УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ АРХИТЕКТОНСКИ ФАКУЛТЕТ Јуренић С. Татјана МОДЕЛ КЛАСИФИКАЦИЈЕ ЕЛЕМЕНАТА АРХИТЕКТОНСКИХ ОБЈЕКАТА У ТЕХНИЧКОЈ ДОКУМЕНТАЦИЈИ – ФОРМИРАЊЕ И ПРИМЕНА докторска дисертација Београд, 2013. ii iii УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ АРХИТЕКТОНСКИ ФАКУЛТЕТ Јуренић С. Татјана МОДЕЛ КЛАСИФИКАЦИЈЕ ЕЛЕМЕНАТА АРХИТЕКТОНСКИХ ОБЈЕКАТА У ТЕХНИЧКОЈ ДОКУМЕНТАЦИЈИ – ФОРМИРАЊЕ И ПРИМЕНА докторска дисертација РАД ИМА _______СТРАНА РЕДНИ БРОЈ РАДА:__________ Београд, 2013. iv Ментор: Проф. др Гордана Ћосић, ванредни професор Архитектонски факултет Универзитета у Београду Чланови комисије: Проф. др Лидија Ђокић, редовни професор Архитектонски факултет Универзитета у Београду Др Игор Светел, научни сарадник Машински факултет Универзитета у Београду Датум одбране:_______________ Датум промоције:_____________ ДОКТОРАТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА ОБЛАСТ: АРХИТЕКТУРА И УРБАНИЗАМ v МОДЕЛ КЛАСИФИКАЦИЈЕ ЕЛЕМЕНАТА АРХИТЕКТОНСКИХ ОБЈЕКАТА У ТЕХНИЧКОЈ ДОКУМЕНТАЦИЈИ – ФОРМИРАЊЕ И ПРИМЕНА Резиме Тема истраживања је формирање модела класификације елемената архитектонских објеката у техничкој документацији. Природа процеса пројектовања и изградње објеката захтева стварање и сакупљање информација широког спектра у свакој фази животног циклуса архитектонског објекта. Специфичности овог процеса захтевају јасне формате у којима ће информације конзистентно да се преносе из фазе у фазу. Правци развоја грађења и тенденције високоразвијених система у свету указују да је потребно обратити више пажње процесима који претходе самој градњи, у које сигурно спада и подробно планирање и усклађивање форми израде техничке документације, што води најважнијим циљевима у изградњи, а то су унапређење квалитета, скраћење времена и контролисани трошкови грађења. Ниво обрађености техничке документације, која је неопходни елемент процеса уговарања за изградњу објекта, потребно је да одговара како домаћим, тако и светским стандардима и да омогући лакше управљање процесом изградње и бржу и прецизнију процену трошкова грађења у раним фазама инвестиционог циклуса. Анализом стања у домаћој и светској пракси искристалисао се и обликовао предмет истраживања: недостатак јасно формулисане, научно засноване номенклатуре и класификације, која би омогућила стандардизацију у изради техничке документације, а самим тим и унапредила односе и процесе у свим фазама животног циклуса архитектонских објеката.Форматизована и стандардизована техничка документација постаје заједничка нит за пренос података, описа, праћење и евалуацију кроз све фазе пројекта. Реализовано истраживање има за резултат дефинисање конкретних критеријума, чијом применом је формиран стандардизован модел класификације, базиран на елементима зграде према месту и функцији на објекту, неопходан је у циљу омогућавања јасне комуникације између учесника у изградњи у погледу обима послова и трошкова у свакој фази животног циклуса зграде. Овако формиран модел класификације елемената у техничкој документацији представља константу у изузетно динамичном процесу пројектовања и грађења архитектонског објекта. Истовремено, модел нуди флексибилност у даљем развоју технологије и примене материјала, с обзиром да, постављајући архитектонски објекат у логичну, централну позицију у процесима инвестиционе изградње, није зависан од економских и технолошких промена које су неминовне. Кључне речи: модел, класификација елемената, техничка документација, архитектонски објекат vi UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY OF ARCHITECTURE Jurenić S. Tatjana A MODEL FOR CLASSIFYING BUILDING ELEMENTS IN THE DESIGN DOCUMENTATION – ESTABLISHMENT AND APPLICATION Doctoral Dissertation Belgrade, 2013. vii A MODEL FOR CLASSIFYING BUILDING ELEMENTS IN THE DESIGN DOCUMENTATION – ESTABLISHMENT AND APPLICATION Summary The research is devoted to the creation of a model for classifying building elements and related sitework in the design documentation. The nature of the design and construction process requires creation and collection of a wide range of information at each stage of the of the building life cycle. Specifics of this process requires a clear format which will provide transmission of the information consistently among different phases. Directions of construction development and tendencies of the world’s highly developed systems indicate that it is necessary to pay more attention to the process preceding the construction, which certainly includes the detailed planning and coordination of design and building documentation, leading to the most important goals, such as improving quality, reducing time and controling construction costs. The processing of the design documentation is a necessary element in the contracting process for building construction and it is required in order to comply with both national and international standards and provide an easier management of the building process, as well as faster and more accurate construction cost estimates in the early stages of the investment cycle. Analysis of the state of local and global practice crystallized and formed the subject of research: the lack of clearly formulated, science-based nomenclature and classification, which would allow standardization in the development of the design documentation, and therefore improve the relations and processes in all stages of the building life cycle. Structured and standardized design documentation becomes the common link for the transmision of data, descriptions, monitoring and evaluation informations throughout all phases of the project. The research has resulted in the definition of specific criteria according to which a standardized model of classification was formed, based on the elements of the building according to the place and function of the building. The purpose of the model is to provide clear communication between participants in the building process in terms of workload and costs in each stage of the building life cycle. A model of classification based on building elements becomes a design documentation constant base in the highly dynamic process of designing and constructing. At the same time, the model provides flexibility in the further development of building technology and the application of the materials. The model is not dependent on the economic and technological changes that are inevitable, since, it sets the building into a logical, central position in the construction process. Keywords: model, classification of building elements, design documentation Сад 1.  1.1 1.2 1.3 1.4 1.5 1.6 2.  2.1 2.2 2.3 2.4 2.5 2.6 2.7 2.8 2.9 3.  објек 3.1 3.2 ржај Увод ........ .  Пробл .  Циљев .  Задаци .  Полазн .  Научн .  Научн Архитекто .  Архит .  Подел .  Подел .  Подел .  Подел .  Подел .  Подел .  Подел   Ко2.8.1.   Об2.8.2.   Пр2.8.3. .  Закључ Процес изр та ............. .  Систем .  Технол   Пр3.2.1.   Ни3.2.2. .................. ем и предм и истражи истражив е (радне) х и методи и а оправдан нски објек ектонски о а према на а према ви а објеката а према вр а према нач а објеката а према фу нструкциј лога ......... еграде ..... ак ............ аде техни .................. атизација огија изра ојектни за вои израд .................. ет истраж вања ......... ања ........... ипотезе ... страживањ ост дисерт ат – зграда бјекат – по мени ......... сини или с према конс сти констр ину грађе према елем нкционалн а ................ .................. .................. .................. чке докуме .................. и садржај де техничк датак ........ е пројектн .................. ивања ....... .................. .................. .................. а ............... ације и оч , елементи јам, карак .................. пратности труктивно уктивног с ња објекат ентима .... им склопо .................. .................. .................. .................. нтације кр .................. .................. е (пројект .................. е документ .................. .................. .................. .................. .................. .................. екивани ре и склопов теристике .................. објекта ..... м систему клопа........ а ................ .................. вима зград .................. .................. .................. .................. оз животн .................. .................. не) докуме .................. ације ........ .................. .................. .................. .................. .................. .................. зултати .... и ............... и дефиниц .................. .................. .................. .................. .................. .................. е ............... .................. .................. .................. .................. и циклус .................. .................. нтације .... .................. .................. ................. ................. ................. ................. ................. ................. ................. ................. ије ............ ................. ................. ................. ................. ................. ................. ................. ................. ................. ................. ................. архитектон ................. ................. ................. ................. ................. viii ...... 1  ...... 1  ...... 4  ...... 5  ...... 6  ...... 6  ...... 7  ...... 8  ...... 8  ...... 9  ...... 9  .... 12  .... 12  .... 13  .... 14  .... 16  .... 17  .... 19  .... 21  .... 21  ског .... 23  .... 24  .... 26  .... 26  .... 27  3.3 3.4 3.5 4.  4.1 4.2 .  Предм   Пр3.3.1.   Пр3.3.2.   Фо3.3.3. .  Живот   Фа3.4.1.   Фа3.4.2.   Фа3.4.3.   Фа3.4.4.   Фа3.4.5.   Уп3.4.6. .  Закључ Преглед и .  Приме   Но4.1.1.   По4.1.2.   Ел4.1.3.   По4.1.4.   Ут4.1.5.   Ут4.1.6. .  Релева   Ис4.2.1.   М4.2.2.   Ун4.2.3.   Ун4.2.4.   Ом4.2.5.   Ун4.2.6. ер и предр едмер ...... едрачун ... рма предм ни циклус за 1 - Пла за 2 - Про за 3 – Про за 4 –Изгр за 5 – Екс рављање и ак ............ анализа ст њена поде рме у гра дела прем ементарни себности ицај техно ицај техно нтне класи торијски р астерФорм иклас (UN иформат ( никлас (O иформат 2 ачун – сад .................. .................. ера и пред архитекто нирање ..... грамирање јектовање адња ........ плоатација пренос и .................. ања ........... ла грађеви ђевинарств а месту и ф модел за грађевинск лошког ра лошког ра фикације азвој ........ ат (MASTE ICLASS) ... UNIFORM MNICLASS (UNIFOR ржај, улога .................. .................. рачуна ..... нског објек .................. ................. .................. .................. ................. нформациј .................. .................. нских радо у .............. ункцији н процену и е производ звоја на из звоја на ма система и е .................. RFORMAT .................. AT) ........... ) ............... MAT II) .... и значај .. .................. .................. .................. та ............. .................. .................. .................. .................. .................. а о пројек .................. .................. ва у нашој .................. а објекту .. анализу тр ње ............ вођење гра теријале .. лемената .................. ) ............... .................. .................. .................. .................. .................. .................. .................. .................. .................. .................. .................. .................. .................. .................. ту .............. .................. .................. пракси .... .................. .................. ошкова ..... .................. ђевинских .................. у светској .................. .................. .................. .................. .................. .................. ................. ................. ................. ................. ................. ................. ................. ................. ................. ................. ................. ................. ................. ................. ................. ................. ................. ................. радова ... ................. пракси ..... ................. ................. ................. ................. ................. ................. ix .... 28  .... 28  .... 29  .... 29  .... 34  .... 34  .... 35  .... 37  .... 38  .... 38  .... 38  .... 39  .... 42  .... 42  .... 42  .... 45  .... 48  .... 51  .... 54  .... 55  .... 57  .... 57  .... 59  .... 65  .... 69  .... 69  .... 73  4.3 5.  5.1 5.2 5.3 .  Закључ Класифика .  Основ .  Анали   М5.2.1.   Пр5.2.2.   От5.2.3.   Уч5.2.4.   Пр5.2.5.   Ут5.2.6.   Ја5.2.7. елемената   Кл5.2.8. типа објек   М5.2.9. типова об  5.2.10.  5.2.11. системима .  Критер   M5.3.1. пројектова   Aн5.3.2.   Пр5.3.3.   Ус5.3.4.   Ск5.3.5.   Ус5.3.6.   Фо5.3.7. ак ............ ција елеме ни захтеви за постављ огућност п имена у св вореност с есталост п епознатљи ицај на тр сна позиц .................. асификаци та .............. огућност д јеката ....... Поделе за Класифика и елемент ијуми за ф огућност ња ............ ализа и пр ецизно де клађивање раћене пр аглашавањ рмирање .................. ната архит класифика ених захте роширивањ им фазама истема да ојављивањ вост и јед ошкове нав ија и лак .................. ја је униве .................. одавања ел .................. објекат и з ција је у има ........... ормирање избора еко .................. аћење тро финисање елеменат оцедуре из е са светс базе подат .................. ектонских ције ......... ва ............. а на разли животног прихвати а у пројек инственост едених ел о пронала .................. рзално пр .................. емената п .................. а елементе поредива .................. класифик номски е .................. шкова изгр обима посл а техничке раде предм ким станда ака............. .................. објеката .. .................. .................. читим нив циклуса о додатне по тима ......... наведени емената .... жење у к .................. именљива .................. отребних з .................. радова на са други .................. ације елем фикаснији .................. адње ........ а и трошк документа ера ........... рдима ...... .................. .................. .................. .................. .................. оима ........ бјекта ....... зиције ...... .................. х елеменат .................. ласификац .................. у погледу . .................. а описивањ .................. локацији с м класиф .................. ената ......... х решења .................. .................. ова ............ ције ......... .................. .................. .................. ................. ................. ................. ................. ................. ................. ................. ................. а .............. ................. ији навед ................. ................. ................. е специја ................. у одвојене икацијама ................. ................. у раној ................. ................. ................. ................. ................. ................. ................. x .... 83  .... 86  .... 86  .... 87  .... 87  .... 87  .... 88  .... 89  .... 89  .... 90  ених .... 90  .... 91  .... 91  лних .... 91  .. 92  по .... 92  .... 93  фази .... 94  .... 94  .... 96  .... 97  .... 97  .... 99  .... 99  5.4 5.5 5.6 5.7 6.  6.1 6.2 6.3 6.4 6.5 6.6 7.  7.1 7.2   Ск5.3.8. ар   Те5.3.9.  5.3.10.  5.3.11.  5.3.12. .  Предл .  Предл .  Органи   Ни5.6.1.   Ни5.6.2.   Ни5.6.3.   Ни5.6.4. .  Закључ Примена м .  Специ .  Технич .  Приме .  Приме   Пр6.4.1.   Ве6.4.2. трошкова .  Приме   Уп6.5.1.   Уп6.5.2. .  Закључ Закључак . .  Закључ .  Систем раћење вр хитектонск хнолошки Фазно изво Управљањ Контрола р ожена стру ог модела к зација кла во 1 – Цел во 2 - Скл во 3 – Гру во 4 – Еле ак ............ одела клас фикација п ки захтеви на модела на модела ипрема пр за између за идејни п на модела оредна ан отреба чет ак ............ .................. на размат атизација емена прип их објекат процес изв ђење ........ е извођење еализациј ктура клас ласифика сификациј ина ........... оп ............. пе елемен мент ......... .................. ификације ерформан – примен у фази пла у фази про оцене трош прелими ројекат..... у фази гла ализа реак вртог нив .................. .................. рања по по резултата реме и ре а ............... ођења - м .................. м (реализа е пројекта ификације ције ........... е према ни .................. .................. ата ............. .................. .................. елеменат си – приме а модела .. нирања – п јектовања кова – пр нарног те .................. вног проје питулације оа класифи .................. .................. глављима истражива ализације .................. есто, време .................. цијом) рад .................. – модел ... .................. воима ...... .................. .................. .................. .................. .................. а ................ на модела . .................. релимина – процена имена мод хничког .................. кта – предм трошкова кације ...... .................. .................. .................. ња и научн .................. и динами .................. ова ........... .................. .................. .................. .................. .................. .................. .................. .................. .................. .................. .................. .................. рни технич трошкова . ела ............ описа и .................. ер и пред ................. .................. .................. .................. .................. и доприно ................. ка ............ ................. ................. ................. ................. ................. ................. ................. ................. ................. ................. ................. ................. ................. ................. ки опис ... ................. ................. рекапитул ................. рачун ....... ................. ................. ................. ................. ................. с .............. xi .. 100   .. 101  .. 102  .. 102  .. 104  .. 108  .. 109  .. 121  .. 122  .. 128  .. 133  .. 136  .. 145  .. 148  .. 148  .. 150  .. 152  .. 154  .. 157  ације .. 163  .. 166  .. 168  .. 172  .. 177  .. 178  .. 178  .. 187  7.3 8.  Попи Табе Табе Табе Табе Табе Табе Табе Табе Табе Табе Табе Табе Табе Табе Табе Табе Табе Табе Табе   Те7.2.1.   Пр7.2.2.   На7.2.3. .  Правц Литератур с табела ла 3-1 Про ла 4-1 Под ла 4-2 При ла 4-3 Мас издања 19 ла 4-4 Под ла 4-5 Под ла 4-6 Уни ла 4-7 Под ла 4-8 Под ла 4-9 Под ла 4-10 - П ла 4-11 Та класифика ла 5-1 Таб ла 5-2 Кла ла 5-3 Реко ла 5-4 Радо ла 6-1 При ла 6-2 При техничких ла 6-3 При оријски ре имена рез учни допр и даљих ис а ............... цес форми ела Мастер каз поделе терформат 95 и 2004 ела Мастер ела Уникл клас табел ела Омник ела УниФо ела Унифо редложени беларни пр ција еларни при сификациј нструкциј ви на лока мер специ мер приме захтева мер прели зултати .... ултата....... инос дисер траживањ .................. рања пред Формат 1 појединач упоредна . Формат 2 ас а Ј- Извође лас рмат 2 рмат 2 за г 4. ниво п иказ предн каз критер а елеменат е, адаптац цији фикације п не класиф минарног т .................. .................. тације ...... а ................ .................. мера и пре 995 них дивиз нумеричка 004. ње радова рађевинск оделе: ости и нед ијума за ф а архитект ије и руше ерформанс икације еле ехничког .................. .................. .................. .................. .................. драчуна ија схема изм изградње е радове н остатака п ормирање онског обј ња и за спуш мената у п описа .................. .................. .................. .................. .................. еђу објеката а локацији риказаних класифика екта тен плафон резентира ................. ................. ................. ................. ................. инострани ције елеме њу програ xii .. 187  .. 188  .. 189  .. 190  .. 191  32 59 60 62 63 66 67 71 75 76 77 х 84 ната 106 109 117 119 150 ма 151 153 xiii Табела 6-4 Формулар за израду предмера и предрачуна трошкова по елементима објекта 156 Табела 6-5 Предлог контролне листе за припрему процене трошкова 158 Табела 6-6 Пример повезивања прелиминарног техн. описа са рекапитулацијом за идејни пројекат 165 Табела 6-7 Пример рекапитулације трошкова коришћењем модела класификације елемената 169 Табела 6-8 Пример рекапитулације трошкова применом поделе према групама радова 171 Табела 6-9 Предмер и предрачун грађевинских радова за део административног објекта 172 Попис слика Слика 2.1 Подела зграда према висини [b.31] 10 Слика 2.2 Подела зграде на физичке делове [b.31] 11 Слика 2.3 Подела зграде према елементима [b.31] 15 Слика 2.4 Подела зграде према функцији елемената или склопа [a.10] 16 Слика 2.5 Приказ објекта изграђеног на терену у нагибу 18 Слика 2.6 Примери слојева пода – подне облоге и подлоге [b.31] 19 Слика 5.1 – Ниво 1 – целине зграде 123 Слика 5.2 Склопови објекта – Ниво 2 [b.61] 132 Слика 6.1 Скица пројекта административне зграде 167 Попис графикона Графикон 3-1 Инвестициони трошкови пројекта  31  Графикон 3-2 Фазе животног циклуса објекта  34  1 1. Увод 1.1. Проблем и предмет истраживања Техничка документација представља један од важних елемената који детерминише обим, квалитет и трошкове изградње архитектонских објеката, а самим тим и основу за ефикасно спровођење тендерског процеса, уговарање, извођење радова у процесу изградње и касније експлоатацију објекта. Обим, садржај, ниво обрађености и усклађеност појединих делова техничке документације од понудбено - погодбене фазе до завршетка реализације, директно утичу на квалитет изграђеног објекта, трошкове и време изградње, али и на експлоатационе карактеристике изграђеног објекта. Значајан утицај на правац истраживања у овом раду извршили су и транзициони процеси у којима се наша земља и привреда тренутно налазе. Формирање јединственог тржишта и улазак страних инвеститора у наш регион захтева стандардизацију комплетног процеса израде техничке документације и појединих елемента овог процеса. Ниво обрађености техничке документације, која је неопходни елемент процеса уговарања за изградњу објекта, потребно је да одговара како 2 домаћим, тако и светским стандардима и да омогући лакше управљање процесом изградње објекта и бржу и прецизнију процену трошкова грађења у раним фазама инвестиционог циклуса. Важан део техничке документације представља израда дела нумеричке документације - калкулативна документација. Калкулативну документацију чине три основна вида представљања и то доказна, директивна и информативна документација1. Доказна документација подразумева предмер радова којим се обрачунски доказују количине радова, док директивна документација представља предрачунски опис којим се прописује врста, начин извођења, као и обим радова и, коначно, информативна документација пружа информације о приближној цени, односно предрачунској вредности поједине позиције. Калкулативна документација, као основни показатељ описа и количина радова, односно база за утврђивање цене објекта, представља важну спону фазе пројектовања и фазе грађења у циклусу изградње архитектонских објеката. Значај калкулативне документације, најбоље се сагледава кроз чињеницу да је као саставни део техничке документације неопходан део главног пројекта, а истовремено и основ за формирање тендерске документације, самим тим и процеса уговарања радова и финансијског односа инвеститора и извођача радова кроз све фазе животног циклуса архитектонског објекта. Такође, представља везу различитих учесника у изградњи архитектонских објеката: инвеститора као покретача и финансијера целокупног подухвата, пројектанта као дизајнера и лица одговорног за примену техничких прописа и стандарда и извођача радова као лица одговорног за изградњу објекта. У досадашњој домаћој пракси, кроз калкулативну документацију, примењивана је, као и друге делове техничке документације, подела на основу „Норматива и стандарда рада у грађевинарству“, и то, према групама и врстама радова. Основна подела је извршена на Грубе грађевинске радове и Занатске радове. Ова подела је 1 Мартинковић K, Основи зградарства V, Архитектонски факултет и часопис „Изградња”, Београд, 1990. 3 одговарала класичном занатском извођењу радова и до данас се, уз мање модификације и допуне, задржала у примени. Развој производње грађевинских материјала као и развој техологије у процесу извођења објеката условили су знатне измене у структури радова, који су изгубили карактер занатске производње и довели до тога да досадашња подела постане неадекватна. Поменуте промене и напредак у начину извођења радова проузроковали су ситуацију у којој нови материјали или производи немају адекватно место у постојећој подели, јер према начину уградње или материјалу од кога су произведени не припадају ни једној од постојећих група занатских радова које су основ досадашње поделе. Покушаји увођења нових врста радова и материјала су се до сада заснивали на допуни постојећих „Норматива и стандарда рада у грађевинарству“ без класификације и систематизације. Такође, структура радова у пројектима примењена кроз калкулативну документацију, није стандардизована, већ се примењује према нахођењу и процени пројектанта. Калкулативна документација, као део техничке документације, представља и основну информацију за израду динамичких планова извођења радова, пројекта организације грађења радова и праћење, контролу и наплату радова. Подела радова која се тренутно користи у нашој пракси не одговара, у великој мери, технологији и хронологији извођења радова, те и у том смислу захтева нову класификацију и систематизацију у складу са новим тенденцијама. У светској пракси дуги низ година постоје стандарди и процедуре који се управо базирају на редоследу извођења одређених делова објекта и њиховом положају на архитектонском објекту. Процес израде и ниво обраде техничке документације, а посебно процес уговарања процедурално је дефинисан законском регулативом појединих земаља или правилима конкретних финансијских институција. Ова правила утврђују садржај и процедуре спровођења процеса израде техничке документације, као и уговарања и извођења архитектонских објеката, али у нашим 4 условима још нису у потпуности прихваћена и потребно их је значајније инкорпорирати у домаћу грађевинску праксу. Сходно томе, искристалисао се и обликовао предмет истраживања: недостатак јасно формулисане, научно засноване номенклатуре и класификације, која би омогућила стандардизацију у изради техничке документације, а самим тим и унапредила односе и процесе у свим фазама животног циклуса архитектонских објеката. Стандардизован модел класификације, базиран на елементима архитектонског објекта према месту и функцији на објекту, неопходан је у циљу омогућавања јасне комуникације између учесника у изградњи у погледу обима послова и трошкова у свакој фази животног циклуса зграде, у планирању, пројектовању, изградњи и експлоатацији. Овако формиран модел класификације елемената у техничкој документацији представља константу у изузетно динамичном процесу пројектовања и грађења архитектонског објекта. Истовремено, модел нуди флексибилност у даљем развоју технологије и примене материјала, с обзиром да, постављајући архитектонски објекат у логичну, централну позицију у процесима инвестиционе изградње, није зависан од економских и технолошких промена које су неминовне. Формирање модела класификације елемената архитектонских објеката, уз уважавање свих специфичности наше праксе, као и прилагођавање и надоградњу постојећих подела, омогућиће усаглашавање са светским стандардима, а самим тим и равноправно учешће, на глобалном нивоу, у даљим токовима развоја процеса изградње објеката свих учесника у изградњи, као и бољу и прецизнију комуникацију са страним инвеститорима и њиховим захтевима. 1.2. Циљеви истраживања Истраживање се спроводи у циљу развоја јединственог стандардизованог модела класификације елемената архитектонских објеката који ће омогућити учесницима у 5 изградњи ефикасније и продуктивније повезивање у свим фазама животног циклуса архитектонских објеката. Циљ истраживања представља допринос теоријској основи у смислу што потпунијег дефинисања захтева за могућност примене савремених концепата израде техничке документације и усклађивање са стандардима Европске уније. Такође, циљ представља израда модела који ће бити у корелацији са свим фазама и деловима техничке документације и обезбедити основу за успостављање нове и допуну постојеће регулативе у области изградње архитектонских објеката. 1.3. Задаци истраживања Као примарни задаци издвајају се:  успостављање и дефинисање критеријума за формирање модела класификације елемената архитектонских објеката  дефинисање модела који обезбеђује систематизацију и класификацију елемената архитектонских објеката и њиховог економско – инвестиционог еквивалента;  анализа међузависности израде калкулативне документације са процесима уговарања и извођења архитектонских објеката;  компаративна анализа релевантних класификација у светској и домаћој пракси са циљем уочавања предности, недостатака и могућности примене;  теоретско испитивање модела поређењем варијанти израде калкулативне документације на студији случаја, применом устаљеног принципа израде и предложеног модела;  валоризација модела кроз ефекте примене у пракси применом релевантних критеријума. 6 1.4. Полазне (радне) хипотезе  Постојање стандардизованог формата класификације елемената архитектонских објеката у процесу израде техничке документације представља битан услов за ефикасну и ефективну изградњу објеката по питању обима, квалитета, времена и цене грађења.  Структура и принципи израде калкулативне документације представљају значајан фактор у процесу одлучивања, уговарања и извођења архитектонских објеката.  Модел класификације елемената обезбеђује основ за доследне референце за описе, економске анализе и управљање изградњом током свих фаза животног циклуса архитектонских објеката. 1.5. Научни методи истраживања Истраживање је засновано на проучавању теоретских извора из области израде техничке документације, пројектовања и извођења архитектонских објеката, као и постојећих регулатива, правилника и стандарда из области изградње објеката. При изради рада користиће се општа научна методологија: индуктивно – дедуктивни метод, дескриптивна, ретроспективна и компаративна анализа, као и посебне методе адекватне предмету истраживања. Анализираће се садржај докумената на нивоу примарне и секундарне грађе, односно података и примера из одговарајуће стручне литературе и постојећих прописа, као и стручне консултације са познаваоцима из ових области. На основу анализе карактеристичних пројеката из праксе, као и теоретског проучавања, методом синтезе формираће се модел класификације елемената архитектонских објеката. 7 Примена овог инструментарија омогућава систематизацију података из релевантне литературе и прилагођавање нашим условима и прописима, што има за циљ формирање и адекватну валоризацију предложеног модела. 1.6. Научна оправданост дисертације и очекивани резултати Очекивани резултати истраживања требало би да потврде постављене хипотезе, да доведу до систематизације релевантних података, њихове класификације, вредновања и стављања у функцију циља истраживања. Недостатак релевантне литературе из предметних области на српском језику говори о постојању једног великог поља истраживања, са могућностима значајних унапређења теоретских знања, али и практичне примене модела класификације који ће бити понуђен. Применом модела класификације елемената архитектонских објеката успоставили би се стандарди за израду и припрему техничке документације, нарочито калкулативне документације, који би усагласили и унапредили процесе уговарања и извођења радова у домаћој пракси и учинили их компатибилним са иностраним процедурама и стандардима. 8 2. Архитектонски објекат – зграда, елементи и склопови 2.1. Архитектонски објекат – појам, карактеристике и дефиниције Архитектонски објекат - зграда је функционално и наменски изграђен, организован и дефинисан простор заштићен од спољних утицаја. Сваки архитектонски објекат је сложен систем чију целину сачињавају бројни елементи и склопови. Сложеност и бројност делова и њихова различитост зависе од врсте и намене објекта, његовог положаја, величине, форме и карактеристика специфичних услова насталих у процесу његовог стварања. Из тих разлога, у циљу једноставнијег и систематичнијег изучавања објекта, створене су и поделе по одређеним критеријумима. Свака од постојећих подела има своју сврху у циљу бољег сагледавања, а самим тим и унапређења процеса у вези са пројектовањем и изградњом архитектонских објеката. Битно је нагласити да су у овом раду обухваћене поделе које се односе на архитектонски објекат са становишта његовог настајања – грађења и коришћења у 9 смислу производа, без намере да се улази у историјски развој и поделе базиране на стилским, уметничким, културним, социолошким и другим значајним одредницама. Такође, намера је да се приказом постојећих подела утврди да циљ овог рада није формирање нове поделе објекта, већ да познате и признате поделе добију нову примену и стављају се у функцију класификације елемената. 2.2. Подела према намени Архитектонски објекти се према намени могу сврстати у две главне групе: стамбени и пословни архитектонски објекти или зграде. Стамбене зграде обухватају зграде за индивидуално становање и зграде за колективно становање. Пословне зграде се деле на јавне, производне и пољопривредне. Јавне зграде су: административне и управне зграде, школе, објекти социјалних установа (обданишта, јаслице, ђачки домови, домови старих особа), затим објекти здравства (болнице, домови здравља, амбуланте), објекти трговине и угоститељства (хотели, мотели, трговински објекти, ресторани, кафане), спортски објекти, објекти културе (биоскопи, позоришта, музеји, галерије), верски објекти, комунални објекти (жељезничке и аутобуске станице, бензинске пумпе, јавни тоалети, аеродромске зграде). Производне зграде су фабрике, термоелектране, радионице, складишта. Пољопривредне зграде су: сточне фарме, перадарници, рибогојилишта, стаклене баште, ботанички вртови, силоси за смештај хране. 2.3. Подела према висини или спратности објекта Основна подела зграда је према висини. Висине архитектонских објеката се дефинишу поред јединица мера за дужину, најчешће бројем хоризонталних нивоа, етажа или спратова из чега произилази подела на категорије висина зграде које се 10 деле на зграде ниске спратности, зграде средње спратности и високе зграде. (Слика 2.1) Зграде ниске спратности су објекти претежно приземни или до једног спрата висине. Њихова висина може бити врло различита са обједињеним просторима без спратности односно хоризонталне поделе. Зграде средње спратности су објекти чије се висине, зависно од прописа, сигурности од пожара и услова за вертикалне комуникације (лифтови и степеништа) крећу до 7 спратова висине. Зграде са спратношћу изнад седам спратова спадају у високе зграде. Ови објекти код пројектовања и грађења подлежу посебним прописима који се односе на противпожарне прописе, вертикалне и хоризонталне комуникације и њихове повезаности са простором, потребе у погледу инсталација, материјала и др. Слика 2.1 Подела зграда према висини [b.31] Архитектонски објекти се могу поделити према висини и без обзира на спратност на следеће физичке делове: - Најнижи део зграде се налази у земљи, подножје зграде и састоји се од темеља и подрумског дела 11 - Део зграде који се издиже изнад земље, надземни део, чини видљиви део зграде и сачињен је од спратова и габарита. - Завршни део зграде је кров са кровним покривачем који се поставља изнад трупа зграде и штити објекат од падавина и служи да их одведе са објекта. У оквиру крова може да постоји и таван или подкровље које се користи. (Слика 2.2) Слика 2.2 Подела зграде на физичке делове [b.31] 12 2.4. Подела објеката према конструктивном систему Према начину преношења оптерећења основних носача, објекти високоградње могу се поделити на следеће системе: линијски, површински и просторноповршински системи. Линијски систем састоји се од носача у равни или простору. У линијски систем спадају: гредни, лучни и оквирни носачи, као и системи настали комбинацијом линијских система. Површински системи се деле на равне површинске системе и криволинјске површинске системе (плоче и зидна платна). Просторно порвшински системи су разноврсни и могу бити наборане плоче, лоптасте куполе, цилиндрични системи, итд. 2.5. Подела према врсти конструктивног склопа Подела према врсти конструктивног система, односно начину преношења оптерећења на тло разликујемо масивни систем грађења, скелетни систем грађења и систем грађења површинама. Масивни систем грађења зграда одликује се тиме што су главни носиоци оптерећења вертикални носећи елементи зидови, који примају укупно оптерећење и преносе га преко темеља на тло. Према положају у објекту могу бити постављени у подужном или попречном положају у односу на зграду што чини масивни систем са подужним, односно попречним зидовима. Комбинацијом ова два система добија се мешовити систем. Масивни систем зидова изводи се од опеке, камена, префабрикованих елемената или од ливеног бетона. 13 Скелетни систем сачињавају вертикални и хоризонтални линијски елементи, односно стубови и греде. Стубови примају вертикална оптерећења и преносе их преко темеља на тло, а хоризонтална оптерећења примају греде и таванице. Скелет се израђује од армираног бетона, челика или дрвета. Систем грађења површинама сачињава комбинација вертикалних носача и просторно површинских носача облика равних и кривих површина. Ту спадају куполе, љуске, сводови, наборане конструкције и сл. којима се покривају објекти великих распона. 2.6. Подела према начину грађења објеката Према начину грађења, изградње или технологији грађења објекти високоградње могу се поделити на: традиционални, полумонтажни, монтажни и индустријски начин градње. Класичан начин грађења представља градњу од основних грађевинских материјала комплетно изведену на градилишту. Сви елементи се изводе на лицу места, на локацији где је предвиђена изградња објекта. Монтажни начин грађења подразумева израду појединих елемената и склопова у погонима и транспорт на градилиште, односно место грађења где се помоћу механизације монтирају. Полумонтажни систем грађења је комбинација класичног и монтажног начина грађења тако што се један део елемената производи у погонима и допрема на градилиште као готов производ (међуспратне конструкције, греде и др.), док се други елементи као што су темељи, зидови, стубови исл. Изводе на лицу места. Индустријски системи градње представља производњу свих елемената и инсталационих система у погонима за производњу монтажних индустријских система и њихов транспорт до градилишта где се обавља само фаза њиховог повезивања. У индустријској производњи постоје три типа система: панелни или површински, скелетни или линијски и просторни – ћелијски систем. 14 2.7. Подела објеката према елементима Архитектонски објекти су целине формиране спајањем склопова хоризонталних, вертикалних и косих површина. Елементи зграда су део научне дисциплине која разматра и обрађује како се из грађевинског материјала, на темељу његових својстава и закона статике и грађевинске физике, израђују поједини елементи и склопови грађевинских конструкција зграда и како се елементи међусобно спајају и повезују у јединствену целину, како би зграда испунила захтеве њене намене и била сигурна, трајна и рационална грађевина. Према месту где се налазе можемо их поделити на спољне и унутрашње елементе објекта. Такође, елементе објекта према намени, облику, функцији и положају могуће је разврстати на носеће или конструктивне елементе, неконструктивне елементе, елементе обраде и елементе опреме. Носећи или конструктивни елементи имају задатак да сва оптерећења од објекта и сопствене тежине прихвате и пренесу на ослонце и тло, да објекту обезбеде потребну чврстоћу, стабилност и отпорност на све утицаје. (Слика 2.3) 15 Слика 2.3 Подела зграде према елементима [b.31] Неносећи или неконструктивни елементи имају функцију да простор преграђују и не примају никаква оптерећења већ су ношени од других конструктивних елемената. Елементи обраде и елементи заштите су они састављени од материјала који по својим специфичностима имају улогу да заштите конструктивне елементе и да унутрашње и спољне површине учине естетски и хигијенски прихватљивим, отпорним и да објекат учине трајним. Елементи опреме/уређаја и инсталације су веома важан чинилац за укупно функционисање зграде како у функционалном тако и у естетском смислу. 16 2.8. Подела према функционалним склоповима зграде Подела зграде на делове према функцији склопа или елемента (Слика 2.4): - конструкција (темеља, стубова, зидова, међуспратних и кровних конструкција - облога кровова, подова плафона и зидова - преграде спољне (фасадне) и унутрашње“ 2 Слика 2.4 Подела зграде према функцији елемената или склопа [a.10] 2 Мартинковић, К, Основи зградарства 1, Часопис Изградња, Београд и ФТН, Нови Сад, 1985. 