Državni udar kao akt nasilnog osvajanja vlasti – slučaj Srbije i Jugoslavije u prvoj polovini 20. veka
Coup d‟étate as an act of violent seizure of government – the case of Serbia and Yugoslavia in the first half of the 20 th century
Докторанд
Milenković, MilošМентор
Simeunović, DraganЧланови комисије
Pajvančić, MarijanaGavrilović, Darko
Метаподаци
Приказ свих података о дисертацијиСажетак
Државни удар, као облик нелегалне редукције
политичке моћи, представља не само нелегалан већ и
насилан акт смене врховних носилаца државне власти.
Иако сваки од изведених државних удара, представља
јединствен и непоновљиви пример, њиховом анализом
се ипак могу уочити и одређене законитости.
Независно од времена и простора у коме су се
одиграли, уочено је да се државни удари одвијају у
неколико фаза и да им обавезно претходни нека
друштвена криза, која може бити производ
противуречности унутар саме државе, или чешће
унутрашња криза потпомогнута спољним фактором.
Анализом актера дошло се до спознаје да се међу
актерима у првом реду налазе националне оружане
снаге, или њени делови, без чије је улоге беспредметно
говорити о овој форми преврата. Поред националне
армије, а за разлику од народних маса које немају
значајнију улогу у овој врсти преврата, обавештајне
служе су такође врло важан, а у последње време и
незаобилазан актер државног удара. Пуч, који је само...
милитантнија форма државног удара забележен је и у
српској националној историји и чини део српске
политичке традиције. Управо су стога Мајски преврат
и Двадесетседмомартовски пуч постали предмет овог
истраживања, али за разлику од већине радова који се
баве овом темом, ова докторска дисертација има
политиколошки приступ проблему. Такође и државни
удар „одозго“, као специфична форма државног удара
у којој највиши носилац државне власти узурпира
власт чиме на незаконит и неуставан начин за себе
узима знатно већа овлашћења, али и диктатура као
његова последица, представљају предмет ове
докторске дисертације. Ова форма преврата
анализирана је на примеру Шестојануарске диктатуре
из 1929. године. И поред тога што је био предмет већег
броја научних радова и експертских анализа, државни
удар заслужује да се о њему и даље говори и пише, тим
пре што таква форма преврата ипак није превазиђена већ
се изнова јавља, нарочито у државама и регионима
који су хронично оптерећени кризом