08 0,39 0,24 Црквице 0,37 0,25 0,65 -0,04 -0,14 0,32 -0,48 0,52 0,41 0,38 / -0,29 0,19 0,26 0,45 Грахово 0,22 0,23 0,59 -0,06 0,06 0,52 -0,58 0,40 0,37 0,21 / -0,36 0,27 0,25 0,16 Велимље 0,40 0,33 0,56 -0,25 -0,21 0,41 -0,56 0,41 0,33 0,28 / -0,26 0,03 0,09 0,21 Никшић 0,58 0,48 0,61 -0,13 -0,35 0,57 -0,49 0,52 0,39 0,31 / -0,29 0,11 0,36 0,29 Крстац 0,31 0,29 0,47 -0,28 -0,08 0,34 -0,33 0,46 0,34 0,25 / -0,28 0,02 -0,18 -0,04 Колашин 0,54 0,49 0,54 -0,25 -0,27 0,59 -0,24 0,58 0,35 0,28 / -0,12 0,16 0,39 0,22 Плав 0,59 0,61 0,57 -0,68 -0,53 0,60 -0,58 0,41 0,36 0,24 / -0,38 -0,05 -0,26 -0,34 Рожаје 0,53 0,64 0,57 -0,60 -0,55 0,65 -0,47 0,46 0,31 0,25 / -0,35 -0,12 -0,12 -0,25 Беране 0,56 0,69 0,60 -0,48 -0,62 0,68 -0,50 0,56 0,42 0,40 / -0,44 0,21 0,23 0,08 Б.Поље 0,50 0,60 0,53 -0,46 -0,47 0,62 -0,43 0,46 0,37 0,33 / -0,37 0,11 0,17 0,08 Жабљак 0,58 0,66 0,56 -0,51 -0,51 0,66 -0,48 0,54 0,27 0,27 / -0,41 0,18 0,18 0,34 Пљевља 0,55 0,64 0,63 -0,37 -0,57 0,59 -0,56 0,57 0,41 0,29 / -0,49 0,26 0,21 -0,13 Табела 47. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и EAWR за зимску сезону за период 1951-2010. ЗИМА EAWR Станица Tsr Tnsr FD Tn10p Tn90p Tx90p RR DD R75p R95p R95pТОТ SPI Улцињ -0,24 -0,27 0,16 0,18 -0,30 0,07 -0,47 0,66 -0,36 -0,11 -0,06 -0,46 Бар -0,34 -0,41 0,28 0,24 -0,39 -0,04 -0,49 0,65 -0,38 -0,06 0,01 -0,50 Будва -0,35 -0,33 0,16 0,25 -0,42 0,07 -0,58 0,65 -0,45 -0,29 -0,26 -0,57 Тиват -0,40 -0,47 0,51 0,44 -0,20 0,08 -0,58 0,66 -0,48 -0,26 -0,11 -0,55 Котор -0,23 -0,41 0,26 0,29 -0,26 0,21 -0,59 0,64 -0,52 -0,14 -0,11 -0,56 Х.Нови -0,17 -0,17 0,05 0,05 -0,32 0,15 -0,57 0,67 -0,47 -0,23 -0,14 -0,56 Вирпазар -0,40 -0,49 0,52 0,49 -0,43 0,07 -0,50 0,68 -0,46 -0,19 0,00 -0,52 Голубовци -0,29 -0,49 0,55 0,47 -0,26 0,16 -0,57 0,69 -0,47 -0,20 -0,23 -0,58 Подгорица -0,26 -0,42 0,47 0,40 -0,33 0,15 -0,60 0,70 -0,48 -0,14 -0,14 -0,60 Даниловград -0,32 -0,47 0,56 0,44 -0,21 0,34 -0,55 0,66 -0,47 -0,20 -0,12 -0,57 Цетиње -0,35 -0,46 0,42 0,29 -0,30 0,28 -0,56 0,70 -0,47 -0,26 -0,26 -0,53 Црквице -0,21 -0,36 0,35 0,31 -0,28 0,18 -0,55 0,67 -0,45 -0,46 -0,47 -0,57 Грахово -0,32 -0,31 0,28 0,16 -0,21 0,18 -0,57 0,67 -0,40 -0,31 -0,27 -0,58 Велимље -0,12 -0,31 0,32 0,11 -0,15 0,39 -0,57 0,57 -0,55 -0,16 -0,14 -0,56 Никшић -0,15 -0,36 0,43 0,24 -0,37 0,38 -0,56 0,69 -0,49 -0,28 -0,14 -0,54 Крстац -0,04 -0,15 0,13 0,06 -0,13 0,31 -0,52 0,60 -0,48 -0,25 -0,10 -0,54 Колашин -0,30 -0,38 0,38 0,30 -0,26 0,03 -0,56 0,70 -0,51 -0,29 -0,31 -0,59 Плав -0,30 -0,39 0,36 0,28 -0,37 -0,16 -0,44 0,54 -0,49 -0,23 -0,35 -0,50 Рожаје -0,29 -0,28 0,19 0,30 -0,18 -0,16 -0,37 0,42 -0,39 0,02 -0,15 -0,40 Беране -0,30 -0,32 0,29 0,21 -0,28 -0,02 -0,45 0,58 -0,43 -0,12 -0,34 -0,50 Б.