2 Поја или њ пред мате одно Конс објек спољ Скло пред спор подс Труп Надз приз и им Подн приз зави скло град земљ Најв изгр потп 3 Лекс К.8.1. м конструк ихових де напрегнут ријала, чиј сно на тло трукција а та да пруж ашњих си п крова је стављати з тских хала клопови об зграде као емни део к емља (рела а два основ ожје објек емља. Под сности од п п темеља, у и, док над иште да б идљивија р ађен на тер уно подзем икон грађев онструкц ција пред лова израђ ог бетона, а је намена .“3 рхитектонс а стабила ла које ути у односу асебну фун код којих лога су по склоп је д онструкци тивне коте на подскл та обухват ножје се оложаја ок копаног п земни део и се спречи азлика изм ену који ј но, а са др инарства, Гр ија ставља „оп ених од др челика, ал да носе сп ког објект н заклон к чу на објек на надзем кционалн је кров ист тпуно неза алеко слож је објекта пода ±0.00 опа: труп и а део од на састоји о олног зем о прописи подножј ло продир еђу подзем е у нагибу уге потпу ађевинска књ шти назив вета, каме уминијума ољашња оп а је сужен п ориснику у ат у свим ни део згр у целину (п овремено и висни. енији од представљ ), а заврша кров. јниже коте д подземн љишта. По ма о клима а најчешће ање атмос ног и надз , тако да с но надземн ига, Београд за све врс на, опеке, или друг терећења ојам и пре условима фазама ње аде потпу римери ин једини ск крова. а видни де ва се најви темеља зг ог и надз дземни део тским усло је издиг ферских па емног дела а једне стр о. (Слика , 1962. те инжење бетона, арм ог погодно и да их пре дставља ви деловања ног кориш но независ дустријск лоп зграде о зграде и шим елеме раде до ко емног дел подножја вима подр нут у одн давина у о подножја ј ане подно 2.5) рских обје ираног бе г грађевин несу на тем талну функ унутрашњ ћења и трај ан. Кров м их изложбе ). Унутар к почиње од нтом на об те готовог а поднож мора садр учја на ко осу на ок бјекат. е када је об жје може 17 ката тона, ског еље, цију их и ања. оже них, рова коте јекту пода ја, у жати ме се олно јекат бити 18 Слика 2.5 Приказ објекта изграђеног на терену у нагибу Подножје зграде као сложена потцелина зграде састављено је из два склопа: - подрума - темеља, који обухватају темељне зидове и стопе. Подрум је независан склоп зграде који није неопходан за њено функционисање, а такође је могуће да овај склоп у потцелини подножја постоји и без осталих, надземних склопова и делова. Подножје објекта може да функционише и ако један склоп, у овом случају подрум изостане, док је обавезно да има темеље. 2 Осно треб свак Обло покр пред Подл из ко (код конс слоје .8.2. вна функц а заштитит ако чињени ге које слу ивач или ставља под оге предст нструктив кровних труктивни ва, односн С Обл ија облога и, не облаж ца да су и же да зашт облогу и с логу. ављају вез них разлог покривач х елеменат о више заш лика 2.6 Пр ога је, поред у се већ се једне и др ите састав лоја који у између ко а, као што ј а, нпр.) а које треб тита исто имери слојев естетске, обрађују. уге у функ љене су од се постављ нструкциј е улога сек или недов а обложити времено. ( а пода – под свакако за Оно што п цији фина површинс а испод п е објекта и ундарних к ољно рав . Подлоге Слика 2.6) не облоге и п штита. По овезује об лизације п ког слоја к овршинск облоге. По онструкти не и гла се могу са одлоге [b.31 вршине ко логе и обра овршина. оји предст ог слоја и стоје, најче вних елеме тке површ стојати из ] 19 је не де је авља који шће, ната ине више 20 За све врсте облога, односно за њихов финални слој, важе следеће законитости4: - конструктивност, односно отпорност према оптерећењима и ударима до којих може доћи приликом коришћења зграде - отпотност на хабање, која мора бити у складу са наменом објекта - поступак одржавања и евентуалне замене делова мора бити примерен начину коришћења и намене зграде - физичке карактеристике облоге морају бити у складу, како са начином коришћења, тако и са општом, захтеваном заштитом коју облога треба да пружи - естетске карактеристике облоге треба да буду у складу са наменом објекта или дела објекта где се примењују. Дебљине појединих слојева облога зависе од: - врсте и величине оптерећења - материјала од којих се поједини слој изводи - карактеристика осталих слојева облоге Плафони и конструктивни слојеви подова не подлежу прорачунима којима се њихова димензија доводи у однос са оптерећењем, већ се димензионишу као производ, на основу претпостављених (и ограничених) оптерећења и површина, те тако облоге не спадају у конструкције. Подела облога на основу положаја на објекту врши се на спољне и унутрашње, што је практично условљено функцијом коју облога има. Тако спољне облоге морају бити отпорне на утицај атмосферске воде, температурне промене, ветар, утицај УВ зрачења, док унутрашње облоге треба да задовоље уобичајене услове коришћења које подразумевају издржљивост на утицаје које подразумева кретање, трење, чишћење и слично. Такође, унутрашње облоге треба да задовоље и посебне услове коришћења у објектима посебних намена, као што су индустријски или здравствени објекти. 4 Мартинковић, К, Основи зградарства 1, Часопис Изградња, Београд и ФТН, Нови Сад, 1985. 2 Осно исто функ Разд верт Прем само Носе скло укљу мора утиц хори зидо Прем 2 Прег даљу архи земљ Рела објек подз П.8.3. вна намен времено де ција или п вајање про икалне. а намени носеће и н ће преград пу констр чени у кон ју бити ди аја констр зонталне к ва испуна, а положај .9. Закљу ледом пос системати тектонски и - подзем тивна виси та, истовр емни и над реграде а преград финише и окретност стора врш површин ошене. е су констр укција. С структивн мензиони уктивних омпонент зид завеса у преграде чак тојећих по зацију, мо објекти мо ни, надзем нска кота емено је и земни део а састоји њихову не уколико и е површин ске прегр уктивни з амоносеће и склоп згр сани тако елемената е преграђи и спуштен могу бити дела прем же се закљ гу се поде ни део и з ±0.00, ко замишље , односно н се у раздв покретнос спуњавају е, независн аде, зидов идови и тав преграде аде, којима да обезбе зграде. С вања. Нош е плафоне спољне и а одређени учити да б лити на фи авршни де ја предста на раван к а труп и п ајању и п т, ако испу обе. о од тога д и и таван аничне ко обухватај није повер ђују стаби амоносеће ене прегр који хориз унутрашњ м критери ез обзира н зичке дело о, односно вља усвој оја дели об одножје. овезивању њавају сам а ли су хо ице, могу нструкције у оне зид ена функц лност сво преграде аде обухв онтално од е. јумима, а а спратно ве који пре кров. ену коту јекат по х простора, о једну од ризонталне бити но које прип ове који ија ношења г положаја не обухв атају све в вајају про релевантн ст и намен дстављају пода призе оризонтал 21 што ових или сеће, адају нису , али без атају рсте стор. о за у сви део у мља и, на 22 Део објекта који се налази испод релативне коте ±0.00, подножје објекта, састоји се од темеља и подрумског дела који може, а не мора да постоји. Важно је нагласити да подножје може, истовремено, имати поред подземног и надземни део, што је нарочито видљиво када је објекат саграђен на терену који је у нагибу, те је са више коте подножје потпуно подземно, док са ниже коте околног терена, подножје може бити потпуно надземно. Ова граница је од суштинског значаја за начин градње и облоге, јер иако се налази изнад земље, подножје објекта које није укопано у терен, физички и конструктивно је нераскидиви део подземне конструкције, док су подлоге, облоге и обраде прилагођене специфичној позицији на којој се овај део објекта налази. Конструкцију објекта можемо посматрати кроз две кључне поделе, а то су конструктивни систем објекта и врста конструктивног склопа. Оно што дефинише конструктивни систем и врсту конструктивног склопа архитектонског објекта је начин преношења оптерећења на тло. Формира их скуп појединачних и међусобно повезаних елемената или група елемената. Избор склопа и система који ће бити примењени зависи од многих фактора, али заједнички именитељ је функција коју, без обзира на врсту конструкције или материјализације, одређени конструктивни елемент или склоп мора да испуни. У том смислу конструкција објекта је сложена целина која, као што је речено, има функцију стабилности и заштите од спољних и унутрашњих сила и преношења на тло. Та функција мора бити непроменљива кроз све фазе животног циклуса архитектонског објекта. Делове архитектонског објекта чине и елементи склопови који немају конструктивну улогу, а то су покретне и непокретне преграде, као и облоге и обраде које имају функцију заштите конструктивних и преградних елемената, као и естетску функцију. Суштински, приказане поделе наглашавају потребу за јасним дефинисањем намене, функције и места одређених елемената и склопова архитектонског објекта, неопходних технологија изградње и коришћење, без обзира на намену објекта као целине или његову материјализацију. 23 3. Процес израде техничке документације кроз животни циклус архитектонског објекта Техничка документација јесте скуп пројеката који се израђују ради: утврђивања концепта објекта, разраде услова, начина изградње објекта и за потребе одржавања објекта. Техничка документација за изградњу и реконструкцију објеката високоградње израђује се као генерални пројекат, идејни пројекат, главни пројекат, а у случајевима прописаним Законом о планирању и изградњи и извођачки пројекат и пројекат изведеног објекта. Ако се пре почетка грађења објеката високоградње изводе припремни радови, израђује се и пројекат припремних радова. Техничка документација за изградњу објеката високоградње састоји се од следећих пројеката: архитектонски пројекат; пројекат конструкције; пројекат инсталација (електричне, машинске, гасне, водовода и канализације). Поред ових пројеката, у зависности од врсте, намене, карактеристика објекта и пројектног задатка, техничка документација састоји се и од следећих пројеката: 24 пројекат геодетског обележавања објекта; пројекат партерног уређења са пројектом саобраћајница и синхрон планом; пројекат осматрања; пројекат лифта и ескалатора; елаборат, односно пројекат заштите од пожара; елаборат заштите суседних објеката; елаборат геомеханичких истражних радова; прилог о безбедности и здрављу на раду. 3.1. Систематизација и садржај Техничка документација садржи5: 1) општу документацију; 2) пројектни задатак; 3) подлоге за израду техничке документације; 4) текстуалну документацију; 5) нумеричку документацију; 6) графичку документацију. Техничка документација, поред Законом прописане садржине, зависно од врсте, намене, карактеристика објекта и пројектног задатка садржи и пратеће анализе и студије. Општа документација садржи: 1) насловну страну са називом и локацијом објекта, називом пројекта и датумом израде, називом (или именом) и адресом инвеститора изградње објекта, називом и адресом предузећа односно другог правног лица које је израдило техничку документацију; 2) извод из одговарајућег регистра, за предузеће, односно друго правно лице или радњу које је израдило техничку документацију; 3) решења о одређивању главног одговорног пројектанта за цео пројекат и одговорних пројектаната појединих делова пројеката заведена у деловоднику предузећа односно другог правног лица; 5 Правилник о садржини и начину израде техничке документације за објекте високоградње 25 4) копија лиценце одговорног пројектанта; 5) извод из урбанистичког плана, односно акт о урбанистичким условима; 6) остали потребни услови наведени у изводу из урбанистичког плана, односно акта о урбанистичким условима (конзерваторски услови, услови заштите животне средине,противпожарни, санитарни, и други услови); 7) потписане и оверене изјаве одговорних пројектаната о међусобној усаглашености свих делова пројекта. Пројектни задатак, као полазна основа за израду пројекта, садржи: 1) циљеве и сврху израде пројекта; 2) податке о условима из одговарајуће просторно-планске и урбанистичке документације; 3) општи подаци о објекту (локација, намена, архитектонско обликовање, димензије, спратност, капацитет, захтевани материјали и начин обраде, етапност градње, везе са окружењем, и др.); 4) податке о техничким подлогама за пројектовање (истраживачки радови и др.); 5) податке о захтеваном нивоу инсталација и опреме; 6) податке о технолошким процесима, штетностима и опасностима који потичу од тих процеса; 7) специфичне захтеве (унутрашње и спољашње уређење, термичка заштита, заштита од буке); 8) рок за израду пројекта; 9) потпис и овера инвеститора. Техничка документација садржи потребне геодетске и сеизмолошке подлоге, геотехничке елаборате као и остале подлоге односно елаборате зависно од врсте објекта и пројекта (хидролошке, хидрометеоролошке и др.). Текстуалну документацију чине технички опис и технички услови за пројектовање и извођење, потписани и оверени од стране одговорног пројектанта. Нумеричка документација, такође садржи одговарајуће прорачуне у зависности од врсте пројекта, спецификацију материјала, предмер и предрачун потписан и оверен од стране одговорног пројектанта. Граф осно Сви проје Елаб завис лица 3 Проц запо који 3 Изра потп онај Поре надл потр усло Прој вред иден За ве конс студ фина ичка доку ве, каракте графички ктанта, са орати, при ности од в . .2. Техно ес израде чињу дефи се утврђуј П.2.1. да технич уности у к који поста д улазних ежни орган ебе инвест вљена прет ектним зад ност и вели тификује п ће пројект ултанта, и ијама, у к нсијски еф ментација ристичне прилози м насловима лози и сту рсте објект логија и техничке д нисањем п у сви аспек ројектни ке докуме орелацији вља задата података и , за пројек итора, јер ј ходном ид атком инве чину објек осао. е уобичаје скустава и ојима се п екти проје садржи одг пресеке и орају бити цртежа, д дије садрж а и морају зраде тех окуметаци ројектног ти будуће задатак нтације је са нивоом к, најчешћ з планске д танта, а за е његова о ејом и одр ститор, по та који же но је да пр нвеститор рвенствен кта. оварајуће изгледе и потписан атумом из е текстуал бити потпи ничке (п је јесте опе задатка, а г објекта. процес ко прецизнос е сам инве окументац тим и изво длука о ула еђеном пр правилу пр ли да изгра ојектни за а и резулт о анализи графичке п др.) у зави и и овере раде, броје не, нумери сани и ове ројектн рација сач завршавај ји има св ти улазних ститор, у в ије, које ад ђача је бит ску у реал едставом о ецизира ло ди, дајући датак наст ата добиј рају вариј рилоге (си сности од ни од стр вима листа чке и граф рени од стр е) докум ињена од н у главним ој развојни података иду пројек министрат но да се до изацију пр будућем о кацију, на тиме одред аје на осно ених пред антна реш туациони п врсте прој ане одгово и размеро ичке прил ане одгово ентације иза корака пројектом пут који које дефин тног задат ивно проп бро саглед ојекта обав бјекту. мену, функ нице који ву ангажо инвестици ења и оце 26 лан, екта. рног м. оге у рног који кроз је у ише ка. исује ају и езно цију, ма се вања оним њују 3 У пр фаза степ Најч    Н.2.2. акси многи ма, односн ен детаљно ешће се ра израда и циљем д инвести израда докумен осигурал извођењ радних ц o с и ф о ш o ц и к израда д извођач одржава ивои изра х земаља у о нивоима сти и усаг зликују сл дејног реш а се обави тора, као и идејног и тације, нај а интеграц е радова ртежа и и врха идејно помоћу ункционал преме, окв то омогућ иљ главног звођења онструкци окумента ке цртеже ње објекта де пројек обичајено ј , при чему ј лашености едећи гене ења који почетно ус да се скиц главног чешће у дв ија свих с на изградњ звођачких г пројекта цртежа пр ну схему, ирно дефи ава и израч пројекта ј објекта и ја, материј ције потре са свим и опреме, тне докум е да се разр е за сваки . рални ниво обухвата клађивање ирају окви пројекта а нивоа (и истема у об и објекта детаља је да прош икаже про учешће п нисање ма унавање п е техничка њиме се ализација, бне за ек битним и као и текс ентације ада технич следећи ни и разраде стручну ф потреба, ж ри за разр која обу дејни и гл јекту и обе , уз додат ири податк сторни и отребних теријала к риближне координац дефиниш инсталаци сплоатациј зменама т туална упу ке докуме во каракте техничке д ормулациј еља и пред аду детаљн хвата раз авни проје збедила до ну разраду е инвестиц конструкт инсталацио оји ће бити вредности ија свих ак е технол је и опрем у објекта, оком град тства о ек нтације одв ристичан в окументац у проблем виђеног бу их пројека раду техн кат), како кументаци градилиш ионог прог ивни кон них систе употребљ објекта. тивности у ошки пр а и предрач која укљу ње, битни сплоатациј 27 ија у иши ије: а, са џета та ичке би се ја за них рама цепт, ма и ени, току оцес, уни. чује м за и. 3 Пред део г инве изра пред У ли коју доку обра пред кона одно Калк инфо грађе 3 Пред грађе пред пред 6 Мар 1990. .3. Предм мер и пред лавног пр ститора, а к ђује се и виђања тро тератури с чине три ос ментација чунски док рачунски о чно, инфо сно предра улативна д рмацију за ња радова П.3.1. мер пред винског о мере за ид мер се ради тинковић K, ер и пре рачун пре ојекта који асније као за потребе шкова. е предмер новна вид 6. Доказна азују коли пис којим рмативна чунској вр окументац израду ди и праћење редмер ставља о бјекта. Те ејно решењ приближн Основи згра драчун – дставља де служи, п подлога из идејног и предрачу а представљ документ чине радо се пропис документа едности п ија, као део намичких п , контролу брачун ко количин е, идејни о према кр дарства V, А садржа о нумерич ре свега ка вођењу ра пројекта у н још нази ања и то д ација под ва, док дир ује врста, н ција пруж оједине по техничке д ланова изв и наплату личине р е служе з пројекат и упним пок рхитектонск ј, улога и ке докуме о основ у дова. У одр циљу ок ва и калкул оказна, дир разумева п ективна д ачин извођ а информа зиције. окументац ођења рад радова. адова по а израду главни пр азатељим и факултет и значај нтације и говора изм еђеном, ск вирног, ап ативном д ективна и редмер р окументац ења, као и ције о при ије, предст ова, пројек позицијам предрачун ојекат. За а, за идејни часопис „И важан саст еђу извођа раћеном об роксимати окументац информат адова који ија предст обим радо ближној ц авља и осн та организ а предра а. Разлику идејно реш пројекат п зградња”, Бе 28 авни ча и лику вног ијом ивна м се авља ва и, ени, овну ације чуна јемо ење рема оград, приб проје Осно квал станд кара Ове пози објек 3 Пред грађе суму „Пре проје фина обра прил 3 Форм изво 7 Лекс 8 Лекс лижним д кта. 7 вна једини итативно је ардизован ктеристичн две велич цију однос ту. П.3.2. рачун је с ња објект која предс драчун мо кта и гла нсијских с чун и напл иком грађе Ф.3.3. а предмер ђач, битно икон грађев икон грађев имензијам ца на којо одрежена текстуал а је одређе ине кванти е се на зав редрачун аставни де а. Састоји тавља уку же да се р вног проје редстава за ату радова ња.“8 орма пре а и предр зависи од р инарства, Гр инарства, Гр а, а за гла ј се базир описом по ни опис р на јединиц тативно д ршени пос о пројектн се из низа пне предви ади на осн кта према грађење о од инвест дмера и пр ачуна, без азрађенос ађевинска књ ађевинска књ вни проје а предмер зиције, кој адова које а мере и ко ефинишу ао и стање ог елабора позиција ч ђене трош ову претпр којима и бјекта, као итора и ка едрачуна обзира да ти техничк ига, Београд ига, Београд кат према радова је и представ треба изв личина изр позицију р које ће ра та који сад ији збир ко кове изгра ојекта или носи нази лицитацио о основа з ли га је ф е документ , 1962. , 1962. димензиј позиција. ља кратак, ршити. За ажена у тој ада. Опис дови имат ржи предв штања дај дње објект идејног р в. Служи ни докумен а проверу ормирао и ације и ус ама из гла Свака пози мање или позицију јединици и количи и у изграђ иђено кош е предрачу а. ешења, ид за ангажо т, као осно осварених нвеститор војеног сис 29 вног ција више рада мере. на за еном тање нску ејног вање ва за цена или тема 30 класификације и мерења радова. Зависно од тих почетних услова, могуће је постојање више различитих прегледа по врстама радова за исти пројекат. „Веома детаљни предмери могу да садрже хиљаде позиција радова, што може да угрози тачност процене и одвуче пажњу процењивача од трошковно значајнијих позиција. За потребе процене трошкова, предмер радова може да буде израђен и у скраћеној форми, са укрупњеним позицијама радова и приближним количинама које карактеришу тако дефинисане радове. У савременој стручној регулативи присутна је тежња да се из стандардних описа позивција радова елиминишу обимни пројектански и технолошки детаљи, који се наводе у техничким описима (спецификацијама) и на цртежима. Тежи се, такође, да се за исту врсту посла увек користи стандардна јединица мере.“9 Анализом трошкова по позицијама и одговарајућим прорачуном формира се предрачун радова. Зависно од формулације сваке позиције радова трошкови треба да буду повезани, придружени и сведени на дефинисану јединицу мере. Приликом израде предрачуна радова, по правилу, морају се узети у обзир сви директни трошкови на градилишту (радна снага, материјал, механизација), као и индиректни трошкови градилишта и фирме, укључујући и профит. Имајући ту чињеницу у виду, може се рећи да је предрачун радова по својој суштини и маркетиншки и уговорни документ (јер дефинише понудбену и уговорну цену финално завршеног производа), а не само документ којим извођач до детаља анализира производне трошкове. ( Графикон 3-1) 9 Ивковић,Б, Поповић Ж, Управљање пројектима у грађевинарству, Грађевинска књига ад, Београд, 2005. ISBN 86-395-0447-4 „Инв пред пред са пр Могу     еститори к мер и пред мера и пред именом те ћности ко стандард раздваја варира) описом могућно продукт не варир погодно Граф оји су заин рачун у од рачуна, ка кста одређ је пружа м изовање п ње детаљн од суштин и јединицо ст да се ивности ра ају много ст модела икон 3-1 Инв тересовани носу на др о инструм еног типск одел прим риказа оби е техноло е рада (ко м мере поз прорачун да и станд током врем за пост-про ИН ВЕ СТ ИЦ ИО НИ  ТР ОШ КО ВИ   ПР ОЈЕ КТ А ТР ТР естициони т за крајњи уге модел ента којим ог уговора ене предме ма посла и гије рада н ја се преци иције) трошков ардним но ена јектну ана ТРОШКОВИ РЕАЛИЗАЦИ ТРОШКОВИ ПРИПРЕМЕ ТРОШКОВ ПРОФЕСИОНА ХОНОРАР ОШКОВИ ДОЗ САГЛАСНОС ТРОШКОВ ГРАДИЛИШ ТРОШКОВИ РЕ ОШКОВИ ОПР ТРОШКОВ ПРЕСЕЉЕЊ ТРАНЗИЦИ рошкови про резултат и е трошкова се дефиниш . ра и предр трошкова а позициј зније деф а обави рмативима лизу трош   ЈЕ Т Т И ТР Т  И  ЛНИХ  А ВОЛА И  ТИ И  ТА ЗЕРВЕ ЕМАЊА И  А И  ЈЕ јекта зградње, ч . Пракса ј е уговорн ачуна су с по враста и (која мо инише ста на основ утрошка м кова РОШКОВИ ЛОКАЦИЈЕ РОШКОВИ  УРЕЂЕЊА НДИРЕКТНИ  ОШКОВИ И  ПРОФИТ РОШКОВИ  ИЗГРАДЊЕ  ОБЈЕКТА есто фавор е да се при а цена, пов ледеће: ма радова же значајн ндардизов у податак атеријала, 31 изују мена езује о да аним а о који  Укуп пред усвој пред могу могу Треб пози само Форм унив радо Табел Проу угов Прик окру Сагл рефе пода Сагл посл захт 10 Ивк 2005. обезбеђи динамич ни трошк рачуну рад ену позиц мера и пре чи начин ф ће стандар а имати у ције које с директних ирање пр ерзалан на ва. а 3-1 Процес чавање п орне докум упљање п жењу и ло едавање рентних ис така едавање о а и специф ева пројек овић,Б, Попо вање улаз ко планир ови реали ова базира ију рада. драчуна ра ормулишу дније, ана виду да пр у последиц послова н едмера и п чин, уколи формирања ројектне и ентације одатака о кацији торијских бима ичних та вић Ж, Упра них подата ање трошк зације про ју се на пр Из тог р дова у лит позиције лизирају ј едмер, одн а уговорн а изградњ редрачуна ко се не зас предмера и Усвајањ по врста Усвајањ радова Проучав правила Примен прописа процеду вљање проје ка о утрош ова у фази јекта по орачунати азлога је ератури ко и прорачун единични осно прик ог односа и објекта. радова (Т нива не не предрачуна е система ма радова е система ање с и препору а стручни и препору ра ктима у грађ ку ресурса изградње. моделу за м јединич целокупна нцентриса ају количи трошкови аз обима р између инв абела 3-1 ком систем тизације ј мерења тручних ка х чених Д р евинарству, , потребни “10 снованом ним трошк технологи на на то д на редова на нивоу адова, мо еститора и )13 не мож у класифи Формулиса единице позицијама Сагледавањ сваку пози Усклађива захтевима пројекту ефиниса формирањ адова Грађевинска х за операт на предме овима за с ја форми а се на најб , а потом ш сваке пози же да садр извођача е се обавит кације и ме ње опис мере е количи цију рада ње са и знањем о ње позициј е предмер књига ад, Бе 32 ивно ру и ваку рања ољи то је ције. жи и , а не и на рења а и по на за а и а оград, 33 Стандардизацијом се не олакшава само израда предмера и предрачуна, већ и поређење и пост-пројектна анализа обима и вредности радова. Систем класификације радова подразумева предлог за универзално груписање и кодирање радова. Стандардни систем мерења, са друге стране, треба да дефинише што прецизније описе за позиције које се појављују у предмеру, пропише одговарајућу јединицу мере и речи дилеме које се могу јавити при мерењу количина са цртежа. У пракси је најчешћи случај да се ова два аспекта формирања предмера радова, класификација и мерење, комбинују у оквиру једног документа. Национална удружења инжењера у већини развијених земаља публикују препоруке и предлоге за основну стручну регулативу из ове области, који се по правилу користе и унапређују у пракси. 3 Техн и пре Граф раду 3 План разви Прим могу .4. Живо ичка докум дставља в икон 3-2 п . Ф.4.1. ирање пре јају се вар ер који п ћности ин ПЛАНИРАЊЕ тни цикл ентација п езивно тки оказује пе Гра аза 1 - Пл дставља п ијанте и ан риказује ф веститора, ПРОГРА ус архи овезује све во између с т фаза жив фикон 3-2 Ф анирање ериод токо ализе у ци азу плани као што МИРАЊЕ тектонск фазе живо вих фаза и отног цик азе животног м кога се љу задово рања је и су изнајм ПРОЈЕКТОВАЊ ог објек тног циклу учесника у луса зграде циклуса обј идентифи љења потр дентифика љивање, и Е ИЗ та са архитек инвестици који је ко екта кује потре еба. ција и ана зградња и ГРАДЊА тонског об оном прој ришћен у ба / пробл лиза неко ли ренови ЕКСПЛОАТА 34 јекта екту. овом ем и лико рање ЦИЈА одго функ Захт прел се гр наст 3 Фаза квал Прог проје кори прог Учес и он наст Прог (1) ф (2) т (3) п (4) п 11 Cha Estim USA, варајућег о ције. еви локаци иминарни ади објека авило са на Ф.4.2. програми итета, трош рам опису ктанте. П сте програ рама се доб ници у про е везане за аве са прој рам се сас ункционал ехнички пр рограмски рограмске rette, R. P, M ating, and Cos 1999. бјекта, као је се дефи динамички т, прикупљ редном фа аза 2 - Пр рања је п кова и вр је потребе оред тога, м за процен ијају осигу јекту мора буџет и д ектовањем тоји из чет ни програ ограм; динамичк процена тр arshall, H.E., t Analysis, U одговор на нишу и ан планови и а се потре зом. ограмира ериод у к емена дефи корисник власници, у подобно рања (гара ју се обаве инамику, . ири главна м, и план ошкова11. UNIFORMAT S Department постављен ализирају процене тр бна докум ње оме се пр нишу кро а, постављ корисници сти предло нције, оба зати на исп пре него ш дела: II Elemental of Commerce е циљеве р за сваку о ошкова. У ентација и ојектни з з програм. а циљеве , пројекта жених прој везе) од сви уњење усл то добију Classification , National Inst ади оствар пцију, а за колико се д дефинише ахтеви у п и одређу нти и мена ектних реш х заинтере ова програ мандат и for Building itute of Standa ивања одре тим форми онесе одлу буџет да огледу об је смерниц џери проје ења. На ос сованих ст ма, укључу овлашћењ Specification rds andTechn 35 ђене рају ка да би се има, е за ката нову рана. јући е да s, Cost ology, 36 Функционални програм документује и анализира просторне односе, број корисника и њихове потребе у погледу функције, захтеве у погледу простора изражене и кроз нето и бруто површине, као и ограничења. Такође су документовани и анализирани и функционални захтеви локације. Технички програм обезбеђује пројектантима описе перформанси и техничке услове за изградњу објекта и појединачне елементе простора. Описи перформанси формулишу услове на начин да постављају потребне резултате и предвиђају критеријуме за верификацију усклађености са спецификацијама, без навођења начина како да постигне резултате. Технички захтеви представљају специфичне захтеве клијента и друге техничке информације дате пројектантима, а у вези система градње, производа, материјала, критеријума пројектовања, стандарда, прописа и ограничења. Инвеститори који континуирано граде објекте за наручиоце као што су владине агенције, војска, универзитети, велике корпорације, ланци продавница и франшизе ресторана најчешће своје техничке захтеве формирају у неки вид сопствених "стандарда за пројектовање”. Програмски динамички план за пројектовање и извођење представља план главних активности пројекта, кључне датуме и датуме завршетка радова. Процес одвијања пројекта се анализира у циљу припреме програмске шеме за одређивање најисплативијих алтернатива које испуњавају циљеве клијента. Програмска процена трошкова се заснива на функционалним и техничким захтевима програма. Кроз њу се обезбеђује дистрибуција трошкова према грађевинским елементима у оквиру предвиђеног буџета. Програмска процена трошкова одражава перформансе и ниво квалитета предвиђених од стране клијента. Ова процена је такође и план трошкова за упоређивање са накнадним проценама и за праћење и контролу трошкова кроз даље фазе пројекта. 3 Прој нуме Дета реви Буџе Прој од тр тим инфо проје Три Четв план Идеј изме у окв одоб У ид проје Црте проје осно кана проје У ок мате спец Ф.4.3. ектовање ј ричку и те љна реше дирана дин т је одређе екат објект и, односно развија пр рмације в кат прелаз подфазе пр рта фаза, и ирању и из но решење ђу делова п иру додељ ри разраду ејном проје ктну обла жи обухва кат ентер вне машин лизације и кта, предв виру извођ ријала и ификације аза 3 – Пр е фаза у ко кстуалну д ња за зах амика се н, расписа а се обичн четири уз ојекат до езане за пр и у следећ ојектовањ звођачки п градњи, и успостављ ројекта. П еног буџет пројекта. кту, даље ст. тају осно ијера , шт ске инста противпо иђених тр ачког прој одабиру конструкц ојектовањ ме се наве окументац теве прог подносе на ни су захт о, према пр астопне по одређеног оцене, ин и ниво. а чине идеј ројекат, кој зрађује се с а општи об римарни ци а у форми се развијај ве, пресек о се оглед лације, еле жарне заш ошкова и п екта прој система, ије се дост е дене потр ију. рама, ажу одобрење еви за пон описима и дфазе прој нивоа деф веститор р но решењ а претходи амо за обј им, конце љ је да јас у којој кли у и коорди е, изгледе а у приказ ктричне и тите. Глав отребног ектантски детаља и ављају пон ебе у прог риране пр клијенту уде и врш законским екта. У сва инисаност азматра и е, идејни п поменути екте предв птуално ре но дефини јент може нирају сви објекта, с у и разрад нсталације ни пројека времена од тим ради димензиј уђачима и раму прево оцене тр , како прој и се уговар актима, и кој подфаз и и детаљ одобрава ф ројекат и г м, према ва иђене Зако шење и про сање конце да га разум аспекти пр пољно ур и детаља , инсталац т завршав стране ин на коначно а. Коначн склапају де у графи ошкова, к екат напре ање. зрађује у се и пројектан ности, ажу азу пројек лавни прој жећем Зак ном. порцију од пта изводљ е пре него ојекта за с еђење, пон . Дефиниш ије водово а се одобре веститора м дефини и пројект се уговори 37 чку, ао и дује. рији тски рира та и екат. ону о носа ивог што ваку екад у се да и њем . сању и и . 3 Изво инст импл дина експ 3 Експ кори Токо више руше 3 Изгр техн проје сваки који изгр упра Прир инфо изво Ф.4.4. ђење објек алационих ементиран мици изгр лоатацију. Ф.4.5. лоатација п сти и када м ове фазе пута. Жи њем. У.4.6. адња свако ологија и м ктаната, и нови прој је уз то и адњу и ко вљању инф ода проце рмација дљивости, аза 4 –Из та је фаза р система и у завршн адње и аза 5 – Ек редставља је потребн , зграда се м вот објекта прављањ г објекта етоде изг звођача, п екат. Глед изузетно к ришћење. ормацијам са пројекто широког идејног градња еализациј и опрем у структур буџету. Н сплоатац најдужу ф о да испуни оже накна је прекин е и пренос је јединств радње, већ одизвођача ано на овај оплексан, Сви ови а о пројек вања и из спектра у решења, е грађевин е у којо у објекта к акон при ија азу живот циљеве и дно доради ут када се информа ена. Не са и другачи и добављ начин обј има дуг в фактори ту. градње обј свакој идејног п ских, грађе ј су пл оја одгова мопредаје, ног циклус нвеститора ти или ада зграда затв ција о пр мо локаци ји скуп пр ача матери екат је „руч ек коришћ креирају еката захте фази жив ројекта, и винско-за анови и ра специфи објекат а објекта, у . Почиње д птирати за ори и укл ојекту ја, пројека офесионал јала окупљ но направ ења и вео јединствен ва стварањ отног ци нжењерин натских ра специфик кацији зах је спрема којој се об аном усељ нову функ они са лока т, материја аца, од ти а се изно љен произ ма је скуп е пробле е и сакупљ клуса: сту га, плани 38 дова, ације тева, н за јекат ења. цију, ције ли и мова ва за вод“, и за ме у ање дије рања 39 трошкова, главног пројекта, планирања изградње и процена, израда компоненти, изградња, примопредаја и управљања одржавањем. Информације се преносе из једне фазе у другу и углавном границе тих фаза нису прецизно дефинисане, већ се преклапају у различитим сегментима или се одвијају и истовремено. Како информације прелазе из једног стадијума у следећи оне се развијају , трансформишу и додају и, логично, постају детаљније и прецизније. Током читавог процеса пројектовања и изградње, дешава се низ измена пројекта и техничке документације. Неке од тих промена су неизбежне, али многе се догађају услед грешака или најчешће неспоразума. Некада је потребно прилично „враћања уназад“, када и пројектовање и градња морају бити поновљени у неким сегментима. То захтева значајне трошкове и време. Зато је за квалитет и ефикасност изградње неопходна тачна, вредна и благовремена информација. Информације о пројекту стварају се и користе на различитим местима рада и организација, од стране људи различитих планова, нивоа образовања и циљева. Све наведене специфичности процеса животног циклуса објекта захтевају јасне формате у којима ће информације конзистентно да се преносе из фазе у фазу. Комплексност и различитост информација које се стварају и користе у овом процесу, није могуће потпуно форматизовати и дефинисати. Међутим, потребно је искористити све могућности у оквирима који су заједнички за све фазе. У највећој мери то је нумерички део техничке документације, у чијим се оквирима, управо због своје прецизности и недвосмислености отвара простор за стварање формата који ће, у виду заједничког именитеља, повезати све фазе животног циклуса архитектонског објекта. 3.5. Закључак Процес израде техничке документације захтева изузетну и прецизну координацију свих фаза израде, као и свих учесника у том сложеном процесу. 40 Есенцијално за реализацију свих етапа у свим фазама животног циклуса објекта је комуникација и продуктивност које значајно зависе од усаглашености како елемената и делова пројекта, тако и формата у коме ће бити спроведене. Јасно је да уколико постоји доследност форме описа, означавања и структуре техничке документације, њена израда у свим фазама суштински се убрзава и поједностављује, као и коришћење од стране различитих учесника у процесу извођења. У идејној фази пројекта, инвеститор, менаџер пројекта, крајњи корисници и сви остали учесници у пројекту, могу на основу пројектног задатка да добију јасну слику шта се предвиђа за сваки елемент објекта. Ово свима омогућава да дају коментар, размотре и усвоје усклађено реално решење, у оквирима буџета пројекта. Главни пројекат ће у том случају бити мање оптерећен променама и потенцијалним одлагањима у динамици. За аутора је важно да се учесницима инжењеринга, који у просеку носи око 60% трошкова на пројекту, да могућност да у идејној фази дефинишу основне системе, који ће бити примењени на најбољи могући начин. Менаџер трошкова, с обзиром на то да има опис пројекта по елементима, може да изради тачнију процену трошкова појединачних елемената. Тиме се могу смањити проценти резерве и ризика, који се иначе додају на процену трошкова. Калкуланти су ослобођени обавезе прикупљања података о пројекту од других консултаната и могу да се посвете анализи трошкова. Са пројектним задатком и проценом трошкова у истом формату, у идејној фази пројектовања, убрзава се процес пројектовања и ревизије, а измене и корективне мере могу да се иницирају у најранијем могућем тренутку, са најмање нежељених ефеката по трошкове и динамику пројекта. Такође, омогућава се употреба низа техника оптимизације, као додатак вредносном инжењерингу, као што су трошкови животног циклуса објекта, енергетске анализе, анализе ризика и сл. 41 Захваљујући информацијама које су доступне и припремљене у универзалном формату координација, комуникација и продуктивност су значајно унапређени кроз све фазе пројекта. Недоследности у обиму и прекорачења у трошковима, могу да се примете веома рано и коригују по најнижим трошковима. Форматизована и стандардизована техничка документација постаје заједничка нит за пренос података, описа, праћење и евалуацију кроз свих пет фаза животног циклуса објекта. Правци развоја грађења и тенденције високоразвијених система у свету указују да је потребно обратити више пажње процесима који претходе самој градњи, у које сигурно спада и подробно планирање и усклађивање форми израде техничке документације, што води најважнијим циљевима у изградњи, а то су унапређење квалитета, скраћење времена и контролисани трошкови грађења. 4 4 Осно Зана до да 4 Норм одно фина По д меха прет прос оств . Прегл .1. Прим вна подел тске радов нас се, уз Н.1.1. е у грађев са у погле лног прои ефиницији низације за поставком ечног радн арујући до ед и ан ењена по а грађевин е. Ова поде мање моди орме у гр инарству ду утрошк звода. норме пре израду јед добре орг ика који ра бар квалит ализа ст дела гра ских радо ла је одгов фикације и ађевинар (грађевинс а времена, дстављају инице мер анизације ционално ет грађења ања ђевинск ва изврше арала клас допуне, з ству ке норме) материјал просечан у е према тех радног ме користи св . их радов на на Гру ичном зан адржала у формирају а, енергије трошак рад ничким пр ста, рада п оје знање, а у нашо бе грађеви атском изв примени. се на осн , новца и ног време описима. И од норма материјал, ј пракси нске радо ођењу рад ову утврђ сл. на једи на, материј зражене с лним усло алат и маш 42 ве и ова и ених ницу ала и у под вима ине, 43 Када представљају утрошак времена за јединицу производње тада су норме времена; представљају ли учинак у јединици времена, тада су норме учинка; а за утрошак материјала, енергије и сл. имамо норме енергије, материјала итд. Све заједно зову се техничке норме. Разликујемо елементарне норме од производних норми. Прве представљају норме за поједине операције које улазе у састав радног процеса, док се друге израчунавају за грађевинске процесе за одговарајућу јединичну меру производње. Сврха нормирања радова је вишеструка: • пружа потребне елементе за планирање потреба у материјалу, механизацији и радној снази • омогућава одређивање трајања активности за потребе мрежног планирања • омогућава остваривање награђивања према учинку • служи као референтна вредност у случају спорова током извођења радова итд. У домаћој пракси користиле се су се или се користе следеће норме:  Просечне норме у грађевинарству  Нормативи и стандарди рада у грађевинарству - "Комграпове норме"  Интерне норме  Изведене норме На подручју наше земље, па и региона, једини, делимично прихватљив, јавни скуп искуствених података чине Нормативи и стандарди рада у грађевинарству, први пут формиране 1947. године под називом Просечне норме у грађевинарству. Годинама које следе, кроз 16 издања допуњаване су тзв. Изменама и допунама. Кроз искуство и праксу развиле су се у грађевинске норме познате као „Комграпове норме“ (назване по грађевинском предузећу Комграп), које су из интерних норми састављених из искуства грађевинског предузећа, 1980. године прерасле у признате и општеприхваћене Нормативе и стандарде рада у високоградњи који се користе и данас. Изведене норме произилазе из практичног учинка механизације и броја радника који опслужују ту машину односно учествују у технолошком процесу. 