Поље -0,40 -0,35 0,41 0,27 -0,37 -0,29 -0,41 0,54 -0,41 0,07 -0,05 -0,46 Жабљак -0,23 -0,25 0,25 0,22 -0,22 0,28 -0,55 0,63 -0,45 -0,28 -0,25 -0,54 Пљевља -0,37 -0,36 0,48 0,19 -0,43 -0,18 -0,42 0,50 -0,39 -0,20 -0,25 -0,43 Табела 48. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и EAWR за летњу сезону за период 1951-2010, ЛЕТО EAWR Станица Tsr Tnsr Txsr Tn10p Tn90p Tx10p Tx90p SU RR DD R75p SPI Улцињ -0,39 -0,33 -0,32 0,18 -0,30 0,19 -0,32 -0,24 0,05 -0,21 -0,06 0,11 Бар -0,37 -0,39 -0,38 0,33 -0,35 0,35 -0,33 -0,40 0,15 -0,19 0,16 0,14 Будва -0,35 -0,30 -0,39 0,33 -0,28 0,38 -0,34 -0,37 0,00 -0,13 -0,09 -0,03 Тиват -0,28 -0,27 -0,39 0,17 -0,31 0,33 -0,40 -0,24 0,12 -0,22 0,07 0,13 Котор -0,32 -0,21 -0,40 0,23 -0,19 0,26 -0,41 -0,30 0,02 -0,20 0,11 0,04 Х.Нови -0,35 -0,34 -0,27 0,19 -0,32 0,25 -0,32 -0,31 -0,02 -0,16 0,04 0,00 Вирпазар -0,16 -0,31 -0,41 0,32 -0,21 0,38 -0,42 -0,31 0,27 -0,27 0,15 0,26 Голубовци -0,45 -0,30 -0,35 0,23 -0,39 0,23 -0,44 -0,18 0,13 -0,16 0,07 0,15 Подгорица -0,41 -0,32 -0,39 0,25 -0,35 0,29 -0,44 -0,21 0,14 -0,20 0,08 0,15 Даниловград -0,26 -0,31 -0,39 0,21 -0,30 0,18 -0,45 -0,16 0,04 -0,23 0,07 0,08 Цетиње -0,38 0,01 -0,35 -0,05 0,01 0,25 -0,41 -0,34 0,00 -0,20 0,16 0,03 Црквице -0,46 -0,22 -0,40 0,09 -0,27 0,16 -0,43 -0,34 0,06 -0,18 0,09 0,05 Грахово -0,37 -0,02 -0,35 -0,08 -0,09 0,20 -0,41 -0,39 0,05 -0,16 0,08 0,06 Велимље -0,37 -0,23 -0,41 0,14 -0,26 0,23 -0,40 -0,44 0,31 -0,23 0,33 0,32 Никшић -0,43 -0,23 -0,45 0,02 -0,32 0,29 -0,48 -0,46 0,09 -0,21 0,18 0,12 Крстац -0,32 -0,14 -0,38 0,05 -0,19 0,16 -0,45 -0,39 0,26 -0,10 0,24 0,25 Колашин -0,46 -0,20 -0,42 0,08 -0,27 0,13 -0,47 -0,46 0,09 -0,32 0,29 0,15 Плав -0,50 -0,30 -0,51 0,17 -0,37 0,35 -0,47 -0,46 0,17 -0,17 0,19 0,19 Рожаје -0,40 -0,26 -0,46 0,11 -0,33 0,26 -0,48 -0,48 0,17 -0,18 0,13 0,16 Беране -0,48 -0,41 -0,51 0,24 -0,42 0,38 -0,53 -0,48 0,21 -0,41 0,26 0,23 Б.Поље -0,47 -0,19 -0,43 0,03 -0,33 0,25 -0,47 -0,38 0,15 -0,25 0,16 0,17 Жабљак -0,48 -0,29 -0,41 0,15 -0,40 0,26 -0,43 -0,38 0,36 -0,35 0,35 0,37 Пљевља -0,47 -0,32 -0,44 0,25 -0,33 0,20 -0,46 -0,43 0,09 -0,17 0,15 0,13 Статистичка значајност за α = 0,05 Статистичка значајност за α = 0,01 241 Табела 49. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и EAWR за јесењу сезону за период 1951-2010. ЈЕСЕН EAWR Станица Tsr Tnsr Tn10p Tn90p Tx90p RR DD R75p R95p SPI Улцињ -0,11 -0,09 0,00 -0,17 -0,21 -0,25 0,28 -0,18 -0,13 -0,23 Бар -0,25 -0,34 0,19 -0,39 -0,33 -0,15 0,26 -0,14 0,02 -0,13 Будва -0,20 -0,27 0,21 -0,32 -0,34 -0,29 0,23 -0,30 -0,25 -0,27 Тиват -0,09 -0,12 0,07 -0,19 -0,22 -0,16 0,25 -0,01 -0,12 -0,15 Котор -0,08 -0,12 0,17 -0,07 -0,09 -0,14 0,23 -0,13 -0,18 -0,13 Х.