44 Свеобухватност и обимност Норматива и стандарда рада у високоградњи доказује да је у питању озбиљан покушај да се стандардизује сагледавање обима посла у високоградњи на, тада, југословенском тржишту. Сама чињеница да су у питању нормативи, а не периодичне анализе актуелних података, говори да је њихова употребна вредност већа за планирање операција на градилишту, него за званичну процену трошкова извођача. Према Нормативима и стандардима рада у грађевинарству – високоградња, норме су груписане по врстама радова. Основна подела је на грубе грађевинске и занатске радове. Даља подела је на групе радова12: ГН-100 Припремни радови на градилишту ГН-200 Земљани радови ГН-301 Зидарски радови ГН-601 Тесарски радови ГН-400 Бетонски , армиранобетонски и армирачки радови ГН-410 Преднапрегнути бетон ГН-415 Монтажни радови ГН-361 Кровопокривачки радови ГН-420 Терацерски радови ГН-421 Фасадерски радови и цеваста скела ГН-501 Керамичарски радови ГН-531 Молерско фарбарски радови ГН-591 Вештачки мермер ГН-550 Столарски радови ГН-561 Хидроизолације равних кровова ГН-561 Грађевинске термоизолације ГН-561 Тврдо ливени асфалт ГН-681 Стаклорезачки радови 12 Нормативи и стандарди рада у високоградњи, Високоградња, ИРО Грађевинска књига, Београд, 1989. У ок рада изво опла са пр Поре станд који Норм опис и баз 4 Потр пост сист норм стран монт Одре проф закљ конц ГН-691 ГН-701 ГН-771 ГН-900 виру одређ . На почетк ђења (на п те и сл.), к оменама у д група ра арда рада се појављ ативи и ст а технолош а нормати П.1.2. еба да се ојећих Нор ематизациј и у којима е, недост ажне конс ђени напр есионалац учака да су епт који уз Подоп Брава Лимар Прено ене врсте у сваке вр р. просечн ао и препор слова изво дова посто . База мате ују у свим андарди р ких операц ва утрошка одела пре уведу нове матива и е. Такође, постоји м ају многи трукције т едак у овој а који су, к промене у има у обзи олагачки р рски радов ски радов с грађевин радова, но сте радова а висина уке у сми ђења. је и помоћ ријала под позиција ада исказа ија са норм материјал ма месту врста рад стандарда проблем к ного прева радови и зв. сува гра области до роз дугого овој обла р тенденци адови и и ског матер рме су ра дат је опи дизања кр слу повећа не базе по разумева ма врста ни су кроз ативима п а за сваку и функциј ова и мате рада у гр оји се изд зиђених т материјал дња). годио се п дишњу пр сти неопхо је у свету, ијала зврстане п с радова с ана, просе ња или сма датака у ви систематск радова кој три базе: б о квалифик позицију. и на објек ријала дуг ађевинарс војио је за ехнолошки и савремен ре десетак аксу и про дне. Предл али и реал о различит а дефинис чна дужин њења норм ду базе ма и сређене е обухват аза описа ационим г ту о се засни тву без кл старелост х поступак е техноло година од учавање с ожени мо но стање „ им позици аним усло а пута пре атива у ск теријала и све матер ају Нормат позиција и рупама рад вала на до асификаци (не)звани а, док са д гије (нпр. стране аут тања, дошл дел предст на терену“ 45 јама вима носа ладу базе ијале иви. база ника пуни је и чних руге лаке ора и и до авља . Ова 46 подела се базира према месту и функцији на објекту, укључујући и хронологију извођења. Формиране су три основне групе радова, које одражавају технолошки процес грађења13: A. Груби грађевински радови B. Завршни грађевински радови C. Занатски радови А. Груби грађевински радови: А.I. Земљани радови A.II. Зидарски радови A.III. Подземне хидроизолације A.IV. Бетонски и армиранобетонски радови A.V. Армирачки радови A.VI. Тесарски радови A.VII. Префабриковане скеле и оплате A.VIII. Челичне конструкције B. Завршни грађевински радови: B.I. Разни зидарски радови B.II. Разни бетонски радови B.III. Лаке монтажне конструкције B.IV. Покривачки радови B.V. Изолатерски радови B.VI. Лимарски радови C. Занатски радови: C.I. Столарски радови C.II. Браварски радови C.III. Прозори и врата C.IV. Стаклорезачки радови 13 Ђорђевић, Д, Извођење радова у високоградњи, Архитектонски факултет Београд и Изградња Београд, 2001. 47 C.V. Облагање каменом C.VI. Фасадерски радови C.VII. Терацерски радови C.VIII. Керамичарски радови C.IX. Молерско фарбарски радови C.X. Подополагачки радови C.XI. Гипсарски радови C.XII. Ролетнарски радови C.XIII. Тапетарски радови Оно што је ново у овој подели, у односу на дотадашњу, уобичајену је увођење групе завршних грађевинских радова, где су у првом реду издвојени разни зидарски и разни бетонски радови. То су радови који наступају у технолошком процесу након завршетка грубих грађевинских радова. Такође, ново је увођење посебне подгрупе у оквиру ове групе радова, а то су лаке монтажне конструкције, које су у напретку префабрикације у грађењу заузеле значајно место у изградњи и адаптацији објеката. Формирање групе завршних грађевинских радова, омогућило је да се у оквиру групе А, груби грађевински радови, групишу оне врсте радова које се односе на радове на основном конструктивном склопу објекта, без обзира на конструктивни систем. У том циљу додата је и подгрупа челичне конструкције, која се раније налазила у групи браварских радова. У групи грубих грађевинских радова нашли су се и радови на подземним хидроизолацијама, који су технолошки везани за радове на подземним деловима објекта. Трећа група радова обухвата занатске радове који се односе на разне финалне обраде и облоге објекта изнутра и споља. Врло значајну новину ове поделе представља формирање посебне групе радова која обухвата прозоре и врата, што је последица чињенице да је у експанзији производња од других врста материјала, као што су ПВЦ или алуминијум, тако да прозори и врата више не могу остати у групи столарских, односно браварских радова. Усва усагл бази 4 Oдре моде пред од бе Циљ детаљ а да анал Као р елем 1. 2. 14 Ив грађе 15 Ивк 2005. јање ових асе са тех раном на с Е.1.3. ђена истр ла базиран лог модела тона у пан истражива ан елемен се при том изу предме езултат ис ента подел Подзе конст испод Надзе 2.1. ковић,Б, Поп винарству, Ч овић,Б, Попо измена пр нологијом ветски при лементар аживања в ог на елем за „станда елном сис ња, на узо тарни мод е води рач ра и предр траживања а не некол мни део обј руктивни е коте ±0.00 мни део об Панелна панелне и зидни овић Ж, Пр асопис Изгра вић Ж, Упра едставља грађења знатим по ни модел з ршена су ентима об рдни тип с тему градњ рку од десе ел који обе уна да мод ачуна радо препоруч ико поделе екта – у о лементи, п јекта конструк конструкц х панела ашчевић Н, дња, бр. 3, 1 вљање проје постепено и евентуа делама. а процену и у облас јекта 14. Ов тамбено по е на терит так објека збеђује оче ел омогућ ва изграђе ена је поде мената:17 вај елемент ратећи иск ција – св ије која се Елементарни 997, стр.111- ктима у грађ приближа лно омогу и анализ ти процен а истражи словног гр орији Беог та, био је д кивану тач и једностав них објека ла објекта н урачунати оп и сличн и радови састоји од модел за п 118 евинарству, вање идеј ћи транзиц у трошков е трошков вања огра адског обје рада“15. а се „форм ност проц ну и брзу та.“ 17 а осам еле су фундам и радови к неопходн међуспратн роцену и ан Грађевинска и да се по ија ка мо а а формира ничила су кта, изграђ улише дово ене од ±12- пост-проје мената, а св енти, подз оји се обав и за изво е конструк ализу трошк књига ад, Бе 48 деле делу њем се на еног љно 18%, ктну аког емни љају ђење ције ова у оград, 49 2.2. Кров 2.2.1. Кровна конструкција: бетонирање армиранобетонске косе кровне плоче, израда и монтажа дрвене кровне конструкције и потконструкције од резане грађе, израда и монтажа дрвене опшивке као подлоге за кровни покривач 2.2.2. Кровни покривач: набавка и облагање кровних површина кровним покривачем 2.2.3. Одводњавање крова: лимарски радови 2.3. Степенице 2.3.1. Степенишна конструкција: бетонирање косе степенишне плоче 2.3.2. Завршна обрада степеница: терацерски радови, рукохвати 2.4 Спољни зидови: зидање и облагање фасадних зидова, малтерисање фасадних зидова од опеке, бетонирање армиранобетонске ограде лођа и тераса, бетонирање армиранобетонског венца, фасадерски радови 2.5. Прозори и спољна врата: набавка и уградња прозора и спољних врата 2.6. Унутрашњи зидови и преграде: зидање преградних зидова пуном опеком, обзиђивање димоводних и вентилационих канала, малтерисање унутрашњих зидова од опеке, бетонирање армиранобетонских ојачања и зидова 2.7. Унутрашња врата: набавка и уградња унутрашње дрвенарије 3. Унутрашња завршна обрада 3.1. Завршна обрада зидова: набавка и облагање зидова керамичким плочицама, бојење зидова, кречење зидова 3.2. Завршна обрада подова: набавка и облагање подова подним керамичким плочицама, паркетарски радови 3.3. Завршна обрада плафона: бојење и кречење плафона, набавка и уграђивање спуштених плафона 50 4. Уграђена опрема 4.1. Санитарије: уградња када, бојлера, шоља, и санитарне галантерије 4.2. Кухињски елементи: уградња судопера и проточног бојлера 5. Инсталације 5.1. Водоводне инсталације: инсталације хладне и топле воде 5.2. Грејање и машинска опрема: инсталације и прикључење на градски систем централног грејања, уградња дизел агрегата и топлотне подстанице са разводом и аутоматиком 5.3. Електро инсталације: прикључење на електричну мрежу, уградња електричних каблова, монтажа електро-галантерије и светлећих тела и уградња струјомера 5.4. Лифт: набавка, уградња и инсталирање лифта 6. Припремни радови, осигурања и непредвиђени трошкови 7. Партиципације и административни трошкови: накнаде за примарну инфраструктуру и погодност локације, партиципације Електродистрибуцији Београд, ПТТ-у, Београдским електранама, радови на секундарном уређењу земљишта и слични трошкови 8. Пројектовање и надзор: израда техничке документације, технички и пројектни надзор 4 Глав прив „(а) Н тамо мест (б) О слож грађе орга спец пове води град опти (ц) Д пред доби Овом расп Томе врем (д) У посе прен грађе 16 Гру П.1.4. не посебн редне сегм епокретн где су сагр у, а произв бимност и ени и оби ња. То у низацију п ијализиран ћава. У вез ти рачуна илишту у мално иск ужина пр аје) објекта јање нових је посеб оложивим значајно д е изградње потреба в бности гра ошења ма винских р па аутора, А осебности ости грађ енте, а при ост грађеви ађени (за оди одлазе недељиво мни, али с односу на роцеса гр их извођа и са овом о простор логичну и оришћење оизводног , од кога за производ ношћу ус ресурсима оприносе т и за некол еликих кол ђевинске теријала адника. О нализе и кал грађевин евинске п марно у о нских обје разлику од из фабрик ст произво е упркос т индустриј ађења кој ча, а чији посебношћ ном и врем складну постојећих процеса, о виси ефект а и задовољ ко везана добије шт ехнологиј ико пута у ичина ма производњ одлази ок бјекти ко кулације у гр ске произ роизводње дносу на и ката као ре фабрике к е и корист да, јер су г оме не мо у којој су и на град се број с у грађевин енском по технолош капацитет дносно вр ивност инв авање дру потреба о више гот а и организ односу на теријала и е, јер на о 40 % је изводи ађевинарств водње и послов ндустрију зултата ра оја је сталн е се изван рађевинск гу делити проблеми илишту и порастом ске произ везивању ку целину а. еме изград естиције к штвених по усмеравањ ових објек ација, које класични велики уд тешке пос укупно ул једна орг у, ИРО Грађ ања у од су16: да, који су о лоциран места про и објекти и преноси те врсте стовремно специјал водње потр грађевинс , остварују ње (почет ојом се гра треба у на а грађења ата у што к понекад ус начин гра ео живог лове утова оженог р анизација евинска књи носу на д локално ве а на одређ изводње). најчешће в ти изван м страни оте изводи изације ст ебно је, на ких проце ћи при т ка, изград дња финан јширем см тако да раћем врем певају скра ђења. рада, такођ ра, истова ада дирек удаљени га, Београд, 1 51 руге зани, еном еома еста жава више ално име, са на ом и ње и сира, ислу. се с ену. тити е су ра и тних су и 984. 52 међусобно и од центра за производњу грађевинских материјала. С обзиром на велике количине материјала који се уграђује и велике удаљености са којих се допрема, посебно је важно решавање проблема рационалне организације транспорта, за који се под одређеним условима могу ефикасно користити математичке методе. Напоко, по механизацији производнох процеса грађевинраство још увек заостаје за индустријом, па иако машине у грађевинарству све више замењују људски рад, то се одвија знатно спорије него у индустрији. То је разлог зашто је још увек висок удео живог рада у грађењу готово свих врста грађевинских објеката. (е) Сезонски карактер грађевинске производње, као битна карактеристика, коју дефинише чињеница да се због рада на отвореном грађење као процес излаже утицају климатских и метеоролошких услова, који зависе од терена на коме се гради, годишњем добу и сл. Грађевинарство је, стога, у великој мери сезонска делатност. Осим климе, на сезонска колебања грађевинске производње делује и низ других чинилаца (општи ниво запослености, навике, утицај зиме на цене грађевинских радова, степен опремљености техником за извођење радова у зимских условима и друго). На пример, поред отежаних услова рада (хладноћа, кратак дан итд.), ниске температуре чине технолошки немогућим неке врсте грађевинских радова. Када се они изводе на класичан начин, њихово извођење у зимским условима и посебним поступцима, у правилу изазива додатне трошкове грађења. Њихова висина зависи од врсте радова, дуготрајности и јачини зиме, али они готово никада не премашују 2% укупних трошкова грађења. Сезонска колебања грађевинске производње успоравају и производњу грађевиског материјала, али и производњу у другим пратећим гранама и делатностима, што се на крају неповољно одражава на цну коштања изграђеног објекта. Ублажавања деловања сезонског карактера производње могуће је улагањина у специјализовани машински парк, који може заменити живи рад и радити у условима који то човеку онемогућавају, те коришћењем унапред припремљених елемената и склопова за грађење и уграђивање. (ф) Појединачни карактер грађевинске производње је посебност која указује на чињеницу да у грађевинарству преовладава уникатна производња, за коју су, по правилу, пре грађења потребне посебне припреме, зависно од локације и величине објекта, његовој сложености, удаљености од постојећих градилишта и другом. За 53 разлику од индустрије у којој доминира производња за непознатог купца, а ређа је она по наруџбини, грађевиски објекти се због велике индидивуалности објеката готово искључиво раде по наруџбини купца – инвститора, који наруџбином условљава место, величину, квалитет и намену будућег објекта. Управо због тих жеља купаца грађевинска производња не може изгубити свој појединачни карактер. Изградњи многих великих објеката, по правилу, претходе радови чија припрема и организација представља пред грађевиска предузећа цео низ специфичних проблема. Да би се такви грађевински објекти изградили потребно је често пре почетка њихове изградње организовати и службе које не припадају грађевинарству у ужем смислу (на пример смештај и исхрана радника, сервиси за одржавање механизације, производња грађевиског материјала из локалних извора, итд.). Изградња таквих објеката која поред грађења обухвата и читав низ припремних радњи по правилу је дуг и сложен процес у коме учествује већи број мање или више специјализираних учесника. Последица тог је мноштво фаза и подфаза рада, чији број зависи од величине, врсте и сложености процеса грађења, чије је трошкове, учинке и резултате потребно унапред нормирати, планирати, обрачунавати и контролисати. (г) Производња по наруџбини је најзначајнија посебност грађевинске производње. Без наруџбине инвститора извођачи грађевинских радова не могу започети са одговарајућим пословима, а та чињеница, у великој мери, сужава слободу грађевинског предузећа у избору варијанти у технолошком смислу. Отежава им постављање производног програма у складу са расположивим капацитетом и потпуно искључује слободу избора локације радова,тј. Онемогућава просторни размештај грађевинских капацитета по жељи извођача. Пројекте по којима се гради, обично по наруџби инвеститора – који претходно конкурсом или на неки други прикладни начин прикупља што већи број пројектних решења и опредељује се за најуспешније – израђују специјализована предузећа за пројектовање.“ Избор пројектног решења је у целом процесу реализације објекта, при том, најосетљивија фаза, јер од њега зависи цена коштања и функционалне особине будућег објекта. Пропусти учињени у овој фази тешко се исправљају и обично прате објекат до крај његовог трајања. Инве слаб изазв Конт тешк грађе конт Мно грађе дола наме усло мере моде степ делу не м 4 Грађ исто глед грађе сврст грађе одре прав 17 Гру ститор се и везу изм ати мнош ролу инвст о искључ винских о роле. го је тога, винско по зе до израж ћу захтев вима рада националн лирање за ена привре ју на потра оже делова У.1.5. ење спада ријски пут ане, налазе винарству ати у ч винарства ђивање цен илу јединс па аутора, А на одређен еђу две фа тво негатив итора над ити. Разло бјеката, з дакле, екст словање р аја у садрж није интер које намећ е економс посленост дног развој жњу према ти. тицај тех међу најс развоја. Г и код др , па зато и етири гла и организа е17. Финал твен, обим нализе и кал и начин по зе јединст них после процесом зи су зна бог којих ј ерно и ин азликују ају послов но управ е окружењ ке политик и или ред а, сузбијањ грађевина нолошког тарије чов рађевинар угих инду захтевају вне груп ција грађе ни произв ан, непокр кулације у гр ставља изм веног проц дица. реализациј чај, вредн е неопход терно усло од других них циљев љање и н е. Пример е, подстиц уцирање н е инфлаци рству, којо развоја н екове акти ство има к стрија, али посебан тр е: физичк винских пр од грађеви етан и ску ађевинарств еђу пројек еса реализ е у свим њ ост, дугот но одабра вљено по привредни а грађевин апорније , ревизија ање или о езапослен је и слично ј се ово мо а извођењ вности, па арактерис се у ком етман. Ов а природ оцеса, дете нарства – п. у, ИРО Грађ танта и из ације обје еговим фаз рајност и ти бар при чему се гр х сегмена ских орган екстерно правне рег граничавањ ости као ц директно ра прилаго е грађевин је као так тике, које бинацији е карактер а произво рминанте грађевинс евинска књи вођача, па кта, чиме м ама је међ друга сво кладне ме ађевинарст та. Те раз изација, ко прилагођа улативе, о е инвести ене одређ или индире дити, али н ских радо во прошло се поједин јављају са истике се да, струк тражње и м ки објекат га, Београд, 1 54 тиме оже утим јства тоде во и лике је им вање пште ција, еног ктно а њу ва дуг ачно мо у могу тура етод је по 984. Обје инди друг грађе орга проф Обим спец најче Орга проб врем техн Техн пост прои редо одре 4 Разв прои чита У са савр конс унап кти се град видуалног е индустри винарства низација. П есионална ност и ифичности шће, више низација г лема који с енско и п олошку це ологија је упцима об зводњи, а след и нач ђених особ У.1.6. ој индустри зводње гра вог грађеви временим еменим мат трукција ч ређење те е на широ наручиоц је. Ове кар које је ројектовањ предузећа сложеност ма, веома извођача рађења у т у готово н росторно п лину, уз оп наука или раде или такође и ск ин извође ина. тицај тех јских мето ђевинских нарства. условима еријалима ије монтир хнологије ком геогр а. Велики актеристи састављен е је често . грађевин отежавају изводи ист аквим усло епознати у овезивање тимално а скуп знања прераде с уп самих ња радних нолошког да грађења материјал , многи к . такође ви ање на гра производњ афском пр део компо ке произво о од вел одвојено о ских обје организаци овремено вима срећ индустриј грађевин нгажовање и вештин ировина, тих процес операциј развоја н непосредн а, што у вел ласични ше се прела дилишту з е грађеви остору и т ненти прои да највиш иког број д грађевин ката, заје ју процеса изводи рад е се са чит ској произ ских проц ангажова а о физикал полупрера а. Техноло а неопход а материја о зависи о икој мери материјали зи на фабр ахтева све нских мат о углавном звода (обј е детермин а расутих ских пред дно са с грађења. Н ове. авим низо водњи. То еса у логи них капаци ним, хеми ђевина и гија призв них за изр ле д развијено опредељуј уступају ичку прои мање врем еријала ко по поруџ еката) изр ишу струк грађевин узећа у пос војим ост а градили м специфи је у првом чну и скл тета. јским и др прерађеви одње изра аду произ сти и квали е технички место но зводњу тип ена. Пром је се деша 55 бини ађују туру ских ебна алим шту, чних реду адну угим на у жава вода тета ниво вим, ских ене и вају, 56 практично константно и континуирано, неминовно утичу на процесе израде техничке документације и планирање изградње објеката. Динамичан и брз развој грађевинских материјала и њихових компоненти није усклађен са спорим и компликованим процесима изградње, услед специфичности које сама грађевинска производња носи, као и великог броја учесника у свим фазама животног циклуса архитектонских објеката. Из тих разлога све је израженији раскорак у коме се налази пројектовање и изградња са производима који се свакодневно појављују на тржишту и зато је неопходно створити услове да процес планирања и пројектовања, односно израде техничке документације, буде независан од материјализације објекта. На тај начин гломазни механизам изградње неће успоравати развој материјала, док ће се истовремено створити услови да се брзе промене у производњи грађевинских компоненти ефикасно и у кратком року примене у самом процесу изградње. 4 4 Разв oбра разви убрз Брит (RIC прим Из Брит прил Иниц Међу (Inte Евро (CEE пону комп зема широ 18 Roy Inform .2. Релев пракс И.2.1. ој првих ел зовања одм о је "елем аног прош ански краљ S)) усвоји ењује од с Велике Б анског Ко агођавале ијативу народни с rnational C пски коми C)) да би да у међун атибилан ља. Међути ко прихва al Institution ation Servic антне кл и сторијски ементарни ах после Д ентарну кл ирења шк евски инст стандардн тране грађ ританије, м монвелта к класифика за форми авет за ис ouncil for тет за екон се успост ародној ра са постоје м, класиф ћена. of Chartered e, London, En асифик развој х класифи ругог свет асификаци олских об итут за кал у листу е евинске ст етодологи ао што су ције сопст рањем ун траживачк Building R омију грађе авио фор змени. Гл ћим форм икација евр Surveyors (R gland,1969 (r ације сис кација при ског рата. У ју", у сушт јеката пос кулације (R лемената18 руке у Вел ја је изво Канада, Јуж веним потр иверзално е студије esearch S ња (Constr мат класиф авни циљ о атима што опског ек ICS), Standa eprinted Dec тема и е писује се Б то време, ини намењ ле рата. Т oyal Institu 1969. год икој Брита жена шир на Африк ебама. г систем и докумен tudies and uction Econ икације е ве класиф је могућ ономског и rd Form of C ember 1987). леменат ританском Британски ену за конт о је дове tion of Cha ине која ј нији. ом света а, Сингапу а елемена тацију у Document omics Euro лемената икације би е већег бр нститута з ost Analysis а у свет Министар геодетски з ролу трош ло до тог rtered Surv е почела д у друге зе р, итд. ко та охрабри грађевинар ation (CIB) pean Comm за прикупљ о је да пос оја европ а изградњу ,The Buildin 57 ској ству авод кова а да eyors а се мље је су о је ству ) и ittee ање тане ских није g Cost 58 До 1972, Институт за калкулације Канаде (Canadian Institute of Quantity Surveyors) самостално је промовисао стандардну класификацију елемената за грађење19 која је касније усвојена од стране Краљевског архитектонског института Канаде (Royal Architectural Institute of Canada (RAIC) ). Велика Британија, Белгија, Немачка, Француска, Ирска, Швајцарска, Данска, Јужна Африка, Јапан, Холандија, Хонг Конг, и многе од бивше британске колоније сада имају класификациони систем елемената. Из Канаде, методологија је извезена у Сједињене Америчке Државе 1970. године. Амерички институт архитеката (American Institute of Architects) развија 1973. елементарни формат под називом Мастеркост (Mastercost) 20. Општа управа за услуге (General Service Administration) такође развија формат на бази елемената под називом Униформат. Ове две организације постигле су договор о заједничкој класификацији базираној на елементима објеката који је постао званично познат под називом Униформат (Uniformat). Униформат није стекао статус званичног стандарда, али је ипак база за већину елементарних формата који се користе у Сједињеним Државама. Кроз историјат класификација елемената издвојиле су се поједине које су нашле своје место у професионалним круговима, а формиране су и примењују се у развијеним земљама са водећом економском политиком. 19 Canadian Institute of Quantity Surveyors, Elemental Cost Analysis—Method of Measurement and Pricing (Toronto, Ontario, Canada: Canadian Institute of Quantity Surveyors, first issued 1972, revised 1990). 20 American Institute of Architects, MASTERCOST Instruction Manual (Washington, DC: American Institute of Architects, 1974 4 Токо и нај пода Маст пода станд секц орга Техн Маст годи Поде годи Табел Диви Диви Диви Диви Диви Диви Диви Диви Диви Диви Диви 21 Ma 22 CSI М.2.2. м последњ распростра така за про ерФормат така у те ардизован ије и броје низовања и ологија и ерФормат не последњ ла која је не 21 садрж а 4-1 Подела зија 01 зија 02 зија 03 зија 04 зија 05 зија 06 зија 07 зија 08 зија 09 зија 10 зија 11 sterFormatTM 's MasterForm астерФор их четрдес њенији ст јекте коме представљ хничкој д а листа п ве, као и нформаци зградње се ревиди е унапређ публикова и поделу н МастерФор Оп Пр Бе Зи Ме Др То Вр Зав Сп Оп 2004 Editio at™ 1995 ed мат (MAS ет година М андард за о рцијалне и а индустр окументац одељена н наслове у ја о захтев и матери рао сваки ење је бил на кроз Ма а 16 дивиз мат 1995 шти захтев ипрема гра тон дање тали во и пласти плотна заш ата и прозо ршне обрад ецијалности рема n, 2007 Imple ition TERFORM астерФор рганизова институц ијски станд ији у ве а области, оквиру св има изград јали стал х пет до с о 1995. год стерФорм ија 22 (Таб и дилишта ка тита и зашт ри е mentation As AT) мат (Mast ње специф ионалне из ард за дод зи са изг названих аке дивизи ње објекат но се р едам годи ине. ат 1995. го ела 4-1): ита од влаге sessment, 200 erFormat) ј икација и градње у ељивање н радњом о дивизије ( је, у циљ а и пратећ азвијају. на. Пре и дине, поти 7 е постао во других пис САД и Кан азива и бр бјеката. Т division - у праћењ их активно Сходно т здања из 2 че још из 59 дећи аних ади. ојева о је енг.), а и сти. оме, 004. 1964. 60 Дивизија 12 Намештај Дивизија 13 Специјалне конструкције Дивизија 14 Транспортни системи Дивизија 15 Инсталације Дивизија 16 Електричне инсталације Свака дивизија подељена је на ограничен број подела обележених петоцифреним бројевима.(Табела 4-2) Табела 4-2 Приказ поделе појединачних дивизија Дивизија 3 - Бетон 03050 Основни бетонски материјали и методе 03100 Бетонске форме и опрема 03200 Бетонска ојачања 03300 Бетон ливен на лицу места 03400 Бетон справљен у постројењима 03500 Цементне кошуљице и подлоге 03600 Везива 03700 Бетонска маса 03900 Санација бетона и чишћење Дивизија 4 - Зидање 04050 Основни материјали за зидање и технике 04200 Елементи за зидање 04400 Камен 04500 Ватроотпорни материјали 04600 Зидарски елементи отпорни на корозију 04700 Префабриковани елементи за зидање 04800 Зидарски склопови 04900 Рестаурација зидарских радова и чишћење Ограничен број доступних места на сваком нивоу, довео је до тога да је у оквиру дивизија једноставно понестало простора да би се на прави начин бавиле облашћу коју обухватају. Овај недостатак простора често је резултирао неконзистентним класификацијама и слободном тумачењу позиције нових подела. 61 Године 2001. Технички институт за грађевинарство (Construction Specifications Institute - CSI), заједно са сестринском организацијом Пројекти у грађевинарству Канаде (Construction Specifications Canada - CSC), ангажовани су на задатку проширења МастерФормата из 1995. Формиран је тим који је требало да се бави испитивањем да ли постоји потреба да се ревидира, а можда и прошири издање Мастерформата 1995, у циљу да се прилагоди променама које су се одиграле у индустрији од објављивања те верзије. Формирани тим је радио на развоју ревидирања и проширења постојеће верзије МастерФормат-а, кроз консултације са свим типовима корисника, креирањем и дистрибуцијом нацрта, затим прикупљањем и вредновањем коментара. Све наведене активности имале су за циљ да обједине све ове информације у складу са визијом грађевинске индустрије која ће подједнако да се односи на потребе, како наредне године, тако и наредних четрдесет година. Ревизија је била неопходна како би се омогућила примена нових материјала и технологија, повећано коришћење у базама података, решавање питања везаних за све фазе животног циклуса објеката,као и да се омогући флексибилност и простор за будући развој. Издање МастерФормата 2004 предвиђено је да буде најтемељнија ревизија, у четрдесет година постојања, овог документа која ће га поставити у позицију да надмаши дотадашње организовање информација у грађевинској индустрији за шири спектар типова пројеката и тренутно непредвидљивих технологија за наредних четрдесет година и дуже. МастерФормат 2004 значајан је због скока у унапређивању технологија грађења који се догодио од последњег издања. На пример, обим и сложеност рачунарских система који се користе у административним објектима и сигурносних система у зградама су драматично порасли од 1995. Ново издање, такође, пружа спецификације за пројекте нискоградње и индустријске градње (фабрике и електране), које нису биле понуђене раније. Дотадашња подела на 16 дивизија ревидирана је и проширена на 50 дивизија. Постојећа ограничења решена су тако што је петоцифрена нумерација 62 МастерФормат-а допуњена тако да има шест цифара, распоређених у три комплета упарених бројева, један пар по нивоу. Ови парови бројева омогућавају много више потподела на сваком нивоу. Нумерација генерално има три пара бројева (6 цифара), сваки пар дефинише ниво специфичности. Опционо четврти пар (Ниво 4) се користи када је потребна детаљнија спецификација, док се пети сет карактера (ниво 5) може додати од стране корисника. (Табела 4-3). Табела 4-3 Мастерформат упоредна нумеричка схема између издања 1995 и 2004. Мастер формат упоредна нумеричка схема између издања 1995 и 2004. Подручје Ниво Издање 1995 Издање 2004+ Дивизија 1 11234 11 22 33 Шире подручје 2 11234 11 22 33 Уже подручје 3 11234 11 22 33 Уско подручје (ако је потребно) 4 11234 11 22 33 44 Дефинисано од стране корисника 5 није коришћен 11 22 33.44.5ABC МастерФормат даје стандард за архивирање и проналажење информација о пројекту које се могу користити у целој грађевинској индустрији. Примена МастерФормат-а показала је да се стандардизованом презентацијом таквих информација побољшава комуникација између свих страна укључених у грађевинске пројекте. То помаже пројектном тиму да изради пројекат у складу са захтевима инвеститора, временским роковима и у оквиру предвиђеног буџета. МастерФормат 2004 даје поделу на групе, подгрупе и дивизије. У циљу континуитета са претходним верзијама, поделе – дивизије од 03 до 14 углавном су задржане у истом обиму и називима. Нераспоређене сетове бројева секција може дефинисати корисник. Резервисане дивизије су остављене за будућа проширења, а да би избегли конфликти у будућности, препорука је да бројеве резервисаних дивизија не треба користити. (Табела 4-4) 63 Табела 4-4 Подела МастерФормат 2004. Нумерација поделе и називи ГРУПА НАБАВКЕ И ЗАХТЕВИ УГОВОРАЊА Дивизија 00 Набавка и захтеви уговарања ГРУПА СПЕЦИФИКАЦИЈЕ Подгрупа ОПШТИ УСЛОВИ Дивизија 01 Општи захтеви Подгрупа ИЗГРАДЊЕ ОБЈЕКТА Дивизија 02 Постојеће стање Дивизија 03 Бетон Дивизија 04 Зидање Дивизија 05 Метали Дивизија 06 Дрво, пластика и комбиновано Дивизија 07 Топлотна и заштита од влаге Дивизија 08 Отвори Дивизија 09 Завршне обраде Дивизија 10 Специјалности Дивизија 11 Опрема Дивизија 12 Намештај Дивизија 13 Специјалне конструкције Дивизија 14 Транспортна опрема Дивизија 15 резервисано Дивизија 16 резервисано Дивизија 17 резервисано Дивизија 18 резервисано Дивизија 19 резервисано Подгрупа ИНСТАЛАЦИЈЕ Дивизија 20 резервисано Дивизија 21 Сузбијање пожара Дивизија 22 Водовод и канализација Дивизија 23 Грејање, вентилација и климатизација Дивизија 24 резервисано Дивизија 25 Интегрисана аутоматизација Дивизија 26 Електричне инсталације 64 Дивизија 27 Комуникације Дивизија 28 Електронско обезбеђење и безбедност Дивизија 29 резервисано Подгрупе ЛОКАЦИЈА И ИНФРАСТРУКТУРА Дивизија 30 резервисано Дивизија 31 Земљани радови Дивизија 32 Уређење терена Дивизија 33 Комуналне услуге Дивизија 34 Транспорт Дивизија 35 Пловни путеви и изградња марина Дивизија 36 резервисано Дивизија 37 резервисано Дивизија 38 резервисано Дивизија 39 резервисано Подгрупа ОПРЕМА ЗА ПРОИЗВОДЊУ Дивизија 40 Процес интеграције Дивизија 41 Обрада материјала и руковање опремом Дивизија 42 Производња постројења за грејање, хлађење и сушење Дивизија 43 Процес руковања, пречишћавања и складиштења гаса и течности Дивизија 44 Опрема за контролу загађења Дивизија 45 Опрема за специфичну привредну производњу Дивизија 46 резервисано Дивизија 47 резервисано Дивизија 48 Генерисање електричне енергије Дивизија 49 резервисано 4 Уник (Unif Вели (Con Уник орга прои Уник усвој build Elect Прос пред прих пред детаљ след     Клас појм одно У.2.3. лас (Unicl ied Classif кој Брита struction P лас је клас низовање п зводима и лас предс ене врсте ing works) ronic Prod ечне усвој стављају к ватила у ц мера и пр но дефин еће: добра ко радова, једноста умањива флексиб радне це ификација ова као шт сно каракт никлас (U ass), Уни ication for нији од стр roject Infor ификацио одатака о информац тавља нови радова у гр , и Обједи uct Informa ене врсте онвенцију иљу пром едрачуна р исано пре ординациј вније прон ње могућн илност кој лине. радова је о су типов еристике. NICLASS фицирана the Const ане Одбор mation Com на схема з материјали ија о проје систем к ађевинарс њене елек tion Co-op радова у г коју је г оције стан адова и с ко 300 врс а између ц алажење р ости за пр а би омогућ одвојена од и објеката ) класифик ruction Ind а за инфор mittee). а грађевин ма и за стр кту. ласификац тву (Comm тронске и eration). рађевинар рађевинск дардизаци пецификац та радова ртежа, спец елевантни опусте и н ила извођа , али и ко , елементи ација за ustry), обј мације о г ску индус уктурирањ ије који је on Arrang нформаци ству први а индустр је и детаљ ија у прој у грађевин ификација х информа еслагања и чима да вр мплемента , грађевин грађевинс ављена је рађевински трију. Н е литерат инкорпор ement of W је о произ пут су обј ија у Вел не коорди ектима. О арству да и предмер ција у про змеђу док ше даљу п рна са клас ски произв ку индуст 1997. годи м пројект амењен ј уре о ирао Прос ork Section водима (E ављене 19 икој Брита нације из бухваћено би се пост а и предра јекту, умената, оделу радо ификација оди и свој 65 рију не у има е за ечне s for PIC- 87. и нији међу је и игло чуна ва на ма ства, 66 Кроз формирање Униклас система класификације, који представља свеобухватну, дефинитивну класификацију, инкорпорирана је систематизација и класификација из Просечних усвојених врста радова у грађевинарству. Као што је већ претходно поменуто у Униклас класификацију су укључене и Обједињене електронске информације о производима, које представљају међународни стандард за размену података између база података грађевинских производа, развијен као резултат споразума између 1990 представника из десет европских земаља. Организовање стандардизоване базе података информација о производима усмерено је за употребу у даљем развоју електронског тржишта. Униклас обухвата 15 табела, од којих свака представља другачији аспект информација о изградњи (Табела 4-5). Свака табела може се користити као "самостална" табела за класификацију одређене врсте информација, поред тога, појмови из различитих табела могу се комбиновати да би се класификовале сложеније теме. Табела 4-5 Подела Униклас Табела А Облик (форма) информација Табела B Области и дисциплине Табела C Менаџмент (управљање) Табела D Инсталације Табела E Грађевински ентитети Табела F Простори Табела G Елементи за изградњу објеката Табела H Елементи за радове нискоградње Табела J Извођење радова изградње објеката Табела K Извођење радова нискоградње Табела L Грађевински производи Табела M Помоћна средства за градњу Табела N Својства и карактеристике Табела P Материјали Табела Q Универзална децимална класификација Табела Z Цртање помоћу компјутера 67 Илустрација даљих подела и садржаја може се приказати на једној од карактеристичних табела, као што је нпр. Табела Ј - Извођење радова изградње објеката, која је уједно и преузета из поменуте класификације Просечне усвојене врсте радова у грађевинарству, с обзиром да би приказ сваке од табела са њиховим поделама био преобиман за тему овог рада (Табела 4-6). Табела 4-6 Униклас табела Ј- Извођење радова изградње објеката JA Општи услови JB Комплетна зграда / објекат / јединица JC Постојећа локација/ зграде / инсталације JD Земљани радови JE Бетон ливен на лицу места/ претходно справљен бетон ЈЕ0 Бетонске конструкције ЈЕ1 Мешање / ливење / очвршћавање / нега ЈЕ2 Оплата ЈЕ3 Аматура ЈЕ4 Остали радови на лицу места ЈЕ5 Префабриковани бетонски елементи ЈЕ6 Композитна градња JF Зидарски радови ЈF1 Зидање опеком / блоком ЈF2 Зидање каменом ЈF3 Алати за зидање JG JG Дрвене и металне конструкције JG 1 Металне конструкције JG10 Челичне конструкције JG11 Алуминијумске конструкције JG12 Изоловани делови металних конструкција JG 2 Конструкције од дрвета JG 3 Полагање подова тераса од метала или дрвне грађе JH Облагање / Покривање крова JJ Хидроизолација JK Опшивке / Изолације / Сува градња ЈК1 - крутe изолације / изолације 68 ЈК2 облагање дрветом / текстилне облоге ЈК3 лаке преграде ЈК4 спуштени плафони / издигнути подови JL Прозори / Врата / Степенице ЈМ Површинске обраде ЈN Намештај / опрема JP Различити материјали за грађење JQ Поплочавање / Сађење / Ограде / Мобилијар JR Систем за евакуацију смећа JS Цевни системи JT Системи за грејање и хлађење JU Системи за вентилацију и кондиционирање ваздуха JV Системи за снабдевање електричном енергијом и осветљење JW Комуникациони, сигурносни и контролни системи JX Транспортни системи JY Спецификација референци инсталација JZ Спецификација референци за грађевинскe материјалe Највећи проблем описаног свеобухватног система Униклас је његова комплексност и компликована примена. Приликом покушаја да се систем практично примени долази до двосмислености и тешкоћа у одређивању природе информација у конкретном пројекту. Управо повезивање и инкорпорирање класификација и стандарда за различите врсте објеката, радова, елементе објеката, механизације, као и врста производа и њихових својстава и многих других појмова везаних за грађевинску индустрију учинио је да Униклас класификација постане гломазна и тешко применљива класификација. 4 Мето годи ауто влад Униф елем функ елем УниФ прел форм проје УниФ као ш др. омог сагле сист пода Mode објек поуз 4 Омн Class спец У.2.4. дологија не, што је р ри Америч ина агенци ормат пре ената прем ције, без о енти често ормат се иминарном ата је м ктовања. ормат дел то су под без деф ућава да с дају алтер емски усп така такођ l), дигит та, у циљу дане основ О.2.5. иклас сис ification Sy ијално диз ниформа елементарн езултирало ки инстит ја, Општа дставља си а функциј бзира на м се називај често м техничк огућност и објекат у земне кон инисања те е објекат п нативна ре оставе на е је важан з алног пред стварања з е за донош мниклас тем класи stem, OCC ајниран за т (UNIFOR их класиф усвајањем ут архит управа за стем уређ и или дел атеријале и у системим оже вид ом опису формирањ системе и струкције, хничких роцени на шења и ом нивоу ид а континуи стављања аједнички ење одлук (OMNICLA фикације S) је вид о грађевинс MAT) икација и УниФорм еката (Am услуге (Ge ења инфор овима обј методе ко а или скл ети у с идејног а проце склопове омотач зг решења к нивоу ел огуће да с ејногпроје ран развој физичких х информа а у току ж SS) у грађев рганизова ку индустр з Канаде ат (Uniform erican Ins neral Servi мација о г екта који је се корис оповима. пецифика пројекта. не трошк који обављ раде, унут оји обезб емената, о е будуће п кта. Овака БИМ софт и функци ционих рес ивотног ци инарству ња и прона ију. извезена ј at) класиф titute of Ar ce Adminis радњи, баз су одређен те да би их цијама п Најзначајн ова у поч ају домина рашњост и еђују ове могућавају ерформанс в присту вера (Buil оналних урса о њем клуса обје (OmniClas лажења ин е у САД икације, чи chitects, AI tration, GSA иран на по и кроз њи испунили. ерформанс ија корист етним фа нтну функ инсталац функције ћи да се е објекта п организо ding Inform карактерис у и форми кта. s Constru формациј 69 1970. ји су A) и ). дели хове Ови и и овог зама цију, ије,и . Ово боље вања ation тика рање ction а 70 Омниклас је осмишљен тако да пружи стандардизовану основу за класификацију информација, коју је формирала и употребљава Северноамеричка архитектонска, инжењерска и грађевинска индустрија. Примењује се кроз комплетни животни циклус објекта од концепта до рушења или пренамене и обухвата све врсте грађевина које чине изграђено окружење. Омниклас је намењен да буде средство за организовање, сортирање и претраживање информација и релевантних компјутерских апликација које произилазе из њих. Такође, предвиђен је да обезбеди структуру за класификацију електронске базе података. То укључује и друге постојеће системе тренутно у употреби као основу многих својих Табела и то МастерФормат за извођење радова, УниФормат за елементе и Обједињене електронске информације о производима за структуирање производа. Концепт за Омниклас потиче из међународно прихваћених стандарда који су развијени од стране одбора и радних група Међународне организације за стандардизацију (International Organization for Standardization ISO) и Међународног друштва за информације о изградњи (International Construction Information Society ICIS) , од раних 1990-тих до данас. Омниклас се састоји од 15 хијерархијских табела23 (Табела 4-7), од којих свака представља другачији аспект информација о објекту. Свака табела се може независно користити за класификацију одређене врсте информација или датотеке, тако може да се комбинује са уносима на другим табелама када се класификују сложеније теме. 23 OmniClass™ A Strategy for Classifying the Built Environment ,Edition: 1.0, 2006-03-28 Releasе Introduction and User’s Guide 71 У 15 међусобно повезаних Омниклас табела су: Табела 4-7 Подела Омниклас Ознака: Назив: Дефиниција: Табела 11 Грађевински ентитети према функцији Значајне, дефинисане јединице изграђеног окружења које се састоје од међусобно повезаних елемената и простора који су одређени функцијом Табела 12 Грађевински ентитети према форми Значајне, дефинисане јединице изграђеног окружења које се састоје од међусобно повезаних елемената и простора који су одређени формом (обликом) Табела 13 Простори према функцији Основне јединице изграђеног окружења дефинисане физичким или апстрактним границама које су одређене функцијом Табела 14 Простори према форми Основне јединице изграђеног окружења дефинисане физичким или апстрактним границама које су одређене формом Табела 21 Елементи (укључује пројектоване елементе) Главна компонента, склоп или "грађевински део који у свом саставу или у комбинацији са другим деловима, испуњава одређену функцију г рађевинског ентитета" (ИСО 12006-2). Доминантне функције укључују, али нису ограничене на, подупирање, затварање, сервисирање и опремањ е објекта. Функционални опис може да садржи и процес или активност. • Пројектовани елемент је "елемент за који је дефинисана начин извођења." (ИСО 12006-2). Табела 22 Извођење радова Резултати постигнути у производњи или њеној фази или пратећим прилагођавању, одржавању или процесу рушења и идентификација следећег: присутност посебних вештина или трговине, коришћење грађевинских ресурса; делова грађевинског ентитета који се изводи; привремени рад или друге припремне активности или завршетак посла који је резултат Табела 23 Производи Компоненте или склопови компоненти за уградњу у сталном грађевинском ентитету 72 Табела 31 Фазе Фазе животног циклуса су често представљене са два термина који се користе као синоними у индустрији. За потребе стандардизације, Омниклас нуди две посебне дефиниције за њихово коришћење у Омниклас табелама: Етапа (ниво): категоризација главних сегмената пројекта. Нивои су обично: концепција, избор начина израде, пројектовање, документација за изградњу, добијање дозвола, извођење, коришћење и закључивање посла. Фаза: део посла који проистиче из редоследа рада у складу са унапред одређеним делом у оквиру нивоа. За потребе коришћења у Омниклас класификацијама, етапа је на вишем степену категоризације и фаза је подређен степен у оквиру етапе. Табела 32 Услуге Активности, процеси и процедуре које се односе на изградњу, пројектовање,одржавање, реновирање, рушење, пуштање у рад, повлачење имовине из употребе, као и све остале функције које се дешавају у вези са животном циклус уједног грађевинског ентитета. Табела 33 Дисциплине Области рада и специјалности актера (учесника) који врше процесе и процедуре које се дешавају током животног циклуса грађевинског ентитета. Табела 34 Организационе улоге Функционалне позиције заузете од стране учесника, како појединаца и тако и група, који обављају процесе и процедуре које се јављају током животног циклуса грађевинског ентитета Табела 35 Алати Ресурси који се користе да развију пројектовање и изградњу пројекта, а који не постају стални део објекта, укључујући и рачунарске системе, возила, скеле и све друге предмете неопходне за извршавање процеса и процедура у вези са животним циклусом једног грађевинског ентитета. Табела 36 Информације Референтни подацикоји се користе током процеса стварања и одржавања изграђеног окружења. Табела 41 Материјали Супстанце које се користе у изградњи или производњи производа и других Табел Орга инфо садр или п Како иден свак Нису детаљ Број како се ла бити Упот дуби факт аспе 4 Ориг Екон удру а 49 В низација рмација с жане у сва озиције у је развој тификовал е табеле у ц све табеле није унос класифика би се кори ко може у проширен ребљивост ну што је в ор у форм кти табела У.2.6. инална Ун омског под жења за те ласништво Омниклас врстаних у кој табели односу на напредов и предмет иљу реша развијене е података ција у свак сницима по прављати. према пот , наравно, ише могућ ирању стр које га чин ниформа иформат к комитета стирање и класифик скуп одв постоје и глобалну п ао, развој класифика вања потр до истог ст од других ој датој та нудио под Ниво дета реби. диктира о е. Претпос уктуре О е. т 2 (UNIFO ласификац за изградњ материјал предме супстан једињењ табеле б Каракте Имовин значењ на један ације зас ојених, ко организова озицију у ни тимов ције да би еба већине епена, нек , због дуби бели је диз есан број к љности по граничења тављена л мниклас к RMAT II) ија ревиди у (Building е (America та који се ко це могу бит а,и сматра ез обзира н ристика гр ске дефини е када су из или више нована је ординиран не су на ос изграђено и Омникл пружили ш корисника е имају мно не и сложе ајниран та атегорија з дкласа у о у експанзи акоћа импл ласификац рана је Economics n Society f ристе у гра и сировине ју се субјек а облик. ађевинских ције немају ван контек грађевински на сегре их табела нову своје м окружењ ас систем то више д класифик го шире н ности њих ко да буде а прегледа квиру сва ји како у ш ементациј ије, као и 1993. год Subcommi or Testing ђевинарств и деривати тима ове ентитета. право ста - без поз х ентитета гацији ти . Информ врсног асп у. а прецизн етаља у ок ације. ивое листи овог пред најмањи м ње и рад, ко ке табеле м ирину, так е је била в дефиници ине од ст ttee) Амери and Mater 73 у. Ове ивања . пова ације екта о су виру нга и мета. огућ, јима оже о и у ажан је и ране чког ials - 74 ASTM), а након четири године усклађивања са другим релевантним професионалним организацијама, класификација је одобрена и означена као АСТМ стандард Е1557 - УНИФОРМАТ 2. Системска подела објекта према елементима, организована је према нивоима повезаности, који се рашчлањавају од уопштених ка посебнима на:  системе,  подсистеме,  елементе, и  компоненте. Систем је целина састављена од више делова или чланова, склопљених тако да делују у садејству и међузависности, као интегрисана целина. Објекат се састоји из седам система. Подсистеми су конзистентни и делимично независни чиниоци система. На објекту је према Униформат 2 класификацији дато седамнаест подсистема. Елемент је компонента вишег реда, заједничка за већину објеката, која врши дату функцију независно од пројектног решења, метода изградње, или употребљеног материјала. Класификацијом Униформат 2 предвиђена су педесет три елемента на објекту. Компонента је члан из скупа, један или више делова објекта који служе истој функцији. Број нивоа поделе није ограничен, али су у пракси тренутно дефинисана и шифрирана прва три (Табела 4-8), док за четврти ниво поделе постоје предлози (Табела 4-10)24. 24 Charette, R. P., Marshall, H.E., UNIFORMAT II Elemental Classification for Building Specifications,Cost Estimating, and Cost Analysis, US Department of Commerce, National Institute of Standards andTechnology, USA, 1999. 75 Ради једноставнијег коришћења формирана је посебна подела која се односи на радове на локацији који су пратећи радови код изградње архитектонских објеката, без намере да се улази у обимне радове нискоградње (Табела 4-9).25 Табела 4-8 Подела УниФормат 2 КЛАСИФИКАЦИЈА СИСТЕМА И ЕЛЕМЕНАТА ОБЈЕКАТА Ниво 1 Главне групе елемената Ниво 2 Групе елемената Ниво 3 Индивидуални елементи А.ПОДЗЕМНА КОНСТРУКЦИЈА А10 Tемељи A1010 Стандардни темељи A1020 Посебни темељи A1030 Контраплоча под нагибом А20 Конструкција подрума A2010 Ископ за подрум A2020 Подрумски зидови B. ОМОТАЧ B10 Надземна конструкција B1010 Конструкција спрата B1020 Конструкција крова B20 Спољни омотач B2010 Спољни зидови B2020 Спољни прозори B2030 Спољна врата B30 Кров B3010 Кровни покривач B3020 Кровни отвори C. ЕНТЕРИЈЕР C10 Унутрашња конструкција C1010 Преграде C1020 Унутрашња врата C1030 Посебни елементи/Опрема C20 Степениште C2010 Конструкција степеништа C2020 Обрада степеништа C30Унутрашња обрада C3010 Обрада зидова C3020 Обрада подова C3030 Обрада плафона D. ИНСТАЛАЦИЈЕ D10 Транспортни системи D1010 Лифтови D1020 Ескалатори и покретне траке D1030 Остали транспортни системи D20 Цевна мрежа D2010 Водоводна арматура D2020 Кућна водоводна мрежа D2030 Одвођење фекалне воде D2040 Одвођење атмосферске воде D2050 Посебни системи ВиК 25 Charette, R. P., Marshall, H.E.,, UNIFORMAT II Elemental Classification for Building Specifications,Cost Estimating, and Cost Analysis, US Department of Commerce, National Institute of Standards andTechnology, USA, 1999. 76 D30 Грејање, ветрење и климатизација D3010 Снабдевање енергијом D3020 Системи за грејање D3030 Системи за хлађење D3040 Дистрибутивни системи D3050 Терминали и станице D3060 Контроле и инструменти D3070 Системи за тестирање и подешавање D3080 Остали системи за грејање и хлађење и опрема D40 Заштита од пожара D4010 ПП заштита и спринклери D4020 Стојећи и цевни системи D4030 Посебни ПП системи D50 Електро инсталације D5010 Електро мрежа и дистрибуција D5020 Осветљење и кабловска мрежа D5030 Комуникације и безбедносне инсталације D5040 Остали електро системи E. ОПРЕМА E10 Опрема E1010 Комерцијална опрема E1020 Институционална опрема E1030 Транспортна опрема E1040 Остала опрема E20 Намештај E2010 Фиксни намештај E2020 Мобилијар F. ПОСЕБНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ F10 Посебне конструкције F1010 Специјалне конструкције F1020 Интегрисане конструкције F1030 Специјални конструктивни системи F1040 Специјална постројења F1050 Посебне контроле и инструменти F20 Селективно рушење F2010 Рушење делова објекта F2020 Уништавање опасних компонената Табела 4-9 Подела Униформат 2 за грађевинске радове на локацији КЛАСИФИКАЦИЈА ГРАЂЕВИНСКИХ РАДОВА НА ЛОКАЦИЈИ Ниво 1 Главне групе радова Ниво 2 Групе елемената Ниво 3 Елементи G. РАДОВИ НА ЛОКАЦИЈИ G10 Припрема локације G1010 Рашчишћавање терена G1020 Рушења и пресељења G1030 Земљани радови G1040 Елиминисање штетног отпада G20 Уређење локације G2010 Путеви G2020 Паркинг G2030 Поплочавање тротоара G2040 Изградња локације G2050 Озелењавање 77 G30 Градилишне инсталације G3010 Снабдевање и дистрибуција воде G3020 Фекална канализација G3030 Кишна канализација G3040 Дистрибуција грејања G3050 Дистрибуција хлађења G3060 Дистрибуција горива G3070 Друге машинске инсталације G40 Градилишна електрика G4010 Дистрибуција електричне енергије G4020 Спољно осветљење G4030 Спољне комуникације и обезбеђење G4040 Друге електро инсталације G50 Други радови на локацији G5010 Инсталациони тунели и канали G5020 Друге градилишне инсталације и опрема Табела 4-10 - Предложени 4. ниво поделе:26 Ниво 3 Ниво 4 Индивидуални елементи A1010 Стандардни темељи А1011 Темељни зидови А1012 Темељи самци и капе шипова А1013 Дренажа и изолација A1020 Посебни темељи А1021 Шипови А1022 Контра греда А1023 Кесони А1024 Подупирање темеља А1025 Црпљење воде А1026 Темељна плоча А1027 Убризгавање под притиском (ињектирање) А1029 Остали посебни услови A1030 Плоча на тлу А1031 Стандардна плоча на тлу А1032 Ојачана плоча на тлу А1033 Коса плоча на тлу А1034 Ровови, јаме и подлоге А1035 Дренажа испод плоче и изолација A2010 Ископ за подрум А2011 Ископ за подрум А2012 Насипање и набијање земље А2013 Подупирање 26 Charette, R. P., Marshall, H.E., UNIFORMAT II Elemental Classification for Building Specifications, Cost Estimating, and Cost Analysis, US Department of Commerce, National Institute of Standards andTechnology, USA, 1999. 78 A2020 Подрумски зидови А2021 Подрумски зидови А2022 Заштита од влаге А2023 Изолација зида подрума А2024 Унутрашња обрада B1010 Конструкција спрата Б1011 Конструкција издигнутог пода Б1012 Конструкција горњих спратова Б1013 Конструкција балконских плоча B1014 Рампе B1015 Спољне степенице и излази у случају пожара B1016 Системи подног развода B1019 Остале спратне конструкције B1020 Конструкција крова B1021 Конструкција равног крова B1022 Конструкција косог крова B1023 Надстрешнице B1029 Остали кровни системи B2010 Спољни зидови B2011 Конструкција спољних зидова B2012 Парапети B2013 Спољне ролетне, застори и ограде B2014 Уређаји за спољну контролу утицаја сунца B2015 Балконски зидови и рукохвати B2016 Спољне опшивке B2020 Спољни прозори B2021 Прозори B2022 Зид завесе B2023 Излози B2030 Спољна врата B2031 Застакљена врата и улази B2032 Пуна спољна врата BБ2033 Окретна врата B2034 Гаражна врата B2039 Остала врата и улази B3010 Кровни покривач B3011 Кровни покривач B3012 Саобраћајне преливе и битуменске изолације B3013 Термоизолација крова B3014 Опшивке крова B3015 Опшивање стрехе B3016 Хоризонтални и вертикални олуци B3020 Кровни отвори B3021 Застакљени кровни прозори B3022 Кровни метални отвори B3023 Вентилационе капе C1010 Преграде C1011 Фиксне преграде C1012 Преносиве (демонтажне) преграде C1013 Покретне преграде C1014 Лаке преграде тоалета C1015 Лаке преграде одељака C1016 Унутрашње ограде и паравани C1017 Унутрашњи прозори и излози C1020 Унутрашња врата C1021 Унутрашња врата C1022 Оквири унутрашњих врата C1023 Окови унутрашњих врата C1024 Унутрашњи отвори у зидовима C1025 Бочно светло и надсветло на унутрашњим вратима C1026 Унутрашње решетке и приступна врата 79 C1027 Бојење и декорација врата C1030 Посебни елементи/Опрема C1031 Префабриковани преграде тоалета C1032 Префабриковани одељци и разводни ормани C1033 Складишне полице и ормари C1034 Украсне металне ограде и рукохвати C1035 Уређаји за идентификацију C1036 Уградни плакари C1037 Општа опрема и остало C2010 Конструкција степеништа C2011 Стандардна степеништа C2012 Ректификована степеништа C2013 Спирална степеништа C2014 Степенишни рукохвати и ограде C2020 Обрада степеништа C2021 Завршна обрада степеника, газишта и подеста C2022 Завршна обрада доње опшивке (површине) степеништа C2023 Завршна обрада ограде и рукохвата C3010 Обрада зидова C3011 Завршна обрада унутрашње стране спољних зидова C3012 Завршна обрада унутрашњих зидова C3013 Завршна обрада стубова C3020 Обрада подова C3021 Завршни слој пода C3022 Обрада колских површина C3023 Лепкови и заптивна средства C3024 Дрвени подови C3025 Текстилни подови C3026 Лајсне и сокле C3027 Подови на дистанцерима C3030 Обрада плафона C3031 Завршна обрада плафона C3032 Спуштени плафони C3033 Остали плафони D1010 Лифтови D1011 Путнички лифтови D1012 Теретни лифтови D1013 Остали лифтови D1020 Ескалатори и покретне траке D1021 Ескалатори D1022 Покретне траке D1030 Остали транспортни системи D1091 Лифтови за транспорт хране и пића D1092 Пнеуматски системи за тубе D1093 Дизалице и кранови D1094 Транспортне траке D1095 Трансортне цеви у нагибу D1096 Кружне траке D1097 Системи за руковање и утовар пртљага D1098 Остали транспортни системи D2010 Водоводни уређаји D2011 Клозетске шоље D2012 Писоари D2013 Лавабои D2014 Судопере D2015 Каде D2016 Фонтане за прање D2017 Тушеви D2018 Расхладне фонтане за пијаћу воду D2019 Бидеи и друге водоводни уређаји 80 D2020 Кућна водоводна мрежа D2021 Мрежа хладне воде D2022 Мрежа топле воде D2023 Опрема за кућно водоснабдевање D2030 Одвођење фекалне воде D2031 Цеви за отпадне воде D2032 Цеви за вентилацију D2033 Спратни огранци D2034 Опрема за одвод фекалне воде D2035 Изолација цеви D2040 Одвођење атмосферске воде D2041 Цеви и спојна средства D2042 Сливници на крову D2043 Опрема за одводњавање D2044 Изолација цеви D2050 Посебни цевоводни системи D2091 Дистрибуција гаса D2092 Системи за евакуацију штетних материја D2093 Пречишћивачи отпадних вода D2094 Базенски системи и опрема D2095 Уређаји за декоративне фонтане D2099 Остали цевоводни системи D3010 Снабдевање енергијом D3011 Систем напајања нафтом D3012 Гасни систем снабдевања D3013 Систем напајања на чврста горива D3014 Парни систем напајања D3015 Систем напајања топловодом D3016 Системи снабдевања коришћењем соларне енергије D3017 Систем снбдевања коришћењем енергије ветра D3020 Системи за грејање D3021 Котлови D3022 Цевоводи за котларнице D3023 Помоћна опрема D3024 Изолација D3030 Системи за хлађење D3031 Системи са хладном водом D3032 Системи са директном експанзијом D3040 Дистрибутивни системи D3041 Системи за дистрибуцију ваздуха D3042 Издувни системи за вентилацију D3043 Дистрибутивни системи за пару D3044 Дистрибуција топле воде D3045 Дистрибуција расхладне воде D3046 Повратни системи D3047 Дистрибутивни расхладни системи помоћу гликола D3050 Терминали и станице D3051 Терминал за самостојеће расхладне јединице D3052 Самостојеће независне јединице D3060 Контроле и инструменти D3061 Системи за грејање D3062 Системи за хлађење D3063 Клима коморе за грејање/хлађење D3064 Издувни и вентилациони системи D3065 Напе и издувни системи D3066 Уређаји терминала D3067 Мониторинг енергије и контрола D3068 Аутоматизовани системи у згради D3069 Друге контроле и инструменти D3070 Системи за тестирање и D3071 Тестирање система цевовода и подешавање 81 подешавање D3072 Тестирање и подешавање климатизационих система D3073 Пуштање у рад климатизације и грејања D3079 Тестирање и подешавање осталих система D3080 Остали системи за грејање и хлађење и опрема D3091 Специјални системи и уређаји за хлађење D3092 Контрола влажности D3093 Сакупљачи прашине и дима D3094 Ваздушне завесе D3095 Пречистачи ваздуха D3096 Вентилација за коморе за бојење спрејом D3097 Општи грађевински артикли (грејање и климатизација) D4010 ПП заштита и спринклери D4011 Снабдевање водом спринклера D4012 Опрема за пумпе за спринклере D4013 Систем сувих (хемијских) спринклера D4020 Хидрантски системи D4021 Снабдевање водом хидранта D4022 Опрема за пумпање D4023 Опрема за хидранте D4024 Опрема за ватрогасна црева D4030 Специјална заштита од пожара D4031 Апарати за гашење пожара D4032 Ормарићи за апарат за гашење пожара Д4090 Остали системи заштите од пожара D4091 Системи за гашење пожара угљен диоксидом D4092 Опрема за генерисање пене D4093 Систем за гашење аеросолом D4094 Суви хемијски систем D4095 Противпожарне и димоводне клапне D5010 Електро мрежа и дистрибуција D5011 Сервис и дистрибуција ел.високог напона D5012 Сервис и дистрибуција ел.ниског напона D5020 Осветљење и кабловска мрежа D5021 Кабловски развод D5022 Опрема за осветљење D5030 Комуникације и безбедносне инсталације D5031 Системи јавног озвучења и музички системи D5032 Интеркомуникациони и пејџинг системи D5033 Телефонски системи D5034 Системи за позивање D5035 Телевизијски системи D5036 Аутоматски сатови и сатни системи D5037 Јављачи пожара D5038 Сигурносни детектори и системи D5039 Локалне компјутерске мреже D5040 Остали електро системи D5091 Системи уземљења D5092 Нужно светло и системи напајања D5093 Систем подног развода D5094 Остали посебни системи и уређаји D5095 Општи грађевински артикли (електро) E1010 Комерцијална опрема Е1011 Сефови и опрема Е1012 Банкомати и сервисна опрема Е1013 Регистрациона опрема Е1014 Опрема за гардеробе Е1015 Опрема за трговине Е1016 Опрема за прање веша и хемијско чишћење Е1017 Опрема за аутомате Е1018 Канцеларијска опрема 82 E1020 Институционална опрема Е1021 Опрема за цркве Е1022 Опрема за библиотеке Е1023 Опрема за позориште и сцену Е1024 Инструментална опрема Е1025 Аудио-визуелна опрема Е1026 Опрема за затворе Е1027 Лабораторијска опрема Е1028 Медицинска опрема Е1029 Опрема других институција E1030 Транспортна опрема Е1031 Опрема за сервис возила Е1032 Опрема за контролу паркинга Е1033 Опрема за пристаништа Е1039 Остала опрема за возила E1040 Остала опрема Е1091 Опрема за одржавање Е1092 Опрема за руковање чврстим отпадом Е1093 Опрема за сервис хране Е1094 Стамбена опрема Е1095 Кухињски елементи Е1097 Опрема за прање прозора Е1099 Остала опрема E2010 Фиксни намештај Е2011 Фиксна уметничка дела Е2012 Фиксни радни столови Е2013 Ролетне и остали прозорски застори Е2014 Фиксне подне решетке и отирачи Е2015 Фиксна вишеструка седишта Е2016 Унутрашње фиксне жардињере E2020 Мобилијар Е2021 Мобилна уметничка дела Е2022 Намештај и опрема Е2023 Покретни теписи и отирачи Е2024 Унутрашње покретне жардињере F1010 Специјалне конструкције F1011 Структуре испуњене ваздухом F1012 Конструкције од префабрикованих елемената F1013 Остале специјалне конструкције F1020 Интегрисане конструкције F1021 Интегрисани склопови F1022 Просторије посебне намене F1023 Остале интегрисане конструкције F1030 Специјални конструктивни системи F1031 Конструкције за заштиту од звука, вибрација и земљотреса F1032 Заштита од зрачења F1033 Специјални безбедносни системи F1034 Трезори F1039 Остале специјални конструктивни системи F1040 Специјална постројења F1041 Базенски објекти F1042 Клизалишта F1043 Изграђене спалионице F1044 Склоништа за псе и друге животиње F1045 Резервоари за складиштење течности и гаса F1049 Остали посебни објекти F1050 Посебне контроле и инструменти F1051 Инструменти за снимање F1052 Систем аутоматизације у зградама F1059 Остале специјалне контроле и инструменти 83 F2010 Рушење делова објекта F2011 Рушење ентеријера зграде F2012 Рушење екстеријера зграде F2020 Уништавање опасних компонената F2021 Уклањање опасних компонената F2022 Инкапсулација опасних компонената 4.3. Закључак Грађевински пројекти користе разне методе израде, производе и инсталационе системе, али једно је заједничко свима - потреба за ефикасним тимским радом многих учесника у циљу да се обезбеди правилан и благовремен завршетак рада. Успешан завршетак пројеката захтева ефикасну комуникацију међу људима који су укључени, као и једноставан приступ основним информацијама пројекта. Ефикасно проналажење информација је могуће само када исти стандардизован организациони систем користе сви. Прегледом постојећих подела у домаћој пракси евидентно је да дуги низ година није постојало интересовање струке за систематско решавање проблема поделе и класификације у техничкој документацији. Неоспорно је велики труд и напор учињен формирањем Норматива и стандарда у грађевинарству, које су обухватиле изузетно велики број активности, операција, радне снаге. Међутим, кроз праксу се јавио и низ примедби на неадекватни систем класификације радне снаге по групама, неажурност података о продуктивности рада, превише детаљну анализу утрошка материјала, незаступљеност позиција које су последица примене савременијих технологија изградње. Често су на основу ових норматива, већа грађевинска предузећа развијала сопствене базе података о трошковима, при чему су се наведени недостаци често наслеђивали и рефлектовали на процене трошкова. Подела на радове према месту и времену извођења представља озбиљан помак у правцу усклађивања са новим технолошким и техничким решењима у производњи материјала и извођењу радова. 84 Такође су значајни покушаји примене елементарне класификације. Иако је примена на конкретним објектима важна са становишта упознавања са коришћењем ових система, не може се очекивати да на тај начин постане општеприхваћена. Универзалност у погледу примене на архитектонским објектима, без обзира на њихову намену и карактеристике, представља један од циљева који води ка широкој примени у пракси. Поменути инострани системи класификације су, углавном, у свом иницијалном облику, настали из економских побуда у циљу што раније процене трошкова. Међутим, даљом применом постала је очигледна предност постојања стандардизованог система класификације који ће повезати организовање информација једног пројекта у свим фазама животног циклуса објекта, омогућити савремену комуникацију између свих учесника пројекта, односно инвестиционог подухвата. Табела 4-11 Табеларни приказ предности и недостатака приказаних иностраних класификација КЛАСИФИКАЦИЈА ПРЕДНОСТИ НЕДОСТАЦИ МАСТЕРФОРМАТ - свеобухватна - систематична -укључено превише области -неконзистентна -ограничена -гломазна УНИКЛАС -свеобухватна -компликована за употребу -превише широко постављена -двосмислена -преклапање материјализације и констр. елемената -немогућност даљег ширења ОМНИФОРМАТ -јасна подела -детаљна -постоји могућност проширења -измешане дисциплине, материјали, услуге и информације -гломазна УНИФОРМАТ 2 -односи се искључиво на арх. објекте -системска подела на елементе и нивое -примењива за све објекте -могућност проширења -подела према начину градње у САД -превише „уситњена“ подела -предложени 4. ниво превише детаљан У Табела 4-11 су приказане уочене предности и недостаци поменутих иностраних класификација из којих се могу сагледати и разлози који су довели до тога да се неке употребљавају више или мање. 85 Највећи проблем који се појављује у већини класификација је превише широко поље које обухватају. Нпр. Мастерформат је формиран да обухвати практично комплетну грађевинску индустрију, што се показало као демотивишући фактор за већу примену у пракси, јер су табеле непрегледне и гломазне за коришћење. Такође, у већини класификација јавља се проблем преклапања и комбиновања грађевинских радова, елемената зграда, материјала и услуга, што их чини компликованим за употребу, јер практично обухватају различите струке. Затим, може се приметити да је већина ових система класификације неподесна за проширење, када се за то укаже потреба, што доводи до насумичног додавања ставки по нахођењу корисника. Већина ових недостатака ревидирана је и исправљена у класификацији Униформат 2, чиме се и издвојила као почетна основа за истраживање у овом раду. Метод уређења информација и података путем поделе на функционалне елементе или делове објеката, без обзира на материјализацију и технолошке методе извођења, показао се као универзалан и прихватљив у свим фазама животног циклуса објеката и свим учесницима у изградњи. Јасно је да и поред мноштва заједничких карактеристика, постоје разлике на националном професионалном нивоу и потребно је формирати класификацију према домаћим искуствима и пракси, управо из разлога да би се једноставније и брже адаптирали процеси израде техничке документације и инкорпорирали већ уходани и потврђени принципи. Анализом постојећих светских класификација јасно је да је прихватање и примена истих у пракси дуготрајан и системски процес, али да постојање стандардизованог формата омогућава систематско ревидирање и унапређивање кориштењем искустава формираних његовом применом.     86 5. Класификација елемената архитектонских објеката 5.1. Основни захтеви класификације Важност проучавања искустава већ формираних система класификација у свету огледа се, између осталог, и у преузимању, адаптацији и примени општих принципа који су се показали као неопходни за формирање отвореног и јасног система класификације. На основу проучавања постојећих класификација приказаних у претходном поглављу, постављени су следећи захтеви за формирање класификације:27  систем класификације омогућава проширивање на различитим нивоима;  систем класификације може се применити у свим фазама животног циклуса објекта;  систем класификације може да прихвати додатне позиције које нису понуђене, уколико тако одлучи професионалац који га примењује;  наведени елементи имају значајан утицај на трошкове;  наведени елементи се најчешће појављују у пројектима; 27 Charette, R. P., Marshall, H.E., UNIFORMAT II Elemental Classification for Building Specifications, Cost Estimating, and Cost Analysis, US Department of Commerce, National Institute of Standards andTechnology, USA, 1999.       5 5 Један дода флек техн 5 Прил мена миса Да б проје поте наведен наведен пронала класифи дозвоља објеката одвојена класифи .2. Анали М.2.1. од најзн вања скл сибилност ологији гр П.2.2. иком пред џери проје о на уму - и се то по кта. Прод нцијалних и елементи и елемент зе; кација је у ва специф ; је подела кација је у за поста огућност ачајнијих опова и коришћењ ађења и пр римена у узимања и ката, архи да што бољ стигло пот уктивна р проблема су препоз и су јасно ниверзалн ичне дета на елемен поредива с вљених прошири принципа елемената а у будућн оизводњи свим фаза зградње ар текте, инж е контрол ребна је е азмена и - чак и пре натљиви и позицион о применљ ље потреб те објекта, а другим кл захтева вања на р за форми на разл ости и неза материјала ма живот хитектонс ењери и м ишу обим фикасна к нформациј него што с јединстве ирани у к ива у погл не за опи и елемент асификаци азличитим рање кла ичитим н висност кл . ног циклу ког објекта енаџери т пројекта, ц омуникаци а помаже е започне ни; ласификац еду типа о сивање сп е радова на јама систе нивоима сификације ивоима. асификаци са објекта , инвестито рошкова у ену, врем ја између раном ид пројекат. ији, и лак бјекта; ецијализов локацији; ма и елеме је могућ То обезб је од пром ри, урбан век имају е и квалите свих учес ентифико 87 о се аних ната. ност еђује ена у исти, исту т. ника вању Важа цикл Инте упра изме прод Клас евалу проје 5 Једн „затв дода зави Јасно могл прин На тр или п проје могу функ н циљ кла уса зграде грација ст вљања обј ђу свих уч уктивност ификација ацију кро ктовање, и О.2.3. а од кључ ореност“ с вање нових сности од л м система е у будућн ципа и кри ећем и чет ојединачн кту, пре с појавити, цији, мест сификациј - од плани андардизо ектима ре есника пр и. представљ з пет фаза зградња и творенос них преп истема, у позиција. ичне проц тизацијом ости да се п теријума к вртом нив е елементе вега при из у зависно у и времен е је могућн рања, токо ване класи зултује е ојекта, бр а заједнич животног експлоата т система река за ду којима ниј То је узрок ене и конк сачињен је ојаве и кој оје овакав оу резерви који нису ради техн сти од пр у извођењ ост контин м пројекто фикације фикаснијо жим проје ку нит за циклуса о ција. да прихва горочно е било мог овало стих ретног про оквир за н е, у пракси систем кл сане су ста наведени. ичке докум ојекта, на а и одговар уиране ве вања, изгр у процес п м комуник ктовањем пренос по бјекта - п ти додатн коришћењ ућности за ијско и нас јекта. едвосмисл , могу да с асификаци вке које се Циљ је да ентације, месту у к а. зе кроз све адње и ме ројектова ацијом и и значајн датака, оп ланирање, е позиције е досадаш доследно п умично до ено место п е примене б је успоста односе на г се омогућ да додају п ласификац фазе живо наџмента. ња, изград координац им повећа иса, праће програмир њих подел роширива давање ста озиција ко ез наруша вља. рупе елеме и учесници озиције ко ији које м 88 тног ње и ијом њем ње и ање, а је ње и вки у је би вања ната ма у је се у по 5 Када који дело типа унут Скло клас наме фрек клас 5 Кроз клас типа клас прих проф Од в буде наво У.2.4. се одлучу ће бити ко ви објекта темеља, к рашњих зи пови, гру ификацији ну објекта венција по ификацији П.2.5. вековну п ификацији архитекто ификација ваћена, не есионалац еликог зна јасна и р ђењем еле честалост је о градњи ришћени без којих н онструкци дова, типа пе елемен , најчешће . Истоврем јављивања . репознат раксу град потврђени нског обје буде при само од ст а који учес чаја за ши азумљива мената и гр појављив објекта д у циљу на е би могао је објекта крова, итд ата и по се појављуј ено, остављ нових еле љивост и ј итељства, су као јед кта у цели мењена у ране архи твују у из року прим свима кој упа елеме ања у про ефинишу с јбољег реш да функци – констру . јединачни у у пројект ена је мог мената то о единствен елементи инствени и ни или по свим фаз тектонске градњи, ка ену станд и имају п ната који с јектима е целине, с ења, које онише. Вр ктивног с елемент има, без об ућност да правда и о ост навед и групе ел јасно преп јединачно ама живо и грађевин о и самих и арда и сис отребу за у препозна клопови, г су истовр ши се избор истема, вр и, који с зира на фу се, у будућ ни нађу ад ених елем емената на ознатљив . То пруж тног цикл ске струке нвеститор тема класи њом, што тљиви и је рупе елеме емено и гл најпогод сте спољн у наведен нкцију, одн ности, уко екватно ме ената ведених у и делови св а могућно уса објект , већ и ост а и корисн фикације је постиг динствени 89 ната авни нијег их и и у осно лико сто у овој аког ст да а, и алих ика. је да нуто . 5 Кроз дело осно они е Тако својо изгр Исто груп на тр 5 Поде цело Кори дефи преп архи Форм које логи У.2.6. претходн ве архитек вне функц лементи к ђе, према с м запрем адње. времено, п а елеменат ошкове ко Ј.2.7. е ла објекта м свету, пр шћење уп нисан у/ ознавања тектонског ирањем н су рашчла чан и јасан тицај на т е критериј тонских о ије и намен оји по свој војој засту ином зауз ретходном а које чине мплетног асна пози лемената на функци епознатљи раво функ на објект и сналаж објекта и ивоа, од це њене до са . рошкове уме, препо бјеката, бе у, јасно је ој функциј пљености имају, ло анализом основну с инвестици ција и лак оналне ел ву и проф ције, као о у, у систе ења лог његових д лина, који с мих елеме наведених знајући ел з којих об да пресуд и на објек у укупној к гично пре установље труктуру о оног подух о пронала ементе пре есионално сновног па му класиф иком дуб елова. е гранају у ната, проц елеменат ементе и јекат не б ан утицај ту чине ње оличини и дстављају но је да се бјекта, мож вата. жење у кл дставља оп ј и широј ј раметра к икације пр око укор склопове, ес пронал а склопове к и могао д на трошков гову основ обиму, кој значајан дефинисањ е у велик асификац ште прихв авности. ојима је с ужа се м ењеног сх и даље до г ажења одр ао незаме а оствари е имају уп ну структу и и простор део трош ем елемен ој мери ути ији навед аћену пра клоп и еле огућност л ватања п рупа елеме еђене став 90 њиве своје раво ру. но и кова ата и цати ених ксу у мент аког ојма ната ке је 5 Упра сачи могу обзи Неза разли учес Тиме унив 5 Увођ мест наме Тако се на станд пози К.2.8. т во основн њен од ф ћност овом ра на врсту висност и читим ти ника у град је пруже ерзално пр М.2.9. с ењем груп а за специ на, а завис ђе, додавањ специфич ардних гр ција управ ласифика ипа објект а претпост ункционал систему и његову универзал повима о њи и даљи на могућн имењива. огућност пецијални а елеменат јалне врст е од специ ем ставки не елемент упа и елем о тамо где ција је ун а авка, у фо них делов да буде пр намену. ност овог с бјеката, ш развој. ост да ова додавањ х типова а или елеме е елемена фичности на месту к е, не угрож ената недв по својој ф иверзално рмирању с а неопход имењен на истема пр то значај класифик а елеме објеката ната који с та који де и технолог оје им по ф ава се сис осмислено ункцији и применљ истема кла них за њ сваком ар ужају потр но поједн ација буде ната пот адрже озна таљније о ије конкре ункцији на тем. Напро се отвара припадају ива у погл сификациј егово пос хитектонс ебну шири остављује основна ребних з ку „остали писују об тног објек објекту пр тив, претх место за д . еду е, да је об тојање, от ком објект ну примен комуника и стандард а описив “ предвиђе јекте посе та. ипада, а од одним нив одавање н 91 јекат вара у без е на цију на и ање на су бних носи оима ових 5 Клас зград хидр Зград повр Из т пред кори је са 5 Анал је кл клас То о исто стран П.2.10. ификација а, без нам оградње. е, међути шине и дру ог разлога виђена ис сници не м ставни део К.2.11. с изом и кор асификац ификација могућава времено и их тржиш оделе за о је намење ере да зала м, прате ге функци оформљен кључиво орају да уп пројекта з ласифика истемима ишћењем и ија која у , а прилаго коришћењ компатиб та или у из бјекат и з на да сист зи у широ улице, пар је које нис а је засеб за употр отребљава граде. ција је у и елемент скустава п свему м ђена је дом е национа илност и градњи об а елемент ематизује ку област кинзи, к у непосред на подела ебу у под ју више еле поредива има остојећих оже бити аћој струч лног сист препознат јекта у зем е радова н елементе а грађевинск омуналне но везане з класифика ршци изг ментарних са други класифика упоредив ној пракси ема класи љивост у љи за ино а локациј рхитектон их радова мреже, а изградњу ције радов радње обј класифик м класиф ција елеме а са друг и условим фикације конкурент стране инв и су одвој ских објек нискоград уређене зе самог обј а на лока еката, так ација за оно икацијам ната форми им систем а. и стандар ним усло еститоре. 92 ене ата – ње и лене екта. цији, о да што а по рана има да, а вима 93 5.3. Критеријуми за формирање класификације елемената Један од основних циљева овог рада је успостављање критеријума за формирање модела класификације. Критеријуми за формирање класификације могу се поделити у три групе, и то економски, технички и технолошки критеријуми. У групу економских критеријума за формирање класификације су они који су у директној вези са трошковима и чијим се задовољавањем утиче на токове и резултате планирања трошкова и економских параметара, као што су: 1. Mогућност избора економски ефикаснијих решења у раној фази пројектовања 2. Aнализа и праћење трошкова изградње 3. Прецизно дефинисање обима посла и трошкова Група техничких критеријума одговара на захтеве које успостављају процедуре и принципи формирања техничке документације и систематизацију података потребних за њену израду: 4. Усклађивање елемената техничке документације 5. Скраћене процедуре израде предмера 6. Усаглашавање са светским стандардима 7. Формирање базе података Технолошки критеријуми су они који су повезани са технологијом изградње и реализацијом архитектонског објекта: 8. Скраћење времена припреме и реализације архитектонских објеката 9. Технолошки процес извођења - место, време и динамика 10. Фазно извођење 11. Управљање извођењем (реализацијом) радова 12. Контрола реализације пројекта 5 Један најра Са ст проје цена алтер одго конц Са пр проје инже трош Коор проје иден 5 Стру трош реал изво изме Конт реше инве M.3.1. п од најзна нијој фази ановишта ктовања о неког ф нативама варајућег ипирања о ојектним ктовања, њерингу, к кови анал динација, кта. То зн тификован A.3.2. чњаци из ковима и изације пр ђачког пос не спровод рола трош ње структ ститор изр огућност ројектова чајнијих к пројектов инвестито бјекта је о ункционал пре него ш модела тр бјекта и пл задатком и могуће је ао што су изе ризика комуникац ачи да о и и исправ нализа и области у израда т ојекта. То п ла и практ е лакше и кова на сам уре будуће ађује студи избора ек ња ритеријум ања. ра, рана пр д суштинс ног елем то се пређ ошкова, анирања б подацима увести ала енергетске , пројекат а ија и проду бим неоч љени за на праћење т прављања ехничке д роистиче ично дефи јефтиније. ом почетк г објекта и је оправда ономски е а представ оцена и саг ког значаја ента или е на следећ инвестит уџета за и о трошков те за опти анализе, т нализе ри ктивност з екиваног јмању мог рошкова пројектим окументац из чињени нише већи у реализаци грубо деф ности (енг фикасниј ља могућн ледавање т . Нарочито система у фазу раз ор би до зградњу. има у исто мизацију, рошкови ж зика и сл. начајно су и прекора ућу цену. изградње а истичу п ије повеж це да се у т на будући је пројекта инисање о . feasibility их решењ ост одучив рошкова п је битна м процени раде проје био важан м формату као додат ивотног ц побољшан чење трош отребу да у у најр им фазама х трошков своди се н бима и це studies), ко а у раној ања и избо ре и у току огућност и упоред кта. Употр алат у у идејној ак вредно иклуса обј а у свим фа кова су се управљ анијим фа обликује а, а евенту а концепту не радова. јима практ 94 фази ра у фазе да се и са ебом фази фази сном екта, зама рано ање зама обим алне ално Када ично 95 почиње решавање техничких проблема на пројекту, тачност процене трошкова у тој фази креће се у границама ±30%. Без обзира на мали проценат тачности, веома рана контрола трошкова неопходна је да би инвеститор упоредио свој буџет са трошковима који га очекују. На тај начин се, у огромној мери, утиче на то шта ће обухватити будући пројекат и какви ће бити ефекти његове реализације. „Нека истраживања показују да се у раним студијама, које обично не коштају више од 2% од вредности пројекта, може и до 50% утицати на профитабилност. У фази пројектовања усваја се технологија изградње, чиме настајање и величина трошкова постају одређенији. Што је пројектовање у ранијој фази, то је утицај пројектанта на трошкове израженији. Истраживања показују да само око 10% завршене пројектне документације одређује већ око 65 % свих трошкова пројекта.“28 Већина трошкова настаје у фази изградње, па је зато потребно да се надгледа процес настајања трошкова и предузимања корективних активности уколико дође до већих одступања у односу на планирани буџет. Суштина контроле трошкова у фази изградње објекта различита је од суштине контроле трошкова у фази израде студије и пројектовања. У тим ранијим фазама, основни циљ контроле трошкова да се економском анализом варијанти дође до најјефтинијег, а квалитетног решења, док је у фази изградње циљ контроле трошкова да се од усвојеног решења што мање одступи. Уколико дође до одступања, циљ је што пре уочити и анализирати да би се приступило корективним активностима. Треба напоменути да се у грађевинарству контрола трошкова обично не завршава изградњом објекта. Након завршетка изградње предстоји наплата одштетних захтева, регулисање рекламација на изведене радове, повраћај гаранција и низ других активности које утичу на трошкове. За инвеститора контрола трошкова се протеже још и на фазу експлоатације објекта. 