Нови -0,05 -0,11 -0,08 -0,28 -0,24 -0,12 0,28 -0,09 -0,03 -0,10 Вирпазар -0,13 -0,27 0,16 -0,41 -0,18 -0,22 0,17 -0,23 0,00 -0,21 Голубовци -0,20 -0,29 0,23 -0,35 -0,26 -0,34 0,31 -0,37 -0,16 -0,33 Подгорица -0,17 -0,24 0,20 -0,32 -0,30 -0,33 0,31 -0,30 -0,20 -0,31 Даниловград -0,08 -0,26 0,26 -0,27 -0,26 -0,33 0,31 -0,41 -0,23 -0,31 Цетиње -0,21 -0,30 0,31 -0,37 -0,17 -0,22 0,28 -0,13 -0,17 -0,19 Црквице -0,16 -0,27 0,22 -0,27 -0,14 -0,24 0,27 -0,10 -0,23 -0,21 Грахово -0,09 -0,14 0,12 -0,21 -0,07 -0,29 0,27 -0,18 -0,17 -0,29 Велимље -0,25 -0,20 0,12 -0,26 -0,17 -0,26 0,40 -0,20 0,02 -0,24 Никшић -0,13 -0,28 0,27 -0,37 -0,09 -0,29 0,34 -0,25 -0,14 -0,26 Крстац -0,07 -0,17 0,18 -0,19 -0,23 -0,23 0,38 -0,15 0,01 -0,21 Колашин -0,24 -0,27 0,40 -0,38 -0,20 -0,39 0,29 -0,36 -0,30 -0,36 Плав -0,30 -0,29 0,29 -0,31 -0,05 -0,30 0,48 -0,22 -0,03 -0,28 Рожаје -0,29 -0,32 0,31 -0,41 -0,13 -0,27 0,34 -0,26 -0,10 -0,25 Беране -0,22 -0,29 0,27 -0,38 -0,09 -0,33 0,25 -0,22 -0,30 -0,31 Б.Поље -0,27 -0,34 0,35 -0,42 -0,08 -0,34 0,42 -0,35 -0,18 -0,33 Жабљак -0,25 -0,26 0,20 -0,22 -0,18 -0,34 0,39 -0,33 -0,38 -0,32 Пљевља -0,20 -0,30 0,34 -0,28 -0,13 -0,31 0,31 -0,18 -0,03 -0,31 Табела 50. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и EAWR на годишњем нивоу за период 1951-2010. ГОДИНА EAWR Станица Tsr Txsr Tn90p Tx90p SU TD ТR RR R75p R95p R95pТОТ SDII SPI Улцињ -0,11 -0,18 -0,10 -0,27 -0,02 -0,30 -0,05 -0,11 -0,10 -0,08 0,04 0,00 -0,10 Бар -0,17 -0,16 -0,26 -0,21 -0,11 -0,24 -0,29 -0,11 -0,15 0,05 -0,14 -0,02 -0,11 Будва -0,14 -0,20 -0,25 -0,26 -0,21 -0,34 -0,25 -0,23 -0,31 -0,04 -0,29 -0,24 -0,23 Тиват -0,02 -0,13 -0,04 -0,24 0,01 -0,29 -0,01 -0,18 -0,17 -0,10 -0,25 -0,34 -0,16 Котор -0,11 -0,04 0,05 -0,13 0,04 -0,24 -0,15 -0,20 -0,19 -0,11 -0,17 -0,27 -0,18 Х.Нови -0,09 -0,15 -0,22 -0,29 -0,09 -0,25 -0,22 -0,24 -0,12 -0,27 -0,21 -0,23 -0,22 Вирпазар -0,13 -0,25 -0,26 -0,32 0,02 -0,30 -0,15 -0,10 -0,11 -0,08 0,30 -0,14 -0,09 Голубовци -0,30 -0,16 -0,37 -0,29 0,06 -0,20 -0,31 -0,28 -0,24 -0,21 -0,07 -0,25 -0,27 Подгорица -0,25 -0,16 -0,25 -0,26 0,02 -0,21 -0,28 -0,22 -0,19 -0,06 -0,15 -0,22 -0,20 Даниловград 0,01 -0,13 -0,23 -0,27 0,04 -0,24 -0,23 -0,25 -0,25 -0,30 0,21 -0,24 -0,23 Цетиње -0,22 -0,08 -0,29 -0,18 -0,09 -0,31 / -0,34 -0,25 -0,34 -0,21 -0,37 -0,32 Црквице -0,19 -0,15 -0,27 -0,25 -0,29 -0,39 / -0,28 -0,25 -0,29 -0,26 -0,29 -0,25 Грахово -0,04 -0,04 -0,08 -0,16 -0,14 -0,23 / -0,28 -0,22 -0,24 0,01 -0,12 -0,26 Велимље -0,14 -0,07 -0,12 -0,20 -0,21 -0,30 / -0,15 -0,09 -0,12 -0,16 0,08 -0,14 Никшић -0,16 -0,12 -0,28 -0,23 -0,18 -0,33 / -0,28 -0,34 -0,24 0,02 -0,28 -0,26 Крстац -0,02 -0,12 -0,02 -0,27 -0,26 -0,34 / -0,05 0,09 -0,03 0,10 0,20 -0,06 Колашин -0,20 -0,13 -0,20 -0,33 -0,33 -0,40 / -0,32 -0,24 -0,29 0,02 -0,29 -0,28 Плав -0,28 -0,24 -0,28 -0,32 -0,30 -0,48 / -0,25 -0,27 -0,09 0,04 -0,09 -0,21 Рожаје -0,24 -0,26 -0,27 -0,33 -0,34 -0,41 / -0,24 -0,24 -0,16 -0,08 -0,11 -0,22 Беране -0,27 -0,27 -0,29 -0,31 -0,25 -0,42 / -0,26 -0,31 -0,33 0,10 -0,35 -0,23 Б.Поље -0,32 -0,26 -0,29 -0,32 -0,15 -0,39 / -0,18 -0,12 -0,14 0,02 -0,03 -0,17 Жабљак -0,24 -0,13 -0,27 -0,20 -0,32 -0,18 / -0,24 -0,20 -0,22 -0,10 -0,21 -0,23 Пљевља -0,26 -0,20 -0,25 -0,26 -0,20 -0,35 / -0,07 -0,03 0,05 0,08 0,01 -0,08 Табела 51. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и SCAND за зимску сезону за период 1951-2010. ЗИМА SCAND Станица Tnsr FD Tn10p Tx90p RR DD R75p R95p SPI Улцињ 0,04 0,07 -0,06 -0,31 0,42 -0,41 0,35 0,09 0,44 Бар 0,27 -0,16 -0,25 -0,05 0,37 -0,44 0,34 0,22 0,39 Будва 0,25 -0,01 -0,22 -0,08 0,44 -0,42 0,39 0,37 0,43 Тиват 0,31 -0,37 -0,32 -0,20 0,43 -0,41 0,38 0,18 0,42 Котор 0,32 -0,21 -0,25 -0,33 0,46 -0,44 0,36 0,25 0,43 Х.Нови 0,12 -0,09 -0,07 -0,24 0,45 -0,39 0,40 0,39 0,42 Вирпазар 0,31 -0,33 -0,33 -0,08 0,30 -0,36 0,29 0,13 0,32 Голубовци 0,27 -0,30 -0,29 -0,29 0,35 -0,38 0,31 0,04 0,35 Подгорица 0,24 -0,27 -0,31 -0,30 0,35 -0,40 0,24 0,07 0,33 Даниловград 0,21 -0,25 -0,22 -0,33 0,36 -0,39 0,31 0,11 0,34 Цетиње 0,21 -0,24 -0,09 -0,32 0,27 -0,39 0,23 0,07 0,25 Црквице 0,17 -0,23 -0,13 -0,33 0,34 -0,39 0,28 0,26 0,30 Грахово 0,16 -0,26 0,02 -0,32 0,38 -0,38 0,31 0,21 0,33 Велимље 0,12 -0,15 0,03 -0,41 0,34 -0,30 0,31 0,11 0,30 Никшић 0,21 -0,33 -0,11 -0,41 0,36 -0,38 0,32 0,25 0,32 Крстац 0,04 -0,11 0,03 -0,34 0,35 -0,29 0,33 0,07 0,35 Колашин 0,22 -0,21 -0,23 -0,17 0,20 -0,38 0,12 0,03 0,19 Плав 0,24 -0,22 -0,14 -0,20 0,15 -0,36 0,18 -0,12 0,19 Рожаје 0,20 -0,21 -0,13 -0,12 -0,03 -0,26 -0,01 -0,09 -0,01 Беране 0,17 -0,22 -0,12 -0,25 0,12 -0,31 0,09 -0,03 0,16 Б.Поље 0,25 -0,38 -0,15 -0,03 0,08 -0,33 0,00 -0,24 0,12 Жабљак 0,10 -0,12 -0,12 -0,32 0,31 -0,33 0,28 0,14 0,26 Пљевља 0,22 -0,28 -0,12 -0,08 0,09 -0,21 0,07 -0,04 0,12 Статистичка значајност за α = 0,05 Статистичка значајност за α = 0,01 242 Табела 52. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и SCAND за пролећну сезону за период 1951-2010. ПРОЛЕЋЕ SCAND Станица Txsr Tn10p Tn90p Tx90p RR DD R75p R95p SPI Улцињ -0,28 -0,15 -0,09 -0,41 0,26 -0,37 0,25 0,14 0,26 Бар -0,19 -0,12 -0,16 -0,22 0,28 -0,38 0,22 0,19 0,26 Будва -0,26 -0,10 -0,22 -0,35 0,23 -0,38 0,22 0,12 0,23 Тиват -0,27 -0,09 0,01 -0,37 0,38 -0,37 0,29 0,27 0,36 Котор -0,27 0,01 -0,06 -0,36 0,34 -0,39 0,26 0,32 0,31 Х.Нови -0,25 0,06 -0,28 -0,33 0,34 -0,42 0,28 0,24 0,32 Вирпазар -0,30 -0,08 -0,13 -0,31 0,16 -0,39 0,12 0,09 0,17 Голубовци -0,29 -0,24 -0,26 -0,37 0,20 -0,36 0,17 0,20 0,20 Подгорица -0,31 -0,20 -0,25 -0,37 0,20 -0,35 0,14 0,03 0,20 Даниловград -0,23 -0,17 -0,19 -0,28 0,18 -0,33 0,12 -0,01 0,18 Цетиње -0,26 -0,20 -0,16 -0,31 0,18 -0,36 0,19 0,06 0,19 Црквице -0,23 -0,09 -0,24 -0,38 0,10 -0,30 0,10 -0,12 0,12 Грахово -0,24 -0,21 0,00 -0,33 0,14 -0,32 0,06 -0,09 0,15 Велимље -0,21 -0,18 -0,11 -0,23 0,27 -0,22 0,15 0,03 0,27 Никшић -0,24 -0,17 -0,16 -0,28 0,19 -0,34 0,17 -0,01 0,18 Крстац -0,20 -0,31 0,03 -0,24 0,33 -0,26 0,28 0,07 0,31 Колашин -0,18 -0,26 -0,11 -0,23 0,08 -0,21 0,12 -0,05 0,08 Плав -0,19 -0,23 -0,09 -0,22 0,01 -0,19 0,12 -0,17 0,04 Рожаје -0,21 -0,15 -0,12 -0,28 0,04 -0,14 -0,03 -0,15 0,01 Беране -0,21 -0,12 -0,19 -0,30 -0,12 -0,22 -0,18 -0,33 -0,11 Б.Поље -0,16 -0,24 -0,14 -0,23 -0,10 -0,10 -0,05 -0,22 -0,08 Жабљак -0,24 -0,17 -0,20 -0,33 0,15 -0,24 0,17 -0,01 0,14 Пљевља -0,15 -0,13 -0,12 -0,23 0,01 -0,17 0,03 -0,06 0,00 Табела 53. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и SCAND за летњу сезону за период 1951-2010. ЛЕТО SCAND Станица Tsr Tnsr Txsr Tn90p Tx10p Tx90p SU DD R75p Улцињ -0,42 -0,44 -0,31 -0,46 0,15 -0,28 -0,03 -0,19 -0,10 Бар -0,35 -0,35 -0,35 -0,39 0,32 -0,33 -0,29 -0,24 0,11 Будва -0,39 -0,29 -0,37 -0,34 0,26 -0,36 -0,21 -0,20 0,11 Тиват -0,31 -0,25 -0,35 -0,28 0,18 -0,36 -0,06 -0,23 0,13 Котор -0,38 -0,19 -0,44 -0,23 0,25 -0,44 -0,16 -0,30 0,13 Х.Нови -0,35 -0,35 -0,24 -0,36 0,06 -0,26 -0,09 -0,18 0,19 Вирпазар -0,28 -0,21 -0,44 -0,14 0,34 -0,41 -0,17 -0,27 0,31 Голубовци -0,43 -0,37 -0,40 -0,42 0,25 -0,40 -0,12 -0,28 0,21 Подгорица -0,42 -0,37 -0,40 -0,43 0,24 -0,41 -0,13 -0,30 0,27 Даниловград -0,37 -0,30 -0,44 -0,30 0,32 -0,45 -0,08 -0,26 0,18 Цетиње -0,35 -0,02 -0,43 0,03 0,27 -0,41 -0,42 -0,23 0,25 Црквице -0,40 -0,14 -0,51 -0,20 0,40 -0,43 -0,52 -0,32 0,14 Грахово -0,37 -0,15 -0,44 -0,11 0,20 -0,42 -0,50 -0,26 0,11 Велимље -0,36 -0,22 -0,42 -0,26 0,27 -0,39 -0,46 -0,27 0,25 Никшић -0,39 -0,26 -0,43 -0,34 0,21 -0,43 -0,41 -0,27 0,08 Крстац -0,33 -0,31 -0,37 -0,31 0,19 -0,37 -0,44 -0,17 0,19 Колашин -0,35 -0,11 -0,38 -0,18 0,06 -0,38 -0,48 -0,36 0,08 Плав -0,36 -0,20 -0,40 -0,24 0,22 -0,31 -0,41 -0,23 0,20 Рожаје -0,37 -0,25 -0,38 -0,26 0,17 -0,37 -0,40 -0,24 -0,01 Беране -0,34 -0,31 -0,38 -0,29 0,23 -0,35 -0,36 -0,37 0,06 Б.