28 Ивковић,Б, Поповић Ж, Управљање пројектима у грађевинарству, Грађевинска књига ад, Београд, 2005. У ли трош обим реал 5 Прој инфр функ Већ мена опис своји дођу проје Исто дефи најпр На т непо пром ефик Све проц и сис поте тератури к ковима ко у и квалит изације пр П.3.3. ектовање аструктур ционално је раније п џери проје има шта ј м комента до опште кта може б времено, п нисани ос икладнији ај начин с знатих чи ене у пр асности у наведено в ена контр тема, сада нцијалним оја се бави ји настају ету радова ојекта, кад рецизно д и изград них систем ускладити оменуто д кта и нару е предлож рима и пре сагласност ити покре ројектанск новни сист . е фаза изр нилаца и в ојекту буд процесу пр оди до јед оле трошко може да б додацима управљање као послед се најлакш а је и потен ефинисањ ња објека а које је п , представљ а, уколико чиоци упо ено за сва длозима, а и за рано нута са ма и тим има еми и при аде проје ероватно у сведене ојектовањ ног од нај ва, која, п уде преци за случајев м пројекти ица измен е и најјеф цијал за с е обима п та, због отребно ко а значајан се још у знају у ст ки елемен ко је то у о одобрење ње очекива потврду да нципи грађ ктне доку убрзаном на мини а. значајнији ошто је да знија, дата е ризика и ма често с а на проје тиније реа мањење тр осла и тро комплекс ординиран стручни п фази идеј андардизов т пројекта квиру пред идејног пр них проме су у фази ења који ћ ментације динамиком мум и са х чинилац т опис сви за елемент резерве у е посебна п кту. Измен лизују у по ошкова пр шкова ности и о пројекто одухват. ног решењ аном фор , отвара с виђеног бу ојекта. Тад на и одлага концепта и е се прим може зап , чиме се мим тим а у грађењ х грађевин по елемен случају из ажња посв е у структ четним фа ојекта најв великог вати, гради а, инвести мату, са ја е могућнос џета, успе а фаза гла ња у динам дејног про енити и ко очети са м допринос постигне у, а то је ј ских елеме т са смањ мена. 96 ећује ури, зама ећи. броја ти и тор, сним т да шно вног ици. јекта ји су ање и да већа асна ната еним 5 Да би коор техн При упра У ди се на свих Укљ посе коор стру реал која Са пр проје одно непр утиц 5 Скра исто Сви њихо У.3.4. се реализ динације, ичке докум изради т вљање про намичком лазе на кр релевантн учивање ве бно консу динације ктуру и об изације про је неопход ојектним ктовања, се на бил опорциона аја на дина С.3.5. ћене проц ријских по математич вих ефека склађива овао сложе неопходно ентације. ехничке д јектовањем плану изра итичном п их елемена ликог број лтанте раз пројектова им технич јекта прис на. задатком и пројекат и о које пит лно велико мику прој краћене п едуре изра датака. ки модели та, захтев ње елемен н процес п је да се о окументац и израдо де пројекат уту, а пре та и евент а учесника личитих п ња. Повећ ке докумен тупи проу подацима процес р ање могу г дела фин екта. роцедуре де предме , развијени ају одређе ата техни ројектовањ безбеди и ије изузе м техничке а неопход дстављају уалне коре , које захте рофила, з ањем ком тације. Од чавању и д о трошков евизије су се вршити ансија нам израде пр ра односе за потреб не улазне чке докум а и достига адекватна тно знача документ но је да се д међуфазну кције. ва изградњ ахтева изу плексност великог ј ефинисању има у исто убрзани. што је п ењеног пр едмера се на мо е доношењ податке и ентације о потребан контрола јан сегме ације. ефинишу контролу а инвести зетне мер и пројекта е значаја д пројектне м формату Корективн ре могуће ојектовању гућности к а одлука и величине ниво техн процеса из нт процес активности усаглашен ционог обј е планира , утиче с а се на поч документ у идејној е мере ко , без трош и без знач оришћења прогнози . То могу 97 ичке раде а је које ости екта, ња и е на етку ације фази је се ења ајног тзв. рања бити 98 информације о обиму, количинама извршеног посла, квалитету урађеног, евиденција рада људи и машина у одређеном периоду и сл. Управљање пројектима заснива се на примени јасно дефинисаних математичких модела и метода, али исто тако и на искуству, знању и интуицији руководилаца пројекта и њихових сарадника, људи који припремају и доносе одлуке. У процесу управљања пројектима актуелни подаци се обезбеђују активностима у оквиру фазе истраживања тржишта, док се историјски подаци анализирају и припремају након реализације сваког пројекта. Типичан пример потребе интензивног коришћења историјских података је процена трошкова за објекат који је у сличним условима и са сличном структуром и квалитетом изграђен раније. Остварена цена по м2 је непотпун и једноставан, али често довољан податак за концептуалну процену трошкова неизграђеног сличног објекта. Коришћењем историјских података текући прорачуни се могу проверити, а недостајући подаци у доброј мери апроксимирати на основу претходних искустава. Када се процена трошкова и предмер и предрачун врше у истом, стандардном формату са јасно дефинисаним елементима и позицијама за њихово извођење, након одређеног времена може се формирати база историјских података реализованих објеката. Обзиром да се класификацијом на основу елемената објекта не улази у технолошка решења и дефинисање материјала, отворена је могућност да се нпр. подаци о већ изведеним објектима замене подацима о новим примењеним материјалима и тако скрати процес израде предмера и предрачуна. То практично значи брже, па и јефтиније долажење до прелиминарних података о количинама и трошковима, што може знатно да допринесе процесима расписивања тендерских процедура и бржег одлучивања о инвестиционом подухвату. 5 Усаг мето Харм исти Моти општ исто лока Док инду утич техн Глав се о квал одрж Укол инве извр учес 5 Форм реал исто У.3.6. лашавање да рада и р онизација начин, јер в усклађи ег оквира времено о лни развој се целокуп стрија је у у на све пр ологију и и на покрета гледа у бр итета и тр ивост, ква ико у бли стиционих шимо потр твујемо у њ Ф.3.7. ирање баз изацију ко ријских по саглашав са светски азмена ин не мора да то би био вања систе , чиме би стави про . но грађев транзицији оцесе фор новацију м чка снага и жој произ жишне по литет очув ској будућ подухвата ебна усаг има. ормирањ е података нкретног датака и п ање са све м стандард формација подразуме крај сваке ма и станд се омогући стор за ра инарство з широм св мирања пр ењају начи новације у водњи, см зиције, ка ања околи ности очек већих разм лашавања е базе под не може се пројекта с оступак њ тским ста има има д . ва да ће св иновације арда треба ла размен зличите н натно спор ета. Инфор ојеката. У н на који и развоју про ањеним у о и друшт не, сигурн ујемо да, ера и у зем и тиме ст атака посматрат а станови ихове анал ндардима ва важна ц е завршити и напретка да буде ф а података ационалне ије мења мационе те неким зем ндустрија јеката су т купним тр венa орије ост и усагл као нацио љи и у ино воримо пр и одвојено шта извођ изе, селек иља и то тако што ћ . ормирање на вишем приступе у односу н хнологије љама, знач испоручује ржишна ор ошковима нтација п ашеност с нална прак странству едуслове д од фаза ко ача. Начи ције, коди су усклађи е сви да ра координир нивоу, а и иноват а произво и глобализ ајна улага своје прој ијентација , унапређе римењена а прописим са, будемо неминовно а равнопр је карактер н прикупљ рања, чува 99 вање де на аног да се ивни дњу, ација ња у екте. , која њем кроз а. део је да авно ишу ања ња и опти назв Пост пода проф Кори од ст пода проф Исто омог и на 5 Проц низ п број прол слож Фаза је пр зави кара Рано да н перф малног ко ати процед ојање јед така, која есионалца шћење ист ране свих така или ч есионални времено, к ућио унапр тај начин п С.3.8. о ес реализа рипремни мање или ази процес ености. грађења је ипрема из се дужина ктеристике формирањ аправе ко ормансе и ришћења о уром форм инственог више не који има „ ог формат професио ак формир м организ онзистент еђење изра овезивање краћење бјеката ције архит х радњи, п више спе припреме најскупљ вршена, а и начин г . е описа пр мпромисе трошкове, бично укљ ирања и п формата мора да свој систе а класифик налних уч ања једи ацијама и о ан формат де техничк комплетн времена ектонских о правилу цијализова за извође а и најслож она се врш рађења, ц ојекта и по везане за чиме се см учује низ роширивањ значајно о буде ве м“ израде ације у сви есника у и нствене ба творена за отвара пу е докумен ог градите припреме објеката, к је дуг и сл них учесн ње објекта енија и зах и по прав ена објека датака о тр пројекат ањује вре корака и а базе ист лакшава зана за о техничке д м фазама ж зградњи о зе податак коришћењ т за даљи тације у ди љског под и реали оји поред ожен. У то ика. Број зависи од тева обим илу индив та, његова ошковима у почетни ме градње препорук оријских п рад на фо дређено окументац ивотног ци твара могу а која би е и контр развој со гитализова ухвата у це зације ар грађења о м процесу фаза и под његове вел не припрем идуално за изглед и подстиче м фазама, и трошков а, који се одатака. рмирању предузеће ије. клуса обје ћност раз била дост олу. фтвера кој ним форма лину. хитектон бухвата и ч учествује фаза кроз ичине, вр е. Од тога сваки обј функцион заинтересо укључују и пројекта 100 могу базе или кта и мене упна и би тима ских итав већи које сте и како екат, алне ване ћи и . Кона врем акти 5 Као ш спец исто спец Најв објек проц том и Пост кому прем план Пове архи акти пошт чно, елем ена заврше вности у ц Т.3.9. то је већ р ифична уп времно из ијализациј ажније је, та, водити еса на град оптималн ојање једи никацију и а месту и в ова. зивање ак тектонских вности на овања рок енти са ви тка биће и иљу свођењ ехнолошк ечено у пр раво због води више е стално по у складу са рачуна илишту у о искориш нственог усклађив ремену из тивности објеката том путу ова извође соким сте дентифик а ризика н и процес етходним организа специјали већава. свим пос о просторн логичну и ћење пост формата к ање делова вођења и о у динамич олакшава и самим ти ња. пеном неи овани на п а миниму извођења анализама, ције проц зованих и ебностима ом и вре складну т ојећих кап ласификац пројекта, лакшава ф ким плано уочавањ м омогућ звесности очетку, так м. - место, вр изградња а еса грађе звођача, а изградње, менском п ехнолошку ацитета. ије елемен суштински ормирање вима са с е критичн ава благов у поглед о да се мо еме и дин рхитектон ња, који н чији се б као проце овезивању целину, о ата, осим дели обје прецизниј клоповима ог пута и ремено де у трошков гу предузи амика ских објек а градили рој с пора са произв грађевин стварујући што олак кат на елем их динами и елемен ли крити ловање у ц 101 а и мати ата је шту стом одње ских при шава енте чких тима чних иљу 5 „Фа објек мате Обим знач Код клим цели или прел Укол фаза подц техн димн 5 „Изв спољ техн 29 Лек 30 Ивк 2005. Ф.3.10. за рада пр та, при ко ријал и ала и недељи ајно утиче сложених атских и с не које омо бар зашти аска на сле ико је при ма животн елине, што ичке и ек амичким п У.3.11. ођењем ра ним утица ичке докум сикон грађев овић,Б, Попо азно изво едставља с ме се не ме т.“29 вост архит на продукт објеката ч л.) раздво гућавају д те на одго дећу фазу мењен једи ог циклус омогућав ономске лановима прављањ дова на гра јима и огра ентације.“ инарства, Гр вић Ж, Упра ђење куп радни ња радна с ектонских ивно и еф есто је не јити фазе а делови о варајући . нствени ф а објеката а извођење параметре . е извођењ дилишту р ниченом м 30 ађевинска к вљање проје х операци нага ни по објеката, к икасно гра опходно у извођења бјекта, који начин до ормат кла , значајно у фазама н , као и д ем (реали еализује се огућношћу њига, Београ ктима у грађ ја или про броју, ни п ао и повез ђење. след мног у логичне су већ изв момента н сификациј ће олакш а начин да инамику зацијом) р идеализов сагледава д, 1962. евинарству, цеса на и о квалифи аност са ме их фактор и техноло едени, мог аставка гр е елеменат ати „поде то задовољ извођења адова ани модел ња у форм Грађевинска зградњи је кацијама, стом извођ а (економ шки компл у да се кор адње, одн а у претхо лу“ објект и техноло примењен са процењ и инвестиц књига ад, Бе 102 дног нити ења, ских, етне исте осно дним а на шке, у у еним ионо оград, 103 У пракси се често догађа да извођење почиње и пре завршетка рада на изради потребне техничке документације. У таквим случајевима обично се почиње са радовима на бази пројектне документације која је верификована у тренутку потписивања уговора, док се процес даље разраде техничке документације одвија паралелно, у контролисаним условима, у складу са уговором. Тада су потребни додатни напори извођача, инвеститора и консултанта да би се обезбедила пуна координација између израде техничке документације и радова на градилишту, обезбеђења и контроле квалитета радова, као и заштите уговорних страна у односу на преузете обавезе дефинисане уговором. Одступања од пројектованог и замишљеног модела су мања уколико је била квалитетнија припрема техничке документације. Према стандардима ПМИ31 дефинисани су следећи контролни процеси:  верификација обима радова (формално прихватање производа рада на крају сваке фазе и на крају пројекта)  контрола обима радова (идентификација измена, проучавање алтернатива, кванитификовање измена, одобравање измена у обиму радова, укључујући и превентивно деловање да би се измене свеле на минимум)  контрола времена (превентивно деловање да би се радови одвијали по плану и контролисање измена у времену одвијања појединих активности и пројекта у целини)  контрола трошкова (утицај на факторе који генеришу варирање трошкова и контрола измена које утичу на буџет пројекта)  контрола квалитета  управљање пројектним тимом (контрола управљачког тима, који укључује праћење учинка, успостављање повратне спреге, решавање проблема, координација измена у циљу повећања перформанси тима) 31 Project Management Institute - A Guide to the Project Management Body of Knowledge (PMBOK® Guide) - Fourth Edition 5 Конт проје акци обух прев је пр одст „Про позн том спец план врем 32 Ивк 2005.  у ц п  о ( и п  а с у К.3.12. рола реал кта, да на је у циљу ватају ста ентивни ут оактиван и упи од про А) Конт цена врем атог обима послу. Ов ифичности ирања. Доб ена у току овић,Б, Попо прављање иљу задов ојединих у сматрање праћење ид дентифико ланом, ева дминистра трана, кон говором пр онтрола р изације пр време иден дањег ко лни увид ицај на фак максимал јекта. рола време ена потреб радова, ра а процена у којима с ијени дина реализаци вић Ж, Упра учесницим ољења за чесника) и контрол ентифико вање нови луација еф ција угово трола и до едвиђених еализаци ојекта има тификује п нтролисан у активно торе који м но усмере на ног за одви сположиво времена, е реализуј мички пла је пројекта вљање проје а на прој хтева прој а ризика ваних ризи х ризика, р еката одго ра (управ кументова корака у је пројект за циљ д отенцијал ог одвија сти и пор огу да дов н ка преве јање појед сти ресурс уз познава е пројекат, н одвијања .“32 ктима у грађ екту (упра екта и ре (праћење ка, осматр еаговање н вора на ри љање одн ње рада п случају од а а контину не проблем ња пројек еђење са п еду до поре нцији и ум иних актив а и процењ ње технол основ је за радова је п евинарству, вљање ком шавање су идентифик ање прихв а појаву ри зик) осима изм одизвођач ступања) ирано пра е и предуз та. Праћењ лановима мећаја. Пр ањењу мо ности обав еног практ огије изво примену н олазна осн Грађевинска уникација коба инте ованих ри аћених ри зика у скла еђу угово а, предузим ти реализа има корект е и конт , али и ст иступ конт гућности ља се на ос ичног учин ђења радо еке од тех ова за конт књига ад, Бе 104 ма у реса зика зика, ду са рних ање цију ивне рола ални роли да се нову ка на ва и ника ролу оград, 105 Основни задатак контроле времена је да процени узроке и утицај евентуалних кашњења на одвијање осталих пројектних активности и на рок завршетка пројекта у целини. Без обзира на узрок, утицај временског поремећаја мора се уочити, евидентирати и истражити. Уколико су узроци и последице поремећаја такви да се угрожавају основни циљеви пројекта са становишта времена (рокови и међурокови), предлажу се корективне мере и симулира њихов ефекат, све док се не постигне задовољавајући резултат. Понекад је немогуће, није исплативо или није пожељно предузимање корективних мера, па су учесници упућени да чињеницу о кашњењу радова правовремено евидентирају и формално измене раније зацртане циљеве, односно рокове (ревизија плана). Б) Контрола квалитета извођења „Квалитет чини скуп својстава и карактеристика производа или услуга који се односе на њихову могућност да задовоље утврђене или изражене потребе. Оваква дефиниција имплицитно обухвата и појмове као што су стандрадност, поузданост, функционалност, лако одржавање, трајност, изглед или било коју другу мерљиву особину коначног производа. Физичке карактеристике производа у грађевинарству дефинишу се током пројектовања и припремних активности, а остварују се током производње, односно изградње објекта. Оне се јављају у два вида: карактеристике које је могуће утврдити мерењем, као што су димензија, тежина температура и карактеристике које се описују као задовољавајуће или незадовољавајуће. У првом случају, каже се да се ради о утврђивању нумеричке карактеристике (варијалбле), а у другом се ради о атрибуту.“33 Поред утврђивања квалитета директним мерењем нумеричких карактеристика или осматрањем атрибута производа, појам квалитета у грађевинарству може се посматрати и много шире. Под тим подразумевамо, у општем случају, квалитет управљања производњом и пројектима. У грађевинарству овако схваћен квалитет 33 Ивковић,Б, Поповић Ж, Управљање пројектима у грађевинарству, Грађевинска књига ад, Београд, 2005. 106 услуга постиже се увођењем процедура у свим фазама рада, формирањем и коришћењем квалитетног информационог система и стандардизацијом пословања у целини. Табела 5-1 Табеларни приказ критеријума за формирање класификације елемената Кр ите ри јум и з а ф ор ми рањ е к лас иф ик аци је е лем ена та Е кон ом ски кр ите ри јум и 1. Mогућност избора економски ефикаснијих решења у раној фази пројектовања Са пројектним задатком и подацима о трошковима у истом формату у идејној фази пројектовања, могуће је увести алате за оптимизацију, као додатак вредносном инжењерингу, као што су енергетске анализе, трошкови животног циклуса објекта, трошкови анализе ризика, пројекат анализе ризика и сл. 2. Aнализа и праћење трошкова изградње Измене у структури, обиму и квалитету радова се најлакше и најјефтиније реализују у почетним фазама реализације пројекта, када је и потенцијал за смањење трошкова пројекта највећи. 3. Прецизно дефинисање обима посла и трошкова Уз структиуран опис свих грађевинских елемената и система, могућа је јасна процена контроле трошкова, дата за сваки елемент са смањеним потенцијалним додацима за случајеве ризика и резерве у случају измена. Те хн ич ки кр ите ри јум и 4. Усклађивање елемената техничке документације Са пројектним задатком и подацима о трошковима у истом формату у идејној фази пројектовања, пројекат и процес ревизије су убрзани. Корективне мере које се односе на било које питање могу се вршити што је пре могуће, без трошења непропорционално великог дела финансија намењеног пројектовању и без значајног утицаја на динамику пројекта. 5. Скраћене процедуре израде предмера Када се процена трошкова и предмер и предрачун врше у истом, стандардном формату са јасно дефинисаним елементима и позицијама за њихово извођење, након одређеног времена може се формирати база историјских података реализованих објеката. 6. Усаглашавање са светским стандардима Мотив усклађивања система и стандарда треба да буде формирање координираног општег оквира, чиме би се омогућила размена података на вишем нивоу, а да се истовремено остави простор за различите националне приступе и иновативни локални развој. 7. Формирање базе података Коришћење истог формата класификације у свим фазама животног циклуса објекта и од стране свих професионалних учесника у изградњи отвара могућност размене података или 107 чак формирања јединствене базе података која би била доступна професионалним организацијама и отворена за коришћење и контролу. Те хн оло шк и к ри тер ију ми 8. Скраћење времена припреме и реализације архитектонских објеката Рано формирање описа пројекта и података о трошковима подстиче заинтересоване да направе компромисе везане за пројекат у почетним фазама, укључујући и перформансе и трошкове, чиме се смањује време градње и трошкови пројекта. Елементи са високим степеном неизвесности у погледу трошкова и времена завршетка биће идентификовани на почетку, тако да се могу предузимати активности у циљу свођења ризика на минимум. 9. Технолошки процес извођења - место, време и динамика Постојање јединственог формата класификације елемената суштински дели објекат на елементе према месту и времену извођења и олакшава формирање прецизнијих динамичких планова. Повезивање активности у динамичким плановима са склоповима и елементима архитектонских објеката олакшава уочавање критичног пута или критичних активности на том путу и самим тим омогућава благовремено деловање у циљу поштовања рокова извођења. 10. Фазно извођење Уколико је примењен јединствени формат класификације елемената у претходним фазама животног циклуса објеката, значајно ће поједноставити „поделу“ објекта на подцелине, што омогућава извођење у фазама на начин да то задовољи технолошке, техничке и економске параметре, као и динамику извођења примењену у димнамичким плановима. 11. Управљање извођењем (реализацијом) радова Одступања од пројектованог модела су мања уколико је припрема техничке документације потпуна и квалитетна. Неопходна је доследност и униформност информација да би се обезбедила пуна координација између израде техничке документације и радова на градилишту, обезбеђења и контроле квалитета радова, као и заштите уговорних страна у односу на преузете обавезе дефинисане уговором. 12. Контрола реализације пројекта Повезаност свих фаза које претходе извођењу радова олакшавају контолу времена и квалитета извођења 108 5.4. Предложена структура класификације – модел Класификовање или стручно распоређивање, представља приписивање подацима или документима индексне ознаке из класификационог система како би се олакшало њихово индексирање и распоређивање, односно процес индексирања према неком стручном (класификационом) распореду. „Класификација (лат. classification) представља разврставање појмова у класе, разреде и њихове подподеле како би се исказали семантички односи међу појмовима. Разреди се приказују помоћу нотација, односно симбола за означавање. Класификациони систем је документациони језик за структурално приказивање докумената или података помоћу нотацијских симбола и одговарајућих назива који омогућавају приступ класификованом предмету. Хијерархија (енг. hierarchy) је мрежа појмова заснована на хијерархијским односима који подразумевају однос између појмова или разреда у којем је један надређен другима. Хијерархијски односи уводе међу појмове однос надређености односно подређености, као и односе исторедности и придружености. Што се тиче опсега појма, то значи да све ствари које спадају под ужи појам (подређени појам) припадају и ширем појму (надређеном појму). Разликују се два главна облика хијерархијских односа: генерички однос и партитивни однос.“34 34 Рјечник одабраних појмова- Дигитална збирка Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу - http://dzs.ffzg.unizg.hr/ 109 5.5. Предлог модела класификације Табела 5-2 Класификација елемената архитектонског објекта НИВО 1 ЦЕЛИНА НИВО 2 СКЛОП НИВО 3 ГРУПА ЕЛЕМЕНАТА НИВО 4 ЕЛЕМЕНТИ A. ПОДЗЕМНА КОНСТРУКЦИЈА ОБЈЕКТА A.1. ТЕМЕЉИ A.1.1. СТАНДАРДНИ ТЕМЕЉИ A.1.1.1. ТЕМЕЉНИ ЗИДОВИ A.1.1.2. ТЕМЕЉИ САМЦИ A.1.1.3. ТРАКАСТИ ТЕМЕЉИ A.1.1.4. ПОДЛОЖНИ СЛОЈ (ТАМПОН) A.1.2. СПЕЦИЈАЛНИ ТЕМЕЉИ A.1.2.1. ТЕМЕЉНА ПЛОЧА A.1.2.2. КОНТРА ГРЕДА A.1.2.3. ШИПОВИ A.1.2.4. КЕСОНИ A.1.2.5. ОСТАЛИ СПЕЦ. ТЕМЕЉИ A.1.3. ПЛОЧА НА ТЛУ A.1.3.1. СТАНДАРДНА ПЛОЧА A.1.3.2. ПЛОЧА СА ОЈАЧАЊИМА A.1.3.3. КОСА ПЛОЧА НА ТЛУ A.1.3.4. РОВОВИ И ЈАМЕ A.1.3.5. ПОДЛОЖНИ СЛОЈ И ИЗОЛАЦИЈА A.1.3.6. ОСТАЛО A.1.4. ИСКОП ЗА ТЕМЕЉЕ A.1.4.1. ТЕМЕЉНИ РОВОВИ A.1.4.2. НАСИПАЊЕ И НАБИЈАЊЕ A.1.4.3. РАЗУПИРАЊЕ РОВОВА A.1.4.4. ЦРПЉЕЊЕ ВОДЕ A.1.4.5. ОСТАЛО A.2. КОНСТРУКЦИЈА ПОДРУМА A.2.1. КОНСТРУКТИВНИ ЕЛЕМЕНТИ A.2.1.1. КОНСТРУКТИВНИ ЗИДОВИ A.2.1.2. СТУБОВИ A.2.1.3. ГРЕДЕ A.2.1.4. ОСТАЛИ ЕЛЕМЕНТИ A.2.2. ИЗОЛАЦИЈА ПОДРУМА A.2.2.1. ХОРИЗОНТАЛНА ХИДРОИЗОЛАЦИЈА A.2.2.2. ВЕРТИКАЛНА ИЗОЛАЦИЈА A.2.2.3. ТЕРМОИЗОЛАЦИЈА A.2.2.4. ОСТАЛЕ ПОДЗЕМНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ 110 НИВО 1 ЦЕЛИНА НИВО 2 СКЛОП НИВО 3 ГРУПА ЕЛЕМЕНАТА НИВО 4 ЕЛЕМЕНТИ A.2.3. ИСКОП ЗА ПОДРУМ A.2.3.1. ИСКОП ЗА ПОДРУМ A.2.3.2. НАСИПАЊЕ И НАБИЈАЊЕ A.2.3.3. ПОДГРАДЕ И ПОДУПИРАЊЕ A.2.3.4. ЦРПЉЕЊЕ ВОДЕ A.2.3.5. ОСТАЛО B. НАДЗЕМНА КОНСТРУКЦИЈА B.1. КОНСТРУКЦИЈА СПРАТА B.1.1. МЕЂУСПРАТНА КОНСТРУКЦИЈА B.1.1.1. МОНТАЖНЕ И ПОЛУМОНТАЖНЕ B.1.1.2. ПУНЕ ПЛОЧЕ B.1.1.3. КОНЗОЛНЕ ПЛОЧЕ B.1.1.4. ОСТАЛЕ МЕЂУСП. КОНСТР. B.1.2. КОНСТРУКТИВНИ ЕЛЕМЕНТИ B.1.2.1. КОНСТРУКТИВНИ ЗИДОВИ B.1.2.2. СТУБОВИ B.1.2.3. ГРЕДЕ B.1.2.4. ОСТАЛИ ЕЛЕМЕНТИ B.2. КОНСТРУКЦИЈА КРОВА B.2.1. КОНСТРУКЦИЈА РАВНОГ КРОВА B.2.1.1. ХЛАДАН ЈЕДНОСЛОЈНИ РАВАН КРОВ B.2.1.2. ТОПЛИ ДВОСЛОЈНИ РАВАН КРОВ B.2.1.3. ИНВЕРЗИВНИ РАВАН КРОВ B.2.2. КОС КРОВ B.2.2.1. ЈЕДНОВОДНИ КРОВ B.2.2.2. ДВОВОДНИ КРОВ B.2.2.3. ЧЕТВОРОВОДНИ КРОВ B.2.2.4. СЛОЖЕНИ КРОВ B.2.3. ОСТАЛИ КРОВНИ СИСТЕМИ B.2.3.1. НАДСТРЕШНИЦЕ B.2.3.2. ОСТАЛИ КРОВНИ СИСТЕМИ B.3. КОНСТРУКЦИЈА СТЕПЕНИШТА B.3.1. СПОЉНО СТЕПЕНИШТЕ B.3.1.1. УЛАЗНО СТЕПЕНИШТЕ B.3.1.2. ПОЖАРНО СТЕПЕНИШТЕ B.3.1.3. РАМПЕ B.3.1.4. ОГРАДЕ И РУКОХВАТИ B.3.1.5. ПОДЛОЖНИ СЛОЈ B.3.1.6. ОБЛОГА 111 НИВО 1 ЦЕЛИНА НИВО 2 СКЛОП НИВО 3 ГРУПА ЕЛЕМЕНАТА НИВО 4 ЕЛЕМЕНТИ B.3.2. УНУТРАШЊЕ СТЕПЕНИШТЕ B.3.2.1. СТАНДАРДНО СТЕПЕНИШТЕ B.3.2.2. СПИРАЛНО СТЕПЕНИШТЕ B.3.2.3. РЕКТИФИКОВАНО СТЕПЕНИШТЕ B.3.2.4. РАМПЕ B.3.2.5. ОГРАДЕ И РУКОХВАТИ B.3.2.6. ОСТАЛО C. СПОЉНИ ОМОТАЧ C.1. СПОЉНИ ЗИДОВИ C.1.1. СПОЉНИ ЗИДОВИ ИСПОД КОТЕ ±0.00 C.1.1.1. КОНСТРУКЦИЈА ЗИДА C.1.1.2. ИЗОЛАЦИЈЕ C.1.1.3. ЗАШТИТА ИЗОЛАЦИЈЕ C.1.1.4. ОБЛОГЕ C.1.1.5. ОБРАДЕ C.1.2. СПОЉНИ ЗИДОВИ ИЗНАД КОТЕ ±0.00 C.1.2.1. КОНСТРУКЦИЈА ЗИДА C.1.2.2. ИЗОЛАЦИЈЕ C.1.2.3. ЗАШТИТА ИЗОЛАЦИЈЕ C.1.2.4. ОБЛОГЕ C.1.2.5. ОБРАДЕ C.2. ПРОЗОРИ И ВРАТА C.2.1. СПОЉНИ ПРОЗОРИ C.2.1.1. ПРОЗОРИ C.2.1.2. ЗИД ЗАВЕСА C.2.1.3. ИЗЛОЗИ C.2.1.4. ОСТАЛИ ПРОЗОРИ C.2.1.5. ЗАСТОРИ И РОЛЕТНЕ C.2.2. СПОЉНА ВРАТА C.2.2.1. ЗАСТАКЉЕНА ВРАТА И УЛАЗИ C.2.2.2. ПУНА СПОЉНА ВРАТА C.2.2.3. ОКРЕТНА ВРАТА C.2.2.4. ГАРАЖНА ВРАТА C.2.2.5. ОСТАЛА ВРАТА И УЛАЗИ C.2.2.6. ЗАСТОРИ И РОЛЕТНЕ C.2.2.7. СПОЉНЕ ОГРАДЕ C.3. КРОВНИ ПОКРИВАЧ C.3.1. ПОКРИВАЧ КОСОГ КРОВА C.3.1.1. ПОКРИВАЧ C.3.1.2. ПОДЛОГА C.3.1.3. ИЗОЛАЦИЈА C.3.1.4. ОБЛОГЕ C.3.2. РАВАН КРОВ И ТЕРАСЕ C.3.2.1. ОБЛОГА C.3.2.2. ЗАШТИТНИ СЛОЈ C.3.2.3. ХИДРОИЗОЛАЦИЈА C.3.2.4. ТЕРМОИЗОЛАЦИЈА C.3.2.5. ПОДЛОГА 112 НИВО 1 ЦЕЛИНА НИВО 2 СКЛОП НИВО 3 ГРУПА ЕЛЕМЕНАТА НИВО 4 ЕЛЕМЕНТИ C.3.2.6. ОСТАЛО C.3.2.7. ОГРАДЕ И НАЗИДЦИ C.3.3. ОПШИВКЕ И ОЛУЦИ C.3.3.1. ОПШИВКЕ C.3.3.2. ХОРИЗОНТАЛНИ ОЛУЦИ C.3.3.3. ВЕРТИКАЛНЕ ОЛУЧНЕ ЦЕВИ C.3.3.4. СЛИВНИЦИ C.3.3.5. ОСТАЛИ ЕЛЕМЕНТИ C.3.4. КРОВНИ ОТВОРИ C.3.4.1. ЗАСТАКЉЕНИ КРОВНИ ОТВОРИ C.3.4.2. ОТВОРИ ЗА ИЗЛАЗ НА КРОВ C.3.4.3. ВЕНТИЛАЦИОНЕ И ДИМЊАЧКЕ КАПЕ C.3.4.4. ОСТАЛИ КРОВНИ ОТВОРИ D. УНУТРАШЊОСТ ОБЈЕКТА D.1. УНУТРАШЊЕ ПРЕГРАДЕ D.1.1. ПРЕГРАДНИ ЗИДОВИ D.1.1.1. ФИКСНЕ ПРЕГРАДЕ D.1.1.2. ПРЕНОСИВЕ (ДЕМОНТАЖНЕ) ПРЕГРАДЕ D.1.1.3. ПОКРЕТНЕ ПРЕГРАДЕ D.1.1.4. ЛАКЕ ПРЕГРАДЕ D.1.1.5. УНУТРАШЊЕ ОГРАДЕ И ПАРАВАНИ D.1.1.6. УНУТРАШЊИ ПРОЗОРИ И ИЗЛОЗИ D.1.1.7. ОСТАЛЕ ПРЕГРАДЕ D.1.2. УНУТРАШЊА ВРАТА D.1.2.1. УНУТРАШЊА ВРАТА D.1.2.2. ПРОТИВПОЖАРНА ВРАТА D.1.2.3. УНУТРАШЊИ ОТВОРИ У ЗИДОВИМА D.1.2.4. УНУТРАШЊЕ РЕШЕТКЕ И ПРИСТУПНА ВРАТА D.1.2.5. ЗАВРШНА ОБРАДА ВРАТА D.1.2.6. ОСТАЛО D.1.3. ПОСЕБНИ ЕЛЕМЕНТИ D.1.3.1. ВЕНТИЛАЦИОНИ КАНАЛИ D.1.3.2. ДИМЊАЧКИ КАНАЛИ D.1.3.3. ОСТАЛО D.2. УНУТРАШЊЕ ОБРАДЕ И ОБЛОГЕ D.2.1. ОБРАДА И ОБЛОГА ЗИДОВА И СТУБОВА D.2.1.1. ОБРАДА ЗИДОВА И СТУБОВА D.2.1.2. ОБЛОГА ЗИДОВА D.2.1.3. ОБЛОГА СТУБОВА D.2.1.4. ПОДЛОГА D.2.1.5. ОСТАЛО 113 НИВО 1 ЦЕЛИНА НИВО 2 СКЛОП НИВО 3 ГРУПА ЕЛЕМЕНАТА НИВО 4 ЕЛЕМЕНТИ D.2.2. ОБРАДА И ОБЛОГА ПЛАФОНА D.2.2.1. ОБЛОГА ПЛАФОНА D.2.2.2. СПУШТЕНИ ПЛАФОНИ D.2.2.3. ОСТАЛИ ПЛАФОНИ D.2.2.4. ОБРАДА ПЛАФОНА D.2.2.5. ОСТАЛО D.2.3. ОБРАДА И ОБЛОГА ПОДОВА D.2.3.1. ПОДЛОГА ЗА ПОД D.2.3.2. ОБЛОГА ПОДА D.2.3.3. ЛАЈСНЕ И СОКЛЕ D.2.3.4. ПОДОВИ НА ПОДКОНСТРУКЦИЈИ D.2.3.5. ИЗОЛАЦИЈЕ D.2.3.6. ОСТАЛО D.2.4. ОБРАДА И ОБЛОГА СТЕПЕНИШТА D.2.4.1. ПОДЛОГА D.2.4.2. ОБЛОГА УНУТРАШЊИХ СТЕПЕНИКА И ПОДЕСТА D.2.4.3. ЗАВРШНА ОБРАДА ДОЊЕ ПОВРШИНЕ СТЕПЕНИШТА D.2.4.4. ЗАВРШНА ОБРАДА ОГРАДЕ И РУКОХВАТА D.2.5. ОСТАЛЕ ОБРАДЕ И ОБЛОГЕ D.2.5.1. ОСТАЛЕ ОБРАДЕ И ОБЛОГЕ E. ИНСТАЛАЦИЈЕ E.1. ИНСТАЛАЦИЈЕ ВОДОВОДА И КАНАЛИЗАЦИЈЕ E.1.1. САНИТАРНИ УРЕЂАЈИ И ПРИБОР E.1.1.1. ПРИБОР ЗА ПРИЈЕМ ОТПАДНИХ ФЕКАЛНИХ ВОДА E.1.1.2. ПРИБОР ЗА ОТПАДНЕ ТЕЧНОСТИ ИЗ КУХИЊА E.1.1.3. ПРИБОР ЗА УПОТРЕБЉЕНЕ ВОДЕ ОД УМИВАЊА, КУПАЊА И ПРАЊА E.1.1.4. ПРИБОРИ ЗА СПЕЦИЈАЛНЕ СВРХЕ E.1.1.5. ОСТАЛО E.1.2. ФЕКАЛНА КАНАЛИЗАЦИЈА E.1.2.1. МРЕЖА ФЕКАЛНЕ КАНАЛИЗАЦИЈЕ E.1.2.2. СПЕЦИЈАЛНА ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРЕПУМПАВАЊЕ, ПРЕЧИШЋАВАЊЕ И ИЗЛИВАЊЕ ОТПАДНИХ ВОДА E.1.2.3. ГРАЂЕВИНСКИ РАДОВИ E.1.2.4. ИЗОЛАЦИЈА ЦЕВИ E.1.2.5. ОСТАЛО 114 НИВО 1 ЦЕЛИНА НИВО 2 СКЛОП НИВО 3 ГРУПА ЕЛЕМЕНАТА НИВО 4 ЕЛЕМЕНТИ E.1.3. АТМОСФЕРСКА КАНАЛИЗАЦИЈА E.1.3.1. ЦЕВИ И СПОЈНА СРЕДСТВА E.1.3.2. СЛИВНИЦИ И РИГОЛЕ E.1.3.3. ОЛУЧЊАЦИ E.1.3.4. ДРЕНАЖЕ E.1.3.5. ОСТАЛО E.1.4. ВОДОВОДНА МРЕЖА E.1.4.1. ВОДОВОДНА МРЕЖА E.1.4.2. АРМАТУРЕ, ПРИБОР И МЕРНИ ИНСТ. E.1.4.3. СПЕЦИЈАЛНА ПОСТРОЈЕЊА (ПУМПЕ И ХИДРОФОРИ) E.1.4.4. ГРАЂЕВИНСКИ РАДОВИ E.1.4.5. ИЗОЛАЦИЈА ЦЕВИ E.1.4.6. ОСТАЛО E.2. ДРУГИ ЦЕВНИ СИСТЕМИ E.2.1. ДИСТРИБУЦИЈА ГАСА E.2.1.1. КУЋНА МРЕЖА ГАСОВОДА E.2.1.2. МЕРНИ ИНСТРУМЕНТИ И УРЕЂАЈИ E.2.1.3. ГРАЂЕВИНСКИ РАДОВИ E.2.1.4. ОСТАЛО E.2.2. ПОСЕБНИ ЦЕВНИ СИСТЕМИ E.2.2.1. СИСТЕМИ ЗА ЕВАКУАЦИЈУ ШТЕТНИХ МАТЕРИЈА E.2.2.2. ПРЕЧИШЋИВАЧИ ОТПАДНИХ ВОДА E.2.2.3. БАЗЕНСКИ СИСТЕМИ И ОПРЕМА E.2.2.4. УРЕЂАЈИ И ОПРЕМА ЗА ФОНТАНЕ E.2.2.5. ОСТАЛИ ЦЕВНИ СИСТЕМИ E.3. СИСТЕМИ ЗА ГРЕЈАЊЕ, ВЕТРЕЊЕ, КЛИМАТИЗАЦИЈУ E.3.1. СИСТЕМИ ЗА ГРЕЈАЊЕ E.3.1.1. КОТЛОВИ И ПОМОЋНА ОПРЕМА E.3.1.2. ЦЕВНИ СИСТЕМ E.3.1.3. АРМАТУРЕ И ПРИБОР E.3.1.4. ИЗОЛАЦИЈА ЦЕВИ E.3.2. СИСТЕМИ ЗА КЛИМАТИЗАЦИЈУ E.3.2.1. КЛИМА КОМОРЕ E.3.2.2. СИСТЕМИ ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ВАЗДУХА E.3.2.3. СИСТЕМИ ЗА ВЕНТИЛАЦИЈУ 115 НИВО 1 ЦЕЛИНА НИВО 2 СКЛОП НИВО 3 ГРУПА ЕЛЕМЕНАТА НИВО 4 ЕЛЕМЕНТИ E.3.2.4. КОНТРОЛЕ И ИНСТРУМЕНТИ E.3.2.5. ОСТАЛИ СИСТЕМИ И ОПРЕМА E.4. ЕЛЕКТРО ИНСТАЛАЦИЈЕ E.4.1. ЕЛЕКТРО МРЕЖА И ДИСТРИБУЦИЈА E.4.1.1. ИНСТАЛАЦИЈЕ И РАЗВОД ЕЛ. ВИСОКОГ НАПОНА E.4.1.2. ИНСТАЛАЦИЈЕ И РАЗВОД ЕЛ. НИСКОГ НАПОНА E.4.1.3. ЕЛЕКТРО ГАЛАНТЕРИЈА E.4.1.4. РАЗВОДНИ ОРМАНИ И МЕРНИ ИНСТРУМЕНТИ E.4.1.5. ОСТАЛО E.4.2. РАСВЕТА И КАБЛОВСКА МРЕЖА E.4.2.1. МРЕЖНИ РАЗВОД E.4.2.2. АРМАТУРЕ ЗА ОСВЕТЉЕЊЕ E.4.2.3. ОСТАЛО E.4.3. ТЕЛЕКОМУНИКАЦ.ИН СТАЛАЦИЈЕ E.4.3.1. ТЕЛЕФОНСКИ СИСТЕМИ E.4.3.2. ИНТЕРКОМУНИКАЦ ИОНИ СИСТЕМИ E.4.3.3. ТЕЛЕВИЗИЈСКИ СИСТЕМИ E.4.3.4. СИСТЕМИ ЗА ОЗВУЧЕЊЕ E.4.3.5. ОСТАЛИ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИ ОНИ СИСТЕМИ E.4.4. СИСТЕМИ ТЕХН. ЗАШТИТЕ E.4.4.1. АЛАРМНИ СИСТЕМИ E.4.4.2. СИСТЕМИ ЗА ВИДЕО НАДЗОР E.4.4.3. СИСТЕМИ КОНТРОЛЕ ПРИСТУПА E.4.4.4. ЛОКАЛНЕ КОМПЈУТЕРСКЕ МРЕЖЕ E.4.4.5. ЈАВЉАЧИ ПОЖАРА E.4.4.6. ОСТАЛО E.4.5. ОСТАЛИ ЕЛЕКТРО СИСТЕМИ E.4.5.1. СИСТЕМИ УЗЕМЉЕЊА E.4.5.2. НУЖНО СВЕТЛО И СИСТЕМИ НАПАЈАЊА E.4.5.3. ОСТАЛИ ПОСЕБНИ СИСТЕМИ И УРЕЂАЈИ 116 НИВО 1 ЦЕЛИНА НИВО 2 СКЛОП НИВО 3 ГРУПА ЕЛЕМЕНАТА НИВО 4 ЕЛЕМЕНТИ E.5. ПРОТИВПОЖАРНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ E.5.1. СПРИНКЛЕРСКИ СИСТЕМИ E.5.1.1. СНАБДЕВАЊЕ ВОДОМ СПРИНКЛЕРА E.5.1.2. ПУМПЕ И ОПРЕМА E.5.1.3. СИСТЕМ СУВИХ (ХЕМИЈСКИХ) СПРИНКЛЕРА E.5.1.4. ОСТАЛО E.5.2. ХИДРАНТСКИ СИСТЕМИ E.5.2.1. ХИДРАНТСКА ЦЕВНА МРЕЖА E.5.2.2. ПУМПЕ E.5.2.3. ОПРЕМА И ПРИБОР E.5.2.4. ОСТАЛО E.5.3. СПЕЦ. ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА E.5.3.1. АПАРАТИ ЗА ГАШЕЊЕ E.5.3.2. ПРОТИВПОЖАРНЕ И ДИМОВОДНЕ КЛАПНЕ E.5.3.3. ОРМАРИЋИ ЗА АПАРАТЕ E.5.3.4. ОСТАЛО E.5.4. ОСТАЛИ СИСТЕМИ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА E.5.4.1. СИСТЕМИ ЗА ГАШЕЊЕ УГЉЕН ДИОКСИДОМ E.5.4.2. ОПРЕМА ЗА ГЕНЕРИСАЊЕ ПЕНЕ E.5.4.3. СИСТЕМ ЗА ГАШЕЊЕ АЕРОСОЛОМ E.6. ТРАНСПОРТНИ СИСТЕМИ E.6.1. ЛИФТОВИ E.6.1.1. ПУТНИЧКИ ЛИФТОВИ E.6.1.2. ТЕРЕТНИ ЛИФТОВИ E.6.1.3. ОСТАЛИ ЛИФТОВИ E.6.2. ЕСКАЛАТОРИ И ПОКРЕТНЕ ТРАКЕ E.6.2.1. ЕСКАЛАТОРИ E.6.2.2. ПОКРЕТНЕ ТРАКЕ E.6.3. ОСТАЛИ ТРАНСПОРТНИ СИСТЕМИ E.6.3.1. ЛИФТОВИ ЗА ТРАНСПОРТ ХРАНЕ И ПИЋА E.6.3.2. ПНЕУМАТСКИ СИСТЕМИ E.6.3.3. ТРАНСПОРТНЕ ТРАКЕ E.6.3.4. ОСТАЛИ ТРАНСПОРТНИ СИСТЕМИ 117 Табела 5-3 Реконструкције, адаптације и рушења НИВО 1 ЦЕЛИНА НИВО 2 СКЛОП НИВО 3 ГРУПА ЕЛЕМЕНАТА НИВО 4 ЕЛЕМЕНТИ F. РЕКОНСТРУКЦИЈЕ, АДАПТАЦИЈЕ И РУШЕЊА F.1. РЕКОНСТРУКЦИЈЕ И АДАПТАЦИЈЕ F.1.1. ТЕМЕЉИ F.1.1.1. ПОВЕЋАЊЕ НОСИВОСТИ ТЕМЕЉНОГ ТЛА F.1.1.2. ОЈАЧАВАЊЕ ТЕМЕЉНИХ КОНСТРУКЦИЈА F.1.1.3. СПУШТАЊЕ ТЕМЕЉА НА НИЖУ КОТУ F.1.2. ЗИДОВИ F.1.2.1. ИЗРАДА ОТВОРА У ПОСТОЈЕЋИМ ЗИДОВИМА F.1.2.2. ЗАЗИЂИВАЊЕ ОТВОРА У ЗИДОВИМА F.1.2.3. ДОГРАДЊА НОВИХ КОНСТРУКТИВНИХ ЗИДОВА F.1.2.4. ОЈАЧАЊЕ ПОСТОЈЕЋИХ ВЕРТИКАЛНИХ КОНСТРУКТИВНИХ ЕЛЕМЕНАТА F.1.2.5. НАКНАДНА ИЗРАДА ПРЕГРАДНИХ ЗИДОВА F.1.3. МЕЂУСПРАТНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ F.1.3.1. ОЈАЧАЊЕ ПОСТОЈЕЋИХ МЕЂУСПРАТНИХ КОНСТРУКЦИЈА F.1.3.2. ЗАМЕНА МЕЂУСПРАТНИХ КОНСТРУКЦИЈА НОВИМ F.1.3.3. ИЗРАДА ПРОДОРА У МЕЂУСПРАТНИМ КОНСТРУКЦИЈАМА F.1.3.4. ИЗРАДА НОВИХ МЕЂУСПРАТНИХ КОНСТРУКЦИЈА (ТАВАНИЦА, ГАЛЕРИЈА И БАЛКОНА) У ПОСТОЈЕЋИМ ОБЈЕКТИМА F.1.4. ИЗОЛАЦИЈЕ F.1.4.1. НАКНАДНА ИЗРАДА ХОРИЗОНАТАЛНЕ ИЗОЛАЦИЈЕУ ЗИДОВИМА F.1.4.2. НАКНАДНА ИЗРАДА ТЕРМОИЗОЛАЦИЈЕ ФАСАДНИХ ЗИДОВА F.1.4.3. ИСУШИВАЊЕ ВЛАГЕ ЕЛЕКТРООСМОЗОМ F.1.4.4. ОСТАЛЕ ИЗОЛАЦИЈЕ 118 НИВО 1 ЦЕЛИНА НИВО 2 СКЛОП НИВО 3 ГРУПА ЕЛЕМЕНАТА НИВО 4 ЕЛЕМЕНТИ F.2. РУШЕЊА И ДЕМОНТАЖЕ F.2.1. ДЕМОНТАЖЕ F.2.1.1. ДЕМОНТАЖА УНУТРАШЊИХ И СПОЉНИХ ПРЕГРАДА F.2.1.2. ДЕМОНТАЖА ЕЛЕМЕНАТА ЕНТЕРИЈЕРА F.2.1.3. ОСТАЛЕ ДЕМОНТАЖЕ F.2.2. РУШЕЊЕ ДЕЛОВА ОБЈЕКТА F.2.2.1. РУШЕЊЕ КОНСТРУКТИВНИХ ЕЛЕМЕНАТА F.2.2.2. РУШЕЊЕ ПРЕГРАДНИХ ЗИДОВА F.2.2.3. РУШЕЊЕ ОБЛОГА F.2.2.4. ОСТАЛА РУШЕЊА F.2.3. УНИШТАВАЊЕ ОПАСНИХ КОМПОНЕНАТА F.2.3.1. УКЛАЊАЊЕ ОПАСНИХ КОМПОНЕНАТА F.2.3.2. ИНКАПСУЛИРАЊЕ ОПАСНИХ КОМПОНЕНАТА F.2.4. ИЗНОШЕЊЕ И ТРАНСПОРТ F.2.4.1. ИЗНОШЕЊЕ ШУТА ИЗ ОБЈЕКТА F.2.4.2. ТРАНСПОРТ НА ДЕПОНИЈУ 119 Табела 5-4 Радови на локацији НИВО 1 ЦЕЛИНА НИВО 2 СКЛОП НИВО 3 ГРУПА ЕЛЕМЕНАТА НИВО 4 ЕЛЕМЕНТИ G. РАДОВИ НА ЛОКАЦИЈИ G.1. ПРИПРЕМА ЛОКАЦИЈЕ G.1.1. РАШЧИШЋАВАЊЕ ТЕРЕНА G.1.1.1. РАСКРЧАВАЊЕ И ВАЂЕЊЕ КОРЕЊА G.1.1.2. УКЛАЊАЊЕ И ПРОРЕЂИВАЊЕ ДРВЕЋА G.1.1.3. ОСТАЛО G.1.2. РУШЕЊЕ И ПРЕСЕЉЕЊЕ ОБЈЕКАТА G.1.2.1. РУШЕЊЕ ОБЈЕКАТА G.1.2.2. РУШЕЊЕ ПОМОЋНИХ ОБЈЕКАТА G.1.2.3. ИЗМЕШТАЊЕ ЗГРАДА И КОМУНАЛНИХ МРЕЖА G.1.2.4. ОСТАЛО G.1.3. ЗЕМЉАНИ РАДОВИ G.1.3.1. ИСКОПИ И НАСИПАЊЕ ДОНЕТОМ ЗЕМЉОМ G.1.3.2. СТАБИЛИЗАЦИЈА И ОБРАДА ТЕРЕНА G.1.3.3. ЦРПЉЕЊЕ ВОДЕ G.1.3.4. ПОДУПИРАЊА G.1.3.5. НАСИПИ И ЗАШТИТА ОД ЕРОЗИЈЕ ТЛА G.1.3.6. ОСТАЛО G.1.4. ЕЛИМИНИСАЊЕ ШТЕТНОГ ОТПАДА G.1.4.1. УКЛАЊАЊЕ КОНТАМИНИРАНОГ ЗЕМЉИШТА G.1.4.2. САНАЦИЈА И ТРЕТИРАЊЕ ЗЕМЉИШТА G.1.4.3. ОСТАЛО G.2. УРЕЂЕЊЕ ЛОКАЦИЈЕ G.2.1. ПУТЕВИ G.2.1.1. ПОДЛОГЕ И ПОДЛОЖНИ СЛОЈ G.2.1.2. АСФАЛТИРАЊЕ И ПОПЛОЧАВАЊЕ G.2.1.3. ОДВОДЊАВАЊЕ И СЛИВНИЦИ G.2.1.4. ОПРЕМА, ОЗНАКЕ И СИГНАЛИЗАЦИЈА G.2.1.5. ОСТАЛО G.2.2. ПАРКИНГ G.2.2.1. ПОДЛОГЕ И ПОДЛОЖНИ СЛОЈ G.2.2.2. АСФАЛТИРАЊЕ И ПОПЛОЧАВАЊЕ G.2.2.3. ОДВОДЊАВАЊЕ И СЛИВНИЦИ G.2.2.4. ОПРЕМА, ОЗНАКЕ И СИГНАЛИЗАЦИЈА G.2.2.5. ОСТАЛО 120 НИВО 1 ЦЕЛИНА НИВО 2 СКЛОП НИВО 3 ГРУПА ЕЛЕМЕНАТА НИВО 4 ЕЛЕМЕНТИ G.2.3. ПОПЛОЧАВАЊЕ ТРОТОАРА G.2.3.1. АСФАЛТИРАЊЕ И ПОПЛОЧАВАЊЕ G.2.3.2. ИЗРАДА ИВИЧЊАКА G.2.3.3. СПОЉНИ СТЕПЕНИЦИ G.2.3.4. ПЕШАЧКЕ ПАСАРЕЛЕ G.2.3.5. ОСТАЛО G.2.4. ИЗГРАДЊА ЛОКАЦИЈЕ G.2.4.1. ОГРАДЕ И КАПИЈЕ G.2.4.2. ПОТПОРНИ И ОБОДНИ ЗИДОВИ G.2.4.3. ТЕРАСЕ И ИГРАЛИШТА G.2.4.4. ФОНТАНЕ И БАЗЕНИ G.2.4.5. УРБАНИ МОБИЛИЈАР G.2.4.6. СИГНАЛИЗАЦИЈА И ОЗНАКЕ G.2.4.7. ОСТАЛЕ СТРУКТУРЕ G.2.5. ОЗЕЛЕЊАВАЊЕ G.2.5.1. ФИНО РАВНАЊЕ И ПРИПРЕМА ЗЕМЉИШТА G.2.5.2. МЕРЕ ЗА КОНТРОЛУ ЕРОЗИЈЕ G.2.5.3. ЗАВРШНИ СЛОЈ И САДНА МЕСТА G.2.5.4. СЕЈАЊЕ ТРАВЕ G.2.5.5. САДЊА БИЉАКА G.2.5.6. ЖАРДИЊЕРЕ G.2.5.7. СИСТЕМИ ЗА НАВОДЊАВАЊЕ G.2.5.8. ОСТАЛА ОПРЕМА ЗА УРЕЂЕЊЕ ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА 121 5.6. Организација класификације према нивоима Хијерархијска класификација представља класификациони систем који користи само хијерархијске односе за поделе, што већином доводи до монохијерархијских и једнодимензионалних класификација. Основу приказане класификације чини елемент. Елемент представља кључну компоненту на којој је заснован концепт елементарне класификације. У сврху формирања класификације елемент дефинишемо као део, компоненту већине зграда, који представља део целине која врши одређену функцију или функције, без обзира на спецификацију у пројекту, начин изградње или материјале који се користе. Да би класификација могла да функционише независно од промена у технологији грађења или развоја материјала који се користе у изградњи, неопходно је да се материјализација искључи као услов за доношење одлуке о облику, димензијама, положају и намене зграде. Класификација елемената архитектонских објеката (Табела 5-1 ) подељена је на нивое, где сваки следећи ниво представља додатно разјашњење поједних елемената или група елемената. Израз „ниво“ имплицира једноставан ниво раздвајања, без обзира на специфичне потребе, примену или садржај, уз који иде и одговарајући број који означава степен раздвајања од општег ка појединачном. Дакле, корисници могу да се позивају на ставке укључене у Ниво 2 или број на неком другом нивоу. То је апсолутно примењиво тамо где је договорено заједничко релативно полазиште за примењен нумерички систем и споразумно дефинисан начин употребе. Међутим, може доћи до забуне када учесници започињу раздвајање ставки на различитим почетним тачкама или када користе исте бројеве нивоа, тамо где они не припадају. Из тог разлога формирају се различити хијерархијски нивои по имену, поред тога што их разликујемо по броју. Кори било прим Терм и да смис одма Обје подц који Потр „спи стру анал Важа или кори зајед план 5 Ниво функ Цели трош реле шћење одг ком ниво ењује и у ини који с би се избе лу, који је х јасно кој кат делимо елине одн се коначно ебно је д сак ствари ктуриран х иза грађеви н део, так ставки до д сне класи нички реф ирања и пр Н.6.1. 1 предст ционални на, у кон кова, веом вантне скл оварајућег у, без меш оквиру кој е уводе као гла забуна претходно и ниво пред на Целине осно Склоп грана на а се нагла “, која се ијерархијс нских ент ође, је при етаља не фикације, ерентни ојектовањ иво 1 – Ц авља најо систем, од тексту пл а је знача опове, одн назива дај ања садр их структу називи ни . Поред тог анализира ставља це на Нивоу ови, склоп Нивоу 4 у си да елем не обазире ки концеп итета или хватање к доводи до која је ма и контрол а до заврш елина бимније г носно цели анирања, јан састав осно глав е одговара жаја, који ра се кори воа су пос а, не само н, хијерар лину, склоп 1, у даљем је на нив Eлементе. ентарна к на то кол т који се м описа, уз з онцепта "м побољшањ ње у стањ ни систем етка циклу руписање на архите пројектова ни део ар не групе јуће јасне н остаје до сти. ебно дефин у језичком хијски су ф , а који је д хијерархи оу 3 подељ ласификац ико нивоа оже прим аједничко ање је виш а функци у да фун израде са. елемената ктонског о ња, изгра хитектонск елемената азнаке у св следан без исани да и , већ и у ф ормирани етаљан пр јском след ен на Гр ија не пр може укљ енити кро разумевањ е". Повећа оналности кционише техничке , којим се бјекта. дње, проц ог објекта који, као акој подел обзира гд стакну раз ункциона на начин иказ елеме у Ниво 2 упе елемен едставља учивати, в з много ви е намере. ње броја н , него до м као драго документа идентифи ене и ана која обух скуп, обав 122 и, на е се лику лном да је ната. чине ата, само ећ је дова ивоа ање цен, ције, кује лизе вата љају знач проје Суш стаби обез конс У то чине вред Поде А Б Ц Д Е ајну специ кту или м тинска под лности, с беђује осн труктивни м смислу х архитекто ност и ком ла на прво . Подземн . Надземна . Спољни . Унутраш . Инсталац фичну фу етод и техн ела архит игурности ову за све део објект ијерархијс нски објек фор кориш м нивоу б а конструк конструк омотач њост објек ије нкцију ил ологију гр ектонског и заштите оно што а може се р ком подело ат, а који ћења. азира се н ција ција та Слика 5.1 – и функциј адње. објекта, гл , пре свег следи. Те азмишљат м важност пружају з а подели об Ниво 1 – це е, без обз едано са а започињ к када пос и о осталим и функциј аштиту и с јекта на сл лине зграде ира на сп аспекта ос е са конс тоји стаби склопови а долази се игурност, едеће цел ецификаци новних зах трукцијом лан и сиг ма и систем до целина као и есте ине зграде 123 ју у тева која уран има. које тску : 124 Подела на целине, односно склопове и групе елемената омогућава прецизније дефинисање фаза изградње објекта у просторном и технолошком смислу. Они представљају неопходне делове објекта, без обзира на материјализацију или намену и одговарају на основне поставке сажете у три одреднице:  место, положај  функција  време извођења Ово су неодвојиви појмови, када се говори о технологији изградње и уколико би посматрали сваки од њих независно, не би било могуће сагледати реалну слику. Управо њихово укрштање пружа оквир за анализу објекта према формираним критеријумима класификације. Када говоримо о положају, пре свега то се односи на положај у односу на објекат у целини и на околно земљиште на коме је објекат пројектован или изграђен. 5.6.1.1. Подземна конструкција Подземни део објекта, што и његов назив говори, најчешће је део који се налази под земљом, односно испод висинске коте околног земљишта. У физичком смислу то је тачна формулација, али због технологије извођења може се проширити и дефинисати да је подземни део објеката онај који се налази испод релативне висинске коте ±0.00. Значај релативне висинске коте биће детаљније анализиран кроз неколико нивоа и ставки у овој класификацији. У функционалном смислу подземна конструкција прима и преноси оптерећење, спречава урушавање, задржава земљу, подупире приземни део објекта, минимизира померања, хидроизолује и термоизолује. Представља апсолутно неопходан систем и базу за даљу изградњу објекта. Време извођења подземне конструкције у технологији грађења претходи извођењу осталих делова и склопова и преплитањем са положајем и функцијом коју врши поставља је на почетну позицију. 125 5.6.1.2. Надземна конструкција Друга целина која је дефинисана у оквиру првог нивоа – Нивоа 1 класификације је надземна конструкција. Из свега претходно поменутог јасно је да је то део објекта који се налази изнад околног терена, односно, као што је речено, изнад релативне висинске коте ±0.00. Надземна конструкција је изузетно комплексан систем и поред свих наведених функција у конструктивном смислу: преношење оптерећења, пружања отпора према утицају ветра, деформацијама, сеизмичким утицајима, и др. има пресудан утицај и на обликовни аспект архитектонског објекта и његов визуелни идентитет. Технолошки, у процесу изградње, иако може да се одвија у фазама, изградња надземне конструкције представља прекретницу када објекат функционално постаје стабилан и добија структуру будуће форме. 5.6.1.3. Спољни омотач У следећем кораку изградње циљ би требало да буде заштита од спољних утицаја како саме конструкције, тако и унутрашњости објекта. То представља следећа целина Нивоа 1 – Спољни омотач. Без обзира на материјализацију, Спољни омотач објекта, састоји се од низа елемената, али суштински представља целину која има функцију заштите од атмосферилија, затварања простора, пружа термичку заштиту и хидроизолацију, изолацију од буке, контролише вентилирање и светлост, али и ствара естетску вредност и визуелни идентитет архитектонског објекта. 126 5.6.1.4. Унутрашњост објекта Унутрашњост објекта пре свега формира простор и у функционалном и у естетском смислу. Иако извођење претходно наведених целина представља предуслов за формирање унутрашњости објекта, то не умањује његов значај у смислу безбедности коришћења, заштите конструкције, контроле звука, противпожарне заштите, а нарочито у доприносу естетици, архитектонском изразу и идентитету формираног простора. 5.6.1.5. Инсталације Пету целину Нивоа 1 чине Инсталације. Инсталациони системи чине целину која врши велики број функција у циљу обезбеђења хигијене, квалитета и контроле унутрашњег простора. 5.6.1.6. Адаптације, реконструкције и рушења Посебну табелу у класификацији (Табела 5-3) представљају Адаптације, реконструкције и рушења. Често постоји потреба да се постојећи објекат прилагоди новим захтевима, условима и потребама и то прилагођавање називамо адаптацијом. У високоградњи је појам адаптације (прилагођавања) веома широк и може да се односи на прилагођавање у погледу функционалности, носивости, природног осветљења, спољног и унутрашњег изгледа, топлотне, звучне или хидроизолације, и др. Из наведеног произилази да се адаптацијама приступа из различитих разлога као што су промена намене, услед насталих промена током времена или измењених потреба. Адаптације, преправке и доградње на зградама представљају посебну врсту радова и повезани су са рушењем и разним оправкама , санацијама, тако да се често изводе и 127 истовремено. Посебно питање представља адаптација историјски заштићених објеката, као што су споменици архитектуре, културе, историје и сл. Најважније код адаптација је провера да ли се постојећи конструктивни склоп, оптерећења и носећи елементи мењају адаптацијом, те се морају предузети мере обезбеђења као и изврштити одговарајући статички прорачуни конструкције. Такође, потребно је установити и стање свих постојећих инсталационих система и степена интервенције на њима. Адаптације се могу изводити на свим деловима објекта од темеља до крова. Компексност захвата реконструкција и адаптација на објектима, иако се односе на већ поменуте склопове у класификацији и елементе (темељи, међуспратне конструкције, и др.), захтева посебну класификацију. Укључивањем радова и елемената који се односе на адаптације и рушења у табелу за класификацију елемената за нове објекте, довело би до тога да би се она додатно оптеретила и проширила за приличан број ставки које се у изградњи нових објеката не појављују. С друге стране, с обзиром на то да је класификацијом обухваћен цео животни циклус објекта, у овом случају последња фаза експоатације објекта, ови радови не могу бити занемарени. Из свих наведених разлога елементи и радови везани за реконструкције, адаптације и рушења груписани су у додатну табелу која је нумерацијом и ознакама компатибилна са класификацијом елемената за нове објекте и може бити њен интегрални део који се користи онда када постоји потреба. 5.6.1.7. Радови на локацији Кроз постављене захтеве за формирање класификације наглашено је да је њена искључива намена да класификује елементе архитектонских објеката – зграда, без намере да залази у широку област грађевинских радова нискоградње и хидроградње. Изгр повр потр изгр Из т (Таб да ко што 5 Скло спец обух функ грађе Дакл да мо скло На о њихо детаљ адња само шина, парк ебним ком адњу самог ог разлога ела 5-4), пр рисници н је саставни Н.6.2. п предст ификације вата релев цију или ња. е, Ниво 2 д гу као вел пове или ц вом нивоу вим услож ности. г објекта н инга и пом уналним м објекта, т оформље едвиђена и е морају д део проје иво 2 - Ск авља, у к , процене и антне груп функције, аље дели е ика група е елине. објашњењ њавањем е представ оћних сао режама и д акође су де на је засеб скључиво а употребљ кта зграде. лоп онтексту анализе тр е елемена без обзира лементе Ни лемената б а склопова и раздвајањ ља завршет браћајниц руге функ о процеса на подела за употреб авају више планирањ ошкова, ве та којe, ка на пројек воа 1 на ск ити незави ће се задрж ем на сле ак његове а, на самој ције које н изградње к класифик у у подрш елементар а грађењ ома значаја о систем ат, специф лопове. Зн сни и међу ати на опш дећим нив градње. У локацији, ису непос оји претхо ације радо ци изградњ них класи а, пројект н саставни врше вели икацију и ачајна особ собно и у тим особи оима прећ ређење зел као и опрем редно веза де коришћ ва на лока е објеката, фикација з овања, из део целине ку специф ли технол ина склопо односу на д нама, док и на виши 128 ених ање не за ењу. цији тако а оно раде која ичну огију ва је руге ће се ниво 129 5.6.2.1. Темељи и конструкција подрума Подземну конструкцију објекта формирају темељи и конструкција подрума. Темељи чине значајан део сваког објекта од чије сигурности зависи његова стабилност и као конструктивни склоп примају и преносе оптерећење од објекта на тло. Подрум је независан склоп зграде који није неопходан за њено функционисање, а такође је могуће да у целини подземне конструкције постоји и без осталих, надземних склопова и делова. Подземна конструкција може да функционише и ако један склоп, подрум, изостане, док је обавезно да има темеље. Такође, да би било изграђен подземни део објекта потребно је извршити припрему терена у виду ископавања за темеље и подрум. Ове фазе извођења радова су неопходне, иако суштински не представљају физички део објекта, нити подсклопове, али објекат у функционалном смислу нераскидиво је повезан са ископима и могу се сматрати саставним „деловима“ објекта. Велику важност у подземном делу објекта има подземна изолација. Специфичност подземних изолација у односу на друге изолације се огледа у технолошкој вези са извођењем подземне конструкције објекта. Развојем технологије грађења и индустријске производње изолационих материјала дошло је до промене приступа овој проблематици. Изградња подземних делова објекта се одвија у специфичној средини и условима апсолутно различитим од надземног дела објекта, тако да су по времену извођења, функцији и месту на коме се налазе подземне изолације нераскидиво повезане са њима. Повезаност подземних изолација са одговарајућим склопом, иако би могле да чине и засебни систем, условљен је захтевима и критеријумима које сама класификација захтева. Надземну конструкцију објекта формирају три подсклопа која конструктивно дефинишу сваки објекат: конструкција спрата, конструкција крова и конструкција степеништа. 130 5.6.2.2. Конструкција спрата Пре свега то је конструкција спрата или етаже, који примају и преносе оптерећење и конструктивно укрућују објекат, одвајају и затварају простор, пружају противпожарну и акустичну заштиту. Конструкција спрата такође носи и корисно оптерећење као и облоге и обраде. У даљој анализи нивоа биће више речи о елементима који чине овај склоп. 5.6.2.3. Конструкција крова Конструкција крова представља други основни подсклоп надземне конструкције. Основни задатак кровне конструкције састоји се у преузимању оптерећења од облоге и сопствене тежине, од снега, ветра и корисног оптерећења, код проходних равних кровова. 5.6.2.4. Конструкција степеништа Конструкција степеништа има изузетну важност, у конструктивном и у функционалном смислу. Степениште је конструктивни склоп помоћу кога се ходом може прећи са једне површине на другу вишу или нижу. У зградама служе за везу терена са објектом, као и за вертикалну комуникацију између спратова и таваница са различитим висинама. 5.6.2.5. Спољни омотач и унутрашњост објекта Спољни омотач објекта је опна (љуска) архитектонског објекта који се састоји од кровног покривача, спољашњих зидова, прозора и врата. Унутрашњост објекта подељена је на унутрашње преграде и унутрашње обраде и облоге, о којима ће више бити речи на Нивоу 4. 131 5.6.2.6. Инсталације Компексни склоп инсталација чине подсклопови инсталација водовода и канализације, други цевни системи, системи за грејање, ветрење и климатизацију, електро инсталације, противпожарне инсталације и транспортни системи. Потребно је нагласити да је овде формирана посебна група (склоп) противпожарних инсталација, што у претходним поделама према радовима или Нормама није био случај. Прецизнијим дефинисањем противпожарних услова и израдом елабората противпожарне заштите створила са потреба да се значај ових инсталација нагласи одвајањем у посебну групу. На тај начин се важност противпожарних инсталација изједначава са свим осталим неопходним инсталацијама за функционисање архитеконског објекта. 132 Слика 5.2 Склопови објекта – Ниво 2 [b.61] КОНСТРУКЦИЈА КРОВА КОНСТРУКЦИЈА СПРАТА СПОЉНИ ЗИДОВИ КОНСТРУКЦИЈА СТЕПЕНИШТА ПРОЗОРИ УНУТРАШЊЕ ОБРАДЕ И ОБЛОГЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ 5 Пред укљу Ниво Важн осла се, у ставк најпр Тако елем спољ зидо Ова елем 5 Спољ затва ове г да ли опте када То је на ве силе Н.6.3. ложени Ни чују станд а 2 дефин о је нагла ња на мате пракси, пр и које к ихватљив ђе, положа ената, изм ни зидови ве изнад ко подела усл ената, фун .6.3.1. ни зидов рају прост рупе елеме се налазе рећењу кој нема карак притисак з ртикалну подземне иво 3 – Гр во 3 дели П ардне теме ишу се гру сити да, бе ријализаци овери више ласификац ијих решењ ј групе ел еђу осталог , који се на те ±0.00. овљена је кција и вре Спољни и испод и ор, термич ната даје и испод или е мора да п тер констр емље који структуру воде, као упе елеме одсклопо ље, специј пе елемена з обзира на ју, подела варијантн ија нуди. а. емената н и на основ Нивоу 3 де раније ан ме када се зидови исп изнад ко ки и звучн неке функ изнад окол рихвати и уктивног представљ зида. Тако и утицај к ната ве даље на алне темељ та које фо чињеницу на групе ел их решења То пруж а самом об у тога где ле на спољ ализирним приступа од и изнад те ±0.00 и о изолују, ционалне ног земљи пренесе с елемента. а хоризонт ђе, није за апиларне групе елем е и плоче рмирају да и предусл емената у материјали а могућн јекту нам се налазе. не зидове факторим њиховом и коте ±0.0 мају сушт носе обрад захтеве кој шта. Знача пољни зид алну силу немарљив влаге. Уко ената. На п на тлу. Раз ти склоп. ов да се кл право пруж зације кор ост одаби еће одвајањ Најочиглед испод коте а, а то су звођењу. 0 ински ист у и др. Ме и се разлик јна разлик испод кот масе земљи притисак о лико је пр ример, тем лагањем ст асификаци а могућно ишћењем и ра еконо е истих г нији прим ±0.00 и сп положај г у функциј ђутим, пол ују према а је, пре св е терена и шта која д д хидраул остор који 133 ељи авки ја не ст да стих мски рупа ер су ољне рупе у да ожај томе ега у онда елује ичке је у 134 земљи намењен за коришћење и боравак људи учешће спољног зида у формирању одговарајуће микроклиме је од великог значаја. Када посматрамо време извођења, битно је то да је у динамици извођења објекта, извођење спољних зидова који се налазе испод коте ±0.00 често (не и нужно) непосредно повезано са извођењем конструктивних елемената подземног дела објеката, првенствено да би се заштитила конструкција од утицаја земље и влаге. Такође, ако пратимо извођење кроз фазе и уколико је потребно применити такав принцип, завршетак фазе изградње подземног дела објекта је немогућ без завршетка спољних зидова испод коте ±0.00. Коначно, од тога да ли је неки елемент видљив или не, зависи и то која врста обраде и облоге ће бити примењена, тако да је естетска, па и екномска вредност спољних зидова значајно различита у односу на то да ли се налазе испод или изнад релативне коте ±0.00, односно терена. 5.6.3.2. Спољни прозори и спољна врата Значајан део спољног омотача објекта представљају спољни прозори и спољна врата. Поред њиховог функционалног и естетског значаја, који је неоспоран, одабир квлаитета и материјализације има битан утицај на трошкове. Постоји много врста и типова прозора који не утичу само на физички изглед објекта, већ и на природно осветљење, вентилацију, поглед и просторни квалитет унутрашњег простора објекта. Прозори треба да пружају водоотпорну заптивеност када су затворени, да онемогуће пролазак топлоте и регулишу сунчево зрачење и бљештање. Спољна врата омогућавају приступ из спољног простора у унутрашњост објекта и када су затворена имају функцију да пруже приближно једнаку изолацију као и изолација спољашњег зида у који су постављена. Сва врата треба да буду дефинисана 135 према учесталости коришћења, сигурносним аспектима, осветљености и вентилацији коју пружају. 5.6.3.3. Кровни покривач Кровни покривач директно зависи од типа кровне конструкције и његова функција је пре свега заштита од атмосферских падавина. Од нагиба кровне конструкције зависи и брзина којом ће вода да отекне. Подела на покривач косог крова и равног крова и тераса заснива се пре свега на нагибу крова. Раван кров и кров са малим нагибом мора бити пројектован да поднесе већа активна оптерећења него кров са већим или средњим нагибом. Задржавање снега, као и корисно оптерећење код проходних равних кровова захтева различит приступ у третирању кровног покривача. 5.6.3.4. Опшивке и олуци Велики утицај на то да ли ће кровни покривач вршити своју основну функцију заштите од воде су различите врсте кровних опшивки које спречавају продор воде на местима споја кровних отвора и кровног покривача, као и на угловима или спојевима самог кровног покривача. У традиционалном поимању извођења објеката извођење олучних цеви и опшивки је посматрано искључиво у оквиру једне врсте заната и материјализације и то од различитих врста лима. Напредак технологије и префабрикације омогућио је шире посматрање ових група елемената независно од материјализације. Према динамици извођења логично су повезане са извођењем кровног покривача, с обзиром да њихово је постојање оправдано и неопходно је од момента када кровни покривач преузме своју функцију. 5 Без о најче да се и кро 5 Пред Елем спец која или т Терм објек одре Тако Ниво Пове омог инфо обез прец Груп појас прим прец .6.3.5. бзира на то шће преко они третир вни покри Н.6.4. ложени Н ент предс ификација врши одре ехнологиј ин обухва та у смис ђену позиц ђе, када су 4 се одно ћање број ућава разв рмација за беђује дос изнију инф е елеменат нити и де ени у пој изних пред Кровни да ли је кр кровних о ају на одг вач. иво 4 – Ел иво 4 дели тавља, у , процене и ђену функц у грађења. та шири ко лу свих по ију. у питању си и на пос а додељени ој свеобух трошкове ледност у ормацију. а Нивоа 3 финисати единачним рачунских отвори ов раван и твора. Спец оварајући н емент групе елем контексту анализе тр ију или фу нтекст и о требних а инсталациј тројења и х позициј ватнијих процене и погледу т углавном да би, у п пројектим вредности ли кос, пот ифична по ачин, усле ената Нив планирањ ошкова, зн нкције, бе дноси се и ктивности е у објекту уређаје. а у класиф база подат контроле т ога где о су општег ракси, кл а и додељ . ребно је да зиција ови д продора оа 3 на еле а грађењ ачајну ком з обзира на на функциј и радњи , у зависно икацији до ака, чији ј рошкова. Ф дређене ст карактера асификаци ивањем м постоји из х отвора н кроз кровн менте. а, пројект поненту г пројекат, у коју врш које преци сти од врс давањем ч е задатак ормирање авке прип и потребн ја могла д атеријали лаз на кров амеће и пот у конструк овања, из рупе елеме специфика и одређен зно дефин та инстала етвртог н пружање четвртог н адају и п о их је дод а се адекв зације дођ 136 и то ребу цију раде ната цију и део ишу ција, ивоа, више ивоа ружа атно атно е до 137 Ниво 4 се заснива на детаљном дефинисању групе елемената Нивоа 3 у циљу добијања јасних и недвосмислених описа елемената. С обзиром на то да је број ставки на Нивоу 4 велики, као и да многи елементи и позиције које се ту налазе су уобичајене у пројектима и општепознате по својој функцији, у овом поглављу посебна пажња посвећена је оним елементима, позицијама или радовима који захтевају додатно објашњење. Неки од тих елемената појављују се на више места у различитим групама елемената, али без обзира на то где се налазе врше исту функцију (нпр. облоге и подлоге које се појављују и у зидовима и у подовима и плафонима, и сл.). Када су у питању конструктивни елементи темеља или конструкције спрата подела на Нивоу 4 приказује елементе који се најчешће појављују у пројектима, а припадају одговарајућем склопу или групи елемената датог склопа. Поред тога, постоје ставке које су предвиђене за елементе који, због својих специфичности или зато што се не примењују често, нису појединачно наведени, него зависе од потреба самог пројекта, нпр. Б.1.1.4. Остале међуспратне конструкције или Б.1.2.4. Остали елементи. Као што је већ речено, постоје активности и позиције које су неопходне, иако се не могу назвати елементима. Њихово извођење нераскидиво је повезано са процесом грађења објекта према месту, функцији коју обављају и времену извођења, те на тај начин испуњавају предуслове да се нађу на одговарајућем месту у класификацији. У ту групу, између осталог, спадају и ископи за темеље и подрум, односно потребне активности које ће обезбедити носиво и сигурно тло за извођење како подземне конструкције, тако и објекта у целини, нпр. А.1.4.1.Темељни ровови, А.1.4.2. Насипање и набијање, А.2.3.1.Ископ за подрум и др. 5.6.4.1. Конструкција зида Елементе спољног зида представља, пре свега, конструкција зида. Овде треба нагласити разлику између конструктивних зидова и конструкције зида. 138 Конструктивни зидови преносе оптерећење на друге конструктивне елементе и саставни су део конструкције објекта. Конструкцију зида чине конструктивни елементи који служе да обезбеде стабилност зида у сеизмичком смислу и укрућење – вертикални и хоризонтални серклажи и испуна зида, односно хомогена структура која се изводи од исте врсте материјала и чини масу основног зида. Да би се задовољили захтеви за термичком изолацијом, спољни зидови се најчешће изводе као двослојни у којима је од изузетног значаја и примена одговарајућих изолација, термо и хидроизолација. Други слој двослојних зидова чини и заштита изолације која може бити израђена од различитих материјала, али мора, заједно са осталим елементима спољног зида, да чини јединствену целину и да задовољи постављене захтеве за термичком заштитом објекта. 5.6.4.2. Облоге и обраде Један од најзначајнијих функционалних и естетских елемената како спољног омотача, тако и унутрашњости објекта чине облоге. Већ је у претходним анализама објашњено да је основна функција облога, поред естетске, пре свега заштита. Када се говори о облогама, најчешће се помисли на облагање производима и материјалима који су већ финално обрађени, нпр. керамичке плочице, камене плоче, текстилне облоге, тапете и сл. Међутим, мора се узети у обзир да се под облогом подразумева и облагање површина материјалима који најчешће не дају коначан изглед и функцију неком елементу, него их је потребно додатно обрадити, најбољи пример за ову врсту облога је нпр. малтерисање зидних површина. У зависности од положаја и естетских захтева ове површине се могу различито обрадити, а најчешћа завршна обрада је бојење. 139 Такође, у случају када пројектом нису предвиђене облоге одређеног елемента, површине се обрађују у циљу заштите или постизања одређеног финалног изгледа, за шта као пример можемо узети фуговање или дерсовање зида од опеке. Из свега наведеног у класификацији се појављује посебна ставка која се односи на обраде. У сваком случају, оно што повезује облоге и обраде је свакако чињеница да су и једне и друге у функцији финализације површина. Облоге које служе да заштите састављене су од површинског слоја који представља облогу или покривач и слоја који се поставља испод површинског слоја и који представља подлогу. 5.6.4.3. Подлоге Подлоге представљају везу између конструкције објекта и облоге. Изводе се најчешће из конструктивних разлога, као што је улога секундарних конструктивних елемената (код кровних покривача, нпр.) или услед потребе да се недовољно равне и глатке површине конструктивних елемената припреме за облагање. Подлоге се могу састојати из више слојева, односно више заштита истовремено. 5.6.4.4. Унутрашње преграде и унутрашње облоге и обраде Елементи спољног омотача формирани су тако да свака група елемената буде подељена тако да се на нивоу 4 финално дефинише. Тако да су нпр. спољни зидови испод коте ±0.00 или покривач косог крова обухваћени у свим својим слојевима односно елементима изузев облоге / обраде унутрашње стране спољног зида која припада, по свом месту извођења и функцији, унутрашњости објекта. У унутрашњости објекта начињена је подела на унутрашње преграде и унутрашње облоге и обраде. Пре свега, у овој целини објекта – унутрашњем простору, заступљене су најразличитије функције из чега произилази и потреба за пројектовањем и извођењем различитих врста преградних зидова и преграда уопште. 140 Често је случај да преградни зид дели простор на две потпуно различите функције, што практично значи да може бити предвиђена другачија врста обраде или облоге са сваке стране истог преградног зида. Такође, треба узети у обзир да и конструктивни зидови (који припадају конструкцији објекта) имају и функцију преграде. У процесу обрачуна површина, израда предмера и предрачуна третирањем сваког појединачног преградног зида са свим облогама и обрадама био би замашан и нелогичан поступак, а да при том не би добили јасну слику о количинама, а самим тим и ценама појединачних елемената. Из тог разлога овде је извршена подела која прво дефинише преградне зидове и унутрашња врата, а затим према редоследу извођења облоге и обраде зидова. Ту логично припадају и облоге и обраде плафона и подова који су, ништа друго до унутрашња горња или доња страна међуспратних конструкција. Овај приступ подели пружа могућност да се брзо провере потенцијални трошкови за различита пројектантска решења унутрашњости објекта и да се изменом једног или више од елемената неће поступак враћати уназад и тиме губити драгоцено време у динамици извођења објекта. 5.6.4.5. Инсталације Целина инсталација сигурно припада овој класификацији, како као интегрални и неодвојиви део архитектонског објекта, тако и номенклатуром која се надовезује на претходне целине класификације. Међутим, услед специфичности инсталационих система у склопу објекта и склопова и елемената који их формирају, може се посматрати као засебна табела. Настављање нумерације је потребно да не би дошло до забуне у коришћењу другачијих ознака или понаваљања већ коришћених. Ниво 4, када су у питању инсталације, доноси друге врсте елемената који се по својој функцији и природи разликују од грађевинског дела објекта. 141 Тако да се, у зависности од врсте, на Нивоу 4 инсталације углавном деле на мреже, приборе и постројења, али и на потребне грађевинске радове за извођење инсталационих система. У овом раду већа пажња посвећена је инсталацијама водовода и канализације, зато што је пројектовање ове врсте инсталација део архитеконске струке. Ова подела се у значајној мери ослања на постојећу праксу у пројектовању и извођењу инсталација водовода и канализације, која се показала адекватном и примереном у нашим условима и прописима. Кроз објашњење претходних нивоа, већ је поменуто да су у овој класификацији противпожарне инсталације одвојене у посебну подцелину равноправну са другим врстама инсталационих система у архитектонским објектима. Велики значај противпожарне заштите објеката, као и обавеза израде елабората противпожарне заштите за већину објеката, условио је да се обрати посебна пажња овој врсти инсталација. До сада су противпожарни инсталациони системи углавном били третирани делимично кроз инсталације водовода, када је хидрантски и спринклерски систем у питању, док су остале врсте противпожарних система биле недефинисане у смислу где и на који начин се обрађују у техничкој документацији. 5.6.4.6. Адаптације, реконструкције и рушења Табела 3 представља целину Ф. Адаптације, реконструкције и рушења, која је на другом нивоу подељена на Адаптације и реконструкције и Демонтаже и рушења. Подела на нивоу 4 је, уместо на појединачне елементе група извршена према врстама радова потребних да би се одређена група елемената адаптирала или реконструисала у циљу обнављања постојеће или успостављања нове функције. a) Темељи Када је у питању адаптација за групу елемената које обухватају темељи најчешће интервенције које се изводе су повећање носивости темељног тла, појачавање 142 темељних конструкција, као и спуштање темеља на нижу коту. Повећање носивости темељног тла се ради из разлога недовољне носивости тла услед погрешних прорачуна у пројекту, фундирања на насутом тлу, подлокавања темељног тла, продора атмосферске воде и сл. Појачању темељних конструкција приступа се услед потребе да се темељи прилагоде повећању оптерећења услед надоградње објекта, појавом додатних оптерећења, промене намене објекта или услед пропадања постојећих стопа темеља. b) Зидови Потреба за израдом нових отвора у постојећим како конструктивним, тако и преградним зидовима често се јавља при адаптацијама. Накнадна израда отвора у преградним зидовима обично не представља велики проблем, али је потребно обратити посебну пажњу уколико се отвори праве у конструктивним зидовима. Тада је важно растеретити зид за време пробијања и премостити накнадно пробијени отвор. Зидови и стубови као вертикални конструктивни елементи у објектима при адаптацијама могу бити изложени различитим интервенцијама. У најчешће спадају зазиђивање разних отвора у постојећим зидовима, доградња нових конструктивних и преградних зидова или других делова објекта и ојачавање постојећих вертикалних конструктивних елемената у случају њихове недовољне носивости. c) Међуспратне конструкције У склопу различитих адаптација и реконструкција на архитектонским објектима често се указује потреба за интервенцијама на постојећим међуспратним конструкцијама. То су поступци ојачања међуспратне конструкције у циљу повећања носивости, заменом постојеће уколико се појачањем не би могла постићи одговарајућа носивост или би било неекономично или за израдом нових тамо где до тада нису постојале. Такође, важна интервенција је и пробијање отвора за степеништа и сл. или потпуно укидање постојећих међуспратних конструкција. Све ове интервенције захтевају 143 посебну пажњу свих учесника и процесу, да би се током адаптације или реконструкције постигла апсолутна стабилност конструкције и безбедност објекта. d) Изолације Приликом адаптација и реконструкција објеката код којих у време градње није постављена одговарајућа изолација од влаге или је временом изгубила функцију, потребно је накнадно предузети одговарајуће мере да би се објекат заштитио од влаге из зидова и подова. Исушивање делова објекта где појава влаге долази из земље може се спровести на више начина:35 накнадним уграђивањем хоризонталне, а по потреби и вертикалне хидроизолације, уклањање влаге природном вентилацијом и исушивање применом електроосмозе. Такође, дугогодишња недоследност у примени одговарајућих термоизолација у спољним зидовима, да би се задовољили захтеви за термичком заштитом објекта, довела је до потребе да је данас често потребно накнадно изводити термоизолацију спољних зидова код већ изграђених објеката. e) Демонтаже и рушења При адаптацијама се јављају веома различите врсте рушења које се изводе у различитим фазама адаптационих радова. Рушење се заправо изводи у виду демонтаже, разграђивања и рушења у правом смислу речи. Демонтаже претходе рушењу и најчешће су у питању демонтаже унутрашњих и спољних преграда (врата, прозори, монтажне фиксне преграде и сл.), као и демонтаже непокретних делова ентеријера (електро галантерија, санитарије, фиксни намештај, плакари и сл.). Рушење делова објекта односи се на рушење конструктивних елемената, преградних зидова и разних врста облога. 35 Техничар 3 Грађевински приручник, Грађевинска књига, Београд, 1980. 144 Оно што прати демонтаже и рушења су свакако изношење шута из објекта, као и транспорт на одговарајуће депоније. Такође је од великог значаја и уклањање и инкапсулирање опасних компонената које се могу јавити у оквиру ових радова. 5.6.4.7. Радови на локацији Последња засебна табела класификације елемената односи се на радове на локацији и формирана је за употребу у подршци изградње објеката. Елементи четвртог нивоа који се односе на радове на локацији обухватају различите врсте активности и елемената који су потребни да би се, уређењем и опремањем непосредног окружења објекта, завршила изградња архитектонског објекта. У неким иностраним класификацијама у овом сегменту се појављују и већина инсталационих мрежа као одвојених система од инсталација у самом објекту. У нашој пракси, прописи и правилници третирају инсталационе мреже унутар парцеле односно, после мерног места или главног ревизионог силаза (канализациона мрежа) инсталацијама које припадају објекту, тзв. кућне инсталације. Инсталционе мреже до поменутих мерних места или главног ревизионог силаза припадају градским комуналним мрежама, тако да, осим привремених градилишних инсталација док траје градња објекта, није потребно посебно третирати инсталацијоне системе на локацији као засебне целине. 145 5.7. Закључак Класификацију елемената треба, првенствено, посматрати као формат за анализу трошкова или организацију техничке документације у раној фази пројектовања. Разлагањем објекта у системе који обављају различите функције, без именовања конкретних решења за њихово остварење, пружа се конзистентан метод за праћење и процену трошкова и процену опција пре него што пројектански тимови заврше цртеже и спецификације. Међутим, класификација елемената не би имала своју праву примену уколико не би могла да се примени на све фазе пројектовања, извођења и коришћења архитектонског објекта и управо могућност коришћења јединственог формата кроз све фазе животног циклуса објекта их повезује у динамичку целину. Највећа препрека формирању, па и разумевању класификације су потешкоће у одлучивању који је то прави ниво детаљности на коме изабрати један "елемент". Потребно је да се изађе из оквира размишљања појединца, пројектанта, инжењера или менаџера трошкова и сагледа шира слика. У суштини, у сврху класификације, важно је да се сагледају примарни, функционални, саставни делови сваког изграђеног ентитета пре него што су пројектовани и разрађени. Ово је од изузетног значаја. Цео иницијални концепт класификације на бази елемената заснива се на постављању реалних буџета пре него што је пројекат и започет, дајући инвеститору бољу прилику да разуме утицај предложених активности и да буде у стању да упоређује пројекат који се развија и прелази у виши ниво детаљности са датим буџетом у фази контроле трошкова. Дакле, одговарајући елементи су, пре свега, они који се могу сагледати и модификовати, у фази када још није доступан детаљан пројекат (фаза планирања трошкова) и који се, кроз накнадне детаљније процене, могу лако преиспитати у повратном процесу (контрола трошкова), и коначно, када се заврши пројекат могу се 146 лако сажети и анализирати (анализа трошкова) за коришћење добијених информација и података у процесу будућих планирања трошкова. Сваки пројекат архитектонског објекта јединствен је на свој начин, али истовремено има низ принципа, активности и законитости које представљају заједнички именитељ и везу између објеката различитих намена, функција и технологија изградње. Из тог разлога класификација елемената је развијена као сет табела које могу да се користе појединачно или заједно, у пакету, у циљу задовољења потреба сваког појединачног пројекта и која представља алат за рад. Намера је да се избегне да класификација постане пуко набрајање, дуга листа, у покушају да обухвати цео архитектонски објекат и окружење у оквиру једног документа, које неће бити ништа више него хијерархијски индексиран списак. Такав начин може бити користан у пружању информације о објекту, али не може да функционише у управљању трошковима изградње у току пројектовања, у пројектном задатку, у проценама трошкова и сл. када је потребно да постоји јасан и доследан формат прилагођен да одговара структури познате функције, где ће њена учесталост појављивања у пројектима значајно повећати своју корисност и могућност да „раде“ једна са другом (интероперабилност). Практично, сваки изграђен ентитет у било ком пројекту може бити анализиран и контролисан појединачно ( што је и један од основних принципа класификације елемената) као „модули“ који обављају одређене функције и који ће колективно формирати "пројекат". Ови субјекти, без обзира да ли су склоп или елеменат, формирани су и класификовани према њиховој примарној функцији. На пример, зграда је изграђени ентитет који треба да пружи заштиту (функција), али се може користити за разне сврхе (намена). Одговарајућа класификација елемената архитектонског објекта може се применити на сваки тип објекта независно од његове намене. То је важно разумети зато што се примарна функција не мења готово никада или врло ретко, док се намена може променити више пута током животног циклуса објекта. 147 Веома је важно је да класификација елемената буде једнако употребљива и на почетку планирања, као што је на завршетку пројектовања и изградње. Већина класификација елемената у свету има 3 нивоа, иако за Униформат 2 елементарну класификацију постоји предлог да она буде проширена и четвртим нивоом, као што је и приказано у претходним поглављима. Детаљном анализом и проучавањем процеса израде техничке документације, као и функционалних елемената архитектонског објекта искристалисала се јасна потреба да класификација елемената обухвати и четврти ниво, који ће пружити недвосмислену информацију свим учесницима у процесу изградње. Шири оквир класификације помоћи ће да калкулант трошкова припреми прецизније и детаљне процене, што ће и смањити величину додатака за непредвиђене околности. Формирањем детаљније хијерархије података ојачаће вредновање у проценама текућих трошкова упоређујући их са трошковима сличних објеката изграђених у прошлости. Важна особина класификације елемената је и њена независност од материјализације и технологије градње, што треба да обезбеди коришћење без обзира на даљи развој материјала и технолошке промене изградње објеката. Упоређивањем истих елемената од различитих материјала или саставних компоненти, могуће је утицати на економски најприхватљивије изборе и врло рано се у процесу пројектовања могу дефинисати жељена и адекватна решења. Класификација је обухватила и адаптације и реконструкције објеката, што је изузетно важно за употребу и бољу процену трошкова животног циклуса зграде и што може да омогући избор економичних елемената рано у процесу пројектовања када је и потенцијал за уштеде највећи. Истовремено олакшава формирање извештаја о стању постојећих објеката, процену трошкова одржавања, поправки, реновирања и адаптације, као и припрему дугорочних буџета за инвестиционо одржавање. 148 6. Примена модела класификације елемената Област примене класификације елемената обухвата цео животни циклус архитектонског објекта и многе аспекте планирања, пројектовања и изградње објеката. 6.1. Спецификација перформанси – примена модела Спецификација је скуп услова које треба да задовољи одређени материјал, производ или услуга. Термин "спецификација" у овом раду односи се на писани документ развијен током програмирања и пројектовања који описује перформансе (учинак) или техничке аспекте објекта. Спецификације у фази програмирања састоје се од спецификације учинка (перформанси) и техничких захтева.36 36 Charette, R. P., Marshall, H.E., UNIFORMAT II Elemental Classification for Building Specifications, Cost Estimating, and Cost Analysis, US Department of Commerce, National Institute of Standards andTechnology, USA, 1999. 149 Спецификација перформанси је писмени захтев који описује критеријуме за функционалне перформансе неопходне за одређену опрему, материјал или производ заједно са критеријумима по којима ће учинак бити вреднован према начину на који може да се потврди. На тај начин се утврђују резултати које треба постићи, али и не средство за постизање истих. То је различито од прописаних или описних спецификација које описују одређене производе или системе, а које дају произвођачи. Извођачу се пружа већа слобода избора материјала, технике израде и методе примене које су у складу са спецификацијом перформанси. На тај начин подстиче се креативност и коришћење нових и иновативних техника које могу довести до економски повољније изградње. Такође могу да се користе и као допуна других метода спецификација. Предности за коришћење спецификација перформанси:  само крајњи резултат или пројектанска намера је специфицирана, што даје извођачу радова флексибилност у избору и примени производа  тиме се омогућава слободна конкуренција  могу се примењивати у различитим врстама и величинама пројеката. Спецификација перформанси усмерава техничку одговорност ка грађевинској индустрији, где је и извођач је одговоран за резултате извођења, поред архитектонског или инжењеринг предузећа. Коришћењем класификације елемената да се дефинишу спецификације перформанси, формира се референтна основа за процену и праћење учинка елемената и система објекта током читавог животног циклуса објекта. Када су дефинисане спецификације перформанси, производ који их испуњава сматра се прихватљивим, без обзира које техничко решење нуди. Када се користи само произвођачка спецификација, избор је ограничен на конкретна решења, тако да спречава тражење било које алтернативе која би могла мање да кошта, да има боље особине или и једно и друго. Пошто елементи одражавају делове зграде који су формирани у циљу испуњења функционалних захтева, они су се потврдили као веома користан алат у представљању постављених захтева везаних за спецификацију перформанси. 