Поље -0,34 -0,20 -0,36 -0,28 0,14 -0,33 -0,38 -0,29 0,10 Жабљак -0,39 -0,20 -0,41 -0,25 0,25 -0,43 -0,43 -0,24 0,21 Пљевља -0,40 -0,27 -0,41 -0,29 0,17 -0,39 -0,46 -0,28 0,16 Табела 54. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и SCAND за јесењу сезону за период 1951-2010. ЈЕСЕН SCAND Станица Tsr Tnsr Txsr FD Tn10p Tn90p Tx10p RR DD R75p SPI Улцињ 0,21 0,20 0,06 -0,02 -0,12 0,11 -0,07 0,22 -0,36 0,12 0,22 Бар 0,18 0,17 0,08 -0,09 -0,06 0,07 -0,01 0,31 -0,33 0,22 0,31 Будва 0,12 0,04 0,01 0,06 0,08 0,03 0,03 0,23 -0,34 0,20 0,26 Тиват 0,24 0,28 -0,01 -0,15 -0,18 0,27 -0,01 0,24 -0,32 0,26 0,22 Котор 0,09 0,16 -0,10 0,14 0,02 0,19 -0,05 0,31 -0,29 0,30 0,31 Х.Нови 0,21 0,23 -0,04 -0,15 -0,17 0,17 0,08 0,32 -0,35 0,27 0,31 Вирпазар 0,30 0,36 0,02 -0,41 -0,39 0,05 -0,06 0,13 -0,29 0,04 0,13 Голубовци 0,13 0,30 -0,03 -0,23 -0,22 0,14 0,00 0,13 -0,25 0,14 0,12 Подгорица 0,10 0,27 -0,01 -0,21 -0,20 0,10 -0,03 0,17 -0,31 0,06 0,15 Даниловград 0,26 0,30 -0,08 -0,39 -0,19 0,17 -0,06 0,21 -0,29 0,26 0,20 Цетиње 0,21 0,28 -0,14 -0,30 -0,15 0,11 0,13 0,24 -0,36 0,37 0,24 Црквице 0,24 0,29 -0,17 -0,41 -0,16 0,17 0,12 0,33 -0,44 0,42 0,34 Грахово 0,41 0,45 -0,20 -0,34 -0,31 0,40 0,15 0,20 -0,36 0,14 0,23 Велимље 0,23 0,48 -0,19 -0,48 -0,44 0,27 0,13 0,27 -0,21 0,27 0,28 Никшић 0,14 0,30 -0,13 -0,32 -0,11 0,20 -0,08 0,24 -0,32 0,18 0,23 Крстац 0,28 0,45 -0,16 -0,40 -0,33 0,34 0,07 0,24 -0,18 0,27 0,25 Колашин 0,36 0,36 0,19 -0,37 -0,23 0,19 -0,23 0,13 -0,24 0,18 0,12 Плав 0,32 0,18 0,27 -0,22 0,00 0,11 -0,30 0,07 -0,11 0,05 0,06 Рожаје 0,42 0,22 0,30 -0,22 -0,14 0,14 -0,28 -0,09 -0,06 0,03 -0,09 Беране 0,42 0,23 0,33 -0,26 -0,23 0,09 -0,34 0,07 -0,17 -0,03 0,06 Б.Поље 0,39 0,18 0,32 -0,26 -0,12 0,14 -0,34 -0,02 -0,11 -0,05 -0,04 Жабљак 0,36 0,34 0,20 -0,33 -0,29 0,23 -0,17 0,23 -0,19 0,18 0,24 Пљевља 0,44 0,34 0,32 -0,33 -0,13 0,44 -0,29 -0,05 -0,13 0,01 -0,03 Статистичка значајност за α = 0,05 Статистичка значајност за α = 0,01 243 Табела 55. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и SCAND на годишњем нивоу за период 1951-2010. ГОДИНА SCAND Станица Tsr Txsr FD Tn90p Tx10p Tx90p SU TD ТR RR DD R75p SPI Улцињ -0,24 -0,32 0,05 -0,34 0,10 -0,37 -0,37 -0,32 -0,45 0,23 -0,28 0,25 0,24 Бар -0,20 -0,25 -0,01 -0,24 0,22 -0,30 -0,33 -0,31 -0,34 0,28 -0,35 0,21 0,27 Будва -0,28 -0,26 -0,06 -0,26 0,15 -0,29 -0,31 -0,33 -0,47 0,31 -0,37 0,32 0,32 Тиват -0,08 -0,28 -0,21 -0,13 0,17 -0,30 -0,30 -0,38 -0,29 0,32 -0,44 0,25 0,33 Котор -0,32 -0,40 0,03 0,06 0,22 -0,42 -0,35 -0,48 -0,26 0,31 -0,36 0,33 0,31 Х.