150 На пример, захтеви за топлотном изолацијом, звучном изолацијом, бојама, изгледом могу бити дефинисани пре коначног избора материјала и врсте конструкција. Такође и трошкови могу да се поставе као услов, који ће осигурати да жеље клијента буду испуњене на каснијем детаљнијем нивоу. Пример (Табела 6-1) приказује спецификацију перформанси за спуштен плафон, са постављеним захтевима, а без дефинисања врсте материјала и произвођача. Производ или материјал који ће бити употребљен мора да задовољи постављене захтеве, али је остављена слобода избора у погледу врсте и произвођача. Табела 6-1 Пример спецификације перформанси за спуштен плафон D.2.2.2. Спуштен плафон - апсорбцијa звука α>70, класа апсорбције звука C;  - отпорност на пожар: EEA Euroclass A2-s1, d0 - умањење звука Dnfw<43 dB - боја - бела 6.2. Технички захтеви – примена модела Технички захтеви пружају консултантима у писаном облику смернице, директиве и друге релевантне информације о пројекту пре него што је рад на пројекту започет. Ова информација се односи на систем градње, производе, материјале, критеријуме за пројектовање,стандарде и ограничења. Технички захтеви одражавају одлуке клијента о томе која ће технологија да се користи. Преношење таквих информација у писаној форми уместо усмено смањује могућност неспоразума и кашњења пројекта, а резултат је повећана ефикасност у пројектовању. Структурирање техничких захтева у складу са захтевима класификације елемената поједностављује приступ информацијама свим члановима пројектног тима. Информације се могу пружити на било ком од четири нивоа класификације који одговара датом случају, односно захтевима конкретног пројекта. Хијерархијска структура класификације елемената у великој мери олакшава 151 преношење техничких података. Табела 6-2 приказује пример како се може применити Класификација елемената у Програму техничких услова за различите елементе, на различитим нивоима. Приказани пример је за пројекат реконструкције и доградње постојећег објекта и технички захтеви се односе на конкретне захтеве пројекта и клијента, а који не представљају уобичајени стандард за одређене елементе и системе. Који технички захтеви ће бити презентирани зависи од клијента и консултаната, а применом класификације елемената они постају структуирана информација, са јасно дефинисаном формом приказа. Табела 6-2 Пример примене класификације елемената у презентирању програма техничких захтева ознака ЕЛЕМЕНТ ТЕХНИЧКИ ЗАХТЕВИ A.1.1. Стандардни темељи Да омогући безбедно подупирање будућих додатних етажа Б.1. Конструкција спрата Да одговара захтевима постојеће сеизмичке студије и процене за унапређење постојеће конструкције C.1.2. Спољни зидови изнад коте ±0.00 Да облагање зидова буде у складу са суседним зградама Е.1.1. Санитарни уређаји и прибор Конзолно постављени елементи Е.3. Системи за грејање, ветрење и климатизацију Централна климатизација Е.4. Електро инсталације Систем за видео надзор Е.4.2. Осветљење и кабловска мрежа Детектори покрета и сензори дневног светла за контролу осветљења у циљу штедње енергије Е.6.1. Лифтови Опционо годишњи уговор о одржавању F.2.3. Уклањање опасних материја (отпада) Доступност оригиналних планова и спецификација, постојећих студија и процена о уклањању азбеста 152 6.3. Примена модела у фази планирања – прелиминарни технички опис Током фазе идејног пројекта, пројектанти и консултанти припремају графичку документацију која представља основни концепт и дају описе – спецификацију система будућег објекта предложене од стране сваке дисциплине. Ови документи морају бити одобрени од стране клијента и других инвеститора пре него што се пређе у следећу фазу пројекта. Проблем који се јавља у овој фази припреме и пројектовања је то што не постоји стандард, ни модел који би одредио садржај и структуру информација које се презентују инвеститору. Најчешће се догађа да пројектански тимови имају визију пројектног решења будућег објекта, али нису у обавези, нити имају јасан и дефинисан принцип како да те информације ставе на увид и осталим учесницима у пројекту. Истовремено и остали консултанти раде на идејним решењима у својим пољима деловања, али ретко се догађа да се информације, анализе и документација више консултаната ради у истом формату. То знатно отежава инвеститору и менаџерима пројекта увид у целину и управљање пројектом. Из ових разлога коришћење класификације елемената у фази идејног пројекта за форматизовање прелиминарних техничких описа је веома значајно. Доследна примена класификације елемената за припрему прелиминарних техничких описа, без обзира на намену објекта, локацију или пројектански приступ, побољшава комуникацију међу свим актерима. На тај начин се описи и процене могу повезати у заједнички формат што пружа могућност за ефикаснију координацију предложених система и решења. Кроз јасно структуиран прелиминарни технички опис применом класификације елемената ствара се свеобухватан приступ организовању и представљању информација о пројекту током фазе идејног пројекта. 153 Табела 6-3 приказује пример прелиминарног техничког описа за део објекта, Спољни омотач, где се коришћењем класификације елемената структуирају информације које су од кључног значаја за пројектанте, процену трошкова и контролу пројекта. Табела 6-3 Пример прелиминарног техничког описа C. СПОЉНИ ОМОТАЧ C.1. СПОЉНИ ЗИДОВИ C.1.1. СПОЉНИ ЗИДОВИ ИСПОД КОТЕ ±0.00 a) Конструкција зидова 1. Потпорни зид од армираног бетона 2. Термоизолација од екструдираног полистирена 3. Битуменска хидроизолација преко бетонског зида 4. Носећи зид од армираног бетона C.1.2. СПОЉНИ ЗИДОВИ ИЗНАД КОТЕ ±0.00 b) Конструкција зидова 1. Камене плоче на подконструкцији од инокса 2. Термоизолација од тврдих плоча минералне вуне 10цм 3. ПВЦ фолија 4. Носећи зид од армираног бетона C.2. ПРОЗОРИ И ВРАТА C.2.1. СПОЉНИ ПРОЗОРИ a) фасадне преграде од пластифицираних алуминијумских профила, ојачаних челиком са термопрекидом, застакљене двоструким термоизолујућим стаклом 6+12+4.4.1, унутрашње стакло је сигурносно ламинирано стакло 4.4.1мм b) фасадни клизни застори од алуминијумских профила 40/80мм, ојачаних челиком, пластифицираних у складу са фасадним преградама, испуна од фиксних алуминијумских ламела - флахова C.2.2. СПОЉНА ВРАТА a) улазна врата у свему као и описане фасадне преграде b) гаражна роло врата од челичног лима са механизмом за ручно отварање C.3. КРОВНИ ПОКРИВАЧ C.3.2. РАВАН КРОВ И ТЕРАСЕ a) Раван проходан кров 1. штампани водонепропусни бетон са кварцним посипом 2. бетонска подлога 10цм 3. хидроизолација 4. слој за пад 154 5. термоизолација 10цм 6. парна брана b) Раван озелењен кров 1. вегетациони слој тла 30-80цм+геотекстил 2. дренажни слој шљунка 15цм + геотекстил 3. полистиренска фолија „anti root“ 4. слој за пад 5. термоизолација 5цм 6. парна брана 6.4. Примена модела у фази пројектовања – процена трошкова Класификација елемената заснована на подели објекта на функционалне елементе обезбеђује, између осталог, потребне информације за процену трошкова. С обзиром да је подела заснована на принципу да њен основни део чини елемент, који се може описати и као скуп компоненти који заједно обављају појединачну функцију, елемент зграде представља део објекта који увек обавља исту функцију, без обзира на тип или намену објекта. Примери елемената су, као што је наведено, конструкција темеља, кровни покривач, спољни зид или подне облоге, и тако даље. Елементи обухватају следеће принципе:  Сваки елемент би требало да буде лако идентификовати и доследно дефинисати.  Елементи треба да буду мерљиви.  Елемент представља компоненту која увек обавља исту функцију у згради (пре свега засновано на датој функцији, а не на бази тржишта или материјала).  Трошкови елемента требало би да чине значајан део укупне цене изградње. Сваки елемент састављен је од одређених компоненти, на пример, спољни зид састоји се од основног зида, термоизолације, хидроизолације, обзида, фасадне облоге, итд. Према уобичајеној процени по групама радова, свака компонента зида би појединачно била анализирана (нпр. опека, малтер, изолација, итд), и груписана као производ који нема однос према функцији. Процена трошкова по елементима нуди могућност једне сложене цене за квадратни метар спољног зида, која укључује 155 све компоненте које су у вези са функцијом зида, чиме се задатак процене упрошћује, а олакшава пројектна анализа трошкова. За примену овог принципа процене трошкова, у почетним фазама примене, потребно је извршити одговарајућу анализу цене. Међутим, значајно је то да ће се континуираном и доследном применом формирати одговарајућа стандардизована база података о јединичним трошковима према елементима, за објекат одређене намене, спратности и површине, што ће обезбедити брже и сигурније процене сваког наредног пројекта. „У програмској фази, процене трошкова према елементима се израђују помоћу одговарајућих техника моделовања трошкова. Израдом модела заснованог на програмској бруто површини објекта, и са одговарајућим конфигурисањем маса, добијају се количине за већину система и елемената објекта, чиме се омогућава састављање реалистичне програмске процене трошкова. Када је постављен модел, јединичне цене се додељују елементима, на основу одговарајућих извора, или из базе података за сличне пројекте. Програмске процене трошкова засноване на системима и елементима допуштају процес пројектовања према трошковима за све дисциплине, који је погодан за праћење по елементима, током одвијања пројекта. Пројектанти се усмеравају према циљним трошковима, чиме такође омогућавају продуктивну радионицу вредносног инжењеринга у фази програмирања, која је посебно корисна уколико процена премаши предложени пројектни буџет.“37 Током фазе пројектовања, процене трошкова по елементима се израђују у циљу праћења и контроле у односу на предвиђени буџет. Елементи се изражавају трошковима по јединици мере елемента, трошковима по јединици бруто површине објекта, проценту укупних трошкова, итд, што је далеко свеобухватнија анализа него што би била могућа са поделом на групе радова. 37 Гашић, М, Примена вредносног инжењеринга у фази архитектонског програмирања, докторска дисертација, Архитектонски факутет Универзитета у Београду, Београд, 2011. 156 Све наведене анализе које су могуће кроз овај приступ веома су значајне, пошто се лако уочавају елементи или склопови који имају велики удео у цени објекта. То пружа могућност за једноставније разумевање целине пројекта, брзу проверу пројектних алтернатива и елемената појединачно и може да служи као извор једниничних цена и количина које се могу употребити за израду модела трошкова. Табела 6-4 приказује формулар који се стандардно употребљава за процену трошкова изградње објеката, а детаљније ће бити објашњена у наредним поглављима. Табела 6-4 Формулар за израду предмера и предрачуна трошкова по елементима објекта Објекат: бруто разв површ: м2 ЕЛЕМЕНТИ Фактор кол/м2 бруто развиј. површ. ЕЛЕМЕНТ ЦЕНА ПО М2 % ук. трошк ова КО ЛИ ЧИ НА ЈЕД . М ЕР Е ЈЕД ИН ИЧ . ЦЕ НА УКУПНО 6 Сврх проц изво детаљ Проц проје да с мето Циљ проје буџе Пред је шт и сис циљу Проц селек детаљ план допу захте друг Веом дефи на та Тако лако П.4.1. а процене ену трошк дљивости нијем деф ена на ово кта да би е користи да за поређ је да, на к кат, одгов та. ност прип о омогућав теме грађе унапређе ена трош цији распо ни прогр ови, основ њавају оп вима за ф им информ а је важно нисане у т ј начин по ђе, то омо повезати п рипрема трошкова ова која сл који су в инисању м нивоу м се сагледал за вредно ење. рају ове ф арајући пр рема за ов а пројекта ња, како б ња пројект кова у ово ложивих и ам изградњ е, пресеци исима зем ундирање, ацијама ко да се прип ом тренутк стану дос гућава везу утем исте процене т на нивоу ужи да се ећ постављ обима посл оже да се к о која се б вање разли азе пројек ограм и пр е процене нском тим и донели т а. ј фази пр нформаци е, цртежи и прелими љишта и одредниц је могу им рема проц у системат тупне и чи између п номенклат рошкова – идејног пр упореди с ени у фа а. ористи за оље уклапа читих вар товања, по оцена тро у формату у да лако и ачне одлук ојектовањ ја, поред п , скице, р нарне спец геотехни ама о типу ати утицај ене трошко изују прем тљиве сви ретходних уре и нази примена ојекта је д а ограниче зи програ разне вари у постављ ијанти, гр стоји завр шкова које који нуди брзо проце е анализом а заснива остављени ендеринг, ификације чких усло и велич на процен ва и све ин а моделу к м учесниц и каснијих ва који се модела а обезбед њима буџ мирања и јанте идејн ени буџет ађевински шено идеј су у окви класифика ни алтерна алтернати се на јасн х критериј дијаграми . Информ ва, комун ини објект е трошков формације ласификац има у про фаза, с о користе. и свеобухв ета и про заснива с ог решења . Такође, м х материја но решење ру предвиђ ција елеме тивне скло вних реше ој припре ума , као ш , концепту ације се об алних зах а и било к а изградње које могу ије елемен цесу изгра бзиром да 157 атну вери е на или оже ла и или еног ната пове ња у ми и то су ални ично тева, ојим . бити ата и дње. их је 158 У ту сврху формиран је предлог Контролне листе за припрему процене трошкова (Табела 6-5), која би омогућила да се на концизан и прецизан начин прикупе релевантне информације за ову фазу пројекта. Осим очигледне потребе да се дефинишу елементи и склопови ради даље разраде пројекта и процене и контроле трошкова и проследе свим учесницима у пројекту, то је и добар начин да инвеститор и менаџер пројекта донесу јасне одлуке о будућем објекту у раној фази пројектовања и на тај начин убрзају рад на пројекту и добију прецизнију процену трошкова. Предлог Контролне листе за припрему трошкова представља скуп питања и информација, систематизованих применом номенклатуре и назива прва три нивоа предложене класификације елемената, с обзиром да елементи четвртог нивоа не морају бити потпуно дефинисани у овој фази пројекта. Кроз листу су понуђене опције: врсте елемената, материјализације и/или начина извођења, које се најчешће јављају у пројектима, а имају значајан утицај на трошкове. Изабрана форма контролне листе, у којој је потребно обележити једну или више понуђених опција, евентуално кратко дописати оно што није понуђено, погодна је у циљу јасних, прецизних и прегледних информација. Табела 6-5 Предлог контролне листе за припрему процене трошкова A. ПОДЗЕМНА КОНСТРУКЦИЈА ОБЈЕКТА A.1. ТЕМЕЉИ A.1.1. СТАНДАРДНИ ТЕМЕЉИ Армирани бетон Опека Остало _____________________ Услови тла ___________________ Носивост тла ___________ Дубина мржњења ______________ Темељни зидови: Армирани бетон Опека Остало ____________________________ A.1.2. СПЕЦИЈАЛНИ ТЕМЕЉИ Темељна плоча Шипови: Бетон Челик Кесони Остало_____________ Дубина шипова ________________м 159 A.1.3. ПЛОЧА НА ТЛУ Стандардна плоча Плоча са ојачањима Коса плоча Остало ____________ Дебљина _____________________цм A.1.4. ИСКОП ЗА ТЕМЕЉЕ Неуобичајени услови тла ____________________________________________________________ категорија земљишта: _________________ A.2. КОНСТРУКЦИЈА ПОДРУМА A.2.1. ХОРИЗОНТАЛНИ И ВЕРТИКАЛНИ КОНСТРУКТИВНИ ЕЛЕМЕНТИ Конструктивни зидови подрума: Армирани бетон Опека Остало ______________________ A.2.2. ИЗОЛАЦИЈА ПОДРУМА Изолација од капиларне влаге Изолација од подземне воде A.2.3. ИСКОП ЗА ПОДРУМ Подземне воде _______________________ Дубина _____________________________м B. НАДЗЕМНА КОНСТРУКЦИЈА B.1. КОНСТРУКЦИЈА СПРАТА B.1.1. МЕЂУСПРАТНА КОНСТРУКЦИЈА број етажа: ____________________ Тип: ливена на лицу места АБ префабрикована АБ челик дрво комбинована остало:___________________ B.1.2. ХОРИЗОНТАЛНИ И ВЕРТИКАЛНИ КОНСТРУКТИВНИ ЕЛЕМЕНТИ Армирани бетон опека челик остало ________________________ отпорност на пожар: стубови греде остало ______________________ Просечна спратна висина: _____________________м B.2. КОНСТРУКЦИЈА КРОВА B.2.1. КОНСТРУКЦИЈА РАВНОГ КРОВА тип крова: проходан непроходан плоча ливена на лицу места АБ префабрикован АБ челик 160 дрво комбиновано B.2.2. КОС КРОВ тип крова: једноводан двоводан четвороводан сложен тавански простор: користи се не користи се Армирани бетон челик дрво остало ___________________ B.2.3. ОСТАЛИ КРОВНИ СИСТЕМИ конструкција надстрешнице: Армирани бетон челик дрво остало ___________________ B.3. КОНСТРУКЦИЈА СТЕПЕНИШТА B.3.1. СПОЉНО СТЕПЕНИШТЕ улазно степениште - број: _____________________ конструкција степен: Армирани бетон челик дрво остало _____________ Облога степеништа: ______________________________ Противпожарно степениште - број: ____________________ остало: ____________________________________________________ B.3.2. УНУТРАШЊЕ СТЕПЕНИШТЕ стандардно спирално ректификовано рампе остало ___________ конструкција степен: Армирани бетон челик дрво остало ____________ Ограда _____________________________ Рукохват ___________________________ C. СПОЉНИ ОМОТАЧ C.1. СПОЉНИ ЗИДОВИ C.1.1. СПОЉНИ ЗИДОВИ ИСПОД КОТЕ ±0.00 Конструкција зида: армирани бетон бетонски блок опека камен остало ___________ деб. термоизолације: ___________________цм Заштита изолације: опека/блок бетонски блок армирани бетон остало ___________________ спољна облога: __________________ обрада споља: ___________________________ 161 C.1.2. СПОЉНИ ЗИДОВИ ИЗНАД КОТЕ ±0.00 конструкција зида: армирани бетон бетонски блок опека камен остало ____________ термоизолација врста : ___________________ деб. термоизолације: _____________цм коеф. топл. проводљивости : ____________________ Заштита изолације: опека/блок бетонски блок армирани бетон остало _________________ спољна облога: _____________________ обрада споља: ___________________________ C.2. ПРОЗОРИ И ВРАТА C.2.1. СПОЉНИ ПРОЗОРИ прозор излог зид завеса: врста _________________________________ једноструки двоструки: ________________ Оквир алуминијум ПВЦ дрво челик комбиновано: _________________ Стакло: равно вучено термоизолујуће слојевито са површинским превлакама каљено армирано остало ________________________ C.2.2. СПОЉНА ВРАТА застакљена: _______________ пуна: _______________ окретна гаражна :__________________________ остало ___________________________ Оквир : алуминијум ПВЦ дрво челик комбиновано: ________________ Застори: ____________________________ C.3. КРОВНИ ПОКРИВАЧ C.3.1. ПОКРИВАЧ КОСОГ КРОВА цреп: _______________ етернит/салонит тегола метални: _____________ остало: ___________________________ подлога: _______________________ термоизолација : _______________ дебљина термоизолације: __________цм коеф. топл. проводљивости: _______________ C.3.2. РАВАН КРОВ И ТЕРАСЕ облога:__________________ подлога: _______________________ термоизолација : ____________________ хидроизолација: _____________________ 162 дебљина термоизолације: __________цм коеф. топл. проводљивости: _______________ Назидак: ______________________ ограда:_______________________ C.3.3. ОПШИВКЕ И ОЛУЦИ поцинковани лим бакарни лим алуминијумски лим пластифициран префабриковани остало _______________________ C.3.4. КРОВНИ ОТВОРИ застакљени метални остало __________________________ D. УНУТРАШЊОСТ ОБЈЕКТА D.1. УНУТРАШЊЕ ПРЕГРАДЕ D.1.1. ПРЕГРАДНИ ЗИДОВИ зидани (%)_______________ лаки монтажни (%)_________ застакљени (%) _________ покретни (%)__________ демонтажни (%)_________ паравани (%)_______________ ограде (%) ________________ преграде у тоалетима: тип____________________ D.1.2. УНУТРАШЊА ВРАТА Оквири врата: дрво метал Врата: дрво (%) ___________ метал (%) __________ стакло (%)__________ остало (%) ________ противпожарна врата: противдимна противпожарна до _______ мин D.2. УНУТРАШЊЕ ОБРАДЕ И ОБЛОГЕ D.2.1. ОБРАДА И ОБЛОГА ЗИДОВА И СТУБОВА малтер (%)_________ гипс карт. плоче (%) ________ глетовање (%)__________ бојење (%)__________ кер. плочице (%) _________ тапете (%)__________ специјалне обраде (%)__________ остало (%)________________ D.2.2. ОБРАДА И ОБЛОГА ПЛАФОНА малтер (%)_________ глетовање (%)__________ бојење (%)__________ спуштени плафони: гипс картонске плоче (%) _______________ дрво (%) ___________ п _ п п 6 У фа пове бази доку Стру као инов проје На о дире монолитни одконструкц D.2.3. ОБ дрво(%) __ ________ тканине (% на подкон одлога: ____ D.2.4. ОБ дрво остало одлога: ____ В.4.2. т зи идејног зивање п раног на и мента стру ктуирање што је то ативан пр ктовању и снову иде ктно, прем (%) _______ ија: алу РАДА И ОБ _______ ) _________ струкцији (% ___________ РАДА И ОБ керамичк ___________ еза измеђ рошкова з пројекта, релиминар дејном про ктурирана информац учињено иступ кој изградњи јног проје а обиму оп __ минијум ЛОГА ПОД керамичк цем. к ) _________ ___ ЛОГА СТЕП е плочице ___ у прелими а идејни п примена ног техни јекту, као на основу ија о трош кроз прел и треба . кта, сви исаном у монтажно ОВА е плочице (% ошуљица ка остало ЕНИШТА ткани нарног т ројекат класифика чког описа што је пр класифика ковима у иминарни да донесе учесници прелимина демонтажни дрво ) _________ о завршни сл (%) _______ не завр ехничког ције елеме са израд иказано у ције елем фази идејн технички одређене пројекта м рном техн (%) _______ еласт ој (%) _____ __ камен шна обрада: описа и р ната омог ом предра Табела 6-6 ената. ог пројект опис пре предност огу сагле ичком опи _____ ични (%) ____ терацо ___________ екапитула ућава дире чуна трош , пошто су а на исти н дставља н и актерим дати трош су. 163 ____ ције ктно кова оба ачин ов и а у кове 164 Као што је већ речено, рано формирање описа пројекта и података о трошковима утиче на доношење одлука у вези пројекта у раној фази, базираних, како на основу датих перформанси, тако и цене, чиме се смањује време циклуса и смањују трошкови пројекта. Коначно, елементи са високим степеном неизвесности у погледу трошкова или времена завршетка могу бити рано идентификовани, те се тако могу предузимати акције у циљу свођења ризика на минимум. 165 Табела 6-6 Пример повезивања прелиминарног техн. описа са рекапитулацијом за идејни пројекат Прелиминарни технички опис C. СПОЉНИ ОМОТАЧ C.1. СПОЉНИ ЗИДОВИ C.1.1. СПОЉНИ ЗИДОВИ ИСПОД КОТЕ ±0.00 a) Конструкција зидова 1. Потпорни зид од армираног бетона 2. Термоизолација од екструдираног полистирена 3. Битуменска хидроизолација наноси преко бетонског зида 4. Носећи зид од армираног бетона C.1.2. СПОЉНИ ЗИДОВИ ИЗНАД КОТЕ ±0.00 b) Конструкција зидова 1. Камене плоче на подконструкцији од инокса 2. Термоизолација од тврдих плоча минералне вуне 10цм 3. ПВЦ фолија 4. Носећи зид од армираног бетона C.2. ПРОЗОРИ И ВРАТА C.2.1. СПОЉНИ ПРОЗОРИ a) фасадне преграде од пластифицираног алуминијумских профила, ојачаних челиком са термопрекидом, застакљене двоструким термоизолујућим стаклом 6+12+4.4.1, унутрашње стакло је сигурносно ламинирано стакло 4.4.1мм b) фасадни клизни застори од алуминијумских профила 40/80мм, ојачаних челиком, пластифицираних у складу са фасадним преградама, испуна од фиксних алуминијумских ламела - флахова C.2.2. СПОЉНА ВРАТА a) улазна врата у свему као и описане фасадне преграде b) гаражна роло врата од челичног лима са механизмом за ручно отварање C.3. КРОВНИ ПОКРИВАЧ C.3.2. РАВАН КРОВ И ТЕРАСЕ a) Раван проходан кров 1. штампани водонепропусни бетон са кварцним посипом 2. бетонска подлога 10цм 3. хидроизолација 4. слој за пад 5. термоизолација 10цм 6. парна брана b) Раван озелењен кров 1. вегетациони слој тла 30-80цм+геотекстил 2. дренажни слој шљунка 15цм + геотекстил 3. полистиренска фолија „anti root“ 4. слој за пад 5. термоизолација 5цм 6. парна брана Рекапитулација трошкова уз идејни пројекат РЕКАПИТУЛАЦИЈА укупно % укупних цена (дин) трошкова А. ПОДЗЕМНА КОНСТРУКЦИЈА ОБЈЕКТА А.1. Темељи 573,909.46 8.67 А.2. Конструкција подрума 488,314.76 7.38 ПОДЗЕМНА КОНСТРУКЦИЈА ОБЈЕКТА 1,062,224.22 16.05 B. НАДЗЕМНА КОНСТРУКЦИЈА ОБЈЕКТА B.1. Конструкција спрата 556,504.69 8.41 B.2. Конструкција крова 88,334.54 1.34 B.3. Конструкција степеништа 24,747.45 0.37 НАДЗЕМНА КОНСТРУКЦИЈА ОБЈЕКТА 669,586.68 10.12 C. СПОЉНИ ОМОТАЧ C.1. Спољни зидови 687,391.62 10.39 C.2. Прозори и врата 604,206.66 9.13 C.3. Кровни покривач 207,820.25 3.14 СПОЉНИ ОМОТАЧ 1,499,418.52 22.66 D. УНУТРАШЊОСТ ОБЈЕКТА D.1. Унутрашње преграде 422,856.28 6.39 D.2. Унутрашње облоге и обраде 959,599.32 14.50 УКУПНО УНУТРАШЊОСТ ОБЈЕКТА 1,382,455.60 20.89 УКУПНО ОБЈЕКАТ (без инсталација) 4,613,685.02 53.67 5% физичке резерве вредности објекта 230,684.25 3.49 4,844,369.27 57.16 E. ИНСТАЛАЦИЈЕ E.1./E.2. Водовод и канализација 143,939.90 2.18 E.3. Системи за климатизацију 597,235.00 9.03 Грејање 307,400.80 4.65 E.4. Електро инсталације 153,535.89 2.32 E.5. Транспортни системи 226,500.00 3.42 УКУПНО ИНСТАЛАЦИЈЕ 677,840.70 10.24 G. РАДОВИ НА ЛОКАЦИЈИ G.1. Припрема локације 6,969.69 0.11 G.2. Изградња локације 1,035,310.69 15.65 1,042,280.38 15.75 5% физичке резерве 52,114.02 0.79 УКУПНО РАДОВИ НА ЛОКАЦИЈИ 1,094,394.40 16.54 УКУПНИ ТРОШКОВИ 6,616,604.36 166 6.5. Примена модела у фази главног пројекта – предмер и предрачун Као што је већ раније речено, све наведене специфичности процеса животног циклуса објекта захтевају јасне формате у којима ће информације конзистентно да се преносе из фазе у фазу. Комплексност и различитост информација које се стварају и користе у овом процесу, није могуће потпуно форматизовати и дефинисати. Међутим, потребно је искористити све могућности у оквирима који су заједнички за све фазе. У највећој мери то је нумерички део техничке документације, у чијим се оквирима, управо због своје прецизности и недвосмислености отвара простор за стварање формата који ће, у виду заједничког именитеља, повезати све фазе животног циклуса архитектонског објекта. У овом поглављу анализираће се рекапитулација трошкова уз главни пројекат у формату који кореспондира са класификацијом елемената. На тај начин се клијенту и члановима пројектног тима могу представити информације у вези трошкова пројекта на сажет и прегледан начин. Формат рекапитулације помаже им да: (1) боље разумеју профил трошкова читавог пројекта, (2) анализирају трошкове помоћу аналитичких параметара, и (3) рано идентификују потенцијална прекорачења трошкова и да покрену корективне механизме. Главна предност рекапитулације трошкова базиране на класификацији елемената је да обезбеди параметре анализе трошкова и друге информације неопходне за брзу почетну анализу трошкова. То може да се уради за већину елемената без потребе за враћањем на информације садржане у детаљном предрачуну. Такође, могуће је одмах упоредити вредност склопова и група елемената у односу на укупну цену комплетног објекта. 167 Овде је представљен нумерички пример рекапитулације трошкова за главни пројекат административне зграде бруто грађевинске површине од 3794.35м2. Објекат се састоји од подрумске етаже, приземља и два спрата, од којих је последњи „повучен“ и формирана је велика кровна тераса (Слика 2.1). Фасада је комбинована „зид завеса“ и облога од камених плоча на металној подконструкцији. Слика 6.1 Скица пројекта административне зграде 6 На п објек доса радо ниво пред Оно два с (Таб елем прик учеш трош грађе трош Овак проц Тако кори и про овом проц На п има инве чиње мате У.5.1. римеру об ат, први к дашњим у ве (Табела а класифик рачуна, о к што се одм истема. К ела 6-7), п ената, скл азати кроз ћа у укупн кова груп винска вр ковима ко вим прегл ену трошк ђе, анализ стити не с цену потр принципу ене трошк ример, мож Спољни о ститора за нице на ријала и на поредна а јекта прик оришћење обичајеним 6-8). У ре ације, док оме ће кас ах уочава ј роз рекапи ре свега, д опове и ц трошкове им трошко е елемент едност об ји утичу н едом проц ова елемен а трошков амо за проц ебних коли ствара се ова у рани е се одма мотач, ка материјали овај начи тај начин нализа ре азана су д м модела к начином капитулац је четврти није бити е количина тулацију т обија се јас елине обје по м2 бру вима изгр а са уку јекта, али а цену обј ентуалних ата у одно а приказан ену трошк чина датих база истор м фазама и х сагледати о и Унут зацијом ви н може д изврши ут акпитула ва начина ласификац : применом ији према ниво прим речи. информац рошкова у ан преглед кта. Тако то грађеви адње објек пним трош и укуп екта). вредност су на укуп а на овој ова будућ елемената ијских под ницирања да веома рашњост соког квал а иницира ицај на сн ције трош рекапитул ије елемен поделе н елементим ењен за из ија која се потребом цене кош ђе, сви ов нске површ та. Овај пр ковима ( на вредно и обезбеђу ну процењ рекапитул их објекат . Израдом атака која инвестици значајан у објекта итета и ка ревидир ижење уку кова ације тро ата (Табел а грађевин а коришћ раду детаљ добија упо класифика тања за пој и подаци ине, као и оценат се д који могу ст са ур је се могу ену вредн ацији тро а, него и за предмера и ће се упо оних поду тицај на ук што је ре тегорије. С ање избор пних трош шкова за а 6-7) и д ске и зана ена су прв ног предм ређивањем ције елеме единачне г се могу о кроз проц обија дељ бити и ачунатим ћност за ост објект шкова мож предвиђањ предрачун требити за хвата. упне трош зултат зах агледавањ а примењ кова. 168 исти руги, тске а три ера и ова ната рупе дмах енат ењем само свим брзу а. е се е а по брзе кове тева е ове ених 169 Овај пример обухватио је само грађевинске радове на објекту, без пројеката инсталација који се, по завршетку свих саставних делова главног пројекта једноставно могу укључити у ову рекапитулацију. Табела 6-7 Пример рекапитулације трошкова коришћењем модела класификације елемената АДМИНИСТРАТИВНИ ОБЈЕКАТ По+Пр+2 БРУТО ПОВРШИНА ОБЈЕКТА м2 3794.35 РЕКАПИТУЛАЦИЈА укупно трошкови по % укупних м2 бруто површине трошков. А. ПОДЗЕМНА КОНСТРУКЦИЈА ОБЈЕКТА А.1. ТЕМЕЉИ 12,373,369.30 3,261.00 7.89 A.1.1. Стандардни темељи 4,156,322.00 A.1.3. Плоча на тлу 5,970,736.00 A.1.4. Ископ за темеље 2,246,311.30 А.2. КОНСТРУКЦИЈА ПОДРУМА 4,143,755.00 1,092.09 2.64 A.2.1. Конструктивни елементи 957,450.00 A.2.2. Изолација подрума 2,950,812.50 A.2.3. Ископ за подрум 235,492.50 А. УКУПНО ПОДЗЕМНА КОНСТРУКЦИЈА ОБЈЕКТА 16,517,124.30 4,353.08 10.53 B. НАДЗЕМНА КОНСТРУКЦИЈА ОБЈЕКТА B.1. КОНСТРУКЦИЈА СПРАТА 19,797,733.57 5,217.69 12.62 B.1.1. Међуспратна конструкција 14,512,951.07 B.1.2. Конструктивни елементи 5,284,782.50 B.2. КОНСТРУКЦИЈА КРОВА 4,043,577.76 1,065.68 2.58 B.2.1. Конструкција равног крова 4,043,577.76 B.3. КОНСТРУКЦИЈА СТЕПЕНИШТА 543,753.37 143.31 0.35 B.3.1. Спољно степениште 36,515.00 B.3.2. Унутрашње степениште 507,238.37 B. УКУПНО НАДЗЕМНА КОНСТРУКЦИЈА ОБЈЕКТА 24,385,064.70 6,426.68 15.55 C. СПОЉНИ ОМОТАЧ C.1. СПОЉНИ ЗИДОВИ 27,656,794.90 7,288.94 17.64 C.1.1. Спољни зидови испод коте ±0.00 4,882,656.50 C.1.2. Спољни зидови изнад коте ±0.00 22,774,138.40 C.2. ПРОЗОРИ И ВРАТА 26,346,170.00 6,943.53 16.80 C.2.1. Спољни прозори 25,880,720.00 C.2.2. Спољна врата 465,450.00 C.3. КРОВНИ ПОКРИВАЧ 4,476,180.60 1,179.70 2.85 170 АДМИНИСТРАТИВНИ ОБЈЕКАТ По+Пр+2 БРУТО ПОВРШИНА ОБЈЕКТА м2 3794.35 РЕКАПИТУЛАЦИЈА укупно трошкови по % укупних м2 бруто површине трошков. C.3.1. Покривач косог крова 488,794.50 C.3.2. Раван кров и терасе 3,100,692.60 C.3.3. Опшивке и олуци 886,693.50 C. УКУПНО СПОЉНИ ОМОТАЧ 58,479,145.50 15,412.16 37.29 D. УНУТРАШЊОСТ ОБЈЕКТА D.1. УНУТРАШЊЕ ПРЕГРАДЕ 14,788,637.30 3,897.54 9.43 D.1.1. Преградни зидови 14,319,053.30 D.1.2. Унутрашња врата 370,900.00 D.1.3. Посебни елементи 98,684.00 D.2. УНУТРАШЊЕ ОБЛОГЕ И ОБРАДЕ 36,085,904.00 9,510.43 23.01 D.2.1. Обрада и облога зидова и стубова 13,415,375.15 D.2.2. Обрада и облога плафона 6,831,447.70 D.2.3. Обрада и облога подова 15,491,321.15 D.2.4. Обрада и облога степеништа 347,760.00 D. УКУПНО УНУТРАШЊОСТ ОБЈЕКТА 50,874,541.30 13,407.97 32.44 F. РЕКОНСТРУКЦИЈЕ АДАПТАЦИЈЕ И РУШЕЊА F.2. РУШЕЊА И ДЕМОНТАЖЕ 6,462,407.60 1,703.17 4.12 F.2.2. Рушење делова објекта 6,462,407.60 F. УКУПНО РЕКОНСТРУКЦИЈЕ АДАПТАЦИЈЕ И РУШЕЊА 6,462,407.60 1,703.17 4.12 G. РАДОВИ НА ЛОКАЦИЈИ G.1. ПРИПРЕМА ЛОКАЦИЈЕ 105,960.00 27.93 0.07 G.1.1. Рашчишћавање терена 75,762.00 G.1.2. Рушење и пресељење објеката 30,198.00 G. УКУПНО РАДОВИ НА ЛОКАЦИЈИ 105,960.00 27.93 0.07 УКУПНО 156,824,243.40 41,330.99 171 Паралелно, рекапитулација трошкова према подели на групе радова (Табела 6-8) приказује трошкове по врстама радова појединачно без могућности сагледавања на који начин су распоређени трошкови и да ли и где постоји могућност интервенције у циљу умањења трошкова или побољшања квалитета. Табела 6-8 Пример рекапитулације трошкова применом поделе према групама радова РЕКАПИТУЛАЦИЈА А. ГРУБИ ГРАЂЕВИНСКИ РАДОВИ I РУШЕЊА 6,462,407.60 II ЗЕМЉАНИ РАДОВИ 2,045,224.00 III ЗИДАРСКИ РАДОВИ 17,221,576.90 IV БЕТОНСКИ И АРМИРАНОБЕТОНСКИ РАДОВИ 26,486,348.50 V АРМИРАЧКИ РАДОВИ 14,299,494.00 VI ИЗОЛАТЕРСКИ РАДОВИ 6,760,268.50 СВЕГА ГРУБИХ ГРАЂЕВИНСКИХ РАДОВА 73,275,319.50 Б. ЗАНАТСКИ РАДОВИ VII БРАВАРСКИ РАДОВИ 40,307,348.50 VIII ЛИМАРСКИ РАДОВИ 1,057,117.00 IX КЕРАМИЧАРСКИ РАДОВИ 5,787,265.45 X МОЛЕРСКО ФАРБАРСКИ РАДОВИ 11,522,926.25 XI КАМЕНОРЕЗАЧКИ РАДОВИ 18,657,496.00 XII РАЗНИ РАДОВИ 6,216,770.70 СВЕГА ЗАНАТСКИХ РАДОВА 83,548,923.90 УКУПНО: 156,824,243.40 6 Увођ детаљ Пове омог инфо обез прец изра које тамо У ци адми прим изузе Унут који Табел ОЗНА D. D.1. D.1.1 D.1.1 У.5.2. ење четвр ној израд ћањем бро ућава се р рмација за беђује дос изнију инф де техничк се преносе где је то м љу илуст нистратив ер дела пр тно велик рашњост о свакако пр а 6-9 Предм КА ЕЛЕМЕН УНУТР УНУТР . ПРЕГРА .1. ФИКС a) ЗИ п п 1 2 b) ЗИ п п 1 2 потреба ч тог нивоа и предмер ја додељен азвој свеоб трошкове ледност у ормацију е докумен из фазе у огуће и по рације пр ни објекат едмера и п ог обима ов бјекта), а ипадају ов ер и предрач Т АШЊОСТ АШЊЕ ПР ДНИ ЗИДОВИ НЕ ПРЕГРАД ДАЊЕ ЗИДОВ одрум риземље . спрат . спрат ДАЊЕ ЗИДОВ одрум риземље . спрат . спрат етвртог н у класиф а и предрач их позици ухватнији процене и погледу т , као и везу тације. Изу фазу у про маже проц имене мод (Слика 6. редрачуна де је прика изостављ ом докуме ун грађевинс ОБЈЕКТА ЕГРАДЕ Е А ОД БЛОКА д А ОД ОПЕКЕ д ивоа клас икацији ел уна главн ја у класиф х база пода контроле т ога где о са остали зетно је ва цесу израд есу. ела класи 1) у табели уз главни зан предм ени су дет нту. ких радова з =19цм 80.35 1.01 7.25 2.50 =12цм 47.70 44.50 7.04 28.10 ификациј емената п ог пројекта икацији д така, чији рошкова. Ф дређене ст м приказа жно задрж е техничк фикације (Табела 6 пројекат г ер и предра аљни пред а део админи Ј.М. коли m3 91 m2 12 е рвенствен . одавањем је задатак ормирање авке прип ним прим ати форма е докумен елемената -9) израђе рађевинск чун за једн рачунски о стративног о чина ценај.м .11 5,69 7.34 1,06 о је наме четвртог н пружање в четвртог н адају и п енама у фа т информ тације, нар за прика н је нумер их радова. у од целин писи пози бјекта по . изн 14,319 653 0.00 518 0.00 134 172 њено ивоа, ише ивоа ружа зама ација авно зани ички Због а ( Д. ција, ос ,053.30 ,396.30 ,415.90 ,980.40 173 ОЗНАКА ЕЛЕМЕНТ Ј.М. количина цена по ј.м. износ D.1.1.4. ЛАКЕ ПРЕГРАДЕ 2,709,882.40 a) ИЗРАДА ЗИДА ОД ГИПС-КАРТОНСКИХ ПЛОЧА д=10цм приземље 488.77 1. спрат 471.18 2. спрат 297.54 m2 1257.49 1,760.00 2,213,182.40 b) МЕТАЛНА ПРЕГРАДА САНИТАРНОГ ЧВОРА Из схеме браварије, димензије: ознака П1 - 185/160/220цм ком 2 47,870.00 95,740.00 ознака П2 - 220/136/220цм ком 8 50,120.00 400,960.00 D.1.1.5. УНУТРАШЊЕ ОГРАДЕ И ПАРАВАНИ 3,414,030.50 a) ОГРАДА ОД ЦЕВАСТИХ ПРОФИЛА Из схеме браварије, димензије: ознака О5 m1 15.90 3,800.00 60,420.00 b) МЕТАЛНА ОГРАДА СА ИСПУНОМ ОД СИГУРНОСНОГ СТАКЛА Из схеме браварије, димензије: ознака О1 m1 43.50 17,600.00 765,600.00 c) МЕТАЛНА ОГРАДА СА ИСПУНОМ ОД СИГУРНОСНОГ СТАКЛА Из схеме браварије, димензије: ознака О3 m1 114.00 18,200.00 2,074,800.00 d) МЕТАЛНА ОГРАДА СА ИСПУНОМ ОД СИГУРНОСНОГ СТАКЛА Из схеме браварије, димензије: ознака О4 7.80 ознака О6 12.00 m1 19.80 18,750.00 371,250.00 e) МЕТАЛНА СТЕПЕНИШНА ОГРАДА Из схеме браварије, димензије: ознака О2 m1 29.15 4,870.00 141,960.50 D.1.1.6. УНУТРАШЊИ ПРОЗОРИ И ИЗЛОЗИ 8,060,160.00 a) УНУТРАШЊЕ ЗАСТАКЉЕНЕ ПРЕГРАДЕ ОД АЛУМИНИЈУМА Из схеме браварије, димензије: ознака А1 -400/260цм ком 35 95,680.00 3,348,800.00 ознака А1* -400/260цм ком 2 95,680.00 191,360.00 ознака А2 -300/260цм ком 15 71,760.00 1,076,400.00 ознака А2* -300/260цм ком 1 71,760.00 71,760.00 ознака А3 -130/260цм ком 9 31,100.00 279,900.00 ознака А4 -591/260цм ком 1 131,300.00 131,300.00 ознака А5 -360/280цм ком 2 92,750.00 185,500.00 ознака А6 -360/280цм фиксна ком 2 87,300.00 174,600.00 ознака А7 -1560/220+40цм ком 1 253,150.00 253,150.00 ознака А8 -170/260цм ком 1 40,600.00 40,600.00 ознака А9 -360/260цм ком 1 86,100.00 86,100.00 ознака А10 -190/220+40цм ком 1 45,400.00 45,400.00 ознака А11 -808/260цм фиксна ком 1 151,360.00 151,360.00 174 ОЗНАКА ЕЛЕМЕНТ Ј.М. количина цена по ј.м. износ ознака А12 -160/220+40цм ком 6 38,200.00 229,200.00 ознака А13 -370/260цм ком 3 88,500.00 265,500.00 ознака А14 -170x2+260/260цм ком 3 143,500.00 430,500.00 ознака А15 -70/240цм фиксна ком 40 13,450.00 538,000.00 ознака А16 -150/220+40цм ком 2 35,880.00 71,760.00 ознака А17 -200/260цм фиксна ком 1 37,800.00 37,800.00 ознака А18 -320/260цм фиксна ком 1 58,900.00 58,900.00 ознака А19 -400/220+40цм ком 1 95,680.00 95,680.00 b) УНУТРАШЊА ПРЕГРАДА ОД СИГУРНОСНОГ СТАКЛА Из схеме браварије, димензије: ознака А20 -920/347цм ком 1 204,320.00 204,320.00 ознака А21 -420/347цм ком 1 92,270.00 92,270.00 D.1.2. УНУТРАШЊА ВРАТА 370,900.00 D.1.2.1. УНУТРАШЊА ВРАТА 53,500.00 a) ЈЕДНОКРИЛНА МЕТАЛНА ВРАТА Из схеме браварије, димензије: ознака 1 -100/270цм ком 4 11,900.00 35,700.00 b) ДВОКРИЛНА МЕТАЛНА ВРАТА Из схеме браварије, димензије: ознака 2 -190/260цм ком 1 17,800.00 17,800.00 D.1.2.2. ПРОТИВПОЖАРНА ВРАТА 284,000.00 a) ПРОТИВПОЖАРНА ВРАТА Из схеме браварије, димензије: ознака 1.1 - 100/220цм ком 5 22,250.00 111,250.00 ознака 3 - 100/220цм двокрилна ком 4 23,250.00 93,000.00 ознака 1.2 - 100/220цм ком 3 17,750.00 53,250.00 ознака 2.1 - 190/220цм ком 1 26,500.00 26,500.00 D.1.3. ПОСЕБНИ ЕЛЕМЕНТИ 98,684.00 D.1.3.2. ДИМЊАЧКИ КАНАЛИ 98,684.00 a) ЗИДАЊЕ ПРЕФАБРИКОВАНИХ ДИМЊАКА ТИПА “SHIEDEL” м1 15.45 5,540.00 85,593.00 b) ОБЗИЂИВАЊЕ КАНАЛА ОПЕКОМ д=7цм м2 12.35 1,060.00 13,091.00 УКУПНО УНУТРАШЊЕ ПРЕГРАДЕ 14,788,637.30 D.2. УНУТРАШЊЕ ОБЛОГЕ И ОБРАДЕ D.2.1. ОБРАДА И ОБЛОГА ЗИДОВА И СТУБОВА 13,415,375.15 D.2.1.1. ОБРАДА ЗИДОВА И СТУБОВА 12,341,181.15 a) МАЛТЕРИСАЊЕ УНУТРАШЊИХ ЗИДОВА подрум 1716.12 приземље 302.55 1. спрат 314.37 2. спрат 288.60 степениште 158.54 м2 2780.18 580.00 1,612,504.40 b) МАЛТЕРИСАЊЕ АБ СТУБОВА кружни Ø40цм 270.93 квадратни 40/40цм 348.35 м2 619.28 950.00 588,316.00 175 ОЗНАКА ЕЛЕМЕНТ Ј.М. количина цена по ј.м. износ c) БОЈЕЊЕ УНУТРАШЊИХ ЗИДОВА СА ГЛЕТОВАЊЕМ м2 1677.85 375.00 629,193.75 d) БОЈЕЊЕ УНУТРАШЊИХ ЗИДОВА АКРИЛНОМ БОЈОМ зидови 6272.85 стубови 619.30 м2 6892.15 1380.00 9,511,167.00 D.2.1.2. ОБЛОГА ЗИДОВА 999,191.00 a) ЗИДНЕ КЕРАМИЧКЕ ПЛОЧИЦЕ подрум 131.25 приземље 112.42 1. спрат 92.66 2. спрат 128.41 m2 464.74 2,150.00 999,191.00 D.2.2. ОБРАДА И ОБЛОГА ПЛАФОНА 6,831,447.70 D.2.2.2. СПУШТЕНИ ПЛАФОНИ 4,914,574.10 a) СПУШТЕНИ ПЛАФОН -МОНОЛИТНИ м2 1720.71 1,150.00 1,978,816.50 b) СПУШТЕНИ ПЛАФОН -КАСЕТИРАНИ м2 1107.43 2,480.00 2,746,426.40 c) СПУШТЕНИ ПЛАФОН МЕТАЛНИ м2 109.44 1,730.00 189,331.20 D.2.2.4. ОБРАДА ПЛАФОНА 1,973,631.60 a) МАЛТЕРИСАЊЕ ПЛАФОНА м2 506.30 690.00 349,347.00 b) МАЛТЕРИСАЊЕ ПЛАФОНА ЦЕМ. МАЛТЕРОМ СА РАБИЦОМ м2 597.17 1,230.00 734,519.10 c) БОЈЕЊЕ УНУТРАШЊИХ ПЛАФОНА СА ГЛЕТОВАЊЕМ м2 2172.7 375.00 814,762.50 d) БОЈЕЊЕ УНУТРАШЊИХ И ПЛАФОНА АКРИЛНОМ БОЈОМ м2 54.35 1380.00 75,003.00 D.2.3. ОБРАДА И ОБЛОГА ПОДОВА 15,491,321.15 D.2.3.1. ПОДЛОГА ЗА ПОД 5,208,749.60 a) РАБИЦ ЦЕМЕНТНА КОШУЉИЦА КАО ПОДЛОГА ЗА ПОД д=3цм м2 336.78 935.00 314,889.30 b) РАБИЦ ЦЕМЕНТНА КОШУЉИЦА КАО ПОДЛОГА ЗА ПОД д=4.0цм подрум 843.81 приземље 980.69 1. спрат 990.75 2. спрат 753.60 м2 3568.85 950.00 3,390,407.50 c) РАБИЦ ЦЕМЕНТНА КОШУЉИЦА КАО ПОДЛОГА ЗА ПОД д=5.0цм м2 28.17 1,150.00 32,395.50 176 ОЗНАКА ЕЛЕМЕНТ Ј.М. количина цена по ј.м. износ d) РАБИЦ ЦЕМЕНТНА КОШУЉИЦА КАО ПОДЛОГА ЗА ПОД д=7.0цм м2 507.03 1,400.00 709,842.00 e) РАБИЦ ЦЕМЕНТНА КОШУЉИЦА КАО ПОДЛОГА ЗА ПОД д=8.0цм м2 61.97 1,490.00 92,335.30 f) СЛОЈ ЗА ИЗРАВНАВАЊЕ м2 2787.00 240.00 668,880.00 D.2.3.2. ОБЛОГА ПОДА 9,435,492.45 a) ПОДНЕ КЕРАМИЧКЕ ПЛОЧИЦЕ подрум 463.32 приземље 27.96 1. спрат 35.40 2. спрат 42.87 м2 569.55 2,340.00 1,332,747.00 b) ПОДНЕ ПЛОЧИЦЕ - ГРАНИТНА КЕРАМИКА подрум 97.11 приземље 233.05 1. спрат 174.50 2. спрат 279.05 м2 1024.61 3,845.00 3,939,625.45 c) ЛАМИНАТНИ ПОД м2 2001.50 2,080.00 4,163,120.00 D.2.3.4. ПОДОВИ НА ПОТКОНСТРУКЦИЈИ 728,340.70 a) АНТИСТАТИК ПОД НА ДИСТАНЦЕРИМА м2 50.65 5,790.00 293,263.50 b) ДРВЕНИ ПОД НА ДИСТАНЦЕРИМА м2 99.56 4,370.00 435,077.20 D.2.3.5. ИЗОЛАЦИЈА ПОДОВА 824,774.60 a) ХИДРОИЗОЛАЦИЈА САНИТАРНИХ ПРОСТОРА приземље 31.54 1. спрат 40.11 2. спрат 18.05 м2 89.7 1,270.00 113,919.00 b) ХОРИЗОНТАЛНА ЗВУЧНА ИЗОЛАЦИЈА ПОДОВА стиродур ПЛОЧАМА , д=2цм м2 2734.06 260.00 710,855.60 D.2.4. ОБРАДА И ОБЛОГА СТЕПЕНИШТА 347,760.00 D.2.4.2. ОБЛОГА СТЕПЕНИКА УНУТРАШЊИХ СТЕПЕНИКА И ПОДЕСТА 347,760.00 a) ОБЛАГАЊЕ СТЕПЕНИКА ГРАНИТНОМ КЕРАМИКОМ 18/29цм 75.60 18/30цм 75.60 м1 151.20 1,677.00 253,558.00 b) ОБЛАГАЊЕ ПОДЕСТА ГРАНИТНОМ КЕРАМИКОМ м2 24.50 3,845.00 94,202.50 УКУПНО УНУТРАШЊЕ ОБРАДЕ И ОБЛОГЕ 36,085,904.00 УКУПНО УНУТРАШЊОСТ ОБЈЕКТА 50,874,541.30 177 6.6. Закључак У овом поглављу приказане су и анализиране одабране примене класификације елемената у техничкој документацији у фази програмирања и пројектовања. Обрађене су спецификације и технички захтеви, као иницијални документи за даљи развој пројекта, али и процене трошкова које се преносе из једне фазе у другу мењајући своју форму под утицајем контролних механизама, али не и суштину. Ове примене су изабране као илустрација из разлога што су саставни део сваког пројекта без обзира на тип и величину објекта. Већ је наглашено да је модел класификације елемената формиран првенствено да би се помогао у анализи и праћењу трошкова, али и повезивању фаза и учесника у изградњи архитектонског објекта. Коришћењем истог формата за систематизацију и преношење информација о пројекту, смањује се могућност погрешне интерпретације захтева, враћање уназад у циљу исправљања грешака, а олакшава контрола и праћење од стране свих укључених страна. Циљ примене класификације елемената је да обезбеди конзистентан референтни формат за евалуацију, процену и праћење трошкова градње током животног циклуса објекта од пројекта изводљивости до фазе коришћења и евентуалног рушења. Примена кроз приказане анализе има суштинске користи у смислу обезбеђивања: 1. начина и методе припреме буџетске процене за пројекат, 2. основа за упоређивање трошкова алтернативних система, 3. процене трошкова одређене функције, наспрам њене вредности, и 4. начина праћења и снимања информација о трошковима корисним за будуће пројекте. 178 7. Закључак У раду је анализиран значај техничке документације у процесу пројектовања и извођења архитеконских објеката и могућности за унапређење и усклађивање свих фаза животног циклуса објекта формирањем модела класификације елемената, уз посебан осврт на примену у процени трошкова. 7.1. Закључна разматрања по поглављима Циљ рада је формирање модела класификације која се базира на подели објекта на елементе и склопове. У сврху постављања архитектонских оквира, дат је приказ најзначајнијих подела архитектонског објекта са становишта његовог настајања – грађења и коришћења у смислу производа, без намере да се улази у историјски развој и поделе базиране на стилским, уметничким, културним, социолошким и другим значајним одредницама. Свака од постојећих подела има своју сврху у циљу бољег сагледавања, а самим тим и унапређења процеса везаних за пројектовање и изградњу архитектонских објеката. На основу приказаних подела може се закључити да у својој суштини оне наглашавају потребу за јасним дефинисањем намене, функције и места одређених елемената и склопова архитектонског објекта, неопходних технологију изградње и коришћење, без обзира на намену објекта као целине или његову материјализацију. 179 У циљу бољег сагледавања положаја и значаја техничке документације у процесу пројектовања и градње архитектонских објеката, приказана је њена систематизација и садржај. Анализирани су делови техничке документације, а нарочито пројектни задатак, као и нивои, односно фазе разраде који обухватају израду идејног решења, идејног и главног пројекта и израду документације потребне за експолатацију објекта. Посебна пажња посвећена је анализи предмера и предрачуна, као веома важног дела техничке документације, како апроксимативног, који се израђује за потребе идејног пројекта, у циљу оквирног предвиђања трошкова, тако и као саставни део главног пројекта када служи, пре свега, као основ уговора између инвеститора и извођача, а у даљем процесу и као подлога извођењу радова. Од изузетног значаја за формирање предмера и предрачуна је да се заснива на одређеном систему класификације, који ће дати универзално груписање и кодирање, и систему мерења радова. Стандардизација олакшава, поред израде предмера и предрачуна и израду других делова документације који су базирани на њему, као што су димнамички планови извођења радова, пројекта организације грађења, праћење, контрола и наплата радова, као и пост-пројектне анализе обима и вредности изведених радова. Такође, с обзиром на то да техничка документација повезује све фазе животног циклуса објекта, дат је приказ сваке појединачне фазе планирања, програмирања, пројектовања, изградње и експолатације објекта. Кључно за реализацију свих етапа у свим фазама животног циклуса објекта је комуникација и продуктивност које значајно зависе од усаглашености како елемената и делова пројекта, тако и формата у коме ће бити спроведене. Јасно је да уколико постоји доследност форме описа, означавања и структуре техничке документације, њена израда у свим фазама суштински се убрзава и поједностављује, као и коришћење од стране различитих учесника у процесу извођења. Истовремено јасна структура коју пружа стандардизована класификација још поузданије и доследније повезује све фазе у животном циклусу објекта, као и 180 усмерава све учеснике на коришћење истог формата у презентацији својих захтева и резултата. Затим су приказане и анализиране поделе грађевинских радова које су примењене и коришћене у нашој пракси. Основну поделу, која се може сматрати зачетком нормирања радова и материјала, у послератној пракси, представљају Просечне норме у грађевинарству. Укратко је приказан историјски развој који је довео до, најдуже коришћених, Норматива и стандарда рада у грађевинарству. Превазиђени технолошки поступци у грађењу, као и развој савремених материјала, довели су до тога да постојећи Нормативи и стандарди рада у грађевинарству постану неадекватни. Неопходне промене појавиле су се у виду предложене поделе, која се, у складу са тенденцијама и иностраним искуствима, уважавајући устаљену праксу, базира према месту и функцији на објекту, укључујући и хронологију извођења. Овај модел допринео је постепеном приближавању идеји да се поделе усагласе са технологијом грађења и евентуално омогући прелаз ка моделу који ће се базирати на светски признатим класификацијама и поделама. Такође, приказан је и модел који је формиран у циљу процене трошкова, а базира се на елементима објекта. Предлог овог модела израђен је у сврху конкретног истраживања процене трошкова за одређени тип објекта (стамбено пословни) дефинисане материјализације и локације на којој би се градио, тако да није погодан за ширу примену. Преглед примењених подела у домаћој пракси допуњен је анализом и приказом посебности грађевинске производње у односу на друге привредне сегменте, односно индустрију, као и утицаја технолошког развоја на извођење објеката. Циљ ове анализе је да укаже на то да је потребан посебан приступ и интензиван рад на константном усклађивању пројектовања, спорих и компликованих процеса изградње са производима који се свакодневно појављују на тржишту и стварању услова да процес планирања и пројектовања, односно израде техничке документације, буде независан од материјализације објекта. Логичан наставак анализе постојећег стања у овој области је истраживање и приказ релевантних класификација које се примењују у економски развијеним земљама у 181 свету. Пре свега, дат је кратак историјски преглед развоја класификација елемената у свету, чији се почеци бележе већ после Другог светског рата у Великој Британији. Затим су приказане и анализиране најзначајније класификације које се користе у светској пракси и то: МастерФормат (MASTERFORMAT), Униклас (UNICLASS), Омниклас (OMNICLASS), Униформат (UNIFORMAT), Униформат 2 ( UNIFORMAT II). Тежња да се успостави систематизација у овој области је евидентна у већини земаља, али није једнобразна због разлика у националним и локалним грађевинским прописима и стандардима, системима мерења радова, као и начину обрачуна трошкова који су укључени у вредност изградње објекта (таксе, порези, земљишна политика, и др.). Важно је нагласити да су инострани системи класификације, анализирани у овом раду , углавном, у свом иницијалном облику, настали из економских побуда у циљу што раније процене трошкова и условљени су већ поменутим националним и локалним приступима градњи. Међутим, даљом применом постала је очигледна предност постојања стандардизованог система класификације који ће повезати организовање информација једног пројекта у свим фазама животног циклуса објекта, омогућити савремену комуникацију између свих учесника пројекта, односно инвестиционог подухвата. Анализом постојећих светских класификација закључено је да је прихватање и њихова примена у пракси дуготрајан и системски процес, који је у већини случајева трајао деценијама и још увек се унапређује, али да постојање стандардизованог формата омогућава систематско ревидирање и унапређење коришћењем искустава добијених његовом применом. Такође, закључено је да поред мноштва заједничких карактеристика, постоје разлике у различитим националним начинима рада и у професионалним приступу, те да је потребно формирати класификацију према домаћим искуствима и пракси, управо из разлога да би се једноставније и брже адаптирали процеси израде техничке документације и инкорпорирали већ уходани и потврђени принципи. На крају ове анализе може се закључити да метод уређења информација и података путем поделе на функционалне елементе или делове објеката, без обзира на материјализацију и технолошке методе извођења, може бити примењен и 182 прихватљив у свим фазама животног циклуса објеката и свим учесницима у изградњи. На основу закључака донетих анализом постојећих система и проучавањем релевантне литературе постављени су захтеви за формирање класификације: • систем класификације омогућава проширивање на различитим нивоима; • систем класификације може се применити у свим фазама животног циклуса објекта; • систем класификације може да прихвати додатне позиције које нису понуђене, уколико тако одлучи професионалац који га примењује; • наведени елементи имају значајан утицај на трошкове; • наведени елементи се најчешће појављују у пројектима; • наведени елементи су препознатљиви и јединствени; • наведени елементи су јасно позиционирани у класификацији, и лако се проналазе; • класификација је универзално применљива у погледу типа објекта; • дозвољава специфичне детаље потребне за описивање специјализованих објеката; • одвојена је подела на елементе објекта, и елементе радова на локацији; • класификација је упоредива са другим класификацијама система и елемената. Затим су постављени захтеви анализирани и објашњени појединачно. Постављени захтеви створили су основу за дефинисање критеријума за формирање модела класификације. Критеријуми су подељени у три групе, и то економски, технички и технолошки критеријуми. У групи економских критеријума за формирање класификације су они који су у директној вези са трошковима и чијим се задовољавањем утиче на токове и резултате планирања трошкова и економских параметара, као што су: 1. Mогућност избора економски ефикаснијих решења у раној фази пројектовања 2. Aнализа и праћење трошкова изградње 3. Прецизно дефинисање обима посла и трошкова 183 Група техничких критеријума одговара на захтеве које успостављају процедуре и принципи формирања техничке документације и систематизацију података потребних за њену израду: 4. Усклађивање елемената техничке документације 5. Скраћене процедуре израде предмера 6. Усаглашавање са светским стандардима 7. Формирање базе података Технолошки критеријуми су они који су повезани са технологијом изградње и реализацијом архитектонског објекта: 8. Скраћење времена припреме и реализације архитектонских објеката 9. Технолошки процес извођења - место, време и динамика 10. Фазно извођење 11. Управљање извођењем (реализацијом) радова 12. Контрола реализације пројекта На основу формираних и образложених критеријума предложен је модел класификације елемената. Елемент представља кључну компоненту на којој је заснован концепт елементарне класификације. У сврху формирања класификације елемент дефинишемо као уобичајени део, компоненту већине зграда, који представља део целине која врши одређену функцију или функције, без обзира на спецификацију у пројекту, начин изградње или материјале који се користе. Подела на целине, односно склопове и групе елемената омогућава прецизније дефинисање фаза изградње објекта у просторном и технолошком смислу. Они представљају неопходне делове објекта, без обзира на материјализацију или намену и одговарају на основне поставке сажете у три одреднице, и то: место – положај, функција и време извођења. Ово су неодвојиви појмови, када се говори о технологији изградње и њихово укрштање пружа оквир за анализу објекта према формираним критеријумима класификације. Сваки пројекат архитектонског објекта јединствен је на свој начин, али истовремено има низ принципа, активности и законитости које представљају заједнички именитељ и везу између објеката различитих намена, функција и технологија изградње. Из тог 184 разлога класификација елемената је развијена као сет табела које могу да се користе појединачно или заједно, у пакету, у циљу задовољења потреба сваког појединачног пројекта и која представља алат за рад. Формиране су три табеле, које се односе на: I. изградњу објекта, која укључује и инсталационе системе, II. рушења и адаптације и III. радове на уређењу локације Подела модела класификације извршена је према нивоима, којих има четири и сваки следећи ниво представља додатно разјашњење појединих елемената, група елемената или склопова. Хијерархијском поделом важности функција формиран је први ниво поделе на целине које чине архитектонски објекат, а које пружају заштиту и сигурност, као и естетску вредност и комфор коришћења. Први ниво класификације базира се на подели објекта на следеће целине зграде: А. Подземна конструкција Б. Надземна конструкција Ц. Спољни омотач Д. Унутрашњост објекта Е. Инсталације, као и две засебне табеле које се односе на адаптацију постојећих објеката и уређење локације на којој се објекат налази: F. Адаптације, реконструкције и рушења G. Радови на локацији Други ниво класификације дели целине зграде на склопове. Важна ососбина склопова је да могу као велика група елемената бити независни и међусобно и у односу на друге склопове и целине. Предложени Ниво 3 дели Подсклопове даље на групе елемената. Разлагањем ставки Нивоа 2 дефинишу се групе елемената које формирају дати склоп. Важно је нагласити да, без обзира на чињеницу и предуслов да се класификација не ослања на материјализацију, подела на групе елемената управо пружа могућност да се, у пракси, провери више варијантних решења материјализације коришћењем истих ставки које класификација нуди. То пружа могућност одабира економски 185 најприхватљивијих решења. Такође, положај групе елемената на самом објекту намеће одвајање истих група елемената, између осталог и на основу тога где се налазе. Најочигледнији пример су спољни зидови, који се на Нивоу 3 деле на спољне зидове испод коте ±0.00 и спољне зидове изнад коте ±0.00. Предложени Ниво 4 дели групе елемената Нивоа 3 на елементе. Термин „елемент“ обухвата шири контекст и односи се и на функцију које врши одређени део објекта у смислу свих потребних активности и радњи које прецизно дефинишу одређену позицију. Такође, када су у питању инсталације у објекту, у зависности од врста инсталација, Ниво 4 се односи и на постројења и уређаје. Формирање четвртог нивоа обезбеђује доследност у погледу тога где одређене ставке припадају и пружа прецизнију информацију, с обзиром на то да су Групе елемената Нивоа 3 углавном општег карактера и потребно их је додатно појаснити и дефинисати да би, у пракси, класификација могла да се адекватно примени у појединачним пројектима и додељивањем материјализације дође до прецизних предрачунских вредности. Класификацију елемената треба, првенствено, посматрати као формат за анализу трошкова или организацију техничке документације у раној фази пројектовања. Разлагање објекта у системе који обављају различите функције, без именовања конкретних решења за њихово остварење, пружа се конзистентан метод за праћење и процену трошкова и процену опција пре него што пројектански тимови заврше цртеже и спецификације. Међутим, класификација елемената не би имала своју праву примену уколико не би могла да се примени на све фазе пројектовања, извођења и коришћења архитектонског објекта и управо могућност коришћења јединственог формата кроз све фазе животног циклуса објекта их повезује у динамичку целину. У шестом поглављу приказана је и анализирана практична примена модела класификације елемената у различитим фазама животног циклуса објекта. Примена модела могућа је већ на самом почетку кроз спецификацију перформанси за одређени елемент или склоп. То подразумева дефинисање перформанси које одређени елемент треба да задовољи, као што су коефицијент проводљивости топлоте, коефицијент пропуштања или апсорбције звука и сл. без нужног везивања 186 за одређени материјал, производ или систем. Коришћењем номенклатуре и система класификације елемента у спецификацији преформанси формира се референтна основа за процену и праћење перформанси елемената и система објекта у наредним фазама животног циклуса објекта. Такође, приказана је примена модела у оквиру формирања техничких захтева пројекта, који представљају информацију о систему градње, производима, материјалима, критеријумима за пројектовање стандардима и ограничењима. Служе да би консултанти имали приказ одлука клијента у виду смерница и директива пре почетка рада на пројекту. Структуирање техничких захтева у складу са принципима класификације елемената поједностављује приступ информацијама свим члановима пројектног тима. Информације се могу пружити за било који од четири нивоа класификације који одговара случају, односно захтевима конкретног пројекта. Затим, приказан је пример прелиминарног техничког описа за део објекта, Спољни омотач, где су коришћењем класификације елемената структуиране информације које су од кључног значаја за пројектанте, процену трошкова и контролу пројекта. Кроз јасно структуиран прелиминарни технички опис применом класификације елемената ствара се свеобухватан приступ организовању и представљању информација о пројекту током фазе идејног пројекта. Доследна примена класификације елемената за припрему прелиминарних техничких описа, без обзира на намену објекта, локацију или пројектански приступ, побољшава комуникацију међу свим актерима. Битан фактор за прецизан приступ процени трошкова су јасни и дефинисани захтеви у фази идејног пројекта. У сврху ефикасног и прегледног скупа информација о објекту формирана је Контролна листа за припрему процене трошкова. То је јединствени формулар који за циљ има да подстакне инвеститора и клијента да, у сагласности са пројектантским тимом, донесе коначне одлуке о врстама елемената и система који ће бити примењени и тиме значајно олакша и убрза процену трошкова калкуланту у фази идејног пројекта. Могу пове тако Пред през главн груп пред 7 Прик кара   7 Истр изра као и проб Кори комп пода форм вред ћност ефи зивањем пр што је у об ности мо ентиране с и пројека е радова. мера и пре .2. Систе азано ист ктеристичн теоријск примењ Т.2.1. аживање је де техничк референт лематику и шћењем и аративне а така и при ирана је новања са касниjе ко елиминар а докумен дела у см у кроз упо т, први кро На крају драчуна за матизац раживање е групе: и и ени. еоријски засновано е документ них актуел зраде техн ндуктивн нализе до мера из о системати аспеката к ординациј ног технич та коришт ислу кол редни при з класифи је приказа главни пр ија резул дало је ре резултати на проуча ације, прој них станда ичке доку о – дедукти кумената н дговарајућ зација рел оји до сада е предлож ког описа с ен исти фо ичине и к каз две вар кацију еле на примен ојекат адм тата ист зултате к вању релев ектовања и рда, прави ментације вног мето а нивоу пр е стручне евантних нису били ених систе а рекапиту рмат класи валитета ијанте рек мената и д а модела инистрати раживањ оји се мог антних тео извођења лника и пр архитекто да, дескри имарне и с литератур података, предмет и ма и решењ лацијом за фикације добијених апитулаци руги прим кроз нум вног објект а и науч у система ретских из архитекто епорука к нских обје птивне, ре екундарне е и посто њихове кл страживањ а приказа идејни про елемената информа је трошко еном подел ерички пр а. ни допри тизовати у вора из обл нских обје оје се одно ката. троспектив грађе, одн јећих про асификаци а. 187 на је јекат . ција, ва уз е на имер нос две асти ката, се на не и осно писа, је и Овак овог одно Уочљ могу Знач реле истр Као форм    7 Прим крит Форм след    ав приступ рада и мож се на проб ив је нед ћност за фо ајни теори вантних до аживања. најзначајни ирање мод економс техничк техноло П.2.2. еном мет еријума фо ирани мод ећим облас допуна области докумен усаглаш пракси обезбеђ принци објекта анализи п е да буде лематику и остатак р рмирање в јски резул маћих и ин ји теоријс ела класи ке критери е критериј шке критер римена р одолошких рмиран је ел класиф тима: постојећи израде и п тације, авање и ун и усклађив ивање вал па вредно редставља полазна ос зраде техн елевантне еликог пољ тати рада остраних ки доприн фикације е јуме, уме, и ијуме. езултата и теоријс модел кла икације еле х и успо рипреме т апређење ање са ино идних ин сног инже један од з нова за др ичке доку литератур а истражи обухватај класифика ос дисерта лемената. ких резул сификације мената арх стављање ехничке до процеса уг страним п формација њеринга у начајнијих уга емпири ментације е на срп вања и уна у издвајањ ција, које д ције предл Они су под тата истра елемената итектонск савремени кументаци оварања и роцедурам потребни раним ф методолош јска истра и процене ском језик пређење те е и анал о сада нис ожени су ељени у тр живања и архитекто их објекат х стандард је, нарочит извођења р а и станда х за прим азама жив ких допри живања ко трошкова. у, што от оријских зн изу постој у биле пре критеријум и групе: успостављ нских обје а примењив а и пропи о калкулат адова у дом рдима, ену мето отног цик 188 носа ја се вара ања. ећих дмет и за ених ката. је у са у ивне аћој да и луса У пр          7 На о дисе  актичној п обезбеђи податак пројекат јаснију к трошков добру докумен прецизн експлоа скраћењ трошков успостав статисти архитек јасније д објеката израду архитек усаглаш Н.2.3. снову при ртације об теоријск посматр при чем локално римени то вање стан а који се а, омуникац а у свакој координац тације , ије одређи тације обје е укупног а и ефикас љање баз чко праћењ тонских об ефинисањ , скраћених тонског об авање са с аучни доп казаног п ухвата: и доприно а кроз цело у се узимај г контекст ће омогућ дардизова могу кор ију између области, ију учес вање и деф ката, времена нијег кори е података е вреднос јеката, е, реализац процеду јекта, и ветски при ринос ди регледа р с којим се купан про у у обзир а, ити: ног форм истити у учесника ника и инисање припреме шћења обј за аутома ти изведен ију и конт ра калку знатим ста сертације езултата и проблемат цес живот аспекти на ата за при процени у пројекту усклађено трошкова и реализа екта, тизовано их радова ролу фаза лација кр ндардима страживањ ика израд ног циклус глобалном купљање и финанси у погледу ст елемен инвестици ције, а ти формирањ за различит извођења а оз све ф и класифи а научни е техничке а архитект нивоу, ал и анализи рању буд обима по ата техн оне изград ме и уку е предрачу е фазе и ти рхитектон азе изво кацијама допринос документа онског обј и и особен 189 рање ућих сла и ичке ње и пних на и пове ских ђења ове ције екта, ости 190  допринос теоријским истраживањима изражен кроз успостављање прецизно дефинисаних критеријума за формирање класификације елемената, који обезбеђују једноставност процеса израде техничке документације архитектонских објеката, у циљу формирања прецизних и корисних механизама за побољшање и убрзање процеса, којим се постиже виши степен квалитетнијих решења, а самим тим и економских уштеда. 7.3. Правци даљих истраживања Фазе које следе у даљим истраживањима ове теме обухватају повезивање модела са истраживањима из области вредносног инжењеринга и тендерских процедура, као и општим принципима примене BIM (Building information modeling) процеса са циљем да се формира чврст оквир за укључивање домаће архитектонске и грађевинске праксе у токове европских интеграција, коришћењем система класификације, који уважавајући национални и локални контекст, успешно може да кореспондира са иностраним класификацијама. Истраживања би требало да се наставе формирањем модела класификације и за друге грађевинске објекте (нискоградње, хидроградње и др.), а коришћењем и применом критеријума који су формирани у овом раду. Коначно, логичан наставак истраживања представља и развој стандардних јединица мерења у складу са класификацијом елемената, као и параметара и фактора за процену трошкова који ће се користити за поређење при проценама сличних пројеката и за базу података трошкова. Ове јединице за мерење и фактори анализе трошкова такође треба да постану део званичних стандарда и регулативе. 191 8. Литература a. Референтна литература 1. American Institute of Architects (AIA), MASTERCOST Instruction Manual, Washington DC, AIA, 1974. 2. Гашић, М., Примена вредносног инжењеринга у фази архитектонског програмирања, докторска дисертација, Архитектонски факутет Универзитета у Београду, Београд, 2011. 3. Група аутора, Анализе и калкулације у грађевинарству, редактор Александар Флашар, ИРО Грађевинска књига, Београд, 1984. 4. Група аутора, Техничар 3, Грађевинска књига, Београд, 1980. 5. Ђорђевић, Д., Извођење радова у високоградњи, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, Часопис Изградња, Београд, 2001. 6. Ивковић, Б., Поповић, Ж., Управљање пројектима у грађевинарству, Грађевинска књига АД, Београд, 2005. 7. Ивковић,Б., Поповић Ж., Прашчевић Н., Елементарни модел за процену и анализу трошкова у грађевинарству, Часопис Изградња, бр. 3, 1997, стр.111-118. 8. Лексикон грађевинарства, Грађевинска књига, Београд, 1962. 192 9. MASTERFORMAT ™2004 EDITION NUMBERS & TITLES, The Construction Specifications Institute and Construction Specifications Canada, 2004. 10. Мартинковић, К., Основи зградарства I, Архитектонски факултет и часопис „Изградња”, Београд, 1990. 11. Мартинковић, К., Основи зградарства II, Архитектонски факултет и часопис „Изградња”, Београд, 1990. 12. Мартинковић, K., Основи зградарства V, Архитектонски факултет и часопис „Изградња”, Београд, 1990. 13. OmniClassTM A Strategy for Classifying the Built Environment, Introduction and User’s Guide, Ed. 1.0, 2006. 14. Project Management Institute, Guide to the Project Management Body of Knowledge, PMI Standard Comitee, USA, 2000. 15. Rječnik odabranih pojmova- Digitalna zbirka Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu - http://dzs.ffzg.unizg.hr/ 16. Royal Institution of Chatered Surveyors, Standard Form of Cost Analysis, The Building Cost Information Service, London, Reprinted 1987. 17. Canadian Institute of Quantity Surveyors, Elemental Cost Analysis—Method of Measurement and Pricing (Toronto, Ontario, Canada: Canadian Institute of Quantity Surveyors, first issued 1972, revised 1990). 18. Charette, P. R., Marshall, E. H., UNIFORMAT II Elemental classification for building Specifications, Cost estimation and cost analysys, US Department of commerce, Technology administration, National Institute of standards and Technology,1999. 19. CSI’s Masterformat, 1995 Edition. b. Коришћена литература 1. American Institute of Architects (AIA), The Architect’s Handbook of Professional Practice, John Wiley and Sons, Inc, New York, USA, 2002. 2. Ardalan, А., Economic & Financial Analysis for Engineering & Project Management, Technomic Publishing Company, Lancaster Pennsylvania, USA, 2000. 3. Аризановић, Д., Технологија грађевинских радова, Универзитет у Београду, Београд, 1997. 193 4. Ashworth, А., Cost Studies of Buildings, Third Edition, Addison Wesley Longman Limited, London, England, 1999. 5. Aschworth A., Hogg K. – Willis’s Practice and Procedure for Quantity Surveyor, Blackwell Publishing, Oxford 2007 6. Best, R., De Valence, G. (editors), Building in Value, Pre-design issues, Arnold and the Contributors, London, England, 1999. 7. Bowen, B., Charette, P.R., Elemental Cost Classification Standard for Building Elements and Related Sitework , American Associoation of Cost Engineers, Seatle, WA, 1991. 8. Бајлон, М., Стамбене зграде, Грађевинска књига, Београд, 1966. 9. Гашић, M., Пејановић, M., Формулисање циљева архитектонског пројекта у програмској фази, 7. интернационални симпозијум из project managementa, YUPMA 03, Златибор, 2003. 10. Glover, P., Building Surveys, 5th Ed, Butterworth-Heinemann, Burlington, MA, 2003. 11. Група аутора, Менаџмент (Handbook of Management), редактор Петар Јовановић, Факултет организационих наука, Београд, 1996. 12. Dell’Isola, M. D., Value Engineering Applications using UNIFORMAT II, Proceedings of the Society of American Value Engineers, Atlanta GA, 1998. 13. Dell’Isola, M. D., Kirk S.J, Life Cycle Costing for Design Professionals, 2nd Edition, McGraw-Hill, Inc, New York NY, 1995. 14. Dell’Isola, M. D., American Institute of Architects (AIA) The Architect’s Essentials of Cost Management, John Wiley and Sons, Inc, New York, USA, 2002. 15. Duerk D.P, Architectural Programming – Information Management for Design, John Wiley and Sons, Inc, New York, USA, 1993. 16. Ђорђевић, Д., Пејановић, М., Гашић, М., Усаглашавање тендерских процедура са правилима ЕУ, поглавље у монографији НИП 1831, Архитектонски факултет, Београд, 2002. 17. Жабчић, Б., Програмирање, планирање и анализа грађења, «Свјетлост» ООУР Завод за уџбенике и наставна средства, Сарајево, 1987. 18. Живковић, M., Увод у методологију научног истраживања, Архитектонски факултет, Последипломске студије – Становање, Београд, 1977. 194 19. Institute of Civil Engineers, The Engineering and Construction Contracts, Thomas Telford, London, 1995 20. Јанићијевић, З., Планирање и контрола пројеката изградње, Докторска дисертација, Грађевински факултет у Београду, Београд, 1999. 21. Јовановић, П., Управљање инвестицијама, Четврто издање, Графослог, Београд, 2001. 22. Јовановић, П., Управљање пројектом – Project Management, Четврто издање, Графослог, Београд, 1999. 23. Јуренић, Т, Гашић, М., О потреби формирања класификације елемената зграда у техничкој документацији, Симпозијум Инсталације и Архитектура, Архитеконски факултет, Београд, 2011. 24. Кнежевић, Г., Вишестамбене зграде, Техничка књига, Загреб, 1989. 25. Краставчевић, M., Неки елементи технологије грађења стамбених објеката, Архитектонски факултет, Последипломске студије – Становање, Београд, 1983. 26. Куриј, К., Крстић, Г., Стаматовић, М., Пројект менаџмент у грађевинској пракси, Савез грађевинских инжињера и техничара Србије – СГИТС, Београд, 2000. 27. Leavitt, J.S., Nunn, P.C., Total Quality Through Project Management, McGraw-Hill, New York, 1994. 28. Levy, S.M., Project Management in Construction, McGraw-Hill, New York, USA, 2002. 29. Lock, D., Project Management, University Press, Cambridge, England, 1996. 30. Миленковић, Б., Елементи за дефинисање пројектног задатка, Архитектонски факултет, Последипломске студије – Становање, Београд, 1975. 31. Милић, Б., Елементи и конструкције зграде 1, Универзитет Црне Горе, Архитектонски факултет, Подгорица, 2008, 32. Миљевић, М., Методологија научног рада, Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет, Пале, 2007. 33. Новаковић, В., Економика и организација грађевинарства, Економика, Београд, 1984. 34. POMI (Principles of Measurement -International), RICS (The Royal Institute of Chartered Surveyors), 1985 35. Project Manager's Reference Manual, Primavera Systems, Inc., 2002 195 36. Прашчевић, Ж., Клем, Н., Ћировић, Г., Иванишевић, Н., Самарџић, М., Пејановић, М., Тендерске процедуре у грађевинарству, Грађевински факултет, Београд, 2002. 37. Поповић, Ж., Модели управљања грађевинским пројектима у специфичним климатским и тржишним условима, Докторска дисертација, Грађевински факултет у Београду, Београд, 2001. 38. Пејановић, М., Јуренић, Т., Предуслови ефикасног управљања израдом техничке документације, 11. Интернационални симпозијум из project managementa YUPMA 07, Златибор, 2007. 39. Плавшић, Р., Солдат, Д., Дубоњић, Р., Милановић, Д.Љ., Кнежевић, С., Израда инвестиционе студије: Монографија, АШ Дело, Земун, Београд, 1998. 40. Rueg, R.T., Peterson, S.R.,Marshall,H.E.,Recommended Practice for Measuring Life- Cycle Costs of Building and Building Systems, National Institute of Standards and Technology, Gaithersburg MD, 1980. 41. Royal Institution of Chatered Surveyors (RICS) Elements for Design and Build, The Building Cost Information Service, London, 1996. 42. Royal Institution of Chatered Surveyors, Standard Methods of Measurement (SMM7), 7th Edition RISC, London, 1988. 43. Синђић, M., Основе планирања у грађевинарству, Грађевинска књига, Београд, 1983. 44. Springer, M.L., Program Management: A Comprehensive Overview of the Discipline, Purdue University Press, West Lafayette, Indiana, USA, 2001. 45. Tunstall, G., Managing the Building Design Process, Butterworth-Heinemann, Oxford, England, 2000. 46. Thorbjoern, M., Building Economics for Architects, Van Nostrand Reinhold, New York, USA, 1992. 47. Federation Internationale des Ingenieurs – Conseils (FIDIC), Client / Consultant Model Services Agreement, 1991. 48. Federation Internationale des Ingenieurs – Conseils (FIDIC), Conditions of Contract for Works of Civil Engineering Construction, 1992. 49. Fatzinger, J.A.S., Basic Estimating for Construction, American Society of Professional Estimators, Columbus, Ohio, 2004. 196 50. Флашар, А., Вуковић, С., Брана, П., Проучавање технолошких процеса у грађевинарству, Факултет техничких наука у Новом Саду, Нови Сад, 1985. 51. Francks, P.L., Testa, S.M., Winegardner D.L, Principles of Technical Consulting and Project Management, Lewis Publishers, Chelsea Minnesota, USA, 1992. 52. Hershberger, R.G., Architectural Programming and Predesign Manager, McGraw-Hill, New York, USA, 1999. 53. Carr, R.I., Cost – Estimating Principles, Journal of Construction Engineering and Management, Vol.115, USA, 1989. 54. Carruthers, M., Principles of Management for Quality Projects, International Thompson Business Press, London, England, 1999. 55. Charette, P. R., New Design Managment Tools for Project Managers, The Association for Project Managers (APM) Journal, Volume 5, Issue 3, 1998. 56. Constuction Specification Institute, MasterFormat 95TM, Alexandria VA, 1995 edition. 57. Constuction Specification Institute, UniFormatTM: A Uniform Classification of Construction Systems and Assemblies, Alexandria VA, 1998 edition. 58. Consultants estimating manual, Comonwealth of Massachusetts, Division of Capital Asset Management, Issue Date February 2006. 59. Cost Estimating Requirements, Handbook, National Park Service, November 2007. 60. Code of Practice for Project Management for Construction and Development, The Chartered Institute of Building, London, England, 1992. 61. Ching,F., Adams, C,. Ilustrovani primeri konstrukcija, Грађевинска књига, Београд, 2007. 62. Cox, B.J., Horsley W, Square Foot Estimating Methods, 2nd Edition, R.S. Means Co,Inc, Kingston MA, 1995. 63. Шамић, М., Како настаје научно дјело, Свјетлост, Сарајево, 1990. Прописи и стандарди 1. Закон о планирању и изградњи, Службени гласник РС 72/09. 2. Закон о планирању и уређењу простора и насеља, Службени гласник РС, 44/95, 19/97. 3. Закон о изградњи објеката, Службени гласник РС, 44/95, 24/96, 16/97, 43/01. 197 4. Закон о одржавању стамбених зграда, Службени гласник РС, 44/95. 5. Закон о стандардизацији, Службени гласник СРЈ, 30/96. 6. Закон о становању, Службени гласник РС, 50/92, 76/92, 33/93, 46/94,59/95. 7. Нормативи и стандарди рада у високоградњи, Високоградња, ИРО Грађевинска књига, Београд, 1989. 8. Одлука о условима и техничким нормативима за пројектовање стамбених зграда и станова, Сл. лист града Београда бр.32/4 ,1983. 9. Правилник о садржају и начину израде техничке документације за објекте високоградње, Службени гласник РС 47/03 и 34/06. 198 Биографија Општи подаци Име и презиме Татјана Јуренић Име оца Станко Датум рођења 31. август 1968. Место рођења Београд Електронска пошта tanja@arh.bg.ac.rs Образовање и усавршавање  1987. године матурирала је у Архитектонској техничкој школи у Београду и уписала Архитектонски факултет Универзитета у Београду.  1995. године дипломирала је на Архитектонском факултету у Београду  1996. године уписала последипломске студије на Архитектонском факултету у Београду, смер Архитектонска организација простора, курс Становање.  2001. године одбранила магистарску тезу под називом Инсталационе мреже у колективним стамбеним зградама са аспекта измењених власничких односа под менторством проф. др Душанке Ђорђевић на Архитектонском факултету Универзитета у Београду.  2003. године положила стручни испит прописан за дипломираног инжењера архитектуре Професионална каријера  1992-1993. ради као сарадник на разради пројеката у Пројектном бироу Монтинг Атос Београд. У истом периоду учествује као сарадник на изради неколико конкурсних архитектонских решења.  Од половине 1993. ангажована као демонстратор на Архитектонском факултету у Београду на Катедри за архитектонску материјализацију на предмету Припрема и реализација архитектонских објеката. 199  1996. године до данас запослена на Архитектонском факултету у Београду као асистент-приправник, односно асистент на предмету Припрема и реализација архитектонских објеката. Учествује у основној настави на предметима Инсталације у архитектури и Реализација архитектонских објеката, као и на изборној настави група 7 и 10, предмет Планирање и програмирање грађења, по старом наставном плану, као и на предметима Организација грађења и основе менаџмента, Инсталације у архитектури, Стручна пракса и Студио пројекат 2 на Основним академским студијама и Студио М6 и Студио М5, на дипломским академским студијама, по новом наставном плану.  од 1996. на Архитектонском факултету, самостално и као сарадник у тиму чланова Кабинета за организацију грађења и инсталације учествује у изради архитектонских пројеката, стручних студија, пројеката хидроинсталација, калкулативних елабората.  Од 1996. објављује радове на стручним и научним скуповима.  Од 2005. ангажована је као истраживач - сарадник на научно-истраживачким пројектима.  Од 2006. члан је Инжењерске коморе Србије са лиценцом одговорног пројектанта. Прилог 1. Изјава о ауторству Потписани-a Татјана С. Јуренић број индекса _______________________________ Изјављујем да је докторска дисертација под насловом МОДЕЛ КЛАСИФИКАЦИЈЕ ЕЛЕМЕНАТА АРХИТЕКТОНСКИХ ОБЈЕКАТА У ТЕХНИЧКОЈ ДОКУМЕНТАЦИЈИ – ФОРМИРАЊЕ И ПРИМЕНА  резултат сопственог истраживачког рада,  да предложена дисертација у целини ни у деловима није била предложена за добијање било које дипломе према студијским програмима других високошколских установа,  да су резултати коректно наведени и  да нисам кршио/ла ауторска права и користио интелектуалну својину других лица. Потпис докторанда У Београду, __12.03.2013. Прилог 2. Изјава o истоветности штампане и електронске верзије докторског рада Име и презиме аутора ______ Татјана С. Јуренић Број индекса _________________________________________________________ Студијски програм ____________________________________________________ Наслов рада МОДЕЛ КЛАСИФИКАЦИЈЕ ЕЛЕМЕНАТА_____________ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБЈЕКАТА У ТЕХНИЧКОЈ ДОКУМЕНТАЦИЈИ – ФОРМИРАЊЕ И ПРИМЕНА Ментор __________др Гордана Ћосић______ Потписани/а _________ Татјана С. Јуренић Изјављујем да је штампана верзија мог докторског рада истоветна електронској верзији коју сам предао/ла за објављивање на порталу Дигиталног репозиторијума Универзитета у Београду. Дозвољавам да се објаве моји лични подаци везани за добијање академског звања доктора наука, као што су име и презиме, година и место рођења и датум одбране рада. Ови лични подаци могу се објавити на мрежним страницама дигиталне библиотеке, у електронском каталогу и у публикацијама Универзитета у Београду. Потпис докторанда У Београду, __12.03.2013. Прилог 3. Изјава о коришћењу Овлашћујем Универзитетску библиотеку „Светозар Марковић“ да у Дигитални репозиторијум Универзитета у Београду унесе моју докторску дисертацију под насловом: МОДЕЛ КЛАСИФИКАЦИЈЕ ЕЛЕМЕНАТА АРХИТЕКТОНСКИХ ОБЈЕКАТА У ТЕХНИЧКОЈ ДОКУМЕНТАЦИЈИ – ФОРМИРАЊЕ И ПРИМЕНА која је моје ауторско дело. Дисертацију са свим прилозима предао/ла сам у електронском формату погодном за трајно архивирање. Моју докторску дисертацију похрањену у Дигитални репозиторијум Универзитета у Београду могу да користе сви који поштују одредбе садржане у одабраном типу лиценце Креативне заједнице (Creative Commons) за коју сам се одлучио/ла. 1. Ауторство 2. Ауторство - некомерцијално 3. Ауторство – некомерцијално – без прераде 4. Ауторство – некомерцијално – делити под истим условима 5. Ауторство – без прераде 6. Ауторство – делити под истим условима (Молимо да заокружите само једну од шест понуђених лиценци, кратак опис лиценци дат је на полеђини листа). Потпис докторанда У Београду, __12.03.2013. 1. Ауторство - Дозвољавате умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дела, и прераде, ако се наведе име аутора на начин одређен од стране аутора или даваоца лиценце, чак и у комерцијалне сврхе. Ово је најслободнија од свих лиценци. 2. Ауторство – некомерцијално. Дозвољавате умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дела, и прераде, ако се наведе име аутора на начин одређен од стране аутора или даваоца лиценце. Ова лиценца не дозвољава комерцијалну употребу дела. 3. Ауторство - некомерцијално – без прераде. Дозвољавате умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дела, без промена, преобликовања или употребе дела у свом делу, ако се наведе име аутора на начин одређен од стране аутора или даваоца лиценце. Ова лиценца не дозвољава комерцијалну употребу дела. У односу на све остале лиценце, овом лиценцом се ограничава највећи обим права коришћења дела. 4. Ауторство - некомерцијално – делити под истим условима. Дозвољавате умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дела, и прераде, ако се наведе име аутора на начин одређен од стране аутора или даваоца лиценце и ако се прерада дистрибуира под истом или сличном лиценцом. Ова лиценца не дозвољава комерцијалну употребу дела и прерада. 5. Ауторство – без прераде. Дозвољавате умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дела, без промена, преобликовања или употребе дела у свом делу, ако се наведе име аутора на начин одређен од стране аутора или даваоца лиценце. Ова лиценца дозвољава комерцијалну употребу дела. 6. Ауторство - делити под истим условима. Дозвољавате умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дела, и прераде, ако се наведе име аутора на начин одређен од стране аутора или даваоца лиценце и ако се прерада дистрибуира под истом или сличном лиценцом. Ова лиценца дозвољава комерцијалну употребу дела и прерада. Слична је софтверским лиценцама, односно лиценцама отвореног кода.