Нови -0,24 -0,33 -0,05 -0,30 0,29 -0,32 -0,36 -0,29 -0,40 0,27 -0,39 0,19 0,27 Вирпазар -0,14 -0,36 -0,15 -0,22 0,29 -0,35 -0,38 -0,39 -0,10 0,25 -0,37 0,18 0,26 Голубовци -0,30 -0,39 -0,12 -0,28 0,30 -0,40 -0,41 -0,42 -0,35 0,19 -0,30 0,22 0,20 Подгорица -0,32 -0,36 -0,11 -0,27 0,28 -0,39 -0,41 -0,38 -0,36 0,21 -0,39 0,20 0,21 Даниловград -0,14 -0,34 -0,08 -0,24 0,29 -0,36 -0,39 -0,41 -0,22 0,24 -0,36 0,16 0,23 Цетиње -0,18 -0,32 -0,08 -0,14 0,15 -0,38 -0,41 -0,31 / 0,17 -0,33 0,23 0,18 Црквице -0,16 -0,39 -0,35 -0,13 0,15 -0,38 -0,37 -0,17 / 0,26 -0,45 0,29 0,28 Грахово -0,02 -0,37 -0,28 0,09 0,08 -0,36 -0,43 -0,22 / 0,15 -0,35 0,11 0,16 Велимље -0,15 -0,39 -0,27 -0,10 0,25 -0,37 -0,39 -0,24 / 0,26 -0,07 0,28 0,26 Никшић -0,26 -0,43 -0,26 -0,20 0,22 -0,45 -0,45 -0,33 / 0,32 -0,38 0,24 0,33 Крстац -0,03 -0,31 -0,17 -0,05 0,03 -0,38 -0,39 -0,25 / 0,42 -0,03 0,45 0,42 Колашин -0,11 -0,18 -0,23 -0,09 -0,22 -0,34 -0,30 -0,23 / 0,08 -0,28 0,13 0,09 Плав -0,15 -0,18 0,07 -0,15 0,03 -0,20 -0,23 -0,17 / 0,19 -0,13 0,13 0,19 Рожаје -0,11 -0,18 0,10 -0,20 -0,02 -0,26 -0,28 -0,22 / -0,01 0,04 -0,04 -0,01 Беране -0,15 -0,23 0,00 -0,26 0,05 -0,34 -0,36 -0,30 / 0,12 -0,27 0,01 0,12 Б.Поље -0,11 -0,13 -0,13 -0,14 -0,07 -0,24 -0,29 -0,28 / 0,15 -0,23 0,09 0,15 Жабљак -0,18 -0,27 0,02 -0,18 0,08 -0,32 -0,29 -0,16 / 0,20 -0,13 0,18 0,20 Пљевља -0,1 -0,2 -0,1 -0,1 0,08 -0,3 -0,3 -0,3 / 0,18 -0,3 0,08 0,18 Табела 56. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и POLEUR за зиму за период 1951-2010. ЗИМА POLEUR Станица Tsr Tnsr Txsr FD Tn10p Tn90p Tx10p Tx90p Улцињ -0,27 -0,31 -0,31 0,15 0,15 -0,25 0,06 -0,27 Бар -0,26 -0,37 -0,34 0,31 0,31 -0,13 0,14 -0,27 Будва -0,22 -0,18 -0,30 0,18 0,06 -0,03 0,07 -0,27 Тиват -0,15 -0,18 -0,17 0,18 0,13 -0,21 0,04 -0,24 Котор -0,25 -0,14 -0,18 0,04 0,07 -0,13 0,08 -0,24 Х.Нови -0,23 -0,28 -0,27 0,24 0,24 -0,12 0,16 -0,33 Вирпазар -0,18 -0,22 -0,31 0,22 0,16 -0,12 0,24 -0,35 Голубовци -0,27 -0,25 -0,26 0,26 0,20 -0,21 0,17 -0,32 Подгорица -0,23 -0,26 -0,28 0,20 0,14 -0,18 0,17 -0,29 Даниловград -0,17 -0,21 -0,16 0,20 0,10 -0,18 0,14 -0,19 Цетиње -0,18 -0,21 -0,21 0,18 0,14 -0,18 0,16 -0,24 Црквице -0,11 -0,10 -0,07 0,13 -0,02 -0,12 0,06 -0,07 Грахово -0,09 -0,08 -0,12 0,14 -0,04 -0,11 0,06 -0,09 Велимље -0,18 -0,11 -0,19 0,18 -0,02 -0,14 0,21 -0,13 Никшић -0,18 -0,20 -0,19 0,16 0,08 -0,09 0,07 -0,11 Крстац -0,15 -0,10 -0,19 0,12 0,05 -0,06 0,20 -0,12 Колашин -0,21 -0,22 -0,26 0,25 0,16 -0,23 0,21 -0,17 Плав -0,28 -0,33 -0,27 0,42 0,13 -0,36 0,25 -0,12 Рожаје -0,31 -0,30 -0,29 0,27 0,19 -0,23 0,25 -0,15 Беране -0,34 -0,31 -0,35 0,31 0,21 -0,27 0,30 -0,28 Б.Поље -0,25 -0,27 -0,37 0,21 0,17 -0,18 0,32 -0,26 Жабљак -0,27 -0,36 -0,27 0,21 0,26 -0,23 0,33 -0,16 Пљевља -0,29 -0,31 -0,35 0,12 0,27 -0,08 0,34 -0,18 Табела 57. Матрица корелација између параметара температуре и падавина и POLEUR за летњу сезону за период 1951-2010. ЛЕТО POLEUR Станица Tnsr Tn10p Tn90p Улцињ 0,09 -0,10 0,06 Бар 0,26 -0,23 0,21 Будва 0,20 -0,10 0,19 Тиват 0,19 -0,13 0,21 Котор 0,19 -0,14 0,21 Х.Нови 0,14 -0,06 0,13 Вирпазар 0,22 -0,10 0,14 Голубовци 0,08 -0,05 0,07 Подгорица 0,05 -0,01 -0,01 Даниловград 0,13 -0,09 0,08 Цетиње 0,28 -0,20 0,31 Црквице 0,22 -0,28 0,15 Грахово 0,11 -0,11 0,15 Велимље 0,14 -0,09 0,13 Никшић 0,19 -0,23 0,18 Крстац 0,22 -0,18 0,28 Колашин 0,36 -0,28 0,24 Плав 0,21 -0,20 0,17 Рожаје 0,41 -0,41 0,36 Беране 0,39 -0,33 0,38 Б.Поље 0,45 -0,40 0,36 Жабљак 0,28 -0,17 0,25 Пљевља 0,37 -0,29 0,29 Статистичка значајност за α = 0,05 Статистичка значајност за α = 0,01 244 БИОГРАФИЈА Драган Бурић, рођен је 19. новембра 1971. године у Ђаковици - Косово и Метохија, Србија. Завршио је средњу Хидрометеоролошку школу ’’Милутин Миланковић’’ у Београду, са одличним успехом. Студије географије завршио је на ПМФ-у Универзитета у Приштини, са просечном оценом 9,42. На Географском факултету у Београду, Катедра за физичку географију, 2010. године је завршио последипломске студије, са просечном оценом 9,71, одбранивши мастер рад ’’Промене температуре ваздуха у Црној Гори у инструменталном периоду’’. Докторске академске студије уписао је 2010. године, а 2012. пријавио тезу ’’Динамика и могући узроци температурних и падавинских екстрема на територији Црне Горе у периоду 1951-2010.’’. Запослен је у Хидрометеоролошком заводу Црне Горе, а од 2011. године ангажован је, као сарадник, на Филозофском факултету у Никшићу, на Студијском програму за географију, где држи вежбе из предмета Климатологија са основама метеорологије и Хидрологија копна. Докторску дисертацију је предао 3. фебруара 2014. године. Један је од аутора монографија ’’Клима Подгорице’’ (Хидрометеоролошки завод Црне Горе) и ’’Колебање климе у Црној Гори у другој половини XX и почетком XXI вијека’’, (Црногорска академија наука и умјетности). Углавном је током докторских студија и израде дисертације објавио, самостално или у коауторству, 12 научних и стручних радова у српским и црногорским часописима, 2 рада на SCI листи, поглавље у међународној монографији и учествовао у раду шест научних скупова у земљи и иностранству. 245 246 247 248